Anatomija I Fiziologija PDF 1 90

Uvod PREDMET IZUCAVANJA ANATOMUJE | FIZIOLOGUE COVEKA I METODI RADA U ANATOMIJI I FIZIOLOGUI U najgirem smistu, anatomija je nauka o gradi (ela svih Zivin bica, Ona obubvata, dar kle, i nauku o gradi Covecjeg tela i nauku o gradi | sastavu tela zivounja 1 bilja. Tako se govori o anatomiji Goveka, o anatomiji doma ih zivotinja, 0 anatomiji bilja. Medutim, u luzem smislu i znagenju anatomija se udnosi luvek na coveka 1 predstavja nauku Koja prou Cava gradu, sastav, oblik njegovog tela, kao i ‘medusobne odnose pojedinih delova tela. 12 ko pored ty. sistemske anatomije, koja opisuje gradu i sastav pojedinacnih organa i sistema koje ti organi Cine, postoji i njena glav- a grana, koja opisuje 1 njihoy polozaj 1 medusobne odnose, pa je nazivana tzv. topo- grafska anatomija. Ona je posebno vazna u tzy. prakti¢noj ili hirurskoj anatomiji, ede je poznavanje odnosa i polozaja organa presud- no za hirurga koji nastoji najbolim putem, a da pri tome nigta ne povredi, da dode do sva- kog organa koji se nalazi unutar Covekovog tela Fiiologija je nauka koja prouéava i objaSnjava normalne funkcije pojedinih delova organizma (éolija, tkiva, argana), adnan organizma kao celine. Ona pokuSava objasni= ti fizidke { hemijske faktore od kojih zavisi poreklo, razvoj i odrianje Zivota. Na taj na Gin, fiziologija objanjava organizaciju ljudskog organizma, kako bi se shvatili svi kom- plikovani mehanizmi i kontrolni sistemi od Kojih zavisi uskladenost koordinacije svih de- ova Yudskog organizma, Kuda ovt delovl, t sistemi ljudskog biéa rade disharmoniéno, nastaje stanje koje mi jednostavno nazivamo bolescu. Drugim reéima, fiziologija je nauka koja tzucava razitcite tunkcye u ludskom te- tu, t, Zivotne pojave i procese koji se odvija ju u Gudskom organizmu, a zadatak joj je da utvrdi zakonitosti i objasni sustinu tih feno- ‘mena od kojih zavise glavne funkcije organi- ‘Nien objekt je Zivi organizam i zato ona istraZuje i izuéava ta dinami¢ku, funkcional- ‘mu komponenta, nasuprot morfoioskim disci- plinama koje prouéavaju strukturw i oblik 60- veéjeg tela, kao sto to éini anatomija Fiziologija éoveka, prouéavajuci funkcije Ijudskog organizma i njegovih sastavnih delo- vya~tkiva i organa, izuéava istovremeno i od- nos tog organizma sa okolinom koja ga okruzuje, sa spolinom sredinom. Granice koje su ranije odvajale jednu bio Josku disciplinu od druge. danas sve vise ne- staja, Anatomija sa fiziologijom je, isto tako, uu uskoj korelaciiii sa drugim medicinskim di sciplinama i ne moze se ni zamisliti bez po- veranosti sa niima. Kao nautka, anatomiia 72- dire u mnoge srodne medicinske grane (hi stologija. citologiia. embriologiia) i nien sa- drZaj mora, bar u najosnovnijim ertama, obu- hvatiti i te eraniine discipline Fizinlagija to tako, tumaéeéi brojne regulacijske sisteme koji postoje v Hiudskom organizmy, mora nesto resi i o poremecaju tih sistema, koji se manifestuju boleséu udskog organizma. Gitav sadrZaj programa anatomije i fiziologije prodetavija jedau logiénu celinu. Para uleno izlaganje odredenih njegovih poglavija, njihove medusobne povezanosti i korelacije sa siuduint disciplinaina, miwgucava Lazu ‘mevanie svih slozenih pojava i fenomena ko- Ji se odvijaju w judskom organize, Nastavni sadrZaji ovog predmeta dati su po logicnom redosledu, Koji omogucava pot- ppuno shvatanje svih mehanizama i procesa, koje jednom reéju nazivamo Zivotom, Osim éinienice, da ie dobro poznavanie celokupne nastavne grade anatomije i fiziolo- siie neophodno za saviadivanie drusih medi- cinskih disciplina, koje se baziraju na tom Kljuénom predmetu. ostaie neosporna istina da je dobro poznavanje normaine fiziologije, ti, normalnih funkciia Covesiee organizma. rnwino da bi se mogli shvatiti i razumeti procesi koji nastaju u holesnom organizmu. To potvrduje ranije navedenu éinjenicu, da u 6o- vegjem organizmu evaki poremeéaj u sasta vw, gradi organa ili njegovih detova povlaéi 2a sobom odgovarajuée posledice u funkeij u reakcijama organizma, koje vise nisu normalne, jer je dotlo do narugavanja intege- teta grade. T sama bolest nije nista drugo do dis harmonija u radu razlicitih delova tela, njezo- vih organa i sistema. Sve dok postoji harmo- nigna saradnja svih delova organiza, on je ‘aluay § pumas 9 nutinal, Medicinske nauke: anatomija i fiziologiia prirodom svog sadrZaja ne zahtevaju ceste izmene i dopune, jer je anatomija takva me- dicinska nauka koja ni tokom duzeg vremena ne menja mnogo svoja nauéna iskustva i po- blede, dak fiziologija tumaéeci funkeije Lud skog organizma, kao dinami¢ka nauka, traZi povremene dopune, neophodne zbog stalnog progresa medicinske misli i otkrivanja novih saznanja, Zahvaljujuei sve savremenijoj naus- ‘oj tehnologiji i metodici u eksperimental- ‘nom rada, koji teoretska otkriéa proveravaju pomocu brojnih ogleda i eksperimenata na raznim Zivotinjskim organizmima, fizioloska saznanja se stalno osavremenjuju. Na tome se i zasniva zna¢aj eksperimen- talnoe metada rada w anatomiji i iziologiji 12 ANATOMSKA NOMENKLATURA Covesjiorganizam je veoma komplikove- ne grade i zato ga kroz toliko vekova nije bi lo moguce, kao ni danas, potpuno objasniti, U anatomiji se od davnina upotrebljava, kao medunarodna. latinska terminolosiia. Nauénici u svetu su se sporazumeli da se u oblasti anatomiie Coveka upotrebliavaiu latinski nazivi koji utvrduju, proveravaju i popra- via eventane eeske, medunarodna Kom Sia struGnjaka i sveski kongres anatoma. Sv latinski nazivi pojedinih delova tela svojim znaéenjem blize odreduju taj deo. Ovi nazivi i termini magn se pedeitn sledge gripe 1. Opsti nazivi (iermini generates) alvenins—jama, alventa angulus—ugao antrum ulaz anulus—prsten apertura—otvor apex—vth appendix—dodatak arcus—luk area—polje articulatio—zalab axis—osovina Basis—osnova brevis ~kratak Canaticus—kanalié canalis—7ieb, kanal capitulum—glavica caput —glava cauda—rep cavum —Suplina cellula—éelija columna—stub collum—vrat cornu rogcorpus—telo crista—greben Eminentia—uzvisenje excavitio—udubljenje extremitas—okrajak Facies—lice, strana fascia—omotaé foramen —otvor formatio—tvorevina {ossa—jama fossula—jamica fovea—otvor foveola—mali otvor fundus—dno Impressio—ousak incisura—usek Lamina—list longus—dugaéak linea —tinija Macula—melja Os (ossis) —kost Pars —deo planus—ravan, sirok pelvis—karlica processus—nastavak prominentia —uzvienje punctum—taéka Regio—predeo rudimentum —zaostatak Spatium — prostor spina—bodlia, sulcus zieb ‘Tendo—tetiva torus—greben Uuigoium—uvugae trochlea—valiak tuber—kvrea tubereulum kvedica ‘Vagina —omotag 2. Nazivi koji odreduju polozai delova tela (lermini situa et direction partium corporis indicantes) ‘Verticalis—uspravni horizontalis —vodoravni medianus—srednji coronalis—vencani sagittalis uzduani frontalis—Geoni transversalis popreéni medialis —unutrasnji intormodiva oredi lateralis —spoljasnji anterior predaji ‘medius —sredniji posterior —zadnji it Sika 1 —Delovicoveseg tela: 1) glava (caput), 2) wat (Gollan), 3) trap (Uammns), Da) grad BOS (Chore) 30) trbuh (abdomen), 36) karica (pein), 4) gornji tkstremitet (membrunn superias), 4a) rame Comes. 4) nadlakat (brachium). 4c) Takat (eubitus). 