Visoka zdravstveno sanitarna kola strukovnih studija Visan,

Beograd

Predmet: Interna medicina

ATEROSKLEROZA
Seminarski rad

Mentor: Student:
Dr spec. Maja S. Ilic Sanja Eri 16-II

U Beogradu,
Decembar, 2016
 SADRAJ

ETIOLOGIJA..........................................................................................................1

PATOGENEZA.......................................................................................................2

KLINIKA SLIKA.................................................................................................3

DIJAGNOZA...........................................................................................................5

LEENJE.................................................................................................................6

ZAKLJUAK..........................................................................................................7

SESTRINSKA ANAMNEZA.................................................................................8

LITERATURA.........................................................................................................9
 ETIOLOGIJA
Brojne studije koje su sprovedene u Evropi i Severnoj Americi su utvrdile brojne faktore rizika za
nastanak i razvoj ateroskleroze. Najei su hiperlipidemija, povien krvni pritisak, eerna bolest,
uivanje cigareta, godine, pol. U poslednje vreme se veliki znaaj pridaje i novootkrivenim
faktorima rizika, koji su ciljana meta buduih medicinskih istraivanja. Meu njima se posebno
istiu nivo C-reaktivnog proteina u krvi, poveanje nivoa homocisteina i fibrinogena u krvi, kao i
poveana frakcija LDL-holesterola.

Ipak, najznaajniji faktori rizika, koji u 50-60% pacijenata sigurno izazivaju razvoj bolesti su:

hiperlipidemija utvreno je da nii nivo holesterola u krvi sigurno smanjuje rizik od

nastanka koronarne ishemijske bolesti;

hipertenzija jedan od najeih uzronika ateroskleroze, koronorane bolesti i loga. Jo

uvek nije u potpunosti ispitan mehanizam kojim povien krvni pritisak utie na razvoj
ateroskleroze, ali se pretpostavlja da je u direktnoj vezi sa oteenjem endotela krvnog
suda, i kasnijim alteracijama unutar intime krvnog suda;

diabetes mellitus ili eerna bolest faktor rizika koji je povezan sa hiperlipidemijom i
povienim krvnim pritiskom, poremeajima koagulacije, izrazitim oksidativnim stresom, i
funkcionalnim i anatomskim poremeajima u strukturi arterijskih krvnih sudova.
Zahvaljujui udruenom dejstvu ovih faktora, eerna bolest moe znaajno doprineti
razvoju ateroskleroze;

puenje duvanski dim ima kompleksno dejstvo na razvoj ateroskleroze i koronarne

bolesti srca. Smatra se da cigarete deluju udruene sa ostalim faktorima rizika, i da
izazivaju endotelne disfunkcije. Rizik za nastanak koronarne bolesti se drastino smanjuje
prestankom puenja. Relativni rizik ipak ostaje, jer su istraivanja pokazala da je jednak
kod osoba koje su tek prestale sa puenjem, i koje ne pue najmanje dve godine.

Ateroskleroza je ea kod mukaraca nego kod ena. Razlog ovakvoj disproporciji je to su ene
tokom reproduktivnog perioda zatiene dejstvom polnih hormona. Ipak, nakon menopauze, rizik
u ena se znaajno poveava, tako da nakon 50 godine, veina ena ima isti faktor rizika za razvoj
bolesti kao i mukarci iste starosne dobe. Znaajno je i to da klinika manifestacija
aterosklerotinih vaskularnih promena postaje izarazita u periodu izmeu 40 i 70 godine ivota.

1
 PATOGENEZA
Arterije su krvni sudovi koji nose kiseonik i hrnljive mterije iz src u osttk tel. Zdrve rterije
su fleksibilne i elstine. Vremenom, zidovi postaju debeli i kruti to ogrniv protok krvi u
orgne i tkiv. Ovj proces se zove rterioskleroz, odnosno otvrdnjvnje rterij.

Ateroskleroz je specifin vrst rterioskleroze, li termini se ponekd koriste ko sinonimi.

Ateroskleroz se odnosi n nagomilavanje masti u zidovim rterij (plkovi), koji mogu ogrniiti
protok krvi.

Ateroskleroz se rzvij postepeno. Blgi oblici teroskleroze obino ne daju nikkve simptome.

Ateroskleroza se obino manifestuje kroz tri stadijuma: rani, razvijeni i zrela lezija.

Poetna lezija se karakterie nodularnim zonama lipidnih depozita, koji se morfoloki vide
kao masne pruge. One predstavljaju nakupljene makrofage ispunjene lipidima u intimi
krvnog suda. Ove rane lezije se razvijaju pre desete godine i ire se tokom ivota, tako da
u treoj deceniji zauzimaju 1/3 aortne povrine.

