Izvor : Neboja Jovanovi i Dragovan Lazarevi - Agencijsko novinarstvo - prirunik

AGENCIJSKO NOVINARSTVO

Nastanak novinskih agencija

Poetkom 19. veka, zahvaljujui tehnolokom razvoju, razvija se tampa,

umnoava se broj listova i raste glad za informacijama.Vest postaje roba.

Prve novinske agencije

arl Avas 1835. u Parizu osniva prvu novinsku agenciju Avas. Avasov saradnik
Dulijus Rojter 1851. u Londonu osniva Rojters. est njujorkih dnevnih listova
osnovalo je 1848. zajedniku novinsku agenciju koja1892. postaje Asoijeted pres
( Associated Press AP ). Kasnije nastaju ostale velike novinske agencije: UPI
( United Press International preuzela ga agencija AP oko 2000.godine ), AFP
( Agence France Press ), TASS ( Telegrafnoe Agenstvo Sovjetskovo Sojuza),
HSINHUA ( Nova Kina ), kubanska dravna agencija Prensa latina... Prva domaa
novinska agencija Avala osnovana je 1919. godine. U toku Drugog svetskog rata
nastaje Telegrafska agencija nove Jugoslavije Tanjug. Sredinom 70-tih
Tanjug postaje jedna od vodeih novinskih agancija u svetu. Prve privatne agencije
u posttitovskoj Jugoslaviji javljaju se sredinom devedesetih godina. To su Beta,
Fonet,Tiker ( koji se u meuvremenu ugasio ).

Delatnost

Novinske agencije su fabrike vesti. Rade po principu: brzo, kratko, jasno,

pouzdano i sadrajno. Trude se da izvetavaju iz svih krajeva sveta.
Bitna razlika izmeu novinskih agencija i drugih medija je u tome to novinske agencije
opsluuju druge medije i tako, posredno, dolaze do krajnjih korisnika: italaca tampe, slualaca
radija, gledalaca televizije, korisnika Interneta.

Agencije nude: - Generalni servis koje obuhvataju sve aktelne informacije sa

kojima agencija raspolae- Specijalni servis za tampu, radio i televiziju-
Agencije imaju posebne servise za politike teme, ekonomiju, kulturu, nauku,
umetnost, biografije, zanimljivosti, servis dokumentacije...
- Foto servis
- Fono servis
- Video servis
Na osnovu narudbina prave se specijalni prilozi za pojedine teme.
Tehnologija pravljenja agencijske vesti

AP-ova glave vesti lid po principu obrnute piramide. Smatra se da je prvu vest
po tom principu poslao novinar agencije AP 14. aprila 1865.godine. Njen poetak
glasi: Predsednik je jue u jednom pozoritu pogodjen metkom i,moda, ubijen...
Potom slede detalji o atentatu na amerikog predsednika Abrahama Linkolna.
AP-ov lid se pravi tako to se odgovori na pet pitanja: ko (Who), ta (What), gde
(Were),kada (When) i zato (Why). To je pravilo 5W jer ove rei na engleskom
poinju slovom W. Uz ovih pet pitanja esto se dodaje i kako (How) Kako se
dogodilo? Na poetku svake agencijske vesti navodi se mesto u kojem je vest
nastala, datum i skraeni naziv agencije. U anrovskom pogledu agencije najee
prave vesti. Iznose injenice i, po pravilu, ne komentariu dogaaje. Uvek navode
izvor informacije, a gotovo nikad ne potpisuju svoje novinare. ( sem u izuzetnim
prilikama ).

Put agencijske vesti

1.Novinar javlja vest redakciji dopisnitva

2. Dopisnitvo obrauje vest i alje je centrali
3. Centrala obrauje vest, rasporeuje je u odreenu grupu/servis i alje je
pretplatnicima (mas-medijima)
4. Mediji prave selekciju dobijenih vesti i obrauju ih u skladu sa zahtevima
medija ( tampano novinarstvo, radio i televizija ).

Tehnologija slanja agencijske vesti

Potanske koije, brod, voz, golub pismonoa, sistem ogledala, telegraf, telefon,
internet

Agencijska vest primer

REGION VOJVODINA Datum:Date:26-SEP-2006 15:09:16 Tekst vesti: News text:

LOK-VOJ-NOVINARI Franja Ofner proglassen za poccasnog cclana NDNV-a
NOVI SAD, 26. septembra 2006. (Beta) - Nezavisno drusstvo novinara Vojvodine
(NDNV) proglasilo je danas za svog poccasnog cclana novinara iz Izraela Franju
Ofnera (94), rodjenog u Vojvodini. Ofner je bio dopisnik sa Bliskog istoka za
"Herald tribjun" (Herald Tribune), "Krissccjen sajns monitor" (Christian Science
Monitor),"Obzerver" (Observer), "Velt" (Die Welt), a tekstovi su mu objavljivani u
38 zemalja sveta.
Ofner je iz Novog Sada izbegao 1941. godine, svega nekoliko dana pre poccetka
zloglasne "Novosadske racije", tokom koje su madjarskifasssisti ubili oko 1.300
novosadskih Jevreja, Srba i Roma. Iako u dubokoj starosti, Ofner zavrssava knjigu
"Svedok istorije", u kojoj opisuje svoj uzbudljiv zzivot, liccnosti i
dogadjaje.Tokom konferencije za novinare telefonom se iz Tel Aviva javio Ofner I
zahvalio za priznanje koje mu je dodelio NDNV, a odluku NDNV-a pozdravio je
ambasador Srbije u Izraelu Miodrag Isakov.(Kraj) dgh/zlm/ssm.

AGENCIJSKA VEST

Vest je najvaniji novinarski anr.

To posebno vai za agencijsko novinarstvo s obzirom da novinske agencije
prevashodno izvetavaju nikad ne komentariu, bar ne u autorskoj formi. ( Nema
klasinog autorskog komentara, ali i u izvetavanju novinskih agencija mogu da se
nau elementi komentara kada se citiraju uesnici nekog dogaaja ili strunjaci )

Izbor teme

Agencije se, po pravilu, bave linostima, dogaajima i pojavama od interesa za iri

krug korisnika kojima se obraaju posredno, preko tampanih medija, radio i TV
stanica. Ono to je za jednu lokalnu sredinu vest, ne mora da bude vest ve 50 ili
100 kilometara dalje.

Specifinosti agencijske vesti

Specifinosti agencijske vesti su slag ( odrednica koja u sutinskim crtama ukazuje

oemu se radi u vesti ), naslov ( blie fokusira temu ), lid ( udarni deo vesti, prvi
pasus koji se moe koristiti kao kratka vest) i bekgraund ( objanjava pozadinu
dogaaja ) Vesti koje agencije emituju treba da budu aktuelne, jasne, kompletne,
razumljive i precizne. Pre svega, one moraju da budu tane.

Univerzalni karakter agencijske vesti

Dobro napisana agencijska vest je univerzalna; ona mora da bude jasna i

razumljiva kako lokalnom itaocu, tako i onome koji se nalazi hiljadama
kilometara daleko.
Pravila za pisanje agencijske vesti

Agencijske vesti se piu po posebno utvrenim pravilima. Najvanije meu njima

jepravilo pet duplih w ili five W. Agencijska vest je kompletna kada odgovori
na sledeih pet pitanja:
Ko ( Who )
Ko je neto uinio ili kome se neto dogodilo?
ta ( What )
ta se dogodilo ili e se dogoditi?
Gde ( Where )
Gde se to dogodilo?
Kada ( When )
Kada se to dogodilo?
Zato ( Why )
Zato se to dogodilo?
Uz ovih pet pitanja esto se dodaje i:
Kako ( How )
Kako se to dogodilo?