44) podlakat (amebrachiuon), 4s) Saka (manus), 5) don) flsuremitet(membrum ijerai), $4) Kuk (enxa), 5D) ut Uemury 32) fleno (gern), 58) poioenea (er, Sp) etapa oe) 1314 ventralis —prednii dorsalis—zadnji {nternus —unutrasnii externus—spoljasngi dexter —desni sinister —levi Jonsitudinalis —uzduzni transversus—popreéni cranialis—gorngi prema glavi caudalis—donji prema repu superior garni inferior—donji superfacialic—pourini profundus—dubok 3. Nazivi kuli odreduju poloza) organ prema drugim organima proximalis—gornji distalis —donyt radialis —spoljaSnji, prema Zbici Uulnaris—unutrasni, prema lakatnoj kosti tibialis—unutrasnji, prema golenjaci fibularis—spoliasnii, prema lisnjadi palmaris ~dlanski plantaris—tabanski Za svaki deo tela bi¢e mavedei tinski naziv (slika 1). Radi boljeg razumevanja dela udzbenika ade se govori o anatomiji podeljno je dati i podclu sisteuske auatonije, Podela sistematske anatomije. — Sistemat- she anavomija proucava gradu 1 oblik organa Koji su u sastavu odgovarajucih funkeional- ah sistema, Sistem za krevanje (lokomocorn! sistem) Gine skeletni sistem, zglobovi i misié- ni sistem. Osteologija Je nauka 0 kostima. Ar- trologija je nauka 0 zglobovima. Miologija je nauka koja proucava misicni sistem. Organi Covedijeg tela se proucavaju u okviru nauke 0 organima (splanfnologija). Splanhnologija izuéava sledece organske sisteme: sistem organa za disanje (respiratorni sistem), sistem. organa za varenje (digestivni sistem), sistem mokracnih organa (urinarni sistem), sistem polnih organa (genitalni sistem), sistem organa za krvotok (kardiovaskularni sistem). Neuroanatomija se bavi proucavanjem ner- ‘vnog sistema i sistema éulnih organa, gu aeFunkcionalna organizacija Covekovog organizma i osnovni fizioloski pojmovi ULOGE I ZNACAJ POJEDINIH FUNKCIONALNIH SISTEMA Funkcionaint sistem! wu organizmu su mnogobrojni. Krajni cilj delovanja ovih sistema je odrzavanje homeostaze. Funkcionalni sistemi su medusobno povezani i ne deluju izolovano, 1akwi sistemi su, na primer, krvotok, disajni sistem, digestivni trakt, skeletni misi¢i, bubrezi itd. Na prvi pogled se cini da znaéaj pojedinih funkcionalnih sistema nije veliki za odréavanje homeostaze. Medutim, svaki od sistema, u stvari, predstavija kariku vu regulaciji homeostaze. Tako, na primer, sajni sistem omoguéava obnavljanje kiseonika u kevi, ali tek zahwvaliujuci funkeiji krvoto- ka moguée je njegovo transportovanje do tkiva i iskoriéavanje u éelijama. Takode, putem digestivnog trakta obnavijaju se hranljive i mineralne materije, a pomotu skeletne mu- skulature moguce je kretanje tela i pribavija nije hrane, UNUTRASNJA SREDINA —HOMEOSTAZA Vanéelijska teénost je, u stvari, teénost meduéeliiskih prostora. koja okruzuie sve ée- lije organizma. Ta teénost predstavija sredinu ut kojoj éelije Five, pa se naziva jo8 i unutrasnja stedina. Teénost unutrasnje sredine se neprekiclna ahnavija pute eazmene na nivou kapilara, Teénost sadrdi hranljive materije, kieeonik i mineralne materije. Celije tkiva iskoriscavaju ove materije za obavijanje osnovnih funkeija. Unutrainji sastav éelija je stalan. On se odriava puiem mnogobrojnin regulatornih ‘mehanizama, Vanéclijska tetnost se po sastar ‘wu neznatno razlikuje od krvne plazme, i to uuglavnom po tome to ima oko tri i po puta manje belangevina nego u plazmi. SadrZaj neorganskih materija se gotovo ne razlikuje Medutim, u odnosu na intracelijsku teénost, teGnost unutraSnje sredine se znatno razlikuje. Vaneeljska teénost sadr2i velike koligine natrijum-hlorida i zato se kaze da je natrijum vanéeljski jon. U intraéelijskoj teénosti ima ‘mnogo kalijunvhlorida i zato se kaze da je kalijum éelijski jon. Ova razlika u sadréaju natrijuma i kaliiuma ie veoma znaéaina za odréavanje naclekirisanosti Gelijskih membrana. U fiziologiji se odrZavanje stalnosti (kon- stantnost!) unuirasnle stein kaziva ionic staza. Ona se odriava zahwvaljyjuci funkeiji gotovo svih organa I tkiva, x pre svega pluca, bubrega i digestivnog trakta FIZIOLOSKA REAKCIJA NADRAZENIH TKIVA Tzmena strukture i funkeije tkiva i njegovih Celia pri odgovoru na razli¢ite drazi, na- 15ziva se biolodka reakeija. Pojam bioloske rea. kcije je vrlo Sirok. On obubvata sve vidove dolatnosti organizma i njegovih éelia. Reak: cija éelja ogleda se u promeni naelektrisano- sti Gelijske membrane, koja se javlja usled promenjene propustlivosti membrane za jone, Razlisits drazi mogu da izmene formu, strukturu, rascenje i deobu ¢elie, Organizam uvek reaguje ma razligite drazi kao jedan slozen sistem, jer su regulatornim mehani- unite poveeane funksije sil organa i thi Drati koje izazivaju reakeiju éelia mogu bi sazlitite, a dele se u ui usuowuie siupe, ilo. fiziSke, fizigko-hemijske i hemijske draZi Posebnu vaznost za Zivotne procese ima nadrafaj éeliia izazvan nervnim impulsima. kojima se on i prenosi iz éelije preko senzitiv- nih Zivaca do centralnog nervnog sistema ili, obratno, iz centralnog nervnog sistema u pe- riferna tiva, Kan Sto gi migidi i Hlerde Clie je nervnog sistema i misiénog tkiva mogu izwzetno brzo da reaguju na nadrazaje. Na- drazene ¢elije menjaju svoja elektri¢na svoj- stva. Naime, éolijske membran drazenom stanju naelektrisane, tako da spo- Jasna eteana membrane deluje kao elektro pozitivna, a unutraSnja kao elektronegativna, Kada se Colija nadrazi, naelektrisanost se me nja, pa se tada unutrasnia povrsina membra- re éelija ponaia kao pozitivne neclektrisana, Poseban tip bioloskog reagovanja je refleksna reakcija. Refleksi su teakcija organizma v kojoj udestvuie nervni sistem, Razlicie te drazi deluju na nervne zavréetke koji se nazivaju receptori, Refleksna reakcija je veoma ‘znacajna jer sve slozenije reakcije organizma su refleksne prirode. REGULACIJA FUNKCIJA U ORGANIZMU I POJAM KORELACIJE FUNKCIJA, Qreanizam oveka je sastevjen od razlisi- vik Thiva i enpana, pa ipak an fnkeinnise kan 16 celina, zahvaljujuéi funkeijama korel gulacije. Ove funkcije uskladuju i povezuju dolatnosti raznih organa i tkiva Regulacije se ostvaruju nervnim i humo- ralnim, tj. krvnim putem. Ukoliko je jedinka na vigem stupnju filogenetskog razvoja, funk cije regulacije i korelacije su razvijenije, Kod judi ti mehanizmi su veoma slozeni. Nervna regulacija se ostvaruje putem ner- vuug. sisteura, Regulaelja rade svily anu traSnjih organa ostvaruje se zahvaljyjuéi ve- gevatlvnom til auronomiom nerynom siste- mu. Osim autonomnog nervnog sistema, u fnkcije regulacije redovno su ukljuceni i visi delovi centralnog nervnog sistema, naroéito hupotalamus | Kora veuikog mozga, Poznato je mnogo primera nervne regula. cije, Regulacija nerynim putem moze se obja- tniti na primeru stanja telesnog napora. Sve- hha regulacije je da u takvom stanju snabdeva misiée, koji pojaéano rade, veéim koliginama kiseonika i energetskih materija. Da bi se t0 costvarilo, dolazi do atimulacije simpatiskos nervnog sistema koji izaziva suzenje krvnih sudova w avim oblastima tela, izwzey u skclet nim misi¢ima iu stéanom misicu, Usled to- sa, kev se prerasporeduje i dotura u organe koji su u funkeiji tu skeletne misiée i sréa- Osim toga, stimulacijom simpatikusa po- stize se pojatan i ubrzan rad srca, Sto pove- ¢ava kolidinu krvi koiu srce ispumpava sva- kog minuta, Istovremeno, iz kore velikog mo- zea Salju se nervni impulsi u centar za disa- nije, pa se i disanje pojaéava. Tako se nervnim pntem, 7a vreme napora, istavremenn regs lige i povezuje (korelira) funkeija kevnih sudova, sea i disanja Krvliu se regulaciia ostvaruie tako sto se razliéite materije, koje utiéu na njihovu funk- cijn, prennse cio udaljenih organa i tkiva. ‘Ta: kkve materije su hormoni, vitamini, mineralne ‘materije i prndukti metabotizma. Najsnazri regulatori su hormoni. Oni se stvaraju u Zle- adama sa uantragnjim indenjem. Medutim,izvesni hormoni su posrednici, tj. medijatori, koji se lude na zavrSecima nervnih viakana i omoguéavaju prenofenje nervnih impulsa, Tako se na zavrSecima simpati¢kih nervnih vlakana lugi medijator koji se naziva noradre nalin, Ista ta materija luci se iz srzi nadbu- brednih Zlezda i, u stvari, predstavija hormon, stZi nadbubreznih Zlezda. Iz ovog se vidi da fa u organiemu rogulacija norvnim i kevnim, putem veoma povezane, pa je zato jedino is- pravno govoriti o neryno-humoralnoj regula citi 7Celija MOREOLOSKO KUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE CELE Celija (cellula) jeste najmanja anatomska i funkcionalna jedinica naseg tela, sposobna da obavija odredenu aktivnost. Sastoji se od protoplazme, koja je slozen vodeni rastvor Koji pored belantevina sadr2i neorganske so- Iii slozene organske materije, belancevine (oroteine), masti ugliene hidrate i vitamine. Oko svake éelije nalazi se izvesna koligina tkivne teénosti (koia ie okruzuie). Iz ove tee: nosti elija erpe materije koje su joj potrebne za Zivot i aktivnost. Toj tecnosti éelija preda je produkte svoje aktivnosti—otpadne materije. Prema tome. éelia ie vrio aktivna iedini- ca koja prima hranljive materije koje covek unese u organizam, preraduje ih i Koristi 2a sopstvene potrebe, tj. za izgradnju protopla- me, stuaranje pravnkata itd dakle 2a Zivot i obnovu organizma. Koristeéi sve te materi- Je, Celija raste i razmnozava se. Unete materije mogu se upotrebiti i za zamenjivanje is trofenih delova éelij. Ta konsteuktivna abtiv. nost rasta i zamenjivanja istroSenih delova éelije naziva se anabolizam, Osim toga, écliji je potrebna energija za sopstvent aktivnost. U tu svrhu ona trosi je dan deo unetih materija, kao Sto motor {£081 -gorivo". Znadi, u éeliji se razlazu brankive materije i ostobada energija. Ova funkcija razlaganja materija u éeliji naziva se katabo- Anabolizam i katabolizam éelije predsta- vijaju njenw aktivnost u cazmeni materija ko- Ja se naziva metabolizam. Metabolizam, razdraZlivost (sposobnost elija da reaguju na promene stedine u kojoj se nalaze) i razmnozavanje su osnovne Zivot- ne karakteristike Celie. Struktura i sastay éo- lije odreduju njene raznovrsne funkeije. Celij- ska materia ie. u stvari, slozeni koloidni si stem sastavljen od sloZenih organskih mater ja—belanéevina, masti, ualienih hidrata, soli i vode, Belanéevine izgraduju osnovne sastoj- ke éeliie i odreduiu niihova Zivotna svoistva. Masti izgraduju uglavnom deo éelijske mem- hrane i mitohondrie i sluze kao energetska rezerva. Usiieni hidrati su glavni izvor ener- aije koja je neophodna za odvijanie Zivotnih procesa u éeliji. Vodu vezuju belancevine i ddeuge organcke materije, kan i nenrganske soli jer im je neophodna za odvijanje mno- gobrojnih biohemijskih procesa, kao i firié- kin promena, Jedan od glavnih biohemijskih sastojeka u éeliji je grupa fermenata ili enzima. To su materiie belancevinaste prirode, koje imaju ulogu prirodnih katalizatora. One regulisu. brzinu odvijanja biohemijskih pro- Rekli smo veé da je svaka éelja naseg organizma okruzena izvesnom koliginom tkiv- teénosti. U stvari, oko 60% tela odraslog ‘veka sastoii se iz. Vode ui kojoj su rastvorene soli i druge materije. Ovakva teénost nale- 7i se delimiéno u éelijama, a delimiéno van njih. Dve tretine teénosti naseg organizma nalazi se u samoj éelji, to je intracelularna teénost, bogata belanéevinama i solima. Jed-na treéina teénosti nalazi se u meduéelijskim prostorima, okruZujuci svaku éeliju kao inter- aticijalna teSnoat. Oko jedne éetvstine ove teCnosti nalazi se u krvnim sudovima kao kkevna plazma, SEMATSKA STRUKTURA CELISE Uopsteno reseno, éelija se sastoji iz poie- dinih delova. Medutim, svaka éelija ne mora da sadrai sve delove. Tako, na primer, neke éelije nemaju jedro, ili nemaju opnu itd. Se- matski predstavijeno éelija se sastoji iz slede- ih detova Citoplazma.—To je materija yrlo slozene mikroskopske grade u kojoj se nalaze brojne orgunele, U citoplazini xe malace stedeve strukture: —mitohondrije su okruglaste formacie nepravilnog oblika, koje sluze u kataboli¢kim procesima éelije: =Goldijev aparat dini pasehar trnktin citoplazme u obliku kanaliéa i nalazi se u bli- 2ini jedea: obavija sekretornu funkeijn éelije: —osnovna citoplazma je kompleks koloi- dil: tnaterija u koji 9¢ talaze uatate stake ture; posebno je povezana sa svim funkeia- ma anabolizm ii sinteze u elif, —centrozom je deo citoplazme koji se nalazi u blizini jedra i predstavija centar od ko- ga polazi odredena aktivnost éelje prilikom njene deobe; u obliku je loptice od koje se zrakasto u svim praveima pruzaju viakna. Celijska opna.—To je opna koja obavija eliju, ali to nije neki nepromenlyivi, evrst oklop, veé jedan promenljivi sloj citoplazme koji obavija mnoge vazne funkeije. Ona deluje kao polupropustijiva membrana koja propusta izvesne materije i omoguéava im ula- zak u ¢eliju, dok druge zadrzava, i obratno, izvesne materije propusta u spoljnu sredinu a druge ne propusta. To je i veoma vazna funk- uu procesu razmene materija koja omogu- éava oéuvanje hemijske strukture éelj. Jedro (nucleus).—Jedro je deo éelije oval- nog oblika okruzen citoplazmom i odvojen od nje jedarnom opnom koja ima sliénu ulo- su kao i éeliiska opna. Jedro sadrZi specital- ru belanéevinastu materiju koja se prilikom boienia nreparata éeliie intenzivno i karakte- ristiéno boji, pa se naziva hromatin. Hrome- tinska materiia izgradnie n jeden posehno te laSce, nazvano jedatce (nucleus) i stapiéaste formacije, koje se nazivajn hramazami: ani su veoma znaéajni u Zivotnim funkcijama co- lie. U njima se nalaze sitne éestice nazvane geni pomocu kojih se prenose odredene na- sledne orobine. Rraj hramazama m éalii je stalan i karakteristigan za svaku vrstu Zivih biéa. Covek ima 23 para hromozoma, odno- sito 46 hiromozoma. 0 su oni giavnt deiovi celije Koji Jo} omo- guéavaju normalan Zivot i aktivnost. Pod dejstvom raznih uticaja—fizickih, hemijskih 1 drug, éelija ubrzava ili usporava svoju aktivnost, menja svoj oblik i veliGinu (npr. kontrakcija i opustanje misiénih éelija) itd. Lever sne éelije mogu da stvaraju impulse koji na- drazuju i druge éelie i podstigu ih na aktivnost. Celije mogu medusobno da prenose primljene nadrazaje. MEDUCELIJSKA SUPSTANCA Meduéelijska supstanca je organska materia koja ispunjava prostor iainedu pojedivilt éelija. Karakteristike i sastav ove meducelij ske mase ill Interstlcjaine mase zavise od Kae rakteristika i funkcija tkiva u kome se ta masa nalazi. Meducelijska supstanca je najrazvi- jenija u takozvanom vezivnom tkivu, Iu meducelijskoj supstanci se odvjayu mnogobrojni metaboliéki procesi. Prema tome, i meducelijska supstanca se mora smatrati jed- nim oblikom dive materije, jer meduéelijska materija moze da egzistira u organizmu samo udruzena sa ¢elijama, sa kojima Cini jedin- 19stvenu celinu u kojoj su ujedinjene strukture i funkeija tkiva FUNKCIONALNE KARAKTERISTIKE CELIJA. Naivaznije funkcionane karakteristike Ge iia su —stvaranje energije i hraniivih mat —fagocitoza: —raziaganfe strantn cestica u celtt; —ameboidno kretanje Stvaranje energije iz hranijivih materija zasniva se na tome sto se u Celiiama razlazu uglieni hidrati, masti i belandevine. Razlaga nie nastaje u toku oksidativnih procesa w or- sganizmu (0 njima ée biti vie regi u poglaviiu 6 prometti enerpiie) UI tokn ra7iagania stva ra se adenozin-trifosfat (ATP), jedinjenje tije su fosforne vere bogate energijom. To je jedi no jedinjenje koje moze da predaje cnersiju direktna funkeionatnim sistemima i 7hoe to. sa je stvaranje adenozin-rifosfata u éelijama ed ogramnog 2nazaja Fagocitoza je proces kojim éelija uzima yete destice i razgraduje ih u sebi, Razlaganje stranih éestica uw éelijama ‘omogucava prisustvo enzima (lermenata) njima, i to se naziva intraéelijsko varenje. Ameboidno kretanje je kretanje éelije u ‘odnosu na njenu okolinu, stvaranjem pseudo- podija, tj. pruzanjem citoplazme u vidu no: a, Ameboidno kretanje i fagocitoza su zn ‘ajni mehanizmi za odbranu organizma od stranih Gestica TRANSPORT MATERIJA KROZ CELISSKU MEMBRANU Najvazniji mehanizmi transporta materia kroz membranu éelija jesu: —difwzija; —osmoza: 20 —aktivni transport; —olakéana difwziia. Difuzija je proces prolazenja materije kroz rembranu Celije (ako Sto materije koje su rastvorlive u mastima prolaze kroz lipoidni muawtiks nnembrane, a