Anda di halaman 1dari 282

D.

K. Rouling

UPRANJENO MESTO


Naslov originala:
J. K. Rowling
The Casual Vacancy
2012

S engleskog preveli
Vesna Roganovi i Drako Roganovi
Sadraj

Prvi deo

Nedelja

Ponedeljak

II

III

IV

VI

VII

VIII

IX

(Stara vremena)

II

III

IV

V
VI

Utorak

II

III

IV

VI

VII

Sreda

II

III

IV

Petak

Subota

II

Drugi deo

II

III
IV

VI

VII

VIII

IX

Trei deo

II

III

IV

VI

VII

VIII

IX

XI

etvrti deo

II
III

IV

VI

VII

VIII

IX

Peti deo

II

III

IV

VI

VII

VIII

IX

XI

XII

XIII

XIV
XV

esti deo

II

III

IV

Sedmi deo

Nilu
Prvi deo

6:11 Mesto se smatra upranjenim u sledeim okolnostima:


(a) kada lokalni odbornik ne uspe u propisanom roku da d izjavu o prihvatanju du-
nosti;
(b) kada se primi njegovo obavetenje o podnoenju ostavke;
(c) na dan njegove smrti

arls Arnold Barker
Optinska i lokalna samouprava
Sedmo izdanje
Nedelja

Bariju Ferbraderu se nije ilo na veeru. Vei deo vikenda proveo je muei se s pulsirajuom glavobo-
ljom, trudei se da dovri lanak za mesne novine pre roka.
Meutim, njegova supruga je tokom ruka bila pomalo hladna i nekomunikativna, na osnovu ega je
Bari zakljuio da se estitkom povodom njihove godinjice nije iskupio za to to je celo jutro proveo za-
tvoren u svojoj radnoj sobi. Situaciju je dodatno pogoravalo i to to je pisao o Kristal, koju Meri nije
volela, iako se pretvarala da je suprotno.
Meri, voleo bih da te izvedem na veeru slagao je ne bi li probio led. Devetnaest godina, deco!
Devetnaest godina, a vaa majka nikad nije bila lepa.
Meri omeka i osmehnu se, te Bari pozva golf klub, zato to je bio blizu a i zato to su tu sigurno mo-
gli da dobiju sto. Trudio se da svojoj supruzi prireuje makar ta sitna zadovoljstva, jer je nakon gotovo
dve decenije zajednikog ivota poeo da shvata koliko esto ju je izneveravao kad god je neto vano u
pitanju. Nikada to nije inio namerno. Prosto su imali razliite ivotne prioritete.
Njihovo etvoro dece je ve bilo dovoljno odraslo da bi im trebala bebisiterka. Gledali su televiziju
kada se on poslednji put oprostio od njih, a samo se Deklan, najmlai, okrenuo da ga pogleda i podigao
ruku u znak pozdrava.
Bariju je i dalje bubnjalo iza uiju od silne glavobolje dok je u rikverc izlazio s prilaza i kretao kroz
lepu varo po imenu Pagford, u kojoj su proveli itav brani ivot. Odvezli su se niz Crkvenu aleju, strmu
ulicu u kojoj su se najskuplje kue uzdizale u svoj svojoj viktorijanskoj ekstravaganciji i postojanosti,
skrenuo iza ugla kod kvazigotske crkve, u kojoj je jednom prilikom posmatrao svoje erke bliznakinje
kako nastupaju u mjuziklu Josif i njegov neverovatni kaput snova u boji, pa se zaputio preko trga, odakle
se jasno video tamni kostur ruevne opatije, to je dominirala panoramom grada, sazidana visoko na brdu,
gde se stapala s modroljubiastim nebom.
Dok je motao volan, idui poznatim krivinama, Bariju su na umu bile samo greke za koje je bio uve-
ren da ih je nainio, urei da dovri lanak koji je upravo imejlom poslao Glasniku jarvilskog okruga.
Iako je bio reit i armantan, na papiru mu je bilo teko da se izrazi.
Golf klub se nalazi na svega etiri minuta od trga, tik iza take u kojoj varo najzad posustaje, u po-
slednjem dahtaju starih kueraka. Bari je parkirao kombi ispred klupskog restorana Berdi,{ 1 } i na trenu-
tak zastao kraj kola, dok je Meri popravljala karmin. Prijao mu je hladan veernji vazduh na licu. Posma-
trajui obrise terena za golf kako se rasplinjavaju u sutonu, Bari se pitao zato jo uvek plaa lanarinu.
Loe je igrao golf: zamah mu je bio neujednaen i imao je visok hendikep{ 2 }. Bilo je toliko preih stva-
ri koje su mu oduzimale vreme. Glava mu nikada nije tako pulsirala.
Meri je iskljuila svetlo iznad retrovizora i zatvorila suvozaeva vrata. Bari je pritisnuo daljinski
klju na privesku u svojoj aci; visoke potpetice njegove supruge zakuckae po asfaltu, automobil zapita,
a Bari se zapita da li e mu se posle jela smiriti munina.
A zatim mu bol kakav dotad nije osetio, poput kugle za ruenje, probi mozak. Jedva da je bio svestan
peckanja u kolenima kada mu udarie o hladan asfalt; lobanju mu preplavi talas krvi i vreline; bio je u
agoniji, no morao ju je podneti jer ga je jo itav jedan minut delio od zaborava.
Meri vrisnu i nastavi da vriti. Nekoliko mukaraca dojuri iz bara. Jedan od njih otra nazad u zgra-
du da vidi da li je tu makar jedan od dvojice penzionisanih klupskih lekara. Brani par u restoranu, Bari-
jevi i Merini poznanici, zaue pometnju, ostavie svoja predjela i pourie napolje da vide mogu li ita
da uine. Mu pozva hitnu pomo sa svog mobilnog.
Hitna pomo je morala da doe iz susednog grada Jarvila, te joj je trebalo dvadeset pet minuta da
stigne. Kada je pulsirajue plavo svetlo najzad obasjalo poprite, Bari je nepomino i odsutno leao na
tlu u barici sopstvenog izbljuvka; Meri je uala kraj njega, arapa iscepanih na kolenima, stezala ga za
aku, jecala i apatom ga dozivala.
Ponedeljak

Jel sedi? upita Majls Molison, stojei u kuhinji kuerine u Crkvenoj aleji.
ekao je do pola sedam izjutra da obavi taj poziv. Za njim je bila gadna no, ispunjena nesanicom na
mahove ispresecanom nemirnim snom. U etiri ujutru je shvatio da je i njegova supruga budna, te su neko
vreme tiho razgovarali u tami. ak i dok su razgovarali o onome emu su silom prilika prisustvovali,
oboje pokuavajui da odagnaju pritajena oseanja jeze i oka, u Majlsovom stomaku su se, poput leptiri-
a, komeali naleti ushienja na samu pomisao da e tu vest saoptiti svome ocu. Nameravao je da eka
do sedam, ali ga je strah da bi neko mogao da ga preduhitri poterao ka telefonu neto ranije.
ta se desilo? zagrme Hauard, uz blagi metalni prizvuk; Majls ga je stavio na spikerfon da ga uje
i Samanta. Mrka kao mahagoni u bledoruiastoj kunoj haljini, iskoristila je tu ranoranilaku priliku da
nanese jo jednu aku kreme za potamnjivanje kako bi popravila svoju izbledelu prirodnu preplanulost.
Kuhinju ispuni meavina mirisa instant kafe i vetake arome kokosa.
Ferbrader je mrtav. Sruio se sino u golf klubu, dok smo Sem i ja veerali u Berdiju.
Ferbrader je mrtav?! zagrme Hauard.
Na osnovu njegovog tona videlo se da je oekivao neku dramatinu promenu stanja Barija Ferbrade-
ra, a nikako njegovu smrt.
Sruio se na parkingu ponovi Majls.
Boe blagi ree Hauard. Jedva da je prevalio etrdesetu! Boe blagi.
Majls i Samanta su sluali Hauarda kako hrope poput zadihanog konja. Izjutra je uvek teko dolazio
do daha.
ta mu bi? Srka?
Misle da je neto u mozgu. Ili smo s Meri u bolnicu i
Ali ga Hauard vie nije sluao. Majls i Samanta ga zaue kako se nekome obraa odmaknuvi slua-
licu.
Bari Ferbrader! Mrtav! Majls je na vezi!
Majls i Samanta otpie gutljaj kafe, ekajui Hauarda da se ponovo javi. Samantina kuna haljina se
irom razmaknu kad je sela na kuhinjski sto, otkrivi obrise krupnih dojki naslonjenih na podlaktice. Tako
poduprte, delovale su bujnije i vre no kad su visile bez ikakve potpore. Ostarela koa na dekolteu bila
joj je proarana sitnim brazdama koje su se videle ak i kada su joj grudi bile oputene. Dok je bila mla-
a, esto je ila u solarijum.
Molim?! ree Hauard, ponovo na vezi. ta si to rekao za bolnicu?
Sem i ja smo ili ambulantnim kolima razgovetno istaknu Majls. S Meri i s telom.
Samanta je primetila kako Majls drugom verzijom naglaava ono to bi se moglo nazvati komercijal-
nijim aspektom prie. Nije ga krivila. Njihova nadoknada za to uasno iskustvo bilo je pravo da ljudima
priaju o tome. inilo joj se da nikada to nee zaboraviti: Merino jecanje, Barijeve oi jo uvek napola
otvorene iznad maske za disanje nalik pseoj korpi, Majlsovi i njeni pokuaji da odgonetnu izraz bolnia-
revog lica, truckanje u skuenom prostoru, zatamnjeni prozori, strah.
Boe blagi ree Hauard trei put, ne marei za irlino tiho propitivanje u pozadini, sada pomno
usredsreen na Majlsa. I prosto je pao mrtav nasred parkinga?
Aha ree Majls. im sam ga video, bilo je jasno da se tu nita ne moe uiniti.
Bila je to njegova prva la, i dok ju je izgovarao, odvratio je pogled od supruge. Ona se dobro seala
njegove krupne zatitnike ruke obavijene oko Merinih drhtavih ramena dok ju je teio: Bie njemu do-
bro bie mu dobro
Uostalom, pomisli Samanta, odajui Majlsu priznanje, kako si bilo ta mogao da zna dok su mu sta-
vljali masku i zabadali mu igle? Zaista se inilo da pokuavaju da spasu Barija, i niko meu njima nije
zasigurno znao da je sve uzalud, sve dok se u bolnici mlada lekarka nije zaputila ka Meri. Samanta je jo
uvek mogla da vidi krajnje upeatljivo Merino bespomono, skamenjeno lice i izraz devojke s naoarima
i ravnom kosom, u belom mantilu: pribran, a ipak pomalo oprezan U televizijskim dramama stalno su
prikazivali takve scene, ali kada se to zaista dogodi
Nimalo govorio je Majls. Gavin je u etvrtak igrao skvo s njim.
I tada je delovao sasvim zdravo?
O, da. Rasturio je Gavina.
Boe blagi! Uvek je tako, zar ne? Eto vidi. Saekaj trenutak, mama hoe da te uje.
Uz tresak i kloparanje, s druge strane se zau meki irlin glas.
Kakav uasan ok, Majlse ree ona. Jesi li dobro?
Samanta nespretno otpi gutljaj kafe, koja joj se razli niz uglove usana sa obe strane brade, te rukavom
obrisa lice i grudi. Majlsov glas poprimi ton koji je esto koristio kada razgovara sa svojom majkom: du-
blji no inae, autoritativni glas, koji kao da poruuje nita ne moe da me zbuni, silovit i trezven. Pone-
kad, a posebno kad se napije, Samanta oponaa Majlsove i irline razgovore. Ne brini, mamice. Tu je
Majls. Tvoj mali vojnik. Duo, tako si divan: tako velik, hrabar i pametan. Samanta je to, nedavno, u
nekoliko navrata uinila i pred drugima, a Majls se nadurio i povukao, iako se i dalje pretvarao da se
smeje. Poslednji put kad se to dogodilo posvaali su se u kolima na putu do kue.
Ili ste s njom sve do bolnice? govorila je irli sa spikerfona.
Ne, pomisli Samanta, na pola puta nam je dosadilo, pa smo ih zamolili da nas puste da izaemo.
To je najmanje to smo mogli. ao mi je to nismo mogli vie da pomognemo.
Samanta ustade i prie tosteru.
Sigurna sam da vam je Meri zahvalna ree irli. Samanta zalupi poklopac od kutije za hleb i gur-
nu etiri krike u proreze na tosteru. Majlsov glas postade prirodniji.
Da, pa, kad su lekari rekli potvrdili da je mrtav, Meri je traila da dou Kolin i Tesa Vol. Sem ih
je pozvala, pa smo saekali da se oni pojave, a onda smo otili.
Ipak, srea Merina to ste bili tamo ree irli. Tata hoe jo neto da ti kae, Majlse, sad u ti
ga dati. uemo se kasnije.
uemo se kasnije bezglasno ponovi Samanta metalnom ajniku, odmahujui glavom. Izoblieni
odraz u ajniku bio joj je naduven nakon besane noi, a kestenastosmee oi zakrvavljene. urei da pri-
sustvuje prenoenju vesti Hauardu, Samanta nesmotreno utrlja losion za potamnjivanje u uglove oiju.
to ti i Sem ne svratite veeras? grmeo je Hauard. Ne, ekaj mama me je upravo podsetila da
veeras igramo brid s Baldenovima. Doite sutra. Na veeru. Oko sedam.
Moda ree Majls, bacivi pogled ka Samanti. Treba da vidim ta Sem planira.
Ona mu niim ne stavi do znanja da li eli da ide. Kada je Majls spustio slualicu, u kuhinji udno
splasnu napetost.
Ne mogu da veruju ree joj, kao da nije upravo sve ula.
U tiini su pojeli tost i popili jo po jednu olju kafe. Samantina angrizavost delimino je splasnula
dok je vakala zalogaje. Setila se kako se u gluvo doba uz trzaj probudila u njihovoj mranoj spavaoj
sobi i osetila apsurdno olakanje i zahvalnost to kraj sebe ima Majlsa, krupnog i podgojenog, koji mirie
na vetiver i ustajali znoj. Zatim zamisli sebe kako muterijama u radnji prepriava da je ovek na njene
oi pao mrtav i o njihovom milosrdnom puteestviju do bolnice. Smiljala je kako da opie ceo put, kao i
scenu s lekarkom, to bi bio vrhunac. Zbog mladosti te pribrane ene sve je delovalo jo gore. Trebalo bi
da saoptavanje loih vesti povere nekom starijem. A onda se seti neeg to ju je jo vie ponelo za su-
tra je zakazala sastanak sa zastupnikom ampetra; preko telefona je vrlo prijatno flertovao s njom.
Bolje da krenem ree Majls, iskapivi kafu, pogleda prikovanog za sve svetlije nebo s one strane
prozora. Duboko je uzdahnuo i potapao suprugu po ramenu dok je prolazio kraj nje na putu ka sudoperi,
nosei prazan tanjir i olju.
Gospode, to te natera da stvari sagleda iz drugaije perspektive, zar ne?
I on napusti kuhinju, odmahujui glavom s prosedom kratkom kosom.
Majls je u Samantinim oima ponekad delovao apsurdno, a sve ee i dosadno. Ali tu i tamo je,
ipak, uivala u njegovoj pompeznosti, kao to je volela da u sveanim prilikama nosi eir. Uostalom, ju-
tros je prikladno uozbiljiti se i pomalo se praviti vaan. Dovrila je tost i raistila svoje posue, dora-
ujui u mislima priu koju je nameravala da ispria svojoj pomonici.

II

Bari Ferbrader je mrtav prostenja Rut Prajs.


Maltene je dotrala uz promrzli batenski puteljak kako bi provela jo nekoliko minuta sa suprugom
pre nego to ovaj ode na posao. Nije zastala na tremu da skine kaput, ve je, jo uvek s rukavicama i lica
obavijenog alom, uletela u kuhinju, u kojoj su Sajmon i njihovi sinovi tinejderi dorukovali.
Njen suprug se sledio, s komadom tosta na pola puta do usta, a zatim ga polako, teatralno spusti. Dva
deaka, obojica u kolskim uniformama, gledala su as u jednog roditelja, as u drugog, blago zaintrigira-
ni.
Misle da je to aneurizma ree Rut, jo uvek pomalo zadihana dok je upkala rukavice prst po prst,
odmotavala al i raskopavala kaput. Iz njega izroni mrava crnka sa upalim, tunim oima, kojoj je lepo
pristajala jarkoplava bolniarska uniforma. Stropotao se u golf klubu, Sem i Majls Molison su ga do-
veli, a zatim su doli Kolin i Tesa Vol
Otrala je na trem da okai stvari i vratila se taman na vreme da odgovori na pitanje koje joj je Saj-
mon doviknuo.
ta je toaneurizma?
To je aneurizma. Pucanje arterije u mozgu.
Ona odjuri do ajnika, ukljui ringlu, a zatim poe da isti mrve s kuhinjske povrine oko tostera, sve
vreme priajui.
Bie da je imao masivnu cerebralnu hemoragiju. Jadna njegova ena potpuno je skrhana
Namah zateena, Rut pogleda kroz kuhinjski prozor, preko iste beline svog mrazom prekrivenog trav-
njaka, ka opatiji s druge strane doline, pustoj i nalik kosturu pod bledoruiasto-sivim nebom, usred pa-
norame koja je bila ponos i dika Vidikovca. Pagford, koji bi se nou sveo tek na pregrt treperavih sveta-
la u mranoj udolini daleko ispod njih, sada se postepeno pomaljao pod promrzlim sunevim zracima.
Rut ga nije ni primeivala: u mislima je jo uvek bila u bolnici, posmatrajui Meri kako izlazi iz sobe u
kojoj je Bari leao, nakon to su mu uklonili sve beskorisne sprave za odravanje u ivotu. Rut Prajs je
najvie saaljevala sebi sline. Ne, ne, ne, ne, jecala je Meri, a to instinktivno poricanje odzvanjalo je
u Rut jer je zamislila kako bi se sama ponela u takvim okolnostima
Poto nije bila u stanju da podnese tu pomisao, okrenula se i pogledala u Sajmona. I dalje je bio vi-
ljast i svetlosmee kose, kao kad mu je bilo dvadeset godina, a bore oko oiju su mu lepo stajale, no
njen povratak u bolniarsku uniformu, nakon duge pauze, iznova ju je suoio s hiljadu naina na koji telo
moe da izneveri oveka. U mladosti nije marila za to; sad je shvatila koliko su svi oni sreni to su uop-
te ivi.
Zar nisu mogli nekako da mu pomognu? upita Sajmon. Nisu mogli da je zaepe?
Zvuao je ljutito, kao da je medicinska profesija, ko zna koji put, uprskala stvar odbivi da uini ono
to je oigledno najprostije.
Endrua obuze mahnito ushienje. Odnedavno je primetio kako je njegovom ocu prelo u naviku da na
majinu upotrebu medicinskih termina odgovara neotesanim, neznalakim opaskama. Cerebralna hemo-
ragija? Zaepite je. Njegova majka nije ni shvatala ta njegov otac radi. Tako je odvajkada. Endru je jeo
vitabiks pahuljice i izgarao od mrnje.
Kad su ga dovezli, bilo je prekasno ree Rut, ubacujui kesice aja u ajnik. Umro je u ambu-
lantnim kolima, malo pre no to su stigli.
Pobogu! ree Sajmon. Koliko je imao godina, etrdeset?
Ali Rut je ve neto drugo privuklo panju.
Pole, kosa ti je skroz slepljena pozadi. Jesi li se uopte oeljao?
Izvadi iz torbice etku za kosu i tutnu je u ruku mlaem sinu.
Nije bilo nikakvih znakova, nita? upita Sajmon, dok je Pol provlaio etku kroz gustu razbarue-
nu kosu.
Izgleda da je poslednjih nekoliko dana imao stranu glavobolju.
Ah ree Sajmon, vaui tost. I ignorisao ju je?
Da, mislio je da nije nita strano.
Sajmon proguta zalogaj.
Tako to ide, zar ne? ree on zloslutno. Mora da se uva.
Kakva mudrost, pomisli Endru, s gnevnim prezirom; iskonska. Znai Bari Ferbrader je sam kriv to
mu se mozak rascvetao. Ti, samozadovoljni seronjo, Endru u sebi odbrusi ocu.
Sajmon uperi no u starijeg sina i ree: Uzgred budi reeno. Ovaj ima da nae posao. Derite bubu-
ljiavo!
Preneraena, Rut skrenu pogled s mua na sina. Dok je zurio u svoju iniju punu be kae, s Endruo-
vog ljubiastog obraza trale su bubuljice, modre i sjajne.
Aha ree Sajmon. Malo lenjo govno ima da pone i da zarauje. Ako hoe da pui, nek sam za-
radi za cigare. Nema vie deparca.
Endru! jauknu Rut. Nisi valjda?
Nego ta je. Uhvatio sam ga u upi ree Sajmon, a lice mu se ozari od neprikrivene pakosti.
Endru!
Nema vie para od nas. Oe pljuge, sam ih kupi ree Sajmon.
Ali rekli smo zajeca Rut rekli smo, sad kad mu predstoje ispiti
Kako je zajebao pripremne ispite, imaemo sree ako bilo ta upie. Bolje da se malo ranije zapo-
sli u Mekdonaldsu, da stekne neko iskustvo ree Sajmon, ustade i gurnu svoju stolicu uza sto, uivajui
u prizoru Endruove pognute glave i porumenelog bubuljiavog oboda njegovog lica. Jer mi, vala, nee-
mo plaati popravni, mome. Sad il nikad.
O, Sajmone prekorno e Rut.
ta je?
Sajmon naini dva ustra koraka ka supruzi. Rut ustuknu ka sudoperi. Polu ispade iz ruke ruiasta
plastina etka.
Nemam nameru da finansiram prljave navike tog malog govnara! Kakva jebena drskost, da mi dimi
u mojoj jebenoj upi!
Sajmon se lupi o grudi na re mojoj; Rut se trgnu na taj tup zvuk.
Kad sam bio u tom uzrastu kao ovo bubuljiavo govance ovde, ja sam kui donosio platu. Ako hoe
pljuge, nek ih sam plaa, razume?! Razume?!
I unese se Rut u lice, na svega petnaestak centimetara rastojanja.
Razumem, Sajmone ree ona veoma tiho.
Endruova utroba kao da se rastopila. Nema ni deset dana kako se zakleo sebi: da li je ovaj trenutak
sukoba prerano doao? Ali njegov otac se udalji od majke i izjuri iz kuhinje ka tremu. Rut, Endru i Pol
ostadoe skamenjeni; kao da su mu obeali da se u njegovom odsustvu nee pomerati.
Jesi li napunila rezervoar? povika Sajmon kao i uvek kada bi se vraala iz none smene.
Jesam uzvrati Rut, pokuavajui da zvui vedro, normalno.
Ulazna vrata se zatresoe i zalupie.
Rut se zaokupila ajnikom, ekajui da napetost splasne na uobiajenu meru. Progovorila je tek kada
je Endru krenuo iz trpezarije da opere zube.
Brine za tebe, Endru. Za tvoje zdravlje.
Kurac brine, pika jedna.
U mislima, Endru je uzvraao Sajmonu psovkom na psovku. U mislima, mogao je da prebije Sajmona
u potenoj borbi.
A majci naglas ree samo: Aha. Da.

III

Evertri venac se sastojao od bungalova iz tridesetih, poreanih u obliku meseevog srpa, na dva minuta
od pagfordskog glavnog trga. U broju trideset est, u kui iji su stanari najdue iveli u toj ulici, irli
Molinson je leala naslonjena na jastuke, srkuui aj koji joj je suprug doneo. Odraz koji ju je posma-
trao iz ogledala na vratima plakara bio je maglovit, delom jer nije nosila naoare, a delom zahvaljujui
blagom osvetljenju koje su u sobu proputale zavese sa arama u obliku rue. Pod tim blagonaklonim, pri-
guenim svetlom, ruiastobelo lice s rupicama na obrazima delovalo je aneoski ispod kratke srebrne
kose.
Spavaa soba je bila taman toliko velika da u nju stanu irlin krevet za jednu osobu i Hauardov dvo-
struki leaj, pribijeni jedan uz drugi, raspareni kao dvojajani blizanci. Hauardov duek, na kojem se jo
uvek videlo ogromno ulegnue od njegovog tela, bio je prazan. Blago utanje i siktanje tua ulo se i u
sobi u kojoj su se irli i njen rumeni odraz sueljavali, uivajui u vestima koje su maltene jo uvek buja-
le u vazduhu, nalik uspenualom ampanjcu.
Bari Ferbrader je mrtav. Odapeo. Capnuo. Nijedan dogaaj od nacionalnog znaaja, nijedan rat, nika-
kav kolaps berze, pa ak ni teroristiki napad nisu mogli kod irli izazvati takvo ushienje, tako ivo inte-
resovanje i grozniavo nagaanje kao ova od kojih je trenutno izgarala.
Mrzela je Barija Ferbradera. irli i njen mu, uglavnom potpuno saglasni kad su u pitanju zajednika
prijateljstva i netrpeljivosti, u ovom sluaju bili su pomalo u raskoraku. Hauard bi tu i tamo priznao da ga
zabavlja taj bradati oveuljak koji mu se tako estoko suprotstavljao s druge strane dugih izgrebanih sto-
lova u pagfordskom parohijskom domu; no irli nije pravila razliku izmeu politikog i linog. Bari se
suprotstavljao Hauardu u ostvarenju njegovog ivotnog cilja, zbog ega je Barija Ferbradera smatrala
svojim najljuim neprijateljem.
Odanost suprugu bio je glavni, ali ne i jedini razlog za irlinu ostraenu netrpeljivost. Kad su ljudi u
pitanju, nagoni su joj bili briljivo usmereni samo u jednom pravcu, kao pas obuen da nanjui narkotike.
Veito je bila na oprezu, u potrazi za nagovetajima pokroviteljskog ponaanja i ve odavno je taj vonj
nanjuila u dranju Barija Ferbradera i njegovih pajtaa iz optinskog odbora. Razni Ferbraderi ovog
sveta smatraju da su zahvaljujui fakultetskom obrazovanju bolji od ljudi kao to su ona i Hauard, da nji-
hovo miljenje vie znai. E pa, danas je njihovoj aroganciji zadat gadan udarac. Ferbraderova naprasna
smrt samo je uvrstila irlino davnanje uverenje da, ta god on i njegovi sledbenici mislili, on pripada
nioj, slabijoj vrsti nego njen mu, koji je pored svih ostalih vrlina, pre sedam godina preiveo srani
udar.
(irli tada ni na tren nije pomislila da e njen Hauard umreti, ak i dok je bio u operacionoj sali. Ha-
uardovo ovozemaljsko prisustvo, makar za irli, podrazumevalo se poput suneve svetlosti i kiseonika.
To je naknadno povremeno i izjavljivala, kad god prijatelji i komije povedu priu o udesnom spasenju,
o tome kako imaju sree to je kardioloko odeljenje tako blizu, u Jarvilu, te koliko mora da se ona, siro-
tica, tada zabrinula.
Sve vreme sam znala da e se izvui govorila je irli, nimalo potresena i sasvim smirena. Ni-
kad u to nisam sumnjala.
I evo ga, jai no ikad; a Ferbradera eno u mrtvanici. To dovoljno govori.)
Ovo ranojutarnje ushienje podseti irli na dan nakon roenja njenog sina Majlsa. Pridigla se bila u
krevetu, pre toliko godina, ba kao i sad, dok se suneva svetlost probijala kroz prozor bolnikog odelje-
nja, sa oljicom aja koju joj je neko drugi tutnuo u ruke, ekajui da joj donesu njenog prelepog novoro-
enog sinia da ga nahrani. Roenje i smrt: u oba sluaja je dola do iste spoznaje o uzvienosti ivota i
sopstvenom znaaju. Vest o naprasnoj smrti Barija Ferbradera pala joj je u krilo kao kakvo bucmasto no-
voroene, oko kojeg e se okupiti svi njeni poznanici; ona sama bie vrelo, izvor znanja, jer je bila
prva, ili barem gotovo prva, koja je primila tu vest.
Radost koja je kiptela i bubrila u njoj nije se primeivala dok je Hauard bio tu u sobi. Stigli su da
razmene svega nekoliko rei primerenih iznenadnoj smrti pre nego to je otiao pod tu. Naravno, dok su
vukli ovetale rei i fraze tamo-amo poput kuglica na raunaljki, irli je znala da je i Hauard sigurno us-
hien kao ona; no naglas iskazati ta oseanja, dok je vest o smrti jo uvek svea, bilo bi kao da pleu
goli golcati i izvikuju prostakluke, a Hauard i irli su oduvek bili zaodenuti nevidljivim slojem dostojan-
stva, koji nikad nisu skidali.
Jo jedna srena pomisao pade irli na um. Odloila je oljicu s tacnom na noni stoi, skliznula iz
kreveta, navukla frotirsku kunu haljinu i naoare, otcupkala niz hodnik i zakucala na vrata od kupatila.
Hauarde!
Kroz neprekidno dobovanje tua dopre upitno brundanje.
Misli da treba da stavim neto na sajt? Za Ferbradera?
Dobra ideja povika on kroz vrata, poto se naas zamislio. Sjajna ideja.
Ona bre-bolje pree u radnu sobu. Nekada je to bila najmanja spavaa soba u bungalovu, upranjena
jo od odlaska njihove keri Patrie, koja se odselila u London i koju su retko spominjali.
irli se neizmerno ponosila svojom vetinom snalaenja na internetu. Pre deset godina je pohaala
veernji kurs u Jarvilu, gde je bila meu najstarijim polaznicima, a bez sumnje najsporija. Uprkos tome,
istrajala je u asovima, odluna da postane administratorka uzbudljivog novog veb-sajta pagfordskog op-
tinskog odbora. Ulogovala se i otvorila poetnu stranicu sajta.
Kratku izjavu je sroila s takvom lakoom da se inilo kao da je njeni prsti sami sastavljaju.

Odbornik Bari Ferbrader
S velikim aljenjem vas obavetavamo da je odbornik Bari Ferbrader preminuo. U ovom tekom tre-
nutku nae misli su s njegovom porodicom.

Paljivo je iitala izjavu, pritisnula enter i posmatrala poruku kako se pojavljuje meu obavetenji-
ma na naslovnoj strani.
Kada je princeza Dajana poginula, kraljica je naredila da se zastava na Bakingemskoj palati spusti na
pola koplja. Njeno velianstvo je zauzimalo posebno mesto u irlinom intimnom ivotu. Razmiljajui o
poruci na sajtu, bila je zadovoljna i srena to je postupila ispravno. Uila je od najboljih
Napustila je sajt optinskog odbora i svratila na svoju omiljenu medicinsku stranicu, gde je u pretrai-
va briljivo ukucala mozak i smrt.
Rezultati pretrage bili su beskrajni. irli je skrolovala kroz ponuene odgovore, arajui gore-dole
pogledom blagih oiju, pitajui se kojem od tih smrtonosnih oboljenja, od kojih neka ak nije bila u stanju
ni da izgovori, duguje svoju trenutnu radost. irli je volontirala u bolnici, i otkako je poela da radi u Ju-
gozapadnom klinikom centru, izuzetno se zainteresovala za sve to je povezano s medicinom, te je s vre-
mena na vreme postavljala dijagnoze svojim prijateljima.
Ali jutros nije mogla da se usredsredi na duge rei i simptome: bila je potpuno zaokupljena daljim i-
renjem vesti; ve je u mislima sastavljala i pretumbavala spisak telefonskih brojeva. Pitala se da li Obri i
Dulija ve znaju i ta e rei; i da li e joj Hauard dozvoliti da vest saopti Morin, ili e to zadovoljstvo
sauvati za sebe.
Sve je bilo krajnje uzbudljivo.

IV

Endru Prajs zatvori za sobom ulazna vrata omanje bele kue i zaputi se za svojim bratom niz strmu ba-
tensku stazu to vodi do ulice s one strane zaleene metalne kapije usred ivice. Deaci se nisu obazirali
na poznati im krajolik koji se prostirao ispod njih: mali Pagford uukan u dolini izmeu tri brda; vrh jed-
nog od njih krasili su ostaci samostana iz dvanaestog veka. Uska reica vijugala je niz obronak i ulazila u
grad, gde ju je zajahao kameni mosti. Brai je taj prizor bio dosadan poput jednobojnog panoa; Endru je
prezirao to to bi, u retkim prilikama kada je porodica imala goste, njegov otac preuzimao zaslugu za vi-
dik, kao da je sam projektovao i sazidao kuu. Endru je nedavno shvatio da bi mu vie prijao krajolik sa-
injen od asfalta, razbijenih prozora i grafita; sanjao je o Londonu i ivotu koji ima neki smisao.
Braa su hitrim korakom dola do kraja staze, zastavi na uglu gde se ova uliva u iroki drum. Endru
gurnu ruku u ivicu, opipavajui na tren unutranjost, a zatim izvue polupraznu paklu benson end hedisa
i raskvaenu kutiju ibica. Nakon nekoliko neuspenih pokuaja, kad se glava ibica smrvila prilikom kre-
sanja, najzad je pripalio. Posle dva ili tri duboka dima, gunanje motora kolskog autobusa prekide tii-
nu. Endru paljivo otrese ar sa cigarete a zatim je vrati u paklu.
Dok doe do okuke ispod Vidikovca, autobus je uvek dve treine pun jer prethodno obilazi okolna
imanja i kue. Braa su, kao i uvek, sedela odvojeno, svaki na duplom seditu, leima okrenuti jedan dru-
gom tako da gledaju kroz prozor dok autobus brunda i trucka nizbrdo ka Pagfordu.
U podnoju njihovog brda nalazila se kua okruena trouglastom batom. Ispred batenske kapije je
obino ekalo etvoro dece Ferbraderovih, ali danas nije bilo nikoga. Sve zavese su bile navuene. En-
dru se pitao da li je to obiaj da se sedi u mraku kada neko umre.
Nekoliko nedelja ranije, u kolskoj sveanoj sali pretvorenoj u diskoteku, Endru se vaario s Nim
Ferbrader, jednom od Barijevih keri bliznakinja. Izvesno vreme nakon toga, ona je ispoljavala odvratnu
tenju da ga svuda prati. Endruovi roditelji jedva da su poznavali Ferbraderove; Sajmon i Rut i nisu imali
prijatelje, ali se inilo da gaje mlaku naklonost prema Bariju, koji je upravljao minijaturnom filijalom je-
dine preostale pagfordske banke. Ferbraderovo ime esto se pominjalo u vezi sa optinskim odborom,
scenama iz optinske venice i humanitarnim crkvenim maratonom. Te stvari Endrua nimalo nisu intereso-
vale, klonili su ih se i njegovi roditelji, ako se izuzme sporadina podrka humanitarnim akcijama ili ku-
povina tiketa za lutriju.
Dok je autobus skretao levo i brektao niz Crkvenu aleju, pokraj prostranih viktorijanskih kua u nizu,
Endru se prepustio matanju da je njihov otac umro, pokoen hicima nevidljivog snajperiste. Zamiljao je
sebe kako tape uplakanu majku po leima dok telefonira pogrebnom zavodu. Dok je naruivao najjeftini-
ji koveg, drao je cigaretu u ustima.
Na samom podnoju Crkvene aleje u autobus ue troje Davanda: Dasvant, Sukvinder i Radpal. En-
dru je paljivo odabrao sedite ispred koga niko ne sedi pa pokuavao snagom uma da natera Sukvinder
da sedne ispred njega, ne zbog same Sukvinder (Endruov najbolji prijatelj, Debeli, zvao ju je BIS, skra-
eno od brii i sise), ve zato to je ona esto umela da sedne pored Sukvinder. I bilo da su njegova
telepatska nareenja bila posebno snana tog jutra, ili je neto drugo bilo u pitanju, Sukvinder je zaista
odabrala mesto ispred njega. Ushien, Endru se zagledao u trokavi prozor, i ne gledajui kroz njega, pri-
vio kolski ranac blie, da prikrije erekciju izazvanu tekim podrhtavanjem autobusa.
Uz svaki nov trzaj i skretanje, njegovo iekivanje je sve vie raslo, dok se teko vozilo provlailo
kroz uske ulice, zaavi za tesnu krivinu ka seoskom trgu a zatim ka uglu njene ulice.
Endru nikada nije gajio toliko snana oseanja ni prema kojoj devojci. Nedavno se doselila; udno
vreme za promenu kole, u prolenom polugou, pred maturu. Zvala se Gaja, to se uklapalo, jer to ime
dotad nije uo, a i ona je bila neto sasvim novo. Jednog jutra je uetala u autobus, kao kakav jednostavan
dokaz uzvienih visina koje priroda moe dostii, i smestila se dva sedita ispred njega, dok je on sedeo
opinjen savrenstvom njenih ramena i potiljka.
Kosa joj je bila bakarnosmea i sputala se u dugim, neurednim talasima tik ispod lopatica; savreno
pravilan, uzan i kratak nos naglaavao je izazovnu punou njenih bledih usana; oi su joj bile iroko raz-
maknute, bujnih trepavica, pegavo zelenkastosmee, nijanse jabuke pegavue. Endru je nikad nije video
naminkanu, a njenu kou nije ruila nijedna pega niti bubuljica. Lice joj je bilo skladan spoj savrene si-
metrije i neobinih proporcija; mogao je satima da ga posmatra, pokuavajui da otkrije ta ga to ini to-
liko privlanim. Prole nedelje se vratio kui nakon dvoasa biologije, na kom je, zahvaljujui boan-
skom provienju i nasuminom razmetanju stolova i sedita, bio u prilici da je posmatra gotovo nepre-
stano. Kasnije, pod okriljem svoje spavae sobe, zapisao je (nakon pola sata zurenja u zid, emu je pret-
hodila tura masturbiranja): lepota je geometrija. Smesta je pocepao taj list i oseao se kao budala kad
god bi se toga setio, a ipak, bilo je tu neega. Krasila ju je klasina enska lepota sa sitnim odstupanjima
spoj iji je ishod bila zadivljujua harmonija.
Doi e svakog trenutka, a ako sedne pokraj utogljene i nadurene Sukvinder, kao to to esto ini,
bie dovoljno blizu da namirie njegov nikotinski vonj. Voleo je da posmatra nepomine predmete kako
reaguju na njeno telo; voleo je da gleda kako autobusko sedite neznatno ulee kada se svom teinom sru-
i na njega i da posmatra tu njenu bakarnozlatnu kosu kako se rasipa preko eline ipke iznad naslona.
Voza autobusa je usporio i Endru skrenu pogled s vrata, pretvarajui se da je izgubljen u mislima;
osvrnue se tek kad ona ue, kao da je tek tad shvatio da su stali; pogledae je u oi, moda i klimnuti
glavom. ekao je da uje zvuk vrata, no tiho brujanje motora ovog puta nisu prekinuli poznata kripa i
tresak.
Endru se osvrnu oko sebe, ali ne vide nita izuzev kratke, zaputene uliice Houp: dva reda omanjih
kua u nizu. Voza autobusa se nagnu ka vetrobranskom staklu kako bi se uverio da se ona nee pojaviti.
Endru je hteo da mu kae da saeka, jer je jo prole nedelje izjurila iz jednog od tih kueraka i potrala
plonikom (tada je mogao da je gleda jer su svi gledali) i taj prizor je bio dovoljan da mu satima zao-
kupi misli. No voza navali na veliki volan i autobus ponovo krenu. Endru se vrati prouavanju prljavog
prozora, s bolom u srcu i jajima.

Kuice u nizu u Ulici Houp nekad su bile radnike kue. U kupatilu kue s brojem deset, Gavin Hjuz se
brijao polako i s nepotrebnim oprezom. Bio je osav, brade toliko retke da je to obavljao svega dvaput
nedeljno; ali mu je prohladno, pomalo oronulo kupatilo predstavljalo jedino utoite. Ako bi se tu zama-
javao sve do osam, mogao je sasvim uverljivo da kae kako mora smesta da krene na posao. Zazirao je
od razgovora s Kej.
Sino je jedva uspeo da odloi raspravu podstakavi najdui i najburniji seks jo od najranijih dana
njihove veze. Kej je to smesta prihvatila, sa uznemirujuim entuzijazmom: svaki as menjajui pozu; diu-
i za njega snane, zdepaste noge; izvijajui se poput istonoevropske gimnastiarke, na koju toliko pod-
sea sa tom maslinastom koom i kratkom crnom kosom. Prekasno je shvatio da je njegov neuobiajeni
predlog protumaila kao preutno priznanje svega onoga to je izbegavao da izgovori. Poudno ga je lju-
bila; njeni vlani, isuvie prisni poljupci, tako erotini na poetku njiihove veze, sada su mu bili pomalo
odbojni. Dugo mu je trebalo da svri, jer je uasnutost onim to je izazvao stalno pretila da mu upropasti
erekciju. Ali ni to mu nije ilo u prilog: inilo se da ona njegovu neuobiajenu izdrljivost shvata kao iz-
raz velikodunosti.
Kad je najzad bilo gotovo, uukala se uz njega u tmini i neko vreme ga mazila po kosi. On je oajno
zurio u prazno, svestan da je jo jae zategao stege i protiv svoje volje i uprkos svim svojim planovima
da ih olabavi. Nakon to je zaspala, leao je na dueku kvrgavom od starih opruga s rukom zarobljenom
ispod nje, dok mu se mokri arav neprijatno lepio za butinu, i alio je to nema hrabrosti da se iskrade i
nikada se ne vrati.
Kejino kupatilo zaudaralo je na bu i vlane sunere. Uz ivicu male kade slepilo se pregrt dlaka iz
odvoda. Sa zidova se ljutila farba.
Treba ga malo srediti govorila je Kej.
Gavin je pazio da ne ponudi pomo. Stvari koje joj nije rekao bile su njegov talisman i odstupnica;
nizao ih je u mislima jednu po jednu, poput perli na brojanici. Nikada nije izustio volim te. Nikada nije
govorio o braku. Nikada je nije pitao da se preseli u Pagford. A ipak, evo je tu, i nekako ga tera da se
osea odgovornim za to.
Njegov odraz ga je pomno posmatrao iz ogledala bez sjaja. Imao je modre podonjake, a proreena
plava kosa bila mu je suva i razdeljena u tanke pramenove. Gola sijalica s tavanice osvetljavala je goto-
vo forenziarski okrutno njegovo izmueno, jarcoliko lice.
Trideset etiri, pomisli on, a izgledam kao da mi je barem etrdeset.
Podigao je brija i paljivo otfikario dve guste plave dlake koje su rasle s obe strane njegove istaknu-
te Adamove jabuice.
Pesnice se sruie na vrata od kupatila. Gavinu skliznu ruka s mravog vrata i poe da mu kaplje krv,
ostavljajui mu takaste mrlje na istoj beloj koulji.
Tvoj momak zau se besna enska vika jo uvek je u kupatilu, a ja u da zakasnim!
Gotov sam! povika on.
Rana ga je pekla, ali zar je to bitno? Izgovor mu se sam ukazao: Vidi ta sam uradio zbog tvoje erke.
Moram do kue da presvuem koulju pre posla. Gotovo vedra srca zgrabi kravatu i sako okaene o kuku
s unutranje strane vrata, i otkljua ih.
Gaja ga odgurnu u stranu, zalupi vrata za sobom i silovito namae rezu. Na uskom odmoritu, proe-
tom neprijatnim mirisom spaljene gume, Gavin se seti sinonog lupanja naslona o zid, kripe jeftinog kre-
veta od borovine, Kejinog stenjanja i vriske. Ponekad je bilo lako zaboraviti da joj je erka u kui.
Sjurio se niz gole stepenice. Kej mu je rekla kako planira da ih ishobluje i izlakira, ali je sumnjao da
e to ikada uraditi; njen stan u Londonu je bio ofucan i zaputen. U svakom sluaju, bio je ubeen da ona
oekuje da e se veoma uskoro useliti kod njega, ali on nee dozvoliti; to mu je bio poslednji bastion i
bie, ako do toga doe, njegovo poslednje uporite.
ta si to uradio?! ciknu Kej, videvi krv na njegovoj koulji. Nosila je jeftini skerletnocrveni ki-
mono, koji mu se nije dopadao, ali joj je ba dobro stajao.
Gaja je lupala na vrata, pa sam se trgao. Moram kui da se presvuem.
Oh, ali spremila sam ti doruak! brzo e ona.
I on shvati da miris spaljene gume zapravo potie od njene kajgane. Delovala je bljutavo i prepreno.
Ne mogu, Kej, moram da presvuem koulju, imam rani sast
Ona je varjaom ve sipala zgruanu masu na tanjire.
Pet minuta, valjda moe da ostane bar pet?
Iz depa njegovog sakoa glasno zabruja mobilni i on ga izvue, pitajui se ima li petlje da se pravi da
ga hitno zovu da doe na posao.
Gospode! ree on, istinski uasnut.
ta je bilo?
Bari. Bari Ferbrader! On je jebote, on je mrtav! Majls mi je poslao poruku. Gospode! Jebote!
Ona spusti drvenu varjau.
Ko je Bari Ferbrader?
Igram s njim skvo. Ima samo etrdeset etiri godine! Gospode!
Ponovo proita SMS. Kej ga je zbunjeno posmatrala. Znala je da je Majls Gavinov partner u advokat-
skoj firmi, ali ga nikad nije upoznala. Bari Ferbrader je za nju bio tek jo jedno ime i nita vie.
Sa stepenica se zau gromoglasno treskanje: Gaja je silovito trala niz njih.
Jaja ree ona s kuhinjskih vrata. Kao to mi svakog jutra spremi. Al zamalo. A zahvaljujui
njemu otrovnim pogledom prostreli Gavinov potiljak verovatno sam zakasnila na prokleti autobus.
Pa, da se nisi toliko zadrala sreujui kosu povika Kej ka sve daljoj silueti svoje keri, koja
joj ne odgovori, ve besno odjuri niz hodnik, udarajui rancem u zid, i zalupi vrata za sobom.
Kej, moram da idem ree Gavin.
Ali vidi, sve ti je spremno, moe da pojede pre
Moram da presvuem koulju. I, sranje, ja sam pravio Barijev testament, morau da ga prouim. Ne,
ao mi je, moram da idem. Ne mogu da verujem dodade, ponovo iitavajui Majlsovu poruku. Ne
mogu da verujem. Koliko u etvrtak smo igrali skvo. Ne mogu da Gospode!
ovek je umro; nije mogla nita da mu prigovori, a da se ne ogrei o njega. On je ovla poljubi u ne-
pomine usne, a zatim se udalji uskim mranim hodnikom.
Hou li te videti?
Zvau te kasnije dobaci on, pravei se da je nije uo.
Gavin pohita preko ulice ka svojim kolima, punim pluima udiui rezak hladan vazduh, uvajui u
glavi pomisao na Barijevu smrt kao da je u pitanju boica eksplozivne tenosti koju se ne usuuje da uz-
burka. Okreui klju, zamiljao je Barijeve keri bliznakinje kako plau, lica zabijenih u dueke svojih
kreveta na sprat. Kada je poslednji put bio kod njih na veeri, prolazei pored njihove sobe, video ih je
kako lee, jedna preko druge, i igraju se svojim nintendo DS konzolama.
Ferbraderovi su bili najsreniji par koji je poznavao. Znao je da nikada vie nee jesti u njihovoj
kui. esto bi Bariju rekao da nije ni svestan koliko mu se posreilo. Izgleda da ta srea ipak nije potra-
jala.
Neko se kretao plonikom k njemu; uplaivi se da je to Gaja, koja se vraa da se izvie na njega ili
zatrai prevoz, on snano dade gas, ubaci u rikverc i udari u kola iza sebe: Kejinu staru vokshol korsu.
Peak utom proe kraj njegovog prozora: ispostavilo se da je u pitanju mrava hroma starica u pantofla-
ma. Obliven znojem, Gavin okrenu volan i isparkira se iz procepa izmeu dva automobila. Dok je davao
gas, baci pogled na retrovizor i vide Gaju kako se vraa u Kejinu kuu.
Teko je disao. Neto ga je pritiskalo u grudima. Tek sada je shvatio da mu je Bari Ferbrader bio naj-
bolji prijatelj.

VI

kolski autobus je stigao do Poljane, ogromnog naselja koje se prostire du oboda grada Jarvila. Prljavo-
sive kue, tu i tamo iarane inicijalima i prostaklucima; poneki zabarikadirani prozor; satelitske antene i
nepokoena trava nita od toga nije zavreivalo Endruovu panju vie no ruevna pagfordska opatija,
okiena mrazom. Endrua je Poljana nekada intrigirala i zastraivala, ali mu je, zahvaljujui stalnom bo-
ravku, postala svakodnevica.
Plonici su bili puni dece i tinejdera koji su ili peke u kolu, mnogi u majicama s kratkim rukavi-
ma, uprkos hladnoi. Endru spazi Kristal Vidon, predmet podsmeha i masnih viceva. Cupkala je po putu
usred arolike grupe tinejdera, grohotom se smejui. S uiju su joj landarale brojne minue, a iz nisko
sputenog donjeg dela trenerke izvirivale su joj tange. Endru ju je poznavao jo od osnovne kole, a imala
je i glavnu ulogu u nekim od najivopisnijih uspomena iz njegovog najranijeg detinjstva. Jednom prilikom
su joj se rugali zbog imena, ali umesto da zaplae, kao to bi veina devojica uinila, petogodinja Kri-
stal im se pridruila, kikoui se i vritei: Viiid-on! Kristal Viiid-on! a potom skinula gaice nasred
uionice i simulirala seks. Njena ogoljena ruiasta vulva ostala mu je u ivom seanju; bilo je to kao da
se Deda Mraz stvorio pred njima; seao se zajapurene gospoice Outs kako isteruje Kristal iz uionice.
Do dvanaeste godine, kad su krenuli u srednju kolu, Kristal je bila najrazvijenija devojka u njihovoj
generaciji i zamajavala se u zadnjem redu, gde odlau vebanke iz matematike kad urade zadatke i uzima-
ju sledeu u nizu. Kako je poelo, Endru nije imao pojma (po obiaju, poslednji je zavrio zadatak iz ma-
tematike), ali kada je doao do plastinih kutija s vebankama, uredno poreanih povrh plakara u zadnjem
delu uionice, zatekao je Roba Kaldera i Marka Riardsa kako na smenu hvataju i steu Kristal za grudi.
Veina deaka ih je ushieno posmatrala, skrivajui lica od nastavnika iza svojih uspravljenih udbenika,
dok su se devojice, mahom jarkocrvenih lica, pretvarale da nita ne vide. Endru je shvatio da je ve po-
lovina deaka to uradila, te da se i od njega to oekuje. A on se kolebao. Nije se toliko plaio njenih gru-
di koliko smelog izazivakog izraza na njenom licu; bojao se da to nee uraditi kako treba. Kada je rase-
jani i nesposobni profesor Simonds najzad podigao pogled i rekao: Kristal, tamo si ve itavu venost,
uzmi vebanku i sedi Endruu je poprilino laknulo.
Iako su ve odavno bili razdvojeni po grupama i dalje su delili uionicu, pa je Endru znao da je Kri-
stal tek ponekad prisutna, obino nikad, i da maltene neprekidno pravi probleme. Nije znala za strah, po-
put onih deaka koji su u kolu dolazili s tetovaama to su ih sami sebi napravili, s raseenim usnama i
cigaretama, puni pria o sukobima s policijom, drogiranju i usputnom seksu.
Srednja kola Vinterdaun se nalazila na samoj periferiji Jarvila: ogromno, runo trospratno zdanje s
proeljem od prozora i tirkiznih ploa. Kada su se vrata autobusa sa kripom otvorila, Endru se pridruio
sve veoj masi crnih prsluka i dempera, koja se valjala preko parkinga prema dva velika prednja kol-
ska ulaza. Dok se spremao da se ukljui u usko grlo uenika to su se gurali kroz dvostruka vrata, prime-
tio je nisan mikru kako stie drumom, te je zastao da saeka najboljeg druga.
Bucko, Buca, kembe, Krme, Voli, Volster, embeli, Debeli: Stjuart Vol je bio deak s najvie nadi-
maka u koli. Njegov dugi korak, goljavost, mravo ukasto lice, velike ui i stalno bolan izraz lica bili
su dovoljno upadljivi, no ono to ga je zaista izdvajalo od drugih bio je njegov vispreni smisao za humor,
njegova uzdranost i staloenost. Nekako je uspeo da se ogradi od svega to bi ostavilo traga na osobi
slabijeg karaktera, ne stidei se to je sin omraenog zamenika direktora kome se svi rugaju, to mu je
majka gojazna i neugledna kolska pedagokinja. Bio je prevashodno i jedinstveno samosvojan: Debeli je
bio kolska i lokalna znamenitost, pa su se ak i stanovnici Poljane smejali njegovim forama, retko se
usuujui poto je veoma hladnokrvno i okrutno uzvraao na prozivke da se smeju njegovim nesre-
nim rodbinskim vezama.
Debeli je i ovoga jutra bio potpuno pribran, iako je pred hordom dece bez roditeljskog nadzora mo-
rao da se iskobelja iz nisana u pratnji ne samo svoje majke ve i oca, koji je inae zasebno dolazio u ko-
lu. Dok mu je Debeli dugim korakom iao u susret, Endru ponovo pomisli na Kristal Vidon i njene otkri-
vene tange.
Si dobar, Arfi? pozdravi ga Debeli.
Debeli.
Zajedno se utopie u masu, s ranevima preko ramena, odgurujui lica mlae dece, izborivi se za
svoj prostor usred te bujice.
Sandue celo jutro plae ree Debeli dok su se peli uz krcato stepenite.
ta ree?
Bari Ferbrader je sino riknuo.
A, da, uo sam ree Endru.
Debeli ga vragolasto i ljubopitljivo pogleda, kako je obino gledao svakog ko u neemu pretera, pra-
vi se da zna vie no to zaista zna i pretvara se da je bolji nego to jeste.
Moja mama je bila u bolnici kada su ga doveli ree Endru otro. Ona radi tamo, sea se?
A, da ree Debeli, i vragolasti pogled nestade mu s lica. Pa, zna da su on i Sandue bili bliski
kao da se trpaju u bulju. Sad e on da proita obavetenje. Ne sluti na dobro, Arfi.
Rastali su se na vrhu stepenica, zaputivi se svako u svoju uionicu za prijavljivanje. Veina uenika
iz Endruovog razreda ve je bila u uionici, sedela je na stolovima, klatei nogama, oslonjena na vitrine.
Ranevi su bili pobacani ispod stolica. Ponedeljkom izjutra amor je uvek bio glasniji i slobodniji no
inae, poto je okupljanje znailo etnju po sveem vazduhu do fiskulturne sale. Deurna profesorka je
sedela za svojim stolom, upisujui prisutne kako ko ue. Nikada se nije baktala formalnim prozivanjem
poimence; bila je to tek jedna od sitnica kojima je pokuavala da im se dodvori, a razred ju je zbog toga
prezirao.
Kristal je dola ba kad se oglasilo zvono za zbor. S vrata je povikala: Tu sam, profesorka! i sme-
sta izala. Svi ostali su krenuli za njom, jo uvek udubljeni u priu. Endru i Debeli su se ponovo sreli na
vrhu stepenita, gde ih je zahvatila bujica uenika i ponela ih kroz zadnja vrata kole, preko irokog asfal-
tiranog dvorita.
Fiskulturna sala je smrdela na znoj i patike; amor hiljadu i dvesta rasprianih tinejdera odjekivao je
unutar sumornih okreenih zidova. Pod je bio prekriven otpornim industrijskosivim i svojski umrljanim
itisonom, proaran raznobojnim linijama koje su oznaavale terene za badminton i tenis, hokej i fudbal;
zaradili biste gadne opekotine ako biste na njega pali golim kolenima, ali je za one koji su morali da sede
na njemu tokom kolskog zbora bio prajitniji za guzicu od golog drveta. Endru i Debeli su najzad stekli tu
ast da dostojanstveno sede u stolicama s plastinim naslonima i oblim upljim metalnim nogarama, pore-
anim u zadnjem delu sale, namenjim uenicima petog i estog razreda.
U proelju sale uzdizala stara drvena govornica, okrenuta ka uenicima, a pokraj nje je sedela direk-
torka, gospoa okros. Otac Debelog, Kolin Sandue Vol priao je i zauzeo mesto kraj nje. Izuzetno kru-
pan, imao je visoko elo sa dubokim zaliscima i specifian hod, kao stvoren za imitiranje, ukoenih ruku
uza se, klimajui gore-dole vie no to treba. Svi su ga zvali Sandue zbog ozloglaene opsesije sandui-
ima na zidu ispred njegove kancelarije, koji su morali da budu u besprekornom redu. U neke su se odla-
gali dnevnici nakon asa, a drugi su bili dodeljeni pojedinim smerovima. Pazi da ga ne stavi u pogreno
sandue, Ejlsa! Ne ostavljaj ga tako da visi, Kevine, ispae iz sandueta! Nemoj da ga preskae,
devojko! Podigni ga s poda, daj ga ovamo, trebalo bi da je u sanduetu!
Ostali nastavnici su ih zvali pretinci. Svi su verovali kako to ine da bi se distancirali od Sandue-
ta.
Hajde, mrdajte tamo, mrdajte ree gosn Mier, nastavnik tehnikog, Endruu i Debelom, koji su
ostavili prazno sedite izmeu sebe i Kevina Kupera.
Sandue stupi za govornicu. Uenici se nisu smirili onako brzo kao to bi to uinili da je u pitanju di-
rektorka. Kad je i poslednji glas zamro, jedno krilo dvokrilnih vrata na desnom zidu se otvori i Gaja ue
u salu.
Osvrnula se po sali (Endru je dopustio sebi da gleda u nju jer je i pola sale to uinilo; kasnila je, nisu
je dobro poznavali, bila je lepa, a nikoga nije ni bilo briga to e im se Sandue obratiti) i brzim, ali ni-
malo neprimerenim korakom (poto je i nju, kao i Debelog, krasilo veliko samopouzdanje) zaputila se ka
zadnjim redovima. Endru nije mogao da okrene glavu da je isprati pogledom, ali ga iznenada oinu pomi-
sao od koje mu zazvoni u uima: da je, pomerivi se zajedno s Debelim jedno mesto dalje, ostavio upra-
njenu stolicu do sebe.
uo je lake, hitre korake kako se pribliavaju, a zatim se stvorila ba tu; sela je odmah do njega. Okr-
znula mu je stolicu i oeala se o njega. Nozdrve uhvatie daak njenog parfema. itava leva strana tela
mu je bridela od njene blizine, i bio je zahvalan to mu je obraz okrenut ka njoj manje bubuljiav od de-
snog. Jo nikada nije bio toliko blizu nje, te se pitao da li da se usudi da je pogleda, da bar nekim gestom
pokae da je prepoznaje; no odmah zakljui da je predugo bio nepomian, te da je ve prekasno da to ui-
ni a da izgleda prirodno.
eui se po levoj slepoonici kako bi zaklonio oi, spustio je pogled na njene ake, neno poloene
jedna na drugu u njenom krilu. Nokti su joj bili kratki, isti i nelakirani. Na malom prstu je nosila neupa-
dljiv srebrni prsten.
Debeli diskretno pomeri lakat ne bi li njime unuo Endrua u slabine.
I na kraju ree Sandue, a Endru shvati da je ve dvaput uo Sandue kako izgovara te rei, kao i
da se mir u dvorani pretoio u muk, te da je vrpoljenje potpuno zamrlo i da se vazduh ispunio znatie-
ljom, ushienjem i nelagodom.
I na kraju ponovo e Sandue, a glas mu nekontrolisano zadrhta. Imam veoma imam veoma tu-
no obavetenje. Gospodin Bari Ferbrader, koji je poslednje dve godine trenirao na izuzetno upla
uspe uspean enski veslaki tim
Glas ga izdade i on prinese aku oima.
preminuo je
Sandue Vol je plakao pred svima, a kvrgava elava glava klonu mu na grudi. Talas iznenaenih uzda-
ha i kikota istovremeno se prolomi kroz masu posmatraa, a mnoga lica se okrenue ka Debelom, koji je
sedeo naizgled posve bezbrino; pomalo radoznalo, ali ga to inae nije nimalo doticalo.
preminuo jecao je Sandue, a direktorka ustade, reklo bi se, iznervirano.
preminuo sino.
Negde iz sredine zadnjih redova u dnu dvorane zau se glasan usklik.
Ko se to nasmejao?! zagrme Sandue, a vazduh ispuni naelektrisano pucketanje rastue napetosti.
KAKO SE SAMO USUUJE! Koja se to devojica nasmejala, ko je to bio?!
Gospodin Mier je ve bio na nogama, gnevno gestikulirajui ka nekome u sredini reda tik iza Endrua
i Debelog; Endruova stolica bi ponovo odgurnuta, jer se Gaja, kao i svi ostali, zavalila u svojoj stolici da
pogleda. Celo Endruovo telo postade preosetljivo; oseao je kako se Gajino telo izvija k njegovom. Kada
bi se okrenuo na suprotnu stranu, grudi bi im se dodirnule.
Ko se to nasmejao?! ponovi Sandue, komino se propinjui na prste, kao da odatle moe da ulo-
vi krivca. Mier je mahnito, rukama i ustima bez glasa, dozivao osobu koju je okrivio za sve.
Ko je to, gospodine Mieru?
Mier nije bio voljan da na to odgovori; inilo se da jo uvek ima problema da ubedi krivca da napu-
sti svoje mesto, ali kada Sandue poe da pokazuje alarmantne znake da se sprema da napusti podijum te
da lino ispita stvar, Kristal Vidon skoi na noge, modra u licu, pa poe da se probija kroz svoj red stoli-
ca.
Da si dola u moju kancelariju odmah nakon zbora! vikao je Sandue. Sramota potpuni nedo-
statak potovanja! Sklanjajte mi se s oiju!
Ali Kristal zastade na kraju reda, pokaza srednji prst Sanduetu i povika: NISAM NIA URADI-
LA, DRKOU!
Salom se razlee salva ushienog agora i smeha; nastavnici su bezuspeno pokuavali da utiaju ga-
lamu, a dvoje-troje ak ustade u pokuaju da zastrai sopstvene razrede i smiri uenike.
Dvokrilna vrata se zatvorie za Kristal i gospodinom Mierom.
Smirite se! povika direktorka i salom ponovo zavlada nevoljna tiina, ispunjena vrpoljenjem i a-
patom. Debeli je zurio pravo preda se, i za promenu, u njegovoj nezainteresovanosti primeivala se usi-
ljenost, te mu je i koa neznatno potamnela.
Endru oseti kako se Gaja ponovo stropotava u svoju stolicu. Prikupio je hrabrost, okrenuo se nalevo
i iskezio. Ona mu uzvrati osmehom.

VII

Iako se pagfordska bakalnica otvarala tek u pola deset, Hauard Molison je poranio. Bio je ekstravagantno
gojazan ezdesetetvorogodinjak. Stomak mu je, poput kecelje, toliko visio preko butina da bi skoro svi
koji ga prvi put vide odmah pomislili na njegov penis, pitajui se kada ga je poslednji put video i kako
njime obavlja ono za ta je predvien. Delom zahvaljujui jedinstvenom fizikom izgledu, koji je podsti-
cao takve misli, a delom zahvlajujui daru za avrljanje, Hauard je maltene u istoj meri armirao ljude i
izazivao im nelagodu, te bi muterije prilikom prve posete radnji gotovo uvek kupile vie no to su plani-
rale. askao je tokom itavog radnog vremena, pomerajui mainu za seenje napred-nazad glatkim po-
kretom kratkoprste ake, dok bi renjevi unke tanki kao svila ispadali na celofan, plavih oiju uvek
spremnih za namigivanje, s podvaljcima to mu se lelujaju i pri najblaem smehu.
Hauard je osmislio kostim koji je nosio svakog dana na posao: bela koulja dugih rukava, kruta tam-
nozelena platnena kecelja, somotske pantalone i eir lovca na jelene, za koji je zadenuo nekoliko ribolo-
vakih varalica. Ukoliko je lovaki eir ikada i bio samo tos, odavno vie nije. Svakog radnog dana bi
ga paljivo navukao na sede kovrde, ozbiljnog lica i veoma precizno, ispred malog ogledala u slube-
nom toaletu.
Hauardu je jutarnje otvaranje bakalnice uvek priinjavalo zadovoljstvo. Voleo je da se kree kroz
radnju u vreme kada se uje samo tiho brujanje rashladnih vitrina i uivao je u samom inu vraanja pro-
storije u ivot paljenju svetla, dizanju roletni, podizanju poklopaca kako bi izneo na videlo blaga po-
hranjena u rashladnoj vitrini: blede sivozelene artioke, oniks-crne masline, suene krike paradajza, uvi-
jene poput karmin-crvenih morskih konjica u ulju s biljnim zainima.
Jutros je, meutim, njegovo zadovoljstvo bilo protkano nestrpljivou. Njegova poslovna partnerka
Morin je ve kasnila a Hauard se, ba kao i Majls neto ranije, bojao da e ga neko preduhitriti u preno-
enju senzacionalne vesti, poto Morin nije imala mobilni telefon.
Zastao je pokraj nedavno probijenog luka u zidu izmeu bakalnice i stare obuarske radnje, koja e
uskoro postati najnoviji pagfordski kafe, i proverio debeli industrijski prozirni najlon koji je spreavao
prodiranje praine u bakalnicu. Kafe su planirali da otvore uoi Uskrsa, taman na vreme da privuku turi-
ste sa zapada zemlje, radi kojih je Hauard svake godine punio izloge domaom jabukovaom, sirevima i
lutkicama od ae.
Iza njega se oglasi zvonce i on se okrenu, a njegovo zakrpljeno i osnaeno srce poe sve jae da lupa
od ushienja.
Morin je bila sitna ezdesetdvogodinjakinja pogurenih ramena, udovica Hauardovog biveg partnera.
Zbog pognutosti je delovala starije no to jeste, iako se na sve mogue naine trudila da ne ispusti mla-
dost iz svojih kandi: farbala je kosu u zift-crnu, nosila jarke boje i klatila se na nepromiljeno visokim
tiklama, koje bi u radnji smesta zamenila olovim sandalama.
Bro jutro, Mo ree Hauard.
Odluio je da ne protrai ono to ima da obznani time to e ga zbrzati, ali uskoro e poeti da pristi-
u muterije, a on ima toliko toga da kae.
Jesi ula vest?
Ona se upitno namrti.
Bari Ferbrader je mrtav.
Ona zinu u udu.
Nije valjda! Kako?
Neto ga strefilo. Ovde gore. Majls je bio tamo, sve video. Na parkingu golf kluba.
Nije valjda! ponovi ona.
Skroz mrtav ree Hauard, kao da postoje razliiti stupnjevi smrti, te da je ona koja je zadesila Ba-
rija Ferbradera krajnje gadna.
Morin razjapi jarko nakarminisana usta i prekrsti se. U ovakvim trenucima njena predanost katolian-
stvu je uvek bila ivopisna.
I Majls je sve video? zagrakta ona. U dubokom glasu bive nikotinske zavisnice oseao se prizvuk
enje za svim detaljima, ak i onim najsitnijim.
Oe da pristavi aj, Mo?
Mogao je da joj produi agoniju bar nekoliko minuta. urei da se vrati do njega, polila se po ruci
prokljualim ajem. Sedeli su zajedno iza pulta, na visokim drvenim stolicama koje je Hauard tu postavio
za trenutke predaha, a Morin je akom leda koji je izvadila ispod maslina hladila opekotinu. Zajedno su
preleteli sve uobiajene strane ove tragedije: udovica (bie skroz izgubljena, ona je ivela za Barija);
deca (etiri tinejdera; koliki e to biti teret sad kad vie nemaju oca); pokojnikova relativna mladost
(nije bio mnogo stariji od Majlsa, zar ne?); da bi najzad doli do onog bitnog, budui da je sve ostalo
bilo besciljno brbljanje.
ta e sad da bude? Morin eljno upita Hauarda.
Ah! ree Hauard. Pa sad, u tom grmu lei zec, zar ne? Imamo upranjeno mesto, Mo, to moe
biti presudno.
ta imamo? upita Morin, uplaena da je moda propustila neto vano.
Upranjeno mesto ponovi Hauard. Tako se kae kada se odborniko mesto uprazni usled smrt-
nog sluaja. Zvanini termin ree on znalaki.
Hauard je bio predsednik optinskog odbora, kao i Prvi graanin Pagforda. Uz taj poloaj sledovao
mu je i pozlaeni lanac, sada pohranjen u malom sefu koji su on i irli ugradili pri dnu plakara s odeom.
Da je kojim sluajem pagfordskoj optini dodeljen status okruga, bio bi u prilici da se nazove gradona-
elnikom; uprkos tome, on je to u praksi i bio. irli je to svima jasno stavila do znanja na naslovnoj strani
sajta optinskog odbora, gde je ispod fotografije ozarenog Hauarda s laniem Prvog graanina navedeno
kako je on spreman da prisustvuje svim lokalnim drutvenim i poslovnim dogaajima. Svega nekoliko ne-
delja ranije, lino je u optinskoj osnovnoj koli uruio biciklistike dozvole za vonju po ulicama.
Hauard otpi gutljaj aja i, osmehujui se kako bi ublaio svoje rei, izjavi: Dodue, Mo, Ferbrader
je bio skot. Umeo je da bude pravi skot.
O, znam ree ona. Znam.
Gadno bih se pokaio s njim da je poiveo. Pitaj irli. Umeo je da bude pravi pokvarenjak.
Da, znam.
Pa, videemo. Videemo. Sad bi trebalo da je sve gotovo. Dodue, nipoto nisam eleo da pobedim
ovako dodade on uz duboki uzdah ali govorei u ime Pagforda u ime zajednice to i nije tako
loe
Hauard pogleda na sat.
Evo, sad e pola deset, Mo.
Nikada nisu kasnili sa otvaranjem, niti bi ikad poranili sa zatvaranjem; radnjom su rukovodili s rev-
nou i ritmom kakvog crkvenog obreda.
Morin se odgega da otkljua vrata i podigne roletne. Kad ih je podigla, pred njima se u isprekidanim
prizorima ukaza trg: slikovit i dobro odravan, u velikoj meri zahvaljujui zdruenim naporima vlasnika
radnji koje su se na njemu nalazile. ardinjere, visee korpe i saksije bile su ratrkane na sve strane, pune
cvea, oko ije su se boje vlasnici duana svake godine dogovarali. Crni top (jedan od najstarijih pa-
bova u Engleskoj) nalazio se s druge strane trga, naspram bakalnice Molison i Lou.
Hauard je svaki as ulazio iz zadnje prostorije i izlazio odande, nosei duge etvrtaste posluavnike
sa sveim patetama, ukraene sjajnim komadiima limuna i bobicama, koje je uredno sputao ispod sta-
klene vitrine. Malo zadihan od napora, posle onolikih ranojutarnjih razgovora, Hauard spusti poslednju
turu pateta i na trenutak zastade, gledajui u ratni spomenik nasred trga.
Pagford je i jutros izgledao predivno kao i uvek, te se Hauard prepusti uzvienom trenutku radosti i-
vljenja, kako sopstvenog, tako i mesta kojem pripada, doivljavajui ga kao ilu kucavicu. On je i dalje tu
da uiva u svemu lakiranim crnim klupama, crveno-ljubiastom cveu, u kamenom krstu pozlaenom
sunevom svetlou a Barija Ferbradera vie nema. Teko je bilo ne videti prste sudbine u toj nagloj
promeni na bojnom polju, na kojem su Hauard i Bari toliko dugo odmeravali snage.
Hauarde otro e Morin. Hauarde.
Preko trga im se brzim korakom pribliavala mrava crnokosa ena smee puti, u kinom mantilu, na-
mrgoeno zurei u svoja stopala.
Misli li da je? Je li ula? proapta Morin.
Ne znam ree Hauard.
Morin, koja jo uvek nije stigla da se preobuje u olove sandale, umalo je iaila gleanj kad se na-
glo odmakla od izloga i potrala iza pulta. Hauard se sporim, kraljevskim korakom doetao iza kase, na-
lik artiljercu koji zauzima mesto iza topovske cevi.
Oglasi se zvonce i doktorka Parminder Davanda irom otvori vrata bakalnice, jo uvek se mrtei.
Niim nije stavila do znanja da je primetila Hauarda i Morin, ve se zaputila pravo ka polici sa uljima.
Morin ju je netremice i pomno pratila pogledom sokola koji osmatra poljskog mia.
Bro jutro ree Hauard, kada Parminder prie pultu s bocom u ruci.
Dobro jutro.
Doktorka Davanda ga skoro nikad nije gledala u oi, ni na sastancima optinskog odbora, ni kada bi
se susreli izvan parohijskog doma. Hauarda je oduvek zabavljalo to to ona nije u stanju da prikrije netr-
peljivost prema njemu; zbog toga se svojski trudio da prema njoj bude to srdaniji, razmetljivo predu-
sretljiv i ljubazan.
Danas niste na poslu?
Ne ree Parminder, preturajui po tani.
Morin nije mogla da se suzdri.
Uasna vest ree promuklim, isprekidanim glasom. Za Barija Ferbradera.
Aha ree Parminder, a zatim upita: ta?
Za Barija Ferbradera ponovi Morin.
ta s njim?
Parminderin birmingemski akcenat je i posle esnaest godina u Pagfordu jo uvek bio jak. Zbog dubo-
ke vertikalne bore izmeu obrva uvek je delovala napeto, ponekad besno, ponekad usredsreeno.
Umro je ree Morin, gladno se zagledavi u njeno namrteno lice. Sino. Ba mi sad Hauard
ree.
Parminder je stajala posve nepomino, sa akom u tani. Zatim iskosa pogleda u Hauarda.
Stropotao se na parkingu golf kluba i umro ree Hauard. Majls je bio tamo, sve je video.
Sekunde su prolazile.
Je li ovo neka ala? zahtevala je Parminder da zna grubim i piskavim glasom.
Naravno da nije ala ree Morin s uivanjem, toboe preneraena njenim ponaanjem. Ko bi se
s tim alio?
Parminder uz tresak spusti ulje na stakleni pult i izae iz radnje.
Eto! prasnu Morin prekorno. Je li ovo neka ala? Ba lepo!
U oku je mudro e Hauard, posmatrajui Parminder kako hita preko trga, dok se mantil vijorio za
njom. Ta e biti oaloena koliko i udovica, vala. Ali da zna, bie zanimljivo videti dodade on, od-
sutno se ekajui s donje strane svog ogromnog trbuha, gde ga je esto svrbelo ta e ona sad
Nije dovrio reenicu, ali nije ni morao. Morin je tano znala na ta misli. Oboje su, posmatrajui od-
bornicu Davandu kako zalazi za ugao, razmiljali o upranjenom mestu: gledali su na njega ne kao na
prazan prostor, nego kao na kakav maioniarski eir, pun mogunosti.

VIII

Zgrada Stare parohije bila je poslednja i najvelelepnija kua u nizu viktorijanskih graevina u Crkvenoj
aleji. Uzdizala se na samom kraju ulice, nasred velike ugaone bate, okrenuta ka Crkvi Svetog Mihaila i
Svih Svetih, koja se nalazila prekoputa.
Pretravi poslednjih nekoliko metara ulice, Parminder je nakratko petljala oko brave na ulaznim vra-
tima i najzad ula. Odbijala je da poveruje, sve dok to ne uje od nekog drugog, od bilo koga osim njih;
ali telefon u kuhinji je ve zloslutno zvonio.
Da?
Vikram ovde.
Parminderin suprug je bio kardiohirurg. Radio je u Jugozapadnom klinikom centru u Jarvilu i nikada
nije imao obiaj da je zove s posla. Parminder stegnu slualicu toliko snano da je prsti zabolee.
Sluajno sam uo. Izgleda da je aneurizma. Zamolio sam Hjua Defrisa da to pre zakae autopsiju.
Bolje za Meri da zna ta je posredi. Moda ga ve i obrauju.
U redu proapta Parminder.
Tesa Vol je bila ovde ree joj on. Zovi Tesu.
Da ree Parminder. Vai.
Ali kad je spustila slualicu, utonula je u jednu od kuhinjskih stolica i zagledala se kroz prozor u batu
iza kue, ne primeujui je, stiskajui usne.
Sve se uruilo oko nje. injenica da je sve jo uvek na svom mestu zidovi, stolice, fotografije dece
na zidovima nita nije znaila. Svaki atom njenog sveta bio je raznesen i u trenu ponovo sastavljen, no
taj privid trajnosti i postojanosti nimalo je nije zavarao; sve bi se rastoilo i na najmanji dodir, jer je iz-
nenada postalo tanano i krhko, kao da je od papira.
Nije vie upravljala sopstvenim mislima; i one su se rasplinule, te su na povrinu isplivavali i pono-
vo nestajali nasumini fragmenti seanja: ples s Barijem na novogodinjoj zabavi Volovih, onaj smeni
razgovor koji su vodili po povratku s poslednjeg sastanka optinskog odbora.
Ima kravoliku kuu rekla mu je.
Kravoliku? ta to znai?
Ua je spreda nego pozadi. To donosi sreu. Ali nalazite se na trokrakoj raskrsnici. To donosi ne-
sreu.
Znai, nikom nita ree Bari.
Mora da se arterija u njegovoj glavi jo tada opasno nadimala, a da njih dvoje to nisu ni znali.
Parminder se iz kuhinje naslepo zaputi u sumorni dnevni boravak, u kojem je stalno vladao polumrak,
kakvo god da je vreme napolju, zahvaljujui visokom belom boru koji je rastao u bati ispred kue. Mrze-
la je to drvo, ali je ono i dalje opstajalo jer su i ona i Vikram znali kakvu bi guvu komije napravile kada
bi ga posekli.
Nije mogla da se skrasi. Prola je kroz predvorje, pa nazad u kuhinju, gde je zgrabila telefon i pozva-
la Tesu Vol, koja se nije javljala. Mora da je na poslu. Parminder se, drhtei, vratila u kuhinjsku stolicu.
Njen bol je bio toliko velik i silovit da ju je plaio, poput kakve zle zveri koja je izronila iz podnih
dasaka. Bari, mali bradati Bari, njen prijatelj, njen saveznik.
Na isti nain joj je i otac umro. Imala je petnaest godina kada su se vratili iz grada i zatekli ga kako
lei na travnjaku, licem nadole, s kosilicom pored sebe, dok ga je sunce peklo po potiljku. Parminder je
mrzela naprasnu smrt. Dugo umiranje kojeg se toliko ljudi boji za nju je predstavljalo utenu mogunost;
dovoljno vremena da se pripremi i organizuje, dovoljno vremena da se oprosti
Jo uvek je pritiskala usta. Zurila je u blagi, ozbiljni lik Gurua Nanaka, zakaen za plutanu tablu.
(Vikramu se ta slika nije sviala.
Otkud ovo tu?
Meni se svia uzvratila je prkosno.)
Bari, mrtav.
Potisnula je uasan poriv da plae s istom onom silinom koje se njena majka oduvek gnuala, pogoto-
vo odmah nakon oeve smrti, dok su njene druge keri, kao i tetke i roake, po ceo dan naricale i busale
se. A ti si mu jo bila miljenica! Ali Parminder je svoje neisplakane suze uvala duboko u sebi, gde su,
ini se, prolazile kroz nekakav alhemijski peobraaj, vraajui se u spoljanji svet u vidu vulkanskih izli-
va gneva, ije su erupcije s vremena na vreme prouzrokovala njena deca i recepcionerke na poslu.
Jo uvek su joj pred oima bili Hauard i Morin za pultom, on krupan, ona goljava; u njenim mislima
jo uvek su gledali na nju s visine dok su joj saoptavali da je njen prijatelj preminuo. Uz gotovo dobro-
doao izliv besa i mrnje, ona pomisli: Drago im je. Misle da e sada pobediti.
Zatim ponovo poskoi, hitro se zaputi do dnevne sobe i s najvie police spusti jednotomno izdanje
Sainija, svoje nove novcate svete knjige. Otvorivi je nasumice, nimalo iznenaena, ve pre s oseajem
da gleda sopstveni lik u ogledalu, proita:
O svesti, svet je duboka, mrana jama. Sa svih strana Smrt baca svoju mreu.

IX

U savetovalite uenika u vinterdaunskoj srednjoj koli ulazilo se iz kolske biblioteke. Nije imalo pro-
zore i osvetljavala ga je jedna jedina dugaka neonka.
U pola jedanaest, Tesa Vol, efica savetovalita i supruga zamenika direktora, ula je u sobu otupela
od umora, nosei plastinu au jake instant kafe koju je ponela iz zbornice. Bila je zdepasta, irokog ne-
upadljivog lica, i sama je iala svoju prosedu kosu neuredne ike esto su joj bile pomalo nakrivo
iseene nosila je odeu koju je sama ila i volela je nakit od perlica i drveta. Dananja duga suknja ve-
rovatno je bila izatkana od jute, a Tesa ju je kombinovala s debelim bezoblinim graak-zelenim dempe-
rom. Tesa se gotovo nikada nije ogledala u zidnim ogledalima, te je bojkotovala radnje u kojima ih nije
mogla zaobii.
Da bi umanjila slinost kancelarije za savetovanje sa zatvorskom elijom, okaila je nepalski zidni
ilim koji je imala jo iz studentskih dana: na podlozi duginih boja nalazili su se jarkouto sunce i mesec,
s kojih su se irili stilizovani talasasti zraci. Ostatak ogoljenih okreenih povrina prekrila je brojnim
plakatima s korisnim savetima za sticanje samopouzdanja ili brojevima telefona za anonimne pozive uko-
liko nekom, usled zdravstvenih i psiholokih problema, zatreba pomo. Kada je poslednji put ula u kan-
celariju savetovalita, direktorka je pomalo sarkastino prokomentarisala te plakate.
A vidim, ako im nita drugo ne pomogne, onda nek zovu Deju liniju rekla je, pokazavi na naju-
padljiviji plakat.
Tesa se uz duboko stenjanje srui u stolicu, skinu runi sat koji ju je stezao, i stavi ga na sto pokraj
hrpe tampanih papira i podsetnika. Sumnjala je da e danas biti u stanju da obavi sve svoje obaveze;
sumnjala je da e se Kristal Vidon uopte pojaviti. Kristal je esto beala iz kole kad je uzrujana, besna
ili joj je prosto dosadno. Ponekad je uhvate pre nego to stigne do kapije i na silu je unesu unutra, dok
ona vie i psuje; drugi put bi pak veto izbegla da je uhvate, te bi dan provela u neradu. Ve je bilo deset
i etrdeset, zvono se oglasilo, a Tesa je ekala.
Kristal ulete kroz vrata u deset i pedeset jedan i zalupi ih za sobom. Srui se na stolicu ispred Tese,
ruku prekrtenih preko bujnih grudi, dok su joj se jeftine minue klatile na uima.
Kate onom svom muu poe, drhtavim glasom da se nisam smejala, jebote!
Molim te nemoj da psuje preda mnom, Kristal ree Tesa.
Nisam se smejala u redu?! vrisnu Kristal.
Grupa estaka s fasciklama ue u biblioteku. Provirie kroz staklo na vratima; jedan se iskezi kad je
prepoznao Kristalin potiljak. Tesa ustade i spusti venecijaner, a zatim se vrati na svoje mesto ispred sun-
ca i meseca.
U redu, Kristal. Zato mi ne ispria ta se dogodilo?
Va mu je pri neto o gosn Ferbraderu, a ja nisam ula ta, pa mi je Niki rekla, a ja, jebote, ni-
sam mogla da
Kristal!
nisam mogla da poverujem, znate, i povikala sam, al se nisam smejala! Nisam se, jeb
Kristal
Nisam se smejala, u redu?! povika Kristal, steui ruke oko grudi, prekrstivi noge.
Dobro, Kristal.
Tesa je navikla na gnev uenika budui da se s tom pojavom najee sretala na savetovanjima. Mno-
gi od njih behu lieni bilo kakvih moralnih vrednosti; rutinski su lagali, varali i krili pravila, a ipak,
kada ih nepravedno optue, bezgranino bi se i iskreno razgnevili. Tesi se inilo da je ovo pravi bes, a ne
onaj vetaki koji je Kristal tako veto simulirala. Bilo kako bilo, usklik koji je Tesa ula tokom zbora
delovao joj je kao uzvik oka i neverice, a ne veselja; Tesa je premrla od jeze kad je Kolin taj krik shva-
tio kao smeh.
Videla sam Sandue kako
Kristal!
Reko, vaem muu, jebote
Kristal, poslednji put te molim da ne psuje u mom prisustvu
Rekla sam mu da s nisam smejala, rekla sam mu! A on me je opet poslao na dopunsku nastavu, je-
bote!
U devojinim debelo uokvirenim oima zablistae suze gneva. Krv joj je navirala u lice; ruiasta kao
bour, streljala je Tesu pogledom, spremna da pobegne, da opsuje, da i Tesi pokae srednjak. Gotovo dve
godine mukotrpno i zajedniki stvarano uzajamno poverenje, krhko kao pauina, sada se rastezalo do gra-
nice pucanja.
Verujem ti, Kristal. Verujem da se nisi smejala, ali molim te, nemoj da psuje preda mnom.
Iznenada, zdepasti prsti poee da trljaju umrljane oi. Tesa izvue kutiju s maramicama iz fioke i do-
dade ih Kristal, koja ih zgrabi ne rekavi ni hvala, a zatim obrisa oi i izduva nos. Kristaline ake bile su
najdirljivije na njoj: kratki i iroki nokti, nehajno nalakirani, a pokreti ruku bezazleni i neposredni, kao
kod deteta.
Tesa saeka da Kristal prestane da mrke. Zatim ree: Vidim da te je potreslo to je gosn Ferbra-
der umro
Jeste ree Kristal, prilino ustro. Pa ta?!
Tesi iznenada u mislima iskrsnu prizor Barija kako slua ovaj razgovor. Zamislila je njegov alostivi
osmeh; ula ga je, sasvim jasno, kako kae: ba lepo od nje. Tesa sklopi oi, koje su je sve vie pekle,
izgubivi mo govora. ula je Kristal kako se vrpolji, stoga je polako odbrojala do deset i ponovo otvo-
rila oi. Kristal je piljila u nju, jo uvek skrtenih ruku, crvena u licu i prkosna.
I meni je veoma ao zbog gospodina Ferbradera ree Tesa. On je zapravo bio na stari prijatelj.
Zbog toga je gospodin Vol pomalo
Rekla sam mu da s nisam
Kristal, molim te mi dozvoli da zavrim. Gospodin Vol je danas vrlo uzrujan, pa je verovatno
zato zato pogreno protumaio ono to si uinila. Razgovarau s njim.
Nee on promeniti svoje jeb
Kristal!
Pa i nee.
U veoma brzom ritmu Kristal poe da trupka levim stopalom o nogu Tesinog radnog stola. Tesa podi-
e laktove sa stola da ne bi oseala vibracije, pa ree: Porazgovarau s gospodinom Volom.
Nabacivi bezizrajanost na lice, strpljivo je ekala da joj se Kristal sama otvori. Kristal je sedela u
mrtvoj tiini, utirajui nogu od stola i svaki as gutajui pljuvaku.
ta se dogodilo gospodinu Ferbraderu? ree najzad.
Misle da mu je pukla arterija u mozgu.
A zato?
Roen je s anomalijom za koju nije znao ree Tesa.
Tesa je bila svesna da Kristal ima mnogo vie iskustva sa sluajevima iznenadne smrti no ona sama.
Ljudi u krugovima u kojima se kretala Kristalina majka previe esto su umirali, prerano, kao da su ue-
stvovali u nekom tajnom ratu za koji ostatak sveta nije znao. Kristal je ispriala Tesi kako je, kad je imala
est godina, zatekla le mrtvog mladia u majinom kupatilu. Zbog toga su je esto oduzimali od majke i
stavljali pod starateljstvo njene bake Ket. Baka Ket je bila vaan lik u mnogim Kristalinim priama o de-
tinjstvu; udnovata meavina spasiteljke i poasti.
Naa ekipa je sada naisto najebala ree Kristal.
Ne, nije ree Tesa. I nemoj da psuje, Kristal, molim te.
E ba jeste.
Tesa je htela da joj se usprotivi, ali joj je iscrpljenost uguila taj poriv. Uostalom, Kristal je u pravu,
zau se iz jednog dalekog, racionalnog kutka Tesinog mozga. Sad je zaista gotovo s veslakim osmercem.
Niko izuzev Barija ne bi primio Kristal Vidon u svoju grupu i tu je zadrao. Ona e otii, Tesa je bila
svesna toga; verovatno je i Kristal to znala. Neko vreme su sedele u tiini, a Tesa je bila isuvie iscrplje-
na da bi pronala rei koje bi moda popravile atmosferu izmeu njih dve. Oseala se kao da je hvata
jeza, kao da je gola, ogoljena do kostiju. Bila je budna ve vie od dvadeset etiri sata.
(Samanta Molison joj je telefonirala iz bolnice u deset uvee, ba dok je izlazila iz kade nakon dugog
kupanja, spremajui se da pogleda vesti Bi-Bi-Sija. Bre-bolje se ponovo obukla, dok je Kolin isputao
neartikulisane zvuke i sudarao se s nametajem. Doviknuli su sa stepenita svome sinu, da bi znao kuda
idu, a zatim istrali do kola. Kolin je vozio do Jarvila tako brzo kao da e, ako prevali taj put u rekord-
nom roku, vratiti Barija u ivot; kao da e pokidati stvarnost i naterati je da se vrati na staro.)
Ako neete da priate sa mnom, odo ja ree Kristal.
Ne budi drska, Kristal, molim te ree Tesa. Danas sam veoma umorna. Gospodin Vol i ja smo
celu no proveli u bolnici s Ferbraderovom suprugom. Oni su nai dobri prijatelji.
(Meri se naisto slomila kad je spazila Tesu, zagrlila je, zarila lice u Tesin vrat uz jezive isprekidane
krike. Kada su i Tesi suze potekle niz Merina uska lea, iznenada je pomislila kako bi se zvuk koji Meri
isputa mogao opisati kao naricanje. Telo kojem je Tesa oduvek zavidela, sitno i mravo, drhtalo je u nje-
nim rukama, kao da nije u stanju da primi sav bol koji mora da podnese.
Tesa nije mogla da se seti kada su Majls i Samanta otili. Nije ih najbolje poznavala. (Pretpostavila
je da im je laknulo kad su otili.)
Videla sam njegovu enu ree Kristal. Plavua, dola je da nas gleda kako se trkamo.
Da ree Tesa.
Kristal je grickala nokte.
Treb je da me stavi u novine ree iznenada.
ta? zbunjeno e Tesa.
Gosn Ferbrader. Teo je da me intervjuie. Samo mene.
U lokalnim novinama se pre izvesnog vremena pojavio lanak o pobedi vinterdaunskog osmerca u fi-
nalu regionalnog veslakog kupa. Kristal, koja nije najbolje umela da ita, donela je primerak novina da
pokae Tesi, a Tesa joj je naglas proitala lanak, ubacujui usput usklike divljenja i oduevljenja. Bila
je to dotad najlepa sesija.
Da li je trebalo da te intervjuiu u vezi s veslanjem? upita Tesa. U vezi s timom?
Ne ree Kristal. Zbog neeg drugog. A onda upita: Kad mu je sahrana?
Jo ne znamo odgovori Tesa.
Kristal je i dalje grickala nokte, a Tesa nije smogla snage da presee tiinu koja se nataloila izmeu
njih.

Vest o Barijevoj smrti na sajtu Optinskog odbora nije izazvala veliko talasanje, bio je to tek siuan ka-
miak u uzburkanom okeanu. Uprkos tome, pagfordske telefonske linije su tog ponedeljka bile optereeni-
je no inae, a manje grupe peaka su se skupljale na uskim plonicima da zaprepaenim tonom provere
svoje informacije.
Kako su se vesti prenosile, dogaao se udnovat preobraaj. Kroz preobraaj su proli dokumenti u
Barijevoj kancelariji i imejlovi koji su uali u elektronskim sanduiima njegovih brojnih poznanika, a-
lostivi kao trag od mrvica koji je za sobom ostavio deak izgubljen u umi. Sve te uurbane vrljotine, ti
pikseli koje su naslagali zauvek ukoeni prsti, sada su delovali avetinjski kao prazne ljuture. Gavin je
ve pomalo oseao odbojnost prema porukama mrtvog prijatelja na svom mobilnom telefonu, a jedna de-
vojka iz veslakog osmerca, jo uvek uplakana u povratku sa zbora, pronala je u svojoj kolskoj torbi
formular koji joj je Bari potpisao, i izbezumila se.
Dvadesettrogodinja novinarka iz Glasnika jarvilskog okruga nije imala pojma da je Barijev done-
davno hitar mozak u tom trenutku tek hrpa sunerastog tkiva na metalnoj tabli za seciranje u Jugozapad-
nom klinikom centru. Iitala je imejl koji joj je poslao sat vremena pre no to e umreti, a zatim ga po-
zvala na mobilni, ali se niko nije javljao. Barijev telefon, koji je on ugasio na Merino insistiranje pre
nego to su krenuli u golf klub, nemo je leao pokraj mikrotalasne u kuhinji, zajedno s njegovim ostalim
linim stvarima koje su joj dali u bolnici. Niko ih nije ni dirnuo. Ti poznati predmeti privezak za kljue-
ve, mobilni telefon, stari ofucani novanik sada su bili poput motiju samog pokojnika; kao da su bili
njegovi prsti, njegova plua.
Vest o Barijevoj smrti se prenosila sve dalje i dalje, zraei, poput kakvog oreola, sa osoba koje su
bile u bolnici. Sve dalje i dalje, ak do Jarvila, dopirui i do onih koji su Barija znali samo po imenu, u-
venju ili iz vienja. Postepeno su i same injenice izgubile oblik i sutinu, a u nekim sluajevima bi se is-
krivile. Ponegde bi i sam Bari iezao, progutala bi ga priroda njegove zle kobi, sveo bi se na puku erup-
ciju izbljuvka i mokrae, na trzavu hrpu beznaa, te se inilo neprimerenim, ak groteskno kominim, da
je neko umro tako neotmeno u tom malom uobraenom golf klubu.
Tako se i Sajmon Prajs, jedan od prvih koji su uli za Barijevu smrt, u svojoj kui na brdu iznad Pag-
forda, susreo s jednom ublaenom verzijom u jarvilskoj tampariji HarkortVol, u kojoj je radio jo ot-
kako je napustio kolu. Vest je do njega doprla sa usana jednog mladog vozaa viljukara koji je vakao
vaku, a koga je Sajmon zatekao kako ui kraj vrata njegove kancelarije, kad se kasno po podne vratio iz
toaleta.
Momak, zapravo, nije ni doao da razgovara o Bariju.
Ona stvar o rekoste da bi vas moda interesovala promumla on, uavi u kancelariju za Sajmo-
nom, koji zatvori vrata za njim mog bi to da vam zavrim za sredu, ako ste jo raspoloeni.
Je li? ree Sajmon, sedajui za svoj sto. Zar nisi rekao da je ve spremno za isporuku?
Jest, al ne mogu da ga pokupim pre srede.
Koliko smo bee rekli?
Osam uki, u keu.
Momak je besomuno vakao; Sajmon je uo mljackanje nadolazee pljuvake. vakanje vake je
bila jedna od mnogobrojnih stvari koje su Sajmona neopisivo nervirale.
Ali to je original, jelda? pitao je Sajmon. Ne neko lano sranje?
Pravo iz skladita ree momak, vrpoljei se i izvijajui ramena. Pravi pravcati, jo uvek upako-
van.
U redu ree Sajmon. Donesi ga u sredu.
ta, ovamo? momak prevrnu oima. Jok, ne na posao, batice de ivi?
U Pagfordu ree Sajmon.
A de u Pagfordu?
Sajmonova nesklonost otkrivanju svog prebivalita graniila se sa sujeverjem. Ne samo da nije pod-
nosio posetioce koji bi mu poremetili privatnost, a moda i opoganili imanje ve je na Vidikovac gle-
dao kao na neto neukaljano, besprekorno, jedan potpuno drugaiji svet nego Jarvil i buka i kripa tam-
parije.
Pokupiu ga ja nakon posla ree Sajmon, namerno ignoriui to pitanje. Gde ga dri?
Momak nije delovao presreno. Sajmon ga prostreli pogledom.
Pa, onda mi treba ke unapred tvrdio je pazar voza viljukara.
Pare dobije kad mi isporui robu.
Ne mo to tako, batice.
Sajmon oseti da e ga zaboleti glava. Nije mogao da se otrese uasne pomisli koju mu je ona njegova
netaktina ena jutros nabacila da u ovekovom mozgu godinama moe da otkucava tempirana bomba, a
da niko to ne zna. Stalno treskanje i brektanje tamparske prese s druge strane vrata nipoto nije bilo do-
bro za njega; njeno neumoljivo bubnjanje moda mu ve godinama stanjuje zidove arterija.
Dobro de frknu on i izvi se u stolici da izvue novanik iz zadnjeg depa pantalona. Momak prie
stolu, ispruene ruke.
Jel ivi negde blizu pagfordskog terena za golf? upita, dok mu je Sajmon odbrojavao novanice
od deset funti na dlan. Moj ortak je sino bio tamo i vid nekog lika kako je oteg papke na mestu. Gad-
no se ispovra, prevrn i rikn na parkingu.
Da, uo sam ree Sajmon, trljajui poslednju novanicu izmeu prstiju pre nego to ju je prosle-
dio, kako bi se uverio da se nisu sluajno dve slepile.
Kvaran odbornik. Taj to je umro. Prim je mito. Ovi iz Grejsa su ga plaali da ih dri pod ugovo-
rom kao izvoae radova.
Je li? ree Sajmon, mada je zapravo bio i te kako zainteresovan.
Bari Ferbrader, ko bi rekao?!
Javiu ti ja jo za ono ree momak, gurajui osamdeset funti duboko u zadnji dep. Pa emo da
odemo po ono u sredu.
Vrata kancelarije se zatvorie. Zapanjen otkriem o korumpiranosti Barija Ferbradera, Sajmon zabo-
ravi na glavobolju, koja je zapravo bila tek prolazna neprijatnost. Bari Ferbrader, tako prezauzet i drue-
ljubiv, tako popularan i veseo: a sve vreme ubire reket ovima iz Grejsa.
Ta vest nije potresla Sajmona onoliko koliko bi pogodila maltene sve ostale koji su poznavali Barija,
niti je umanjila njegov ugled u Sajmonovim oima; naprotiv, zbog toga je jo vie potovao pokojnika.
Svi koji imaju bar malo pameti kriom neprekidno gledaju da uare to vie; Sajmon je to vrlo dobro
znao. Rasejano je zurio u tabelu na svom kompjuterskom ekranu, ponovo ogluveo za tandrkanje tampari-
je s druge strane pranjavog prozora.
Kad ovek ima porodicu, nema drugog izbora nego da radi od devet do pet, ali Sajmon je oduvek
znao da postoje drugi, laki naini; da mu se lagodan ivot ispunjen blagostanjem klati iznad glave poput
neke ogromne nabubrele pinjate, koju bi mogao da razbije samo kad bi imao dovoljno dugaak tap i znao
kada da udari. Sajmon je gajio gotovo detinju veru da je svet samo pozornica za njegovu linu dramu; da
mu se sudbina smei s nebesa, aljui mu nagovetaje i znake, te nije mogao da odoli oseaju da je upra-
vo dobio jedan takav znak, nebeski mig.
Natprirodne dojave bile su odgovorne za nekoliko donkihotovskih odluka koje je Sajmon u prolosti
doneo. Pre mnogo godina, dok je jo bio egrt u tampariji, s hipotekom koju je jedva mogao da priuti i s
trudnom enom, uloio je sto funti na favorita u Velikoj nacionalnoj trci, na konja po imenu Rutina beba,
koji je pao u drugoj trci. Nedugo nakon to su kupili Vidikovac, Sajmon je uloio hiljadu dvesta funti,
koje je Rut htela da potroi na zavese i tepihe, u tajm-er projekat kojim je rukovodio njegov hvalisavi
povrni poznanik iz Jarvila. Sajmonova investicija je nestala zajedno s direktorom kompanije, no mada je
besneo i psovao i gurnuo svog mlaeg sina sa sredine stepenita jer mu se naao na putu, nije obavestio
policiju. Znao je za odreene neregularnosti u prethodnom poslovanju te firme pre nego to je uloio no-
vac, te je nagaao da bi mu postavljali nelagodna pitanja.
Naspram tih neprilika, meutim, stajali su sreni sluajevi, eme koje su upalile, intuicije koje su se
isplatile, te je Sajmon njima pridavao veliki znaaj kada je pravio konaan bilans; to je bio razlog to je
jo uvek verovao zvezdama, to mu je samo ojaalo veru u to da vasiona za njega ima vie ciljeve od ovog
nazoviivota, gde bi radio za skromnu platu sve dok se ne penzionie ili umre. Prevare i preice; eme i
trange-frange; svi su to radili, pa ak i, kako se ispostavilo, mali Bari Ferbrader.
Tu, u svojoj skuenoj kancelariji, Sajmon Prajs je enjivo gledao na nastalu prazninu meu insajde-
rima, na mesto gde lova sada kaplje na slobodnu stolicu a nema ko da je skuplja.
(Stara vremena)

Uljez i

12:43
kao i protiv uljeza (koji, u principu, tue nekretnine i njihove
vlasnike moraju da ostave u stanju u kojem su ih i zatekli)

arls Arnold Barker


Optinska i lokalna samouprava
Sedmo izdanje
I

Pagfordski optinski odbor imao je, s obzirom na veliinu, veliku mo. Odbor se sastajao jednom mese-
no u blistavoj viktorijanskog crkvenoj sali, te decenijama istrajno i uspeno odolevao pokuajima da mu
se skree budet, oduzme neko od izvrnih ovlaenja, ili da ga pripoje nekom novopeenom unitaristi-
kom izvrnom telu. Pagfrod se diio time da je najbuntovniji, najbuniji i najnezavisniji meu svim op-
tinskim odborima pod okriljem Jarvilskog okrunog odbora.
Sve do nedelje uvee sainjavalo ga je esnaest mukaraca i ena iz varoi. Poto je glasako telo
Pagforda, po obiaju, pretpostavilo kako sama elja za uee u radu optinskog odbora ukazuje na kom-
petentnost kandidata za tu dunost, svih esnaest odbornika izabrano je bez protivkandidata.
A ipak, to miroljubivo izglasano telo trenutno je bilo poprite svojevrsnog graanskog rata. Problem
koji je vie od ezdeset godina izazivao gnev i ogorenost Pagforana doao je do usijanja, te se odbor
podelio na dve struje, pod vostvom dvojice harizmatinih lidera.
Da bi se dobro shvatio uzrok neslaganja, morao se dokuiti jaz nepoverljivosti i netrpeljivosti Pagfo-
rana prema gradu Jarvilu, smetenom severno od njega.
Jarvilske trgovine, firme, fabrike i Jugozapadni kliniki centar obezbeivali su najvei deo radnih
mesta za Pagforane. Omladina iz te varoi uglavnom je subotom uvee izlazila u jarvilske bioskope i
none klubove. Grad je imao katedralu, nekoliko parkova i dva ogromna oping-centra, i sve su to bila
lepa mesta za obilazak ukoliko biste se ikada, nekim udom, zasitili ari daleko lepeg Pagforda. Uprkos
tome, za prave Pagforane, Jarvil je uglavnom bio tek nuno zlo. Njihov stav se otelotvorio u visokom
bregu, na ijem vrhu se uzdizala Pargeterska opatija, koja je Pagforanima zaklanjala vidik ka Jarvilu,
doputajui im da se zavaravaju kako je grad kilometrima dalje no to jeste.

II

No Pargeterski breg je od pogleda varoana skrivao jo jedno mesto, i to ono koje je Pagford oduvek
smatrao samo svojim Vilu Svitlav, raskono zdanje boje meda, u stilu kraljice Ane, smeteno usred hek-
tara i hektara ureenih umskih povrina i obraene zemlje. Vila se nalazila na podruju pagfordske op-
tine, na pola puta do Jarvila.
Skoro dve stotine godina kua je neosetno prelazila s generacije na generaciju aristrokratske porodice
Svitlav, sve dok najzad, hiljadu devetsto i neke godine, nije preminuo i njen poslednji nalsednik. Danas,
jedina uspomena na vekovnu povezanost Svitlavovih s Pagfordom bila je najvelelepnija porodina grob-
nica u dvoritu Crkve Arhanela Mihaila i Svih Svetih, kao i pregrt grbova i inicijala po lokalnim zda-
njima i starim spisima, nalik na otiske stopa i fosilne ostatke izumrlih stvorenja.
Nakon smrti poslednjeg Svitlava, vila je zapanjujuom brzinom prelazila iz ruke u ruku. Pagforani su
stalno strahovali da e neki preduzima kupiti i poruiti ili unakaziti tu dragu znamenitost. A onda je, pe-
desetih godina prolog veka, ovaj posed kupio ovek po imenu Obri Foli. Uskoro se proulo da je Foli
izuzetno imuan, te da je svoje bogatstvo na neki tajanstven nain dopunjavao u glavnom gradu. Imao je
etvoro dece i elju da se tu skrasi. Odobravanje stanovnika Pagforda dostiglo je nesluene razmere na-
kon munjevite vesti da je Foli potomak Svitlavovih, po nekoj bonoj liniji. Oigledno je ve i bio nji-
hov, ovek predodreen da bude odan Pagfordu, a ne Jarvilu. Starosedeoci Pagforda bili su ubeeni da
uspon Obrija Folija znai povratak blagostanja. Mogao je postati bajkoviti dobroinitelj ove varoi, kao
to su to bili njegovi preci, obasipajui njihove kaldrmisane sokake milou i glamurom.
Hauard Molison se jo seao kako je njegova majka uletela u njihovu kuhinjicu u Ulici Houp donose-
i vest da su Obrija pozvali da bude u iriju na lokalnoj izlobi cvea. Njen areni pasulj ve tri godine
zaredom osvaja nagradu za najbolje povre, te je eznula da joj ovaj put srebrni pehar oivien ruinim la-
ticama urui ovek koga je videla kao romansiranog junaka iz starih dobrih vremena.

III

A onda je, kae lokalno predanje, nastupila iznenadna tmina koja prethodi dolasku zle vetice.
Jo dok se Pagford radovao to je Vila Svitlav dospela u tako sigurne ruke, Jarvil je na svom junom
delu urno zidao kompleks stanova za sirotinju. Te nove ulice, kako je Pagford ubrzo sa zabrinutou
shvatio, zauzimale su deo zemljita koje se prualo izmeu tog grada i njihove varoi.
Svi su znali da je potreba za izgradnjom jeftinih stanova u posleretnom periodu rasla, ali je mala va-
ro, zaokupljena dolaskom Obrija Folija, sve glasnije iskazivala sumnju u namere Jarvila. Prirodne grani-
ce koje su oznaavali reni tok i brdo, nekadanji simboli i garancija pagfordskog suvereniteta kao da
je podrivala brzina s kojom su se umnoavali stambeni objekti od crvene opeke. Jarvil je ispunio svaki
pedalj zemljita koje je imao na raspolaganju i zaustavio irenje na samoj severnoj granici sa optinom
Pagford.
Varo je odahnula, no to olakanje se ubrzo pokazalo preuranjenim. Smesta je zakljueno da je naselje
Kantermil premalo da bi udovoljilo potrebama stanovnitva, te je grad poeo da trai novo zemljite koje
e kolonizovati.
Tada je Obri Foli (koji je u oima Pagforana jo uvek bio vie mitsko bie nego ovek) doneo odlu-
ku koja e pokrenuti est decenija taloenu zlovolju.
Poto nije imao nikakve vajde od ono malo preostalih obraslih polja to su se prostirala iza novo-
gradnje, prodao je to zemljite Jarvilskom gradskom veu za pristojnu cenu i tim novcem obnovio od vla-
ge iskrivljene drvene panele u predvorju Vile Svitlav.
Gnev Pagforana je bio neizmeran. Poljane Svitlavovih su bile njihova odstupnica od grada koji im
se sve vie primicao; a sada su i stare optinske granice ugroene najezdom prekobrojne jarvilske siroti-
nje. Nedolini i svaalaki skupovi u optinskoj venici, razjarena pisma novinama i Jarvilskom grad-
skom veu, lini protesti protiv onih koji su bili odgovorni za to nita od toga nije uspelo da zaustavi
plimu.
Gradnja sirotinjskih stanova se nastavlila, samo s jednom razlikom. Tokom kratkog predaha u izgrad-
nji, nakon zavretka prvog naselja, jarvilski odbor je shvatio da se ti objekti mogu graditi jo jeftinije.
Nove zgrade nisu bile od crvene opeke, ve od armiranog betona. To drugo naselje metani su nazvali
Poljana, po poljima na kojima je podignuto, i razlikovalo se od Kantermila po znatno loijoj grai i arhi-
tekturi.
U jednom od tih zdanja od betona i elika, napuklom i iskrivljenom ve krajem ezdesetih, rodio se
Bari Ferbrader.

IV
Uprkos mlakim uveravanjima Jarvilskog vea da e odravanje novog naselja biti njegova briga, Pagford
su kao to su razjareni varoani jo odmah predvideli uskoro preplavili novi trokovi. Dok je prua-
nje veine komunalnih usluga u naselju Poljana i odravanje njegovih stambenih zgrada palo na teret Jar-
vilskog vea, bilo je jo stvari koje je grad, u svojoj nadmenosti, preneo na varo: odravanje plonika,
uline rasvete, klupa, autobuskih stanica i javnog zemljita.
Na mostovima koji su spajali Pagford i Jarvil osvanuli su grafiti; autobuske stanice na Poljani su de-
molirane; poljanski tinejderi ispunili su igralita pivskim flaama i kamenjem razbijali uline svetiljke.
Lokalni puteljak, nekada omiljen meu turistima i etaima, ubrzo je postao glavno mesto okupljanja po-
ljanske omladine, i ko zna ta jo, dodala bi pretei majka Hauarda Molisona. Optinskom odboru su
pali na teret ienje, opravke i zamene svega to treba, a budet koji je Jarvil odredio u tu svrhu od sa-
mog poetka je smatran nedovoljnim, kada se uzme u obzir neophodni utroak vremena i materijala.
Nita od pagfordskog neeljenog tereta nije izazivalo vei gnev i ogorenost koliko to to su maliani
iz Poljane potpali pod rejon osnovne kole pri Crkvi Svetog Tome. Mladi Poljanjani su stekli pravo da
obuku te poeljne plavo-bele kolske uniforme, da se igraju u dvoritu pokraj kamena temeljca koji je po-
loila ledi arlota Svitlav i da zagluuju male uionice prodornim jarvilskim naglaskom.
Ubrzo se Pagfordom proneo glas da su kue na Poljani postale prava premija za svaku jarvilsku poro-
dicu s niskim primanjima koja ima decu kolskog uzrasta; da je zavladala prava pomama za prekorae-
njem granine linije naselja Kantermil, ba kao to su Meksikanci nagrnuli u Teksas. Njihov ponos i dika,
kola Sveti Toma magnet za dobrostojee metane koji bi svakodnevno putovali do Jarvila na posao,
privukla su mala odeljenja, kolske klupe sa rolo poklopcima, vremeno kameno zdanje i teren za fudbal
obrastao bujnom travom uskoro e preplaviti i opoganiti izrodi grebatora, narkomana i majki ija deca
potiu od razliitih oeva.
Ovaj komarni scenario se nikada nije potpuno ostvario, jer iako je kola Sveti Toma imala neosporne
prednosti, bilo je tu i mana: neophodno je bilo kupiti uniformu, ili makar ispuniti sve formulare kako bi se
dobila novana pomo za njihovu kupovinu; povlastice za autobus bila je nunost, kao i ranije ustajanje
roditelja koji su se morali postarati da deca na vreme stignu u kolu. Za pojedina domainstva na Poljani
to su bile nepremostive prepreke, te su njihovu decu silom prilika prebacili u veliku osnovnu kantermil-
sku kolu, koju su mogla da pohaaju u svojoj odei, a ne u kolskim uniformama. Veina poljanskih aka
iz Svetog Tome lepo se uklopila i dobro slagala sa pagfordskom decom; nekima su ak priznali da su
krajnje fina deca. Tako je i Bari Ferbrader dobro napredovao u koli, bio je omiljen i bistar uenik, ode-
ljenski aljivdija, koji bi tek ponekad primetio kako osmeh na usnama nekih pagfordskih roditelja spla-
sne im spomene gde ivi.
Uprkos tome, kola Sveti Toma povremeno je morala da primi i ponekog uenika s Poljane neporeci-
vo loe naravi. Kada je dolo vreme da poe u kolu, Kristal Vidon je ivela s bakom u Ulici Houp, tako
da je njen upis u kolu bio neminovan, mada su se, kada se sa osam godina preselila na Poljanu da ivi s
majkom, mnogi ponadali da e zauvek otii iz Svetog Tome.
Kristalino sporo provlaenje iz razreda u razred podsealo je na prolazak koze kroz telo udava, jer je
bilo upadljivo i neprijatno za obe strane. Dodue, ne bi se moglo rei da je Kristal esto pohaala nasta-
vu: dobar deo kolovanja u Svetom Tomi provela je na dopunskim asovima sa specijalnim nastavnikom.
Na nesreu, Kristal je bila u istom razredu sa Leksi, najstarijom Haurdovom i ilinom unukom. Kri-
stal je jednom prilikom tako jako udarila Leksi Molison da joj je izbila dva zuba. Iako su ve odranije
bili klimavi, u oima Leslinih roditelja, babe i dede Kristal nije bila manje kriva.
Ubeeni da e njihove keri u vinterdaunskoj gimnaziji doekati itava odeljenja puna takvih kao to
je Kristal, Majls i Samanta Molison odluili su da obe keri poalju u privatni enski internat Svete Ane u
Jarvilu, gde su devojke boravile i tokom nedelje. To to su njegove unuke proterane iz mesta kome pripa-
daju zbog Kristal Vidon, ubrzo je postao jedan od Hauardovih omiljenih primera pogubnog uticaja tog na-
selja na ivot u Pagfordu.

Taj prvobitni izliv pagfordskog besa s vremenom se kristalizovao u tiu, ali nita manje snanu oaloe-
nost. Poljana je zagadila i iskvarila spokoj i lepotu njihovog mesta, te su varoani, ispunjeni pritajenim
gnevom, odluili da preseku veze s naseljem i prepuste ga samom sebi. No komisije koje odluuju o op-
tinskim granicama dolazile su i prolazile, celu oblast su zadesile reforme u lokalnoj upravi a da se nita
nije promenilo: naselje Poljana ostalo je deo Pagforda. Novopridoli bi, meutim, brzo nauili lekciju
da je gnuanje prema tom naselju nuna preica ka sticanju naklonosti stare garde Pagforana koji ruko-
vode mestom.
Ali sada, najzad nakon vie od ezdeset godina otkako je stari Obri Foli predao Jarvilu to kobno
pare zemlje posle decenija strpljivog rada, razrade strategija, potpisivanja peticija, podizanja svesti o
problemu i opsedanja raznih potkomiteta pagfordski antipoljanisti napokon su bili na pragu pobede.
Recesija je primorala lokalne vlasti na reorganizaciju, konsolidovanje i smanjenje budeta. U vrhu
Jarvilskog okrunog odbora bilo je onih koji su smatrali da e poveati izborne anse ukoliko ugrabe to
oronulo malo naselje, koje e po svoj prilici biti teko pogoeno pootrenim merama vlade, te da e se
njegovi nezadovoljni stanovnici pridruiti njihovim glasaima.
Pagford je imao predstavnika u Jarvilu: okrunog odbornika Obrija Folija. To nije bio onaj ovek
koji je omoguio izgradnju Poljane, ve njegov sin, Obri Mlai, naslednik Vile Svitlav, koji je radnu ne-
delju provodio u Londonu, gde je radio kao finansijski savetnik. Bilo je neeg pokajnikog u Obrijevom
uestvovanju u lokalnim aktivnostima; oseaj da treba da ispravi nepravdu koju je njegov otac tako nehaj-
no naneo ovoj varoi. On i njegova supruga Dulija bili su pokrovitelji poljoprivredne izlobe i dodelji-
vali su nagrade pobednicima, uestvovali u radu brojnih mesnih odbora i svakog Boia prireivali pro-
slavu na koju su svi eznuli da budu pozvani.
Hauard se ponosio i radovao milju da su on i Obri tako bliski saveznici u neprekidnoj borbi da se
Poljana ponovo pripoji Jarvilu, jer se Obri kretao u vioj sferi finansijskog delovanja, ime je zavrei-
vao Hauardovu panju i potovanje. Svake veeri, poto bi zatvorio bakalnicu, Hauard bi izvadio fioku s
novcem iz starinske kase i prebrojavao prljave novanice i novie pre no to bi ih poloio u sef. Obri, s
druge strane, nikad ne bi ni dodirnuo novac u radno vreme, a opet je prebacivao basnoslovne sume s kon-
tinenta na kontinent. Raspolagao je njime i umnoavao ga, a kada bi predvianja bila nepovoljna, dosto-
janstveno bi ga posmatrao kako nestaje. U Hauardovim oima Obri je bio ogrnut mistinom aurom koju
ak ni svetska finansijska kriza nije uspela da oslabi; vlasnik bakalnice nije imao strpljenja ni za koga ko
ljude poput Obrija krivi za krizu koja je zadesila zemlju. Niko se nije alio kad im je ilo dobro, esto bi
ponavljao Hauard, te je ukazivao Obriju potovanje kakvo sleduje generalu ranjenom u nekom nepopular-
nom ratu.
U meuvremenu, kao okruni odbornik, Obri je imao pristup raznoraznim zanimljivim statistikama, te
tako i prilike da dobar deo informacija u vezi s pagfordskim problematinim satelitom podeli s Hauar-
dom. Njih dvojica su znala tano koliko se okrunih sredstava, bespovratno ili bez primetnog boljitka, ra-
sipa na zaputene poljanske ulice; zatim, da niko na Poljani nije vlasnik kue u kojoj ivi (dok su danas
gotovo sve kuice od opeke u kantermilskom naselju u privatnom posedu; te da su renovirane tako da se
ne mogu prepoznati, sa saksijama na prozorima, tremovima i uredno odravanim travnjacima); da gotovo
dve treine stanovnika Poljane ivi iskljuivo od pomoi drave i da je dobar deo njih ve proao kroz
vrata belapelske klinike za leenje od bolesti zavisnosti.