Organizacija agencijske vesti

Lid AP-ova glava vesti Obrnuta piramida

-Glava vesti ili LID ( od engleskog glagola to lead voditi, prednjaiti... ) jeste
poetak, uvodni deo vesti u kojem se nalaze osnovne, najbitnije injenice,
poreane po znaaju. Ostali, manje znaajni podaci nalaze se u drugom delu,
takozvanom telu vesti. Prvu vest ove vrste napisao je 14. aprila 1865. godine
novinar agencije Associated Press ( AP ). Njen poetak glasi: Predsednik je jue u
jednom pozoritu pogoen metkom i, moda, ubijen... Potom slede detalji o
atentatu na amerikog predsednika Abrahama Linkolna.
Princip obrnute piramide je komponovanje vesti po njihovom znaaju, a ne
hronoloki. Najznaajniji podaci stavljaju se u prvi, poetni, udarni deo vesti koji
se naziva lid. On rezimira glavne stavke dogaaja koji ine vest. Drugi, i svaki
naredni pasus, sadri manje vane dodatne podatke, i to poreane u sledu od
vanijih ka manje znaajnim. Komponovanje novinskog teksta po principu obrnute
piramide veoma je praktian i za urednike u novinama, na radiju ili televiziji, a i za
itaoce, sluaoce radijskih emisija ili gledaoce televizije. Iz tekstova se uvek moe
uzeti poetak i onoliko pasusa koliko je potrebno. Takav novinski tekst uvek moe
da se skrauje od poslednjeg pasusa prema onim napred.
Primer agencijske vesti sa rezimirajuim lidom:

BAGDAD, 28. marta Najmanje deset Iraana, od kojih pet policajaca i jedan
vojnik,ubijeno je danas u nekoliko napada u Iraku, saznaje se iz policijskih i
bolnikih izvora. Pukovnik Abdel Karim Fahed, naelnik policije u Duri, gradiu
desetak kilometara severoistono od Bagdada, ubijen je zajedno sa svojim
vozaem. Nepoznati napadai su pucali na njegov automobil, navode izvori iz
Ministarstva odbrane. ( AFP)
U navedenom sluaju podatak da se gradi Duri nalazi desetak kilometara
severoistonood Bagdada je vaan da bi i itaoci koji nisu Iraani i koji nikad nisu
uli za Duri stekli predstavu gde se pomenuti dogaaj odigrao.

Internacionalni standardi pisanja agencijske vesti

Standardi koji su ovde navedeni u vezi pisanja agencijske vesti su

internacionalni, ali vode poreklo uglavnom iz anglo-saksonske ili amerike
tradicije. Za to postoje dublji razlozi od kulturnog i medijskog imperijalizma.
U internacionalnim okvirima, potrebne su meunarodno prihvaeni standardi da bi
se ljudi iz razliitih kultura meusobno razumeli. Ti standardi izvedene su iz anglo-
saksonske i amerike tradicije zato to su u toj sredini udareni temelji savremenog
novinarstva, koji su se pokazali kao najpodesniji i najprihvatljiviji u globalnim
razmerama, a i zato to je engleski jezik danas u najiroj upotrebi u svetu.

Specifinosti agencijske vesti - Tematske jedinice :

Slag ( odrednica koja ukazuje o emu se u sutini radi u vesti )

Naslov ( koji blie fokusira temu )
Datiranje i potpis
Lid ( poetni, udarni deo vesti )
Bekgraund ( deo koji objanjava pozadinu dogaaja )
Vesti u nizu

SLAG I NASLOV ( prema agenciji BETA )

Slag i naslov u agencijskoj vesti predstavljaju celinu, ali je naslov samostalan.
Slag sadri tri rei. Prva oznaava servis: ZEM vesti iz Srbije REG vesti iz
regiona SVT vesti iz sveta EKO ekonomske vesti iz zemlje i sveta KUL vesti
iz culture SPT sportske vesti..... itd. Postoje posebni servisi kod kojih je prva re
u slagu ime agencije BETA, na primer. BETA-NAJAVA, BETA-KALENDAR,
BETA-SERVIS LANAKA... itd. Druga re u slagu se najee odnosi na mesto
odakle je vest, a trea blie objanjava okojoj je oblasti re.
Na primer:ZEM-VOJVODINA-SKUPSSTINA kazuje da je vest iz zemlje, iz
pokrajinske Skuptine. ZEM-BEOGRAD-TRGOVINSKI SUD vest iz zemlje,
Trgovinskog suda u Beogradu.ZEM-NOVI SAD-POLICIJA da je vest iz zemlje i
to iz novosadske policije. Fle je najkraa forma vesti koja u slagu ima i etvrtu
re: HITNO
Naslov vesti treba da sadri jasnu poruku
U neredima u Budipeti 20 povreenih, a ne U neredima 20 povreenih.

DATIRANJE I POTPIS
Svi tekstovi, izuzev onih za koje je posebno naznaeno ( tekstovi za pojedine
posebne servise, za internet sajtove i slino ), poinju osnovnim elementima
datiranja: nazivom mesta odakle se alje vest, datumom i imenom agencije. Na
kraju svake agencijske vestimora da stoji ( kraj ), a pre toga inicijali autora,
obraivaa i deurnog urednika.
Na primer: NOVI SAD, 16. Oktobra ( Beta ) pa sledi tekst...( kraj ) n.n../ m.m.
Ako je vest sainio veliki broj dopisnika i saradnika, nije potrebno navesti sve
njihove inicijale. Za dopisnike se koristi skraenica dop, za novinare nov, a za
urednike urd, pa potpis izgleda ovako: dop/nov/urd
Ako je tekst kompiliran iz dva izvora, mogu se navesti dva grada: NOVI SAD /
BEOGRAD, 16. oktobra ( Beta ) pa sledi tekst...Ako agencija prenosi pisanje
neke druge agencije, onda se to mora navesti. Na primer:
NJUJORK, 16. oktobra ( Beta /Rojters ) pa sledi tekst...Ako se kompilira vie
agencija moe da stoji: NJUJORK, 16. oktobra ( Beta ) pa sledi tekst u kome se u
drugom ili treem pasusukae prenose agencije.

Primer Betine vesti sa slagom, naslovom i lidom:

ZEM-SRBIJA-IZBORI-HITNO Naslov:
Vanredni izbori 10. decembra
BEOGRAD, 3. novembra ( Beta ) Vanredni izbori u Srbiji odrae se 10.
decembra,saoptio je danas predsednik Skuptine Predrag Markovi. Ova odluka
doneta je nazahtev veine poslanika.
LID
Lid treba da bude kratak i jasan. Ne mora da odgovori na svih 5W plus H ( How
kako ). Lid ne sme da bude jedna duga reenica sa prevelikim brojem detalja. Lid
ne mora uvek da bude samo jedna reenica. Mogu, ako je potrebno, da je ine i dve
reenice.
BEKGRAUND ( engl. background )
objanjava pozadinu dogaaja. Bekgraund trebasaeti u jedan pasus, ako je to
mogue, ili, to je jo uputnije, provui ga kroz vest.
Duina vesti
Prosena duina agencijske vesti treba da bude izmeu 30 i 40 redova, ali neko
strogo pravilo ne postoji. U principu, treba izbegavati da vest bude dua od 70
redova.

VESTI U NIZU

Vesti u nizu su tipian agencijski proizvod. Vesti u nizu prate dogaaj od poetka do kraja,
izvetavajui pri tom o svakoj znaajnijoj promeni.
Najee su u pitanju vesti o nesreama ( pad aviona, zemljotres...), ratovima,
atentatima, politikim krizama...Svaka vest u nizu predstavlja celinu za sebe kompletnu vest.
Vesti u nizu su povezane kljunom injenicom koja ih spaja od prve do poslednje.