one koje su rastvurljive uu vodi prolaze kroz pore membrane. Difuzi- Jom proiaze mnoge materije, kao Sto su: ga sovi (uglien-dioksid i kiseonik), zatim alko- hol, masne Kiseline, Jont hlora, bikarbonata, fosfata itd. Osmoza predstaviia prolazak vode kroz ‘membranu Celia iz sredine sa manjom koncentracijom u sredinu sa vecom koncentracijom. Na primer, kada jo u éolijama volika koncentracija mineralnih materija, onda voda iz meduéeliiske teénosti prodire u éelije i one tada bubre, i, obratno, kada je Koncen- tracija Yeéa u aredini koja okruzujo & u samoj ¢elij, tada voda iz Celije prelazi u okolnu sredinu a éelije splasnjavaju. Aktivni transport ie naivazniti oblik tran- sportovanja materia. Zasniva se na tome da se neke materiie vezaiu za nosat na spo- Jjasnjoj strani membrane i pomoéu nosaéa prolaze kroz membranu. pa se. zatim. na ‘unutraSnjoj strani membrane otpuste, a isti nosaé se dalje karieti 7a transport materia ix éelija u spoljasnju sredina. Za aktivni transport se koristi energija i on moze da se vrSi iz sredine sa manjom koncentracijom u sredi- nie sa veéom koncentracijom. Aktivnim tran- sportom prolaze katjoni, aminokiseline i dr. Najvainiji je aktivni transport natrijuma, ko- jisse aktivno oslobada iz éelije. Smatra se da je abtivai transport aatrijuma iz éelije glavai razlog za naelektrisanost éelja dok micuju Olaksana difuzija jeste proces prolazenja ‘materija kroz membranu, sliéan je aktivaom transport i obaviia se pomoéu nosaéa. Ali, olakSana difuzija moze da se obavija samo iz sredine sa vecom koncentracijom u sredinu sa manjom koncentracijom. Pri tome se ne trodi energija. Najznaéajnija je olakéana difu- ziia elikoze.MEMBRANSKI I AKCIONI POTENCIJAL, Membrane gotovo svih éelija su naelektrisane, ito tako Sto je spoljainja strana elektro- pavitivna, a unutrasnia elektronegativna. Izmedu spoljasnje i unutrainje strane mem- tencijala. i to se nazic ‘va membranski potencial. hhrane posto razlika ‘Membranskt potencal se ourzava na membranama éelija zahwvaljujuéi tome sto su membrane polupropustljive. Zbog toga kor centracija katjona natrijuma i kalijuma nije jednaka, Natrijuma ima mnogo van celije a malo u elif, Obratno, kalijuma ima mnogo uu cely a malo van celye, Razlika u koncen- tracjjama odréava se zahvaljujuéi aktivnom transportu i glavnt je raziog za postojanje membranskog potencijala. Membranski poteneijal se odrdava sve dok se cela ne raz~ draZi, Tada se membranski poteneijal menja i nastaje akcioni potencijal Alcioni potencijal nasiaja kada se membrana éelije nadradi. Usled dejstva drazi, membrana menja propnstljiuact Kada ce izmeni propustlivost membrane, onda natrijum iz spoljanje sredine prodire u éeliju, usted Cega se menja elektriéno stanje mem brane pa ona postaje spolja nogativna, To se naziva depolarizacija membrane. Poste depotarizacije, membrana opet smanjuje propustjivost za natrijum, pa se pono- Vo uspostavija membranskt potency. U of ganizmu svaki proces razdrazenja zasniva se na stvaranju akcionog potenciala, tna pro- ceesu depolarizacije. Nervni impuls je, u stva vi talas akcionog potencijala, i. depolarizaci je koja se Siri dz nerva, Tzvesna thiva imaju sposobnost da sama od sebe spontano stvaraju akcione potencijale, Sto se naziva autor tizam, Automatizam poseduju sréani mi centar za disanje, MORFOLOSKE I FUNKCIONALNE ARAKTERISTIKE TKIVA. U izgradnji Govecijeg tela ucestvuju éetiri osnavne veste thiva: epitelna, patparna, mis Signo i nervno. Epitelno tkivo. —Ovo tkivo pokriva spo- JjaSnju i oblaze unutrasnju povrsinu tela, a gradi i najveéi deo Alezda, zato se razlikuje pokrovni i Zlezdani epitel. Pokrovni epitel pokriva ijudsko telo (epitel kove) i ima zastitnu ‘logu, ili oblaze telesne duplje (epitel Zeluca, cereva, mokraéne besike), i svojom viaznoséu smanjuje trenje. Pokrovni epiteli se mogu podeliti na proste ili jednostojne i slozene ili visesloine. a) Jednoslojni epitel se, u zavisnosti od ‘oblika éslija koje ga grade, deli na: ju spaste, kockaste i cilindriéne. )Vigeslojni epiteli se, prema obliku po- éelija, dele na: plogastoslojeviti | Kockastosiojeviti (najredi) i ©) Ziezdani epitel utestvuje u gradi Zl: ada sa unutraénjim luéenjem (endokri- ne Zlezde) i Zlezda sa spoljasnjim lube njem (egzokrine #lezds), Egzokrine alezde imaju izvodne kanale putem kojih ialivaju produkte sekrecije u spoljasnju sredinu ili u telesne duplje. En- dokrine #leede nemaju izvodne kanale vee iziuéuju svoje produkte u krv, lim- fu ili thivnu teénost, Potporno tkivo, ~Ovo tkivo gradi skelet Govedies tela. omotaée, veze, lascije, tetive. Ovo tkivo oblikuje organe, dajuei im Evrstinu i ispunjava prostore izmeda organa. Izmedu eliia potpornog tkiva nalazi se veéa koligina osnovne meduéelijske supstancije u koju su potoplieni viaknasti elementi. Potporno tkivo pripada jednom od tri osnovna tipa: vezivnom, hrskavi¢avom i kostanom tkivu, Vezivno tkivo.—Vezivno tkivo izgraduju wretenaate éelije (Rbracit?), meduéeliaka sup 21stancija i vezivna viakna. Vezivna viakna mo- au biti Evista (kolagena) i elasti¢na. Najra- sprostranjenije vezivno tkivo je rastresito vezivno tkivo kod kojeg postoji ravnomerna z2- stuplienost svih gradivaih delova. Vezivno tkivo prozima meka tkiva gradeci im osnowu. ‘Ono omoguéava i procese obnavanja (rege neracije) oStecenog tkiva (zarastanje). Poseb- nu vrotu vorivnog tkiva predstavljaju retikularno i masno tkivo. Retikularno tkivo se sastoji od rctikulacnih éelija i retikulacaih vle- kana koja grade mrezasti sistem. Retikularno thivo se nelaei u limifisiae Zlczanua i hustiy) seZi, Masno tkivo grade masne éeliie (adipo- citi), Ove éelije su rasporedene u vid grupi- ‘ca koje obrazuju reéniiée medusobno odvoje- he vecivuint progiadana, Masia tkivo je bor gato kevnim sudovima. Hrskavigavo tkivo, —Ovo tkivo se odiikuje obiinom meduéeliiskom supstanciiom u koioi se nalaze elastiéna i kolagena vlakna i hiska- vitave Geliie (hondrociti). Ovo tkivo ne pose- dduje ni krvne ni limfne sudove a nema ni ner- nih vlakana. Hrskavigavn tivo pena iavan- redan otpor dejstvu sile pritiska, udara i uve tanja. pa ston i ablaze 7elohne povriine kostiju koje ulaze u sastav zglobova. Svojom gipkoséu hrskavica odrzava prohodnost nekih organa, posebno organa za disanie (gr- kijan, duinik i bronhije). Ovo tkivo gradi i skelet nekih organa (,spoljainji* nos, usna Skolka). Hrskavica mode biti elastiéna, kod koje preovladuju elasti¢na viakna i Evrsta (ti brozna), gde preoviaduju Evrcta kolagena vlakna. Povrsina svih hrskavica, osim zglob- ih, pokrivena je tankim slojem koji se zove perihondrijum, a vazan je za ishranu ovog thiva jor eadrai krune cudove. Kostano tkivo.—Za ovo tkivo je karakteri- sti¢na meduéeliiska supstancija unutar koje se nalaze kolagena viakna prozeta solima kalcijuma. Zbog toga je ovo tkivo évrsto i nesa vitjivo, pa predstavlja osnovu za potporu mekim delovima tela. Takode, za razliku od hr- skavitavog, bogato je krvnim sudovima. To- kom Zivota ono se neprekidno razgraduje i iggraduie. 2 Mitiéno thivo. —Migiéno tkivo se odlikuje sposobnoseu gréenja (kontrakcija) i opusta- anja (rolakeacija). Glavne osobine ovog tkiva potiéu od prisustva posebnih celjskih struktura koje se nazivaju miofibrile i koje su uro- njene u citoplazmu misiéne éelije. Misi¢no tkivo 20 deli na glatko, popresno-prugasto i sreano. Glatko misiéno tkivo gradi misi¢ne slojeve ridova Supljih unutrasnjih organa Ono se nalazi u organima za disanje, organima 2a yareuje i puluins Urgauiina (jajuvoi, ‘materica, vagina), Glatka misiéna viakna na- luce 90 iu cidovinna axtenija, ver i Timfuitt sudova, u oku i koZi. Popreéno-prugasto ili skeletnouisi¢ny tkivo je sastavu misiea trupa i udova. Ono se nalazi u sastavu jezika, 2arela, gornjeg dela Jednjaka I grkljana. Fo: sebna vista migiénog tkiva je srano misiéno tkivo koje je po sustavy poprecno-prugasto, ali za razliku od ostalih popreéno-prugastih misica ne podieze uticaju vole 1 svest Neryno tkivo.