1.

0 OPTA DOKUMENTACIJA
2.0 PODLOGE PROJEKTA
2.1 Reenje o lokacijskoj dozvoli
2.2 Prethodni uslovi Novosadske toplane
2.3 Projektni zadatak
3.0 PROJEKTNA DOKUMENTACIJA
3.1 Tehniki opis
3.2 Opti i tehniki uslovi i poseban prilog o bezbednosti i zdravlju
na radu
 OPTI USLOVI

1. Izgradnji investicionih objekata moe se pristupiti kada se obezbede sredstva za finansiranje

investicionog objekta i dobije odobrenje za gradnju.

2. Investitor i izvoa radova, kome je ustupljena izgradnja investicionog objekta, odnosno izvoenje
radova, zakljuuju Ugovor o gradnji. Ugovor pored osnovnih odredbi mora sadrati i odredbe o
danu poetka i zavretka radova, o strunom nadzoru nad izgradnjom objekta, o garantnim
rokovima za kvalitet izvedenih radova i o nainu plaanja.

3. Izvoa je obavezan izvesti celokupnu instalaciju po ovom projektu, a u skladu sa vaeim

propisima o izgradnji investicionih objekata.

4. Izvoa radova duan je da izvesti nadzorni organ o danu poetka radova i to 8 dana unapred.

5. Izvoa radova duan je:

a. da radove izvodi prema vaeim tehnikim propisima, normativima i obaveznim standardima

koji vae za graenje te vrste investicionog objekta;

b. da ugrauje materijal koji odgovara propisanim standardima, odnosno koji poseduje atest
izdat od strane organizacije registrovane za delatnost ispitivanja tog materijala, ako za taj
materijal ne postoji standard;

c. da blagovremeno preduzme mere sigurnosti investicionog objekta, opreme i investicionog

materijala, radnika, prolaznika, saobraaja i susednih objekata;

d. da se pridrava investiciono-tehnike dokumentacije na osnovu koje je izdato odobrenje za

graenje;

e. da unutranjom kontrolom obezbedi da se radovi izvode u skladu sa odredbama pod a, b, c i

d;

6. Izvoa radova duan je da vodi graevinski dnevnik i inspekcijsku knjigu posebno za svaki
objekat. Ako se na istom mestu izvode radovi na vie objekata, koji predstavljaju tehniku, ili
funkcionalnu celinu, moe se voditi jedan graevinski dnevnik i jedna inspekcijska knjiga.

7. U toku izvoenja radova investitor je duan da obezbedi struni nadzor, koji moe da vri
ovlaeni radnik investitora, koji poseduje odgovarajuu strunu spremu i praksu utvrenu optim
aktom investitora.

8. Ako izvoa radova zapazi nedostatak u investiciono-tehnikoj dokumentaciji, duan je da na te

nedostatke blagovremeno upozori investitora.

9. Ako investitor ne otkloni nedostatke na koje je upozoren, izvoa radova je duan da o tome
obavesti organ upravljanja, koji je dao odobrenje za graenje objekta i obustavi radove, ako ti
nedostaci ugroavaju sigurnost objekta, ivot i zdravlje ljudi, ili susedne objekte.

10. Ako izvoa za vreme izvoenja radova primeti da se moraju izvesti naknadni radovi na objektu,
koji nisu obuhvaeni pogodbenim predraunom, ili kada nastanu izmene koje mogu imati uticaja
na uinak i na utroak materijala, duan je o tome odmah podneti investitoru naknadni predraun.
Izvoa e pristupiti izvoenju naknadnih radova, tek poto mu investitor odobri predraun za te
radove.

11. Po zavretku radova izvrie se tehniki pregled od strane strune komisije koju obrazuje organ
uprave, koji je izdao odobrenje za graenje. U komisiju za tehniki pregled ne mogu biti
imenovana lica, koja imaju svojstvo radnika kod investitora, kod organizacije koja je izdala
 investiciono tehniku dokumentaiju, ili kod izvoaa radova, lica koja su vrila struni nadzor i
lica koja vre nadzor nad primenom odredbe Zakona o projektovanju i graenju investicionih
objekata.

12. Odobrenje za upotrebu objekta izdaje se u roku od 15 dana od dana prijema predloga tehnike
komisije za upotrebu objekta.

13. Odobrenje za upotrebu objekta daje organ uprave, koji je obrazovao komisiju za tehniki pregled.

14. Odobrenje za upotrebu objekta daje se na zahtev investitora, ili izvoaa radova.

15. Ugovorom utvren garantni rok za izvedene radove rauna se od dana prijema objekta od strane
komisije za tehniki pregled, odnosno od dana dobijanja odobrenja za upotrebu investicionog
objekta.

TEHNIKI USLOVI ZA INSTALACIJE CENTRALNOG GREJANJA

a) OPTI DEO

1. Instalacija mora biti izvedena u svemu prema projektu i moe se ustupiti samo onom izvoau
koji je u stanju da se obavee i dokae da je u mogunosti da kompletnu instalaciju isporui,
ispita i pusti u pogon.
2. Pre poetka radova izvoa je duan da pregleda projekat i uporedi ga sa objektom i da o
eventualnim nedostacima projekta ili bitnim potrebnim promenama obavesti investitora i zatrai
njegova dalja uputstva.
3. Investitor je duan da izvoau obezbedi zatvoren prostor na gradilitu za uskladitenje i
pripremu materijala.
4. Izvoa instalacije moe biti samo ono preduzee koje raspolae znanjem i mogunostima koji
se zahtevaju za izradu ove vrste instalacija, tj.:
- da moe nabaviti, isporuiti i montirati sve elemente instalacije predviene projektom, i
da ima naina da za ovu opremu pribavi kompletnu tehniku dokumentaciju;
- da raspolae znanjem i mogunostima reavanja svih detalja potrebnih za montau
instalacije centralnog grejanja, na odgovarajui tehniki i estetski nain;
- da raspolae potrebnom kontrolnom, mernom i regulacionom opremom kako bi izvrio
dobru regulaciju svih elemenata izraene instalacije.
5. Svi elementi predvieni projektom za ugradnju u jednocevni sistem moraju imati odgovarajui
sertifikat.
6. Elementi instalacije koji nisu serijski proizvod, ve se izrauju posebno, moraju biti izraeni od
materijala dobrog kvaliteta i na najbolji nain koji se predvia za tu vrstu radova. Povrinska
zatita mora biti izvedena tano kako je naznaeno u projektu, a na mestima gde to nije
naznaeno, na nain uobiajen za tu vrstu radova i u skladu sa propisima o kvalitetu.
7. Projektant objekta, kao i izvoa graevinskih radova, moraju u dogovoru sa projektantom i
izvoaem instalacije predvideti u zidovima dovoljno velike otvore i prodore za ugradnju
vertikalnih i horizontalnih razvoda.
8. Izvoa instalacije centralnog grejanja mora koordinirati izvoenje svojih instalacija sa
izvoaima ostalih instalacija, da ne bi dolo do nesporazuma i do oteenja instalacije.

b) GREJNA TELA

1. Kao grejna tela mogu se koristiti radijatori, konvektori, kaloriferi, cevni registri od glatkih cevi, infra
crveni grejai tamnog zraenja, kao i ostala grejna tela savremene konstrukcije. Ukoliko se pri
izvoenju pojedinana grejna tela zamenjuju drugim tipovima, obavezna je saglasnost investitora.
2. Za sva grejna tela koja se ugrauju mora se pribaviti atest o kvalitetu i radnim karakteristikama
izdat od za to merodavne institucije.
3. Grejno telo treba po pravilu smestiti slobodno na konzole u parapetnom zidu prozora; izuzetno
drugaije u sluaju kada je to nuno zbog graevinskih razloga ili zbog samog grejnog tela.
 Ukoliko se ispred grejnog tela stavlja maska, ona mora omoguiti to bolje strujanje vazdiha i
mora se lako skidati.
4. Sanitarno-higijenski zahtevi pri ugradnji grejnih tela su preglednost i dostupnost svih povrina i
elemenata grejnih tela radi odravanja njihove istoe.
5. Montano-graevinski zahtevi su sledei:
- da veliina grejnih tela ne prelazi gabarite prozora i prozorske nie;
- da se prikljuci grejnih tela na usponske vodove izvode bez suvinih savijanja;
- da se grejna tela ugrade u horizontalnom poloaju.
6. Ukoliko se kao grejna tela koriste radijatori, prilikom njihove ugradnje moraju biti ispunjeni sledei
uslovi:
- odstojanje zadnje strane radijatora od zida treba da iznosi 20-70 mm. zavisno od vrste
radijatora;
- visina radijatora od poda treba da bude 100-150 mm. zavisno od visine parapeta;
- ako je radijator ugraen u niu, ili je iznad radijatora postavljena daska, onda minimalno
rastojanje od gornje povrine radijatora do svoda nie, odnosno do donje ivice daske
treba da bude 70-120 mm.
7. Pri ugradnji radijatora na konzole, one se moraju postaviti tako da se radijator oslanja, a ne da
visi na njima. Broj konzola treba odrediti u principu tako da za radijator do deset lanaka (rebara)
dolaze dve, a na svakih narednih deset lanaka jo po jedna konzola. Broj draa treba da bude
za jedan manje od broja konzola.
8. Treba teiti da u jednom objektu budu ugraeni radijatori samo jednog proizvoaa, pri emu
treba nastojati da radijatori po dubini i visini budu identini.
9. Nakon formiranja radijatorskih baterija od potrebnog broja lanaka, one se moraju dobro oprati
mlazom vode od unutranjih neistoa.
10. Nakon zavretka montae i nakon uspele probe na pritisak, radijatore treba demontirati, dobro
oistiti od re i neistoe i zatititi temeljnom bojom. Lakiranje radijatora vri se nakon ponovne
montae pri temperaturi radijatora od najmanje 50C. Za farbanje radijatora treba upotrebiti
specijalne boje i lakove otporne na visoke temperature. Upotreba razliitih metalnih (bronzanih)
boja ne preporuuje se zbog smanjenja koeficijenta zraenja povrine, a time i manjeg odavanja
toplote.
11. Kaloriferi kao grejna tela prvenstveno se koriste za zagrevanje radionikih prostorija, a naroito u
sluaju kada je osim zagrevanja prostora potrebno i ventilirati. Prikljuci kalorifera za sve vazduh
treba da budu to krai, po preseku jednaki ili vei od prikljuka na kaloriferu. Buka koju proizvodi
kalorifer u toku rada mora da bude u granicama predvienim u propisima za ventilacione ureaje.
12. Pored ostalih grejnih tela dozvoljena je i upotreba konvektora. Ne preporuuje se na istom
objektu ugraivanje i konvektorskih i radijatorskih tela.
13. Konvektori se ugrauju u posebne konvektorske kutije, ili u zidne nie, uz ugradnju prednje
maske. Izmeu konvektora i maske, kao i zadnje strane, ne sme postojati slobodan prostor. Pri
ugradnji konvektora, treba se pridravati preporuka proizvoaa konvektora.
14. Prilikom dopremanja na objekat, konvektori treba da budu zatieni talasastim kartonom ili
slinom ambalaom, a ovu zatitu treba skinuti tek nakon ugradnje konvektora i po zavretku
graevinskih radova.