AGENCIJSKI IZVETAJ

Agencijski izvetaj (report, engl. izvetaj, prikaz, svedoenje ) je, uz vest, najei
novinarski anr.To naroito vai za agencijsko novinarstvo. Kao i vest, izvetaj je
faktografski oblik novinarskog izraavanja.
Po jednom stanovitu, izvetaj je proirena vest.
Po tom stanovitu izvetaj je zasnovan na istim pravilima pisanja kao i vest. Mora
da odgovori na 5 W ( ko, ta gde, kada, i zato ) plus kako. Izvetaj, kao i vest,
sadri naslovi blok, glavu i telo. Ali, za razliku od vesti, izvetaj u telu mnogo
detaljnije razrauje elemente dogaaja. Na primer, vest o jednoj sudskoj presudi e
sadrati samo podatke o tome ko je, za koje krivino delo koliko osuen. Izvetaj
sa suenja e doarati tok suenja i sadrae detalje o optunici, o tome ta je
rekao tuilac, ta okrivljeni i njegov branilac, ta sudija, kakva je bila atmosfera u
sudnici, kako je optueni doekao presudu, kako su je komentarisali branilac,
tuilac...
Po drugom stanovitu, izvetaj je posebna forma novinarskog izraavanja, sa sopstvenim
zakonitostima pisanja.
Po tom stanovitu, izvetaj je novinarska vrsta kazivanja o jednom dogaaju, pri
emu se on obrauje sa vie detalja ne samo primarne, nego i sekundarne prirode
kako bi se bolje prikazao i objasnio. Primarni izvori: autor izvetaja kao svedok
dogaaja, izjave aktera i drugih svedoka dogaaja...Sekundarni izvori: podaci od
onih koji nisu direktni uesnici ili svedoci dogaaja. Korienje novinarske
dokumentacije, dokumentacije i izvetavanje drugih medija,Interneta, javnih
arhiva...Izvetaj u odnosu na vest ima vie bekgraunda koji mnogo detaljnije
otkrivaju pojedinostii pozadinu nekog dogaaja
O emu izvetava agencijski novinar?
1. Izvetaj sa konferencije za novinare
2. Izvetaj sa ivog dogaaja: sa sednica vlade, skuptine, mitinga, trajkova,
ratova,tribina, utakmica...
3. Izvetaji na osnovu saoptenja za javnost, raznih dokumenata i izvetavanja
drugihmedija ( tampe, radija, televizije, drugih agencija, Interneta... )

Vrste izvetaja

Prema nainu obrade, tj. kompozicionoj strukturi, postoje tri vrste izvetaja:
1. standardni ili klasini
2. reporterski
3. analitiko-interpretativni
Kriterijum za ovakvu podelu nalazi se u prioritetu odgovora na neka od pet bitnih
pitanja( 5 W ). U prvom sluaju, kada se podjednako detaljno odgovara na svih 5
W u pitanju je standardni izvetaj. Kada se teite stavi na kako, u pitanju je
reporterski izvetaj, a kada se teite stavi na zato, onda se radi o analitiko-
interpretativnom izvetaju.

Standardni ili klasini izvetaj

Ova vrsta izvetaja se bavi bitnijim injenicama dogaaja i nijednu od njih

posebno ne favorizuje. Standardni ili klasini izvetaji su najei u agencijskom
novinarstvu.

Reporterski izvetaj

Prati dogaaj u razvoju, odslikava atmosferu i opisuje ambijent u kojem se dogaaj

odigrao.
Na taj nain italac dobija predstavu o celini opisanih dogaaja. U ovoj vrsti
izvetaja akcenat se stavlja na odgovor na pitanje kako?
Agencijski novinari ga najee koriste u ratnim izvetajima, demonstracijama,
nemirima, sportskim dogaajima...

Analitiko-interpretativni izvetaj
U ovoj vrsti izvetaja akcenat je na odgovoru na pitanje-zato.
Novinar stavlja injenice u takav meusobni kontekst da italac stie jasniju
predstavu o dogaaju i lake o njemu zauzima stav. U ovoj vrsti izvetaja dogaaj
se vie nego u ostalim stavlja u kontekst njegovog ireg, drutvenog znaaja.
Agencijski novinari ne komentariu dogaaj nego citiraju razne sagovornike koji komentariu
dogaaj ili pojavu.

FORMA I STIL U AGENCIJSKOM NOVINARSTVU

ta treba izbegavati?
Tekst ne sme da bude organizovan hronoloki.Treba izbegavati duge reenice.
(kratko i jasno Mnogo u s malo kazati rei Pindar) Pasusi ne bi trebalo da
budu dui od etiri ili pet redova. Ne treba ponavljati iste rei na kratkom
rastojanju ( pronai neki sinonim, jer ponavljanje iste rei otkriva leksiko
siromatvo autora i ini tekst runim i dosadnim ) Treba izbegavati duge i dosadne
opise, a naroito ponavljanje onoga to je ve reeno, jer: Tri do etiri puta kazati
isto obeleje je pameti kratke Pindar ) Treba izbegavati kitnjasti, barokni
stil sa suvinim epitetima, sloenim stilskim figurama ( nebesko plave oi,
aneoska lepota, elini miii, dubokoumne misli,stalni epiteti: verna ljuba,
rujno vino. ruoprsta zora...alegorija tipa: Hrabro i bez roptanja nosio je svoj krst
, ili metonimija ( podvrsta metafore ) tipa: Kome zakon lei u topuzu, tragovi mu
smrde neovjetvom.Treba izbegavati otrcane fraze ( bolja polovima, zub vremena,
zeleno svetlo, ... )Treba izbegavati ironiju i cinizam i druge komentatorske forme
kazivanja koje su karakteristine za pristrasni nain kazivanja.Treba izbegavati
terminologiju koja naruava neutralnu poziciju agencije i svrstava je na jednu
stranu u sporu. Zbog toga agencija autorski ne koristi izraze kao to su
bandit,saboter, hegemonista, secesionista, oslobodilac, patriota, ili
politike kvalifikacije tipa: izdajnik, imperijalista, faista, revizionista... Ti
i slini izrazi se koriste samo kada se citiraju neije rei.Treba izbegavati i
preterano pohvalne izraze, kao i izraze oduevljenja. Novinar ne sme da iskazuje
svoje miljenje i pokazuje svoje emocije.

Pravila kojih se treba drati

Imena i funkcije
Prvo funkcija pa ime. Ime obavezno ispred prezimena. Treba izbegavati titule koje
se koriste u diplomatiji ili u crkvi kao njegova kraljevska visost princ...

Strana imena
Obavezno je navesti originalnu transkripciju u zagradi.
Skraenice
Prvo pun naziv organizacije, politike partije, ustanove... ( sa skraenicom u
zagradi ) a potom moe da se koristi skraenica.
Podaci o mestu deavanja
Poznati lokaliteti, ustanove i zdanja mogu se pominjati bez dodatnih objanjena
( Bela kua, Kremlj, Jelisejska polja, Dauning strit, Vol strit... ) Manje poznati
lokaliteti se odreuju prema dobro poznatim odreditima. Na primer: Sartid,
fabrika u Smederevu, gradu 80 kilometara jugoistono od Beograda.
Sati
Sati se navode u lokalnom vremenu, uz naznaku koje je to vreme po centralno-
evropskom vremenu. To je posebno vano u sportskim vestima najavama
utakmica.Vreme se kod nas navodi u skladu sa pravopisom od 0 do 24, a ne u
granicama od 12asova pre i posle podne, kako to rade Anglosaksonci. Zbog
vremenske razlike i zato to njihove vesti svetska tampa prenosi na svim
kontinentima, velike agencije ponekad izbegavaju re danas i koriste naziv dana
u kome se dogaaj odigrao. Ako se izvetava o neemu to se dogodilo jue, treba
objasniti zato je dolo do kanjenja. Ako je u pitanju saoptenje o neemu to se
zbilo dva dana ranije, onda treba rei da je to danas saopteno.
Mere
U agencijskim vestima upotrebljava se metriki sistem. Anglosaksonske mere
( milja, jard, stopa ) izlazi iz upotrebe. Isto vai i za mere teine ( funta je 454
grama, unca 28,3grama, a zlatna unca je 31,1 gram. Teni galon je 3,78 litara,
ameriki galon 4,4 litra, a britanski 4,5 litara. Jedan buel je 35 litara ( koristi se za
penicu ). Barel ( nafte ) je 159 litara.Temperature se navode u Celzijusovim
stepenima. U anglosaksonskim zemljama navode se u Farenhajtima. Novani
iznosi se iskazuju u domaoj valuti, a ukoliko je potrebno, preraunava se u evro ili
dolar. Postotak se iskazuje takoto se kae odsto ili Procenata, a ne %.