—Nervno tkivo gradi veliki broj nervnih éelija (rieurona). Nervne éelije su rasporedene izmedu potpornih éelija nervnog tkiva koje se zovu glijane elie. ‘TELESNE TECNOSTI ‘Youd je stediua u kujyj ve odvijaju sve hie mijske reakcije razmene materia i put preko kkoga su éelije u kontaktu sa spoliasnjon inom. Poremetaji koligine vode odrazavaju se nt konventaciju pojedinity materia koje stu vodi rastvorene, a to izaziva promene u fizioloskim funkcijama pojedinih organa. Zoog toga, organizam raspolaie vilo efika- snlim mehanizmima kolt regulisu Kollcinu vor de u telu, tako da se, zavisno od uslova, me- ‘ja unosenje ill eliminacija vode. KOLICINA VODE U ORGANIZMU ‘Ukupna koli¢ina vode u oreanizmu varira od 50 do 75% telesne mase (teZine), zavisno od doba. pola i uhranienosti. U dece i mladinprocenat je znatno veci nego u starijih osoba, jer se tokom godina koligina vode u organi- ‘zmu smanjuje, Sto Je bitna Karakteristika sta- renja, Tako je u novorodenéeta procenat vode veliki i iznosi 70— 73% telesne mase, u dece 65—70%, Procenat vode se smanjuje u toku prvih 10 godina, Kod starih osoba procenat vode je Eak manji od 50% od mase tela. Pol, takode, znaéajno utice na sadrzaj vode, Osobe Zenskog pola imaju manji procenat vode u organizmu zbog veces sadrZaja masnog tkiva. Ove razlike poéinju da se ispo- Kavaju u pubertetu i poveéavaju se tokom divota, Uhranjenost takode utige na sadréaj vode, jer masno tkivo smaniuje procenat vode. U gojaznih osoba procenat vode moze se sma- nijiti i do 40%, ‘Na osnovu svega, moze se smatrati da srednia vrednost sadr2aia vode u organizmu iznosi 57%, IELESNE TECINOSTI (VODE) U ORGANIZMU Telesnu teénost Cine Celijska i ekstraéelij- ska voda. Ekstraéelijska voda moze da bude vaskularna voda. ti. voda u krvnim sudovima i ekstravaskularna voda, koju éini meduéelj- ska teCnost. Intraéelijske vode ima najvise u organi- amn i ona Gini $5—60% telesne vode. sto na primer kod osoba od oko 70 kg iznosi 25 tara Ekstraéelijske teénosti ima manje, 35— 40% od talesne vade, adnosna ako 18 litara manje. Exksiracelijska tetnost je skup cazliitih teénosti i moze se podeliti u Cetiri grupe: —voda krvne plazme, —medu¢eliiska tetnost sa limfom, —voda vezivnog tkiva, hrskavice i kostju, —transcelularna yoda (mozdana teénos ‘oéna vodica, teénost u zglobnim éahurama, hese, trbuine maramice i in trapleuralnog prostora, kao i tetnost u dige- stivnom traktu). Voda krvne plazme Je intravaskularna, 1. nalazi se u krvnim sudovima. Ona éini teéni deo krvi i iznosi ukupno oko 3 litra, ‘Meduéelijska teGnost sa limfom Gini naj- veéi deo ekstraéeliiske vode. Putem kapilara ova voda se neprestano razmenjuje sa vodom krvne plazme. ‘Voda vezivnog tkiva hrskavice i kostiju Gi- ni oko 15% telesne vode i sporo se izmenjuje usled kompaktnosti ovih tkiva. Transcelularna voda se nalazi u odre- denim prostorima tela, Koliina ove teénosti je mala i iznosi svega oko 2,50% telesne vor de, Nien sastav ie priliéno stalan, izuzev tee- nosti digestivnog trakta. KAKAKIEKISTIKE POJEDINUT TECNOSTI Krvna plazma i meduéelijska teénost imaju stalan sastav, koji je veoma precizno regu- lisan mnogobrojaim fizioloskim mehanizmi ‘ma, U krvnoj plazmi iu meduéelijskoj teéno- sti nalaze se rastvorene organske i neorganske materije. Od organskih materija najvazni- ie su belanéevine, glikoza i trigliceridi. Kryna plazma sadrZi oko tri puta vise belanéevina (od meduéeliiske tecnosti. To je veoma vazno za razmenu teénosti u nivou kapilara, Neor- ganske materiie su mnogobroine. a naivise ima natrijum-hlorida. Naroéito se precizno odrFavaju koncentracije Kalijuma i kalcijuma, jer koncentracije ovih mineralnih materija ‘oagajnn ntién na funkeijn srEano-sudovnog sistema i na razdrazljivost tkiva, U sastavu neorganskih materiia ne postoji razlika izmedu kryne plazme i meducelijske teénost, izuzev u tome ito kevna plazma cadrii ake S% vise katjona, a meduéelijska teénost oko 5% vido anjona. Celijska tetnost nema stalan sastav tako da varira zavisno od organa i tkiva. Za razliku od ekstra¢elijske tetnosti, Celijska tetnost, sadréi manjo natzijuma, a mnogo vige kaliju- 23ma i belanéevina. Zato se kaze da su joni kalijuma ¢elijski joni, jer se u velikoj koli¢ini nalaze u intraégclijskoj tetnosti. Za jone natsijur ‘ma kaze se da su vanéeliski joni, jer se u ve likoj koliéini nalaze u krvnoj plazmi i meducelijskoj tecnosti Sve ove materije se izmenjuju izmedu krvne plazme i meduéelijske teCnosti, kao i izmedu meduéelijske i intraéelijske teénost Razmena izmedu krvne plazme i meduéelii- ske teénosti je brza, a razmena izmedu medu- eliiske i eliiske tetnosti ie spora. RAZMENA TECNOSTI U NIVOU KAPILARA Znaéaj kapilara je u tome Sto se kroz ni Zidove odvija razmena materija izmedu i thiva, Krv kroz kapilare tee sporo, tako da je brzina proticanja sveza 0,3—0,5 mm/s. Broj kapilara je razligit u raznim tkivima, Na primer, u srcu na | mm? ima dva puta vige kapilara nego u skeletnom misicu. Kapilare ine glavni i pravi. Glavni kapilari spajaju arteriolu i venu Pravi kapilari se odvajaju od arteriiskox deta kapilara j ulivajv, preky uiea giana, w venski deo drugog kapilara i tako ine, u stvari, kapilarmu mrezu. Znadajno je postoje nje prekapilarnih sfinktera na mestu gde se vodvajau pravl kapllarl od metarteriole, Pre- kapilarni sfinkter regulige protok kroz kapilare. Kad je on zatvoren, krv teGe kroz glavne Kapilare, a kada je otvoren, kroz kapilarnu mrezt. Proticanje krvi kroz kapilare je neravno- ‘merno zbog toga sto naizmeniéno dolazi do Kontrakcife glatkih misiéa metarteriola i pre- sfinktera, Ugestalost kontrakeija — 12 puta u minutu i ori svakoi koi trakciji dolazi do potiskivanja krvi. Te nai zmeni¢ne kontrakciie glatkin misica metarteriola i prekapilarnih sfinktera nazivaju se va zomaciia 4 EDATEROLA ARTEFIOLA CLA KAN VENA Sika 2.~Sematsi prikaz strokture kapilara ‘Vazomacijom se reguliée protok kevi kroz kapilare. Smatra se da je glavni faktor koji utige na vazomacija koncontracija kiasonilea u tkivima, Kada se ona smanji, prekapilarni sfinkter se otvara i propuita kry w kapilarnu ‘mreZu, pa se tako snabdevanje krviju i kiseo- nikom pobolisava. U nivou kapilara stalno se vrsi razmena tecnosti. U arteriiskom delu kapilara teénost (soda i u njoj rastvorene materije) prelazi u ‘meduéelijsku sredinu, a u venskom delu kapilara tecnost se vraca iz meduceliske sredine u kapilare. Ielazak teénosti iz arterijskog deta kapilara naziva se filtracija, Vracanje tecriosti u veriskt deo kapllara naziva se reapsorpeija ‘Ovakay pravac kretanja tecnosti odreden de deistvom vike faktora, a to su kevni pri sak, tkivni pritisak i osmotski pritisak belan- Gevina u krvnoj plazmi i meduéelijskoj teéno- sti Deseti deo tecnosti koja se u arteryskom delu kapilara filtrira ne vraéa se natrag u krv, Uj. ne reapsorbuje se preko venskog dela kapr- lara. Ta teénost ostaje u meduéelijskim prostorima. Una se naziva limla. Limfa se lim- faim sudovima odvodi natrag u kev, Prema tome, u nivou kapilara ne postoji otpuna ravnoteza u pogledu razmene tetnosti, Veci deo teénosti se filtrira nego sto se reapsorhnie,Lokomotorni sistem Skelet covecijeg organizma predstavija skup velikog broja kostiju medusobno pov zanih spojevima, zglobovima. Kosti i zglobovi cine pasivni deo lokomotornog sistema. Aktivni deo lokomotornog sistema predsta- ja wiiSicui sistem Cijums akuijum doleci do pokreta. Pokret, nastao dejstvom misicnog si- stent, ispoljava se promenom poluzaja pole dinih delova ili Sitavog tela, w odnosu na pri- rodno oxruzenje, Svi pokret! koje organiza izvodi odigravaju se suprotno dejstwu sile ze- mfjine teze, pa se lokomotorni sistem naziva i antigravitacioni sistem. Osteologija.