VI

Hauard je tu sliku Poljane uvek imao na umu, poput seanja na kakav komar: prozori zakovani daskama
iaranim prostaklucima; tinejderi sa cigaretama to gluvare po veito demoliranim autobuskim stanica-
ma; satelitske antene na sve strane, okrenute k nebu, kao kakvi ogoljeni tukovi sumornih metalnih cveto-
va. esto bi sebi postavljao retorsko pitanje zato se oni sami ne organizuju da srede svoj kraj ta spre-
ava stanovnike da udrue svoja oskudna sredstava i zajedniki kupe kosilicu za travu? Ali to se nikada
nije desilo: Poljana je ekala na odbore, optinski i okruni, da poiste, poprave, odravaju; da im stalno
iznova daju i daju.
Hauard bi se zatim prisetio Ulice Houp iz svog detinjstva, s baticama iza kua, koje su bile tek ko-
madi zemlje jedva vei od stolnjaka, ali su mahom sve, ukljuujui i batu njegove majke, bile prepune
boranije i krompira. Po onome to je Hauard video, ni Poljanjane nita nije spreavalo da uzgajaju povr-
e niti da dovedu u red svoje zastraujue potomke s kapuljaama na glavi i auto-lakovima; nita ih nije
spreavalo da udrueni prionu na uklanjanje prljavtine i sreivanje oronulih fasada; nita ih nije sprea-
valo da se okupaju i zaposle; nita, ama ba nita. Stoga je Hauard bio primoran da zakljui kako su sami,
svojevoljno, izabrali da tako ive, te da je pomalo pretee zaputeno naselje tek puki odraz nemara i le-
njosti.
Pagford je, nasuprot tome, u Hauardovom umu blistao kao kakav moralni svetionik, kao da se kolek-
tivna dua tog mesta ovaplotila u njegovim kaldrmisanim ulicama, breuljcima, ivopisnim zdanjima. Za
Hauarda je njegovo rodno mesto bilo mnogo vie od skupine starih zdanja i brze reke s drvoredom du
obale, velianstvene siluete opatije na brdu iznad varoi, ili viseih korpi sa cveem na trgu. Za njega je
ova varo predstavljala ideal, nain ivota; mikrocivilizaciju koja se vrsto odupirala sveoptem suno-
vratu nacije.
Ja sam Pagforanin, skroz-naskroz govorio je turistima tokom leta i po roenju i po opredelje-
nju. Govorei to, sebi je davao najvei kompliment, zaodenuvi ga u uzreicu. Rodio se u Pagfordu, tu
e i umreti, i nikada nije ni sanjao da ga napusti, niti je eznuo za promenom okoline veom od one koju
mu je pruala smena godinjih doba, preobraavajui okolno drvee i reku; ili slika trga koji bi u prolee
procvetao, a za Boi zabeleo.
Bari Ferbrader je sve to znao; ak je sve to i rekao. Smejao mu se sa suprotne strane stola u parohij-
skom domu, smejao se Hauardu u lice. Zna, Hauarde, ti si za mene Pagford. A Hauard mu je, nimalo
uzrujan (jer je Bariju uvek uzvraao alom na alu) odgovorio: Shvatiu to kao veliki kompliment, Bari,
ta god da si hteo da kae.
Mogao je sebi da priuti da se smeje. Hauardova jedina preostala ivotna ambicija bila mu je nado-
hvat ruke: vraanje Poljane Jarvilu u bliskoj budunosti delovalo je izvesno.
A onda je Hauard, dva dana pre no to e se Bari Ferbrader sruiti mrtav na parkingu, saznao iz pou-
zdanih izvora da je njegov protivnik prekrio sva opteprihvaena pravila i obratio se lokalnim novinama
s priom o tome koliki je blagoslov za Kristal Vidon to to se kolovala u Svetom Tomi.
Pomisao da se pred oima italaca mae s Kristal Vedon kao s primerom uspene integracije Poljane
u Pagford moda bi i bila smena (rekao je Hauard) da nije bila tako ozbiljna. Ferbrader je bez sumnje
pouio devojku ta da kae, te bi se istina o njenom poganom jeziku, beskrajnom ometanju nastave, upla-
kanoj deici i stalnom seljakanju iz razreda u razred izgubila meu laima.
Hauard je verovao u zdrav razum sugraana, ali je strepeo od novinarskog ispredanja i petljanja neu-
kih duebrinika. Njegovo protivljenje je bilo i principijelno i lino: jo nije zaboravio kako mu je unuka
jecala u naruju, krvavih udubljenja na mestu izbijenih zuba, dok je pokuavao da je umiri obeavajui
joj da e je Vila Zubi trostruko nagraditi za zube koje ostavi ispod jastuka.
Utorak

Drugog jutra nakon muevljeve smrti Meri Ferbrader se probudila u pet. Spavala je u branom krevetu sa
svojim sinom, dvanaestogodinjim Deklanom, koji se neto posle ponoi uvukao pod jorgan, jecajui.
Sada je bio u dubokom snu, te se Meri iskrala iz sobe i sila u kuhinju da se isplae na miru. Svaki minuli
sat samo je pojaavao njen bol, zato to ju je sve vie udaljavao od njegovog ivog lika i zato to je pred-
stavljao kratku uvertiru u venost koju e morati da provede bez njega. Iznova i iznova bi hvatala sebe
kako, makar i na tren, zaboravlja da je zauvek otiao i da u njemu vie nikad nee moi da potrai oslo-
nac.
Kada su njena sestra i zet uli da spreme doruak, Meri uze Barijev telefon i povue se u njegovu rad-
nu sobu, pa poe da prebira po imeniku, traei brojeve nekih od Barijevih mnogobrojnih poznanika. Nije
prolo ni nekoliko minuta kada mobilni u njenim rukama zazvoni.
Da promrmlja ona.
O, zdravo! Treba mi Bari Ferbrader. Ovde Alison Denkins iz Glasnika jarvilskog okruga.
Veseli glas te mlade ene je u Merinim uima zvuao preglasno i stravino, kao pobednike fanfare;
njegov prasak ponitavao je smisao samih rei.
Molim?
Alison Denkins iz Glasnika jarvilskog okruga. Mogu li da razgovaram s Barijem Ferbraderom?
Povodom njegovog lanka o Poljani.
O? ree Meri.
Da, nije nam poslao podatke o devojci o kojoj nam je priao. Trebalo bi da je intervjuiemo. Kri-
stal Vidon?
Svaka njena re je za Meri bila kao amar. Mazohistiki je utke i nepomino sedela u Barijevoj sta-
roj kompjuterskoj stolici i putala da udarci pljute.
Da li me ujete?
Da ree Meri, glasom koji samo to je nije izdao. ujem.
Znam da je gospodin Ferbrader izrazio elju da i on prisustvuje intervjuu s Kristal, ali vreme nam
izmie
Nee moi da prisustvuje ree Meri, a glas joj se pretvori u vrisak. Nikada vie nee moi da
govori o prokletoj Poljani, niti o bilo emu!
Molim?! ree devojka s druge strane.
Moj mue je mrtav, razume?! Mrtav je, tako da e Poljana morati da se snae bez njega, shvata?!
ake su joj se toliko tresle da joj je mobilni iskliznuo kroz prste. Znala je da novinarka slua njene je-
caje tokom onih nekoliko trenutaka pre nego to je uspela da prekine vezu. Zatim se seti da je Bari najve-
i deo poslednjeg dana na ovom svetu i njihove godinjice braka posvetio opsesiji Poljanom i Kristal Vi-
don; obuze je gnev i s takvom silinom zavitla mobilni preko sobe da on udari pravo u uramljenu sliku nji-
hovo etvoro dece i obori je na pod. U isti mah zavrita i zaplaka, a njena sestra i zet dojurie uza stepe-
nice i uletee u sobu.
Isprva su uli samo: Poljana, prokleta, prokleta Poljana
Tu smo Bari i ja odrasli promrmlja zet, ali nita vie ne ree, plaei se da bi time jo vie raspi-
rio Merinu izbezumljenost.

II

Socijalna radnica Kej Boden i njena erka Gaja preselile su se iz Londona pre samo etiri nedelje, i bile
su najnovije stanovnice Pagforda. Kej nije znala za kontroverzni istorijat Poljane; za nju je to prosto bilo
naselje u kojem ive mnogi njeni tienici. O Bariju Ferbraderu je znala samo to da je njegova smrt po-
krenula onu nesrenu scenu u kuhinji kada je njen ljubavnik Gavin pobegao od nje i njene kajgane, sruiv-
i time sve nade koje je njegovo voenje ljubavi pobudilo u njoj.
Kej je pauzu za ruak u utorak provela na odmoritu pored auto-puta izmeu Pagforda i Jarvila, gde je
pojela sendvi u kolima i iitavala gomilu beleaka. Jedna od njenih koleginica je bila na privremenom
odsustvu zbog stresa, zbog ega su Kej smesta uvalili treinu njenih sluajeva. Neto pre jedan po podne
se zaputila na Poljanu.
Ve nekoliko puta je posetila to naselje, ali jo uvek nije dobro poznavala njegove lavirinte. Najzad
je pronala Ulicu Foli i izdaleka prepoznala kuu za koju je pretpostavljala da pripada Vidonovima. Iz
dosijea se jasno videlo ta je eka, a taj prvi letimini pogled na kuu joj je to i potvrdio.
Uz proelje kue bila je naslagana gomila ubreta: kese iz samoposluge prepune otpadaka, izmeane
sa starim ritama i neupakovanim prljavim pelenama. Deo tog ubreta je bio razbacan, ili ga je vetar tu na-
neo preko sparuenog travnjaka, no najvei deo se nagomilao ispod jednog od dva prozora u prizemlju.
Nasred travnjaka leala je stara izlizana automobilska guma; po izbledelom utosmeem krugu utabane
uvele trave na korak od nje videlo se da je nedavno pomerana. Poto je pozvonila na vrata, Kej primeti
kako se u travi pokraj njenih stopala presijava upotrebljeni kondom, nalik na svilenu auru neke dinov-
ske larve.
U tom trenutku je obuze ona laka zebnja koju nikad nije uspevala da prevazie, iako to nije bilo nita
u poreenju s nervozom s kojom je na poetku karijere prilazila nepoznatim vratima. Tada se, iako je pro-
la svu tu obuku i uglavnom bila u drutvu nekog od kolega, deavalo i da se zaista uplai. Opasni psi;
mukarci s isukanim noevima; deca s grotesknim povredama; sve je to videla, pa i jo gore od toga, za
sve te godine dok je poseivala tue domove.
Niko nije otvorao vrata, ali je kroz irom otvoren prozor u prizemlju s leve strane zaula deji pla.
Onda je reila da pokuca na vrata, od ega se sitna ljuspa krem farbe odvali te joj pade na vrh cipele. To
je podseti na stanje u kojem se nalazi njen novi dom. Bilo bi lepo da se Gavin ponudio da joj pomogne u
renoviranju, ali on to nije ni spomenuo. Ponekad bi Kej u mislima nabrajala sve ono to nije izgovorio
niti uinio, nalik tvrdici koji razgleda priznanice svojih dunika, i osetila bi bes i ogorenost, reena da
mu to kad-tad naplati.
Ponovo je zakucala, ranije nego to bi to inae uinila da nije pokuavala da se iskobelja iz sopstve-
nih misli, i ovaj put iz daljine dopre neiji glas: Evo me, jebote, stiem.
Vrata se naglo otvorie i na njima se ukaza ena, i detinjasta i ostarela, u prljavoj bledoplavoj majici
i donjem delu muke pidame. Bila je Kejine visine, samo mravija; jabuice i grudna kost su joj trale
kroz tanku belu kou. Neuko ofarbana kosa, iskrzana i jarkocrvena liila je na periku natakarenu na loba-
nju, zenice su joj bile siune, a grudi maltene ravne.
Zdravo, jesi li ti Teri? Ja sam Kej Boden, iz Socijalne slube. Zamenjujem Meti Noks.
enine krhke sivobele ruke prekrivali su sjajni oiljci, a s unutranje strane jedne nadlaktice nalazila
se ljutocrvena iva rana. Zbog irokih oiljaka na njenoj desnoj ruci i pri dnu vrata, koa joj je bila nalik
plastici. Kej je poznavala jo jednu narkomanku u Londonu koja je sluajno izazvala poar u svojoj kui i
prekasno shvatila ta se dogaa.
Aha, ta sam ree Teri, nakon preduge pauze. Kad je progovorila, delovala je znatno starije: nije
imala nekoliko zuba. Okrenula je lea Kej i nainila nekoliko nesigurnih koraka kroz mraan hodnik. Kej
poe za njom. Kua je vonjala na ustajalu hranu, znoj i skorelu prljavtinu. Teri povede Kej kroz prva
vrata levo u majunu dnevnu sobu.
Unutra nije bilo ni knjiga, ni slika, ni fotografija, ni televizora; nieg osim dve pohabane i prljave fo-
telje i poluraspadnutih polica. Na podu je vladao kr i lom. Hrpa novih novcatih kartonskih kutija nasla-
ganih uza zid odudarala je od ostatka sobe.
Bosonogi deai stajao je nasred poda, u majici i tesnoj peleni. Kej je u dosijeu proitala da deak
ima tri i po godine. Njegovo cviljenje delovalo je nesvesno i bezrazlono, kao brujanje motora kojim
neko stavlja do znanja da je tu. vrsto je stezao malu kutiju pahuljica.
A ovo mora da je Robi? upita Kej.
Kad je izgovorila njegovo ime, deak je pogleda, ali nastavi da cmizdri.
Teri gurnu staru izgrebanu kutiju od biskvita s jedne od prljavih ofucanih fotelja i sklupa se na njoj,
posmatrajui Kej polusklopljenih kapaka. Kej sede u drugu fotelju, na ijem je rukohvatu stajala prepuna
pepeljara. Opuci cigareta upadoe u Kejinu fotelju oseala ih je pod butinama.
Zdravo, Robi ree Kej, otvarajui Terin dosije.
Malian nastavi da cvili, tresui kutiju od pahuljica; ulo se da je neto unutra.
ta ti to ima? upita Kej.
On ne odgovori, ali jo ustrije protrese kutiju. Iz nje izlete plastina figurica, prolete u luku i pade
negde iza kartonskih kutija. Robi poe da zavija. Kej je posmatrala Teri, koja je tupo zurila u sina. Posle
nekog vremena, Teri najzad promrmlja: a je bilo, Robi?
Da vidimo moemo li da je izvuemo ree Kej, srena to ima razlog da ustane i otrese pantalone.
Hajde da pogledamo.
Priljubila je glavu uza zid da bi zavirila iza kutija. Figurica se zaglavila pri vrhu. Ona jedva proturi
ruku kroz procep. Kutije su bile teke te ih nije bilo lako pomeriti. Kej je nekako dohvatila majunu igra-
ku i kad ju je najzad stisnula u aci, vide da je u pitanju debeli jarkoljubiasti oveuljak nalik na Budu.
Evo, izvoli ree.
Robi prestade da zavija. Uzeo je figuricu i vratio je u kutiju od pahuljica, koju smesta ponovo zatrese.
Kej se osvrnu oko sebe. Ispod slomljenih polica leala su dva automobilia.
Jel voli autie? upita Kej Robija, pokazujui na njih.
On nije pogledao kuda mu je pokazivala, ve je kiljio u nju lukavo i u isti mah znatieljno. Zatim se
odgega do jednog autia te ga podie i pokaza joj.
Brm-brm ree on. Atomobi.
Tako je ree Kej. Vidi ta ti zna! Automobil. Brm-brm.
Ona sede i izvadi belenicu iz tane.
Dakle, Teri. Kako si?
Nakon kratke pauze, Teri ree: Sve u redu.
Samo neto da objasnim: Meti je na bolovanju, a ja je zamenjujem. Morau da protrim kroz neke
podatke koje mi je ostavila, da proverim da li se neto promenilo od njene prolonedeljne posete, vai?
Dakle, da vidimo: Robi sada ide u obdanite, zar ne? etiri puta nedeljno pre podne i dva puta po
podne?
Kejin glas kao da je jedva dopirao do Teri. Kao da priate zidu.
Da ree ona posle pauze.
Kako mu je tamo? Da li mu se svia?
Robi strpa i auti u kutiju od pahuljica. Zatim uze jedan od pikavaca koji su spali s Kejinih pantalona
i ugura ga povrh autia i ljubiastog Bude.
Aha pospano e Teri.
Ali Kej je ve gledala u poslednje neitke retke koje je Meti pribeleila pre nego to su je poslali na
odmor.
Zar ne bi trebalo da je i danas tamo? Zar utorkom ne ide u obdanite?
Teri kao da se borila da ostane budna. Jednom ili dvaput joj je glava malo klonula. Najzad ree:
Kristal je trebalo da g odvede, a nije.
Kristal je tvoja erka, zar ne? Koliko ima godina?
etrnes sneno e Teri i po.
Kej je iz beleaka videla da Kristal ima esnaest godina. Zavlada tajac.
Pri dnu Terine fotelje stajale su dve okrnjene olje. Prljava tenost u jednoj liila je na krv. Teri je
prekrstila ruke na ravne grudi.
Bila sam ga obukla ree, upajui rei iz dubine svesti.
Izvini, Teri, ali moram da te pitam ree Kej. Da li si se jutros drogirala?
Teri pree koatom akom preko usana.
Jok.
Oe kaki ree Robi i otra ka vratima.
Da li mu treba pomo? upita Kej kad Robi nestade s vidika te ga zaue kako trka uza stepenice.
Jok, mo on to i sam otezala je Teri. Pesnicom je poduprla klonulu glavu, nalaktivi se na ruko-
hvat fotelje. Robi povika sa odmorita.
Vrata! Vrata!
ule su ga kako trupka po drvenom podu. Teri se nije ni pomerila.
Da odem da mu pomognem? predloi Kej.
Ahaa ree Teri.
Kej se pope uza stepenice i pritisnu krutu kvaku da Robiju otvori vrata. Unutra je bazdelo. Kada je
bila siva, s nekoliko prljavih tragova ustajale trokave vode, a u klozetskoj olji nije bila putena voda.
Kej je pusti pre nego to dozvoli Robiju da se uspentra na dasku. On se namrti i glasno se napnu, ne
ustruavajui se pred njom. Neto bunu i nov talas smrada proe ionako kuan vazduh. On sie sa olje i
navue tesnu pelenu ne obrisavi se: Kej ga natera da se vrati pa pokua da ga ubedi da to sam uini, ali
on ju je bezizrazno gledao. Na kraju ona to uini umesto njega. Zadnjica mu je bila ojedena: crvena, iriti-
rana i skorela. Pelena je zaudarala na amonijak. Pokuala je da mu je skine, ali on jauknu, nasrnu na nju a
onda pobee i stra u dnevnu sobu, s pelenom koja mu je spadala. Kej je htela da opere ruke, ali nije bilo
sapuna. Pokuavajui da ne die na nos, zatvorila je vrata od kupatila za sobom.
Pre nego to je sila, letimino pogleda spavae sobe. Stvari iz sve tri bile su rasute po pretrpanom
odmoritu. Sve troje su spavali na duecima na podu. Robi je izgleda spavao u sobi s majkom. Nekoliko
igraaka je bilo rasuto meu hrpom prljave odee po podu: jeftine, sintetike i za mlai uzrast od njego-
vog. Na Kejino iznenaenje, i perjani duek i jastuk su imali navlake.
Kad se vratila u dnevni boravak, Robi je ponovo cvileo, udarajui pesnicom po gomili naslaganih
kartonskih kutija. Teri ga je posmatrala ispod polusputenih kapaka. Kej otrese fotelju pre nego to pono-
vo sede.
Teri, ti si na metadonskom programu u klinici Belapel, zar ne?
Aha sneno e Teri.
I kako ti ide, Teri?
Kej je ekala s olovkom u ruci, pretvarajui se da joj se odgovor sam ne namee.
Da li jo uvek ide u kliniku, Teri?
Prole nedelje. Idem petkom.
Robi poe da udara pesnicama po kutijama.
Moe li mi rei koju dozu metadona uzima?
Sto petnes miligrama ree Teri.
Keri nije iznenadilo to se Teri setila toga, ali ne i uzrasta svoje erke.
Meti ovde pie da ti je majka pomagala oko Robija i Kristal. Da li je jo uvek tako?
Robi se baci vrstim malenim telom na hrpu kutija, koje se zaljuljae.
Pazi se, Robi ree Kej, a Teri dodade: Pusti to i Kej u njenom umrtvljenom glasu oseti neto
nalik na brinost.
Robi nastavi da udara pesnicama po kutijama, kao da uiva da oslukuje njihovo uplje bubnjanje.
Teri, da li ti majka jo uvek pomae oko Robija?
Nije majka, baka.
Robijeva baka?
Moja baka, bre. Ona ne mo da nije joj dobro.
Kej ponovo pogleda Robija, s olovkom u ruci. Nije bio neuhranjen; to je osetila kad ga je dodirnula i
videla ga onako polugoliavog dok mu je brisala zadnjicu. Majica mu je bila prljava, ali kad se Kej nad-
vila nad njim, kosa mu je mirisala na ampon, to ju je iznenadilo. Po njegovim mlenobelim rukama i no-
gama nije bilo modrica, ali tu je bila ta natopljena, vreasta pelena; a imao je ve tri i po godine.
Gadan sam! povika on, zadajui kutiji konaan, uzaludni udarac. Gadan sam.
Mo da uzme keks promrmlja Teri, ali se ne pomeri. Robijevo cviljenje se pretvori u buno je-
canje i dreku. Teri nije ni pokuala da ustane iz fotelje. Bilo je nemogue razgovarati u takvoj galami.
Da mu ja dam? povika Kej.
Aha.
Robi protra pored Kej u kuhinju. Bila je prljava gotovo koliko i kupatilo. Izuzev friidera, poreta i
maine za ve vie nije bilo nijednog ureaja. Po radnim povrinama su bili naslagani samo prljavi tanji-
ri, jo jedna prepuna pepeljara, prazne kese iz prodavnice i buav hleb. Linoleum je bio izlizan i Kejine
potpetice su se lepile za njega. Na prepunoj kanti za ubre stajala je kutija od pice i inilo se da e sva-
kog trenutka pasti.
Ode ree Robi, uperivi prst u kuhinjski plakar i ne gledajui u Kej. Ode.
U plakaru je bilo natrpano vie hrane nego to je Kej oekivala: konzerve, kutija keksa, teglica instant
kafe. Uzela je dva keksa iz kutije i pruila detetu; ono ih zgrabi i pobee natrag kod majke. I, kako ti se
svia u obdanitu, Robi? upita ga ona dok je sedeo na podu i tamanio keks.
On ne odgovori.
Svia mu se, neg ta ree Teri malo budnije. Jelda, Robi? Svia mu se.
Kad je poslednji put bio u obdanitu, Teri?
Posnji put. Jue.
Jue je bio ponedeljak, nije mogao da bude tamo ree Kej, pribeleivi neto. Ponedeljkom ne
ide u obdanite.
a?
Pitam za obdanite. Robi je danas trebalo da bude tamo. Moram da znam kad je poslednji put bio.
Jel ti ne reko maloas? Posnji put.
Kej nikada nije videla da neko tako razrogai oi. Jo uvek je govorila ravnim i jednolinim glasom,
ali je neprijateljstvo postepeno izbijalo na povrinu.
Jes ti lezbaa? upita Teri.
Ne ree Kej, jo uvek krabajui.
Lii na lezbau ree Teri.
Kej nastavi da pie.
Sok povika Robi, brade musave od okolade.
Ovog puta Kej se nije pomerila. Posle jo jedne duge pauze, Teri se izvue iz fotelje i otklati do hod-
nika. Kej se nagnu i podie labavi poklopac s limene kutije od biskvita koju je Teri sklonila dok je seda-
la. Unutra su bili pric, pare prljave vate, zarala kaika i pranjava najlon kesica. Kej vrsto namaknu
poklopac na mesto, dok ju je Robi posmatrao. Nakon udaljenog angrljanja, Teri se vrati, nosei oljicu
sa sokom, koju tutnu malianu.
Eto ree, vie se obraajui Kej nego sinu pa ponovo sede. Promai sedite prilikom prvog poku-
aja i udari o rukohvat; Kej zau tup udarac kosti o drvo, ali Teri kao da nije oseala bol. Ponovo se sme-
stila meu ulegnute jastuie, pospano i ravnoduno odmeravajui socijalnu radnicu.
Kej je ranije iitala njen dosije od korice do korice. Znala je da je maltene sve to je iole vredelo u
ivotu Teri Vidon progutala crna rupa njene zavisnosti; da ju je to kotalo dvoje dece; da je jedva uspeva-
la da zadri ovo drugo dvoje; da se prostituisala kako bi zaradila za heroin, da je bila umeana u raznora-
zna sitna razbojnitva; i da upravo sada ko zna koji put pokuava da se odvikne.
Ali da nita ne oseate, da vas ni za ta nije briga U ovom trenutku, pomisli Kej, ona je srenija
od mene.

III

Na poetku drugog asa, posle pauze za ruak, Stjuart Debeli Vol je izaao iz kole. Nije se upustio u taj
eksperiment sa beanjem sa asa nimalo nepromiljeno, jo sino je odluio da izostane s dvoasa iz in-
formatike, kojim se zavravala popodnevna nastava. Mogao je da odabere da pobegne s bilo kog asa, ali
se zadesilo da je njegov najbolji drug Endru Prajs (koga je Debeli zvao Arfi) bio u drugoj grupi iz infor-
matike, a Debeli, uprkos silnom trudu, nije uspeo da se prebaci u tu grupu loijih uenika da bi mu se pri-
druio.
I Debeli i Endru su moda bili svesni da je u njihovom drugarstvu divljenje uglavnom bilo usmereno
od Endrua ka Debelom; ali je Debeli podozrevao da je Endru potrebniji njemu no obrnuto. Odnedavno je
Debeli poeo da gleda na tu vrstu zavisnosti kao na slabost, ali je raunao da slobodno moe da propusti
dvoas na kome i inae ne bi bio s njim, poto ve voli da bude u Endruovom drutvu.
Debelom je jedan pouzdani izvor dojavio da je jedini potpuno bezbedan nain da napusti vinterdaun-
sko dvorite, a da ga ne primete s prozora, da se popne na boni zid pored spremita za bicikle i da ga
preskoi. Tako je i uinio, doekao se vrhovima prstiju na rukama na usku stazu, odakle skrenu levo pa
izbi pravo na prljavu i prometnu glavnu ulicu.
Poto se naao na sigurnom, zapalio je cigaretu i produio pored tronih malih duana. Pet blokova
dalje, Debeli ponovo skrenu levo, u prvu uliicu, kroivi tako na podruje Poljane. Olabavio je kolsku
kravatu jednom rukom u hodu, ali je nije skinuo. Nije mu smetalo to se vidi da je ak. Debelom nikada
nije padalo na pamet da svojoj kolskoj uniformi doda bilo kakav detalj kako bi se razlikovao, nije zaba-
dao bedeve po reverima niti vezivao vor na kravati da bi bio u fazonu; nosio je kolsku odeu s pre-
zirom osuenika.
ak devedeset pet posto ljudi je pravilo greku, bar prema vienju Debelog, stidei se onoga to jesu
i pretvarajui se da su neko drugi. Iskrenost je za Debelog bila njegov adut, njegovo oruje i odbrambeni
sistem. Ljudi se uvek uplae kada vide da ste iskreni, to ih zapanjuje. Drugi su se pak, kao to je Debeli
takoe otkrio, zaglibili u stid i pretvaranje, ivei u strahu da njihove istine sluajno ne procure. No De-
belog je najvie privlaila upravo ta sirovost, sve ono to je runo ali iskreno, sve te prljave stvari zbog
kojih su se ljudi poput njegovog oca oseali ponieno i prezreno. Debeli je mnogo razmiljao i o mesija-
ma i o parijama; o ljudima koje igou kao ludake ili kriminalce; o plemenitim neprilagoenima koje su
uspavane mase odbacile.
Najtee je i najvelianstvenije biti svoj, ak i kada je re o surovom ili opasnom oveku, naroito
ako je i surov i opasan. Ima izvesne hrabrosti u odbijanju da se prikrije ivotinja koja ui u vama. S dru-
ge strane, morate da pazite da se ne pretvarate da ste vea ivotinja no to zaista jeste: poete li tom sta-
zom, ponete li da preterujete ili se pretvarate, postaete samo jo jedno Sandue, najobiniji laov, lice-
mer. Debeli je esto u mislima baratao reima kao to su autentino i neautentino: za njega su one ima-
le laserski precizno znaenje, sudei po nainu na koji ih je primenjivao na sebe i na druge.
Poto je zakljuio da su njegove osobine autentine, onda ih treba podsticati i negovati; ali isto tako
je bio svestan da su pojedine njegove navike neprirodni prozivod nesrenog vaspitanja, pa samim tim i
neautentine, te da ih se treba reiti. U poslednje vreme je eksperimentisao s impulsivnim ponaanjem,
koje je smatrao autentinim, kao i sa zanemarivanjem i potiskivanjem krivice i straha (neautentinih pori-
va) koje su takvi vidovi usavravanja naizgled izazivali. Bez sumnje, s vebom je to postajalo sve lake i
lake. eleo je da ovrsne, da postane neranjiv, da se oslobodi straha od posledica; da se otarasi lanog
poimanja dobrog i loeg.
Ono to je poelo da ga ivcira kod te njegove zavisnosti od Endrua bilo je to to ga je prisustvo
ovog drugog ponekad sputavalo i ograniavalo da do kraja ispolji svoje autentino ja. Negde u Endruu
bila je pohranjena svojevrsna mapa rune izrade u koju je bilo ucrtano ta je sve poteno, a Debeli je od-
nedavno na licu svog starog druga primeivao nezadovoljstvo, zbunjenost i razoaranje. Endru nikad nije
bio u stanju da ide do kraja, kad su u pitanju najvei izazovi i poruge. Debeli mu to nije uzimao za zlo; jer
bi i za Endrua bilo neautentino da mu se u tome pridrui, sem ukoliko on to sam zaista nije iskreno eleo.
Problem je u tome to je Endru otvoreno ispoljavao privrenost onoj vrsti moralnosti protiv koje je De-
beli vodio sve odluniji rat. Debeli je podozrevao da bi u traganju za potpunom autentinou bilo najpo-
tenije, najispravnije i nesentimentalno da raskine sve veze sa Endruom; a ipak mu je njegovo drutvo
prijalo vie no iije.
Debeli je bio ubeen da vrlo dobro poznaje sebe; ispitao je sve zabaene kutke svoje psihe briljivo i
predano kako odavno odnedavno niemu nije pristupao. Provodio je sate i sate preispitujui sopstvene
nagone, tenje i strahove, pokuavajui da naini razliku izmeu onih linih i onih steenih. Prouavao je
svoje naklonosti (niko pre njega, u to je bio ubeen, nikada nije bio toliko iskren prema sebi; svi su u po-
lusnu lutali kroz ivot) i zakljuio da prema Endruu, koga poznaje od svoje pete godine, gaji najiskreniju
naklonost; da to to je i dalje privren majci, iako je sada ve dovoljno odrastao da prozre njenu pravu
prirodu, nije njegova krivica; te da sutinski prezire Sandue, koji je olienje, vrhunac neautentinosti.
Na fejsbuk stranici koju je Debeli priredio s dotad nezapamenom panjom okaio je citat koji je pro-
naao meu knjigama svojih roditelja:

Neu vernika, mislim da sam preopak da verujem u sebe samog Uasno strepim
da me jednog dana ne prozovu svecem Neu da budem svetac, radije ak u lakrdi-
jae Moda i jesam lakrdija{ 3 }

Endruu se citat veoma dopao, a Debelom se svidelo to je Endru toliko zadivljen.


U onih nekoliko sekundi koliko mu je trebalo da proe pokraj kladionice, Debelom misli odlutae do
oevog mrtvog prijatelja, Barija Ferbradera. Jo tri duga koraka pored plakata s trkakim konjima okae-
nim iza prljavog stakla, i Debeli se seti Barijevog aljivog, bradatog lica, pa zau onaj gromoglasan zvuk
koji je Sandue isputao umesto smeha, a koji bi mu se esto oteo ak i pre no to bi Bari ispriao jednu
od bednih ala, naprosto ushien njegovim prisustvom. Debeli nije vie eleo da razbija glavu tim uspo-
menama; nije preispitivao sebe zato je instinktivno zazirao od te pomisli; nije se ak upitao ni da li je taj
mrtav tip bio autentian ili neautentian; izbio je iz glave pomisao na Barija Ferbradera, na oev besmi-
slen bol, pa nastavio dalje.
Debeli je tih dana bio neobino neveseo, iako je u drutvu bio duhovit kao i obino. Njegovo traganje
za nainom da se otarasi moralnih stega zapravo je bio pokuaj da povrati neto to je, bio je siguran, ne-
kada davno ugueno u njemu, neto to je izgubio kada je odrastao. Debeli je eleo da ponovo stekne iz-
vesnu nevinost, a put kojim je izabrao da joj se vrati prolazio je kroz sve ono to je toboe loe, to se
Debelom, paradoksalno, inilo kao jedini pravi put do autentinosti; do svojevrsne istote. Ba udno
kako je ponekad sve naopake, suprotno od onoga emu su vas uili; Debeli je pomiljao da bi se, kada
bi se svaka stavka nauene mudrosti izvrnula, dobila istinu. Hteo je da putuje mranim lavirintima i uhva-
ti se ukotac sa avetima to u njima vrebaju. eleo je da raskrinka pobonost i prikae licemerje; da raz-
bije tabue i iscedi mudrost iz njihovih krvavih srca; hteo je da dosegne stanje amoralne blaenosti, da po-
niti in krtenja i vrati se u stanje neznanja i jednostavnosti.
I tako je reio da prekri jedno od retkih kolskih pravila koja jo nije prekrio pobegao je sa asa,
do Poljane. Ne samo da je tu oseao sirovo bilo stvarnosti snanije nego igde drugde ve se nadao da e
nabasati na one ozloglaene ljude koji mu bude znatielju i mada je to jedva sebi priznao, poto je posre-
di jedna od onih malobrojnih neobjanjivih enji, udeo je za otvorenim vratima, za nekim ko e ga pre-
poznati i poeleti mu dobrodolicu u dom za koji nije ni znao da ga ima.
Dok je prolazio pored glinenosivih kua, peke a ne u majinom autu, primetio je da mnoge od njih
nisu ni oronule ni ivrljane grafitima te da neke ak odraavaju (kako mu se inilo) ljupkost Pagforda, sa
ipkanim zavesama i ukrasima na prozorskim daskama. Ovi detalji su svakako bili manje uoljivi iz vozi-
la u pokretu, kada bi mu panju privukli zamandaljeni prozori i zaputeni travnjaci puni kra. Urednije
kue Debelog nisu zanimale. Ovamo su ga dovela mesta na kojima su vladali haos i bezakonje, makar i u
vidu detinjastih vrljotina sprejom.
Negde u blizini (nije znao gde tano) ivi Dejn Tali. Talijeva porodica je bila ozloglaena. Njegova
dva starija brata i otac proveli su dosta vremena u zatvoru. Govorkalo se da je Dejna, kada se poslednji
put potukao (kako se prialo, s devetnaestogodinjakom iz kantermilskog naselja), otac ispratio na sasta-
nak i ostao da prebije stariju brau Dejnovog protivnika. Tali se vratio u kolu s posekotinama na licu,
otekle usne i modrog oka. Svi su se sloili da je on, koji se tako retko pojavljuje u koli, tada doao samo
da bi se pohvalio svojim ranama.
Debeli je bio sasvim siguran da bi on postupio drugaije. Brinuti ta e drugi misliti o vaem prebije-
nom licu bilo je neautentino. Debeli bi voleo da se pobije pa da se vrati svom svakodnevnom ivotu i da
drugi za to saznaju samo ako ga sluajno sretnu.
Njega nikad niko nije udario, iako je izlivima estokih provokacija davao sve vei povod za to. U po-
slednje vreme je esto razmiljao o tome kako bi bilo da se upusti u neku tuu. Pretpostavljao je da nje-
gova tenja za autentinou ukljuuje i nasilje; ili ga barem ne iskljuuje. Biti spreman da zadaje udar-
ce, ili da ih prima, za njega je predstavljalo hrabrost kakvoj bi trebalo da tei. Nikad nije morao da upo-
trebljava pesnice jezik je bio dovoljan; ali ovaj novi Debeli sve je vie prezirao svoj nain ispoljava-
nja karaktera i sve vie se divio autentinoj okrutnosti. Debeli je jo opreznije razmotrio pitanje noeva.
Kupiti seivo i obznaniti svima da ga nosi bio bi sunovrat u neautentinost, loa imitacija Dejna Talija i
njemu slinih; Debeli oseti marce od same pomisli na tako neto. Ukoliko ikad bude morao da nosi no,
kod njega e to biti drukije. Debeli nije iskljuio mogunost da e doi i to vreme, mada je priznao sebi
da je ta pomisao zastraujua. Plaio se predmeta koji se zabadaju u meso, igala i seiva. Jedini se one-
svestio kada su u Svetom Tomi primali vakcinu protiv meningitisa. Endru je otkrio jedan od retkih naina
kako da unervozi Debelog da pred njim izvue svoj epipen, pric s adrenalinom koji uvek nosi sa so-
bom zbog nimalo naivne alergije na kotunjavo voe. Debelom bi pozlilo im bi Endru zamahnuo k njemu
ili se pravio da ga njime ubada.
Lutajui besciljno, Debeli primeti putokaz za Ulicu Foli. Tamo je ivela Kristal Vidon. Nije bio sigu-
ran da li je danas u koli, a nije hteo ni da ona pomisli kako je doao da je potrai.
Dogovorili su se da se nau u petak uvee. Debeli je rekao roditeljima da ide do Endrua poto piu
rad iz engleskog. inilo se da je Kristal prozrela ta sledi; delovala je predusretljivo. Dotle mu je ve
dozvolila da gurne dva prsta u nju, vrelu, vrstu i klizavu; otkopao joj je grudnjak i dobio dozvolu da
stavi ake na njene tople, jedre grudi. Namerno ju je potraio tokom boine zabave; izveo ju je iz pozori-
ne sale u zadnji hodnik, dok su ga Endru i ostali gledali s nevericom. inilo se da je i ona bila iznenae-
na koliko i ostali, ali se, ba kao to se nadao i oekivao, nimalo nije opirala. Namerno je odabrao Kri-
stal i ve je spremio drsku i kul opasku kad su usledili podsmeh i ruganje njegovih drugova:
Ako ti se jede pomfrit, nee ii u radnju zdrave hrane, jebote.
Unapred je smislio tu analogiju, ali je ipak morao da im je objasni.
Samo vi, klinci, drkajte, ja bih da karam.
To im je istog asa zbrisalo osmehe s lica. Video je da su svi, ukljuujui i Endrua, primorani da pro-
gutaju poruge na raun tog izbora, divei se njegovoj bestidnoj tenji za tim jedinim istinskim ciljem. De-
beli je svakako odabrao najkrai put do njega; niko nije mogao da dovede u pitanje njegovu zdravorazum-
sku praktinost, a on je znao da se svi oni pitaju zato i sami nisu imali petlju i pribegli toj metodi za po-
stizanje krajnje zadovoljavajueg ishoda.
Uini mi uslugu i ne spominji ovo mojoj majci, vai? promrmljao je Debeli Kristal kada je zastao
da doe do daha izmeu dva dugaka, vlana ispitivanja eljusti, dok joj je istovremeno palevima tr-
ljao bradavice.
Blago se zakikotala, a zatim ga jo ustrije poljubila. Nije ga upitala zato je ba nju odabrao, zapra-
vo, nije ga ama ba nita ni pitala; inilo se da je, kao i on, zadovoljna reakcijama njihova dva potpuno
razliita plemena i likovala pred zbunjenou posmatraa; ak i zbog zgraavanja njegovih prijatelja.
On i Kristal jedva da su progovorili tokom naredna tri telesna eksperimentisanja i istraivanja. Debeli je
sva tri pokrenuo, ali je i ona bila predusretljivija nego obino, zadravajui se na mestima gde ju je lako
mogao nai. Za petak vee su zakazali prvo vianje. Kupio je kondome.
Pomisao da e najzad otii do kraja imala je neke veze s dananjim beanjem sa asova i dolaskom
na Poljanu, mada nije toliko mislio na samu Kristal (koliko na njene divne grudi i tu udesno podatnu va-
ginu) sve dok nije video ime njene ulice.
Debeli se urno vrati, pripalivi jo jednu cigaretu. Kada je spazio naziv Ulice Foli, neto mu je kvrc-
nulo da sada nije pravo vreme za to. Poljana je danas banalna i nedokuiva, a ono za ime je udeo, za ta
se nadao da e ga prepoznati kada ga konano pronae, bilo je sklupano negde izvan njegovog vidokru-
ga. Stoga se odetao nazad do kole.

IV
Niko se nije javljao na telefon. Po povratku u Slubu za brigu o deci, Kej je gotovo dva sata okretala bro-
jeve, ostavljala poruke, redom molila da joj se jave: patronanu sestru Vidonovih, njihovog porodinog
lekara, kantermilsko obdanite i belapelsku kliniku za leenje zavisnosti. Dosije Teri Vidon bio je irom
otvoren na stolu pred njom, krcat i raskupusan.
Ponovo se drogira, jelda? upita Aleks, jedna od koleginica s kojima je Kej delila kancelariju.
Belapel e je ovog puta izbaciti zauvek. Tvrdi kako se plai da e joj oduzeti Robija, a ovamo ne moe
bez heroina.
Ovo je ve trei put kako prolazi kroz Belapel dodade Una.
Na osnovu svega to je videla tog popodneva, Kej pomisli da je vreme da napie izvetaj i sazove
sve strunjake zaduene za faze u ivotu Teri Vidon. Nastavila je da pritiska dugme za ponovno biranje
istog broja obavljajui ostale poslove, dok je telefon u uglu kancelarije zvonio bez prestanka a potom se
ukljuivala telefonska sekretarica. Kancelarija Slube za brigu o deci bila je skuena, zakrena i zaudara-
la je na pokvareno mleko, jer su Aleks i Una imale obiaj da talog od kafe prazne u saksiju sparuenog
drveta ivota u oku.
Metine najskorije beleke bile su neitke i zbrkane, pune vrljotina, pogrenih datuma i nepotpune.
Dosijeu je nedeostajalo nekoliko kljunih dokumenata, meu kojima i pismo koje je klinika za leenje za-
visnosti poslala pre dve nedelje. Stoga je bilo bre da pita Aleks i Unu za podatke.
Poslednje razmatranje sluaja bilo je ree Aleks, mrtei se na drvo ivota pre godinu dana,
ini mi se.
I tada su, oigledno, smatrali da Robi moe da ostane s njom ree Kej, sa slualicom uglavljenom
izmeu uva i ramena, bezuspeno pokuavajui da nae zapisnik s tog razmatranja u nabrekloj fascikli.
Nije ni bilo rei o tome da li e ostati kod nje, nego da li e joj ga vratiti. Bio je u hraniteljskoj po-
rodici jer je Teri prebio neko od njenih muterija te je zavrila u bolnici. Oistila se, izala i htela je
samo da joj vrate Robija. Ponovo se ukljuila u program u Belapelu, prestala da se prostituie i svojski
se trudila. Njena majka je obeala da e joj pomoi. Eto, tako ga je vratila i nekoliko meseci kasnije po-
novo poela da se bode.
Ali to nije Terina majka, ta koja pomae, zar ne? ree Kej koju je zabolela glava od pokuaja da
rastumai Metina krupna, neitka slova. To je njena baka, prababa njene dece. To znai da je ba stara,
a Teri je jutros pomenula da je i bolesna. A ako je Teri trenutno jedini staratelj
erka joj ima esnaest godina ree Una. Uglavnom se ona brine o Robiju.
Pa, ne obavlja to ba kako treba ree Kej. Jutros kad sam ih posetila bio je u prilino loem sta-
nju.
Dodue, viala je i gore: otoke i oderotine, posekotine i opekotine, podlive crne kao katran, ugu i
vake; bebe koje se valjaju po tepisima umrljanim pseim izmetom; decu sa slomljenim kostima kako
puze, a jednom (jo uvek ju je to proganjalo u snovima) i dete koje je psihotini ouh pet dana drao za-
kljuano u plakaru. To poslednje je dospelo i u udarne vesti irom zemlje. Najvea opasnost za Robija
Vidona bila je ona gomila tekih kutija u dnevnoj sobi njegove majke, na koju je pokuao da se popne im
je primetio da tako privlai Kejinu panju. Kej ju je paljivo presloila u dve manje gomile pre nego to
je otila. Teri se nije dopalo to dira kutije; kao to joj se nije svidelo ni to to joj je rekla da mora da
skine Robiju skroz natopljenu pelenu. Teri se zapravo dovoljno razbudila, kao i njen pogani jezik, mada
je jo uvek bila pomalo oamuena, pa je besno odbrusila Kej da odjebe i ne vraa se.
Kejin mobilni zazvoni i ona se javi. Bila je to Terina glavna terapeutkinja za odvikavanje.
Danima pokuavam da vas dobijem ree ona iznervirano. Kej je trebalo nekoliko minuta da obja-
sni da ona nije Meti, to nimalo ne umanji eninu razdraenost.
Da, jo uvek je viamo, ali su joj prole nedelje nalazi bili pozitivni. Ako se ponovo bude drogira-
la, ima da leti. Ve sada imamo dvadesetak ljudi koji bi rado zauzeli njeno mesto u programu te bar imalii
neku korist od toga. Ovo je ve trei put da prolazi kroz odvikavanje.
Kej joj nije rekla da zna da se Teri i jutros drogirala.
Da li neko ima paracetamol? upita Kej Aleks i Unu, nakon to ju je terapeutkinja detaljno izvestila
o Terinom leenju bez boljitka pa spustila slualicu.
Kej popi tabletu protiv bolova s malo mlakog aja, jer nije imala snage da ustane i ode do automata
za vodu u hodniku. U kancelariji je bilo zaguljivo, a radijator odvrnut do kraja. Dok je napolju dnevna
svetlost jenjavala, neonka iznad njenog pisaeg stola blesnu jo jae, obasuvi gomilu hartije na njenom
stolu jarkom utobelom svetlou. Po beskrajnim redovima marirale su brujee crne rei.
Ima da zatvore belapelsku kliniku, pazi ta ti kaem ree Una, koja je radila za svojim kompjute-
rom, leima okrenuta Kej. Moraju da skreu budet. Odbor plaa jednog terapeuta. Njihova zgrada je u
vlasnitvu pagfordske optine. ula sam kako nameravaju da je doteraju i izdaju nekom za vie para.
Odavno su se ve nameraili na tu kliniku.
Kej je oseala bubnjanje u slepoonicama. Na sam pomen njenog novog prebivalita, Kej se rastui.
Bez razmiljanja pogazi ono u ta se zaklela iako je sino odolela da ga pozove, podie mobilni i ukuca
broj Gavinove kancelarije.
Edvard Kolins i kompanija ree enski glas posle treeg zvona. Kod privatnika se odmah odgo-
vara na pozive, jer se nikad ne zna da li im zarada zavisi od toga.
Mogu li da dobijem Gavina Hjuza, molim vas? ree Kej, zurei dole u Terin dosije.
Ko ga trai, moliu?
Kej Boden odvrati Kej.
Nije dizala glavu; nije elela da se susretne ni sa Aleksinim ni sa Uninim pogledom. ekanje se bes-
konano oteglo.
(Upoznali su se u Londonu na Gavinovoj roendanskoj proslavi. Kej nije poznavala nikoga tamo,
osim prijatelja koji ju je poveo da mu pravi drutvo. Gavin je nedavno bio raskinuo s Lizom; iako pripit,
delovao je pristojno, pouzdano i tradicionalno, nimalo nalik mukarcima po Kejinom ukusu. Ispriao joj
je sve o raskidu a zatim otiao s njom do njenog stana u Hakniju. Bio je veoma zagrejan dok se njihova
veza odvijala na daljinu, dolazio preko vikenda, redovno joj telefonirao; ali kada je, nekim udom, ona
dobila posao u Jarvilu, za manju platu, i svoj stan u Hakniju stavila na prodaju, kao da se uplaio)
Njegova linija je jo zauzeta, hoete li da saekate?
Da, molim vas ree Kej neveselo.
(Ako ona i Gavin ne uspeju ali moraju da uspeju. Zbog njega se preselila, promenila posao, udalji-
la se od erke. Svakako ne bi sve to dopustio da nema ozbiljne namere? Sigurno je bio svestan posledica
raskida: koliko bi im bilo uasno i neprijatno, u varoici poput Pagforda, gde bi svaki as naletali jedno
na drugo?)
Sada u vas spojiti ree sekretarica, to u Kej pobudi novu nadu.
Zdravo ree Gavin. Kako si?
Dobro slaga Kej jer su Aleks i Una sluale. Kako si ti danas?
Zauzeto ree Gavin. A ti?
Isto.
Ona saeka, vrsto pritisnuvi slualicu uz uvo, pretvarajui se da joj on neto govori, oslukujui ti-
inu.
Htela sam da vidim hoe li da se vidimo veeras upita najzad, s mukom.
Ovaj nisam siguran da mogu ree on.
Kako nisi siguran? ta bi drugo radio?
Moda u morati neto da obavim u pitanju je Meri, Barijeva ena. Hoe da nosim koveg sa
ostalima. Pa u moda morati da Mislim da moram da se spremim i tako to.
Ponekad bi se pak, ako bi ona nastavila da uti i pustila da njegovi neubedljivi izgovori odjekuju u
etru, on postideo i predomislio.
Ali ne verujem da e to trajati celo vee ree on. Moemo da se vidimo kasnije, ako hoe.
Vai. Hoe li ti da svrati do mene, poto se sutra ide u kolu?
Pa hou. Vai.
Poto je spustio slualicu, Kej je jo nekoliko trenutaka drala telefon vrsto priljubljen uza se, zbog
Aleks i Une. I ja tebe. Vidimo se kasnije, duo.

Poto je bila kolska pedagokinja, Tesa je imala radno vreme fleksibilnije od muevljevog. Obino je
ekala da se asovi zavre pa da poveze njihovog sina kui nisanom, ostavljajui Kolina (koga Tesa
iako je znala da to svi ostali ine, ukljuujui i gotovo sve roditelje, koji su to poprimili od dece nikad
nije zvala Sandue) da sam doe sat-dva kasnije, svojom tojotom. Meutim, danas je Kolin saekao Tesu
na parkingu u etiri i dvadeset po podne, u vreme kada su aci pohrlili kroz kolsku kapiju pravo u kola
roditelja ili u besplatne ake autobuse.
Nebo je bilo ledeno elinosivo, kao kakav tit. Otar povetarac zadizao je rubove sukanja i tresao li-
e mladica drvoreda; bio je to prkosan, otar vetar koji je gaao u najslabije take, potiljke i kolena, i
uskraivao ugodne snove, ili mala beanja iz stvarnosti. Iako je zatvorila prozor na automobilu, ostavivi
vetar s druge strane, Tesa je bila naroguena i ljuta, kao da je neko bezobzirno naleteo na nju.
Smestivi se pored nje na suvozaevo sedite, kolena komino uzdignutih u pretesnom automobilu,
Kolin ree Tesi ono to mu je profesor informatike saoptio pre dvadesetak minuta, kad je svratio u nje-
govu kancelariju.
Nije bio tamo. Nije se ni pojavio na dvoasu. Rekao mi je kako je mislio da je najbolje da doe
pravo do mene i odmah mi to saopti. Sutra ima da se pronese po zbornici. Ba kao to on i eli ree
Kolin besno, a Tesa je znala da vie nije re o nastavniku informatike. Opet mi pokazuje srednjak, po
obiaju.
Mu joj je bio bled od iscrpljenosti, s podonjacima ispod zakrvavljenih oiju, dok su mu se ake je-
dva primetno trzale na ruici akten-tane. Njegove nene ake, s koatim zglobovima i dugim tankim pr-
stima, nisu se mnogo razlikovale od sinovljevih. Tesa je nedavno ukazala na to svom muu i sinu; nijedan
nije pokazao ni trunku zadovoljstva na pomisao da izmeu njih postoji i najmanja fizika slinost.
Mislim da to nije poe Tesa, ali Kolin nastavi.
Tako da e za kaznu ostati posle asova, kao i svi ostali, a i ja u mu bogme oitati bukvicu kod
kue. Videemo kako e mu se to svideti, razume? Videemo da li e mu biti smeno. Za poetak emo
ga kazniti zabranom izlazaka na nedelju dana, da vidimo koliko e mu tada biti smeno.
Uzdravajui se da mu odgovori, Tesa je zurila u more uenika u crnoj odei, koji su hodali pognutih
glava, drhtei, pripijajui tanke mantile uza se, dok im vetar nanosi kosu u usta. Bucmasti i pomalo une-
zvereni prvak se osvrtao oko sebe, traei prevoz do kue. Gomila se razdvoji i pojavi se Debeli, koji je
po obiaju koraao dugim korakom uz Arfija Prajsa, a vetar mu terao kosu sa ispijenog lica. Ponekad,
pod izvesnim uglom, pri izvesnoj svetlosti, bilo je lako zamisliti kako e Debeli izgledati kad ostari. Na
trenutak joj se, onako beskrajno umornoj, uinio kao potpuni stranac, zbog ega joj bi udno to on skree
ka njenom autu, te pomisli kako e ponovo morati da se izloi tom uasnom nadzemaljskom vetru da bi ga
pustila u kola. Ali kada im je priao i uputio joj svoj kreveljiv smeak, smesta se ponovo pretvorio u de-
aka koga bezuslovno voli, te izae iz kola i stoiki se izloi udaru kao britva otrog vetra, dok se on sa-
ginjao da ue u auto iza oca, koji se nije ni ponudio da se pomeri.
Odvezoe se s parkinga, ispred akih autobusa, i zaputie se kroz Jarvil, pored runih, oronulih po-
ljanskih kua, prema prolazu kojim e se bre vratiti u Pagford. Tesa je posmatrala Debelog u retrovizo-
ru. Zguren je zurio kroz prozor, kao da su njegovi roditelji tek dvoje ljudi koji su ga pokupili dok je stopi-
rao i s kojima ga povezuju puki sluaj i neposredna blizina.
Kolin je saekao da stignu do prolaza, a onda je zapitao: Gde si bio po podne, za vreme dvoasa iz
informatike?
Tesa nije mogla da odoli te ponovo pogleda u retrovizor. Videla je sina kako zeva. Ponekad, iako je
to beskrajno poricala pred Kolinom, Tesa se pitala da li Debeli zaista vodi neki mali, prljavi rat protiv
oca pred celom kolom kao publikom. O svom sinu je znala i ono to nikad ne bi saznala da nije radila
kao pedagog; uenici su joj poneto priali, ponekad nehotice, ponekad smiljeno.
Gospoo, smeta li vam to Debeli pui? Doputate li mu to i kod kue?
Zakljuala je taj svoj mali zabranjeni plen, sluajno steen, i nije ga podelila ni s muem ni sa sinom,
koliko god da ju je sve to kopkalo i optereivalo.
Malo sam se proetao mirno e Debeli. K velim, da protegnem malo noge.
Kolin se okrenu da pogleda pravo u Debelog, zateui sigurnosni pojas dok je vikao sputan mantilom
i akten-tanom. to je vie gubio kontrolu, Kolinov glas je postajao sve piskutaviji, tako da je na kraju vi-
kao gotovo u falsetu. Debeli je sve vreme utke sedeo, usana izvijenih u prkosni osmejak, sve dok mu
otac nije zaurlao uvrede u lice, uvrede koje su gubile otrinu zbog Kolinove odbojnosti prema psovanju i
nelagode s kojom ih je izgovarao.
Ti drni, samoivi mali mali seronjo zaurla on, a Tesa je, oiju toliko suznih da je jedva videla
put pred sobom, bila uverena da e Debeli sutra ujutro Endruu sa zadovoljstvom doslovce ponavljati Ko-
linovo nespretno psovanje u falsetu.
Debeli sjajno oponaa Sanduetov hod, gospoo, jeste li videli?
Kako se usuuje da mi se tako obraa?! Kako se usuuje da bei sa asova?!
Kolin je urlao i besneo a Tesa je morala da trepe ne bi li odagnala suze dok je skretala prema Pag-
fordu i vozila preko trga, pored bakalnice Molison i Lou, ratnog spomenika i Crnog topa; skrenula
nalevo kod Arhanela Mihaila i Svih Svetih u Crkvenu aleju te se najzad dovezla do prilaza njihovoj
kui. Dotle je Kolin ve bio promukao od vikanja, a Tesini obrazi su bili mokri i slani. Kada su izali iz
kola, Debeli, koji nije ni trepnuo za sve vreme oeve duge tirade, ue na glavni ulaz, otkljua ga svojim
kljuem i poe uza stepenice leernim korakom i ne osvrnuvi se.
Kolin baci akten-tanu na pod mranog hodnika i okrenu se ka Tesi. Jedino svetlo dopiralo je kroz
mali vitra iznad ulaznih vrata, ije su se udne boje razlivale po njegovoj usijanoj, obloj i proelavoj
glavi, zbog ega je izgledala to modro od besa, to avetinjski plavo.
Jel vidi? povika on, mlatarajui dugim rukama. Jel vidi sa kime ja imam posla?
Da ree ona, uzevi pregrt papirnih maramica iz kutije na stoiu u hodniku da obrie lice i nos.
Dabome da vidim.
Ne pada mu na pamet kroza ta mi prolazimo! povika Kolin i zarida, dugim prozuklim suvim jeca-
jima, poput deteta s upalom grla. Tesa pouri i obgrli Kolina povie struka, jer je to bilo najvie dokle je,
onako niska i demekasta, mogla da dohvati. On se povi, drei se za nju. Oseala je kako drhti i kako mu
se grudi nadimaju ispod kaputa.
Posle nekoliko minuta, ona se neno odvoji od njega, povede ga u kuhinju i skuva mu lone aja.
Odneu musaku za Meri i njene ree Tesa nakon to je malo posedela, milujui mua po ruci.
Tamo joj je pola rodbine. Kada se vratim, ranije emo da legnemo.
On klimnu glavom i mrknu, a ona ga poljubi u slepoonicu pre nego to se zaputi do zamrzivaa.
Kada se vratila, nosei teko, zaleeno jelo, on je sedeo za stolom sklopljenih oiju, obujmivi olju aja
krupnim akama.
Tesa spusti musaku, zamotanu u providnu foliju, na ploice pored ulaznih vrata. Navukla je izanali
zeleni demper koji je esto nosila umesto jakne, ali nije nazula cipele. Umesto toga na vrhovima prstiju
se pope do odmorita a onda se, ne trudei se da bude toliko tiha, pope uz drugi niz stepenica do preure-
enog potkrovlja.
Dok je prilazila vratima, zaula je naglo komeanje, poput zvuka uplaenih pacova. Ona pokuca, daju-
i Debelom dovoljno vremena da sakrije ta god da je gledao na internetu, ili moda cigarete, za koje nije
imao pojma da je otkrila.
Da!
Ona gurnu vrata. Njen sin je teatralno uao iznad svoje kolske torbe.
Jesi li ba danas, od svih moguih dana, morao da bei sa asa?
Debeli se uspravi, duguljast i viljav, nadvisivi majku.
Bio sam tamo. Zakasnio sam. Benet me nije primetio. Nikava vajda od njega.
Stjuarte, molim te. Kad te lepo molim.
I ona je ponekad na poslu imala elju da se izvie na svu tu decu. elela je da zaurla, Morate da pri-
hvatite da postoje i drugi ljudi. Mislite da je stvarnost neto oko ega se moe pregovarati, da mi mi-
slimo da je ona ta god vi kaete. Morate da prihvatite da smo mi podjednako stvarni kao i vi; morate
da prihvatite da vi niste Bog.
Tvoj otac je vrlo uznemiren, Stju. Zbog Barija. Zar to ne moe da shvati?
Mogu ree Debeli.
Mislim, kako bi se ti oseao da Arfi umre?
Nije joj nita odgovorio, i dalje stojei gotovo bezizraajnog lica, a ona je ipak osetila da je prezire i
zabavlja se.
Znam da misli da je tvoje drugarstvo sa Arfom toliko drugaije da bi se moglo porediti sa onim iz-
meu tvog oca i Barija
Ne mislim ree Debeli, ali ona je dobro znala da to kae samo u nadi da e tako okonati ovaj
razgovor.
Idem do Merine kue da joj odnesem neto hrane. Preklinjem te, Stjuarte, nemoj jo vie potresati
oca dok se ne vratim. Molim te, Stju.
U redu ree on, osmehujui se i sleui ramenima. ak i pre nego to je zatvorila vrata za sobom,
osetila je kako mu panja, poput lastavice, leti nazad ka njegovim vlastitim brigama.

VI

Pre no to e u sumrak utihnuti, pakosni vetar je oduvao niski oblak koji se to popodne nadvio nad Pag-
fordom. Tri kue dalje od Volovih, Samanta Molison je sedela i gledala u svoj lampom obasjan odraz u
ogledalu na toaletnom stoiu, oseajui kako zbog tog mira i tiine pada u depresiju.
Proteklih nekoliko dana bili su puni razoaranja. Maltene nita nije prodala. Ispostavilo se da je ko-
mercijalista iz ampetra imao velik podvaljak, nabusit stav i torbu punu runih grudnjaka. Oigledno je
arm uvao za preliminarne dogovore, jer je uivo bio krajnje poslovan i nadmen, kritikujui njenu robu,
navaljujui na nju da prihvati porudbinu. Zamiljala je nekog mlaeg, vieg i seksepilnijeg; gledala je da
i njega i njegov ki rublje to pre izbaci iz svoje radnjice.
Na pauzi za ruak je kupila karticu za Meri Ferbrader na kojoj je bilo odtampano S najiskrenijim
saueem, ali nije znala ta da joj napie, jer joj se inilo da nakon one zajednike komarne vonje do
bolnice, obian potpis nije dovoljan. Nikada nisu bile naroito bliske. U varoici kao to je Pagford sva-
ki as biste naleteli jedni na druge, ali ona i Majls zapravo nisu zaista poznavali Barija i Meri. tavie,
moglo bi se rei da su bili u suprotnim taborima, s obzirom na Hauardove i Barijeve beskrajne sukobe
oko Poljane s tim to Samantu nije bilo briga ni za jednu ni za drugu stranu. Smatrala je da je iznad ma-
lodunosti lokalne politike.
Izmorena, potitena i naduvena nakon to je ceo dan utehu traila u hrani, prieljkivala je da ona i
Majls ne idu na veeru kod njegovih roditelja. Odmeravajui se u ogledalu, poloila je ake sa obe strane
lica i neno zategla kou ka uima. Nakon tek nekoliko milimetara zatezanja, pred njom se pojavi jedna
mlaa Samanta. Lagano okreui lice s jedne na drugu stranu, ispitivala je tu zategnutu masku. Bolje,
mnogo bolje. Pitala se koliko bi to kotalo; koliko bi bolelo; da li da se usudi. Pokuala je da zamisli ta
bi njena svekrva rekla kada bi je videla sa osveenim novim licem. irli i Hauard pokrivali su deo tro-
kova kolovanja svojih unuka, to im je irli esto nabijala na nos.
Majls ue u spavau sobu; Samanta pusti kou i podie korektor za oi, zabacivi glavu kao i uvek
kada bi se minkala: tako je zatezala neznatno oputenu kou podvaljka i umanjivala podonjake. Oko
uglova usana imala je sitne brazde, kao iglom urezane. itala je da se one mogu popuniti injekcijama ne-
kog sintetikog jedinjenja. Pitala se kolika bi bila razlika; bilo bi svakako jeftinije od liftinga, a irli mo-
da ne bi ni primetila. U ogledalu je, preko ramena, videla Majlsa kako skida kravatu i koulju, dok mu se
veliki stomak presipa preko pantalona.
Zar nisi danas imala neki sastanak? S nekim komercijalistom? upita on. Dokono je ekao kosmati
pupak, zurei u orman.
Jesam, ali slaba vajda ree Samanta. Loa roba.
Majls je uivao u njenom poslu; odrastao je u porodici gde je maloprodaja bila jedini vredan posao i
nikad nije prestao da ceni smisao za trgovinu koji mu je Hauard usadio. A tu su bile i prilike za ale, kao i
one za podilaenje muterijama koje je njena grana trgovine nudila. Majlsu kao da nikada ne bi dosadilo
da pravi jedne te iste doskoice ili aluzije.
Lo kroj? upita znalaki.
Lo dezen. Uasne boje.
Samanta je ietkala svoju gustu suvu smeu kosu i svezala je u rep, posmatrajui u ogledalu Majlsa
kako oblai sportske pamune pantalone i polo majicu. Bila je na ivici ivaca, gotova da plane ili zaplae
i na najmanju provokaciju.
Venac Evertri bio je udaljen svega nekoliko minuta hoda, ali je Crkvena aleja bila strma, pa su se od-
vezli kolima. Ve se poprilino smrklo, a pri kraju puta prooe pored oveka u senci, sa siluetom i ho-
dom nalik Bariju Ferbraderu; Samanta se prenerazila i osvrnula za njim, pitajui se ko bi to mogao da
bude. Na samom kraju puta Majls skrenu ulevo, a zatim nakon manje od minut udesno, u srpasti niz bunga-
lova iz tridesetih godina.
Hauardova i irlina kua, niska zgrada od opeke sa irokim prozorima, mogla se pohvaliti raskonim
zelenim prugastim travnjacima u prednjem i zadnjem dvoritu, koje bi leti Majls kosio. Tokom godina,
Hauard i irli su dodali i batenske fenjere, belu kapiju od kovanog gvoa i saksije od terakote sa
zdravcima s obeju strana ulaznih vrata. Takoe su postavili natpis pored zvonca, okruglo, uglaano pare
drveta, na kome je starinskim crnim gotskim slovima, sa sve navodnicima, pisalo Emblsajd.
Ponekad je Samanta imala surove opaske na raun kue svog svekra i svekrve. Majls je tolerisao nje-
na podbadanja, prihvatajui aluziju da on i Samanta, sa brodskim podovima i vratima, tepisima preko go-
lih dasaka, uramljenim reprodukcijama umetnikih dela i stilskim, neudobnim dvosedom, imaju bolji
ukus; ali u dubini due njemu se vie sviao taj bungalov u kojem je odrastao. Gotovo svaki kutak u kui
je bio prekrivena neim plianim i mekim; nije bilo promaje, a naslonjae su bile neizmerno udobne. Leti,
nakon to bi pokosio travnjak, irli bi mu donela hladno pivo, a on bi se zavalio u jednu od njih i gledao
kriket na televizoru sa irokim ekranom. Ponekad bi jedna od njegovih erki dola i sela pored njega, je-
dui sladoled sa okoladnim prelivom koji je irli pravila specijalno za unuke.
Zdravo, duo ree irli kada je otvorila vrata. Demekasta ena s keceljom na cvetie liila je na
mali mlin za biber. Propela se na prste da bi je njen visoki sin poljubio, a zatim rekla: Zdravo, Sem i
smesta se okrenula. Veera samo to nije. Hauarde! Majls i Sem su stigli!
Kua je mirisala na firnajs i dobru hranu. Hauard izae iz kuhinje, s flaom vina u jednoj ruci, vadie-
pom u drugoj. Uvebanim pokretom irli se unatrake povue u dnevnu sobu kako bi propustila Hauarda,
koji je zauzimao gotovo celu irinu hodnika, pre nego to se odgegala u kuhinju.
Evo dobrih Samariana zagrme Hauard. Kako napreduje posao s grudnjacima, Semi? Puca vam
prslue za recesiju, jelda?
Ne bih da se busam u grudi, Hauarde, ali posao cveta ree Samanta.
Hauard se gromoglasno nasmeja i Samanta je bila sigurna da bi je potapao po zadnjici da nije nosio
otvara i flau. Prelazila je preko svih tih svekrovih ljepkanja i tipkanja, tumaei ih kao bezazleni eg-
zibicionizam oveka koji je postao prestar i predebeo za bilo ta drugo; u svakom sluaju, irli je to iv-
ciralo, to bi Samanti uvek prijalo. irli nikad nije otvoreno ispoljavala netrpeljivost; osmeh joj nikad ne
bi nestajao s lica, niti bi njen slatki zdravorazumski ton posustao, ali bi ubrzo nakon nekog takvog Hauar-
dovog blago nepristojnog ispada, uvek odapela poneku otrovnu strelicu na svoju snahu, obino veto za-
maskiranu lepim gestom. Pomenula bi sve skuplje rate kolarine svojih unuka, zabrinuto pitala za Saman-
tinu ishranu, zapitkivala Majlsa ta misli o predivnom stasu Meri Ferbrader; Samanta je sve to trpela uz
osmeh i kasnije Majlsu dobro naplaivala.
Zdravo, Mo! ree Majls, uavi pre Samante u ono to su Hauard i irli nazvali salonom. Nisam
znao da e i ti biti ovde!
Zdravo, lepi ree Morin, dubokim hrapavim glasom. Doi da te izljubim.
Hauardova poslovna partnerka sedela je na jednom kraju troseda, drei u ruci aicu erija. Nosila
je ciklama haljinu s tamnim hulahopkama i visokim lakovanim potpeticama. Njena zift-crna kosa bila je
natapirana s mnogo laka, te joj je lice ispod takve frizure delovalo bledo i majmunasto, s debelim prema-
zom dreavoruiastog karmina preko usana, koje je napuila kada se Majls sagnuo da je poljubi u obraz.
Dola da malo popriamo o poslu. Oko otvaranja kafea. Zdravo, Sem, duice dodade Morin, lup-
nuvi po trosedu kraj sebe. O, tako si ljupka i preplanula, je li to jo ona boja sa Ibice? Doi, sedi kraj
mene. Kakav si samo ok preivela, tamo u golf-klubu. Mora da je bilo grozno.
Jeste, bilo je odgovori Samanta.
I po prvi put se nae u prilici da nekome ispria celu tu priu o Barijevoj smrti, dok je Majls vrebao,
ekajui priliku da se ubaci. Hauard im je dodao velike ae pinoa grioa, pomno pratei Samantin pri-
kaz dogaaja. Postepeno je, zahvaljujui Hauardovom i Morininom interesovanju, dok ju je alkohol iznu-
tra prijatno zagrevao, napetost koja je Samantu drala puna dva dana poputala i u njoj se probudi tanani
oseaj spokoja.
Soba je bila topla i besprekorno ista. Na policama sa obeju strana kamina bile su izloene posude od
ukraenog porcelana, a maltene svaki primerak u toj zbirci slavio je uspomenu na neki praznik kraljevske
porodice ili godinjicu vladavine kraljice Elizabete Druge. Vitrina za knjige u uglu sadrala je meavinu
kraljevskih biografija i sjajnih kuvarskih prirunika koji su vladali kuhinjom. Zidove i police krasile su
brojne fotografije: Majls i njegova mlaa sestra Patria osmehivali su se u istim kolskim uniformama iz
dvostrukog, raskriljenog rama; Majlsove i Samantine erke, Lesli i Libi, bilo je na bezbroj slika, od roe-
nja pa sve dok nisu stasale u tinejdersko doba. Samanta je u toj porodinoj galeriji bila prikazana samo
jednom, dodue, na jednoj od najveih i najistaknutiji slika. Posredi je bila slika s njenog i Majlsovog
venanja, od pre esnaest godina. Majls, mlad i zgodan, kiljio je u fotografa prodornim plavim oima,
dok je Samanta murila, glave okrenute u stranu, s podbulim podvaljkom jer se osmehivala ka drugom
objektivu. Beli saten venanice joj se zatezao preko grudi ve nabreklih od rane trudnoe, zbog ega je
izgledala ogromno.
Jedna od Morininih suvonjavih aka nalik kandi igrala se lanetom koje nikad nije skidala, s prive-
skom raspea i burmom pokojnog mua. Kada je Samanta stigla do onog dela prie kada je lekarka saop-
tila Meri da vie nita ne mogu da uine, Morin spusti slobodnu aku na Samantino koleno i uteno je
stegnu.
Veera je na stolu! dozva ih irli. Mada nije elela da doe, Samanta se oseala bolje nego u pro-
tekla dva dana. Morin i Hauard su se prema njoj ponaali kao prema meavini heroine i invalida, i oboje
su je neno potapali po leima kad je prola pored njih na putu za trpezariju.
irli je dimerom priguila svetlo i pripalila duge, tanke ruiaste svee, koje su se slagale s tapetama
i najkvalitetnijim ubrusima. Zbog pare koja se puila iz njihovih tanjira sa supom na tom priguenom sve-
tlu ak je i Hauardovo iroko, rumeno lice izgledalo kao da je iz nekog drugog sveta. Poto je maltene is-
kapila veliku au vina, Samanta pomisli kako bi bilo zabavno da Hauard sada obznani da e odrati spi-
ritistiku seansu i pitati Barija da im ispria svoju verziju dogaaja u golf klubu.
Dakle ree Hauard dubokim glasom. Mislim da treba da popijemo za pokoj due Bariju Ferbra-
deru.
Samanta bre-bolje opet prinese au usnama kako irli ne bi videla da je ve popila najvei deo nje-
ne sadrine.
Gotovo je sigurno da je u pitanju bila aneurizma objavi Majls, im se ae ponovo spustie na
stolnjak. Sakrio je to saznanje ak i od Samante i bilo mu je drago, poto je mogla maloas da ga protrai
u razgovoru sa Morin i Hauardom. Gavin je telefonirao Meri da joj izrazi sauee u ime firme i da s
njom porazgovara oko testamenta, i Meri mu je potvrdila. Prosto reeno, arterija u njegovom mozgu se
nadula i pukla. Posle razgovora s Gavinom potraio je tu dijagnozu na internetu u svojoj kancelariji,
im je saznao kako se pie. Moglo mu se desiti bilo kada. Neka vrsta uroene anomalije.
Strahota ree Hauard; a zatim primeti da je Samantina aa prazna i tromo se pridie sa stolice da
joj je dopuni. irli je ve neko vreme srkutala supu, prekorno izvivi obrve skoro do navrh ela. Samanta
prkosno otpi jo jedan velik gutljaj vina.
Zna a? ree ona, pomalo otealog jezika. Uinilo mi se da sam ga videla na putu ovamo. U
mraku. Barija.
Bie da je to jedan od njegove brae presee je irli. Svi su slini.
Ali Morin graknu glasnije od irli, zagluivi je.
I meni se uinilo da sam videla Kena vee nakon njegove smrti. Jasno kao dan, stajao je u bati i
gledao u mene kroz kuhinjski prozor. Usred svojih rua.
Niko joj ne odgovori; svi su ve uli tu priu. Proe minut u tiini koju je prekidalo samo tiho srkuta-
nje, a zatim Morin ponovo zagrakta:
Gavin je ba blizak s Ferbraderovima, zar ne, Majlse? Zar on i Bari ne igraju skvo? Mislim, igrali
su.
Aha, Bari bi ga jednom nedeljno razbucao. Gavin mora da je lo igra; Bari je bio deset godina sta-
riji od njega.
Na sveama obasjanim licima sve tri ene za stolom pojavi se gotovo ista spokojna znatielja. Ako
nita drugo, bilo im je zajedniko to pomalo nenormalno zanimanje za Majlsovog mravog mladog po-
slovnog partnera. U Morininom sluaju to je bila puka manifestacija njene neutoljive elje za pagfordskim
traevima, a dogodovtine mladog neenje bile su prava poslastica. irli je arko elela da dozna sve o
Gavinovim manama i kompleksu nie vrednosti, jer je to bila suta suprotnost dostignuima i samopou-
zdanju dvojice bogova koji su gospodarili njenim ivotom, Hauarda i Majlsa. Ali u Samantinom sluaju,
Gavinova pasivnost i oprez pobuivali su surovost kao u make; silno je udela da ga oamari i trgne, do-
vede u red, ili na drugi nain napadne neki enski surogat. Kad god bi ga srela, pomalo bi ga kinjila, ui-
vajui u uverenju da je on smatra nadmonom, osobom s kojom je teko izai na kraj.
I kako mu je sad upita Morin sa onom njegovom prijateljicom iz Londona?
Nije vie u Londonu, Mo. Preselila se u Ulicu Houp ree Majls. A ako mene pita, zaalio je to
ju je ikad i upoznao. Zna ve Gavina. Taj se rodio sa srcem u petama.
Poto je Majls bio nekoliko godina stariji od Gavina, s kojim je iao u kolu, uvek bi o svom poslov-
nom partneru govorio kao stariji ak.
Ona tamnokosa devojka? Skroz kratko oiana?
To je ta ree Majls. Socijalna radnica. U ravnim cipelama.
Znai da smo je videli u naoj bakalnici, zar ne Hau? ushieno e Morin. Dodue, sudei po
njenom izgledu, ne bih rekla da je neka kuvarica.
Posle supe posluena je svinjska peenica. Uz Haurdovu preutnu pomo, Samanta je lagano tonula u
prijatno pijanstvo, ali neto u njoj se tome beznadeno opiralo, poput oveka izgubljenog na puini. Poku-
ala je da to to se opiralo utopi sa jo malo vina.
Tiina prekri sto poput opranog stolnjaka, besprekorna i puna iekivanja, te ovog puta kao da su svi
iekivali da Hauard iznese neku novu temu. Neko vreme je jeo, vinom zalivajui velike zalogaje, prave-
i se da ne primeuje njihove poglede. Najzad je, napola ispraznivi svoj tanjir, salvetom potapao usta i
progovorio.
Da, jedva ekam da vidim ta e biti sa odborom. Morao je da zastane kako bi potisnuo podrigi-
vanje; na trenutak je izgledao kao da mu je pozlilo. Potapao se po grudima. Pardon. Da. Bie i te kako
zanimljivo, nego ta. Sad kad vie nema Ferbradera gotovo poslovnim tonom, Hauard ga oslovi ona-
ko kako je to obino inio ne verujem da e njegov lanak za novine sada izai. Sem, naravno, ako ga
ne preuzme ona Benava dodade on.
Hauard je Parminder Davandi nadenuo nadimak Benava Buto, posle njenog prvog sastanka u svoj-
stvu optinske odbornice. To je bila omiljena poalica meu antipoljanistima.
Taj njen pogled ree Morin, obraajui se irli. Pogled kad smo joj rekli. Pa ovaj, oduvek
sam mislila da zna ve
Samanta naulji ui, ali je Morinina insinuacija svakako bila smena. Parminder je bila udata za naj-
zgodnijeg mukarca u Pagfordu: Vikrama, visokog, skladno graenog, sa orlovskim nosem, oiju obru-
bljenih gustim crnim trepavicama, i lenjog, znalakog osmeha. Samanta je godinama zabacivala kosu i
smejala se ee nego to treba kad god bi zastala na ulici da popria s Vikramom, koji je imao isto ona-
kvo telo kao i Majls pre nego to je ostavio ragbi i postao mlohav i trbuast.
Samanta je, nedugo nakon to su postali susedi, negde ula da su Vikram i Parminder imali ugovoreni
brak. Sama ta pomisao joj je delovala neizrecivo erotino. Zamisli da su ti naredili da se uda za Vikra-
ma, da to mora da uini; razvila je malu fantaziju u kojoj je zaogrnu velom i uvode u neku prostoriju,
devicu ija je sudbina zapeaena Zamisli da podigne pogled i sazna da si osuena na tako neto
a da ne pominjemo dodatno uzbuenje koje nosi njegov posao; tolika odgovornost bi i mnogo runijeg
mukarca uinila seksepilnim
(Sedam godina ranije, Vikram je Hauardu ugradio etvorostruki bajpas. Shodno tome, Vikram nije
mogao da ue kod Molisona i Loua a da ga ne zaspu prijateljskim eretanjem.
Gospodine Davanda, molim vas, doite preko reda! Sklonite se, dame, moliu ne, gosn Da-
vanda, insistiram ovaj ovek mi je spasao ivot, zakrpio staru uku izvolite, gosn Davanda, ta e-
lite?
Hauard je uvek insistirao da Vikram uzme besplatne uzorke i davao mu malo vie nego to narui.
Zbog tih ludorija, podozrevala je Samanta, Vikram maltene vie nije ni svraao u bakalnicu.
Izgubila je nit razgovora, ali nije marila za to. Ostali su jo uvek davili o neemu to je Bari Ferbra-
der napisao za lokalne novine.
nameravao da popriam s njim o tome grmeo je Hauard. To je bilo krajnje podmuklo. No do-
bro, bilo pa prolo.
Sad moramo da mislimo na to ko e zmeniti Ferbradera. Ne bismo smeli da potcenjujemo Benavu,
ma koliko je ovo pogodilo. To bi bila velika greka. Ona verovatno ve pokuava da izbunari nekoga,
tako da sami moramo da razmiljamo o dostojnoj zameni. to pre to bolje. To je prosto pitanje dobre
samouprave.
Na ta zapravo misli? upita Majls. Na izbore?
Mogue ree Hauard oprezno ali sumnjam. To je samo upranjeno mesto. Ako nema dovoljno
zanimanja za izbore iako, ponoviu, ne smemo da potcenimo Benavu ali ako ona ne moe da ubedi
devetoro ljudi da predloe javno glasanje, bie to prosto pitanje unutranjeg izglasavanja novog odborni-
ka. U tom sluaju, treba nam devet lanova odbora da ratifikuju unutranje glasanje. Devet je kvorum. Do
isteka Ferbraderovog mandata ostalo je jo tri godine. Isplati se. Mogli bismo celu stvar da preokrenemo
ako bismo ubacili jednog od naih na Ferbraderovo mesto.
Hauard je debelim prstima trupkao po obodu svoje vinske ae, gledajui u sina s druge strane stola.
irli i Morin su takoe gledale u Majlsa, a Majls je, pomisli Samanta, zurio u oca kao neki veliki debeli
labrador, drhtei od iekivanja da ga ovaj neim poasti.
Deli sekunde kasnije nego to bi to bio sluaj da je trezna, Samanta shvati o emu se tu radi i zato
se za stolom osea udna slavljenika atmosfera. Njena opijenost jeste bila oslobaajua, ali je iznenada
postala sputavajua, jer vie nije bila sigurna da e njen jezik biti iole posluan posle vie od jedne flae
vina i dugog utanja. Stoga radije pomisli nego to izgovori sledee rei:
Bolje bi ti bilo da im prokleto kae kako mora najpre sa mnom da porazgovara o tome, Majlse.

VII

Tesa Vol nije nameravala da se zadrava kod Meri nikad joj nije bilo prijatno da ostavi mua i Debelog
zajedno same u kui ali se ipak njena poseta nekako otegla na nekoliko sati. Kua Ferbraderovih bila je
preplavljena poljskim krevetima i vreama za spavanje; njihova ira familija dola je da popuni zjapeu
prazninu nastalu njegovom smru, ali nikakva graja niti vreva nisu mogle da sakriju ponor koji je progu-
tao Barija.
Sama sa svojim mislima prvi put otkako je njihov prijatelj preminuo, Tesa se po mraku vraala istim
putem kojim je dola, niz Crkvenu aleju. Bolela su je stopala, a demper nije bio dovoljan da je zatiti od
hladnoe. uo se samo zveket drvenih perli oko njenog vrata i prigueni zvuci televizora iz kua pored
kojih je prolazila.
Iznenada Tesa pomisli: Pitam se da li je Bari znao.
Nikada joj nije palo na pamet da je njen mu moda otkrio Bariju njenu veliku tajnu, ono trulo to je
ualo u korenu njenog braka. Ona i Kolin nikada nisu razgovarali o tome (mada je to bacalo senku na
mnoge njihove razgovore, naroito u poslednje vreme)
Veeras, meutim, Tesi se uinilo kao da je uhvatila Merin pogled na sam spomen Debelog
Iscrpljena si i umilja, Tesa je prekorevala sebe. Kolin je tako dobro uvao tajne da on to nikom ni-
kada ne bi rekao; ak ni Bariju, koji mu je bio uzor. Tesa je mrzela i samu pomisao da je Bari moda
znao da je njegova ljubaznost prema Kolinu mogla da potie iz saaljenja zbog onoga to je ona, Tesa,
uinila
Kada je ula u dnevnu sobu, zatekla je mua kako s naoarima sedi ispred televizora, s koga su dopi-
rale vesti. U ruci je imao hemijsku olovku, a u krilu hrpu odtampanih papira. Na Tesino olakanje, nije
bilo ni traga od Debelog.
Kako je ona? upita Kolin.
Pa, zna nije sjajno ree Tesa. S uzdahom olakanja uronila je u staru fotelju i izula izlizane ci-
pele. Ali je Barijev brat neverovatan.
Kako?
Pa zna pomae.
Skopila je oi i palcem i kaiprstom masirala koren nosa.
Oduvek sam mislio da je pomalo nepouzdan zau se Kolinov glas.
Stvarno? ree Tesa iz dubine svoje tame.
Da. Sea se kada je rekao da e doi da sudi na onoj utakmici protiv pakstonske gimnazije, pa je
pola sata pred utakmicu javio da ne moe te je Bejtman morao da uskoi umesto njega?
Tesa se suzdravala da ne prasne. Kolin je imao naviku da olako donosi sud na osnovu prvog utiska
ili jednog jedinog postupka. Nikad nije razumeo neizmernu promenljivost ljudske prirode, niti prihvatao
da se iza svakog neupadljivog lica krije jedinstveno i burno prostranstvo, ba kao to je sluaj i s njim.
Pa, bio je sjajan s decom oprezno e Tesa. Moram da legnem.
Nije se pomerila, ve je nastavila da sedi, usredsreena na pojedinane bolove u razliitim delovima
svog tela: u stopalima, krstima, ramenima.
Tes, neto sam razmiljao.
Mhm?
Zbog naoara su Kolinove oi izgledale sitno kao u krtice, tako da je njegovo visoko kvrgavo elo s
dubokim zaliscima delovalo jo izrazitije.
Sve to je Bari pokuavao da uini u optinskom odboru. Sve za ta se borio. Poljana. Klinika za le-
enje zavisnosti. Ceo dan razmiljam o tome. Duboko je uzdahnuo. Gotovo da sam odluio da nasta-
vim ono to je zapoeo.
Tesu proe zebnja koja je prikova za fotelju, na trenutak je ostavivii bez rei. Borila se da sauva
svoju profesionalnu bezizraajnost.
Siguran sam da bi Bari to eleo ree Kolin. Iz njegovog udnog uzbuenja izbijalo je pravdanje.
Nikada, ree onaj najiskreniji kutak Tesinog bia, ni na sekund Bari ne bi poeleo da to ini. Znao
je da si poslednja osoba koja to treba da radi.
Pobogu ree ona. Pa Znam da je Bari bio veoma ali to bi bila tako velika obaveza, Koline.
A i Parminder je jo uvek tu. Ona je i dalje tu, i dae sve od sebe da sve bude onako kako bi to Bari e-
leo.
Trebalo je da telefoniram Parminder, pomisli Tesa im je to rekla, osetivi pulsiranje krivice u sto-
maku. O boe, kako se nisam setila da pozovem Parminder?!
Ali trebae joj podrka; nikada nee moi da im se sama suprotstavi ree Kolin. A tvrdim da
Hauard Molison verovatno ve ovog asa sprema neku marionetu da zameni Barija. Verovatno je ve
O, Koline
Kladim se da je tako! Zna kakav je!
Papiri, neopaeno, ispadoe iz Kolinoivog krila na pod, kako kakav pljosnati beli vodopad.
Uiniu to za Barija. Nastaviu tamo gde je stao. Pobrinuu se da sve ono to je radio ne ode u ve-
tar. Znam sve detalje. Uvek je govorio da mu se pruila prilika kakvu ne bi imao da nije na tom poloaju,
i vidi samo koliko toga je on uradio za nau zajednicu. Svakako u se kandidovati. Sutra u videti ta tre-
ba da obavim.
U redu ree Tesa. Iz dugogodinjeg iskustva je znala da se Kolinu ne treba suprotstavljati u prvom
naletu entuzijazma, jer biste tako samo ovrsnuli njegovu reenost da istraje. Iz istog tog dugogodinjeg
iskustva i Kolin je shvatio da se Tesa esto pretvara da se slae pre nego to iznese primedbe. Te raspra-
ve su uvek bile protkane njihovim uzajamnim, neiskazanim seanjem na tu dugo uvanu tajnu. Tesa je ose-
ala da mu duguje. On je oseao da mu je duna.
Ovo stvarno elim, Tesa.
Razumem, Koline.
Iskobeljala se iz stolice, pitajui se da li e imati dovoljno snage da se popne uza stepenice.
Hoe li i ti da legne?
Za minut. Najpre moram ovo jo jednom da pregledam.
Skupljao je iskucane stranice koje su mu popadale; njegov nesmotreni nov projekat kao da mu je da-
vao neku grozniavu snagu.
U spavaoj sobi Tesa se polako svue. Oseala se kao da gravitacija deluje sve jae; bilo joj je toli-
ko naporno da podie udove, da svoj neposluni rajsferlus natera da joj se povinuje. Navukla je kunu
haljinu i otila u kupatilo, odakle je mogla da uje Debelog kako tumara tamo-amo povie njene glave.
Ovih dana se esto oseala usamljeno i iscrpljeno, osclirajui izmeu svog mua i sina, koji kao da su
postojali potpuno nezavisno, stranci jedan drugome, kao nebo i zemlja.
Tesa krenu da skine sat s ruke, a onda shvati da ga je jue zaturila. Tako je umorna stalno gubi stva-
ri i kako je mogla da zaboravi da pozove Parminder? Uplakana, zabrinuta i napeta, odvukla se u krevet.
Sreda

Kristal Vidon je u ponedeljak i utorak, nakon izuzetno gadne svae s majkom, prenoila kod prijateljice
Niki na podnom leaju. Svaa je poela kada je Kristal stigla kui nakon gluvarenja s drutvom u dvori-
tu i zatekla na pragu Teri kako razgovara sa Oboom. Svi iz Poljane su znali Oboa, oveka tupog podbu-
log lica, s kezom s razdvojenim zubima, cvikerima kao teglicama i prljavom starom konom jaknom.
Aj mi ih priuvaj, Ter, samo par dana? Bie tu neo para i za tebe, oe?
a da uva? upitala je Kristal. Robi se otre od Terinih nogu kako bi svom snagom obgrlio Kri-
stalina kolena. Nije voleo da mukarci dolaze u kuu. I imao je dobar razlog.
Nia. Kompjutere.
Ma nemoj Kristal ree Teri.
Nije elela da njena majka zarauje sa strane. Ne bi je iznenadilo da Obo izbaci posrednika i da joj
uslugu plati kesicom dopa.
Ne uzimaj.
Ali Teri je pristala. Otkad zna za sebe, Kristal je gledala kako njena majka svemu i svakome govori
da: pristaje, slae se, uvek posluna: da, vai, u redu, ajde de, evo ti, nema problema.
U sumrak, Kristal je otila do ljuljaki da se malo opusti s drutvom. Bila je nervozna i iscrpljena.
Nije joj dopiralo do mozga da je gospodin Ferbrader umro, ali je neprekidno oseala probadanje u sto-
maku, zbog ega je elela da se na nekom iskali. Takoe je oseala nemir i krivicu to je ukrala sat Tesi
Vol. Ali zato ga je ta glupa kuka ostavila ispred Kristal, a onda zatvorila oi? ta je oekivala?
Ni gluvarenje s drutvom joj nije pomoglo. Dema ju je neprekidno zadirkivala zbog Debelog; Kristal
je najzad prasnula i bacila se na nju; Niki i Lijen su morali da je zadre. Onda je Kristal besno odjurila
kui i zatekla Oboove kompjutere. Robi je pokuavao da se popne na kutije naslagane u dnevnoj sobi,
Teri je sedela kraj njega oamuena, dok je pribor za drogiranje bio razbacan po podu. Kao to se Kristal
i bojala, Obo joj je platio vreicom heroina.
Glupa jebena kuko narkomanska, sa e opet da te utnu iz klinike!
Ali heroin je Kristalinu majku odveo tamo gde rei nisu dopirale. Majka joj je uzvratila nazivajui je
kuketinom i kurvicom, ali je to izgovorila nekako odsutno. Kristal oamari Teri. Teri joj uzvrati da odje-
be i crkne.
Jebote, ti ga malo pazi, za promenu, prokleta beskorisna kravo narkomanska! vrisnu Kristal. Robi
jecajui potra za njom niz hodnik, ali mu ona zalupi ulazna vrata pred nosom.
Meu svim kuama u kojima je bila, Kristal je najvie volela Nikinu. Nije bila tako uredna kao kua
njene bake Ket, ali je bila prijatnija, nalik na utoite i krcata. Niki je imala dva brata i sestru, pa je Kri-
stal spavala u krevetu na rasklapanje izmeu kreveta dveju sestara. Zidovi su bili prekriveni slikama iz
asopisa, satkanim u kola poeljnih momaka i devojaka. Kristal nikad nije palo na pamet da ukrasi zido-
ve svoje sobe.
Ali izjedala ju je krivica; stalno se priseala Robijevog uasnutog lica kada mu je zalupila vrata, pa
se u sredu ujutru vratila kui. Ionako Nikina porodica ne bi bila previe oduevljena da je kod njih preno-
ila vie od dve noi zaredom. Niki joj je jednom prilikom rekla, krajnje otvoreno kao to je imala obi-
aj, da njena mama nema nita protiv ako se to ne dogaa preesto, ali i da Kristal treba da prestane da ih
koristi kao hostel, a naroito da se nipoto ne pojavljuje nakon ponoi.
inilo se da Teri nikad nije bilo drae to se Kristal vratila kui. Priala joj je o poseti nove socijal-
ne radnice, a Kristal se unezvereno pitala ta ta neznanka misli o njihovoj kui, koja je, sad ve uobiaje-
no trokava, odnedavno dosegla vrhunac. Kristal se posebno zabrinula to je Kej zatekla Robija kod
kue, umesto da bude u obdanitu, jer se Teri obavezala da e ga voditi. U to obdanite je krenuo jo dok
je bio kod starateljke, i to je bio kljuni uslov da ga vrate porodici prole godine. Takoe je pobesnela
zbog toga to je socijalna radnica zatekla Robija u pelenama, nakon silnog truda koji je Kristal uloila da
ga ubedi da pone da koristi toalet.
I a je rekla? upita Kristal Teri.
Rekla je da e se vrati uzvrati Teri.
Kristal je imala lo predoseaj. Njihova deurna socijalna radnica je rado izbegavala da se mea u
poslove porodice Vidon. Pogubljena i nemarna, esto ih nazivajui pogrenim imenima, pojavila bi se
svake dve nedelje bez ikakvog povoda, tek da proveri da li je Robi jo iv.
Ova nova pretnja jo vie oneraspoloi Kristal. Kad nije bila ufiksana, Teri bi ustuknula pred erki-
nim gnevom i putala Kristal da joj pridikuje. Iskoristivi privremeni autoritet to je bolje mogla, Kristal
naredi Teri da navue neku pristojnu odeu, na silu ugura Robija u iste pantalone, podseti ga da ne sme
da se upia, a zatim ga odvede u obdanite. Cmizdrio je dok ga je terala da poe; isprva se brecnula, a
potom, kad je unula i obeala mu da e u jedan doi po njega, on ju je pustio.
Kristal tog dana nije otila u kolu, iako joj je sreda bila omiljeni kolski dan, jer je tada imala i fi-
ziko vaspitanje i savetovanje. Bacila se na pospremanje stana, sipajui dezinfekciono sredstvo po kuhi-
nji, bacajui ustajalu hranu i opuke u kese za ubre. Sakrila je limenu kutiju od biskvita u kojoj je Teri
krila pribor za drogiranje i odvukla preostale kompjutere (tri su ve bila preuzeta) u plakar u hodniku.
Dok je strugala hranu s tanjira, Kristal je sve vreme razmiljala o veslakom timu. Sutra uvee bi
imala trening da je gospodin Ferbrader iv. Obino bi je povezao do tamo i nazad u svom kombiju, poto
drugaije nije mogla da pree preko kanala da bi dola do Jarvila. S njima bi se vozile i njegove keri
bliznakinje, Nim i ivon, kao i Sukvinder Davanda. Kristal se nikada nije druila s njima u koli, ali ot-
kako su postale tim, kad god se sretnu u hodniku, javljaju se jedna drugoj sa ta ima?. Kristal je oeki-
vala da e je gledati s visine, ali ispostavilo su da su sasvim prijatne kad ih upoznate. Smejale su se nje-
nim forama. Preuzele su neke od njenih omiljenih fraza. Kristal je, u neku ruku, bila glavna u ekipi.
Niko u Kristalinoj porodici nikada nije imao kola. Ako bi se potrudila, prisetila bi se mirisa unutra-
njosti kombija, uprkos smradu Terinog kuvanja. Uivala je u njegovom toplom mirisu, koji je podseao
na plastiku. Nikada vie nee kroiti u to vozilo. Ponekad bi se vozili i iznajmljenim minibusom, kada bi
gospodin Ferbrader vodio ceo tim, ili bi prenoili u drugom mestu ukoliko su se nadmetali sa ekipom iz
udaljenih kola. Obino su pevali Rijaninu pesmu Umbrella u zadnjem delu autobusa: to im je postao
ritual za sreu, njihova himna, a Kristal bi sama izvela Dej-Zijev rep s poetka pesme. Gospodin Fer-
brader je umalo crkao od smeha kada ju je prvi put uo kako peva:

Uh huh uh huh, Rihanna


Good girl gone bad
Take three
Action.
No clouds in my storms
Let it rain, I hydroplane into fame
Comin down with the Dow Jones

Kristal nikad nije razumela te rei.


Sandue Vol im je poslao cirkularni imejl, navodei da se ekipa nee sastajati sve dok ne nau novog
trenera, ali nikada im nee nai novog trenera, svi su znali da je to obino proseravanje.
To je bio tim gospodina Ferbradera, njegov projekat, njegovo edo. Kristal je trpela silne prozivke
od Niki i ostatka ekipe otkako se prikljuila timu. Iza njihove zajedljivosti krila se neverica, a kasnije i
divljenje, jer je njihova ekipa osvajala medalje. (Kristal je svoje drala u kutiji koju je ukrala iz Nikine
kue. esto je imala obiaj da kriom puni depove tuim stvarima koje bi joj se dopale. Posredi je bila
plastina kutija, oslikana ruama deja kutija za nakit, zapravo. U njoj je trenutno i Tesin sat).
Ubedljivo najlepe im je bilo kada su pobedile one uobraene kuke iz kole Sv. Ana; bio je to najbo-
lji dan Kristalinog ivota. Direktorka je na narednom zboru pozvala tim da izae pred celu kolu (Kristal
je premrla: Niki i Lijen su joj se smejale), ali onda su im svi zapljeskali a to je znailo; Vinterdaun je
pregazio Sv. Anu.
Ali sad je sve to gotovo, prolost, vonje kolima, veslanje, davanje izjava za lokalne novine. Volela
je da bude u novinama. Gospodin Ferbrader je rekao da e biti s njom kad bude davala intervju. Samo
njih dvoje.
A o emu e teti da im priam, a?
O tvom ivotu. Zanima ih tvoj ivot.
Kao da je poznata linost. Kristal nije imala novca za asopise, ali ih je viala u Nikinoj kui i kod
lekara, kada bi vodila Robija. To bi bilo jo bolje nego ono kad je bila u novinama sa ostatkom tima. Iz-
garala je od ushienja na tu pomisao, ali je nekako uspevala da dri jezik za zubima i da se ne pohvali ak
ni Niki i Lijen. elela je da ih iznenadi. I bolje to im nita nije rekla. Nikada vie nee biti u novinama.
U Kristalinom stomaku stvorila se praznina. Trudila se da vie ne razmilja o gospodinu Ferbraderu
dok se kretala kroz kuu, istei nespretno ali uporno, dok je njena majka sedela u kuhinji, puila cigaretu
i zurila kroz zadnji prozor.
Malo pre podneva, ispred kue se parkirao stari plavi vokshol i iz njega izae neka ena. Kristal je
opazi kroz prozor Robijeve sobe. Posetiteljka je imala veoma kratku tamnu kosu i nosila je crne pantalo-
ne, indijsku ogrlicu s drvenim perlama, a preko ramena je prebacila veliki ceger, koji je, ini se, bio pun
fascikli i papira.
Kristal stra niza stepenice.
Misim da je to ona! doviknu ona Teri, koja je jo uvek bila u kuhinji. Socijalna.
ena zakuca na vrata, a Kristal joj otvori.
Zdravo, ja sam Kej. Zamenjujem Meti. Ti mora da si Kristal.
Aha ree Kristal i ne potrudivi se da se osmehne Kej. Uvela ju je u dnevnu sobu i opazila je kako
razgleda prostoriju, i dalje neurednu ali koliko-toliko pospremljenu: ispranjena pepeljara i dobar deo
loma sada je bio naguran na slomljenu policu. Tepih je bio prljav, poto usisiva nije radio, a na podu su
jo bili pekir i teglica cinkove masti, povrh koje je stajao jedan od Robijevih autia. Kristal je pokua-
vala da odvue panju Robiju autiem dok mu je mazala zadnjicu.
Robi je u predkolskom ree Kristal Kej. Ja ga odvela. Obukla mu pantalone. Ona ga stalno vra-
a u pelene. Reko joj da to ne radi. Namazala sam mu dupe. Bie on dobro, to je samo obian osip od
pelene.
Kej joj se ponovo osmehnu. Kristal proviri kroz vrata i povika: Kevo!
Teri im se pridrui, doavi iz kuhinje. Nosila je prljavu staru duksericu i farmerke, i to je vie bila
pokrivena, to je bolje izgledala.
Zdravo, Teri ree Kej.
a ima? ree Teri, uvukavi duboko dim cigarete.
Sedaj naredi Kristal majci, koja je poslua, sklupavi se u istu fotelju u kojoj je i ranije sedela.
Oe oljicu aja, il neo drugo? Kristal upita Kej.
To bi bilo sjajno ree Kej, sedajui i otvarajui fasciklu. Hvala.
Kristal urno izae iz sobe. Paljivo je oslukivala, pokuavajui da razazna ta Kej govori njenoj
majci.
Verovatno nisi oekivala da me vidi ovako skoro, Teri ula ju je Kej (imala je udan akcenat:
zvuao je poput londonskog, kao ona nova fensi gadura u koli na koju se polovini deaka digao) ali
sam se jue prilino zabrinula za Robija. Kristal kae da je danas otiao u obdanite?
Aha ree Teri. Ona ga je odvela. Jutros se vratila.
Vratila? A gde je bila?
Samo sam bila kod prespavala sam kod drugarice ree Kristal, urno se vrativi u dnevnu sobu
da joj sama odgovori.
Aha, al se jutros vratila dodade Teri.
Kristal se vrati do ajnika. Pravio je toliku buku dok je kljuao da nije mogla da razazna o emu njena
majka i socijalna radnica razgovaraju. Nalila je mleko u olje s vreicama aja, urei da to pre zavri,
a zatim odnela tri vrele olje do dnevne sobe, taman na vreme da uje Kej kako kae: razgovarala
sam jue s gospoom Harper iz predkolskog
Ta gadura dobaci Teri.
Evo ga ree Kristal Kej, poloivi olje sa ajem na pod, pa okrenu ruku jedne olje k sebi.
Hvala ree Kej. Teri, gospoa Harper mi je rekla da je Robi esto odsustvovao poslednja tri
meseca. Ve neko vreme nije sastavio ni nedelju dana u obdanitu, zar ne?
a? ree Teri. Nije. Ne, jeste. Samo je jue izost. I onomad, kad ga je bolelo grlo.
A kad je to bilo?
a? Pre neki mesec mesec i po recimo.
Kristal je sela na rukohvat majine fotelje. Pogledom je streljala Kej s visine, nervozno vaui va-
ku, prekrstivi ruke kao i majka. Kej je u krilu drala otvorenu debelu fasciklu. Kristal je mrzela fascikle.
Prvo napiu svata o vama, pa to uvaju i na kraju upotrebe protiv vas.
Robija ja vodim u vrti ree ona. Kad poem u kolu.
Pa po izjavi gospoe Harper, Robi ima sve vie izostanaka ree Kej, gledajui u ono to je zabe-
leila tokom razgovora s upravnicom obdanita. Stvar je u tome, Teri, to si se, kada ti je prole godine
vraeno starateljstvo, obavezala da e Robija zadrati u predkolskom.
Ne mote da ga, jebote poe Teri.
Nemoj, umukni, razume?! odbrusi Kristal majci. Zatim se obrati Kej. Zna, bio je bolesan,
upalili mu se krajnici, uzela sam mu antibiotike od lekara.
A kada je to bilo?
To ti je bilo pre tri-etri nedelje i zna, onda
Teri, jue kada sam bila ovde ree Kej, ponovo se obrativi Robijevoj majci (Kristal je sve bre
vakala, napravivi rukama dvostruku barijeru preko grudi) inilo se da ti je veoma teko da brine o
Robiju.
Kristal spusti pogled na majku. Njena butina je bila dvostruko deblja od Terine.
Nisam nikad ne bi Teri se predomisli. Dobro je njemu.
Kristalinim umom proe senka sumnje, poput siluete kakvog ustremljenog leinara.
Teri, jue kada sam dola bila si drogirana, zar ne?
Nisam, jebote, nisam! To je, jebote Jel ti to mene zajebava nisam se uradila, razume?
Kristal je neto stezalo u pluima i zvonilo joj u uima. Obo njenoj majci izgleda nije dao gram-dva,
ve mnogo vie. Socijalna radnica ju je videla uraenu. Teri e biti pozitivna kad je sledei put budu te-
stirali u Belapelu i ima opet da je izbace s klinike
(A bez metadona, ponovo e nastati onaj komar kad Teri skroz odlepi, pa opet pone da prima kite
u svoja krezuba usta kako bi nahranila venu. I ponovo e im oduzeti Robija, i moda ga vie nikad nee ni
vratiti. U malenom plastinom srcu koje je visilo sa ostalim privescima na Kristalinim kljuevima nalazi-
la se Robijeva slika, i to stara. Kristalino pravo srce uto poe da bubnja kao dok vesla na trkama, vukui
i vukui vesla kroz vodu, dok joj miii pevaju, a ona gleda drugu ekipu kako ostaje za njima)
Ti, jebena povika ona, ali je niko nije uo, jer je Teri jo uvek cmizdrila pred Kej, koja je se-
dela sa oljom u rukama, gluva na njene vapaje.
Nisam se, jebote, radila, ni ne mo da dokae
Ti jebena glupa glasnije e Kristal.
Nisam se radila, jebote, to je jebena la vritala je Teri, zver u klopci koja se koprca, ali se samo
jo vie zapetljava. Nikad ne bi, da mu jebem Nikad to ne bi
Opet e te izbaciti iz one usrane klinike, jebena glupa kuko!
Nemo da si se usudila da mi se tako obraa!
U redu nadglasa Kej graju, spusti olju na pod i ustade, uplaena prizorom koji je izazvala, a za-
tim uzviknu: Teri! iskreno uplaena, jer se Teri popela na fotelju kako bi sela na drugi rukohvat, licem
u lice sa erkom. Dok su urlale jedna na drugu, gotovo se dodirujui nosevima, liile su na dva gargojla.
Kristal! povika Kej, kada je Kristal podigla pesnicu.
Kristal naglo skoi s fotelje, to dalje od majke. Iznenadila se kad je osetila toplu tenost niz obraze i
na tren zbunjeno pomislila da je to krv, no bile su to suze, samo suze, providne i sjajne na jagodicama pr-
stiju dok ih je brisala.
Dobro ree Kej usplahireno. Hajde da se smirimo, molim vas.
Ti se, jebote, smiri! odvarti Kristal. Drhtei, nadlakticom obrisa lice, a zatim odjuri nazad do maj-
ine fotelje. Teri ustuknu, ali joj Kristal samo ote paklu cigareta, izvadi iz nje poslednju cigaretu i upalja
te pripali. Uvlaei dim, udalji se od majke i prie prozoru, okrenuvi im lea, trudei se da zaustavi
suze pre nego to opet potekoe.
U redu ree Kej, jo uvek na nogama ako moemo lepo da porazgovaramo o tome
Ma, odjebi tupo e Teri.
Re je o Robiju dodade Kej. Jo uvek je stajala, preplaena da bi se opustila. Zato sam tu. Da
se uverim da je Robi dobro.
Nekoliko puta nije otiao u obdanite, pa a? ree Kristal, kraj prozora. Nia strano
Nije strano sloi se Teri, poput priguenog odjeka.
Ne mislim samo na obdanite ree Kej. Jue kada sam ga obila Robi je bio prljav i ojeden.
Preveliki je za pelene.
Svukla sam mu jebenu pelenu, sad ima pantalone, reko vam to! besno e Kristal.
ao mi je, Teri ree Kej ali ti ne moe sama da se stara o tako malom detetu.
Ama nisam
Moe do sutra da mi govori da se nisi drogirala ree Kej, a Kristal u njenom glasu prvi put zau
neto stvarno, neto ljudsko: pomirenost s neizbenim, ljutnju. Ali testirae te na klinici. Obe znamo da
e test biti pozitivan. Kau da ti je ovo poslednja prilika, da e te ponovo izbaciti.
Teri nadlanicom obrisa usta.
Sluajte, vidim da ne elite da izgubite Robija
Onda, jebote, nemoj da nam ga uzme! povika Kristal.
Nije to tako jednostavno ree Kej. Ponovo je sela i s poda podigla teku fasciklu, koja joj je ispa-
la, pa je spustila u krilo. Teri, kada su ti prole godine vratili Robija, bila si se skinula s heroina. Preu-
zela si na sebe veliku obavezu, da ostane ista i nastavi leenje, a obavezala si se i na jo neto, reci-
mo, da e Robi nastaviti da ide u obdanite
Aha, i vodla sam ga
Neko vreme ree Kej. Jedno vreme jesi, Teri, ali nije dovoljno da to radi samo radi reda.
Nakon onoga to sam jue zatekla i posle porazgovara sa tvojom savetnicom s klinike i gospoom Har-
per, bojim se da moramo preispitati stvari.
a to znai? upita Kristal. Jo jedno jebeno razmatranje sluaja, jelda? a e vam? Dobro mu
je! Ja se brinem o jebote, umukni! zaurla na Teri, koja je iz fotelje pokuavala da joj upadne u re.
Ona se ne ja se brinem o njemu, razumete? vikala je na Kej, modra u licu, dok su joj debelo iscrtane
oi kiptele od suza gneva, i udarala se prstom po grudima.
Kristal je redovno obilazila Robija dok je bio kod staratelja onih mesec dana, kada im je bio oduzet.
Nije je putao, molio ju je da ostane na aju, plakao kad bi otila. Kao da vam je neko istrgao pola utrobe
i nee da je vrati. Kristal je htela da Robi ide kod bake Ket, kao to su nju toliko puta slali u detinjstvu,
kad god bi Teri pukla. Ali baka Ket je sada bila prestara i nejaka, i nije imala vremena za Robija.
Razumem da voli brata i da daje sve od sebe da mu pomogne, Kristal ree Kej ali ti nisi Ro-
bijeva zakonska
A o ne bih bila? Ja sam mu sestra, jebote!
U redu strogo e Kej. Teri, mislim da sada moramo da se suoimo s istinom. im se pojavi, le-
tee s Belapela; kae da se nisi drogirala a onda na testu bude pozitivna. To mi je tvoja savetnica s
klinike jasno stavila do znanja preko telefona.
Dok je sklupana uala u fotelji, krezava poput kakvog udnog hibrida starice i deteta, Teri je zurila
neuteno i odsutno.
Mislim da je jedini nain da izbegne izbacivanje s klinike nastavi Kej da prizna, i to odmah,
da si se uradila, da preuzme odgovornost za ponovno srljanje u propast i pokae kako predano radi na
tome da okrene novi list.
Teri je i dalje samo piljila. Ona je na optube umela da odgovori samo laganjem. Aha, vai, ajde
onda, daj vamo, a potom: Ne, nikad, nisam, neu, nisam se, jebote, uradila
Postoji li neki poseban razlog to si ove nedelje uzimala heroin kada si ve na pozamanoj dozi me-
tadona? upita Kej.
Aha ree Kristal. Aha, jer se Obo pojavio, a ova ne ume da ga odbije!
More, umukni odbrusi joj Teri bezvoljno. Kao da je pokuavala da razlui ta joj je to Kej rekla:
taj udan, opasan savet da govori istinu.
Obo ponovi Kej. Ko je Obo?
Jebeni drko ree Kristal.
Tvoj diler?
Umukni Teri ponovo upozori Kristal.
o ga prosto nisi odbila? prodera se Kristal na majku.
U redu ree Kej, ko zna koji put. Teri, ponovo u pozvati tvoju savetnicu s klinike. Pokuau da
je ubedim da je za vau porodicu dobro da ostane u programu.
O, stvarno? upita Kristal, zapanjeno. Mislila je da je Kej strana kuketina, vea kuketina ak i
od one ene iz starateljske porodice s besprekornom kuhinjom i finim i nenim reima, od ega se Kristal
oseala kao golo govno.
Da ree Kej hou. Ali Teri, to se nas tie, mislim sada na Slubu za brigu o deci, ovo je krajnje
rava situacija. Moraemo pomno da pratimo ta se deava u Robijevom kunom okruenju. Hoemo da
vidimo promene, Teri.
Da, vai se ree Teri, pristajui na to kao to je pristala na sve i na svakoga.
Ali Kristal ree: Oete, videete. Ima da se promeni. Ja u joj pomoi. Promenie se.

II

irli Molison je sredom deurala u Jugozapadnom klinikom centru u Jarvilu. Tu su ona i desetak drugih
volontera obavljali sporedne poslove: gurali kolica s knjigama izmeu kreveta, zalivali cvee pacijenti-
ma, ili do prodavnice u predvorju bolnice umesto onih koji su bili prikovani za krevet i koje nije imao
ko da poseti. irli je najvie volela da ide od kreveta do kreveta i prima narudbine za jelo. Jednom pri-
likom, dok je nosila belenicu i plastificiranu propusnicu, neko je pomislio da je ona direktorka bolnice.
irli je palo na pamet da volontira prilikom najdueg razgovora koji je dotad vodila sa Dulijom
Foli, tokom jedne od onih divnih boinih proslava u Vili Svitlav. Tada je saznala da Dulija uestvuje u
prikupljanju donacija za pedijatrijsko krilo lokalne bolnice.
Ono to nam zapravo treba jeste poseta nekog iz kraljevske porodice rekla je Dulija, a pogled joj
je odlutao preko irlinog ramena ka vratima. Zamoliu Obrija da nasamo popria s Normanom Bejli-
jem. Izvinite me, moram da se pozdravim s Lorensom
irli ostade da stoji tu kraj koncertnog klavira, govorei: O, naravno, naravno iako je sagovornica
ve otila. Pojma nije imala ko je Norman Bejli, ali joj se od samog pomena njegovog imena zavrtelo u
glavi. Sutradan je, ne rekavi ak ni Hauardu ta je namerila, pozvala kliniki centar i raspitala se za vo-
lontiranje. Saznavi da se od nje ne trai nita drugo osim da je besprekornog vladanja, zdravog razuma i
jakih nogu, smesta je zamolila da joj poalju prijavu.
Volontiranje je uvelo irli u jedan nov, velianstven svet. Na takvo sanjarenje podstakla ju je Dulija
Foli sasvim sluajno dok su stajale kraj koncertnog klavira: prizor u kojem ona smerno stoji sa skloplje-
nim akama ispred sebe, s plastificiranom propusnicom oko vrata, dok kraljica polako ide izmeu redova
nasmejanih volontera. Videla je sebe kako izvodi savreni kniks; kraljici bi to privuklo panju, te bi za-
stala da proaskaju; estitala bi irli to tako velikoduno ustupa svoje slobodno vreme a zatim bi ble-
snuo blic i fotografija bi sutra osvanula u novinama: Kraljica u razgovoru s gospoom irli Molison,
volonterkom Ponekad, kad bi o tome zaneseno matala, kroz nju bi prostrujalo neto boansko.
Volontiranje u bolnici pruilo je irli novu novcatu municiju kojom bi mogla da dokraji Morininu
uobraenost. Kada se Kenova udovica, poput Pepeljuge, preobrazila iz prodavaice u poslovnu enu, po-
stala je nepodnoljivo nadmena, to je irli poelo strano da ivcira (iako je sve to podnosila uz beza-
zleni osmeh maeta). No irli se ipak izborila s tim; ona nije radila za novac, ve iz milosra. Bilo je
plemenito volontirati; to rade ene kojima ne treba dodatni prihod; ene kao ona i Dulija Foli. tavie,
bolnica je za irli bila neiscrpni izvor traeva, kojima bi Morinino nesnosno trtljanje o novom kafeu poti-
snula u drugi plan.
Jutros je irli odlunim glasom saoptila voi volontera da bi volela da radi u Odeljenju dvadeset
osam, te je smesta poslata na Onkologiju. U Odeljenju dvadeset osam radila je njena jedina prijateljica,
koju je stekla meu bolnikim osobljem; neke od mlaih sestara su umele da budu grube i nadmene prema
volonterima, ali Rut Prajs, koja se nedavno vratila na mesto medicinske sestre, nakon esnaest godina pa-
uze, od poetka je bila veoma ljubazna. Obe su bile, kako bi irli rekla, pagfordske ene, te su se lako
sprijateljile.
(Mada, istini za volju, irli nije bila rodom iz Pagforda. Ona i njena mlaa sestra odrasle su s maj-
kom u skuenom neurednom staniu u Jarvilu. irlina majka je mnogo pila; nikada se nije razvela od nji-
hovog oca, koga nisu viale. inilo se da svi mukarci u gradu znaju za irlinu majku, te su se vragolasto
smejuljili dok bi izgovarali njeno ime ali to je bilo tako davno, a irli je smatrala da prolost ne posto-
ji ukoliko je nikada ne spominjete. Odbijala je da se seti.)
irli i Rut se radosno pozdravie, ali ujutro je vladala velika guva, te nisu imale vremena ni za ta
drugo sem za nekoliko rei o iznenadnoj smrti Barija Ferbradera. Dogovorile su se da se nau u vreme
pauze za ruak, oko pola jedan, te irli produi da pokupi kolica s knjigama.
Bila je lepo raspoloena. Videla je budunost tako jasno, kao da se ve dogodila. Hauard, Majls i
Obri Foli e se ujediniti da se zauvek ratosiljaju Poljane, to e biti povod za veernje slavlje u Vili Svi-
tlav
irli je bila opinjena tim zdanjem: ogromnom batom sa sunanim asovnikom, uredno odravanim
ukrasnim grmljem, irokim hodnikom ukraenim drvenim panelima, fotografijom vlasnika zdanja u srebr-
nom ramu povrh koncertnog klavira kako zbija ale s princezom. U ponaanju Folijevih prema njoj i nje-
nom suprugu njen goniki njuh nije otkrio ni traga nadmenosti niti oholosti; no, kad god bi se nala u or-
biti Folijevih, u njoj bi uzavrelo mnotvo raznih oseanja koja su joj odvlaila panju. Zamislila bi njih
petoro kako sede na privatnoj veeri u jednom od onih divnih bonih sobiaka, Hauard bi seo kraj Duli-
je, ona s Obrijeve desne strane, a Majls izmeu njih. (U irlinom fantaziranju Samanta bi imala neke neo-
dlone obaveze te ne bi bila u prilici da im se pridrui.)
irli i Rut su se nale u pola jedan, kod pulta s vonim jogurtom. Buna bolnika menza jo uvek nije
bila krcata kao to e biti oko jedan, te su bolniarka i volonterka lako nale ulepljen i umrvljen sto za
dvoje odmah uza zid.
Kako je Sajmon? Kako su deaci? upita irli nakon to je Rut prebrisala sto te su na njega preba-
cile sadraj svojih posluavnika i sele jedna nasram druge, spremne za askanje.
Saj je dobro, hvala na pitanju. Danas donosi kui nov kompjuter. Deaci jedva ekaju, moe da za-
misli.
To nije bilo ni blizu istine. Endru i Pol su obojica imali jeftine laptopove; kompjuter je uao u oku
majune dnevne sobe i obojica deaka su ga se klonila, ne elei da imaju veze ni sa im to bi ih pribli-
ilo ocu. Rut je esto govorila irli o sinovima kao da su mnogo mlai no to zaista jesu: nezahtevni, po-
sluni i lako ih je zabaviti. Moda je elela da deluje to mlae, ne bi li istakla razliku u godinama izme-
u sebe i irli koja je ionako iznosila skoro dve decenije kako bi jo vie liile na majku i erku. Ru-
tina majka je umrla pre deset godina; alila je to pored sebe nema neku stariju enu, a irlin odnos sa
erkom bio je, kako je natuknula Rut, daleko od savrenog.
Majls i ja smo oduvek vrlo bliski. Meutim, Patria je pomalo teka. Sad je gore, u Londonu.
Rut je eznula da sazna vie, ali njima dvema je zajedniko bilo uzajamno divljenje zbog uljudne re-
zervisanosti, ponosno odravanje neukaljane fasade pred ostatkom sveta. Rut je, stoga, potisnula pobue-
nu znatielju, iako se jo uvek nadala da e, kad doe vreme, saznati zato je Patria toliko teka.
Trenutne simpatije izmeu irli i Rut poivale su na obostranom prepoznavanju slinosti: ena iji je
najvei uspeh to to je zadobila i ouvala naklonost svog supruga. Poput masona, imale su kodeks pona-
anja, stoga se svaka oseala sigurnom u drutvu one druge, onako kako ne bi bila s drugim enama. Nji-
hovo druenje bilo je jo prijatnije jer je bilo zainjeno oseajem nadmonosti, budui da su potajno sa-
aljevale jedna drugu zbog izbora mua. Rut je Hauard izgledao groteskno, te se iuavala kako je njena
prijateljica, elegantno popunjena ali graciozna, uopte mogla da se uda za njega. Dok je irli iako nije
mogla da se seti je li ikada videla Sajmona, niti ula da se njegovo ime spominje u viim krugovima Pag-
forda, prozrevi da Rut ne vodi ni najskromniji drutveni ivot na Rutinog mua gledala kao na povue-
nog nikogovia.
I tako sam videla Majlsa i Samantu kako dovode Barija kaza Rut, preskoivi uvod i bacivi se na
glavnu temu. Nije znala da okolia, za razliku od irli, te joj je bilo teko da sakrije udnju za pagford-
skim traevima, koji su joj bili uskraeni, tamo gore na brdu iznad grada, gde je ivela otuena zbog Saj-
monove nedrueljubivosti. Jesu li stvarno videli kako se to dogodilo?
O, da! ree irli. Veerali su u golf klubu. Nedelja uvee, zna ve kako je to; curice su bile u
koli, a Sem vie voli da jede napolju, poto i nije neka kuvarica
Malo-pomalo, tokom njihovih zajednikih pauza za kafu, Rut je sticala uvid u priu koja se krila iza
Majlsovog braka sa Samantom. irli joj je ispriala kako je njen sin morao da se oeni Samantom jer je
ova zatrudnela s Leksi.
Snali su se najbolje to su mogli uzdahnula bi irli, hrabro i s vedrinom nosei to breme. Majls
je onda postupio kako treba, potpuno ga podravam. Devojice su predivne. teta samo to Majls nema
sina; divno bi se snaao s deakom. Ali Sem ne eli tree dete.
Rut je gutala sve neveto prikrivene irline osude na raun snahe. Pre mnogo godina, na prvi pogled
je omrznula Samantu, kada je otpratila tada etvorogodinjeg Endrua u vrti pri Crkvi Sv. Tome, gde je
upoznala Samantu i njenu erku Leksi. Raskalanim smehom, dubokim dekolteom i riznicom prilino ka-
kljivih ala koje je priala majkama u kolskom dvoritu, Samanta je na Rut ostavila utisak prave opasni-
ce. Godinama je Rut posmatrala Samantu kako prsi jedre grudi dok razgovara s Vikramom Davandom za
vreme roditeljskih sastanaka, i odvlaila Sajmona na kraj uionice kako ne bi morala da razgovara s
njom.
irli je jo uvek raspredala priu iz druge ruke o Berijevom poslednjem putovanju, neumorno istiui
kako se Majls smesta dosetio da pozove hitnu pomo, kako se odmah naao Meri Ferbrader, kako je na-
valjivao da ostane s njom u bolnici sve dok ne dou Volovi. Rut je pomno sluala, dodue pomalo nestr-
pljivo: irli je bila mnogo zabavnija kada je navodila Samantine brojne falinke nego kada je hvalila
Majlsa. tavie, Rut je jedva ekala da sa irli podeli neto uzbudljivo.
Nego, sada u optinskom odboru ima slobodno mesto ree Rut, poto je irli dola do trenutka
kada su Majls i Samanta prepustili uloge Kolinu i Tesi Vol.
Mi to zovemo upranjenim mestom irli je blago ispravi.
Rut duboko udahnu.
Sajmon ree ona ushieno razmilja da se kandiduje!
irli se mehaniki osmehnu, izvi obrve u znak uljudnog uenja i otpi gutljaj aja da sakrije lice. Rut
nije imala pojma da je uznemirila prijateljicu. Petpostavljala je da irli prieljkuje da njihovi muevi za-
jedno sede u optinskom odboru, te je gajila nadu da bi irli mogla da pomogne da se to i ostvari.
Sino mi je to saoptio nastavi Rut znaajno. Ve neko vreme razmilja o tome.
Ono ostalo to joj je Sajmon rekao o mogunosti uzimanja mita od ovih iz Grejsa kako bi ih zadrao
kao optinske izvoae radova Rut je odagnala iz uma, kao to je to inila sa svim Sajmonovim emama
i sitnim prekrajima.
Nisam imala pojma da se Sajmon zanima za rad u lokalnoj samoupravi ree irli, blagim i prijat-
nim glasom.
O, da ree Rut, koja takoe nije imala pojma za to veoma mu je stalo do toga.
Da li je razgovarao s lekarkom Davandom? upita irli, ponovo otpivi gutljaj aja. Da li mu je
ona predloila da se kandiduje?
Rut je bila pomalo zateena tim pitanjem, te nije sakrila zbunjenost.
Ne, on Sajmon godinama nije iao kod lekara. Mislim, zdrav je k dren.
irli se osmehnu. Ako je delao sam, bez podrke Davandine struje, onda je Sajmon zaista zanemar-
ljiva pretnja. irli se ak saali na Rut, koju eka runo iznenaenje. Ona, irli, poznavala je sve koji ne-
to znae u Pagfordu i teko da bi prepoznala Rutinog mua kada bi se pojavio u bakalnici: ta li sirota
Rut misli, ko e, za ime sveta, glasati za njega? Takoe, irli je znala da bi Hauard i Obri, da su tu, pitali
Rut jo neto, isto rutinski.
Sajmon oduvek ivi u Pagfordu, zar ne?
Ne, roen je na Poljani ree Rut.
Aha ree irli.
Otvorila je jogurt, uzela kaiku i zamiljeno uzela zalogaj. Ma kakvi bili njegovi izgledi na izborima,
nije zgoreg znati da bi Sajmon verovatno bio naklonjen Poljani.
Hoe li biti neto o tome na sajtu, to kako da se kandiduje? upita Rut, jo uvek se nadajui nekom
zakasnelom izlivu predusretljivosti i poleta.
O, da! neodreeno e irli. Mislim da hoe.