Razvijene lezije se nazivaju plakovi. Oni se u poetku javljaju u koronarnim arterijama,

abdominalnoj aorti i u nekim segmentima karotidnih arterija. Postaju izrazite tokom III i
IV dekade ivota. Ovi fibrozni plakovi su vrsti, kupastog oblika i prekriveni
fibromuskularnom kapom.

Zrela lezija moe progredirati do stadijuma sa zrelom fibroznom kapom na kojoj se

uoavaju ulceracije. Ove lezije lako rupturiraju i dovode do stvaranja tromboze i
tromboembolizacije sa nastankom klinikih manifestacija ateroskleroze kao to su:
koronarna bolest (KB), cerebrovaskularni inzult i periferna vaskularna bolest.

Ateroskleroz je spor, progresivn bolest koj moe poeti ve u detinjstvu. Iko je tn uzrok
nepoznt, teroskleroz moe poeti ako postoji visok krvni pritisk, visok holesterol i lipidi u
krvi, puenje, dijbetes (eerna bolest), genetska predispozicija...

Na mestima zadebljanja arterije moe doi do formiranja tromba, pa nastaju komplikacije

ateroskleroze, a najee su bolest sranih arterija, bolest karotidnih arterija (krvni sudovi koji
vode krv u mozak), bolest perifernih arterija, ali i nastanak aneurizmi na razliitim lokalizacijama
u telu.

2
 KLINIKA SLIKA
Simptomatologija ateroskleroze je izuzetno varijabilna. Pacijenti sa aterosklerotinim promenama
mogu imati prisutne simptome koronarne bolesti ili infarkta miokarda, ili prvi simptom moe biti
naprasna srana smrt. U znaajanom procentu pacijenata sa prisutnim aterosklerotinim
promenama simptomatologija moe i izostati. Sama forma ateroskleroze kao bolesti, ukazuje na
to da je ona forma hroninog, progresivnog i degenerativnog oboljenja, sa periodima smirivanja i
napredovanja. Bolest je sistemska, i manifestuje se fokalno, zahvatajui razliite organske sisteme
u razliitih pacijenata iz za sada, nepoznatih razloga.

Najee klinike posledice su:

Lumenska opstrukcija najee je progresivna i asimptomatska, dok fibrozni plak ne

opstruira najmanje 50-70% lumena krvnog suda. Tada nastaju prvi simptomi koronarne
bolesti, kao posledice smanjenog dopremanja kisonika krvlju do ciljanog tkiva, odnosno
kao posledica disproporcije u potrebi i mogunosti dopremanja kiseonika u odreeno tkivo.
Stabilna angina pektoris, intermitentna klaudikacija u donjem ekstremitetu i mezenterina
angina mogu biti primeri posledica progresivne lumenske opstrukcije artrerijskog krvnog
suda.

Ruptura plaka ili tromboza plaka nastaju usled oteenja kape fibroznog plaka, i mogu
rezultovati nastankom tromba koji u moe u potpunosti opstruirati lumen krvnog suda.
Nestabilna angina pektoris, infarkt miokarda, prolazni ishemini napad, log mogu biti
sekvele deliminog ili potpunog opstruiranja lumena krvnog suda trombom.
Ateroembolizam je posebna komplikacija aterosklerotinog plaka, koja nastaje nejee
sponatno, ili nakon hirurkih intervencija na aorti, angiografije ili upotrebe trombolitikih
lekova u pacijenata sa difuznom aterosklerozom.

Angina pektoris stanje koje je karakterisano bolom iza grudne kosti, njegovim irenjem
najee u levu ruku, i moguom pojavom dispnee, tj. oteanog disanja. Bol je obino
prouzrokovan pojaanim fizikim optereenjem, a gubi se odmorom i uzimanjem nitratne
terapije. Nestabilna angina pektoris predstavlja poveanu frekvenciju i intenzitet bola,
a bol se javlja i pri odmoru. Prolongiran anginozni bol je najei znak infarkta miokarda.

log ili cerebralni insult stanje koje nastaje opstrukcijom krvnih sudova odgovornih za
snabdevanje centralnog nervnog sistema. Karakterie se neurolokim ispadima razliitog
stepena, i razliitog trajanja.

Periferna vaskularna oboljenja najee se manifestuju kao intermitentna klaudikacija

(pojava bola u muskulaturiekstremiteta, uzrokovanog
nedostatkom kiseonika), impotencija i tee ulceracije i infekcije ekstremiteta.