—Ova navka izuéava kostani tem, skelet Bovetijeg tola. Kostani sistem ima mehani¢ku ulogu, koja se sastoji u zasti- tii potpori mekih tkiva i organa. Pored toga, kosti ucestvuju u metabotizmu mineralnih materija, Kosti ee raavijaju iz mladoa vezivnog tkiva koje se naziva mezenhim i u kojem se razvijaju dve veste éelija, mlade kostane elije, osteoblasti i velike kostane &« ‘oateokdasti. Ostooblasti dovede do stvaranja kostanog tkiva a osteoklasti su elie koje do- vode do promena grade kostanog tkiva. Obe viste éelija deluju neprekidno i uporedo, sto je vadno za normalan :azy0j i vblikovanje ovog tkiva, Povrsina svake kosti je pokrivena, tan- kom, beligastom vezivnom opnom koja se naziva pokosnica (periat). Delovi kostiju ko- ii su u sastava zgloba, nisu pokriveni poko- snicom veé zglobnom rskavicom (cartilago articutaris). Kosti su izgradene od dve viste kostanog tkiva, zbijenog i sunderastog. Zbije- no koStano tkivo (substantia compacta), gradi povrsni sloj kostiju a sunderasto kostano tki- yo (substantia spongios) 9 nalazi w dbl slojevima kostiju. Zbijeno kostano tkivo grade kruzno rasporedeni kostani slojevi (kostane lamele) izmedu kojih se nalaze uzduzni Aanalici hive huje, a dubinu husti, prodiaw krvni sudovi. Sunderasto kostano tkivo je giadeno od koStuiil grediva i listi¢a, kuji okruzuju Supliinice, razlititog oblika i vel ne, nazvane areole. U ovim supyinicama nalazi se kostana sed (medulla ossium) koja se deli na crvenu kostanu st odgovornu za stvaranje krynih zrnaca i kevnih plocica i zatu kostanu srz Koja Je pretezno ispunjena ‘masnim materijama, Skelet odraslog Coveka ima vise od 200 kostiju koje se, na osnovu grade dele na, duge, kratke, pljosnate i mesovite. Duge kosti main sredignji deo. tel (eorpus) i dva okrai- ka (extremitas), gornji, proksimalni (extremitas proximalis), i donji. distalni okra- Jak (exiremitas distalis). Primer za duge ceva ‘te kaeti env ramena kost (inmorue) i hntna kost (femur). Kratke kosti se nalaze u prede- lu Sake i stopala. Pljosnate kosti imaju znat- ‘nu povrSinu, ali nemaju debjinu. U ove kosti be ubrajaju kosti keova lobanje, Ove kosti ev izgradene uglavnom od sunderastog kostanog tkiva, koje se nalazi izmedu dva sloja 2bi- Jenog kostanog tkiva, KOSTI GLAVE Kosti glave dine kosti lobanje (ossa cranit) i kosti lica (ossa facie). 28Slika 44 4 h—Lokomotoeni sistem —Skelet Coveien tela A. spreda, B. pozadi 26 KOSTI LOBANJE, Kosti lubanje (oss erunit) izgraduyju kostanu Jobanjsku duplju na kojoj se opisuiu krov (calvaria) i baza lobanjske duplie (basis cranii). U lobanjskoj duplji smesten je mozak (encephaton). Nepause kusti lubauje su, Cou nna kost (os frontale). sitasta kost (as ethmoidate), kiinasta kost (os sphenotdale) i potiliac= ra kost (as accipitale). Parne kosti lobanje su slepoocna Kost (os remporaie) | teitesna Kost (0s parietale), (slika 4 i 5). Ceona kost (as frontale) uéestvuje w gradnji prednjeg deln krova i baze lobanie. va kost se nalazi nad kostiju lica a ispred coctalih kostijy lobanje. Sastoji se iz vertikal- nog dela, juska Geone kosti (squama fionta- fis) i horizontalnog dela koji ima sredisnji nosni deo (pars nasalis) i dva boéna, orbital nna dela (partes orbitalea) koji grade krov o& ne duplie (orbita). Oba orbitalna dela su nae pred povezana nosnim delom geone kosti dok su pozadi razdvojeni medusobno sita- stim urezom (incisune ethmoidalis). U sitaoti urez se uvlaéi horizontalni deo sitaste kosti (lamina eribrosa ossisethmoidals). U dongom delu eone kost, nalazi se Geoni sinus (sinus froncalis). ‘Temena kost (os parietale) ie w obliku ce- twrtaste kostane ploce i nalazi se u sre- ignjem delu krova lobanje, odnosno iza éeo- ne kosti (as frontale), ispred potiliaéne kosti (os oceipitale) i izmad sleponne kasti (as tem porale). _ Potiljaéna kost (oy occipitale) izgraduje zadnji deo krova i baze lobanje. U sredinjem delu ove kosti uoéava se veliki, kruzni otvor (foramen magnum) preko kojeg su neposred- no spojeni lobanjska duplia i kiémeni kanal Potiliacna kost ima bazilarni deo, dva botna i ljuskasti. Bazilarni deo (pars basilaris) jew obliku Cetvrtaste kostane ploce i nalazi se ispred velikog otvora (foramen magnum), Na gornjoj strani bazilarnog dela nalazi se uzduzni Zleb (clivus) na kome leze pro- dugena mofdina (medulla oblongata) iSlka 4.— Kost lave: A. bono, B. spreda, C. odorgo; |) Eeona kost (as frontal), 2) temena kost (os parietal), 3) potijaéna kost (a vital). 4) slepooéna kost (os tomporae) 5 jabuénakost (as =pgomaricum), 6) gor ves (iri, 7 has ies (manta), 8) soe haat (sn masa. Slka 5.—Kost lave (mediosagialntpresek: 1) ceona ost (os fontale), 2) temena kost (os ark), 3) vote ljatna ost (ar occipital). 4) slepooéna Kost (as ‘emporale), 5) kinasta Kost (os phenoidale), 6) stata ost (as etimotdale), 7) gornaviica (maxi), 8) ralo (romer) 9) nepéana Kost (0s pafatinum), 10) nosna Kost peopel moidani most (pons), a prolazi bazilarna ar- terija (a basilars). Njegova donja strana gradi svod 2drela, Boéni delovi (partes Jatoralas) leZe spolja od velikog otvora, i na njihovim donjim stranama nalaze se zglobna ispupée- nja (condylt occipitates) koji se spajaju sa pr- vvim veatnim préljenom (atlas). Koz deblji bosnif delova prolazi kanal podjezinog ziv- ca (canalis n. hypoglossi). Liuskasti_ deo (squama occipitalis) se nalazi pozadi velikog otvora (foramen magn). Sitasta kost (os ethmoidate) je deo prednie lobanjske duple, oéne i nosne duplje. Posma- trana spreda ova kost ie u obliku teraziia. ta ko da se na ovoj kosti opisuju horizontalni, vertikalni i dva hoéna dela. Horizontalni je reSetkasta plogica (lamina cribrosa) na. kojo} se nalaze brojni sitni otvori (foramina crihro- sa) za prolaz miisnih Zivaca (nn. offactor. Vertikalni dea je reSerasiors platicam nade. ajeu 14 gornji manji deo, petlova kresta (cr sta galli) koji le2i u lobaniskoj dupli, i donji veel dew, uspraviit list (larnina perpendictar ris) koji gradi koStani deo nosne pregrade. Buti delovi, labisint (labyrinthus ethmoidalis), desni i levi, nalaze se izmedu oéne i no~ sne duplje, Na unutrasnjo) strant botuily delova nalaze se gornja i stednja nosna skoljka (concha nasals superior et media). Ladtrinu se sastoje iz. velikog broja sitnih, kostanih Supljina koje grade sitasti sinus (sinus ecmo- ‘dalis), Klinasta kost (os sphenoidale) je neparna ost koja je poput klina umetnuta izmedu su sednih kostiju. Ispred nje su éeona i sitasta ost, hana en slepanéne kasti i pazadi je po tiljacna Kost. Ova kost je deo grade zidova srednje lobanjske duplje, one i nosne dupe. Klinasta kost je u obliku leptira rasirenih krila, pa se na njoj opisuju tela i tri parna na stavka, mala krila, velika krila i krilasti: nastavei, Telo Klinaste kosti (corpus sphenoidale) je stedisnji deo ove kosti koji ima oblik Suplje kooks. Gornja strana tela je izdubliena tu malu jamu (fossa hypophysialls) u kojoj se alazi hipofiza, Zadnja strana tela 99 apaja ca bazilarnim delom potiljacne kosti. Od bot- nih strana tela polaze mala i velika krila Kli- naste kosti. Donja strana tela gradi zadnji dco krava nosne duplic i od aje polaze kerila sti nastavei (processus plerygoidet). U unu- traSnjosti tela klinaste kosti nalazi se klinasti sinus (sinus sphenoidalis). Mala krila (alae Iminures) yolare sa dva korcna izmedu kojih se nalazi kanal vidnog divea (canalis opticus) kroz koji prolazi vidni Zivac (n, opticus). Veli- ka krila (alae majores) polaze sa tri korena sa bbocuil: suama tela Klinasie husti ined hujil, se nalaze tri otvora, prednii, kruzni (foramen rotundum) kroz koji prolazi gornjovilicui ivac (n. maxillaris), srednji, ovalni (foramen ovale) kroz. kojt prolazt Gonjovilicnt Zivac (7. ‘mandibularis) i zadnji (foramen spinosum) kroz koji u lobanyu ulazi