III

U sredu po podne Endru, Debeli i jo dvadeset sedmoro uenika proveli su poslednji as na retardmati-
ci, kako je to Debeli nazivao. Bili su u pretposlednjoj grupi za matematiku, koju je drala najnesposob-
nija profesorka iz tog predmeta: mlada ena sa crvenim flekama po licu koja tek to je zavrila kolu, ne-
sposobna da zavede red tokom asa, uvek gotova da zaplae. Debeli, koji je odluno radio na tome da
sroza sve ocene od prole godine, bio je prebaen u retardmatiku iz prve, najbolje grupe. Endru, koji je
itavog ivota muio muku s brojkama, iveo je u strahu da e ga prebaciti u poslednju grupu, zajedno s
Kristal Vidon i njenim roakom, Dejnom Talijem.
Endru i Debeli su sedeli zajedno u zadnjoj klupi. Povremeno, kad bi se umorio od zabavljanja itavog
razreda ili podsticanja drugova da ometaju as, Debeli bi pokazao Endruu kako da reava zbirne jednai-
ne. Buka je bila zagluujua. Gospoica Harvi se nadvikivala s njima, molei za tiinu. Uenici su po ve-
bankama arali prostakluke, stalno uz kripu ustajali da obiu tue stolove, vukui stolice po podu, a kad
god bi gospoica Harvi skrenula pogled, uionicom bi poleteli omanji projektili. Ponekad bi Debeli smi-
slio izgovor da se proeta po uionici, oponaajui Sandue i njegovo smeno klaenje sa ukruenim ru-
kama. Tu je svojim humorom najvie podilazio masama; na asovima engleskog, gde su i on i Endru bili u
prvoj grupi, ne bi nikada spao na to da zasmejava ljude na raun Sandueta.
Sukvinder Davanda je sedela tik ispred Endrua. Nekada davno u osnovnoj koli, Endru, Debeli i
ostali deaci vukli su Sukvinder za dugu crnu kiku upletenu plavom trakom. Zbog te kike je bila laka meta
kada su se igrali uge i katkad ih je opasno izazivala klatei joj se, kao sada, niz lea, skrivena od nastav-
niinog pogleda. Ali Endru vie nije eleo ni da vue, niti da dodirne ijedan Sukvinderin deo; bila je jed-
na od retkih devojica preko kojih bi preao pogledom bez trunke zanimanja. Otkako mu je Debeli ukazao
na to, primeivao je paperjaste tamne dlaice na njenoj nausnici. Sukvinderina starija sestra, Dasvant,
bila je gipka i puna oblina, uzanog struka, s licem koje je, pre Gajinog uspona na tron, Endruu bilo prele-
po, s visokim jagodicama, glatkom bakarnom koom i staklastosmeim bademastim oima. Naravno, Da-
svant mu je uvek bila nedostina: dve godine starija i najbolja uenica u estom razredu, svesna svojih
atributa i svih erekcija koje izaziva.
Sukvinder je bila jedina u uionici koja nije isputala nikakav zvuk. Pogrbljena, lica zagnjurenog u
rad, kao da se uaurila od usredsreenosti. Navukla je levi rukav dempera potpuno prekrivi aku i ste-
zala vrh rukava napravivi vunenu pesnicu. Njena potpuna mirnoa delovala je gotovo razmetljivo.
Veliki hermafrodit sedi, miran i tih promrmlja Debeli, pogleda uprtog u Sukvinderin potiljak.
Brkat, a ipak obdaren dojkama, maljavi mukoenska i dan-danas zbunjuje naunike svojim protivreno-
stima.
Endru se zakikota, iako mu nije bilo svejedno. Drae bi mu bilo da Sukvinder ne moe da uje ta De-
beli govori. Poslednji put kad je bio kod Debelog, ovaj mu je pokazao poruke koje je redovno slao Su-
kvinder preko fejsbuka. eljao je internet u potrazi za podacima i slikama o hirzutizmu, te bi joj svakoga
dana slao po citat ili sliku.
Bilo je donekle smeno, ali je Endruu zbog toga bilo neprijatno. Strogo govorei, Sukvinder to nije
zasluila: bila je veoma laka meta. Edru je najvie voleo kad Debeli usmeri svoj kao britva otar jezik na
one nadobudne, samozadovoljne ljude i na autoritativne osobe.
Odvojen od bradatog krda upregnutog u grudnjake pripovedao je Debeli sedi, izgubljen u misli-
ma, pitajui se da li bi mu dobro stajala jarea bradica.
Endru se nasmeja, a zatim se oseti krivim, ali Debeli je ve usmerio panju na pretvaranje nula u svo-
joj vebanci u napueni anus. Endru nastavi da nagaa gde da u svom rezultatu zadene decimalu, mislei
na povratak kui kolskim autobusom i na Gaju. Na povratku iz kole, bilo mu je mnogo tee da nae me-
sto u autobusu odakle bi mogao da je dri na oku, jer je esto sedela zaklonjena i pre nego to on ue, ili
bi sela predaleko. Iz onog osmejka tokom zbora u ponedeljak ujutru nita se nije izrodilo. Nije ga ni po-
gledala u autobusu naredna dva jutra, niti mu iim pokazala da je svesna njegovog postojanja. Za te etiri
nedelje otkako se zacopao u nju, Endru nijednom nije progovorio s Gajom. Pokuavao je da smisli poet-
nu vaku, dok se oko njega orila buka retardmatike. Ba je bilo smeno ono u ponedeljak, na zboru
Sukvinder, jesi li dobro?
Gospoica Harvi, koja se nagla nad Sukvinderin rad kako bi ga ocenila, zgranuto joj se zagledala u
lice. Endru je posmatrao Sukvinder kako klima glavom i sklanja ake sa stola, kako bi njima pokrila lice,
jo uvek nagnuta nad vebankom.
Volster! glasno im doapnu Kevin Kuper, koji je sedeo dva reda ispred njih. Volster! Kikiriki!
Pokuavao je da im skrene panju na ono to su ve znali: da Sukvinder, sudei po nenom podrhtava-
nju ramena, plae, te da gospoica Harvi uzalud grozniavo pokuava da otkrije ta nije u redu. Opazivi
jo veu nepanju svoje profesorke, odeljenje podivlja kao nikad.
Kikiriki! Volstere!
Endru nikada nije umeo da proceni da li Kevin Kuper to ini namerno ili sluajno, ali bio je obdaren
da ivcira ljude. Endruu su nadenuli nadimak Kikiriki jo odavno, u osnovnoj koli, a on ga je mrzeo. De-
beli ga je izbacio iz upotrebe tako to ga nikada nije ni koristio u takvim okolnostima njegova je uvek
bila poslednja. Kuper je ak omanuo i kod nadimka Debelog. Volster je bio u modi prole godine, i to
vrlo kratko.
Kikiriki! Volstere!
Odjebi, Kuperu, jebem te kurcoglava ree Debeli sebi u bradu. Kuper se nagnu preko naslona
svoje stolice, zurei u Sukvinder, koja se sklupala, gotovo dodirujui licem klupu, dok je gospoica
Harvi uala, smeno mlatarajui rukama oko nje, jer joj je bilo zabranjeno da dodiruje uenike. Uzalud
je pokuavala da izvue iz Sukvinder razlog njene uznemirenosti. Jo nekoliko uenika je primetilo tu iz-
nenadnu pometnju pa su se i oni zapiljili, dok je ispred klupa nekoliko deaka i dalje divljalo, slepo za
sve drugo osim za sopstvenu razonodu. Jedan od njih epa suner s drvenim draem s prazne katedre
gospoice Harvi i baci ga.
Suner polete preko uionice i udari u sat na suprotnom zidu, koji se srui na pod i razbi u parampar-
ad: na sve strane se razletee komadii plastike i metala, a nekoliko devojica, zajedno s gospoicom
Harvi, uplaeno ciknu.
Vrata uionice se iznenada irom otvorie i uz tresak odbie o zid. Razred utihnu. U dovratku je stajao
Sandue, pomodreo od besa.
ta se to zbiva u ovoj uionici?! Kakva je to buka?!
Gospoica Harvi poskoi pored Sukvinderine klupe poput lutka iz kutije, sa izrazom krivice i straha.
Gospoice Harvi! Va razred pravi nesnosnu buku. ta se to zbiva?
Gospoica Harvi je zanemela. Kevin Kuper se nije pomerio, jo uvek presamien unatrake preko na-
slona svoje stolice, kezei se, pogledom arajui s gospoice Harvi na Sandue, pa na Debelog i tako
ukrug.
Debeli progovori.
Pa, ako emo iskreno, oe, dovodili smo ovu sirotu enu do ludila.
Prolomi se gromoglasan smeh. Vrat gospoice Harvi naruie mrlje modrocrvenog psihosomatskog
osipa. Debeli se leerno klatio na zadnjim nogarima svoje stolice, ozbiljnog lica, gledajui u Sandue ne-
milosrdno izazivaki.
E, sad je dosta! ree Sandue. Ako ujem bilo kakvu buku iz ovog odeljenja, sve u vas poslati
na dopunsku nastavu. Jeste li me razumeli? Sve do jednog.
I on zalupi vrata dok su se oni jo uvek smejali.
uli ste zamenika direktora! povika gospoica Harvi, otravi bre-bolje do katedre. Tiina!
Hou tiinu! Ti Endru i ti, Stjuarte vas dvojica moete da poistite ovaj nered! Pokupite te krhoti-
ne sata!
Oni kao i obino poee da se bune zbog te nepravde, uz piskavu podrku nekoliko devojica. Pravi
poinioci tog ruilakog ina, za koje se znalo da ih se gospoica Harvi plai, sedeli su u svojim klupama
i kezili se. Poto je do kraja nastave ostalo jo samo pet minuta, Endru i Debeli se bacie na ienje, e-
kajui da se oglasi zvono i spase ih. Dok je Debeli mamio osmehe cupkajui tamo-amo, ukruenih ruku,
oponaajui Sanduetov hod, Sukvinder kriom obrisa oi akom umotanom vunenim rukavom i povue
se u svoj svet.
Kada se zvono oglasilo, gospoica Harvi nije pokuala da prekine gromoglasni amor ili da uspori
jurnjavu ka vratima. Endru i Debeli utnue krhotine sata ispod vitrina u dnu uionice i prebacie raneve
preko ramena.
Volstere! Volstere! dozivao ga je Kevin Kuper, hitajui da se pridrui Endruu i Debelom dok su
ili hodnikom. Jel ti i kod kue Sanduetu govori oe? Ozbiljno? Je li?
Mislio je da je najzad doskoio Debelom, nadao se da ga je ukebao.
Glup si k kurac, Kuperu iznureno e Debeli, na ta se Endru nasmeja.

IV

Lekarka Davanda e kasniti petnaestak minuta ree recepcionerka Tesi.


Ne mari ree Tesa. Ne urim.
Sputalo se vee, te su se prozori ekaonice pretvorili u kraljevskoplave povrine na zidovima. U e-
kaonici su bile jo samo dve osobe: izobliena, zadihana starica u pantoflama i mlada majka koja je ita-
la asopis, dok je njeno detence preturalo po kutiji s igrakama u uglu. Tesa uze stari iscepani broj tra-
asopisa Vrelina sa stoia nasred ekaonice, sede i poe da ga lista, razgledajui slike. To odlaganje joj
je davalo vremena da smisli ta e rei Parminder.
Jutros su kratko razgovarale telefonom. Tesa se izvinila Parminder to joj smesta nije javila za Barija,
a Parminder joj je odvratila da to nije bitno, da ne lupeta gluposti, jer se ona nimalo ne ljuti; ali je Tesa,
poprilino iskusna u komunikaciji s krhkim i osetljivim osobama, znala da je Parminder, ispod te nako-
streene ljuture, duboko povreena. Pokuala je da joj objasni da je u poslednje vreme naisto iscrplje-
na i da ima pune ruke posla oko Meri, Kolina, Debelog i Kristal Vidon; te da joj je ve svega dosta, da je
pogubljena i nesposobna da razmilja o bilo emu osim o trenutnim problemima. Ali Parminder ju je pre-
sekla usred monologa sa izgovorima i mirno joj rekla da e se videti kasnije, na hirurkom odeljenju.
Doktor Kroford izae iz svoje ordinacije, sed i bradat, veselo mahnu Tesi pa ree: Mejsi Loford?
Mlada majka je bezuspeno pokuavala da nagovori erkicu da ostavi stari telefon na tokie koji je pro-
nala u kutiji s igrakama. Dok ju je majka neno vukla za ruku pratei doktora Kroforda, curica se e-
njivo zagleda preko ramena u telefon igraku, koja e joj zauvek ostati nedokuiva.
Kada su se vrata zatvorila za njima, Tesa shvati da se nesvesno smejulji, te se bre-bolje uozbilji. i-
nilo joj se da postaje jedna od onih starica to nepromiljeno guguu maloj deci, plaei ih. Tako bi vole-
la da ima jednu bucmastu plavokosu ker pored svog mravog, crnokosog sina. Kako je to uasno, pomi-
sli Tesa, prisetivi se Debelog kad je bio beba, kad vas progone duhovi sopstevene ive dece. Nikada
nee saznati koliko je njihovo odrastanje bolelo svakodnevno, jer da su znali, ne bi to podneli.
Vrata Parminderine ordinacije se otvorie, a Tesa podie pogled.
Gospoo Vidon ree Parminder. Pogled joj se susretnu s Tesinim i ona joj se kiselo osmehnu, je-
dva primetno zategavi miie oko usana. Starica u pantoflama s naporom ustade i othrama za Parminder
iza pregradnog zida. Tesa zau kako se vrata Parminderine hirurke ordinacije zatvaraju.
itala je tekstove ispod mnogobrojnih fotografija ene jednog fudbalera, u razliitim kompletima koje
je nosila tokom prethodnih pet dana. Prouavajui njene duge vitke noge, Tesa se zapita kakav bi joj ivot
bio da ima takve noge. Nije mogla da se odupre sumnji kako bi bio potpuno drugaiji. Tesine noge su bile
debele, bezobline i kratke; najradije bi ih zauvek sakrivala u izmama, ali joj je bilo teko da nae do-
voljno modela koje bi mogla da zakopa preko listova. Seala se kako je, tokom savetovanja, jednoj
krupnoj devojici govorila da izgled nije vaan, da je narav mnogo vanija. Kakvim glupostima uimo
decu, pomisli Tesa, okreui stranicu asopisa.
Negde se otvorie vrata, uz tresak. Neko je vikao isprekidanim glasom.
U vraju mater, od vas mi je jo gore! Kakav je to nain?! Dola sam ovamo po pomo. To je va
pos to vam je!
Tesa i recepcionerka se pogledae, a zatim se okrenue ka izvoru vike. Tesa zau Parminder, koja je
zadrala birmingemski akcenat ak i posle toliko godina u Pagfordu.
Gospoo Vidon, jo uvek puite, i zbog toga moram da vam promenim dozu. Kad biste prestali da
puite puai mnogo bre metabolizuju teofilin, pa vam cigarete ne samo pogoravaju emfizem ve
umanjuju dejstvo leka
Nemo da vie na mene! Dovde mi te je! Ima da te prijavim! Dala si mi pogrene usrane tablete!
Ou da me pregleda neko drugi! Ou kod doktora Kroforda!
Iza pregrade se pojavi starica, teturajui se, dahui, modrog lica.
Oe da me ubije, krava jedna garava! Nemo da te ona lei! doviknu Tesi. Ima da te ubije leko-
vima, kuka pakistanska.
Ona se odgega ka izlazu na nestabilnim vretenastim nogama uukanim u pantofle, brekui i psujui
iz dubine bolesnih plua. Vrata se zatvorie za njom. Recepcionerka jo jednom pogleda u Tesu. uli su
kako se vrata Parminderine ordinacije ponovo zatvaraju.
Parminder se pojavila tek nakon pet minuta. Recepcionerka je usiljeno zurila u monitor.
Gospoo Vol ree Parminder, uz jo jedan zategnuti kvaziosmeh.
ta bi ono? upita Tesa kada je sela na stolicu kraj Parminderinog stola.
Gospoi Vidon nova terapija utie na rad eluca smireno e Parminder. Danas ti radimo krvnu
sliku, zar ne?
Da ree Tesa, istovremeno zastraena i povreena Parminderinim profesionalnim dranjem.
Kako si mi, Minda?
Ja? upita Parminder. Dobro sam. to?
Pa Bari znam koliko ti je znaio, i ti njemu.
U Parminderinim oima se nakupie suze i ona pokua da ih odagna mirkanjem, ali bilo je prekasno:
Tesa ih je ve videla.
Minda ree ona, poloivi mesnatu aku na Parminderinu koatu ruku, ali Parminder se izmaknu,
kao da ju je Tesa oarila; a onda, poto ju je izdao sopstveni nagon, istinski zaplaka. Nije imala gde da se
sakrije u maloj prostoriji, iako joj je okrenula lea koliko je mogla u rotirajuoj stolici.
Pripala mi je muka kad sam shvatila da te nisam pozvala ree Tesa, preko jecaja koje je Parmin-
der odluno pokuavala da prigui. Htela sam da se sklupam i da umrem. Mislila sam da te pozovem
slagala je ali nismo oka sklopili, gotovo celu no smo proveli u bolnici, a zatim smo morali pravo na
posao. Kolin se rasplakao na zboru kada je obznanio vest, pa se onda pred svima estoko razgnevio na
Kristal Vidon. A onda je Stjuart pobegao sa asova. A Meri se raspada ba mi je ao, Minda, trebalo je
da te zovem.
lupost nerazgovetno e Parminder, lica skrivenog iza maramice koju je izvukla iz rukava.
Meri najbitnija
Ti si bila meu prvima koje bi Bari pozvao tuno e Tesa, a onda na svoj uas i sama briznu u
pla.
Minda, tako mi je ao jecala je ali morala sam da se borim s Kolinom i svima ostalima.
Ne budi luda grcajui ree Parminder, briui usko lice. Ba smo lude.
Ne, nismo. Daj, opusti se bar jednom u ivotu, Parminder
Ali lekarka ispravi mrava ramena, izduva nos i isprsi se.
Da li ti je Vikram rekao? bojaljivo upita Tesa, izvukavi punu aku maramica iz kutije na Parmin-
derinom stolu.
Ne ree Parminder. Hauard Molison. U bakalnici.
O boe, Minda, tako mi je ao.
Ne budi luda. Ne mari.
Poto se isplakala, Parminder oseti mrvicu olakanja te malo prijateljskije nastupi prema Tesi, koja je
jo brisala suze s bezizraznog blagog lica. Zbog toga joj laknu, jer sad kad Barija vie nema, ostala joj je
samo Tesa jedini pravi prijatelj u Pagfordu. (Uvek bi dodala u Pagfordu, pretvarajui se da tamo ne-
gde, izvan ove varoi, ima stotine vernih prijatelja. Nikada nije htela da prizna da su ti prijatelji samo us-
pomene na njeno drutvo iz kole u Birmingemu, od kojeg su je odavno otrgli talasi ivota, i kolege s ko-
jima je studirala i stairala, koji su joj slali estitke za Boi, ali je nikad nisu poseivali, niti ona njih.)
Kako je Kolin?
Tesa zajea.
O, Minda o boe. Kae da e se kandidovati za Barijevo mesto u optinskom odboru.
Izraena bora izmeu Parminderinih gustih crnih obrva se produbi.
Moe li da zamisli Kolina kako se kandiduje na izborima? upita Tesa, vrsto steui mokre ma-
ramice u pesnici. Da se bori s ljudima kao to su Obri Foli i Hauard Molison? Da krene Barijevim sto-
pama, govorei sebi kako e pobediti za Barija sva ta odgovornost
Kolin se uspeno bori s velikom odgovornou na svom poslu ree Parminder.
Jedva uzvrati Tesa bez razmiljanja. Istog asa se oseti kao da ga je izdala i ponovo briznu u pla.
udno, ula je u ordinaciju s namerom da utei Parminder, a umesto toga, evo je kako iznosi na videlo
sopstvene probleme. Zna kakav je Kolin, on sve prima k srcu, sve shvata tako lino
Dobro se snalazi, pa zna, kada se sve uzme u obzir ree Parminder.
O, znam to iscrpljeno e Tesa. inilo se da vie nema snage da se raspravlja. Znam.
Kolin je bio maltene jedina osoba prema kojoj je stroga, samoiva Parminder pokazivala saoseanje.
Zauzvrat, Kolin ne bi dopustio da iko kae neto runo o njoj, bio je neumorni vitez koji je branio njenu
ast u Pagfordu. Izvanredna lekarka opte prakse, brecnuo bi se na svakog ko bi je kritikovao pred
njim. Najbolja koju sam ikada imao. Parminder nije imala naroitu podrku; pagfordska stara garda je
nije volela, jer ju je pratio glas da nerado daje antibiotike i recepte za dopunsku terapiju.
Ako Hauard Molison uradi po svom, izbora nee ni biti ree Parminder.
Parminder se okrenu ka monitoru, ukuca ifru i otvori svoju potu. Iskrenula je monitor da i Tesa moe
da proita Hauardovu poruku. Prvi pasus je izraavao aljenje zbog Barijeve smrti. U sledeem je izneo
da bi, budui da je ve istekla jedna godina Barijevog mandata, bilo bolje da njegovu zamenu izaberu
preostali lanovi nego da se prolazi kroz mukotrpni proces raspisivanja izbora.
Ve ima nekog u vidu ree Parminder. Pokuava na silu da ugura nekog svog pajtaa pre no to
iko bude mogao da ga zaustavi. Ne bi me udilo da je u pitanju ba Majls.
O, nipoto smesta e Tesa. Majls je bio u bolnici s Barijem ne, veoma ga je potreslo
Doavola, ne budi tako naivna, Tesa ree Parminder, a Tesu zaprepasti divljaki prizvuk u prija-
teljiinom glasu. Ti ne zna kakav je Hauard Molison. On je gadan ovek, gadan. Da si ga samo ula
kad je otkrio da je Bari pisao novinama za Poljanu. Ne zna ta namerava s metadonskom klinikom. ekaj
samo. Videe.
Ruke su joj se tako tresle da je tek iz nekoliko pokuaja uspela da zatvori Molisonov imejl.
Videe ponovi. Dobro, bolje da ponemo, Laura mora da krene za koji minut. Prvo u ti izme-
riti pritisak.
Parminder je inila Tesi uslugu to ju je primila tako kasno, posle kole. Sestra sa opte prakse, koja
ivi u Jarvilu, usput e odneti Tesin uzorak krvi u bolniku laboratoriju. Nervozna i iznenaujue ranjiva,
Tesa zasue rukav starog zelenog dempera. Lekarka joj je obavila manetnu na naduvavanje sa iak tra-
kom oko nadlaktice. Tako izbliza, videlo se koliko Parminder i njena druga ker lie; zanemarujui razli-
ke u stasu (Parminder je bila vitka, a Sukvinder bujnog poprsja), do izraaja bi dole slinosti njihovih
lica: kukasti nos, velika usta s punijom donjom usnom i krupnim, okruglim tamnosmeim oima. Manetna
aparata se bolno stee oko Tesine mlohave nadlaktice dok je Parminder posmatrala brojanik.
Sto ezdeset pet sa osamdeset osam ree Parminder, mrtei se. To je visoko, Tesa previsoko.
Vetim i smelim pokretima skinu omota sa sterilne igle, ispravi Tesinu bledu, mladeima proaranu
ruku i zari iglu u venu.
Sutra uvee vodim Stjuarta u Jarvil ree Tesa, podigavi pogled ka tavanici. Da mu kupim odelo
za sahranu. Ne mogu da zamislim ta bi se desilo ako pokua da ode u farmerkama. Kolin bi poludeo.
Pokuavala je da odvrati misli od udne, tamne tenosti koja je punila pric. Bojala se da e je ta te-
nost odati; da e se sve silne okoladice i krofne koje je pojela pojaviti u njoj u vidu izdajnike glukoze.
A zatim ogoreno pomisli kako bi lake odolevala okoladi da joj je ivot manje stresan. Poto je sve
svoje vreme posvetila pomaganju drugima, nije videla nita loe u utesi mafinima. Dok je posmatrala
Parminder kako obeleava epruvete s njenom krvlju, uhvati sebe kako se nada, mada bi njen suprug i pri-
jateljica to smatrali svetogrem, da e Hauard Molison pobediti i spreiti izbore.

V
Sajmon Prajs je svakog dana, bez izuzetka, izlazio iz tamparije tano u pet. Obavio bi svoje i gotovo; e-
kao ga je njegov dom, ist i sve, visoko na brdu, daleko, daleko od neprestanog zveketa i treske jarvilske
tamparije. Ostati u pogonu nakon isteka radnog vremena (iako je sada bio upravnik, Sajmon nikada nije
prestao da razmilja kao egrt) bilo bi pogubno priznanje da kod kue neto nije kako valja, ili, jo gore,
da se uvlaite nadreenima.
Meutim, danas je Sajmon morao da se vrati kui obilaznim putem. Naao se s vozaem viljukara,
koji je neumorno vakao vaku na parkingu, pa su se zajedno vozili sve mranijim ulicama, dok mu je
ovaj pokazivao kuda da ide, sve do Poljane, proavi ak i pored kue u kojoj je Sajmon odrastao. Ve
godinama nije proao tuda; majka mu je umrla, a oca nije video jo od etrnaeste godine te nije imao poj-
ma gde je. Sajmona je uznemirio i rastuio prizor njegovog nekadanjeg doma s daskama preko jednog
prozora i travom do kolena. Njegova pokojna majka se ponosila svojom kuom.
Mladi je rekao Sajmonu da parkira na kraju Ulice Foli, a zatim izaao, ostavivi Sajmona za sobom,
i zaputio se ka oronuloj i zaputenoj kui. Koliko je Sajmon mogao da vidi pri svetlu najblie uline sve-
tiljke, inilo se da se ispod prozora u prizemlju nalazi hrpetina ubreta. Tek tada se zapitao koliko je pa-
metno to je doao svojim kolima da preuzme ukradeni kompjuter. U dananje vreme sigurno postoje
ugraene uline kamere po blokovima, kako bi se motrilo na sve te sitne krimose i huligane. Osvrnuo se
oko sebe, ali nije opazio nijednu kameru; niko ga nije posmatrao, osim debele ene koja je bez ustruava-
nja zijala kroz jedan od malih etvrtastih prozora nalik onim po duevnim bolnicama i popravnim domo-
vima. Sajmon joj se namrti, ali ona nastavi da zuri u njega puei cigaretu, te on sakri lice akom, gleda-
jui ispred sebe kroz vetrobran.
Njegov suvoza je ve izlazio iz kue, pomalo se zanosei na putu do kola, s kompjuterom u kutiji. Iza
njega, na ulazu u kuu iz koje je izaao, Sajmon spazi tinejderku s deaiem kraj nogu, koja nestade s
vidika odvukavi dete za sobom.
Sajmon okrenu klju, startujui motor dok mu se neumorni vaka pribliavao.
Paljivo ree Sajmon, nagnuvi se da otkljua suvozaeva vrata. Samo ga tu spusti.
Momak spusti kutiju na jo toplo suvozaevo sedite. Sajmon je nameravao da je otvori i uveri se da
je to ono to je i platio, ali sve vie svestan svoje nesmotrenosti, odustade. Zadovoljio se time da blago
protrese kutiju: bila je preteka da bi se tek tako pomerila; hteo je to pre da krene.
Jel u redu da te ostavim ovde? doviknu momku, kao da se ve udaljavao od njega.
Moe da me odbaci gore do hotela Krenok?
Izvini, drue, idem na drugu stranu ree Sajmon. Vidimo se.
Sajmon dade gas. U retrovizoru je gledao momka kako nepomino stoji, preneraen, i itao mu s usa-
na: Jebi se!. Ali Sajmona nije bilo briga. Ako brzo nestane odatle, moda izbegne da mu tablice uslika
jedna od kamera s mutnim crno-belim snimcima kakve stalno prikazuju na vestima.
Stigao je do obilaznice deset minuta kasnije, ali ak i poto je ostavio Jarvil za sobom, siao s dvo-
smernog puta i povezao se uzbrdo ka ruevnoj opatiji, bio je uplaen i napet, ne oseajui nimalo onog
ushienja koje ga obino obuzme kada uvee obilazi oko vrha brda i na sasvim suprotnom kraju doline u
kojoj poiva Pagford, u daljini ugleda svoju kuu na obronku, poput siune bele maramice.
Iako je bila kod kue jedva deset minuta, Rut je ve spremala veeru i postavljala sto kada je Sajmon
uneo kompjuter u kuu; u Vidikovcu se rano veeravalo i rano legalo, to je Sajmonu prijalo. Kad je vide-
la kutiju, Rut poe ushieno da klie, to je njenom suprugu ilo na ivce. Ona nije imala pojma kroza ta
je sve proao; nije razumela da, kad neto nabavljate jeftino, dovodite sebe u opasnost. Rut je pak osetila
da je Sajmon opet napet, to esto prethodi pucanju filma, a ona je s time izlazila na kraj kako je jedino
znala i umela: vedro eretajui kako je provela dan, u nadi da e ga turobno raspoloenje proi kada ne-
to pojede, pod uslovom da ga vie nita ne razdrai.
Tano u est sati, dokad je Sajmon ve raspakovao kompjuter i otkrio da nema uputstva za upotrebu,
porodica je sela da jede.
Endru je video da je njegova majka na ivici ludila, jer je nasumino skretala s teme na temu uz dobro
znano veselo eretanje. Mislila je uprkos dugogodinjem iskustvu, koje joj je govorilo suprotno da
e, ako popravi raspoloenje za stolom, spreiti njegovog oca da je izlema. Endru se poslui pastirskom
pitom (koju bi Rut ranije ispekla i odmrzla onih veeri kada je radila), trudei se da ne gleda u Sajmona.
Imao je pametnija posla nego da se bavi roditeljima. Gaja Boden mu je rekla zdravo kada se naao li-
cem u lice s njom ispred kabineta za biologiju; izgovorila je to mehaniki i usput, a nakon toga ga nijed-
nom nije pogledala tokom asa.
Endruu je bilo krivo to ne zna vie o devojkama; nikada se ni s jednom nije dovoljno zbliio da bi
dokuio kako one razmiljaju. Zbog te zjapee praznine u znanju nije se mnogo brinuo sve dok Gaja nije
prvi put kroila u kolski autobus i u njemu munjevito pobudila duboko zanimanje za svoju linost; sa-
svim drugaije oseanje od mahnite i bezline opinjenosti koja je u njemu ojaala u poslednjih nekoliko
godina, opinjenosti tek napupelim dojkama i bretelama grudnjaka koje su se nazirale ispod belih kol-
skih koulja, kao i zanimanja za sve ono to se zbiva za vreme menstruacije, na ta se pomalo gadio.
Debelom su s vremena na vreme u posetu dolazile roake. Jednom, kada je uao u kupatilo Volovih,
odmah poto je iz njega izala najlepa meu njima, Endru je pored kante u kupatilu pronaao providni
omota od lil-lets tampona. Taj neoborivi, opipljivi dokaz da devojica u njegovoj blizini ima menstrua-
ciju delovao je na trinaestogodinjeg Endrua poput prizora retke komete. Bio je dovoljno priseban da ne
kae Debelom ta je video ili naao i koliko je to bilo uzbudljivo otkrie za njega. Umesto toga je uhvatio
omota izmeu prstiju, bre-bolje ga ubacio u kantu, a zatim oprao ruke temeljnije no to je to ikada ui-
nio.
Endru je mnogo vremena provodio gledajui Gajinu fejsbuk stranicu na svom laptopu. Ta stranica ga
je zastraivala jo vie nego Gaja uivo. Provodio je sate razgledajui fotografije onih koje je ostavila za
sobom u glavnom gradu. Dola je iz drugog sveta: imala je prijatelje crnce, Azijce, sa imenima koja nika-
da ne bi umeo da izgovori. Tu je bila i njena fotografija u kupaem kostimu koja mu se urezala u mozak,
kao i jedna na kojoj se naslanjala na estoko zgodnog tamnoputog momka. On nije imao bubuljice, a vide-
lo se i da je poela da mu raste brada. Paljivo prouavajui sve njene statuse, Endru je zakljuio da je u
pitanju osamnaestogodinjak po imenu Marko de Luka. A onda je, usredsreen, poput razbijaa ifara,
prouavao Gajino dopisivanje s Markom, koje mu nije ni nagovestilo da li su njih dvoje jo uvek zajed-
no.
Kad god je visio na fesbujku, bio je nervozan i strepeo da e Sajmon koji se jedva razumeo u kom-
pjutere i zazirao od njih jer je to jedina oblast u kojoj su njegovi sinovi bili slobodniji i umeniji od njega
neoekivano uleteti u sobu da proveri ta to gledaju. Sajmon je tvrdio da samo hoe da se uveri kako ne
prave ogroman raun, ali Endru je znao da je to samo jo jedno oevo pokazivanje sile, te nije skidao
kursor s krstia kojim bi ugasio stranicu, kad god bi na netu gledao Gajin profil.
Rut je i dalje letela s teme na temu, u uzaludnom pokuaju da iz Sajmona izvue vie od mrzovoljnih
jednoslonih odgovora.
Eeeeee iznenada ree ona. Zaboravila sam da ti kaem, Sajmone: priala sam danas sa irli, o
tome da e se moda kandidovati za odbornika.
Te rei pogodie Endrua kao pesnica u glavu.
Kandidovae se za odbornika? izlete mu.
Sajmon polako izvi obrve. Jedan mii u vilici mu je poigravao.
ta ti tu smeta? upita glasom koji je podrhtavao od jeda.
Nita slaga Endru.
Mora da me zajebava, jebote. Ti?! Da se kandiduje?! E, jebote, ne.
Uinilo mi se da ti to smeta ree Sajmon, jo uvek piljei Sajmonu pravo u oi.
Ne ponovi Endru, oborivi pogled na pastirsku pitu.
ta ima loe u tome to hou da se kandidujem za odbornika? nastavi Sajmon. Nije nameravao da
popusti. eleo je da se izduva jednim katarzinim izlivom besa.
Sve je u redu. Iznenadilo me je, to je sve.
Da nije moda prvo tebe trebalo da pitam? odvrati Sajmon.
Ne.
Oh, mnogo ti hvala ree Sajmon. Isturio je donju vilicu, kao i uvek pre nego to prasne. Jesi li
ve naao posao, usrani mali grebatorski krpelju?
Nisam.
Sajmon je prestao da jede i pogledom streljao Endrua, ali je podigao viljuku s komadom pastirske
pite koja se hladila. Endru se vrati jelu, odluan da mu ne d povoda da pomisli kako ga provocira. ini-
lo se da je vazduni pritisak u kuhinji porastao. Polov no zazvea o tanjir.
irli kae ponovo se javi Rut, piskavim glasom, reena da se pretvara kako se nita nije desilo,
inei sve da se situacija ne otme kontroli da e sve pisati na sajtu odbora, Sajmone. O tome kako da se
kandiduje.
Sajmon joj ne odgovori.
Poto je njen poslednji, najbolji pokuaj da smiri strasti propao, Rut zauta. Slutila je zato je Sajmon
loe volje. Izjedala ju je nervoza; bila je od onih koji stalno brinu, oduvek; nije mogla tome da se odupre.
Znala je da Sajmona izluuje kada ga preklinje da je uveri kako je sve u redu. Ne sme nita da kae.
Saje?
ta je?
Sve je u redu, zar ne? S kompjuterom?
Bila je oajna glumica. Trudila se da zvui nemarno i smireno, ali glas joj je bio piskav i u nekoliko
navrata ju je izdao.
To nije prvi put da je u njihov dom ula ukradena roba. Sajmon je smislio i kako da podesi strujomer,
a esto je u tampariji obavljao neke poslie sa strane, za gotovinu. Od svega toga oseala je sitno pecka-
nje u stomaku, te noima ne bi mogla da zaspi; ali Sajmon se gnuao ljudi koji zaziru od preica (zbog
ega ga je i zavolela; kao i zbog toga to se taj grubi i divlji momak, koji je gotovo prema svima bio pre-
zriv, neotesan i nabusit, potrudio da osvoji nju; zato to je on, kome niko nije valjao, izabrao nju, samo
nju, kao dostojnu sebe).
O emu ti to? tiho upita Sajmon. Svu svoju panju preusmeri s Endrua na Rut, koju prikova istim
onim netreminim, zajedljivim pogledom.
Pa, neemo imati nikakvih problema zbog njega, zar ne?
Sajmona obuze ludaki poriv da je kazni to je naslutila njegov najvei strah i raspirila ga svojom
nervozom.
Da, pa, nisam nameravao da vam spominjem ree, govorei polako kako bi imao vremena da iz-
misli neku priu ali izgleda da je krenulo po zlu dok su ih drpisali. Endru i Pol prestadoe da jedu i
zagledae se u njega. Premlaen je neki noni uvar. Prekasno sam saznao za to. Samo se nadam da
nee biti problema.
Rut je jedva disala. udila se Sajmonovom mirnom glasu, njegovoj staloenosti dok je govorio o na-
silnoj pljaki. To objanjava zato je, otkako je doao kui, tako zlovoljan; sve je jasno.
Zato je veoma vano da niko ne pominje da smo ga kupili ree Sajmon.
Strogo je pogledao svakog ponaosob ne bi li ih zastraio samim svojim pogledom.
Neemo dahtala je Rut.
Njena bujna mata ve joj je dovela na vrata policiju, koja proverava kompjuter, hapsi Sajmona
zbog neosnovane optube za nanoenje tekih telesnih povreda, i kao vrhunac odvodi ga u zatvor.
Jeste li uli tatu? obrati se ona sinovima glasom jedva ujnijim od apata. Nikome ne govorite
da imamo nov kompjuter.
Bie sve u redu ree Sajmon. Nee biti problema. Dok god svi dre jezik za zubima.
Zatim se vrati na pastirsku pitu. Rut je pogldala as u Sajmona, as u sinove. Pol je muljao hranu po
tanjiru, tih i preplaen.
Ali Endru nije poverovao ni re od onoga to je otac rekao.
Ti si govno jedno laljivo. Samo uiva da je plai.
Poto su veerali, Sajmon ustade i ree: Pa, daj da vidimo da li prokletinja makar radi. Ti on po-
kaza na Pola idi izvadi ga iz kutije i paljivo paljivo ga stavi na stoi. A ti pokaza na Endrua
ti barata kompjuterima, zar ne? Ti mi kai ta da radim.
Sajmon ih povede do dnevne sobe. Endru je znao da pokuava da im doskoi, da eka da zabrljaju:
Pol je bio sitan i nervozan i mogao je da ispusti kompjuter, a on, Endru, sigurno e neto zabrljati. Iza
njih, u kuhinji, Rut je angrljala, raspremajui sudove od veere. Makar ona vie nije bila meta.
Endru je otiao da pomogne Polu da podigne kuite.
Moe on to i sam, nije tolika pikica! obrecnu se Sajmon.
Nekim udom, Pol drhtavim akama uspeno poloi kuite na stoi, a zatim se skloni, mlitavo mla-
tarajui rukama uz bokove, prepreivi Sajmonu prilaz kompjuteru.
Skloni mu se s puta, nabijem te na kurac povika Sajmon. Pol pobee iza kaua da odatle gleda po-
vezivanje raunara. Sajmon nasumice izvue jedan kabl i obrati se Endruu.
Gde ovo da udenem?
Sebi u dupe, ubre jedno.
Ako ga da meni
Pitam te gde da ga udenem, jebote! zagrme Sajmon. Ti e da kompjuterie, a meni e lepo
rei gde ovo ide!
Endru se nagnu iza kompjutera; pokua da obmane Sajmona, no ovaj, igrom sluaja, pogodi pravi
ulaz.
Gotovo su zavrili s povezivanjem kada im se Rut pridruila u dnevnoj sobi. Endru je, letimino po-
gledavi enu, znao da ona ne eli da ta sprava proradi; da bi joj bilo drago da je se Sajmon ratosilja, ne
marei za osamdeset funti.
Sajmon je seo ispred monitora. Nakon nekoliko uzaludnih pokuaja, shvatio je da u beinom miu
nema baterija. Pola poslae da otri po nekakve baterije iz kuhinje. Kada ih je po povratku pruio ocu,
ovaj mu ih istre iz ruke, kao da e mu Pol izmai.
Proturivi jezik izmeu donjih zuba i donje usne, tako da mu je brada tupavo trala, Sajmon poe
nervozno da ubacuje baterije. Nikad nije skidao tu ludaku, siledijsku masku, kao da hoe da ubije ne-
kog, da potone u stanje svesti zbog kojeg nee odgovorati za svoje postupke. Endru je zamiljao sebe
kako odlazi i preputa ocu da se sam time bake, uskraujui mu publiku koja mu je prijala dok samog
sebe izluuje; mogao je gotovo da oseti udarac mia iza uva dok mu je, u mati, okretao lea.
Hajde jebem ti UI!
Sajmon poe da isputa grlene ivotinjske krike, samo njemu svojstvene, u skladu s ludaki izoblie-
nim licem.
Uffffff uffffff Nek ide bestraga! Ajde ti stavi ovo govno! Ti! Ima te pikaste enske prste!
Sajmon snano tutnu mia i baterije Polu u grudi. Polu su drhtale ruke dok je pokuavao da zadene
male metalne cilindre na mesto; zatvorio je plastini poklopac i vratio mia ocu.
Hvala ti, ero.
Sajmonova vilica je jo uvek trala kao u neandertalca. esto je dramio kako su se kuni predmeti
zaverili da ga izluuju. Ponovo je poloio mia na podlogu.
Samo da proradi.
Na ekranu se pojavi mala bela strelica i veselo pojuri tamo-amo pod Sajmonovom kontrolom.
Stege straha popustie te sve troje posmatraa odahnue s olakanjem; Sajmon prestade da se krevelji
kao neandertalac. Endru zamisli gomilu Japanaca i Japanki u belim mantilima: ljude koji su sastavili tu
besprekornu mainu, svi s tananim, spretnim prstima poput Polovih; klanjali su mu se, fino, ljudski i ne-
no. Endru je utke blagosiljao njih i njihove porodice. Nikada nee saznati ta je sve zavisilo od toga
hoe li ova maina proraditi.
Rut, Endru i Pol su pomno ekali dok je Sajmon isprobavao raunar. Otvarao je menije, pa ih tekom
mukom zatvarao, kliktao na ikonice iju svrhu nije razumeo, pa zbunjeno posmatrao ishod tog kliktanja,
ali njegov gnev vie nije bio na kritinom nivou. Poto je nekako uspeo da se vrati na desktop, pogleda
navie ka Rut pa ree: Izgleda da radi, zar ne?
Sjajan je! smesta uzviknu ona, usiljeno se osmehnuvi, kao da se poslednjih pola sata nije ni zbi-
lo, kao da je kompjuter kupio u Diksonovoj radnji i povezao ga bez pretnje nasiljem. Bri je, Sajmone.
Mnogo bri nego onaj stari.
Jo nije ni otvorio internet, eno luda.
Da, to sam i ja pomislio.
Pogledom je streljao sinove.
Ovo je novo-novcato i skupo, zato vas dvojica ima da se ophodite paljivo prema njemu, ste razu-
meli? I nikom da niste rekli da smo ga kupili dodade Sajmon, a sobu ponovo zapahnu dah pretee zlobe.
Vai? Jeste li me razumeli?
Oni ponovo klimnue. Polovo lice je bilo ukoeno i napeto. Iza lea je, da ga otac ne vidi, mravim
kaiprstom iscrtavao osmice na spoljnoj strani butine.
I nek neko navue proklete zavese. Zato su jo uvek razmaknute?
Zato to smo svi bili ovde i gledali tebe kako se ponaa kao poslednja dukela.
Endru navue zavese i izae iz sobe.
ak i kada je doao u svoju sobu i legao na krevet, Endru nije bio u stanju da nastavi prijatno mata-
renje o liku i delu Gaje Boden. Pomisao da bi njegov otac mogao da bude lan optinskog odbora stvorila
se niotkuda, poput nekog dinovskog ledenog brega, i bacila senku na sve ostalo, pa ak i na Gaju.
Otkako Endru zna za sebe, Sajmon istrajno robuje sopstvenom preziru prema drugim ljudima, stvara-
jui od svoje kue tvravu usred sveta, mesto gde je njegova re zakon i gde dnevna vremenska prognoza
za celu porodicu zavisi od njegovog raspoloenja. S godinama, Endru je postajao svesniji da gotovo pot-
puna otuenost njegove porodice nije uobiajena i pomalo je se stideo. Roditelji njegovih prijatelja bi ga
pitali gde ivi, ne mogavi da se sete gde su mu viali roditelje; usput bi se raspitivali da li njegovi otac i
majka nameravaju da dou na neko okupljanje ili humanitarnu priredbu. Ponekad bi se setili Rut iz vre-
mena kad je Endru jo bio u osnovnoj koli, poto su majke imale obiaj da se drue na igralitu. Ona je
bila mnogo drueljubivija od Sajmona. Moda bi, da se nije udala za tako nedrutvenog oveka, vie lii-
la na majku Debelog, koja ide s prijateljicama na ruak ili veere i stalno je uposlena i povezana sa su-
graanima.
U retkim prilikama kada Sajmon naie na nekog, po njegovom miljenju, vrednog poznanstva, pretva-
rao se da je dobar k lebac, zbog ega je Endru umirao od sramote. Sajmon bi im priao, neveto ispri-
ao nekoliko viceva i esto ih nesvesno, na ovaj ili onaj nain uvredio, jer nije znao mnogo o ljudima s
kojima je bio primoran da razgovara, niti ga je bilo briga za njih. U poslednje vreme, Endru se pitao da li
Sajmon smatra stvarnim druga ljudska bia.
Otkud sad njegovom ocu ambicije da dela na mnogo iroj sceni, Endru nije imao pojma, ali je kata-
strofa bila neumitna. Endru je poznavao druge roditelje, one koji su finansirali biciklistike trke ne bi li
skupili novac za novo boino osvetljenje na trgu, predvodili izviaice, ili osnivali klubove ljubitelja
knjige. Sajmon nije radio nita to je zahtevalo saradnju, niti je ikada pokazao i najmanje zanimanje za
bilo ta to mu ne bi donelo neku korist.
Po Endruovom uskomealom umu vrzmale su se zastraujue vizije: kako Sajmon dri govor pun pro-
vidnih lai koje njegova supruga svakodnevno guta; kako Sajmon nameta neandertalsko lice pokuavaju-
i da zastrai protivnika; kako se Sajmon izbezumljuje i poinje da prosipa sve svoje omiljene psovke u
mikrofon: pizda mu, jebena, upiana, usrana
Endru privue laptop blie, ali ga gotovo smesta odgurnu. Nije ni pokuao da se mai za mobilni na
svom stolu. Toliku uznemirenost i stid ne bi mogao da same u kratak imejl ili SMS; morao je da trpi,
sam-samcit, ak ga ni Debeli ne bi razumeo, a sam nije znao ta da radi.
Petak

Telo Barija Ferbradera prebaeno je u pogrebni zavod. Duboke crne useke u njegovom belom skalpu, po-
put tragova klizaljki na ledu, pokrivala je bujna kosa. Telo je lealo u slabo osvetljenoj kapeli u kojoj je
svirala tiha muzika, hladno, ukoeno i prazno, ponovo ubaeno u Barijevo sveano odelo i pantalone s
proslave godinjice. Nekoliko neupadljivih poteza minkom vratili su sjaj njegovoj koi. Izgledao je kao
da spava; ali ne sasvim.
Barijeva dva brata, njegova udovica i njegovo etvoro dece otili su da se oproste od njega vee uoi
sahrane. Sve dok nisu poli, Meri se kolebala da li da dozvoli svoj svojoj deci da vide mrtvog oca. De-
klan je bio osetljiv, sklon komarima. U petak po podne, dok se jo premiljala, neto ju je prenulo.
Kolin Sandue Vol je reio da doe da se poslednji put oprosti od Barija. Meri, inae krajnje poslu-
na i puna razumevanja, smatrala je to neprimerenim. U telefonskom razgovoru s Tesom glas joj je postao
piskav; zatim se ponovo rasplakala i samo rekla kako nije htela veliku sahranu za Barija, da je to zaista
iskljuivo porodina stvar Izvinjavajui se unedogled, Tesa je rekla da potpuno razume, a zatim otila
da objasni Kolinu, koji se preneraeno povukao i zautao, povreen.
On je samo eleo da stane pokraj Barijevog tela i da u tiini oda poast oveku koji mu je mnogo zna-
io u ivotu. Kolin je Bariju sasuo mnoge tajne i istine koje nijednom prijatelju nije smeo da poveri, a
Barijeve sitne smee oi, jarke poput crvendaa, nikada nisu prestajale da ga posmatraju s toplinom i
blagou. Bari je bio Kolinov najbliskiji prijatelj, s njim je iskusio muko drugarstvo kakvo nikad nije
osetio dok se nije preselio u Pagford, i verovao je da ga vie nikada nee ni osetiti. To to je on, Kolin,
koji se oduvek oseao kao autsajder i udak, za koga je ivot predstavljao svakodnevni napor, uspeo da
sklopi prijateljstvo s veselim, popularnim i veito optimistinim Barijem oduvek mu se inilo kao malo
udo. Kolin je prikupio ono malo dostojanstva to mi je preostalo, odluio da nikada ne zameri Meri
zbog ovoga, i ostatak dana proveo razmiljajui o tome koliko bi se Bari neminovno iznenadio i uvredio
zbog stava svoje udovice.

Sedam kilometara od Pagforda, u lepoj kolibi zvanoj Kovaeva kua, Gavin Hjuz je pokuavao da se
izbori sa sve teom potitenou. Meri ga je nedavno pozvala. Drhtavim planim glasom objasnila mu je
da je svako od dece iznelo predlog za sutranju sahranu. ivon je iz semenke uzgajila jedan suncokret, te
je nameravala da ga posee i poloi na koveg. Sva etiri deteta su napisala pisma koja e staviti u kov-
eg kraj svoga oca. I Meri je sastavila jedno, te je nameravala da ga stavi u Barijev dep, preko srca.
Gavin je spustio slualicu, utuen. Nije eleo da zna za deja pisma, niti za dugo uzgajani suncokret, a
ipak su mu se misli vraale na to dok je jeo lazanje sam za svojim kuhinjskim stolom. Mada bi sve dao da
ga ne proita, neprekidno je pokuavao da zamisli ta je Meri napisala u pismu.
U njegovoj sobi, u najlonu s hemijskog ienja, visilo je crno odelo, kao kakav nezvani gost. Posle
poastvovanosti to ga je Meri javno priznala za jednog od najbliih prijatelja popularnog Barija, nastu-
pila je zebnja. Jo dok je prao tanjir i posue u sudoperi, Gavin je prieljkivao da propusti sahranu. Nije
mu padalo na pamet, niti e, da se poslednji put oprosti od pokojnog prijatelja.
Sino su se on i Kej gadno posvaali i od tada nisu razgovarali. Sve je zapoela Kej, upitavi Gavina
eli li da i ona poe s njim na sahranu.
Gospode, ne rekao je Gavin nepromiljeno.
Po njenom izrazu lica istog trenutka je znao kako je to protumaila. Gospode, ne, ljudi e pomisliti da
smo zajedno. Gospode, ne, ta e mi ti? Iako je ba to oseao, pokuao je da je obmane.
Hou da kaem, ti ga nisi ni poznavala, zar ne? Bilo bi malo udno, zar ne?
Ali Kej je odlepila, pokuala da ga satera u oak, da ga primora da joj kae ta zaista osea, ta eli,
kakvu budunost vidi za njih dvoje. On se opirao kako je znao i umeo, naizmenino izbegavajui pitanja,
dajui nejasne odgovore i hvatajui se za svaku re, uivajui u izvrtanju emotivnih nedoumica jer je to-
boe eleo tano da kae ta misli. Najzad ga je isterala iz kue; on se povinovao, ali je znao da meu nji-
ma jo nije gotovo. Bilo bi previe nadati se tome. Gavinov odraz u kuhinjskom prozoru izgledao je usu-
kano i nesreno; kao da se nad njegovim ivotom, poput kakve pretee litice, jo uvek nadvijala Barijeva
ukradena budunost; oseao se nedostojno, kao krivac, ali je i dalje prieljkivao da se Kej vrati u Lon-
don.

No je pala na Pagford, a u zgradi Stare parohije Parminder Davanda je pretraivala garderobu, pitajui
se ta da obue za oprotaj od Barija. Imala je nekoliko prikladnih tamnih haljina i kostima, a ipak je zve-
rala levo-desno du ine sa odeom, krajnje neodluna.
Obuci sari. To e iznervirati irli Molison. Hajde, uzmi sari.
Bilo je glupo to je to pomislila nerazumno i pogreno a jo gore to joj je ta misao dola kao Ba-
rijev glas. Bari je mrtav; pregurala je gotovo pet dana duboko alei za njim, a sutra e ga pokopati. Par-
minder se nije sviala ta pomisao. Grozila se sahrana, tela pod zemljom, koje polako truli, unakaeno od
crvi i buba. Siki su svoje pokojnike kremirali a njihov pepeo prosipali u vodu koja tee.
I dalje je zverala tamo-amo po okaenoj odei, ali njeni sariji, koje je nosila na porodinim venanji-
ma i okupljanjima, kao da su je dozivali. Kakav je to udan poriv da obue sari? To bi bilo prenapadno,
nimalo svojstveno njoj. Pruila je ruku ka omiljenom tamnoplavom sariju sa zlatnim arama. Poslednji
put ga je nosila na novogodinjoj proslavi kod Ferbraderovih, kada je Bari pokuao da je naui da plee
dajv. To je bio krajnje bezuspean pokuaj, mahom jer ni on sam nije znao da igra; ali seala se da se
smejala kao nikad dotad, neobuzdano, mahnito, kao pijane ene koje je viala.
Sari je bio elegantan i enstven, kao stvoren za grau sredovene ene: Parminderina majka, osamde-
setdvogodinjakinja, svakodnevno ga je nosila. Kod Parminder nije imao ta da prikrije, tako da ona nije
imala naroite koristi od njega: bila je vitka kao da joj je dvadeset godina. Na posletku ipak izvue arine
meke tamne tkanine i prisloni sari uz kunu haljinu koju je nosila, pustivi da padne na tlo i pomiluje joj
bosa stopala. Pogleda dole u njegov neupadljivi vez. Kad bi ga obukla, to bi bilo kao neka intimna ala
izmeu nje i Barija, kao ono za kravoliku kuu i sve one smene stvari koje je Bari govorio o Hauardu, u
povratku s beskrajnih, munih sastanaka odbora.
Parminder je oseala stranu teskobu u grudima, ali zar nije guru Grant Sahib savetovao prijatelje i
rodbinu umrlih da ne tuguju, ve da slave sjedinjavanje svojih najbliih s Bogom? Trudei se da odagna
suze izdajice, Parminder tiho izgovori veernju molitvu, kirtan sohila.

Prijatelju, kaem ti da je ovo pravo vreme da slui svecima.


Zaradi boanska blaga na ovom svetu i ivee u miru i blagostanju u narednom.
ivot ini dan i no sve kraim.
O, svesti, upoznaj Gurua i dovedi u red svoje poslove

Leei na krevetu u mranoj sobi, Sukvinder je ula ta radi svaki od lanova njene porodice. Do nje
je dopirao daleki amor televizora, koji se nalazio tano ispod nje, ispresecan priguenim smehom njenog
brata i oca, koji su petkom uvee uvek gledali neku humoristiku seriju. Razaznala je glas starije sestre s
druge strane odmorita, kako pria mobilnim s jednim od mnogobrojnih prijatelja. Najblia joj je bila
majka, koja je angrljala i petljala po plakaru s druge strane zida.
Sukvinder je navukla zavesu na prozor i poloila ovlaiva vazduha u obliku duguljastog jazaviara,
na pod ispod vrata svoje sobe. Poto nije bilo kljua, pas e usporiti otvaranje vrata; sluio je kao alarm.
Ipak, bila je sigurna da niko nee ui. Bila je tamo gde treba, radila ono to treba. Ili su bar ostali tako
mislili.
Upravo je zavrila jedan od uasnih dnevnih rituala: otvaranje fejsbuk stranice i brisanje jo jedne
poruke od aninimnog poiljaoca. Koliko god je blokirala onog koji ju je bombardovao tim porukama,
on bi otvorio drugi profil i nastavio po starom. Nije znala kada da oekuje novu poruku. Dananja je
bila crno-bela fotografija, reprodukcija cirkuskog plakata iz devetnaestog veka.
La Vritable Femme Barbe, Miss Anne Jones Elliot.
Na slici je bila ena u ipkastoj haljini, duge tamne kose, s bujnom bradom i brkovima.
Bila je ubeena da joj te poruke alje Debeli Vol, iako je mogao da bude bilo ko. Dejn Tali i njegovi
pajtai, na primer, koji su tiho huktali kao majmuni kad god bi ona progovorila na asu engleskog. inili
bi to svakom s bojom koe kao to je njena; no u Vinterdaunu gotovo nije ni bilo tamnoputih lica. Zato se
oseala glupo i ponieno, naroito stoga to ih gospodin Geri nikada nije prekorio zbog toga. Pravio se
da ih ne uje, ili da uje samo amor. Moda je i on mislio da je Sukvinder Kaur Davanda majmunica,
dlakava majmunica.
Sukvinder se okrenu na lea, povrh jorgana, prieljkujui celim svojim biem da je mrtva. Da je pu-
kom snagom volje mogla da poini samoubistvo, uinila bi to bez oklevanja. Smrt je dola po gospodina
Ferbradera; zato nije dola po nju? Ili, jo bolje, zato nisu mogli da se zamene? Nim i ivon bi povrati-
le svoga oca, a ona, Sukvinder, mogla bi prosto da utone u nepostojanje: odnesena, izbrisana.
Prezir prema sebi oseala je kao ruho od kostreti; od njega ju je pekao svaki pedalj tela. Svakog tre-
nutka je morala da se tera da istrpi, da ostane nepomina i da strpljivo eka svoje jedino olakanje. Mo-
rala je da saeka da cela porodica ode na spavanje pre nego to se baci na posao. Ali bila je prava ago-
nija leati tako i sluati sopstveno disanje, svesna beskorisnog tereta svog runog i ogavnog tela na kreve-
tu. Volela je da zamilja da se davi, da tone u hladnu zelenu vodu i osea kako je pritisak polako svodi na
nitavilo
Veliki hermafrodit sedi, miran i tih
Dok je leala u tmini, telom joj se rairi oseaj stida, poput gorueg osipa. Nikada nije ula tu re,
dok je Debeli Vol nije izgovorio u sredu na asu matematike. Sama ne bi umela da otkrije njeno znaenje
bila je disleksina. Ali on je bio dovoljno ljubazan da joj objasni, pa nije ni morala da se trudi.
Maljavi mukoenska
Bio je gori od Dejna Talija, koji joj se rugao uvek istim reima. Kad god bi je video, Debeli Vol bi
poganim jezikom skovao novu-novcatu spravu za muenje, po njenoj meri, a ona nije bila u stanju da za-
pui ui. Svaka njegova uvreda i opaska utisnula se u Sukvinderino pamenje, zaglavivi joj se u svesti
kao nita dotad. Da su je propitivali kako ju je sve nazvao, dobila bi prvu peticu u ivotu. Brii i sise.
Hermafrodit. Bradato tocilo.
Maljava, debela i glupa. Neugledna i trapava. Lenja, ako pitate njenu majku, ije su je kritike i razo-
aranje svakodnevno proganjali. Ne ba bistra, ako pitate njenog oca, koji bi to rekao s prizvukom ljuba-
vi, ne ublaavajui time ravnodunost. Nije mogao dozvoliti sebi da bude fin pred njeniim loim ocena-
ma. Imao je Dasvant i Radpala, koji su bili meu najboljima iz svih predmeta.
Sirota Veselnica nehajno bi rekao Vikram poto bi letimino pogledao njene ocene.
Ali radije bi trpela oevu ravnodunost no majin gnev. Parminder kao da se nije mirila s tim da je
rodila nenadareno dete. Ako bi neki nastavnik dao i najmanji nagovetaj da bi Sukvinder mogla vie da se
potrudi, Parminder bi se pobedonosno uhvatila za to.
Sukvinder se lako obeshrabri i mora vie da veruje u sebe. Eto! Vidi? Tvoj nastavnik kae da se
ne trudi dovoljno, Sukvinder.
Za jedini predmet u kojem je Sukvinder stigla do druge grupe, informatiku tu nije bilo Debelog, pa
bi se ponekad i usudila da podigne ruku i odgovori na neko pitanje Parminder je nadmeno rekla: Koli-
ko vremena vi deca provodite vremena na internetu, udi me to nisi u prvoj grupi.
Sukvinder nikada ne bi palo na pamet da tuaka drugove roditeljima zbog majmunskih krika ili bujice
zlobe Stjuarta Vola. To bi znailo da priznaje kako je i ljudi van njene porodice vide kao bezvrednu, nie
bie. Ionako su Parminder i majka Stjuarta Vola prijateljice. Sukvinder bi se ponekad pitala zato se Stju-
art Vol ne brine zbog prijateljstva njihovih majki, ali je zakljuila da je znao da ga ona nee odati. Pro-
zreo ju je. Video je njen kukaviluk i svaku gadost kojom je opisivala sebe, potom ih uobliavao u rei
kako bi zabavio Endrua Prajsa. On joj se nekada sviao, pre nego to je shvatila da je toliko nitavna da
nema prava ikoga da simpatie, pre nego to je shvatila da je udna i smena.
Sukvinder zau oca i Radpala, koji su postajali sve glasniji kako su se peli uza stepenice. Radpalov
smeh dostie vrhunac ba ispred njenih vrata.
Kasno je zau majku kako im dobacuje iz spavae sobe. Vikrame, trebalo bi da je zaspala.
Vikramov glas se probi s druge strane Sukvinderinih vrata, glasan i topao.
Jesi li ve zaspala, Veselnice?
To joj je bio nadimak iz detinjstva, nadenut ironino. Dasvant je bila Dezerka, a Sukvinder, uplaka-
na nesrena beba koja se retko smejala, postala je Veselnica.
Ne odazva se Sukvinder. Tek to sam legla.
Pa, moda bi te zanimalo da je tvoj brat, ovaj ovde
Ali ta god da je Radpal uradio, izgubilo se meu njegovim uzvicima negodovanja i grohotnom sme-
hu; ula je Vikrama kako odlazi, jo uvek zaikavajui Radpala.
Sukvinder je ekala da kua utihne. Teila se time da e se uskoro prepustiti jedinoj utehi, uhvatiti se
za slamku spasa, te je ekala i ekala da svi odu na spavanje
(A dok je ekala, setila se one ne tako davne veeri, po zavretku veslakog treninga, kada su se eta-
le kroz tamu ka parkingu pored kanala. Od veslanja se silno umori. Bole te ruke i trbunjaci, ali to je pri-
jatan, zdrav bol. Uvek je lepo spavala nakon veslanja. A onda ju je Kristal, koja se sa Sukvinder nala-
zila na zaelju povorke, nazvala ludom kukom garavom.
Sasvim iznenada. Sve su se zavitlavale s gospodinom Ferbraderom. Kristal je mislila da je rekla ne-
to duhovito. Re jebote esto je koristila umesto veoma, nije pravila razliku. A onda je rekla gara-
va, umesto tupava ili nenormalna. Sukvinder je osetila kako joj lice obamire, i dobro poznato pec-
kanje u stomaku.
ta si to rekla?
Gospodin Ferbrader se u mestu okrenuo da se suoi s Kristal. Nijedna od njih ga nikad nije videla za-
ista besnog.
Nisam nita loe mislila ree Kristal, napola zateeno, napola prkosno. Samo sam se zezala.
Zna ona da se samo zezam. Jelda? traila je potvrdu od Sukvinder, koja bojaljivo potvrdi.
Da vie nikad nisi izgovorila tu re!
Sve su znale koliko je voleo Kristal i da joj je iz sopstvenog depa platio nekoliko putovanja s timom.
Niko se nije glasnije smejao na Kristaline ale od gospodina Ferbradera; ponekad je bila veoma duhovi-
ta.
Produili su, svi postieni. Sukvinder se plaila da pogleda Kristal; oseala se krivom, kao i uvek.
Prili su kombiju kada je Kristal rekla, tako tiho da je ak ni gospodin Ferbrader nije uo: Samo
sam se alila.
A Sukvinder brzo uzvrati: Znam.
Aha, dobro. Zvini.
Izvinjenje je iz nje izletelo kao jedan jedini unakaeni slog, a Sukvinder je mislila da je najbolje da
nita ne kae. Ipak, to ju je osnailo. Povratilo joj ponos. Na putu za Pagford, prvi put je predloila da za-
pevaju timske pesme, zamolivi Kristal da pone sa Dej-Zijevim repom.)
Polako, veoma polako, njena porodica je najzad odlazila na spavanje. Dasvant se dugo zadrala u
kupatilu, treskajui i angrljajui. Sukvinder je ekala da Das zavri s lickanjem, da roditelji prestanu da
razgovoraju u spavaoj sobi, da kua najzad utihne.
A onda je konano bilo bezbedno. Ustala je i izvukla ilet iz uveta starog plianog zeke. Ukrala ga je
iz Vikramove torbice s kozmetikom koja je stajala u ormariu u kupatilu. Sila je s kreveta, na polici na-
pipala baterijsku lampu i pregrt papirnih maramica pa se povukla u najudaljeniji kutak svoje sobe, u
malu polukrunu niu u oku. Znala je da e tu svetlost baterijske lampe biti priguena, te se nee videti
ispod praga. Sela je leima se naslonivi o zid, zasukala rukav pidame i pri svetlosti lampe ispitala tra-
gove koji su joj ostali od prole sesije, jo uvek vidljivi, izukrtani i tamni, ali su zarastali. Uz blagi drh-
taj straha, koji je usled svoje otrine predstavljao blaeno olakanje, poloila je seivo posred podlaktice
i zasekla.
Istog asa sevnu uareni bol bol i iknu krv; kada se rasekla skroz do lakta, pritisnula je maramice na
dugaku ranu, da joj ni kap ne padne na pidamu ili na tepih. Posle nekoliko minuta ponovo se zasekla,
vodoravno, preko prvog zareza, pravei mreu, zastajui povremeno da pritiska rane i brie krv. Seivo
bi probudilo bol u njenim mislima i pretvorilo ga u u ivotinjski bol nerava i koe: olakanje i spas pri
svakom zaseku.
Najzad je obrisala seivo i pogledala ta je uradila; izukrtane rane su krvarile i toliko su je bolele da
su joj suze pole. Moda e zaspati, ako je bol ne bude drao budnom; ali mora da saeka desetak ili dva-
deset minuta da se krv na sveim posekotinama zgrua. Sedela je kolena priljubljenih uza se, sklopivi
uplakane oi, naslonjena na zid ispod prozora.
Deo njene mrnje prema sebi istekao je iz nje zajedno s krvlju. Misli joj odlutae do Gaje Boden,
nove uenice, koja je prema njoj pokazivala neobjanjivu naklonost. Gaja je mogla da bleji s kim god
poeli, onako zgodna i s tim londonskim akcentom, a ipak je stalno trala za Sukvinder za vreme ruka i u
autobusu. Sukvinder to nije razumela. Malo je nedostajalo da pita Gaju ta to smera; iz dana u dan je ie-
kivala da nova uenica shvati kako je ona, Sukvinder, maljava i majmunolika, zaostala i glupa, neko na
koga treba majmunski huktati, koga treba prezirati i vreati. Nije bilo sumnje da e Gaja uskoro uvideti
svoju greku, te e Sukvinder, kao i uvek, biti preputena dosadnom saaljenju najstarijih drugarica, bli-
znakinja Ferbrader.
Subota

Do devet ujutru sva parking-mesta u Crkvenoj aleji bila su popunjena. Oaloeni, u crnini, kretali su se
ulicom pojedinano, u parovima ili u grupi, uzbrdo i nizbrdo, susreui se poput niza metalnih opiljaka
koje privlai magnet, tano ispred Crkve Arhanela Mihaila i Svih Svetih. Staza koja vodi ka crkvenim
dverima bila je puna, a potom i prenatrpana. Oni koji su izgurani sa staze ratrkali su se izmeu nadgrob-
nih ploa, bojei se da ne nagaze na grobove, a ipak ne elei da se udalje od ulaza u crkvu. Svima je
bilo jasno da nee biti dovoljno klupa za sve koji su doli da se oproste od Barija Ferbradera.
Njegove kolege iz banke, okupljene ispred najvelianstvenije grobnice porodice Svitlav, prieljkiva-
le su da ugledni predstavnik banke, koji je doputovao iz glavnog sedita, najzad poe napred i prestane
tupavo da avrlja i zbija otune ale. Loren, Holi i Denifer iz veslakog tima su se odvojile od roditelja
te zajedno stale u senku mahovinaste tise. Optinski odbornici, arolika skupina, dostojanstveno su razgo-
varali na sredini staze: aica proelavih glava i naoara debelih stakala, pregrt crnih slamnatih eira i
lanih bisera. Mukarci iz golf i skvo kluba uzdrano su se pozdravljali; stari prijatelji sa studija izdale-
ka su se prepoznavali i primicali jedni drugima; negde izmeu svih njih, milela je, kako se inilo, veina
Pagforana, u najboljem i najtamnijem ruhu. Vazduh je brujao od tihih razgovora, lica su treptala, motrei
s iekivanjem.
Najbolji kaput Tese Vol, od sive vune, bio je tako tesno skrojen oko rukava da nije mogla da podigne
ruke iznad grudi. Dok je stajala kraj sina pored stazice, upuivala je tune jedva primetne osmejke i ma-
hala poznanicima, istovremeno se svaajui s Debelim i trudei se da usne ne pomera upadljivo.
Za ime boje, Stju. On je bio najbolji prijatelj tvog oca. Bar jednom pokai malo razumevanja.
Doavola, niko mi nije rekao da e ovoliko da se otegne. Rekla si mi da e biti gotovo do pola je-
danaest.
Ne huli. Rekla sam da emo izai iz Crkve Arhanela Mihaila oko pola jedanaest..
A ja sam mislio da e tada biti gotovo, zar ne? Zato sam se dogovorio da se vidim s Arfijem.
Ali mora da doe na sahranu, tvoj otac je jedan od nosaa kovega! Pozovi Arfija i reci mu da
ete se sutra videti.
On ne moe sutra. Uostalom, nije mi tu mobilni. Sandue mi je rekao da ga ne nosim u crkvu.
Ne nazivaj oca Sandue! Moe da pozove Arfija s mog telefona ree Tesa, preturajui po depu.
Ne znam napamet broj hladnokrvno je slaga Debeli.
Ona i Kolin su sino veerali bez Debelog, jer je on biciklom otiao do Endrua da piu rad iz engle-
skog. Ili je to bio samo izgovor koji je Debeli ispriao majci, a Tesa se pretvarala da mu je poverovala.
Odgovaralo joj je da Debeli ne bude tu, kako ne bi dodatno uznemirio Kolina.
Makar je obukao novo odelo koje mu je Tesa kupila u Jarvilu. U treoj radnji koju su obili najzad je
izgubila strpljenje, jer je u svemu to je probao izgledao kao strailo, trkljast i neugledan, to je ona, sva
besna, protumaila kao njegovo inaenje; kao da je, samo da je hteo, mogao da ispuni odela miiima.
Pssst! za svaki sluaj ga opomenu Tesa. Debeli nije progovarao, ali im se Kolin pribliavao, do-
vodei Davande; inilo se da je, tako sluen, pobrkao ulogu nosioca kovega s ulogom razvodnika, te je
stajao kraj batenske kapije i doekivao ljude. Parminder je izgledala smrknuto i viljasto u sariju, dok su
za njom ila njena deca. Vikram je, u crnom odelu, izgledao kao neka filmska zvezda.
Na nekoliko metara od crkvenih dveri, Samanta Molison je ekala kraj svog mua, gledajui u bleta-
vo prljavobelo nebo, razmiljajui o svim tim protraenim sunevim zracima koji su se odbijali o visoku
kupolu od oblaka. Nije htela da se pomeri s betonirane staze, koliko god da su starice kvasile glenjeve u
travi; njene visoke lakovane potpetice mogle bi da utonu u meku zemlju, da se zaprljaju i zaglibe.
Kada bi im se poznanici javili, Majls i Samanta bi im ljubazno otpozdravili, ali nisu razgovarali jed-
no s drugim. Sino su se posvaali. Nekoliko ljudi se raspitivalo za Leksi i Libi, koje su obino dolazile
kui za vikend, ali obe keri su im ove nedelje boravile kod svojih prijateljica. Samanta je znala da je
Majlsu krivo to nisu tu: oboavao je da u javnosti izigrava glavu porodice. Moda e, pomisli ona gnev-
no likujui, zamoliti nju i devojice da se slikaju s njim za njegove predizborne letke. Jedva eka da mu
kae ta misli o tome.
Primetila je da je iznenaen to je dolo toliko ljudi. Bez sumnje je alio to nema glavnu ulogu u
predstojeoj slubi; to bi bila savrena prilika da otpone neoekivanu kampanju za Barijevo mesto u od-
boru, s ovako velikom publikom vernih glasaa. Samanta u mislima pribelei da mu, im joj se ukae pri-
lika, podrugljivo natukne kako mu se elja nije ostvarila.
Gavine! uzviknu Majls, ugledavi poznatu, plavokosu i uzanu glavu.
O, zdravo, Majlse. Zdravo, Sem.
Gavinova nova crna kravata sijala je na beloj koulji. Ispod svetloplavih oiju imao je modre podo-
njake. Samanta se na vrhovima prstiju nae k njemu kako ne bi mogao da izbegne da je poljubi u obraz i
udahne njen opojni parfem.
Ba mnogo ljudi, zar ne? ree Gavin, osvrui se oko sebe.
Gavin e nositi koveg ree Majls svojoj eni, kao kad sitno, neuspeno dete reda radi nagrade
knjigom samo za uee na nekom takmienju. Istini za volju, pomalo ga je iznenadilo kada mu je Gavin
saoptio da mu je ukazana ta ast. Majls se potajno nadao da e on i Samanta biti privilegovani gosti, s
aurom tajnovitosti i vanosti, poto su bili s Barijem dok je umirao. Moda bi bilo lepo od Meri, ili ne-
kog njoj bliskog, da je zamolila Majlsa da proita neku biblijsku pouku tokom slube, ili da kae koju re
o pokojniku, da mu time ukau potovanje zbog vane uloge koju je odigrao u poslednjim trenucima Bari-
jevog ivota.
Samanta namerno nije pokazivala da je iznenaena to su izabrali Gavina.
Ti i Bari ste bili prilino bliski, zar ne, Gave?
Gavin klimnu glavom. Bio je uznemiren i oseao je blagu muninu. Te noi je veoma loe spavao, bu-
dio se u ranim jutarnjim satima iz komara u kojima je, prvo, ispustio koveg, pa je Barijevo telo ispalo
na pod crkve, a potom se uspavao, propustio sahranu i stigao u Crkvu Arhanela Mihaila i Svih svetih,
gde je zatekao Meri samu na groblju, prebledelu i gnevnu, kako ga, potpuno izbezumljena, krivi da je sve
upropastio.
Nisam siguran gde treba da stanem ree on, osvrui se oko sebe. Nikada ovo nisam radio.
Nema tu velike filozofije, drue ree Majls. Ima samo jednu dunost, eto. Nemoj da ti neto is-
padne, he-he-he.
Majlsov enskasti smeh bio je suta suprotnost dubokom glasu kojim je govorio. Ni Gavin ni Samanta
se ne nasmejae na to.
Kolin Vol izroni iz mase. Onako ogroman i nezgrapan, s visokim kvrgavim elom, Samantu je oduvek
podseao na udovinog Frankentajna.
Gavine ree on. Tu li si. Mislim da bi trebalo da stanemo ispred, na plonik, jer samo to nisu
stigli.
Vai ree Gavin, osetivi olakanje to se pojavio neko ko e mu nareivati ta da radi.
Koline ree Majls, klimnuvii glavom.
Da, da, zdravo ree Kolin s nelagodom pre nego to se okrenuo i poeo da se probija nazad kroz
mnotvo oaloenih.
Zatim se ponovo zau komeanje i Samanta prepozna Hauardov prodorni glas: Izvinite oprosti-
te mi bismo da se pridruimo porodici Okupljeni se razdvojie kako bi izbegli susret s njegovim
velikim stomakom, i pred njima se pojavi Hauard, ogroman u somotskom mantilu. Za njim su se gegale
irli, skockana i pribrana u modroplavom kompletu, i Morin, trkljasta poput leinara, u eiru s malim
crnim velom.
Zdravo, zdravo ree Hauard, ustro poljubivi Samantu u oba obraza. Kako mi je Samantica?
Njen odgovor zaglui sveopte negodovanje prisutnih koji su se povlaili sa staze: dolo je do jedva
primetne borbe za poziciju, jer niko nije eleo da se odrekne mesta blizu ulaza u crkvu. Kada se masa
tako iznenada rascepala na dva dela, du oboda staze se izdvojie poznata lica. Samanta spazi Davande:
koe smee kao kafa u moru mlenobelih lica; Vikram, neverovatno zgodan u crnom odelu; Parminder u
sariju (Zato to radi? Zar ne zna da ljudi kao to su Hauard i irli jedva ekaju tako neto?) a pokraj nje,
zdepasta mala Tesa Vol u sivom kaputu, na kojem samo to nisu popucala dugmad.
Meri Ferbrader je s decom polako ila stazom koja vodi do crkve. Meri je bila bela kao krpa i inilo
se da je oslabila nekoliko kilograma. Zar je mogla toliko da smra za samo est dana? Drala je jednu od
bliznakinja za ruku, dok je drugu ruku prebacila preko ramena svog mlaeg sina. Stariji sin, Fergus, sve-
ano je koraao za njima. Hodala je pogleda uprtog preda se, stisnutih usana. Ostali lanovi porodice su
ili iza Meri i dece; povorka je prela preko praga, gde ih je progutala drevna unutranjost crkve.
Svi ostali se smesta zaputie ka ulazu, te nastade nimalo dostojanstveni krkljanac. Molisonovi se na-
oe odmah do Davanda.
Posle vas, gospodine Davanda, posle vas grmeo je Hauard, ispruivi ruku da propusti hirur-
ga. Ali Hauard se postarao da svojom telesinom preprei put ostalima koji su hteli da uu pre njega, te je
proao kroz vrata odmah za Vikramom, ostavivi i svoje i hirurgove blinje da ih slede u stopu.
Du redova Crkve Arhanela Mihaila i Svih Svetih prostirao se kraljevskoplavi tepih. Na rebrastom
svodu svetlucale su zlatne zvezde. S mesinganih ploica se odbijao sjaj viseih svetiljki. Vitrai su bili
raskoni i predivnih boja. Nasred crkvenog broda, s desne strane, s koje su se tokom slube itale apo-
stolske poslanice, s najveeg prozora gledao ih je Arhanel Mihailo u srebrnom oklopu. Nebeskoplava
krila su mu se izvijala s ramena; u jednoj ruci uzdigao je ma, a u drugoj je drao zlatne terazije. Stopalo
u sandali mu je poivalo na leima tamnosivog gamiueg sotone s krilima slepog mia, koji je pokua-
vao da se pridigne. Arhanel je imao blaen izraz lica.
Hauard je stao u ravan sa Arhanelom Mihailom, pokazavi ostatku svoje pratnje da sedne u red s
leve strane; Vikram je skrenuo desno, prekoputa njih. Dok su ostali Molisonovi i Morin prolazili pored
njega da bi seli, Hauard je ostao na kraljevskoplavom tepihu i obratio se Parminder kada je prola kraj
njega.
Mnogo mi je krivo zbog Barija. Kakav ok.
Da ree ona prezrivo.
Rekao bih da su te stvari udobne, jesu li? dodade on, pokretom glave pokazavi na njen sari.
Ona mu ne odgovori, ve sede kraj Dasvant. I Hauard sede, kao kakav ogroman ep na poetku reda,
zapeativi ga tako da vie niko u njega ne ue.
irli je, veoma dostojanstvena, zurila u svoja kolena, aka sklopljenih naizgled u molitvi, ali je zapra-
vo preturala u mislima taj kratak Hauardov i Parminderin razgovor o sariju. irli je pripadala onom delu
Pagforana koji su tiho tuili to je zgrada Stare parohije, sazdana za crkvenog velikodostojnika s baken-
bardima i njegove pomonike u belim utirkanim keceljama, danas dom porodice Hindusa (irli nije do-
kuila koje su veroipovesti Davande). Pretpostavljala je da bi ona i Hauard, kad bi otili u sinagogu,
damiju ili gde god da se ve Davande mole, bez sumnje morali da pokriju glave i da se izuju i ko zna
ta jo, inae bi izbio skandal. A ipak nikom nije smetalo da se Parminder razmee svojim sarijem u cr-
kvi. Nije da Parminder nema normalnu odeu, jer ju je svakog dana nosila na posao. Pogaali su je
dvostruki arini, injenica da Perminder nimalo ne mari to tako iskazuje nepotovanje prema njihovoj
veri i, posredno, prema samom Bariju Ferbraderu, do koga joj je navodno bilo toliko stalo.
irli razdvoji ake, podie glavu i panju usmeri na odeu prolaznika, kao i na veliinu i broj venaca
za Barija. Neki od njih su bili naslagani uz pregradu gde se prima priest. irli primeti venac poslat u ime
odbora, za koji su novac prikupili ona i Hauard. Bio je to veliki, tradicionalni okrugli venac s belim i
plavim cveem, u bojama pagfordskog grba. Njihovo cvee i sve ostale vence zasenilo je veliko veslo u
prirodnoj veliini, od devojaka iz veslakog tima, sainjeno od bronzanih hrizantema.
Sukvinder se okrenu da pogledom potrai Loren, ija je majka cvearka napravila veslo; elela je da
joj kakvim pokretom stavi do znanja da ga je videla i da joj se svidelo, ali zbog velike guve nije uspela.
Sukvinder je bila alobno ponosna to su ga poslale, posebno kada je videla da ljudi upiru prstom u njega
dok sedaju na svoja mesta. Pet od osam devojaka iz tima su skupile novac za veslo. Loren je ispriala Su-
kvinder kako je traila Kristal Vidon za vreme ruka, te se izloila ruganju njenih prijatelja, koji su sedeli
na zidiu pored trafike i puili. Pitala je Kristal da li eli da priloi novac, na ta joj je ova odgovorila:
Aha, hou, vai se ali ga nije dala te je nisu ni potpisali na kartici. Kako je Sukvinder primetila, Kristal
ni na sahranu nije dola.
Sukvinderina utroba kao da je bila od olova, ali ju je tup bol u levoj podlaktici, praen otrim proba-
danjem kad god bi pomerila ruku, umirivao i sreom, Debeli Vol, namrgoen u crnom odelu, nije bio bli-
zu nje. Nije je ni pogledao kada su se njihove porodice nakratko susrele ispred crkve; sputavalo ga je pri-
sustvo roditelja, ba kao to bi ga ponekad sputavalo prisustvo Endrua Prajsa.
Kasno sino, njen anonimni sajber-muitelj poslao joj je crno-belu fotografiju golog deteta iz viktori-
janskog doba, obraslog od glave do pete mekim tamnim krznom. Videla ju je i izbrisala dok se oblaila za
sahranu.
Kada je poslednji put bila srena? Znala je da je u nekom drugom ivotu, davno pre no to je iko po-
eo da huke poput majmuna na nju, sedela u ovoj crkvi i godinama bila sasvim spokojna; radosno je pe-
vala himne za Boi, Uskrs i Praznik etve. Oduvek joj se sviao Arhanel Mihailo sa svojim lepim, ne-
nim, prerafaelitskim licem i zlatnim kovrdama ali jutros ga je prvi put videla u drugom svetlu, kako
leerno gazi tog crnog avola koji se koprca; njegov nehajan izraz lica inio joj se zlokobnim i nadme-
nim.
Redovi su bili krcati. Pranjavi vazduh ispunjavala je priguena kripa, dobovanje koraka i tiho u-
kanje, dok su oni kojima se nije posreilo ulazili u crkvu i zauzimali mesta za stajanje du levog zida.
Neki nesrenici su puni nade cupkali du redova, za sluaj da su prevideli neko slobodno mesto za sede-
nje. Hauard se nije micao sve dok ga irli nije potapala po ramenu i proaptala: Obri i Dulija!
Hauard se na to naglo okrenu i mahnu programom slube da privue panju Folijevih. Oni brzim kora-
kom dooe niz prolaz izmeu redova prekriven tepihom: Obri visok, mrav i proelav, u tamnom odelu,
Dulija s jarkocrvenom kosom podignutom u punu. Zahvalno su im se osmehnuli kada se Hauard pome-
rio, poguravi sve ostale, ne bi li se uverio da Folijevi imaju dovoljno mesta.
Samanta je bila toliko stenjena izmeu Majlsa i Morin da joj se s jedne strane u meso usecao Mori-
nin koati kuk, a s druge kljuevi u Majlsovom depu. Iznervirana, pokuala je da obezbedi sebi bar jo
koji centimetar prostora, ali ni Majls ni Morin nisu imali kuda da se pomere, pa je samo zurila preda se i
u znak osvete usmerila misli ka Vikramu, koji nije bio nita manje poeljan no kad ga je poslednji put vi-
dela, pre otprilike mesec dana. Bio je tako upadljivo i neporecivo zgodan, gotovo nestvarno; ostavljao je
bez daha. S dugim nogama i irokim ramenima, ravnog stomaka u visini pojasa ispod kojeg je upasao ko-
ulju u pantalone, s tamnim oima oivienim gustim crnim trepavicama, izgledao je kao bog u poreenju
sa ostalim pagfordskim mukarcima, koji su bili tako mlitavi, bledi i podgojeni. Kada se Majls nagnuo da
tiho proaska sa Dulijom Foli, njegovi kljuevi bolno zasekoe gornji deo Samantine butine, te ona za-
misli Vikrama kako joj cepa tu morskoplavu haljinu, s tim to u tom svom matarenju nije imala majicu na
bretele iste boje, koja joj je sada skrivala duboki dekolte
Orgulje zakripae i zavlada tiina, proeta neprekidnim ukanjem. Glave se okrenue: pronosili su
koveg izmeu redova.
Nosai kovega su bili gotovo komino neusklaeni: Barijeva braa su bila visoka oko metar i se-
damdeset, dok je Kolin Vol, na zaelju, bio visok skoro dva metra, te je zadnji deo kovega bio znatno
vii od prednjeg. Sam koveg nije bio napravljen od uglaanog mahagonija, ve od ispletenog prua.
Ovo je prokleta korpa za piknik!, pomisli Hauard, sablanjen.
Na mnogim licima zaigra iznenaenje dok je kutija od vrbovog prua prolazila kraj njih, ali neki su
unapred znali za koveg. Meri je rekla Tesi (koja je prenela Parminder) kako je materijal izabrao Fergus,
Barijev stariji sin, koji je eleo vrbu, jer je to izdljvo drvo koje ujedno brzo raste te se njegovom seom
ne ugroava ivotna sredina. Fergus je bio strastveni pobornik svega zelenog i ekolokog.
Parminder se vrbov koveg mnogo vie sviao od postojanih drvenih kutija u kojima je najvei deo
Engleske odlagao mrtvace. Njena baka se, iz sujevernog straha da su due zatoene u tom tekom i nepro-
bojnom drvetu, gnuala to britanski pogrebnici ekserima zakucavaju poklopce. Nosai poloie koveg
na brokatni odar i povukoe se: Barijev sin, braa i zet sedoe u prednji red, dok se Kolin krutim neujed-
naenim korakom vrati kod svoje porodice.
Dve mune sekunde, Gavin je oklevao. Parminder je videla da on ne zna kuda treba da ide, te da mu
jedino preostaje da se vrati meu redove pod budnim okom tri stotine ljudi. No mora da mu je Meri dala
znak, jer se, rumen kao bulka, spustio na klupu pored Barijeve majke. Parminder je s Gavinom razgovara-
la samo onda kada mu je otkrila hlamidiju a potom ga leila. Nakon toga nije se usuivao da je pogleda u
oi.
Ja sam vaskrsenje i ivot, ree Gospod; koji veruje u mene, ako i umre ivee: I svaki koji ivi i
veruje u mene nee umreti doveka{ 4 }
Vikar nije zvuao kao da razmilja o smislu rei koje su mu navirale na usta, ve samo o sopstvenom
izvoenju, melodinom i ritminom. Parminder je dobro poznavala njegov stil; godinama je prisustvovala
horskim slubama zajedno sa ostalim roditeljima aka Svetog Tome. Dugo poznanstvo nimalo je nije po-
mirilo s bledolikim ratnikom koji je odozgo piljio u nju, niti s masivnim tamnim drvetom, tvrdim klupa-
ma, tuim oltarom sa ukraenim zlatnim krstom, pa ni sa eleginim himnama, koje je smatrala jezivim i
uznemirujuim.
Stoga je skrenula panju s tupljenja zanetog vikara i ponovo pomislila na oca. Videla ga je kroz ku-
hinjski prozor kako lei potrbuke, dok je njen radio i dalje tretao povrh zeje kuice. Dva sata je tu le-
ao, dok su ona, majka i sestre razgledale ponudu Topopa. I dan-danas je mogla da oseti oevo rame is-
pod njegove suncem ugrejane koulje dok ga je tresla. Tataaaa. Tataaaa.
Daranov pepeo su prosuli u tunu reicu po imenu Rea, u Birmingemu. Parminder se seala njene za-
gasite povrine boje gline, tog oblanog junskog dana, po kojoj su plutale siune bele i sive pahulje pe-
pela, udaljavajui se od nje.
Kad orgulje kljocnue i dahtavo oivee, ona se pridie, kao i svi ostali. Na tren uhvati prizor rie-
zlatnih potiljaka Nim i ivon; i ona je u njihovim godinama ostala bez Darana. Parminder oseti talas ne-
nosti, strahovit bol i zbunjujuu elju da ih zagrli, da im kae da zna, da sve zna, da razume
Morning has broken, like the first morning{ 5 }

Malo dalje iz svog reda Gavin zau piskavi glas: glas Barijevog mlaeg sina koji jo nije mutirao.
Znao je da je Deklan izabrao tu himnu. To je bio samo jo jedan od uasnih detalja o slubi koje je Meri
odabrala da podeli s njim.
Nije oekivao da e mu sahrana tako teko pasti. Po njegovom miljenju, bolje da su odabrali drveni
koveg; jezivo ga je, u dubini due pogaala pomisao o Barijevom telu u tom laganom sanduku od prua,
koji je bio zastraujue teak. Zar svi ti smireni ljudi koji ga gledaju kako nosi koveg ka oltaru nisu sve-
sni ta se zapravo nalazi u njemu?
A zatim je doao onaj uasavajui trenutak kada je shvatio da mu niko nije sauvao mesto, da e mo-
rati da se vraa do samog ulaza, dok ga svi gledaju, da se sakrije meu onima koji stoje skroz pozadi
ali umesto toga je bio primoran da sedne u prvi red, da ga svi vide. Kao da ste na elu voza na toboganu
smrti i prvi oseate svaki uasni zaokret i trzaj.
Sedei tu, na manje od metar od ivoninog suncokreta veliine poklopca od erpe, postavljenog usred
ogromnog buketa utih frezija i lanih ljiljana, ak je zaalio to Kej nije pola s njim; nije verovao da e
mu ona nedostajati, ali tako je. Bilo bi mu lake da je tu neko kao to je ona; da mu bar sauva mesto.
Nije ni sanjao koliko je kukavno biti sam u ovakvim okolnostima.
Himna se zavrila. Barijev stariji brat je istupio da odri posmrtno slovo. Gavin se pitao odakle mu
snaga za to dok Barijev le poiva tik ispred njega, ispod suncokreta (mesecima uzgajanog iz semenke); i
kako Meri moe da sedi tako tiha, pognute glave, naizgled gledajui u ake, poloene u krilo. Gavin se
svojski trudio da odvrati misli kako ne bi sluao posmrtni govor.
Kad zavri s tim besedama iz detinjstva, ima da ispria kako su se Bari i Meri upoznali sreno
detinjstvo, vragolije, da, da, da Hajde, skrati malo
Morae da unesu Barija u pogrebna kola, da se odvezu s njim sve do Jarvila, da bi ga sahranili, jer je
malo groblje Arhanela Mihaila i Svih Svetih zvanino popunjeno jo pre dvadeset godina. Gavin je za-
miljao kako sputa koveg u grob pod budnim pogledom ove rulje. Uneti ga i izneti iz ckve bie sitnica u
poreenju s tim
Jedna od bliznakinja je plakala. Krajikom oka, Gavin vide Meri kako se naginje da uhvati ker za
ruku.
Daj, skratite malo, jebote. Molim vas.
Moram rei da je Bari oduvek znao ta hoe promuklo je govorio Barijev brat. Izmamio je nekoli-
ko osmeha priama o Barijevim nestalucima iz detinjstva. Napor u njegovom glasu bio je gotovo opi-
pljiv. Imao je dvadeset etiri godine kada smo otili na muki vikend u Liverpul. Prve noi smo izali
iz kampa i otili u pab, gde je za ankom sedela gazdina erka studentkinja, prelepa plavua, koja je po-
magala ocu subotom uvee. Bari je proveo celo vee naslonjen na ank, askajui s njom, zamerajui se
njenom ocu i pretvarajui se da nema pojma ko je ona razularena gomila u uglu.
Slabaan smeh. Merina glava je tonula sve nie; obema rukama je drala decu oko sebe.
Te noi, kad smo se vratili u kamp, rekao mi je da e se oeniti njome. Pomislio sam: ekaj malo,
ja sam pijan, ja treba da bulaznim. Opet prigueni kikot. Baz nas je naterao da sutra uvee odemo u
isti pab. Kad smo se vratili kui, odmah je poslao razglednicu u kojoj je napisao da e doi sledeeg vi-
kenda. Venali su se tano godinu dana poto su se upoznali, i mislim da bi se svako ko ih poznaje sloio
da je Bari imao njuh za prave stvari. Dobili su etvoro predivne dece: Fergusa, Nim, ivon i Deklana.
Gavin je paljivo udisao i izdisao, udisao i izdisao, trudei se da ne slua i pitajui se ta bi njegov
roeni brat rekao u istim okolnostima. On nije bio srean kao Bari; njegov ljubavni ivot se nije mogao
pretoiti u lepu priu. Nikada nije uao u pab i tamo zatekao savrenu enu, plavokosu, nasmejanu,
spremnu da mu poslui kriglu piva. Ne, on je imao Lisu, kojoj, izgleda, nikad nije bio dovoljno dobar; se-
dam godina sve eih svaa dostiglo je vrhunac triperom; a onda, gotovo odmah, naleteo je na Kej, koja
se pripila uz njega kao kakav dosadan, pretei prilepak
Ali uprkos tome, on e je kasnije pozvati jer se pribojavao da, nakon ovoga, nee biti u stanju da se
vrati u svoj prazni kuerak. Bie iskren. Rei e joj koliko je uasno i potresno bilo na sahrani, kao i da
je zaalio to nije pola s njim. To e sigurno odagnati poslednje tragove zlovolje posle njihove svae.
Nije eleo da provede sam tu no.
Dva reda iza njega, Kolin Vol je plakao, priguenim jecajima, u veliku mokru maramicu. Tesina aka
mu je poivala na butini, neno je pritiskajui. Ona je razmiljala o Bariju; o tome kako se uzdala u nje-
govu pomo oko Kolina; koliko ju je razgaljivalo dok su se smejali; koliko je bila beskrajna Barijeva ve-
likodunost. Mogla je jasno da ga vidi, niskog i rumenog, kako igra dajv s Parminder na poslednjoj za-
bavi; kako oponaa Hauarda Molisona i njegove mrzovoljne opaske na raun Poljane; kako strpljivo i ra-
zborito savetuje Kolina, onako kako je samo on to umeo, tumaei ponaanje Debelog kao pubertetsko, a
ne sociopatsko.
Tesa je strepela kako e smrt Barija Ferbradera uticati na oveka pokraj nje; plaila se da se nee iz-
boriti sa iskrzanom rupom u njihovom ivotu koju je ostavio za sobom; bojala se da je Kolin pokojniku
obeao neto to nee moi da ispuni, te da ne shvata koliko ga Meri, oko koje se toliko trudio, ne voli. A
svu Tesinu uznemirenost i tugu protkala je uobiajena briga, poput kakvog nezgodnog crvia; kako da iz-
begne sunovrat i natera Debelog da poe s njima na sahranu, ili kako da sakrije od Kolina da on nije do-
ao to bi, moda, bilo jednostavnije.
Zavriemo dananju slubu pesmom koju su odabrale Barijeve keri, Nim i ivon, koju je njihov
otac neizmerno voleo ree vikar ograujui se od onoga to je usledilo.
Ritam bubnjeva se tako glasno prolomi kroz skrivene zvunike da okupljeni poskoie od iznenae-
nja. Prolomi se glas s amerikim naglaskom: a-ha, a-ha i Dej-Zi poe da repuje:

Good girl gone bad


Take three
Action.
No clouds in my storms
Let it rain, I hydroplane into fame
Comin down with the Dow Jones

Neki pomislie da je u pitanju greka: Hauard i irli se preneraeno pogledae, ali niko nije iskljuio
muziku, niti istrao pred okupljene da se izvini. A zatim se prolomi zavodniki enski glas:

You had my heart


And well never be worlds apart
Maybe in magazines
But youll still be my star

Nosai kovega iznosili su sanduk od prua izmeu redova, a sledili su ih Meri i deca.

Now that its raining more than ever


Know that well still have each other
You can stand under my umbuh-rella
You can stand under my umbuh-rella

Okupljeni poee polako da izlaze iz crkve, trudei se da ne koraaju u ritmu pesme.

II

Endru Prajs je uhvatio ruke oevog trkakog bicikla i polako ga izgurao iz garae, pazei da ne ogrebe
kola. Nosio ga je niz kamene stepenike, pa kroz metalnu kapiju; a zatim je, na stazici, stavio stopalo na
pedalu, uhvatio zalet nekoliko metara i prebacio drugu nogu preko sedita. Skrenuo je levo niz strmoglavi
vijugavi brdski drum i, ne dodirujui konice, pojurio ka Pagfordu.
Od brzine, inilo mu se da se grmlje stapa s nebom. Dok mu je vetar ibao istu kosu i zaareno lice,
koje je upravo izribao, zamiljao je sebe na biciklistikoj pisti. Naavi se u ravni s trouglastom batom
Ferbraderovih, pritisnuo je konice jer je pre nekoliko meseci previe naglo zaao za tu krivinu i pao, pa
je morao odmah da se vrati kui, pocepanih farmerki i s odranim obrazom
Prestao je da okree pedale, drei samo jednu ruku na volanu, i zaao u Crkvenu aleju, gde je uhva-
tio drugi, dodue manji, zalet nizbrdo, na tren zastavi, kada je video da unose koveg u mrtvaka kola, te
da kroz teka drvena vrata izlazi mnotvo u tamnim odelima. Endru mahnito otpedala za ugao, da ga ne
vide. Nije eleo da vidi Debelog kako izlazi iz crkve s rasplakanim Sanduetom, u jeftinom odelu s kra-
vatom, koje mu je jue na asu engleskog opisao komino i s gaenjem. Bilo bi to kao da svog prijatelja
prekine dok kenja.
Dok je Endru polako biciklom obilazio oko trga, jednom rukom je zalizivao kosu, pitajui se kako li
mu bubuljice izgledaju od hladnog vazduha, te da li ih je antibakterijski sapun za lice iole ublaio. A onda
je smislio priu: upravo je doao od kue Debelog (to ne bi bilo neobino, zar ne?), tako da mu je Ulica
Houp, normalno, preica do reke. Stoga nije bilo razloga da Gaja Boden (ako sluajno pogleda kroz pro-
zor svoje kue, sluajno ga spazi i sluajno ga prepozna) pomisli da je doao zbog nje. Endru se nije se-
tio da bi onda morao da joj objasni zato se vozi njenom ulicom, ali se i dalje drao te lane prie jer je
verovao da tako izgleda hladnokrvno i nezainteresovano.
Prosto je eleo da zna koja je njena kua. Iako je ve dvaput za vikend vozio bicikl niz tu kratku ulicu,
dok su mu damari potresali telo, nije uspeo da otkrije u kojoj je kui pohranjen Sveti gral. Znao je
samo, zahvaljujui pogledima koje je kriomice upuivao kroz prljave prozore kolskog autobusa, da ona
ivi na desnoj strani ulice, s parnim brojevima.
Kada je zaao za ugao, pokuao je da deluje bezizrazno, da se uivi u ulogu oveka koji vozi bicikl do
reke najkraim putem, zadubljen u misli, ali spreman da se javi drugarici iz razreda, ukoliko je sretne
Bila je tu. Na ploniku. Endru nastavi da okree pedale, iako ih vie nije ni oseao, te iznenada posta-
de svestan koliko su tanke gume na kojima balansira. Ona je preturala po konoj torbici, dok joj je bakar-
nosmea kosa padala na lice. Iza nje su jo uvek bila odkrinuta vrata broja deset, a crna majica joj je
dopirala tik iznad struka; deli gole koe, debeli kai i tesne farmerke Kada je gotovo proao pored
nje, ona zatvori vrata za sobom i okrenu se; zabaena kosa otkri njeno prelepo lice a ona ree, sasvim
razgovetno, londonskim naglaskom: O, zdravo.
Zdravo ree on. Njegove noge su i dalje okretale pedale. Dva metra, etiri metra, udaljavao se od
nje; zato nije stao? Od iznenaenja je nastavio da se kree, ne usuujui se da se osvrne; ve je bio na
kraju njene ulice; nemoj da padne, jebote; zaao je za ugao, isuvie oamuen da bi procenio da li osea
olakanje ili razoarenje to je proao pored nje.
E, jebi ga!
Nastavio je da vozi ka umarku u podnoju brda Pargeter, gde se svetlucanje reke mestimino probi-
jalo kroz drvee, ali nije video nita osim Gaje, koja mu se urezala u mrenjau kao svetlost neonki. Uski
drum je zavio na zemljani puteljak. Neni povetarac koji je dopirao s vode milovao mu je lice, a on se
nadao da nije pocrveneo budui da se sve odigralo tako brzo.
E, da ga jebem! opsova u vetar na pustoj stazi.
Ushieno je preturao po tom velianstvenom, neoekivanom novosteenom blagu: njeno savreno
telo, otkriveno u tesnim farmerkama i rastegljivom pamuku; broj deset iza nje, na ispucalim, starim pla-
vim vratima; O, zdravo, tako prirodno i s lakoom dakle, njegov lik je svakako ostavio traga u umu
pohranjenom iza tog neverovatnog lica.
Bicikl poe da poskakuje po novom tlu, kamenitom i neravnom. Ushien, Endru je sjahao s njega tek
kada je poeo da gubi ravnoteu. Odgurao je bicikl kroz drvee, izaavi na usku obalu reke, gde ga je
bacio na zemlju, meu sase nalik siunim belim zvezdama, procvale otkako je poslednji put bio tu.
Otac mu je rekao, kada je prvi put od njega pozajmio bicikl: Vezuj ga lancem ako ulazi u radnju.
Upozoravam te, ako ti ga neko drpi
Ali lanac nije bio dovoljno dugaak da ga obavije oko bilo kojeg drveta u blizini, a uostalom, to se
vie udaljavao od oca, manje ga se plaio. Jo uvek razmiljajui o nekoliko centimetara ravnog, golog
stomaka i Gajinom prelepom licu, Endru se zaputi tamo gde se obala susretala s ogolelom padinom brda,
koje se poput zemljane litice nadvilo povrh brze zelene reke.
Najui pojas klizave obale, koja se gubila u daljini, protezao se du samog podnoja brda. Jedini na-
in da proete njome, ukoliko su vam stopala dvostruka vea nego kada ste prvi put tuda proli, bio je da
se kreete postrance, priljubljeni uz obronak, vrsto se drei za korenje i kamenje to tri iz nje.
Plesniv memljiv miris reke i mokrog zemljita Endruu je bio dobro poznat, kao i uzani obod od ze-
mlje i trave pod nogama, pukotine i stene koje je akama traio na obronku brda. On i Debeli su pronali
to tajno mesto kada im je bilo jedanaest godina. Znali su da je to to rade zabranjeno i opasno; upozorili
su ih na reku. Prestraeni, ali odluni da jedan drugome to ne priznaju, stidljivo su kroili na to opasno
tle, hvatajui se za sve to tri iz stenovite padine, grabei jedan drugoga za majicu na najuoj taki.
Godine vebanja omoguile su Endruu da, iako nije ni razmiljao o tome, poput raka pree postrance
du tvrde padine od zemlje i stene, dok je voda brzala na metar ispod njegovih patika; a onda se uz veto
povlaenje rukama i saginjanje, naao u pukotini u brdu koju su jo davno otkrili. Tada im se to inilo kao
boja nagrada za njihovu smelost. Vie nije mogao da se uspravi u njoj, ali neto vea od atora za dvoje,
bila je dovoljno velika da dva tinejdera legnu, jedan uz drugog, dok reka tee kraj njih, a drvee im za-
klanja pogled na nebo uramljeno trouglastim ulazom.
Kada su prvi put doli, tapovima su kopali i eprkali po zadnjem zidu udubljenja, ali nisu pronali
nikakav tajni prolaz koji vodi u opatiju iznad njih; zato su se, umesto toga, divili sebi to samo oni znaju
za to skrovite i zakleli se da e to zauvek biti njihova tajna. Endru se kao kroz maglu seao sveane za-
kletve, pljuvake i psovki. Isprva su je zvali Peina, ali pre izvesnog vremena su je preimenovali u San-
duetovu rupu.
Malo udubljenje je mirisalo na zemlju, iako je zasvoena tavanica bila kamenita. Tamnozeleni trag
plime ukazivao je na to da je u skrovite u prolosti nadirala voda, mada ne ba do samog vrha. Tlo je
bilo prekriveno njihovim opucima i flopovima od dointa. Endru je seo, mlatarajui nogama iznad mulj-
zelene vode i izvadio iz jakne cigarete i upalja, koje je kupio od poslednjeg novca koji je dobio za ro-
endan, poto vie nije dobijao deparac. Pripalio je, duboko udahnuo, i ponovo proivljavao svoj veli-
anstveni susret s Gajom Boden, pokuavajui da se priseti to vie detalja: uski struk i obli kukovi;
kremkastobela koa izmeu konog kaia i majice; pune, iroke usne; O, zdravo. Prvi put ju je video
bez kolske uniforme. Kuda je krenula, sama, s konom torbicom? ta si pa mogao da radi u Pagfordu u
subotu pre podne? Da li je moda htela da uhvati autobus za Jarvil? ta li je radila kad mu je ostala van
vidokruga? Kakve li su je nedokuive enske muke muile?
I stoti put upita sebe da li je mogue da kost i koa tako divnog oblika mogu da kriju obinu linost.
Samo ga je Gaja naterala da o tome razmilja; pre nego to ju je prvi put video, nikada nije duu i telo
posmatrao kao neto zasebno. ak i dok bi zamiljao kako joj izgledaju grudi, kakav je oseaj dodirnuti
ih, sudei po vizuelnim dokazima koje je prikupio zurei kroz njenu pomalo providnu kolsku koulju i po
onome za ta je pretpostavljao da je beli grudnjak, nije mogao da poveruje da je privlanost koju osea
prema njoj iskljuivo fizike prirode. Kretala se na nain koji bi ga dirnuo koliko i muzika, a muzika ga je
pokretala vie od svega na svetu. Sigurno je i duh koji pokree to nenadmano telo neobian? Zato bi
priroda napravila takvo oblije ako ne da u njega udahne neto jo lepe?
Endru je gledao gole ene u spavaoj sobi Debelog u potkrovlju, na kompjuteru bez ifre za roditelj-
ski nadzor. Pregledali su sijaset besplatnih pornografskih sajtova: izbrijane vulve; ruiaste usmine irom
razvuene da pokau mrane razjapljene proreze; raireni guzovi koji otkrivaju napuene anuse; usta s de-
belim slojem rua s kojih kaplje sperma. Endruovo uzbuenje je raspirivalo to to su gospou Vol mogli
da uju kako dolazi tek kada bi stigla do kriputavog stepenika na sredini stepenita. On i Debeli bi kat-
kad nabasali i na uvrnute stvari, na koje su se grohotom smejali, s tim to Endru nije znao da li ga vie
privlae ili zgraavaju (bievi i sedla, ljuljake, konapci, creva; a jednom prilikom, kada se ak ni Debe-
li nije nasmejao, metalni okovi za zglobove i igle koje tre iz koe, u krupnom planu, lica ena sleena
usred vriska).
On i Debeli su bili pravi strunjaci kada su u pitanju ogromne, zategnute i okrugle silikonske grudi.
Plastikaneri istakao bi jedan od njih dvojice, s dosadom, dok bi sedeli pred monitorom, prethodno
zaglavivi vrata da ne upadnu roditelji Debelog. Plavua na ekranu je podigla ruke dok je jahala nekog
maljavog mukarca, bujne grudi sa smeim bradavicama visile su joj poput kugli za kuglanje, a ispod njih
su se videle tanke, sjajne ljubiaste linije, silikonskih implantata. Samo na osnovu pogleda mogli su goto-
vo da osete kakve su na dodir: vrste, kao da se pod koom nalazi fudbalska lopta. Endru nije mogao da
zamisli nita erotinije od prirodnih grudi; mekih, sunerastih i moda malo mlitavih, sa (kako se nadao)
krutim bradavicama, kao suprotnost.
Kasno nou sve te slike su mu se stapale u mislima, zajedno s mogunostima koje su nudile stvarne
devojke, ljudska bia, i ono malo to se moglo opipati preko odee, ako se prie dovoljno blizu. Nim,
jedna od bliznakinja Ferbrader, nije bila zgodna kao sestra, ali je bila slobodnija od nje, u zaguljivom
kolskom amfiteatru, za vreme boine zabave. Napola skriveni u mranom uglu iza pranjave pozorine
zavese, privili su se jedno uz drugo i Endru joj je gurnuo jezik u usta. ake su mu dole do kope na grud-
njaku, i ni pedalj dalje, jer se ona neprekidno izmicala. Vodilo ga je to to je znao da je, negde tamo u
tami, Debeli odmakao jo dalje. A sada mu je um pulsirao i komeao se, zaokupljen Gajom. Ona je u isti
mah bila i najprivlanija devojka koju je ikada video i izvor jedne krajnje neobjanjive enje. Na neke
promene u akordima, na neke ritmove stresao bi se do sri, a tako je bilo i pri pomisli na Gaju Boden.
On pripali cigaretu opukom one dogorele i baci pikavac u vodu ispod sebe. Zatim zau poznato ko-
meanje i nagnu se, te spazi Debelog, jo uvek u odelu za sahranu, raskreenog uza zid brdske padine,
kako se kree od rukohvata do rukohvata dok postrance mili du uske obale, ka rupi u kojoj je Endru
sedeo.
Debeli.
Arfi.
Endru skupi noge da bi Debelom napravio mesta da se uvue u Sanduetovu rupu.
Jebem mu sve ree Debeli, kada se uvukao. Liio je na pauka, tako nezgrapan, s dugim, mravim
udovima, koje je crno odelo jo vie isticalo.
Endru mu dodade cigaretu. Debeli je uvek puio kao da duva jak vetar, akom zaklanjajui ar, mali-
ce se mrtei. On uvue pa otpuhnu kolut dima aljui ga izvan Sanduetove rupe a onda olabavi tamnosi-
vu kravatu. Delovao je starije i nimalo budalasto u tom odelu, s tragovima zemlje s puta do peine, na ko-
lenima i rukavima.
Pomislio bi ovek da su zaista i bili buljai ree Debeli, povukavi jo jedan duboki dim.
Sandue se uznemirio, a?
Uznemirio? Izbezumio se, jebote. Poeo je da tuca. Bio je gori od jebene udovice.
Endru se nasmeja. Debeli otpuhnu jo jedan kolut dima i poea se po velikom uvetu.
Ja sam ranije zbrisao. Jo ga nisu ni sahranili.
Minut-dva su puili u tiini, obojica zagledani u muljevitu reku. Dok je puio, Endru je razmiljao o
tom ranije zbrisao i slobodi koju je Debeli imao, za razliku od njega. Besni Sajmon je stajao izmeu
Endrua i previe slobode: u Vidikovcu ponekad biste bili kanjeni prosto zato to ste tu. Endruovu matu
je jednom raspirio udan modul na asu iz filozofije i religije, na kojem su analizirali primitivna boan-
stva, sa svim njihovim nasuminim gnevom i nasiljem, kao i pokuajima ranih civilizacija da ih odobro-
volje. Tada je razmiljao o pravdi, onakvoj kakvu je iskusio: o ocu kao o paganskom boanstvu, o majci
kao vrhovnoj svetenici njegovog kulta, koja pokuava da tumai i dela u njegovo ime, uglavnom neuspe-
no, a ipak ne odustajui, uprkos svim dokazima da u dubini njenog boanstva ne poivaju velikodunost i
mudrost.
Debeli nasloni glavu na kameni zid Sanduetove rupe i poe da izbacuje navie kolutove dima. Raz-
miljao je o onome to je hteo da kae Endruu. Sve vreme tokom pogrebne slube, dok je njegov otac je-
cao i ridao u maramicu, u sebi je vebao kako e da pone. Debeli je bio toliko ushien to e to izgovo-
riti da je jedva obuzdavao oduevljenje; ali je odluio da mu to ne izleti tek tako, bez veze. Prianje o
tome je za Debelog bilo gotovo podjednako vano kao i sam in. Nije eleo da Endru pomisli da je doju-
rio ovamo kako bi mu to saoptio.
Zna da je Ferbrader bio u optinskom odboru? ree Endru.
Aha ree Debeli, radostan to je Endru otpoeo razgovor koji e popuniti prostor do njegove ob-
znane.
Saj-Culence kae da e da se kandiduje za njegovo mesto.
Saj-Culence?
Debeli se namrti na Endrua.
ta ga je spopalo?
Kae da je Ferbrader primao mito od nekog preduzimaa. Endru je uo Sajmona kad je jutros pri-
ao s Rut o tome. Tada mu je sve bilo jasno. Hoe i on da se ubaci u tu emu.
To nije bio Bari Ferbrader ree Debeli, smejui se dok je otresao pepeo na pod peine. I to nije
bilo u optinskom odboru. To je onaj, kako se zove Frajerli, gore u Jarvilu. Bio je u kolskom vinterda-
unskom odboru. Sandue je odlepio, ovee. Lokalne novine su ga zivkale da im da izjavu i ko e ga znati
ta jo. Frajerli je zbog toga zavrio na robiji. Zar Saj-Culence ne ita Glasnik jarvilskog okruga?
Endru je zurio u Debelog.
Prokleto tipino za njega.
On ugasi cigaretu o zemljano tlo, postien glupou svoga oca. Sajmon je ko zna koji put izvukao de-
blji kraj. Otuio se od lokalne zajednice, rugao se njihovim problemima, ponosio se osamljivanjem u
svojoj poganoj kuici na brdu; a onda je, pogreno obaveten, odluio da izloi svoju porodicu ponienju.
Kvaran k upalj zub, taj tvoj Saj-Culence, a? ree Debeli.
Rut je svom muu nadenula nadimak Saj-Culence, pa su ga i drugi prihvatili. Debeli ju je jednom,
svrativi na aj, uo da ga tako oslovljava i otad je samo tako zvao Sajmona.
Aha, nego ta ree Endru, pitajui se da li e uspeti da odvrati oca od kandidature ukoliko mu
kae su ga pogreno obavestili.
Kakva sluajnost ree Debeli jer e i Sandue da se kandiduje.
Debeli izdahnu kroz nozdrve, zurei u zid iznad Endruove glave.
Pitanje je samo, hoe li glasai glasati za piketinu ree ili za pizdu?
Endru se nasmeja. Malo ta bi ga tako razgalilo kao kad uje Debelog kako oca zove piketinom.
A obrati panju na ovo ree Debeli, nabivi cigaretu izmeu usana i potapavi se po kukovima,
iako je znao da mu se koverta nalazi u unutranjem depu sakoa. Evo ti ree, izvadivi je i otvorivi
da Endruu pokae njen sadraj: smee mahune veliine zrna bibera u prakastoj piljevini od sasuenih
stabljika i lia.
To je sinsemila.
ta je to?
Vrhovi i pupoljci neoploene stabljike marihuane ree Debeli specijalno pripremljena za tebe.
U emu je razlika izmeu toga i normalne vutre? upita Endru, s kim je Debeli svojevremeno pode-
lio nekoliko komadia votanocrne smole od kanabisa u Sanduetovoj rupi.
Samo druga vrsta dima, a? ree Debeli, te i on ugasi cigaretu. Izvadio je rizlu iz depa, izvukao tri
tanana papiria i slepio ih.
Jesi to uzeo od Kirbija? upita Endru, pipkajui i miriui sadraj koverte.
Svi su znali da je Skaj Kirbi ovek kome se obraa za drogu. Bio je godinu dana stariji od njih, ali u
estom razredu, jedan nie od njih. Deda mu je bio matori hipik, koji je nekoliko puta odgovarao pred su-
dom zbog uzgajanja marihuane.
Aha. Ali ima i neki tip koga zovu Obo ree Debeli, rasecajui cigarete i sipajui duvan na rizlu
tamo, na Poljani, on e ti nabaviti ta god poeli. Pa ak i jebeni dop, ako hoe.
Ali ne eli dop ree Endru, gledajui u Debelog.
Jok ree Debeli, uzevi nazad koverat i posipajui sinsemilu preko duvana. Umotao je doint, li-
znuo ivice rizle da ga zalepi, paljivo ubacujui picasti flop.
Dobra ree on veselo.
Nameravao je da saopti novost Endruu posle uvoda sa sinsemilom, kao nekom vrstom zagrevanja.
Pruio je ruku ekajui da mu Endru doda upalja, stavio doint izmeu usana i pripalio ga, uvukavi du-
boko, zamiljeno, izbacujui dim u dugom, plaviastom mlazu, a zatim ponovio ceo proces iz poetka.
Mmm ree, zadravajui dim u pluima i oponaajui Sandue, kome je Tesa za jedan Boi po-
klonila kurs za degustaciju vina. Biljni ukus. Jaka aroma. Blagi nagovetaj u, jebote
Krv mu je jurnula u glavu iako je sedeo, te on izdahnu, kidajui se od smeha.
Probaj.
Endru se nagnu k njemu i uze doint, kikoui se od iekivanja i od blaenog osmeha na licu Debe-
log, to je bilo neuobiajeno za njega jer je uglavnom bio namrten kao da ima zatvor.
Kad udahnu, Endru oseti kako mu se droga iri iz plua telom, umirujui ga i oputajui. Jo jedan
dim i on oseti kako mu droga istresa mozak kao da je kau, kako bi se poravnali nabori, da sve bude glat-
ko, jednostavno, lako i lepo.
Dobra, dobra ponovi on rei Debelog, smejui se sopstvenom glasu. Onda vrati doint u eljne
prste Debelog i prepusti se talasu blaenstva.
Nego, hoe da uje neto zanimljivo ree Debeli, neobuzdano se cerekajui.
Reci.
Sino sam je jebao.
Endru umalo da ga pita koga pre nego to mu je oamueni mozak proradio: Kristal Vidon, naravno;
Kristal Vidon, koga drugog.
Gde? upita tupavo. To ga, u stvari, nije zanimalo.
Debeli se prui na lea u pogrebnom odelu, stopala okrenutih ka reci. Bez rei, Endru se prui kraj
njega, u suprotnom smeru. Tako su spavali, glava u noge, kada bi kao deca noili jedan kod drugog. En-
dru je podigao pogled na kamenu tavanicu, gde se jo uvek lelujao plaviasti dim, polako se razvejavaju-
i, i ekao da uje detalje.
Rekao sam Sanduetu i Tes da sam kod tebe, da zna ree Debeli. Tutnuo je doint u Endruovu is-
pruenu ruku, a zatim isprepleo prste na grudima i sluao sebe. Onda sam uhvatio autobus do Poljane.
Nali smo se ispred diskonta pia.
Pored supermarketa? upita Endru. Nije znao zato neprekidno postavlja glupa pitanja.
Aha ree Debeli. Otili smo do igralita. U oku iza javnih klonja ima drvea. Lepo i zabaeno.
Ve se bilo smrkavalo.
Debeli promeni poloaj i Endru mu ponovo dodade doint.
Tee je ui nego to sam mislio ree Debeli, a Endru je bio kao opinjen, napola spreman da se
nasmeje, ali se bojao da e propustiti svaki doterani detalj iz prie Debelog. Bila je mnogo vlanija
dok sam joj lupao prstenac.
U Endruovim grudima se nakupljao kikot, poput zarobljenog gasa, ali on ga prigui.
Mnogo guranja dok ga nisam ubacio kako valja. Ua je nego to sam oekivao.
Endru vide pramiak dima otprilike tamo gde je Debelom bila glava.
Svrio sam za nekih deset sekundi. Sjajan oseaj, jebote, kada najzad ue.
Endru je suzbijao smeh, za sluaj da ima toga jo.
Stavio sam kurton. Bilo bi bolje bez njega.
On tutnu doint nazad u Endruovu ruku. Endru povue dim, razmiljajui. Tee je ui nego to misli;
gotovo za deset sekundi. I ne zvui ba kao neto; a ipak, ta bi dao da i sam proba? Zamiljao je Gaju
Boden kako se ispruila na lea i tiho zastenjao, ali ga Debeli, sreom, nije uo. Izgubljen u izmaglici
erotskih slika, puei doint, Endru je leao sa erekcijom, na komadu zemlje koji je njegovo telo sve vie
grejalo, oslukujui neni ubor vode, na manje od metar ispod glave.
ta je najbitnije, Arfi? upita Debeli posle dugog snenog utanja.
Dok mu je u glavi prijatno lelujalo, Endru odgovori: Seks.
Jeste ree Debeli veselo. Jebanje. To je bitno. Proude produenje vrste. Bacimo kurtone.
Razmnoavajmo se.
Aha ree Endru, umirui od smeha.
I smrt dodade Debeli. Onaj koveg je bio stvaran, i to ga je zaprepastilo; uvideo je koliko malo
toga razdvaja le od leinara koji su ga posmatrali. Nije mu bilo ao to je otiao pre nego to je zemlja
progutala koveg. Mora da je i to, zar ne? Smrt.
Aha ree Endru, mislei na ratove i saobraajne udese, i umiranje u jurnjavi i slavi.
Jeste ree Debeli. Jebanje i umiranje. To je to, zar ne? Jebanje i umiranje. To je ivot.
Pokuava da pojebe i pokuava da ne umre.
Ili pokuava da umre ree Debeli. Za neke ljude. Da rizikuju.
Da, da. Da rizikuju.
Opet zavlada tiina, skrovite je bilo prijatno hladno i zadimljeno.
I muzika tiho e Endru, posmatrajui plavi dim koji je lebdeo ispod tamne stene.
Aha ree Debeli, u daljini. I muzika.
Reka je brzala pored Sanduetove rupe.
Drugi deo

Sloboda izra avanja

7:33
Slobodno izraavanje o pitanjima od javnog znaaja ne podlee krivinom gonjenju.

arls Arnold Barker
Optinska i lokalna samouprava
Sedmo izdanje
I

Grob Barija Ferbradera kvasila je kia. Mastilo na oprotajnim porukama se razlilo. Ogromna glava i-
voninog suncokreta odolevala je ibanju kie, ali su se Merini ljiljani i frezije najpre sparuili, a zatim
raspali. Veslo od hrizantema je tamnelo dok se raspadalo. Od kie je nabujala i reka; potekoe potoci du
ulinih slivnika a strme ulice Pagforda postadoe sjajne, klizave i opasne. Prozori kolskog autobusa bili
su zamagljeni i neprozirni; cvee u viseim korpama na trgu je klonulo, a Samanta Molison je, uprkos
tome to su joj brisai stakla bili ukljueni na najjau brzinu, doivela laki sudar vraajui se s posla.
Primerak Glasnika jarvilskog okruga bio je tri dana zadenut za vrata gospoe Ketrin Vidon u Ulici
Houp, dok se nije skroz raskvasio te postao neitljiv. Najzad ga je socijalna radnica Kej Boden iupala
iz sandueta za pisma, provirila kroz zarali prorez i primetila staricu kako lei raskreena u podnoju
stepenita. Policajac je pomogao da se razvale ulazna vrata, a gospou Vidon odvedoe kolima hitne po-
moi u Jugozapadni kliniki centar.
No poto kia nije prestajala, ovek unajmljen da promeni natpis stare obuarske radnje bi prisiljen
da odloi posao. Padala je i danju i nou, pa je trg bio preplavljen pogrbljenim oblijima u kinim kaba-
nicama, dok su se na uskim plonicima sudarali kiobrani.
Hauarda Molisona je blago dobovanje po mranim oknima umirivalo. Sedeo je u radnoj sobi, koja je
nekad bila spavaa soba njegove erke Patrie, i razmiljao o imejlu koji je primio od redakcije lokalnih
novina. Odluili su da objave lanak odbornika Ferbradera u kojem tvrdi da Poljana treba da ostane u sa-
stavu Pagforda, ali oni se, kako bi ostali nepristrasni, nadaju da e neki drugi odbornik moda hteti da iz-
nese protivrazloge u sledeem broju.
Obilo ti se o glavu, zar ne, Ferbraderu?, radosno pomisli Hauard. A taman si pomislio da e sve
biti po tvome
Zatvorio je imejl i posvetio se omanjoj hrpi papira pokraj sebe. To su bila pisma koja su neprestano
pristizala, sa zahtevima za izbore kako bi se popunilo Barijevo mesto u odboru. Po Ustavu treba najmanje
devet prijava da bi se organizovalo javno glasanje, a on je dobio deset. Proitao ih je, dok su iz kuhinje
dopirali as povieni, as stiani glasovi njegove ene i poslovne partnerke, koje su sa arom razglabale
o tekom skandalu izbilom zbog onesveivanja stare gospoe Vidon, koju su boga pitaj kad pronali.
ne pobegne tek tako od svog lekara, zar ne? Karen mi kae da je vritala iz sveg glasa
optuujui ih da su joj prepisali pogrene lekove, da, znam ree irli, koja je smatrala da ima
monopol nad medicinskim spekulacijama, poto volontira u bolnici. Sada e je ponovo ispitati u Kli-
nikom centru, garant.
Da sam na mestu lekarke Davande, i te kako bih se zabrinula.
Verovatno se nada da su Vidonovi isuvie prosti da je tue, ali to nije ni vano, ukoliko u Klinikom
pronau da su joj davali pogrene lekove.
Dae joj otkaz ree Morin, naslaujui se.
Tako je ree irli i bojim se da e mnogi jedva doekati da joj vide lea. I ne vratila se.
Hauard je pedantno razvrstao pisma. Na posebnu gomilu je odvojio Majlsov popunjeni formular za
kandidaturu. Preostala pisma su bila od drugih optinskih odbornika. Tu nije bilo iznenaenja; im ga je
Parminder imejlom obavestila da ima zainteresovanog za Barijevo mesto, oekivao je da e se onih e-
storo sjatiti oko nje, zahtevajui izbore. Zajedno s Benavom Buto, inili su grupu koju je nazvao Galam-
dijska frakcija, a voa im je nedavno preminuo. Na tu hrpu je smestio popunjenu prijavu Kolina Vola,
njihovog kandidata.
Na treu hrpu je stavio jo etiri pisma, koja ga takoe nisu iznenadila: od profesionalnih pagfordskih
zanovetala za koja je Hauard znao da su veito nezadovoljni i sumnjiavi; sve odreda deurna imena
meu pismima italaca Glasnika jarvilskog okruga. Svi do jednog su se opsesivno zanimali za neko op-
skurno lokalno pitanje, smatrajui sebe nezavisnim misliocima; to su najverovatnije bili oni koji su po-
vikali: nepotizam, da su Majlsa odbornici sami izglasali, ali su isto tako bili meu najveim protivnici-
ma Poljane u varoi.
Hauard uze po jedno od preostala dva pisma u svaku ruku, odmeravajui ih. Jedno je bilo od nepo-
znate ene koja je tvrdila (Hauard nita nije uzimao zdravo za gotovo) da radi u belapelskoj klinici za
odvikavanje od bolesti zavisnosti (no budui da se potpisivala sa Gica, Hauard joj je poverovao).
Posle kraeg oklevanja, stavio ga je na prijavu Sandueta Vola.
U poslednjem pismu, nepotpisanom i otkucanom na raunaru, nimalo odabranim renikom, zahtevani
su izbori. Pismo je na sav glas hvalilo Barija Ferbradera, navodei da Majls ne moe ni da mu prismr-
di. Hauard se zapitao da Majls kojim sluajem nema nekog nezadovoljnog klijenta, koji bi mogao da
digne prainu. Dobro je kad vas na vreme upozore na opasnost. Meutim, poto je pismo bilo anonimno,
Hauard je sumnjao da se ono moe raunati kao zahtev za raspisivanje izbora. Stoga ga je ubacio u mali
stoni seka papira koji mu je irli poklonila za Boi.