Visceralna ishemija

3
 Mezenterina angina bol u epigastrinoj ili periumbilikalnoj regiji, udruen sa
povraanjem krvi, prolivom, gubitkom elektrolita i tenosti, pojavom krvi u stolici i
gubitkom teine.

Aneurizma abdominalne aorte najee je asimptomatsko, ali izrazito opasno

oboljenje, zbog mogunosti rupture i iskrvarenja.

Najee, fiziki znaci bolesti su prisustvo povienog nivoa lipida u krvi, stenoza ili dilatacija
velikih miinih arterija, ishemija ciljanog organa ili infarkt. Ukoliko se pri pregledu pacijenta
uzrokuje bilo koja od klinikih manifestacija bolesti, stoprocentno se moe dijagnostikovati
ateroskleroza.

Objektivni znaci aterosklerotinih promena:

Hiperlipidemija;

Bolest koronarnih arterija etvrti srani ton, tahikardija, hipotenzija, hipertenzija;

Cerebrovaskularna bolest neuroloki ispadi, umanjen puls karotidnih arterija, utanje

u karotidnim arterijama;

Periferna vaskularna oboljenja smanjeni periferni puls, periferni arterijski umovi,

periferna cijanoza, gangrena, ulceracije;

Aneurizma abdominalne aorte pulsirajua masa u abdomenu, periferni embolizam,

cirkulatorni kolaps;

Ateroembolizam gangrena, cijanoza, ulceracije.

4
 DIJAGNOZA
Ukoliko se bolest na vreme dijagnostikuje, redovnim uzimanjem terapije moe se znaajno
poboljati kvalitet i duina ivota. Problem predstavlja injenica to se ateroskleroza zbog nejasnih
simptoma obino veoma kasno otkriva, iako postoji itav niz dijagnostikih metoda i testova.
Indikacije za postojanje ateroskleroznog procesa na arterijama mogu biti hipertenzija koja se
otkriva prilikom redovne kontrole krvnog pritiska, poveani nivo LDL i smanjeni nivo HDL
holesterola, te viak masnoa i eera u krvi, kao i smanjeni protok krvi kroz krvne
sudove registrovan primenom kolor dopler ultrazvuka. esto se pacijenti upuuju na ergometrijski
test kako bi se utvrdilo da li postoji poremeaj funkcija srca prilikom telesnog napora (vonje
bicikla ili tranja po pokretnoj traci).

Kod uznapredovale ateroskleroze, obino se pre izvoenja hirurkog zahvata ili neke od metoda
irenja krvnih sudova radi arteriografija (koronarografija). Ovom invazivnom metodom
rendgenskog snimanja, pomou kontrastne tenosti jasno se prikazuju krvni sudovi i utvruje fana
lokacija oteenja arterije.

Odnedavno se tokom kataterizacije srca praktikuje postavljenje termistora malih katetera sa

meraima temperature, koji otkrivaju vrue (neznatno toplije) plakove, sklone rupturi. Praksa je
pokazala da su veliki plakovi po pravilu hladniji i samim tim stabilniji, dok naoko mali ateromi
predstavljaju vulkanska arita koja lako mogu da puknu.

5
 LEENJE
Prvi korak u leenju ateroskleroze jeste pokuaj usporavanja daljeg napredovanja bolesti
dijetetskim merama i pramenom naina ivota, to podrazumeva prestanak puenja, redovnu
fiziku aktivnost i pravilnu ishranu. Ove mere mogu se primenjivati jedino u sluajevima ranog
otkrivanja ateroskleroze i obino nisu dovoljne, ve je potrebno uvesti i lekove. Mnogo ee se
ateroskleroza i izazvani simptomi se moraju sanirati invazivnim metodama. Angioplastika je
invazivni zahvat kojim se vri proirenje (dilatacija) suenog krvnog suda, tako, to se na mesto
suenja putem katetera uvodi balon koji se paljivo naduva, ime se aterom potiskuje, arterija iri
i poboljava protok krvi. Ova metoda se obino izvodi u kombinaciji sa uvoenjem stenta, male
mreaste eline tube, koja se privruje na vrh balona i smeta u arteriju na dui period, kako bi
krvni sud ostao prohodan.

Razni lekovi mogu usporiti ili ak obrnuti uinke ateroskleroze:

Lekovi protiv povienog Holesterola agresivno smanjivanje lipoproteina niske gustine,

moe usporiti i zaustaviti nakupljanje masnih naslaga u arterijama. Lekar u leenje moe
ukljuiti lekove poput statina i fibrata. Uz sniavanje holesterola, statini imaju dodatne
uinke koji pomau arterijama srca i spreavaju aterosklerozu.

