KOLUMNA, MAGINI IRA: Automatski

pederaj
KOLUMNE
8.11.2017.Autor:
Zoran iri

Bez obzira na hipertrofirano isticanje umetnikih ambicija i manipulisanje buntovnim stavovima,

pederkasti Majkl Stajp i njegova strejtaka instrumentalna trojka zapravo se nikada nisu ni
potrudili da izbegnu beskrvni komercijalizam zabavljakog sveta bele Amerike

Lake je izbei ludake ili budale nego ljude koji se bakare u zabludi. Zato? Pa zato jer su takvi
najmasovniji i najagilniji u endemskoj beslovesnosti, a robovska mainerija ih koti ko viruse.
Vojna industrija zabave ne samo da ivi od zabluda ve neprekidno radi na njihovoj inovaciji i
usavravanju, vodei rauna da ih predstavi kao statusni simbol dostupan svakom polusirotanu
koji sebe eli da doivi kao oveka od ukusa. E sad, da se sve ne svede na providno
trendseterstvo, moguli svetske estrade pojedine zablude kanonizuju i time obezbeuju sebi
konstantan ultra-mega-super-ekstraprofit.
Evo, ovih nedelja se zahuktalo slavljenje vanog postistorijskog jubileja etvrt veka kako su
medijski komesari uvalili prostom a umiljenom puku navodno veliki rok album. U beskrajnom
lancu replikantskih manifestacija podvaljivanja i zavoenja budovanskih proletera, eto, doao je
na red i nezaboravno mediokritetski album Automatic For The People kobajagi kreativni vrh
u opusu jednog od tri najprecenjenija i najnaduvanija benda u postnovotalasnoj eri. Poto su
ostala dva U2 i Radiohead, sigurno ste pogodili, moji obaveteni ajfonovski konzumenti
muzike, radi se o onim kvazialternativnim kvaziveliinama to se odazivaju na ime R.E.M..
Jeste, nije im to dijagnostiko ime nimalo sluajno sve pesme im zvue kao da su
komponovane i odsvirane u stanju mesearenja i sanjanja komarnih, nimalo vlanih snova.
Iako odavno razdevieni u svojoj sterilnoj pohlepi i fatalistikoj nedarovitosti, R.E.M. ostaju
primer izuzetnog marketinkog podviga: veto maskirani japijevski bend koji je morao da uspe na
tritu kao rokenrol devijacija jer je u samom srcu visoke politike bio odabran da predstavlja
simbol mutirajueg korporativnog populizma, ime je trebalo humanizovati elitizam na nain
sirovog kunsta. Stoga su njihovu karijeru briljivo projektovali najkvarniji umovi zadueni za
proizvodnju zabave koja kod robova izaziva iluziju prelaska na vii duhovni i staleki nivo.

Salonski mapetovci
Njihovo umetniarenje, gde rokenrola nema ni u tragovima njihovih telesnih izluevina,
faraonska medijska armija je predstavila kao proizvod potkulture koja najvernije imitira zvaninu
ili formalnu kulturu Severne Amerike, dok su lanovi grupe tretirani kao instinktivni intelektualci
s muzikim ukusom koji je ukljuivao i tradicionalne i avangardne vrednosti, ali i sa
emocionalnim ivotom koji je, kako je scenario zahtevao, bio zasnovan na njihovom svesnom ili
nesvesnom neodobravanju veine svetinja njihove kulture. Zato deluje tako predvidljivo to su
svoje art rokerisanje zapoeli kao antibuovski koledarski liberali, da bi ustolienje doekali
kao klintonovski salonski mapetovci.
Naravno da i najpovrnije sluanje bilo kog R.E.M. albuma lako otkriva tu jadnu la kako je
reena rokerska ekipa oduvek prebivala u ilegali, odnosno vraala se u nju nakon odraenih
obaveza koje su neizbene u ou-biznisu ak i za takve oseajne i neprilagodljive individualce.
Jer sve to ujete s njihovih albuma jeste izvetaeno, razblaeno imitiranje velike tradicije koju
niti razumeju niti su bili sposobni da ita suvislo uine s tim dinovskim legatom prepunim
neusahlog nadahnua, estetske magije i punokrvnog uzbuenja. tavie, bez obzira na
hipertrofirano isticanje umetnikih ambicija i manipulisanje buntovnim stavovima, pederkasti
Majkl Stajp i njegova strejtaka instrumentalna trojka zapravo se nikada nisu ni potrudili da
izbegnu beskrvni komercijalizam zabavljakog sveta bele Amerike. Kada su uspeno obavili fazu
inicijacije i bili primljeni u vrhovni mejnstrim, provincijalci iz Ohaja nisu bili vie u stanju niti da
simuliraju tvrdu (ali promiljenu, je li!) rokenrol svirku.
 Pa se vi posle zapitajte zato je
Automatic For The People bila poslednja ploa koju je Kurt Kobejn presluao pre nego to
je nabio lovaku dvocevku u usta i pritisnuo oroz