II

Edvard Kolins i saradnici, pagfordska advokatska firma, nalazila se na spratu jedne u nizu kuica od
opeke, dok je u prizemlju bila optiarska radnja. Vlasnik Edvard Kolins je umro, a njegovu firmu inila
su dva oveka: Gavin Hjuz, mlai partner s kancelarijom s jednim prozorom, i Majls Molison, stariji
partner, sa udelom u firmi i kacelarijom s dva prozora. Imali su zajedniku sekretaricu, dvadesetosmogo-
dinju, neudatu, ne preterano zgodnu, ali fino graenu. ona se predugo smejala Majlsovim alama, a pre-
ma Gavinu se ophodila gotovo uvredljivo nadobudno.
U petak nakon sahrane Barija Ferbradera, Majls je pokucao na Gavinova vrata u jedan sat i uao ne
ekajui odgovor. Zatekao je partnera kako kroz prozor poprskan kiom zuri u tamnosivo nebo.
Skoknuu do ulice da ruam ree Majls. Ako Lusi Bevan doe ranije, hoe li joj, molim te,
rei da se vraam u dva? ona nije tu.
Hou, vai ree Gavin.
Jel sve u redu?
Meri je zvala. Iskrsao je neki problem s Barijevim ivotnim osiguranjem. Moli me da joj pomog-
nem oko toga.
Pa dobro, moe ti to, zar ne? U svakom sluaju, vraam se u dva.
Majls navue kini mantil, stra niza strme stepenice pa se brzim korakom zaputi mokrom uliicom
koja izbija na trg. Trenutni procep izmeu oblaka razli suneve zrake po viseim korpama sa cveem i
svetlucavom ratnom spomeniku. Dok je hitao preko trga prema bakalnici Molison i Lou, toj vanoj pag-
fordskoj instituciji i najotmenijoj trgovini, Majls oseti nalet atavistikog ponosa; ponosa koji nikakakvo
oroavanje nije moglo da zaprlja, ve samo da ga produbi i oplemeni.
Zvonce na vratima zazvoni kad ih Majls snano otvori. Unutra je vladala guva kao i obino u vreme
ruka: osmoro je ekalo u redu ispred tezge a Hauard je, u trgovakom ruhu, sa svetlucavim pecarokim
varalicama na lovakom eiru, bio u punom zamahu.
i etvrt kila crnih maslina, za tebe, Rouzmari. Nita vie, zasad? Nita vie za Rouzmari to je
osam funti i ezdeset dva penija; da zaokruimo na osam, duice, u ime nae dugogodinje saradnje
Priguen kikot i izrazi zahvalnosti; angrljanje i tresak fioke od kase.
A evo i mog advokata, doao da me obie zabrunda Hauard, namigujui, smejuljei se Majlsu i
izvirujui iznad muterija u redu. Ako biste me saekali pozadi, gospodine, potrudiu se da gospoi
Hoson ne kaem nita neprikladno
Majls se nasmei sredovenim gospoama, koje mu uzvratie istom merom. Visok, guste, kratke i pro-
sede kose, krupnih okruglih plavih oiju, stomaia prikrivenog tamnim mantilom, Majls je bio relativno
zgodan dodatak domaim biskvitima i lokalnim sirevima. Paljivo se probio izmeu stoia pretrpanih
akonijama i zastao kraj velikog zasvoenog prolaza probijenog izmeu bakalnice i stare obuarske rad-
nje, s kojeg je prvi put skinut zatitni najlon. Na tabli koja je stajala nasred zasvoenog prolaza Morin je
(Majls prepozna njen rukopis) napisala: Zabranjen ulaz. Uskoro otvaranje Limeno lone. Majls
proviri u istu praznu prostoriju gde e se uskoro otvoriti najnoviji i najbolji kafe u Pagfordu: bio je iz-
gletovan i okreen, sa svee lakiranim crnim podom.
Postrance je skrenuo iza tezge i probio se pored Morin, koja je rukovala sekaem za meso, dajui joj
povoda da se prozuklo i lascivno nasmeje, a zatim se sagnuo na vratima i uao u oronuli sobiak iza te-
zge. Unutra su se nalazili sto od ultrapasa, s presavijenim Morininim Dejli mejlom, zidni iviluk, na ko-
jem su visili Hauardov i Morinin kaput, i vrata od toaleta, iz kojeg je dopirao vetaki miris lavande.
Majls okai i svoj mantil pa privue jednu staru stolicu uza sto.
Posle minut-dva pojavi se Hauard, nosei dva prepuna tanjira s delikatesima iz radnje.
Znai, nepovratno ste se odluili za Limeno lone? upita Majls.
Pa, Mo se svia ree Hauard, sputajui jedan tanjir ispred sina.
Oteturao se napolje i vratio s dve flae piva pa zatvorio vrata stopalom, tako da sobiak bez prozora
utonu u blagu tminu, koju je razgonio samo blagi sjaj svetiljke s tavanice. Hauard sede uz duboko krklja-
nje. Kada su se sredinom prepodneva uli, zvuao je zavereniki, a i sada je ostavio Majlsa da eka jo
nekoliko trenutaka dok je skidao zatvara s jedne boce.
Vol je poslao prijavu ree najzad, dodajui mu pivo.
Aha ree Majls.
Odrediu rok za prijavljivanje. Dve nedelje, poev od danas, da se svi kandiduju.
Poteno ree Majls.
Tvoja mama misli da je onaj Prajs jo zainteresovan. Jesi li pitao Sem da li zna ko je on?
Ne odgovori Majls.
Dok je sedeo u kripavoj stolici, Hauard se poea po donjem naboru svog ogromnog stomaka, koji
mu se prelivao preko butina, skoro do kolena.
Da li je sve u redu s tobom i Sem?
Majls se, kao i uvek, divio oevoj gotovo nepogreivoj intuiciji.
Ne ba.
Majci to ne bi priznao jer se trudio da ne raspiruje nejenjavajui hladni rat izmeu irli i Samante u
kojem je on bio i talac i plen.
Ne voli to se kandidujem objanjavao je Majls. Hauard zaueno izvi obrve, dok mu se podva-
ljak tresao od vakanja. avo da me nosi ako znam ta ju je spopalo. Opet su je obuzele te njene anti-
pagfordske bubice.
Hauard se nije urio da proguta hranu. Lagano je potapkao usta papirnim ubrusom i podrignuo.
Brzo e promeniti plou, im te izaberu ree on. Ima tu i dobrih strana. Naroito za supruge. Pa
prijemi u Vili Svitlav. Tu e i ona biti kao riba u vodi. On potegnu jo jedan gutljaj piva i ponovo se
poea po stomaku.
Ne mogu da se setim tog Prajsa ree Majls, vrativi se na temu ali neto mi se ini da mu je dete
u Leksinom razredu, u Svetom Tomi.
Dodue, roeni Poljanjanin, u tome je caka ree Hauard. Roeni Poljanjanin, to bi moglo da
nam koristi. Da podelimo propoljanske glasae izmeu njega i Vola.
Da ree Majls. To ima smisla.
To mu nije palo na pamet. Divio se oevoj visprenosti.
Tvoja majka je ve pozvala njegovu enu i rekla joj da sa interneta skine formulare za prijavljiva-
nje. Moda u je ubediti da ih veeras ponovo pozove, da joj kae da ima jo samo dve nedelje da se pri-
javi, da ga navedemo da to pre dela.
Dakle, tri kandidata? upita Majls. Raunajui Kolina Vola.
Koliko ja znam, niko vie. Mogue je da e se pojaviti jo neko, kad izbacimo obavetenje na sajtu.
Ali ubeen sam da imamo veoma dobre izglede. Zaista sam uveren u to. Zvao me je Obri nastavi Hau-
ard. Kad god bi Obrija Folija nazvao po imenu, Hauard bi zainio svoj glas s malo vanosti. Uz tebe je,
sto posto, iako nije nita rekao. Vraa se veeras. Bio je u gradu.
Kad Pagforani kau u gradu, obine misle na Jarvil. Za Hauarda i irli, koji su oponaali Obrija
Folija, taj izraz je znaio London.
Pomenuo je da bismo mogli da se naemo svi zajedno i proaskamo. Moda sutra. Moda e nas
ak pozvati kod sebe. Sem bi se to dopalo.
Majls je upravo zagrizao velik zalogaj pogae s jetrenom patetom, ali je svoju saglasnost preneo u-
stro klimajui glavom. Svialo mu se to je Obri Foli uz njega sto posto. Samanta je mogla da se pod-
smehuje kmetskom podanitvu njegovih roditelja prema Folijevma do mile volje, no uprkos tome, Majls
je primetio kako Samanta, im bi se nala oi u oi s Obrijem ili Dulijom, jedva primetno menja nagla-
sak i naglo postaje ednija.
I jo neto ree Hauard, ponovo ekajui stomak. Jutros sam dobio mejl od Glasnika jarvil-
skog okruga. Trae da im izloim svoje miljenje o Poljani. Kao predsednik Optinskog odbora.
ali se? Mislio sam da ih je Ferbrader ve pridobio
Obilo mu se o glavu, vidi ree Hauard, s beskrajnim zadovoljstvom. Objavie njegov tekst, ali
za sledeu nedelju ele i gledite s kontraargumentima. Da se uje i druga strana. Dobro bi mi dola tvoja
pomo. Advokatske fraze i tako to.
Nema problema ree Majls. Mogli bismo da piemo o onoj nesreenoj klinici za narkomane. To
bi bio pun pogodak.
Da odlian predlog bravo.
U svom oduevljenju, progutao je prevelik zalogaj pa je Majls morao da ga tape po leima dok ne
prestane da kalje. Najzad, briui suzne oi maramicom, Hauard gotovo bez daha ree: Obri e prepo-
ruiti da Okrug obustavi finansiranje, a ja u izloiti naima da je vreme da raskinemo ugovor o zakupu
zgrade. Nee koditi da to obrazloimo u tampi. Koliko je samo novca i vremena uloeno u to prokleto
mesto, bez ikakvog poboljanja. Sve imam napismeno. Hauard glasno podrignu. Prava sramota. Izvi-
njavam se.

III

Uvee je Gavin u svom stanu spremao veeru za Kej, otvarao konzerve i drobio beli luk i oseao se isko-
rieno.
Posle svae slede fraze za sklapanje primirja: takva su pravila, to svi znaju. Gavin je telefonirao Kej
iz kola, po povratku s Barijeve sahrane, i rekao joj da mu je ao to nije bila tamo, da mu je ceo taj dan
bio uasan i da se nada da e se videti uvee. Gledao je na ta ponizna priznanja kao na ceh koji mora da
plati za vee neobaveznog druenja.
No, izgleda da je Kej na njih gledala kao na prvu ratu nedavno izmenjenog ugovora. Nedostajala sam
ti. Trebala sam ti kada si bio tuan. ao ti je to nismo otili zajedno, kao par. E pa, nemoj da ti se to
ponovi. U nainu na koji se nakon toga ponaala prema njemu bilo je izvesne smirenosti, razdraganosti,
ponovo pobuenih iekivanja.
Spremao je pagete bolonjeze; namerno je zaboravio da kupi desert i da unapred postavi sto; iz petnih
ila se trudio da joj pokae da se nije pretrgao. Kej, inilo se, nita od toga nije primetila, ak joj je pri-
jala ta njegova leernost. Sedela je za njegovim malim kuhinjskim stolom, nadjaavajui dobovanje kie
o svetlarnik, lutajui pogledom preko nametaja i ostalih sitnica po stanu. Nije esto dolazila ovamo.
Pretpostavljam da je Lisa izabrala ovu nijansu ute?
Opet je to radila: krila pravila, kao da su odnedavno preli na vii stupanj prisnosti. Gavin je govo-
rio o Lisi samo kad mora; sigurno je to dosad ve shvatila? Posuo je mleveno meso u tiganju origanom i
rekao. Ne, to je sve od biveg vlasnika. Jo se nisam nakanio da ga zamenim.
O ree ona, pijuckajui vino. Pa, ba je lepo. Pomalo bezlino.
To je i Gavina muilo, poto je, po njegovom miljenju, enterijer Kovaeve kue bio u svakom pogle-
du bolji od onog u Ulici Houp broj 10. Posmatrao je testeninu kako se krka, okrenuvi joj lea.
E, zna ta? ree ona. Danas po podne sam srela Samantu Molison.
Gavin se naglo okrenu: otkud Kej uopte zna Samantu Molison?
Odmah ispred bakalnice na trgu; ila sam da kupim ovo ree Kej, zvecnuvi noktom po boci vina
pokraj sebe. Pitala me je da li sam ja Gavinova devojka.
Kej je to izgovorila podrugljivo, ali ju je zapravo obradovao Samantin izbor rei, i s olakanjem po-
misli da ju je Gavin upravo tako i opisao prijateljima.
I ta si joj rekla?
Rekla sam rekla sam da jesam.
Iznenada se sneveselila. Gavin nije hteo ba tako drsko da je to pita. Dao bi sve samo da se Kej i Sa-
manta ne sretnu.
Bilo kako bilo nastavi Kej pomalo hladno pozvala nas je na veeru u idui petak. Kroz nedelju
dana.
E, doavola! prasnu Gavin.
Iz Kej iile gotovo sva razdraganost.
U emu je problem?
Ni u emu. Nije nita ree on, bockajui prokljuale pagete. Istini za volju, dosta mi je to gle-
dam Majlsa po ceo dan na poslu.
Desilo se ono od ega je sve vreme strepeo: da e Kej nekako uspeti da se infiltrira, pa e postati
Gavin i Kej, sa zajednikim drutvenim krugom; onda e mu postepeno postajati sve tee i tee da je iz-
baci iz svog ivota. Kako je to mogao da dozvoli? Zato joj je dopustio da se doseli ovamo? Bes prema
sebi s lakoom je pretvarao u bes prema njoj. Kako nije mogla da shvati da je on ne eli, da se sama po-
vue, umesto to ga primorava da on obavi prljav posao? Ocedio je pagete u sudoperi, opsovavi sebi u
bradu kada se isprskao kljualom vodom.
Pa onda bolje da pozove Majlsa i Samantu i lepo im kae neu ree Kej.
Glas joj postade leden. Gavin je, po duboko usaenoj navici, teio da izbegne neposredni sukob i na-
dao se da e vreme uiniti svoje.
Ne, ne ree on, briui isprskanu koulju krpom za sudove. Otii emo. U redu je. Ii emo.
Ali namerno je pokazao da nije oduevljen kako bi ostavio neki trag, neto to e joj prebaciti kasni-
je. Znala si da nisam eleo da idem. Ne, nije mi prijalo. Ne, ne elim da se ovo ponovi.
Nekoliko minuta su jeli u tiini. Gavin je slutio da e izbiti nova svaa, te da e ga Kej primorati da
ponovo raspravljaju o tim kljunim pitanjima. Smiljao je ta da kae, pa je poeo da joj pria o Meri
Ferbrader i kompaniji za ivotno osiguranje.
Stvarno se ponaaju kao skotovi ree on. Bio je debelo osiguran, ali njihovi advokati smiljaju
kako da ga ne isplate. Pokuavaju da dokau da im je preutao neto vano.
Kako to?
Pa, imao je ujaka koji je takoe umro od aneurizme. Meri se kune da je Bari to rekao agentu osigu-
ranja kada je potpisivao polisu, ali se to nigde u dokumentima ne pominje. Mogue je da taj tip nije znao
da to moe biti nasledno. Ne znam ni da li je Bari znao, kad bolje
Gavina izdade glas. Uasnut i postien, pognuo je zajapureno lice iznad tanjira. Grlo mu se steglo od
tuge i nikako nije mogao da je potisne. Nogari Kejine stolice zakirpae; nadao se da je otila u kupatilo,
ali on oseti njene ruke oko ramena dok ga je privlaila. Bez razmiljanja i on obavi ruku oko nje te je za-
grli.
Tako je lepo biti u neijem naruju. Kad bi se samo njihova veza mogla svesti na te jednostavne,
neme pokrete utehe. Zato su ljudi uopte nauili da govore?
Izbalavio joj je majicu na leima.
Izvini ree promuklo i brzo je obrisa salvetom.
Odmakao se od nje i izduvao nos. Ona privue svoju stolicu da bi sela kraj njega i poloi aku preko
njegove ruke. Mnogo ju je vie voleo kad je utala, lica nenog i zabrinutog, kao sada.
Jo uvek ne mogu da bio je ba dobar lik ree. Bari. Bio je ba dobar lik.
Da, to svi kau ree Kej.
Nije joj bilo dozvoljeno da upozna tog uvenog Barija Ferbradera, ali ju je zaintrigirao taj Gavinov
izliv emocija, kao i osoba koja ga je izazvala.
Da li je bio duhovit? upita, jer je mogla da zamisli kako se Gavin potinjava nekom spadalu, ne-
kom grlatom kolovoi, to bi stalno dobacivao naslonjen o ank.
Aha, valjda jeste. Mislim, ne preterano. Normalno. Voleo je da se naali ali bio je tako tako fin
tip. Voleo je ljude, zna?
I dalje je ekala, ali Gavin izgleda nije znao kako da opie Barijevu dobrotu.
I ta deca i Meri sirota Meri Boe, nema pojma.
Kej nastavi da ga neno gladi po ruci, ali njeno saoseanje malo splasnu. Nemam pojma, pomisli ona,
kako je kad si sam? Nemam pojma kako je teko izdravati porodicu? A gde je to njegovo saaljenje za
nju, Kej?
Zaista su bili sreni ree Gavin grcajui. Ona je u potpunom rasulu.
Kej mu je bez rei gladila ruku, razmiljajui o tome kako ona nikada nije smela da bude u potpunom
rasulu.
Dobro mi je ree on, briui nos o salvetu i pridiui viljuku. Gotovo neprimetnim trzajem, nago-
vestio joj je da treba da skloni aku.

IV

Samanta je pozvala Kej na veeru iz osvete i dosade. Smatrala je to odmazdom prema Majlsu, koji je
uvek bio zaokupljen kovanjem planova za koje se ona nita pita, ali se od nje oekuje svesrdna saradnja
prilikom njihovog sprovoenja; htela je da vidi kako e se Majlsu svideti kad ona neto ugovori bez nje-
govog znanja. Istovremeno bi nadigrala Morin i irli, te znatieljne babuskere, koje su bile toliko zadi-
vljene Gavinovim privatnim ivotom, ali nisu znale gotovo nita o Gavinovoj vezi sa enom iz Londona. I
naposletku, to bi joj pruilo jo jednu priliku da naotri kande za Gavina jer je bio takav maloduni o-
nja u ljubavnom ivotu: moda e pred Kej priati o venanjima, ili e natuknuti kako je ba divno videti
da se Gavin najzad skrasio.
Ipak, Samantini muiteljski planovi nisu doneli uitak kakvom se nadala. Kada je u subotu ujutro rekla
Majlsu ta je uinila, on je odgovorio s neubedljivim oduevljenjem.
Sjajno, dabome, nismo zvali Gavina sto godina. A i ti e imati prilike da malo bolje upozna Kej.
Zato?
Pa, uvek si se lepo slagala s Lisom, zar ne?
Mrzela sam je, Majlse.
Aha, pa dobro moda e ti se Kej vie dopasti!
Namrtila se na njega, pitajui se zato je tako lepo raspoloen. Leksi i Libi, koje su dole kui na vi-
kend, zatvorile su se u kui zbog kie, gledale su muziki DVD u dnevnoj sobi; do kuhinje, gde su njihovi
roditelji razgovarali, praila je neka gitarska balada.
uj ree Majls, maui mobilnim telefonom Obri hoe da porazgovaramo o odboru. Upravo
sam se uo s tatom, i Folijevi su nas pozvali da veeramo s njima u Vili Svitlav
Neka, hvala ree Samanta, prekinuvi ga. Neoekivano ju je obuzeo bes koji ni sama sebi nije
mogla da objasni. Samo je izala iz kuhinje.
Celog dana su se apatom svaali po celoj kui, pokuavajui da ne pokvare vikend erkama. Saman-
ta je odbijala da se predomisli ili bar da kae zbog ega joj se ne ide. Majls je, strahujui da se ne naljuti
na njega, bio as pomirljiv, as hladan.
ta misli, kako e izgledati ako se ne pojavi? ree on u deset do osam te veeri, stojei na vrati-
ma dnevne sobe u odelu i kravati, spreman za polazak.
To nema nikakve veze sa mnom, Majlse ree Samanta. Ti si taj koji se kandiduje.
Naslaivala se kad god je Majls cupkao od straha. Znala je da strepi da e zakasniti, a ipak se nadao
da e je ubediti da poe s njim.
Zna da oekuju da doemo zajedno.
Stvarno? Niko mi nije poslao pozivnicu.
Ma mani me s tim, Sem, zna da su mislili kod njih se to podrazumeva
Utoliko gore po njih, onda. Rekla sam ti ve da nisam raspoloena za to. Bolje da pouri. Nee
valjda da te mamica i tatica ekaju.
On ode. Sluala je kako se auto sputa u rikverc niz prilaz, a zatim ula u kuhinju, otvorila flau vina i
odnela je u dnevnu sobu zajedno sa aom. Neprekidno je zamiljala Hauarda, irli i Majlsa kako zajed-
no veeraju u Vili Svitlav. irli bi svakako doivela prvi orgazam posle ko zna koliko godina.
Misli joj skrenue na ono to joj je raunovoa rekao te nedelje. Prihodi su sve manji, ma koliko se
pretvarala pred Hauardom. Raunovoa joj je ak savetovao da zatvori prodavnicu i da se baci na posao
preko interneta. To bi znailo priznati poraz, na ta Samanta nije bila spremna. Pre svega, irli bi jedva
doekala da se radnja zatvori; od samog poetka se ponaala kao gadura. ao mi je, Sem, stvarno nije po
mom ukusu deluje mi pomalo napadno Ali Samanta je volela svoju malenu crveno-crnu radnju u
Jarvilu. Volela je da svakog dana pobegne iz Pagforda, proaska s muterijama, da razmeni traeve sa
svojom radnicom Karli. Njen svet bio bi mnogo siromaniji i manji bez te radnje koju je odravala ve
etrnaest godina; sveo bi se, ukratko, na Pagford.
(Pagford, prokleti Pagford. Samanta nikada nije ni htela da ivi u njemu. Majls i ona su nameravali
da, godinu dana pre nego to se zaposle, odu na put oko sveta. Ve su bili skrojili mapu puta, spremili
vize. Samanta je sanjala o tome da hodaju bosi, drei se za ruke, po dugim beliastim australijskim pla-
ama. A onda je otkrila da je trudna.
Bila mu je dola u posetu, u Emblsajdu, dan nakon to je uradila test trudnoe, nedelju dana poto su
diplomirali. Kroz osam dana trebalo je da otputuju u Singapur.
Samanta nije elela da mu to saopoti u kui njegovih roditelja; plaila se da e je oni uti. inilo joj
se da iza svakih vrata u bungalovu ui irli.
Stoga je saekala dok nisu seli za mrani sto u oku Crnog topa. Seala se kako se Majlsu ukrutila
vilica kada mu je to rekla; kad ga je ta vest oinula, kao da je nekako iznenada ostario.
Nekoliko okamenjenih sekundi nisu progovarali. A zatim on izusti: Dobro. Ima da se venamo.
Rekao joj je da joj je ve kupio prsten, da je hteo da je zaprosi na nekom lepom mestu, na primer, na
vrhu Ers Roka. I zaista, im su doli u bungalov, izvukao je kutijicu koju je ve bio sakrio u ruksaku. Bio
je to prsten sa malim dijamantom, kupljen u zlatari u Jarvilu; platio ga je novcem koji mu je baba ostavi-
la. Samanta je sela na ivicu Majlsovog kreveta i neuteno plakala. Venali su se tri meseca kasnije.)
Sama s flaom vina, Samanta ukljui televizor. Na ekranu se ukaza snimak s DVD-ja koji su Leksi i
Libi gledale: zamrznuta slika etvorice mladia u tesnim majicama koji joj pevaju; reklo bi se da su tek
izali iz puberteta. Pritisnula je plej. Kada su momci otpevali pesmu, DVD se prebaci na intervju s nji-
ma. Samanta navrnu vino, posmatrajui lanove benda kako se ale, a onda se uozbilje dok su priali o
tome koliko vole svoje fanove. Pomislila je da bi, ak i da je ton iskljuen, pogodila da su Amerikanci.
Zubi su im bili savreni.
Ve je bilo kasno; stisnula je pauzu, popela se uza stepenice i rekla devojicama da batale plej-
stejn i odu na spavanje; zatim se vratila u dnevnu sobu, gde ju je ekala skoro prazna boca vina. Nije
upalila lampe. Pritisnula je plej i nastavila da pije. Kada se DVD zavrio, pustila ga je iz poetka i od-
gledala deo koji je propustila.
Jedan od momaka delovao je dosta zrelije od ostale trojice. Imao je ira ramena; ispod kratkih rukava
majice izbijali su mu bicepsi; imao je krupan, jak vrat i etvrtastu vilicu. Samanta ga je gledala kako se
izvija u ritmu muzike, zuri u kameru sa odsutnim, ozbiljnim izrazom na lepom licu, koje kao da je bilo sa-
stavljeno iz pravih uglova, ravnih povrina i izvijenih crnih obrva.
Pomislila je na seks s Majlsom. Poslednji put su to radili pre tri nedelje. Njegov nastup je bio predvi-
dljiv kao masonsko rukovanje. Jedna od njegovih omiljenih izreka glasila je ne ei se tamo gde te ne
svrbi.
Samanta nasu ostatak boce u au i zamisli da vodi ljubav s momkom sa ekrana. Grudi su joj u po-
slednje vreme izgledale utegnutije u grudnjaku; kad bi legla, rasipale su se na sve strane; zbog toga se
oseala grozno i mlitavo. Zamislila je sebe, priteranu uza zid, podignute noge, haljine zadignute sve do
struka, i tog crnomanjastog, snanog momka s farmerkama zarozanim do kolena, kako se naizmenino zari-
va u nju i izlazi.
S oseajem koji je gotovo zaliio na radost, ona zau kola kako skreu ka kui i preko mrane dnevne
sobe preletee snopovi svetlosti od farova.
Nespretno je petljala oko daljinskog pokuavajui da ga prebaci na vesti, te joj je trebalo vie vreme-
na no inae; gurnula je vinsku flau pod kau i stegla gotovo praznu au kao da je scenski rekvizit. Ula-
zna vrata se otvorie i zatvorie. Majls ue u dnevnu sobu.
Zato sedi tu u mraku?
Upalio je lampu i ona podie pogled k njemu. Bio je doteran kao i kada je otiao, ako se izuzme neko-
liko kinih kapi na ramenima njegovog sakoa.
Kako je bilo na veeri?
Fino ree on. Ali si nam nedostajala. Obriju i Duliji je bilo ao to nisi mogla da doe.
O, sigurna sam. A kladim se da je i tvoja majka plakala od tuge.
Seo je u fotelju pravo ispred nje, zurei u nju. Ona skloni kosu s oiju.
ta je u pitanju, Sem?
Ako zaista ne zna, Majlse
Ali ni sama nije bila sigurna, ili makar nije znala, kako da u smislenu optubu same koliko se osea
iskorieno i da joj je iz dana u dan sve gore.
Ne vidim kakve veze ima moja kandidatura za optinski odbor sa
O, zaboga, Majlse! uzviknu ona, istovremeno zateena jainom svog glasa.
Objasni mi, molim te ree on kakve to veze ima s tobom?
Streljala ga je pogledom, muei se da to objasni njegovom pedantnom pravnikom mozgu, koji je ra-
dio poput pincete, tako to bi se usredsredio na loe odabrane rei, ali esto ne bi bio u stanju da pojmi
iru sliku. Kako da mu objasni da je njoj beskrajno Hauardovo i irlino raspredanje o tom odboru pa-
kleno dosadno? Da je i on sam ve dovoljno zamoran, sa tim beskrajnim prepriavanjem anegdota iz do-
brih starih vremena u ragbi klubu i hvalisavim priama s posla, i da tome ne pridodaje besmislena razgla-
banja oko Poljane?
Pa, imala sam utisak ree Samanta u slabo osvetljenoj dnevnoj sobi da smo neto drugo planira-
li.
Na primer? ree Majls. O emu to govori?
Rekli smo Samanta je paljivo sklapala reenicu, zurei preko oboda ae, koja joj se tresla u
ruci da emo, kad devojke najzad zavre kolu, da putujemo. Obeali smo to jedno drugom, sea se?
Raspren bes i patnja koji su je izjedali otkako je Majls obznanio da hoe da se kandiduje za odborni-
ka nijednom nije opravdavala onom izgubljenom godinom za putovanja, ali sada joj se inilo kao da je
ba u tome problem; ili bar da to najbolje izraava bes i enju koji je tite.
Majls je bio zapanjen.
O emu ti to govori?
Kada sam zatrudnela ree Samanta glasno pa nismo mogli da putujemo, i kad nas je tvoja pro-
kleta majka naterala da se venamo na brzinu, a tvoj otac tebi pronaao posao kod Edvarda Kolinsa, re-
kao si, sloili smo se, da emo to uraditi kad devojice odrastu; rekli smo da emo otii i nadoknaditi sve
ono to smo propustili.
On lagano odmahnu glavom.
Prvi put ujem za to ree on. Otkud ti, doavola, sad sve to?
Majlse, bili smo u Crnom topu. Rekla sam ti da sam trudna i ti si rekao zaboga, Majlse rekla
sam ti da sam trudna a ti si mi obeao, obeao si mi
Hoe na odmor? ree Majls. Jel u tome stvar? Hoe na odmor?
Ne, Majlse, neu prokleti odmor. Hou zar se ne sea? Rekli smo da emo sebi dati slobodnu
godinu i uiniti to kasnije, kada deca odrastu!
U redu, onda. Delovao je rastrojeno, reen da je otkai. U redu. Kad Libi napuni osamnaest,
kroz etiri godine, ponovo emo razgovarati o tome. Ne vidim kako to to u moda postati odbornik na
bilo koji nain utie na to.
Pa, osim to me ti i tvoji roditelji ubiste kuknjavom zbog Poljane, koja e trajati do kraja naih pri-
rodnih ivota
Naih prirodnih ivota? on se zlobno iskezi. Za razliku od?
Odjebi! prosikta ona. Ne budi takav prokleti pametnjakovi, Majlse, moda time moe da zadi-
vi majku, ali
Pa, najiskrenije, i dalje ne vidim u emu je problem
Problem je povika ona u naoj budunosti, Majlse. Naa budunost. A ja ne elim da priam o
tome kroz etiri godine, hou sada da priam o njoj!
Mislim da bi bilo bolje da neto pojede ree Majls i ustade. Dosta si popila.
Nosi se, Majlse!
Izvini, ali ako e da vrea
On se okrenu i izae iz sobe. Jedva se obuzdala da ga ne gaa vinskom aom dok je odlazio.
I taj odbor: ako jednom ue u njega, vie nikad nee izai; nikad se ne bi odrekao odbornikog mesta,
prilike da bude velika zverka u Pagfordu, kao Hauard. Time se iznova obeavao Pagfordu, ponovo se za-
vetovao rodnom mestu, budunosti sasvim razliitoj od one koju je nekad obeao svojoj rastrojenoj no-
vopeenoj verenici dok je sedela i jecala na njegovom krevetu. Kada su poslednji put razgovarali o putu
oko sveta? Ne sea se. Pre mnogo, mnogo godina, moda, ali ove noi Samanta je bila sasvim sigurna da
bar ona nikada nije od toga odustala. Da, oekivala je da e se jednog dana njih dvoje spakovati i otii, u
potrazi za vrelinom i slobodom na suprotnom kraju sveta od Pagforda, irli, bakalnice Molison i Lou,
to dalje od te kie, te malodunosti i umalosti. Mogue je da ve godinama nije eznula za belim pea-
nim plaama Australije i Singapura, ali bi radije bila tamo, ak i sa debelim butinama i strijama, nego
ovde, uhvaena u zamku Pagforda, prinuena da gleda kako se Majls polako pretvara u Hauarda.
Sruila se na kau, napipavajui u potrazi za daljinskim, pa ponovo ukljuila Libin DVD. Ceo bend
je, sada na crno-belom snimku, lagano koraao dugakom praznom plaom, pevajui. Raskopana koulja
pleatog momka leprala je na povetarcu. Tanani maljavi trag sputao mu se iz pupka u farmerke.

Alison Denkins, novinarka Glasnika jarvilskog okruga najzad je utvrdila u kom je od mnogih jarvilskih
domainstava po imenu Vidon ivela Kristal. Nije bilo nimalo lako: na birakom spisku nije bilo nikog s
te adrese, niti je taj plac imao registrovanu telefonsku liniju. Alison je dolazila u Ulicu Foli u nedelju, ali
Kristal nije bila kod kue, a Teri, sumnjiava i svadljiva, odbila je da kae kad oekuje da e se Kristal
vratiti, ili da joj bar potvrdi da tu ivi.
Kristal je stigla kui svega dvadeset minuta nakon to se novinarka odvezla svojim autom, te se pono-
vo posvaala s majkom.
o joj nisi rekla da saeka? Oe da me intervjuie o Poljani i to!
Tebe da intervjuie? Aj ne seri. Koj e im ti kurac?
Svaa je dostigla vrhunac i Kristal ponovo ode pravo kod Niki, s Terinim mobilnim u trenerci. esto
bi mugnula s tim telefonom; to je bio uzrok estih arki s majkom, koja je traila da joj ga vrati, a Kri-
stal se pretvarala da ne zna gde je. Kristal se potajno nadala da novinarka zna taj broj i da e je pozvati.
Bila je u prepunom, bunom kafeu u trnom centru, gde je priala Niki i Lijen o toj novinarki, kad mo-
bilni zazvoni.
Ko je to? Jes ti, kao, novinarka?
Ko je Teri?
Ovde Kristal. Ko je to?
Sam tvoja tka druga estra.
Ko?! prodera se Kristal. S prstom u drugom uvu, probila se izmeu dupke punih stolova do nekog
mirnijeg kutka.
Danijel jasno i glasno ree ena s druge strane. Ja sam sestra tvoje mame.
A, da ree Kristal razoarano.
Jebena uobraena kuka, govorila je Teri kada god neko spomene Danijel. Kristal se ne sea da ju je
upoznala.
Radi se o tvojoj prabaki.
O kome?!
O baki Ket ree Danijel nestrpljivo. Kristal se dokopa balkona iznad unutranjeg dvorita trnog
centra tu je signal bio jak te stade.
a joj fali? upita Kristal. inilo joj se da joj se eludac prevre, kao kad je bila mala, i pravila
kolutove preko glave na ogradi kao to je ova. est metara ispod nje, talasalo se mnotvo ljudi s plasti-
nim kesama, gurajui kolica i vukui deicu za sobom.
Ona je u Jugozapadnom klinikom centru. Tamo je ve nedelju dana. Strefio ju je log.
Ve nedelju dana je tamo? upita Kristal dok joj se eludac uvrtao. Niko nam nije rek.
Aha, pa, ona ne mo ba da pria k pre, al je dvaput rekla tvoje ime.
Moje?! upita Kristal, vrsto stegnuvi mobilni telefon.
Aha. Misim da bi volla da te vidi. Ozbiljno je. Kau da se moda nee oporaviti.
Na kom je odeljenju? upita Kristal dok su joj se misli komeale.
Dvanes. Za nepokretne. Posete su od dvanes do etri, i od es do osam, uje?
Jel to?
Moram d idem. Samo sam tela da znate, ako oete da je posetite. Zdravo.
Veza se prekinu. Kristal skloni mobilni s uva, zurei u ekran. Nekoliko puta je pritisnula dugme pal-
cem dok nije primetila nepoznat broj. Njena tetka je krila broj telefona.
Kristal se vrati do Niki i Lijen. Smesta su shvatile da neto nije kako treba.
Idi, obii je ree Niki, gledajui na mobilnom koliko je sati. Stie do dva. Uvati bus.
Da ree Kristal tupo.
Pomislila je da ode po majku, da povede nju i Robija da i oni vide baku Ket, ali su se prole godine
njena majka i baka Ket gadno posvaale pa se otad nisu ni ule ni videle. Kristal je znala da bi morala
neizmerno dugo da ubeuje Teri da i ona poe u bolnicu, a nije bila sigurna da li bi joj se baka Ket ba
obradovala.
Ozbiljno je. Kau da se moda nee oporaviti.
Jel ima dovoljno love? upita Lijen, preturajui po depovima kad su sve tri krenule ulicom ka
autobuskoj stanici.
Aha ree Kristal, proveravajui. Jedna funta do bolnice, a?
Imale su taman toliko vremena da podele jednu cigaretu pre nego to je stigla dvadeset sedmica. Niki
i Lijen su joj mahale, kao da ide na neko lepo mesto. U zadnji as, Kristal oseti zebnju i htede da vikne:
Poite sa mnom!, ali autobus se u tom trenutku odvoji od ivinjaka, a Niki i Lijen su se ve okretale,
traarei.
Sedite je bockalo, prekriveno starim smrdljivim tapacirungom. Autobus se otklackao na put pored
centra pa skrenuo desno na jednu od glavnih ulica s brendiranim radnjama.
Strah se ritao u Kristalinom stomaku kao fetus. Znala je da je baka Ket sve starija i slabija, no ipak se
potajno nadala da e se baka oporaviti i vratiti u formu koja ju je tako dugo sluila; da e joj kosa ponovo
pocrneti, kima se ispraviti a pamenje izotriti kao njen britki jezik. Nikad nije pomiljala da bi baka
Ket mogla da umre jer je, po Kristalinom miljenju, bila olienje ilavosti i neranjivosti. Ako bi i razmi-
ljala o takvim stvarima, Kristal bi izboinu na grudima bake Ket i lice ispresecano borama smatrala ple-
menitim oiljcima zadobijenim tokom uspene borbe za opstanak. U Kristalinom okruenju niko nikad nije
umro od starosti.
(Smrt je odnosila i mlade s majine strane, ponekad i pre no to bi im se lica i tela usukala i oronula.
Kada je imala est godina, Kristal je u kupatilu pronala telo privlanog mladia, belog i zgodnog kao
skulptura, ili ga se bar takvog seala. Ali ponekad su je seanja zbunjivala te se na njih nije oslanjala.
Bilo je teko razluiti u ta smete da verujete. esto je kao dete sluala ono emu su odrasli kasnije pro-
tvireili ili to su poricali. Mogla bi se zakleti da joj je Teri rekla: To je bio tvoj tata. A onda je, mno-
go godina kasnije, rekla: Ne budi smena. Tvoj tata nije mrtav, nego je u Bristolu, razume? I tako je
Kristal ponovo pokuavala da prihvati predstavu o Jebau, kako su svi zvali oveka za koga su tvrdili da
joj je otac.
Ali baka Ket je uvek bila tu negde, u prikrajku. Kristal je izbegla da je daju hraniteljskoj porodici
upravo zahvaljujui baki Ket, koja ju je spremno ekala u Pagfordu, kao kakva jaka, mada ne uvek prijat-
na, sigurnosna mrea. Besnei i psujui, dojurila je, podjednako gnevna i na Teri i na socijalne slubeni-
ke, i odvela svoju podjednako gnevnu praunuku svojoj kui.
Kristal nije znala da li je volela ili mrzela taj kuerak u Ulici Houp. Bio je star i mirisao na varikinu;
imala je oseaj da je u klopci. No ujedno je bila bezbedna, potpuno bezbedna. Baka Ket je kroz vrata
proputala samo odabrane posetioce. U dnu kade stajala je staklena tegla sa starinskim kockama za kupa-
nje.)
ta ako bude jo neko pokraj bolnike postelje bake Ket kad stigne tamno? Ne bi prepoznala ni polo-
vinu rodbine, a pomisao da bi se mogla sresti s roacima plaila ju je. Teri je imala nekoliko polusestara,
iz oevih brojnih veza, i nikada ih nije upoznala; ali baka Ket je pokuavala da se via sa svima njima, da
uporno odrava veze s velikom ratrkanom porodicom koju su njeni sinovi stvorili. Povremeno su, tokom
svih tih godina, roaci koje Kristal nije poznavala svraali do bake Ket dok je ona bila tamo. Kristal se
inilo da je gledaju popreko i da je tiho ogovaraju kod bake Ket; pravila se da to ne primeuje i ekala
da odu, kako bi ponovo bila sama s bakom. Naroito joj se nije dopadala pomiso da u ivotu bake Ket
ima i druge dece.
( Ko su oni? pitala je Kristal baku Ket kad je imala devet godina, ljubomorno pokazujui na ura-
mljenu fotografiju dva deaka u uniformama pakstonske gimnazije na kredencu.
Ti tu su moja dva praunuka rekla je baka Ket. Ovaj je Den, a onaj Riki. To su ti roaci.
Kristal nije elela da joj oni budu roaci, niti ih je elela na kredencu bake Ket.
A ko je ovo? upitala je, pokazujui na devojicu s kovrdavom zlatnoplavom kosom.
To je era od mog Majkla, Rijanon, kad je imala pet godina. Prelepa, zar ne? Al je ola i udala se
za nekog crnju odgovarala je baka Ket.
Na kredencu nane Ket nije bilo nijedne Robijeve fotografije.
Nema pojma ak ni ko je otac, jel tako, kurvetino jedna? Diem ruke od tebe. Smuila si mi se,
Teri, puk mi je film: mo sama da s brine o njemu.)
Autobus je tandrkao kroz grad, pored svih tih silnih nedeljnih kupaca. Kad je Kristal bila mala, Teri
ju je gotovo svaki vikend vodila u centar Jarvila, gurajui je u kolicima, i onda kada ih je Kristal ve pre-
rasla, jer je bilo mnogo lake kriti ukradene stvari u kolicima, gurnuti ih bebi ispod nogu, sakriti ih ispod
torbi u korpi ispod sedita. Ponekad je Teri ila da peljai radnje u tandemu s jedinom sestrom s kojom je
govorila, eril, udatom za ejna Talija. eril i Teri ivele su na Poljani, etiri ulice jedna od druge, i e-
sto se tako svaale da bi se i vazduh sledio od njihovog renika. Kristal nikad nije znala da li ona i njeni
roaci Talijevi smeju da razgovaraju, pa je prestala da vodi rauna o tome, ali je askala s Dejnom kad
god bi naletela na njega. Jednom su, kad im je bilo etrnaest godina, iskapili bocu jabukovae ispred
igralita i poevili se. Nijedno od njih to nikada vie nije spomenulo. Kristal nije bilo jasno da li je u
redu raditi to s roakom. Neto to je Niki rekla nateralo ju je da pomisli da moda i nije.
Autobus se spustio na put koji vodi do glavnog ulaza u kliniki centar, i zaustavio se dvadesetak meta-
ra od ogromne dugake pravougaone zgrade od stakla i sivog betona. Ispred je bila uredno podiana i-
vica, nekoliko mladica i prava uma putokaza.
Kristal je izala iz autobusa iza dve starije gospoe i zastala s rukama u depovima od trenerke, osvr-
ui se oko sebe. Ve je zaboravila ta joj je Danijel rekla u kojoj je sobi baka Ket smetena; seala se
samo broja 12. Nehajno je prila najbliem putokazu, kiljei u njega kao sluajno: bio je pun redova ne-
dokuivog tampanog teksta, s reima dugakim kao Kristalina ruka i strelicama koje su pokazivale levo,
desno, popreno. Kristal nije ba umela da ita; suoavanje s toliko rei zastrailo ju je i razdrailo. Po-
sle nekoliko skrivenih pogleda na strelice, shvatila je da tu i nema brojeva, pa je pola za dvema starijim
gospoama kroz dvokrilna staklena vrata na ulazu u glavnu zgradu.
Hol je vrveo od ljudi i zbunjivao ju je jo vie od putokaza. Tu je bila krcata radnja, odvojena od
predvorja staklenim panelima od poda do tavanice; tu su bili redovi plastinih stolica, punih ljudi koji su
jeli sendvie; zatim dupke pun kafe u oku, i nekakav estougaoni pult u sredini, za kojim su ene odgo-
varale na pitanja, proveravajui neto u kompjuterima. Kristal se zaputi tamo, ne vadei ruke iz depova.
De je soba dvanes? nabusito upita Kristal jednu enu.
Trei sprat vrati joj ova istom merom.
Kristal je bilo ispod asti da je pita jo neto, pa se okrenula i produila, sve dok nije primetila lifto-
ve u udaljenom kraju hola i ula u jedan koji je iao navie.
Trebalo joj je petnaestak minuta da pronae odeljenje. to nisu stavili brojeve i strelice, a ne te glupe
dugake rei? Ali onda je, etajui se bledozelenim hodnikom dok su joj patike cijukale po linoleumskom
podu, neko pozva po imenu.
Kristal?
To je bila njena tetka eril, trkljasta i iroka u teksas suknji i uskoj beloj bluzi, s banana-utom ko-
som sa crnim izrastkom. Bila je istetovirana od runih zglobova pa sve do debelih ramena, okiena
mnotvom zlatnih alki na uima, nalik onima za kaenje zavesa. Drala je limenku koka-kole.
Nije s ni udostojila, jelda? ree eril. Bosim nogama odluno je stala u raskorani stav, kao ka-
kav straar.
a?
Teri. Nije tela da doe?
Jo ne zna. I ja sam tek ula. Danijel me pozvala da m kae.
eril povue otvara i poe da sre kolu, odmeravajui Kristal preko vrha limenke sitnim oima usa-
enim u iroko, ravno lice, proarano crvenkastim mrljama kao konzervirani biftek.
Ja reko Danijel da te zove ka se to desilo. Tri dana je leala u kui a da j niko nije na, jebote.
Da zna sam u kakom je stanju Jebem mu sve.
Kristal nije pitala eril zato ona sama nije prevalila to kratko rastojanje do Ulice Foli da sopti Teri
vest. Oigledno je meu sestrama opet zavladao rat. Bilo je nemogue odrati korak s njihovim svaama.
Gde je? upita Kristal.
eril je povede, dok su joj japanke ljapkale po podu.
Hej ree, dok su ile. Zvala me ona novinarka da me pita za tebe.
Jel?
Dala mi broj.
Kristal bi je jo neto pitala, ali su ule u vrlo tihu sobu, te se odjednom prepala. Nije joj se svideo
miris.
Baka Ket nije liila na sebe. Jedna strana lica bila joj je uasno izobliena, kao da su joj miii povu-
eni nanie nekom icom. Usta su joj se iskrivila; ak joj je i jedno oko izgledalo otromboljeno. Povezali
su je na mnotvo cevica, imala je iglu u ruci. U leeem poloaju izboina na njenim grudima bila je
mnogo upadljivija. arav se dizao i sputao na udnim mestima, kao da groteskna glava na mravom
vratu tri iz nekog bureta.
Kada je Kristal sela pokraj nje, baka Ket se i ne pomeri. Samo je zurila. Njena sitna aka neprimetno
zadrhta.
Ni ne govori, al je sino dvaput rekla tvoje ime ree joj eril, smrknuto je gledajui preko
oboda limenke.
Krstal oseti kako je stee u grudima. Nije znala da li bi baku Ket zabolelo ako bi je uhvatila za ruku.
Ispruila je prste na nekoliko centimetara od bakinih, ali ih je potom ipak spustila na arav.
Bila je i Rijanon ree eril. I Don i Su. Su pokuava da javi i En-Mari.
Kristal se naglo oraspoloi.
Gde je ona? upita tetku eril.
Negde u okolini Bristola. Zna d ima bebu?
Aha, ula sam ree Kristal. a je rodla?
Di znam ree eril, ispijajui koka-kolu.
Neko joj je u koli rekao: Hej, Kristal, neko ti je napumpao sestru!
Bila je ushiena tom veu. Postala je tetka, ak i da nikad ne vidi tu bebu. Celog ivota je bila opi-
njena En-Mari, koju su odveli pre nego to se Kristal rodila; preneta je u drugu dimenziju, kao neki lik iz
bajke, divna i tajanstvena kao onaj mrtvac u Terinom kupatilu.
Usne bake Ket se pomerie.
a? upita Kristal, nadnosei se nad nju, pomalo preplaena, pomalo ushiena.
O neo, bako Ket? upita eril tako glasno da se posetioci koji su aputali kraj ostalih kreveta
zagledae u nju.
Kristal je ula samo neko itanje i krkljanje, ali je baka Ket izgleda uporno pokuavala da izgovori
neto. eril se naslonila s druge strane, jednom rukom steui metalne reetke na uzglavlju.
Aa njee ree baka Ket.
a? upitae Kristal i eril uglas.
Kao da je malo mrdnula oima: sluzave, opnaste one jabuice piljile su u Kristalino glatko mlada-
lako lice i otvorena usta, dok se nadnosila nad prababu, zbunjena, eljna saznanja i preplaena.
lanje zaue prozukli staraki glas.
Ne zna a pria doviknu eril preko ramena stidljivom paru koji je doao u posetu bolesniku u
susednom krevetu. Tri dana leala na jebenom podu, nije ni udo, a?
Ali Kristaline oi se zamaglie suzama. Cela soba s visokim prozorima rastoi se u mrlje beliaste
svetlosti i senke; uini joj se da vidi blesak jarke suneve svetlosti po tamnozelenoj vodi, koja se raspr-
skava u svetlucave estice uz pljuskavo dizanje i sputanje vesala.
Da proaputa ona baki Ket. Nego a, nego idem na veslanje, bako.
Ali to nije bila istina jer je gospodin Ferbrader mrtav.

VI

Jebote, ta si to uradio s licem? Ponovo pao s bicikla? upita Debeli.


Ne ree Endru. Saj-Culence me je udario. Pokuavao sam toj glupavoj piketini da kaem da je
pogreio ono za Ferbradera.
On i otac su bili u upi za drva i punili korpe koje su stajale s obe strane kamina u dnevnoj sobi. Saj-
mon je udario Endrua cepanicom po glavi, zakucavi ga na gomilu drva, odravi mu bubuljiavi obraz.
Misi da bolje zna ta se zbiva od mene, govno jedno bubuljiavo? Ako ujem da si nekome pi-
snuo o tome ta se radi u ovoj kui
Nisam
Ima da te oderem ivog, jesi me uo?! Otkud zna da i Ferbradera nisu podmazivali, a? A da je
onaj drugi govnar samo bio toliko glup da su ga uhvatili?
A onda, bilo iz sujete ili iz prkosa, ili zbog toga to je njegovo zavaravanje lakim zgrtanjem novca
preduboko pustilo korene da bi ga pokolebala istina, Sajmon posla svoju prijavu. Ponienje, zbog kojeg
e sigurno itava porodica ispatati, postalo je izvesno.
Sabotaa. Endrua je ta re opsedala. eleo je da strmoglavi oca s onih visina na koje se uzneo svojim
snovima o lako steenom novcu, i eleo je to da izvede, ako je ikako mogue (jer je vie voleo slavu bez
pogibije) tako da Sajmon nikad ne sazna iji su to manevri pretvorili njegove ambicije u ruevine.
Nikome se nije poveravao, ak ni Debelom. Govorio je Debelom maltene sve, ali ono malo to bi iz-
ostavio bilo je i te kako vano, odnosilo se na gotovo itav njegov unutranji ivot. Jedno je bilo sedeti u
sobi Debelog kad im se digne i pretraivati na internetu lezbo akcije, a sasvim drugo priznati koliko jo
uvek opsesivno traga za nainom da se upusti u razgovor s Gajom Boden. Jednako lako je bilo sedeti u
Sanduetovoj rupi i nazivati oca piketinom, ali mu nikad ne bi rekao kako mu se od Sajmonovog besa
ruke hlade, a u elucu mu se taloi munina.
A onda se sve promenilo. Poelo je sasvim obinom enjom za nikotinom i lepotom. Kia je najzad
stala i bledo proleno sunce sinu jarko preko kiom razmazane prljavtine na prozorima kolskog autobu-
sa, koji se klackao i cimao kroz uske pagfordske ulice. Endru je sedeo skroz pozadi, te nije mogao da vidi
Gaju, koja je sedela sasvim napred sa Sukvinder i Ferbraderovim sirotim erkama, koje su tek odskora
ponovo poele da dolaze u kolu. Ceo dan jedva da je video Gaju i ve mu se smeilo jalovo vee u ko-
jem bi mu jedinu utehu pruale njene bajate slike s fejsbuka.
Dok se autobus pribliavao Ulici Houp, Endru se seti da, poto mu roditelji nisu kod kue, niko nee
primetiti da ga nema. Tri cigarete koje mu je Debeli dao poivale su mu u unutranjem depu; a Gaja je
ustajala, vrsto se drei za ipku povrh sedita, spremajui se da sie, jo uvek razgovarajui sa Sukvin-
der Davandom.
to da ne? to da ne?
I tako je i on ustao, prebacio torbu preko ramena, i kada se autobus zaustavio, odluno krenuo izmeu
sedita, za dvema devojkama koje su silazile.
Vidimo se kod kue dobacio je zaprepaenom Polu dok je prolazio pored njega.
Spustio se na osunani plonik a autobus je otutnjio dalje. Pripaljujui cigaretu, posmatrao je Gaju i
Sukvinder preko skupljenih aka. Nisu se zaputile ka Gajinoj kui u Ulici Houp, ve su lagano pole pre-
ma trgu. Puei i pomalo se mrtei u pokuaju da oponaa najhladniju osobu koju poznaje Debelog
Endru poe za njima, naslaujui se pogledom na Gajinu bakarnosmeu kosu, koja joj je odskakala po lo-
paticama, i lelujanjem njene suknje u ritmu bedara.
Dve devojke usporie nadomak trga pa se zaputie ka bakalnici Molison i Lou, koja je imala najra-
skoniju fasadu: plava i zlatna slova ispisana na ulazu, sa etiri visee korpe sa cveem. Endru zastade.
Devojke zastadoe da bi proitale mali beli natpis prilepljen na prozor novog kafea, a onda se izgubie u
bakalnici.
Endru obie jedan krug oko trga, pored Crnog topa i Hotela Dord, a zatim i sam zastade kod
natpisa. Bio je to rukom pisan oglas u kojem se trai osoblje za rad preko vikenda.
Svestan svojih bubuljica, koje su trenutno bile posebno odvratne, on otrese ar sa cigarete, vrati osta-
tak u dep i ue za Gajom i Sukvinder.
Devojke su stajale pored malog stola prepunog kutija ovsenih kolaa i krekera, i posmatrale ogro-
mnog oveka s lovakim eirom koji je stajao iza tezge i razgovarao s nekom starijom muterijom. Gaja
se osvrnu oko sebe kada se oglasi zvono na ulaznim vratima.
Zdravo ree Endru suvih usta.
Zdravo odgovri ona.
Zaslepljen sopstvenom smelou, Endru joj prie blie i kolskom torbom preko ramena udari u roti-
rajui stalak s vodiima kroz Pagford i Tradicionalnim kuvarom zapadnih krajeva Engleske. On uhvati
stalak i pridra ga da ne padne, a zatim urno spusti torbu.
Trai posao? upita ga Gaja tiho udesnim londonskim naglaskom.
Da ree on. A ti?
Ona klimnu glavom.
Okai to na stranicu sa sugestijama, Edi grmeo je Hauard na muteriju. Okai na sajt, a ja
u se pobrinuti za ostalo. Pagfordski optinski odbor sve sopjeno taka co, taka UK, kroz, sugesti-
je. Ili prati link. Pagford Sve mu je polako ponovio, kada je ovek drhtavom rukom izvadio papir i
olovku Optinski
Hauard krajikom oka spazi troje tinejdera kako mirno ekaju pored slanog peciva. Nosili su tu vin-
terdaunsku nazovikolsku uniformu, tako leernu i raznoliku da se jedva mogla smatrati uniformom (za ra-
zliku od one u Svetoj Ani, koja se sastojala od ravne karirane suknje i blejzera). Ali je zato bela devoji-
ca bila prelepa; savreno izbrueni dijamant u poreenju s neuglednom erkom Davanda, ije ime Hau-
ard nije znao, i tim deakom mije boje kose, s koom po kojoj su buknule bubuljice.
Muterija izae iz radnje, praena zvonom i kripom vrata.
Izvolite upita Hauard, gledajui u Gaju.
Da ree ona koraknuvi. Ovaj. Povodom posla. Pokaza prstom na ceduljicu na vratima.
A, da ree Hauard smeei se. Vikend-kelner ga je pre nekoliko dana ostavio na cedilu; batalio
rad u kafeu u zamenu za Jarvil i rad u samoposluzi. Da, da. Htela bi da bude kelnerica, jel? Dajemo
minimalnu platu od devet do pola est, subotom od dvanaest do pola est nedeljom. Otvara se kroz
dve nedelje; obezbeena je obuka. Koliko ti je godina, duo?
Bila je savrena, savrena, tano ono to je traio: sveeg lica i sa oblinama; ve ju je zamislio u cr-
noj haljini koja joj istie stas, s belom ipkastom keceljom. Nauio bi je da koristi kasu i pokazao joj ma-
gacin; tu bi pala pokoja ala, a moda ak i mali bonus u danima kada se svode rauni.
Hauard postrance izae iza tezge, pa ne hajui za Sukvinder i Endrua, uhvati Gaju za nadlakticu i po-
vede je kroz zasvoeni prolaz u zidu. Tamo jo nije bilo stolova i stolica, ali je ank ve bio ugraen, kao
i crno-beli mural u mozaiku, na kojem je bio predstavljen trg iz starih vremena. Sve je vrvelo od ena u
krinolinama i mukaraca sa cilindrima; ispred upadljivog natpisa Molison i Lou stajale su zatvorene
koije, a pored radnje je bio mali kafe, Limeno lone. Umetnik je osmislio i starinsku pumpu sa ukrasi-
ma tamo gde danas stoji ratni spomenik.
Endru i Sukvinder ostadoe iza, obuzeti nelagodom i pomalo neprijateljski nastrojeni jedno prema
drugom.
Izvolite? ta elite?
Pognuta ena sa zift-crnom natapiranom kosom pojavi se iz zadnjeg sobika. Endru i Sukvinder pro-
mrmljae da ekaju, a onda se Hauard i Gaja pojavie kroz zasvoeni luni prolaz. Kad je ugledao Mo-
rin, Hauard pusti Gajinu ruku, koju je odsutno drao dok joj je objanjavao dunosti kelnerice.
Moda sam nam naao jo osoblja za Lone, Mo ree on.
Je li? ree Morin, ljubomorno prostrelivi Gaju pogledom. Ima li iskustva?
Ali Hauard je nadjaa, priajui Gaji o bakalnici i kako na nju gleda kao na neku vanu pagfordsku
instituciju, lokalnu znamenitost.
I to ve itavih trideset i pet godina ree Hauard, zaneseno prkosei sopstvenom muralu. Mlada
dama je nova u gradu, Mo dodade.
A vas dvoje takoe traite posao, je li? upita Morin Sukvinder i Endrua.
Sukvinder odmahnu glavom; Endru nehajno slegnu ramenima; ali Gaja ree, pogledavi devojicu:
Hajde, hajde. Rekla si da bi i ti.
Hauard osmotri Sukvinder, koja svakako ne bi lepe izgledala ni u tesnoj crnoj haljini i ipkastoj ke-
celji; ali njegov plodni i vispreni um razmatrao je sve mogunosti. Laskanje njenom ocu neto ime bi
mogao da pritisne njenu majku uinie im uslugu a da nisu ni traili; bilo je tu i drugih pitanja, osim
estetskih, koje je valjalo razmotriti.
Pa, ukoliko posao krene kao to oekujemo, verovatno bismo mogli da uposlimo i dve ree on,
ekajui podvaljak i gledajui u Sukvinder, koja je runo pocrvenela.
Ne znam poe ona, ali ju je Gaja nagovarala.
Hajde. Biemo zajedno.
Sukvinder obli rumenilo, a oi joj zasuzie.
Ja
Hajde doapnu joj Gaja.
Ja u redu.
Biete na probnom radu, gospoice Davanda ree Hauard.
Premrla od straha, Sukvinder je jedva disala. ta e joj majka rei?
A ti bi, pretpostavljam, hteo da duva u lone, zar ne? Hauard grunu na Endrua.
Da duvam?!
E pa, nama treba neko ko moe da die teret, drue moj ree Hauard, dok je Endru zbunjeno mir-
kao: proitao je samo krupnija slova na vrhu plakata. Da se utovaruju paketi u magacin, da se istovaruju
sanduci s mlekom iz podruma, da se ubre tovari u vree i iznosi pozadi. Teko fizikalisanje. Misli li da
moe?
Da ree Endru.
Kako se zove?
Kad ga je uo, Hauard iznenaeno izvi obrve.
Je li tvoj otac Sajmon? Sajmon Prajs?
Jeste.
Endru se unervozi. Obino niko ne zna ko je njegov otac.
Hauard ree devojicama da dou u nedelju po podne, kada e stii nova kasa, pa e moi da ih uputi
u posao; a onda, iako je eleo jo malo da proaska s Gajom, ue neka muterija i tinejderi iskoristie
priliku da se iskradu.
Endru nije znao ta da kae kad se naoe s druge strane zveckavih staklenih vrata. Ali pre nego to je
stigao da se sabere, Gaja mu dobaci bezbrino: Zdravo! i ode sa Sukvinder. Endru pripali drugu od tri
cigarete Debelog (nije bio trenutak za opuak), to mu je pruilo izgovor da zastane i posmatra ih kako
odlaze u sve dublju senku.
Zato ovog deka zovu Kikiriki? upita Gaja Sukvinder kad Endru vie nije mogao da ih uje.
Alergian je ree Sukvinder. Zazirala je od toga da kae Parminder ta je uradila. Glas joj je zvu-
ao kao tu. Umalo je umro u Svetom Tomi; neko mu je dao jedan da pojede, sakrivi ga u kolai od
sleza.
O ree Gaja. Mislila sam da ga tako zovu zato to ima malog oku.
Ona se nasmeja, a za njom i Sukvinder, usiljeno, pravei se da po ceo dan slua ale o penisima.
Endru ih spazi kako se obe osvru, smejui se, i znao je da priaju o njemu. Moda je to kikotanje do-
bar znak; bar je toliko znao o devojicama. Cerei se na prohladni vazduh, on produi, sa kolskom tor-
bom preko ramena i cigaretom u ruci, preko trga ka Crkvenoj aleji, odakle se pruao etrdesetominutni
uspon od grada do Vidikovca.
U sumrak su ive ograde delovale avetinjski bledo s belim cvetovima, oko njega je s obe strane bujao
crni glog, rusa je oiviavala puteljak sitnim i blistavim srcolikim listiima. Miris cvea, istinsko uivanje
u duvanskom dimu i vikend s Gajom sve se to stopilo u velianstvenu simfoniju ushienja i lepote kad
se Endru dahui popeo na brdo. Kad ga Sajmom sledei put bude pitao: Jesi naao posao, bubuljiavi?
moi e da kae: Da. Svakog vikenda radie s Gajom u kafeu.
A kao kruna svega toga, najzad je znao kako bi mogao iz potaje da zabode ocu no u lea.

VII

Kada je inat izbledeo, Samanta je gorko zaalila to je pozvala Gavina i Kej na veeru. U petak je celo
jutro provela alei se sa svojom radnicom o uasnoj veeri koja joj predstoji, ali joj raspoloenje znatno
splasnu kada je prepustila Karli da vodi radnju Korpe za vae grudne torte (naziv koji je Hauarda, kada
ga je prvi put uo, toliko nasmejao da je dobio napad astme, a irli bi se namrtila na sam njen pomen).
Vozei se nazad u Pagford u pokuaju da izbegne guvu u picu, kako bi stigla da kupi namirnice za veeru
i to pre pone da kuva, Samanta pokua da se razveseli smiljajui zajedljiva pitanja koja e postavlja-
lati Gavinu. Moda bi mogla naglas da se iuava zato se Kej jo nije uselila kod njega: to bi bilo sjaj-
no.
Vraajui se kui s trga, s prepunim kesama iz Molison i Loua u svakoj ruci, pokraj bankomata Ba-
rijeve banke nalete na Meri Ferbrader.
Meri, zdravo kako si?
Meri je bila mrava i bleda, sa sivim kolutovima oko oiju. Razgovor je bio usiljen i udan. Nisu raz-
govarale otkako su se vozile ambulantniom kolima, ne raunajui kratko neprijatno izjavljivanje sauea
na sahrani.
Nameravala sam da vas posetim ree Meri bili ste tako fini i htela sam da zahvalim Majlsu
Nema potrebe se nelagodom e Samanta.
Oh, ali elela bih da
A, pa onda, svakako.
Taman to je Meri krenula, Samanta je s uasom shvatila da je Meri protumaila kako je veeras sa-
vreno vreme da svrati.
Stigavi kui, bacila je kese u hodnik i pozvala Majlsa na poslu da mu kae ta joj se desilo, ali on je
tako leerno prihvatio da e se njihovom ve sastavljenom etvercu moda pridruiti novopeena udovica
da se Samanta razbesnela.
Zaista ne vidim u emu je problem ree. Meri e prijati da malo izae iz kue.
Ali nisam pomenula da nam dolaze Gavin i Kej
Meri voli Gava ree Majls. Budi bez brige.
Namerno se pravi lud, pomisli Samanta, bez sumnje da bi joj se osvetio to je odbila da ide u Vilu
Svitlav. Kad je prekinula vezu, pitala se da li da pozove Meri da joj kae da ne dolazi veeras, ali se pla-
ila da ne zvui nepristojno, te se umirila nadom da Meri ipak nee moi da doe.
Preavi u dnevnu sobu, pustila je Libin DVD s njenim omiljenim deakim bendom, odvrnuvi ga do
daske da bi ga ula u kuhinji, a zatim prenela kese i bacila se na spremanje uvea i najjednostavnijeg
kolaa, misisipi torte. Krivo joj je bilo to nije uzela jednu od tortica kod Molisona i Loua, da utedi
sebi malo vremena, ali bi to odmah stiglo do irli, koja joj je esto prigovarala kako se previe oslanja
na zamrznutu hranu i gotove obroke.
Samanta je dosad ve nauila napamet DVD deakog benda, tako da je mogla da zamisli slike to
prate muziku koja je tretala sve do kuhinje. Ove nedelje ga je odgledala nekoliko puta, kad je Majls bio
na spratu u radnoj sobi, ili na telefonu s Hauardom. im je zaula poetne akorde pesme kada se miiavi
mladi eta plaom, raskopane koulje, otila je sa sve keceljom u dnevnu sobu da odgleda spot, odsutno
liui okoladu s prstiju.
Nameravala je da se natenane istuira dok Majls bude postavljao sto, ali je zaboravila da e on oka-
sniti kui jer mora da se odveze do Jarvila i pokupi devojke iz Svete Ane. Kada je Samanta shvatila zato
ga jo nema, te da e sa sobom dovesti i njihove erke, urno je postavila trpezu, a zatim potraila neto
ime e nahraniti Leksi i Libi pre nego to stignu gosti. Majls je u pola osam zatekao svoju enu u odei
za posao, preznojenu, besnu i spremnu da na njega svali neto za ta je sama kriva.
etnaestogodinja Libi odjuri u dnevnu sobu i ne pozdravivi se sa Samantom te izvadi disk iz DVD
plejera.
Dobro je, ve sam se pitala gde sam ga zaturila ree ona. Zato je TV ukljuen? Jesi li ga ti pu-
tala?
Samanta pomisli kako njena mlaa erka ponekad mnogo lii na irli.
Gledala sam vesti, Libi. Nemam ti ja vremena za DVD-ove. Doi ovamo, gotova vam je pica. Dola-
ze nam gosti.
Opet odmrznuta pica?!
Majlse! Moram da se presvuem. Moe li da mi spremi pire? Majlse?
Ali on je nestao na spratu, pa je Samanta sama izgnjeila krompir, dok su njene erke veerale za pul-
tom nasred kuhinje. Libi je naslonila omot DVD-a na au dijetalnog pepsija, divei mu se.
Majki je takav macan ree ona, napaljeno stenjui, na ta se Samanta zaprepasti; ali miiavi mo-
mak se zvao Dejk. Samanti je bilo drago to se ne loe na istog.
Glasna i samouverena Leksi je torokala o koli; kao mitraljez je ispaljivala podatke o devojicama
koje Samanta ne poznaje, sa ijim vragolijama, svaama i ortaenjima nije bila u stanju da odri korak.
Dobro, vas dve, ja sad moram da se presvuem. Pospremite za sobom kad zavrite, vai?
Smanjila je vatru na kojoj se krkao uve i pohitala uza stepenice. Majls je u spavaoj sobi zakop-
avao koulju, ogledajui se u ogledalu na vratima plakara. Cela soba je mirisala na sapun i losion za po-
sle brijanja.
Je li sve pod kontrolom?
Da, mnogo ti hvala. Tako mi je drago to si imao vremena da se istuira procedi Samanta, izva-
divi omiljenu dugu suknju i top, a zatim zalupi vrata od plakara.
Moe sada da se istuira.
Dolaze za deset minuta. Neu imati vremena da osuim kosu i da se naminkam. Ona otrese cipele
s nogu; jedna glasno zazvea udarivi o radijator. Da li bi mogao da sie i pobrine se za pie, kada
zavri s lickanjem?
Poto je Majls izaao iz sobe, ona pokua da raspetlja gustu kosu i popravi minku. Izgledala je ua-
sno. Tek kada se presvukla, primetila je da nosi pogrean grudnjak uz pripijeni top. Nakon grozniave po-
trage, setila se da se onaj pravi sui u veernici; pourila je niza stepenice, ali se utom oglasi zvono. Psu-
jui, otrala je nazad u spavau sobu. Iz Libine sobe tretala je muzika deakog benda.
Gavin i Kej su stigli tano u osam, jer se Gavin plaio ta e Samanta rei ako zakasne; mogao je da
zamisli kako se naglas pita da li su izgubili pojam o vemenu jer su se kresali, ili da kasne jer su se sigur-
no posvaali. inilo se da je za nju jedna od prednosti braka sloboda komentarisanja i petljanja u ljubav-
ni ivot samaca. Takoe je smatrala da su njene proste, prenapadne izjave, posebno kad je pijana, zapra-
vo vispreni humor.
Zdravo-zdravo ree Majls, povlaei se da pusti Gavina i Kej unutra. Uite, uite. Dobro doli
u zamak Molinson.
Izljubio je Kej u oba obraza i uzeo joj bombonjeru koju je drala.
Za nas? Mnogo ti hvala. Divno je to emo te najzad upoznati kako valja. Gavin te je predugo krio
od nas.
Majls izvue vino iz Gavinove ruke, a zatim ga potapa po leima, to je Gavin mrzeo.
Uite, uite, Sem e sii za minut. ta pijete?
Kej bi inae Majlsovo dranje smatrala izvetaenim i isuvie prisnim, ali je odluila da ne sudi pre-
rano. Parovi moraju da se kreu u krugovima svojih partnera, i da se slau s njihovim prijateljima. Ovo
vee predstavljalo je znatan pomak u njenoj misiji da se uvue u slojeve ivota u koje je Gavin nikada
nije putao, te je elela da mu pokae da joj je prijatno u velikoj, razmetljiivoj kui Molisonovih, da
nema potrebe da je ubudue iskljuuje. Stoga se osmehnula Majlsu, zamolila za crno vino i divila se pro-
stranoj sobi, s brodskim podom od nefarbane borovine, kauem prenatrpanim jastuiima i uramljenim
reprodukcijama.
Ovde smo, uf, evo skoro petnaest godina ree Majls, petljajui oko vadiepa. Ti si dole u Ulici
Houp, zar ne? Lepe su to kuice, mnoge su sjajno sreene.
Uto se pojavi Samanta, smeei se bez topline. Kej, koja ju je ranije videla samo u mantilu, primeti
koliko joj je tesan narandasti top, ispod kojeg se provideo svaki detalj ipkastog grudnjaka. Lice joj je
bilo jo tamnije od izbrazdane koe grudi; oi je namazala debelim neprikladnim slojem minke, dok su
joj zveckave zlatne minue i zlatne sandale s potpeticom bile, po Kejinom miljenju, fufaste. Samanta joj
se inila kao ena koja bi izala na razvratno ensko vee s drugaricama, smatrala urnebesnim striptiz te-
legrame i pijana oijukala sa svim zauzetim mukarcima na urkama.
Zdravo ree Samanta. Poljubila je Gavina i osmehnula se Kej. Sjajno, ve ste uzeli pie. Majl-
se, ja u isto to i Kej.
Okrenula se da sedne, ali je pre toga odmerila gou: Kej je imala male grudi i iroke kukove, a crne
pantalone je svakako izabrala kako bi joj zadnjica delovala manje. Po Samantinom miljenju, bolje bi joj
bilo da nosi potpetice, poto ima kratke noge. Lice joj je lepukasto, s ravnomerno preplanulom maslina-
stom koom, krupnim tamnim oima i punim usnama; ali ta kratka kosa kao u deaka i stabilne ravne cipe-
le bez sumnje su ukazivale na izvesna duboka uverenja. Gavinu je to ponovo polo za rukom: odabrao je
jo jednu utogljenu, dominantnu enu koja e mu zagoravati ivot.
Dakle! vedro e Samanta, podigavi au. Za Gavina i Kej!
Primetila je, sa zadovoljstvom, kako se Gavinu oteo osmeh krivca; ali pre nego to je stigla da ga jo
malo podbode ili da iscedi neto iz njihove intime, ime bi se usput razmetala pred irli i Morin, ponovo
se oglasi zvono.
Meri je delovala krhko i trkljasto, posebno naspram Majlsa, koji ju je uveo u sobu. Majica joj je vi-
sila preko izboenih kljunih kosti.
Oh ree ona, preneraeno zastavi na pragu. Nisam znala da imate
Gavin i Kej su nam malo svratiili ree Samanta pomalo napadno. Ui, Meri, molim te popij
neto
Meri, ovo je Kej ree Majls. Kej, ovo je Meri Ferbrader.
Oh! uzviknu Kej, zateena; mislila je da e biti samo njih etvoro. Da, drago mi je.
Gavin, primetivi da Meri nije nameravala da upadne na zajedniku veeru, te da je na ivici da ode,
potapa kau pored sebe; Meri sede sa slabanim osmehom. Bio je presrean to je vidi. Eto njegove od-
stupnice; ak je i Samanta morala da se pomiri s tim da bi njena preterana lascivnost bila neprimerena
pred enom u alosti; osim toga, naruena je sputavajua simetrija broja etiri.
Kako si? upita je on tiho. Zapravo, ba sam nameravao da te pozovem i javim malo bolje ve-
sti povodom osiguranja
Jel imamo neto da prezalogajimo, Sem? upita Majls.
Samanta izae iz dnevne sobe, besna na Majlsa. Miris prenog mesa zapahnu je im je otvorila vrata
kuhinje.
O, sranje, sranje, sranje
Potpuno je zaboravila na uve, koji je zagoreo. Iseckani komadi mesa i povra leali su, kao kakvi
zaboravljeni preiveli nakon katastrofe, na skorelom dnu erpe. Samanta bre-bolje nali vina i supe, var-
jaom struui slepljene komadie s dna, mahnito meajui, znojei se od vreline. Potom stavi nekoliko
dugih cvetova brokulija da se kuvaju na pari, iskapi au vina, otvori kesicu tortilja ipsa i teglu humusa,
te ih isprazni u inije.
Kada se vratila u dnevnu sobu, Meri i Gavin su jo uvek tiho razgovarali na kauu dok je Majls poka-
zivao Kej uramljenu fotografiju Pagforda iz ptije perspektive, i drao joj lekciju o istorijatu varoi. Sa-
manta je poloila inije na stoi, sipala sebi jo jedno pie i sela u fotelju, ne pokuavajui da se ukljui
ni u jedan razgovor. Bilo je veoma neprijatno to je Meri tu; potpuno oprhvana tugom, izgledala je kao da
je ogrnuta mrtvakim pokrovom. Ali svakako e, valjda, otii pre veere.
Gavin je zacrtao da ubedi Meri da ostane. Dok su razgovarali o najnovijim deavanjima na polju nji-
hove uporne borbe sa osiguravajuim drutvom, osetio se mnogo oputenije i pribranije no inae, u Sa-
mantinom i Majlsovom drutvu. Niko ga nije podbadao, niko ga nije poniavao, a Majls ga je privremeno
oslobaao brige o Kej.
A odmah tu, izvan slike govorio je Majls, pokazujui nekoliko centimetara izvan rama fotogra-
fije ima Vilu Svitlav, gde ive Folijevi. Veliko zdanje u stilu kraljice Ane, sa badama, kamenjem na
okovima zadivljujue, mora da je obie, leti je svake nedelje otvorena za javnost. Folijevi su ovde
ugledna porodica.
Kamenje na okovima? Ovde vana porodica? Boe, Majlse, kakav si ti seronja.
Samanta se pridie iz fotelje i vrati u kuhinju. uve je bio redak, a ukus zagorelog je prevladao.
Brokuli su bili prekuvani i bezukusni; pire hladan i suv. Vie je nije bilo briga, te ona prebaci sve to u po-
sude i tresnu na okrugli sto u trpezariji.
Gotova je veera! povika ka vratima dnevnog boravka.
Oh, ja moram da idem ree Meri skoivi. Nisam ni mislila da se
Ne, ne, ne! ree Gavin, glasom koji Kej dotad nije ula: ljubaznim i umiljavajuim. Prijae ti da
pojede neto moi e deca da se snau sama jo sat vremena.
Majls se sloi s njim a Meri nesigurno pogleda ka Samanti, koja je bila primorana da im se pridrui u
ubeivanju, a zatim pohita nazad u trpezariju da postavi jo jedan tanjir.
Pozvala je Meri da sedne izmeu Gavina i Majlsa, jer je smatrala da bi, ako je postavi pored ene,
istakla odsustvo njenog supruga. Kej i Majls su preli na razgovor o socijalnom radu.
Ne zavidim ti ree on, sipajui Kej punu kutlau uvea; Samanta primeti crne tragove zagoretine
kako se sa sosom ire po belom tanjiru. Ba paklen posao.
Pa, stalno nam nedostaju sredstva ree Kej ali ponekad bude lepo, posebno kada znate da ste
nekom pomogli.
I pomisli na Vidonove. Terin uzorak urina je jue na klinici bio negativan, a Robi je itavu nedelju
iao u obdanite. Ta pomisao je razvedri, kao protivtea blagoj zlovolji to je Gavin i dalje svu svoju pa-
nju posveivao Meri; i nimalo se nije trudio da joj pomogne u razgovoru s njegovim prijateljima.
Kej, ti ima erku, zar ne?
Tako je, Gaja. Ima esnaest godina.
Kao naa Leksi; trebalo bi da ih upoznamo ree Majls.
Razvedena? oprezno e Samanta.
Ne ree Kej. Nismo se venavali. Zabavljali smo se tokom studija, pa smo raskinuli nedugo na-
kon njenog roenja.
Da, i ja sam zatrudnela samo to smo Majls i ja diplomirali ree Samanta.
Kej nije razumela da li je Samanta htela da istakne razliku izmeu sebe, ene koja se udala za krupnog
uobraenog oca svoje dece, i Kej, koju je otac deteta napustio iako nije mogla da zna da ju je Brendan
ostavio
Gaja se zapravo zaposlila kod tvog oca, da radi preko vikenda ree Kej Majlsu. U novom kafeu.
Majlsa je to obradovalo. Uivao je u tome to su on i Hauard do te mere sastavni deo varoi da su svi
u Pagfrodu ovako ili onako povezani s njima, bilo kao prijatelji, muterije ili zaposleni. Gavin, koji je
vakao i vakao komad ilavog mesa koje je odbijalo da popusti pred njegovim zubima, oseti kako mu se
u dubini stomaka otvara jo vei ponor. Nije znao da se Gaja zaposlila kod Majlsovog oca. Nekako je za-
boravio da je Kej u Gaji posedovala jo jedno mono oruje kojim bi se vezala za Pagford. Kada ne bi
bio u neposrednoj blizini njenog lupanja vratima, prekih pogleda i zajedljivih opaski, Gavin bi zabora-
vljao da Gaja vodi bilo kakav samostalan ivot; da nije tek deo neprijatne scenografije prljavih arava,
loe kuhinje i potisnutog zlopamenja po kojima se teturala njegova veza s Kej.
Da li se Gaji svia u Pagfordu? upita Samanta.
Pa, malo je tiho u poreenju s Haknijem ree Kej ali se navikava.
Otpila je veliki gutljaj vina da bi isprala usta nakon to je ispljunula tu ogromnu la. Veeras pre po-
laska posvaale su se ko zna koji put.
( ta je s tobom?! upitala je Kej, dok je Gaja sedela za kuhinjskim stolom, nagnuta nad laptopom, u
kunoj haljini preko odee. Na ekranu je bilo otvoreno etiri ili pet et-prozora. Kej je znala da Gaja
preko interneta komunicira s prijateljima iz Haknija, s kojima se drui, u veini sluajeva, jo od osnovne
kole.
Gaja?
Odbijanje da se odazove bilo je neto novo i zloslutno. Kej je navikla na une izlive besa na svoj ra-
un, i posebno na Gavinov.
Gaja, pitala sam te neto.
Znam, ujem te.
Onda budi ljubazna i odgovori mi, moliu lepo.
Crni redovi teksta pomerali su se navie u prozoriima na ekranu, smene ikonice su namigivale i
mahale.
Gaja, hoe li mi, molim te, odgovoriti?
ta? ta hoe?
Pitala sam te kako si provela dan.
Usrano. Kao i jue. A i sutra e biti sranje.
Kada si stigla kui?
Kao i uvek.
Ponekad, ak i nakon svih tih godina, Gaja joj je zamerala to mora sama da otkljuava vrata, to Kej
nije kod kue da je doeka kao prava majka.
eli li da mi kae zato ti je dan bio usran?
Zato to si me dovukla da ivim u ovom usranom mestu.
Kej se suzdra da ne vie. U poslednje vreme su se tako estoko svaale da je bila uverena kako ih
svi u ulici uju.
Zna da veeras izlazim s Gavinom?
Gaja promrmlja neto to Kej nije ula.
ta?
Rekoh, mislila sam da on ne voli da te izvodi.
ta bi to trebalo da znai?
Ali Gaja joj ne odgovori; umesto toga, napisa odgovor posle niza komentara na ekranu. Kej je okleva-
la, istovremeno ju je i kopkalo i plaila se onoga to bi ula.
Vratiemo se oko ponoi, nadam se.
Gaja joj nije odgovorila. Kej je otila u hodnik da saeka Gavina.)
Gaja se sprijateljila s devojicom koja ivi u ovoj ulici ree Kej Majlsu. Kako se ono zvae
Narinder?
Sukvinder rekoe Majls i Samanta uglas.
Ona je ba fina devojka ree Meri.
Jesi li joj upoznala oca? upita Samanta Kej.
Ne ree Kej.
Kardiohirurg ree Samanta, koja je ispijala etvrtu au vina. Ama prokleto prelep.
Oh! ree Kej.
Kao bolivudska zvezda.
Niko od njih, primeti Samanta, nije se udostojio ni da pohvali veeru, to je osnovni red, iako je hra-
na bila uasna. Ako joj ve nije dozvoljeno da mutra Gavina, makar bi trebalo da moe da zaikava
Majlsa.
Pravo da ti kaem, Vikram je jedino lepo u ovoj zabaenoj selendri ree Samanta. Zgodan do
bola.
A ena mu je lokalna lekarka opte prakse ree Majls i optinska odbornica. Kej, tebe bee pla-
a Okruni odbor Jarvila, je li?
Tako je ree Kej. Ali najvie vremena provodim u Poljani. Oni su, tehniki, na podruju Opti-
ne Pagford, zar ne?
Ne Poljana, pomisli Samanta, Oh, ne pominji prokletu Poljanu.
Aaa ree Majls, uz znalaki osmeh. Da, pa, Poljana tehniki pripada Pagfordu. Na papiru. To ti
je bolna tema, Kej.
Stvarno? Zato? upita Kej, elei da prenese razgovor na neku optu temu, jer je Gavin i dalje a-
putao s udovicom.
Pa, vidi to ti potie jo iz pedesetih. Majls kao da se uputao u napamet nauen govor. Jarvil
je hteo da proiri naselje Kantermil, pa umesto da zidaju zapadno, gde se danas nalazi obilaznica
Gavine? Meri? Jo vina? ree Samanta dok je Majls priao.
bili su malkice dvolini; kupili su zemlju mada nije bilo sasvim jasno ta nameravaju s njom, a
onda su proirili naselje na raun optine Pagford.
Zato im ne kae za Obrija Folija Starijeg, Majlse? upita Samanta. Najzad je dostigla taj divni
stupanj opijenosti, kada bi joj jezik postao zajedljiv, kad se vie nije plaila posledica, eljna da provo-
cira i ivcira, iskljuivo u potrazi za sopstvenom zabavom. Istina je da je matori Obri Foli, koji je ne-
kada posedovao sve one divne fasade s kamenjem na okovima, ili o emu god da ti je ve Majls priao,
sklopio dogovor svima iza lea
To nije poteno, Sem ree Majls, ali ga je ona ponovo nadglasala.
uvalio im zemlju na kojoj je izgraena Poljana, gurnuo sebi u dep, ne znam, mora da je bilo naj-
manje etvrt miliona
Ne priaj gluposti, Sem, toliko para pedesetih?
ali se onda, kada je shvatio da su svi kivni na njega, pretvarao da nije znao da e tako izazvati
nevolje. Burujska budaletina. I pijandura dodade Samanta.
Bojim se da to prosto nije istina ree Majls strogo. Da bi razumela sutinu, Kej, mora da zna
neto o lokalnoj istoriji.
Samanta je naslonila bradu na aku i pretvarala se da joj je lakat skliznuo sa stola od dosade. Iako joj
se Samanta nije dopadala, Kej se nasmeja, a Gavin i Meri prekinue aputanje.
Razgovarali smo o Poljani ree Kej, opominjui Gavina da je i ona tu; da treba da joj prui mo-
ralnu podrku.
Majls, Samanta i Gavin istovremeno shvatie da je Poljana najneprimerenija tema koju su mogli da
pokrenu pred Meri, jer su se Bari i Hauard mnogo natezali oko toga.
ini se da je to malo pipava tema u ovom kraju ree Kej, elei da Gavin zauzme neki stav, da ga
uvue u razgovor.
Mhm odgovori on, a zatim ree, okrenuvi se nazad ka Meri: A kako Deklanu ide fudbal?
Kej oseti snaan nalet besa: Jeste da je Meri nedavno izgubila mua, ali se inilo da je Gavin pretera-
no brian i paljiv prema njoj. Ona je ovo vee potpuno drugaije zamiljala: etvoro ljudi, a Gavin bi
morao da prizna da su zaista par; ipak, da ih neko sada vidi, ne bi pomislio da su ita vie od poznanika.
Osim toga, hrana je bila uasna. Kej je poloila no i viljuku nakon to je pojela svega etvrtinu svoje
porcije to Samanti nije promaklo a zatim se ponovo obratila Majlsu.
Jesi li odrastao ovde u Pagfordu?
Bojim se da jesam uzvrati Majls, blaeno se smeei. Roen u staroj bolnici Keland, odmah tu
niz ulicu. Zatvorili su je osamdesetih.
A ti? upita Kej Samantu, koja joj ulete u re.
O, boe, ne! Ja sam ovde sasvim sluajno.
Izvini, ne znam ni ime se bavi, Samanta? upita Kej.
Imam svoju trgo
Prodaje bruseve za velike grudi ree Majls.
Samanta naglo ustade i ode po jo jednu flau vina. Kada se vratila za sto, Majls je priao Kej aneg-
dotu bez sumnje sa ciljem da pokae kako se u Pagfordu svi poznaju o tome kako ga je jedne veeri
zaustavio policajac za koga se ispostavilo da mu je drug iz osnovne. Verna rekonstrukcija dijaloga izmeu
njega i Stiva Edvardsa Samanti je bila dobro znana i dosadna. Dok je ila oko stola i dopunjavala ae,
posmatrala je Kejino ozbiljno lice; ini se da Kej vonju u pijanom stanju ne smatra previe smenom.
I tako Stiv dri balon za duvanje, a ja ti se spremam da dunem, i iznenada obojica ponemo da se
kidamo od smeha. Njegov partner pojma nema ta se dogaa; stajao je ovako Majls doara oveka koji
zapanjeno odmahuje glavom a Stiv se presamitio, samo to se ne upia od smeha, jer smo se obojica se-
tili kako mi je poslednji put pridravao neto u ta je trebalo da dunem, pre gotovo dvadeset godina, i
U pitanju je bila lutka na naduvavanje ree Samanta i ne osmehnuvi se, ponovo sedajui pored
Majlsa. Majls i Stiv su je stavili u krevet roditelja svog druga Ijana, tokom proslave Ijanovog osamnae-
stog roendana. Bilo kako bilo, Majls je na kraju kanjen s hiljadu funti i skinuli su mu tri poena, jer su ga
drugi put uhvatili da vozi s nedozvoljenom koliinom alkohola u krvi. Urnebesno.
Majls je i dalje izgledao jadno, poput izduvanog balona nakon neke urke. Kroz naas utihlu prostori-
ju kao da proe daak hladnog vetra. Iako joj je Majls bio stravino dosadan, Kej je bila na njegovoj
strani: izgleda da se on jedni za stolom iole trudio da joj olaka ulazak u pagfordski drutveni ivot.
Moram priznati, Poljana je u prilino loem stanju ree ona, vrativi se na temu koja je, ini se,
Majlsu najvie prijala, jo uvek potpuno nesvesna da je to neprimereno pred Meri. Radila sam u veim
gradovima u unutranjosti, no nisam oekivala da naiem na takvu nematinu u ruralnom okruenju, koja
se ne razlikuje mnogo od Londona. Sem to, naravno, nije tako etniki raznovrsno.
O da, dobili smo i mi svoj deo narkomana i besposliara ree Majls. Mislim da ne mogu vie,
Sem dodade on, odgurnuvi gotovo pun tanjir.
Samanta je krenula da rasprema sto; Meri ustade da joj pomogne.
Ne, ne, u redu je, Meri, samo se ti opusti ree Samanta. Kej se iznervira jer je i Gavin ustao, izi-
gravajui dentlmena i navaljujui da Meri sedne, ali Meri se nije pokolebala.
Bilo je divno, Sem ree Meri u kuhinji, dok su vei deo hrane strugale s tanjira u kantu.
Ne, nije, bilo je uasno ree Samanta, koja je shvatila koliko je pijana tek sad kad je ustala.
Kako ti se ini Kej?
Ne znam. Nije ono to sam oekivala ree Meri.
A ja sam ba takvu oekivala ree Samanta, vadei tanjire za kola. Druga Lisa, ako mene pita.
O ne, nemoj tako ree Meri. Zasluio je da ovoga puta nae neku dobru.
To je za Samantu bilo neto sasvim novo, jer je smatrala da mekuci kao Gavin zasluuju da ih neko
stalno kanjava.
Vratili su se u trpezariju, gde su zatekli Kej i Majlsa u unoj raspravi, dok je Gavin sedeo u tiini.
uvalite odgovornost za njih, to mi deluje krajnje samoivo i sebino
Pa kad ve spomenu odgovornost ree Majls jer to je sr problema, zar ne? Pitanje je, gde
emo tano da povuemo crtu?
Odmah ispred Poljane, oito nasmeja se Kej oholo. Hoete uredno da povuete crtu izmeu
srednje klase s kuama i niih
Pagford je pun ljudi iz radnike klase, Kej; razlika je u tome to veina njih zaista i radi. Zna li ko-
liki procenat ljudi u Poljani ivi od socijalne pomoi? Odgovornost, kae ti: a kud je nestala lina odgo-
vornost? Godinama su nam se provlaili kroz kole: deca koja u porodici nemaju nijednog zaposlenog;
generacije neradnika, a od nas se oekuje da ih izdravamo
I zato je vae reenje da problem prebacite u Jarvil ree Kej da sluajno ne biste morali da se
uhvatite ukotac sa sutinom problema
Misisipi torta? oglasi se Samanta.
Gavin i Meri uzee po pare i zahvalie; Kej samo prui tanjir, na ta se Samanta prenerazi, kao da je
kelnerica, te se okrenu Majlsu.
klinika za leenje bolesti zavisnosti, koja je i te kako vana i za koju odreeni ljudi lobiraju da se
zatvori
E pa, ako emo o Belapelu ree Majls, odmahujui glavom podrugljivo se kezei nadam se da
si skontala koliko su delotvorni, Kej. Jadno, iskreno govorei, jadno i bedno. Video sam brojke, ba
sam ih jutros pregledao, i neu te lagati, to pre zatvore tu
A o kojim to brojkama govori?
O procentima uspenosti, Kej, kao to ve rekoh: broj ljudi koji su zaista prestali da se drogiraju,
skinuli se sa
Izvini, ali to je veoma naivno stanovite; ako e uspeh posmatrati iskljuivo
Ali kako drugaije da procenimo uspeh klinike za odvikavanje od narkomanije? nije odustajao
Majls, udei se. A kako se meni ini, oni tamo u Belapelu samo dele metadon, koji polovina njihovih
pacijenata ionako mea s heroinom.
Ceo problem zavisnosti je neizmerno sloen ree Kej a povrno je svesti ga samo na broj onih
koji se drogiraju i onih koji se ne
Ali Majls je odmahivao glavom, smekajui se; Kej, koja je do tog trenutka uivala u verbalnom due-
lu s tim samozadovoljnim advokatom, iznenada se razbesne.
Pa, mogu da ti navedem dobar primer belapelskog programa: jedna porodica s kojom radim maj-
ka, erka tinejderka i mali sin da majka nije na metadonu, bila bi na ulici, pokuavajui da zaradi no-
vac za drogu; deci je neizmerno bolje
Koliko znam, bilo bi im bolje da nisu s majkom ree Majls.
A ta predlae, kuda da odu?
Za poetak, u neku pristojnu hraniteljsku porodicu ree Majls.
Zna li koliko ima hraniteljskih porodica a koliko dece kojima treba staratelj? upita Kej.
Najbolje reenje bi bilo da se odmah po roenju daju na usvajanje
Sjajno! ek samo da sednem u svoj vremeplov uzvrati Kej.
Pa, mi znamo jedan par koji je oajniki eleo da usvoji dete ree Samanta, neoekivano zduno
pruajui podrku Majlsu. Nee oprostiti Kej za ono bezobrazno pruanje tanjira; ta ena je svadljiva i
nadmena, kao i Lisa, koja je drala banku na svim okupljanjima, s tim politikim stavovima i pametova-
njem o porodinom pravu, i prezirala je Samantu, koja ima prodavnicu grudnjaka. Adam i Denis
podseti ona Majlsa tiho, a ovaj klimnu i oni nisu mogli da dobiju bebu, ni uz svu svoju ljubav i novac,
zar ne?
Da, bebu ree Kej, prevrui oima svi hoe bebu. Robiju je skoro etiri godine. Jo ne ume
sam da koristi toalet, zaostaje u razvoju i gotovo je izvesno da je prisustvovao neprimerenom seksualnom
ponaanju. Da li bi vai prijatelji hteli njega da usvoje?
Ali poenta je, da su ga odvojili od majke odmah po roenju
Nije se drogirala kada se on rodio, i dobro je napredovala ree Kej. Volela ga je i elela je da
ga zadri, i tada je mogla da se brine o njemu kako valja. Ve je bila podigla Kristal, uz malu podrku po-
rodice
Kristal! vrisnu Samanta. Gospode boe, da li mi to govorimo o Vidonovima?
Kej se zaprepastila to ih je ova pomenula po imenu; u Londonu to zaista nije bitno, ali izgleda da se
u Pagfordu svi poznaju.
Nije trebalo da
Ali Majls i Samanta su se smejali, a Meri je delovala napeto. Kej, koja nije ni pipnula tortu, i tek ne-
to malo prezalogajila od glavnog jela, shvati da je previe popila; neprekidno je pijuckala vino, zbog
nervoze, a sada je napravila uasnu greku i odala poverljive podatke. Ipak, bilo je prekasno, teta je ve
uinjena; bes potisnu sva ostala oseanja.
Kristal Vidon nipoto nije dobra reklama za roditeljsku sposobnost te ene ree Majls.
Kristal se iz petnih ila trudi da odri svoju porodicu na okupu ree Kej. Neizmerno voli mla-
eg brata; prestraena je da e im ga oduzeti
Ja Kristal Vidon ne bih poverio ni dve nacrtane ovce na uvanje ree Majls, a Samanta se opet
nasmeja. Dobro, vidi, svaka njoj ast to voli brata, ali on nije pliani meca
Da, znam to obecnu se Kej, setivi se Robijevog usranog, skorelog dupeta ali je voljen.
Kristal je zlostavljala nau erku Leksi ree Samanta pa smo mi videli i njenu drugu stranu, a ne
onu koju sigurno tebi pokazuje.
uj, svi mi znamo da Kristal nije lako ree Majls to niko ne spori. Ja imam problema s tom nje-
nom ufiksanom majkom.
Zapravo, trenutno joj dobro ide leenje u Belapelu.
Ali s njenom prolou ree Majls to nije kvantna fizika, je li, nije teko pogoditi kako e po-
novo poeti da se drogira.
Ako to pravilo pone da primenjuje na sve, ti ne bi trebalo da ima vozaku dozvolu, jer s tvojom
prolou, sigurno e ponovo pijan sesti za volan.
Majls je na tren bio zateen, ali Samanta hladno ree: Mislim da su to dve potpuno razliite stvari.
Zaista? ree Kej. U pitanju je princip.
Da, pa problem ponekad i jeste u principima, ako mene pita ree Majls. Ponekad je dovoljno
samo malo zdravog razuma.
to je naziv koji ljudi obino daju svojim predrasudama ubaci se Kej.
Po Nieu zau se otar nepoznati glas, od kog svi poskoie filozofija je biografija filozofa.
Na vratima hodnika stajala je smanjena Samanta; prsata devojka od esnaestak godina, u tesnim far-
merkama i majici; puna sebe, drala je grozd i jela.
Upoznajte Leksi, drutvo ree Majls ponosno. Hvala ti na tome, genijalko.
Nema na emu Leksi e razigrano, a zatim produi na sprat.
Za stolom zavlada muna tiina. I ne znajui zato, Samanta, Majls i Kej pogledae u Meri, koja je
delovala kao da je na rubu suza.
Kafa ree Samanta, jedva se pridigavi. Meri nestade u kupatilu.
Hajde da sednemo u dnevnu sobu ree Majls, svestan da je dolo do usijanja, ali uveren da e, uz
nekoliko viceva i svoj arm, izgladiti odnose meu prisutnima. Ponesite ae.
Kejini argumenti nisu poljuljali njegova duboko usaena uverenja, kao to povetarac ne moe da po-
meri stenu; ipak, nije bio ljut na nju, ve ju je saaljevao. On je sve vreme dopunjavao drugima ae i bio
je najtrezniji, ali kada je doao do dnevne sobe, shvatio je da mu je beika puna.
Pusti neku muziku, Gave, a ja idem po one okoladice.
Ali Gavin se i ne pomeri ka gomili diskova u plastinim draima. inilo se da eka Kej da navali na
njega. I zaista, im je Majls nestao s vidika, Kej ree: Ba ti hvala, Gave. Hvala ti na podrci.
Gavin je tokom veere pio jo pohlepnije no Kej, proslavljajui linu pobedu, jer ipak nije pao kao
rtva Samantinog gladijatorskog mutranja. Pogledao je Kej pravo u oi, s hrabrou za koju nije bilo za-
sluno samo vino ve i injenica da je poslednjih pola sata Meri razgovarala s njim kao s nekim vanim,
obrazovanim i predusretljivim.
Delovalo je kao da se i sama dobro snalazi ree on.
I zaista, ono malo rasprave izmeu Kej i Majlsa koliko je uo inilo mu se kao ve vieno; da nije
bilo Meri da mu odvraa panju, moda bi se i prisetio one uvene noi kada je, u istoj toj trpezariji, Lisa
rekla Majlsu da je on olienje svega ravog u ovom drutvu, a Majls joj se na to nasmejao u lice, pa je
Lisi pukao film, te je odbila da ostane na kafi.
Nedugo nakon toga mu je Lisa priznala da spava s mlaim partnerom iz firme i posavetovala Gavina
da se testira na triper.
Ja i ne poznajem ove ljude ree Kej a ti nisi uinio ama ba nita da mi olaka, zar ne?
ta je trebalo da uradim? upita Gavin. Bio je izuzetno smiren, srean to su se Meri i Molisonovi
ubrzo vratili i pod dejstvom dobre koliine kjantija. Nisam hteo da upadam u raspravu oko Poljane. Za-
bole me za Poljanu. I jo dodade on to je pipava tema za Meri; Bari se u odboru vatreno zalagao za to
da Poljana ostane deo Pagforda.
Pa to mi to onda nisi rekao dao mi neki znak?
On se nasmeja, ba kao to joj se i Majls smejao. Pre nego to je stigla da mu kae ta misli, ostali se
vratie poput tri mudraca s darovima: Samanta je nosila posluavnik sa oljicama, a Meri ju je pratila s
bokalom kafe, i na zaelju Majls, s Kejinim okoladicama. Kej primeti raskonu zlatnu traku na kutiji i
seti se koliko se radovala ovoj veeri dok ih je kupovala. Okrenula je glavu, pokuavajui da sakrije bes,
izgarajui od elje da se izdere na Gavina, ali i od iznenadnog, zapanjujueg poriva da zaplae.
Bilo je tako lepo progovori Meri dubokim glasom, iz kog se dalo naslutiti da je plakala ali neu
ostati na kafi, ne mogu da se zadravam. Deklan je malo sluen ovih dana. Mnogo vam hvala, Sem,
Majlse, prija znate, kad se izae iz kue.
Otpratiu te uz poe Majls, ali ga Gavin otro prekinu.
Majlse, ti ostani tu; ja u ispratiti Meri. Meri, otpratiu te uz ulicu. Trebae nam pet minuta. Mrano
je tamo pri kraju.
Kej je jedva disala; celim biem je prezirala spokojnog Majlsa, fufastu Samantu i krhku, klonulu
Meri, ali ponajvie Gavina.
O, da ula je sebe kako govori, kada su se svi okrenuli k njoj, kao da trae dozvolu da, samo ti
isprati Meri kui, Gave.
Vrata se zatvorie i Gavin nestade. Majls je sipao Kej kafu. Posmatrala je mlaz vrele crne tenosti
kako lije i iznenada shvatila ta je sve rtvovala podredivi ivot mukarcu koji je otiao u no s drugom
enom.

VIII

Kolin Vol spazi Gavina i Meri kako prolaze ispod prozora njegove radne sobe. Smesta je prepoznao
Meri, ali je morao da zakilji kako bi utvrdio ko je viljasti mukarac pokraj nje, pre nego to su iskora-
ili iz oblaka uline svetiljke.
Zaprepastio se do sri, uzevi zdravo za gotovo da je Meri u svojevrsnom purdahu{ 6 }; da u svetosti
svog doma prima samo ene, meu kojima je i Tesa, koja ju je jo uvek svaki drugi dan poseivala. Nika-
da mu nije palo na pamet da Meri izlazi posle sumraka iz kue da se vidi s nekim, a ponajmanje s neoe-
njenim mukarcem. Oseao se izdanim; kao da mu je Meri, na nekom duhovnom planu, nabijala rogove.
Da li je Meri dozvolila Gavinu da vidi Barijevo telo? Da li je Gavin provodio veeri sedei na Bari-
jevom omiljenom mestu pokraj ognjita? Da li su Gavin i Meri da li je mogue da se? Uostalom,
tako neto se svakodnevno deava. Moda moda ak i pre Barijeve smrti?
Kolin se stalno zaprepaivao rupama u tuim moralnim naelima. Kako ga to ne bi previe potresa-
lo, terao je sebe da zamilja ono najgore: prizivao je u svest uasne vizije pokvarenosti i izdaje radije
nego da eka da mu istina poput ljuture razbije zablude. ivot je, za Kolina, bio duga priprema za bol i
razoaranje, te su svi, osim njegove supruge, bili neprijatelji, dok se ne bi pokazalo drugaije.
Sad mu doe da odjuri niza stepenice i kae Tesi ta je upravo video, jer bi mu ona protumaila Meri-
ne veernje etnje kao bezazlene, uverila bi ga da je udovica njegovog najboljeg prijatelja oduvek bila, i
jo uvek je, verna suprugu. No ipak se suzdrao jer je bio ljut na Tesu.
Zato nimalo ne mari za njegovo kandidovanje za odbornika? Zar ne shvata koliko je zabrinut otkako
je poslao prijavu? Iako je znao da e se tako oseati, to mu nije umanjivalo muke, kao to, kad vidite da
voz ide pravo na vas, znate da to nee oslabiti udarac; Kolin je dvostruko patio: najpre iekujui patnju,
a zatim i kad ona nastupi.
U poslednje vreme su ga muile komarne slutnje u vezi s Molisonovima i kako e ga najverovatnije
napasti. Kontraargumenti, objanjenja i izgovori neprekidno su mu proletali kroz glavu. Ve je video sebe
pod paljbom, borei se da ouva ugled. Rub paranoje na kojem je Kolin inae stajao dok bi obitavao u
spoljnom svetu sve vie se tanjio; a Tesa se pravi da to ne vidi i nita ne preduzima da mu pomogne kako
bi se rasteretio te uasne muke koja ga pritiska.
Znao je da Tesa ne voli to se kandidovao. Moda se i ona bojala da bi Hauard Molison rasekao na-
brekli trbuh njihove prolosti, prosipajui iz njega uasne tajne da nahrani sve te pagfordske leinare.
Kolin je ve obavio nekoliko telefonskih poziva onima na iju je podrku Bari raunao. Iznenadilo ga
je i ohrabrilo to nijedan od njih nije doveo u pitanje njegovu strunost, niti ga ispitivao u vezi s njego-
vim programom. Svi su, bez izuzetka, izrazili najiskrenije aljenje povodom Barijeve smrti i krajnju netr-
peljivost prema Hauardu Molisonu, iliti onom ogromnom nadmenom kopiletu, kako ga je jedan od ne-
taktinih glasaa nazvao. Oe d uvali svog sina. Nije mog da s uzdri da s ne kezi kad je uo da je
Bari umro. Kolin, koji je napravio spisak razloga za ouvanje Poljane, nijednom nije morao da pogleda
na papir. Zasad mu je najvie ilo u prilog to to je bio Barijev prijatelj i to se ne preziva Molison.
Njegov umanjeni crno-belo odraz smekao mu se s kompjuterskog monitora. Celo vee je sedeo pred
njim, pokuavajui da sastavi predizborni letak, za koji je odluio da upotrebi fotografiju sa sajta Vinter-
dauna: portret s pomalo umirujuim osmehom i visokim i sjajnim elom. Toj slici je ilo u prilog to je
ve bila poznata javnosti, a nije izazvala ni ruganje ni propast: bila je to dobra preporuka. Ali ispod foto-
grafije, gde je trebalo navesti line podatke, bile su jedna ili dve sklepane reenice. Kolin je poslednja
dva sata uglavnom proveo piui i briui; ak je uspeo da napie i itav pasus, da bi ga odmah zatim iz-
brisao, iznova pritiskajui bekspejs nervoznim kaiprstom.
Poto nije mogao da podnese svoju neodlunost i osamu, skoio je na noge i siao niza stepenice.
Tesa je leala na kauu u dnevnoj sobi, gde je izgleda zadremala, ispred ukljuenog televizora.
Kako ide? upitala je pospano, otvarajui oi.
Sad je prola Meri. Video sam je na ulici s Gavinom Hjuzom.
Oh! ree Tesa. Pomenula je ranije kako e svratiti do Majlsa i Samante. Mora da je i Gavin bio
tamo. Verovatno je prati kui.
Kolin je bio zgranut. Meri poseuje Majlsa, oveka koji hoe da zauzme mesto njenog mua, olienje
onoga protiv ega se Bari borio?
ta, za ime sveta, ona trai kod Molisonovih?
Ili su s njom do bolnice, sea se ree Tesa, ustajui uz tiho hroptanje i proteui kratke noge.
Od tada nije razgovarala s njima. elela je da im zahvali. Jesi li napisao letak?
Samo to nisam. Sluaj, to se tie podataka mislim, linih podataka da stavim prethodna zapo-
slenja? Ili da se ograniim na Vinterdaun?
Mislim da nema potrebe da kae vie od toga gde sada radi. Ali to ne pita Mindu? Ona
Tesa zevnu i ona je morala da proe kroz to.
Da ree Kolin. ekao je, stojei nad njom, ali ona se nije ponudila da mu pomogne, ak ni da pro-
ita ono to je napisao. Da, to je dobar predlog ree on, malo glasnije. Zamoliu Mindu da pogleda
ta sam napisao.
Ona zastenja, masirajui glenjeve, a on izae, povreenog ponosa. Njegova ena nije mogla ni da za-
misli u kakvom je on stanju, koliko je malo spavao, kako ga eludac izjeda.
Tesa se samo pretvarala da spava. Pre deset minuta su je probudili Merini i Gavinovi koraci.
Jedva je poznavala Gavina; bio je petnaest godina mlai od nje i Kolina, ali najvea prepreka njiho-
vom prijateljstvu bila je Kolinova ljubomora na ostale Barijeve prijatelje.
Stvarno je obavio veliki posao oko osiguranja rekla je Meri Tesi preko telefona neto ranije.
Svaki dan ih zivka, koliko ujem, i stalno mi govori da ne brinem za njegov honorar. O, boe, Tesa, ako
mi ne isplate
Gavin e ti to srediti ree Tesa. Sigurna sam da hoe.
Bilo bi lepo, pomisli Tesa, ukoena i oednela na kauu, da ona i Kolin pozovu Meri kod sebe, da joj
prue priliku da malo promeni okruenje, da se uvere da jede, ali postojala je jedna nepremostiva prepre-
ka: Meri je Kolinovo prisustvo teko padalo, bio joj je naporan. Ta neprijatna i dotad prikrivana istina
polako je isplivavala na videlo ba kad je Bari umro, poput olupina koje se pojave nakon oseke. Nije
moglo biti jasnije da Meri eli samo Tesu; stalno je odbijala Kolinovu pomo i izbegavala da predugo
razgovara s njim telefonom. Godinama su se toliko esto viali uetvoro, a Merina netrpeljivost nijednom
nije izbila na povrinu: mora da ju zatakavala Barijeva pitoma narav.
Tesa je s mukom odravala taj status kvo. Ubedila je Kolina da Meri najvie prija ensko drutvo. Na
sahrani je doivela najtei neuspeh, jer je Kolin zaskoio Meri iz zasede im su svi izali iz Crkve Ar-
hanela Mihaila i pokuao da joj, kroz bolne jecaje, objasni da e se kandidovati za Barijevo mesto u od-
boru, da e se pobrinuti da Bari, iako je mrtav, postigne svoj cilj. Tesa je spazila Merino zaprepaeno i
uvreeno lice i smesta ga odvukla.
Otad je, jednom ili dvaput, Kolin izjavio kako namerava da ode kod Meri i pokae joj predizborni
materijal, da je pita da li bi Bari to odobrio; ak je rekao i kako bi voleo da ga Meri posavetuje kako bi
se Bari obratio biraima. Na kraju mu je Tesa odbrusila da ne dosauje Meri oko optinskog odbora. On
se na to nadurio, ali i to je bolje, pomisli Tesa, bolje je da se ljuti na nju nego da staje Meri na muku, ili
da je izazove da ga odbije, kao onda prilikom oprotaja od Barija.
Ali ipak, Molisonovi! ree Kolin, vrativi se u sobu sa oljicom aja. Nije se ponudio da ga i
Tesi skuva; esto se svetio sitnim sebilucima, zanet sopstvenim brigama da bi to primetio. Od svih lju-
di s kojima bi mogla da veera! Oni su bili protiv svega za ta se Bari zalagao!
Ne drami, Kole ree Tesa. Uostalom, Meri se nikada nije toliko zanimala za Poljanu kao Bari.
Ali Kolin je ljubav shvatao jedino kao bezgraninu odanost, beskrajno razumevanje: Meri se nepo-
vratno srozala u njegovim oima.