JEZIK AGENCIJSKOG NOVINARSTVA

NEPRAVILNO PRAVILNO
ISPOTOVATI Potovati, potovati do kraja
ODRADITI Uraditi, uraeno
ODMARATI Odmarati se
ZAREDOM Uzastopno,uzastopce, po redu
BEZBEDONOSNA Bezbednosna
PRODUIVANJE Produavanje
MALIANI Deca, deaci i devojice
STOTINJAK Stotinak
LETILICA Letelica
KONTRAVERZNO Kontroverzno
SPROVODITI RADOVE Raditi, obavljati (graevinske) radove
IZNELI OEKIVANJE Izrazili oekivanje
LICE ovek, ena, dete, osoba
POETI/NASTAVITI SA RADOM Poeti rad, nastaviti rad
POETI SA EMITOVANJEM Poeti da emituje, emitovati
NASTAVITI SA BLOKADOM Nastaviti blokadu
NASTAVITI SA TRAJKOM Nastaviti trajk
JO UVEK Jo
TANE INJENICE injenice (mogu biti lane,izvrnute
PREKOFIRME Posredstvomfirme
Ronalda menja Oven Ronalda je zamenio Oven ili umesto
Ronalda u igru je uao Oven
KONTAKTIRATI SA NEKIM Kontaktirati nekog
APEL NA KORISNIKE Apel korisnicima
U DUINI OD 200 METARA Duine 200 metara
DOGOVOR OKO STUDIJE Dogovor o studiji
PREGOVORI OKO IZRUENJA Pregovori o izruenju
GRANT Poklon, donacija
IZNAI REENJE Nai, pronai reenje
10 POSTO 10 odsto, procenata
ZAHTEV ZA SMENOM Zahtev za smenjivanje
ZAHTEV ZA PROMENOM Zahtev za promenu
SARADNJA IZMEU DVE ZEMLJE Saradnja dve zemlje, saradnja Srbije i
Rusije
DOGOVOR IZMEU DVE VLADE Dogovor dve vlade
DOLO JE DO PUCANJA CEVI U sistemu za hlaenje je pukla cev ili
pukle su cevi
PROTESTVOVATI PROTIV Protestovati protiv
ZAIVETI Poeti da funkcionie, da se primenjuje,
da bude prihvaen
PROIZILAZI Proizlazi
HELIHOPTER Helikopter
RANJEN JE U PREDELU Ranjen je (pogoen) u glavu, nogu
UPUCAN, UPUCATI Pogoen, ranjen
12:30 SATI 12.30 sati
 SPECIFINOSTI AGENCIJSKOG IZVETAVANJA

Najave dogaaja - Najavna vest - Poruka korisnicima - Pregled deavanja - Pregled vesti

Najave dogaaja spadaju u red najvanijih informacija u redakcijama svih medija.

U skladu sa najavom dogaaja koji se oekuju redakcije organizuju veliki, a esto i
najvei deo svog posla. To naroito vai za novinske agencije, elektronske medije i
dnevnu tampu. Redakcije dobijaju informacije o planiranim aktivnostima ili
oekivanim dogaajima u raznim dravnim institucijama ( skuptini, skuptinskim
odborima, vladi, vladinim telima, sudovima... ), privrednim organizacijama,
kulturnim institucijama, sportskim organizacijama... Novinske agencije najavom
dogaaja obavetavaju svoje korisnike o vrsti i broju oekivanih dogaaja koje e
pratiti u zemlji i svetu i o kojima e ih informisati u naznaenom vremenskom
periodu.
U najavi dogaaja agencija razvrstava i sistematizuje dogaaje po njihovom
geografskom poreklu i po njihovoj prirodi. Tako e u najavi vesti biti razvrstane
na one koje dolaze iz sveta, regiona i iz zemlje, a zatim e se najaviti po
tematskom principu kao one koje spadaju u servis vesti iz oblasti ekonomije,
kulture, sporta...Datiranje u najavi dogaaja se svodi na mesto odakle vest potie
( NOVI SAD: pa sledi tekst najave... NJUJORK: pa sledi tekst najave... ) Kada je u
pitanju najava izvetavanja o dogaajima iz Ujedinjenih nacija datiranje e biti
UJEDINJENE NACIJE, a ne NJOJORK s obzirom da sedite ove svetske
organizacije ima eksteritorijalni status. Kada se radi o dogaaju u razvitku
( zasedanje skuptine, izvetavanje o posledicama neke elementarne nepogode... )
potrebno je da se u najavi kae: Nastaviemo da pratimo deavanja u vezi
sa... Najava ne mora da bude sasvim suva moe da prui osnovne podatke o
najavljenom dogaaju, odnosno da bude mini najavna vest, slina lidu jer to rado
koriste elektronski mediji. Na primer: Prilikom poseta zvaninika koji se sastaju sa
vie domaih funkcionera, prvo se mora rei da taj i taj boravi ili dolazi u posetu, a
potom ceo program posete. Univerzalna forma najave ( u verziji koju koristi agencija
BETA )
Na primer :

BEOGRAD: Predsednik SAD Dord Bu dolazi u jednodnevnu posetu Srbiji.U

11,00 u Vladi Srbije ( Nemanjina 1 ) Bua e primiti premijer Srbije Vojislav
Kotunica. U 11,30 izjave za novinare. U 11,45 u Skuptini Srbije Bu se sastaje se
predsednikom parlamenta Oliverom Duliem. Najavljeno je da e se tokom
popodneva Bu sastati sa predsednikom Srbije BorisomTadiem. Tano vreme jo
nije saopteno.U najavi se mora staviti kompletna funkcija osobe o kojoj je re.
Postoji vie vrsta najava:

BETA-NAJAVA ( dnevna najava )

BETA-NAJAVA-AUDIO
BETA- NAJAVA-FOTO
BETA-NEDELJNA NAJAVA
BETA-NAJAVA-DOPUNA ( kada posle emitovanja jutarnje najave stigne jo neka najava )
BETA-NAJAVA-I S P R A V K A ( kada je agencija napravila greku )
BETA-NAJAVA-IZMENA ( kada onaj ko je poslao najavu agenciji napravi greku ili neto u
njoj menja )
BETA-NAJAVA-DOPUNA I IZMENA ( kada agencija istovremeno emituje dopunu i
izmenu )

Najavna vest

Vani dogaaji, kao to su zasedanja skuptine, vlade, izbori, okrugli stolovi,

partijske konvencije itd. zasluuju najavnu vest, koja se moe emitovati dva ili tri
dana ranije,zatim dan ranije, ili se moe plasirati rano ujutro na dan dogaaja
kao kratka najavna vest za elektronske medije ).

Poruka korisnicima
Primer: Agencija Beta uskoro e emitovati intervju sa predsednikom Rusije
Vladimirom Putinom. Putin u intervjuu govori o odnosima Srbije i Rusije,
reavanju statusa Kosova...

Pregled deavanja
Na kraju vanog i/ili dugotrajnog dogaaja, o kojem je agencija emitovala vie
vesti trebalo bi emitovati pregled u kome e se saeto preneti najvaniji detalji tog
dogaaja (zakljuci i izjave na nekom skuptinskom zasedanju, na primer)

Pregled vesti
Specifian agencijski oblik izvetavanja, nastao u pokuaju da se pomogne
korisnicima, naroito onim u elektronskim medijima, da naine izbor vesti koje e
koristiti. PREGLED predstavlja skraeni izbor vesti emitovanih u odreenom
intervalu. Tanjug, na primer, emituje tri pregleda vesti iz zemlje (UPR-unutranje
politika rubrika) u 13, u17,30 i u 23 sata, i etiri pregleda vesti iz sveta (SPR-
spoljno politika rubrika) u 13, u17,30, u 23 i u 05,00 sati. Zajedniki pregled
UPR i SPR emituje se u 10 sati.U pregledima se emituju izbori lidova najvanijih
vesti, esto uz jo jednu uredniku obradu.U pregledu ne mora uvek da se navede
izvor ( rekao Tanjugu, izjavio za Betu... )
U pregledu ne treba u zagradi stavljati strana imena u originalu. Ne treba navesti
sve funkcije neke linosti, ve samo onu koja odreuje kredibilnost osobe koja
govori o bitnoj temi.U pregledu ne treba da se nae svaka izjava i ocena, ve samo
vest.U pregledu ne treba stavljati u zagradu skraenice koje se dalje ne koriste. Za
opte poznate institucije i organizacije ( kao to su UN, EU, UNMIK... ) u pregledu
ne treba stavljati pun naziv. Ista vest iz prethodnog pregleda moe se ponoviti u
sledeem samo ako je veoma vana. ee se pribegava novoj vesti sa novim
detaljem tog dogaaja, sa kratkim bekgraundom.