c) CEVNA MREA

1. Sve cevi horizontalnog i vertikalnog cevovoda moraju imati atest i odgovarati standardima SRPS
C.B5.221, DIN 2440, DIN 2441, odnosno DIN 2448.
2. Trasa voenja cevnih vodova i raspored oslonaca ne smeju se menjati bez saglasnosti
projektanta.
3. Horizontalnu cevnu mreu u objektima sa podrumom treba veati o plafon podruma ili oslanjati na
zidne konzole. U objektima bez podruma dozvoljava se polaganje cevne mree u podne kanale,
koji na rastojanju od 8 do 10 m. imaju lagane kontrolne poklopce. Pre zatvaranja kanala, treba ga
oistiti i cevnu mreu zatiti od korozije i na odgovarajui nain izolovati.
4. Na prolazu kroz graevinsku konstrukciju cevi ne smeju biti vrsto uzidane, ve uvek mora biti
dovoljno mesta za slobodnu dilataciju cevi usled promena temperature.
5. Vertikalne cevne vodove i prikljuke na grejna tela treba voditi slobodno uz zid. Na vertikalnim
vodovima, odmah iza prikljuka na horizontalnu cevnu mreu, treba ugraditi zasune ili prolazne
ventile, a iznad njih slavine za pranjenje.
6. Na mestu ukrtanja prikljuka za grejno telo sa vertikalnim vodom, prikljuak mora da ima
odgovarajui zaobilazni luk koji se obavezno izvodi u horizontalnoj ravni.
7. Prikljuci za grejna tela ne mogu biti krai od 30 cm.
8. Usponski napojni vod uvek se postavlja sa leve strane i mora biti fiksiran odgovarajuim brojem
cevnih obujmica.
9. Za izradu cevne mree koja se montira u betonski sloj poda upotrebie se plastificirana bakarna
cev SRPS C.D5.502. Prilikom savijanja cevi, svetli otvor se ne sme smanjiti, a za sve nastavke i
spojeve moraju se upotrebiti fitinzi za bakarne cevi.
10. Odzraivanje instalacije treba reavati u principu centralno, sa odzranom mreom preko
odzranih ili ekspanzionih posuda.
11. Na mestima prolaska usponskih vodova kroz meuspratnu konstrukciju, cevi treba obaviti
talasastom hartijom, izuzev u mokrim vorovima gde se na prolazima postavljaju metalne aure
veeg prenika radi slobodnog kretanja cevi. Prostor izmeu cevi i ahure popuniti zaptivnom
masom postojanom na radnoj temperaturi. U podnim prolazima ove ahure treba da budu
izdignute 5 cm. iznad poda.
12. Za prave cevne vodove duine preko 30 m., po pravilu moraju se kompenzacione lire.
13. Delovi cevi koji nisu predvieni za odavanje toplote, a prolaze kroz negrejane prostorije, moraju
se izolovati dobrom termikom izolacijom. Izolaciju postaviti tako da pri irenju cevi usled
zagrevanja ne doe do njenog oteenja.
14. Horizontalna mrea u svim delovima treba da se vodi nagibom od 0,5 do 1% u smeru odzranih
posuda, odnosno ventila i slavina za pranjenje.
15. Spajanje cevi vri se zavarivanjem ili, ukoliko je potrebno ostvariti razdvojivu vezu, pomou
prirubnica. Zavarena mesta moraju biti dobro obraena, sa dovoljnom debljinom vara, ali tako
izvedenim da se presek cevi ne smanji. Kvalitet vara mora biti prvoklasan.
16. Pri svakom spajanju zavarivanjem moraju se obaviti sledei radovi :
- turpijanje (zakoavanje) rubova na delovima cevi koje se spajaju. Cevi sa zidovima
debljine manje od 3 mm. zavaruju se bez zakoenja ivica. Za cevi sa debljimon zida
veom od 3 mm. ugao zakoenja ivica mora iznositi 60 - 70;
- ienje avova od re i neistoe;
- skidanje ljake sa izvedenih varova i njihova antikorozivna zatita osnovnim premazom.
17. Cevi se uvruju pokretnim i nepokretnim osloncima, jednodelnim i dvodelnim cevnim
obujmicama i konzolama. Maksimalno dozvoljeni razmaci izmeu oslonaca navedeni su u
sledeoj tabeli:

Dimenzije cevi mm Maksimalno rastojanje m

17,2 x 1,8 2,0
21,3 x 2,0 2,0
26,9 x 2,3 2,0
33,7 x 2,6 2,0
42,4 x 2,6 2,5
48,3 x 2,6 2,5
57,0 x 2,9 2,5
60,3 x 2,9 2,5
70,0 x 2,9 3,0
76,1 x 2,9 3,0
88,9 x 3,2 3,0
108,0 x 3,6 3,5

18. Pri izradi prirubnikih spojeva koristiti standardne prirubnice propisanih dimenzija i za
odgovarajui radni pritisak. Pri spajanju cevovoda i armature prirubnicama obavezna je upotreba
zaptivnih prstenova od klingerita, minimalne debljine 3 mm. ili grafitno-azbestne pletenice
etvrtastog preseka. Pletenice se moraju sei pod uglom od 45, a nikako vertikalno.
19. Konzole i vealjke na koje se oslanja cevovod moraju omoguiti njegovo slobodno kretanje usled
toplotnih dilatacija, bez mogunosti stvaranja ugiba. Oslonci i konzole moraju biti ugraeni u
zidove pomou cementnog maltera, a nikako gipsom.
20. Izrada krivina i fazonskih delova na cevnim vodovima moe biti izvedena savijanjem cevi (za
prenike do 26,9 mm.), ili upotrebom odgovarajuih lukova nainjenih od istog materijala.
Armatura i fazonski delovi ne smeju se postavljati unutar graevinskih elemenata. Na mestima
 prodora cevnih vodova kroz zidove i meuspratnu konstrukciju, a u prostorijama za boravak ljudi,
sa obe stane postaviti rozete.
21. Sve cevi, armatura i ostali metalni delovi moraju se nakon zavrene montae i obavljenih
propisanih ispitivanja temeljno oistiti od re i zatititi odgovarajuim temeljnim premazom. Nakon
toga cevi se mogu u zidu omotati talasastim papirom, izolovati ili bojiti uljanim lak-bojama
otpornim na visoke temperature.
22. Ugradnju zasuna, slavina i ventila izvesti tako da se vreteno sa tokom postavi vertikalno na
horizontalne vodove. Svoj armaturi mora biti obezbeen prilaz radi eventualnih intervencija. Svi
radijatorski ventili moraju biti podeeni prema podacima iz projekta.
23. Na svoj ugraenoj armaturi mora biti strelicama vidno oznaen smer kretanja grejnog fluida.
24. Na odgovarajuim mestima potrebno je obezbediti prostor za ugradnju ormana za smetaj
prikljune armature i meraa utroka toplotne energije za svaki stan ili jednu celinu poslovnog
prostora.
25. Ormani za smetaj prikljune armature moraju biti tipski, sa unificiranom bravom za celo naselje.
Takoe, moraju biti dovoljnih dimenzija da omoguavaju normalnu montau i demontau
elemenata. Visina razdelnika i sabirnika smetenih u orman mora iznositi h = 1,5 m. od kote poda
prostorija u kojima su smetena grejna tela. Detalj ormana, mesto i prostor za njegovu ugradnju
moraju biti usaglaeni sa arhitektosko-graevinskim projektom, a potvrda o ovoj usaglaenosti,
overena peatom i potpisima projektanata, treba da bude priloena investiciono-tehnikoj
dokumentaciji.

d) AUTOMATIKA

1. Automatiku je potrebno montirati u potpunosti prema priloenoj emi, a pojedine elemente

automatike postaviti na mesta predviena projektom.
2. Izvoa je duan da od isporuioca automatike pribavi detaljne eme povezivanja, uputstva za
montau, regulaciju i rukovanje, a poeljno bi bilo da se u cenu isporuke automatike ukljue i
trokovi za jedno odgovorno lice od strane isporuioca automatike, koje bi izvrilo kontrolu
montae i regulisanja automatike.
3. Nakon izvrenog podeavanja svih elemenata automatike, neophodno je izvriti probni pogon u
svim radnim reimima i o tome zajedno sa nadzornim organom sainiti izvetaj i zapisnik.
4. Mesto i prostor za ugradnju meraa utroka toplotne energije predvideti na povratnom vodu, a uz
potovanje svih zahteva i preporuka proizvoaa za njegovu pravilnu ugradnju. Ispred mernog
instrumenta mora obavezno biti predvien pouzdan hvata neistoa.
5. Za sve merae potronje toplotne energije mora se obezbediti poseban elektrini vod iz ormana
elektromotornog razvoda cirkulacionih pumpi u toplotnoj podstanici, sa prikljucima u svakom
ormanu za snabdevanje raunskih jedinica elektrinom energijom odgovarajueg napona.

e) ELEKTRINA INSTALACIJA

1. Elektrina instalacija se mora izraditi uz upotrebu vodonepropustljivih elemenata i armatura, a na

osnovu posebnog projekta koji je izraen prema podacima o projektnoj instalaciji.
2. Centrifugalne cirkulacione pumpe moraju raditi sa minimumom buke i vibracija, a na mestima gde
je to nemogue, potrebno je ugraditi priguivae buke i vibracija. Pumpe se isporuuju zajedno sa
elektromotorom zatvorene konstrukcije, a za prikljuenje na struju napona 220/380 V i frekvencije
50 Hz.
3. Elektromotori treba da budu isporueni zajedno sa odgovarajuim uputaima i osiguraima.
Takoe, elektrine komande razvodne table treba da sadre sve potrebne uputae i osigurae.
4. Na tabli treba da budu montirani ureaji za merenje amperae i napona struje, kao i signali rada i
kvara. Isto tako, na tabli treba da budu montirani svi potrebni releji i ostali elementi koji spadaju u
okvir automatike i kontrole postrojenja, ili su deo opreme koja ini vezu izmeu automatike i
elektromotornog pogona.
f) MONTAA INSTALACIJE

1. Izvoa je duan da celokupnu opremu predvienu ovim projektom montira na nain utvren
grafikom dokumentacijom, tehnikim opisom i ovim tehnikim uslovima.
2. Montaa obuhvata celokupnu instalaciju za grejanje, povezivanje cevima sa toplotnom
podstanicom, povezivanje sa prikljucima vodovoda i kanalizacije koji e biti dovedeni do
podstanice od strane izvoaa radova na vodovodu i kanalizaciji.
3. Svi zidarski radovi potrebni za privrivanje draa, nosaa, obujmica za noenje kanala i drugih
elemenata instalacije, spadaju u obavezu izvoaa instalacija.
4. Pre svakog temovanja ili buenja betona potrebno je traiti saglasnost nadzornog organa
graevinskih radova, odnosno zahtevati da se graevinski posao izvede i dati uputstvo kako da
se izvede. Izvoa je duan da nakon ugraivanja elemenata izvri zatvaranje rupa na nain koji
odgovara vrsti ugraenih elemenata.

g) ISPITIVANJE INSTALACIJE

1. Sve ureaje, cevovode i armaturu treba podvrgnuti punom tehnikom ispitivanju na pritisak koje
ima za cilj da ustanovi usklaenost konstrukcije ureaja, cevovoda i armarure sa projektnim
zahtevima tehnike sigurnosti. Uspenost obavljanja ovih ispitivanja upisuje se u graevinski
dnevnik.
2. Puno tehniko ispitivanje se vri: spoljnim pregledom, ispitivanjem na vrstou, unutranjim
pregledom i ispitivanjem na zaptivenost.
3. Spoljni pregled se vri bez prekida u radu postrojenja, a pri tom se obraa panja na celu
instalaciju, kao i na njene pojedine elemente, a posebno armaturu.
4. Ispitivanje na vrstou vri se pre putanja postrojenja u probni pogon. Pre ispitivanja na
vrstou postrojenje mora biti oieno, a svi elementi instalacije vrsto postavljeni, da ne bi
dolo do curenja ili oteenja prilikom ispitivanja. Vrednost probnog pritiska odreuje se na
osnovu obrasca:

Ppr = 2,0 + Pp + Pst , bar

gde je Pp napor pumpe, a Pst statiki pritisak vodenog stuba u instalaciji.