IX

A kuda si ti krenuo? upita Sajmon, prepreivi se nasred uskog hodnika.


Ulazna vrata su bila otvorena, a zastakljeni trem iza njegovih lea, pun cipela i jakni, zaslepljujue je
bletao na ranojutarnjem subotnjem suncu, pretvorivi Sajmona u obris. Njegova senka se prelamala pre-
ko stepenika, temenom dodirujui stepenik na kojem je Endru zastao.
U grad s Debelim.
Jesi li zavrio domai?
Aha.
Lagao je; ali Sajmon se nee muiti da proverava.
Rut? Rut!
Ona se pojavi na kuhinjskim vratima, u kecelji, zajapurena, aka belih od brana.
ta je bilo?
Treba li nam ta iz grada?
ta? Ne, mislim da ne treba.
Uzima moj bicikl, je li? Sajmon strogo upita Endrua.
Aha, hteo sam da
Ostavie ga kod Debelog?
Aha.
U koliko sati da mu kaem da se vrati? upita Sajmon, ponovo se okrenuvi ka Rut.
Oh, ne znam, Saje nestrpljivo e Rut. Kada bi Sajmon, dobro raspoloen, zavodio red iz puke za-
bave, Rut bi se usudila da ode malo dalje no inae u nerviranju svog mua. Endru i Debeli su esto ili
zajedno u grad, i podrazumevalo se da e se Endru vratiti pre nego to padne mrak.
U pet sati, onda ree Sajmon nasumino. Zakasni li, kanjen si.
U redu odgovori Endru.
Drao je desnu aku u depu od jakne, steui u njoj ispresavijan komad papira, i te kako svestan ono-
ga to nosi, kao da mu je unutra bomba koja otkucava. Strah da e izgubiti taj papiri, na kojem je brilji-
vo bila ispisana ifra i nekoliko precrtanih, preraenih i poprilino izmenjenih reenica, muio ga je ve
nedelju dana. Stalno ga je nosio sa sobom, stavljajui ga u jastunicu dok spava.
Sajmon se gotovo i ne pomeri, pa je Endru morao da se provue pored njega da bi izaao na trem, dok
je vrsto stezao papiri izmeu prstiju. Prestravio se pri pomisli da e mu Sajmon traiti da isprazni de-
pove, pod izgovorom da trai cigarete.
Zdravo, onda.
Sajmon mu nije odgovorio. Endru je produio do garae, gde je izvadio papiri, razvio ga i proitao.
Iako je znao da se ponaa nerazumno i da sama Sajmonova blizina ne moe tek nekim udom da zameni
papire, ipak je proverio. Zadovoljan to je sve na svom mestu, on ga ponovo presavi, gurnuvi ga duboko
u dep, koji zakopa metalnim dugmetom, a zatim izgura trkaki bicikl iz garae pa kroz kapiju na ulicu.
Oseao je kako ga otac posmatra kroz staklena vrata trema i prieljkuje, Endru je bio ubeen u to, da ga
vidi kako pada, ili nemarno rukuje biciklom.
Pagford se pruao pod Endruom, pomalo maglovit na hladnom prolenom suncu, dok je vazduh bio
sve i otar. Kad je bio van Sajmonovog vidokruga, Endru oseti kao da je zbacio ogroman teret s lea.
Hitao je nizbrdo ka Pagfordu, ne dodirujui konice; zatim skrenuo u Crkvenu aleju. Otprilike nasred
ulice uspori i polako se odveze uz prilaz kue Volovih, pazei da ne udari Sanduetov auto.
Zdravo, Endi ree Tesa, irom mu otvarajui vrata.
Zdravo, gospoo Vol.
Endru je bio ubeen da su roditelji Debelog prava smejurija. Tesa je bila gojazna i neugledna, imala
je udnu frizuru i uasno se oblaila, dok je Sandue bio komino utogljen; ipak, Endru nije mogao da se
odupre utisku da bi bio u iskuenju da mu se Volovi svide, da su njegovi roditelji. Bili su tako civilizova-
ni, tako ljubazni. U njihovoj kui nikada ne biste strepeli da e se pod svakog trenutka razjapiti i da e
vas progutati haos i beznae.
Debeli je sedeo na prvom stepeniku, obuvajui patike. Iz gornjeg depa njegove jakne je trao pake-
ti duvana u celofanu.
Arfi.
Debeli.
Hoe da ostavi oev bicikl kod nas u garai, Endi?
Hou, gospoo Vol, hvala.
(Ona bi uvek, priseti se on, rekla oev, a nikad tatin. Endru je znao da Tesa prezire Sajmona;
zbog toga bi, pored ostalog, zanemario uasnu bezoblinu odeu koju je nosila, kao i nimalo laskave, neu-
jednaeno iseene ike.
Njen prezir vue korene jo od onog uasnog dogaaja kojom je otpoela jedna epoha, pre mnogo go-
dina, kada je estogodinji Debeli prvi put proveo subotnje prepodne u Vidikovcu. Nestabilno se klatei
na kutiji u garai, pokuavajui da dohvate stare rekete za badminton, dva deaka su sluajno oborila kli-
mavu policu, prosuvi sve to je bilo na njoj.
Endru se seao kako konzerva kreozota uz tresak pada na krov kola i rasipa se, kao i svoje uasnutosti
i nemoi da objasni prijatelju koji se cerekao u ta su se uvalili.
Sajmon je zauo tresak. Otrao je do garae i krenuo k njima, isturene vilice, duboko, ivotinjski re-
ei, pre nego to je zarikao, rafalno pretei stranim batinama i steui pesnice na svega nekoliko centi-
metara od njihovih sitnih, pokunjenih lica.
Debeli se upiao. Mlaz mokrae mu se slivao niz unutranjost ortsa na pod garae. Rut, koja je iz ku-
hinje zaula viku, dotrala je iz kue i umeala se: Ne Saje, ne bilo je to sluajno. Debeli je pre-
bledeo i tresao se; hteo je da odjuri kui; hteo je svoju mamicu.
Tesa je stigla, a Debeli je otrao do nje u natopljenom ortsu, jecajui. Endru je tada prvi put video
svog oca zateenog, kako uzmie. Tesa je jedva uspela da iskae usijani gnev nijednom ne povisivi glas,
bez pretnji, bez praskanja. Ispisala je ek i na silu ga gurnula Sajmonu u ruku, dok je Rut govorila: Ne,
ne, nema potrebe, nema potrebe. Sajmon ju je pratio do kola, pokuavajui da sve okrene na alu, ali
Tesa ga je prezrivo pogledala stavljajui jo uvek uplakanog Debelog na suvozaevo sedite i zalupila
vrata za sobom ispred Sajmonovog nasmejanog lica. Endru se seao lica svojih roditelja: Tesa je ponela
sa sobom, niz brdo pa sve do varoi, neto to je dotad bilo skriveno u kuerku na vrhu brda.)
Debeli se u poslednje vreme dodvoravao Sajmonu. Kad god bi se popeo do Vidikovca, trudio se da
ga nasmeje; Sajmon je zauzvrat oberuke prihvatao njegove posete, uivao u njegovim najbezobraznijim
vicevima i priama o njegovim nestalucima. Ipak, kada je bio nasamo sa Endruom, Debeli se svesrdno
slagao s njim da je Sajmon prvoklasna, dvadesetetvorokaratna piketina.
Bie da je lezbos ree Debeli, dok su prolazili pored starog parohijskog doma, duboko u senci
belog bora, s proeljem obraslim brljanom.
Tvoja keva? upita Endru, jedva obraajui panju na to ta mu ovaj govori, zadubljen u misli.
ta? zakevta Debeli i Endru vide da je on istinski uvreen. Jedi govna! Sukvinder Davanda.
Aha, dobro. U redu.
Endru se nasmeja, pa mu se i Debeli, trenutak kasnije, pridrui.
Autobus do Jarvila bio je krcat te su morali da sede jedan do drugog, a ne svaki na po dva sedita,
kao to su voleli. Stigavi do samog kraja Ulice Houp, Endru pogleda du ulice, ali sve je bilo pusto.
Nije naleteo na Gaju izvan kole jo od onog popodneva kada su dobili vikend-posao u Limenom lone-
tu. Kafe se otvara narednog vikenda; kad god bi pomislio na to, sav bi ustreptao.
Saj-Culencetova kampanja dobro napreduje, a? upita Debeli, usredsreen na motanje cigareta.
Dugakom nogom prepreio je prolaz izmeu sedita; ljudi su je radije preskakali nego da ga zamole da
je pomeri. Sandue se ve usr, a jo nije ni letak sastavio.
Da, zauzet je ree Endru, pa i ne trgavi se, utke otrpe nalet panike u dnu stomaka.
Pomislio je na roditelje kako sede za kuhinjskim stolom, kao to su sedeli svake veeri tokom prole
nedelje; na kutiju glupavih letaka koje je Sajmon odtampao na poslu; na spisak onoga za ta se zalagao,
koji mu je Rut pomogla da sastavi a on ga ponavljao svako vee dok je telefonom zivkao sve redom u
granicama izborne optine. Dok je sve to obavljao, Sajmon je odavao utisak kako se svesrdno trudi. Kod
kue je bio strano napet, gnevan na sinove vie no obino; kao da je na pleima nosio teret koji su oni
odbacili. Jedina tema razgovora tokom obroka bili su izbori, Sajmon i Rut spekulisali o silama s kojima
se Sajmon suoava. Veoma ih je pogodilo to se prijavilo jo kandidata za mesto Barija Ferbradera, te su
se postavljali kao da Kolin Vol i Majls Molison veinu vremena provode zajedno kujui planove, gleda-
jui navie u Vidikovac, usredsreeni samo na to kako da poraze oveka koji tamo ivi.
Endru ponovo proveri dep da bi se uverio da je presavijeni list papira tu. Nije rekao Debelom ta
smera. Plaio se da e Debeli to svima razglasiti; Endru nije znao kako da objasni prijatelju koliko je va-
no da sve ostane u tajnosti; kako da podseti Debelog da je manijak koji je terao malu decu da se upiaju
u gae jo uvek iv i zdrav i da ivi u Endruovoj kui.
Sandue se ne brine mnogo za Saj-Culenceta ree Debeli. On misli da mu je glavni suparnik
Majls Molison.
Aha ree Endru. uo je roditelje da razgovaraju o tome. Oboje su smatrali da ih je irli izdala; da
je trebalo da zabrani svom sinu da se kandiduje protiv Sajmona.
Za Sandue je ovo jebeni sveti krstaki rat, zna ree Debeli valjajui cigaretu izmeu palca i
kaiprsta. Kao da preuzima zastavu puka u ime palog saborca. Starog Barija Ferbradera.
Komadie duvana koji su trali iz smotane cigarete ugura nazad glavom ibice.
ena Majlsa Molisona ima dinovske sise ree Debeli.
Starija ena koja je sedela ispred njih okrenu glavu da pogledom prostreli Debelog. Endru se ponovo
zacereka.
Ogromne tresi-mesi sisurde glasno e Debeli, pravo u namrteno, izborano lice. Velike sone
iks iks el dojke.
Ona se polako okrenu, sva zajapurena, ka prednjem delu autobusa. Endru je crkavao od smeha.
Sili su iz autobusa usred Jarvila, blizu venice i glavne ulice u peakoj zoni, naikane buticima,
probijajui se izmeu kupaca, puei cigarete koje je Debeli smotao. Endru je gotovo ostao bez prebijene
pare: plata od Hauarda Molisona bie mu vie nego dobrodola.
Jarkonarandasti natpis internet kafea bletao je ka Endruu iz daljine, dozivajui ga. Nije mogao da se
usredsredi na ono to mu Debeli govori. Hoe li to uraditi?, neprekidno je zapitkivao sebe. Hoe li to
uraditi?
Nije znao. Noge su mu se i dalje kretale, a znak je sve vie rastao, mamei ga, rugajui mu se.
Ako ujem da si nekome pisnuo o tome ta se radi u ovoj kui, ima ivog da te oderem.
Ali s druge strane ponienje koje bi doiveo kad bi Sajmon pred itavim svetom pokazao kakav je;
ceh koji bi porodica platila kada bi, nakon nedelja iekivanja i glupiranja, bio poraen, to je neminov-
no. Usledili bi izlivi gneva i pakosti, kao i odlunost da svi plate za njegove bezumne odluke. Jo koliko
sino Rut je rekla: Momci e po Pagfordu izlepiti tvoje letke. Endru je, krajikom oka, video uasnut
izraz na Polovom licu i njegov pokuaj da uhvati bratovljev pogled.
Ja bih ovde promumla Endru, skrenuvi udesno.
Kupili su kartice sa iframa i seli za kompjutere, koje su razdvajala dva zauzeta sedita. Sredoveni
ovek s Endruove desne strane zaudarao je na znoj i stare pljuge i neprekidno je mrktao.
Endru se ulogovao na internet i ukucao ime sajta: pagfordski optinski odbor taka co
taka uk
Poetnu stranicu je krasio plavo-beli optinski grb, kao i slika Pagforda snimljena nedaleko od Vidi-
kovca, s nebom u pozadini, na kojoj se isto i jasno videla Pargeterska opatija. Sajt je, kao to je Endru
ve znao, prouavajui ga na kolskom kompjuteru, delovao zastarelo i amaterski. Nije se usuivao da
mu pristupi sa svog laptopa; njegov otac moda i jeste neznalica kada je internet u pitanju, ali Endru nije
mogao da iskljui mogunost da bi Sajmon naao nekog da mu pomogne u istrazi, kad stvar bude goto-
va
ak ni na tom krcatom, zabaenom mestu, nije smetnuo s uma da e na postu stajati dananji datum, i
da nee moi da se pretvara kako u to vreme nije bio u Jarvilu; ali Sajmon nikad u ivotu nije kroio u in-
ternet kafe, te moda nije ni znao da oni postoje.
Ubrzano pumpanje Endruovog srca bilo je bolno. urno je skrolovao niz forum, koji izgleda nije bio
naroito poseen. Bilo je tu tema poput: odnoenje otpada pitanje i kolske oblasti u Kremptonu i Litl
Meningu. Svaku desetu temu pokretao je administrator, koji je prilagao zapisnik s poslednjeg zasedanja
odbora. Na samom dnu stranice pisalo je: Smrt odb. Barija Ferbradera. Taj post imao je sto pedeset dva
pregleda i etrdeset tri odgovora. A onda, na drugoj stranici foruma, pronaao je ono emu se nadao: post
od mrtvaca.
Pre nekoliko meseci, Endruov kompjuter je nadgledao mladi nastavnik na zameni. Pokuavao je da
deluje oputeno, da pridobije razred priama. Bilo bi mu bolje da nije spomenuo ubacivanje SQL koda;
Endru je bio ubeen da nije jedini koji je posle toga otiao pravo kui i potraio to na internetu. Izvadio
je list papira pa napisao ifru koju je sklapao u koli kad god bi ugrabio vreme, i otvorio stranicu za pri-
javljivanje na forum odbora. Sve je poivalo na pretpostavci da je taj sajt odavno postavio neki amater;
da nikada nije bio zatien ni od najprostijih klasinih hakerskih zavrzlama.
Paljivo, koristei samo kaiprst, ukucao je arobnu ifru.
Dvaput ih je proitao, postaravi se da svaki apostrof bude na svom mestu, nakratko oklevao, plitko
diui, a zatim pritisnuo enter.
Izdahnuo je, srean kao malo dete, te je morao da se izbori s porivom da usklikne ili podigne pesnicu.
Probio je zatitu tog petparakog sajta iz prvog pokuaja. Tu, na ekranu pred njim, nizali su se korisniki
podaci Barija Ferbradera: njegovo ime, lozinka, ceo njegov profil.
Endru ispravi arobni list papira koji je itave nedelje drao pod jastukom i baci se na posao. Iskuca-
vanje sledeeg paragrafa, s brojnim prekrabanim i prepravljenim delovima, bio je mnogo naporniji po-
sao.
Trudio se da mu stil bude to bezliniji i neprepoznatljiviji; da pogodi bezoseajni ton iskusnog novi-
nara.

Pretendent na mesto optinskog odbornika Sajmon Prajs nada se da e biti izabran na


osnovu programa o smanjenju nepotrebnih optinskih trokova. Gospodinu Prajsu
nije strano smanjenje trokova, te bi svakako mogao da bude od koristi odboru za-
hvaljujui brojnim vezama. On i u sopstvenom domu smanjuje trokove, opremajui
ga ukradenom robom u najskorije vreme, jednim personalnim kompjuterom a pri-
tom je i glavni kome se treba obratiti za bilo kakve tamparske usluge po snienim
cenama u tampariji HarkortVol, koje e drage volje izvriti, im efovi odu ku-
ama.

Endru dvaput iita poruku. Uporno ju je doterivao u mislima. Na Sajmonov raun mogle su se uputiti
brojne optube, ali nije postojao taj sud pred kojim bi Endru mogao da iznese pravu optunicu protiv svo-
ga oca, u kojoj bi kao dokazni materijal priloio uspomene na fiziko nasilje i ritualno poniavanje. Preo-
stali su mu samo mnogobrojni sitni prekraji, za koje je saznao iz Sajmonovog hvalisanja, te se odluio za
dva probrana primera ukradeni kompjuter i tamparski poslovi ispod ita posle radnog vremena jer su
oba bila vrsto vezana za Sajmonovo radno mesto. Ljudi u tampariji su znali da Sajmon to radi, stoga su
to mogli da kau bilo kome: prijateljima, blinjima.
Utroba mu je podrhtavala, kao onda kad Sajmon potpuno odlepi i pokosi svakog ko mu se nae na
putu. Uasavao se dok je gledao svoju izdaju na ekranu, crno na belo.
ta to, koji kurac, radi? proaputa mu Debeli u uvo.
Smrdljivi sredoveni ovek je otiao; Debeli je stajao pored Endrua; itao je ta je ovaj napisao.
Jebote! ree Debeli.
Endruu su se osuila usta. aka mu je nepomino poivala na miu.
Kako si provalio? proapta Debeli.
Ubacivanje SQL koda ree Endru. Sve pie na netu. Obezbeenje im je go kurac.
Debeli je delovao ushieno i zadivljeno, to je Endrua u isti mah i radovalo i plailo.
Ovo ne sme nikome da
Daj da napiem jedan za Sandue!
Ne!
Endru trgnu aku s miem pred ispruenim prstima Debelog. Ovaj runi in oceizdajstva iznikao je iz
praiskonske mase besa, uznemirenosti i straha koja se u njemu taloila otkad zna za sebe, ali nije znao
kako drugaije da objasni to Debelom, sem reima: Ovo nije samo zajebancija.
Trei put je iitao poruku, a zatim dodao naslov. Osetio je ushienje Debelog iza lea, kao da imaju
jo jednu porno-sesiju. Endrua obuze elja da ga jo vie zadivi.
Vidi ree, i promeni Barijevo korisniko ime u Duh_Barija_Ferbradera.
Debeli se glasno nasmeja. Endruovi prsti su poigravali na miu. Da li bi istrajao da ga Debeli nije
posmatrao, nikada nee saznati. Uz jedan jedini klik, na vrhu foruma pagfordskog optinskog odbora poja-
vila se nova tema: Sajmon Prajs nepodoban za odbornika.
Napolju na ploniku, zgldali su se, guei se od smeha, potpuno zadivljeni onim to se dogodilo. A
zatim Endru pozajmi ibice od Debelog, zapali list papira na kojem je sastavio poruku, posmatrajui ga
kako se pretvara u krhke crne ljuspe, koje neno padoe na prljavi plonik i nestadoe pod stopalima pro-
laznika.

Endru je otiao iz Jarvila u pola etiri kako bi bio siguran da e doi do Vidikovca pre pet. Debeli ga je
otpratio do autobuske stanice a onda, kao da je re o pukom hiru, rekao Endruu da e ipak ostati jo malo
u gradu.
Debeli se neobavezno dogovorio sa Kristal da se nau u trnom centru. Odetao se nazad do radnji,
mislei o onome to je Endru uradio u internet kafeu, pokuavajui da iz jednaine izbaci sopstvene reak-
cije.
Morao je priznati da je zadivljen; zapravo, oseao se u neku ruku nadmaenim. Endru je dobro promi-
slio, sauvao je plan za sebe i izveo ga krajnje delotvorno: sve to je bilo vredno divljenja. Debeli je ose-
tio aoku ozlojeenosti to je Endru skovao plan a da mu ni re nije rekao, i to ga je nateralo da se zapita
da li bi, moda, ipak trebalo da osudi Endruovu pritajenu nameru da napadne oca. Nije li tu bilo neeg
ljigavog i presuvie prepredenog? Zar ne bi bilo autentinije zapretiti Sajmonu u lice, ili ga udariti?
Da, Sajmon je govno, ali je bez sumnje autentino govno; radi ta mu se prohte, kad mu se prohte, ne
povinujui se drutvenim stegama niti konvencionalnom moralu. Debeli se zapita da li moda treba da
oseti naklonost prema Sajmonu, koga je voleo da zabavlja najprizemnijim vulgarnim alama, uglavnom na
raun ljudi koji prave budale od sebe ili nehotice ispadaju smeni. Debeli je esto govorio sebi da bi
vie voleo da mu je otac Sajmon, sa svojom prekom, nepredvidljivom i svaalakom naravi dostojan
protivnik, posveen neprijatelj nego Sandue.
S druge strane, Debeli nije zaboravio oborenu limenku kreozota, Sajmonovo siledijsko lice i pesni-
ce, zastraujui zvuk koji je isputao, oseaj mokre vrele piake koja mu se sliva niz noge, i (moda naj-
sramnije) svoju krajnju, oajniku potrebu da Tesa doe i spase ga. No jo uvek nije bio toliko neosetljiv
da ne bi mogao da razume Endruovu elju za odmazdom.
I tako je Debeli obiao pun krug, vrativi se na prvobitni zakljuak: Endru je uinio neto smelo, geni-
jalno i s potencijalno razarajuim posledicama. Debeli opet oseti mali trzaj razoaranja to se on toga
nije setio. Pokuavao je da se oslobodi uroene sklonosti oslanjanja na rei, to je bila odlika srednje
klase, ali bilo mu je teko da se odrekne sporta u kojem je briljirao, te dok je koraao uglaanim plo-
nikom predvorja trnog centra, uhvati sebe kako kuje fraze koje bi raznele Sanduetove samoive tenje,
ogolile ga i izloile poruzi sveta
Opazio je Kristal u grupici dece s Poljane, koja se okupila oko klupica nasred pasaa izmeu radnji.
Meu njima su bili i Niki, Lijen i Dejn Tali. Debeli nije oklevao, niti je morao da se ohrabruje, ve je na-
stavio istim ritmom, s rukama u depovima, pored mnotva radoznalih, podozrivih pogleda, koji su ga od-
meravali od glave do pete.
Si dobar, Debeljko? oglasi se Lijen.
Aha, ti? uzvrati Debeli. Lijen promrmlja neto Niki, koja se zacereka. Kristal je energino vaka-
la vaku, prilino zajapurena, zabacujui kosu, tako da su joj minue poigravale, i zadizala donji deo
trenerke.
Jesi dobra? upita je Debeli.
Aha ree ona.
Jel ti keva zna da si napolju, Debeli? upita Niki.
Aha, ona me i dovezla mirno ree Debeli kroz radoznalu tiinu. eka me ispred u kolima; kae
da mogu da se pojebem jednom na brzaka, pre nego to krenemo kui na aj.
Svi prasnue u smeh, izuzev Kristal, koja ciknu: Odjebi, diberu! ali je delovala zadovoljno.
Sam rola pljuge? zahropta Dejn Tali, gledajui u dep na grudima Debelog. Na usni je imao veli-
ku crnu krastu.
Aha ree Debeli.
Moj ujka ih pui ree Dejn. Urnisale su mu plua, jebote.
On zaludno poe da aka krastu.
De ete vas dvoje? upita Lijen, kiljei prvo u Debelog pa u Kristal.
Pojma nemam ree Kristal, vaui vaku, pogledavi u Debelog ispod oka.
On ne udovolji njihovoj elji da saznaju odgovor, ve samo trzajem palca pokaza na izlaz iz trnog
centra.
Vidimo se doviknu Kristal ostalima.
Debeli im nehajno odmahnu pridignutom rukom i udalji se, dok je Kristal hitala kraj njega. Za sobom
je i dalje uo smeh, ali nije mario. Znao je da se dobro pokazao pred njima.
De emo? upita Kristal.
Pojma nemam ree Debeli. Kuda inae ide?
Ona slegnu ramenima, hodajui i vaui. Izali su iz trnog centra na glavnu ulicu. Bili su daleko od
igralita gde su se proli put skrivali.
Jel te stvarno keva dobacila? upita Kristal.
Naravno da nije, majku mu. Doao sam autobusom, bre.
Kristal prihvati to poricanje bez ljutnje, gledajui postrance u njihove odraze u izlozima. trkljast i
udan, Debeli je bio kolska zvezda. ak je i Dejn mislio da je duhovit.
Samo te iskoriava, kuko glupa sasula joj je u lice Eli Melor pre tri dana na uglu Ulice Foli
jer si jebena kurva, k i tvoja keva.
Eli je bila deo Kristaline ekipe sve dok nisu zaratile oko jednog momka. Eli je bila ozloglaena kao
malo uknuta u glavu; bila je sklona izlivima gneva i suza, te je vreme u Vinterdaunu uglavnom provodila
na nastavi za uenike s poremeajem panje i savetovalita. Ako je uopte i bio potreban dodatni dokaz
da nije sposobna da pojmi potencijalne posledice svojih postupaka, Eli ga je pribavila izazvavi Kristal
u njenom kraju, gde je ova, za razliku od Eli, imala podrku. Niki, Dema i Lijen su joj pomogle da Eli
satera u oak, gde su je drale za ruke, dok joj je Kristal delila udarce i ljage gde god je stigla, sve dok
joj krvavi zglavci nisu izronili iz devojinih usta.
Kristal nije marila za posledice.
Meki k govna i duplo smrdljiviji govorila je Eli za nju i njenu porodicu.
Ali Eline rei dirnule su u osetljivo, bolno mesto u Kristalinoj psihi, te je za nju bilo kao pravi me-
lem to to ju je Debeli sutradan potraio u koli i prvi put pitao da se nau tokom vikenda. Odmah je re-
kla Niki i Lijen da je u subotu Debeli Vol vodi u provod, i njihovi iznenaeni izrazi priinili su joj veliko
zadovoljstvo. A povrh svega, pojavio se kad je i rekao (dobro, pola sata gore-dole), pred celim njenim
drutvom, i otiao s njom. Kao da se stvarno zabavljaju.
I, ta se s tobom zbiva? upita Debeli, posle pedesetak metara koraanja u tiini, ponovo prolazei
pored internet kafea. Oseao je potrebu da iz pristojnosti bar neto kae, dok se pitao hoe li nai neko
skrovitije mesto pre igralita, do kog je trebalo pola sata hoda. Hteo je da je jebe dok su jo oboje nadu-
vani; zanimalo ga je kakav je to oseaj.
Jutros sam ila da obiem baku u bolnici, imala je modani udar ree Kristal.
Baka Ket nije pokuavala da progovori, ali je Kristal mislila da baka zna da je ona tu. Kao to je i
oekivala, Teri je odbijala da je poseti, pa je Kristal sama sedela pored kreveta sat vremena dok nije do-
lo vreme da poe u centar grada.
Debelog su zanimali detalji Kristalinog ivota; ali samo kao ulaznica u stvarni ivot na Poljani. Poje-
dinosti kao to su bolnike posete nisu ga zanimale.
E, da dodade Kristal, ne skrivajui ponos dala sam intervju za novine.
ta? upita Debeli preneraeno. Zato?
Nako, zbog Poljane ree Kristal. Kako izgleda odrastati onde.
(Novinarka ju je najzad zatekla kod kue, te ju je, kad ju je Teri mrzovoljno pustila, odvela u kafe da
razgovaraju. Neprekidno ju je zapitkivala da li joj je pohaanje kole Sveti Toma pomoglo, ili na bilo
koji nain joj promenilo ivot. Delovala je pomalo nestrpljivo, kao da je ivciraju Kristalini odgovori.
Kakav si ak? upitala ju je, a Kristal poe da vrda i da se pravda.
Gospodin Ferbrader je rekao da ti je kola proirila vidike.
Kristal nije znala ta da joj kae o vidicima. Kada bi pomislila na Svetog Tomu, setila bi se srenog
vremena na igralitu s velikim kestenom, koji ih je svake godine obasipao ogromnim blistavim plodovi-
ma; pre no to je krenula u Svetog Tomu nikada nije videla kestenje. Isprva joj se sviala uniforma, svi-
alo joj se da izgleda isto kao i svi ostali. Bila je uzbuena kad je videla ime svog pradede na ratnom
spomeniku nasred trga: Redov Semjuel Vidon. Samo jo jedan uenik je mogao da se pohvali svojim pre-
zimenom na ratnom spomeniku, bio je to farmerov sin, koji je sa devet godina znao da vozi traktor i jed-
nom prilikom doneo jagnje na as. Kristal se ivo seala jagnjeeg runa pod rukom. Kada je to rekla baki
Ket, ona joj je ispriala kako su nekada nadniili na imanjima.
Kristal je volela reku, zelenu i nabujalu, pokraj koje su ih vodili u etnje. A najvie je volela bejzbol
i atletiku. Uvek su je prvu birali za bilo koji sportski tim, te bi se radovala iznerviranom gunanju drugog
tima kad god je izaberu. A ponekad bi se setila i nastavnika koje bi joj dodeljivali, posebno gospoice
Dejmison, mlade i moderne, s dugom plavom kosom. En-Mari ju je uvek pomalo podseala na gospoi-
cu Dejmison.
A zatim tu su bili i delii seanja koje je Kristal tano i ivopisno upamtila do detalja. Vulkani: nasta-
li su usled pomeranja ploa u zemlji; pravili su makete vulkana i punili ih sodom bikarbonom i deterden-
tom, pa bi lava pokuljala na plastine posluavnike. Kristal je to oboavala. Znala je i za vikinge: imali
su duge brodove i lemove, mada je zaboravila kada su doli u Britaniju, i zato.
Ali meu ostalim uspomenama iz Svetog Tome bila su i zlurada mrmljanja devojica iz razreda na
njen raun, od kojih je jednu ili dve iamarala. Kada su joj iz Socijalne slube dozvolili da se vrati maj-
ci, uniforma joj je postala tako tesna, kratka i odrpana da su iz kole slali opomene, pa su se baka Ket i
Teri gadno posvaale. Druge devojice iz kole nisu je htele u svom drutvu, sem kada bi sastavljale tim
za bejzbol. Jo uvek se seala Leksi Molison kako svima na asu deli male ruiaste koverte s pozivni-
com za zabavu, a onda prolazi pored Kristal kako je Kristal upamtila nosem parajui nebo.
Samo ju je nekoliko dece zvalo na urke. Pitala se da li se Debeli ili njegova majka seaju da je jed-
nom bila na roendanskoj zabavi u njihovoj kui. Ceo razred je bio pozvan, pa je baka Ket kupila Kristal
haljinu za urku. Otud je znala da ogromna bata iza kue Debelog ima jezerce, ljuljaku i jabukovo drvo.
Jeli su ele i trkali se u dakovima. Tesa je izgrdila Kristal jer je, oajniki pokuavajui da osvoji pla-
stinu medalju, gurala drugu decu s puta. Jednom od njih je pola krv na nos.
Ali bilo ti je dobro u Svetom Tomi, zar ne? upitala je novinarka.
Aha rekla je Kristal, ali je znala da nije uspela da prenese ono to je gospodin Ferbrader eleo, te
je alila to on nije uz nju da joj pomogne. Aha, bilo mi je dobro.)
Otkud to da su hteli da priaju s tobom o Poljani? upita Debeli.
Bila je to gosn Ferbraderova ideja ree Kristal.
Nakon nekoliko minuta, Debeli je upita: Jel vari?
a, kao dokavce? Aha, ja i Dejn smo varili.
Imam nekoliko kod sebe ree Debeli.
Uz od Skaja Kirbija, jelda? upita Kristal. Pitao se je li umislio da je uo podsmeh u njenom gla-
su; zato to je Skaj bio fina, bezbedna opcija, mesto gde klinci iz srednje klase nabavljaju duvku. Ako je
tako, Debelom se svidelo njeno autentino ruganje.
A gde je vi nabavljate? upita on, sada ve radoznao.
Pojma neam, bila je Dejnova ree ona.
Od Oboa? natuknu Debeli.
Jebeni drkadija.
ta mu fali?
Ali Kristal nije imala rei da opie ta sve Obou fali; ak i da je imala, nije elela da pria o njemu.
Od Oboa su je podilazili marci; ponekad bi doao da se ufiksa s Teri; a ponekad da je pojebe, pa bi ga
Kristal susrela na stepenicama, kako zakopava prljavi lic, kezei joj se kroz ozluke debele kao dno
flae. Obo bi esto imao neke poslie za Teri; kao na primer da sakrije kompjutere, ili da neznancima
obezbedi prenoite, ili da od Teri zatrai uslugu, kakvu Kristal nije znala, zbog ega bi njena majka ne-
stala iz kue na nekoliko sati.
Kristal je nedavno imala komar u kojem je njena majka bila izduena, razapeta na nekakvom ramu,
svedena na nepreglednu, zjapeu rupu, kao neko dinovsko, sirovo oerupano pile; a u snu, Obo je ulazio
i izlazio iz tog peinskog prostora, povremeno prkajui neto unutra, dok je Terino sitno lice delovalo
prestravljeno i smrknuto. Kristal se probudila s muninom, gnevom i gaenjem.
On je seronja ree Kristal.
Jel on onaj visok tip s izbrijanom glavom i istetoviranim vratom? upita Debeli, koji je drugi put
te nedelje pobegao sa asova i sat vremena sedeo na zidiu na Poljani, osmatrajui. Taj elavi ovek mu
je privukao panju dok je neto petljao u zadnjem delu starog belog kombija.
Jok, to ti je Ciga Priard ree Kristal ako si ga vid dole u Ulici Tarpen.
ime se on bavi?
Pojma nemam ree Kristal. Pitaj Dejna, on se drui s Ciginim burazerom.
Ali godilo joj je njegovo iskreno zanimanje; nikada dotad nije bio toliko zainteresovan za razgovor s
njom.
Ciga je na uslovnoj.
Za ta?
aom rasek facu nekom liku dole u Ukrtenim kljuevima.
Zato?
Otkud znam? Nisam bila tamo ree Kristal.
Kad god je bila srena, postala bi drna. Ostavivi po strani brigu za baku Ket (koja je, uostalom, jo
uvek iva, pa stoga ima izgleda i da se oporavi), poslednjih nekoliko nedelja su joj dobro prole. Teri je
ponovo potovala belapelski reim, a Kristal se postarala da Robi ide u obdanite. Guza mu se manje-
vie oporavila. Socijalna radnica je delovala zadovoljno, koliko to njena sorta uopte moe da bude. Kri-
stal je svaki dan ila i u kolu, iako ni ponedeljkom ni sredom nije ila na jutarnje razgovore s Tesom.
Nije znala zato. Ponekad prosto izgubite naviku.
Ponovo je ispod oka pogledala Debelog. Nikad joj nije palo na pamet da bi mogao da joj se svidi;
sve dok joj nije priao u diskoteci u pozorinoj sali. Svi su znali Debelog; neke njegove fore su se preno-
sile po koli kao smene dogodovtine sa TV-a. (Kristal se pred svima pravila da ima televizor. Dovoljno
joj je bilo ono to je gledala kod prijateljica i kod bake Ket da bi sloila priu. Aha, koje sranje, jel-
da?; Znam, umalo sam se upiala, rekla bi, kada su drugi prepriavali emisije koje su gledali.)
Debeli je zamiljao kakav bi bio oseaj da njemu neko nabije au u lice, kako mu nazubljene krhoti-
ne rasecaju meko tkivo lica; mogao je da oseti eue nerve i bol od usecanja vazduha u raseenu kou;
mokro, toplo kuljanje krvi. Na koi oko usana oseti peckanje, kao da je ve nagrena.
Da li Dejn jo nosi no sa sobom? upita.
Otkud ti zna da on nosi no? upita Kristal.
Pretio je njime Kevinu Kuperu.
A, da popusti Kristal. Kuper je pizda, jelda?
Nego ta potvrdi Debeli
Dejn ga nosa samo zbog brae Rirdon ree Kristal.
Debeli je voleo hladnou Kristalinog glasa; odobravala je noenje noa, jer posle zavade obino sle-
di nasilje. To je bila sirova stvarnost; to je bilo zaisto bitno pre nego to je Arfi tog dana doao kui,
Sandue je pritiskao Tesu da mu kae ta misli, da li da svoje letke za predizbornu kampanju tampa na
utom ili belom papiru
A ovde unutra? predloi Debeli, posle nekog vremena.
S desne strane pruao se dugaak kameni zid s otvorenim kapijama, kroz koje su se videle trava i ka-
mene ploe.
Moe, o da ne ree Kristal. Ve je jednom bila na groblju, s Niki i Lijen; sele su na jedan grob i
podelile par limenki, na ba svesne onoga to rade, sve dok neka ena nije poela da vie na njih i naziva
ih pogrdnim imenima. Lijen ju je gaala praznom limenkom dok su odlazile.
Ali isuvie je izloeno pogledima, pomisli Debeli, dok su se on i Kristal etali irokom asfaltiranom
stazom izmeu grobova: zeleno i ravno, a nadgorbni spomenici nisu nudili gotovo nikakav zaklon. A zatim
spazi ivicu od utike du zida na udaljenoj strani groblja. On presee pravo preko groblja, a Kristal
poe za njim, s rukama u depovima, dok su se probijali izmeu pravougaonih ljunanih grobova s napu-
klim i neitkim kamenim ploama. Bilo je to veliko groblje, prostrano i odravano. Polako su doli do
novijih spomenika od sjajnog crnog mermera sa zlatnim slovima i sveim cveem.

Lindzi Kajl, 15. septembar 1960. 26. mart 2008.


Lepo sanjaj,
Mama

Aha, ovde e nam biti okej ree Debeli, odmeravajui tamni procep izmeu bodljikavog iblja sa
utim cvetovima i grobljanskog zida.
Uvukli su se meu vlane senke i seli na zemlju, naslonivi se na hladni zid. Nadgrobne ploe kao da
su marirale oko njih, dok su ih gledali kroz bunje, ali meu njima nije bilo nijednog ljudskog oblija.
Debeli je veto smotao doint, nadajui se da ga Kristal gleda i da je zadivljena.
Ali ona je zurila kroz baldahin od sjanog tamnog lia, razmiljajui o En-Mari, koja je (kako joj je
rekla tetka eril) u etvrtak obila baku Ket. Da je samo pobegla iz kole i otila tamo, mogle su najzad
da se upoznaju. Mnogo puta je matala kako e upoznati En-Mari i rei joj: Ja sam ti sestra. En-Mari
je u tim matarenjima uvek bila presrena, te bi se nakon toga stalno viale, da bi naposletku En-Mari
predloila Kristal da se preseli kod nje. En-Mari iz mate imala je kuu kao baka Ket, urednu i istu,
samo to je bila mnogo modernija. Odnedavno je, u svojim matanjima, Kristal dodala i slatku malu rui-
astu bebu u kolevci ukraenoj ipkom.
Evo ti ree Debeli, dodajui Kristal doint. Ona udahnu, zadra dim nekoliko sekundi, a lica joj
smeka i postade sneno dok je kanabis inio svoje.
Ti nema brae i sestara, a? upita ona.
Ne ree Debeli, proveravajui da li su mu u depu jo uvek kondomi koje je kupio.
Kristal mu dodade doint dok joj se prijatno mutilo u glavi. Debeli uvue punim pluima i izbaci ko-
lutove dima.
Ja sam usvojen ree, posle nekog vremena.
Kristal se zablenu u Debelog.
Usvojen si, a?
Uz otupela i uljuljkana ula, velovi poverenja lako su spadali, sve je postalo jednostavno.
Moja sestra je usvojena ree Kristal, divei se toj sluajnosti, srena to moe da pria o En-
Mari.
Aha, i ja verovatno potiem iz porodice kao to je tvoja ree Debeli.
Ali Kristal ga nije sluala: elela je da pria.
Imam stariju sestru i starijeg brata, Lijama, al su ih odveli pre nego sam se rodila.
Zato? upita Debeli.
Iznenada ju je pomno sluao.
Moja keva je tad bila s Riijem Adamsom ree Kristal. Duboko je uvukla dim iz dointa i otpuh-
nula ga u dugom tankom pramiku. On je pravi psihopata. Robija doivotnu. Ubio nekog lika. Bio ba
nasilan prema kevi i deci, a onda su doli Don i Su, pa su se umeali ovi iz socijalnog, pa je ispalo da su
Don i Su zadrali decu.
Ona ponovo povue dim, razmiljajui o tom periodu svog predivota, protkanog krvlju, gnevom i ta-
mom. Sluala je o Riiju Adamsu, mahom od tetke eril. Gasio je cigarete jednogodinjoj An-Mari o
ruku, utirao je dok joj nisu popucala rebra. Razbio je Teri lice: leva jagodica joj je jo uvek usukana, za
razliku od desne. Teri je zapala u katastrofalnu zavisniku spiralu. Tetka eril je bila hladnokrvna kada
su joj oduzeli dva zlostavljana i zapostavljena deteta.
Moralo je tako rekla joj je eril.
Don i Su su bili daleki roaci bez dece. Kristal nikad nije saznala gde se tano nalaze na njenom raz-
granatom porodinom stablu, niti kako su izveli tu, po Terinoj prii, otmicu. Nakon silnog pregovaranja s
nadlenima, dozvoljeno im je da usvoje decu. Teri, koja je ostala sa Riijem dok ga nisu uhapsili, nikada
se nije viala sa En-Mari i Lijamom, to Kristal nije u potpunosti razumela; cela pria je bila namazana i
zatrovana mrnjom i neoprostivim uvredama i pretnjama, zabranama prilaska i meanjem brojnih socijal-
nih radnika.
A ko je onda tvoj ale? upita Debeli.
Jeba ree Kristal. S naporom se priseala njegovog pravog imena. Bari promrmlja, iako je
podozrevala da mu to nije pravo ime. Bari Kouts. Al ja nosim kevino prezime, Vidon.
Uspomena na mrtvog mladia koji se predozirao u Terinom kupatilu doplovi do nje kroz sladak, teak
dim. Ona prui doint Debelom i nasloni glavu na kameni zid, podigavi pogled ka komadiu neba, proa-
ranom tamnim liem.
Debeli je razmiljao o Riiju Adamsu, koji je ubio oveka, i razmotrio mogunost da je i njegov bio-
loki otac negde u zatvoru; istetoviran, kao Ciga, vitak i miiav. U mislima je uporedio Sandue s tim ja-
kim, vrstim, autentinim mukarcem. Debeli je znao da su ga jo kao novoroene odvojili od bioloke
majke, jer je imao slike na kojima ga je Tesa drala, krhkog poput ptia, s belom vunenom kapom na gla-
vi. Rodio se pre vremena. Tesa mu je poneto ispriala iako je on nikada nita nije pitao. Njegova prava
majka je bila veoma mlada kada ga je rodila, to je znao. Moda je bila kao Kristal; seoski bicikl
Sada je bio propisno naduvan. Stavio je ruku Kristal za vrat i privukao je k sebi, ljubei je, gurajui
joj jezik u usta. Drugom rukom napipavao joj je grudi. Um mu je bio pomuen, a udovi teki; inilo se da
mu je pogoeno i ulo dodira. Malo se spetljao dok joj je zavlaio aku ispod majice, na silu je guraju-
i ispod grudnjaka. Usta su joj bila vrela, s ukusom duvana i vutre, a usne suve i ispucale. No uzbuenje
mu je pomalo splasnulo; kao da je sve ulne nadraaje oseao kroz neko nevidljivo ebe. Trebalo mu je
due no proli put da joj svue odeu, a kondom je bilo teko navui, jer su mu prsti postali kruti i spori;
a zatim se sluajno naslonio laktom, svom teinom, na tanku kou njenog pazuha i ona vrisnu od bola.
Bila je suvlja nego proli put; na silu je ulazio u nju, odluan da postigne ono radi ega je doao. Vre-
me je bilo kao lepak, sporo, ali je uo sebe kako ubrzano die, od ega se unervozio, jer je zamiljao
kako jo neko ui u tom mranom prostoru s njima, dahui mu u uvo. Kristal blago zastenja. Zabaene
glave, nozdrve joj se proirie poput njuke. On joj podie majicu da joj vidi glatke bele grudi, kako se
blago lelujaju ispod slabih stega otkopanog grudnjaka. Svrio je neoekivano, a njegovo zadovoljno ste-
njanje kao da se otelo ueem voajeru.
Otkotrljao se s nje, svukao kondom i bacio ga u stranu, a zatim se zakopao i iznenada se unervozio,
osvrui se oko sebe da proveri da li su zaista sami. Kristal je jednom rukom navlaila pantalone, dru-
gom sputala majicu, poseui iza lea da zakopa grudnjak.
Dok su sedeli iza bunja, naoblailo se i poelo je da se smrkava. U uima Debelog ulo se daleko
brujanje; bio je mnogo gladan; mozak mu je sporo radio, sluh mu je bio izotren. Strah da ih je neko po-
smatrao, moda s vrha zida iza njih, nije mu davao mira. Hteo je da ide.
Hajdemo promrmlja on, pa ispuza iz bunja i ne saekavi je, i uspravi se, otresajui odeu.
Stotinak metara dalje, kraj jednog groba, uao je stariji par. eleo je da pobegne glavom bez obzira od
tih fantomskih oiju koje su ga moda posmatrale, a moda i nisu, dok je kresao Kristal Vidon; no istovre-
meno, proces pronalaenja prave autobuske stanice i ulaska u autobus za Pagford delovao je nepodnolji-
vo mukotrpno. Prieljkivao je da se istog asa prosto prebaci u svoju spavau sobu na tavanu.
Kristal se isteturala za njim. Vukla je majicu i zurila u travnato tlo pod nogama.
Jebote promrmlja.
ta je bilo? ree Debeli. Ajde, idemo.
To je gosn Ferbrader ree ona, ne pomerajui se.
ta?
Ona upre prstom u svee zakopanu raku ispred njih. Jo nije imala nadgrobnu plou, ali je svuda oko
nje lealo svee cvee.
Vidi? ree ona, pokazujui na kartice zaheftane za celofanske omotae. Ovde pie Ferbrader.
Ime je lako prepoznala sa onih silnih pisama koja su joj stizala kui iz kole, u kojima su od njene majke
traili dozvolu da je povedu na izlet minibusom. Dragom Bariju paljivo proita a na ovoj pie:
Dragom tati polako je sricala od
Ali zape prilikom pokuaja da proita Nimino i ivonino ime.
Pa ta? odluno e Debeli; ali ga je zapravo podilazila jeza od te spoznaje.
Koveg ispleten od prua leao je svega nekoliko stopa ispod njih, a u njemu je nisko telo i veselo
lice Sanduetovog najdraeg prijatelja, koji je bio tako est gost u njihovoj kui, trunulo pod zemljom.
Duh Barija Ferbradera unervozio se. inilo mu se da je ovo neka odmazda.
Ajde ree on, ali se Kristal ne maknu. ta je bilo?
Veslala sam za njega, zna? brecnu se Kristal.
A, da.
Debeli se vrpoljio kao uznemiren konj, polako uzmiui.
Kristal se zagledala u grob, obgrlivi se. Oseala se prazno, tuno i prljavo. Volela bi da to nisu ui-
nili ovde, tako blizu gospodina Ferbradera. Bilo joj je hladno. Za razliku od Debelog, nije imala jaknu.
Ajde ponovo e Debeli.
Ona izae s groblja za njim, i nijednom ne progovorie. Kristal je razmiljala o gospodinu Ferbrade-
ru. Uvek ju je zvao Kris, kao niko dotad. Svialo joj se da bude Kris. Bio je tako duhovit. Dolo joj je da
zaplae.
Debeli je razmiljao o tome kako e ovo da pretoi u smenu priu za Endrua, o tome kako je bio na-
duvan dok je jebao Kristal, pa se istripovao da ih neko gleda, a onda je ispuzao iz rupe maltene u grob
matorog Barija Ferbradera. Ali nije mu bilo smeno; jo uvek.
Trei deo

Dvolije

7:25
Odluke ne bi smele da se tiu vie od jedne teme
nepotovanje ovog pravila obino raa konfuznu raspravu i moe dovesti do konfu-
znog delanja

arls Arnold Barker
Optinska i lokalna samouprava
Sedmo izdanje
I

istrala odavde, urlajui kao da je kolju, nazivajui je kukom pakistanskom a sada je novine zovu
da d izjavu, jer je ona
Parminder zau recepcionarkin glas, jedva ujniji od apata, dok je prolazila pored odkrinutih vrata
sale za sastanke. Jo jedan hitar, lagani korak, i Parminder ih irom otvori, zatekavi jednu od recepcio-
narki i medicinsku sestru kako se doaptavaju. Obe skoie i okrenue se.
Doktorka Davanda
Jeste li razumeli stavku o poverljivosti u ugovoru koji ste potpisali kada ste poeli da radite, Ka-
ren?
Recepcionarka je izgledala prestraeno.
Dabome Ja nisam nita Lora je ve samo sam krenula do vas da vam dam ovu poruku.
Zvali su iz Glasnika jarvilskog okruga. Gospoa Vidon je umrla, a jedna od njenih unuka kae da
Je li i to za mene? upita Parminder hladno, pokazujui na karton pacijenta u Kareninoj ruci.
Ovaj da ree Karen usplahireno. Hteo je da ga pregleda doktor Kroford, ali
Bolje da se vratite do glavnog altera.
Parminder uze pacijentov karton i ode ustrim korakom do recepcije, kiptei od besa. Kad je dola
tamo i suoila se s pacijentima, shvati da ne zna koga da prozove, te pogleda karton u ruci.
Gospodin gospodin Molison.
Hauard se jedva podie, nasmejan, pa krenu k njoj klatei se kao i obino. Ona se okrenu i poe ka
ordinaciji. Hauard ju je sledio.
A kako nam je naa Parminder? upita je on, kad je zatvorio vrata i smestio se, bez dozvole, na sto-
licu za pacijente.
Tako je inae pozdravljao ljude, ali danas je zvuao kao da se ruga.
U emu je problem? upita ona osorno.
Osuo sam se ree. Evo ovde. Trebae mi krema, ili neto slino.
On izvue koulju iz pantalona i zadie je desetak centimetara. Parminder vide crvenilo na mestu gde
mu se stomak prelivao preko bedara.
Morae da skine koulju ree ona.
Samo me tu svrbi.
Moram da vidim celu regiju.
On uzdahnu i pridie se. Dok je raskopavao koulju, ree: Jesi li dobila dnevni red koji sam ti ju-
tros poslao?
Ne, nisam danas proveravala imejl.
To je bila la. Parminder je proitala njegov dnevni red, koji ju je razbesneo, ali sada nije bio trenu-
tak da mu to kae. Opirala se njegovom pokuaju da prenese odbornika posla u njenu ordinaciju, to je
bio njegov nain da je podseti kako postoji mesto gde je ona njemu podreena, iako ovde, u ovoj sobi,
ona moe da mu naredi da se svue.
Moe li, molim te Moram da pogledam ispod
On podie golemu trbuinu: ukazae se njegove butine u pantalonama, a najzad i struk. S rukama pu-
nim vlastitog sala smeio joj se odozgo. Ona privue stolicu i glava joj se nae u visini njegovog kaia.
Ruan ljuspast osip rairio se u skrivenom prevoju Hauardovog stomaka: jarkocrven kao opekotina
protezao se s kraja na kraj njegovog trupa, kao ogromna iskeena usta. Nozdrve joj zapahnu miris trulog
mesa.
Intertrigo ree ona i lihen simpleks tamo gde si se eao. U redu je, moe da se obue.
On krajnje leerno pusti stomak i posegnu za kouljom.
Videe da sam na dnevni red stavio zgradu Belapela. U poslednje vreme je i tampa pokazala in-
teresovanje za nju.
Kuckala je po tastaturi, ne odgovarajui.
Glasnik jarvilskog okruga ree Hauard. Piem lanak za njih. Hoe da uju ree, zakopava-
jui koulju obe strane.
Trudila se da ga ne slua, ali kad je spomenuo novine, kao da joj se stomak vezao u vor.
Kada si poslednji put merio pritisak, Hauarde? Ne vidim rezultate u poslednjih est meseci.
Bie sve u redu. Uzimam lekove za to.
Ipak moramo da proverimo. Kad si ve tu.
On ponovo uzdahnu i nerado zavrnu rukav.
Objavie Barijev lanak pre mog nastavi on. Jesi li znala da im je poslao lanak? O Poljani?
Da odgovori ona iako je znala da to nije pametno.
Da nema moda kopiju? Da sluajno ne ponovim neto to je on rekao?
Prsti joj blago zadrhtae na manetni od aparata. Poto nije mogla da je obmota oko Hauardove ruke,
ona je olabavi i ustade da nae neku veu.
Ne ree ona, okrenuta leima. Nisam ga ni videla.
Posmatrao je kako lekarka pumpa vazduh i skalu na merau pritiska s popustljivim smekom kao da
posmatra paganski ritual.
Previsok ree mu ona kada je igla dosegla sto sedamdeset sa sto i neto.
Pijem neke tablete za to ree on, ekajui se tamo gde mu je bila obmotana manetna meraa i
navlaei rukav. Doktor Kroford mi nita nije rekao.
Ona brzo pregleda na ekranu spisak lekova koje je uzimao.
Uzima amlodipin i bendroflumetiazid radi pritiska, zar ne? I simvastitin za srce bez beta blo-
katora
To je zbog astme ree Hauard, ispravljajui rukav.
Tako je i aspirin. Ona se okrenu da ga pogleda u oi. Hauarde, tvoja teina je uzrok svih
tvojih zdravstvenih problema. Jesi li ikad dobio uput za nutricionistu?
Ve trideset pet godina vodim bakalnicu uzvrati on, i dalje se osmehujui. Ne treba niko da me
ui kako da se hranim.
Sitne promene u nainu ivota mogu dosta da pomognu. Kad bi mogao da smra
Gotovo neprimetno namignuvi, on bezbrino ree: to komplikuje? Samo mi treba krema za to to
me svrbi.
Iskalivi se na tastaturi, Parminder iskuca recepte za steroidnu kremu protiv gljivica i kada ih je od-
tampala, prui ih Hauardu bez rei.
Najlepe hvala ree on ustajui sa stolice elim ti prijatan dan.

II

a ti oe?
Sasueno telo Teri Vidon delovalo je patuljasto na ulaznim vratima. Spustila je ake nalik kandama
na obe strane dovratka, pokuavajui da izgleda krupnije, prepreivi ulaz. Bilo je osam ujutro; Kristal je
upravo izala s Robijem.
Ou da priam s tobom ree joj sestra. Pleata i mukobanjasta u beloj bluzi i donjem delu tre-
nerke, eril je puila i kiljila u Teri kroz oblake dima. Baka Ket je umrla ree.
a?!
Baka Ket je umrla ponovi eril glasno. Ko da te briga!
Ali Teri ju je ula i prvi put. Vest ju je toliko pogodila da je iz puke zbunjenosti traila od eril da joj
ponovi.
Jesil uraena? ispitavala je eril, zurei u njeno zategnuto i prazno lice.
Odjebi. Ne, nisam.
To je bila istina. Teri se jutros nije drogirala; ve tri nedelje nije uzimala drogu. Nije se diila time; u
kuhinji nije bilo nikakve tabele na koju bi lepila zvezdice; ranije joj je uspevalo i mnogo due nego sada,
ak mesecima. Poto Obo nije bio tu zadnje dve sedmice, bilo joj je lake. Ali je pribor i dalje drala u
staroj limenoj kutiji od keksa, a njeno krhko telo je izgaralo od veite, neutoljive udnje.
Jue je umrla. Danijel se tek jutros smilovala da mi javi, jebote ree eril. A ja tela da idem
opet danas u bolnicu da je obiem. Danijel oe kuu. Baka Ketinu kuu. Kuka jedna pohlepna.
Teri veoma dugo nije bila u kuerku u Ulici Houp, ali dok je eril govorila, vrlo ivo joj pred oima
iskrsnue drangulije na prozorskom oknu i mreaste zavese. Zamislila je Danijel tamo, kako manjava
stvari, eprkajui po plakarima.
Sahrana je u utorak u devet, kod krematorijuma.
U redu ree Teri.
To je naa kua kolko i Danijelina ree eril. Rei u joj da oemo svoj deo. Vai?
Aha ree Teri.
Gledala je za njom sve dok erilina kanarinac-uta kosa i tetovae nisu iezli iza ugla, a zatim je
ula u kuu.
Baka Ket je mrtva. Dugo vremena nisu govorile. Diem ruke od tebe. Dosta mi je, Teri, puk mi je
film. Dodue, nikad nije prestala da se via s Kristal. Kristal je bila njena plavooka curica. Ila je da gle-
da Kristal i njene glupe veslake trke. I na samrti je izgovorila Kristalino ime, a ne Terino.
U redu, kuko matora. Briga me. Sad je prekasno.
Dok ju je stezalo u grudima, Teri je, tresui se, ila kroz smrdljivu kuhinju u potrazi za cigaretama, a
zapravo je udela za kaikom, plamenom i iglom.
Sad je prekasno da kae starici ono to je trebalo. Sad je prekasno da ponovo postane njena Teri bej-
bi. Odrasle curice ne plau Odrasle curice ne plau Prolo je mnogo godina dok nije shvatila da se
u pesmi koju joj je baka Ket pevala hrapavim puakim glasom, u stvari, spominje eri bejbi.
Terine ake su, poput kakvih sitnih tetoina, prebirale po otpacima na kuhinjskim povrinama, traei
paklice cigareta, cepajui ih zatekavi ih prazne. Kristal je verovatno popuila poslednju; pohlepna mala
krava, ista je kao Danijel, koja je preturala po stvarima bake Ket, pokuavajui da sakrije njenu smrt od
ostalih.
Na masnom tanjiru leao je dugaak pikavac, Teri ga obrisa o majicu i pripali na plinskom gorioniku.
U glavi je ula sebe kada je imala jedanaest godina.
Volela bi da si ti moja mama.
Nije elela da se prisea toga. Oslonila se na sudoperu, puei, i trudei se da misli na ono to joj
predstoji, da zamisli sukob koji e izbiti izmeu njene dve starije sestre. Niko se nije kaio s eril i ej-
nom: oboje su veto baratali pesnicama, a ejn je, ne tako davno, ubacio nekom jadniku zapaljene krpe
kroz potanski prorez; zato je i robijao poslednji put, i jo bi bio u zatvoru da kua nije bila prazna. Ali
Danijel je imala oruje koje eril nije posedovala: novac, vlastiti dom i fiksni telefon. Poznavala je slu-
benike i veto s njima razgovarala. Bila je od onih to imaju rezervne kljueve i tajna dokumenta.
Pa ipak, Teri je sumnjala da e kua pripasti Danijel, bez obzira na njena tajna oruja. Bilo ih je vie
od njih tri: baka Ket je imala gomilu unuka i praunuka. Kada su Teri odveli u hraniteljsku porodicu, njen
otac je dobio jo dece. Ukupno devetoro, po erilinoj proceni, s pet razliitih ena. Teri nikad nije upo-
znala polubrau i polusestre, ali joj je Kristal ispriala da se baka Ket viala s njima.
Jelda? uzvratila je. Nadam se da e naisto opeljeiti glupu matoru kuku.
Iako se baka viala s ostatkom porodice, po onome to je Teri ula, ni oni nisu bili cveke. Jedino se
nje, koju je nekad zvala Teri bejbi, baka Ket zauvek odrekla.
Kada niste drogirani, iz vae unutranje tmine naviru sve mogue zle misli i uspomene; crne muice
to vam se zujei kae po unutranjem zidu lobanje.
Volela bi da si ti moja mama.
U majici bez rukava koju je Teri danas nosila, njena ruka, vrat i gornji deo lea s oiljkom bili su
skroz ogoljeni, proarani neprirodnim naborima i brazdama, kao istopljeni sladoled. Kad je imala jeda-
naest godina, provela je est nedelja na odeljenju za opekotine u Jugozapadnom klinikom centru.
(ta ti se desilo, duo?, pitala ju je majka deteta u krevetu pored njenog.
Otac ju je gaao tiganjem punim kljualog ulja u kome su se prili krompirii. Njena majica sa ime-
nom benda Hjuman lig se zapalila.
Nezgoda, promrmljala je Teri. To je govorila svima, ak i socijalnoj radnici i medicinskim sestra-
ma. I radije bi izabrala da iva izgori nego da ocinkari oca.
Njena majka ih je napustila nedugo nakon Terinog jedanaestog roendana, ostavivi za sobom sve tri
keri. Danijel i eril su se za nekoliko dana uselile kod porodica svojih momaka. Jedino je Teri ostala,
pokuavajui da ocu pri krompirie, grevito se hvatajui za slamku nade da e se majka vratiti. Uprkos
agoniji i uasu tih prvih dana i noi u bolnici, bilo joj je drago to se to desilo, jer je bila sigurna da e
njena mama uti za to i da e doi po nju. Kad god bi zaula korake na drugom kraju odeljenja, Teri bi
srce poskoilo.
Ali tokom est dugih nedelja bola i samoe, njen jedini posetilac bila je baka Ket. U mirna popodne-
va i veeri baka Ket bi dola da posedi pored unuke, podseajui je da kae hvala medicinskim sestrama,
sve vreme namrtena i stroga, a opet neoekivano nena.
Tokom jedne od tih poseta donela je Teri jeftinu plastinu lutku u sjajnom crnom mantilu, ali kada ga
je Teri svukla, ispod njega nije bilo niega.
Nema gae, bako.
A baka Ket se zakikotala. Baka Ket se nikad nije kikotala.
Volela bi da si ti moja mama.
elela je da je baka Ket povede svojoj kui. To ju je i pitala, a baka Ket se sloila. Ponekad je Teri
mislila da su te nedelje u bolnici, uprkos bolu, bile najsreniji dani u njenom ivotu. Bila je tako bezbed-
na, a ljudi su bili ljubazni i brinuli se o njoj. Mislila je da e otii kui s bakom Ket, u kuerak s ljupkim
ipkastim zavesama, a ne nazad kod oca; da se nee vratiti u sobu u kojoj bi se nou otvarala vrata, tre-
skajui o poster Dejvida Eseksa koji joj je eril ostavila, a na njima se pojavio otac s rukom na licu, i
prilazio krevetu na kojem je ona leala i preklinjala ga da to ne ini)
Odrasla Teri baci zadimljeni pikavac na kuhinjski pod i ode krupnim koracima do ulaznih vrata. Tre-
balo joj je neto jae od nikotina. Pola je niz stazu, a zatim niz ulicu, idui u istom smeru kao i eril.
Krajikom oka je spazila kako dvoje suseda askaju na ploniku i posmatraju je kako prolazi. Oe je-
benu sliku? Due e ti trajati. Teri je znala da je predmet neprestanih ogovaranja; znala je ta za nju go-
vore; ponekad bi joj to i dobacivali na ulici. Ona utogljena kuka iz susednog stana se stalno alila od-
boru na Terinu zaputenu batu. Nek se jebu, nek se jebu, nek se jebu
Nastavila je da tri, pokuavajui da utekne uspomenama.
Nema pojma ak ni ko je otac, jel tako, kurvetino jedna? Diem ruke od tebe. Dosta mi je, Teri,
puk mi je film.
Tada su poslednji put razgovarale, a baka Ket ju je pozvala onako kako su je svi ostali zvali, dok joj
je ona uzvratila istom merom.
Jebi se, onda, bedna matora kravetino, jebi se.
Nikad joj nije rekla: Izneverila si me, bako Ket. Nikad joj nije rekla: to me nisi zadrala?
Nikad joj nije rekla: Volela sam te vie no ikog, bako Ket.
Molila je boga da se Obo vratio. Trebalo je da se vrati danas, danas ili sutra. Mora da uzme bar
malo. Mora.
a ima, Teri?
Jesi vid Oboa? upitala je deaka koji je puio i pio na zidiu ispred diskonta pia. inilo joj se
da je oiljci na vratu ponovo peku.
On odmahnu glavom, vaui vaku i kezei joj se. Pourila je dalje. Progonile su je pomisli na soci-
jalnu radnicu, na Kristal, na Robija, kao zunzare sline komijama koje pilje, osuujui je; niko nije shva-
tao koliko je njena potreba hitna i stravina.
(Baka Ket ju je pokupila iz bolnice, odvela je svojoj kui i smestila u slobodnu sobu. To je bila naji-
stija, najlepa soba u kojoj je Teri ikada spavala. Sve tri veeri koje je tamo provela pridigla bi se u kre-
vetu, nakon to bi je baka Ket poljubila za laku no, i preslagala ukrase na prozorskoj dasci. Tu su bili
zveckavi buket staklenih cvetova u staklenoj vazi, ruiasti plastini teg za hartiju sa koljkom i Terina
najdraa drangulija propeti porcelanski konj, s blentavim osmehom na licu.
Volim konje, rekla je baki Ket.
Jo pre nego to je Terina majka otila, vodili su ih sa kolom na sajam poljoprivrede. Razred je vi-
deo dinovskog crnog konja rase ir, s mesinganom ukrasnom opremom. Samo je ona bila dovoljno smela
da ga pomazi. Njegov miris je bio opojan. Obgrlila ga je oko snane noge, s dugom dlakom do kopita, i
osetila ivo meso, dok joj je uiteljica govorila: uvaj se, Teri! Pazi se!, a starac s konjem joj se na-
smeio i rekao joj da je sasvim bezbedna, da Samson nikad ne bi povredio tako slatku devojicu kao to
je ona.
Porcelanski konji je bio drugaije boje: ukast sa crnom grivom i repom.
Moe da ga uzme, rekla joj je baka Ket, a Teri oseti neizmerno ushienje.
Ali etvrtog jutra se pojavio njen otac.
Vraa se kui, rekao je, a izraz na njegovom licu ju je prestravio. Ne mo da ostane kod te jebe-
ne cinkaroke matore kravetine. Nee moi. Nee moi, kuko jedna mala.
Baka Ket je bila preplaena koliko i Teri.
Ne, Majki!, uporno se dernjala. Neki susedi izvirie kroz prozore. Baka Ket je drala Teri za jednu
ruku, a otac za drugu.
Ide kui sa mnom!
Baki Ket je napravio modricu na oku. Odvukao je Teri u kola. Kad ju je doveo kui, tukao ju je i uti-
rao gde god stigne.)
Jesi videla Oboa?! povika Teri Oboovoj kominici s pedest metara. Jel se vratio?
Nemam pojma ree ena i okrenu se.
(Kad Majkl nije tukao Teri, radio joj je neto drugo, neto o emu nije mogla da govori. Baka Ket
vie nikad nije dola. Kada je napunila trinaest godina, Teri je pobegla, ali ne kod bake Ket; nije elela
da je otac pronae. Ali ipak su je uhvatili i smestili je u hraniteljsku porodicu.)
Teri je zalupala na Oboova vrata i saekala. Pokuala je ponovo, ali se niko nije pojavljivao. Tresui
se, niice se sruila na njegov prag i zaridala.
Dve vinterdaunske uenice koje su pobegle s asova pogledae je dok su prolazile.
To je keva Kristal Vidon ree jedna od njih glasno.
Ona kurva? odgovori druga to je jae mogla.
Teri nije imala snage da ih opsuje, jer je plakala kao kia. Frkui i kikoui se, devojice se izgubi-
e iz vidokruga.
Kurvo! dobaci joj jedna od njih s drugog kraja ulice.

III

Gavin je mogao da pozove Meri u svoju kancelariju da tamo razgovaraju o poslednjoj prepisci sa osigu-
ravajuim drutvom, ali je umesto toga odluio da je poseti kod kue. Nije nita zakazivao za kraj popod-
neva, za sluaj da ga pozove da ostane kod nje i neto prezalogaji; bila je fantastina kuvarica.
Njegovo nagonsko zaziranje od njenog otvorenog tugovanja rasprilo se im su se sreli. Meri mu se
oduvek svia, ali ju je Bari bacao u zasenak. Ne bi se moglo rei da joj je ta sporedna uloga bila mrska;
naprotiv, kao da joj je je prijalo da ulepava pozadinu, veselo se smejui Barijevim alama, srena pro-
sto zato to je on s njom.
Gavin je sumnjao da bi Kej bila srena da u ivotu svira drugu violinu.
Naglo usporivi dok je vozio Crkvenom alejom, pomisli da bi Kej pobesnela ako bi joj neko samo
nagovestio da koriguje svoje ponaanje ili se uzdri od svog miljenja zarad partnerovog uitka, njegove
sree ili njegovog samopotovanja.
Smatrao je da ni u jednoj ljubavnoj vezi nije bio nesreniji no u sadanjoj. ak i na izdisaju njegove
veze s Lisom bilo je povremenih primirja, smeha, iznenadnih dirljivih podseanja na bolja vremena. Veza
s Kej bila je poput rata. Ponekad je ak zaboravljao da bi izmeu njih trebalo da postoji neka privre-
nost: da li joj se on uopte dopada?
Jutro nakon veere kod Majlsa i Samante imali su najgoru svau odkad su zajedno. Na kraju je Kej
zalupila slualicu, prekinuvi Gavinu vezu. Puna dvadeset etiri sata verovao je da je njihova veza goto-
va, pa iako je to i prieljkivao, vie je oseao strepnju nego olakanje. U njegovim snovima, Kej bi jed-
nostavno nestala, vratila se u London, ali u stvarnosti su je za Pagford vezivali zaposlenje i erka u Vin-
terdaunu. Bilo je ubeen da e nabasati na nju kud god da krene po ovoj varoici. Moda je ve zatrova-
la taj bunar traevima o njemu. Zamiljao ju je kako delove njihovog razgovora preko telefona sada pona-
vlja Samanti ili onoj ljubopitljivoj starici u bakalnici od koje ga podilaze marci.
erku sam istrgla iz njenog okruenja, ostavila posao i preselila se radi tebe, a ti me tretira kao
kurvu koju ne mora da plaa.
Ljudi bi priali da se nije lepo poneo. Moda i nije. Mora da je postojao pravi trenutak da se povue,
ali ga on nije opazio.
Gavin je proveo ceo vikend mozgajui kako bi se oseao da svi ocene da je loe postupio. Nikada
nije bio u takvoj situaciji. Kada ga je Lisa ostavila, svi su bili ljubazni i saaljivi, pogotovo Ferbradero-
vi. Oseanje krivice i uasa ga je izjedalo sve dok u nedelju uvee nije pukao i pozvao Kej da se izvini.
Sada se vratio tamo gde nije eleo da bude, i mrzeo je Kej zbog toga.
Parkiravi kola na prilazu kue Ferbraderovih, kao to je esto inio dok je Bari bio iv, zaputio se
do ulaznih vrata, primetivi da je neko pokosio travnjak. Meri se pojavi na vratima im je pozvonio.
Zdravo, kako Meri, ta se desilo?
Lice joj je bilo uplakano, a oi se kao dijamanti caklile od suza. Jednom ili dvaput je progutala kne-
dlu, odmahnula glavom a onda, i ne znajui kako se to dogodilo, Gavin shvati da je dri u naruju na pra-
gu.
Meri? Jel se neto desilo?
Osetio je kako klima glavom. Svestan da su na otvorenom, da je iza njega ulica, Gavin je veto uvede
unutra. Bila je sitna i krhka u njegovom zagrljaju: stezala ga je prstima, zagrnjurivi lice u njegov kaput.
Odloio je akten-tanu to je nenije mogao, ali kad pade na pod, Meri se trgnu, jedva diui i prekrivaju-
i usne akama.
Izvini Izvini O boe, Gave
ta se desilo?
Zvuao je drugaije: odluno, odseno, nalik na Majlsa kad bi na poslu iskrsla kakva nevolja.
Neko je stavio ne znam neko je stavio Barijev
Pozvala ga je u radnu sobu, natrpanu i neurednu ali prijatnu, s Barijevim veslakim peharima na poli-
cama i velikom uramljenom fotografijom osam tinejderki podignutih pesnica, s medaljama oko vrata.
Meri pokaza drhtavim prstom na ekran. Jo uvek u kaputu, Gavin se srui u stolicu i zapilji se u forum na
sajtu Pagfordskog optinskog odbora.
Bi bila sam u bakalnici jutros i Morin Lou mi je rekla kako su na sajtu mnogi ostavili poruke u
kojima izraavaju sauee, pa sam i ja htela da ostavim poruku, da im zahvalim. I gledaj
Primetio ju je jo dok je ona govorila. Sajmon Prajs nepodoban za odbornika, postavio Duh Barija
Ferbradera.
Gospode boe! ree Gavin zgroeno.
Meri se ponovo raznei i rasplaka. Gavin je hteo opet da je zagrli, ali se plaio da to uini, pogotovo
ovde, u ovom prijatnom sobiku u kome sve podsea na Barija. Zadovoljio se time to ju je uhvatio oko
tananog runog zgloba i poveo je kroz hodnik u kuhinju.
Popij neto ree joj, tim nepoznatim mu strogim i zapovednim glasom. Jebe kafu. Gde je esti-
na?
Ali se setio i pre nego to mu je odgovorila: toliko puta je viao Barija kako vadi flae iz bifea, pa
joj je umesto toga napravio mali din-tonik, to je, ako se dobro sea, bilo jedino to je pila pre veere.
Gave, tek je etiri popodne.
Koga je briga?! ree Gavin, potpuno novim glasom. Drmni to.
Kroz jecaje joj se ote isprekidani smeh; prihvatila je au i otpila. Otila je i donela iz kuhinje rolnu
ubrusa da obrie lice i oi.
Tako si ljubazan, Gave. Hoe li i ti neto? Kafu ili. ili pivo? upita ona, jo jednom se osmeh-
nuvi.
On sam uze flau iz friidera, skinu kaput i sede naspram nje na garnituru usred sobe. Posle nekog vre-
mena, kada je gotovo ispila din, ponovo je postala smirena i tiha, onakva kakvu ju je uvek zamiljao.
ta misli, ko je to uinio? upita ga ona.
Neko ubre ree Gavin.
Svi se sada bore za njegovo odborniko mesto. Prepiru se oko Poljane, kao i uvek. A on je jo uvek
tu, da se umea i kae ta misli. Duh Barija Ferbradera. Moda to zaista on ostavlja poruke na forumu?
Gavin nije znao da li je to bila ala, te odlui da nabaci jedva primetan osmeh koji e moi brzo da
skloni s lica.
Zna, volela bih da mislim kako brine za nas, gde god da je: za mene i decu. Ali sumnjam u to. Kla-
dim se da ga i dalje najvie zaokuplja Kristal Vidon. Zna li ta bi mi verovatno rekao da je sad ovde?
Ona iskapi au. Gavin ne bi rekao da je sipao previe dina, ali njoj na obrazima izbie mali crveni
peati.
Ne ree oprezno.
Rekao bi mi da ja bar imam nekog odvrati Meri i Gavin, iznenaen, oseti ljutnju u glasu koji je
uvek smatrao blagim. Da, verovatno bi rekao, Ti bar ima rodbinu, prijatelje i decu da te tee, a Kri-
stal?! Meri povisi ton. Kristal nema nikoga. Zna li ta je radio ceo dan na godinjicu naeg ven-
anja?
Ne ponovi Gavin.
Pisao je lanak za lokalne novine o Kristal. O Kristal i o Poljani. Prokletoj Poljani. Ne elim vie
nikad da ujem za to dvoje. Hou jo malo dina. Ne pijem dovoljno.
Gavin smesta uze njenu au i vrati se po pie, zapanjen. Oduvek je smatrao njen i Barijev brak bu-
kvalno savrenim. Nikad mu nije palo na pamet da Meri moe da se ponaa ikako drugaije osim da pot-
puno odobrava svaki poduhvat i krstaki rat kojim je veito aktivni Bari bio obuzet.
Uvee je iao na veslake treninge, vikendom ih vozio na takmienja ree ona, nadjaavajui
zveckanje kockica leda koje joj je dodavao u au a noi je uglavnom provodio za kompjuterom, poku-
avajui da obezbedi podrku za Poljanu, i da izglasa predloge za dnevni red sastanka odbora. I svi bi
govorili: Zar Bari nije pravo udo, kako samo sve postie, koliko samo pomae drugima, koliko se trudi
oko varoi. Ona otpi povei gutljaj din-tonika. Da, udo jedno. Pravo udo. Dok ga to nije ubilo.
Na godinjicu naeg venanja ceo dan se muio da poalje tekst pre roka. A jo ga nisu ni objavili.
Gavin nije mogo da odvoji pogled od nje. Od ljutnje i alkohola povratila joj se boja. Sedela je us-
pravno, a ne uplaeno i pogureno, kakva je bila u poslednje vreme.
To ga je i ubilo ree ona razgovetno, dok joj je glas slabo odjekivao kroz kuhinju. Za sve druge
je izgarao. Osim za mene.
Jo od Barijeve sahrane, Gavin je, smatrajui sebe nedostojnim, razmiljao kako bi, u poreenju s
Barijem, on, ukoliko bi umro, ostavio malu prazninu u svom okruenju. Gledajui u Meri, pitao se nije li
ipak bolje ostaviti ogromnu prazninu u neijem srcu. Zar Bari nije primeivao kako se Meri osea? Zar
nije shvatao koliko je srean?
Ulazna vrata otvorie se uz tresak i on zau kako ulazi etvoro dece; glasovi, koraci, bacanje cipela i
torbi na pod.
Zdravo, Gave ree osamnaestogodinji Fergus, poljubivi majku u teme. Jel ti to pije, mama?
Ja sam je nagovorio ree Gavin. Ja sam kriv.
To su bila tako fina deca, ti Ferbraderovi. Gavinu se svialo kako se obraaju majci, grle je, kako a-
skaju meusobno i s njim. Bili su otvoreni, utivi i zabavni. Pomislio je na Gaju, njene zlobne upadice,
njeno utanje otro kao staklo, na drsko obraanje.
Gave, nismo ni re progovorili o osiguranju ree Meri, kad deca nahrupie u kuhinju traei neto
da popiju i pregrizu.
Nije bitno ree Gavin, i ne razmiljajui, pre nego to se bre-bolje ispravio hoe da preemo
u dnevnu sobu ili?
Da, hajdemo.
Malo se zaljuljala dok je silazila s visoke barske stolice u kuhinji i on je ponovo uhvati za ruku.
Ostaje li na veeri, Gave? dobaci Fergus.
Molim te, ostani, ako eli ree Meri.
Preplavi ga talas topline.
Vrlo rado ree. Hvala.

IV
Ba tuno ree Hauard Molison, ljuljajui se na vrhovima prstiju ispred kamina. Zaista, veoma tu-
no.
Morin mu je upravo ispriala sve o smrti Ketrin Vidon; ona je to, opet, veeras ula od prijateljice,
recepcionarke Karen, to i albu unuke Ketrin Vidon. Lice joj se naboralo od pakosti; Samanta, koja je
bila veoma neraspoloena, pomisli da lii na kikiriki u ljusci. Majls se kao i uvek iuavao i saaljevao,
a irli je zurila u tavanicu s tupim izrazom na licu; mrzela je kad Morin dospe u sredite panje s vestima
za koje je ona zaduena.
Moja majka je poznavala tu porodicu davno, davno ree Hauard Samanti, koja je to ve znala.
Bili su susedi u Ulici Houp. Ket je bila pristojna, na svoj nain, zna ve. Kua je uvek bila ista kao
suza, a Ket je radila sve dok nije zala u ezdesete. O da, bila je nevieno vredna, Ket Vidon, kakvi god
da su njeni potomci.
Hauard je uivao u tome da joj odaje priznanje.
Mu je izgubio posao kada su zatvorili elezaru. Teka pijandura. Ne, nije ba uvek bilo lako sirotoj
Ket.
Samanta je jedva uspevala da odglumi zainteresovanost, ali se, sreom, umea Morin.
A Glasnik se navadio na doktorku Davandu! zakreta ona. Zamislite kako joj je sad kad su se
novine dokopale toga! Porodica preminule digla prainu pa, ne moe im zameriti, bila je sama u toj
kui itava tri dana. Poznaje li je ti, Hauarde? Ko je ta Danijel Fauler?
irli ustade i iskrade se u kuhinju s keceljom oko struka. Samanta otpi jo malo vina, osmehujui se.
ek da vidim, da se setim ree Hauard. Ponosio se time to poznaje gotovo sve u Pagfordu, no
mlae generacije Vidonovih vie nisu ivele u Jarvilu. Ne moe joj biti erka, Ket je imala etiri sina.
Bie da joj je unuka.
I ona zahteva istragu ree Morin. Pa, do toga je moralo da doe kad-tad. Moglo se oekivati.
tavie, iznenaena sam to je prolo toliko vremena. Doktorka Davanda nije htela da d antibiotike sinu
Habardovih, pa je zavrio u bolnici zbog astme. Znate li, da li je moda stairala u Indiji, ili?
irli, koja je sve to sluala iz kuhinje, gde je meala sos, nervirala se, kao i uvek, to Morin dri kon-
ce razgovora; tako je bar irli to doivljavala. Reena da se ne vrati u sobu dok Morin ne zavri, irli
svrati u radnu sobu kako bi proverila da li je neko poslao izvinjenje zbog toga to nee prisustvovati sle-
deem sastanku Optinskog odbora; kao sekretarica odbora, ve je morala da sastavi dnevni red.
Hauarde Majlse doite da vidite ovo!
irlin glas izgubio je uobiajenu mekou i raspevanost. Zvuao je kretavo.
Hauard se odgega iz dnevne sobe, dok ga je Majls pratio, i dalje u istom odelu u kome je proveo ceo
dan na poslu. Morinin pogled ispod sputenih kapaka i zakrvavljenih oiju namackanih maskarom, bio je
prikovan za prazan dovratak kao kakav pas traga; njena udnja da sazna ta je to irli videla ili otkrila
bila je gotovo opipljiva. Morinini prsti, pregrt kvrga prekrivenih prozirnom koom pegavom kao u leo-
parda, pomerali su raspee i burmu tamo-amo na lanetu oko vrata. Duboke bore koje su joj se od uglova
usana sputale niz bradu uvek su Samantu podseale na lutku nekog trbuhozborca.
Zato si ti uvek ovde s nama? Samanta besno upita u sebi ovu staricu. Ni ti me nee toliko izoptiti
da bi me irli i Hauard drali u aci.
Samantino gnuanje je raslo i teralo je na povraanje. elela je da zgrabi tu pregrejanu i prenatrpanu
sobu i da je mrvi, sve dok se sav taj kraljevski porcelan i kamin na plin i Majslove fotografije u pozlae-
nim ramovima ne razbiju u paramparad; a zatim da sve njih, ukljuujui i smeuranu i napadno namin-
kanu Morin, zarobljenu i usplahirenu ispod tog kra, zavitla sa svim tim lomom, kao kakva nebeska baca-
ica kugle, do zalazeeg sunca na obzorju. Zguvani salon s prokletom babuskerom leteo je u njenoj mati
preko neba, uranjajui u beskonani okean, ostavljajui Samantu samu u beskrajnom vaseljenskom miru.
Imala je uasno popodne. Jo jedan zastraujui razgovor s raunovoom; nije se seala kako se uop-
te dovezla kui iz Jarvila. Krivo joj je to nije mogla da se istrese na Majlsa, koji je, nakon to je bacio
akten-tanu i skinuo kravatu u hodniku, rekao: Nisi jo poela da sprema veeru, zar ne?
Teatralno je onjuio vazduh i sam sebi odgovorio.
Ne, nisi. Ba dobro, poto su nas mama i tata pozvali na veeru. I pre nego to je stigla da se po-
buni, dodao je odseno: Nema nikakve veze sa odborom. Razgovaramo o pripremama za tatin ezdeset
peti roendan.
Bes joj je gotovo predstavljao olakanje; bacao je u zasenak njenu uzmenirenost, njen strah. Pola je
za Majlsom do kola, s milju da se ogreio o nju. Kada ju je najzad, kod skretanja za Evertri venac, zapi-
tao: Kako si ti provela dan? odgovorila je: Prokleto arobno, pita kojeta.
Pitam se ta se deava progovori Morin, razbijajui muk u dnevnoj sobi.
Samanta slegnu ramenima. Bilo je tipino za irli da okupi svoje mukarce, a ene ostavi u limbu; Sa-
manta nee pruiti svekrvi to zadovoljstvo da pokae znatielju.
Podne daske ispod staze u hodniku zakripae pod Hauardovim slonovskim koracima. Morin zinu od
iekivanja.
Vidi ti to grmeo je Hauard, ponovo se doteturavi u sobu.
Proveravala sam sajt odbora, da neko nije javio da ne dolazi ree irli, pomalo zadihana. Za
sledei sastanak
Neko je ocrnio Sajmona Prajsa ree Majls Samanti, probijajui se izmeu roditelja, ne bi li preu-
zeo ulogu glasnika.
Kako to? upita Samanta.
Petljao je oko ukradene robe ree Hauard, odluno povrativi njihovu panju i potkradao je
tampariju.
Samanta je bila zadovoljna to se nije ni pomerila. Jedva je i znala ko je Sajmon Prajs.
Postavljeno je pod pseudonimom nastavi Hauard i to krajnje neprikladnim pseudonimom.
Misli, prostakim? upita Samanta. Debela Kurina ili tako neto?
Ne ba tako, Semi, ne ree Hauard. Ne, potpisali su se kao Duh Barija Ferbradera.
O ree Samanta, a kez joj nestade s lica. To joj se nije dopalo. Uostalom, bila je u kolima hitne
pomoi dok su zabijali igle i cevice u Barijevo iznemoglo telo; posmatrala ga je kako umire ispod pla-
stine maske; videla Meri kako se grevito hvata za njegovu ruku, sluala je kako stenje i jeca.
O ne, to nije lepo ree Morin, sa sladostrasnim prizvukom u abljem glasu. Ne, to je krajnje
gnusno. Stavljati mrtvacu rei u usta. To je greota. To nije u redu.
Nije sloi se Hauard. Gotovo rasejano, on proeta kroz sobu, pokupi flau vina i vrati se do Sa-
mante, napunivi do vrha njenu praznu au. Ali neko izgleda ne mari za dobar ukus, ukoliko moe da
izbaci Sajmona Prajsa iz trke.
Tata, ako misli na ono to mi se ini ree Majls zato onda nisu krenuli na mene nego na Praj-
sa?
Otkud zna da nisu, Majlse?
to znai? bre-bolje e Majls.
to znai ree Hauard, srean to su svi pogledi uprti u njega da sam pre dve nedelje dobio ano-
nimno pismo na tvoj raun. Nita posebno. Samo kae da ne moe ni da prismrdi Ferbraderu. Veoma bi
me iznenadilo da to pismo nije stiglo iz istog izvora kao ovaj post na internetu. Zajednika tema im je
Ferbrader, jelda?
Samanta isuvie naglo nagnu au, te joj vino curnu sa strane niz bradu tano tamo gde e se jednog
dana svakako pojaviti bore kao kod trbuhozboreve lutke. Ona obrisa lice rukavom.
Gde je to pismo? upita Majls, trudei se da ne deluje potreseno.
Iseckao sam ga na froncle. Bilo je anonimno; to se ne rauna.
Nismo eleli da te uznemiravamo, duo ree irli i pogladi Majlsa po ruci.
U svakom sluaju, ne mogu nita da ti pronau uveravao je Hauard sina ili bi ve pustili buvu,
kao to su to uradili Prajsu.
ena Sajmona Prajsa je tako fina cura ree irli pomalo saaljivo. Ako njen mu zaista potkrada
firmu, ne verujem da Rut zna bilo ta o tome. Ona mi je prijateljica iz bolnice objasni irli Morin.
Radi kao bolniarka, ali ne za stalno.
Ne bi bila prva prva ena koja ne primeuje neto to joj se dogaa ispred nosa uzvrati Morin,
pokuavajui da krtiina saznanja pobije sveoptom mudrou.
Koristiti ime Barija Ferbradera krajnje je bestidno ree irli, pravei se da nije ula Morin.
Oito ih nije briga za njegovu udovicu, njegovu porodicu. Jedino im je vano da sprovedu svoju politiku;
sve e rtvovati zarad toga.
Sad vidi protiv ega se mi borimo ree Hauard. Poea se po gornjem prevoju stomaka, razmi-
ljajui. Strateki gledano, to je mudar potez. Ve na samom poetku video sam da e Prajs podeliti
propoljanske glasove. Ali ne moe preveslati Benavu Buto; i ona je to shvatila i hoe da ga izbaci iz
trke.
Ali ree Samanta to moda nema nikakve veze ni s Parminder ni s tom grupicom. Moda je to
neko koga ne poznajemo, neko ko je kivan na Sajmona.
O, Sem ree irli, zvonko se smejui i odmahujui glavom. Vidi se da si nova u svetu politike.
Ma, odjebi, irli.
A to su onda iskoristili ime Barija Ferbradera? upita Majls, obruivi se na Samantu.
Pa, ima ga na sajtu, zar ne? A njegovo mesto je upranjeno.
A ko e da iitava sajt u potrazi za takvim informacijama? Ne ree on ozbiljno ovo mora da je
krtica.
Krtica Libi je jednom rekla Samanti da u jednoj kapi vode iz ribnjaka postoje hiljade mikroskop-
skih vrsta. Urnebesni su, pomisli Samanta, sede ovde ispred irlinih prazninih tanjira kao da su u Vladi-
nom kabinetu u Ulici Dauning, kao da jedno sitno naklapanje na sajtu optinskog odbora predstavlja neku
organizovanu kampanju, kao da je ita od toga iole znaajno.
Svesno i prkosno, Samanta odvrati panju od svih. Usredsredila se na prozor i vedro nono nebo i
mislila na Dejka, miiavog momka iz Libinog omiljenog benda. Danas za ruak, Samanta je izala da
kupi sendvie i vratila se s muzikim asopisom u kome su intervjuisali Dejka i njegove kolege iz benda.
Bilo je mnogo fotografija.
To je za Libi rekla je Samanta devojci koja ju je usluivala u radnji.
Oho, vidi ovog. Bogme, ne bih ga izbacila iz kreveta odgovori Karli, pokazujui na Dejka, golog
do pojasa, zabaene glave koja mu je otkrivala debeo jak vrat. O, ali ima samo dvadeset jednu godinu,
vidi. Ne bih ba da iskoriavam detence.
Karli je imala dvadeset est godina. Samanta nije nameravala da oduzima Dejkove godine od svojih.
Pojela je sendvi, proitala intervju i prouila sve fotografije. Dejk s rukama na ipci iznad glave, s bi-
cepsima nabreklim ispod crne majice; Dejk u raskopanoj beloj koulji, s trbunjacima koji kao da su is-
klesani povie labavog pojasa farmerki.
Samanta je ispijala vino koje joj je Hauard sipao i zurila u nenoruiasto nebo iznad crne imirove
ivice; iste nijanse kao i njene bradavice nekad, pre nego to su potamnele i istegle se od trudnoe i doje-
nja. Zamislila je sebe kao osamnaestogodinjakinju, naspram Dejka, koji ima dvadeset jednu, ponovo
vitkog struka, jedra, zategnutog stomaka, kako komotno ulazi u beli orts broj deset. ivo se prisetila ka-
kvo je zadovoljstvo sedeti u krilu mladog momka u tom ortsu, oseati vrelinu i hrapavost suncem ugreja-
nog dinsa ispod golih butina, i ogromne ruke oko svog uskog struka. Zamiljala je Dejkov dah na svom
vratu; kako se okree i gleda u te plave oi, primiui se sve blie tim istaknutim jagodicama i vrstim,
izvijenim usnama
u parohijskom domu, a hranu e posluivati Baknouls ree Hauard. Svi su pozvani: Obri i
Dulija svi. Uz malo sree, bie to dvostruka proslava, ti u odboru, ja, jo jednu godinu mlai
Samanta je bila pripita i napaljena. Kad e ve jednom da jedu? Primetila je da je irli izala iz sobe
i nadala se da je otila da postavi trpezu.
Telefon zazvoni kraj Samantinog lakta, a ona poskoi. Pre nego to se iko pomerio, irli uurbano ue
u sobu. U jednoj ruci je drala cvetnu rukavicu za rernu, a drugom je podigla slualicu.
Dva, dva, pet, devet? otpeva irli modulirajui. O, zdravo, Rut, duo!
Hauard, Majls i Morin se pretvorie u uvo. irli se okrenu i pogleda u mua tako porodrno, kao da
oima prenosi Rutin glas u muevljev um.
Da melodino e irli. Da
Samanta, koja je sedela najblie slualici, zau glas druge ene, ali nije mogla da razabere rei.
O, stvarno?
Morin ponovo zinu. Liila je na nekakvog drevnog ptia, ili moda pterodaktila, gladnog prevakanih
vesti.
Da, duo, razumem o, to nee biti problem ne, ne, objasniu Hauardu. Ne, nema nikakvih pro-
blema.
irline sitne oi boje lenika nisu se odvajale od Hauardovih krupnih i buljavih plavih oiju.
Rut, duo ree irli Rut, ne bih elela da ti stvaram brige, ali jesi li danas bila na sajtu odbo-
ra? Pa nije lepo, ali mislim da bi trebalo da zna neko je napisao neto runo o Sajmonu ovaj,
mislim da je bolje sama da proita, ne bih htela da u redu, draga. U redu. Vidimo se u sredu, nadam
se. Da. Dovienja.
irli spusti slualicu.
Nije znala izjavi Majls.
irli odmahnu glavom.
Zbog ega je zvala?
Zbog sina ree irli Hauardu. Tvog novog vikend-radnika. Alergian je na kikiriki.
Kao stvoren za bakalnicu ree Hauard.
Htela je da te pita da li bi mogao da stavi u friider pric s adrenalinom, za svaki sluaj ree ir-
li.
Morin mrknu.
Sva ta dananja deca pate od alergija.
irli je i dalje drala slualicu u ruci bez rukavice. Potajno se nadala da e osetiti podrhtavanje iz Vi-
dikovca, s druge strane linije.

Rut je stajala sama u lampom osvetljenoj dnevnoj sobi, jo uvek steui beini koji je upravo vratila u
leite.
Vidikovac je bio mali i skuen. Uvek je bilo lako locirati bilo kog od etvoro Prajsovih, poto su se
glasovi, bat koraka i vrata koja se otvaraju i zatvaraju s lakoom pronosili tom starom kuom. Rut je zna-
la da je njen mu i dalje pod tuem, jer je ula kako bojler ispod stepenita iti i angrlja. Saekala je da
Sajmon pusti vodu pre nego to pozove irli, strepei da on ak i njenu molbu za epipenom ne protumai
kao bratimljenje s neprijateljem.
Porodini kompjuter bio je postavljen u oku dnevne sobe, gde je Sajmon mogao da ga dri na oku,
kako bi bio siguran da mu niko nee iza lea praviti velike raune. Rut je prestala da stee slualicu i po-
urila do tastature.
inilo joj se da uitavanje sajta pagfordskog odbora traje predugo. Drhtavom rukom, Rut je natakla
naoare za itanje dok je pretraivala stranice. Najzad je pronala forum. S njega je oinu prizor mue-
vljevog imena, ispisanog crno na belo: Sajmon Prajs nepodoban za odbornika.
Dvaput je kliknula na naslov, otvorila pasus i proitala ga. Odjednom se sve oko nje uskovitlalo i za-
drhtalo.
Gospode proaputala je.
Bojler je prestao da tandre. Sajmon sada verovatno navlai pidamu koju je zagrejao na radijatoru.
Ve je navukao zavese u dnevnoj sobi, ukljuio zidne lampe i zaloio kamin kako bi mogao da sie i is-
prui se na kauu da odgleda vesti.
Rut je znala da e morati da mu kae. Da ne uradi tako, da ga pusti da sam to otkrije, o tome nije bilo
govora; ne bi uspela da zadri to za sebe. Oseala se prestraeno i krivo, iako nije znala zato.
ula ga je kako tri niza stepenice. Pojavio se na vratima u plavoj pamunoj pidami.
Saje proaputa ona.
ta je bilo? odvrati joj, odmah se naroguivi. Znao je da se neto desilo te da e njegov ustaljeni
ritual s kauem, kaminom i vestima biti poremeen.
Pokazala mu je na monitor, budalasto drei ruku preko usta, kao devojica. Njen strah pree na nje-
ga. Krupnim koracima se stvorio kraj kompjutera i namrteno pogledao u ekran. Nije umeo brzo da ita.
Sricao je svaku re, svaki red, mukotrpno i paljivo.
Kada je zavrio, i dalje je stajao kao ukopan, prebirajui po mislima ko je cinkaro. Pomiljao je na
vozaa viljukara koji neprestano vae vaku, jer ga je ostavio na cedilu na Poljani kada su ili po kom-
pjuter. Pomislio je na Dima i Tomija, koji su radili na crno u dosluhu s njim. Mora da je neko s posla
progovorio. U njemu su se uskomeali gnev i strah, dovodei do praskanja.
Odmarirao je do podnoja stepenica i povikao: Vas dvojica! Silazite ovamo SMESTA!
Rut je i dalje drala aku preko usta. Osetio je sadistiku potrebu da joj amarom izbije ruku, da joj
kae da se sabere jer je on taj koji je u govnima.
Endru prvi ue u sobu, a Pol iza njega. Endru vide na ekranu grb pagfordskog optinskog odbora i
majku sa akom preko usta. Koraajui bosonog preko starog tepiha, imao je oseaj da propada u pokva-
renom liftu.
Neko je ree Sajmon, netremice gledajui u sinove trtljao o onome to sam spominjao samo iz-
meu ova etiri zida.
Pol je poneo sa sobom radnu svesku iz hemije; drao ju je kao kakvu crkvenu pesmaricu. Endru je
odluno gledao u oca, pokuavajui da mu stavi do znanja da je iznenaen i da ne zna o emu je re.
Ko je priao da imamo ukradeni kompjuter? upita Sajmon.
Pol je tupo zurio u oca, pokuavajui da shvati pitanje. Endru je eznuo da njegov brat progovori. Za-
to je tako spor?
Dakle?! zarea Sajmon na Pola.
Mislim da nisam
Misli? Misli da nisi nikome rekao?
Ne, ne mislim da sam bilo kome rek
O, pa to je zanimljivo ree Sajmon, koraajui tamo-amo ispred Pola. Vrlo zanimljivo.
Jednim udarcem izbi Polu vebanku iz ruku.
Probaj da razmisli, seronjo zarea on. Pokuaj da se seti, jebote! Jesi li rekao nekome da ima-
mo ukradeni kompjuter?
Ne da je ukraden ree Pol. Nikome nisam rekao ne mislim da sam ikom rekao ni da imamo
nov kompjuter.
Tako, znai ree Sajmon. Dakle, vest je procurila sama od sebe, je li?
Prstom pokaza na monitor.
Neko je progovorio! zaurlao je. Zato to je to na prokletom internetu! A ja u imati sree
ako ne izgubim posao!
Nakon svake od tih pet poslednjih rei udario bi Pola pesnicom po glavi. Pol se uurio i zaklonio
glavu; iz leve nozdrve kapala mu je crna tenost; nekoliko puta nedeljno je krvario iz nosa.
A ta je s tobom? Sajmon se okrenu eni, koja je i dalje stajala sleena kraj kompjutera, razroga-
enih oiju iza naoara, dok joj je aka i dalje bila spojena sa ustima, kao veo. Jesi li ti traarila, jebem
li ti?
Ona skloni aku da bi odgovorila.
Nisam, Saje proaputa. Mislim, jedina osoba kojoj sam rekla da imamo nov kompjuter je ir-
li a ona ne bi nikad
Glupao jedna, jebena glupao, to si morala da mu kae?
ta si uradila? upita Sajmon tiho.
Rekla sam irli cvilela je Rut. Meutim, nisam joj rekla da je ukraden, Saje. Samo sam joj rekla
da e ga doneti kui
Pa da mu jebem mater, to je to, znai! povika Sajmon a glas mu se pretvori u urlik. Njen jebeni
sin se kandiduje za izbore, naravno da eli da mi pronae neku jebenu prljavtinu!
Ali ba mi je ona maloas i rekla za to, Saje, ne bi valjda
On jurnu na nju i udari je u lice, tano onako kako je poeleo im je ugledao njen tupavi preplaeni iz-
raz; naoari joj odletee i razbie se o vitrinu za knjige; on je ponovo udari, a ona se srui na kompjuter-
ski sto, koji je tako ponosno kupila od svoje prve mesene plate u Jugozapadnom klinikom centru.
Endru je neto obeao sebi: inilo mu se da se kree kao na usporenom snimku, i sve je bilo hladno,
lepljivo i gotovo nestvarno.
Nemoj da je udara ree, uguravi se na silu izmeu roditelja. Nemoj
Usna mu se rascepi preko prednjeg zuba od udara Sajmonove pesnice i on pade preko majke, koja se
presamitila preko tastature; Sajmon ponovo zamahnu i pogodi Endrua u ruke, kojima je zaklanjao lice;
Endru je pokuavao da se pridigne s majke, koja se presamiena koprcala. Sajmon se raspomamio i mla-
tio ih oboje gde god je stigao
Da se nisi usudio da mi govori ta da radim da se nisi usudio, govance jedno kukaviko, balave
bubuljiavi!
Endru pade na kolena da bi mu se sklonio s puta, a Sajmon ga utnu u rebra. Zatim zau Pola kako
plaljivo izgovara: Prestani! Sajmon ponovo zamahnu stopalom ka Endruovim grudima, ali se Endru
izmae. Sajmon nonim prstima udari u kamin i iznenada, da apsurd bude vei, zaurla od bola.
Endru se izmigolji od njega; Sajmon se drao za prste, cupkajui u mestu i psujui piskavim glasom;
Rut se sruila u kompjutersku stolicu, jecajui sa akama preko lica. Endru ustade; osetio je ukus sopstve-
ne krvi.
Bilo ko je mogao da pria o tom kompjuteru ree zadihano, spreman da istrpi nove batine; okura-
io se sad kad je dolo do tue; ivciralo ga je da eka, da gleda kako Sajmon izbacuje vilicu i da slua
kako mu razjarenost sve vie izbija iz glasa. Rekao si da su prebili obezbeenje. Svako je mogao da
progovori. Nismo mi
Nemoj da si govno jedno jebeno polomio sam jebeni palac! brektao je Sajmon, padajui una-
trake u fotelju, zurei u prste. Kao da je oekivao saoseanje.
Endru zamisli kako bi bilo da uzme puku i upuca Sajmona pravo u glavu, i posmatra kako mu se lice
rastae, a mozak rasipa po sobi.
A Polina ponovo ima jebenu menstruaciju! zaurla Sajmon na Pola, koji je pokuavao da zadri krv
koja mu je ikljala kroz prste. Sklanjaj se s tepiha! Sklanjaj se s jebenog tepiha, sekaperso!
Pol mugnu iz sobe. Endru pritisnu rub majice na usta, koja su ga pekla.
A ta je s posliima za ke? zajeca Rut, obraza zajapurenog od njegovog udarca, dok su joj suze
kapale s brade. Endruu je bilo mrsko da je gleda tako ponienu i jadnu; ali ju je i prezirao to je sebe do-
vela dotle, kad bi svaki i najvei glupan znao ta Pie tamo i o poslovima za ke? irli nema pojma o
tome, kako bi mogla da zna? Mora da je neko iz tamparije to postavio. Govorila sam ti da to ne ini,
Saje, uvek sam se toliko brinula zbog
Ne seri, kravetino cmizdrava, nije ti smetalo kad si troila pare! povika Sajmon, ponovo isturivi
vilicu; a Endru poele da drekne na majku da uuti: blebetala je onda kad bi i najvei glupan znao da tre-
ba da uti, a utala onda kada bi trebalo da progovori; nita nije nauila, nije umela da proceni ta se
sprema.
itav minut niko nije progovarao. Rut je nadlanicom brisala oi i s vremena na vreme mrktala. Saj-
mon se drao za stopalo, stisnutih vilica, teko diui. Endru je lizao krv sa usne, koja ga je pekla, osea-
jui kako polako otie.
Zbog ovoga u izgubiti jebeni posao ree Sajmon, zurei unezvereno po sobi, kao da je tu jo
neko koga je zaboravio da udari. Ve priaju o prokletom tehnolokom viku. I to e biti kraj. To je
Udarcem obori lampu sa ivice stola, ali se ona ne slomi, ve se samo otkotrlja po podu. On je pokupi, iz-
vue utika iz utinice, podie je iznad glave i baci na Endrua, koji se izmaknu.
Ko je progovorio, jebem li vam sunce?! povika Sajmon, kada se lampa razbila o zid. Neko je
progovorio!
Mora da je neko ubre iz tamparije, zar ne?! doviknu mu Endru; usna mu je otekla i pulsirala je;
kao da je ispod nje stavio kriku mandarine. Zar misli da bismo da dosad nismo nauili da treba da
drimo jezik za zubima?
To je bilo kao da pokuavate da proitate govor tela neke divlje ivotinje. Video je miie na oevoj
vilici kako se zateu, ali i da Sajmon razmatra to to mu je Endru rekao.
Kada je to tamo postavljeno? zagrme on na Rut. Pogledaj! Koji je datum?
I dalje jecajui, ona se upilji u ekran, primakavi vrh nosa na nekoliko centimetara, poto su joj nao-
ari bile slomljene.
Petnaestog proaputa ona.
Petnaesti nedelja ree Sajmon. Nedelja, zar ne?
Ni Endru ni Rut ga ne ispravie. Endru nije mogao da poveruje da je toliko zlosrean; mada nije vero-
vao ni da e potrajati.
Nedelja ree Sajmon dakle, mogao je bilo ko jebem ti palac! vrisnu, dok se pridizao i be-
sno otepao ka Rut. Sklanjaj mi se s puta!
Ona urno ustade sa stolice, pomno ga posmatrajui kako ponovo ita. Frktao je kao ivotinja da bi
proistio disajne puteve. Endru pomisli kako bi mogao da zadavi oca dok tu sedi samo da ima icu pri
ruci.
Ma mora da je ovo zamesio neko s posla ree Sajmon, kao da mu je tek sada doprlo do mozga,
kao da mu ena i sin to ve nisu rekli. Poloio je ake na tastaturu i okrenuo se ka Endruu. Kako da to
sklonim?
ta?
Ti petlja s jebenim kompjuterima! Kako da sklonim ovo odavde?
Ne moe da skloni ne moe ree Endru. To moe samo administrator.
Pa budi onda administrator ree Sajmon, poskoivi i pokazujui Endruu na kompjutersku stolicu.
Ne mogu ja da budem administrator ree Endru. Plaio se da se Sajmon sprema za novo batinanje.
Mora da ubaci odgovarajue korisniko ime i ifru.
Koji si ti beskorisni jebivetar.
Dohramavi do njega, Sajmon ga udari posred grudi i odbaci do ivice kamina.
Dodaj mi telefon! dreknu Sajmon na enu, kad je ponovo seo u fotelju.
Rut uze telefon i dodade ga Sajmonu, koji je sedeo na manje od metar od njega. On joj ga istrgnu iz
ruku i besno ukuca broj.
Endru i Rut su utke ekali dok je Sajmon zvao najpre Dima, a onda Tomija, s kojima je muljao te
prekovremene poslie u tampariji. Sajmonov bes i sumnjienje vlastitih sauesnika ikljali su u telefon u
odsenim kratkim reenicama zainjenim psovkama.
Pol se nije vratio u sobu. Moda je i dalje pokuavao da zaustavi krvarenje iz nosa, ali pre e biti da
je prestraen. Endru pomisli da mu to nije pametno. Najsigurnije je otii onda kada ti to Sajmon dozvoli.
Kada je zavrio s pozivima, Sajmon bez rei predade Rut telefon u ruke; ona ga uze i urno vrati na
kuite.
Sajmon je sedeo i razmiljao, dok mu je povreeni palac pulsirao, i znojio se od toplote iz kamina,
preplavljen besom i nemoan da ga iskali. Batine kojima je poastio enu i sina nisu ga se doticale, nije
ga bilo briga; upravo mu se dogodilo neto strano, i normalno je to je svoj gnev iskalio na najbliima;
tako vam je to u ivotu. Uostalom, ta glupa kuka Rut je priznala da je rekla irli
Dok je razmiljao kako je do toga dolo, Sajmon je sakupljao dokazni materijal. Neki govnar (a sum-
njao je na vozaa viljukara, onog sa vakom, koji se sledio od besa kada ga je Sajmon ostavio na Polja-
ni) priao je o njemu Molisonovima (a zbog Rutinog priznanja da je irli spomenula kompjuter, to mu se,
iako je delovalo nelogino, inilo jo uverljivijim), a oni su (Molisonovi, establiment, tako uglaeni i
sarkastini, branei svoju vlast), postavili tu poruku na svoj sajt (irli, ta matora kravetina, bila je zadu-
ena za sajt, to je samo potvrivalo tu pretpostavku).
To je ona tvoja jebena prijateljica ree Sajmon eni, kojoj su usne podrhtavale na licu mokrom od
suza. To je tvoja jebena irli. Ona je to uradila. Oblatila me je da bi me izbacila iz igre u kojoj njen sin
uestvuje. Eto ko je.
Ali, Saje
Zavei, zavei, glupa kravetino, pomisli Endru.
I dalje je brani, je li?! zagrme Sajmon, spremajui se da ponovo ustane.
Ne! ciknu Rut, a on ponovo utonu u fotelju, zadovoljan to pulsirajue stopalo nije morao da opte-
reti svojom teinom.
Upravi HarkortVola nee biti svejedno zbog tih poslia posle radnog vremena, pomisli Sajmon.
A ne bi se iznenadio ni da prokleta policija pone da njuka oko kompjutera. Preplavi ga nagli poriv da
smesta neto preduzme.
Ti ree, pokazujui na Endrua. Iskljui taj kompjuter. Sve, kablove i ostalo. Ide sa mnom.

VI

Ima stvari koje se poriu, ne izriu, ne iskau i prikrivaju.