IZJAVE I INTERVJUI U AGENCIJSKOM NOVINARSTVU

Mogui problemi sa sagovornikom

1. Zato sagovornik govori to to govori?

- Koji je njegov motiv?
2. Kako on zna to to zna?
- Na koji je nain sagovornik povezan sa problemom kojim se bavite?- Da li se va
sagovornik zaista nalazi na mestu koje mu omoguava da ima informaciju?- Da li
va sagovornik moda dobija pogrene informacije?
3. Da li postupam kao portparol izvora?
- Da li sagovornik preko vas pokuava da plasira neku informaciju?
4. Da li sagovornik govori istinu?

Prikupljanje injenica

1. Nikad nemojte pretpostaviti da to svi znaju

- Va prilog agencija moe da poalje u svet, a tamo svi ne znaju mnogo o vaoj
zemlji.
2. Meusobno nezavisni izvori
- Meusobno nezavisni izvori znai:
a ) Izvor A nije dobio informaciju od izvora B i obrnuto i
b) Izvori A i B nisu dobili informacije iz istog izvora C.
3. Sukobljeni izvori
- Ponekad sukob ne moe da se razrei. U tom sluaju iznesite obe pozicije i
priznajte da stvar nije sasvim jasna.- U nekim sluajevima sukobljene verzije jesu
osnov prie. Na primer:
Policija je saoptila da su napadai bili naoruani. Svedoci tvrde da su bili nenaoruani.
Dva primera dva izvora
Prvi primer:

Portparol Ministarstva unutranjih poslova saoptio je da su pobunjenici pucali na policiju i da

su prilikom sukoba dvojica pobunjenika ranjena. Policajac koji je uestvovao u sukobu
potvrdio je ovu priu.
Da li e novinar bez rezerve da prihvati ponuenu verziju dogaaja?

Nee, jer je problem u tome to su u pitanju dva izvora sa iste strane.

Ko kae da ministarstvo nije dobilo priu od onog istog policajca? Ili da policajac
nije dobio nalog ministarstva ta da kae kako bi se opravdao napad policije na
pobunjenike.
Reenje problema : razgovarajte sa neutralnim svedocima.

Drugi primer:

Jedan od organizatora protesta saoptava vam da mu je policija pretila da e ga ubiti. BBC je

takoe objavio da je dobio informacije da je policija pretila da e ga ubiti.
Problem je u tome to je BBC u ovom sluaju sekundarni izvor.
Moda je i BBCdobio tu informaciju od pomenutog organizatora protesta.
Pokuajte da pronaete primarni, neutralni izvor.

Korienje anonimnih izvora

1. Uvek postavite sebi pitanje: zato izvor eli da bude anoniman?

- Da li izvor pokuava da vas iskoristi?- Da li izvor pokuava da se sakrije iza
vas?- Prihvatite njegovu anonimnost tek kada se uverite da za to postoje jaki etiki
razlozi.
2. Ako izvor mora da ostane anoniman
- Dogovorite se kako da ga predstavite sa to vie uverljivih detalja. Na primer:
OEBS-ov strunjak za bezbednost na Kosovu je bolje nego jedan slubenik
OEBS-a.- Naglasite da je izvor traio da ostane anoniman.

Zatita izvora
Ovo nije pravo koje poznaju pravni sistemi svih zemalja
U SAD i Australiji je bilo primera da su novinari zavrili u zatvoru zbog odbijanja
da otkriju izvor informacije. Konvencija o ljudskim pravima Saveta Evrope ne
navodi decidirano ovo pitanje, ali odluka Komiteta zamenika ministara Saveta
Evrope preporuuje dravama lanicama da uvae pravo novinara da ne otkrije
izvore svojih informacija kada primenjuju lan 10. Evropske konvencije o
ljudskim pravima i slobodi izraavanja.

IZVETAVANJE O SUDSKOM PROCESU

Jedno od najosetljivijih podruja kojim se bavi jedan novinar, pa prema tome i

agencijski, svakako je sudski postupak protiv osumnjienih za krivina dela.
Greke prilikom izvetavanja iz sudnice ili prilikom prenoenja policijskih
saoptenje mogu da nanesu veliku tetu osumnjienom za krivino delo, a isto tako
i novinaru-izvetau i njegovoj redakciji.

Kvalifikacije u sudskom postupku

-Zvanina terminologija-

Potrebno je drati se zvanine terminologije. Na primer: Osumnjieni, okrivljeni,

optueni , nepravosnano osudjen, pravosnano osuen
ta bi trebalo izbegavati? Tokom izvetavanja sa suenja moraju se izbegavati rei
kao to su kriminalac,ubica, terorista, zloinac i sline kvalifikacije kako
se ne bi prejudicirala sudska presuda. Zato se koriste izrazi kao to su optueni,
okrivljeni, svedok,osumnjieni... Svi ovi izrazi upotrebljavaju se samo onda
kada kvalifikaciju potvruje valjan izvor ( iz policije, suda, tuilatva, odbrane
optuenog... ).

Potrebno je drati se zakonskih termina prilikom karakterisanja krivinog dela, ali

valja istovremeno izbegavati koliko god je to mogue birokratsko/policijski
jezik.U krivinom postupku se, do poetka suenja ne navode puna imena
osumnjienih. Izuzetak mogu da budu javne linosti ( politiari, na primer ), koje
imaju priliku da u javnosti i pre suenja odgovore na optube. Imena maloletnika
se ne navode, a isto tako i drugi podaci koji bi mogli da ukau na identitet
maloletnika. Jer, uzalud je navesti samo inicijale ( na primer, da je se seksualno
zlostavljana desetogodinja N.N. ako se potom kae iz kog je sela ili grada i pri
tom navede puno ime oca ili majke ). Ne objavljuju se puna imena samoubica niti
rtava brutalnih ubistava, seksualnih zloina i drugih krivinih ako mogu da
nanesu tetu rtvama. Ne objavljuje se ime rtve niti podaci koji bi mogli da je
identifikuju pre nego to je otome obavetena porodica.

Razlika izmedju policijskog zadravanja i sudskog pritvora

Potrebno je da se napravi razlika izmeu policijskog zadravanja ( policija ima
pravo da zadri privedenu osobu najvie do 48 sati ) i sudskog pritvora ( koji traje
do 30 dana ne 30 dana, nego do 30 dana).
Interpretiranje sudskog saoptenja
Kod interpretacije sudskih ili policijskih saoptenja o osumnjienim da su poinili
krivino delo, trebalo bi postupiti po utvrenoj shemi. Na primer, ovako:- u lidu bi
trebalo da stoji da je N.N. uhapen zbog sumnje da je trgovao drogom- u drugom
pasusu bi trebalo rei da je policija pronala 500 grama heroina,- a u treem da se
tereti za krivino delo nedozvoljene trgovine i stavljanja u promet opojnih
sredstava ( tako bi onaj ko koristi tu informaciju mogao ukoliko tog podatka u
vesti nema da nae odgovarajue krivino delo u Krivinom zakonu i proveri,
na primer, kolika je kazna zapreena ).