Merenje vrednosti pritiska vri se pomou kontrolnog manometra, ime se kontroliu
istovremeno i svi instalisani manometri. Probni pritisak se odrava 180 minuta, a potom se vri
osmatranje postrojenja u toku 60 minuta. Smatra se da su ureaji i cevovodi izdrali ovo
ispitivanje ako ne pokau znake oteenja i ako nema deformacija na elementima instalacije.
Rezultat ispitivanja smatra se uspenim ako se sem gornjih uslova pritisak za prvih 120 minuta
po postizanju vrednosti probnog pritiska ne smanji za vie od 2%. Probno ispitivanje se na
zahtev komisije za tehniki pregled i prijem objekta moe vriti i za vreme obavljanja tehnikog
pregleda.
5. Pri unutranjem pregledu ureaja (tamo gde je to mogue uraditi) treba posebnu panju obratiti
na stanje zidova, avova, veza i spojeva.
6. Ispitivanje na zaptivenost vri se neposredno nakon ispitivanja na vrstou. Pritisak pri ovom
ispitivanju jednak je radnom pritisku. Smatra se da je postrojenje izdralo ispitivanje na
zaptivenost ako pritisak ne padne vie od 2 % u toku naredna 24 sata.
7. Nakon zavretka probnog ispitivanja na vrstou, potrebno je izvriti ispitivanje instalacije u
smislu postizanja svih radnih parametara, odnosno takozvanu "toplu probu". Ovim ispitivanjem
posebno se proverava:
- da li su u svim delovima instalacije postignuti projektovani parametri;
- da li armatura i ureaji uredno dejstvuju i da li sistem deluje bez udara i umova;
- da li grejna tela greju ravnomerno po celoj povrini;
- da li su svi elementi instalacije stabilno izvedeni i otporni na termike dilatacije;
- da li se mrea normalno odzrauje.
U okviru ovog ispitivanja vri se i merenje unutranjih temperatura u svim zagrevanim
prostorijama. Merenje unutranjih temperatura vriti pri spoljnoj temperaturi minimalno t = -5C.
Merenje se obavlja na visini h = 1,2 m od poda, termometrom klase tenosti 0,5C, a nakon tri
asa od poetka rada instalacije.
8. Potrebno gorivo, elektrinu energiju i ostale trokove probnog ispitivanja, sem radne snage,
plaa i obezbeuje investitor.
9. Nakon uspenog zavretka funkcionalne probe, instalacija se predaje investitoru. Tom prilikom
izvoa je duan da preda dva primerka pisanih uputstava za rukovanje instalacijom, od kojih
jedan primerak treba da bude uramljen i obeen na vidljivom mestu u kotlarnici.
10. Sva probna ipitivanja moraju se obaviti u svemu prema vaeim standardima, propisima i
normativima za ovu vrstu instalacija.

Odgovorni projektant:
 TEHNIKI USLOVI MONTAE POSTROJENJA ZA CEVNE VAZDUNE SISTEME

a) OPTI DEO

1. Instalacija mora biti izvedena u svemu prema ovom projektu i moe se ustupiti samo onom
izvoau koji je u stanju da se izriito obavee i dokae da je u mogunosti da postrojenje
isporui, montira regulie, ispita i pusti u rad i to u celini, ukljuujui i automatiku, tano prema
projektu.
2. Svi elementi postrojenja moraju biti takvi da u svim detaljima odgovaraju specificiranim
karakteristikama i moraju imati takve dimenzije da se mogu uklopiti u gabarite predviene
projektom.
3. Elementi instalacije koji nisu serijski proizvodi, ve se ugrauju posebno, kao na primer kanali
za vazduh i slino, moraju biti izraeni od najboljeg mogueg materijala, na najbolji nain koji
se predvia za tu vrstu radova. Povrinska zatita mora biti izvedena tano kako je
naznaeno, a gde nije naznaeno, na nain uobiajen za tu vrstu radova ali u svakom sluaju
odlinog kvaliteta. Izvoa instalacije izjavljuje da raspolae znanjem i mogunostima koji se
od izvoaa instalacije ove vrste zahtevaju,tj:
a) da moe nabaviti, isporuiti, montirati, povezati sa ostalim elementima instalacije,
regulisati i pustiti u rad sve elemente instalacije predviene ovim projektom kao i da za
ovu opremu nabavi odgovarajue prospekte, uputstva ili objanjenja koja bi mu za tu
svrhu bila potrebna;
b) da raspolae znanjem i mogunostima razrade, dopune, usklaivanja pojedinih detalja u
okviru montae instalacije, a koje projekt tretira i to na odgovarajuem tehnikom i
estetskom nivou. Ovi detalji se odnose na: veanje cevi, izradu vrstih i kliznih oslonaca,
postavljanje sudova za odzraivanje i voenje ispusnih cevi do najblieg odgovarajueg
mesta, postavljanje opreme na plivajue elastine ili vrste fundamente, uklapanje
opreme u arhitektonsko-graevinsku celinu itd.;
c) da raspolae mogunostima potrebnim za regulaciju:
- protoka vazduha kroz sve kanale, reetke i otvore
- temperature vazduha u prostorijama ili kanalima za vazduh.

b) VENTILATORI

5. Svi ventilatori u instalaciji moraju biti kapaciteta, statikog pritiska i broja obrtaja kao to je
naznaeno u specifikaciji, a dimenzija takvih da se mogu ugraditi u za njih odreen prostor.
Ventilatori moraju da spadaju u klasu beumnih, tj. da daju najmanji mogoi um pri datom broju
obrtaja,kapacitetu i statikom pritisku, a u skladu sa zahtevima o nivou buke za pojedine sisteme
koji su dati ovim projektom. Ventilatori treba da budu spojeni sa elektromotorima preko klinastih
kaieva ili preko spojnica. Klinasti kaievi i remenice moraju da budu snabdeveni titnicima.
6. Elektromotori za pogon ventilatora moraju da budu izraeni za prikljuak na trofazni sistem
naizmenine struje 380V, 50Hz. Elektromotori su potpuno zatvorene konstrukcije, sa kliznim
kolutovima i moraju biti snabdeveni sa odgovarajuim trokrakim uputaima. Elektromotori se
postavljaju na klizne ine od livenog gvoa ili presovanog elika.
7. Ventilatori i elektromotori se postavljaju na plivajue fundamente. Definitivne mere fundamenata
se moraju odrediti prema dimenzijama isporuenih ventilatora i elektromotora.
8. Elektrine instalacije moraju se izraditi od OG provodnika sa upotrebom odgovarajuih
vodonepropusnih elemenata i armature, a na osnovu posebnog projekta koji mora biti izraen
prema podacima i smernicama iz ovog elaborata.
9. Ventilatorske sekcije su tipski proizvodi i treba ih ugraditi na mesta i prema emi veze koja je
razraena u grafikoj dokumentaciji ovog elaborata.
10. Za izradu ravnih i fazonskih delova pravougaonih kanala mora se upotrebiti lim sledeih debljina i
to:
a) za kanale sa veom ivicom od 250mm zakljuno debljine 0.5mm,
b) za kanale sa veom ivicom od 251 mm do 499mm zakljuno debljine 0.75mm,
c) za kanale sa veom ivicom od 500mm do 999mm zakljuno debljine 1.00mm,
d) za kanale sa veom ivicom preko 1000mm debljine 1.25mm.

Kod redukcija i drugih fazonskih delova za odreivanje debljine lima vai dimenzija vee ivice
na kraju manjeg preseka.
11. Za izradu prirubnica mora se upotrebiti valjani profilisani elik i to:
a) za delove od lima debljine 0.5 do 0.75mm L 25x25x4mm
b) za delove od lima debljine 1.00 do 1.25mm L 30x30x5mm.
12. Spajanje limova ravnih i fazonskih delova limenih vazdunih kanala treba izvesti pomou
dvostruko povijenog ava. Na krajevima ravnih i fazonskih delova treba postaviti prirubnice od
ugaonog gvoa koje moraju prethodno biti minizirane. Krajevi lima pojedinih delova moraju biti
povijeni preko prirubnice (pertlovani). Izmeu prirubnice treba staviti zaptiva od azbestne
pletenice 5 do 8 mm ili azbestnih lepenki debljine 3-4mm,a za spajanje prirubnica upotrebiti
zavrtnje 1/4" sa estougaonom glavom.
13. Vealice i konzole za kanale moraju biti izraene od valjanog elika 0 4O i L dimenzija
25x25x3mm, 35x35x3mm, sa upotrebom navrtke 3/8" i podmetaa sa rupom 0 13. Elementi
vealice moraju obuhvatiti kanal sa 4 strane. Vealice se uvruju na tavanici.
14. Kanali treba da su izvedeni sa to je mogue manje skretanja. Svako koleno kanala treba da je
izvedeno sa lopaticama za usmeravanje, a i sto vai i za ravanje. Kanali sa duom dimenzijom
preseka veom od 500mm treba da budu "napanovani" kako bi se izbeglo bubnjanje.
15. Kanali krunog poprenog preseka moraju se izvesti od spiro kanala. Krajevi kanala moraju biti
sa duplo ojaanim avom i specijalno oblikovanom spoljnom ivicom, koja daje potrebnu krutost
kanalu. Unutranja povrina kanala mora biti glatka bez ikakvih nabora, varova i slino koji bi
poveavali otpor vazduha ili bili uzrok oteenja unutranjeg zaptivnog sloja ili cinanog
antikorozivnog sloja. Kanali moraju biti izraeni od pocinkovanog lima debljine 0.5 do 1.25mm i
irine 60 do 160mm. irina i debljina trake mora da, za odreeni prenik kanala, daje optimum
vrstoe i teine.
16. Fazonski komadi za spiro kanale moraju biti tako izraeni da obezbeuju potpunu zaptivenost
spoja. Krajevi komada moraju biti snabdeveni odgovarajuim zaptivaima koji se stavljaju izmeu
zida kanala koji se navlai na fazonski komad i zida fazonskog komada.
17. Veanje kanala izvesti obujmicama i perforiranom trakom. Izmeu kanala i obujmice postaviti
meku gumenu traku. Maksimalno rastojanje izmeu oslonaca klima kanala:
- do 350 mm, L=4 m
- od 350 do 500 mm, L=3 m
- od 500 do 800 mm, L=2.5 m
- preko 800 mm, L=2m
18. Klima i ventilacione komore moraju da imaju unutranje povrine sasvim glatke i otporne na
vlagu, tako da mogu lako da se iste, peru i dezinfikuju. Spojevi uglova i drugi delovi moraju biti
izvedeni tako da ne omoguavaju skupljanje praine i vlage.
19. Distributivni organi moraju da obezbeuju ravnomerno strujanje vazduha u prostorijama bez
oseaja promaje i buke. Klapne imaju osovine izvan kanala odnosno komora i mogu biti na runi
ili motorni pogon. Svi runi prekidai moraju biti pristupani.
20. U otvore lula za uzimanje sveeg vazduha su ugraene aluzine da ne bi upadala kia ili sneg.
Ovi otvori moraju biti pokriveni mreom gustine od najmanje 6 otvora po 2 cm. Brzina vazduha
kroz svetli presek ovih otvora treba da je manje od 4.5 m/s.