Antitrombocitni lekovi to su lekovi poput aspirina, kako bi se smanjila verovatnoa da

e se trombociti lepiti na suene arterije, stvoriti krvni ugruak i uzrokovati dalju blokadu.

Beta blokatori ovi lekovi se esto koriste za bolest koronarnih arterija. Oni smanjuju broj
otkucaja srca i krvni pritisak pa esto ublaavaju simptome bolova u grudima. Beta
blokatori smanjuju rizik od sranog udara i nekih problema sranog ritma.

ACE inhibitori ovi lekovi mogu pomoi usporavanje progresije ateroskleroze

sniavanjem krvnog pritiska te drugim korisnim uincima na arterije srca. Takoe mogu
smanjiti rizik od ponavljanja sranog udara.

Diuretici visoki krvni pritiska je glavni faktor rizika za aterosklerozu. Diuretici sniavaju
krvni pritiska.

Ostali lekovi Lekar moe predloiti odreene lekove za kontrolu specifinih faktora
rizika za aterosklerozu, poput dijabetesa.

Ponekad je potrebno agresivnije leenje. Ukoliko se radi o tekim simptomima ili zaepljenjima
koja prete opstanku miia ili tkiva, potrebno je hirurko leenje:

Angioplastika i stent u ovom postupku lekar uvodi dugu, tanku cev u blokiran ili suen
deo vae arterije s ciljem odravanja arterija otvorenima.

6
 Endarektomija u nekim sluajevima, masne naslage se moraju hirurki ukloniti sa
zidova suenih arterija.

Bajpas lekar moe ugraditi bajpas u nekim sluajevima kako bi omoguio protok krvi
oko blokiranih ili suenih arterija.

Ateroskleroza treba i moe da se sprei smanjenjem faktora rizika. Naravno da se na proces

starenja i genetske predispozicije ne moe uticati, ali se zato prestankom puenja, redovnom
kontrolom nivoa holesterola i lipidnog statusa, kao i pravovremenim leenjem hipertenzije i
dijabetesa moe dosta uiniti da se aterosklerozni procesi uspore. Mali broj ljudi ima razvijenu
svest o znaaju fizike aktivnosti u prevenciji ateroskleroze.trebalo bi svakodnevno da provede sat
vremena u etnji, brzom hodanju,tranju, plivanju, vonji bicikla ili nekim drugim fizikim
aktivnostima, jer aerobne vebe najbolje utiu na krvni pritisak, lipide i eer u krvi, ukupnu
miino skeletnu kondiciju i smanjenje stresa. Pravilna ishrana koja iskljuuje ivotinjske
masnoe, puter i punomasne sireve, uz obilniji unos povra i voa, te pojaano konzumiranje
tenosti (oko 2l), vaan je faktor prevencije ateroskleroze.

ZAKLJUAK
Ateroskleroza je bolest koja se ne pojavljuje preko noi, niti se tako i lei, stoga je jako vano
voditi rauna o zdravim stilovima ivota, pre svega o zdravoj ishrani. Usvajanje odgovarajueg
naina ishrane ne daje neeljene efekte, nije skupo, a efikasno je. Meutim, zahteva veliki trud
lekara i drugih zdravstvenih radnika, brojne razgovore s bolesnikom uz davanje detaljnih uputstava
o nainu pripremanja hrane, podsticanje motivacije kod pacijenta da istraje i multidisciplinarni
pristup. Promene su spore i izuzetno je vana podrka iz pacijentove najblie okoline.

Prognoza ateroskleroze zavisi od brojnih faktora. Ukoliko se bolest na vreme dijagnostikuje, ak i

pacijenti sa ozbiljnim problemima redovnim uzimanjem terapije mogu iveti dugi niz godina.
Ozbiljan problem predstavljaju osobe kojima bolest nije kliniki manifestovana, i kod kojih je
naprasna srana smrt ili ruptura aneurizme prvi simptom ve odavno prisutnog oboljenja.

7
 SESTRINSKA ANAMNEZA
1. Da li je neko u Vaoj porodici bolovao od ateroskleroze?
2. Da li imate povien krvni pritisak?
3. Da li Vam je na poslednjoj biohemijskoj analizi krvi bio povien holesterol
(LDL)?
4. Da li imate bol u grudima?
5. Da li ste ranije imali infarkt srca ili infarkt mozga?

8
 LITERATURA
1. Manojlovi D., Interna medicina, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2009;
2. Kosti V.S., Neurologija za studente medicine, Izdavaka delatnost Medicinskog fakulteta,
Beograd, 2007.
3. Vrhovac B., i saradnici, Interna medicina, Naklada Ljevak, Zagreb, 2008.