Blatnjava reka Or bujala je preko olupine ukradenog kompjutera, baenog u pono s kamenog mosta.
Sajmon je odepao na posao na naprslom nonom palcu i svima rekao da se okliznuo na batenskoj stazi.
Rut je pritiskala led na modrice i neveto ih prikrivala starom tubicom korektora; Endruu se na usni sko-
rela krasta, kao Dejnu Taliju, a Polu je ponovo u autobusu krenula krv na nos, pa je po dolasku u kolu
morao da ode pravo do kolske medicinske sestre.
irli Molison, koja je bila u kupovini u Jarvilu, nije se odazivala na Rutine este telefonske pozive
sve do kasnog popodneva, kada su Rutini sinovi ve doli iz kole. Endru je prislukivao jednu stranu tog
razgovora sa stepenica ispred dnevne sobe. Znao je da Rut pokuava da rei problem pre nego to Saj-
mon doe kui, jer je Sajmon i te kako u stanju da joj otme slualicu i da se prodere i ispsuje njenu prija-
teljicu.
samo glupe lai vedro je govorila ali bili bismo ti neizmerno zahvalni ako bi mogla da uklo-
ni to, irli.
On se namrti, a posekotina na njegovoj naduvenoj usni pretila je da opet pukne. Mrzeo je to uje
svoju majku kako moli tu enu za uslugu. I sam je bio iznerviran to post jo nije skinut s foruma; a zatim
se setio da ga je on napisao, da je on kriv za sve: za majino isprebijano lice, svoju raseenu usnu i jezi-
vu strepnju u kui uoi Sajmonovog povratka.
Razumem da ima mnogo obaveza snebivala se Rut ali jasno ti je da bi ovo moglo da nateti
Sajmonu, ako ljudi poveruju
Endru pomisli kako se Rut isto tako obraala Sajmonu kad bi osetila obavezu da mu se suprotstavi:
pokorno, izvinjavajue, uplaeno. Zato njegova majka nije zahtevala od te ene da smesta skine taj post?
Zato je uvek tako ponizna, zato se uvek toliko izvinjava? Zato ne napusti njegovog oca?
Rut mu je oduvek bila neto posebno, na nju je gledao kao na neto dobro i neukaljano. Kad je bio
mali, roditelji su mu delovali kao dve krajnosti, crno i belo, on lo i zastrauju, ona dobra i blaga. A
ipak, kako je rastao, sve vie je osuivao Rutino dobrovoljno slepilo, njeno neprestano opravdavanje
oevih postupaka, njenu nepokolebljivu privrenost lanom uzoru.
Endru ju je uo da sputa slualicu, pa je buno pojurio niza stepenice, susrevi se s Rut dok je izlazi-
la iz dnevne sobe.
Zvala si onu enu za sajt?
Da ree Rut umorno. Skinue taj post o tati sa sajta, i onda e, nadam se, sve biti u redu.
Endru je znao da je njegova majka mudra ena i mnogo spretnija u voenju domainstva od njegovog
nesposobnog oca. Mogla je sama da se izdrava.
Zato nije odmah skinula post ako ti je prijateljica? upita on, pratei je do kuhinje. Prvi put je nje-
govo saaljenje prema Rut bilo proeto gotovo gnevnom ljutnjom.
Nije imala vremena obrecnu se Rut.
Jedno oko joj je bilo zakrvavljeno od Sajmonovog udarca.
Jesi li joj rekla da bi kao moderator foruma mogla da odgovara zato to je postavila uvrede na sajt?
Uili smo o tome na inform
Rekla sam ti, Endru, skinue ga ljutito e Rut.
Nije se libila da pred sinovima iskae bes. Da li je zato to je oni nisu udarali, ili iz nekog drugog ra-
zloga? Endru je bio ubeen da je lice boli koliko i njega njegovo.
A ta misli, ko je napisao sve to o tati? upita je on nesmotreno.
Ne znam ree ona ali ko god da je, uradio je neto podlo i kukaviki. Svi imaju neku tajnu. Kako
bi bilo da tvoj tata stavi na internet ono to on zna o drugima? On to nikad ne bi uinio.
Jer je to suprotno njegovom moralnom naelu, je li? ree Endru.
Ne poznaje ti svog oca toliko dobro koliko misli! povika Rut sa suzama u oima. Gubi mi se s
oiju idi pii domai briga me ta e samo idi!
Endru se vrati u svoju sobu gladan, jer se bio zaputio do kuhinje da neto pojede, a zatim je dugo le-
ao na krevetu, pitajui se da li je taj post uasna greka i koliko e gadno Sajmon povrediti svoje ukua-
ne pre nego to njegova majka shvati da on ne priznaje nikakva moralna naela.
U meuvremenu, u radnoj sobi u svom bungalovu, dva kilometra od Vidikovca, irli Molison je poku-
avala da se seti kako se briu postovi s foruma. Postovi su bili tako retki, te bi ih obino ostavila na fo-
rumu i po tri godine. Najzad je iz plakara s fiokama u uglu iskopala uputstvo za moderiranje sajta, koje je
napravila kada je tek poinjala, te je, nakon nekoliko neuspelih pokuaja, uklonila optube protiv Sajmo-
na. Uinila je to samo jer ju je Rut, koja joj se dopadala, zamolila; nije oseala nikakvu odgovornost u
vezi s tim.
A ipak, brisanje posta nije moglo da ga ukloni iz svesti onih koji su s takvom strau iekivali nad-
metanje za Barijevo mesto. Parminder Davanda je skinula post o Sajmonu Prajsu na svoj kompjuter, te
ga je neprekidno otvarala, prelazei pomno i predano preko svake reenice kao forenziar koji ispituje
vlakna na leu, traei tragove spisateljskog DNK Hauarda Molisona. Sigurno je oprezno zabaurio sve
svoje fraze, ali Parminder je bila sigurna da je prepoznala njegovu pompeznost u izrazima gospodinu
Prajsu nije strano smanjenje trokova i bude od koristi odboru zahvaljujui brojnim kontaktima.
Minda, ne zna ti Sajmona Prajsa ree Tesa Vol. Ona i Kolin su veerali sa Davandama u kuhinji
zgrade Stare parohije, a Parminder je pokrenula temu tog posta gotovo istog asa kada su im uli u kuu.
U pitanju je izuzetno neprijatan ovek, koji je mogao da se zameri ogromnom broju ljudi. Iskreno ne veru-
jem da je u pitanju Hauard Molison. Ne mogu da zamislim da bi uinio neto tako providno.
Nemoj da se zavarava, Tesa ree Parminder. Hauard e uiniti sve da izaberu Majlsa. Samo
gledaj. Sledei put e napasti Kolina.
Tesa vide da su Kolinovi zglobovi na aci kojom je drao viljuku pobeleli, te poele da Parminder
razmisli pre nego to progovori. Ona je najbolje poznavala Kolina; ona mu je prepisivala prozak.
Vikram je utke sedeo na suprotnom kraju. Njegovo prelepo lice spontano se rairi u blagi podrugljiv
osmejak. Tesa je oduvek pomalo zazirala od hirurga, kao to je to bio sluaj i sa svim ostalim izuzetno
zgodnim mukarcima. Iako joj je Parminder bila jedna od najboljih prijateljica, Tesa jedva da je pozna-
vala Vikrama, koji je radio duge smene i mnogo manje se bavio pagfordskim pitanjima od svoje supruge.
Rekla sam ti za njegov dnevni red? nastavila je Parminder da melje. Za sledei sastanak? Pre-
dlae da se rei status Poljane i hoe da taj zahtev podnesemo jarvilskom odboru, koji e uraditi reviziju
mea, kao i rezoluciju po kojoj bi izbacili kliniku za narkomaniju iz svoje zgrade. Pokuava sve to napre-
ac da izglasa, dok je Barijevo mesto upranjeno.
Neprekidno je ustajala od stola da neto donese, otvarajui vie plakara no to je potrebno, rasejana i
zamiljena. Dvaput je zaboravila radi ega je ustala, pa bi ponovo sela, praznih aka. Kud god mrdnula,
Vikram ju je posmatrao kroz guste trepavice.
Sino sam pozvala Hauarda ree Parminder i rekla mu da treba da saekamo dok ne budemo
imali pun broj odbornika, pre nego to glasamo o tako bitnim pitanjima. Samo se nasmejao; kae da ne
moemo da ekamo. Jarvil hoe da uje na stav, kae, poto im se blii revizija mea. A zapravo se boji
da e Kolin zauzeti Barijevo mesto, jer tada nee biti lako da nas sve redom prevesla. Poslala sam imej-
love svima za koje mislim da e glasati za nas, da vidim moemo li da ga pritisnemo da odloi glasanje
do sledeeg zasedanja
Duh Barija Ferbradera dodade Parminder tiho. To ubre. Nee iskoristiti Barijevu smrt da ga
porazi. Ne, ako se ja pitam.
Tesi se uini da se Vikramova usna trza. Stari Pagford, predvoen Hauardom Molisonom, uglavnom
je opratao Vikramu zloine koje njegovoj eni nije: to to je tamnoput, pametan i imuan (to je irli
Molison, ako nju pitate, smrdelo na likovanje). Tesa pomisli kako to nije poteno. Parminder je sa veli-
kim arom radila i uestvovala u svim vidovima ivota u Pagfordu: na kolskim proslavama i dobrotvor-
nim sajmovima kolaa, u lokalnoj hirurkoj praksi i optinskom odboru, a zauzvrat je dobijala samo ne-
skrivene antipatije stare garde Pagforda; a Vikramu, koji je retko uestvovao u bilo emu, svi su se divili,
laskali i govorili o njemu s naroitim potovanjem.
Molison je megaloman ree Parminder, nervozno gurajui hranu po tanjiru. Siledija i megalo-
man.
Vikram spusti no i viljuku i zavali se u stolicu.
A zato se upita on zadovoljava time da bude predsednik optinskog odbora? Zato nije pokuao
da ue u okruni odbor?
Zato to misli da je Pagford sredite sveta obrecnu se Parminder. Ti ne razume, on ne bi me-
njao mesto predsednika u pagfordskom optinskom odboru za mesto premijera. Uostalom, ne treba mu da
bude u jarvilskom odboru; tamo ve ima Obrija Folija, koji pokuava da progura njegov veliki plan.
Otre se da sprovedu reviziju mea. Rade zajedno.
Parminder oseti kao da Barijev duh lebdi nad stolom. On bi sve to objasnio Vikramu, usput ga jo i
zasmejavi; Bari je neverovatno dobro oponaao Hauardov govor, geganje, nagle probavne ispade.
Stalno joj govorim da ne treba time da se optereuje ree Vikram Tesi, koja se zapanjila kad je
shvatila da blago rumeni im ju je pogledao tim tamnim oima. Zna za onu glupu albu ona starica sa
emfizemom?
Da, Tesa zna. Svi znaju. Moramo li o tome da priamo i dok veeramo? obrecnu se Parminder,
skoi na noge i poe da rasklanja tanjire.
Tesa je pokuala da joj pomogne, ali joj Parminder odseno ree da ne ustaje. Vikram uputi Tesi je-
dva primetan saoseajni osmeh, od kojeg joj zaleprae leptirii u stomaku. Nije mogla a da se ne seti,
dok je Parminder angrljala oko stola, da su Vikram i Parminder sklopili ugovoren brak.
(To je samo upoznavanje preko porodice, rekla joj je Parminder u ranim danima njihovog prijatelj-
stva, branei se, razdraena Tesinim pogledom. Niko te ne tera da se uda, zna.
Ali joj je kasnije u nekoliko navrata govorila o nepopustljivom majinom navaljivanju da nae mua.
Kod nas Sika, roditeljima je veoma vano da im se deca venaju. To je prava opsesija, ogoreno je
rekla Parminder.)
Kolin je bez trunke aljenja gledao kako mu Parminder odnosi tanjir. Munina koja mu se komeala u
elucu bila je jo gora nego kada su on i Tesa stigli. Kao da je bio uauren u mehuru od neprobojnog sta-
kla, toliko se oseao otuenim od troje ljudi s kojima je veerao. Bio je to i te kako poznat oseaj, kao da
koraa u ogromnoj sferi briga, koja ga stee sa svih strana, i posmatra kako strahovi krue oko njega, za-
klanjajui mu pogled na ostatak sveta.
Tesa nije bila ni od kakve pomoi: namerno je bila hladna i nije pokazivala nimalo razumevanja za
njegovu kampanju za Barijevo mesto. Svrha ove veere je bila da se Kolin posavetuje s Parminder oko
letaka koje je sastavio za kandidaturu. Tesa je odbijala da se umea u to, spreavajui svaki razgovor o
strahu koji ga je polako opsedao. Odbijala je da mu bude ventil.
Pokuavajui da oponaa njenu hladnou, pretvarajui se da se, zapravo, ne raspada od samonametnu-
tog pritiska, nije joj rekao da su mu danas, dok je bio u koli, telefonirali iz Glasnika jarvilskog okruga.
Novinarka je elela da razgovara o Kristal Vidon.
Da li ju je dodirnuo?
Kolin joj je rekao da kola ne moe da otkriva podatke o uenicima, te da do Kristal moraju da dou
preko njenih roditelja.
Ve sam razgovarala s Kristal ree glas preko telefona. Samo sam elela da dobijem vau
Ali on je ve spustio slualicu, a uas mu je pomutio razum.
Zato su eleli da razgovaraju o Kristal? Zato su ga zvali? Da li je neto uradio? Da li ju je do-
dirnuo? Da li se alila?
Psiholog ga je posavetovao da se ne trudi ni da potvruje niti da osporava takve misli. Trebalo je
samo da prihvati njihovo postojanje, a zatim nastavi po starom, ali to je bilo kao da se ne poeete a ni-
kada vas nije gore svrbelo. Iznoenje prljavog vea Sajmona Prajsa na sajtu odbora zaprepastilo ga je:
strah da e biti otkriven, koji je u tolikoj meri upravljao Kolinovim ivotom, sada je imao lice, nalik
ostarelom aneliu, s demonskim umom koji kipti ispod lovakog eira na kratkim, sedim kovrdama,
iza podbulih, radoznalih oiju. Neprekidno se priseao Barijevih pria o upeatljivom stratekom umu
vlasnika bakalnice, kao i pria o mrei saveza u koju je bilo upleteno esnaest lanova pagfordskog op-
tinskog odbora.
Kolin je esto zamiljao trenutak kada e saznati da je sve gotovo: plaen lanak u novinama; ljudi
koji okreu glavu kada ue kod Molisona i Loua; direktorka koja ga zove u kancelariju da nasamo po-
priaju. Hiljadu puta je zamiljao svoj sunovrat: razotkrivanje svoje sramote, koju bi mu okaili oko vra-
ta, poput zvonca gubavcima, tako da vie nikada ne moe da je sakrije, nikada. Dobie otkaz. Moda e
zavriti u zatvoru.
Koline Tesa mu se tiho obrati; Vikram ga je ponudio vinom.
Znala je ta se zbiva s druge strane tog velikog zaobljenog ela; ne ba u detalje, ali uzrok njegove uz-
nemirenosti je ve godinama bio isti. Znala je da Kolin tu nita ne moe; takav je stvoren. Pre mnogo go-
dina, proitala je, i u njima prepoznala istinu, rei V. B. Jejtsa: Saaljenje ljubavno, / Saaljenje to nei-
skazivo, / U srcu samom / Ljubavi je skrito.{ 7 } Nasmejala se toj pesmi, i pomazila stranicu, jer je zna-
la da voli Kolina, ali i da se veliki deo te ljubavi zasniva na saoseanju.
Meutim, ponekad bi strpljenje poelo da je izdaje. I ona je katkad elela panju i podrku. Predvide-
la je da e Kolina uhvatiti panika kada mu je rekla da ima dijabetes drugog tipa, ali poto ga je uverila da
nije ozbiljno, iznenadila se kako je brzo promenio temu i opet utonuo u predizborna mozganja.
(Tog jutra za dorukom, prvi put je glukometrom izmerila nivo eera u krvi, a zatim izvadila ve na-
punjeni pric i zabila ga sebi u stomak. Bolelo je mnogo vie no kada je to inila veoma spretna Parmin-
der.
Debeli je zgrabio svoju iniju s pahuljicama i okrenuo se u stolici, zaklanjajui se od nje i prosipaju-
i mleko po stolu, po rukavu kolske koulje i kuhinjskom podu. Kolin nerazgovetno besno pisnu kada je
Debeli ispljunuo kukuruzne pahuljice u iniju i prekorno upitao majku: Doavola, jel mora to da radi
za stolom?
Ne budi tako drzak i odvratan! povikao je Kolin. I sedi pravo! Poisti taj nered! Ne obraaj se
tako majci! Izvini se!
Tesa je prebrzo izvukla iglu; raskrvarila se.
ao mi je to mi se povraa zbog toga to se puca iglom za dorukom, Tes ree Debeli ispod sto-
la, gde je kuhinjskim ubrusom brisao pod.
Tvoja majka se ne puca iglom, bolesna je! povika Kolin. I ne zovi je Tes!
Znam da ne voli igle, Stju ree Tesa, ali su je pekle oi; povredila se, a obojica su je naljutila i
povredila, raspoloenje koje ju je dralo i veeras.)
Tesa se pitala zato Parminder ne ceni Vikramovu brigu. Kolin nikada ne bi primetio da je ona pod
stresom. Moda, besno pomisli Tesa, tu i ima neega, u tim ugovorenim brakovima moja majka sva-
kako ne bi odabrala Kolina za mene
Parminder je preko stola gurala inije s vonom salatom, za desert. Tesa se, pomalo ozlojeena, pita-
la ime bi ova ponudila gosta koji nema dijabetes, ali se uteila setivi se da je kod kue u friideru eka
okoladica.
Parminder, koja je tokom veere priala pet puta vie no iko, otpoela je tiradu o svojoj erki, Su-
kvinder. Ve je Tesi preko telefona ispriala za devojinu izdaju; ali je sada za stolom sve to ponovila.
Konobarisae kod Hauarda Molisona. Ne znam, ali zaista ne znam otkud joj je to uopte palo na pa-
met. Ali Vikramu
Oni ne razmiljaju, Minda izjavi Kolin, prenuvi se iz dugog utanja. Takvi su ti tinejderi. Nije
ih briga. Svi su isti.
Koline, kakve su to gluposti? obrecnu se Tesa. Uopte nisu svi isti. Mi bismo bili presreni da
Stju nae sebi posao preko vikenda no to je nemogue.
ali Vikramu to ne smeta priala je Parminder ne obazirui se na njihove upadice. On ne vidi
nita loe u tome, zar ne?
Vikram s lakoom odgovori: U pitanju je radno iskustvo. Verovatno se nee upisati na fakultet; to
nije sramota. Nije to za svakoga. Bio bih srean da se naa Veselnica rano uda.
Ali konobarisanje
Pa, ne mogu svi da budu akademski graani, zar ne?
Ne, ona nipoto ne spada u tu grupu ree Parminder, koja se gotovo tresla od gneva i napetosti.
Ocene su joj apsolutno strahovite nita je ne zanima, nema ambicija konobarie da se ne laemo,
neu se upisati na faks ne, s takvim stavom svakako nee i to kod Hauarda Molisona o, to mora
da ga je raspametilo moja erka mu dolazi na noge, da moli za posao. Kako li joj pade na pamet
kako li joj pade na pamet?
Ni tebi se ne bi svidelo da se Stju zaposli kod nekoga kao to je Molison ree Kolin Tesi.
Ne bi me bilo briga ree Tesa. Oduevilo bi me da pokae bilo kakvu volju za radom. A koliko
vidim, njega zanimaju samo kompjuterske igrice i
Ali Kolin nije znao da Stjuart pui, stoga ona ne dovri reenicu, a Kolin ree: Zapravo, ovo ba
lii na Stjuarta. Taj bi se ubacio kod nekog koga ne volimo samo da bi nam napakostio. To bi mu se svi-
delo.
Za ime sveta, Koline, Sukvinder ne pokuava da napakosti Mindi ree Tesa.
Znai, misli da sam nerazumna? obrecnu se Parminder Tesi.
Ne, ne ree Tesa, zgroena to su tako munjevito uvueni u porodinu svau. Samo kaem da u
Pagfordu nema mnogo mesta gde deca mogu da se zaposle, zar ne?
A to uopte mora da radi? ree Parminder, diui ruke u znak oajanja i besa. Zar joj ne daje-
mo dovoljno novca?
Drugaije je kad sam zaradi novac, zna valjda ree Tesa.
Tesina stolica je bila okrenuta ka zidu prekrivenom fotografijama njihove dece. esto je tu sedela, te
je prebrojala koliko se puta koje dete pojavljuje na njima: Dasvant osamnaest; Radpal devetnaest; i
Sukvinder devet. Na zidu se nalazila samo jedna slika koja je ovekoveila Sukvinderina dostignua: fo-
tografija vinterdaunskog veslakog tima na dan kada su pobedili kolu Sveta Ana. Bari je svim roditelji-
ma dao po jedan uveani primerak ove fotografije, na kojoj su Sukvinder i Kristal Vidon bile u sredini
vrste od osam devojaka, zagrljene, iroko se osmehujui i skakuui, pa su obe ispale pomalo mutne.
Bari bi, pomisli ona, urazumio Parminder. On je bio most izmeu majke i erke, jer su ga obe oboa-
vale.
Tesa se, ne prvi put, zapita ima li ikakve veze to to nije rodila svog sina. Da li joj je bilo lake da na
njega gleda kao na zasebno bie nego da je od njene krvi i mesa? Njene eerake, zatrovane krvi
Debeli je odnedavno prestao da je oslovljava sa mama. Morala je da se pretvara da joj to nije vano,
jer se Kolin mnogo ljutio zbog toga; ali kad god bi Debeli rekao Tesa, imala je utisak da joj neko zariva
iglu u srce.
I njih etvoro dovrie svoje hladno seckano voe u tiini.

VII

U beloj kuici koja se uzdizala visoko iznad grada, Sajmon Prajs se ivcirao i durio. Dani su prolazili.
Optuujui post je nestao s foruma, ali je Sajmon i dalje bio u oku. Ako bi povukao kandidaturu, to bi se
protumailo kao priznavanje krivice. Policija mu nije zakucala na vrata povodom kompjutera; Sajmon je
sada gotovo zaalio to ga je bacio sa starog mosta. S druge strane, nije mogao da proceni da li je umislio
podozriv kez slubenika u garai kada mu je pruio kreditnu karticu. Na poslu se dosta prialo o tehnolo-
kom viku, te je Sajmon jo uvek strahovao da e njegovi efovi saznati za post i tako utedeti trokove
za otpremninu otputajui njega, Dima i Tomija.
Endru je posmatrao i ekao, iz dana u dan sve vie gubei nadu. Pokuao je da pokae svetu ko je nje-
gov otac, a svet je, kako mu se inilo, samo slegnuo ramenima. Endru je zamiljao da e neko iz tampari-
je ili odbora istupiti i Sajmonu staviti do znanja: da nije dostojan da se nadmee s drugim ljudima, da je
nepodoban i ispod proseka, te da ne sramoti sebe i svoju porodicu. Ali nita se nije dogodilo, izuzev to
je Sajmon prestao da govori o odboru i da telefonira glasaima u nadi da e pridobiti njihove glasove, a
leci koje je odtampao na poslu posle radnog vremena stajali su netaknuti u kutiji na tremu.
A onda, bez upozorenja ili fanfara, stigla je pobeda. Sputajui se u petak vee niz mrano stepenite
u potrazi za hranom, Endru zau Sajmona kako kruto govori preko telefona u dnevnoj sobi, te zastade da
saslua.
povuem svoju kandidaturu govorio je. Da. Pa, iskrslo je neto privatno. Da. Da. Aha, tako
je. Vai. Hvala vam.
Endru u kako Sajmon sputa slualicu.
Pa, gotovo je ree Sajmon eni. Diem ruke od toga, kad ve prireuju takva sranja.
uo je majku kako prigueno odobrava i pre nego to je stigao da se skloni, Sajmon je izaao u hod-
nik ispod njega, duboko udahnuo i stigao da zaurla samo prvo slovo Endruovog imena, pre nego to je
shvatio da sin stoji pred njim.
ta radi to?
Sajmonovo lice je bilo napola u senci, osvetljeno samo s ono malo svetlosti izbegle iz dnevne sobe.
Hteo sam da popijem neto slaga Endru; njegov otac nije voleo da deaci sami uzimaju hranu.
Za vikend poinje da radi kod Molisona, zar ne?
Aha.
Dobro, pa, sluaj paljivo. Hou da mi iskopa sve to moe o tom kopilanu, jes me razumeo?
Bilo kakvu prljavtinu. I o njegovom sinu, ako neto uje.
U redu ree Endru.
A onda u ja njima to da stavim na jebeni sajt ree Sajmon i vrati se u dnevnu sobu. Duh jebe-
nog Barija Ferbradera, nije nego.
Dok je sakupljao na tanjir komadie hrane koje niko nee primetiti, negde secnuvi kriku, negde gra-
bei akom, kroz Endruov um odzvanjala je pobednika pesmica: Zaustavio sam te, ubre jedno. Zausta-
vio sam te.
Uinio je tano ono to je zacrtao: Sajmon nije imao pojma ko je njegove ambicije pretvorio u prah i
pepeo. Tupan je ak od Endrua traio da mu pomogne da se osveti; potpuni preokret, jer kad je Endru sa-
optio roditeljima da se zaposlio u bakalnici, Sajmon je bio besan.
Budalo jedna. A ta e s jebenom alergijom?!
Mislio sam da probam neto novo da ne jedem kikiriki, lenike i ostalo ree Endru podrugljivo.
Nemoj da mi se pravi pametan, Roavi. ta ako sluajno pojede neki, kao u Svetom Tomi? Misli
da emo opet da prolazimo kroz ta sranja?
Ali Rut je podrala Endrua, rekavi Sajmonu da je Endru dovoljno odrastao i dovoljno pametan da se
sam brine o sebi. Kada je Sajmon izaao iz sobe, pokuala je da objasni Endruu da se Sajmon samo brine
za njega.
Njega jedino brine da li e morati da propusti utakmicu dana ako bude morao da me vodi u bolni-
cu.
Endru se vratio u svoju sobu, seo i jednom rukom trpao hranu u usta, a drugom razmenjivao SMS-ove
s Debelim.
Mislio je da je sve svreno, gotovo, minulo. Endru nikada nije imao prilike da posmatra prvi siuni
mehuri kad kvasac pone da vri, nagovetaj neizbene alhemijske transformacije.

VIII

Selidba u Pagford bila je neto najgore to se Gaji Boden dogodilo. Osim povremenih poseta ocu u Re-
dingu, London je bio ceo njen svet. Gaja je s takvom nevericom primila Kejinu najavu selidbe u varoicu
na zapadu zemlje da je prolo nekoliko nedelja pre nego to je to shvatila ozbiljno. Mislila je da je u pi-
tanju jedan od Kejinih hirova, kao one dve kokoke koje je kupila da gaji u malom dvoritu iza njihove
kue u Hakniju (a koje je, nedelju dana poto ih je kupila, ubila lisica), ili kao kad je odluila da im upro-
pasti pola erpi u kui i ostavi trajni oiljak na ruci kuvajui marmeladu, iako gotovo nikad nije kuvala.
Otrgnuta od prijatelja koje je poznavala jo od osnovne kole, od doma u kojem je ivela od osme go-
dine, od vikend-provoda koji je, sve ee, podrazumevao urbane vidove zabave, Gaja je, uprkos molba-
ma, pretnjama i protestima, baena u ivot kakav nije ni sanjala da postoji. Kaldrmisane ulice, radnje
koje ne rade posle est po podne, drutveni ivot koji se, naizgled, odvijao oko crkve, gde se esto moe
uti samo ptiji poj i nita drugo: Gaja se oseala kao da je propala kroz neki portal u svet izgubljen u
vremenu.
Ona i Kej su se uvek drale zajedno (jer njen otac nikada nije iveo s njima, a Kejine dve naredne
veze nikad nisu ozvaniene), prepirale se, teile i tokom godina sve vie postajale nalik cimerkama. Me-
utim sada, kada bi pogledala s druge strane trpezarijskog stola, Gaja bi videla samo neprijatelja. Njena
jedina elja bila je da se vrati u London, kako god, i da to vie unesrei Kej, iz osvete. Nije mogla da se
odlui da li bi Kej vie kaznila kad bi pala na svim zavrnim ispitima, ili kad bi sve poloila i pokuala
da nagovori oca da se preseli kod njega i da u Londonu zavri vie razrede. U meuvremenu, morala je
da ivi u tuem svetu, gde su njen izgled i naglasak, nekada ulaznice u najprobranija drutva, neto nepo-
desno.
Gaja nije elela da postane jedna od popularnih uenica u Vinterdaunu: svi ti ljudi su joj bili jadni,
sa svojim zapadnjakim akcentima i nesposobni za provod. Tako je reila da se drui sa Sukvinder Da-
vandom, delom da bi toj kul ekipi pokazala kako su joj smeni, a delom jer joj je prijalo druenje sa
svakim koga smatraju autsajderom.
To to je Sukvinder pristala da se pridrui Gaji u konobarisanju samo je uvrstilo njihovo prijatelj-
stvo. Na njihovom narednom dvoasu iz biologije, Gaja se otvorila kao nikad do tada, te je Sukvinder
najzad otkrila deo tajanstvenih razloga zbog kojih je ova prelepa, nova kul uenica izabrala nju za prijate-
ljicu. Podeavajui mikroskop na kome su radile, Gaja promrmlja: Ovde je sve tako prokleto belo, zar
ne?
Sukvinder zau sebe kako kae: Aha pre nego to joj je do mozga doprlo pitanje. Gaja je nasta-
vila da pria, ali je Sukvinder tek delimino sluala. Tako prokleto belo. Pa, valjda je i bilo.
U Svetom Tomi su je, kao jedinu tamnoputu uenicu, naterali da izae pred razred i da pria o religiji
Sika. Pokorno je stajala pred tablom i ispriala priu o Guruu Nanaku, osnivau sikizma, koji je nestao u
reci, i svi su verovali da se udavio, ali je on posle tri dana izaao iz vode ne bi li obznanio: Ne postoje
hinduisti, ne postoje muslimani.
Ostala deca su se cerekala uvi da je neko preiveo tri dana pod vodom. Sukvinder nije imala hra-
brosti da im ukae na to da je i Isus stradao te da se podigao iz mrtvih. Skratila je priu o Guruu Nanaku,
oajniki prieljkujui da se to pre vrati na svoje mesto. Svega nekoliko puta u ivotu je posetila gur-
dvaru; u Pagfordu je nisu imali, a ona u Jarvilu je bila mala i, sudei po prii svojih roditelja, puna ama-
ra, koji nisu bili njihova kasta. Sukvinder nije bilo jasno zato je to bitno, jer je znala da je, po uenju
Gurua Nanaka, izriito zabranjno deliti se na kaste. Sve ju je veoma zbunjivalo, pa je jednostavno nasta-
vila da uiva u okoladnim uskrnjim jajima i ukraavanju jelke, dok su joj knjige koje ih je Parminder te-
rala da itaju, s priama o ivotima guru i naela Kalse, bile izuzetno teke.
Zbog poseta majinoj porodici u Birmingemu, ulicama u kojima su gotovo svi bili tamnoputi, s rad-
njama punim sarija i indijskih zaina, Sukvinder se oseala neprilagoeno i promaeno. Njeni roaci su
govorili pandabi podjednako dobro kao i engleski; roake su bile zgodne i moderne. Smejale su se nje-
nom zapadnjakom kotrljajuem r i nedostatku stila, a Sukvinder je mrzela da joj se neko smeje. Pre
nego to je Debeli Vol poeo svakodnevno da je mui, pre nego to su njihov razred podelili na grupe,
dok nije bila na meti Dejna Talija, zaista je uivala u povratku u Pagford. Tada joj se on inio kao raj.
Dok su petljale sa staklenim ploicama, nisko pognutih glava kako ne bi privukle panju gospoe
Najt, Gaja je Sukvinder ispriala sve o svom ivotu u gimnaziji Gravener u Hakniju; iz nje je potekla bu-
jica rei. Opisivala je prijatelje koje je ostavila; jedan od njih, Harpit, zvao se isto kao i Sukvinderin naj-
stariji roak. Priala je o urel, crnkinji, najpametnijoj devojici u njihovoj grupi; i o Den, iji je brat
bio Gajin prvi deko.
Iako ju je veoma zanimalo sve to joj je Gaja govorila, Sukvinder odluta zamiljajui kolski zbor
gde bi oko jedva razaznalo svaki detalj kaleidoskopa svih moguih boja koe, od beline ovsene kae do
mahagonija. Tu u Vinterdaunu zift-crna kosa azijske dece bola je oi u moru mijesmee i bledoplave. U
mestu kao to je Gravener, Debeli Vol i Dejn Tali bili bi moda u manjini.
Sukvinder je stidljivo upita:
Zato ste se preselili?
Zato to je moja majka htela da bude blizu svog deka, onog drkadije promrmlja Gaja. Gavina
Hjuza, jel ga zna?
Sukvinder odmahnu glavom.
Verovatno si ih ula kako se jebu ree Gaja. Cela ulica ih uje kad se dohvate. Ostavi nekad
otvoren prozor.
Sukvinder se trudila da ne pokae zaprepaenje, ali pomisao da bi mogla da uje svoje roditelje,
koji su u braku, kako vode ljubav nimalo joj se nije sviala. Gaja je pocrvenela; ne od stida, pomisli Su-
kvinder, ve od besa. Ima da je utne. Ona se samo zavarava. A on jedva eka da ode poto zavre.
Sukvinder nikada ne bi govorila tako o svojoj majci, niti bi to inile bliznakinje Ferbrader (koje su
joj, teoretski, jo uvek bile najbolje drugarice). Nim i ivon su zajedno radile za mikroskopom nedaleko
od njih. Otkako im je otac umro, kao da su se zatvorile u sebe, okrenute jedna drugoj, udaljavajui se od
Sukvinder.
Endru Prajs je gotovo netremice zurio u Gaju kroz uski procep izmeu belih lica koja su ih okruiva-
la. Sukvinder, koja je to primetila, mislila je da Gaja toga nije svesna, ali nije bila u pravu. Gaja se pro-
sto nije trudila ni da mu uzvrati pogled ni da ga zadivi, jer je navikla da deaci zure u nju; to joj se doga-
a jo od dvanaeste godine. Dva deaka iz estog razreda su poela sve ee da se pojavljuju u hodnici-
ma, kada ona poe sa asa na as, isuvie esto da bi to bila sluajnost, i obojica su bili zgodniji od En-
drua. Meutim, nijedan od njih nije mogao da se uporedi s momkom s kojim je Gaja izgubila nevinost
uoi selidbe u Pagford.
Jedva je podnosila injenicu da Marko de Luka jo uvek postoji na ovom svetu i da je od njega raz-
dvaja dvesta dvanaest kilometara bolnog, beskorisnog prostora.
Ima osamnaest godina rekla je Sukvinder. Poluitalijan je. Odlino igra fudbal. Treba da ide na
probu za mladi tim Arsenala.
Gaja i Marko su spavali etiri puta pre no to je ona otila iz Haknija, i svaki put su krali kondome
iz Kejinog nonog stoia. elela je da Kej zna na ta ju je naterala, ne bi li se utisnula u Markovo sea-
nje jer je bila primorana da ga ostavi.
Sukvinder je sluala, opinjena, ali nije priznala Gaji da je ve videla Marka na fejsbuk profilu svoje
nove prijateljice. U celom Vinterdaunu nije bilo nikog nalik njemu: izgledao je kao Doni Dep.
Gaja se nagnu nad sto, odsutno se igrajui fokusom na mikroskopu, dok je s druge strane uionice En-
dru Prajs i dalje piljio u nju kad god bi ugrabio priliku da ga Debeli ne primeti.
Moda e mi ostati veran. urel pravi urku u subotu uvee. Pozvala ga je. Kune se da e motriti na
njega. Ali sranje, tako bih volela da
Gledala je u sto, namerno zamutivi svoje pegave oi, a Sukvinder ju je ponizno posmatrala, oarana
njenom lepotom i beskrajno zadivljena njenim ivotom. Pomisao da imate jedan drugaiji svet, kome pot-
puno pripadate, gde ste imali deka fudbalera i kul drutvance, dobre prjatelje sve je to za Sukvinder,
makar vas na silu otrgli iz tog sveta, bilo zadivljujue, neto na emu joj je zavidila.
Za vreme pauze za ruak zajedno su se odetale do radnji, to Sukvinder gotovo nikad nije inila; ona
i bliznakinje Ferbrader su obino jele u menzi.
Dok su sedele na ploniku ispred trafike u kojoj su kupile sendvie, zaue kako neko urla:
Tvoja jebena keva je ubila moju baku!
Svi vinterdaunski uenici okupljeni oko trafike radoznalo se osvrnue da vide ko galami, a isto uini i
Sukvinder, podjednako zbunjena. Zatim spazi Kristal Vidon, koja je stajala s druge strane ulice, upirui
zdepastim prstom kao pitoljem. S njom su bile jo etiri devojice, sve nanizane du plonika, zausta-
vljene protokom saobraaja.
Tvoja jebena keva je ubila moju baku! Najebala je, a i ti si!
Sukvinder kao da se istopila utroba. Svi su zurili u nju. Nekoliko devojica iz treeg razreda otra s
poprita. Sukvinder je oseala kako se prolaznici pretvaraju u znatieljni opor koji pomno slua. Kristal
i njena druina su cupkale na vrhovima prstiju, ekajui da se napravi prolaz izmeu automobila.
O emu to pria? upita Gaja Sukvinder, kojoj su se usta toliko osuila da nije mogla da odgovori.
Nije bilo svrhe da bei. Ne bi umakla. Lijen Karter je bila najbra devojica u njihovoj generaciji. inilo
se da je svet stao, izuzev automobila koji su prolazili, pruajui joj poslednjih nekoliko sekundi bezbed-
nosti.
A onda se pojavi Dasvant, u pratnji nekoliko momaka iz estog razreda.
Kako si, Veselnice? ree ona. ta ima?
Dasvant nije ula Kristal; bila je to srena okolnost to je naila sa svojom pratnjom. S druge strane
ulice, Kristal i njene drugarice se okupie pognutih glava da smisle ta e dalje.
Evo, dobro ree Sukvinder, oamuena od olakanja zbog privremenog odlaganja pogubljenja.
Nije smela pred deacima da kae Daz ta se dogaa. Dvojica su bili visoki skoro metar i osamdeset.
Svi su zurili u Gaju.
Daz i njeni prijatelji krenue ka trafici, a Sukvinder, munjevito pogledavi Gaju, poe s njima. Obe
su kroz izlog posmatrale Kristal i njeno drutvo kako se udaljavaju, osvrui se na svakih nekoliko kora-
ka.
ta to bi? upita Gaja.
Njena prabaka je bila pacijentkinja moje mame, i umrla je ree Sukvinder. Toliko joj se plakalo
da ju je zabolelo grlo.
Tupava kuka ree Gaja.
Ali Sukvinderini potisnuti jecaji nisu bili samo posledica straha i oka. Kristal joj se veoma sviala,
a znala je da se i ona svia Kristal. Sva ta popodneva na kanalu, sve te vonje minibusom; poznavala je
anatomiju Kristalinih lea i ramena bolje no sopstvenu.
Vratile su se u kolu sa Dasvant i njenim drugovima. Najzgodniji momak je zapodenuo razgovor s
Gajom. Dok su skrenuli kod kapije, ve ju je zadirkivao zbog londonskog akcenta. Sukvinder nigde nije
videla Kristal, ali je izdaleka spazila Debelog Vola, kako se klati kraj Endrua Prajsa. Svuda bi prepozna-
la njegovo oblije, njegov hod, kao kad instinktivno primetite pauka koji se prikrada preko mranog
poda.
Dok se pribliavala koli, proimali su je talasi munine. Od sada pa nadalje bie ih dvoje: Debeli i
Kristal zajedno. Svi su znali da su u emi. I Sukvinder zamisli ivu sliku kako krvari na podu dok je Kri-
stal i njena banda utiraju, a Debeli gleda i smeje se.
Moram u klozet ree ona Gaji. Vidimo se gore.
Utrala je u prvi enski toalet pored kojeg su prole, zakljuala se u kabinu i sela na poklopljenu klo-
zetsku olju. Kad bi mogla da umre da zauvek nestane ali neprobojni zidovi oko nje odbijali su da
popuste, a njeno telo, njeno mrsko hermafroditsko telo je, kao i uvek, uporno i tupavo, nastavljalo da
ivi
Zaula je zvono za poetak popodnevne nastave, skoila i izjurila iz toaleta. Po hodniku su se valjale
kolone. Ona se okrenu i izjuri iz zgrade.
I drugi su beali sa asova. Kristal je beala, kao i Debeli. Kad bi samo uspela da pobegne i da se ne
pojavi danas popodne, moda bi mogla da smisli kako da se zatiti pre nego to se sutra vrati. Ili da mo-
da iskoi pred automobil. Zamiljala ga je kako udara u njeno telo i smrskava joj kosti. Koliko brzo bi
tako umrla, izlomljena na putu? I dalje joj je vie prijala pomisao na davljenje, na hladnu istu vodu koja
je uspavljuje zauvek: san bez snova
Sukvinder? Sukvinder!
eludac joj se okrenu. Tesa Vol je hitala k njoj preko parkinga. Sumanuto, ali Sukvinder na tren htede
da pobegne, no svest o uzaludnosti te zamisli nadvladala, te samo stade i saeka da joj Tesa prie; mrzela
je i nju, i njeno glupo runo lice, i njenog zlog sina.
Sukvinder, ta to radi? Kuda si krenula?
Nije mogla da smisli nikakvu la. Beznadeno slegnuvi ramenima, ona joj se prepusti.
Tesa nije imala seanse sve do tri. Umesto da odvede Sukvinder u direktorovu kancelariju i prijavi da
je pokuala da pobegne sa asa, odvela ju je svoju kancelariju, s nepalskom tapiserijom i posterima za
Deju liniju. Sukvinder tu nikada nije bila.
Tesa joj je priala, pravei kratke pauze kako bi je podstakla da se ukljui, a onda bi opet nastavljala,
dok je Sukvinder sedela sa znojavim dlanovima, pogleda uprtog u cipele. Tesa poznaje njenu majku
Ona e rei Parminder da je pokuala da pobegne s asova ali ta ako joj objasni zato? Da li bi Tesa
htela, mogla da je zatiti? Ne od svog sina; Debelom nije mogla nita, to je bila javna tajna. Ali od Kri-
stal? Kristal je dolazila na savetovanja
Koliko bi je gadno prebila ako je tui? Dodue, dobie batine i ako je ne tui. Kristal je jedva ekala
da na nju nahuka itavu svoju grupicu
li se neto dogodilo, Sukvinder?
Ona klimnu glavom. Tesa, ohrabrena, upita: Moe li mi rei ta?
I Sukvinder joj ispria.
Bila je sigurna da je jedva primetno zatezanje Tesinog ela odavalo jo neto osim saoseanja. Mo-
da se Tesa brinula kako e Parminder reagovati na vest da se po varoi die buka oko toga da li je
ispravno leila gospou Ketrin Vidon. Sukvinder nije ni to smetnula s uma dok je sedela u klozetu, pri-
eljkujui smrt. Ili je moda Tesin izraz nelagode bio izazvan oklevanjem da se uhvati u kotac s Kristal
Vidon; bez sumnje je Kristal bila i njena miljenica, kao to je bila miljenica gospodina Ferbradera.
Kroz Sukvinderino oajanje, strah i samoprezir probi se ustar, eui oseaj nepravde i razveja taj
splet briga i strahova koji su je svakodnevno sputavali; setila se Kristal i njenih drugarica, spremnih na
juri; setila se Debelog u klupi iza sebe kako joj apue otrovne rei na svakom asu matematike, kao i
poruke koju je jutros obrisala s fejsbuka:
Lz-bj-ka, -stvo, . ena koja osea seksualne sklonosti prema drugim enama. Vidi pod: Sapfi-
zam; stanovnica ostrva Lezbos.
Ne znam odakle zna za to ree Sukvinder, dok joj je bubnjalo u uima.
Zna? upita Tesa, jo uvek izoblienog lica.
Da su podneli albu zbog onog to se desilo s mojom mamom i njenom prabakom. Kristal i njena
majka ne razgovaraju sa ostatkom rodbine. Moda joj je ree Sukvinder upitno Debeli rekao?
Debeli? ponovi Tesa, ne shvatajui.
Pa znate, zato to se viaju ree Sukvinder. On i Kristal? Zabavljaju se? Pa joj je moda on re-
kao.
Osetila je gorko zadovoljstvo gledajui kako s Tesinog lica nestaje i poslednji trag profesionalne
smirenosti.

IX

Kej Boden nije elela da ikad vie kroi u Majlsovu i Samantinu kuu. Nije mogla da im oprosti to su
bili svedoci Gavinove parade ravnodunosti, niti je mogla da zaboravi Majlsov nadobudni smeh, njegov
stav prema Belapelu i podrugljivost s kojom su on i Samanta govorili o Kristal Vidon.
Uprkos Gavinovom izvinjenju i mlakom uveravanju da mu je i te kako stalo do nje, Kej ga je stalno
zamiljala kako sedi obraz uz obraz sa Meri na kauu; kako skae sa stolice da joj pomogne oko tanjira;
kako je prati kui po mraku. Kada joj je Gavin nekoliko dana kasnije rekao da ide na veeru kod Meri,
jedva je obuzdala gnev, jer u njenoj kui u Ulici Houp nikad nije pojeo nita vie od tosta.
Ako joj i nije bilo dozvoljeno da kae ita loe o udovici, o kojoj je Gavin govorio kao da je u pita-
nju Majka Boja, Molisonovi su bili neto drugo.
Moram priznati da mi se Majls nije mnogo svideo.
Nije mi ba najbolji drug.
Ako mene pita, loe se pie klinici za bolesti zavisnosti ako njega izaberu.
Sumnjam da e to ita promeniti.
Gavinova ravnodunost za muke drugih ljudi oduvek je izluivala Kej.
Zar nema nikoga ko bi se zauzeo za Belapel?
Kolin Vol, valjda ree Gavin.
I tako je u ponedeljak u osam uvee Kej dola do kue Volovih i pozvonila na vrata. S prvog stepeni-
ka mogla je da razazna obrise crvenog forda fijeste koji je pripadao Samanti Molison, parkiranog tri kue
dalje. Taj prizor je njenoj elji za borbom udahnuo dodatan polet.
Vrata Volovih otvorila je niska neugledna zdepasta ena u arenoj, runo bojenoj suknji.
Zdravo ree Kej. Ja sam Kej Boden i elela bih da razgovaram s Kolinom Volom.
Na deli sekunde, Tesa je samo zurila u privlanu mladu enu na pragu svoje kue, koju dotad nije vi-
dela. Pade joj na um najudnija pomisao: da je Kolin vara i da je njegova ljubavnica dola da joj to sa-
opti.
Oh da uite. Ja sam Tesa.
Kej savesno obrisa cipele o otira i poe za Tesom u dnevnu sobu, koja je bila manja, ofucanija, ali i
prijatnija od salona Molisonovih. U fotelji je sedeo krupan, proelav mukarac, visokog ela, u krilu je
drao belenicu i hemijsku olovku.
Koline, ovo je Kej Boden ree Tesa. Htela bi da razgovara s tobom.
Tesa spazi Kolinov preneraen i obazriv pogled te smesta shvati da ni on ne poznaje tu enu. Stvarno,
pomisli ona, pomalo postieno, ta e ti sve pasti na pamet?
Izvinite to vam upadam ovako nenajavljeno ree Kej, dok je Kolin ustajao da se rukuje s njom.
Pozvala bih vas telefonom, ali ste
Nema nas u imeniku, tako je ree Kolin. Bio je znatno vii od Kej, sa sitnim oima iza naoara.
Sedite, molim vas.
Hvala. Dolazim zbog izbora ree Kej. Izbora za otinski odbor. Vi se kandidujete protiv Majlsa
Molisona, zar ne?
Tako je ree Kolin nervozno. Bio je uveren da zna ko je ona: ona novinarka koja je htela da pria
s Kristal. Uli su mu u trag Tesa nije trebalo da je pusti u kuu.
elim da znam da li mogu bilo kako da pomognem ree Kej. Ja sam socijalna radnica, uglavnom
radim na podruju Poljane. Imam podatke o belapelskoj klinici za odvikavanje od bolesti zavisnosti,
koju bi Molison tako rado eleo da zatvori. ula sam da se vi zalaete za kliniku, da biste eleli da nasta-
vi da radi?
Od naglog olakanja i zadovoljstva umalo se zakikotao.
O, da ree Kolin zato da ne! Da, to je moj prethodnik. to jest, prethodni odbornik Bari
Ferbrader on se svojski protivio zatvaranju klinike. Ba kao i ja.
Pa, razgovarala sam s Majlsom Molisonom i on mi je sasvim jasno stavio do znanja da smatra da se
ne isplati da klinika radi. Iskreno, mislim da je krajnje neupuen i da povrno gleda na uzroke i leenje
bolesti zavisnosti, kao i na dobrobit koja proistie iz rada Belapela. Ako optina odbije da obnovi zakup
zgrade, a okrug obustavi finansiranje, postoji opasnost da ljudi u veoma tekom stanju ostanu bez ikakve
podrke.
Da, da, razumem ree Kolin. O, da, potpuno se slaem.
Bio je zapanjen i polaskan to je ta privlana mlada ena veeras dola njemu na vrata i ponudila se
da mu bude saveznica.
Da li ste za oljicu aja ili kafe, Kej? upita Tesa.
Oh, hvala ree Kej. aj, moliu, Tesa. Bez eera.
Debeli je bio u kuhinji i preturao po friideru. Jeo je neprekidno i neumereno, ali je ostajao krljav,
ne nabacivi ni kilogram. Iako se ve otvoreno zgrozio nad njima, inilo se da vie ne mari za Tesine ve
napunjene priceve, koji su stajali u bolnikibeloj kutiji odmah pored sira.
Tesa prie ajniku, vrativi misli na ono to ju je titalo otkako joj je Sukvinder ranije nagovestila: da
su Debeli i Kristal u emi. Nije nita pitala Debelog, niti je ta spomenula Kolinu.
to je Tesa vie razmiljala o tome, sve je vie verovalo da to nije istina. Bila je sigurna da Debeli
ima toliko visoko miljenje o sebi da mu nijedna devojka ne bi bila dovoljno dobra, posebno ne devojka
poput Kristal. Sigurno se ne bi
Srozao na taj nivo? Je li tako? Zar to misli?
Ko je to? upita Debeli Tesu, usta punih hladne piletine, dok je pristavljala vodu za aj.
ena koja hoe da pomogne tvom tati da pobedi na izborima za odbornika odgovori Tesa, petlja-
jui po plakarima u potrazi za keksom.
Zato? Jel se loi na njega?
Uozbilji se, Stju ree Tesa srdito.
On izvue nekoliko renjeva tanko seene unke iz otvorenog pakovanja i poe da ubacuje, jedan po
jedan, u ve puna usta, kao maioniar kad trpa svilene maramice u aku. Debeli bi ponekad i po deset
minuta stajao pred otvorenim friiderom, skidajui foliju s pakovanja, ubacujui komade hrane pravo u
usta. Kolin se gnuao te njegove navike, kao i gotovo svih ostalih oblika njegovog ponaanja.
Zato hoe da mu pomogne, ozbiljno? upita on, progutavi meso koje je natrpao u usta.
Hoe da belapelska klinika za leenje bolesti zavisnosti nastavi da radi.
to, jel ona neka narkomanka?
Ne, nije narkomanka ree Tesa, razdraeno shvativi da je Debeli dokrajio poslednja tri oko-
ladna keksa i ostavio prazne omotae na polici. Ona je socijalna radnica i smatra da ta klinika mnogo
pomae ljudima. Tvoj otac eli da sprei zatvaranje, ali Majls Molison misli da od nje nema velike vaj-
de.
Pa, ne bi se reklo da joj dobro ide. Poljana je prepuna duvaa lepka i pajdomana.
Da je rekla da Kolin hoe da zatvori kliniku, Tesa je znala da bi Debeli smesta pronaao razlog da
ostane otvorena.
Treba da ode u advokate, Stju rekla mu je, kad je vrh ajnika poeo da podrhtava.
Kada se Tesa vratila u dnevnu sobu s posluavnikom, zatekla je Kej kako provodi Kolina kroz gomilu
tampanog materijala koji je povadila iz svoje velike torbe.
dva terapeuta delimino plaa odbor, a delom jedna veoma dobra humanitarna organizacija Ak-
cijom protiv zavisnosti. Tu je i socijalna radnica koja radi pri klinici, Nina, ona mi je i dala sve ovo
o, mnogo vam hvala ree Kej, osmehujui se Tesi kada je spustila olju aja na stoi kraj nje.
Za svega nekoliko minuta, Kej su Volovi prirasli za srce vie no iko drugi u Pagfordu. Kada je ula,
Tesa je nije odmerila od glave do pete, nije bilo otre procene njenih fizikih mana i stila odevanja. Njen
suprug, iako veoma nervozan ovek, delovao je pristojno i iskreno u svojoj odlunosti da sprei otceplje-
nje Poljane.
Da li je to londonski akcenat, Kej? upita Tesa, umaui obian keks u aj. Kej klimnu glavom.
ta te dovodi u Pagford?
Ljubavna veza ree Kej. Izgovorila je to bez trunke zadovoljstva, iako su se ona i Gavin zvanino
pomirili. Okrenula se ponovo ka Kolinu.
Ne razumem kakva je veza izmeu optinskog odbora i klinike.
O, zgrada je u vlasnitvu optine ree Kolin. U pitanju je stara crkva. Uskoro istie ugovor o za-
kupu.
Znai, lak nain da ih isteraju.
Ba tako. ta rekoste, kada ste razgovarali s Majlsom Molisonom? upita Kolin, istovremeno se i
nadajui i strepei da e uti kako ga je Majls pominjao.
Veerali smo zajedno, u pretproli petak objasni Kej Gavin i ja
A, vi ste Gavinova devojka! ubaci se Tesa.
Da. U svakom sluaju, nekako smo se dotakli prie o Poljani
To je neizbeno ree Tesa.
i Majls je pomenuo Belapel, a ja sam bila krajnje krajnje uznemirena nainom na koji je go-
vorio o tim pitanjima. Rekla sam mu da trenutno radim s jednom porodicom Kej se seti kako se izlanula
za Vidonove i paljivo nastavi i ako majci uskrate metadon, gotovo je izvesno da e ponovo poeti da
se prostituie.
To mi lii na Vidonove ree Tesa, smrknuvi se.
Ja da, zapravo i govorim o Vidonovima ree Kej.
Tesa posegnu za jo jednim keksom.
Ja sam Kristalina savetnica u koli. Ovo je, valjda, ve drugi put da njena majka prolazi kroz Bel-
apel, zar ne?
Trei ree Kej.
Znamo Kristal otkad je imala pet godina: bila je u razredu s naim sinom u osnovnoj koli ree
Tesa. Zaista je imala uasno detinjstvo.
Svakako ree Kej. A zapravo je neverovatno dobroduna.
Oh, slaem se ree Kolin svesrdno.
Seajui se Kolinovog neumoljivog odbijanja da ukine Kristalinu dopunsku nastavu nakon njenog kri-
ka na zboru, Tesa zaueno izvi obrve. A zatim se zapita, uz muan trzaj u stomaku, ta bi Kolin rekao da
Sukvinder nije pogreila ili lagala. Ali Sukvinder sigurno nije u pravu. Ona je tako stidljiva i naivna de-
vojka. Verovatno je pogreno protumaila ili preula
Hou da kaem kako Teri pokree jedino strah da ne izgubi decu ree Kej. Zasad jo uvek uspe-
va da se izbori s tim; njena terapeutkinja u klinici mi je rekla da se nazire promena u Terinom ponaanju.
Ako zatvore Belapel, sve pada u vodu i bog sveti zna ta e se desiti s tom porodicom.
To je sve vrlo korisno ree Kolin, ozbiljno klimajui glavom, poevi da hvata beleke na pra-
znom listu u belenici. Vrlo korisno, i te kako. Rekli ste da imate statistiku o ljudima koji se uspeno
odvikavaju?
Kej poe da pretura po odtampanim listovima, traei i taj podatak. Tesi se inilo da Kolin samo po-
kuava da ponovo pridobije Kejinu panju. Oduvek je bio slab na lepotu i saoseajnost.
Tesa savaka jo jedan keks, i dalje razmiljajui o Kristal. Njihove nedavne seanse nisu bile bogzna
koliko plodonosne. Kristal je bila krajnje hladna i suzdrana. Ni danas nije bio izuzetak. Izvukla je od
Kristal obeanje da nee ponovo progoniti i maltretirati Sukvinder Davandu, ali iz Kristalinog dranja
moglo se naslutiti da ju je Tesa izneverila, da je izgubila njeno poverenje. Moda je za to bila kriva i Ko-
linova dopunska nastava. Tesa je mislila da su ona i Kristal uspostavile dovoljno jaku vezu koja bi tome
odolela, iako ta veza nije bila ni priblina onoj koju je Kristal imala s Barijem.
(Tesa je bila tu, na mestu dogaaja, onog dana kada je Bari doao u kolu s trenaerom za veslanje,
traei regrute za tim koji je pokuavao da pokrene. Nju su pozvali iz zbornice u fiskulturnu salu, jer je
nastavnica fizikog bila na bolovanju, a jedini nastavnik za zamenu koga su nali za tako kratko vreme bio
je muko.
Devojice sa etvrte godine, u svojim ortsevima i pamunim majicama, poele su da se kikou kada
su stigle u fiskulturnu salu i videle da je gospoica Darvis odsutna, a da su tu, umesto nje, dva nepoznata
mukarca. Tesa je morala da opomene Kristal, Niki i Lijen, koje su se progurale u prve redove i odatle
provokativno dobacivale nastavniku koji je doao kao zamena; bio je to zgodan mladi koji je, naalost,
imao nesrenu sklonost da porumeni od takvih komentara.
Bari, nizak, riokos i bradat, bio je obuen u trenerku. Uzeo je slobodan dan da bi to obavio. Svi su
mislili da je to udna i nerealna zamisao: kole kao to je Vinterdaun nisu imale veslake osmerce. Nim i
ivon su se delimino zabavljale, a delom uasavale zbog prisustva svog oca.
Bari je objasnio ta namerava: da sastavi timove. Dobio je na korienje staru kuicu za amce kod
kanala u Jarvilu; bio je to sjajan sport i prilika da zablistaju, i za sebe i za svoju kolu. Tesa je odmah
stala uz Kristal i njene drugarice da bi ih drala pod kontrolom; njihovo kikotanje je zamrlo, ali nije pot-
puno utihnulo.
Bari im je pokazao veslanje na trenaeru i upitao ima li dobrovoljaca. Niko nije istupio.
Kristal Vidon ree Bari, upirui prstom u nju. Video sam te kako se vere po vratilu u parku; mi-
ii gornjeg dela su ti odlino razvijeni. Doi ovamo da proba.
Kristal je drage volje stupila u centar panje; mangupski se odetala do sprave i sela u nju. Uprkos
tome to je Tesa stajala kraj njih, i prekorno ih gledala, Niki i Lijen su vritale od smeha, praene ostat-
kom razreda.
Bari je pokazao Kristal ta da radi. utljivi nastavnik na zameni je posmatrao sa strahopotovanjem
kako joj Bari nameta ruke na drvenu ruku.
Ona je svom snagom navalila na ruku, kreveljei se ka Niki i Lijen, pa se svi ponovo nasmejae.
Vidi ti to ree Bari ozareno. Kakav talenat!
Da li je Kristal bila talentovana? Tesa nita nije znala o veslanju; nije mogla da proceni.
Ispravi lea ree Bari Kristal inae e se povrediti. Tako je. Vuci vuci vidi ti tu tehniku
jesi li ve veslala?
A zatim je Kristal zaista ispravila lea i propisno to uradila. Prestala je da gleda u Niki i Lijen.
Uhvatila je ritam.
Sjajno ree Bari. Vidi ti to izvrsno. Tako se to radi! Svaka ast, mala. I jo jednom. I jo jed-
nom. I)
Boli me! povika Kristal.
Znam da boli. Tako se dobijaju ruke kao u Denifer Aniston, Kristal, takvim vebama ree Bari.
Zau se slabaan amor smeha, ali ovog puta su se smejali njegovoj ali, a ne njemu. ta je to Bari
imao? Oduvek je bio tako pribran, tako prirodan, potpuno leeran. Tinejderi su, Tesa je to vrlo dobro
znala, strahovali od poruge. Oni koji taj strah nisu oseali, a bog sveti zna da ih je malo bilo i meu odra-
slima, lako su uspostavljali autoritet nad mladima; njih bi trebalo i na silu slati u nastavnike.
I odmori! ree Bari, a Kristal klonu, crvena u licu, trljajui ruke.
Morae da ostavi pljuge, Kristal ree Bari, ovoga puta izmamivi glasan smeh. Dobro, ko jo
eli da pokua?
Kada se Kristal vratila drugaricama, vie se nije smejala. Ljubomorno je posmatrala svaku novu ve-
slaicu, stalno skreui pogled na Barijevo bradato lice, da vidi ta misli o njima. Kada je Karmen Luis
potpuno zabrljala, Bari ree: Kristal, pokai im kako se radi i im se vratila za spravu, ona se sva
ozari.
Ali na kraju asa, kada je Bari zamolio devojke zainteresovane za mesto u timu da podignu ruke, Kri-
stal je skrstila ruke. Tesa ju je posmatrala kako odmahuje glavom, podrugljivo se kezei, dok joj Niki ne-
to apue. Bari je paljivo pribeleio imena zainteresovanih devojaka, a zatim podigao pogled.
A ti, Kristal Vidon ree on, upirui u nju. Dolazi i ti. Nemoj tu da mi vrti glavom. Opasno u
se naljutiti na tebe ako ne doe. Darovita si. Ne volim da vidim da neko trai darovitost. Kri-stal ree
on glasno, upisujui njeno ime Vi-don.
ta li je Kristal mislila o svojoj darovitosti dok se tuirala posle asa? Da li je tog dana razmiljala o
svojoj novootkrivenoj vetini, poput neoekivanog ljubavnog pisma? Tesa to nije znala; ali na iznenae-
nje svih, izuzev moda Barija, Kristal se pojavila na treningu.)
Kolin je ustro klimao glavom dok ga je Kej provodila kroz procenat povratnika u Belapelu.
Parminder bi trebalo da vidi ovo ree on. Pobrinuu se da dobije jedan primerak. Da, da, ovo
e biti vrlo korisno.
Oseajui blagu muninu, Tesa uze etvrti keks.

Parminder je ponedeljkom uvee radila do kasno, a poto je Vikram obino bio u bolnici, troje dece po-
rodice Davanda postavilo bi sto i sami bi spremili sebi veeru. Ponekad bi se svaali; katkad bi se ali-
li; ali danas su sve troje bili zaokupljeni mislima, pa je posao obavljen neobino brzo, u gotovo potpunoj
tiini.
Sukvinder nije rekla bratu i sestri da je pokuala da pobegne sa asova, niti da je Kristal Vidon preti-
la da e je prebiti. U poslednje vreme joj je skrivanje tajni prelo u naviku. Stalno je strahovala da se po-
veri, bojei se da nehotice otkrije taj uvrnuti svet koji nosi u sebi, svet u koji je Debeli Vol s takvom la-
koom prodirao. Uprkos tome, znala je da nee unedogled moi da prikriva dananje dogaaje. Tesa joj
je rekla da namerava da pozove Parminder.
Morau da pozovem tvoju mamu, Sukvinder, duni smo da to inimo, ali u joj objasniti zato si to
uinila.
Sukvinder je prema Tesi oseala gotovo toplinu, iako je ona bila majka Debelog. Mada je strahovala
od majine reakcije, u njoj je tinjao plamiak nade na pomisao da e se Tesa zaloiti za nju. Da li e, kad
pojmi Sukvinderin oaj, majka smekati, hoe li to, najzad, probiti pukotinu u majinom neodobravanju,
razoaranju i beskrajnim kritikama, koje joj je upuivala skamenjenog lica?
Kada su se vrata najzad otvorila, ula je majku kako govori pandabi.
Jao, nije valjda opet prokleta farma zajea Dasvant, koja je nauljila ui ka vratima.
Porodica Davanda je ve generacijama imala imanje u Pendabu, koje je Parminder, kao najstarija
erka, poto otac nije imao sinove, nasledila nakon njegove smrti. Farma je u njenoj porodici zauzimala
posebno mesto, o emu su i Dasvant i Sukvinder ponekad razgovarale. udile su se to neki njihovi sta-
riji roaci jo gaje nadu da e se itava porodica jednog dana ponovo preseliti tamo. Parminderin otac je
celog ivota slao novac za farmu. Na njoj su boravili i o njoj brinuli njegovi dalji roaci, nezadovoljni i
ogoreni. Farma je izazivala redovne svae u majinoj porodici.
Nani je opet odlepila prevodila je Dasvant, dok je Parminderin prigueni glas dopirao kroz vra-
ta.
Parminder je svoje prvoroeno dete nauila nekoliko rei pandabija, a Daz je jo vie pokupila od
roaka. Sukvinderina disleksija je bila prevelika prepreka da bi uila dva jezika, pa su od toga digli ruke.
Harpit jo uvek eli da proda onaj komad zemlje, da bi tuda proao put
Sukvinder zau Parminder kako odbacuje cipele s nogu. Volela bi da se njena majka veeras ne bavi
farmom; posle toga nikad nije dobro raspoloena. Kada je Parminder otvorila vrata od kuhinje i kad je
Sukvinder spazila majino lice zategnuto poput maske, hrabrost je potpuno napusti.
Parminder se javila Dasvant i Radpalu u prolazu im mahnuvi, ali je uprla prstom u Sukvinder, a za-
tim u kuhinjsku stolicu, pokazavi joj da sedne i saeka da zavri razgovor.
Dasvant i Radpal su se vratili sa stepenita. Sukvinder je ekala ispod zida s fotografijama, na koji-
ma je naoigled celog sveta bila izloena njena manjkavost, prikovana za stolicu majinim nemim naree-
njem. Razgovor je trajao i trajao, sve dok Parminder napokon ne ree zbogom i prekinu vezu.
Dakle ree Parminder. Danas me je Tesa zvala na posao. Valjda zna kojim povodom.
Sukvinder klimnu glavom. Oseala se kao da su joj usta puna vate.
Zato? Zato? Da li opet oponaa onu devojku iz Londona? Da li pokuava da je zadivi? Daz
i Rad se nikada tako nisu ponaali, nikada zato ti to ini? ta je s tobom? Da li se ponosi time to
si lenja i aljkava? Misli da je kul da se ponaa kao delinkventkinja? ta misli, kako mi je bilo kada mi
je Tesa to ispriala? Zvala me je na posao nikada nisam bila toliko postiena uje li? Zar ti nismo
dovoljno pruili? Zar ti nismo dovoljno pomogli? ta je s tobom, Sukvinder?
U oajanju, Sukvinder pokua da prekine majinu tiradu, te pomenu Kristal Vidon
Kristal Vidon! povika Parminder. Ta glupaa! Zato uopte obraa panju na to to ona govori?
Jesi li joj rekla da sam pokuavala da odrim njenu prokletu prababu u ivotu? Jesi li joj rekla to?
Ja ne
Ako bude brinula ta govore ljudi kao to je Kristal Vidon, onda za tebe nema nade! Moda je to
tvoj pravi nivo, je li, Sukvinder? Da bei sa asova, da radi u kafeu i da protrai sve prilike za obra-
zovanje, jer je tako lake? Jesi li to nauila dok si bila u timu sa Kristal Vidon, kako da se sroza na njen
nivo?
Sukvinder pomisli na Kristal i njenu bandu, kako kidiu na nju s druge strane ulice, ekajui da se au-
tomobili zaustave. ta treba da se desi da bi njena majka razumela? Pre sat vremena je osetila mrvicu
nade da e, najzad, moi da se poveri majci i ispria za Debelog
Gubi mi se s oiju! Idi! Porazgovarau s tvojim ocem kada se vrati mar!
Sukvinder se pope uza stepenice. Dasvant iz svoje sobe dobaci: Kakva je to vika?
Sukvinder joj ne odgovori. Produila je u svoju sobu, gde je zatvorila vrata i sela na ivicu kreveta.
ta je s tobom, Sukvinder?
Muka mi je od tebe.
Da li se ponosi time to si lenja i aljkava?
ta je oekivala? Topli zagrljaj i utehu? Kada ju je Parminder grlila i nosila? Veu je utehu pronalazi-
la u iletu skrivenom u plianom zeki; no ta udnja, koja se u tom trenutku sve vie pretvarala u potrebu,
da se see i krvari nije se mogla utoliti danju, dok je porodica budna, a otac na putu ka kui.
Mrano jezero oajanja i bola koje je obitavalo u Sukvinder i eznulo za slobodom odjednom planu,
kao da je oduvek bilo puno goriva.
Neka i ona vidi kakav je to oseaj.
Ustala je, prela preko sobe u nekoliko koraka, i sruivi se u stolicu pored radnog stola, navalila na
tastaturu svog kompjutera.
Sukvinder se, kao i Endru Prajs, prenula na pokuaj onog glupavog nastavnika na zameni da ih zadivi
kompjuterskim znanjem. Za razliku od Endrua i nekolicine deaka, Sukvinder nije zatrpavala nastavnika
pitanjima o hakovanju, ve je mirno otila kui i sve to potraila na internetu. Gotovo svi moderni sajtovi
imaju mere predostronosti protiv klasinog ubacivanja SQL koda, ali kada je Sukvinder ula majku kako
pria o anonimnom postu na sajtu pagfordskog optinskog odbora, palo joj je na pamet kako je taj prastari
sajt verovatno slabo zatien.
Sukvinder je oduvek bilo mnogo lake da kuca nego da pie, i lake je itala kompjuterske kodove
nego duge nizove rei. Nje joj trebalo dugo da nae sajt na kome se navode uputstva za najjednostavnije
ubacivanje SQL koda. Zatim je otvorila sajt pagfordskog optinskog odbora.
Trebalo joj je pet minuta da hakuje sajt, i to samo zato to je prvi put pogreno prepisala kod. Na svo-
je iznenaenje, otkrila je da ko god da je brinuo o sajtu nije uklonio korisniki nalog Duh_Barija_Fer-
bradera iz baze podataka, ve samo obrisao post. Bie deja igra ponovo postovati pod istim imenom.
Sukvinder je trebalo znatno due da sastavi poruku no to joj je trebalo da hakuje sajt. Ve mesecima
je utke nosila tu gorinu, jo od Nove godine, kada je sa uenjem opazila majino lice, u deset minuta
do ponoi, iz kutka urke u kome se skrivala. Polako je kucala. Program za automatsku proveru teksta po-
mogao joj je oko pravopisa.
Nije se plaila da e Parminder proveravati ta je pretraivala na internetu; njena majka je tako malo
znala o njoj i o tome ta se zbiva u ovoj sobi da nikada ne bi posumnjala u svoju lenju, glupu, aljkavu er-
ku.
Sukvinder pritisnu dugme na miu poput oroza.

XI

U utorak ujutru Kristal nije odvela Robija u obdanite, ve ga je obukla za sahranu bake Ket. Dok mu je
navlaila najmanje iscepane pantalone, pet centimetara krae no to treba, pokuavala je da mu objasni
ko je bila baka Ket, ali bolje da nije troila rei. Robi se nije seao bake Ket; nije imao pojma koliko im
je ona znaila; nije znao ni za kakav rod, izuzev majke i sestre. S obzirom na Terine nepovezane prie,
Kristal je znala da Teri nema pojma ko mu je otac.
Kristal zau majine korake na stepenicama.
Pusti to obrecnu se na Robija, koji je posegao za praznom limenkom piva na podu ispod fotelje u
kojoj je Teri obino sedela. Doi vamo.
Povela je Robija za ruku u hodnik. Teri je jo uvek bila bosonoga, u donjem delu pidame i prljavoj
majici, u emu je i spavala.
o se nisi presvukla? upita je Kristal.
Ne idem ree Teri, proguravi se pored sina i erke u kuhinju. Predomislila sam se.
Zato?
Neu da idem ree Teri. Palila je cigaretu na gorioniku. Ne moram, jebote.
Kristal je jo uvek drala Robija za ruku, dok ju je on vukao i klatio se.
Svi idu ree Kristal. eril i ejn i svi.
Pa? Teri e nabusito.
Kristal se i plaila da e njena majka u poslednjem trenutku odustati. Na sahrani bi se suoila s Dani-
jel, sestrom koja se pretvarala da Teri ne postoji, a da ne govorimo o svim ostalim roacima koji su ih se
odrekli. An-Mari e moda biti tamo. Kristal se grevito drala za tu nadu, kao za baklju u mraku, tokom
dugih noi u kojima bi jecala za bakom Ket i gospodinom Ferbraderom.
Mora da ide ree Kristal.
Jok.
To je baka Ket, razume? ree Kristal.
Pa? ponovo e Teri.
Toliko nam je pomogla ree Kristal.
Ne, nije obrecnu se Teri.
Jeste ree Kristal, zajapurena, steui Robija za ruku.
Moda tebi ree Teri. Meni je kurac pomogla. Idi, jebote, cmizdri nad njenim grobom, ako
oe. Ja u ovde da ekam.
a? upita Kristal.
To su moja posla, razume?
Na razgovor se spustila stara, dobro znana senka.
Dolazi Obo, zar ne?
Moja posla ponovi Teri, s tugaljivim dostojanstvom.
Doi na sahranu glasno e Kristal.
Idi ti.
Nemoj opet da se bode ree Kristal, povisivi ton.
Neu ree Teri, ali okrenu glavu, gledajui kroz prljavi zadnji prozor na komad nepokoene, u-
bretom prekrivene trave koji su zvali zadnjom batom.
Robi izvue ruku iz Kristaline i pobee u dnevnu sobu. Pesnica duboko nabijenih u depove trenerke,
Kristal je pokuavala da odlui ta da radi. Plakalo joj se od pomisli da ne ode na sahranu, ali je njena
tuga bila protkana olakanjem to nee morati da se suoi s mnotvom neprijateljskih pogleda s kojima se
ponekad susretala kod bake Ket. Bila je ljuta na Teri, a ipak, zaudo, bila je na njenoj strani. Nema poj-
ma ak ni ko je otac, jel tako, kurvetino jedna? elela je da upozna En-Mari, ali se plaila.
U redu onda, ostau i ja.
Ne mora. Idi ako oe. Jebe se meni.
Ali je Kristal, uverena da e se Obo pojaviti, ostala. Oboa nije bilo ve vie od nedelju dana, iz ne-
kih samo njemu znanih razloga, to nije slutilo na dobro. Kristal je prieljkivala da je umro, da se nikada
vie ne vrati.
Poela je da sreuje kuu tek da ubije vreme i zapalila jednu od runo umotanih cigareta koje joj je
Debeli dao. Nisu joj se dopale, ali bilo joj je drago to joj ih je dao. uvala ih je u Nikinoj plastinoj ku-
tiji za nakit, zajedno s Tesinim satom.
Mislila je da moda vie nee videti Debelog, posle kresanja na groblju, jer je nakon toga samo utao
i otiao je gotovo je ne pozdravivi, ali su se u meuvremenu sreli na igralitu u kraju. Videla je da mu je
tada vie prijalo nego proli put; nisu bili naduvani, i due je izdrao. Leao je pored nje u travi ispod
bunja, puei cigaretu, i kad mu je ispriala da je baka Ket umrla, on joj je rekao kako joj je majka Su-
kvinder Davande dala pogrene lekove ili tako neto; nije ba objasnio ta se tano dogodilo.
Kristal je bila uasnuta. Dakle, baka Ket nije morala da umre; moda bi jo uvek bila u svojoj urednoj
kuici u Ulici Houp, za sluaj da zatreba Kristal, nudei joj utoite sa udobnim krevetom i istom poste-
ljinom, skuenom kuhinjom punom hrane i rasparenim servisom za aj, kao i malim televizorom u uglu
dnevne sobe: Neu da gledam te gluposti, Kristal, gasi to.
Kristal je volela Sukvinder, ali Sukvinderina mama je ubila baku Ket. Ne pravite razliku izmeu la-
nova neprijateljskog klana. Kristal se zarekla da e smlaviti Sukvinder; ali onda se umeala Tesa Vol.
Kristal nije mogla da se seti ta joj je Tesa sve ispriala; ali ini se da je Debeli pogreno shvatio priu,
ili bar delimino. Mrzovoljno je Tesi obeala da nee maltretirati Sukvinder, ali takva obeanja su uvek
bila tek privremeni predasi u Kristalinom mahnitom, promenljivom svetu.
Spusti to! opomenu Kristal Robija, jer je pokuavao da skine poklopac s limene kutije od keksa u
kojoj je Teri drala igle i ostali pribor za ivenje.
Kristal mu ote kutiju i zadra je kao da je u pitanju neto ivo, neto to e se boriti da preivi, ije bi
unitenje imalo katastrofalne posledice. Na poklopcu se videla izgrebana slika: koija s velikim prtlja-
gom na krovu i koija sa cilindrom i trubom koji goni etiri dorata kroz sneg. Odnela je limenu kutiju sa
sobom na sprat, dok je Teri sedela u kuhinji i puila, sakrila je u svojoj sobi. Robi je iao za njom.
Ou park, da se igra.
Ponekad bi ga tamo odvela i gurala na ljuljakama i vrteci.
Ne danas, Robi.
On zakmea, ali uuta kad se izvikala na njega.
Kasnije, kada je pao mrak Kristal je skuvala Robiju paradajz-orbu s rezancima i okupala ga. Kada
se sahrana ve odavno zavrila, Obo zakuca na ulazna vrata. Kristal ga je spazila s prozora Robijeve spa-
vae sobe i pokuala da prva stigne do vrata, ali ju je Teri preduhitrila.
De si, Ter? ree on, prelazei preko praga i pre nego to ga je iko pozvao. uo sam da si me
traila prole nedelje?
Iako mu je zapretila da ne mrda, Robi je siao za Kristal niza stepenice. Mogla je da namirie njegovu
amponiranu kosu u smradu duvana i ustajalom znoju na koji je Oboova prastara kona jakna stalno zau-
darala. Obo je popio koju aicu; kad ju je mangupski pogledao, zapahnuo ju je pivski zadah.
Kako si, Obo? ree Teri, kako je Kristal nikad nije ula. Bio je to ulagivaki, gostoljubiv ton; kao
da se on neto pita u toj kui. De si bio, a?
U Bristolu ree on. A kako si ti, Ter?
Nee nia od tebe ree Kristal.
On mirnu k njoj kroz debele naoare. Robi je tako vrsto stezao Kristal za nogu da je oseala kako
joj zariva nokte u kou.
Ko ti je ovo, Ter? upita Obo. Tvoja keva?
Teri se nasmeja. Kristal ga je mrko gledala, dok ju je Robi vrsto stezao za butinu. Oboov pospani
pogled pade na njega.
A kako je moj mali?
Nije on tvoj mali, jebote odbrusi Kristal.
Otkud ti to zna? upita je Obo tiho, kezei se.
Odjebi. Nee nia. Reci mu. Kristal samo to se nije proderala na Teri. Kai mu da nee nia.
Zaplaena, izmeu dve vatre, Teri ree: On je samo do da vidi
Ne, nije ree Kristal. Ne, jebote, nije Reci mu. Nee nia ona se ustro unese Obou u iske-
eno lice. Ve se nedeljama ne bode.
Jel tako, Teri? upita Obo, jo uvek se smekajui.
Aha, tako je ree Kristal, kad mu Teri nije odgovorila. Jo uvek je u Belapelu.
Nee jo dugo ree Obo.
Ma odjebi ree Kristal zgranuto.
Zatvaraju ga ree Obo.
Stvarno? odvrati Teri izbezumljeno. Ne gase ga stvarno, a?
Nego a nego ga gase ree Obo. Nema se para, razume?
Ne zna ti nia dobaci Kristal Obou. Kenja ree majci. Jo nita nisu objavili, zar ne?
Nema se para ponovi Obo, tapui se po nabreklim depovima u potrazi za cigaretama.
Imamo reviziju sluaja podseti Kristal Teri. Ne sme se drogira. Ne sme.
a ti je to? upita Obo, petljajui oko upaljaa, ali ga nijedna od njih dve ne prosvetli. Teri pogle-
da erku u oi na dve sekunde; potom joj pogled, nevoljno, pade na Robija u pidamici, koji se jo uvek
vrsto drao za Kristalinu nogu.
Aha, tela sam da idem u krevet, Obo promumla ona, i ne pogledavi ga. Vidimo se neki drugi
put.
uo sam da ti je umrla baka dodade on. Ree mi eril.
Terino lice se izoblii od bola; delovala je staro kao sama baka Ket.
Aha, idem u krevet. Ajde, Robi. Doi kod mene, Robi.
Robi nije hteo da pusti Kristal dok Obo ne ode. Teri prui aku nalik kandi.
Da, ajde, Robi pripomagala je Kristal. Teri bi, u izvesnim raspoloenjima, stezala sina poput pli-
anog medvedia; bolje Robija nego dop. Ajde, idi. Idi s mamom.
Kristalin glas kao da ga je umirio, pa je pristao da ga Teri odvede na sprat.
Vidimo se ree Kristal, i ne pogledavi u Oboa, te krenu u kuhinju, izvue iz depa poslednju sro-
lanu cigaretu od Debelog, i nagnu se nad plinski gorionik da je pripali. ula je kako se ulazna vrata zatva-
raju i obradovala se. Nek se jebe!
Ima divno dupe, Kristal!
Ona tako silovito poskoi, da s gomile prljavog sua pade tanjir i razbi se o prljavi pod. Nije otiao,
ve ju je pratio. Zurio je u njene grudi u tesnoj majici.
Odjebi ree ona.
Sad si velika cura, a?
Jebi se.
uo sam da se daje za dabe ree Obo, prilazei joj. Mogla bi da zaradi bolju kintu od keve.
Jebi
Stavio joj je aku na levu sisu. Ona pokua da je skloni no on je slobodnom rukom zgrabi za zglob.
Njena upaljena cigareta mu je oprljila lice i on je dvaput udari u glavu, iznad slepoonice; tanjiri se raz-
bie o prljavi pod a onda, dok su se rvali, ona se okliznu i pade; temenom je udarila o pod, a on se pope
na nju: oseala je njegove ruke na pojasu trenerke dok ju je svlaio.
Ne jebote ne!
Oseti njegovu pesnicu u stomaku dok je otkopavao svoj lic pokuala je da vriti a on je tresnu
preko lica nozdrve joj zapahnu njegov teak vonj dok joj je reao u uvo: Samo pisni i zaklau te.
Uao je u nju i bolelo je; ula je njegovo stenjanje i svoje tiho cviljenje; stidela se zvuka koji je ispu-
tala, tako prestravljenog, tako tihog.
Svrio je i nespretno se digao s nje. Odmah je navukla donji deo trenerke i skoila gledajui ga u oi,
sa suzama koje su joj tekle niz lice dok ju je poudno gledao.
Ima da kaem gosn Ferbraderu ula je sebe kako jeca. Nije znala otkud joj to. Bilo je to tako glu-
po.
Ko ti je taj, koji kurac? Obo zakopa lic, pripali cigaretu, bez urbe, prepreivi joj put. Jel se
i s njim jebe, a?! Droljo mala.
On nemarno ode niz hodnik i nestade.
Tresla se kao nikad dotad. Mislila je da e joj pripasti muka; oseala je na sebi njegov vonj. Potiljak
joj je pulsirao; bolela ju je utroba dok joj je neto curilo u gaice. Istrala je iz kuhinje u dnevnu sobu i
zastala, drhtei, obgrlivi se; a tada je obuze uas, pomisao da e se Obo vratiti, te otra do ulaznih vrata
da ih zakljua.
Kad se vratila u dnevnu sobu, pronala je u pepeljari ve paljenu cigaru i pripalila je. Puei, tresui
se, jecajui, utonula je u stolicu u kojoj je inae samo Teri sedela, a zatim poskoila jer je ula korake na
stepenicama: Teri je ponovo sila, zbunjena i obazriva.
a ti je?
Kristal je grcala, pokuavajui da izgovori.
Sad me je upravo me je pojeb.
a? ree Teri.
Obo sad me je
Ne bi on.
Opet je nesvesno poricala kao to je radila itavog ivota: ne bi on, ne, nikad neu, nisam.
Kristal se baci na nju i odgurnu je; mrava kao skelet, Teri polete u hodnik, vritei i psujui; Kristal
otra do vrata koja je upravo zakljuala, nespretno pokuavajui da ih otkljua a potom ih irom otvori.
Jo uvek jecajui, odmakla je dvadesetak metara niz mranu ulicu pre nego to je shvatila da je Obo
moda tu eka, posmatra. U trku je presekla put preko komijske bate i sekui kroz sporedne uliice oti-
la kod Niki, dok joj se sve vreme ono mokro irilo po gaicama, terajui je na povraanje.
Kristal je znala da je to silovanje, ono to joj je uradio. To se dogodilo i Lijeninoj starijoj sestri na
parkingu nonog kluba u Bristolu. Neki bi otili u policiju; ali ako vam je majka Teri Vidon, nikako ne bi-
ste smeli da uvuete policiju u svoj ivot.
Ima da kaem gosn Ferbraderu.
Jecala je sve jae i jae. Mogla bi da kae gospodinu Ferbraderu. On je znao ta je stvarni ivot. Je-
dan od njegove brae je robijao. Priao je Kristal o svojoj mladosti. Nije bila nalik njenom detinjstvu
niko nije mogao da padne toliko nisko kao ona, znala je to ve nalik Nikinom, Lijeninom. Ostali su bez
novca; njegova majka je kupila kuu na kredit, a onda nije mogla da isplauje rate; neko vreme su iveli u
kamp-prikolici koju im je pozajmio neki ujak.
Gospodin Ferbrader se brinuo o svemu; umeo je da reava probleme. Jednom je doao u njihovu kuu
i popriao s Teri o Kristal i o veslanju, jer je izbila svaa pa je Teri odbijala da potpie formulare da
Kristal moe da ide na gostovanje s timom. Nije delovao zgaeno, ili to makar nije pokazao, to mu doe
isto. Teri, koja nikoga nije volela niti je kome verovala, rekla je: Deluje k okej tip pa je potpisala.
Gospodin Ferbrader joj je jednom prilikom rekao: Tebi e biti tee nego ostalima, Kris. I bilo joj
je tee. Ali moe ti bolje. Ne mora da nastavi tim putem.
Mislio je na kolu i tome slino, ali je bilo prekasno. Uostalom, sve je to sranje. Kako bi joj uenje
sada pomoglo?
A kako je moj mali?
Nije on tvoj mali, jebote.
Otkud ti to zna?
Lijenina sestra je morala da ode po pilulu za jutro posle. Kristal e pitati Lijen za pilulu, pa e otii
da je uzme. Ne bi mogla da rodi Oboovu bebu. Od same pomisli na to joj se povraalo.
Moram da pobegnem odavde.
Na trenutak se seti Kej, a onda je otpisa: rei socijalnoj radnici da Obo ulazi u njihovu kuu kako mu
se efne i siluje bilo bi podjednako loe kao i policija. Da sazna za to, sigurno bi im oduzela Robija.
Jasan lucidan glas u Kristalinom umu obraao se gospodinu Ferbraderu, jedinoj odrasloj osobi koja
se prema njoj ponaala onako kako treba, za razliku od gospoe Vol, toliko dobronamerne, toliko zablu-
dele, i bake Ket, koja je odbijala da uje celu istinu.
Moram da izvuem Robija odavde. Kako da pobegnem? Moram da pobegnem.
Jedino utoite, kuerak u Ulici Houp, ve su prodirali zavaeni roaci
Otrala je iza ugla obasjanog svetlou uline lampe, osvrui se za sluaj da je on posmatra, prati
A onda joj se odgovor sam nametnuo, kao da joj je gospodin Ferbrader pokazao izlaz.
Ako bi je napumpao Debeli, mogla bi da dobije stan od optine. Mogla bi da dovede Robija da ivi s
njom i bebom, ako Teri ponovo pone da se drogira. A Obo nikada ne bi kroio u kuu, nikada. Imala bi
lance i reze i brave na vratima, a kua bi joj uvek bila ista, uvek ista, kao kua bake Ket.
Dok je lagano trala mranom ulicom, Kristal je sve ree i tie jecala.
Volovi bi joj verovatno dali novac. Takvi su ljudi. Mogla je da zamisli Tesino nenaminkano, zabrinu-
to lice kako se naginje nad krevecem. Kristal bi im rodila unue.
Ako zatrudni, izgubie Debelog; uvek vas napuste kad ekate bebu; videla je to ve bezbroj puta na
Poljani. Ali moda i nee; Debeli je tako udan. No to joj nije bilo bitno. Njeno zanimanje za njega, osim
kao kljune stavke u njenom planu, bilo je gotovo nitavno. elela je samo bebu: beba je bila vie od pu-
kog sredstva za ostvarenje cilja. Volela je bebe; oduvek je volela Robija. uvala bi njih dvoje, zajedno;
bila bi kao bolja, nenija, mlaa baka Ket svojoj porodici.
En-Mari bi mogla da doe u posetu, kada se najzad odseli od Teri. Njihova deca bi bila roaci. Kri-
stal zamisli prizor: ona i En-Mari stoje ispred kolske kapije Svetog Tome u Pagfordu, maui dvema ma-
lim devojicama u bledoplavim haljinama i dokolenicama.
Na Nikinoj kui su gorela svetla, kao i uvek. Kristal potra.
etvrti deo

Ludilo

5:11
Po zakonu, idiotima se trajno oduzima pravo glasa, ali osobe s psihikim oboljenjima
mogu da glasaju i tokom perioda lucidnosti.

arls Arnold Barker
Optinska i lokalna samouprava
Sedmo izdanje
I

Samanta Molison je kupila sva tri DVD-a koja je izdao Libin omiljeni deaki bend. Drala ih je skrive-
ne u fioci za arape i hulahopke, pored dijafragme. Imala je spreman izgovor, ukoliko bi ih Majls otkrio:
to je poklon za Libi. Ponekad bi u radnji, gde je posla bilo manje no ikad, na internetu potraila Dejkove
fotografije. Tokom jedne od tih pretraga za Dejkom u odelu bez koulje, Dejkom u farmerkama i be-
lom prsluku otkrila je da e bend kroz dve nedelje svirati na Vembliju.
Njena prijateljica sa studija ivi u Vest Ilingu. Mogla bi kod nje da prenoi, i da to Libi predstavi kao
da je asti, kao priliku da budu malo zajedno. S iskrenim uzbuenjem, kakvo odavno nije osetila, Samanta
je kupila dve papreno skupe karte za koncert. Kada je te veeri ula u kuu, bila je sva ozarena jer je kri-
la tu slatku tajnu, kao da se vraa kui nakon izlaska s momkom.
Majls je ve bio u kuhinji, jo uvek u odelu za posao, i drao telefon u ruci. Zurio je u nju kada je
ula, gledajui je zaueno i bezizrazno.
ta je? ree Samanta pomalo borbeno.
Ne mogu da dobijem tatu ree Majls. Zauzeto je sve vreme. Nek ide doavola! Pojavio se jo je-
dan post.
A kada vide da ga Samanta belo gleda, dodade pomalo nestrpljivo: Duh Barija Ferbradera! Jo jed-
na poruka! Na sajtu odbora!
O ree Samanta, odmotavajui al. Pa dobro.
Da, upravo sam sreo Beti Rositer u naoj ulici; samo o tome pria. Proverio sam na forumu, ali je
ne vidim, mora da ju je mama ve skinula ili se barem prokleto nadam da jeste, ona e biti na udaru
ukoliko se Benava obrati advokatu.
Znai, re je o Parminder Davandi, je li? upita Samanta, namerno leerno. Nije odmah upitala o
kakvim je optubama re jer je reila da ne bude znatieljna matora vetica kao irli i Morin, i drugo,
zato to je mislila da ve zna: Parminder je kriva za smrt stare Ket Vidon. Posle nekoliko trenutaka, upita-
la je, prikrivajui zadovoljstvo: Jesi li ti to upravo rekao da e tvoja majka biti na udaru?
Pa, ona brine o sajtu, te je stoga odgovorna ukoliko se ne otarasi uvredljivih poruka. Nisam siguran
da ona i tata znaju koliko to moe da bude ozbiljno.
Mogao bi ti da brani majku na sudu, ona bi to volela.
Ali Majls je nije uo. Pritiskao je dugme za ponovno pozivanje i mrtio se to je telefon njegovog oca
jo zauzet.
Ovo postaje ozbiljno ree.
Silno ste se obradovali kada su napali Sajmona Prajsa. Zato je sada drugaije?
Ako je ovo kampanja protiv svakog ko je u odboru, ili se kandiduje za odbor
Samanta se okrenu da sakrije kez. Uopte se nije brinuo zbog irli.
Ali zato bi iko pisao neto protiv tebe? upita ona naivno. Ti nema ta da krije.
Moda bi bio prokleto zanimljiviji da ima.
A ta je sa onim pismom?
Kojim pismom?
Pobogu mama i tata su nam rekli da je stiglo pismo, anonimno, o meni! Pisalo je da ne mogu ni da
prismrdim Bariju Ferbraderu!
Samanta otvori zamrziva i zapilji se u nimalo primamljivu hranu u njemu, svesna da iza tih vrata
Majls ne moe da je vidi.
Ne misli valjda da neko ima neto o tebi? upita ona.
Ne ali ja sam advokat, zar ne? Moda ima kivnih. Ne mislim da takve anonimne poruke mislim,
dosad se uglavnom radilo o drugoj strani, ali moda bude i osvete Ne dopada mi se kako se sve to od-
vija.
Pa, to ti je politika, Majlse ree Samanta, vidno zabavljeno. Prljava rabota.
Majls uvreeno izae iz sobe, ali nju nije bilo briga; u mislima se ve bacila na isklesane jagodice,
izvijene obrve i zategnute, vrste trbunjake. Dosad je ve znala da pevui rei veine njihovih pesama.
Kupie i majicu sa slikom benda da obue i jo jednu za Libi. Dejk e se uvijati na desetak metara od
nje. Ludo e se provesti, onako kako odavno nije.
Hauard je, u meuvremenu, partao tamo-amo po zatvorenoj bakalnici, ne skidajui mobilni s uva.
aluzine su bile sputene, svetla upaljena, a iza zasvoenog prolaza, u kafeu koji samo to nije proradio,
irli i Morin su bile zauzete raspakivanjem porculanskog posua i aa, doaptavajui se ushieno i tek
na pola uva sluajui Hauardov jednosloni doprinos razgovoru.
Da hm, aha da
Urlala je na mene govorila je irli. Urlala i psovala. Skidaj to prokleto udo, rekla je. Rekoh
joj: Ve ga skidam, doktorka Davanda. I bila bih vam zahvalna da ne psujete na mene.
Da je mene opsovala, ostavila bih ga jo nekoliko sati ree Morin.
irli se nasmei. Nakon tog poziva, odluila je da ode i skuva sebi oljicu aja, ostavivi anonimni
post o Parminder na sajtu jo etrdeset pet minuta pre nego to ga je sklonila. Ona i Morin su ve raspar-
ale celu sadrinu posta do poslednjeg detalja; bilo je tu jo toga za istraivanje, ali su utolile trenutnu
glad. irli je zlurado iekivala kako e Parminder reagovati na to to je njena tajna obelodanjena.
ini se da ipak nije ona okaila onaj post o Sajmonu Prajsu ree Morin.
Na, oito nije ree irli, briui fini plavo-beli porculan koji je izabrala, odbacivi Morinin pre-
dlog da uzme ruiast. Ponekad je, iako se nije meala u posao, irli volela da podseti Morin da i dalje
ima ogroman uticaj kao Hauardova supruga.
Da ree Hauard preko telefona. Ali zar ne bi bilo bolje da? Aha, hmm
Pa ta misli, ko je to bio? upita Morin.
Stvarno ne znam ree irli, uljudnim glasom, kao da su takva saznanja ili nagaanja ispod njenog
nivoa.
Neko ko poznaje i Prajsove i Davande ree Morin.
Oito ponovi Morin.
Hauard najzad spusti slualicu.
I Obri se slae obrati se on njima dvema, dogegavi se kroz prolaz u kafe. Drao je u ruci najnovi-
je izdanje Glasnika jarvilskog okruga. Vrlo slab lanak. Ba nikakav.
Dvema enama je trebalo nekoliko sekundi da se sete posthumno objavljenog lanka Barija Ferbrade-
ra u lokalnim novinama. Njegov duh bio je mnogo zanimljiviji.
O, da, pa i ja sam pomislila da nije nita naroito, kad sam ga proitala ree irli, brzo se preba-
civi na tu temu.
Intervju sa Kristal Vidon je bio smean kikotala se Morin. Gde kau da je uivala u umetnosti.
Bie da tako zove aranje po klupi.
Hauard se nasmeja. Da bi imala izgovor da im okrene lea, irli uze s pulta rezervni epipen Endrua
Prajsa, koji je Rut jutros ostavila u bakalnici. irli je na omiljenom medicinskom sajtu potraila podatke
o epipenu i oseala se potpuno kompetentnom da im objasni kako adrenalin deluje. Poto je niko nije pi-
tao za to, ona skloni malu belu cevicu u plakar i zatvori vrata to je bunije mogla, kako bi osujetila Mo-
rin.
Telefon u Hauardovoj ogromnoj ruci ponovo zazvoni.
Da, halo? O da, Majlse da, znamo za to tvoja mama je to jo jutros videla Nasmejao se.
Da, skinula ga je Ne znam mislim da je jue postavljen O, pa ne bih to rekao pa svi smo godi-
nama znali za Benavu
Ali dok je Majls govorio, Hauardovo veselje polako splasnu. Posle nekog vremena on ree: A
da, shvatam. Da. Ne, nisam to posmatrao sa moda bi trebalo da naemo nekog da proveri lozinku
Niko od njih troje u bakalnici nije ni obratio panju na zvuk automobila na sve mranijem trgu, ali je
njegov voza primetio ogromnu senku Hauarda Molisona kako se kree iza kremkastobelih kapaka. Gavin
naglo dade gas, eljan da to pre stigne do Meri. Zvuala je oajno preko telefona.
Ko to radi?! Ko se usuuje?! Ko me toliko mrzi?!
Niko te ne mrzi rekao joj je. Ko bi tebe mrzeo? Ostani tamo smesta dolazim.
Parkirao se ispred kue, zalupio vrata i pohitao stazom. Otvorila mu je vrata pre nego to je i poku-
cao. Opet je bila naduvena od plakanja, u vunenoj kunoj haljini do poda, koja ju je inila jo sitnijom.
Nije izgledala nimalo zavodniki: bee to suta suprotnost Kejinom jarkocrvenom kimonu, ali je ta njena
neuglednost znaila jedan korak vie u njihovom zbliavanju.
Merino etvoro dece je sedelo u dnevnoj sobni. Meri mu pokaza da ue u kuhinju.
Da li znaju? upita je on.
Fergus zna. Neko u koli mu je rekao. Zamolila sam ga da nikome ne govori. Iskreno, Gavine na
ivici sam snage. Ta pakost
Ali to nije istina ree on, a onda, podstaknut radoznalou, nastavi: Zar ne?
Nije! ree ona, preneraeno. Mislim ne znam stvarno je ne poznajem. Ali napisati da on
tako pria staviti mu rei u usta zar nimalo ne mare kako je meni?
I ponovo briznu u pla. Oseao je da ne treba da je grli dok je u kunoj haljini, i bilo mu je drago to
to nije uinio, jer je ve sledeeg trenutka osamnaestogodinji Fergus uao u kuhinju.
Zdravo, Gave.
Deak je izgledao umorno, starije. Dok ga je posmatrao kako grli Meri, Gavin vide kako mu ona na-
slanja glavu na rame, briui suze vreastim rukavom, kao neko dete.
Mislim da nije u pitanju ista osoba ree im Fergus, bez okolianja. Ponovo sam je itao. Ova
poruka je pisana drugaijim stilom.
Imao ju je sauvanu u mobilnom te poe naglas da ita:
Optinska odbornica doktorka Parminder Davanda, koja se pravi da toliko eli da pomogne si-
rotinji i ubogima u naem kraju, oduvek je imala tajni motiv. Sve dok nisam umro
Ferguse, nemoj ree Meri, srozavi se za kuhinjski sto. Ne mogu to da podnesem. Zaista ne
mogu. A ni njegov lanak u dananjem broju.
Dok je tiho jecala lica zagnjurenog u ake, Gavin primeti na stolu Glasnik jarvilskog okruga. Nije ga
nikada itao. Bez pitanja, i ne traei dozvolu, on krenu da joj sipa pie.
Hvala, Gave ree ona promuklo, kad joj je tutnuo au u ruku.
Moda bi to mogao da bude Hauard Molison nagaao je Gavin, sedajui pored nje. Sudei po
onome to mi je Bari priao o njemu.
Ne bih rekla ree Meri, briui oi. Ovo je tako prostaki. Nikada nije uradio tako neto dok je
Bari bio ona tucnu iv. A zatim se obrecnu na sina: Baci te novine, Ferguse.
Deak je delovao zbunjeno i povreeno.
U njima je tatin
Baci ih! ree Meri gotovo izbezumljeno. Mogu da ga proitam s kompjutera, ako elim, posled-
nje to je napisao na dan nae godinjice!
Fergus uze novine sa stola i zastade na trenutak, posmatrajui majku koja je ponovo zarila lice u ake.
A zatim, bacivi pogled na Gavina, izae iz sobe, i dalje drei Glasnik.
Posle nekog vremena, kada je Gavin procenio da se Fergus vie nee vraati, pruio je ruku i njome
uteno pomazio Meri po ruci. Neko vreme su sedeli utke, a Gavinu je laknulo kad su novine nestale sa
stola.

II

Parminder nije trebalo da radi sutra ujutru, ali je imala sastanak u Jarvilu. Kad su deca otila u kolu, pa-
ljivo je proeljala celu kuu kako neto ne bi zaboravila, ali kada je telefon zazvonio, tako je odskoila
da je ispustila tanu.
Da! ciknu, zvuei gotovo preplaeno. Tesa, koja je s druge strane, zvuala zateeno.
Minda, ja sam jesi li dobro?
Da da prepao me je telefon ree Parminder, gledajui u kuhinjski pood, sada prekriven klju-
evima, hartijom, sitninom i tamponima. ta je bilo?
Nita, ba nita ree Tesa. Samo sam zvala da proaskamo. Da vidim kako si.
Tema anonimnog posta lebdela je izmeu njih kao kakvo podrugljivo udovite, visei s telefonskog
kabla. Tokom jueranjeg poziva, Parminder jedva da je dozvolila Tesi da pria o tome. Vikala je: To
je la, prljava la, i nemoj mi samo rei da to nije maslo Hauarda Molisona!
Tesa se nije usudila dalje da aka tu temu.
Ne mogu da razgovaram ree Parminder. Imam sastanak u Jarvilu. Revizija sluaja jednog dea-
ka sa spiska ugroene dece.
A, u redu. Izvini. Moda kasnije?
Vai ree Parminder. Sjajno. Zdravo.
Pokupila je prosute sitnice s poda i vratila ih u torbu pa izjurila iz kue, vrativi se trkom s batenske
kapije da proveri da li je dobro zatvorila ulazna vrata.
Dok je vozila, svaki as bi joj doprlo do svesti da se ne sea poslednjih nekoliko kilometara, te bi
samu sebe opominjala da se usredsredi na vonju. Ali gadne rei onog anonimnog posta stalno su joj na-
virale u misli. Ve ih je znala napamet:

Optinska odbornica dr Parminder Davanda, koja se pravi da toliko eli da pomog-


ne sirotinji i ubogima u naem kraju, oduvek je imala tajni motiv. Sve dok nisam
umro, bila je zaljubljena u mene, to jedva da je mogla da prikrije kad god bi me po-
gledala, te kad god smo bili na sastanku odbora, uvek je glasala onako kako bih joj ja
rekao. Sad kad me nema, bie posve beskorisna kao odbornica, jer je ostala bez mo-
zga.

Prvi put ga je videla jue ujutru, kada je otvorila sajt odbora da proita zapisnik s prethodnog sastan-
ka. Umalo se onesvestila, disala je brzo i plitko, kao u najmunijim trenucima poroaja, kada je pokua-
vala da se izdigne iznad bola, da se potpuno iskljui iz agonije.
Do sada su ve svi saznali. Nije imala gde da se sakrije.
Okupirale su je najneverovatnije misli. Na primer, ta bi njena baka rekla da zna da su Parminder na
javnom forumu optuili da voli tueg mua, i to mukarca koji je gora. Mogla je da zamisli bebe kako po-
kriva lice skutom sarija, odmahujui glavom, ljuljajui se napred-nazad, kao to bi uvek inila kad bi se u
porodici desilo neto loe.
Neki muevi bi eleli da znaju rekao joj je Vikram sino, a njegov podrugljiv smeak sada je de-
lovao neznatno drugaije da li je to istina.
Naravno da nije istina! rekla je Parminder, pokrivi usta drhtavom rukom. Kako moe tako ne-
to da me pita? Naravno da nije! Poznavao si ga! Bio mi je priljatelj samo prijatelj!
Ve je prolazila pored belapelske klinike za leenje zavisnosti. Kako je uspela da prevali toliki put a
da toga ne bude svesna? Postaje opasna za volanom. Nesmotrena je.
Setila se one noi, pre skoro dvadeset godina, kada su ona i Vikram ili u restoran na veeru i odluili
da se venaju. Ispriala mu je koliku je larmu njena porodica digla kada ju je Stiven Hojl dopratio kui, i
on se sloio kako je to zaista smeno. Tada ju je razmeo. Ali ne i sada kada te optube iznosi Hauard Mo-
lison, a ne njeni uskogrudi roaci. Oigledno nije shvatao da i jedan gora moe biti toliko ogranien, pri-
tvoran i pun zlobe
Promaila je skretanje. Mora da se sabere. Mora da obrati panju.
Jesam li zakasnila? povikala je, kada je najzad potrala preko parkinga ka Kej Boden. Upoznala
je socijalnu radnicu jednom prilikom kada je ova dola da obnovi recept za antibebi pilule.
Ne, nipoto ree Kej. Htela sam da vas otpratim do kancelarije, jer je ovde pravi lavirint
Zgrada u kojoj je bila smetena Jarvilska socijalna sluba bila je runi pravougaoni primerak kance-
larijske arhitekture sedamdesetih. Dok su se dve ene pele liftom, Parminder se pitala da li Kej zna za
anonimni post na sajtu odbora, ili za optube koje je porodica Ketrin Vidon iznosila na njen raun. Zami-
ljala je kako se vrata lifta otvaraju da bi se pred njima ukazali ljudi u odelima, spremni da je optue i
osude. Zamisli da je ovaj sastanak o starateljstvu Robija Vidona samo varka i da se upravo zaputila na
sopstveno suenje
Kej je povede tronim, pustim hodnikom u salu za sastanke. Tamo su ve sedele tri ene. Pozdravie
Parminder sa smekom.
Ovo je Nina, koja radi s Robijevom majkom u Belapelu ree Kej, dok je sedala, okrenuvi lea
ka prozoru s venecijanerima. Ovo je moja nadzornica Dilijan, a ono Luiz Harper, nadzornica obdanita
Enker roud. Doktorka Parminder Davanda, Robijeva lekarka opte prakse dodade Kej.
Parminder prihvati kafu kojom su je ponudili. Ostale etiri ene poee da priaju, ne ukljuivi je u
razgovor.
(Optinska odbornica doktorka Parminder Davanda, koja se pravi da toliko eli da pomogne siro-
tinji i ubogima u ovom kraju
Koja se pravi da toliko eli da pomogne. Hauarde Molisone, ubre prokleto. Ali on ju je oduvek sma-
trao licemernom; i Bari joj je to rekao.
On smatra da, poto sam poreklom s Poljane, elim da Pagford preplave ljudi iz Jarvila. Ali ti si iz
prave vie klase, stoga on smatra da nema nikakvo pravo da stane na stranu Poljane. On misli da si li-
cemer, ili da namerno izaziva nevolje, da se zabavi.)
ne shvatam zato je porodica registrovana kod lekara opte prakse u Pagfordu? ree jedna od
tri nepoznate socijalne radnice, ija je imena Parminder ve zaboravila.
Nekoliko porodica na Poljani je registrovano kod nas smesta e Parminder. Ali zar nije bilo ne-
kih problema s Vidonovima i njihovim bivim?
Da, izbacili su ih iz kantermilskog doma zdravlja ree Kej, pred kojom je stajala hrpa beleaka,
vea no kod njenih koleginica. Teri je tamo napala medicinsku sestru. Dakle, koliko ve dugo se vode
kod vas?
Skoro pet godina ree Parminder, koja je ve pogledala sve te podatke u ordinaciji.
(Videla je Hauarda u crkvi, na Barijevoj sahrani, kako se pretvara da se moli, sklopivi debele ruer-
de, sa Folijevima, koji su kleali pored njega. Parminder je znala ta propoveda hrianstvo. Ljubi bli-
njega svoga kao samoga sebe da je Hauard bio iskreniji, okrenuo bi se i molio se Obriju
Sve dok nisam umro, bila je zaljubljena u mene, to jedva da je mogla da prikrije kad god bi me po-
gledala
Zar zaista to nije mogla da prikrije?)
poslednji put videli, Parminder? Upita Kej.
Kada ga je sestra dovela da mu prepiem antibiotike zbog upale uva ree Parminder. Pre nekih
osam nedelja.
I kakvo je tada bilo njegovo fiziko stanje? upita jedna od preostale tri ene.
Pa, nije da ne napreduje ree Parminder, izvlaei tanak sveanj fotokopiranih beleaka iz torbi-
ce. Pregledala sam ga od prve do poslednje strane, poto pa, znam za porodinu istoriju. Dobro je
uhranjen, mada sumnjam da se zdravo hrani. Nema vaki ni gnjida, niti ieg slinog. Guza mu je bila malo
ojedena. I seam se da je sestra rekla da se ponekad upiki u gae.
Stalno ga vraaju u pelene ree Kej.
Ali umea se ena koja je prva poela da ispituje Parminder vi nemate neke bitne primedbe na
njegovo zdravstveno stanje?
Nije bilo znakova zlostavljanja ree Parminder. Seam se, skinula sam mu prsluk da proverim, i
nije bilo modrica, niti bilo kakvih drugih ozleda.
Nema mukarca u kui dobaci Kej.
A ta una infekcija? njena nadzornica podstaknu Parminder.
U pitanju je bila najobinija bakterijska infekcija posle virusa. Nita udno. Tipino za decu njego-
vog uzrasta.
Dakle, sve u svemu
Viala sam i mnogo gore ree Parminder.
Kaete da ga je sestra dovela, a ne majka? Da li ste vi i Terina lekarka?
Mislim da nisam videla Teri jedno pet godina ree Parminder, a nadzornica se potom okrenu ka
Nini.
Kako joj je na metadonu?
(Sve dok nisam umro, bila je zaljubljena u mene
Paminder pomisli: Moda je taj duh, u stvari, irli, ili Morin, a ne Hauard vie bi liilo na njih
da je uhode dok je s Barijem, ne bi li neto spazile te babuskere s prljavim umovima)
najdue to je dosad izdrala u tom leenju ree Nina. esto je spominjala reviziju sluaja.
Imam oseaj da zna da je to to, da joj je to poslednja prilika. Ne eli da izgubi Robija. Vie puta je to po-
novila. Moram da priznam da si uspela da dopre do nje, Kej. Prvi put otkad je znam, zaista vidim da
preuzima na sebe odgovornost za svoju situaciju.
Hvala, ali ne bih se prerano radovala. Situacija je i dalje prilino ozbiljna. Kejine obeshrabruju-
e rei nisu bile u skladu sa zadovoljnim osmehom koji nije uspevala da prikrije. Kako stoji stvar sa
obdanitem, Luiz?
Pa, ponovo dolazi ree etvrta socijalna radnica. Poslednje tri nedelje je redovno iao, to je
dramatina promena. Sestra tinejderka ga dovodi. Odea mu je premala i obino zaprljana, ali on govori
kako ga kupaju i hrane kod kue.
A to se tie ponaanja?
Zaostao je u razvoju. Teko se izraava. Ne voli kad mukarci dou u obdanite. Kada navrate oe-
vi, nee ni da im se priblii; vrzma se oko vaspitaica vrlo uznemiren. A jednom ili dvaput ree ona,
okrenuvi list sa belekama na malim devojicama, ili pred njima, oponaao je neto nalik seksualnom
inu.
ta god da odluimo, mislim da nema ni govora da ga skinemo sa spiska ugroene dece ree Kej,
a sve ostale saglasno promrmljae.
ini se da sve zavisi od toga hoe li Teri ostati u tvom programu ree nadzornica Nini i da li e
poeti ponovo da se prostituie.
To je veoma vano, svakako sloi se Kej ali brine me to to ak i kad nije na heroinu, ona ne po-
kazuje preveliku majinsku brigu za Robija. Izgleda da je Kristal ta koja ga odgaja, a njoj je esnaest go-
dina i ima dovoljno svojih problema
(Parminder se seti ta je rekla svojoj erki pre dve-tri veeri.
Kristal Vidon! Ta glupaa! Jesi li to nauila dok si bila u timu s Kristal Vidon, kako da se sroza na
njen nivo?
Bariju se Kristal sviala. U njoj je video neto to drugi nisu.
Nekada davno, Parminder je ispriala Bariju priu o Baiju Kanhaji, sikskom junaku, koji je brinuo o
ranjenima u boju, bili oni prijatelji ili neprijatelji. Kada su ga pitali zato svima pomae, Baija Kanhaja
je odgovorio da boja svetlost isijava iz svaije due, te da ne moe da ih razlikuje.
Boja svetlost isijava iz svaije due.
Nazvala je Kristal Vidon glupaom, smetajui je na nii nivo.
Bari to nikada ne bi rekao.
Postidela se.)
dok je tu bila prababa koja joj je izgleda pomagala, ali
Umrla je ree Parminder, pourivi da to izgovori pre ostalih. Emfizem i log.
Da ree Kej, i dalje zurei u beleke. Dakle, ponovo se vraamo na Teri. I sama je dola iz hra-
niteljske porodice. Da li je ikad bila na kursu za roditelje?
Mi im nudimo te kurseve, ali ona je uvek bila u tako loem stanju da nije mogla da ih pohaa ree
ena iz obdanita.
Ako bi pristala da dolazi a zatim se zaista i pojavljivala, to bi bio veliki napredak ree Kej.
Ako nas zatvore uzdahnu Nina iz Belapela, obraajui se Parminder pretpostavljam da e mo-
rati kod tebe da dolazi po metadon.
Bojim se da nee ree Kej pre nego to je Parminder stigla da odgovori.
Kako to misli? upita Parminder ljutito.
Druge ene se zagledae u nju.
Pa teko da e Teri ekati autobus i zapamtiti kad treba da doe ree Kej. A do Belapela se za-
a proeta niz ulicu.
Aha ree Parminder, prestravljena. Da, izvinite. Da, verovatno ste u pravu.
(Pomislila je da Kej aludira na albu u vezi sa smru Ketrin Vidon; da misli da Teri Vidon ne bi imala
poverenja u nju.
Sluaj ta govore. ta je s tobom?)
Dakle, uopte gledano ree nadzornica, spustivi pogled na beleke. Imamo roditeljsku nebrigu
sa malo zadovoljavajueg staranja. Ona uzdahnu, ali vie od isrpljenosti nego zbog aljenja. Nepo-
sredna kriza je prola ne drogira se Robi ponovo ide u obdanite, gde moemo da ga nadgledamo
dakle, trenutno nije u opasnosti. Kao to je rekla Kej, ostae na spisku ugroene dece Mislim da svaka-
ko treba ponovo da se sastanemo za etiri nedelje
Prolo je jo etrdeset minuta pre nego to su zavrile sastanak. Kej otprati Parminder do parkinga.
Lepo od vas to ste doli. Veina lekara opte prakse samo poalje izvetaj.
Imala sam slobodno jutro ree Parminder. Mislila je da tako objasni svoj dolazak, jer je mrzela
da sama sedi kod kue i nita ne radi, ali Kej je naslutila da ova oekuje jo hvale, te joj je i prui.
Kod Parminderinog automobila, Kej ree: Vi ste optinska odbornica, zar ne? Da li vam je Kolin
predao one podatke o Belapelu koje sam mu dala?
Da, jeste ree Parminder. Bilo bi dobro da jednom porazgovaramo o tome. To nam je na dnev-
nom redu na sledeem zasedanju.
Ali kada joj je Kej dala svoj broj telefona i otila, ponovo joj zahvalivi, Parminder opet u mislima
odluta do Barija, do onog Duha i Molisonovih. Vozila je kroz Poljanu, kad jedna jednostavna misao, koju
je pokuavala da potisne, ugui, iskliznu pored njenih oslabljenih odbrambenih mehanizama.
Moda sam ga zaista i volela.

III

Endru je satima birao ta da obue za prvi dan na poslu u Limenom lonetu. Njegov konaan izbor bio
je prebaen preko naslona stolice u sobi. Jedna jarkocrvena bubuljica je ba sad morala da isturi sjajni
vrh na njegovom levom obrazu, te je Endru otiao dotle da je eksperimentisao s Rutinim korektorom, koji
joj je kriom izvukao iz fioke toaletnog stoia.
Postavljao je sto u kuhinji u petak uvee, neprestano mislei na Gaju i tih sedam sati koje e provesti
u njenoj blizini, a koji su mu sad bili nadohvat ruke, kada se otac vratio s posla, u stanju u kakvom ga En-
dru nikad nije video. Sajmon je izgledao povueno, maltene izgubljeno.
Gde ti je majka?
Rut odmah istra iz ostave.
Zdravo, Saj-Culence! Kako ta nije u redu?
Proglasili su me za tehnoloki viak.
Rut uasnuto pljesnu akama o lice, a zatim odjuri do mua, zagrli ga oko vrata i privue k sebi.
Zato? proapta.
Ona poruka ree Sajmon. Na onom jebenom sajtu. Naterali su i Dimija i Tomija da daju otkaz.
Bilo je, ili uzmi otpremninu, ili emo te najuriti. A otpremnina je sranje. Nije ak ni onoliko koliko su
dali Brajanu Grantu.
Endru je stajao savreno mirno, polako se okamenjujui u spomenik krivice.
Jebote ree Sajmon u Rutino rame.
Nai e neto drugo proaputa ona.
Ovde sigurno ne ree Sajmon
Seo je na kuhinjsku stolicu, jo uvek u mantilu, i poeo da zvera po sobi, oito isuvie oamuen da bi
govorio. Rut je obigravala oko njega, oajna, brina i uplakana. Endruu je bilo milo to je u Sajmonovom
katatoninom zurenju otkrio nagovetaj uobiajene preterane teatralnosti. Zbog toga se oseao malice
manje krivim. Nastavio je da u tiini postavlja sto.
Za veerom su bili krajnje tihi. Pol je, kad su mu saoptili porodinu vest, delovao prestravljeno, kao
da bi ga otac mogao optuiti da je on sve to izazvao. Sajmon se tokom predjela ponaao kao hrianski
muenik, koji dostojanstveno podnosi nepravedno progonstvo, ali onda Platiu nekome da tom drka-
diji probije njegovu debelu njuku kroz potiljak! prasnu on, dok je halapljivo gurao u usta griz s jabu-
kama; a porodica je znala da misli na Hauarda Molisona.
Zna, pojavila se jo jedna poruka na onom sajtu odbora ree Rut zadihano. Nisi samo ti na ta-
petu, Saje. ir ula sam na poslu. Ista osoba Duh Barija Ferbradera postavila je neke jezive stvari
o lekarki Davandi. A onda su Hauard i irli nali nekoga da pregleda sajt. Ispostavilo se da taj ko sta-
vlja poruke, ko god bio, koristi Barijev nalog da se uloguje, pa su ih, da bi zatitili sajt, obrisali iz baze
podataka ili tako neto
A hoe li mi to povratiti jebeni posao?
Rut nije progovorila narednih nekoliko minuta.
Endru se veoma uznemirio zbog onog to je njegova majka rekla. Zabrinjavajue je bilo to to neko
istrauje Duh_Barija_Ferbradera, a zastraujue to to je neko drugi sledio njegov primer.
Kome bi jo palo na pamet da iskoristi nalog Barija Ferbradera, ako ne Debelom? A opet, to bi De-
beli krenuo na lekarku Davandu? Ili je to bio samo jo jedan nain da povredi Sukvinder? Endruu se sve
to nimalo nije svialo
ta je s tobom? zakevta Sajmon preko stola.
Nita promrmlja Endru, a zatim, malo umerenije to je pravi ok, zar ne tvoj posao
O, ti si okiran, nije nego? povika Sajmon, a Pol ispusti kaiku i prosu sladoled po sebi. (Oisti
to, Polina, sekaperso jedna!) Pa, to ti je stvarni svet, Roavko! prodera se on na Endrua. Svuda ima
govnara koji hoe da ti smeste! A ti i on upre prstom preko stola u starijeg sina nai mi bilo kakvu pr-
ljavtinu o tom Molisonu, ili sutra ne dolazi kui!
Saje
Sajmon odgurnu stolicu od stola, baci kaiku, koja zvonko odskoi o pod, pa besno izlete iz sobe, za-
lupivi vrata. Endru je ve znao ta sledi, i nije se razoarao.
Za njega je to uasan ok proaputa Rut sinovima, sva potresena. Posle tolikih godina u toj fir-
mi brine se kako e da nas izdrava
Kad je sutra ujutru budilnik zazvonio u pola sedam, Endru ga istog asa poklopi i skoi iz kreveta.
Oseajui se kao da je Boi, na brzinu se umio i obukao, a zatim etrdeset minuta sreivao kosu i lice,
tapkajui tanak sloj korektora preko najgadnijih bubuljica.
Donekle je oekivao da ga Sajmon napadne iz zasede dok se iskradao pored sobe svojih roditelja, ali
nije bilo nikoga. Nakon to je na brzinu dorukovao, izveo je Sajmonov bicikl iz garae i odjurio nizbrdo
u Pagford.
Jutro je bilo maglovito, ali je izgledalo da e kasnije sinuti sunce. Roletne na bakalnici su i dalje bile
sputene, ali su vrata zazvonila i popustila kad ih je gurnuo.
Ne tuda! povika Hauard, gegajui se k njemu. Ti ulazi na stranji ulaz! Moe da ostavi bicikl
pored kontejnera, skloni ga s ulaza!
Pozadinu bakalnice, dokle se dolazilo uzanim prolazom, inilo je memljivo kamenom poploano dvo-
rite, ograeno visokim zidovima, upe s velikim industrijskim metalnim kontejnerima i podrumska vrata
odakle se krunim stepenicama silazi u podrum.
Moe ga vezati lancem tamo negde, da ne smeta ree Hauard, pojavivi se na zadnjim vratima,
sav zadihan i oznojen. Dok je Endru petljao oko katanca na lancu, Hauard keceljom obrisa elo.
Dobro, poeemo od podruma ree, kad je Endru osigurao bicikl. Pokaza mu vratanca u podu.
Sii i vidi gde je ta.
Nagnuo se povie vratanca dok se Endru sputao niza stepenice. Hauard godinama nije mogao da sie
u podrum. Morin bi se obino nekoliko puta nedeljno odgegala niza stepenice i nazad; ali sad kad je skla-
dite prepuno robe za kafe, bile su neophodne mlae noge.
Dobro pogledaj oko sebe doviknu Endruu, koji je ve iezao s vidika. Vidi li gde su nam torte
i peciva? Vidi li gde su velika pakovanja kafe u zrnu i kutije sa filter-ajem? A u oku, toalet-papir i
vree za ubre?
Aha odjeknu Endruov glas iz dubine.
Moe mi se obraati sa gospodine Molison zabrunda Hauard pomalo zajedljivo.
Dole u podrumu, Endru se pitao da li da odmah krene u akciju.
U redu gospodine Molison.
Zvualo je podrugljivo. Pokua da to bre-bolje ispravi utivim pitanjem.
ta je na onim velikim policama?
Pogledaj sam ree Hauard nestrpljivo. Zato si dole. Da zna gde gde ti je ta.
Hauard je uo priguenu kripu dok je Endru otvarao teka vrata, i nadao se da taj momak nee biti
previe tupav te da nee morati previe da mu se objanjava. Hauarda je danas astma muila vie no ina-
e. Povrh sveg dodatnog posla, uzbuenja i sitnih nerviranja uoi otvaranja, nivo polena je tog dana bio
neuobiajeno visok. Mnogo se znojio, morae da telefonira irli da mu donese istu koulju pre nego to
otvore vrata za posetioce.
Evo i kombija! povika Hauard, zauvi brektanje s druge strane prilaza. Penji se ovamo! Treba
da unese robu u podrum i sloi je, razume? I donesi mi deset litara mleka u kafe. Kapira?
Da gospodine Molisone ree Endruov glas odozdo.
Hauard se polako odeta unutra po inhalator, koji je drao u jakni okaenoj u sobiku za poslugu iza
tezge. Posle nekoliko dubokih udisaja, oseao se mnogo bolje. Ponovo obrisavi lice keceljom, seo je na
jednu od kripavih stolica da se odmori. Nekoliko puta nakon odlaska kod lekarke Davande zbog osipa,
razmiljao je onome to mu je ona rekla o njegovoj preteranoj kilai: da je to izvor svih njegovih zdrav-
stvenih problema.
Glupost, oigledna. Pogledajte samo Habardovog sina: on je k pritka za paradajz, a ima groznu ast-
mu. Hauard je bio krupan, otkad pamti za sebe. Na ono malo fotografija na kojima je s ocem, koji je napu-
stio porodicu kad je Hauard imao etiri ili pet godina, bio je bucmast. Nakon to je otac otiao, majka ga
je posadila na elo stola, izmeu sebe i njegove bake i ljutila bi se kad ne bi uzeo repete. Postepeno je
rastao dok nije ispunio ceo prostor izmeu te dve ene, i sa dvanaest godina bio je teak koliko i otac koji
ih je napustio. Hauard je dobar apetit povezivao s mukou. Njegova gojaznost je bila jedna od njegovih
osobenosti. Rasla je s uitkom, uz pomo ena koje su ga volele, i on pomisli kako je to tipino za Bena-
vu, tu surovu kvariigru, da pokuava da mu je upropasti.
Ali ponekad bi, u trenucima slabosti, kad bi poeo oteano da die ili da se kree, Hauarda obuzimao
strah. Lako je irli da se ponaa kao da nikad nije bio u opasnosti, ali seao se dugih noi provedenih u
bolnici nakon to su mu ugradili bajpas, kada nije mogao da spava od straha da e mu srce zaribati i stati.
Kad god bi izdaleka ugledao Vikrama Davandu, setio bi se da su ti dugaki smei prsti dodirivali njego-
vo golo, pulsirajue srce; naklonost pri svakom susretu s njim bio je nain da odagna taj primitivan, na-
gonski strah. Kasnije su mu u bolnici rekli da treba da oslabi, ali je on ve sam, bez dijete, smrao dese-
tak kilograma dok je bio prisiljen da ivi od njihove jezive hrane, a irli je bila reena da ga ponovo ugo-
ji im izae
Hauard osta da sedi jo koji trenutak, odahnuvi, kao i uvek, poto bi se inhalirao. Danas je bio veliki
dan za njega. Pre trideset pet godina je, s elanom pustolova iz esnaestog veka, koji se vraa s dugog kra-
ja sveta s tamonjim akonijama, uveo u Pagford gurmansku ishranu, a Pagford je, posle prvobitnog zazi-
ranja, uskoro radoznalo i stidljivo poeo da zaviruje u njegove plastine posude. esto je pomiljao na
pokojnu majku, koja se tako ponosila njime i njegovim poslom koji je cvetao. Krivo mu je to ne moe da
vidi i kafe. Hauard se ponovo s naporom pridie, uze lovaki eir sa iviluka i paljivo ga natae na gla-
vu, kao da sam sebe krunie. Njegove nove konobarice stigle su u pola devet. Priredio im je malo iznena-
enje.
Evo, izvolite rekao je, izvadivi uniforme: crne haljine sa ipkastim belim keceljama, ba onakve
kakve je zamiljao. Trebalo bi da vam odgovaraju, Morin ree da zna vae mere. I ona nosi istu takvu.
Gaja potisnu smeh kad se Morin ueta u mesaru iz kafea, osmehujui im se. Iz olovih papua virile
su crne arape. Haljina joj se zavravala nekoliko centimetara iznad zbrkanih kolena.
Moete se presvui u sobi za zaposlene, devojke ree ona, pokazujui tamo odakle se Hauard
upravo pojavio.
Gaja je ve svlaila farmerke pored tolaeta za zaposlene, kad pogleda u Sukvinder.
a je bilo, Suki? upita je.
Nov nadimak ohrabri Sukvinder da kae ono to inae moda ne bi nikad izustila.
Ne mogu ovo da nosim proaputa.
Zato? upita Gaja. Izgledae super.
Ali je crna haljina imala kratke rukave.
Ne mogu.
Ali za Gospode! ree Gaja.
Sukvinder je zavrnula rukave dukserice. Unutanji deo podlaktice bio je prekriven runim izukrtanim
oiljcima, a od dlana do miice protezale su se svee, tek skorele posekotine.
Suki tiho ree Gaja. Jao, curo, ta uini?
Sukvinder odmahnu glavom, oiju punih suza.
Gaja razmisli na trenutak, a zatim ree: Znam ta emo doi ovamo.
I poe da skida majicu s dugim rukavima.
Vrata se uz glasan tresak otvorie i slabo navuena reza se otkai: oznojeni Endru bio je napola unu-
tra, nosei dva velika paketa toalet-papira, kada ga Gajin ljutit povik skameni u mestu. On se spotae, na-
letevi pravo na Morin.
One se presvlae unutra ree ona strogo.
Gospodin Molison mi je rekao da stavim ovo u toalet za zaposlene.
Jebote, jebote, jebote! Bila je samo u grudnjaku i gaicama. Video je skoro sve.
Izvini doviknu Endru kroz zatvorena vrata. Lice mu je bridelo koliko se zajapurio.
Drkadija promrmlja Gaja s druge strane. Dodavala je majicu Sukvinder. Obuci je ispod halji-
ne.
Izgledae udno.
Nema veze. Moe da obue neku crnu sledee nedelje, jednostavno nosi duge rukave. Smislie-
mo ve neku priu za njega
Ima ekcem objasni Gaja kada su ona i Sukvinder izale, potpuno odevene i s keceljama. Sve do
iznad lakata. Malo je krastav.
A, tako ree Hauard, gledajui u Sukvinderine ruke u beloj majici, pa opet u Gaju, koja je izgle-
dala ba onako bajno kao to se nadao.
Sledee nedelje obui u crnu ree Sukvinder, koja nije mogla da pogleda Hauarda u oi.
U redu ree on, potapavi Gaju tik iznad zadnjice dok ih je slao u kafe. Spremite se! povika
zaposlenima. Samo to nismo otvori vrata, Morin, moliu!
Na ploniku je ve ekala grupica muterija. Na tabli ispred kafea je pisalo: Limeno lone, danas
veliko otvaranje Prva kafa besplatno!
Proli su sati pre nego to je Endru ponovo video Gaju. Hauard mu je naredio da tegli mleko i sokove
gore-dole krunim podrumskim stepenitem i da brie pod u kuhinjici. Dobio je pauzu za ruak pre kelne-
rica. Sledei put ju je ugledao kad ga je Hauard pozvao da doe do anka u kafeu, pa su gotovo oeali
jedno o drugo kad je Gaja pola ka sobi za zaposlene.
Puni smo, gospodine Prajse ree Hauard sav veseo. Nai neku istu kecelju pa mi obrii neke
od ovih stolova dok Gaja rua!
Majls i Samanta Molison seli su sa svojim dvema erkama i irli za sto u izlogu kafea.
Izgleda da je ba dobro krenulo, zar ne? ree irli, osvrui se naokolo. Ali ta to zaboga ona
Davandina mala nosi ipod haljine?
Zavoje? nagaao je Majls, kiljei.
Zdravo, Sukvinder! dobaci Leksi, koja ju je poznavala iz osnovne kole.
Ne vii, duo prekori irli unuku, a Samanta se narogui.
Iza anka se pojavi Morin u kratkoj crnoj haljini i ipkastoj kecelji, a irli prasnu od smeha u svoju
oljicu kafe.
O, boe ree tiho, kad Morin krenu k njima, sijajui od sree.
U pravu je, pomisli Samanta, Morin je izgledala urnebesno, naroito u poreenju sa dvema enaesto-
godinjakinjama u istim haljinama, ali nee pruiti to zadovoljstvo irli da se sloi s njom. Napadno
okrenu glavu, posmatrajui momka koji je brisao stolove u blizini. Bio je mrav, ali je imao iroka rame-
na. Opazila je kako mu se ispod iroke majice zateu miii. Nije mogla da zamisli da je Majlsova velika
debela zadnjica nekad bila tako mala i vrsta a onda se deak okrenu prema svetlosti i ona spazi njego-
ve bubuljice.
Nije loe, zar ne? graktala je Morin Majlsu. Ceo dan smo puni.
U redu, devojke obrati se Majls blinjima ime emo se posluiti da dedi poveamo zaradu?
Samanta je ravnoduno naruila iniju supe, kada se Hauard dogega iz bakalnice; ceo dan je ulazio i
izlazio iz kafea na svakih desetak minuta, pozdravljajui muterije i proveravajui gotovinu u kasi.
Neverovatan uspeh ree on Majlsu, uguravi se da sedne za njihov sto. ta misli o ovom mestu,
Semi? Nisi ga ranije videla, zar ne? Svia ti se mural? A oljice?
O, da ree Samanta. Ba je slatko.
Razmiljao sam da ovde proslavim ezdeset i petu ree Hauard, odsutno se ekajui poto mu
Parminderine kreme jo nisu umirile svrab ali mi nije dovoljno prostrano. Mislim da emo se i dalje
drati parohijskog doma.
Kad je to, deda? ciknu Leksi. Da li sam i ja pozvana?
Dvadeset i devetog, a koliko ti ono ima godina esnaest? Naravno da moe da doe ree Ha-
uard veselo.
Dvadeset devetog? ree Samanta. O, ali
irli je sasee pogledom.
Hauard to ve mesecima planira. Odavno ve priamo o tome.
to je vee kad Libi ide na koncert dovri Samanta.
Neto u koli, je li? upita Hauard.
Ne ree Libi mama mi je kupila karte za koncert moje omiljene grupe. Odrava se Londonu.
A ja idem s njom ree Samanta. Ne moe sama da ide.
Harijetina mama kae da bi mogla
Ja te vodim, Libi, ako ide u London.
Dvadeset i devetog? ree Majls, netremice gledajui u Samantu. Dan posle izbora?
Samanta se naruga smehom kojim je potedela Morin.
To je optinski odbor, Majlse. Ne verujem da e drati konferencije za tampu.
Pa dobro, Semi, nedostajae nam ree Hauard, dok je ustajao pridravajui se za naslon njene
stolice. Bolje da idem u redu, Endru, zavrio si ovde idi vidi da li treba neto da donese iz po-
druma.
Endru je morao da saeka iza tezge dok su ljudi ulazili i izlazili iz toaleta.
Morin je natovarila Sukvinder tanjirima sa sendviima.
Kako ti je majka? iznenada upita devojku, kao da se upravo sada toga setila.
Dobro je ree Sukvinder, osetivi kako se rumeni.
Nije se previe uznemirila zbog one gadosti na sajtu odbora?
Ne, ree Sukvinder, a oi joj zasuzie.
Endru produi do memljivog dvorita, koje je sada, u rano popodne, postalo toplo i sunano. Nadao
se da e Gaja biti tamo, da je izala da se nadie sveeg vazduha, ali mora da je otila u sobu za zaposle-
ne. Razoaran, pripali cigaretu. Jedva da je uvukao dim kad se Gaja pojavi iza kafea, dovravajui ruak
uz konzervu gaziranog soka.
Zdravo ree Endru, suvih usta.
Zdravo otpozdravi ona. A zatim, posle nekoliko trenutaka: Hej, zato se onaj tvoj drug ponaa
kao govno prema Sukvinder? Je li to neto lino ili je rasista?
Nije rasista ree Endru. Izvadio je cigaretu iz usta, pokuavajui da sprei drhtanje ruku, ali nije
znao ta jo da kae. Sunce koje se odbijalo od kontejnera zagrejalo mu je oznojena lea; bio je opinjen
njenom blizinom i pripijenom crnom haljinom, pogotovo sada kad je bacio pogled na ono to se nalazi is-
pod. Povukao je jo jedan dim, pitajui se kad je u ivotu bio tako opinjen ili tako poletan.
ta mu je uradila?
Njeni zavodljivi kukovi i taj uski struk; predivne krupne oi, iarane pegicama povrh konzerve sprajta
Endruu doe da kae: Nita, on je ubre, razbiu ga ako mi samo dozvoli da te dodirnem
Uto se u dvoritu pojavi Sukvinder, mirkajui na sunevoj svetlosti; bilo joj je nelagodno i vrue u
Gajinoj majici.
Trai te ree ona Gaji.
Moe da saeka ree Gaja mirno. Nisam zavrila. Nije prolo ni etrdeset minuta.
Endru i Sukvinder su je posmatrali kako pije sok, podjednako zadivljeni njenom lepotom i njenom
smelou.
Jel ti to ona stara kuka maloas rekla neto za kevu? upita Gaja Sukvinder.
Sukvinder klimnu glavom.
Mislim da je onaj njegov drugar ree ona, ponovo se zagledavi u Endrua, a kad je naglasila ono
njegov, on pomisli kako je to erotino, iako je htela da se naruga okaio tu prouku o tvojoj mami na
sajt.
Nema anse ree Endru, a glas mu jedva primetno zadrhta. Ko god da je to uinio, napao je i
mog tatu. Pre dve nedelje.
ta?! zaudi se Gaja. Ista osoba je postavila neto i protiv tvog tate?
On klimnu glavom, zadovoljan to ju je zaintrigirao.
Neto oko neke krae, zar ne? upita Sukvinder smelo.
Aha ree Endru. I zbog toga su ga jue najurili s posla. Tako da njena mama on smireno doe-
ka Gajin zaslepljujui pogled ne ispata jedina.
Nek ide bestraga ree Gaja, iskapi limenku i baci je u kantu. Ljudi u ovom mestu su jebeni men-
toli.