c) GREJAI I HLADNJACI KLIMA KOMORA

21. Usvojeni su lamelni grejai i hladnjaci prema podacima proizvoaa klima komora. U zavisnosti
od izbora opreme, ugradnju izvriti prema preporukama i zahtevima proizvoaa.

d) AUTOMATIKA

22. Automatiku montirati u potpunosti prema priloenoj emi odnosno elemente automatike postaviti
na mesta predviena projektom. Izvoa je duan da kod naruivanja automatike obezbedi od
isporuioca iste, detaljne eme povezivanja, uputstva za montau, regulisanje i rukovanje a bilo
bi poeljno da se u cenu isporuke automatike ukljue trokovi za jedno odgovorno lice od strane
isporuioca automatike koje bi vrilo kontrolu montae i regulisanja automatike.

e) MONTAA

23. Izvoa instalacije duan je da celokupnu opremu predvienu ovim projektom montira na nain
predvien crteima, tehnikim opisom i ovim tehnikim uslovima. Izvoa je duan da obezbedi
svoju strunu i radnu snagu, svoj alat, maine, instrumente i sve ostalo to je za montau
potrebno. Radovi na izradi temelja za motore, ventilatore i drugo izvode se prema detaljima
glavnog graevinskog projekta a izvoa instalacija duan je da da sva potrebna uputstva i
podatke. Isto tako svi zidarski radovi potrebni za noenje kanala, klima komora, odsisnih komora,
ventilatora i drugih elemenata instalacije spadaju u obavezu izvoaa ove instalacije. Pre svakog
temovanja ili buenja betona potrebno je traiti saglasnost nadzornog organa graevinskih
radova odnosno zahtevati da se graevinski posao izvede i dati uputstvo kako da se izvede.
Izvoa je duan da nakon temovanja i ugraivanja elemenata izvri zatvaranje rupa na nain
koji odgovara vrsti elementa koji je ugraen.
24. Posle montae instalacije potrebno je izvriti ispitivanje na pritisak svih kanala za vazduh na
nepropusnost pri radnim uslovima. Nakon ispitivanja na nepropusnost potrebno je pristupiti
regulisanju koliine vazduha koja se ubacuje odnosno izvlai kroz reetke. Potrebno je
prekontrolisati divergenciju reetki za ubacivanje i pomou dempera u kanalima i na reetkama
podesiti instalaciju tako da se na svakoj reetki dobije koliina vazduha predviena projektom.
Ako se ukae potreba moe se menjati remenica na elektromotoru ventilatora odnosno poveati
ili smanjiti broj obrtaja ventilatora. U prostorijama se ne sme dozvoliti ni najmanji oseaj promaje i
koncentrisanog mlaza vazduha, to se moe regulisati podeavanjem prednjih lopatica na
reetkama za ubacivanje i uravnoteenjem koliina vazduha po prostorijama. U sluaju pojave
promaje moe se u cilju uravnoteenja odstupiti od koliine vazduha predviene projektom za +-
5%. Regulaciju instalacije sa vazdune strane izvriti instrumentima prema standardu DIN 1946.
Posle ovog regulisanja moe se pristupiti podeavanju automatike. Termostate treba podesiti
prema uputstvima u ovom projektu, a na nain odreen od strane isporuioca automatike. Isto
tako treba podesiti releje i druge delove automatike. Posle regulisanja ovih delova instalacije
treba istu pustiti u rad i izmeriti temperaturu i vlanost vazduha u pojedinim prostorijama. Merenje
temperature vri se na sredini prostorije, na visini 1.2 m od poda. Ova merenja treba vriti pri
uslovima slinim projektnim a izbegavati svaku vrstu preraunavanja koja su kod ovih vrsta
instalacija nemogua. Sve instrumente za merenje obezbeuje izvoa, dok trokovi pogonske
energije za merenje, ispitivanja i regulisanje kao i goriva za loenje u tom periodu (i vode za
kondenzator) padaju na teret investitora. Svaka strana je duna da plati svoje osoblje, dok se
 trokovi komisija svih vrsta dele na pola izmeu izvoaa i investitora, ako to drugaije ugovorom
nije ustanovljeno.

f) IZOLACIJA

25. Svi kanali sistema za klimatizaciju odnosno za ubacivanje spoljnjeg obraenog vazduha, moraju
da se izoluju od komora do distributivnih organa. Izolaciju izvesti "plamafleksom". Sve delove
instalacije,izraene od elika, koji se nalaze van klima komora, grejno-ventilacionih i
ventilatorskih sekcija i ventilatora, treba premazati minijumom i obojiti masnom bojom prema
izboru investitora. Isto tako svi delovi kanala koji prolaze kroz prostorije toaleta, WC-a i slino, u
kojima dolazi do isparavanja, moraju biti zatieni protiv korozije.
26. Orua za rad i ureaji na mehanizovani pogon moraju da imaju ateste u smislu odredaba Zakona
o zatiti na radu, kao i ugraene tablice sa tehnikim karakteristikama.
27. Instalacije koje tretira ovaj projekt izvesti u svemu prema tehnikim propisima. Sve ostalo mora
se usaglasiti shodno ugovoru i tehnikim normama, standardima, propisima i preporukama za
ovu vrstu instalacija.
Posle uspeno izvrenih proba moe se pristupiti zatvaranju kanala i aparata. Moe se smatrati da je
postrojenje u kvalitativnom pogledu primljeno od investitora, te se moe izvriti obraun.

Odgovorni projektant:
 TEHNIKI USLOVI MONTAE POSTROJENJA ZA VENTILACIJU I
KLIMATIZACIJU

1. Instalacija mora biti izvedena u svemu prema ovom projektu i moe se ustupiti samo onom
izvodjau koji je u stanju da se izriito obavee i dokae da je u mogunosti da postrojenje isporui,
montira regulie, ispita i pusti u rad i to u celini, ukljuujui i automatiku, tano prema projektu.
2. Svi elementi postrojenja moraju biti takvi da u svim detaljima odgovaraju specificiranim
karakteristikama i moraju imati takve dimenzije da se mogu uklopiti u gabarite predvidjene projektom.
3. Elementi instalacije koji nisu serijski proizvodi, ve se ugradjuju posebno, kao na primer
kanali za vazduh i slino, moraju biti izradjeni od najboljeg mogueg materijala, na najbolji nain koji
se predvidja za tu vrstu radova. Povrinska zatita mora biti izvedena tano kako je naznaeno, a gde
nije naznaeno, na nain uobiajen za tu vrstu radova ali u svakom sluaju odlinog kvaliteta.
Izvodja instalacije izjavljuje da raspolae znanjem i mogunostima koji se od izvodjaa instalacije
ove vrste zahtevaju, tj:
d) da moe nabaviti, isporuiti, montirati, povezati sa ostalim elementima instalacije,
regulisati i pustiti u rad sve elemente instalacije predvidjene ovim projektom kao i da za
ovu opremu nabavi odgovarajue prospekte, uputstva ili objanjenja koja bi mu za tu
svrhu bila potrebna;
e) da raspolae znanjem i mogunostima razrade, dopune, uskladjivanja pojedinih detalja u
okviru montae instalacije, a koje projekt tretira i to na odgovarajuem tehnikom i
estetskom nivou. Ovi detalji se odnose na: veanje cevi, izradu vrstih i kliznih oslonaca,
postavljanje sudova za odzraivanje i vodjenje ispusnih cevi do najblieg odgovarajueg
mesta, postavljanje opreme na plivajue elastine ili vrste fundamente, uklapanje
opreme u arhitektonsko-gradjevinsku celinu itd.;
f) da raspolae mogunostima potrebnim za regulaciju:
- protoka vazduha kroz sve kanale, reetke i otvore
- temperature vazduha u prostorijama ili kanalima za vazduh.
4. SISTEM SA DIREKTNOM EKSPANZIJOM
4.1. OPTE
Kao rashladni fliud u sistemu sa direktnom ekspanzijom koristi se freon R410A, koji je meavina
freona R32 i R 125. Ulje za podmazivanje je polietersko, tako da se ne sme meati sa
mineralnim uljima, stoga nikako ne koristiti cevovod koji se ranije koristio za druge tipove fluida.
Sve cevi horizontalnog i vertikalnog cevovoda moraju imati atest. Maksimaini radni pritisak u sistemu
je cca 4,3 Mpa, pa treba koristiti bakarne cevi sa minimalnim debljinama cevi prema sledeoj
tabeli:

Precnik cevi
Min. radijalna debljina cevi (mm) Materijal
(mm)
06.35 (1/4") 0.8 mm Meki bakar (O)
09.52 (3/8") 0.8mm Meki bakar (O)
012.7 (1/2") 0.8 mm Meki bakar (O)
015.88(5/8") 1.0 mm Meki bakar (O)
019.05(3/4") 1.0 mm Bakar u sipkama (1/2H ili H)
022.2 (7/8") 1.0 mm Bakar u sipkama (1/2H ili H)
025.4 (1") 1.0 mm Bakar u sipkama (1/2H ili H)
028.58(1-1/8") 1.25 mm Bakar u sipkama (1/2H ili H)
031.75(1-1/4") 1.50 mm Bakar u sipkama (1/2H ili H)
034.93(1-3/8") 1.50 mm Bakar u sipkama (1/2H ili H)
041.28(1-5/8") 1.50 mm Bakar u sipkama (1/2H ili H)