srednja mozdanicna arteriia (a. meningea media). Slepootna kost (os temporale) je parna ost koja izgraduje bone delove krova loba 28 nije i srednji deo baze lobanje. Slepoogna ost se sastoji od tri dela, Huskastog, bubnog i petroznog. Ljuskasti deo (parr sgusrtosa) ima uspravni deo koji izgraduje bocni deo ova lobanje i horizontalni deo na cijoj se spoljanjoj strani vidi donjovitigna jama ((ossa mundibuturis). Dubni deo (pars tympa- nica) predstavlia tankw kostanu plogicu koja zajedno sa Wuskastin delon izgtatuje spo Ijasnji slusni otvor i kanal (porus et meatus deusticus externus). Petrount deo, plrwntica (pars petrosa) je najveci deo koji ima oblik {rostrane piramide cija Je baza okrenuta pozadi i upolje a veh napred i unutra. U petro- ‘znom delu slepootne kosti smestent su sted- nje i unutragnje ho. Kroz njega prolazi ke- nal unutrasnye karotidne artere (canals ca: roticus) i kanal VII mozdanog Zivea (canals Jaciatis) kroz. koyt prolazi istoimeni zivac. Zadnja ivica petroznog dela, zajedno sa boé- ‘nim delom potiljaéne kosti, gradi jugularnt otvor (foramen juugulare) kroz koji se iz lobanje pruzaju IX, X i XI mozdani Zivac (r. slossopharyngeus, n. vagus i n, accesorius) zavrsni deo sigmoidnog venskog sinusa (si nus sigmoideus) na koji se nastavija unu- traSnja jugularna vena (1, jugular interna). KUSTLLICA, (ossa facie) Kostur lica izpraduie 15 kostiiu, od kojih su 3 neparne i 6 parnib. Neparne kosti lica su: donia vilica (mandibula), ralo (vomer) i podjezicna kost (os hyoideum). Parne kosti li ea su: gornia vilica (mavilla). nepgana kost (0s palatinum), jabuéna kost (os zygoma- ficwm), nosna kost (os nasale), suzna kost (os lacrimale) i donja nosna skoljka (concha na- ‘sali inferior). Kasti lien su Furst spojene <2 Kostima lobanje tako da zajedno uéestvuju u ingradnji one duplie (orkita), nosne dupe (cavitas nasi), usne duplie (cavitas ori), slo- pooéne jame (fossa iemporalis), podslepooé- ne jame (fossa infratemporatis) i krilastonep- Sane jame (fossa pierysopalatina).Gornja viliea (maxilla) je parna, sredisnja kost lica na kojoj se opisuju telo i Eetiri na- stavha. Tely gutuje vilive (corpus muaitiae) ima oblik Suple trostrane piramide éija baza (facies nasafis) gradi spoljasnji zid nosne duplje. Vih je upravijen upolje, prema jabuénoj osu. Gornji strana (fetes orbtiaits) tz: sraduje pod oéne duplie, prednja (facies ante rior) se nalszl pod mekim detovima ttca, a zadnja (facies infratemporalis) gradi. predaji ‘usd porslepooene Jame (Yossa infratempora- Jis). U unutrasnjosti tela gornje vilice nalazi Se gornjovilicnt sinus (sinus maxiliars). Nae stavei gornie vilice su Eeoni (processus fronta- iis), jabueni (processus zygomaticus), nepeant (processus palatinus) i zabni nastavak (processus alveolaris). Zubni nastavak i zubi zajedno obrazuju zubni luk gornje vilice (arcus alveo- lari). Donja viliea (marndibula) je neparna kost lica koja se sastoji od tela i grane donje vili ec. Mesto spoja tela i granc gradi ugao donjc vilice (angulus mandibulae), Telo donije vilice (corpus mandibutac) ima potkovigast oblik. Na gornjem delu tela (pars alveolaris) nalazi se 16 rubnih jamica (uleo!! dentutes) w kojie ‘ma su smesteni zubi donje vilice. Grana do- je vilice (ramus mandibulae) je éetvrtasta kostana ploéa postavijena u sagitalnoj ravni Na njeno) unutrasnju) staal vidi se ovver (0 ramen mandibulae) koji se nastavija u istoimeni kanal (canatis mandtoutae). Kroz ovaj kanal prolaze vaskularno-Ziveani elementi onle vilice (a. ¥ 4 n. alveotans inyertor). Na ‘gornjoj ivici grane vide se dva koitana nastavka, prednji, koronoidni (processus corono- ‘ideus) i zadnji, Kondilarni nastavak (processus condylans), Na Kojem se vide glava (caput ‘mandibulae) i vrat donje vilice (collum man- dibutae), KOSTI TRUPA Kiémeni stub (colina vertebralis) predstavlja deo skeleta koji se pruza od baze loba- nije, zadnjom stranom vrata i teupa do karlié nih kostiju. Kigmeni stub izgraduju 33-34 kiémena préliena (vertebrae), koji su medu- subuw spujeni. Pisljeuovi se dele mt 7 wrath, (vertebrae cervicales), 12 grudnih (vertebrae ‘thoracicae), 5 slabinskih (vertebrae lumbates), 5 krsnih (rertebrae sacrales), koji su me- ‘ausobno srasil u krsnu. Kost (sacrum) 1 4—3 trtitnih (nertebrae coceygeae) (slika 6). Na svakom priljenu razlikuju se, telo, lu- kovi, prSlienski otvor i nastavci. Telo (corpus vertebrae) je prednji, najmasivniji deo priljena, Valikastoz oblika. Nalazi se isored kicme- ‘nog otvora, Telo priljena je sve masivnije sto se prslienovi nalaze na nizem delu kiémenog stuba, Luk priljena (arcus vertebrae) je zadniji den koji se sastoji i eva dela, Karena (perirve lus arcus vertebrae) koji polazi sa zadnje-bot- nog dela tela priljena, i plodice luka (lamina Sika 6.—Kigmeni stub (bono): A) vratni prijenovi (vertebrae cervcaes), B) grudni prilenovi(verebrae ‘hontlcae), C)sabunsh pero (vertebrae umbales) D) preni prlienovi (vertebrae sacrales 5. Sacrum), E) ‘edn prtbenovi (verte eer). 29arcus vertebrue) postavijena iza korena luka. Priljenski otvor (formen vertebrale) se nalazi u sregint prsijena. Nastavei prsljena su, par ni, popretni (processus transversus), zglobni, gornjt i donjt (processus aricularts superiares t inferiores), i rtni, neparni nastavak (processus sptnosus) (Sika 1). Vratni praljenovi imaju najmanje priljen- sko telo, prélienski otvor Je trouglast, a po- preéni nastavei imaju otvor (foramen tran- sversarium) kroz koji prolaze kicmene artert- de (a. vertebralis). Prvi (atlas) i drugi (axis) vyratni priljeni se bitno razlikuju od ostalih veatnih prSljenova, Grudni priljenovi posedu- Ju zglobne rebarne jamice (Joreae costales) nna boénom detu tela, wz gornju i donju ivicu za spoj sa glavom rebra. Takode, na njihovim popresnim nastavcima postoje zelobne jamice (forene costales procesus transversales) 7 spoj sa kvrZicom rebra. Slabinski priljenovi su masivnih tela, dugih i debelih popreénih nastavaka koji predstavjaju zakrZljala slabinska rebra. Krsni priljenovi su medusobno KoStano srasli tako da grade krsnu Kost (sacrum), Krsna kost je trouglastog oblika sa ba- Sika 7.—Kiémeni priljen (vertebra) osnovni delov 1) telo (corpus), 2) prienski luk (arcus vertebrae) 2a) horon prijonehag luke (pedieua ares vertebrae) 2b) plotica prljenshog luka (lamina arcs veriebrac), 3) popreéni nastavak (processus tranversis), $) rnin Stavak (processus spinosus), 5) zplobninastavak (processus artcularis), 6) otvor priljenskog. tuka (orumen vercorae), 30 zom okrenutom navige, Na njoj postoje: baza (basis ossis sacri), strane, prednia (facies pel- view) i zaduja (cles dorsalis) i vile (apes ose sis sacri) koji se spaja sa trtiénom kosti, Trtié- ni prSijenovi su takude medusobno stasli i grade trtiénu kost (os coccygis), koja predsta- ‘Wa zavrsni deo kicmenog stuba. U sredisniem delu kiémenog stuba nalazi se kiémeni kanal (canalis vertebralis), u kome je smestena kiémena moZdina (medulla spi- rnalis). Posmatran u celini kiémeni stub ima oblik izduzenog slova 5. Na niemu se nalaze etiri krivine, vratna i slabinska, ispupéene napred, i, grudna i karli¢na ispupcene nazad. Tzmedu dva susedna priljenska luka, nalaze se otvori (ioramina intervertebralia) kroz koie Kigmeni kanal napuitaju kiémeni Zivei (wv spinales). Dud vadnje strane kiémenog stuba pruza se rini greben koji grade rtni nastavei prilienova KOSTI GRUDNOG KOSA Gradna kost (stermim) izeraduje sredisnji deo prednjeg zida grudnog kosa. Ova kost se svgjim gornjim delom spaja sa kljuénim kostima, a boéno sa prvi sedam rebarnih hrskavica, Grudna kost se sastoji iz gornjes dela, rugice (manubrium sterni), tela (corpus stern’) i maénog nastavka (processus xipho- ideus). Rebra (costae) su duge kosti Koyth ima 12 pati, u obliku su luka ispupéenoe upolie. Pr- vih 7 pari rebara su prava rebra (costae vere). Osmi, deveti i deseti par su lazna rebra (castae spuriae). Jedanaesti i dvanaesti par rebara su slobodna rebra (costae fluctuantes) (slika 8), Na evakom rebru razlikuju se telo i dva okrajka. Telo rebra (conpus costae) je srednji, induzeni deo, na kojem se razlikuju spo- JjaSnja i unutrasnja strana, gornja i donja ivica, Okrajei rebra su: prednji, koji se spaja preko rebarne hrskavice sa grudnom kosti i zadaji, na kojom a0 raalikuju: glava robea (oaSlika §.