DOMAE NOVINSKE AGENCIJE

Agencija Avala

Prva domaa novinska agencija Avala osnovana je 1919. godine 84 godine

posle prve novinske agencije, francuskog Avasa. Osnivanju Avale u prvoj
Jugoslaviji, Kraljevini SHS prethodila su dva neuspela pokuaja osnivanja
novinske agencije u Srbiji. Prvi je nainjen 1889. godine, ali je osujeen jer je
Srbija tada bila u interesnoj sferi nemake novinske agencije Volf, koja je imala
monopol na informativnom prostoru Skandinavije, Rusije, Austrougarske I
Balkana. Drugi pokuaj je propao1911. godine zbog politike krize koja je
prethodila balkanskim ratovima, a potom i Prvom svetskom ratu.Avala je u
poetku izdavala mali bilten na francuskom jeziku s pregledom
pisanja jugoslovenske tampe o politikim zbivanjima u zemlji i svetu. Bilten je
bio namenjen diplomatskom koru i dravnim organima. U januaru 1920. godine
Avala je poela da prima ( pomou telegrafa ) vesti novinskih agencija iz Pariza
i ostalih evropskih prestonica.Ugovorom jugoslovenske vlade sa Rojtersom,
Avasom i ATS ( Bern ), Avala je poela da vesti tih agencija dostavlja domaim
korisnicima na srpskohrvatskom i slovenakom jeziku. Tako se Avala otrgla iz
monopolske kontrole Volfa. Nabavkom manje radio stanice Avala je preuzela
kontrolu nad malim privatnim agencijama Jugoradio i Oko u Beogradu i nad
Vojvodinom u Novom Sadu. Poetkom 1927. godine Avala prelazi u
nadlenost drave, a 1929. godine prerasta u pravu novinsku agenciju sa pet
regionalnih biroa u zemlji i dopisnikom mreom u inostranstvu. Dopisnici iz
zemlje i sveta slali su svoje izvetaje telefonom i potom ( one sporovozne).
Avala je krajem tridesetih godina prolog veka imala vie od 500 pretplatnika u
zemlji. Inostrani servis prevoen je na francuski, nemaki, engleski, italijanski,
panski, ruski i bugarski jezik. Nemaki okupatori su 1941. godine zatvorili
Avalu. Nikad nije obnovljena.
Agencija Tanjug
Novinska agencija Tanjug ( Telegrafska agencija nove Jugoslavije ) osnovana je
5.novembra 1943. godine u Jajcu, s namerom da, kako je napisano u osnivakom
aktu, verno prezentira svetu ta se kod nas zbiva i da upozna itaoce ta se deava
u svetu.Osniva i kum Tanjuga je Moa Pijade, a prvi direktor je bio Vladislav
Ribnikar. Tanjug je poeo rad s malim trofejnim predajnikom, rasklimatanim
getetnerom ( mainom zaumnoavanje rukopisa ) i ratimovanom pisaom
mainom.U prvim godinama rada kopirana je sovjetska agencija TASS, a posle
oslobaanja iz bratskog zagrljaja Moskve Tanjug prerasta u pravu profesionalnu
novinsku agenciju.Tanjug je 1968.godine rangiran na osmom mestu svetske rang
liste novinskih agencija. Sredinom sedamdesetih smatran je za jednu od
najuglednijih novinskih agencija u svetu.Tanjug je desetak puta prvi emitovao
ekskluzivne vesti o kjunim dogaajima 20. veka.Tako je, na primer, dopisnik
Tanjuga Mihailo aranovi prvi javio pad Sajgona ( samo 25minuta posle
konanog oslobaanja grada ). Tu vest su prenele sve svetske agencije, navodei
Tanjug kao izvor.U poslednjoj deceniji prolog veka Tanjug je, pod pritiskom
Miloevievog reima, profesionalno posrnuo i izgubio svoj nekadanji ugled i
uticaj.Raspad Jugoslavije doveo je do rasparavanja i Tanjuga. Tanjugovi novinari
nekadanjihrepublikih redakcija bili su meu osnivaima novinskih agencija
novoformiranih drava. HINA ( Hrvatska izvetajna novinska agencija ) STA
( Slovenaka tiskovna agencija ) MIA ( Makedonska informativna agencija )
FENA ( Federalna novinska agencija BiH )
BH pres ( muslimanska agencija Bosansko-hercegovake federacije )
HABENA ( Hercegbosanska novinska agencija hrvatska ) SRNA ( Srpska
novinska agencija u Republici Srpskoj )
Organizacija rada u novinskoj agenciji
( po modelu koji se koristi u Tanjugu ) Generalni servis:
-Unutranjopolitika redakcija
-Spoljnopolitika redakcija
-Emisija za inostranstvo
Uz te tri, nosee redakcije, postoje i EKOS (Redakcija ekonomskih informacija),
RIPS ( Redakcija informativnih publikacija i srevisa ), Fono servis ( tonski
izvetaji dopisnika iz zemlje i sveta i drugi zvuni prilozi ), Foto Tanjug
( emituje fotografije fotoreportera Tanjuga i svetskih foto-agencija ), Radio Tanjug
( vesti, reklame, muzika ), Internet redakcija, Meunarodni pres centar Tanjuga
( MPC ) koji opsluuje strane dopisnike i organizuje konferencije za tampu, Steno
biro, Dokumentacija, BIT ( banka podataka Tanjuga ), tehnike i druge pratee
slube.
Unutranjopolitika redakcija UPR Organizovana po rubrikama: Politika, Privredna,
Skuptinska, Kulturno-prosvetna,Socijalno-zdravstvena, Sportska i
Beogradska rubrika.
Spoljnopolitika redakcija SPR -Dopisnici iz inostranstva i novinari koji obrauju
vesti stranih agencija iz mesta u kojima nema Tanjugovih dopisnika, kao i
regionalci iskusni novinari, specijalisti za pojedine regione u svetu. Tu je i
diplomatski urednik koji prati rad Ministarstva inostranih poslova i
spoljnopolitike aktivnosti drugih dravnih organa i funkcionera. U okviru SPR su
i Specijalni servis dopisa iz sveta i servis KNU ( kultura, nauka, umetnost ),
koji priprema vesti iz tih oblasti za Generalni servis.
Emisija za inostranstvo
Emisija za inostranstvo pored svog generalnog servisa, priprema i YU servis za
listove i RTV stanice naih iseljenika i radnika u inostranstvu.
EKOS
radi poslovni servis za generalni servis, a kao posrednik prenosi
ugledniRojtersov ekonomski servis, koji je zbog iscrpnih izvetaja iz svih
znaajnih berzi u svetui mnogih drugih poslovnih informacija, postao obavezan
za svaku banku i ozbiljno preduzee.
RIPS
priprema obilje servisa, publikacija i biltena, a najpoznatiji su Izbor ( koji je
nasledio Crveni bilten iz komunistikog vremena ) i DTS ( Dnevni telegrafski
servis ) koji je, zapravo, mini generalni servis domaih i inostranih vesti i
pregleda tampe. Nekada je RIPS bio namenjen politikom rukovodstvu zemlje, sa
vestima koje su bile nedostupne javnosti. U okviru RIPS-a radi i prisluna sluba
koja hvata, snima i prevodi vanije emisije stranih radio stanica.
Novinari Tanjuga imaju svoje sektore, ali, kada je potrebno, u posao uskau svi,
bez obzira na sektor. To je jo jedna od specifinosti agencijskog novinarstva.

VELIKE NOVINSKE AGENCIJE

AGENCIJA FRANS PRES AFP

Novinska agencija Frans pres ( Agence France Presse AFP ) najstarija je na

svetu.Osniva arl Luj Avas 1835. godine u Parizu.
AFP danas
Svakodnevno emituje na hiljade informacija. Korisnici: radio i TV stanice, listovi,
firme, diplomatska predstavnitva i pojedinci. Emituje vesti iz svog sedita u
Parizu. Regionalni centri u Vaingtonu, Hongkongu, Nikoziji, Montevideu.
Istorijat razvoja AFP
Avas je najpre osnovao agenciju za prevoenje tekstova iz strane tampe
1832.Tri godine kasnije 1835. nastaje Agencija Avas. Agencija Avas 1879.
godine postaje dravno preduzee. Poeo sa izvetajima sa Londonske berze.
Pored vesti poeo da emituje i reklame. Usluge ne naplauje u novcu ve u
novinama koje koriste njegove vesti uzima pravo na prodaju oglasnog prostora. Pre
otkria telegrafa koristi: golubiju potu, sisteme ogledala, potanske
dilianse, brodove...AFP, naslednik Avasa, nastaje 1944. godine u Aliru pod
pokroviteljstvom francuske prelazne vlade. Dekretom od 30. septembra 1944.
godine AFP dobija prelazni status javne korporacije.Od januara 1946. do
septembra 1954. uspostavlja agencijsku mreu irom sveta. Od 1. avgusta 1971.
godine koristi satelite za prenos informacija. Prvog januara 1981. pokrenuta
AGORA, baza podataka AFP informacija. Oktobra 1984. pokrenut audio servis.
Januara 1985. pokrenut meunarodni foto servis. Grafiki servis pokrenut oktobra
1988. Ekonomski servis na engleskom jeziku AFX News pokrenut 1991. Godine.
Polovinom novembra 1991. godine vlasnitvo drave pada ispod 50 odsto. U aprilu
1995. uspostavlja AFP-Direkt koji omoguava da i pojedinac dobija servise AFP.
U februaru 2000. AFP je na Internetu, a ima i svoju interaktivnu televiziju
Veliki uspesi
AFP 4. marta 1953. prvi u svetu javio o Staljinovoj smrti. Prvi javio 6. septembra
1972. godine da su ubijeni izraelski sportisti na Olimpijadi u Minhenu