Za zavarivanje cevi izvodja mora imati odgovarajui broj atestiranih zavarivaca. Za izradu spojnica i
prirubnikih spojeva koristiti specijalizovan alat i materijal za izradu instalacija sa freonom R410A (koji
se razlikuje od alata za rad sa instalacijama sa R22).
Ulje koje se koristi uz Freon R410 je drastino higroskopnije od konvencionalnih. Bakarne cevi
uvati zapeaene u zatvorenim prostorijama, zbog mogunosti skupljanja vlage i prljavtine
unutar cevi, to bi otealo uspeno vakuumiranje i pripremu cevovoda za punjenje freonom.
Cevi otpeatiti neposredno pre zavarivanja elemenata cevovoda. Obavezno zapeatiti
slobodne krajeve cevi nakon zavretka rada. Za zatvaranje cevi koristiti lemljenje ili higrofobnu
samolepljivu traku, u zavisnosti od roka i mesta skladitenja.
Prilikom lemljenja cevovoda sa spojevima jedinica potrebno je postaviti vlaznu krpu oko prikljuka
jedinice u cilju spreavanja nezeljenog pregrevanja uredjaja.
Obrada krajeva cevi vri se prema proizvodakim preporukama, dimenzija za ekspandiranje kraja cevi
su prema datoj tabeli:

Prenik cevi (mm) A (mm) za Freon A (mm) za Freon

R41OA R22,R407C

06.35 (1/4") 9.1 9.0

09.52 (3/8") 13.2 13.0
012.7 (1/2") 16.6 16.2
015.88(5/8") 19.7 19.4
019.05(3/4") 24.0 23.3

Predvideti dimenzije MS spojnica (flare nut) radi poveanja pouzdanosti spoja, prema tabeli:

Prenik cevi (mm) H (mm) za H (mm) za

Freon R410A Freon R22, R407C

06.35 (l/4") 17.0 17.0

09.52 (3/8") 22.0 22.0
12.7 (1/2") 26.0 24.0
15.88 (5/8") 29.0 27.0
19.05 (3/4") 36.0 36.0

Preporuke za dimenziju uputanja cevi pri lemljenju (zavarivanju)

-
-
- Prikljuci
-
Spoljne dimenzije Unutranje
-
dimenzije
Prenik cevi (mm) Zona spoja
Spoljna dim. Unutranja dim. Min. debljina preklapanja
C F K G
06.35 (1/4") 6.35 (0.03) 6.45 (+0.04/-0.02) 7 6
09.52 (3/8") 9.52 (0.03) 9.62 (+0.04/-0.02) 8 7
012.7 (1/2") 12. 7 (0.03) 12.81 (+0.04/-0.02) 9 8
015.88(5/8") 15.88 (0.03) 16.00 (+0.04/-0.02) 9 8
019.05(3/4") 19. 05 (0.03) 19.19 (0.03) 11 10
022.2 (7/8") 22.2 (0.03) 22.36 (0.03) 11 10
025.4 (1") 25.4 (0.04) 25.56 (0.03) 13 12
028.58(1-1/8") 28.58 (0.04) 28.75 (+0.06/-0.02) 13 12
031.75(1-1/4") 34.90 (0.04) 35.11 (0.04) 14 13
034.93(1-3/8") 38.10 (0.05) 38.31 (+0.06/-0.02) 15 14
041.28(1-5/8") 41. 28 (0.05) 41.28(+0.06/-0.02) 15 14

Cevovod zavarivati samo na nain da je pravac i smer ispune spoja lemom vertikalno nanie i
horizontalno.
Ne vriti lemljenje cevovoda tokom kinih dana, niti kada je velika vlanost vazduha.
Tokom lemljenja mesto zavarivanja ispirati tenim azotom! Kvalitet lema mora da bude prvoklasan.
Koristiti neoksidujue ice za lemljenje.
Ne koristiti postojee cevovode. Cevi se ucvruju pokretnim i nepokretnim osloncima, jednodelnim i
dvodelnim cevnim obujmicama i konzolama po preporukama o maksimalnom dozvoljenom razmaku
izmedu oslonaca u zavisnosti od prenika cevi. Kod vertikalnih vodova uvrsenja naelno treba
da budu na sredini etanih zidova.
Konzole i vealjke na koje se oslanja cevovod, moraju omoguiti njegovo ugiba, bez mogunosti
stvaranja slobodno kretanje usled toplotnih dilatacija. Pri ugradjivanju nosaa i drugih oslonaca u
zidove zgrada i kanala mora se upotrebiti cementni malter (upotreba gipsa je zabranjena!).
Buenje konstrukcionih elemenata zgrade sme se vriti jedino na osnovu odobrenja i uputstva
nadzornog organa za gradjevinske radove.
Zavarena mesta na cevovodu moraju da budu pristupana i vidljiva (nikako zatvorena gradjevinskom
konstrukcijom). Mesta zavarivanja obeleavati tako da se u sluaju curenja freona iz instalacije lake
mogu pronai.
Na prolazu kroz gradevinsku konstrukciju, cevi ne smeju biti vrsto uzidane, ve uvek mora da bude
dovoljno mesta za slobodan rad cevi usled promena temperature. Cevi voditi kroz cevne caure (hilzne)
izradene od cevi ili lima debljine 1.5mm, duine u saglasnosti sa debljinom medjuspratne konstrukcije.
Prenik aure treba da je vei od spoljajeg prenika izolovane cevi za 5-1 Omm. Otvori za prolaz cevi
mogu se buiti samo u dogovoru sa nadzornim organom i efom gradilita.
Od prve rave u sistemu do najdalje unutranje jedinice ne moe biti vise od 40 metara.
Koristiti iskljuivo originalne razdelnike i rave, od istog proizvodjaa od kog se isporuuje
oprema. Ugao izmedu odvojnog kraka Y rave i horizontalne ravni ni u kom sluaju ne treba da
prelazi 15. Koristiti kolena sa poveanim radijusom krivine (tzv.dua kolena).
Predvideti gradjevinske otvore za reviziju uredjaja, prema proizvodjakim uputstvima za montau.
Kanalske uredjaje odvojiti od vrste kanalske instalacije fleksibilnim prikljucima.
Sve odgovarajue metalne povrine dobro izolovati sa odgovarajuom izolacijom sa parnom
barijerom, zbog opasnosti od pojave kondenzata na povrinama cevi i armature usled proticanja
hladne vode u Ietnjem periodu.
Obavezno izolovati i kondenznu mreu sa izolacijom sa parnom barijerom. Kondenz mreu voditi
sa padom od min 1%. Oslonci za kondenz mreu treba da budu na medjusobnim
rastojanjima od 1.5m do 2m. Kondenz mreu postaviti i na spoljne jedinice, u podrujima sa niskom
zimskom temperaturom, gde sistem radi u reimu grejanja, postaviti bakarnu kondenz mreu na
spoljnu jedinicu sa grejaem kondenz mree. Preporuuje se montaa spoljnih jedinica na postolja
koja treba da budu visine minimalno 50 cm u odnosu na podlogu. Prikljuak svake jedinice na
zajedniki odvod kondenza treba zapoeti sa vertikalnom deonicom odsa padom od barem 100 mm.
Pri montai spoljnih jedinica voditi se proizvodjakim preporukama za servisni prostor izmedu
jedinica i okolnih objekata.
Spoljne jedinice treba da budu postavljene na antivibracione oslonce.
Napajanje spoljnih jedinica u slucaju visekomponentalnih spoljnih jedinica vriti za svaku jedinicu
(komponentu) posebnim kablom. Povezivanje jedinica na napojnu mrezu moe iskljuivo obavljati
ovlaeni elektriar. Zemljiti jedinice prema Proizvodackom uputstvu.
Komunikacijska veza izmedu komponenti sistema ne sme biti putem viezilnog (multi core) kabla.
Komunikacioni kabl nikako ne sme imati vezu sa visokim naponom!
Na tenom vodu spoljne jedinice preporuuje se ugradnja vidnog stakla, kao i by passa sa filter
suaem.
Za unutranje jedinice predvidjen je prostor za reviziju, u skladu sa proizvodjakim
preporukama.
Pridravati se uputstava o neophodnom odstojanju izmedu energetskih I komunikacionih
kablova, radi spreavanja smetnji u radu.
Ukoliko su predjvideni iani daljinski upravljai za kontrolu rada unutranjih jedinica, treba ih
montirati na visini od cca 1,5m, dok bi kod sistema koji koriste VRF kao jedini izvor grejanja trebalo
razmotriti potrebu i mogunost postavljanja daljinskog upravljaa na manju visinu.
Posle izvrenih priprema za ispitivanje, treba izvriti ispitivanje zaptivenosti i vrstoe instalacije
prema uputsvu koje je sastavni deo ovih Tehnikih uslova. Delove instalacije koji nisu predvidjeni za
ispitni pritisak potrebno je odvojiti od ostatka mree.
Posle izrade kompletnog postrojenja, odnosno instalacije, uspeno izvedenog ispitivanja na vrstou i
zaptivenost i uspenog probnog pogona, potrebno je izvriti farbarske radove i to:
Sve spoljne povrine cevi i opreme koja se ne izoluje obojiti i potom lakirati u skladu sa propisima
DIN 2403 i DIN 2404, bojom i lakom postojanim na temperaturi od 120C, u tonu po izboru nadzornog
organa,
Sve vidljive povrine konzola, nosaa i drugih elemenata koji se ne greju, oistiti, premazati dva
puta antikorozivnim premazom, a potom obojiti lakom.
Ako je za izradu objekta upotrebljen materijal koji tetno deluje na delove instalacije, izvodja ce u
sporazumu sa izvodjaem gradjevinskih radova preduzeti mere za osiguranje.U vezi sa ovim izvoda
ima pravo na produetak roka i naplatu nastalih trokova.

4.2. ISPITIVANJE INSTALACIJE

Sve uredjaje, cevovode i armaturu treba podvrgnuti punom tehnikom ispitivanju na pritisak koje ima
za cilj da ustanovi uskladjenost konstrukcije uredjaja, cevovoda i armature sa projektnim
zahtevima tehnike sigurnosti. Uspenost obavljanja ovih ispitivanja upisuje se u gradjevinski dnevnik.
Puno tehniko ispitivanje se vri: spoljnim pregledom i ispitivanjem na zaptivenost.
Spoljni pregled se vri bez prekida u radu postrojenja, a pri torn se obraa panja na celu instalaciju,
kao i na njene pojedine elemente, a posebno armaturu.
Ispitivanje na zaptivenost vri se pre putanja postrojenja u probni pogon. Pre ispitivanja na
zaptivenost postrojenje mora biti oieno, a svi elementi instalacije vrsto postavljeni, da ne bi
dolo do curenja ili oteenja prilikom ispitivanja. Instalaciju treba napuniti azotom, vrednost i trajanje
probnog pritiska:

Ikorak O.SMPa Min. 3 minuta Za jako proputanje

2.korak 1.5 MPa Min. 3 minuta Za srednje proputanje
S.korak 4.15MPa Min. 24 sata Za malo proputanje