Ono to je olakavalo posao kako njima, tako i njihovim mentorima jeste injenica da ve
poetkom osamdesetih, kada su R.E.M. zapoeli karijeru, postojea indi scena nije se gotovo
uopte razlikovala od plitkosti digitalno nabudene plesne muzike koja je vladala top-listama.
Morali su da se pojave neverovatni The Replacements pa da se u Americi ponovo zauje
pravoverna rokenrol vibracija, krik radosti i besa, uznemirujua buka praena uliarskim duhom
radnike klase i deklasirane omladine, svedene na dekadentne socijalne sluajeve. E, zato niko ne
pominje niti pomilja da proslavi 30 godina od objavljivanja njihovog epohalnog albuma
Pleased To Meet Me, na kojem se nalazi i verovatno najvea rokenrol himna osamdesetih
Alex Chilton. A dobro se svi seamo, R.E.M. su oduvek bili puni hvale za Pola Vesterberga i
njegovu alkoholiarsku divlju hordu iz Mineapolisa, javno se izdajui za saborce i oboavaoce
zlosrenih The Replacements, koji se ni u jedan sistem nisu uklapali niti su to iskreno ikada i
poeleli.
O stepenu etabliranosti R.E.M. u podrumima i sefovima Volstrita ponajbolje govori podatak da
su se te 1992, kada i njihovo danas nairoko hvaljeno upinjako dugosvirajue drndanje, pojavila
ak etiri apsolutno nepobitna remek-dela. Ali ta da radi supermaterijalistika muzika industrija
kritike i samokritike s tako zaumnim delima, dvosmislenim i teskobnim poput najrealistinijeg
sna, to prte od nanovo izmiljene i neukrotive ljudskosti, a kakva su Magic And Loss Lua
Rida, Sweet Old World Lusinde Vilijams, The Criminal Under My Own Hat Ti Bouna
Barneta i Joshua Judges Ruth Lajla Loveta? Jednostavno, u gospodarskom tumaenju narodne
poslovice, baba je pojela abu kako ne bi dolo do meanja meanaca i istunaca, dvorskih
ljubimaca i geto heroja.

Muzike splaine
Ipak, batalimo geostrateke fetie dvojice glavnih generala: General Electrica i General Motorsa.
Smatram da bi bilo previe olako pretenciozne R.E.M. muzike splaine u kojima se brkaju
melanholini folk i plaipikasti pop s rutinskim gitarskim rifovima i mehanikim ritmovima
proglasiti za lani rokenrol, jeftino pametovanje, truli emocionalizam; za trini mit stvaran za
opore kompleksiranih sitniara kojima je potrebna snobovska zabava dok oajniki trae stalno
zaposlenje.
U muzici projekta R.E.M. nema ni seksa, ni droge, ni veselja, ni nepatvorene tuge. Iako
izgledaju kao farmeri/programeri/inenjeri ekologije/veiti studenti ugostiteljstva, ono to se uje
s njihovih albuma nije tek proseni primer nauene umetnosti. Ne, ovde je u pitanju umetnost
termita, bazirana na patolokoj sujeti i autodestruktivnoj gladi za uspehom, bez strpljenja za
ivotne drame, bez mate za kreiranje lepote, bez elementarnog zanatskog umea, iji je ishod
samozadovoljno vrtenje ukrug, kao i razmaeni iskorak u besmisao kojim se prikriva
nesposobnost aktera da se nosi sa zakonima forme.
Ta prepotentna proizvoljnost najpreciznije je oliena u propovednikom egzibicionizmu Majkla
Stajpa, kome je nemogue da shvati da unjkavo zavijanje nije vokalno fraziranje, ve proliv tvrde
stolice njegov glas je beivotan, monoton, lien humora i ne izraava ni utehu ni misteriju, ve
poraz i neproivljeno beznae. Takvu sadistiku simulaciju pevanja neumitno mora da prati
napadna muzika, liena prefinjene melodioznosti koliko i autentine estine. Umesto da kod
slualaca izazovu emocije, R.E.M. neprestano na silu nameu sopstvenu mentalnu zbrku, koju
njihovi promoteri iz vladajuih intelektualnih krugova tumae neukoj publici kao najuzvieniji
spektar oseanja, od mraka do tame, i kojem se, jakako, ta publika mora pokoriti kao duhovnom
poretku vieg reda. Ali, kao to je jo onaj Grk u antikom buretu skontao, nema katarze bez
dvosmerne komunikacije.
Automatic For The People je jo jedna tipina koliko i zaludna R.E.M. stilska veba do
karikaturalnosti samosvesna kopija Byrdsa. I dok upotrebljivi gitarista i strastveni diskofil Piter
Bak ini tek mekerski naklon Roderu Mekginu, dotle napori Majkla Stajpa da svoje patetine i
nerazumljive stihove otpeva poput dvojnika genijalnog i za bilo koga nedostinog Dina Klarka
poprimaju razmere predsmrtne agonije. Pa se vi posle zapitajte zato je Automatic For The
People bila poslednja ploa koju je Kurt Kobejn presluao pre nego to je nabio lovaku
dvocevku u usta i pritisnuo oroz.