IV

Post o Parminder na sajtu odbora uzburkao je Kolinove strahove do komara. Mogao je samo da nagaa
odakle Molisonovi dobijaju te infromacije, ali ukoliko znaju to o Parminder
Zaboga, Koline! povika Tesa. To je zlonamerna izmiljotina! Nema tu niega!
Ali Kolin nije verovao. Po njegovom miljenju svi ive s tajnama koje ih gotovo dovode do ludila.
Nije ga teila ni spoznaja da je najvei deo zrelog doba proveo strahujui da e se desiti neka nesrea, i
iako se dosad nita nije dogodilo, po zakonu verovatnoe, bio je ubeen da e se bar jedna od njih kad-
tad ostvariti.
Kad je krenuo peke iz kasapnice u pola dva, razmiljao je, kao i inae, o predstojeem razotkrivanju
njegovih tajni, i tek kada ga je gungula iz novog kafea iznenada prenula iz misli, shvatio je gde je. Preao
bi preko trga da se ve nije zatekao kraj Limenog loneta; sada ga je ve plailo da bude blizu bilo
koga od Molisonovih. A onda kroz izlog vide neto to ga iznenadi i natera ga da ponovo pogleda.
Kada je deset minuta kasnije uao u njihovu kuhinju, Tesa je telefonirala sestri. Kolin odloi jagnjei
but u friider i pope se uza stepenice, pravo do preureenog potkrovlja, gde je bila soba Debelog. ustro
otvori vrata i, kao to je oekivao, zatee sobu praznu. Nije mogao da se seti kada je poslednji put bio
ovde. Pod je bio prekriven prljavom odeom. Vonjalo je na neto neobino, iako je Debeli ostavio krovni
prozor odkrinut. Kolin primeti ogromnu kutiju ibica na radnom stolu Debelog. Otvori je i vide gomilu
izuvijanih kartonskih filtera. Na stolu pored kompjutera lealo je pakovanje rizli.
Kolinu se uini da mu srce propada kroz grudi i udara u utrobu.
Koline! zau se Tesa iz prizemlja. Gde si?
Ovde gore! zagrme on.
Ona se pojavi na vratima sobe, a on prestraen i zabrinut bez rei podie kutiju od ibica i pokaza joj
sadraj.
O ree Tesa slabano.
Rekao je da danas izlazi sa Endruom Prajsom ree Kolin. Tesu prestravi poigravanje miia na
Kolinovoj vilici, ta gnevna mala domba to jurca tamo-amo. Maloas sam proao pored novog kafea
na trgu i video Endrua Prajsa kako tamo radi, brie stolove. Gde je onda Stjuart?
Nedeljama se Tesa pravila da veruje Debelom kad god bi rekao da izlazi s Endruom. Danima je sebe
ubeivala da Sukvinder mora da je pogreila to misli da je Debeli u emi (da bi se ikad i udostojio da
bude u emi) sa Kristal Vidon.
Ne znam ree. Sii da popije aj. Okrenuu ga.
Mislim da u saekati ovde ree Kolin i sede na sinovljev neraspremljen krevet.
Hajde, Koline sii ree Tesa.
Plaila se da ga ostavi tamo. Nije znala ta bi sve mogao da pronae u fiokama i kolskoj torbi Debe-
log. Nije htela da gleda po kompjuteru, niti da zaviruje pod krevet. Odbijanje da istrauje mrane kutke
postalo je njen jedini modus operandi.
Sii, Koline nagovarala ga je.
Ne ree Kolin, i prekrsti ruke kao neko buntovno dete, ali mu je mii na vilici i dalje poigravao.
Droga u njegovoj sobi. Sin zamenika direktora.
Tesa, koja je sela na kompjutersku stolicu Debelog, kao i obino, zadrhta od gneva. Znala je da je za-
luenost sobom neizbena posledica njegove bolesti, ali ponekad
Mnogi tinejderi eksperimentiu ree ona.
I dalje ga brani, je li? Zar ti nikad nije palo na pamet da, ba zbog toga to opravdava svaki nje-
gov ispad, on misli da e uvek prolaziti nekanjeno?
Pokuavala je da obuzda svoj bes jer je morala da bude amortizer izmeu njih.
Izvini, Koline, ali ti i tvoj posao niste sve i svja
A je li dakle, ako dobijem otkaz
to bi, za ime sveta, dobio otkaz?
Zaboga! zaurla Kolin srdito. Sve se to loe odraava na mene ve je dovoljno loe on je
ve sad jedan od najproblematinijih uenika u
Nije istina! povika Tesa. Niko osim tebe ne misli da je Stjuart iole drugaiji od normalnog tinej-
dera. Nije on Dejn Tali!
Ide istim putem kao Tali droga u njegovoj sobi
Rekoh ti da je trebalo da ga poaljemo u gimnaziju Pakston! Znala sam da e, ukoliko on bude po-
haao Vinterdaun, sve to uini doivljavati lino! Nije udo to prkosi kad svaki njegov pokret treba da
ide tebi u prilog! Nikad nisam bila za to da ide u tvoju kolu!
A ja riknu Kolin, skoivi s kreveta nikad prokleto nisam hteo njega!
Nemoj tako da govori! zapanjeno e Tesa. Znam da si ljut ali nemoj to da govori!
Ulazna vrata dva sprata nie tresnue. Tesa se osvrnu, prestraeno, kao da bi se Debeli istog asa mo-
gao stvoriti kraj njih. Nije se prenula samo zbog buke. Stjuart nikad nije treskao ulaznim vratima; obino
se iskradao i ulazio kao kakva sablast.
Zau se njegov poznati hod uza stepenice; da li zna, ili sumnja, da su u njegovoj sobi? Kolin je ekao,
podboivi se stegnutim pesnicama. Tesa zau kripu sa sredine stepenita, a odmah zatim pred njima se
pojavi Debeli. Bila je sigurna da je ve namestio masku: meavinu dosade i prezira.
Bar dan ree on, skrenuvi pogled s majke na krutog, napetog oca. Posedovao je samokotrolu,
koja je Kolinu oduvek nedostajala. Kakvo iznenaenje!
Oajna, Tesa pokua da mu priskoi u pomo.
Tvoj tata se brinuo gde si ree moleivo. Rekao si da e danas biti s Arfijem, ali tata je vi-
deo
Da, promena plana ree Debeli.
On baci pogled tamo gde je nekad stajala kutija od ibica.
Pa, hoe li da nam kae gde si bio? upita Kolin. Na uglovima usana mu se belela pljuvaka.
Da, ako elite ree Debeli i saeka.
Stju izusti Tesa, napola hroptanjem, napola apatom.
Izaao sam s Kristal Vidon ree Debeli.
O, boe, ne, pomisli Tesa. Ne, ne, ne
ta si radio?! ree Kolin zabezeknuto ne obuzdavajui bes.
Izaao sam s Kristal Vidon ponovi Debeli.
A otkad je ona ree Kolin, posle vrlo kratke pauze tvoja prijateljica?
Ve neko vreme ree Debeli.
Tesa je videla da se Kolin mui da uoblii pitanje, oigledno suvie teko da bi ga izustio.
Trebalo je da nam kae, Stju ree ona.
ta da vam kaem? uzvrati on.
Ona se uplai da on namerno potpiruje opasnu svau.
Pa kuda ide ree ona, ustajui i trudei se da izgleda pomirljivo. Sledei put nam javi.
Pogledala je u Kolina, u nadi da e on slediti njen primer i krenuti prema vratima. On je, meutim,
stajao kao ukopan nasred sobe uasnuto zurei u Debelog.
Jesi li u vezi s Kristal Vidon? upita Kolin.
Suoie se, Kolin nekoliko pedalja vii od Debelog, koji je uprkos tome drao konce.
U vezi? ponovi Debeli. ta znai to u vezi?
Zna na ta mislim! povika Kolin zajapurivi se.
Misli, da li je kreem? upita Debeli.
Tesin slabani pisak: Stju! izgubi se u Kolinovom urliku: Kako se, doavola, usuuje!
Debeli je samo gledao u Kolina i kezio se. Svaki njegov pokret predstavljao je porugu i izazivanje.
ta? ree Debeli.
Da li Kolin se upinjao da nae rei, sve crvenijeg lica da li spava s Kristal Vidon?
Pa i da spavam, u emu je problem? upita Debeli pogledavi u majku. Vi ste u fazonu da poma-
ete Kristal, jel tako?
Pomaemo?
Zar ne pokuavate da spreite zatvaranje one klinike da biste pomogli Kristalinoj porodici?
Kakve to veze ima?
Ne vidim u emu bi bio problem i da izlazim s njom.
A da li zaista izlazi s njom?! odseno upita Tesa. Ako Debeli eli takvu igru, onda e je i dobiti.
Da li igde izazi s njom, Stjuarte?
Gadila se na njegov samozadovoljni smeak. Nije mu ni padalo na pamet da se makar pravi da je fin.
Pa, ne radimo ono ni u njenoj ni u mojoj kui, zar ne?
Tada Kolin podie krutu ruku sa stegnutom pesnicom i zamahnu. Udario je Debelog u obraz, iznena-
divi ga, jer je svoju panju bio usmerio na majku. Zatetura se, udari o sto i srui se na pod. Odmah po-
tom se uspravi, ali se Tesa ve postavila izmeu njih dvojice, licem okrenuta sinu.
Kolin je iza nje ponavljao: Prokleto kopile. Prokleto kopile.
Tako znai?! Ree Debeli, ali se vie nije oholo smekao. Radije bih bio prokleto kopile nego
da budem kao ti, marino!
Ne! povika Tesa. Koline, izai. Izai!
Uasnut i besan, Kolin je nakratko oklevao, a onda tekim koracima izae iz sobe; uli su ga kako se
spotie niza stepenice.
Kako si samo mogao? proaputa Tesa.
Kako sam ta mogao, jebote? upita je Stjuart, a njegov pogled je toliko uznemiri da ona bre-bolje
zatvori vrata i povue rezu.
Samo iskoritava tu devojku, Stjuarte, i ti to zna, a nain na koji si upravo razgovarao sa
E pa, grei ree Debeli, partajui tamo-amo, ali nimalo leerno. Kurac je iskoritavam! Ona
tano zna ta hoe samo zato to ivi na jebenoj Poljani, to ne znai da istina je da ti i Sandue ne
elite da je kreem, jer mislite da je ona ispod
To nije istina! ree Tesa, mada slaga, i ma kolika bila njena briga za Kristal, volela bi da je De-
beli bio dovoljno pametan da stavi kondom.
Koliko ste jebeno dvolini, ti i Sandue ree on, i dalje partajui kroz sobu. Sva ta sranja koja
vas dvoje prosipate, kako elite da pomognete Vidonovima, ali ne elite da va
Dosta! povika Tesa. Da se nisi usudio tako sa mnom da razgovara! Zar ne shvata zar ne ra-
zume jesi li toliko prokleto sebian?
Uutala je. Okrenula se, otvorila vrata i izala, zalupivi ih za sobom.
Njen izlazak je udno delovao na Debelog, koji prestade da parta i na nekoliko trenutaka se zagleda
u zatvorena vrata. Zatim pretrai depove, izvue cigaretu i pripali je, ne trudei se da otpuhuje dim kroz
krovni prozor. Kruio je po sobi bez prekida, nemoan da sputa misli: u glavi su mu se rojile drhtave, ne-
povezane slike, brzo promiui na talasu besa.
Setio se petka uvee, skoro godinu dana ranije, kada je Tesa dola u njegovu sobu i saoptila mu da
otac sutra eli da ga povede da igraju fudbal s Barijem i njegovim sinovima.
(ta?!, zaprepastio se Debeli. Taj predlog je bio krajnje neoekivan.
isto zabave radi. Da malo utirate loptu, rekla je Tesa, izbegavajui prodorni pogled Debelog mr-
tei se na odeu razbacanu po podu.
Zato?
Zato to je tvoj tata misli da bi vam prijalo, nastavila je, saginjui se da pokupi koulju za kolu.
Deklan hoe malo da trenira ili tako neto. Ima neku utakmicu.
Debeli je odlino igrao fudbal. Svi su bili iznenaeni; mislili su da ne voli sport, da prezire timove.
Igrao je isto onako kako je govorio, veto, s mogo trikova, obmanjivao bi slabije, rizikovao, ne potresaju-
i se ukoliko se ne bi isplatilo.
Nisam ni znao da on ume da igra.
Tvoj tata igra odlino, igrao je dvaput nedeljno kad smo se upoznali, dodala je Tesa, pomalo izner-
virano. Sutra u deset, vai? Oprau ti donji deo trenerke.)
Debeli uvue dim iz cigarete, priseajui se i protiv svoje volje. Zato je pristao na to? Danas bi pro-
sto odbio da uestvuje u Sanduetovoj maloj aradi, te bi ostao u krevetu sve dok se ovaj ne stia. Pre go-
dinu dana jo nije shvatao pojam autentinosti.
(Umesto toga je izaao iz kue sa Sanduetom i istrpeo nemu petominutnu etnju, tokom koje su oboji-
ca bili podjednako svesni ogromnog jaza izmeu sebe.
Igralite je pripadalo Svetom Tomi. Bilo je sunano i pusto. Podelili su se u dva tima po tri igraa,
poto je s Deklanom bio drug koji je kod njega spavao za vikend. Taj prijatelj, koji je oboavao Debelog,
pridruio se timu Debelog i Sandueta.
Debeli i Sandue su jedan drugom utke dodavali loptu, dok je Bari, ubedljivo najgori igra, vritao,
molio i navijao svojim jarvilskim akcentom, arajui uzdu i popreko po terenu koji su oznaili dukseri-
cama. Kada je Fergus dao gol, Bari je potrao k njemu da se pobedniki sudare grudima, krivo procenio
trenutak i temenom udario Fergusa u vilicu. Obojica su pali na zemlju Fergus je stenjao od bola i smeha
a Bari je sedeo i izvinjavao se u pauzama izmeu radosnog kikotanja. Debeli se iskezio, a zatim zauo
Sanduetov nespretan, buan smeh i okrenuo glavu, mrtei se.
A zatim je usledio i taj trenutak, taj sramni, emerni trenutak, kad je rezultatat bio nereen, pred sam
kraj, kada je Debeli uspeno oteo loptu Fergusu, a Sandue povikao: Navali Stju, hajde mome!
Mome. Sandue nikad u ivotu nije rekao mome. Zvualo je alosno, uplje i izvetaeno. Po-
kuavao je da bude kao Bari; da podraava Barija, koji je prosto, prirodno bodrio sinove; pokuavao je
da ga zadivi.
Lopta je kao ule poletela sa stopala Debelog, i imao je vremena, pre nego to je neoekivano pogo-
dila Sandue pravo u budalasto lice, pre nego to e mu se naoare slomiti a ispod oka rascvetati kapljica
krvi, da shvati ta je zapravo nameravao; da shvati kako se nadao da e pogoditi Sandue, da je loptu ut-
nuo u znak odmazde.)
Nikada vie nisu igrali fudbal zajedno. Taj propali mali ogled u uspostavljanju bliskosti oca i sina
ostavljen je po strani, kao i desetak prethodnih.
A ja nikad prokleto nisam hteo njega!
Bio je siguran da je to uo. Mora da je Sandue govorio o njemu. Bili su u njegovoj sobi. O kome bi
drugom Sandue uopte i govorio?
Ma boli me dupe, pomisli Debeli. Slutio je to oduvek. Nije znao zato mu hladnoa proima grudi.
Debeli vrati kompjutersku stolicu s mesta kuda je odletela kada ga je Sandue udario. Autentina re-
akcija bila bi da odgurne majku koja mu se ispreila i tresne Sandue po licu. Da mu ponovo slomi nao-
are. Da mu pusti krv. Debeli oseti gaenje prema samom sebi to to nije uradio.
Ali mogao je to i na drugi nain. Godinama se u njemu taloilo ono to bi sluajno uo. Znao je mno-
go vie o oevim smenim strahovima nego to su slutili.
Prsti Debelog bili su nespretniji no inae. Dok je otvarao sajt optinskog odbora, pepeo s cigarete u
njegovim ustima rasu se po tastaturi. Pre nekoliko nedelja je traio ubacivanje SQL koda i otkrio onu lini-
ju programskog koda koju je Endru odbio da podeli s njim. Poto je nekoliko minuta prouavao forum op-
tinskog odbora, ulogovao se, bez problema, kao Beti Rositer, a zatim promenio njeno korisniko ime u
Duh_Barija_Ferbradera, i poeo da kuca.

irli Molison je bila ubeena da njen mu i sin precenjuju opasnost koju za odbor predstavlja ostavljanje
postova Duha na forumu. Nije shvatala po emu su te poruke gore od traeva a to, koliko ona zna, jo
uvek nije bilo zakonom zabranjeno; niti je verovala da je zakon toliko neozbiljan da bi nju kaznili zbog
neeg to je neko drugi napisao: to bi bila strahovita nepravda. Ma koliko se ponosila Majlsovom diplo-
mom pravnika, bila je sigurna da je ovog puta pogreio.
Proveravala je forum jo ee nego to su joj to Majls i Hauard savetovali, ali ne zato to se plaila
zakona. Poto je bila sasvim sigurna da Duh Barija Ferbradera jo nije postigao svoj cilj da uniti sve
koji su se zalagali za Poljanu eznula je da bude prva koja e videti njegov sledei post. Nekoliko puta
dnevno bi odjurila u nekadanju Patriinu sobu i kliknula na veb-stranicu. Ponekad bi je proli marci dok
bi usisavala ili ljutila krompire, te bi istog asa otrala do radne sobe, samo da bi se ko zna koji put ra-
zoarala.
irli je oseala neku posebnu, tajnu vezu sa Duhom. Odabrao je ba njen sajt da na njemu razotkrije
dvolinost Hauardovih neistomiljenika, i to joj je, smatrala je, davalo pravo da bude ponosna na sebe,
kao kakav prirodnjak koji je stvorio sredinu u kojoj neka retka vrsta odlui da svije gnezdo. Ali bilo je tu
i jo neeg. irli se naslaivala Duhovim gnevom, njegovom brutalnou i bezobzirnou. Pitala se ko je
posredi, zamiljajui odlunog oveka u senci, koji stoj iza nje i Hauarda, njihova desna ruka, koja im
kri put kroz gomilu protivnika, koji padaju poput lutaka dok ih on kosi njihovim vlastitim, gnusnim isti-
nama.
Nekako joj se inilo da nijedan od mukaraca u Pagfordu nije dovoljno dostojan da bude Duh; bila bi
vrlo razoarana kada bi se ispostavilo da je to neko od protivnika Poljane koga poznaje.
I to ako je uopte i mukarac ree Morin.
Ima pravo ree Hauard.
Mislim da jeste mukarac ledeno e irli.
Kada je Hauard u nedelju ujutro otiao u kafe, irli je, jo uvek u kunoj haljini, sa oljom aja sme-
sta otrala do radne sobe i otvorila sajt.
Matarije zamenika direktora, postavio Duh_Barija_Ferbradera.
Drhtavim rukama spustila je aj, kliknula na post i zabezeknuto ga proitala. Zatim je otrala u gostin-
sku sobu, zgrabila telefon i pozvala kafe, ali je broj bio zauzet.
Nekoliko minuta kasnije, Parminder Davanda, koja je sada ee no ranije pregledala forum odbora,
otvorila je sajt i videla taj post. Njena prva reakcija, kao i irlina, bila je da zgrabi telefon.
Volovi su dorukovali bez sina, koji je i dalje spavao na spratu. Kada je Tesa podigla slualicu, Par-
minder presee prijateljicu jo dok joj je otpozdravljala.
Na sajtu odbora je post o Kolinu. Ne daj mu da ga vidi, kako zna i ume.
Tesa prestraeno skrenu pogled, ali Kolin je bio jedva metar udaljen od slualice te je uo svaku re
koju je Parminder tako jasno i glasno izgovorila.
Zvau te kasnije ree Tesa urno. Koline ree, nespretno vraajui slualicu na kuite. Ko-
line, saekaj
Ali on je ve izjurio iz sobe, cupkajui, s rukama uz bokove, i Tesa je morala da potri ne bi li ga su-
stigla.
Moda je bolje da ne gleda nagovarala ga je, dok je on krupnom, kvrgavom akom pomerao mia
po stolu ili da ja proitam, pa onda

Matarije zamenika direktora


Kolin Vol, zamenik direktora srednje kole Vinterdaun, jedan je od ljudi zainteresovanih
da na nivou optinskog odbora zastupaju nau zajednicu. Glasai bi moda voleli da znaju
kako Vol, inae pobornik stroge discipline, ima krajnje neobine matarije. G. Vol je toliko
preplaen da bi ga neki uenik mogao optuiti za neprikladno seksualno ponaanje da esto
mora da uzme odsustvo s posla kako bi svoje nagone stiao. Da li je gospodin Vol zaista ne-
kada i pomilovao prvaka, Duh moe samo da nagaa. Mahnitost njegovih manijakalnih ma-
tarija nagovetava da, ak i ako nije, on bi to svakako voleo.

To je Stjuart napisao, smesta sinu Tesi.


Pri svetlosti monitora, Kolinovo lice je bilo sablasno. Upravo onako kako je zamiljala da bi izgle-
dao kada bi ga strefio log.
Koline
Bie da je Fiona okros razglasila ljudima proaputa on.
Katastrofa od koje je oduvek strepeo upravo se odvijala. To je bio kraj svega. Stalno je zamiljao
sebe kako uzima tablete za spavanje. Pitao se da li ih imaju dovoljno u kui.
Tesa, koja se zapanjila ve na sam pomen direktorke, ree: Fiona ne bi uostalom, ona ne zna ega
se ti boji
Zna da imam opsesivno-kompulsivni poremeaj.
Da, ali ne zna ta ti ega se boji
Zna ree Kolin. Rekao sam joj, pre nego to sam poslednji put zatraio bolovanje.
Zato?! prasnu Tesa. Zato si joj, za ime sveta, ispriao?
eleo sam da joj objasnim zbog ega mi je toliko potrebno odsustvo, ree Kolin, gotovo ponizno.
Mislio sam da treba da zna koliko je ozbiljno.
Tesa jedva obuzda silovitu elju da se izurla na njega. Sada joj je postalo jasno zbog ega se Fiona
prema njemu ophodila, i govorila o njemu, s jedva prikrivenom odbojnou.
Bilo kako bilo ree ona ne verujem da Fiona ima bilo kakve veze
Ne neposredno ree Kolin, pritiskajui drhtavom akom oznojenu gornju usnu ali Molisonovi su
nekako saznali za to.
Nije to Molison, Stjuart je to napisao, znam da jeste. Tesa je prepoznavala svog sina u svakom ret-
ku. ak je bila zapanjena kako Kolin to ne vidi, kako ne povezuje tu poruku s jueranjom svaom, s time
to je udario sina. ak je morao da provue i aliteraciju. Mora da je napisao i sve ostale o Sajmonu
Prajsu, o Parminder. Tesa se skamenila.
Ali Kolin nije razmiljao o Stjuartu. Priseao se misli, ivopisno kao uspomena, kao ulnih doivlja-
ja, nasilnih, gnusnih zamisli: ruka koja grabi i hvata dok prolazi kroz gustu masu mladih tela; krik bola, iz-
oblieno deje lice. A onda bi, svaki put iznova, sebi postavljao isto pitanje: da li je to uinio? Da li je
uivao u tome? Nije mogao da se seti. Samo je znao da je stalno mislio na to, gledao kako se to dogaa,
oseao da se to dogaa. Satima se pitao koliko je maliana bilo svesno da on to ini, da li su razgovarali
o tome, i koliko e vremena trebati dok to ne izbije na videlo.
Poto nije znao koliko puta je tako zgreio, a sumnjajui u sebe, natrpao bi toliko papira i fascikli
kako bi mu ruke uvek bile zauzete, osujetivi njihove napade, dok bi prolazio kroz hodnik. U prolazu bi
vikao na grupice dece da mu se sklone s puta, da bee. Nije pomagalo. Uvek je bilo onih to bi zalutali,
projurili pokraj njega, natrali na njega, a on je, s rukama punim tereta, zamiljao kako da se prema njima
nedolino ponese: lakat blago pomeren da bi se oeao o neije grudi; iskorak u stranu kojim bi se osigu-
rao da dodirne telo; sluajno saplitanje, kako bi se deje prepone dotakle s njegovim miiima.
Koline ree Tesa.
Ali on je opet zaplakao, duboki jecaji tresli su njegovo ogromno, nezgrapno telo, a kada ga je obgrlila
i pritisnula lice uz njegovo, okvasi ga suzama.
Nekoliko kilometara dalje, u Vidikovcu, Sajmon Prajs je sedeo za novim novcatim porodinim kom-
pjuterom u dnevnoj sobi. Posmatrajui Endrua kako biciklom odlazi na vikend-posao kod Hauarda Moli-
sona, i prisetivi se kako je za taj kompjuter morao da plati punu trinu cenu, iznervirao se i osetio kao
da mu je time naneta nepravda. Sajmon nijednom nije otiao na sajt odbora od one noi kada je bacio
ukradeni raunar, ali ga kompjuter podseti na to i on rei da proveri da li je poruka koja ga je kotala za-
poslenja i dalje na sajtu, dostupna moguim poslodavcima.
Nije je bilo. Sajmon nije znao da na tome treba da zahvali supruzi, poto Rut nije smela da prizna da
je uopte telefonirala irli, makar i zbog toga da je zamoli da ukloni post. Malice oraspoloen kada vide
da poruke nema, Sajmon potrai post o Parminder, ali je i on iezao.
Taman kad je hteo da zatvori sajt, primeti najnoviji post, pod naslovom Matarije zamenika direktora.
Dvaput ga je proitao, a onda, sam u dnevnoj sobi, poeo da se smeje. Bio je to divljaki, pobedono-
sni smeh. Nikad nije razgovarao s tim krupnim, veito uzmuvanim ovekom s visokim elom. Prijalo mu
je to to je on, Sajmon, jo i dobro proao u poreenju s njim.
Rut ue u sobu, stidljivo se smekajui; bilo joj je drago to uje Sajmonov smeh, jer je, otkako je
ostao bez posla, bio nepodnoljiv.
ta je smeno?
Zna li aleta od Debelog? Vola, zamenika direktora? Izgleda da je on pedofil, jebote.
Rutin smeak se istopi te i sama dotra da proita post.
Idem da se istuiram ree Sajmon, izuzetno dobro raspoloen.
Rut je saekala dok nije izaao iz sobe pre nego to je pozvala prijateljicu irli da je upozori na taj
novi skandal, ali je telefon Molisonovih bio zauzet.
irli je, najzad, uspela da dobije Hauarda u bakalnici. Jo uvek je bila u kunoj haljini, a on se etkao
tamo-amo po sobiku iza anka.
itavu venost pokuavam da te dobijem
Mo je bila na vezi. ta pie? Polako.
irli poe da ita poruku o Kolinu, izgovarajui je teno i razgovetno, kao spikerka na vestima. Nije
ni stigla do kraja kad je on prekide.
Jesi li to iskopirala ili neto slino?
Molim? ree ona.
Da li to ita s ekrana? Je li jo uvek tamo okaena? Jesi li je skinula?
Upravo to radim ree irli ozlojeeno. Mislila sam da bi eleo da
Skidaj ga odatle, smesta! Boe me sakloni, irli, ovo se otelo kontroli ne moemo da uvamo ta-
kve stvari!
Samo sam pomislila da bi morao da
Rei se toga pa emo o svemu popriati kad sa vratim kui! povika Hauard.
irli je besnela: tada su prvi put povisili glas jedno na drugo.

VI
Naredni sastanak optinskog odbora, prvi nakon Barijeve smrti, bie presudan za neumornu bitku oko Po-
ljane. Hauard je odbio da odloi glasanje o budunosti belapelske klinike, kao i glasanje metana da se
to naselje stavi pod upravu Jarvila.
Parminder je, stoga, predloila da se ona, Kolin i Kej sastanu vee uoi sastanka, da razrade strategi-
ju.
Pagford ne moe jednostrano da donese odluku o izmeni optinske granice, zar ne? upita Kej.
Ne moe ree Parminder strpljivo (Kej nije kriva to ne zna nita o tome) ali je okruni odbor
zatraio miljenje Pagforda, a Hauard pokuava da nametne svoje miljenje.
Sastanak su drali u dnevnom boravku Volovih, jer je Tesa izokola nagovorila Kolina da se okupe
tamo gde i ona moe da slua. Tesa im je dodala ae s vinom, stavila veliku iniju ipsa na stoi, a za-
tim sedela u tiini, dok su njih troje priali.
Bila je iscrpljena i besna. Zbog onog anonimnog posta Kolin je doiveo jedan od najgorih napada
akutne anksioznosti, toliko straan da nije mogao da ode na posao. Parminder je znala koliko je bolestan
potpisala mu je uverenje da je bolestan a ipak ga je pozvala da uestvuje u tom preliminarnom sastanku,
ne brinui, kako joj se inilo, kakve e nove izlive paranoje i panike te veeri umirivati.
Oigledno je da postoji nezadovoljstvo ponaanjem Molisonovih govorio je Kolin, nadmeno i
znalaki, kao to govori ponekad kada se pretvara da ne zna za strah i paranoju. Mislim da su se ljudi-
ma ve na glavu popeli jer misle da mogu da govore u ime cele varoi. Takav sam utisak stekao, znate,
dok sam pozivao glasae.
teta, pomisli Tesa razoarano, to Kolin s vremena na vreme nije prizivao tu sposobnost zavaravanja
nje radi. Nekada davno bilo joj je drago to je bila jedina osoba kojoj se Kolin poveravao, jedino skladi-
te njegovih uasa i izvor ohrabrenja, ali sada vie nije tako. Tog jutra ju je drao budnom od dva do pola
tri, klatei se napred-nazad na rubu kreveta, jecajui i plaui, govorei da bi voleo da je mrtav, da vie
ne moe da podnese, da ali to se ikada i kandidovao, da je uniten
Tesa je ula Debelog na stepenicama, ali je njen sin proao pored otvorenih vrata na putu ka kuhinji,
samo uputivi prekoran pogled Kolinu, koji je sedeo ispred kamina na konom tabureu, kolena pridignutih
do grudi.
Moda e Majlsova kandidatura za upranjeno mesto okrenuti ljude protiv njega pa ak i one koji
bi inae podrali Molisonove? ree Kej, puna nade.
Mogue ree Kolin, klimajui glavom.
Kej se okrenu ka Parminder.
Misli li da e odbor zaista glasati da se Belapel iseli iz njihove zgrade? Znam da se ljudi uzjogu-
ne kad vide narkomanske igle i kad im se zavisnici motaju po komiluku, ali klinika je miljama udalje-
na zato je Pagforane to uopte briga?
Hauard i Obri jedan drugom ine uslugu objasni Parminder, napetog lica, s mrkim podonjacima.
(Sutra e upravo ona morati da ode na sednicu i uhvati se ukotac sa Hauardom Molisonom i njegovim
pajtaima, i to bez Barijeve podrke.) Moraju da smanje trokove u celom okrugu. Ako Hauard izbaci
kliniku iz zgrade, njeno odravanje e biti mnogo skuplje, pa e Foli moi da opravda obustavljanje okru-
nog novca time to e se trokovi poveati. A onda e Foli dati sve od sebe da Poljanu gurne pod okrilje
Jarvila.
Umorna od objanjavanja, Parminder se pretvarala da prouava novu gomilu dokumenata o Belapelu
koje je Kej donela kako ne bi morala da uestvuje u razgovoru.
ta radim ovde?, pitala se.
Mogla je da sedi kod kue s Vikramom, koji je gledao neku komediju na televiziji sa Dasvant i Rad-
palom kad je izlazila. Njihov smeh joj je parao ui; kada se ona poslednji put smejala? ta trai ovde, is-
pijajui odvratno mlako vino, borei se za kliniku koja joj nikad nee trebati i siromano naselje puno
ljudi koji joj se verovatno nimalo ne bi svideli kad bi ih upoznala? Nije ona Baji Kanhaija, koji nije ra-
zlikovao due svojih saveznika od dua neprijatelja; ona nije videla nikakvu svetlost gospodnju u Hauar-
du Molisonu. Vie zadovoljstva joj je priinjavala pomisao da e Hauard izgubiti nego to da e deca s
Poljane nastaviti da pohaaju Svetog Tomu, ili da e se Poljanjani narkomani izleiti u Belapelu, iako
je, u podsvesti, smatrala da su to dobre stvari
(No znala je zato to radi. elela je da pobedi za Barija. Priao joj je kada je poao u kolu, u Svetog
Tomu. Drugovi iz razreda su ga pozivali kod sebe da se igraju; on, koji je iveo u kamp-prikolici sa maj-
kom i dvojicom brae, oboavao je uredne i udobne kuice u Ulici Houp, i bio opinjen ogromnim vikto-
rijanskim kuama u Crkvenoj aleji. ak je bio na roendanskoj proslavi u onoj istoj kravolikoj kui koju
je kasnije kupio i u kojoj je odgajio etvoro dece.
Zaljubio se u Pagford, u reku i polja i kue s debelim zidovima. Matao je da ima batu u kojoj bi se
igrao, drvo o koje bi okaio ljuljaku, prostora i zelenila koliko ti dua ite. Skupljao je kestenje i nosio
ga na Poljanu. Nakon to je briljirao u Svetom Tomi, kao ak generacije, Bari je bio prvi u porodici koji
je upisao fakultet.
Ljubav i mrnja pomisli Parminder, pomalo uplaena svojom iskrenou. Ljubav i mrnja, zato sam
ovde)
Okrenula je narednu stranu Kejinog dokumenta, pravei se da se zadubila.
Kej je bila zadovoljna to lekarka toliko pomno prouava njen materijal, jer je u njega uloila puno
truda. Verovala je da bi svako ko proita njen materijal shvatio da klinika Belapel treba da ostane in
situ.
Ali i pored tolike statistike, razmatranja anonimnih sluajeva i linih ispovesti, Kej je kliniku posma-
trala iz ugla samo jedne pacijentkinje: Teri Vidon. Teri se neoekivano promenila, Kej je to oseala, zbog
ega se i plaila i ponosila. Kod Teri su se videli nagoveataji probuene kontrole nad sopstvenim ivo-
tom. Teri je dvaput rekla Kej: Nee mi uzeti Robija, ne dam im a to nije bilo tuenje nad sudbinom,
ve obznanjivanje borbe.
Jue sam ga odvela u obdanite saoptila je Kej, koja je pogreila to se iznenadila. A o te to
tolko iznenauje? Jel nisam dovoljno dobra d idem u jebeno obdanite?
Ako bi se Belapel zatvorio, Kej je znala da e to sruiti krhku graevinu koju je Teri poela da pravi
na ruevinama svog ivota. inilo se da Teri poseduje neki praiskonski strah od Pagforda, koji Kej nije
razumela.
Mrzim to jebeno mesto rekla bi kad bi ga Kej usput pomenula.
Osim toga to joj je tu ivela baka, Kej nije znala nita o Terinoj vezi sa tom varoi, ali se plaila da
bi, kada bi svake nedelje putovala do nje po svoju nedeljnu dozu metadona, Teri potpuno izgubila samo-
kontrolu, a s njom i novouspostavljenu, krhku porodinu stabilnost.
Kolin je preuzeo re od Parminder, pripovedajui o nastanku Poljane; Kej je klimala glavom, dosau-
jui se, i potvrivala sa aha, ali je u mislima bila negde daleko.
Kolinu je strano godilo to ta privlana mlada dama tako pomno upija svaku njegovu re. Veeras je
bio smireniji no onda kada je proitao onaj uasni post, koji je skinut sa sajta. Nijedna od kataklizmi
koje je Kolin zamiljao u sitnim jutarnjim satima nije se obistinila. Nije dobio otkaz. Pred vratima ga nije
ekala pobesnela rulja. Niko na sajtu pagfordskog optinskog odbora, niti bilo gde drugde na internetu (a
nekoliko puta je pretraivao na guglu) nije zahtevao da ga uhapse ili da mu sude.
Debeli je proao pored otvorenih vrata, kaikom ubacujui jogurt u usta. Zavirio je u sobu, i na tren
uhvatio Kolinov pogled. Kolin istog asa izgubi tok misli.
i da, pa, to mu doe to, ukratko nepovezano zavri reenicu. Pogledao je u Tesu, traei ute-
hu, ali je njegova supruga zurila u neku taku, skamenjenog lika. Kolin se malo uvredio; mislio je e se
Tesa obradovati kada vidi da mu je bolje, da se vie kontrolie, nakon njihove uasne neprospavane noi.
Uasni proganjajui oseaj jeze mu je uskomeao stomak, ali on je crpio veliku utehu to je u drutvu ta-
koe omraene i okaljane Parminder, kao i iz saoseajne panje te privlane socijalne radnice.
Za razliku od Kej, Tesa je dobro ula svaku Kolinovu re o tome kako Poljana treba da ostane pripo-
jena Pagfordu. Po njenom miljenju, on u to nije bio ubeen. eleo je da veruje u ono u ta je Bari vero-
vao, i eleo je da porazi Molisonove, jer je to ono to bi Bari eleo. Kolinu se nije sviala Kristal Vidon,
ali se Bariju dopadala, pa je stoga on pretpostavljao da u njoj ima neeg vie od onoga to se vidi na prvi
pogled. Tesa je znala da je njen suprug udna meavina oholosti i skromnosti, nepokolebljivih uverenja i
nesigurnosti.
Samo se zavaravaju, pomisli Tesa, gledajui u ostalo troje, koji su se nadneli nad neki grafikon koji
je Parminder izvukla iz Kejinih beleaka. Misle da e ponititi ezdeset godina gneva i ozlojeenosti sa
nekoliko listova statistike. Niko od njih nije Bari. On je bio ivi primer onoga o emu su oni samo teore-
tisali: napretka putem obrazovanja, od siromatva do blagostanja, od nemoi i zavisnosti, do dragocenog
doprinosa drutvu. Zar ne vide koliko su oni sami bespomoni branitelji tog cilja u poreenju s pokojni-
kom?
Ljude svakako ivcira to Molisonovi hoe da rukovode svime govorio je Kolin.
Zaista smatram ree Kej da, kad proitaju ovo, vie nee moi da se pretvaraju da klinika ne
daje kljuan doprinos reavanju problema.
Nisu svi u odboru zaboravili na Barija ree Parminder pomalo drhtavim glasom.
Tesa shvati da njeni masni prsti uzalud grabe uprazno. Dok su ostali priali, ona je sama-samcita do-
krajila itavu iniju ipsa.

VII

Bilo je vedro, sparno jutro, te je u raunarskoj uionici srednje kole Vinterdaun postajalo sve zagulji-
vije, kako se pribliavala pauza za ruak, a kroz prljave prozore su na monitore padali zraci svetlosti te
se na njima nita nije videlo. Iako nije bilo ni Debelog ni Gaje da mu odvraaju panju, Endru Prajs nije
mogao da se sabere. Nije mogao da misli ni na ta drugo osim na ono to je sino uo iz razgovora svojih
roditelja.
Razgovarali su, krajnje ozbiljno, o selidbi u Reding, gde ivi Rutina sestra s muem. Nauljivi ui ka
otvorenim kuhinjskim vratima, Endru je uao u skuenom mranom hodniku i prislukivao: Sajmonu je
navodno neki ujak, koga su Endru i Pol jedva poznavali jer ga Sajmon nije podnosio, ponudio posao
tamo, ili bar ansu da ga dobije.
Bie manja plata rekao je Sajmon.
Ne zna jo. Nije rekao
Ma garant. A i ivot je tamo skuplji.
Rut ispusti neodreen zvuk. Jedva se usuujui da die u hodniku, Endru oseti da se njegovoj majci
ide, poto nije poletela da se sloi sa Sajmonom.
Endru shvati da nije u stanju da zamisli svoje roditelje u bilo kojoj drugoj kui osim Vidikovca, ili u
bilo kom drugom okruenju osim Pagforda. Bio je ubeen da e zauvek ostati tu. On, Endru, jednog dana
e otii u London, ali Sajmon i Rut e na tom brdu putati korenje poput drvea, sve dok ne umru.
Odunjao se nazad na sprat, do svoje sobe, pa se zagledao kroz prozor u treperava pagfordska svetla-
ca, uukana u dubokoj crnoj udolini izmeu brda. Oseao se kao da nikada nije video taj prizor. Negde
tamo dole, Debeli je puio u svom sobiku u potkrovlju, verovatno gledajui pornie na kompjuteru. I
Gaja je bila dole, bavei se tajanstvenim ritualima svoga roda. Endruu sinu da je i ona prola kroz to;
otrgnuta je iz svog grada, prebaena negde drugde. Najzad su imali neto stvarno zajedniko; bilo je neke
gotovo sumorne radosti na pomisao da e, kad se odseli, deliti neto s njom.
Ali ona nije prouzrokovala svoju seobu. Sa uskomeanom nelagodom u utrobi, on uze mobilni i posla
poruku Debelom: Saj-Culencetu ponudili posao u Redingu. Moda prihvati.
Debeli mu jo nije odgovorio, a Endru ga itavo jutro nije video, jer nisu imali nijedan zajedniki
as. Ni prethodna dva vikenda nije video Debelog, jer je radio u Limenom lonetu. U poslednje vreme
najvie su razgovarali o postu na Sanduetov raun, koji je Debeli okaio na sajt optinskog odbora.
Mislim da Tesa sumnja na mene leerno e Debeli Endruu. Stalno me gleda kao da zna.
ta e da joj kae? promrmlja Endru, preplaen.
Znao je da Debeli udi za slavom i priznanjem te da je sklon da istinu koristi kao oruje, ali je sum-
njao da njegov prijatelj razume kako Endruova kljuna uloga u aktivnostima Duha Barija Ferbradera ni-
kada ne sme biti otkrivena. Oduvek mu je bilo teko da Debelom objasni kako je to imati oca kao to je
Sajmon, a ni sam ne zna zato, Debelom je u poslednje vreme bilo teko bilo ta objasniti.
Kada se nastavnik informatike udaljio, Endru na internetu potrai Reding. Bio je ogroman naspram
Pagforda. U njemu se odravao muziki festival. Udaljen svega etrdeset milja od Londona. Endru se seti
eleznice. Moda bi vikendom iao do glavnog grada, kao to sada hvata autobus do Jarvila. Ali cela
stvar mu se inila nestvarno: otkad zna za sebe, Pagford je bio itav njegov svet; nije mogao da zamisli
svoju porodicu na nekom drugom mestu.
U vreme ruka, Endru smesta izae iz kole, traei Debelog. Pripalio je cigaretu im je proao kol-
sko dvorite i obradovao se to je, dok je leerno vraao upalja u dep, zauo enski glas: Hej! Gaja
i Sukvinder su ga sustigle.
Zdravo uzvrati on, duvajui dim u suprotnu stranu od Gajinog prelepog lica.
Njih troje su u poslednje vreme imali neto zajedniko to niko drugi nije imao. Dva vikenda rada u
kafeu uspostavila su krhku sponu meu njima. Znali su Hauardove otrcane fraze, trpeli Morinino dosadno
zapitkivanje ta im se deava u kui; zajedno bi se kezili kad bi joj videli smeurana kolena u prekratkoj
haljini za kelnerice i razmenjivali sitno grumenje linih detalja, poput trgovaca u stranoj zemlji. Tako su
devojke znale da je Endruov otac otputen; Endru i Sukvinder su znali da Gaja radi da utedi pare za vo-
znu kartu do Haknija; a on i Gaja su znali da Sukvinderina majka mrzi to to ova radi za Hauarda Moliso-
na.
A gde ti je tvoj prijatelj Debeli? upita ona kada sve troje uskladie korak.
Pojma nemam ree Endru. Nisam ga video.
Nisi na velikom gubitku ree Gaja. Koliko popui dnevno?
Prestao sam da brojim ree Endru, ushien njenim zanimanjem. Hoe jednu?
Ne ree Gaja. Ne volim cigarete.
Smesta se zapitao da li to ukljuuje i ljubljenje sa ljudima koji pue. Nim Ferbrader se nije bunila kad
joj je gurnuo jezik u usta u kolskoj diskoteci.
Zar Marko ne pui?
Ne, on trenira ree Gaja.
Endru je do sada ve zaboravio na Marka de Luku. To to je Gaja bila posveena vezi s nekim ko nije
u Pagfordu imalo je i dobre strane. Mo njihovih zajednikih fotografija na fejsbuku oslabilo je to to ih
je ve video. Smatrao je da ne umilja kako su poruke koje su ona i Marko jedno drugom slali sve ree i
manje prisne. Nije mogao da zna o emu razgovaraju telefonom ili imejlom, ali je bio uveren da Gaja,
kada bi ga spomenuli, nije bila naroito ushiena.
A, eno ga ree Gaja.
Pred njima se nije pojavio zgodni Marko, ve Debeli, koji je ispred trafike priao sa Dejnom Tali-
jem.
Sukvinder se ukopa u mestu, ali je Gaja zgrabi za nadlakticu.
Ima pravo da ide kud god poeli ree ona i neno je povue, zakiljivi pegavim zelenim oi-
ma dok su se pribliavali Debelom i Dejnu, koji su puili.
De si, Arfi? oglasi se Debeli, kada im prioe.
Debeli ree Endru.
Pokuavajui da izbegne nevolje, a posebno da sprei Debelog da mui Sukvinder pred Gajom, on ga
upita: Jesi li dobio moju poruku?
Koju poruku? ree Debeli. A, da ono o Saju? Naputa nas, je li?
Rekao je to nadmeno i ravnoduno, to je Endru pripisao prisustvu Dejna Talija.
Aha, moda ree Endru.
Kuda e? upita Gaja.
aletu su ponudili posao u Redingu ree Endru.
O, tamo ivi moj tata! ree Gaja iznenaeno. Mogli bismo da blejimo zajedno kad se i ja tamo
preselim. Festival je sjajan. Suk, hoemo na sendvie?
Endru se toliko zaprepastio njenom ponudom da se drue da nije ni premetio kad je ula u trafiku; nije
uspeo ni da se sabere i odgovori joj. Na trenutak, prljava autobuska stanica, trafika, pa ak i Dejn Tali,
istetoviran i dronjav u majici i donjem delu trenerke, kao da su sijali gotovo nebeskim sjajem.
Palim ja, imam neto da obavim ree Debeli.
Dejn se zakikota. Pre nego to je Endru ita rekao, ili se ponudio da mu pravi drutvo, on se ode svo-
jim dugim korakom.
Debeli je bio uveren da e Endru biti zateen i povreen njegovim hladnim dranjem, i bilo mu je
drago zbog toga. Nije se upitao zbog ega mu je drago, niti zato je u poslednjih nekoliko dana udnja za
nanoenjem bola postala preka potreba. Skoro je spoznao da je preispitivanje sopstvenih motiva neauten-
tino; to je bilo usavravanje njegove line filozofije, koje ju je uinilo znatno lakom za sprovoenje.
Dok je iao ka Poljani, Debeli je razmiljao o onome to se sino dogodilo kod kue, kada mu je maj-
ka prvi put ula u sobu otkako ga je Sandue udario.
(Ona poruka o tvom ocu na sajtu pagfordskog optinskog odbora, rekla je. Moram ovo da te pitam,
Stjuarte, i volela bih da mi Stjuarte, jesi li je ti napisao?
Trebalo joj je nekoliko dana da prikupi hrabrost da ga optui, te se on ve bio spremio.
Nisam, ree.
Moda bi bilo autentinije da je priznao, ali nije hteo i nije video zato bi morao sebi da se pravda za
to.
Nisi?, ponovi ona, bezizrazno.
Nisam, ponovi on.
Zato to veoma, veoma malo ljudi zna o emu tvoj tata ta ga mui.
E pa, nisam ja.
Taj post je okaen one iste veeri kada ste se ti i tata posvaali, kada te je udario
Rekoh ti, nisam ja.
Zna da mu nije dobro, Stjuarte.
Stalno to govori.
Govorim to zato to je istina! Ne moe on tu nita pati od ozbiljnog psihikog poremeaja, i oa-
jan je zbog toga.
Debelom zapita mobilni i on baci pogled na SMS od Endrua. Kad ga je proitao, imao je utisak kao
da ga je neko udario u stomak: Arfi zauvek odlazi.
Priam s tobom, Stjuarte
Znam ta?
Svi ti postovi Sajmon Prajs, Parminder, tvoj tata sve su to ljudi koje poznaje. Ako si ti iza
toga
Rekoh ti da nisam.
time nanosi neizrecivu tetu. Stjuarte, ozbiljno i stravino unitava ljudima ivote.
Debeli je pokuavao da zamisli ivot bez Endrua. Poznavali su se jo od etvrte godine.
Nisam ja, rekao je.)
Ozbiljno i stravino unitava ljudima ivote.
Sami su izgradili takve ivote, prezrivo pomisli Debeli, dok je skretao u Ulicu Foli. rtve Duha Bari-
ja Ferbradera ogrezle su u dvolinost i lai, te im se ne svia to su razotkriveni. Bili su tek glupe muice
koje bee od jarkog svetla. Nisu znali nita o ivotu.
Video je pred sobom kuu ispred koje je na travi leala izlizana guma. Predoseao je da je to Krista-
lina kua i kada je video broj, znao je da je u pravu. Nikada nije bio tu. Pre nekoliko nedelja nikad ne bi
pristao da se nau kod nje tokom pauze za ruak, ali stvari se menjaju. On se promenio.
Prialo se da je njena majka prostitutka. Sigurno je da je narkomanka. Kristal mu je rekla da e biti
sama kod kue, jer e njena majka biti u belapelskoj klinici za narkomaniju, da preuzme svoju dozu me-
tadona. Debeli je poao niz batenski puteljak i ne usporivi, ali uz neoekivani oseaj strepnje.
Kristal ga je ekala i posmatrala s prozora svoje spavae sobe. Zatvorila je vrata svih soba u prize-
mlju kako bi video samo hodnik; sve to se iz njih prosipalo ubacila je u dnevnu sobu i kuhinju. Tepih je
bio pohaban i na nekoliko mesta nagoreo, a tapete uflekane, no ta je tu je. Od dezinfekcionog sredstva s
mirisom borovine nije ostalo nita, ali je nala malo varikine, pa je njome prebrisala kuhinju i kupatilo,
dva izvorita najgoreg vonja u kui.
Kada je pokucao, strala je niza stepenice. Nisu imali mnogo vremena; Teri e se verovatno vratiti s
Robijem u jedan. Nemaju mnogo vremena da naprave bebu.
Zdravo ree ona, kad je otvorila vrata.
ta ima? ree Debeli, izbacujui dim na nozdrve.
Nije oekivao ono to je zatekao. Na prvi pogled, unutranjost kue liila mu je na unutranjost pra-
zne i prljave kutije. Nije bilo nametaja. Zatvorena vrata s leve strane i na kraju hodnika delovala su ud-
novato zloslutno.
Jesmo li sami ovde? upita on dok je prelazio preko praga.
Aha ree Kristal. Moemo gore. U moju sobu.
Ona je pola prva. to su dublje ulazili u kuu, to je gore zaudaralo: meavina izbeljivaa i troke.
Debeli se trudio da ne mari za to. Sva vrata na spratu bila su zatvorena, izuzev jednih. Kristal proe kroz
njih.
Debeli nije eleo da pokae zapanjenost, ali u sobi nije bilo nieg osim dueka, prekrivenog ara-
vom i jorganom bez navlake, a u uglu mala hrpa odee. Na zid je lepljivom trakom bilo zalepljeno nekoli-
ko slika otrgnutih iz tabloida; uglavnom pop zvezde i poznate linosti.
Kristal je prethodnog dana napravila taj kola, kao Niki iznad kreveta. Poto je znala da e Debeli
doi, elela je da malo ulepa sobu. Navukla je tanke zavese, kroz koje je dnevna svetlost sobi davala
plaviasti ton.
Daj pljugu ree ona. Kriziram.
Pripalio joj je cigaretu. Nikada je nije video tako nervoznu; vie mu se sviala onako drna i stabilna.
Nemamo mnogo vremena ree mu ona, i sa cigaretom u ustima poe da se svlai. Moja keva
samo o nije.
Aha, u Belapelu je, zar ne? ree Debeli, nekako se trudei da mislima povrati onu staru Kristal.
Aha ree Kristal, sede na duek i poe da svlai donji deo trenerke.
ta ako je zatvore? upita Debeli, skidajui demper. Pria se o tome.
Pojma nemam ree Kristal, ali je bila uplaena. Majina volja, krhka i ranjiva poput tek izleglog
ptia, mogla bi da poklekne i na najmanju provokaciju.
Ve se svukla u donji ve. Debeli se izuvao kada primeti neto uukano uz njenu nagomilanu odeu:
irom otvorenu malenu plastinu kutiju za nakit, a njoj poznat mu sat.
Jel to od moje keve? ree iznenaeno.
a? uspanii se Kristal. Ne slaga ona. To je od moje bake Ket. Nemoj!
Ali on ga je ve izvukao iz kutije.
Njen je ree. Prepoznao je kai.
Nije, jebote!
Bila je prestravljena. Gotovo da je i zaboravila da ga je ukrala i kome je pripadao. Debeli je utao,
to nije slutilo na dobro.
Za Debelog je sat koji je drao u ruci istovremeno predstavljao i prekor i izazov. Pade mu na pamet
prvo kako izlazi iz sobe, leerno ga stavljajui u dep, a zatim kako ga vraa Kristal, sleui ramenima.
Moj je ree ona.
Nije eleo da izigrava policajca. eleo je da bude odmetnik od zakona. Ali ga je tek pomisao da je
sat bio poklon od Sandueta naterala da joj ga vrati i da nastavi da se svlai. Crvena u licu, Kristal svue
grudnjak i gaice pa se uvue gola pod jorgan.
Debeli joj prie u boksericama, s neotvorenim kondomom u ruci.
Ne treba nam to tupo e Kristal. Sad uzimam pilulu.
Stvarno?
Ona se pomeri na dueku da mu napravi mesta. Debeli se uvue pod jorgan. Dok mu je svlaila bok-
serice, pitao se da li lae za pilulu, kao to je lagala za sat. Ali eleo je da proba bez kondoma.
Ajde proaputa ona, istre mu etvrtasti zaveljaji iz ruke i baci ga preko njegovog zguvanog
dempera na podu.
Zamiljao je ta bi bilo da Kristal nosi njegovo dete; Tesin i Sanduetov izraz lica kad uju za to.
Njegovo dete na Poljani, od njegove krvi i mesa. Bilo bi to vie no to je Sandue ikad postigao u ivotu.
Popeo se na nju; znao je da je to pravi ivot.

VIII

Te veeri u pola est, Hauard i irli Molison uoe u pagfordski parohijski dom. irli je nosila pregrt
papira, a Hauard lanac predsednika odbora, ukraen plavo-belim grbom Pagforda.
Podne daske su kripale pod Hauardovom teinom dok je iao ka proelju izgrebanih stolova koji su
bili nanizani jedan uz drugi. Hauard je tu dvoranu voleo gotovo koliko i sopstvenu radnju. Utorkom su je
koristile mlade izviaice, a sredom enski institut. U njoj su se odravale brojne rasprodaje polovne
robe i proslave raznih jubileja, prijemi nakon venanja i bdenja, te je mirisala na sve to: na ustajalu ode-
u i aparate za kafu, na utvare domaih kolaa i slanih torti; na prainu i ljudska tela; ali ponajvie na sta-
ro drvo i kamen. Ulubljene mesingane svetiljke visile su s greda na debelim crnim kablovima, a do kuhi-
nje se dolazilo kroz izrezbarena vrata od mahagonija.
irli je hitala od sedita do sedita, stavljajui papire. Oboavala je sednice odbora. Osim ponosa i
zadovoljstva tokom Hauardovog predsedavanja, nije bilo ni traga od Morin; poto tu nije imala nikakva
posla, morala je da se zadovolji onim ime bi je irli poastila.
Hauardove kolege odbornici pristizali su sami ili u paru. On bi ih gromoglasno pozdravljao, dok mu
je glas odjekivao kroz dvoranu s visokom tavanicom. Retko je na sastancima prisustvovalo svih esnaest
odbornika; danas ih je oekivao dvanaest.
Sto je bio polupun kada je pristigao Obri Foli, hodajui kao da silovito prkosi nekoj sili, pomalo po-
grbljen, pognute glave, kao da ide uz jak vetar.
Obri! vedro ga pozva Hauard i prvi put iskorai da se pozdravi s novopridolicom. Kako si?
Kako je Dulija? Jesi li dobio moj poziv?
Izvini, nisam
Za moj eset peti? Ovde, u subotu, dan posle izbora.
A, da, da. Hauarde, ispred je neka devojka kae da je iz Glasnika jarvilskog okruga. Neka Ali-
son.
O! ree Hauard. udno. Upravo sam joj poslao lanak, zna, odgovor na Ferbraderov Moda
ima neke veze idem da proverim.
On se odgega dalje, pritisnut sumnjom. Dok je prilazio vratima, Parminder Davanda ue u dvoranu;
namrtena kao i uvek, prola je kraj njega i ne pozdravivi se, a Hauard prvi put ne upita: A kako nam je
naa Parminder?
Na ploniku ispred zgrade zatekao je plavokosu devojku, krupnu i zdepastu, koja je odisala nepokole-
bljivom vedrinom, to Hauard protumai kao sebi slinu odlunost. Drala je belenicu i gledala u inici-
jale Svitlavovih koji su bili urezani na dvokrilna vrata.
Zdravo, zdravo ree Hauard, teko diui. Alison, bee? Hauard Molison. Nemojte mi rei da
ste prevalili ovoliki put da biste mi rekli da ne umem da piem?
Ona se osmehnu i prihvati ruku koju joj je pruio.
O, ne, svideo nam se lanak uveravala ga je. Pomislila sam, poto e se stvari zahuktati, da bih
mogla da prisustvujem zasedanju. Ne smeta vam? Mislim da je novinarima dozvoljeno da prisustvuju.
Proverila sam u pravilniku.
Govorila je i ila ka vratima.
Da, da, novinari mogu da prisustvuju ree Hauard, pratei je i zastavi utivo pred ulazom da je
propusti. Sem ukoliko ne budemo morali da se pozabavimo neim in camera, to jest.
Ona se okrete k njemu, a on ak i pri slabom osvetljenju primeti belinu njenih zuba.
Kao to su sve one anonimne optube na vaem forumu? Od Duha Barija Ferbradera?
O, boe zaita Hauard, osmehujui joj se. Nije valjda to vest? Nekoliko glupavih komentara na
internetu?
Zar ih je bilo samo nekoliko? Neko mi je rekao da je veina uklonjena sa sajta.
Ne, ne, taj grei ree Hauard. Koliko ja znam, bilo je svega dva-tri posta. Kojetarije. Smatram
ree dosetivi se u trenu da je to neki klinac.
Klinac?
Znate. Tinejderi koji se zabavljaju.
Zar bi tinejderi napadali optinske odbornike? upita ona jo uvek se osmehujui. Zapravo, ula
sam da je jedna od meta tih postova ostala bez posla. Nije iskljueno da je to zbog optubi na njegov ra-
un na vaem sajtu.
Prvi put ujem za to slaga je Hauard. Poto se irli jue videla s Rut u bolnici, podnela mu je de-
taljan izvetaj.
Vidim na dnevnom redu ree Alison, dok su ulazili u jarko osvetljenu dvoranu da ete raspra-
vljati o Belapelu. I vi gospodin Ferbrader ste izneli valjane razloge za taj problem nakon to smo ob-
javili lanak gospodina Ferbradera, dobili smo mnogo pisama. Mom uredniku se to svidelo. Sve to ljude
motivie da piu pisma
Da, video sam ih ree Hauard. Kako mi se ini, nisu ba imali neto lepo da kau o klinici, zar
ne?
Odbornici za stolom su ih posmatrali. Alison Denkins im uzvrati pogled, i dalje se nepokolebljivo
smekajui.
Dajte da vam donesem stolicu ree Hauard, malo se zadihavi dok je dizao jednu s oblinje gomi-
le i smestio Alison nekih pet metara od stola.
Hvala vam. Ona je privue jo dva metra blie.
Dame i gospodo oglasi se Hauard veeras imamo novinarsku lou. Ovo je gospoica Alison
Denkins iz Glasnika jarvilskog okruga.
Nekoliko njih je delovalo zainteresovano i poastvovano Alisoninim prisustvom, ali ju je veina gle-
dala s podozrenjem. Hauard se stuti ka proelju stola, gde su ga Obri i irli ljubopitljivo gledali.
Duh Barija Ferbradera doapnu im tiho dok se polako sputao u plastinu stolicu (jedna se polo-
mila pod njegovom teinom pre dva sastanka). I Belapel. A eno i Tonija! povika on, na ta Obri po-
skoi. Doi, Toni daemo Henriju i ili jo nekoliko minuta fore, u redu?
amor oko stola je bio tek malo uzdraniji no inae. Alison Denkins je ve piskarala po belenici.
Hauard besno pomisli: Za sve je kriv Ferbrader. On je je umeao novinare. Na deli sekunde, Hauard je
pomislio da su Bari i Duh ista osoba, smutljivac u ivotu i smrti.
Poput irli, i Parminder je sa sobom na sastanak donela gomilu papira, koje je drala ispod dnevnog
reda, pretvarajui se da ga ita kako ni sa kim ne bi morala da pria. A zapravo je razmiljala o eni koja
je sedela odmah iza nje. Glasnik jarvilskog okruga je pisao o kolapsu Ketrin Vidon, kao i o albi porodi-
ce protiv njihovog lekara opte prakse. Parminder nije poimence navedena, ali novinarka je bez sumnje
znala ko je ona. Moda je Alison ula i za anonimni post o Parminder na sajtu optinskog odbora.
Smiri se. Postaje kao Kolin.
Hauard je ve beleio izostanke i zahtevao da se proitaju izmene zapisnika od prolog sastanka, ali
ga je Parminder jedva ula od bubnjanja u uima.
A sada, ako nema prigovora ree Hauard prvo emo se pozabaviti stavkama osam i devet, poto
okruni odbornik Foli ima vesti koje su u vezi s njima, a nema vremena da se zadrava
Imam vremena do osam i trideset ree Obri, gledajui na sat.
Da, stoga, ukoliko nema prigovora nema? Ima re, Obri.
Obri je izneo stavove jednostavno i bez emocija. Predstojala je revizija okrunih mea i prvi put se
van Pagforda javila elja da se Poljana pripoji Jarvilu. Preuzimanje relativno malih pagfordskih trokova
odravanja naselja inilo se isplativim onima koji su se nadali da jarvilskom birakom spisku pridodaju
glasae koji nisu naklonjeni trenutnoj vlasti, tako da bi od njih bilo bar neke koristi, umesto to trunu u
Pagfordu, koji je jo od pedesetih godina prolog veka pripadao konzervativcima. Cela stvar je mogla da
se obavi toboe jednostavno i pametno: ionako je Jarvil ve pruao veinu komunalnih usluga tom nase-
lju.
Obri je zavrio izlaganje istakavi da bi najbolje bilo, ukoliko Pagford eli da raskrsti s tim naseljem,
da varo taj stav iznese pred okruni odbor.
dobra, jasna poruka od vas govorio je i zaista mislim da biste ovaj put mogli da
Dosad je bilo uzaludno ree jedan farmer, potvrdno mrmljajui.
Pa, vidi, Done, nikada nas nisu pozvali da kaemo ta mislimo o tome ree Hauard.
Zar ne bi prvo trebalo da vidimo kakav je taj na stav pre nego to ga javno iznesemo? upita Par-
minder ledenim glasom.
U redu ree Hauard smireno. Doktorka Davanda, da li biste vi eleli da ponete?
Ne znam koliko je ljudi proitalo Barijev lanak u Glasniku ree Parminder. Svi pogledi su bili
uprti u nju, a ona se trudila da ne razmilja o anonimnom postu, niti o novinarki koja joj sedi iza lea.
Mislim da su u njemu izneti valjani razlozi da Poljana ostane u sastavu Pagforda.
Parminder vide da se irli, koja je urno beleila, jedva primetno osmehnula svojoj hemijskoj olovci.
Tako to nam je priao o dobrobiti koju uivaju takvi kao to je Kristal Vidon? ree starija ena
po imenu Beti, s drugog kraja stola. Parminder ju je oduvek prezirala.
Tako to nas je podsetio da su ljudi koji ive na Poljani takoe deo nae zajednice odgovori joj.
Oni smatraju da pripadaju Jarvilu ree farmer. Tako je oduvek bilo.
Seam se ree Beti kad je Kristal Vidon gurnula jedno dete u reku kada su ili na izlet.
Ne, nije ljutito e Parminder moja erka je bila tamo to su se dva deaka tukla i bilo kako
bilo
Ja sam ula da je to bila Kristal Vidon ree Beti.
E pa, pogreno si ula zaurla Parminder.
Svi su bili zapanjeni. I samu sebe je zapanjila. Eho njenog krika odzvanjao je o stare zidove. Parmin-
der jedva da je mogla da proguta pljuvaku; pognula je glavu, zurei u dnevni red, a zatim iz daljine zau
Dona.
Bolje da je Bari priao o sebi, a ne o toj devojci. On je imao velike koristi od kolovanja u Svetom
Tomi.
Problem je to na svakog Barija ubaci se jedna ena imate gomilu protuva.
Sve u svemu, oni su iz Jarvila ree ovek i nek pripadnu Jarvilu.
To nije istina ree Parminder, namerno se trudei da tiho govori, ali su svi uutali da je sasluaju,
iekujui urlik. To prosto nije istina. Pogledajte Vidonove. U tome je sutina Barijevog lanka. Oni su
stara pagfordska porodica, ali
Preselili su se u Jarvil! ree Beti.
Ovde nije bilo stanova ree Parminder, borei se sa svojim besom niko od vas nije hteo da se
zida novo naselje na rubu grada.
ao mi je, ali ti nisi bila ovde ree Beti, ruiasta u licu, teatralno okrenuvi glavu od Parminder.
Ti ne zna nau istoriju.
Nasta sveopta galama: odbornici se grupisae u nekoliko arita, a Parminder nita od toga nije raza-
znavala. Stezalo ju je u grlu i nije se usuivala da bilo koga pogleda u oi.
Hoemo li da glasamo? povika Hauard niz spojene stolove, te ponovo zavlada muk. Svi koji su
za to da kaemo okrunom odboru da Pagforani ele da se pomere optinske mee kako Poljana vie ne
bi bila u naoj nadlenosti?
Parminder je u krilu grevito stezala pesnice, usecajui nokte u dlanove. Svuda oko nje se zau uta-
nje rukava.
Odlino! ree Hauard, a veselje u njegovom glasu je pobedniki odzvanjalo do tavanice. Do-
bro, sastaviu ja neto s Tonijem i s Helen, pa emo ga svima dati na uvid pre nego to ga poaljemo. Od-
lino!
Nekoliko odbornika zapljeska. Parminder se zamuti pred oima i ona zatrepta. Dnevni red joj se mu-
tio i iskakao pred oima. Tiina je toliko dugo trajala da je najzad podigla pogled: Hauard je, od silnog
uzbuenja, morao da se mai za inhalator, dok ga je veina odbornika pomno posmatrala.
U redu, onda zaita Hauard, odlaui inhalator, sa osmehom na pomodrelom licu ukoliko niko
nema nita da doda kratka pauza prelazimo na stavku devet. Belapel. A Obri i tu ima neto da nam
kae.
Bari ne bi dozvolio da do toga doe. Raspravljao bi se. Nasmejao bi Dona i glasao bi s nama. Tre-
balo je da pie o sebi, a ne o Kristal izneverila sam ga.
Hvala ti, Hauarde ree Obri, a Parminder jo jae zabubnja u uima, te ona jo dublje zari nokte u
dlanove. Kao to znate, primorani smo da drastino smanjimo trokove
Bila je zaljubljena u mene, to jedva da je mogla da prikrije kad god bi me pogledala.
a jedan od projekata koji moramo da razmotrimo je Belapel ree Obri. Mislio sam da pora-
zgovaram s vama, poto je, kao to znate, zgrada u vlasnitvu optine
a ugovor o zakupu samo to nije istekao ree Hauard. Tako je.
Ali nikog drugog ne zanima ta stara zgrada, zar ne? upita penzionisani raunovoa s drugog kraja
stola. Kako sam uo, ba je u loem stanju.
Oh, uveren sam da bismo pronali drugog zakupca ree Hauard leerno ali nije u tome stvar. Po-
enta je u tome da razmotrimo da li klinika radi dobro
To uopte nije poenta ree Parminder, presekavi ga. Nije u nadlenosti optinskog odbora da
ocenjuje kako klinika radi. Mi ih ne finansiramo. Nsmo odgovorni za njih.
Ali mi smo vlasnici zgrade ree Hauard, jo uvek se osmehujui, jo uvek ljubazan stoga mislim
da treba razmotriti
Ako emo veati o radu klinike, veoma je vano da to uradimo iz vie uglova ree Parminder.
Strano se izvinjavam, doktorka Davanda ree irli, mirkajui niz stolove ka Parminder ali da
li biste mogli da ne prekidate predsedavajueg? Izuzetno je teko hvatati beleke kad ljudi govore uglas.
Eto, sada sam ja vas prekinula dodade uz osmeh. Izvinite!
Pretpostavljam da optina i dalje eli prihode od zakupa ree Parminder, ne obraajui panju na
irli. A, koliko ja znam, nemamo nijednog potencijalnog zakupca koji se zanima za tu nekretninu. Stoga
se pitam zbog ega uopte razmatramo raskidanje ugovora sa klinikom.
Oni ih ne lee ree Beti. Samo im daju jo droge. Bila bih srena da im vidim lea.
Mi u okrunom odboru moramo da donesemo neke veoma teke odluke ree Obri Foli. Vlasti
zahtevaju da lokalne uprave smanje trokove za preko milijardu funti. Ne moemo da dajemo potporu kao
do sada. To je realnost.
Parminder je mrzela nain na koji su se njene kolege odbornici ponaali u Obrijevom prisustvu, upi-
jajui njegov duboki prodorni glas, blago klimajui glavom dok bi govorio. Bila je i te kako svesna da je
neki od njih zovu Benava Buto.
Istraivanja ukazuju na to da se korienje narkotika poveava u periodu recesije ree Parminder.
To je njihov izbor ree Beti. Niko ih ne tera da se drogiraju.
Osvrnula se oko sebe, traei podrku. irli joj se osmehnu.
Predstoje nam neke teke odluke ree Obri.
Pa si se stoga naao s Hauardom prekinu ga Parminder i odluili ste da kliniku malo pogurate da
propadne ukoliko je isterate iz zgrade.
Mogu da smislim bolje naine za troenje novca, a ne na gomilu probisveta ree raunovoa.
Da se ja pitam, uskratila bih im svu ispomo ree Beti.
Ja sam pozvan na ovo zasedanje kako bih vas obavestio o tome ta se dogaa na okrunom nivou
ree Obri smireno. Nita vie od toga, doktorka Davanda.
Helen glasno e Hauard, upirui prstom u jo jednu odbornicu, koja je podigla ruku i ve itav
minut pokuavala da dobije re.
Parminder nije ula nita to je ena rekla. Potpuno je zaboravila na gomilu papira ispod svog pri-
merka dnevnog reda, na koje je Kej Boden utroila toliko vremena i truda: statistike, profili uspenih slu-
ajeva, objanjenje prednosti metadonskog tretmana za odvikavanje od heroina; studije koje su pokaziva-
le ceh, i finansijski i drutveni, heroinske zavisnosti. Sve oko nje se blago rastakalo, postajalo nestvarno;
znala je da e prasnuti kao nikada u ivotu i nije alila zbog toga, niti je elela to da sprei, niti da uini
ita sem da posmatra; bilo je kasno, prekasno
kultura povlaenosti ree Obri Foli. Ljudi koji u ivotu bukvalno nisu radili ni jedan jedini
dan.
A, da se ne laemo ree Hauard ovaj se problem lako moe reiti. Nek prestanu da se drogira-
ju.
On se okrenu, srdano se osmehujui, ka Parminder. To zovu odvikavanje na suvo, zar ne, doktor-
ka Davanda?
A, dakle, ti misli da bi trebalo da preuzmu odgovornost za sopstvenu zavisnost i promene ponaa-
nje? ree Parminder.
Ukratko, da.
Da dravu ne bi kotali jo novca.
Tano ta
A ti ree Parminder glasno, uzavrelih oseanja zna li koliko si desetina hiljada funti ti, Hauar-
de Molisone, kotao zdravstvo, zbog toga to nisi sposoban da prestane da se tovi?
Uz Hauardov vrat se irilo jarko vinsko crvenilo, irei mu se po obrazima.
Zna li koliko je tvoj bajpas kotao, i tvoji lekovi, tvoj dugi oporavak u bolnici? I pregledi za tvoju
astmu, krvni pritisak i gadni osip na koi, to je sve prouzrokovano tvojim odbijanjem da smra?
Dok se Parminderin glas pretvarao u vrisak, ostali odbornici poee da brane Hauarda; irli je skoi-
la na noge; Parminder je i dalje vikala, noktima guvajui papire koje je razbacala oko sebe dok je mlata-
rala rukama.
A ta je s pravom pacijenata na poverljivost? vikala je irli. Sramno! Apsolutno sramno!
Parminder je ve bila na vratima dvorane i brzim korakom nastavljala dalje, zauvi, povrh svojih
besnih jecaja, Beti kako poziva da je smesta iskljue iz odbora; potrala je, beei od dvorane, svesna da
je uinila neto strano, elei samo da je proguta tmina i da zauvek nestane.

IX

Glasnik jarvilskog okruga je odluio da ipak obazrivo pristupi izvetavanju o onome to je izreeno na
najunijem sastanku pagfordskog optinskog odbora. Ali uzalud; redigovani izvetaj, obogaen ivopi-
snim opisima prisutnih, i dalje je izazivao lavinu traeva. Da stvari budu gore, u prii s naslovne strane
izneti su detalji anonimnih napadaa na internetu, izvrenih u ime mrtvog oveka, koji su, da citiramo Ali-
son Denkins, izazvali brojna nagaanja i gnev. Celovit izvetaj na strani 4. Iako nisu navoena imena
optuenih, niti detalji njihovih navodnih zlodela, rei ozbiljne optube i kriminalne radnje u novina-
ma uznemirile su Hauarda vie od samih postova.
Trebalo je da pojaamo obezbeenje na sajtu odmah po pojavljivanju onog prvog posta ree on,
obraajui se supruzi i poslovnoj partnerki pokraj kamina na plin.
Po prozoru se slivala neujna kia, a crni travnjak se presijavao siunim crvenim takicama. Hauar-
du je bilo hladno, te je pokuavao da prisvoji svu toplotu to je izranjala iz lanog uglja. Ve nekoliko
dana, skoro svaki posetilac bakalnice i kafea traario je o tim anonimnim postovima, o Duhu Barija Fer-
bradera i o ispadu Parminder Davande na sastanku odbora. Hauard je mrzeo to to se stvari koje je ona
tada dreknula razvlae u javnosti. Prvi put u ivotu bilo mu je neprijatno u sopstvenoj radnji i brinuo je za
svoj dotad neoborivi poloaj u Pagfordu. Izbori za mesto Barija Ferbradera odrae se sutra, te ako je
Hauard doskora bio optimistian i ushien, sada je bio zabrinut i nervozan.
Ovo je izazvalo dosta tete. Dosta tete ponovi.
aka mu krenu ka stomaku da ga poee, ali je on povue, trpei svrab s muenikim izrazom lica.
Nee tako skoro zaboraviti ta je doktorka Davanda uzviknula pred odborom i tampom. On i irli su
ve pronali kontakt informacije Komisije za medicinski nadzor, otili do doktora Kroforda i uloili zva-
ninu albu. Parminder od tada nije viena na poslu, stoga je bez sumnje i te kako zaalila zbog ispada.
Uprkos tome, Hauard nije mogao da potisne iz svesti izraz na njenom licu dok je urlala na njega. Potreslo
ga je to je video toliku mrnju na licu jednog ljudskog bia.
Sve e to proi uveravala ga je irli.
Nisam tako siguran ree Hauard. Nisam tako siguran. Nismo dobro ispali. Odbor. Svaa pred
novinarem. Delujemo neslono. Obri kae da nisu lepo primili tu vest, ovi na okrunom nivou. Cela ova
stvar podriva nau izjavu povodom Poljane. Prepiremo se u javnosti, svi deluju uprljano Ne stie se
utisak da odbor govori u ime cele varoi.
Ali govorimo ree irli, uz sitan smeh. Niko u Pagfordu ne eli Poljanu ili barem gotovo
niko.
Iz lanka se ini da je naa strana napala one koji se zalau za Poljanu. Da smo pokuali da ih za-
straimo ree Hauard, pokleknuvi pred iskuenjem da se poee, i to ustro uradi. Dobro, Obri zna
da to nije niko s nae strane, ali novinarka nije tako prikazala. I da ti kaem jo neto: ako pred Jarvilom
budemo delovali nesposobno, ili korumpirano ve godinama trae priliku da i nas preuzmu.
To se nee dogoditi smesta e irli. Nema anse.
Mislio sam da je gotovo s time ree Hauard, ne obraajui panju na svoju enu i razmiljajui o
Poljani. Mislio sam da nam je uspelo. Mislio sam da smo ih se najzad ratosiljali.
lanak oko kojeg se toliko trudio, objanjavajui zato su naselje i belapelska klinika za odvikava-
nje od bolesti zavisnosti crpili resurse Pagforda i kaljali mu ugled, bacili su u zasenak skandali koje su
izazvali Parminderin ispad i Duh Barija Ferbradera. Hauard je potpuno zaboravio koliko su mu zadovolj-
stvo priinjavale optube na raun Sajmona Prajsa, kao i to da mu nije palo na pamet da ih ukloni sve dok
to nije zatraila Prajsova supruga.
Poslali su mi imejl iz okrunog odbora rekao je Morin sa sijaset pitanja o sajtu. Hoe da znaju
ta smo preduzeli da spreimo uvredljive komentare. Misle da je sajt loe obezbeen.
irli, osetivi da joj Hauard prebacuje, hladno ree: Hauarde, rekla sam ti da sam se pobrinula za
to.
Neak Hauardovih i irlinih prijatelja svratio je jue dok je Hauard bio na poslu. Momak se kolo-
vao za programera. Njegova preporuka irli glasila je da smesta skinu taj sajt koji je bilo strahovito lako
hakovati, da dovedu nekog ko zna ta radi i da postave nov.
Na deset rei tehnikog argona kojim ju je mladi zasuo, irli jedva da je razumela jednu. Znala je
da hakovati znai protivzakonito upasti na tu sajt, te kad je student prestao sa trabunjanjem, stekla je
utisak, mada nije bila posve sigurna, da je Duh nekako uspeo da sazna tue ifre, moda tako to ih je lu-
kavo propitivao tokom usputnih razgovora.
Stoga je svima poslala imejl sa zahtevom da promene svoje ifre i da novu nikom ne otkrivaju. Na to
je mislila pod onim pobrinula sam se za to.
Povodom predloga da ugasi sajt, o kome se starala i ureivala ga, nije uradila nita, niti je to spome-
nula Hauardu. irli se plaila da bi sajt sa zatitnim lozinkama i tome slino koje je onaj znatno upueniji
mladi predloio bio izvan njenih upravljakih i tehnikih mogunosti, ali ni za ivu glavu nije htela da se
odrekne mesta administratorke.
Ako Majlsa izaberu poe irli, ali je Morin prekinu dubokim glasom. Nadajmo se da mu ove
gadosti nisu kodile. Nadajmo se da se ljudi nee okrenuti protiv njega.
Ljudi znaju da Majls nije imao nita s tim ree irli ledeno.
Jesi li sigurna? ree Morin, a irli ju je u tom asu prosto mrzela. Kako se usuuje da sedi u irli-
nom salonu i da joj protivrei? Da stvari budu jo gore, Hauard je saglasno klimao glavom na Morininu
opasku.
To i mene brine ree a Majls nam je sada potrebniji no ikad. Nakon to je Benava rekla ono to
je rekla nakon sve te pometnje nismo ak ni glasali o Belapelu. Treba nam Majls.
irli je ve izala iz sobe u znak nemog protesta to je Hauard stao na Morininu stranu. Pozabavila se
oljicama aja u kuhinji, kiptei i pitajui se to ne bi postavila samo dve oljice, da Morin naui pameti.
irli je prema Duhu i dalje oseala samo prkosno divljenje. Njegove optube su iznosile na videlo
istinu o ljudima koje nije volela, koje je prezirala, o ljudima koji su bili tetni i bandoglavi. Bila je sigur-
na da e i glasako telo Pagforda misliti isto to i ona te glasati za Majlsa, a ne za onog odvratnog ove-
ka, Kolina Vola.
Kada emo ii da glasamo? irli upita Hauarda, vrativi se u sobu sa zveckavim posluavnikom
za aj, vidno zanemarujui Morin (jer e njih dvoje na glasakom listiu zaokruiti redni broj svog sina).
Ali, na njeno veliko ogorenje, Hauard predloi da sve troje odu zajedno, nakon zatvaranja bakalnice.
Majls Molison je brinuo koliko i njegov otac da mu nezapamena zlovolja, koja je pritiskala sutranje
glasanje, ne pokvari izglede. Tog jutra je uao u trafiku iza trga i uo deli razgovora izmeu kasirke i
jedne starije muterije.
Molison misli da je kralj Pagforda govorio je starac, ne obazirui se na kasirkino skamenjeno
lice. Sviao mi se onaj Bari Ferbrader. Tragedija, ono to mu se desilo, ako mene pitate. Tragedija. A
sin Molisonovih nam je oboma radio testement i delovao mi je veoma samozadovoljno.
Majls se na to pokunjio i iskrao se iz prodavnice, zajapuren kao da je kolarac. Pitao se da li je taj
reiti starac autor onog anonimnog pisma. Majlsovo samoljublje je bilo poljuljano, te je neprestano zami-
ljao ta bi bilo kada sutra niko ne bi glasao za njega.
Dok se te veeri spremao za spavanje, posmatrao je odraz svoje neme supruge u ogledalu na toalet-
nom stoiu. Samanta se ve danima rugala na svaki pomen izbora. Dobro bi mu veeras dolo malo po-
drke, malo utehe. A bio je i napaljen. Toliko dugo nisu. Kad se prisetio, ispalo je da su poslednji put bili
zajedno one noi pre nego to je Bari Ferbrader pao mrtav. Tada je bila pripita. Ovih dana joj je sve e-
e trebalo pie.
Kako je bilo na poslu upita on, posmatrajui je u ogledalu kako otkopava grudnjak.
Samanta mu nije odmah odgovorila. Trljala je duboke crvene useke u koi koje je ostavio tesni grud-
njak, a zatim ree, i ne pogledavi u Majlsa: Zapravo, nameravala sam da popriam s tobom o tome.
Bilo joj je mrsko da mu kae. Ve nekoliko nedelja je izbegavala.
Roj misli da bi trebalo da zatvorim radnju. Ne posluje najbolje.
Majls bi se zaprepastio kad bi znao koliko radnja loe posluje. Zaprepastilo je i nju kad joj je rauno-
voa izneo stanje u najkraim crtama. I znala je i nije za to. udno je kako um zna ono to srce odbija da
prihvati.
O ree Majls. Ali zadrala bi sajt?
Aha ree ona. Zadrali bismo sajt.
Pa, to je sjajno ree Majls ohrabrujue. ekao je skoro itav minut da oda poast njenoj umr-
loj radnji. A zatim ree: Da nisi sluajno danas itala Glasnik?
Ona se nagnu da uzme spavaicu s jastuka i on sa zadovoljstvo pogleda na njene grudi. Seks bi ga
svakako opustio.
Ba teta, Sem rekao je, puzei preko kreveta iza nje, ekajui da je zagrli dok se uvlaila u spa-
vaicu. Za radnju. Bila je sjajno mestace. I imala si je ve koliko deset godina?
etnaest ree Samanta.
Znala je ta on eli. Palo joj je na pamet da mu kae da se tera bestraga i da pree u drugu sobu, ali bi
to donelo nevolje jer bi izbila svaa a potom bi zavladala napetost, a ona je vie od svega na svetu elela
da za dva dana ode u London sa Libi, da obue majicu kakvu im je obema kupila, i da provede celo vee
blizu Dejka i njegovih drugara iz benda. Taj predstojei izlet je saimao svu Samantinu trenutnu sreu.
tavie, seks bi mogao da umiri Majlsovu nejenjavajuu ozlojeenost to e propustiti Hauardovu roen-
dansku proslavu.
Stoga ga je pustila da je zagrli, a zatim i poljubi. Sklopila je oi, popela se na njega, i zamislila da
jae Dejka na naputenoj, beloj plai, on devetnaest godina, ona dvadeset jednu. Svrila je dok je zami-
ljala Majlsa kako ih besno posmatra kroz dvogled, sa udaljene pedaline.

U devet sati izjutra na dan izbora za Barijevo mesto, Parminder je izala iz zgrade Stare parohije i popela
se uz Crkvenu aleju do kue Volovih. Pokucala je na vrata i saekala dok se Kolin, najzad, nije pojavio na
njima.
Oko zakrvavljenih oiju i ispod jagodica imao je tamne senke; koa kao da mu se stanjila a odea po-
stala prevelika. Jo se nije vratio na posao. Vest da je Parminder urlajui obznanila Hauardove poverlji-
ve podatke samo mu je pogorala stanje; kao da onaj samouvereni Kolin od pre nekoliko noi, koji je se-
deo na konom tabureu i pretvarao se da je siguran u svoju pobedu, nikada nije ni postojao.
Da li je sve u redu? upita on, zatvarajui vrata za sobom, delujui krajnje obazrivo.
Da, jeste ree ona. Mislila sam da bi moda hteo da poe sa mnom do parohijskog doma, da
glasa.
Ja ne ree on slabano. ao mi je.
Znam kako ti je, Koline procedi Parminder tananim glasom. Ali ako ne glasa, to znai da su oni
pobedili. Ja im neu dopustiti da pobede. Ima da odem tamo dole i da glasam za tebe, i elim da ti poe
sa mnom.
Parminder je bila zvanino suspendovana s posla. Molisonovi su se alili svakom moguem udruenju
kome su nali adresu, te je doktor Kroford savetovao Parminder da uzme krai odmor. Na njeno veliko iz-
nenaenje, oseala se udnovato slobodno.
Ali Kolin je odmahivao glavom. Uinilo joj se da je primetila suze u njegovim oima.
Ne mogu, Minda.
Moe! ree ona. Moe, Koline! Mora da im se suprotstavi! Pomisli na Barija!
Ne mogu ao mi je ja
On ispusti zvuk kao da se gui i briznu u pla. Kolin je i ranije plakao u njenoj ordinaciji; jecao od
oajanja zbog straha koji je nosio kao teko breme.
Hajde ree ona, nimalo postiena, te ga uze za ruku i povede u kuhinju, gde mu je dodala rolnu
ubrusa, ekajui da mu se jecaji smire i pretvore u tucanje. Gde je Tesa?
Na poslu uzdahnu on, briui oi.
Na kuhinjskom stolu je leala pozivnica za proslavu ezdeset petog roendana Hauarda Molisona;
neko ju je uredno pocepao napola.
I ja sam dobila jednu ree Parminder. Pre nego to sam se izdrala na njega. Sluaj, Koline. Gla-
sanjem
Ne mogu proapta Kolin.
im pokazujemo da nas nisu pobedili.
Ali jesu ree Kolin.
Parminder prasnu u smeh. Nakon to ju je na trenutak posmatrao zabezeknut, i Kolin se nasmeja: du-
bokim, grohotnim brundanjem, poput lavea mastifa.
U redu, kotali su nas zaposlenja ree Parminder i nijedno od nas dvoje ne eli da napusti kuu,
ali osim toga, mislim da nam ide odlino.
Kolin skinu naoare i obrisa uplakane oi, cerei se.
Daj, Koline. Hou da glasam za tebe. Jo nije gotovo. Poto to sam odlepila i rekla Hauardu Moli-
sonu pred itavim odborom i lokalnom novinarkom da nije nimalo bolji od nekog narkomana
On ponovo prasnu u smeh, to ju je obradovalo; nije ga ula da se tako smeje jo od Nove godine, a
tada ga je Bari zasmejavao.
zaboravili su da glasaju o isterivanju klinike za bolesti zavisnosti iz Belapela. Zato te molim,
idi po kaput. Otii emo tamo zajedno.
Kolinovo frktanje i kikot zamree. Zurio je u svoje krupne ake, poloivi ih jednu preko druge, kao
da ih pere.
Koline, jo nije gotovo. Promenio si neto. Ljudi ne vole Molisonove. Ako ti pobedi, biemo u
mnogo boljem poloaju da im se odupremo. Molim te, Koline.
U redu ree on, posle nekoliko trenutaka, zadivljen sopstvenom smelou.
Bila je to kratka etnja po istom, sveem vazduhu, dok su oboje stezali svoje glasake pozive. U pa-
rohijskom domu nije bilo glasaa, izuzev njih. Oboje debelom olovkom zaokruie broj pored Kolinovog
imena i izaoe odatle sa oseajem da su izbegli kaznu za neto to su zgreili.
Majls Molison nije glasao sve do podneva. Na izlazu, zastao je kraj vrata svog partnera.
Idem da glasam, Gave rekao je.
Gavin pokaza na slualicu, koju je drao pritisnutu uz uvo; razgovarao je s Merinim osiguravajuim
drutvom.
A u redu ona, idem da glasam ree Majls, okenuvi se ka sekretarici.
Nije bilo zgoreg podsetiti ih da mu je potrebna njihova podrka. Majls se sjuri niza stepenice i produ-
i do Limenog loneta, gde se dogovorio da se nae sa svojom suprugom, tokom kratkog postkoitalnog
askanja, kako bi se zajedno spustili do parohijskog doma.
Samanta je jutro provela u kui, prepustivi svojoj radnici da vodi prodavnicu. Znala je da ne sme
vie odlagati da kae Karli da zatvaraju radnju, te da e Karli ostati bez posla, ali nije mogla sebe da na-
tera da to uini pre vikenda i koncerta u Londonu. Kada se Majls pojavio i kada je spazila njegov ushie-
ni kez, osetila je nalet gneva.
Tata ne ide? bile su njegove prve rei.
Oni e ii posle kad zavre s poslom ree Samanta.
Kada su ona i Majls doli do dvorane, u glasakim kabinama bile su dve starice. Samanta je ekala,
gledajui u potiljke njihovih elinosivih trajni, njihove debele kapute i jo deblje glenjeve. Tako e i
ona jednog dana izgledati. Na putu ka izlazu, povijenija od njih primeti Majlsa, osmehnu se i ree:
Upravo sam glasala za vas!
Pa, mnogo vam hvala! ree Majls veselo.
Samanta je ula u kabinu i pogledala u dva imena: Majls Molison i Kolin Vol, dok je drala olovku
vezanu dugakim koniem. Zatim nakraba mrzim prokleti Pagford preko listia, presavi ga, prie gla-
sakoj kutiji i, ne osmehujui se, ubaci ga kroz prorez.
Hvala, ljubavi ree Majls tiho, potapavi je po leima.
Tesa Vol, koja nikada nije proputala da glasa, na povratku iz kole prola je kolima pored parohij-
skog doma, ali se nije zaustavila. Rut i Sajmon Prajs su taj dan proveli razgovarajui ozbiljnije no ikad o
mogunosti selidbe u Reding. Rut je bacila njihove pozive za glasanje u ubre dok je raiavala kuhinj-
ski sto za veeru.
Gavinu nije padalo na pamet da glasa; da je Bari iv, moda bi i glasao, ali nije imao nikakvu elju da
pomogne Majlsu u ostvarenju jo jednog ivotnog cilja. U pola est je spakovao svoju akten-tanu, mrzo-
voljan i tuan, poto mu je najzad ponestalo izgovora da ne veera kod Kej. To ga je posebno muilo, jer
je bilo nekih povoljnih naznaka da osiguravajue drutvo polako poputa, te je i te kako eleo da ode do
Meri da joj javi. To je znailo da e morati da saeka do sutra; nije eleo da je protrai na telefonski raz-
govor.
Kada mu je Kej otvorila vrata, smesta se upustila u brzi monolog, koji je obino znaio da je loe ra-
spoloena.
Izvini, imala sam uasan dan ree ona, iako joj on nije nita prigovorio, te jedva da su razmenili
pozdrave. Kasnila sam u povratku, trebalo je da veera ve bude gotova, doi ovamo.
Sa sprata je dopirala estoka treska bubnjeva i basa. Gavin se iznenadio da se susedi nisu alili. Kej
opazi da on gleda uvis i ree: A, ma Gaja je besna jer je neki momak iz Haknija koji joj se sviao po-
eo da se zabavlja s drugom devojkom.
Zgrabila je au vina iz koje je ve pila i otpila veliki gutljaj. Grizla ju je savest kada je Marka de
Luku nazvala nekim momkom. On se gotovo bio uselio kod njih nekoliko nedelja pre nego to su otile
iz Londona. Kej se inio armantnim, uviavnim i predusretljivim. Volela bi da ima sina kao to je Mar-
ko.
Preivee ree Kej, odagnavi te uspomene, pa se vrati krompiru koji je kuvala. Ima esnaest
godina. U tom uzrastu se lako oporavi. Poslui se vinom.
Gavin sede za sto, prieljkujui da Kej kae Gaji da utia muziku. Morala je da se dovikuje s njim
preko bunog vibriranja basa, poskakivanja poklopaca erpi i glasnog aspiratora. Ponovo oseti enju za
Merinom divnom velikom kuhinjom, za Merinom zahvalnou, njenom potrebom za njim.
ta? ree glasno, jer je shvatio da ga je Kej upravo neto pitala.
Rekoh, jesi li glasao?
Glasao?
Na optinskim izborima! ree ona.
Ne odgovori on. To me ni najmanje ne zanima.
Nije bio siguran ta je ona tano ula. Ponovo je neto rekla, i tek kad se okrenula ka stolu s noevima
i viljukama u rukama, mogao je da je razume.
potpuno gnusno, zapravo, to je optina u dosluhu sa Obrijem Folijem. Oekujem da Belapela
vie nee biti, ako izaberu Majlsa
Procedila je krompire, te je buka prosipanja vode i angrljanja opet nadjaa.
da onoj ludai nije pukao film, moda bi imali vee anse. Dala sam joj tonu materijala o klinici,
a mislim da nita od toga nije upotrebila. Samo je vritala na Hauarda Molisona da je predebeo. Kakav
neprofesionalizam
Gavin je uo glasine o javnom ispadu doktorke Davande. Bile su mu umereno zabavne.
sva ta nesigurnost veoma teti ljudima koji rade u klinici, a da ne pominjemo pacijente.
Ali Gavin nije oseao ni saaljenje, ni zgraavanje; oseao je samo oajanje zbog Kejine upuenosti
u detalje i linosti umeane u to opskurno lokalno pitanje. Bio je to jo jedan pokazatelj da je sve dublje i
dublje putala korene u Pagfordu. Sada e biti potrebno mnogo truda da bi ih iupala.
Okrenuo je glavu i pogledao kroz prozor u zaraslu batu s druge strane. Ponudio se da ovog vikenda
pomogne Fergusu oko Merine bate. Uz malo sree, Meri e ga ponovo pozvati da ostane na veeri, a ako
ga pozove, on e preskoiti proslavu ezdeset petog roendana Hauarda Molisona, za koju je Majls mi-
slio da e joj drage volje prisustvovati.
elela sam da zadrim Vidonove, ali ne, Gilijan kae da ne smemo da dozvolimo da budemo pro-
birljivi. Zar bi ti to nazvao probirljivou?
Izvini, ta? upita Gavin.
Meti se vratila ree ona, a on se s mukom priseti da je to bila njena koleginica, ije je sluajeve
pokrivala. Ja sam elela da nastavim da radim s Vidonovima, jer ponekad uspe da se priblii porodi-
ci, ali mi Gilijan ne doputa. Potpuno sumanuto.
Mora da si ti jedina na svetu koja eli da zadri Vidonove ree Gavin. Makar po onome to sam
ja uo.
Kej je dala sve od sebe da se ne obrecne na njega. Izvadila je iz rerne filete lososa. Gajina muzika je
bila tako glasna da je oseala vibracije kroz posluavnik, koji s treskom spusti na metalnu reetku da se
hladi.
Gaja! povika ona, a Gavin poskoi dok je hitala kraj njega ka podnoju stepenica. GAJA! Uti-
aj! Ne zezam se! UTIAJ TO!
Muzika se utia za moda jedan decibel. Kej odjuri nazad u kuhinju, besna. Svaa s Gajom, pre nego
to je Gavin doao, bila je jedna od najgorih do sada. Gaja joj je saoptila da e pozvati oca i zamoliti ga
da se useli kod njega.
E pa, sreno s tim! povikala je Kej.
Ali moda e Brendan i pristati. Napustio ju je kad je Gaja imala svega mesec dana. Brendan je sada
oenjen, ima troje dece, ogromnu kuu i dobar posao. ta ako pristane?
Gavinu je bilo drago to nije morao da govori dok su jeli; tretea muzika je ispunjavala utanje, te je
mogao na miru da razmilja o Meri. Sutra e joj rei da osiguravajue drutvo nudi dogovor, pa e postati
predmet njenog divljenja i zahvalnosti
Maltene je ispraznio svoj tanjir kada je shvatio da Kej nije pojela ni zalogaj. Zurila je u njega s druge
strane stola, a izraz na njenom licu ga iznenadi. Moda je nekako odao svoje najskrivenije misli
Gajina muzika sa sprata iznenada zamuknu. Napeti muk je uasavao Gavina; prieljkvao je da Gaja
smesta pusti neto drugo.
Ti se i ne trudi ree Kej oajno. ak se i ne pretvara da ti je stalo, Gavine.
Pokuao je da se izvue.
Kej, imao sam veoma naporan dan ree. ao mi je to nisam raspoloen za lokalnu politiku im
uem na
Ne govorim o lokalnoj politici ree ona. Sedi tu kao da bi radije bio bilo gde drugde to je
to je uvredljivo. ta ti eli, Gavine?
Javi mu se Merina kuhinja i njeno slatko lice.
Moram da te preklinjem da se vidimo ree Kej a kada doe ovamo, jasno mi stavi do znanja
da to nisi eleo.
Htela je da joj kae to nije istina. Proao je i poslednji trenutak u kojem bi njegovo poricanje mo-
da neto znailo. Sve bre su klizili ka krizi koju je Gavin istovremeno eljno prizivao i od nje strepeo.
Reci mi ta eli kaza ona iznureno. Samo mi reci.
Oboje su oseali kako se njihova veza uruava pod teretom svega to je Gavin odbijao da kae. Ose-
ajui da e im time prekratiti muke, on posegnu za reima koje nije nameravao da izgovori naglas, mo-
da nikada, ali koje su, na neki nain, oboje liavale krivice.
Nisam eleo da doe do ovoga iskreno e Gavin. Nije mi to bila namera. Kej, veoma mi je ao,
ali mislim da sam zaljubljen u Meri Ferbrader.
Po njenom izrazu lica video je da to nije oekivala.
Meri Ferbrader? ponovi ona.
Mislim da ree on (a u tim reima je pronalazio neko gorko zadovoljstvo, iako je znao da je time
ranjava; nije mogao to nikom drugom da kae) to ve veoma dugo traje. Nisam ni primetio mislim,
dok je Bari bio iv, ne bi mi palo na pamet da
Mislila sam da ti je on bio najbolji prijatelj proaputa Kej.
Jeste.
Umro je pre tek nekoliko nedelja!
Gavinu se to nije svidelo.
uj ree on pokuavam da budem iskren. Pokuavam da budem poten.
Pokuava da bude poten?
Oduvek je zamiljao da e se sve zavriti u naletu gneva, ali ona ga je nemo, sa suzama u oima, po-
smatrala kako navlai mantil.
ao mi je ree on, i poslednji put izae iz njene kue.
Na ploniku je osetio nalet ushienja, te pouri do svojih kola. Ipak e veeras imati priliku da ispri-
a Meri za osiguravajue drutvo.
Peti deo

Imunitet

7:32
Osoba koja je iznela klevete moe da se pozove na imunitet ukoliko moe da dokae
da je izjava iznesena bez zle namere i zarad javnog dobra.

arls Arnold Barker
Optinska i lokalna samouprava
Sedmo izdanje
I

Teri Vidon je navikla da je ljudi naputaju. Prvi i najvei odlazak bio je majin; nije joj rekla ni dovie-
nja, samo je jednog dana izala s koferom, dok je Teri bila u koli.
Bilo je tu mnotvo socijalnih radnika i zaposlenih u Centru za brigu o deci nakon to je u etrnaestoj
pobegla od kue, i neki od njih su bili prilino fini, ali svi bi je oni napustili po isteku radnog vremena.
Svaki naredni odlazak dodavao je novi tanak sloj na koru koja se prevlaila oko njene sri.
Imala je prijatelje u Centru za brigu o deci, ali kada je napunila esnaestu, svi su se ve bili osamo-
stalili i ivot ih je ratrkao. Upoznala je Riija Adamsa i rodila mu dvoje dece. Majuna, ruiasta stvo-
renja, tako neiskvarena, lepa no ita na ovom svetu: izala su iz nje, i ti blistavi trenuci koje je dva puta
provela u bolnici s njima izgledali su joj kao sopstveno ponovno roenje.
A onda su joj tu decu oduzeli, te ni njih nikad vie nije videla.
Jeba ju je napustio. Baka Ket ju je napustila. Gotovo svi su odlazili, malo ko bi ostao. Dosad bi tre-
balo da se navikla na to.
Kada se Meti, njena zvanina socijalna radnica ponovo pojavila, Teri ju je strogo upitala: De je
ona druga?
Kej? Ona me je samo odmenjivala dok sam bila bolesna rekla je Meti. Dakle, gde je Lijam? Ne,
ovaj hou rei Robi, jel tako bee?
Teri nije volela tu Meti. Pre svega, ona nije imala decu, a kako e neko ko nema decu da ti govori
kako da ih podie, kako moe to da shvati? Nije joj se, zapravo, dopadala ni Kej sem to joj je Kej
ulivala onaj oseaj, koji joj je nekad pruala i baka Ket, pre nego to ju je nazvala kurvom i rekla joj da
ne eli nikad vie da je vidi s Kej ste se oseali iako je nosila fascikle, kao i svi drugi, uprkos tome
to je pokrenula reviziju sluaja oseali ste kako zaista eli da vam pomogne, a ne samo da popuni for-
mulare. Stvarno ste to oseali. Ali sada je vie nije bilo, i ona, verovatno, sada vie i ne misli na nas,
pomisli Teri besno.
U petak popodne, Meti je rekla Teri da e Belapel gotovo sigurno biti zatvoren.
To ti je politika stvar rekla je uurbano. Hoe da utede novac, a tretman metadonom nije omi-
ljen u Okrunom odboru. Povrh toga, Pagford eli da ih iseli iz zgrade. Sve je pisalo u lokalnim novina-
ma, moda si i ti to videla?
Ponekad se ovako obraala Teri, prelazei na neku vrstu neobaveznog uostalom-svi-smo-mi-na-istoj-
strani askanja koje je delovalo neprimereno, jer se odvijalo uporedo sa propitivanjem o tome da li se
Teri setila da nahrani svog sina. Ali ovog puta Teri je vie uznemirilo ono to je Teri rekla, nego nain na
koji joj je to saoptila.
e da ga zatvore? ponovila je.
Sve ukazuje na to rekla je Meti ivahno ali ti ionako nee primetiti razliku. Mislim, naravno
Tri puta se Teri ukljuivala u program u Belapelu. Te pranjave prostorije nekadanje crkve, sa pre-
graenim zidovima i lecima, kupatilom s neonskoplavim svetlom (na kojem ne moete da naete vene,
kako se ne bi tamo fiksali), bile su joj dobro znano i gotovo prijateljsko okruenje. Odnedavno je, malo-
pomalo, osetila promenu u nainu na koji se osoblje ophodi prema njoj. U poetku su svi oekivali da e
ponovo podbaciti, ali onda su poeli da joj se obraaju onako kako je Kej s njom razgovarala: kao da
znaju da u njenom sprenom telu, posvuda posutom oiljcima, obitava stvarna linost.
naravno da e osetiti razliku, ali moi e umesto toga da dobija metadon od svog lekara opte
prakse rekla je Meti. Okretala je stranice nabrekle fascikle, dravnog dosijea o Terinom ivotu. Tvoja
lekarka je doktorka Davanda, u Pagfordu, zar ne? Pagford zato ide ak tamo?
Zviznula sam medicinsku sestru u Kentermilu odgovorila je Teri, maltene odsutno.
Kad je Meti otila, Teri je dugo sedela u svojoj prljavoj fotelji u dnevnoj sobi, grickajui nokte dok
joj nisu prokrvarili.
im je Kristal dovela Robija iz obdanita, rekla joj je da zatvaraju Belapel.
Jok, jo nisu odluili ree Kristal autoritativno.
Koj kurac ti zna? insistirala je Teri. e da ga zatvore, a sa kau kako moram u jebeni Pag-
ford, kod one kuke o je ubila baku Ket. E, ba da im ne odem.
Mora ree Kristal.
Kristal je ve danima bila takva; komandovala je majci, ponaala se kao da je ona odrasla.
Nia ja ne moram, jebote besno ree Teri. Kuko jedna bezobrzna dodade, da joj ne ostane
duna.
Ako opet pone da se bode ree Kristal, zajapurenog lica uzee nam Robija.
On briznu u pla, i dalje drei Kristal za ruku.
Vi? obe povikae u isti mah jedna na drugu.
Ti s ta zbog koje cmizdri, jebem li ti! povika Kristal A i ta doktorka nije ni uradla baki
Ket, to eril i oni ostali seru!
Ti s ba jedna jebena mala sveznalica, a? zaurla Teri. Zna ti kurac
Kristal je pljunu.
Mr napolje, sunce li ti jebem! vrisnu Teri, a zatim, poto je Kristal bila krupnija i tea, zgrabi
cipelu s poda i poe da zamahuje njome kao maem. Mr!
I ou, ima d odem, jebem li ti! povika Kristal. Ima d uzmem Robija da zna, a ti ostani da se
jebe s Oboom, da napravi jo jedno!
I ona odvue iz sobe Robija koji je ridao, pre nego to je Teri stigla da je zaustavi.
Kristal ga je gotovo odvukla do svog uobiajenog pribeita, zaboravljajui da Niki po podne u ovo
doba i dalje gluvari negde po kraju, i da nije kod kue. Stoga joj vrata otvori Nikina mama, u uniformi ka-
sirke iz supermarketa.
On ne mo ovde da ostane strogo ree ona Kristal, dok je Robi i dalje cvileo i pokuavao da iz-
vue ruicu iz Kristalinog vrstog stiska. De ti je mater?
Kui ree Kristal i sve drugo to je elela da kae ispari pred neumoljivim pogledom starije ene.
I tako se vratila u Ulicu Foli, zajedno s Robijem, gde Teri, izvojevavi tu gorku pobedu, smesta zgrabi
sina za ruku, uvue ga unutra i isprei se u dovratku da Kristal ne bi ula.
Ve ti je dosadio, jelte? podsmehnu joj se Teri preko Robijeve dreke. Odjebi.
I zalupi joj vrata.
Te noi Teri je stavila Robija da spava pored nje na dueku. Leala je budna i razmiljala o tome
kako joj Kristal nimalo nije potrebna, dok bi istovremeno strahovito eznula za njom, onoliko koliko bi
inae eznula za dopom.
Kristal je ve danima bila ljuta. Ono to joj je rekla za Oboa
(a je rekla?!, nasmejao se s nevericom, kada su se sreli na ulici, a Teri mu promrmljala neto o
tome kako je Kristal besna.)
ne bi on to uradio. Ne bi on.
Obo je bio jedan od malobrojnih ljudi koji su ostali uz nju. Teri ga je poznavala od svoje petnaeste
godine. Zajedno su ili u kolu, zajedno zujali po Jarvilu dok je ona bila u Centru za brigu o deci, zajedno
cugali jabukovau ispod stabala na utabanom puteljku to vodi preko malobrojnih preostalih njiva iza Po-
ljane. Zajedno su podelili svoj prvi doint.
Kristal se nikada nije dopadao. Ljubomorna je, pomisli Teri, posmatrajui Robija kako spava pod
svetlou uline lampe to je dopirala kroz tanke zavese. Ona je samo ljubomorna. Uinio je za mene
vie no iko, pomisli Teri prkosno, jer kad god je svodila raune o dobroti drugih, oduzimala je iz kona-
nog zbira naputanje. I tako je sva briga koju joj je baka Ket posveivala, ponitena time to ju je ova po-
tom odbacila.
Ali Obo ju je jednom sakrio od Riija, oca njeno dvoje najstarije dece, onda kad je pobegla iz kue
bosonoga i sva raskrvavljena. Ponekad bi joj dao besplatno kesicu dopa. Za nju su one bile izraz dobrote.
Te vreice utehe koje joj je pruao bile su mnogo pouzdanije od one kuice u Ulici Houp koju je nekada,
itava tri bajna dana, smatrala svojim domom.
Kristal se nije vratila u subotu ujutro, ali to nije bilo nita novo: Teri je znala da je ona sigurno kod
Niki. Besna jer im je ponestajalo hrane, a njoj i cigareta, i to Robi cvili za sestrom, uletela je u erkinu
sobu i razbacala svu odeu po podu, traei novac ili makar neku zaboravljenu pljugu. Neto zvecnu dok
je prevrtala i bacala Kristalinu staru veslaku opremu, i ona spazi plastinu kutijicu za nakit, oborenu na-
opake, a ispod nje medalju koju je Kristal osvojila s veslakim timom i sat Tese Vol.
Teri pokupi sat i zagleda se u njega. Nikada ga ranije nije videla. Pitala se otkud on kod Kristal. Naj-
pre je pretpostavila da ga je Kristal ukrala, a onda se zapitala nije li ga moda dobila od bake Ket, ili joj
ga je baka Ket zavetala testamentom. Ta pomisao bila joj je mnogo munija od one da je sat ukraden. Po-
misao da ga ta mala laljiva kuka skriva kao kakvo blago, i ne spomenuvi ga
Teri stavi sat u dep donjeg dela trenerke i doviknu Robiju da poe s njom do prodavnice. Trebalo joj
je mnogo vremena da mu navue cipelice, pa je naposletku izgubila ivce i oamarila ga. Najradije bi
sama otila do prodavnice, ali socijalni radnici ne vole da ostavljate decu samu kod kue, ak i kad biste
mnoge stvari mogli znatno bre da obavite bez njih.
De je Kristal? kmeao je Robi, dok ga je na silu iznosila kroz vrata. Ou Kristal!
Ne znam de je ta mala drolja obrecnu se Teri, vukui ga putem.
Obo je stajao na oku iza samoposluge i razgovarao s dvojicom mukaraca. Kad je vide, podie ruku
u znak pozdrava, a njegovi pajtai se udaljie.
Kako si Ter? upita.
Nije loe slaga ona. Pusti me, Robi.
Zario je prstie u njenu ionako istanjenu kou na nogama, tako jako da ju je zabolelo.
E, sluaj ree Obo jel mo da mi priuva jo neku robu ko tebe, samo na par dana?
Kaku robu? upita Teri, otrgavi Robija od noge, te ga uhvati za ruku.
Par torbi ree Obo. Mnogo bi mi nailo, Ter.
Na kolko?
Na par dana. Doneu ti veeras. Vai se?
Teri pomisli na Kristal, i ta bi ona rekla kad bi saznala.
Ajd, vai se.
A onda se seti jo neega i izvadi Tesin sat iz depa. Ou ovo da prodam, a misli?
Nije lo ree Obo, odmeravajui ga u ruci. Dam ti dvaes funti. Dam ti pare veeras?
Teri je mislila da sat vredi vie, ali nije volela da ga izaziva.
Ajde de, vai.
Zaputila se ka ulazu u samoposlugu, vodei Robija za ruku, ali se iznenada okrenu.
Vie se ne bodem rekla je. Zato nemo mi donosi
A, jo uzima onaj bukuri? ree on, kezei joj se iza debelih naoara. Al da zna, Belapel je
gotov. Pisalo u novinama.
Aha ree ona alosno i povue Robija prema ulazu u samoposlugu. Znam.
Neu d idem u Pagford, pomisli ona, dok je uzimala keks s rafova. Tamo se vie ne vraam.
Odavno je oguglala na neprestane kritike i predrasude, na preke poglede prolaznika, na komije koji
je maltretiraju, ali nije nameravala da ide u tu uobraenu selendru po duplu dozu oaja; da jednom nedelj-
no putuje nazad kroz vreme u mesto gde joj je baka Ket rekla da e je uvati, ali ju je, ipak, pustila da
ode. Morala bi da prolazi pored one lepe male kole koja joj je na kuu slala sva ta uasna pisma o Kri-
stal, upozoravajui je da je odea njene keri premala i isuvie prljava, a njeno ponaanje neprihvatljivo.
Bojala se da e sresti davno zaboravljene roake, dok jo traje zavada oko kue bake Ket, i bojala se ta
bi joj eril rekla, da sazna kako Teri svojevoljno ide kod one pakistanske kuketine koja je ubila baku
Ket. U porodici koja je ionako prezire, to bi joj raunali kao jo jedan minus.
Nee me naterati d idem u jebeni Pagford glasno proguna Teri, odvlaei Robija prema blagaj-
ni.