Merenje vrednosti pritiska vri se pomou kontrolnog manometra, time se kontroliu

istovremeno i svi instalisani manometri. Smatra se da su uredjaji i cevovodi izdrali ovo ispitivanje
ako ne pokau znake oteenja i ako nema deformacija na elementima instalacije. Neophodno
je zapisati vreme i temperaturu na poetku i kraju ispitivanja. Pritisak se menja za maksimalno 0.01
MPa (0.1 kg/cm2) po 1C.. Probno ispitivanje se na zahtev komisije za tehniki pregled i prijem
objekta moe vriti i za vreme obavljanja tehnikog pregleda. O ispitivanju instalacije obavezno
voditi zapisnik, koji treba da bude potpisan od strane Nadzornog organa.
Nakon zavretka probnog ispitivanja na zaptivenost, potrebno je izvriti ispitivanje instalacije u smislu
postizanja svih radnih parametara. Ovim ispitivanjem posebno se proverava:
da li su u svim delovima instalacije postignuti projektovani parametri;
da li armatura i uredjaji uredno dejstvuju i da li sistem deluje bez udara i umova
da li su svi elementi instalacije stabilno izvedeni i otporni na tehnike dilatacije.
U okviru ovog ispitivanja vri se i merenje unutranjih temperatura u svim
zagrevanim/hladjenim prostorijama. Merenje unutranjih temperatura vriti pri spoljnoj
temperaturi minimalno t = -5C, u sluaju hlaenja na temperaturi minimalno t= 30C. Merenje
se obavlja na visini h = 1,2 m od poda, termometrom klase tanosti 0,5C, a nakon tri asa od
poetka rada instalacije.
Potrebnu, elektrinu energiju i ostale trokove probnog ispitivanja, sem radne snage, plaa i
obezbedjuje investitor.
Nakon uspenog zavretka funkcionalne probe, instalacija se predaje investitoru. Tom prilikom
izvodjac je duan da preda dva primerka pisanih uputstava za rukovanje instalacijom.
Sva probna ispitivanja moraju se obaviti u svemu prema vaecim standardima, propisima i normativima
za ovu vrstu instalacija.
4.3. VAKUUMIRANJE INSTALACIJE
Nakon uspeno izvrenog (i od Nadzornog organa potpisanog) ispitivanja na zaptivenost cevovoda,
treba izvriti vakuumiranje cevovoda pomou vakuum pumpe sa nepovratnim ventilom. Koristiti
vakuum pumpu koja moze postii stepen vakuuma od 0.5 Torr (65 Pa) nakon 5 minuta rada.
Vakuummetar treba da ima opseg merenja od 650 Pa i da ima preciznost merenja od 130 Pa.
Preporuka ROBINAIR 14010 Thermistor Vacuum Gauge.
Nakon to je postignut stepen vakuumiranosti od 650 Pa, vakuumirati instalaciju dodatnih sat
vremena, za koje vreme se uklanja vlaga iz cevovoda.
Sat vremena nakon vakuumiranja treba proveriti da li je stepen vakuuma porastao za vie od 130
Pa. Ako jeste, vrlo je verovatno da u instalaciji ima jo vlage ili da nije dobra zaptivenost
cevovoda.
Ako se ni 3 sata nakon poetka vakuumiranja ne moze postii vakuum 650 Pa, prekinuti
vakuumiranje sa azotnim punjenjem. Puniti sistem do pritiska od 0.5 Mpa, pa vakuumirati ponovo.
Ako se ni na ovaj nacin ne postigne vakuum od 650 Pa, ponoviti postupak.
O vakuumiranju instalacije obavezno voditi zapisnik, koji treba da bude potpisan od strane Nadzornog
organa.
4.4. PUNJENJE INSTALACIJE FREONOM
Punjenje instalacije freonom vriti na osnovu obrazaca za dodatnu koliinu freona, u zavisnosti
od tipa uredjaja (da li je sa rekuperacijom ili ne). Sugerie se konsultacija sa inenjerima firme
koja zastupa ugradjenu opremu koja je isporuila opremu, koji bi trebalo da softverski izraunaju
koliinu freona za dopunu, na osnovu podataka o mainama I cevovodu.
Radi preciznog utvrdjivanja koliine dopunjenog freona obavezno koristiti elektronsku vagu. O dopuni
instalacije freonom obavezno voditi zapisnik, koji treba da bude potpisan od strane Nadzornog
organa.
4.5. START UP VRF SISTEMA
Start up sistema obavezno voditi prema proizvodjackim instrukcijama, poeljno je
organizovati prisustvo i konsultaciju sa inenjerima firme koja zastupa ugradjenu opremu, za putanje
sistema u rad. Pridravati se striktno uputstava o merama zatite na radu. Svi radovi na
povezivanju uredjaja na napajanje neophodno je da budu izvedeni od strane kvalifikovanog
ovlaenog tehniara, prema preporukama iz kataloga i pravilima struke. Voditi rauna o tome da
su komponente u Control Box-u pod visokim naponom. Izvriti adekvatno uzemljenje komponenti
sistema, prema preporukama Proizvodjaa. Pri radu oko freonskih cevi uvek koristiti zatitne rukavice.
Pre putanja sistema u rad neophodno je adresirati sve komponente sistema, za ovo je neophodno
izvriti konsultaciju sa inenjerima firme koja zastupa ugradjenu opremu.
Pre putanja sistema u rad neophodno je da spoljna jedinica bude pod naponom minimum 12 sati.
Izmene funkcionalnosti komponenata sistema (unutranjih i spoljnih jedinica) putem izmene pozicija
DIP switcheva praviti iskljuivo u konsultaciji sa Projektantom i inenjerima firme koja zastupa
ugradjenu opremu.
Pri start up-u sistema neophodno se pridravati uputstava Proizvodjaca ( TEST MODE i dr...)
O putanju sistema u rad obavezno voditi zapisnik sa svim konstatovanim injenicama, koji treba da
bude potpisan od strane Nadzornog organa.

VENTILATORI
5. Svi ventilatori u instalaciji moraju biti kapaciteta, statikog pritiska i broja obrtaja kao to je
naznaeno u specifikaciji, a dimenzija takvih da se mogu ugraditi u za njih odredjen prostor. Ventilatori
moraju da spadaju u klasu beumnih, tj. da daju najmanji mogoi um pri datom broju
obrtaja,kapacitetu i statikom pritisku, a u skladu sa zahtevima o nivou buke za pojedine sisteme koji
su dati ovim projektom. Ventilatori treba da budu spojeni sa elektromotorima preko klinastih kaieva
ili preko spojnica. Klinasti kaievi i remenice moraju da budu snabdeveni titnicima.
6. Elektromotori za pogon ventilatora moraju da budu izradjeni za prikljuak na trofazni sistem
naizmenine struje 380V, 50Hz. Elektromotori su potpuno zatvorene konstrukcije, sa kliznim
kolutovima i moraju biti snabdeveni sa odgovarajuim trokrakim uputaima. Elektromotori se
postavljaju na klizne ine od livenog gvodja ili presovanog elika.
7. Ventilatori i elektromotori se postavljaju na plivajue fundamente. Definitivne mere
fundamenata se moraju odrediti prema dimenzijama isporuenih ventilatora i elektromotora.
8. Elektrine instalacije moraju se izraditi od OG provodnika sa upotrebom odgovarajuih
vodonepropusnih elemenata i armature, a na osnovu posebnog projekta koji mora biti izradjen prema
podacima i smernicama iz ovog elaborata.
9. Ventilatorske sekcije su tipski proizvodi i treba ih ugraditi na mesta i prema emi veze koja
je razradjena u grafikoj dokumentaciji ovog elaborata.
10. Za izradu ravnih i fazonskih delova pravougaonih kanala mora se upotrebiti lim sledeih
debljina i to:
e) za kanale sa veom ivicom od 250mm zakljuno debljine 0.5mm,
f) za kanale sa veom ivicom od 251 mm do 499mm zakljuno debljine 0.75mm,
g) za kanale sa veom ivicom od 500mm do 999mm zakljuno debljine 1.00mm,
h) za kanale sa veom ivicom preko 1000mm debljine 1.25mm.

Kod redukcija i drugih fazonskih delova za odredjivanje debljine lima vai dimenzija vee ivice
na kraju manjeg preseka.
11. za izradu prirubnica mora se upotrebiti valjani profilisani elik i to:
c) za delove od lima debljine 0.5 do 0.75mm L 25x25x4mm
d) za delove od lima debljine 1.00 do 1.25mm L 30x30x5mm.
12. Spajanje limova ravnih i fazonskih delova limenih vazdunih kanala treba izvesti pomou
dvostruko povijenog ava. Na krajevima ravnih i fazonskih delova treba postaviti prirubnice od
ugaonog gvodja koje moraju prethodno biti minizirane. Krajevi lima pojedinih delova moraju biti
povijeni preko prirubnice (pertlovani). Izmedju prirubnice treba staviti zaptiva od azbestne pletenice 5
do 8 mm ili azbestnih lepenki debljine 3-4mm,a za spajanje prirubnica upotrebiti zavrtnje 1/4" sa
estougaonom glavom.
13. Vealice i konzole za kanale moraju biti izradjene od valjanog elika 0 4O i L dimenzija
25x25x3mm, 35x35x3mm, sa upotrebom navrtke 3/8" i podmetaa sa rupom 0 13. Elementi vealice
moraju obuhvatiti kanal sa 4 strane. Vealice se uvruju na tavanici.
14. Kanali treba da su izvedeni sa to je mogue manje skretanja. Svako koleno kanala treba
da je izvedeno sa lopaticama za usmeravanje, a i sto vai i za ravanje. Kanali sa duom dimenzijom
preseka veom od 500mm treba da budu "napanovani" kako bi se izbeglo bubnjanje.
15. Kanali krunog poprenog preseka moraju se izvesti od spiro kanala. Krajevi kanala
moraju biti sa duplo ojaanim avom i specijalno oblikovanom spoljnom ivicom, koja daje potrebnu
krutost kanalu. Unutranja povrina kanala mora biti glatka bez ikakvih nabora, varova i slino koji bi
poveavali otpor vazduha ili bili uzrok oteenja unutranjeg zaptivnog sloja ili cinanog
antikorozivnog sloja. Kanali moraju biti izradjeni od pocinkovanog lima debljine 0.5 do 1.25mm i irine
60 do 160mm. [irina i debljina trake mora da, za odredjeni prenik kanala, daje optimum vrstoe i
teine.
16. Fazonski komadi za spiro kanale moraju biti tako izradjeni da obezbedjuju potpunu
zaptivenost spoja. Krajevi komada moraju biti snabdeveni odgovarajuim zaptivaima koji se stavljaju
izmedju zida kanala koji se navlai na fazonski komad i zida fazonskog komada.
17. Veanje kanala izvesti obujmicama i perforiranom trakom. Izmedju kanala i obujmice
postaviti meku gumenu traku. Maksimalno rastojanje izmedju oslonaca klima kanala:
- do 350 mm, L=4 m
- od 350 do 500 mm, L=3 m
- od 500 do 800 mm, L=2.5 m
- preko 800 mm, L=2m
18. Klima i ventilacione komore moraju da imaju unutranje povrine sasvim glatke i otporne
na vlagu, tako da mogu lako da se iste, peru i dezinfikuju. Spojevi uglova i drugi delovi moraju biti
izvedeni tako da ne omoguavaju skupljanje praine i vlage.
19. Distributivni organi moraju da obezbedjuju ravnomerno strujanje vazduha u prostorijama
bez oseaja promaje i buke. Klapne imaju osovine izvan kanala odnosno komora i mogu biti na runi
ili motorni pogon. Svi runi prekidai moraju biti pristupani.
20. U otvore lula za uzimanje sveeg vazduha su ugradjene aluzine da ne bi upadala kia ili
sneg. Ovi otvori moraju biti pokriveni mreom gustine od najmanje 6 otvora po 2 cm. Brzina vazduha
kroz svetli presek ovih otvora treba da je
manje od 4.5 m/s.