—Kosti tupa: 1) grudna kost (siermom), 2) rebarne Brakevi (wurdagines atu), 3) sclia (costae), 4) kiimen stub (cofumna vertebral) ut costae), vrat (collum costae) i kyrZica rebra (iuderculum costae). Pevo tebro je najkra- €e rebro. KOSTI GORNJIH EKSTREMITETA (ossa membri superioris) Kosti gornjeg ekstremiteta ili ruke, gine Kost! ramenog pojasa (cingulum membri superioris) i kosti pokretnog dela ruke (pars li ‘era membri supertoris). Kosti ramenog poia- sa su kljuéna kost i lopatica, a kosti pokretnog dela ruke ine: ramena Kost, Zbica, lakat- nna kost i kosti Sake. Kijuéna kost (clavicula) je postaviiena ho- rizonialna igmedn grucne kasti i lapation Kijuéna kost ima telo i dva okrajka. Tele (rnrpue clavienlae) ima dve strane gornju i donju (facies superior et inferior) i dive ivice predniu i zadnju (margo anterior et posterior). Okrajei su unutrasnji (extremitas sternalis) i spaljainji (extremitas aeroraiali). Lopatica (scapula) je pljosnata, trouglasta kost koja je priljubljena uz zadnji zid grud- hnog Kose. Lopativa ima dve stiaute, predaju cies costalis) koja je izdubliena u podlopa tiénu jamu (fossa subscapularis) i zadnju (fe cies dorsalis) koja je grebenom lopatice (sp- na scapwiae) poueljena na gornyt, manjt deo, nadgrebenu jamu (fassa supraspinata) i donji, vec! deo, podgrebenu jamu Yossa injraspuna- 1a). Spoljaénji deo grebena lopatice progiren Je u Vidu cetvrtaste ploce koja se naziva nat- pleéak (acromion). Ivice lopatice su gornja, spolasnja 1 unutrasnya (margo superior, late: ralis et medialis). Uglovi lopatice su gornji, donii i spoljasniji (angulus superior, inferior et lateralis). Na spoljasnjem uglu se nalazi lopa- tucna casica (cavitas glenoidalis), a znad 1 1s- pred nije je kljunski nastavak (processus cora- coideus) (shka 9). Ramona kost (humors) je duga koet koja povezuje lopaticu sa kostima podlakta. Na njoj se razlikuju telo i dva okrajka, Telo (cor pus humeri) ima tri strane, prednje-unu- trainja (facie antoromedialis), prodnje apo JjaSnju (facies anterolateralis) i zadnju (facies posicrior) i tri ivice prednju, spoljainju i unutrasnju (margo anierior, lateralis et media- Jis), Okrajci ramene kosti su gornji i donii Gornji okrajak (extremitas superior) se sasto- Ji od glave (caput inert), yrata (collum hur meri), velike kyrge (tuberculum majus), male kevrge (tuberculume minus) i medukvrZnog dle ba (sulcus intertubercularis). Donji okrajak anise husti (ealremiias distatls) grade — srednji, zglobni deo (condylus humeri) koji se sastoji od glavive ramene kusti (cupiadtum hue meri) i kolotura ramene kosti (trochlea hume- ‘70/1 dva bocna, nezgiobna deta, epikonditus, ‘unutrasnji (epicondylus medialis) i spoljasnji (eptcondylus tateralts). ‘Pica (radtns) je Aven, spoljainja kost podlakta éiji se gornji okrajak spaja sa ramenom kosti i gornjim okrajkom lakatne koeti, a donji okrajak sa kostima rugja i donjim okrajkom lakatne kosti, Sastoji se i2 tela i dva okrajka. Telo Zbice (corpus radi) ima tri strane—prednju, epoljainju i zadnju (facies 314 Slika 9.—Kosti gornieg ekstremiteta (ossa_membri ‘aperiorey A) speedaR) pozadi: 1) kliuéna Kost (Glarteuia), 2) lopatiea (scapula). 3) ramena Kost (humerus), 4) lakatna kost (ulna, 5) abica (eadit), 6) ost Stke (asta manus), 6a) kos rutj (ata carp). 6b) kosti dorusia (ossa meiacarp). 6) kosti prstju sake (oon ctor staal anterior, taverlis et posterior) iti ivice— pred nju, unutragnju i zadnju (margo amierior, ine terosseus et posterior). Na gocnjem okrajku (extremitas superior) vide se glava (caput radi, rat (cottum radi) | Kyte Bice (aibervst tas radi). Na donjem okrajku (extremitas in- {ferior) vide se zglobne povtsine za spo} sa kostima ruéja i donjim okrajkom lakatne kosti, 1 sijast: nastavak (processus styfoideus). Lakatna kost (wina) je duga, unutrasnja ost podlakta éiji se gornji okrajak spaja sa ramenom kosti i gorniim okraikom 2bice a
Anda mungkin juga menyukai
How To Win Friends And Influence People
Dari Everand
How To Win Friends And Influence People
Dale Carnegie
Penilaian: 4.5 dari 5 bintang
4.5/5 (6510)
The Art of War: A New Translation
Dari Everand
The Art of War: A New Translation
Sun Tzu
Penilaian: 4 dari 5 bintang
4/5 (3044)
Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It
Dari Everand
Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It
Chris Voss
4.5/5 (3270)
Majalah
Podcast
Partitur
The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life
Dari Everand
Mark Manson
4/5 (5794)
The 7 Habits of Highly Effective People
Dari Everand
Stephen R. Covey
4/5 (2564)
Dari Everand
Stephen R. Covey
4/5 (353)
Dari Everand
Mark Manson
4.5/5 (20003)
The Odyssey: (The Stephen Mitchell Translation)
Dari Everand
The Odyssey: (The Stephen Mitchell Translation)
Stephen Mitchell
4/5 (7769)
Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution
Dari Everand
Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution
Stephen R. Covey
4/5 (2506)
Freakonomics Rev Ed
Dari Everand
Freakonomics Rev Ed
Steven D. Levitt
4/5 (7837)
The Iliad: The Fitzgerald Translation
Dari Everand
The Iliad: The Fitzgerald Translation
Robert Fitzgerald
4/5 (5341)
Oscar Wilde: The Unrepentant Years
Dari Everand
Oscar Wilde: The Unrepentant Years
Nicholas Frankel
4/5 (10242)
American Gods: The Tenth Anniversary Edition
Dari Everand
American Gods: The Tenth Anniversary Edition
Neil Gaiman
4/5 (12942)
The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander
Dari Everand
The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander
Homer
4/5 (5700)
The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition
Dari Everand
The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition
Stephen R Covey
4/5 (2475)
The Hobbit
Dari Everand
The Hobbit
J. R. R. Tolkien
4.5/5 (24727)
Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation
Dari Everand
Habit 6 Synergize: The Habit of Creative Cooperation
Stephen R. Covey
4/5 (2499)
Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy
Dari Everand
Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy
Stephen F. Kaufman
4/5 (3321)
Life of Pi: A Novel
Dari Everand
Life of Pi: A Novel
Yann Martel
4/5 (13455)
The Handmaid's Tale
Dari Everand
The Handmaid's Tale
Margaret Atwood
4/5 (13185)
Anna Karenina: Bestsellers and famous Books
Dari Everand
Anna Karenina: Bestsellers and famous Books
Leo Tolstoy
4/5 (7086)
The Picture of Dorian Gray (The Original 1890 Uncensored Edition + The Expanded and Revised 1891 Edition)
Dari Everand
The Picture of Dorian Gray (The Original 1890 Uncensored Edition + The Expanded and Revised 1891 Edition)
Oscar Wilde
4/5 (9054)
The Picture of Dorian Gray: Classic Tales Edition
Dari Everand
The Picture of Dorian Gray: Classic Tales Edition
Oscar Wilde
4/5 (9752)
Stardust
Dari Everand
Stardust
Neil Gaiman
4/5 (8114)
Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books
Dari Everand
Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books
Jane Austen
4.5/5 (19653)
Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)
Dari Everand
Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)
Emily Brontë
4/5 (9486)

Anatomija I Fiziologija PDF 1 90

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Anatomija I Fiziologija PDF 1 90

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

Anda mungkin juga menyukai