II

Bolje sedi zadirkivao ga je Hauard Molison u subotu u podne. Mama samo to nije postavila rezul-
tate na sajt. Hoe da saeka da izae u javnost, ili da ti odmah kaem?
Majls instinktivno okrenu lea Samanti, koja je sedela preko puta njega za ankom nasred kuhinje.
Upravo su ispijali poslednju kafu pred njen i Libin polazak do autobuske stanice, na koncert u London.
Snano pritiskajui slualicu uz uvo, on ree: Hajde, reci.
Pobedio si. Ubedljivo. Gotovo dva prema jedan u odnosu na Vola.
Majls se iskezi u pravcu kuhinjskih vrata.
U redu ree on, trudei se da zvui to smirenije. Lepo je to uti.
ekaj ree Hauard. Mama hoe neto da ti kae.
Bravo, duo razdragano e irli. To su tako divne vesti. Znala sam da e uspeti.
Hvala, mama ree Majls.
Ove dve rei bile su dovoljne Samanti da sve shvati, ali je reila da ne bude ni prezriva ni sarkasti-
na. Spakovala je majicu sa slikom benda, sredila frizuru i kupila nove cipele s visokom potpeticom. Je-
dva je ekala da ode.
Znai, optinski odbornik Molison, je li? rekla je, kad je spustio slualicu.
Tako je odgovori on, pomalo obazrivo.
estitam nastavi ona. Veeras e onda biti pravo slavlje. Zapravo mi je ao to u ga propustiti
slaga, uzbuena to je na korak da pobegne od toga. Dirnut, Majls se nagnu i stisnu joj aku.
U tom trenutku Libi ue u kuhinju sva uplakana. U ruci je stezala svoj mobilni.
ta je bilo? upita Samanta preneraeno.
Hoe li, molim te, da pozove Harijetinu mamu?
Zato?
Hoe li, molim te?
Ali zato, Libi?
Zato to hoe da se uje s tobom, jer smo se Libi nadlanicom obrisa nos i oi Harijet i ja esto-
ko pokaile. Hoe li da je pozove, molim te?
Samanta uze telefon i ponese ga u dnevnu sobu. Jedva da je i znala ko je ta ena. Otkako su devojke
krenule u internat, nije imala gotovo nikakav kontakt s roditeljima njihovih drugarica.
Strahovito mi je neprijatno to to inim ree Harijetina majka. Rekla sam Harijet da u razgo-
varati s tobom, jer joj stalno govorim da nije Libi ta koja ne eli da ona ide zna kako su njh dve bli-
ske, i mrzim kad ih vidim kako se ovako
Samanta pogleda na sat. Trebalo bi da krenu najkasnije za deset minuta.
Harijet je uvrtela sebi u glavu da je Libi imala rezervnu kartu, ali da nije htela da je povede. Rekla
sam joj da to nije istina da ti uzima kartu jer ne eli da Libi ide sama, zar ne?
Pa, naravno ree Samanta ne moe sama da ide.
Znala sam ree ena s druge strane linije. Zvuala je udno, kao da likuje. I potpuno razumem
tvoju potrebu da je zatiti, i nikad ti ovo ne bih predloila da ne mislim da bi te to potedelo nepotreb-
nog zamajavanja. Re je o tome da su njih dve veoma bliske i Harijet je potpuno luda za tim blesavim
bendom a mislim, na osnovu onoga to je Libi upravo ispriala Harijet preko telefona, da Libi zaista
oajniki eli da i Harijet ide s njom. U potpunosti razumem to to eli da dri Libi na oku, ali vidi,
moja sestra vodi svoje dve devojice na koncert, pa e tu biti i odrasla osoba da pazi na njih. Mogla bih
da povezem Libi i Harijet danas popodne, pa bismo se nale s njima izvan stadiona, i prenoile kod moje
sestre. Jamim ti da emo moja sestra ili ja sve vreme biti s Libi.
O ba si ljubazna. Ali vidi ree Samanta, dok joj je u uima udno zujalo moja prijateljica
nas oekuje
Pa ako i dalje eli da ide i poseti prijateljicu, slobodno idi samo kaem da nema nikakve po-
trebe da sedi na koncertu ako neko bude tamo s devojkama, zar ne?.. A Harijet je potpuno oajna bu-
kvalno oajna nisam htela da se meam, ali ovo bi moglo da poremeti njihovo prijateljstvo
A onda ree, manje sentimentalnim tonom: Naravno, otkupiemo kartu od tebe.
Bila je saterana u kripac, nije imala izlaza.
O ree Samanta. Da. Samo sam mislila da bi bilo lepo da poem s njom
One vie vole da budu jedna s drugom strogo e Harijetina majka. A ti nee morati da ui i
da se krije meu svom tom balavurdijom, da ne bi trala, ha ha moja sestra s tim nee imati proble-
ma, poto je visoka samo metar i po.

III

Na Gavinovo razoaranje, inilo se da e ipak morati da prisustvuje roandanskoj proslavi Hauarda Mo-
lisona. Da ga je Meri, klijentkinja njegove firme i udovica njegovog najboljeg prijatelja, zamolila da
ostane na veeri, smatrao bi da ima vie nego dovoljno opravdanje da se ne pojavi ali Meri ga nije po-
zvala da ostane. Dola joj je neka rodbina u goste, i delovala je neobino usplahireno kada je navratio.
Ne eli da oni znaju, pomislio je dok ga je pratila do vrata, donekle uteen njenim samosvesnim po-
naanjem.
Odvezao se do Kovaeve kue, premotavajui u mislima razgovor s Kej.
Mislila sam da ti je on bio najbolji prijatelj. Umro je tek pre nekoliko nedelja!
Dabome, i ja sam se starao o njoj radi Barija, odgovorio joj je u sebi, to bi on i eleo. Niko od nas
nije oekivao da e se to desiti. Bari je mrtav. To ga vie ne moe povrediti.
Sam u Kovaevoj kui, potraio je isto odelo za proslavu, jer je u pozivnici pisalo sveano i
pokuao da zamisli mali traerski Pagford kako se naslauje priom o Gavinu i Meri.
Pa ta, pomislio je, zaprepaen sopstvenom smelou. Zar treba zauvek da ostane sama? Deava
se. Brinuo sam se o njoj.
Uprkos oklevanju da prisustvuje proslavi za koju je bio uveren da e biti dosadna i iscrpljujua, uz-
buenje i radost koji su tinjali u njemu pomogli su mu da istraje.
Gore u Vidikovcu, Endru Prajs je nametao kosu pomou majinog fena. Nikada se nije toliko rado-
vao odlasku u klub ili na zabavu, kao veeras. Hauard je platio njemu, Gaji i Sukvinder da slue hranu i
pie na njegovoj zabavi. Hauard mu je iznajmio i uniformu za tu priliku: belu koulju, crne pantalone i
leptir manu. Radie sve vreme s Gajom, ne kao nosa ve kao konobar.
Ali njegova oekivanja ila su i dalje od toga. Gaja i legendarni Marko de Luka su raskinuli. Kada je
tog popodneva izaao na pauzu da popui cigaretu u dvoritu iza Limenog loneta, zatekao ju je tamo
kako plae.
On je na gubitku rekao je Endru, pokuavajui da suzbije radost.
A ona je mrknula i rekla: Hvala ti, Endi.
Koji si ti peovan rekao je Sajmon, kada je Endru najzad iskljuio fen. ekao je nekoliko minuta
da mu to kae, ukopan na mranom odmoritu, posmatrajui Endrua kroz odkrinuta vrata kako se doteruje
pred ogledalom. Endru poskoi, a zatim se nasmeja. Njegovo lepo raspoloenje izbaci Sajmona iz takta.
Pogledaj se rugao mu se, kada je Endru proao pored njega niza stepenice u koulji i s leptir ma-
nom. S tom manicom. Prava si picajzla.
A ti si nezaposlen, i ja sam ti to uradio, govnaru.
Endruova oseanja o onome to je uradio ocu menjala su se iz asa u as. Ponekad bi ga pritisnuo
oseaj krivice, ukaljavi sve, a onda bi krivica isparila, te bi bio slobodan da uiva u svom tajnom tri-
jumfu. Veeras je pomisao na to dodatno raspirivala uzbuenje koje je plamtelo ispod Endruove tanke
bele koulje, izazivajui mu marce po koi ve najeenoj od veernje sveine, dok je jurio na Sajmono-
vom trkakom biciklu nizbrdo prema varoici. Bio je uzbuen, pun nade. Gaja je bila slobodna i ranjiva.
Njen otac ivi u Redingu.
Kada se dovezao, irli Molison je stajala u veernjoj haljini ispred parohijskog doma, gde je privezi-
vala za rukohvate ogromne zlataste helijumske balone u obliku petica i estica.
Zdravo, Endru uzdrhtalo e ona. Ne ostavljaj bicikl ispred ulaza, moliu.
On ga odgura do oka, proavi pored novog-novcatog zelenog BMV kabrioleta parkiranog pola me-
tra dalje. Usput je obiao oko kola, razgledajui njihovu raskonu unutranjost.
A evo i Endija!
Endru odmah shvati da je njegov ef razdragan i ushien koliko i on. Hauard je ustro koraao preko
sale, odeven u ogroman pliani frak; liio je na maioniara. Unutra se vrzmalo jo svega pet-est osoba:
zabava je trebalo da pone tek za dvadesetak minuta. Svuda naokolo su bili prikaeni plavi, beli i zlatni
baloni. Bio je tu i masivan sto s postoljem gotovo itav natrpan tanjirima prekrivenim krpama, a u dnu
sale sredoveni di-dej je postavljao svoju opremu.
Idi pomozi Morin, Endi, hoe li?
Ona je reala ae na jedan kraj dugakog stola, sva nakinurena u snopu svetlosti koji je dopirao iz
lampe direktno iznad njene glave.
Al si nam zgodan! zagrakta ona dok joj je prilazio.
Imala je kratku, ljateu haljinu od strea, koja je otkrivala svaki obris njenog koatog tela i neobi-
na ispupenja i jastuie miia i sala, dodatno naglaene tim nemilosrdnim materijalom. Negde izvan vi-
dokruga zaulo se slabano: Zdravo. Gaja je uala na podu, nadneta nad sandukom s tanjirima.
Endi, molim te izvadi ae iz kutije ree Morin i postavi ih ovde, gde e biti bar.
Uinio je kao to mu je rekla. Dok je raspakivao kutiju, prila mu je ena koju nikad ranije nije video
i nosila je nekoliko flaa ampanjca.
Ovo treba odneti u friider, ako ga uopte ima.
Imala je Hauardov pravilan nos, Hauardove krupne plave oi i Hauardovu talasastu plavu kosu, ali
dok su njegove crte lica bile enstvene, omekale zboga sala, njegova erka a mora da mu je to bila er-
ka bila je neprivlana a ipak upeatljiva, sa sputenim obrvama, krupnim oima i rupicom na bradi. No-
sila je pantalone i svilenu bluzu s dubokim izrezom. Nakon to je tresnula flae na sto, otila je. Njeno dr-
anje, a donekle i njena odea, ubedili su Endrua da je ona vlasnica BMV-a ispred zgrade.
To je Patria doapnu mu Gaja na uvo, a po koi ga ponovo prooe marci, kao da je bila naelek-
trisana. Hauardova erka.
Da, to sam i mislio ree on, ali ga je mnogo vie interesovalo to to je video Gaju kako odvre
ep s flae votke i sipa pie u au. Dok ju je posmatrao, ona ispi sve naduak, neznatno se stresavi. Je-
dva da je ponovo zatvorila flau, kad se Morin ponovo stvori pokraj nje s kofom punom leda.
Prokleta matora drolja ree Gaja, kad je Morin otila, i Endru oseti da joj dah blago zaudara na
alkohol. Pogledaj je na ta lii.
On se nasmeja, okrenu i naglo zastade, jer je irli stajala tik pored njih, kezei se svojim makastim
smekom.
Zar gospoica Davanda jo nije stigla? upita ona.
Stie, ba mi je poslala poruku ree Gaja.
Ali irli zapravo i nije bilo briga gde je Sukvinder. ula je ta su Endru i Gaja rekli za Morin, to joj
je u potpunosti povratilo dobro raspoloenje koje joj je nakratko pokvarila Morinina oigledna opinje-
nost sopstvenom toaletom. Bilo je teko propisno pokvariti Morinino krajnje zavaravajue, samoobma-
njujue samopouzdanje, ali dok se irli udaljavala od dvoje tinejdera i ila prema di-deju, smislila je
ta e da kae Hauardu kad sledei put ostanu sami.
Bojim se da su se omladinci, ovaj, smejali na Morinin raun ba teta to je obukla onu halji-
nu mrzim kad pravi budalu od sebe.
Imala je mnogo razloga da bude srena, podseti se irli, jer joj je veeras trebalo malo podrke. Ona,
Hauard i Majls e odsad sve troje biti u odboru; bie udesno, prosto udesno.
Proverila je da li di-dej zna da je Hauardova omiljena pesma Green, Green Grass of Home, u iz-
voenju Toma Donsa, i osvrnula se oko sebe da vidi ima li jo sitnica koje bi trebalo obaviti: ali joj
umesto toga pogled pade na neto zbog ega veeras nije bila toliko radosna koliko se nadala.
Patria je stajala sama i zurila navie u grb Pagforda to je visio na zidu, ne trudei se ni sa kim da
razgovara. irli bi volela da Patria ponekad obue suknju; ali makar je dola sama. irli se plaila da
BMV ne krije jo neku osobu, ije je odsustvo u ovom sluaju znailo prednost.
Nije uobiajeno da ne volite roeno dete; oekuje se da ih volite bez obzira na sve, ak i kada nisu
onakvi kakvi biste vi eleli da budu, ak i ako postanu osoba kakvu biste, da niste u srodstvu, najradije
zaobili u irokom luku, preavi na drugu stranu ulice. Hauard je malo fleksibilnije gledao na celu stvar:
ak se i alio na raun toga, na svoj pitomi nain, kad Patrie ne bi bilo tu da ga uje. irli nije mogla da
se uzdigne na taj nivo ravnodunosti. Oseala je potrebu da prie Patrii, s nejasnom, podsvesnom nadom
da e time ublaiti tu njenu razliitost koju bi svako drugi mogao da nasluti ve i po njenoj karakteristi-
noj odei i ponaanju.
Hoe li neto da popije, duo?
Ne jo ree Patria, i dalje zagledana u pagfordski grb. Sino sam se dobrano zapila. Verovatno
jo uvek imam nedozvoljenu koliinu alkohola u krvi. Izale smo da popijemo neto s Melinim kolegama
iz kancelarije.
irli se neobavezno nasmei amblemu iznad njih.
Meli je dobro, hvala na pitanju dobaci Patria.
A, dobro uzdahnu irli.
Svidela mi se pozivnica ree Patria. Pat i gost.
ao mi je duo, ali tako se stavlja, zna, kad neko nije venan
A, da, tako pie u Debretovom vodiu za venanja, je li? Pa, Meli nije htela da doe, ukoliko na
pozivnici nema njenog imena, pa smo se strano posvaale i evo, dola sam, sama. Postigla si ta si htela,
zar ne?
Patria hitro ode do stola s piem, ostavljajui irli pomalo uzdrmanu. Patriin bes bio je zastrauju
jo dok je bila dete.
Kasnite, gospoice Davanda uzviknu ona, pokuavajui da se pribere, videvi Sukvinder, svu za-
japurenu, kako urno ide ka njoj. Po irlinom miljenju, ta cura je bila drska samim tim to se uopte po-
javila, nakon onoga to je njena majka rekla Hauardu u ovoj istoj sali. Gledala ju je kako uri da se pri-
drui Endruu i Gaji, i razmiljala da kae Hauardu kako bi trebalo da je otpuste. Kasnila je, a verovatno
e biti i problema s higijenom zbog tog ekcema koji prikriva crnom majicom s dugim rukavima; irli u
mislima pribelei kako bi na svom omiljenom medicinskom sajtu obavezno trebalo da proveri da li je to
zarazno.
Tano u osam poee da dolaze zvanice. Hauard ree Gaji da stane pored njega i prihvata kapute, jer
je eleo da svi vide kako on njoj, obuenoj u tu crnu haljinicu s ipkanom keceljom lino izdaje naree-
nja. Ali uskoro se nakupilo isuvie kaputa da bi mogla sama da ih nosi, pa on dozva Endrua da joj po-
mogne.
Mazni jednu flau naredi Gaja Endruu, dok su kaili po tri ili etiri kaputa jedne preko drugih u
skuenoj garderobi i sakrij je u kuhinji. Moemo naizmenino da idemo tamo i pijemo pomalo.
Vai ree Endru ushieno.
Gavine! povika Hauard, kada se poslovni partner njegovog sina pojavi sam na vratima u pola de-
vet.
Kej nije s tobom, Gavine? bre-bolje ga upita irli (Morin je upravo obuvala svetlucave salonke
s visokim potpeticama, iza stola s postoljem, pa je imala vrlo malo vremena da je preduhitri).
Ne, nije mogla da doe, naalost ree Gavin; a onda se, na svoj uas, nae oi u oi s Gajom, koja
je ekala da prihvati njegov kaput.
Mama je mogla da doe ree Gaja, jasnim prodornim glasom, dok ga je streljala pogledom. Ali
ju je Gavin otkaio, zar ne, Gave?
Hauard potapa Gavina po ramenu, pretvarajui se da nita nije uo i zagrme: Drago mi je to te vi-
dim, idi, sipaj sebi neko pie.
Izraz na irlinom licu je i dalje bio nezainteresovan, ali njeno trenutno uzbuenje jo se nije sleglo,
pa je bila pomalo oamuena i sanjiva dok se pozdravljala s narednih nekoliko gostiju. Kada se Morin u
svojoj uasnoj haljini doteturala do nje da se pridrui odboru za doek, irli joj s neizmernim uitkom
tiho ree: Imali smo veoma neprijatnu scenu. Veoma neprijatnu. Gavin i Gajina majka o, boe da
sam samo znala
ta? ta se dogodilo?
Ali irli samo odmahnu glavom, beskrajno se naslaujui Morininom neutoljenom znatieljom i rairi
ruke jer uto u salu uoe Majls, Samanta i Leksi.
Evo ga! Optinski odbornik Majls Molison!
Samanta je kao iz neke daljine gledala kako irli grli Majlsa. Njena radost i iekivanja tako su se
naglo preobrazili u ok i razoaranje da su joj se misli pretvorile u beskrajni beli um, kojem je nepre-
kidno morala da se odupire kako bi se vratila u spoljanji svet.
(Majls je rekao: To je sjajno! Sad moe da doe na tatinu zabavu, upravo si rekla kako
Da, odgovorila mu je. Znam. Sjajno, zar ne?
Meutim, kada ju je video u farmerkama i majici benda u kojoj je nedeljama zamiljala sebe, bio je
potpuno zbunjen
Rekli su sveana odea.
Majlse, to je parohijski dom u Pagfordu.
Znam, ali na pozivnici
Idem ovako.)
Zdravo, Semi ree Hauard. Vidi ti nju. Nisi morala toliko da se dotera.
Ali njegov zagrljaj je bio pohotan kao i uvek, te je potapa po guzi utegnutoj u dins.
Samanta uputi irli ledeni kiseli osmeh i proe pravo pored nje do mesta gde su stajala pia. Neki
zao glas u glavi ju je zapitkivao: A ta si uopte zamiljala da e se desiti na tom koncertu? emu sve
to? ta si oekivala?
Nita. Samo malo razonode.
Njenom snu koji je te veeri trebalo da se pretvori u svojevrsnu katarzu, snu o smehu i vrstim mla-
dalakim rukama koje obujmljuju njen ponovo uzani struk, taj otri ukus neeg novog, neistraenog do-
ao je kraj; njenoj fantaziji behu slomljena krila, i sada se sunovraivala ka tlu
Samo sam htela da gledam.
Lepo izgleda, Semi.
Hvala, Pat.
Vie od godinu dana nije videla zaovu.
Svia mi se vie od svih ostalih u ovoj porodici, Pat.
Majls ju je sustigao; izljubio se sa sestrom.
Kako si? Kako je Mel? Zar nije ovde?
Ne, nije htela da doe ree Patria. Pila je ampanjac, ali sudei po izrazu njenog lica, moglo je
da bude i vinsko sire. Na pozivnici je pisalo Pat i gost i onda smo se strahovito posvaale. Sve za-
hvaljujui mami.
Daj, Pat, nemoj tako ree Majls, smeei se.
Daj, Pat, nemoj tako jebote, nego kako, Majlse?
Samantu odjednom obuze ushieni gnev: evo izgovora za napad.
To je ba prokleto nepristojan nain da pozove partnerku svoje erke i ti to vrlo dobro zna, Majlse.
Ako mene pita, tvojoj majci bi trebalo nekoliko lekcija iz lepog ponaanja.
Bio je deblji nego prole godine, svakako. Videlo se kako mu podbradak kipi preko okovratnika kou-
lje. Brzo bi se zadihao. I povremeno bi cupkao na prstima, tik koji je pokupio od svog oca. Pod naletom
gotovo fizike munine, ona brzo ode do kraja stola s postoljem, gde su Endru i Sukvinder bili zauzeti pu-
njenjem i dodavanjem aa.
Imate li din? upita Samanta. Daj mi dupli.
Jedva je prepoznala Endrua. Nasuo joj je pie, i trudio se da ne gleda u njene grudi, raskono isturene
u uskoj majici, ali to je bilo kao da gleda pravo u sunce a ne mirka.
Jesi li ih video? upita Samanta, poto je sasula u grlo pola ae din-tonika.
Endru pocrvene pre nego to je stigao da sabere misli. Na njegov uas, ona se neustraivo zakikota i
ree: Bend. Govorim o bendu.
Da, ja da, uo sam za njih. Ja ne nije to moja vrsta muzike.
Je li tako? ree ona, sasuvi ostatak pia. Sipaj mi jo jedno, moliu.
Shvatila je ko je on: stidljivi momak iz radnje. Izgledao je starije u konobarskoj uniformi. A moda su
mu i miii malo ovrsnuli, posle nekoliko nedelja tegljenja gajbi uz podrumske stepenice.
O, vidi ree Samanta, osmotrivi priliku koja se udaljavala od nje, kroz sve vee mnotvo gostiju:
Eno ga Gavin. Drugi najdosadniji ovek u Pagfordu. Posle mog mua, naravno.
Ona produi, zadovoljna sobom, drei novo pie; din ju je drmnuo tamo gde joj je bilo najpotrebni-
je, anestezirajui je i stimuliui u isti mah, i dok je koraala, pomisli; svidele su mu se moje sise; da vi-
dimo ta misli o mojoj guzi.
Gavin primeti kako Samanta ide ka njemu i pokua da je izbegne odluivi da se ukljui u neiji raz-
govor, bilo iji; Hauard mu je bio najblii i on se urno prikljui grupici oko svog domaina.
Rizikovao sam govorio je Hauard trojici mukaraca; mahao je tompusom, s kojeg je pao pepeo na
prednji deo njegovog plianog sakoa. Rizikovao sam i trudio sam se. Prosto da prostije ne moe biti.
Nema tu nikakve arobne formule. Niko mi nije pruio na tacni o, evo Semi. A ko su ti mladi momci,
Samanta?
Dok je etvoro starijih gostiju zurilo u pop grupu rastegnutu preko njenih grudi, Samanta se okrenu
Gavinu.
Zdravo, ree ona, nagnuvi se ka njemu, nateravi ga da je poljubi. Kej nije dola?
Ne odseno e Gavin.
Priamo o poslu, Sami ree Hauard veselo, a Samanta se seti svoje radnje, propale i pred zatva-
ranjem. Sm sam pokrenuo svoj posao objasni on drutvancetu, oito ponavljajui ve ustaljenu temu.
I to je cela mudrost. Samo to vam treba. Bio sam preduzimljiv.
Onako masivan i okrugao, zraei zadovoljstvom i smirenou, liio je na minijaturno pliano sunce.
Glas mu je ve bio pomalo ublaen i razdragan od brendija koji je drao u ruci. Bio sam spreman da ri-
zikujem a mogao sam sve da izgubim.
Misli, tvoja majka je mogla sve da izgubi ispravi ga Samanta. Zar nije bee Hilda stavila svoju
kuu pod hipoteku da bi poloila polovinu depozita za radnju?
Ona primeti siuni titraj u Hauardovim oima, ali njegov osmeh nije jenjavao.
Onda svaka ast mojoj mami odvrati to je rintala i tedela, kako bi omoguila svom sinu da po-
krene posao. Sve to sam dobio, ja sam umnoio, i vratio svojoj porodici recimo, to to plaam vaim
curicama da idu u Svetu Anu dobro se dobrim vraa, zar ne, Semi?
Oekivala je to od irli, ali ne i od Hauarda. Oboje iskapie ae, dok je Samanta posmatrala Gavina
kako se udaljava, i ne pokuavi da ga zadri.
Gavin se pitao da li bi bilo mogue da se neopaeno iskrade. Bio je nervozan, a buka je samo pojaa-
vala taj oseaj. Otkako je ugledao Gaju na vratima, opsedala ga je uasna pomisao. ta ako je Kej sve is-
priala svojoj erki? ta ako je ta devojka saznala da je zaljubljen u Meri Ferbrader, i ako to svima kae?
Osvetoljubivi esnestogodinjaci stalno to rade.
Najmanje od svega je eleo da se po Pagfordu prouje kako je zaljubljen u Meri pre nego to dobije
priliku da joj to sam kae. Zamiljao je da e proi jo dosta meseci dok to ne uini, moda i godina
dana da e saekati da proe godinjica Barijeve smrti a u meuvremenu e negovati te siune iz-
danke poverenja i zavisnosti od njega koji su ve tu, kako bi u njoj postupno sazrevala svest o njenim
stvarnim oseanjima, kao to je ve sazrela u njemu
Jo se nisi ni posluio piem, Gave! ree Majls. To podhitno moramo da ispravimo!
Odluno je poveo svog partnera prema stolu s piem i nasuo mu pivo, sve vreme priajui, i zraei
skoro vidljivim sjajem sree i ponosa, ba kao i Hauard.
Jesi uo da sam izabran na to mesto?
Gavin nije uo za to, ali nije bio voljan da glumi iznenaenje.
Da. estitam.
Kako je Meri? upita Majls priljivo; veeras je bio prijatelj itave varoi, jer ga je ona izglasala.
Izdrava li?
Da, mislim da
uo sam da ima izgleda da ode u Liverpul. Ko zna, moda je tako najbolje.
Molim? upita Gavin strogo.
Morin mi je to jutros rekla. Izgleda da Merina sestra pokuava da je ubedi da se vrati kui s decom.
Jo uvek ima mnogo rodbine u Liver
Ali njen dom je ovde.
Mislim da je Bari taj koji je mnogo voleo Pagford. Nisam siguran da Meri eli da ostane, sad kad
njega vie nema.
Gaja je posmatrala Gavina kroz otkrinuta kuhinjska vrata. vrsto je stezala kartonsku au s nekoliko
prstiju votke koju je Endru ukrao za nju.
Koje je on ubre ree ona. Jo bismo bili u Hakniju da nije zavlaio moju mamu. A ona je takva
glupaa. Mogla sam odmah da joj kaem da nije zainteresovan za nju. Nikad je nije nikud izvodio. Kad
god bi je kresnuo, jedva je ekao da zbrie.
Endru je slagao sendvie na gotov prazan posluavnik pred sobom i nije mogao da poveruje da ona
koristi rei kao to je kresanje. Nestvarna Gaja iz njegovih fantazija bila je seksualno preduzimljiva i
pustolovna devica. On nije znao ta je sve ova stvarna Gaja radila, ili nije radila s Markom de Lukom.
Osude koje je iznosila na raun svoje majke zvuale su kao da zna kako se mukarci ponaaju posle sek-
sa, ako jesu zainteresovani
Popij neto ree ona Endruu, dok je prilazio vratima s posluavnikom, te prinese svoju au nje-
govim usnama i on otpi malo njene votke. Blago se kikoui, ona uzmaknu kako bi ga propustila da izae,
i dobaci za njim: Reci Suki da doe ovamo da i ona uzme malo!
Sala je bila prepuna i buna. Endru spusti gomilu sveih malih sendvia na sto, ali ini se da je zani-
manje za hranu ve splasnulo; Sukvinder je jedva izlazila na kraj sa sve veom potranjom oko stola s pi-
ima, te su mnogi poeli sami sebi da pune ae.
Gaja te zove u kuhinju ree Endru Sukvinder i preuze toenje pia. Nije bilo svrhe izigravati bar-
mena: umesto toga je napunio to je vie mogao aa, i ostavio ih na stolu, da se ljudi sami poslue.
Zdravo, Kikiriki! ree Leksi Molison. Mogu li da dobijem malo ampanjca?
Zajedno su ili u Svetog Tomu, ali dugo je nije video. Akcenat joj se promenio otkad se upisala u Sve-
tu Anu. Mrzeo je da ga zovu Kikiriki.
Evo ga tu, pravo ispred tebe ree, pokazujui joj ih.
Leksi, ti ne pije obrecnu se Samanta, pojavivi se niotkud iz mase gostiju. Bez pogovora.
Ali deda je rekao
Ba me briga.
Svi drugi su
Rekla sam ne!
Leksi se udalji besno trupkajui nogama.
Da li i ti ovako odgovara roditeljima?
Da ree on, a ona se nasmeja. Grudi su joj zaista bile ogromne.
Dame i gospodo! razlee se prodoran glas preko mikrofona, te svi utihnue ne bi li uli Hauarda.
Hteo bih da kaem nekoliko rei verovatno veina vas zna da je moj sin Majls upravo izabran u op-
tinski odbor!
Zau se mlak aplauz, a Majls podie au visoko iznad glave u znak pozdrava. Endru se zapanji kad
pored sebe zau Samantu kako jasno izgovara upo glasa: Ura, turi ti ga ura!
Sada niko vie nije prilazio po pie. Endru se iskrade u kuhinju. Tamo su Gaja i Sukvinder same-sam-
cite pile i smejale se, a kad spazie Endrua uglas povikae: Endi!
I on se nasmeja.
Jeste li obe nacirkane?
Da ree Gaja. Ne ree Sukvinder. Ali ona jeste.
Ma briga me ree Gaja. Nek me Molison otpusti, ako hoe. Ionako vie nema svrhe da tedim za
kartu do Haknija.
Nee te otpustiti ree Endru, posluivi se i sam s malo votke. Ti si mu mezimica.
Da ree Gaja. ubre matoro perverzno.
I sve troje se ponovo nasmejae.
Kroz staklena vrata, pojaan mikrofonom, dopirao je Morinin graktavi glas.
Hajde, Hauarde! Doi duet za tvoj roendan! Hajde dame i gospodo Hauardova omiljena
pesma!
Tinejderi razmenie uasnute i zaintrigirane poglede. Gaja se kikoui otetura napred i otvori vrata.
Iz zvunika se prolomi prvih nekoliko taktova Green, Green Grass of Home, a zatim im se prikljui-
e Hauardov bas i Morinin prozukli alt:

The old home town looks the same,


As I step down from the train

Gavin je bio jedini koji je uo kikot i smeh, ali kada se okrenuo, video je samo dvokrilna kuhinjska
vrata kako se jedva primetno njiu na arkama.
Majls je otiao da proaska s Obrijem i Dulijom Foli, koji su kasno stigli, ovenani utivim osmesi-
ma. Gavina obuze poznata meavina straha i nervoze. Njegov kratkotrajni, suncem obasjani trenutak slo-
bode i sree pomraen je dvostrukom pretnjom: da e se Gaja izlanuti o onome to je rekao njenoj majci,
i da Meri zauvek naputa Pagford. ta sad da radi?

Down the lane I walk, with my sweet Mary,


Hair of gold and lips like cherries

Kej nije dola?


Samanta je stigla i naslonila sa na sto pored njega, zlobno se smeei.
Ve si me to pitala ree Gavin. Nije.
Je li sve u redu s vama?
ta se to tebe tie?
To mu je izletelo pre nego je stigao da se zaustavi; smuilo mu se neprestano ispitivanje i podbada-
nje. Za promenu su bili sami; Majls se i dalje bavio Folijevima.
Ona odglumata da je zateena njegovim odgovorom. Oi su joj bile zakrvavljene a rei je paljivo
sricala. Prvi put Gavinova odbojnost nadmai njegov strah.
Izvini, samo sam
Pitala. Dabome ree on, u trenutku kada se Hauard i Morin dogegae do njih, ruku podruku.
Volela bih da se skrasi s nekim. inilo mi se da je tebi i Kej dobro ilo.
Da, pa, ja vie volim svoju slobodu ree Gavin. Ne znam mnogo srenih branih parova.
Samanta je isuvie popila da bi osetila aoku njegove opaske, ali stekla je utisak da je zajedljiva.
Slobodnim ljudima brakovi su uvek misterija ree ona oprezno. To niko zapravo i ne moe spo-
znati, osim dvoje ljudi koji su u braku. Stoga ne bi smeo tako olako da osuuje, Gavine.
Hvala ti to si me prosvetlila ree on, i iznerviran toliko da nije mogao dalje da istrpi, odloi pra-
znu limenku od piva i zaputi se ka garderobi.
Samanta ga je posmatrala kako odlazi, ubeena da je ona dobila ovu rundu, te usmeri panju na svekr-
vu, koju je videla kroz gomilu, kako posmatra Hauarda i Morin dok pevaju. Samanta se naslaivala irli-
nim besom, olienom u napetom ledenom osmehu koji je cele veeri nosila na licu. Hauard i Morin su to-
kom godina mnogo puta zajedno nastupali: Hauard je voleo da peva, a Morin je nekada bila pratei vokal
u lokalnom skifl bendu. Kada su zavrili pesmu, irli je samo jednom pljesnula rukama; izgledalo je kao
da doziva lakeja, a Samanta se glasno nasmeja na tu pomisao i prie baru na kraju stola, gde na svoje ra-
zoaranje nije zatekla momka s leptir manom.
Endru, Gaja i Sukvinder i dalje su se previjali od smeha u kuhinji. Smejali su se duetu Hauarda i Mo-
rin, a i zato to su dokrajili dve treine flae votke, ali najvie su se smejali zato to se smeju, podstiui
se uzajamno sve dok maltene vie nisu mogli da se zaustave.
Prozore povie sudopere, odkrinuto kako se u kuhinji ne bi skupljala para, zazvea i zaklepeta, i
kroz njega se pomoli glava Debelog.
Bro vee ree on. Oigledno se popeo na neto napolju, jer se, uz struganje i pad nekog tekog
predmeta, sve vie provlaio kroz prozor, dok se na kraju nije skljokao na reetku za suenje posua, sru-
ivi usput na pod nekoliko aa koje se razbie.
Sukvinder izlete iz kuhinje. Endru je odmah shvatio da ne eli da Debeli bude tu. Samo se Gaja nije
nimalo uzbuivala. I dalje se kikoui, ree: Postoje i vrata, ako nisi znao.
Ne seri, stvarno? ree Debeli. Gde je pie?
Ovo je nae ree Gaja, ljuljajui flau votke u naruju. Endi ju je maznuo. Morae sam da se
snae.
Nema problema ree Debeli nehajno, i proe kroz vrata u salu.
Moram u klonju promrmlja Gaja, sakri bocu ispod sudopere, pa i ona izae iz kuhinje.
Endru krenu za njom. Sukvinder se vratila do bara, Gaja je nestala negde u kupatilu, a Debeli se oslo-
nio na sto s postoljem, s pivom u jednoj ruci i sendviem u drugoj.
Nisam znao da si hteo da doe ovamo ree Endru.
Pozvan sam, drue ree Debeli. Lepo je pisalo na pozivnici. Cela porodica Vol.
Da li Sandue zna da si ovde?
Pojma nemam ree Debeli. On se krije. Ipak se nije doepao mesta matorog Barija. itav dru-
tveni poredak e se uruiti sad kad nema Sandueta da ga dri pod kontrolom. Jebo te bog, ovo je uasno
dodade, ispljunuvi itav zalogaj sendvia. Oe pljugu?
Buka u sali je bila zagluujua, a gosti treteni pijani, tako da vie niko nije obraao panju kuda En-
dru ide. Kada su izali ispred zgrade, zatekli su Patriu Molison, samu pored svojih sportskih kola, kako
zuri u vedro zvezdano nebo i pui.
Moete da se posluite i ovima ree, nudei im svoju paklicu ako hoete.
Poto im je pripalila cigarete, stajala je oputeno s rukom nabijenom duboko u dep. Neto u vezi s
njom Endruu je delovalo zastraujue; ak nije smeo ni da pogleda u Debelog, da odmeri njegovu reakci-
ju.
Ja sam Pat ree im ona, posle nekog vremena. Hauardova i irlina erka.
Zdravo ree Endru. Ja sam Endru.
Sjuart ree Debeli.
inilo se da nema potrebu da se uputa u dui razgovor. Endru je to smatrao vrlinom i pokuavao je
da oponaa njenu ravnodunost. Koraci i zvuk priguenih devojakih glasova prekinue muk.
Gaja je izvukla Sukvinder napolje, drei je za ruku. Smejala se i Endru bi se zakleo da je votka tek
sad poela do kraja da je drma.
Ti si obrati se Gaja Debelom stvarno uasan prema Sukvinder.
Prestani ree Sukvinder, izvlaei ruku iz Gajine. Ozbiljno pusti me
Ali to je istina! ree Gaja, zacenivi se. Jesi, takav si. Da li ti stavlja one stvari na njen fejs-
buk?
Prestani! povika Sukvinder. Uspela je da se otrgne i odjurila nazad na zabavu.
Zaista si uasan prema njoj ree Gaja, pridravi se ogradu. Naziva je lezbejkom i slino
Nema nieg loeg u tome to je neko lezbejka ree Patria, kiljei zbog dima cigarete. Dodue,
ja sam pristrasna po tom pitanju.
Endru vide kako Debeli iskosa gleda u Pat.
Nikad nisam ni rekao da je to loe. To je samo ala ree on.
Gaja skliznu niz ogradu i sede na hladan plonik, zagnjurivi lice u ake.
Jesi li dobro? upita Endru. Da Debeli nije tu i on bi seo pored nje.
Nacirkano promrmlja ona.
Moda bi bilo dobro da gurne prst u grlo predloi Patria, ravnoduno je pogledavi.
Lep auto ree Debeli, odmeravajui BMV.
Jeste ree Patria. Nov-novcat. Zaraujem dvostruko vie od svog brata nastavi ali Majls je
boje dete. Majls Mesija Optinski odbornik Melison Drugi od Pagforda. Voli li Pagford? upita
ona Debelog, dok je Endru posmatrao Gaju kako duboko die, s glavom izmeu kolena.
Ne ree Debeli. Ovo je prava vukojebina.
Dabome, pa i ja sam jedva ekala da odem odavde. Jeste li poznavali Barija Ferbradera?
Pomalo ree Debeli.
U njegovom glasu Endru oseti neto zabrinjavajue.
Bio mi je tutor za itanje i pisanje u Svetom Tomi ree Patria, i dalje zagledana u udaljeni kraj
ulice. Divan lik. Dola bih na sahranu, ali Melli i ja smo bile na Cermatu. Kakva je to frka kojom se
moja majka toliko naslaivala ovaj Barijev Duh?
Neko pie svata na sajtu optinskog odbora ree Endru brzo, strepei od onog to bi Debeli mo-
gao da kae, ako bi mu pruio priliku. Glasine i tako to.
Da, nije ni udo to se mojoj majci toliko svia ree Patria.
Pitam se ta e sledee Duh da ispria? ree Debeli, popreko pogledavi Endrua.
Verovatno e prestati, sad kad su proli izbori promrmlja Endru.
O, pojma nemam ree Debeli. Ako ima stvari koje jo uvek tite Barijevog Duha
Znao je da time izaziva Endruovu nervozu i bilo mu je drago zbog toga. Endru je u poslednje vreme
stalno na tom ugavom poslu, a uskoro e i da se odseli. Debeli nije nita dugovao Endruu. Istinska auten-
tinost ne moe postojati uporedo s oseajem krivice i dunosti.
Jel ti dobro tu dole? upita Patria Gaju, koja klimnu glavom, jo uvek skrivenog lica. Od ega ti
je toliko pozlilo, od pia ili od dueta?
Endru se slabano nasmeja, reda radi, a i zato to je hteo da razgovor dri podalje od Duha Barija
Ferbradera.
I meni se stomak prevrnuo ree Patria. Matora Morin i moj otac pevaju uglas. Ruku podruku.
Patria punim pluima povue poslednji dim iz cigarete i baci opuak na tlo, pa ga zgazi petom. Kad
sam imala dvanaest godina, sluajno sam je zatekla kako mu pui ree ona. A on mi je dao petaka da
ne kaem mami.
Endru i Debeli su stajali potpuno opinjeni, bojei se ak i da pogledaju jedan u drugog. Patria obri-
sa lice nadlanicom: plakala je.
Jebiga, nije ni trebalo da dolazim ree. Znala sam da nije trebalo.
Ula je u BMV i dvojica momaka su je zapanjeno posmatrali kako pali motor, izvlai se u rikverc s
parking mesta i odvozi se u no.
Jebote ree Debeli.
Mislim da mi je muka proaputa Gaja.
Gospodin Molison hoe da se vratite unutra da sipate pie.
im je prenela poruku, Sukvinder ponovo zbrisa.
Ja ne mogu proaputa Gaja.
Endru je ostavi tu. Graja u sali ga opkoli im je otvorio unutranja vrata. Igranka je bila u punom za-
mahu. Morao je da se skloni u stranu da bi Obri i Dulija Foli mogli da izau. Oboje su, lea okrenutih
zabavi, delovali strahovito sreni to odlaze.
Samanta Molison nije igrala, ve se naslonila na dugaki sto, gde su do maloas bili redovi aica s
piem. Dok je Sukvinder jurila naokolo i sakupljala prljave ae, Endru raspakova poslednju kutiju istih
aa, porea ih i poe da ih puni.
Iskrivila ti se leptir mana ree mu Samanta i nagnu se preko stola, da mu je namesti. Postien, on
smesta odjuri u kuhinju, im ga je pustila. Izmeu svake ture aa koje bi stavio u mainu za sudove, En-
dru bi potegnuo po gutljaj votke koju je ukrao. Hteo je da bude pijan kao Gaja; hteo je da se vrati u onaj
trenutak kada su se oboje zajedno neobuzdano smejali, pre nego to se Debeli pojavio.
Posle deset minuta, ponovo je proverio sto s piem; Samanta se i dalje podupirala o njega, staklastih
oiju, a bilo je tu dovoljno svee natoenih aa za njenu degustaciju. Hauard se teturao nasred plesnog
podijuma, lica oblivenog znojem, gromko se smejui neemu to mu je Morin rekla. Endru se probi kroz
masu i vrati se napolje.
Najpre nije video gde je ona: a onda ih je spazio. Gaja i Debeli su stajali zagrljeni desetak metara da-
lje, oslonjeni na ogradu, tela vrsto pritisnutih jedno uz drugo, dok su im se jezici preplitali u ustima.
uj, ao mi je, ali ne mogu sve sama zavapi Sukvinder oajno iza njega. A zatim i ona spazi De-
belog i Gaju i ispusti neto izmeu jauka i jecaja. Endru se vrati u salu s njom, potpuno oduzet. U kuhinji
sasu ostatak votke u au i popi je u jednom gutljaju. Mahinalno napuni sudoperu i poe da pere ae koje
nisu mogle da stanu u mainu za sudove.
Alkohol ipak nije kao vutra. Od njega se oseao prazno, ali i obuzet eljom da nekog udari: na primer,
Debelog.
Posle izvesnog vremena shvatio je da je plastini sat na kuhinjskom zidu s ponoi preskoio na jedan
i da ljudi polako odlaze.
Trebalo im je pronai kapute. Jedno vreme je pokuavao, a onda se ponovo iskrao u kuhinju, prepu-
stivi tu dunost Sukvinder.
Samanta je stajala naslonjena na friider, sama, sa aom u ruci. Endruovo vidno polje je i dalje bilo
udnovato isprekidano, kao niz fotografija. Gaja se nije vratila. Verovatno je ve odavno otperjala nekud
s Debelim. Samanta mu se obraala. I ona je bila pijana. Vie se nimalo nije stideo pred njom. Pretposta-
vljao je da e uskoro i njemu pripasti muka.
mrzim prokleti Pagford ree Samanta ali ti si dovoljno mlad da se izvue odavde.
Aha ree on, vie ne oseajui svoje usne. I hou. I ou.
Ona mu skloni kosu sa ela i ree mu da je sladak. Prizor Gaje s jezikom u ustima Debelog pretio je
da izbrie sve ostalo. Oseao je Samantin parfem kako ga u naletima zapahnjuje s njene vrele koe.
Taj bend je sranje ree, pokazujui na njene grudi ali je mislio da ga nije ula.
Usne su joj bile ispucale i tople, a grudi ogromne, pritiskale su mu prsa; lea su joj bila iroka kao
njegova
ta to radi, jebote?
Endru je pao na reetku za suenje sua, a Samantu je iz kuhinje izvlaio krupan ovek s kratkom pro-
sedom kosom. Endru kao u magli pomisli da se sigurno desilo neto loe, ali je onaj udan iscepkan po-
gled na stvarnost postajao sve izraeniji, sve dok mu nije preostalo nita drugo nego da odbaulja preko
kuhinje do kante za otpatke i pone nezaustavljivo da povraa
Izvinite, ne moete ovamo da uete! uo je Sukvinder kako govori nekome. Stvari su nagomilane
na vrata!
vrsto je uvezao kesu za ubre sa svojim izbljuvkom. Sukvinder mu je pomogla da raisti kuhinju.
Morao je jo dvaput da povraa, ali je oba puta uspeo da stigne do kupatila.
Bilo je skoro dva iza ponoi kada im je Hauard, oznojen ali nasmejan, zahvalio i poeleo im laku no.
Veoma dobro ste odradili posao reko je. Vidimo se sutra, onda. Veoma dobro uzgred, gde je go-
spoica Boden?
Endru ostavi Sukvinder da smisli neku la. Kad se obreo na ulici, otkljuao je Sajmonov bicikl i od-
gurao ga u tminu.
Duga hladna etnja do Vidikovca razbistrila mu je glavu, ali nije ublaila ogorenost i oajanje.
Da li je ikada rekao Debelom da mu se svia Gaja? Moda i nije, ali Debeli je to znao. I on je znao
da Debeli zna da li se moda upravo sada jebu?
Ionako se selim, pomisli Endru, dok je, tresui se, pognut gurao bicikl uzbrdo. Zato, nek se nose u tri
lepe
A onda pomisli: Bolje bi mi bilo se odselim Zar se nije upravo ivalavio s majkom Leksi Molison?
Da li je ono njen mu nabasao na njih? Da li se to stvarno dogodilo?
Bojao se Majlsa, ali je isto tako eleo da ispria to Debelom, da vidi izraz na njegovom licu
Kada se uvukao u kuu, iscrpljen, iz kuhinjske tame zau se Sajmonov glas.
Jesi li stavio moj bicikl u garau?
Sedao je za kuhinjskim stolom i jeo kukuruzne pahuljice. Bilo je skoro pola tri izjutra.
Nisam mogao da spavam ree Sajmon.
Za divno udo, nije bio ljutit. Rut nije bila u sobi, pa nije morao da se dokazuje i pravi veim i pa-
metnijim od svojih sinova. Delovao je iznureno i sitno.
Mislim da emo morati da se selimo u Reding, Roavko ree Sajmon. Taj nadimak je sada zvuao
gotovo kao od milote.
Neznatno drhtei, oseajui se staro, oamueno i neizmerno krivim, Endru poele da prui ocu neto
ime e se iskupiti za ono to mu je uradio. Dolo je vreme da ponovo uspostavi ravnoteu i pridobije
Sajmona za saveznika. Uostalom, oni su porodica. Morae zajedno da se sele. Moda e im negde druge
biti bolje
Imam neto za tebe ree. Doi ovamo. U koli sam saznao kako se to radi
I povede ga do kompjutera.

IV

Magliastoplavo nebo prostiralo se kao kupola preko Pagforda i Poljane. Jutarnje sunce je obasjalo stari
kameni ratni spomenik na trgu, raspukle betonske fasade Ulice Foli, i obojilo belo proelje Vidikovca u
svetlozlatnu. Dok je Rut Prajs ulazila u svoj auto, spremna za jo jednu dugu smenu u bolnici, pogledala
je na reku Or, koja je u daljini blistala kao srebrna traka, i ispuni je oseaj nepravde kad pomisli da e
neko drugi uskoro posedovati njenu kuu i njen vidik.
Nekoliko kilometara nie, u Crkvenoj aleji, Samanta Molison je i dalje vrsto spavala u gostinskoj
sobi. Na vratima nije bilo reze, ali ih je zabarikadirala foteljom pre nego to se, poluobuena, sruila na
krevet. Poetak strahovite glavobolje remetio joj je san, a traak suneve svetlosti koji je prodirao kroz
razmak izmeu zavesa pade poput lasera preko krajika njenog oka. Suvih usta, neznatno se promekoljila
u dubinama unezverenog polusna, a snovi joj behu udnovati i ispunjeni krivicom.
U prizemlju, meu istim, sjajnim kuhinjskim povrinama, Majls je sedeo potpuno uspravljen i sam, s
nedirnutom oljom aja ispred sebe, zagledan u friider, iznova premotavajui u mislima prizor svoje pi-
jane ene u zagrljaju esnaestogodinjeg srednjokolca, na koji je sino nabasao.
Tri kue dalje, Debeli Vol je leeki puio u svojoj sobi, u odei u kojoj je bio na zabavi Majlsa Mo-
lisona. Hteo je da ostane budan celu no, i uspelo mu je. Usta su mu blago utrnula i peckala su ga od sil-
nih cigareta koje je popuio, ali je njegov umor imao suprotno dejstvo od onog kojem se nadao: nije bio u
stanju da bistro rasuuje, a zlovolja i nelagoda nimalo nisu jenjavali.
Kolin Vol se, obliven znojem, probudio iz jo jednog od komara koji su ga godinama proganjali. U
snovima je uvek inio neto loe, one stvari zbog kojih je ceo ivot na javi provodio u zebnji, a ovog puta
je sanjao kako je on ubio Barija Ferbradera, te kako su nadleni organi to upravo otkili i doli da mu sa-
opte da sve znaju, da su iskopali Barijev le i otkrili otrov koji mu je Kolin dao.
Zurei u poznatu senku abaura lampe na tavanici, Kolin se zapitao zato nikad ranije nije razmotrio
mogunost da je on ubio Barija; i smesta mu sinu pitanje: Otkud zna da nisi?
U prizemlju, Tesa je sebi ubrzigavala insulin u stomak. Znala je da je Debeli sino doao kui, jer je
oseala dim od cigareta u podnoju stepenita koje vode u njegovu sobu u potkrovlju. Gde je bio i u koli-
ko sati je doao kui, nije znala, i to ju je plailo. Kako je uopte dolo do ovoga?
Hauard Molison je blaeno i zadovoljno spavao u svom branom krevetu. Dezenirane zavesice oba-
sjavale su ga ruiastim laticama i titile ga od naglog buenja, ali je njegovo hroptavo i itavo hrkanje
probudilo njegovu enu. S naoarima, u kunoj haljini od frotira, irli je jela tost i pila kafu u kuhinji.
Nije joj izbijala iz glave slika Morin kako se ruku podruku s Hauardom njie po dvorani parohijskog
doma, i oseti nalet toliko silovitog prezira, da joj je svaki zalogaj u ustima preseo.
U Kovaevoj kui, nekoliko kilometara izvan Pagforda, Gavin Hjuz se sapunao ispod vrelog tua i
pitao zato nikada nije bio hrabar kao drugi mukarci, i kako oni uspevaju da naine pravi izbor u gotovo
beskrajnom nizu mogunosti. U njemu je gorela enja za ivotom koji je gledao u prolazu, a nikad ga nije
iskusio, no ipak se bojao. Izbor je opasna stvar: kad jednom neto izaberete, morate se odrei svih drugih
mogunosti.
Kej Boden je leala budna i iscrpljena u krevetu u Ulici Houp, oslukujui ranu jutarnju tiinu Pagfor-
da i posmatrala Gaju, usnulu kraj nje na branom leaju, bledu i iznurenu pri svetlosti ranojutarnjeg sun-
ca. Pored Gaje se na podu nalazila i kofa, koju je tu stavila Kej, kad ju je u sitne sate s tekom mukom
maltene prenela iz kupatila u sobu, poto joj je itav sat sklanjala kosu s lica iznad klozetske olje.
Zato si nas dovela ovamo? cvilela je Gaja, dok je kaljala i povraala u klozetsku olju. Ostavi
me na miru. Ne diraj me. Ja jebeno mrzim te.
Kej je posmatrala njeno usnulo lice i priseala se predivne malene bebe koja je pre esnaest godina
spavala pored nje. Setila se suza koje je Gaja lila za Stivom, Kejinim ivotnim partnerom punih osam go-
dina. Stiv je iao na Gajine roditeljske sastanke i uio je da vozi bicikl. Kej se seala i fantazije koju je
gajila (danas posmatrano, podjednako smene kao elja etvorogodinje Gaje da ima jednoroga), kako e
se ovde skrasiti i venati s Gavinom, podariti Gaji stalnog ouha i divnu kuu u prirodi. Koliko je oaj-
niki udela za bajkovitim krajem svoje ivotne prie, i za ivotom kakvom bi Gaja uvek elela da se vra-
ti; jer se erkin odlazak iz roditeljskog doma sve bre primicao, kao kakav meteor, a Kej je gubitak Gaje
smatrala nepogodom koja bi mogla da razori itav njen svet.
Kej posegnu ispod jorgana i uhvati Gaju za ruku. Dodir tople koe koju je pukim sluajem donela na
ovaj svet nagna Kej da gorko zaplae, tiho, ali tako silovito, da je duek poeo da podrhtava.
A na samom kraju Crkvene aleje, Parminder Davanda prebaci kaput preko spavaice i popi jutarnju
kafu u bati iza kue. Izloena sveim jutarnjim sunevim zracima na drvenoj klupi, shvati da se sprema
divan dan, ali je imala oseaj da joj je neto zakrilo put izmeu oiju i srca. To teko breme u njenim
grudima umrtvljivalo je sve oko nje.
Vest da je Majls Molison izabran na Barijevo upranjeno mesto u optinskom odboru nije bio iznena-
enje, ali videvi irlino paljivo sroeno saoptenje na sajtu, osetila je jo jedan treptaj onog ludila
koje ju je obuzelo na poslednjem sastanku odbora: elju da napadne, koju je gotovo istog trena potisnulo
teskobno beznae.
Povui u se iz odbora rekla je Vikramu. Nema vie nikakve svrhe.
Ali ti to voli odgovorio je on.
Volela je, dok je i Bari bio tu. Bilo joj je lako da ga u mislima prizove ovog jutra, dok su svuda vla-
dali mir i tiina. Mali ovek s riom bradicom; bila je za pola glave via od njega. Nikad nije oseala da
je i najmanje fiziki privlai. Uostalom, ta je ljubav?, pomisli Parminder, dok je blagi povetarac lelujao
visoku ivu ogradu od empresa koji su oiviavali veliki travnjak iza kue Davandi. Da li je ljubav kad
neko ispunjava prostor u tvom ivotu koji zjapi u tebi, ak i onda kada ga vie nema?
Zaista sam volela da se smejem, pomisli Parminder. Strano mi nedostaje smeh.
I upravo joj je seanje na taj smeh, najzad, izmamilo suze iz oiju. Tekle su joj niz nos, pravo u kafu,
pravei na njenoj povrini rupice poput onih od metka i brzo nestajui. Plakala je jer joj se inilo da je
prestala da se smeje, ali i zato to je prethodne veeri, dok je do njih izdaleka dopiralo slavljeniko tre-
tanje muzike za ples iz dvorane parohijskog doma, Vikram rekao: Zato ne bismo posetili Amritsar na
leto?
Zlatni hram, najvee svetilite vere za koju on nije nimalo mario. Odmah je shvatila ta Vikram radi.
Vreme joj je kao nikad dotad izmicalo iz ruku. Niko od njih nije znao to e Medicinska komisija za nad-
zor odluiti u vezi s njom, kad budu razmatrali krenje lekarske etike u sluaju Hauarda Molisona.
Mandip kae da je to velika zamka za turiste odgovrila mu je, olako otpisujui Amritsar.
Zato sam to rekla?, pitala se Parminder, plaui u bati kao nikad dotad, dok joj se kafa hladila u
ruci. Bilo bi dobro da pokaemo deci Amritsar. Pokuavao je da mi izae u susret. Zato nisam rekla
da?
Oseala je, nejasno, da je time to je odbila da odu u Zlatni hram, gotovo izdala neto. Kroz suze joj
se ukaza vizija tog hrama, njegove kupole u obliku lotosovog cveta, koja se ogleda u mirnoj vodenoj po-
vrini, svetle boje meda povrh belog mermera.
Mama.
Sukvinder je prela preko travnjaka a da je Parminder nije ni videla. Na sebi je imala farmerke i iro-
ku duksericu. Parminder brzo obrisa lice i mirei pogleda u Sukvinder, koja je leima bila okrenuta sun-
cu.
Neu danas da idem na posao.
Parminder joj istog asa odgovori, u istom onom duhu automatskog protivreenja koje ju je nagnalo
da odbaci Amritsar. Preuzela si obavezu, Sukvinder
Nije mi dobro.
Misli, umorna si. Sama si htela taj posao. Sada treba da ispuni svoje obaveze.
Ali
Ii e na posao obrecnu se Parminder, a mogla je isto tako da izgovori i: Nee Molisonovima
dati jo jedan razlog da se ale na nas.
Poto se Sukvinder vratila u kuu, Parminder se oseti krivom. Samo to nije pozvala ker da se vrati.
Ali je umesto toga pribeleila u mislima da mora nai vremena da sedne i porazgovara s njom o tome bez
svae.
V

Kristal je ila ulicom Foli pod ranojutarnjim suncem i jela bananu. Ukus i tekstura su joj bili nepoznati, te
nije mogla da proceni da li joj se svia. Teri i Kristal nikada nisu kupovale voe.
Nikina majka ju je upravo nimalo uviavno isterala iz kue.
Imamo obaveze, Kristal rekla je. Idemo kod Nikine bake na veeru.
A zatim je, gotovo reda radi, dala Kristal bananu da dorukuje. Kristal je otila bez imalo negodova-
nja. Za kuhinjskim stolom jedva je bilo mesta i za Nikinu porodicu.
Poljana nije lepe izgledala ni obasjana suncem, koje je samo razotkrilo prljavtinu i oronulost, puko-
tine u betonskim zidovima, zabarikadirane prozore i ubre kojeg je bilo svuda unaokolo.
Trg u Pagfordu bi, kada grane sunce, izgledao kao da je svee ofarban. Dvaput godinje, za boinu ili
uskrnju slubu, osnovci su prolazili kroz grad ka crkvi, po dvoje, drei se za ruke. (Niko nikad nije hteo
da uhvati Kristal za ruku, Debeli im je svima rekao da ona ima buve. Pitala se da li se on toga sea.) Tu
su bile visee korpe pune cvea; mrljice ljubiaste, ruiaste i zelene boje, te bi Kristal svaki put kad
proe ispred Crnog topa otkinula jednu laticu. Svaka je bila hladna i klizava pod prstima, te bi ubrzo
postala ljigava i smea od njenog stiska, a ona bi obino potom obrisala ruku o donju stranu toplih drve-
nih klupica u Crkvi Arhanela Mihaila.
Ula je u kuu i odmah videla, kroz otvorena vrata s leve strane, da Teri nije spavala u krevetu. Sede-
la je u fotelji, sklopljenih oiju i otvorenih usta. Kristal uz tresak zatvori vrata, ali se Teri nije ni pomeri-
la.
Kristal je u etiri koraka dola do nje i protresla joj mravu ruku. Terina glava pade na njene sparue-
ne grudi. Zahrkala je.
Kristal je pusti. U podsvesti joj ponovo ispliva slika onog mrtvog mladia u kupatilu.
Glupa kuko ree ona.
A zatim joj pade na pamet da Robi nije tu. Otrala je uza stepenice, dozivajui ga.
Ode sam ula ga je kako govori iza zatvorenih vrata njene sobe.
Kada ih je ramenom otvorila, ugleda Robija kako go-golcat stoji u sobi. Iza njega, eui se po golim
grudima, opruen na njenom dueku, leao je Obo.
Si dobro, Kris? ree on, kezei se.
Ona zgrabi Robija i odvue ga u njegovu sobu. Ruke su joj se toliko tresle da joj je trebalo dugo vre-
mena da ga obue.
Jel ti neo uradio? proaputa ona Robiju.
Gadan sam ree Robi.
Kada ga je obukla, uzela ga je u naruje i potrala niza stepenice. ula je Oboa kako se kree po nje-
noj spavaoj sobi.
a e on ovde? proderala se na Teri, koja je oamuena i budna i dalje bila u svojoj fotelji. a
je radio s Robijem?
Robi se koprcao da se iskobelja iz njenog naruja: mrzeo je vikanje.
I a je to, koj kurac? vrisnu Kristal, spazivi, prvi put, dve crne putne torbe pored Terine fotelje.
Nije to nia ree Teri neodreeno.
Ali Kristal je ve otkopala jedan rajsfelus.
Nije to nia! uzviknu Teri.
Veliki blokovi haia, nalik ciglama, uredno umotani u listove plastine folije: Kristal, koja je jedva
umela da ita, koja ne bi umela da prepozna ni pola vrsta povra u supermarketu, koja ne bi mogla da
kae kako se zove premijer Engleske, znala je da bi sadraj te torbe, ukoliko ga otkriju u kui, znaio za-
tvor za njenu majku. A zatim je videla limenu kutiju, sa koijaem i konjima na poklopcu, kako tri sa
stolice na kojoj je sedela Teri.
Fiksala si se ree Kristal bez daha, dok se oko nje nevidljivo sputala katastrofa i sve se uruava-
lo. Jebeno si se
ula je Oboa na stepenicama te ponovo zgrabi Robija. On je jecao i opirao se u njenom naruju,
uplaen njenim gnevom, ali je Kristalin stisak bio nepopustljiv.
Pusti ga, jebote dobaci Teri uzaludno. Kristal je otvorila ulazna vrata i potrala to je bre mogla
nazad uz ulicu, pod teretom Robija koji se opirao i jecao.

VI

irli se istuirala i izvadila odeu iz ormana dok je Hauard buno spavao. Dok je zakopavala blejzer, do
nje dopre zvonjava crkvenih zvona iz Arhanela Mihaila i Svih Svetih, koja su pozivala na jutarnju slu-
bu u deset. Oduvek se pitala koliko li je buno Davandama, koji ive tano prekoputa crkve, te se nada-
la da im to zvui kao glasna potvrda pagfordskog povinovanja starim verovanjima i tradicijama kojima
oni, tako upadljivo, nisu pripadali.
Nagonski, jer je to toliko esto inila, irli proe kroz hodnik, skrenu u Patriinu staru spavau sobu i
sede za kompjuter.
Patria bi trebalo da je tu, da spava na kauu koji joj je irli raspremila. Bilo je olakanje to jutros
nije morala da se petlja jo i s njom. Hauard, koji je i dalje pevuio The Green Green Grass of Home
kada su doli u Emblsajd u ranim jutarnjim satima, nije shvatio da je Patria odsutna sve dok irli nije
gurnula klju u ulazna vrata.
A gde je Pat? zahroptao je, naslonivi se na trem.
Ma, bila je uznemirena to Meli nije htela da doe uzdahnu irli. Posvaale su se ili tako ne-
to pretpostavljam da je otila kui da pokua da se pomiri s njom.
S njom nikad nije dosadno ree Hauard, lagano se odbijajui o zidove uskog hodnika dok je opre-
zno iao ka spavaoj sobi.
irli je otvorila svoj omiljeni medicinski sajt. Kada je ukucala prvo slovo bolesti koju je elela da is-
pita, sajt joj je prvo ponudio da ponovo pogleda unos za epipen, pa je irli na brzinu ponovo pregledala
kako se upotrebljava i kakav mu je sastav, jer e joj se moda ponovo ukazati prilika da spase ivot mla-
dom fizikalcu. Zatim je paljivo ukucala ekcem i saznala, donekle razoarana, da oboljenje nije zara-
zno, te stoga ne moe da se iskoristi kao izgovor da otpusti Sukvinder Davandu.
Potom je, iz puke navike, ukucala adresu sajta pagfordskog optinskog odbora i kliknula na link ka fo-
rumu.
Ve je nauila da na prvi pogled razazna oblik i duinu korisnikog imena Duh_Barija_Ferbradera,
kao to zatreskani ljubavnik ume da prepozna potiljak svoje drage, njena ramena ili nain na koji hoda.
Jedan pogled na poruku u vrhu strane bio je dovoljan: u njoj buknu ushienje; nije je napustio. Znala
je da ispad doktorke Davande ne moe da proe nekanjeno.

Afera Prvog graanina Pagforda

Proitala je poruku, ali je isprva nije razumela: oekivala je da vidi Parminderino ime. Ponovo je
proita i prigueno uzdahnu, kao da ju je neko polio ledenom vodom.
Hauard Molison, Prvi graanin Pagforda, i dugogodinja sugraanka Morin Lou ve
godinama su mnogo vie od poslovnih partnera. Javna je tajna da Morin redovno ide
na degustacije Hauardove najfinije salame. Jedina osoba koja, kako se ini, nije upu-
ena u ovu tajnu je irli, Hauardova supruga.

Potpuno nepokretna u svojoj stolici, irli pomisli: to nije istina.


Nije moglo da bude istina.
Da, posumnjala je ona, jednom ili dvaput tu i tamo natuknula Hauardu
Ne, odbijala je da poveruje u to. Nije mogla da poveruje.
Ali drugi e poverovati. Poverovae Duhu. Svi su mu verovali.
ake su joj bile kao prazne rukavice, nespretne i slabane, dok se, uz mnogo neuspelih pokuaja, tru-
dila da ukloni poruku sa sajta. Sve dok stoji tu okaena, moda je ita jo neko, veruje u to, smeje se i
prosleuje je lokalnim novinama Hauard i Morin, Hauard i Morin
Poruke vie nije bilo. irli je sedela i zurila u kompjuterski monitor, dok su joj misli jurile kao mievi
u staklenom terarijumu, pokuavajui da pobegnu, ali nije bilo izlaza, nije bilo nikakvog oslonca, nika-
kvog naina da se misli ponovo popnu na ono sreno mesto gde su obitavale pre nego to je ona videla tu
uasnu stvar, napisanu javno, da je ceo svet vidi
Morin mu je bila smena.
Ne, Morin je njoj bila smena. Hauardu je Kenet bio smean.
Uvek zajedno: praznikom, radnim danom i vikendom

jedina osoba koja, kako se ini, nije upuena u ovu tajnu

Njoj i Hauardu seks nije bio potreban: ve godinama su imali odvojene krevete, imali su preutni
sporazum

redovno ide na degustacije Hauardove najfinije salame

(irlina majka je bila iva u sobi pokraj nje: kikotala se i rugala, prosipajui vino iz svoje ae svuda
naokolo irli nije mogla da podnese njen prljavi smeh. Nikad nije mogla da trpi raskalanost ili pod-
smeh.)
Poskoila je, spotakla se o nogare stolice, i odjurila nazad u spavau sobu. Hauard je jo uvek spa-
vao, ispruen na leima, brundajui kao vepar.
Hauarde ree ona. Hauarde.
Trebao joj je itav minut da ga probudi. Bio je zbunjen i dezorijentisan, ali dok je stajala nad njim,
jo uvek je u njemu videla viteza zatitnika koji bi mogao da je spase.
Hauarde, Duh Barija Ferbradera je okaio jo jednu poruku.
Zlovoljan zbog grubog buenja, Hauard hroptavo zarea u jastuk.
O tebi je ree irli.
Veoma retko su otvoreno razgovarali, ona i Hauard. To joj se uvek svialo. Ali danas je bila primora-
na na to.
O tebi ponovi ona i Morin. Kae da ste u tajnoj vezi.
Njegova krupna aka skliznu mu uz lice i on protrlja oi. Trljao ih je due no to je potrebno, u to je
bila uverena.
ta? ree on, zaklanjajui lice.
Ti i Morin, u tajnoj vezi.
Odakle mu to?
Nema poricanja, nema sablanjavanja, nema zlobnog smeha. Samo prost i oprezan zahtev da se sazna
izvor.
ak i docnije, irli e taj trenutak pamtiti kao smrt; to je zaista bio kraj jednog ivota.

VII

Robi, jebote! Umukni!


Kristal je odvukla Robija do autobuske stance nekoliko ulica dalje, gde ni Obo ni Teri ne bi mogli da
ih nau. Nije bila sigurna da ima dovoljno novca za karte, ali se namerila da stigne do Pagforda. Bake
Ket vie nema, nema ni gospodina Ferbradera, ali je Debeli jo tamo, a ona je morala da napravi bebu.
a je radio u sobi s tobom? prodera se Kristal na Robija, koji je ridao i nije odgovarao.
Baterija na Terinom mobilnom samo to se nije istroila. Kristal pozva Debelog, ali je dobila samo
govornu potu.
U Crkvenoj aleji, Debeli je bio zauzet prodiranjem tosta i prislukivanjem roditelja, koji su vodili
jedan od uobiajenih bizarnih razgovora u radnoj sobi s druge strane hodnika. To mu je pruilo preko po-
trebni predah od sopstvenih misli. Mobilni u depu mu je vibrirao, ali nije se javio. Ni sa kim nije eleo
da razgovara. Svakako ne s Endruom. Ne posle onog sino.
Koline, zna ta treba da radi govorila je njegova majka. Zvuala je iscrpljeno. Molim te, Ko-
line
Veerali smo s njima u subotu uvee. No pre nego to je umro. Ja sam kuvao. ta ako sam
Koline, nisi nita stavio u hranu za ime sveta, sad i ja to radim ne bih smela ovo da radim,
Koline, zna da ne smem da se meam u to. To iz tebe govori tvoj opsesivno-kompulzivni poremeaj.
Ali mogao sam, Tes, iznenada sam pomislio, ta ako sam stavio neto
A zato smo onda mi ivi, ti, ja i Meri? Obavili su obdukciju, Koline!
Niko nam nije rekao detalje. Meri nam nita nije rekla. Mislim da zato vie ne eli da razgovara sa
mnom. Sumnja na mene.
Koline, tako ti boga
Tesin glas se pretvori u ubrzan apat, isuvie tih da bi ga razaznao. Debelom ponovo zavibrira mobil-
ni. On ga izvadi iz depa. Kristalin broj. On se javi.
aos ree Kristal, dok se u pozadini ulo neto nalik na deju dreku. O se vidimo?
Pojma nemam zevnu Debeli. Nameravao je da ide u krevet.
Dolazim u Pagford autobusom. Mogli bi da se povatamo.
Sino je pribio Gaju Boden uz ogradu ispred zgrade optine, sve dok nije ustuknula i povratila. A za-
tim je ponovo poela da mu prebacuje, pa ju je ostavio tamo i otpeaio do kue.
Ne znam ba odvrati on. Bio je tako umoran, tako oajan.
Ajde ree ona.
Iz radne sobe zau Kolina. To ti kae, no da li bi se videlo na analizi? ta ako sam
Koline, ne bismo smeli da raspravljamo o ovome zna da ne sme ozbiljno da razmatra te fiks
ideje.
Kako moe to da mi kae? Kako da ih ne shvatam ozbiljno? Ako sam odgovoran za
Ajde, de ree Debeli Kristal. Nai emo se za dvaes minuta, ispred paba na trgu.
VIII

Samantu je iz gostinske sobe najzad isterala neizdrljiva potreba da piki. Pila je hladnu vodu iz esme u
kupatilu sve dok nije osetila muninu, progutala dva paracetamola iz plakara iznad umivaonika, a zatim se
istuirala.
Obukla se a da se nije ni pogledala u ogledalu. Sve je radila vrlo oprezno, ne bi li ula bilo kakav
zvuk koji e joj odati gde se nalazi Majls, ali u kui je vladao muk. Moda je, pomisli, izveo nekud Leksi,
to dalje od njene pijane, poudne majke koja voli mlado meso
(Iao je s Leksi u razred!, ogoreno joj je prebacio Majls, kada su ostali sami u spavaoj sobi. e-
kala je da se udalji od vrata, a onda ih je iz sve snage ponovo otvorila i otrala u gostinsku sobu.)
Naizmenino su je zapljuskivali talasi munine i uasa. Volela bi da moe da zaboravi, da ima rupe u
pamenju od pijanstva, ali jo uvek je mogla da vidi deakovo lice kad se bacila na njega oseala je
dodir njegovog tela pritisnutog uz svoje, tako mravog, tako mladog
Da je to bio Vikram Davanda, moda bi na izvestan nain i sauvala dostojanstvo Morala je da
ode po kafu. Nije mogla zauvek da ostane u kupatilu. Ali kada se okrenula da otvori vrata, videla je sebe
u ogledalu, i hrabrost je umalo izdade. Lice joj je bilo podbulo, oi naduvene, bore su joj se jo dublje
ocrtavale usled pritiska i dehidracije.
O boe, ta li je samo mislio o meni
Kada je ula u kuhinju, Majls je ve sedeo tu. Nije ga ni pogledala, ve je otila pravo do plakara gde
je stajala kafa. Pre nego to je dodirnula ruku, on ree: Napravio sam je ja.
Hvala promrmlja ona i nasu sebi punu olju, izbegavajui da ga pogleda u oi.
Poslao sam Leksi kod mame i tate ree Majls. Moramo da porazgovaramo.
Samanta je sela za kuhinjski sto.
Hajde onda ree ona.
Hajde onda? Zar je to sve to ima da kae?
Ti hoe da razgovara.
Sino ree Majls na zabavi za tatin ezdeset peti roendan, poao sam da te potraim, i zatekao
te kako se ljubaka sa esnaestogo
esnaestogodinjakom, da ree Samanta. Nije protivzakonito. Srea u nesrei.
On se zagleda u nju, zgroen.
Ti misli da je ovo smeno? Da si ti mene zatekla toliko pijanog da ni sam ne znam ta
Ali ja jesam znala ree Samanta.
Odbijala je da bude kao irli, da sve gurne pod mali ipkani milje uljudne izmiljotine. elela je da
bude iskrena, i elela je da probije tu debelu skramu komoditeta, kroz koju vie nije prepoznavala mladi-
a koga je nekad volela.
ta si to znala? ree Majls.
On je toliko oigledno oekivao stid i pokajanje da ona samo to se nije nasmejala.
Znala sam da ga ljubim ree.
Zurio je u nju, a njena hrabrost poe da se rasipa, jer je znala ta e zatim da kae.
A ta da vas je zatekla Leksi?
Samanta nije imala odgovor na to. Pomisao da Leksi moe da sazna ta se dogodilo izazvala je u njoj
elju da pobegne i nikada se ne vrati a ta ako joj taj momak kae? Zajedno su ili u kolu. Zaboravila
je kakav je Pagford
ta se to dogaa s tobom? upita Majls.
Ja sam nesrena ree Samanta.
Zato? upita Majls, ali zatim bre-bolje dodade: Jel zbog radnje? Je li to?
Delom ree Samanta. Ali i zato to mrzim da ivim u Pagfordu. Mrzim da ivim u senci tvojih
roditelja. A ponekad ree polako mrzim to se budim kraj tebe.
Pomislila je da e se moda naljutiti, ali je on umesto toga, krajnje smireno, upita: Da li pokuava
da mi kae da me vie ne voli?
Ne znam ree Samanta.
U raskopanoj koulji delovao je mravije. Prvi put posle dueg vremena, uini joj se da s druge stra-
ne stola, unutar tog ostarelog tela, vidi nekog poznatog, ranjivog. I on me jo uvek eli, pomisli, zadivlje-
na, priseajui se svog neuglednog lica u ogledalu na spratu.
Ali bilo mi je drago dodade one noi kada je Bari Ferbrader umro, to si jo uvek iv. Mislim
da sam sanjala da nisi, pa sam se probudila i bila sam srena kada sam te ula kako die.
I to je to je sve to ima da mi kae, je li? Drago ti je to nisam mrtav?
Pogreila je to je pomislila da nije besan. Samo je bio u oku.
To je sve to ima da mi kae? Potpuno se udesi na roendanu moga oca
Da li bi ti bilo lake da se to nije desilo na prokletoj zabavi tvog oca? povika ona, jer je njegov
gnev potpirio njen. Da li je u tome pravi problem, to sam te ponizila pred mamicom i taticom?
Ljubila si se sa esnaestogodinjim deakom
Moda e on biti prvi od mnogih! povika Samanta, ustade od stola i tresnu oljom o sudoperu; dr-
ka joj ostade u ruci. Zar ne razume, Majlse? Dosta mi je vie! Mrzim na jebeni ivot i mrzim tvoje
jebene roditelje
ali ti ne smeta to devojkama plaaju kolovanje
mrzim to se pred mojim oima pretvara u svog oca
ne lupetaj, samo ti ne prija to sam ja srean, a ti nisi
dok mog dragog mua zabole dupe kako se ja oseam
ima ovde tota da se radi, ali bi ti radije da sedi kod kue i da se duri
vie mi ne pada na pamet da sedim kod kue, Majlse
neu da se izvinjavam to sam odluio da se ukljuim u rad na poboljanju naeg okruenja.
e pa, mislila sam ono to sam napisala ne moe ni da mu prismrdi!
ta? ree on, a stolica mu pade na pod kada je skoio na noge, dok je Samanta ila ka vratima od
kuhinje.
uo si me doviknu ona. Kao to sam napisala u svom pismu, Majlse, ti ne moe ni da prismrdi
Bariju Ferbraderu. On je bio iskren.
Tvom pismu?
Aha ree ona zadravi dah, s rukom na kvaci. Ja sam poslala to pismo. Jedne veeri sam previ-
e popila, dok si ti razgovarao telefonom sa svojom majkom. I da zna ona otvori vrata nisam ni gla-
sala za tebe.
Izraz na njegovom licu ju je uznemirio. Ispred, u predvorju, ona navue klompe, najblii par obue, i
izae kroz vrata pre nego to je mogao da je sustigne.

IX

To putovanje je Kristal vratilo u detinjstvo. Svakodnevno je tim autobusom ila do Svetog Tome, potpuno
sama. Znala je kada e se opatija pomoliti na vidiku, pa je pokaza Robiju.
Vi onu veliku ruevinu zamka?
Robi je bio gladan, ali mu je uzbuenje zbog vonje autobusom neznatno odvraalo panju od toga.
Kristal ga je vrsto drala za ruku. Obeala mu je da e dobiti hranu kada budu izali, ali nije znala gde
bi mogla da je nae. Moda bi mogla da pozajmi pare za kesicu ipsa od Debelog, a bogme i za povratne
autobuske karte.
Ja sam ovde ila u kolu ree ona Robiju, dok je on brisao prljave prozore, pravei apstraktne
are. A i ti ovde i u kolu.
Kada je budu preselili, zbog trudnoe, bila je uverena da e opet dobiti kuu na Poljani; toliko su oro-
nule, da niko nije hteo da ih kupi. Ali Kristal je na to gledala kao na neto dobro, jer bi, uprkos njihovoj
oronulosti, to znailo da Robi i beba pripadaju kolskoj oblasti Svetog Tome. Bilo kako bilo, roditelji
Debelog e joj sigurno dati dovoljno novca da kupi mainu za rublje kada im rodi unue. Moda e joj
kupiti i televizor.
Autobus se sputao niz obronak brda ka Pagfordu, a Kristal ovla spazi odblesak svetlucave reke,
koja je na tren bila vidljiva, pre nego to su se spustili nie niz put. Kada se prikljuila veslakom timu,
razoarala se to nisu trenirali na reci Or, nego u prljavom starom kanalu u Jarvilu.
Evo nas ree Kristal Robiju, kad je autobus polako skrenuo na cveem ukraeni trg.
Debeli je zaboravio da sastanak ispred Crnog topa znai da e morati da stoji prekoputa Molisona
i Loua i Limenog loneta. Do podneva, kada se kafe nedeljom otvara, ostalo je jo vie od sat vreme-
na, ali Debeli nije znao koliko rano Endru mora da doe na posao. Jutros nije bio raspoloen da se sretne
sa svojim najboljim prijateljem, te je uao u uliici pored paba, izvan vidokruga, i odatle izaao tek
kada je stigao autobus.
Autobus se odvezao, i ukazala se Kristal s malim prljavim deakom.
Zabezeknut, Debeli se svojim dugim korakom zaputi ka njima.
To m je brat ree Kristal agresivno, kao odgovor na izraz koji je primetila na licu Debelog.
Debeli doda jo jednu ispravku svojoj zamisli prljavog autentinog ivota. Nakratko se nosio milju
da napumpa Kristal (i da pokae Sanduetu ta pravi mukarci mogu da postignu s lakoom i bez truda),
ali ovaj deai koji se grevito drao za sestrinu ruku i nogu uznemiri ga.
Debeli bi vie voleo da nije prihvatio da se nae s njom. Kraj nje se oseao kao budala. Sad kad ju je
video na trgu, radije bi se vratio u onu njenu smrdljivu, propalu kuu.
Ima neku kintu? pitala je Kristal.
ta? ree Debeli. Mozak mu nije radio od umora. Sada vie nije mogao ni da se seti zato je eleo
da probdi celu no; jezik mu je bio zadebljao i osetljiv od silnih cigareta koje je ispuio.
Kintu ponovi Kristal. Gladan je, a ja sam izgubila petaka. Vratim ti.
Debeli gurnu ruku u dep farmerki i napipa zguvanu novanicu. Iz nekog razloga nije eleo da izgleda
kao da je pun para pred Kristal, pa je gurnuo aku dublje, poseui za sitninom, i najzad izvukao nekoliko
srebrnih i bakarnih novia.
Otili su do male trafike dve ulice dalje, i Debeli je saekao ispred da Kristal kupi Robiju kesicu ip-
sa i kutijicu rolos okoladnih bombona. Nisu progovarali, ak ni Robi, koji se izgleda bojao Debelog.
Najzad, kad je Kristal dala bratu ips, rekla je Debelom: De emo?
Nemogue, pomisli on, da oekuje da e da se kreu. Ne s ovim malim pored njih. Nameravao je da
je odvede u Sanduetovu rupu: tamo bi imali mira, i to bi bilo konano skrnavljenje njegovog i Endruo-
vog prijateljstva; vie nikome nita ne duguje. Ali je ustuknuo pri pomisli da se jebe pred trogodinjim
detetom.
Bie on dobar ree Kristal. Ima sad okoladice. Ne, to za kasnije ree Robiju, koji je cvilei
traio kutijicu bombona koju je ona jo uvek drala u ruci. Kad pojede ips.
Ili su niz ulicu, ka starom kamenom mostu.
Bie on dobar ponovi Kristal. On radi ta mu se kae. Jelda? upita glasno Robija.
Oe okoladu ree on.
Aha, za minut.
Videla je da Debelom danas treba podilaziti. Znala je, jo u autobusu, da e to to je povela Robija sa
sobom, koliko goda da je nuno, predstavljati problem.
a ima novo kod tebe? upita ona.
Bio sino na urki ree Debeli.
Je li? Ko je jo bio?
On jako zevnu, pa je morala da saeka na odgovor.
Arfi Prajs. Sukvinder Davanda. Gaja Boden.
Jel ona ivi u Pagfordu? odseno upita Kristal.
Aha, u Ulici Houp ree Debeli.
Znao je gde ivi, jer se Endruu omaklo. Endru nikada nije rekao da mu se ona svia, ali ga je Debeli
gledao kako posmatra Gaju gotovo netremice tokom malobrojnih asova koje su provodili zajedno. Pri-
metio je da Endru postaje izuzetno samosvestan u njenom prisustvu, kao i svaki put kad je neko spomene.
Kristal je, meutim, mislila na Gajinu majku: jedinu socijalnu radnicu koja joj se dopadala, jedinu
kojoj je uspevalo da dopre do njene majke. ivela je u Ulici Houp, isto kao i baka Ket. Verovatno je i
sada tamo. ta ako bi
Kristal je razmiljala, mirei na okuci puta, zaslepljena hiljadama belih svetlucavih takica na povr-
ini reke: Kej je i dalje uvarka fascikli, ona koja lupa recke, donosi presude. Jeste da ovako deluje okej,
ali nijedno od njenih reenja ne bi moglo da zadri Kristal i Robija zajedno
Mogli bi onde dole predloi ona Debelom, pokazavi ka obraslom delu obale, nedaleko od mosta.
A Robi mo da saeka ovde, na klupi.
Odande bi mogla da ga dri na oku, pomisli, i da bude sigurna da on nita nee videti. Dodue, ve se
nagledao toga, ranije, kada je Teri redovno dovodila neznance kui
Ali onako iscrpljen, Debeli je bio zgroen. Nije mogao to da radi na travi, naoigled deaka.
Jok ree on, trudei se da zvui oputeno.
Nee on da pravi frku ree Kristal. Ima on svoj rolos. Nee ni znati dodala je, iako je i sama
smatrala da je to la. Robi je i previe znao. Imali su problem u obdanitu kada je na drugom detetu imiti-
rao jebanje zguza.
Kristalina majka, setio se Debeli, bila je prostitutka. Mrzeo je i pomisao na to to mu je predloila,
ali nije li to neautentino razmiljanje?
a je bilo? upita ga Kristal nabusito.
Nita ree on.
Dejn Tali bi to uradio. Ciga Priard bi to uradio. A Sandue ne bi nikad, ni za ivu glavu.
Kristal odvede Robija do klupice. Debeli se nagnu da proviri iza nje, dole na proplanak obrastao ko-
renjem i bunjem, te pomisli da mali nita ne moe da vidi, ali da za svaki sluaj mora da bude brz, koli-
ko god moe.
Evo ti, na ree Kristal Robiju, i izvue dugaku kutijicu rolosa a on ushieno posegnu za njom.
Mo sve da pojede, ako me saeka tu pet minuta, vai se? Samo ti sedi tu, Robi, a ja u biti u onom
bunju. Si me razumeo, Robi?
Jesam veselo e on, obraza ve naduvenih od okolade i karamela.
Kristal se klizei sputala niz obronak ka zaraslom grmlju, nadajui se da Debeli nee praviti frku to
to rade bez kondoma.
X

Gavin je nosio tamne naoare pod jarkim jutarnjim suncem, ali ne da bi se maskirao: Samanta Molison e
svakako prepoznati njegova kola. Kada je spazi kako urno koraa plonikom, aka nabijenih u depove,
pognute glave, Gavin naglo skrenu levo i umesto da produi ulicom ka Merinoj kui, on pree preko sta-
rog kamenog mosta, te zaustavi kola u bonoj uliici s druge strane reke.
Nije eleo da ga Samanta vidi kako se parkira ispred Merine kue. Radnim danom, kada je u odelu i
nosi akten-tanu, to nije toliko bitno; nije bilo bitno ni pre nego to je priznao sebi ta osea prema Meri,
ali sada je bitno. U svakom sluaju, jutro je prelepo, a etnjom e dobiti jo malo vremena za razmilja-
nje.
Neu da brzam, pomisli, dok se peke vraao preko mosta. Na klupi ispod njega maleni deak je se-
deo sam i jeo slatkie. Ne moram nita da kaem improvizovau na licu mesta
Ali dlanovi su mu se znojili. Pomisao da e Gaja ispriati bliznakinjama Ferbrader da je on zalju-
bljen u njihovu majku progonila ga je itave te besane noi.
Meri je, inilo se, bilo drago to ga vidi.
Gde su ti kola? upita, provirivi preko njegovog ramena.
Parkirao sam ih dole kraj reke ree on. Divno je jutro. Poeleo sam da se malo proetam, a onda
mi je palo na pamet da bih mogao da ti pokosim travu
O, Grejam ju je ve pokosio ree ona ali to je tako lepo od tebe. Ui na kafu.
askala je s njim dok se kretala po kuhinji. Nosila je stari orts od dinsa i majicu; u tome se videlo
koliko je mrava, ali joj je kosa ponovo bila sjajna, onakva kakvom ju je obino zamiljao. Video je bli-
znakinje kako lee na ebetu prostrtom preko svee pokoenog travnjaka, obe sa slualicama u uima, i
sluaju muziku sa ajpoda.
Kako si ti? upita Meri, sedajui pokraj njega.
Nije mu bilo jasno zato ona zvui tako zabrinuto; a onda se setio da je jue, kad ju je nakratko obi-
ao, naao vremena da joj kae da su on i Kej raskinuli.
Dobro sam ree on. Verovatno je tako najbolje.
Ona se osmehnu i potapa ga po ruci.
uo sam sino ree on, a usta mu se malice osuie da se moda seli.
U Pagfordu se vesti brzo prenose ree ona. To je zasada samo ideja. Tereza hoe da se vratim u
Liverpul.
A ta deca misle o tome?
Pa, saekala bih da devojice i Fergus poloe ispite u junu. Deklan nije veliki problem. Mislim,
niko od nas ne eli da za sobom ostavimo
Ona briznu u pla pred njim, ali on je bio toliko srean da je ispruio aku da dodirne njen neni
zglob.
Naravno da ne elite
Barijev grob.
Ah ree Gavin, a njegova srea zgasnu kao svea.
Meri nadlanicom obrisa suzne oi. Gavinu je to delovalo pomalo morbidno. Njegova porodica je kre-
mirala svoje mrtve. Barijeva sahrana bila je tek druga kojoj je prisustvovao, i mrzeo je sve u vezi s njom.
Gavin je na grob gledao samo kao na obeleje mesta gde se le polako raspada; gnusna pomisao, a ipak,
ljudi su uvrteli u glavu da treba da ih poseuju i donose cvee, kao da jo uvek ima izgleda da e se opo-
raviti.
Ustala je da donese maramice. Napolju, na travnjaku, bliznakinje su sada delile isti par slualica, kli-
majui glavama u ritmu iste pesme.
I tako je Majls dobio Barijevo mesto ree ona. Sino sam ak dovde ula slavlje.
Pa, to je bio Hauardov da, tako je ree Gavin.
A Pagford se gotovo ratosiljao Poljane ree ona.
Da, ini se da je tako.
I sad kad je Majls u odboru, lake e zatvoriti Belapel ree ona.
Gavin je svaki put morao da se podsea ta je taj Belapel; te stvari ga ni najmanje nisu zanimale.
Valjda, da.
I tako e svemu to je Bari eleo doi kraj ree ona.
Suze su joj presuile, a u obraze joj se vratila boja, u vidu crvenih peata gneva.
Znam ree on. Ba tuno.
Ne znam ree ona, i dalje zajapurena i besna. Zato bi Pagford plaao raune za Poljanu? Bari
je uvek to posmatrao samo s jedne strane. Mislio je da su svi na Poljani kao on. Mislio je da je Kristal
Vidon kao on, ali nije. Nikada mu nije palo na pamet da su ljudi na Poljani moda sreni tamo gde jesu.
Aha ree Gavin, ushien zbog njenog neslaganja s Barijem, vie se ne oseajui kao da su u senci
Barijevog nadgrobnog spomenika. Znam na ta misli. Po onome to sam ja uo o Kristal Vidon
Na nju je troio vie vremena i panje nego na roene erke ree Meri. A ona nije dala ni prebi-
jenu paru za njegov venac. Ceo veslaki tim je skupio novac, izuzev Kristal. Ni na sahranu mu nije dola,
posle svega to je uinio za nju.
Da, pa, eto vidi
Izvini, ali prosto ne mogu da ne razmiljam o tome ree ona grozniavo. Ne mogu da prestanem
da mislim o tome kako bi on eleo da ja i dalje brinem za Kristal Vidon. Ne mogu da preem preko toga.
Ceo svoj poslednji dan ivota proveo je piui taj prokleti lanak, iako ga je bolela glava, ali on se nije
obazirao na to!
Znam ree Gavin. Znam. Ja mislim ree on, kao da krajnje oprezno sputa nogu na stari most
od uadi da je to muka stvar. Majls je isti takav. Samanta nije elela da se kandiduje za savet, ali on se
svejedno kandidovao. Zna, neki mukarci zaista vole da imaju malo uticaja
Bari nije to radio zbog uticaja ree Meri, a Gavin se bre-bolje povue.
Ne, ne. Bari ne. Nije on to
To je bilo jae od njega ree ona. Mislio je da su svi kao on, da e, ako ih malo pogura, poeti
sami sebi da pomau.
Da ree Gavin ali poenta je u tome da ima i drugih ljudi kojima bi dobrodola ta podrka lju-
di kod kue
Tano tako! ree Meri i ponovo briznu u pla.
Meri ree Gavin, i ustade sa stolice, pomeri se da sedne uz nju (sada je ve stupio na most od
uadi, s meavinom panike i iekivanja) uj jo je rano mislim, prerano ali nai e ti nekog
drugog.
U etrdesetoj jecala je Meri sa etvoro dece
Ima mnogo mukaraca poe on, ali to nije dobro zvualo; radije bi voleo da ona ne misli da ima
previe mogunosti. Pravog mukarca ispravi se on nee biti briga to ima decu. Uostalom, to su
tako fina deca svakom bi bilo drago da su njegova.
O, Gavine, tako si drag ree ona, ponovo briui oi.
On je ponovo zagrli, a ona se ne izvue. Sedeli su utke dok ona nije izduvala nos, a onda on oseti
kako se upinje da se odmakne od njega i ree: Meri
Molim?
Moram da ti Meri, mislim da sam zaljubljen u tebe.
Nekoliko sekundi je oseao onaj velianstveni ponos padobranca koji se otiskuje sa vrstog poda u
bezgranini prostor.
A zatim se ona izmigolji.
Gavine. Ja
Izvini ree on, uzbunjeno posmatrajui njen zgroen izraz lica. eleo sam da to uje od mene.
Rekao sam Kej da zbog toga elim da raskinemo, pa sam se plaio da e to uti od nekog drugug. Inae ti
nita ne bih rekao jo mesecima. Godinama dodade on, ponovo pokuavajui da joj izmami onaj osmeh
i raspoloenje u kojem ga je nazvala dragim.
Ali Meri je odmahivala glavom, prekrstivi ruke preko mravih grudi.
Gavine, ja nikada, nikada
Zaboravi da sam ita rekao ree on tupavo. Hajde da sve zaboravimo.
Mislila sam da razume ree ona.
On iz toga zakljui da je trebalo da zna da je ona optoena nevidljivim oklopom alosti, koji je treba-
lo da je zatiti od takvih stvari.
Razumem ja slaga on. Ne bih ti ni rekao, samo
Bari je oduvek govorio da trza na mene ree Meri.
Ama nisam! ree on izbezumljeno.
Gavine, mislim da si ti izuzetno fin ovek ree ona gotovo bez daha. Ali ja ne bih mislim, ak
i da
Ne ree on glasno, pokuavajui da je nadjaa. Razumem. Sluaj, idem ja.
Nema potrebe da
Ali sada ju je ve maltene mrzeo. Ve je uo ta pokuava da mu kae: ak i da nisam u alosti za
svojim muem, ne bih te elela.
Poseta je bila tako kratka da je njegova kafa, dok ju je Meri, blago uzdrmana, prosipala, jo uvek bila
vrela.

XI

Hauard je rekao irli da se ne osea dobro i da je najbolje da ostane u krevetu da se odmori, kako Lime-
no lone moe da preivi jedno popodne i bez njega.
Zvau Mo ree on.
Neka, pozvau je ja otro e irli.
Dok je zatvarala vrata spavae sobe za sobom, irli pomisli: Izvlai se na svoje srce.
Rekao joj je: Ne budi smena, irli a zatim: To su gluposti, iste gluposti a ona ga nije vie
pritiskala. Godine uljudnog izbegavanja neprimerenih tema (irli je bukvalno zanemela kada joj je dva-
desettrogodinja Patria rekla: Mama, ja sam gej.) kao da su uutkale neto u njoj.
Oglasilo se zvono. Leksi ree: Tata mi je rekao da doem ovamo. On i mama imaju neto da rade.
Gde je deda?
U krevetu ree irli. Sino je malkice preterao sa slavljem.
Bila je dobra urka, zar ne? ree Leksi.
Da, divna ree irli, a u njoj se spremala oluja.
Posle nekog vremena, eretanje njene unuke je iscrpilo irli.
Hajdemo na ruak u kafe predloi ona. Hauarde pozva ga ona kroz zatvorena vrata spavae
sobe vodim Leksi na ruak u Limeno lone.
On je zvuao zabrinuto, zbog ega joj je bilo drago. Nije se bojala Morin. Pogledae Morin pravo u
lice i
Ali irli pade na pamet, dok je koraala, da je Hauard moda telefonirao Morin istog asa kad je na-
pustila bungalov. Ispala je glupa nekako se nadala da je, time to je lino pozvala Morin da joj javi da
Hauardu nije dobro, spreila njih dvoje da komuniciraju zaboravila je
Poznate i drage joj ulice sada su se inile drugaije, tue. Obavila je redovni popis izloga u kojima je
sebe predstavljala ovom ljupkom svetu: supruga i majka, volonterka u bolnici, sekretarica optinskog od-
bora, Prva graanka; a Pagford je bio njeno ogledalo, odraavao je tu njenu vrednost utivo i s puno po-
tovanja. Ali Duh je uzeo gumeni tambilj i njime naruio besprekornu povrinu njenog ivota otkrove-
njem koje e sve to ponititi: njen mu je spavao sa svojom poslovnom partnerkom, a ona nije ni sum-
njala
Kad god se pomene njeno ime, svi e samo o tome priati; jedino po tome e je pamtiti.
Ona gurnu vrata od kafea; zvono se oglasi, a Leksi ree: Eno Kikirikija Prajsa.
Je li Hauardu dobro? zagrakta Morin.
Samo je malo umoran ree irli i ravnomernim korakom se zaputi ka stolu, gde je sela, dok joj je
srce toliko brzo lupalo da se bojala da e i nju da strefi infarkt.
Reci mu da se nijedna od devojaka nije pojavila ree Morin iznervirano, zastavi kod njihovog
stola a nisu se potrudile ni da se jave. Srea to nema mnogo ljudi.
Leksi ode do anka da se ispria s Endruom, koga su stavili da konobarie. Dok je sedela sama za
stolom, svesna svoje neobine osame, irli se seti Meri Ferbrader kako stoji uspravno i ispijeno na Bari-
jevoj sahrani, sa svih strana okruena alou, kao da je u kraljiinom vozu; seti se saaljenja, divljenja
kojim su je obasipali. Izgubivi mua, Meri je postala nemi pasivni predmet divljenja, dok je ona, priko-
vana za oveka koji ju je izdao, bila zaodevena u trule, meta poruge
(Nekada davno, u Jarvilu, mukarci su dobacivali bezobrazne viceve irli zbog reputacije njene maj-
ke, iako je ona, irli, bila potpuno edna.)
Dedi nije dobro govorila je Leksi Endruu. ta je u tim kolaima?
Poljubio sam ti kevu.
Endru je umalo izbegao odlazak na posao tog dana. Bojao se da e ga Hauard istog trena otpustiti to
se ljubio s njegovom snahom, i uasnuto je oekivao da e svakog asa uleteti Majls Molison, da vidi da
li je tu. Istovremeno, nije bio toliko naivan da ne zna kako e Samanta, koja je, pomisli on okrutno, svaka-
ko dobrano prevalila etrdesetu, ispasti negativac u toj prii. Njegova odbrana je bila jednostavna:
Bila je pijana i zgrabila me je.
U njegovom stidu bilo je i siunih traaka ponosa. Jedva je ekao da vidi Gaju; hteo je da joj ispria
kako ga je spopala ta odrasla ena. Nadao se da e moi da se zezaju na raun toga, kao to su se zezali
na Morinin raun, ali da e ona potajno biti oarana; a takoe da e, dok se tako ale, moda saznati ta je
tano radila s Debelim; koliko daleko je odmakla s njim. Bio je spreman da joj oprosti. I ona je bila pija-
na. Ali nije se ni pojavila.
Otiao je da donese salvetu za Leksi i umalo se sudario sa suprugom svog efa, koja je stajala iza an-
ka, drei njegov epipen.
Hauard je hteo da proverim neto ree mu irli. A ova igla ne bi smela da stoji ovde. Staviu je
pozadi.
XII

Kad je pojeo pola kutijice rolosa, Robi strahovito oedne. Kristal mu nije kupila nita za pie. Siao je s
klupe i unuo u toplu travu, odakle je jo uvek mogao da vidi njene obrise u grmlju sa onim neznancem.
Posle nekog vremena, spusti se niz obronak ka njima.
edan sam zacvile.
Robi, miran budi! povika Kristal. Idi sedi na klupu!
Oe pijem!
Jebem ti idi ekaj na klupi, pa u ti donesem pie za minut! Be, Robi!
Plaui, on se pope nazad uz klizavi breuljak do klupice. Ve se mirio s time da mu se nee dati ono
to trai, a bio je neposluan iz navike, jer su odrasli potpuno nasumino primenjivali grdnje i pravila po-
naanja, te je nauio da sam ugrabi sitna zadovoljstva kad god i gde god naie na njih.
Besan na Kristal, on odluta malo dalje od klupe, niz ulicu. ovek s naoarima za sunce iao mu je u
susret plonikom.
(Gavin je zaboravio gde se parkirao. Izjurio je iz Merine kue i krenuo pravo niz Crkvenu aleju i tek
kada je doao do Majlsove i Samantine kue shvatio da je krenuo u pogrenom pravcu. Ne elei da po-
novo proe pored doma Ferbraderovih, krenuo je obilaznim putem do mosta.
Video je deaka, umazanog okoladom, neuglednog i nimalo ljupkog, te je proao pored njega, slo-
mljen, napola prieljkujui da jo uvek moe da ode kod Kej, da ga ona grli bez rei Uvek je bila najfi-
nija prema njemu kada je nesrean, to ga je i privuklo njoj.)
ubor reke samo je poveao Robijevu e. Jo malo je plakao kada je promenio pravac i krenuo da-
lje od mosta, nazad pored mesta gde je znao da se krije Kristal. bunje je poelo da se trese. Produio je,
eljan pia, kada primeti procep u dugoj ivici s leve strane puta. Kada je doao do nje, s druge strane
spazi igralite.
Robi se provue kroz procep i stade da posmatra iroko zeleno prostranstvo s razgranatim kestenovim
drvetom i malim golovima. Robi je znao emu oni slue, jer mu je roak Dejn pokazao kako da utira lop-
tu na betonskom igralitu. Nikada nije video toliko zelenila.
Preko trave proe neka ena, prekrtenih ruku i pognute glave.
(Samanta je besciljno lutala, hodala i hodala, bilo kuda, samo to dalje od Crkvene aleje. Postavljala
je sebi brojna pitanja a nalazila tako malo odgovora; jedno od pitanja koje je sebi postavila bilo je i da li
je preterala kada je rekla Majlsu za ono glupo pijano pismo, koje je poslala iz iste pakosti, a koje joj se
sada inilo ne mnogo promuurnim
Pogledala je navie i pogled joj se susrete s Robijevim. Deca bi se esto vikendom uunjala kroz
rupu u ivici da se igraju na terenu. I njene erke su to radile kad su bile mlae.
Preskoila je kapiju i krenula iz pravca reke ka trgu. I dalje se gadila sebe, ma koliko beala od toga.)
Robi se vratio kroz rupu u ivici i neko vreme iao ulicom za enom koja je ustro koraala, ali se
ona ubrzo izgubila s vidika. Pola kutijice preostalih rolosa topilo mu se u ruci, a on nije hteo da ih pusti,
iako je bio toliko edan. Moda je Kristal zavrila s onim. On krenu nazad u suprotnom smeru.
Kada je stigao do prvog grmlja du obale, video je da se ono ne pomera, pa je pomislio da moe da
prie.
Kristal ree on.
Ali bunje je bilo prazno. Kristal nije bilo.
Robi zajeca i stade da doziva Kristal. Popeo se nazad uz obalu i mahnito gledao levo-desno po ulici,
ali od nje nije bilo ni traga.
Kristal! povika on.
ena s kratkom srebrnom kosom ga pogleda, namrteno, hitro kaskajui plonikom s druge strane uli-
ce.
irli je ostavila Leksi u Limenom lonetu, gde je ova delovala sreno, ali je nedaleko od trga ugle-
dala Samantu, poslednju osobu koju je elela da sretne, pa je urno krenula u suprotnom pravcu.
Dok je hitala putem, za njom su odjekivali deakovi jecaji i ridanje. irli je u pesnici u depu vrsto
stezala epipen. Nee ona postati predmet prostakih ala. elela je da bude edna i saaljevana, kao Meri
Ferbrader. Njen bes je bio tako silovit, tako opasan da nije mogla trezveno da razmilja: elela je da
dela, da kazni, da zavri.
Neto pre starog kamenog mosta, sa irline leve strane zadrhta grm. Ona spusti pogled i zgroena spa-
zi neto gnusno i pogano, to je jo vie razjari.

XIII

Sukvinder se etala Pagfordom due no Samanta. Izala je iz zgrade Stare parohije poto joj je majka re-
kla da mora da krene na posao, i otad je lutala ulicama, obilazei nevidljive zone oko Crkvene aleje, Uli-
ce Houp i trga.
U depu je imala gotovo pedeset funti, svoju platu od rada u kafeu i od proslave, i ilet. Htela je da
ponese tednu knjiicu, pohranjenu u malom plakaru s fiokama u oevoj radnoj sobi, ali je Vikram bio
tamo za stolom. ekala je neko vreme na autobuskoj stanici, gde moe da se uhvati autobus do Jarvila, ali
je spazila irli i Leksi Molison kako dolaze ulicom, pa se sklonila s vidika.
Gajina izdaja je bila brutalna i neoekivana. Da privede Debelog ima da utne Kristal, sad kad ima
Gaju. Svaki momak bi utnuo svaku devojku zbog Gaje, znala je to. Ali nije mogla da podnese da ode na
posao i slua svoju jedinu saveznicu kako pokuava da je ubedi da je Debeli, zapravo, skroz okej.
Mobilni joj je zabrujao. Gaja joj je poslala ve dve poruke.

Koliko sam se sino napila?


Ide na posao?

Nije napisala nita za Debelog. Nita o tome da se ljubakala sa Sukvinderinim muiteljem. Ova nova
poruka je glasila: jesi OK?
Sukvinder vrati mobilni u dep. Moda moe da krene peke ka Jarvilu, pa da uhvati autobus koji ide
van grada, gde je niko nee videti. Njeni roditelji nee ni primetiti da je nema sve do pola est, kada oe-
kuju da se vrati iz kafea.
Dok je hodala, umorna i preznojena, u glavi joj se uobliio oajniki plan: kad bi nala mesto gde
moe da prespava za manje od pedeset funti htela je samo da bude sama i da koristi svoj ilet.
Bila je na keju, a pored nje je proticala reka Or. Ako pree mosti, mogla bi da krene zadnjom ulicom
sve do poetka obilaznice.
Robi! Robi! Gde si!
Bila je to Kristal Vidon, koja je trala tamo-amo du obale. Debeli je puio, s jednom rukom u depu,
i posmatrao Kristal kako jurca.
Sukvinder naglo skrenu desno na most, bojei se da bi jedno od njih dvoje moglo da je primeti. Kri-
stalini povici su odjekivali iznad povrine renih brzaka.
Sukvinder spazi neto u reci ispod sebe.
ak i pre nego to je pomislila ta ini, ake su joj ve bile na vrelom kamenom zidiu, a zatim se po-
digla na ivicu mosta; povikala je: U reci je, Kris! i skoila, na noge, u vodu. Kada ju je struja povukla
u dubinu, razbijeni kompjuterski monitor rasee joj nogu.

XIV

Kada je irli otvorila vrata od spavae sobe, nije videla nita osim dva prazna kreveta. Pravda je iziski-
vala da Hauard spava; morae da ga savetuje da se vrati u krevet.
Ali ni iz kuhinje ni iz kupatila nije dopirao nikakav zvuk. irli se zabrinula da se nije moda mimoila
s njim, poto je krenula kui putem pokraj reke. Mora da se obukao i krenuo na posao; moda ve u so-
biku iza pulta raspravlja s Morin o irli; moda kuju planove da se on razvede od nje i oeni Morin, sad
kad je pukla bruka, pa vie ne moraju da se kriju.
Maltene je utrala u dnevnu sobu, nameravajui da telefonira u Limeno lone. Hauard je u pidami
leao na podu.
Lice mu je bilo modro, a oi izbeene. S usana mu je dopiralo tiho itanje. Jednom rukom se slaba-
no drao za grudi. Gornji deo pidame mu se zadigao. irli je jasno videla ba onaj deli krastave na-
draene koe u koji je nameravala da zabode iglu.
Hauard je pogleda u oi s nemom molbom.
irli je zurila u njega, uasnuta, a potom izjurila iz sobe. Prvo je sakrila epipen u teglu s keksom; a za-
tim ga je izvadila odatle i gurnula skroz iza svojih kuvara.
Otrala je nazad u dnevnu sobu, zgrabila telefon i pozvala hitnu pomo.
Pagford? Zovete za bungalov Orbank, zar ne? Poslali smo ve jedna kola.
O, hvala vam, hvala gospodu ree irli, i maltene prekinu vezu, a onda shvati ta je ova upravo
rekla i vrisnu: Ne, ne, nije bungalov Orbank
Ali je operaterka ve prekinula vezu pa je morala ponovo da pozove. Toliko se uspaniila da je ispu-
stila slualicu. Na tepihu pored nje, Hauardovo itanje je postajalo sve slabije i slabije.
Nije bungalov Orbank povika ona. Evertri venac broj trideset est, u Pagfordu moj mu ima
srani udar

XV

U Crkvenoj aleji, Majls Molison istra iz svoje kue u pantoflama i potra niz strmi plonik sve do zgra-
de Stare parohije na uglu. On zalupa levom rukom na debela vrata od hrastovine, dok je desnom pokua-
vao da na mobilnom ukuca broj svoje supruge.
Da? ree Parminder, otvorivi vrata.
Moj otac procedi Majls jo jedan srani udar mama je zvala hitnu hoe li doi? Molim
te, moe li da doe?
Parminder hitro krenu nazad u kuu, u mislima ve grabei lekarsku torbicu, ali zatim stade.
Ne mogu. Suspendovana sam s posla, Majlse. Ne smem.
Mora da se ali molim te hitna pomo nee stii jo
Ne mogu, Majlse ree ona.
On se okrenu i otra u suprotnom pravcu kroz otvorenu kapiju. Ispred sebe vide Samantu, kako hoda
uz njihovu batensku stazicu. Pozvao ju je, slomljenim glasom, a ona se iznenaeno osvrnu. Isprva je po-
mislila da panii zbog nje.
Tata sruio se dolazi hitna pomo prokleta Parminder Davanda nee da doe
Gospode ree Samanta. Gospode boe.
Oni utrae u kola i odvezoe se uzbrdo ulicom, Majls jo uvek u pantoflama, a Samanta u klompama
koje su joj nauljale stopala.
Majlse, sluaj, eno sirene ve su stigli
Ali kada su skrenuli u Evertri venac, tamo nije bilo nikoga, a sirene su se ve udaljile.
Dva kilometra dalje, na travnjaku, Sukvinder Davanda je povraala renu vodu ispod vrbovog drve-
ta, dok ju je neka starica vrsto umotavala u ebad, ve natopljenu koliko i Sukvinderina odea. Nedaleko
odatle, ovek koji izveo psa u etnju, a zatim izvadio Sukvinder iz reke, vukui je za kosu i duksericu
nadvio se nad malo, mlitavo telo.
Sukvinder se inilo da je bila osetila Robija kako se koprca u njenim rukama, ili je to, moda, bio
samo okrutni tok reke, koji je pokuavao da joj ga otme? Bila je dobra plivaica, ali reka Or ju je povu-
kla ispod povrine, bespomono je, hirovito bacakajui. Povukla ju je iza okuke i izbacila prema kopnu,
gde je uspela da vrisne, a zatim ugledala oveka s psom kako tri ka njoj du obale
Ne vredi ree ovek, koji je ve dvadeset minuta pokuavao da oivi Robijevo malo telo. Go-
tov je.
Sukvinder zajeca i srui se na hladno mokro tlo, besno se tresui dok su zvuci sirena dopirali do njih,
prekasno.
U Evertri vencu su se, meutim, bolniari gadno namuili da poloe Hauarda na nosila, pa su i Majls
i Samanta morali da im pomognu.
Idemo mi iza tebe kolima, a ti idi s tatom povika Majls irli, koja je delovala zabezeknuto i nima-
lo voljna da ue u ambulantna kola.
Morin je upravo ispratila poslednju muteriju iz Limenog loneta i zastala je na pragu kafea, oslu-
kujui.
Mnogo sirena ree ona preko ramena iscrpljenom Endruu, koji je brisao stolove. Mora da se ne-
to dogodilo.
I duboko udahnu, kao da se nada da e u toplom popodnevnom vazduhu osetiti miris katastrofe.


esti deo

Nedostaci volonterskih organiz acija

22:23
najvei nedostatak takvih organizacija je to to ih je teko osnovati, a sklone su
raspadanju

arls Arnold Barker
Optinska i lokalna samouprava
Sedmo izdanje
I

Mnogo puta je Kolin Vol zamiljao da mu policija dolazi na vrata. Najzad su stigli, u sumrak nedeljnog
popodneva: ena i mukarac, ali nisu bili tu da uhapse Kolina, ve su traili njegovog sina.
Desila se kobna nesrea, a Stjuart, bee? bio je svedok. Da li je kod kue?
Ne ree Tesa o, gospode boe Robi Vidon ali on ivi na Poljani ta je traio ovde?
Policajka objasni, blago, ta oni pretpostavljaju da se dogodilo, upotrebivi frazu: Tinejderi su ga
izgubili iz vida.
Tesi se uini da e se onesvestiti.
Ne znate gde je Stjuart sada? upita policajac.
Ne ree Kolin, ispijen i s podonjacima. Gde je poslednji put vien?
Kada su nae kolege dole kolima, Stjuart je, ini se, ovaj, pobegao.
O, gospode boe ponovo e Tesa.
Ne javlja se ree Kolin smireno; ve je pozvao Debelog na mobilni. Moramo da ga pronaemo.
itav Kolinov ivot je bio jedno veliko uvebavanje za katastrofu. Bio je spreman. Uzeo je kaput.
Pokuau kod Arfija ree Tesa, hitajui ka telefonu.
Vesti o katastrofama jo nisu doprle do Vidikovca, koji je izolovan poivao iznad varoice. Endruov
mobilni se oglasi u kuhinji.
Alo ree on, usta punih tosta.
Endi, ovde Tesa Vol. Da li je Stju s tobom?
Ne ree on. ao mi je.
Ali nije mu bilo nimalo ao to Debeli nije s njim.
Neto se dogodilo, Endi. Stju je bio dole kod reke s Kristal Vidon, koja je povela sa sobom svog
malog brata, i deak se udavio. Stju je nekud nekud pobegao. Razmisli, zna li gde bi mogao da bude?
Ne ree Endru nagonski, jer je to bio njihov zajedniki kodeks. Nikad ne reci roditeljima.
Ali uasna vest koju mu je upravo saoptila poe da se iri kroz slualicu poput vlane izmaglice. Sve
je iznenada postalo manje jasno, manje sigurno. Ona se spremala da prekine vezu.
ekajte, gospoo Vol ree on. Moda znam ima jedno mesto uz reku
Ne verujem da bi sada iao blizu reke ree Tesa.
Sekunde su promicale, a Endru je bio sve uvereniji da je Debeli u Sanduetovoj rupi.
To je jedino mesto koje mi pada na pamet ree.
Reci mi gde
Morao bih da vam pokaem.
Biu tu za deset minuta povika ona.
Kolin je ve peke patrolirao ulicama Pagforda. Tesa odveze nisan uz vijugavi brdski drum, i zatee
Endrua kako je eka na okretnici, gde je inae hvatao autobus. On joj objasni da treba da se spusti kroz
varo. Uline svetiljke su bledo svetlele u sumrak.
Parkirali su se pored drvea gde je Endru obino bacao Sajmonov trkaki bicikl. Tesa je izala iz
kola i pratila Endrua do ivice vode, zbunjena i uplaena.
Nije ovde ree ona.
To je tamo, du ivice ree Endru, pokazujui na strmi mrani obronak brda Pargeter, koje se spu-
talo pravo u vodu, uz gotovo nepostojeu obalu koja ga je odvajala od brzaka.
Kako to misli? upita Tesa, uasnuta.
Endru je odmah znao da ona nee moi da poe s njim, tako niska i punaka.
Idem da proverim ree on. Ako hoete da me saekate ovde.
Ali isuvie je opasno! povika ona preko tutnjave mone reke.
Ignoriui je, on posegnu za poznatim rukohvatima i ispustima za stopala. Dok je odmicao du tankog
ruba, obema im pade na pamet ista misao; da je Debeli moda upao, ili skoio, u reku koja je ibala tako
blizu Endruovih stopala.
Tesa je stajala pored same vode sve dok vie nije mogla da razazna Endrua, a zatim se okrenu, trudei
se da ne plae, za sluaj da je Stjuart tamo, pa da mora smireno da porazgovara s njim. Prvi put se zapita
gde je Kristal. Policija nita nije rekla, a njen uasan strah za Debelog je odagnao sve ostale brige
Molim te, boe, daj da naem Stjuarta, molila se. Daj da naem Stjuarta, boe, molim te.
A zatim izvue mobilni iz depa svog dempera i pozva Kej Boden.
Ne znam da li si ula povika ona, nadglasavajui se s tutnjavom vode, i ispria Kej celu priu.
Ali ja nisam vie njena socijalna radnica ree Kej.
Otprilike pet metara dalje, Endru je stigao do Sanduetove rupe. U njoj je bio mrkli mrak; nikada nije
bio u njoj ovako kasno. On se uvue.
Debeli?
uo je kako se neto kree u dnu rupe.
Debeli? Jesi tu?
Ima da mi pripali, Arfi? ree neprepoznatljiv glas. Ispale su mi proklete ibice.
Endru pomisli da dovikne Tesi, ali ona ne zna koliko vremena treba da se doe do Sanduetove rupe.
Moe da prieka jo koji trenutak.
Dodade mu svoj upalja. Pri njegovoj treperavoj svetlosti, Endru vide da se izgled njegovog prijate-
lja izmenio bezmalo koliko i njegov glas. Debelom su oi bile podbule; celo lice mu je bilo naduveno.
Plamen se ugasio. Vrh cigarete Debelog jarko je svetleo u tmini.
Da li je mrtav? Njen brat?
Endru nije shvatio da Debeli ne zna.
Aha ree on, a zatim dodade bar mislim. Tako su mi to sam uo.
Zavlada tajac, a zatim do njega kroz tamu dopre tiho, takorei prasee cviljenje.
Gospoo Vol povika Endru, proturivi glavu kroz rupu koliko god je mogao, da od utanja brzaka
ne mora da slua Debelog kako jeca. Gospoo Vol, ovde je!

II

Policajka je bila nena i blaga, u skuenom bungalovu kraj reke, u kojem su ebad, fotelje sa cvetnim ta-
pacirungom i izlizani tepisi ogrezli su ustajaloj vodi. Starica vlasnica bungalova donela je termos i olji-
cu kljualog aja, koju Sukvinder nije smela da podigne, jer je podrhtavala kao builica. Isprekidano je
pruala informacije: svoje ime, Kristalino ime, ime mrtvog deaia, koga su ukrcavali u ambulantna
kola. ovek koji je etao psa, koji ju je izvukao iz reke, bio je nagluv; davao je izjavu policiji u susednoj
sobi, a Sukvinder nije mogla da podnese zvuk njegovog preglasnog prepriavanja. Bio je privezao psa za
drvo ispod prozora, gde je ovaj neprekidno cvileo.
Zatim je policija pozvala njene roditelje, koji su doli po nju, a Parminder je oborila stoi i razbila
jedan od ukrasa starije gospoe jurnuvi preko sobe sa istom odeom u rukama. U skuenom kupatilu, na
Sukvinderinoj nozi ukazala se duboka prljava posekotina, kojom je poprskala frotirsku stazicu crnim ta-
kicama, a kada je Parminder videla ranu, vrisnula je Vikramu, koji se svima glasno zahvaljivao u pre-
dvorju, da mora da odveze Sukvinder u bolnicu.
Ponovo je povratila u kolima, majka, koja je bila kraj nje na zadnjem seditu, obrisala ju je, a Par-
minder i Vikram su celim putem do bolnice nastavili glasno da razgovaraju; njen otac je neprekidno pona-
vljao stvari kao to su: trebae joj sedativ i: ta rana e svakako morati da se uiva a Parminder,
koja je sedela na zadnjem seditu sa uzdrhtalom Sukvinder, koja je povraala u, neprekidno je govorila:
Mogla si da umre. Mogla si da umre.
Oseala se kao da je jo uvek pod vodom. Sukvinder se nalazila negde gde nije mogla da die. Poku-
ala je da presee sve to, da se i njen glas uje.
Da li Kristal zna da je mrtav? upitala je cvokoui, a Parminder je nekoliko puta morala da je za-
moli da ponovi pitanje.
Ne znam najzad joj odgovori. Mogla si da umre, Veselnice.
U bolnici su je ponovo naterali da se svue, ali ovoga puta je majka bila s njom u separeu ograenom
zavesom, te je prekasno shvatila svoju greku kada je ugledala uasnuti izraz na Parminderinom licu.
Gospode ree ova, zgrabivi Sukvinder za podlakticu. Gospode boe. ta si to sebi uradila?
Sukvinder je ostala bez rei, prepustivi se suzama i neobuzdanom drhtanju, a Vikram viknu na sve,
ukljuujui i Parminder, da je ostave na miru, ali i da prokleto poure, jer ta njena posekotina mora da se
oisti, a trebae joj i uivanje, sedativi i rendgensko snimanje
Kasnije su je stavili u krevet, a roditelji ostadoe svako s jedne strane kreveta, milujui je po rukama.
Bila je topla i otupela, a noga je vie nije bolela. Nebo iza prozora je bilo mrano.
Hauard Molison je imao jo jedan srani udar ula je majku kako govori ocu. Majls je hteo da
idem kod njega.
Kakva drskost ree Vikram.
Na Sukvinderino pospano iznenaenje, posle toga nisu vie razgovarali o Hauardu Molisonu. Samo su
nastavili da je maze po rukama sve dok, nedugo potom, nije tonula u san.
Na udaljenoj strani zgrade, u oronuloj plavoj sobi s plastinim stolicama i akvarijumom u uglu, Majls
i Samanta su sedeli oko irli, ekajui vesti iz operacione sale. Majls je jo uvek bio u papuama.
Ne mogu da verujem da Parminder Davanda nije htela da doe ree on ko zna koji put, dok ga je
glas na trenutke izdavao. Samanta ustade, proe pokraj irli i zagrli Majlsa, ljubei mu gustu, prosedu
kosu, udiui njegov poznat miris.
irli ree piskavim, davljenikim glasom: Nimalo me ne udi to nije htela da doe. Nimalo me ne
udi. Potpuno sramotno.
Od nj