REUTERS

Rojters je danas najvea novinska i TV agencija na svetu. Ima vie od 2.400

urednika, novinara, fotografa i TV snimatelja u 198 biroa u oko 150 zemalja.
Svakodnevno emituje oko 30.000 naslova na 26 jezika. Ima vie od 511.000
profesionalnih korisnika. Rojters poseduje informacije o 40.000 kompanija i
finansijske podatke sa 244 berze ifinansijskih trita. Finansijski podaci se
auriraju 8.000 puta u sekundi.Rojters je najvei globalni provajder vesti,
finansijskih informacija i tehnolokih reenja namenjenih finansijskim
institucijama, medijima i pojedincima. Njegova vodea pozicija se zasniva na
stalnim tehnolokim inovacijama i na reputaciji da je brz, taan, nepristrasan i da
ima integritet.

Rojtersova nezavisnost
Rojters je obezbedio nezavisnost kompanije od volje pojedinca ili grupe vlasnika
akcija tako to je ustanovio dva mehanizma koja to mogu da spree:
1. Ogranienje u posedovanju akcija Rojtersov konstitucioni akt zabranjuje da
jedan korisnik poseduje vie od 15 odsto akcija kompanije.

2. Kontrolni paket akcija osnivaa Ako direktori Rojtersa procene da neki

pojedinac u saradnji sa nekim udruenjem ima nameru da preuzme kontrolu nad
Rojtersom, oni onda mogu da tog pojedinca i uduenje akcionara preglasaju
zahvaljujui kontrolnom paketu akcija osnivaa kompanije.

Ureivaka politika
Rojtersova nezavisna ureivaka politika se oslanja na mehanizme zatite
nezavisnosti od finansijske kontrole kompanije.

Asoijeted pres ( Associated Press ) AP

Agencija AP je osnovana 1848. godine. Osnivai su est amerikih listova.

AP-ova glava vesti ( lid )

AP svakodnevno snabdeva vie od milijardu ljudi irom sveta vestima, fotosima,
grafikonima, audio i video snimcima. Samo u SAD AP snabdeva 5.000 radio i TV
stanicai 1700 listova. AP koristi jo 8.500 listova, radio i TV pretplatnika u 121
zemlji irom sveta. AP emituje informacije na engleskom, nemakom,
holandskom, francuskom i panskom jeziku. Pretplatnici prevode vesti sa tih jezika
na sve vee jezike sveta. AP ima 3.700 zaposlenih u 242 biroa u celom svetu. AP
je dobio 47 Pulicerovih nagrada za novinarske tekstove i 28 Pulicerovih nagrada za
fotografije, vie od ma koje druge novinske organizacije.

Informativna telegrafska agencija Rusije ( ITAR TASS )

Novinska agencija ITAR-TASS spada meu pet najveih novinskih agencija.

Nastala je januara 1992. godine, posle raspada SSSR. U drugom delu svog naziva
zadrala je ime Telegrafske agencije Sovjetskog Saveza TASS. Pretea TASS-a
je Sankt-peterburka telegrafska agencija koja je osnovana 1904. ITAR-TASS ima
74 dopisnika punkta u Rusiji i 62 u 59 zemalja tirom sveta. Sarauje I
razmenjuje informacije sa svim veim novinskim agencijama.
Kineska novinska agencija Sinhua ( Nova Kina )

Kineska novinska agencija Sinhua ( Nova Kina ) jedna je od pet najvein

novinskih agencija na svetu. Prethodnik joj je Crvena Kina, osnovana 1931.
godine. Pod nazivom Sinhua deluje od1937. godine. Sedite Sinhue je u Pekingu.
Ima dopisnitva u celoj Kini i u vie od 100 zemalja. Ima korisnike u 130 zemalja.
Ima vie od 7.000 zaposlenih. Sinhua tampa oko 40 listova i magazina. Poseduje
Institut za istraivako novinarstvo i novinarsku kolu.

DOPISNITVA

Dopisnici su novinari koji stalno ili povremeno rade van sedita redakcije i
izvetavaju o zbivanjima u zemlji i inostranstvu. Od veliine novinske agencije
zavisi da li e imati veliku ili malu dopisniku mreu. Dopisnici mogu da budu
stalni i specijalni.

Stalni dopisnici iz svog sedita u zemlji ili inostranstvu stalno izvetavaju

redakciju o zbivanjima iz svog podruja.

Specijalni izvetai se povremeno i u ogranienom vremenskom period upuuju da

izvetavaju o nekom vanrednom dogaaju ( ratu, prirodnoj katastrofi, velikoj
nesrei ... ) u zemlji i svetu.

Organizacija dopisnitva

-ef dopisnike slube

-Mrea dopisnika
-Vea dopisnitva imaju svog lokalnog efa i novinare-saradnike

Tehnologija slanja vesti iz dopisnitva

Novinar javlja vest redakciji dopisnitva. Dopisnitvo obrauje vest i alje je u

sedite redakcije. Redakcija obrauje vest, priprema je za razliite medije
( tampane ili elektronske: radio, televizija i internet ) i alje ih svojim korisnicima.
 PISANJE ZA RADIO ILI TELEVIZIJU

Elektronski mediji neuporedivo bre izvetavaju od tampanih. Oni omoguavaju

da se neki dogaaji ak I direktno prate ( na primer, sportski dogaaji, zasedanje
skuptine, prenos sletanja oveka na Mesec... ) i pruaju mogunost autentinog
obavetavanja zvukom i slikom. Korienje zvuka i slike nameu neke osobenosti
elektronskim medijima.U radijskim vestima novinar pie za uho, a ne za oko.
Stil pisanja za radio postao je konverzacioni.

Pravilo glasi: pii kao da razgovara sa prijateljem.

Obrazac pisanja za televiziju takoe je vremenom evoluirao. Iako je isto tako
konverzacioni kao i za radio, prilagoen je potrebama televizijskog naina
kazivanja. Na primer, pri pisanju za televiziju potrebne su pauze neophodne da bi se rei i
snimci koordinirali. Pisanje se pri tom esto vezuje za raspoloive slike.
Novinari elektronskih medija moraju vie nego novinari tampanih medija da se
trude da piu jednostavno i jasno. Oni, po pravilu, manje koriste stilske figure nego
njihove kolege u tampanim medijima. Lid prepun injenica, sa odgovorima na
pitanjako, ta, zato,gde, kada i kako,koji se esto koristi u tampanim medijima, moe
da ostavi bez daha i najboljeg spikera. Takav lid ponekad sadri suvie informacija
za korisnike elektronskih medija. Za razliku od tampanih medija, koji itaocima
omoguavaju da se ponovo vrate na nejasne delove, radio i televizija pruaju samo
jednu priliku da se shvati poruka. Radijski i televizijski novinari to stalno moraju
da imaju na umu. Novinske agencije su ustanovile pravila za radio-televizijski stil.
Posebno je vano kakoda se pripremi tekst, navedu brojevi, vremenske reference, kako da se
citira i upotrebljavaju skraenice i interpunkcija.