GREJAI I HLADNJACI KLIMA KOMORA

21. Usvojeni su lamelni grejai i hladnjaci prema podacima proizvodjaa klima komora. U
zavisnosti od izbora opreme, ugradnju izvriti prema preporukama i zahtevima proizvodjaa.

AUTOMATIKA
22. Automatiku montirati u potpunosti prema priloenoj emi odnosno elemente automatike
postaviti na mesta predvidjena projektom. Izvodja je duan da kod naruivanja automatike obezbedi
od isporuioca iste, detaljne eme povezivanja, uputstva za montau, regulisanje i rukovanje a bilo bi
poeljno da se u cenu isporuke automatike ukljue trokovi za jedno odgovorno lice od strane
isporuioca automatike koje bi vrilo kontrolu montae i regulisanja automatike.

MONTAA
23. Izvodja instalacije duan je da celokupnu opremu predvidjenu ovim projektom montira na
nain predvidjen crteima, tehnikim opisom i ovim tehnikim uslovima. Izvodja je duan da
obezbedi svoju strunu i radnu snagu, svoj alat, maine, instrumente i sve ostalo to je za montau
potrebno. Radovi na izradi temelja za motore, ventilatore i drugo izvode se prema detaljima glavnog
gradjevinskog projekta a izvodja instalacija duan je da da sva potrebna uputstva i podatke. Isto tako
svi zidarski radovi potrebni za noenje kanala, klima komora, odsisnih komora, ventilatora i drugih
elemenata instalacije spadaju u obavezu izvodjaa ove instalacije. Pre svakog temovanja ili buenja
betona potrebno je traiti saglasnost nadzornog organa gradjevinskih radova odnosno zahtevati da se
gradjevinski posao izvede i dati uputstvo kako da se izvede. Izvodja je duan da nakon temovanja i
ugradjivanja elemenata izvri zatvaranje rupa na nain koji odgovara vrsti elementa koji je ugradjen.
 24. Posle montae instalacije potrebno je izvriti ispitivanje na pritisak svih kanala za vazduh
na nepropusnost pri radnim uslovima. Nakon ispitivanja na nepropusnost potrebno je pristupiti
regulisanju koliine vazduha koja se ubacuje odnosno izvlai kroz reetke. Potrebno je prekontrolisati
divergenciju reetki za ubacivanje i pomou dempera u kanalima i na reetkama podesiti instalaciju
tako da se na svakoj reetki dobije koliina vazduha predvidjena projektom. Ako se ukae potreba
moe se menjati remenica na elektromotoru ventilatora odnosno poveati ili smanjiti broj obrtaja
ventilatora. U prostorijama se ne sme dozvoliti ni najmanji oseaj promaje i koncentrisanog mlaza
vazduha, to se moe regulisati podeavanjem prednjih lopatica na reetkama za ubacivanje i
uravnoteenjem koliina vazduha po prostorijama. U sluaju pojave promaje moe se u cilju
uravnoteenja odstupiti od koliine vazduha predvidjene projektom za +- 5%. Regulaciju instalacije sa
vazdune strane izvriti instrumentima prema standardu DIN 1946. Posle ovog regulisanja moe se
pristupiti podeavanju automatike. Termostate treba podesiti prema uputstvima u ovom projektu, a na
nain odredjen od strane isporuioca automatike. Isto tako treba podesiti releje i druge delove
automatike. Posle regulisanja ovih delova instalacije treba istu pustiti u rad i izmeriti temperaturu i
vlanost vazduha u pojedinim prostorijama. Merenje temperature vri se na sredini prostorije, na visini
1.2 m od poda. Ova merenja treba vriti pri uslovima slinim projektnim a izbegavati svaku vrstu
preraunavanja koja su kod ovih vrsta instalacija nemogua. Sve instrumente za merenje obezbedjuje
izvodja, dok trokovi pogonske energije za merenje, ispitivanja i regulisanje kao i goriva za loenje u
tom periodu (i vode za kondenzator) padaju na teret investitora. Svaka strana je duna da plati svoje
osoblje, dok se trokovi komisija svih vrsta dele na pola izmedju izvodjaa i investitora, ako to
drugaije ugovorom nije ustanovljeno.

IZOLACIJA
25. Svi kanali sistema za klimatizaciju odnosno za ubacivanje spoljnjeg obradjenog vazduha,
moraju da se izoluju od komora do distributivnih organa. Izolaciju izvesti "plamafleksom". Sve delove
instalacije,izradjene od elika, koji se nalaze van klima komora, grejno-ventilacionih i ventilatorskih
sekcija i ventilatora, treba premazati minijumom i obojiti masnom bojom prema izboru investitora. Isto
tako svi delovi kanala koji prolaze kroz prostorije toaleta, WC-a i slino, u kojima dolazi do
isparavanja, moraju biti zatieni protiv korozije.
26. Orudja za rad i uredjaji na mehanizovani pogon moraju da imaju ateste u smislu odredaba
Zakona o zatiti na radu, kao i ugradjene tablice sa tehnikim karakteristikama.
27. Instalacije koje tretira ovaj projekt izvesti u svemu prema tehnikim propisima. Sve ostalo
mora se usaglasiti shodno ugovoru i tehnikim normama, standardima, propisima i preporukama za
ovu vrstu instalacija.

28. Posle uspeno izvrenih proba moe se pristupiti zatvaranju kanala i aparata. Moe se
smatrati da je postrojenje u kvalitativnom pogledu primljeno od investitora, te se moe izvriti obraun.

Odgovorni projektant:
 TEHNIKI USLOVI MONTAE POSTROJENJA ZA CEVNE VAZDUNE SISTEME

a) OPTI DEO

4. Instalacija mora biti izvedena u svemu prema ovom projektu i moe se ustupiti samo onom
izvoau koji je u stanju da se izriito obavee i dokae da je u mogunosti da postrojenje
isporui, montira regulie, ispita i pusti u rad i to u celini, ukljuujui i automatiku, tano prema
projektu.
5. Svi elementi postrojenja moraju biti takvi da u svim detaljima odgovaraju specificiranim
karakteristikama i moraju imati takve dimenzije da se mogu uklopiti u gabarite predviene
projektom.
6. Elementi instalacije koji nisu serijski proizvodi, ve se ugrauju posebno, kao na primer kanali
za vazduh i slino, moraju biti izraeni od najboljeg mogueg materijala, na najbolji nain koji
se predvia za tu vrstu radova. Povrinska zatita mora biti izvedena tano kako je
naznaeno, a gde nije naznaeno, na nain uobiajen za tu vrstu radova ali u svakom sluaju
odlinog kvaliteta. Izvoa instalacije izjavljuje da raspolae znanjem i mogunostima koji se
od izvoaa instalacije ove vrste zahtevaju,tj:
g) da moe nabaviti, isporuiti, montirati, povezati sa ostalim elementima instalacije,
regulisati i pustiti u rad sve elemente instalacije predviene ovim projektom kao i da za
ovu opremu nabavi odgovarajue prospekte, uputstva ili objanjenja koja bi mu za tu
svrhu bila potrebna;
h) da raspolae znanjem i mogunostima razrade, dopune, usklaivanja pojedinih detalja u
okviru montae instalacije, a koje projekt tretira i to na odgovarajuem tehnikom i
estetskom nivou. Ovi detalji se odnose na: veanje cevi, izradu vrstih i kliznih oslonaca,
postavljanje sudova za odzraivanje i voenje ispusnih cevi do najblieg odgovarajueg
mesta, postavljanje opreme na plivajue elastine ili vrste fundamente, uklapanje
opreme u arhitektonsko-graevinsku celinu itd.;
i) da raspolae mogunostima potrebnim za regulaciju:
- protoka vazduha kroz sve kanale, reetke i otvore
- temperature vazduha u prostorijama ili kanalima za vazduh.

b) VENTILATORI

21. Svi ventilatori u instalaciji moraju biti kapaciteta, statikog pritiska i broja obrtaja kao to je
naznaeno u specifikaciji, a dimenzija takvih da se mogu ugraditi u za njih odreen prostor.
Ventilatori moraju da spadaju u klasu beumnih, tj. da daju najmanji mogoi um pri datom broju
obrtaja,kapacitetu i statikom pritisku, a u skladu sa zahtevima o nivou buke za pojedine sisteme
koji su dati ovim projektom. Ventilatori treba da budu spojeni sa elektromotorima preko klinastih
kaieva ili preko spojnica. Klinasti kaievi i remenice moraju da budu snabdeveni titnicima.
22. Elektromotori za pogon ventilatora moraju da budu izraeni za prikljuak na trofazni sistem
naizmenine struje 380V, 50Hz. Elektromotori su potpuno zatvorene konstrukcije, sa kliznim
kolutovima i moraju biti snabdeveni sa odgovarajuim trokrakim uputaima. Elektromotori se
postavljaju na klizne ine od livenog gvoa ili presovanog elika.
23. Ventilatori i elektromotori se postavljaju na plivajue fundamente. Definitivne mere fundamenata
se moraju odrediti prema dimenzijama isporuenih ventilatora i elektromotora.
24. Elektrine instalacije moraju se izraditi od OG provodnika sa upotrebom odgovarajuih
vodonepropusnih elemenata i armature, a na osnovu posebnog projekta koji mora biti izraen
prema podacima i smernicama iz ovog elaborata.
25. Ventilatorske sekcije su tipski proizvodi i treba ih ugraditi na mesta i prema emi veze koja je
razraena u grafikoj dokumentaciji ovog elaborata.
26. Za izradu ravnih i fazonskih delova pravougaonih kanala mora se upotrebiti lim sledeih debljina i
to:
i) za kanale sa veom ivicom od 250mm zakljuno debljine 0.5mm,
j) za kanale sa veom ivicom od 251 mm do 499mm zakljuno debljine 0.75mm,
k) za kanale sa veom ivicom od 500mm do 999mm zakljuno debljine 1.00mm,
l) za kanale sa veom ivicom preko 1000mm debljine 1.25mm.