Brojevi

1. Kad god je mogue, pojednostavite kompleksne brojeve.

Posluite se reima: Priblino, vie od, oko i skoro.
Bolje je rei vie od milion dinara, nego milion i 52hiljade petsto pedeset i jedan dinar.
2. Varirajte izraze.
Da biste izbegli ponavljanje i bolje objasnili trendove ili promene. Recite, na
primer, nagli pad, oboren za 40 odsto, vie nego udvostuen, prepolovljen...
3. Ispisujte slovima brojeve do 10.
Ciframa oznaavajte brojeve od 10 pa nadalje. Kombinujte brojeve i rei da
izrazite hiljade. Na primer: 35 hiljada dinara. Ili, 25 miliona dinara...
4. Kad god je mogue zaokruite brojeve, naroito velike. Na primer:1.005.897
dinara treba rei: neto vie od milion dinara. Kada je suma1.499.782 dinara
treba rei: neto manje od milion i po dinara ili oko milion i po dinara.
5. Razlomke ispisujte reima.
Na primer: dve treine, tri etvrtine...
6. U novinama esto pie: Saobraajnu nesreu je izazvao Petar Petrovi ( 50 ). Za radio i
televiziju mora da se kae: Saobraajnu nesreu je izazvao pedesetogodinji Petar Petrovi.
7. Ako dajete numerike informacije, kao to su brojevi telefona ili registarske tablice
automobila, koristite se povlakom da biste niz izdelili na delove, onako kako biste ga izgovorili.
Na primer: Registarske tablice NS 55 povlaka 732 (NS 55-732).

Vremenske reference

Za elektronske medije treba, kad god je to mogue, pisati u sadanjem vremenu.

1. Izbegavajte isticanje elemenata prolog vremena, naroito u uvodnoj reenici.
2. Nemojte nepotrebno da upotrebljavate re danas. U nekim sluajevima dan
treba razlomiti na sastavne delove: jutros, popodne, veeras...
3. Budite oprezni kada povremeno upotrebljavate vremenske odrednice koje privlae panju.
Na primer: u vreme popodnevnog emitovanja, tokom proteklih pola sata i tako dalje.

Citati

Novinari u listovima esto veoma mnogo citiraju. Radio-televizijski tekstovi

sadre manje navoda: nema vremena za dugake citate. esto je bolje kada se
kratko i jasno rezimiraju neije rei, nego doslovno preneti sve to je rekao.

Imena i titule

Titule moraju da prethode imenu.

Ako je titula toliko dugaka da bi spiker imao tekoe da je izgovori zajedno s
imenom, upotrebite dve reenice. Na primer: Tako kae Petar Petrovi. On je
predsednik Komisije za informisanje Skuptine Srbije.

Skraenice

Izbegavajte skraenice kad god moete.

Struktura reenice u tekstu za radio i televiziju

Izbegavajte duge razmake izmeu subjekta i predikata

Nemojte pisati: Petar Petrovi, koji je jue izabran za gradonaelnika Novog Sada, s najveim
brojem glasova u istoriji grada, danas e se obratiti novinarima.
Umesto toga, napiite: Novi gradonaelnik Novog Sada , Petar Petrovi, danas e se obratiti
novinarima. On je jue izabran na tu funkciju s najveim brojem glasova u istoriji grada.

Podelite duge nizove prilokih ili pridevskih odrednica

Nemojte pisati: Petar Petrovi je snanim udarcem glavom, plasirajui loptu u mreu, koju mu
je majstorski nabacio Sima Simi sa udaljenosti od najmanje 20 metara, postigao trei gol na
ovoj utakmici. Napiite: Petar Petrovi je snanim udarcem glavom postigao trei gol na ovoj
utakmici. On je plasirao u mreu loptu koju mu je majstorski nabacio Sima Simi sa udaljenosti
od najmanje 20 metara.

Izbegavajte da izvor imenuje posle citata

Nemojte pisati: Pobediu na izborima, rekao je Petar Petrovi. Ljudi tako ne govore.
Napiite: Petar Petrovi je rekao da e pobediti na izborima, ili Petar Petrovi je samouvereno
izjavio: Pobediu na izborima.

Pisanje za radio

Stvaranje slika reima

Pisanje za televiziju

Usklaivanje rei i slika

Izvor: Agencijsko novinarstvo-predavanje-

-SERVISI NOVINSKIH AGENCIJA-

1. OSNOVNI SERVIS- TEKST: vesti, izvetaji, intervjui, lanci, komentari

2. FOTO SERVIS: distribucija fotografija namenjenih iskljuivo tampi
3. FONO SERVIS: tonski izvetaji, informacije, izjave namenjeni radio stanicama
4. VIDEO SERVISI: video snimci, video storije, namenjeni TV stanicama

-SERVISI mogu biti USMERENI (SPECIJALIZOVANI) i OPTI

SERVISI TANJUG-A

-Generalni servis-informacije iz zemlje i sveta

-EKOS- servis specijalizovan za informacije iz oblasti ekonomije
-RIPS- informacione publikacije i servisi
-Foto Tanjug- razmena fotografija svojih i drugih agencija
-Fono servis-tonski izvetaji
-Kliping servis- tematizovani iseci iz novina
-Fono servis- tonske informacije i izvetaji
-Dnevni servis- informacije o dogaajima iz zemlje i sveta
-Pregled vesti- izbor iz najvanijih vesti u kasnim veernjim satima
-Online servis: kultura, sportske vesti, ekonomija, vesti iz sveta, regiona, zabava,
vesti iz IT sektora

BETA SERVIS

-Vesti dana
-Ekonomija
-Sport
-Kultura
-Vreme
-Beta foto
-Beta audio
-Radio Sto Plus u Novom Pazaru
-RFI- Radio France Internacional (u pitanju je muziko-informativna radio
stanica kao jedinstven oblik saradnje meunarodnog francuskog radija i Novinske
agencije Beta, program je emitovan na srpskom od 07-19 h, a na francuskom od
19-07 h, nastao 2007. vie ne radi)

* (predavai su bili glavni i odgovorni urednik Bete, Ivan Cveji i asistent

urednika Vera Barii)*

Novinska agencija Beta je privatna, nezavisna novinska agencija, osnovana 1992.

godine u cilju sveobuhvatnog i objektivnog izvetavanja o dogaajima u zemlji i
regionu jugoistone Evrope. BETA je poela sa radom u maju 1994. godine. Betu
je osnovala grupa beogradskih novinara kao prvu privatnu novinsku agenciju u
Srbiji. U njoj danas radi vie od 200 novinara, prevodilaca i tehnikog osoblja.
Agencija ima vie stotina pretplatnika u Srbiji i svetu.
Osniva je novopazarskog radija Sto Plus.

ORGANIZACIJA RADA U NOVINSKOJ AGENCIJI

-Male ili velike agencije:

Specifikacija poslova ili obavljanje vie poslova

-Sve agencije imaju menadment: direktora, pomonika direktora, glavnog i

odgovornog urednika, sektorske urednike

-Organizacija: kombinacija rubrika i deska

Novinari:

-Novinari rubrika
-Novinari deska
-Novinari dopisnici
-Novinari prevodioci
 DELOKRUG RADA UREDNIKA I NOVINARA

-GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK brine o celokupnom radu redakcije,

koordinira rad ostalih urednika, daje zadatke novinarima

-SEKTORSKI UREDNICI (UREDNICI RUBRIKA) brinu o vestima i ostalim

sadrajima po tematici: unutranja, spoljna politika, privreda, kultura

-UREDNICI SERVISA: foto, fono, video, servis lanaka

-UREDNIK DOPISNE MREE daje zadatke dopisnicima

-DEURNI UREDNICI itaju i proveravaju sve vesti pre no to e biti ukljuene

u servis koji se upuuje korisnicima

-UREDNICI ORGANIZATORI primaju vesti koje stiu sa terena sa raznih

dogaaja i razvrstavaju ih ostalim urednicima po tematici

-DESK je stalna, deurna ekipa urednika i novinara koja klasifikuje, obrauje,

priprema vesti za distribuciju

-NOVINARI REPORTERI odlaze na teren, prate dogaaje i piu vesti i

izvetaje o njima

-DOPISNICI- STALNI I SPECIJALNI javljaju o dogaajima iz zemlje i

inostranstva

KARAKTERISTIKE AGENCIJSKOG NOVINARSTVA

-Mora biti visoko profesionalno, objektivno, nepristrasno, ozbiljno

-Agencijski novinari su anonimni, njihovi tekstovi se distribuiraju bez potpisa

nanje stranih jezika je veoma vano za novinare agencije, pogotovo za dopisnike
iz inostranstva, koji su na raspolaganju 24 h dnevno

- Minja Peri-