Kod redukcija i drugih fazonskih delova za odreivanje debljine lima vai dimenzija vee ivice
na kraju manjeg preseka.
27. Za izradu prirubnica mora se upotrebiti valjani profilisani elik i to:
e) za delove od lima debljine 0.5 do 0.75mm L 25x25x4mm
f) za delove od lima debljine 1.00 do 1.25mm L 30x30x5mm.
28. Spajanje limova ravnih i fazonskih delova limenih vazdunih kanala treba izvesti pomou
dvostruko povijenog ava. Na krajevima ravnih i fazonskih delova treba postaviti prirubnice od
ugaonog gvoa koje moraju prethodno biti minizirane. Krajevi lima pojedinih delova moraju biti
povijeni preko prirubnice (pertlovani). Izmeu prirubnice treba staviti zaptiva od azbestne
pletenice 5 do 8 mm ili azbestnih lepenki debljine 3-4mm,a za spajanje prirubnica upotrebiti
zavrtnje 1/4" sa estougaonom glavom.
29. Vealice i konzole za kanale moraju biti izraene od valjanog elika 0 4O i L dimenzija
25x25x3mm, 35x35x3mm, sa upotrebom navrtke 3/8" i podmetaa sa rupom 0 13. Elementi
vealice moraju obuhvatiti kanal sa 4 strane. Vealice se uvruju na tavanici.
30. Kanali treba da su izvedeni sa to je mogue manje skretanja. Svako koleno kanala treba da je
izvedeno sa lopaticama za usmeravanje, a i sto vai i za ravanje. Kanali sa duom dimenzijom
preseka veom od 500mm treba da budu "napanovani" kako bi se izbeglo bubnjanje.
31. Kanali krunog poprenog preseka moraju se izvesti od spiro kanala. Krajevi kanala moraju biti
sa duplo ojaanim avom i specijalno oblikovanom spoljnom ivicom, koja daje potrebnu krutost
kanalu. Unutranja povrina kanala mora biti glatka bez ikakvih nabora, varova i slino koji bi
poveavali otpor vazduha ili bili uzrok oteenja unutranjeg zaptivnog sloja ili cinanog
antikorozivnog sloja. Kanali moraju biti izraeni od pocinkovanog lima debljine 0.5 do 1.25mm i
irine 60 do 160mm. irina i debljina trake mora da, za odreeni prenik kanala, daje optimum
vrstoe i teine.
32. Fazonski komadi za spiro kanale moraju biti tako izraeni da obezbeuju potpunu zaptivenost
spoja. Krajevi komada moraju biti snabdeveni odgovarajuim zaptivaima koji se stavljaju izmeu
zida kanala koji se navlai na fazonski komad i zida fazonskog komada.
33. Veanje kanala izvesti obujmicama i perforiranom trakom. Izmeu kanala i obujmice postaviti
meku gumenu traku. Maksimalno rastojanje izmeu oslonaca klima kanala:
- do 350 mm, L=4 m
- od 350 do 500 mm, L=3 m
- od 500 do 800 mm, L=2.5 m
- preko 800 mm, L=2m
34. Klima i ventilacione komore moraju da imaju unutranje povrine sasvim glatke i otporne na
vlagu, tako da mogu lako da se iste, peru i dezinfikuju. Spojevi uglova i drugi delovi moraju biti
izvedeni tako da ne omoguavaju skupljanje praine i vlage.
35. Distributivni organi moraju da obezbeuju ravnomerno strujanje vazduha u prostorijama bez
oseaja promaje i buke. Klapne imaju osovine izvan kanala odnosno komora i mogu biti na runi
ili motorni pogon. Svi runi prekidai moraju biti pristupani.
36. U otvore lula za uzimanje sveeg vazduha su ugraene aluzine da ne bi upadala kia ili sneg.
Ovi otvori moraju biti pokriveni mreom gustine od najmanje 6 otvora po 2 cm. Brzina vazduha
kroz svetli presek ovih otvora treba da je manje od 4.5 m/s.

c) GREJAI I HLADNJACI KLIMA KOMORA

21. Usvojeni su lamelni grejai i hladnjaci prema podacima proizvoaa klima komora. U zavisnosti
od izbora opreme, ugradnju izvriti prema preporukama i zahtevima proizvoaa.

d) AUTOMATIKA

25. Automatiku montirati u potpunosti prema priloenoj emi odnosno elemente automatike postaviti
na mesta predviena projektom. Izvoa je duan da kod naruivanja automatike obezbedi od
isporuioca iste, detaljne eme povezivanja, uputstva za montau, regulisanje i rukovanje a bilo
bi poeljno da se u cenu isporuke automatike ukljue trokovi za jedno odgovorno lice od strane
isporuioca automatike koje bi vrilo kontrolu montae i regulisanja automatike.

e) MONTAA

26. Izvoa instalacije duan je da celokupnu opremu predvienu ovim projektom montira na nain
predvien crteima, tehnikim opisom i ovim tehnikim uslovima. Izvoa je duan da obezbedi
svoju strunu i radnu snagu, svoj alat, maine, instrumente i sve ostalo to je za montau
potrebno. Radovi na izradi temelja za motore, ventilatore i drugo izvode se prema detaljima
glavnog graevinskog projekta a izvoa instalacija duan je da da sva potrebna uputstva i
podatke. Isto tako svi zidarski radovi potrebni za noenje kanala, klima komora, odsisnih komora,
ventilatora i drugih elemenata instalacije spadaju u obavezu izvoaa ove instalacije. Pre svakog
temovanja ili buenja betona potrebno je traiti saglasnost nadzornog organa graevinskih
radova odnosno zahtevati da se graevinski posao izvede i dati uputstvo kako da se izvede.
Izvoa je duan da nakon temovanja i ugraivanja elemenata izvri zatvaranje rupa na nain
koji odgovara vrsti elementa koji je ugraen.
27. Posle montae instalacije potrebno je izvriti ispitivanje na pritisak svih kanala za vazduh na
nepropusnost pri radnim uslovima. Nakon ispitivanja na nepropusnost potrebno je pristupiti
regulisanju koliine vazduha koja se ubacuje odnosno izvlai kroz reetke. Potrebno je
prekontrolisati divergenciju reetki za ubacivanje i pomou dempera u kanalima i na reetkama
podesiti instalaciju tako da se na svakoj reetki dobije koliina vazduha predviena projektom.
Ako se ukae potreba moe se menjati remenica na elektromotoru ventilatora odnosno poveati
ili smanjiti broj obrtaja ventilatora. U prostorijama se ne sme dozvoliti ni najmanji oseaj promaje i
koncentrisanog mlaza vazduha, to se moe regulisati podeavanjem prednjih lopatica na
reetkama za ubacivanje i uravnoteenjem koliina vazduha po prostorijama. U sluaju pojave
promaje moe se u cilju uravnoteenja odstupiti od koliine vazduha predviene projektom za +-
5%. Regulaciju instalacije sa vazdune strane izvriti instrumentima prema standardu DIN 1946.
Posle ovog regulisanja moe se pristupiti podeavanju automatike. Termostate treba podesiti
prema uputstvima u ovom projektu, a na nain odreen od strane isporuioca automatike. Isto
tako treba podesiti releje i druge delove automatike. Posle regulisanja ovih delova instalacije
treba istu pustiti u rad i izmeriti temperaturu i vlanost vazduha u pojedinim prostorijama. Merenje
temperature vri se na sredini prostorije, na visini 1.2 m od poda. Ova merenja treba vriti pri
uslovima slinim projektnim a izbegavati svaku vrstu preraunavanja koja su kod ovih vrsta
instalacija nemogua. Sve instrumente za merenje obezbeuje izvoa, dok trokovi pogonske
energije za merenje, ispitivanja i regulisanje kao i goriva za loenje u tom periodu (i vode za
kondenzator) padaju na teret investitora. Svaka strana je duna da plati svoje osoblje, dok se
 trokovi komisija svih vrsta dele na pola izmeu izvoaa i investitora, ako to drugaije ugovorom
nije ustanovljeno.

f) IZOLACIJA

28. Svi kanali sistema za klimatizaciju odnosno za ubacivanje spoljnjeg obraenog vazduha, moraju
da se izoluju od komora do distributivnih organa. Izolaciju izvesti "plamafleksom". Sve delove
instalacije,izraene od elika, koji se nalaze van klima komora, grejno-ventilacionih i
ventilatorskih sekcija i ventilatora, treba premazati minijumom i obojiti masnom bojom prema
izboru investitora. Isto tako svi delovi kanala koji prolaze kroz prostorije toaleta, WC-a i slino, u
kojima dolazi do isparavanja, moraju biti zatieni protiv korozije.
29. Orua za rad i ureaji na mehanizovani pogon moraju da imaju ateste u smislu odredaba Zakona
o zatiti na radu, kao i ugraene tablice sa tehnikim karakteristikama.
30. Instalacije koje tretira ovaj projekt izvesti u svemu prema tehnikim propisima. Sve ostalo mora
se usaglasiti shodno ugovoru i tehnikim normama, standardima, propisima i preporukama za
ovu vrstu instalacija.
Posle uspeno izvrenih proba moe se pristupiti zatvaranju kanala i aparata. Moe se smatrati da je
postrojenje u kvalitativnom pogledu primljeno od investitora, te se moe izvriti obraun.

Odgovorni projektant:
BROJ TEHNIKOG DNEVNIKA: P 01 / 2011

SADRAJ: GLAVNI ARHITEKTONSKO-GRAEVINSKI PROJEKAT I GLAVNI PROJEKTI

INSTALACIJA ZA
ZGRADU NAUNO-TEHNOLOKOG PARKA UNIVERZITETA U NOVOM SADU
DEO NA FAKULTETU TEHNIKIH NAUKA

Deo 8.1 - GLAVNI PROJEKAT GREJANJA I KLIMATIZACIJE

POSEBAN PRILOG O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU UZ

INVESTICIONO-TEHNIKU DOKUMENTACIJU SA NAZNAKOM OPASNOSTI I
PREDVIENIM MERAMA ZA NJIHOVO OTKLANJANJE
 OPASNOSTI

Opasnosti i tetnosti koje se mogu javiti pri korienju objekta, a posledica su neadekvatnog
projektovanja su:
- nedovoljna koliina toplote za zagrevanje;
- neventilisanje prostorija koje nemaju direktnu vezu sa spoljnom atmosferom, a i
prostorija u kojima dolazi do oslobaanja tetnih materija i neugodnih mirisa;
- nefunkcionalni razmetaj opreme;
- nepropisno voenje instalacija;
- nezatienost instalacija od niskih temperatura i korozije;
- nemogunost pranjenja instalacija;
- nemogunost odzraivanja instalacija;
- neobezbeivanje termikih dilatacija za instalacije;
- nemogunost regulacije sistema grejanja i ventilacije;
- nisu predviena ispitivanja, ispiranje i ienje instalacije nakon montae;
- predvien nekvalitetan materijal za ugradnju;
- predvien nekvalitetan materijal za ugradnju;
- nekvalitetno izvoenje radova;
- neobuenost kadra zaposlenog na rukovanju i odravanju ureaja.
- nedovoljno rastojanje zraeih grejaa od okolnih pregrada i opreme

MERE ZATITE

Nabrojane opasnosti projektom su otklonjene na sledei nain:

- Razmetaj opreme izvren je tako da ista ne smeta funkcionalnom korienju objekta.
Za opremu (komore) su predvieni temelji.
- Voenje instalacija izvreno je tako da iste ne smetaju pri normalnom korienju
objekta. Privrenje je izvreno sa dovoljnim brojem privrivaa tako da ne dolazi do
vibracija.
- Za instalacije koje se vode u negrejanim prostorima predviena je izolacija, a za njih i
ostale instalacije izvrena je zatita od korozije odgovarajuim bojenjem.
- Termike dilatacije instalacije obezbeene su odgovarajuim voenjem sa dovoljnim
brojem lomova.
- Na najniim takama instalacije sistema grejanja predviene su slavinice za pranjenje,
a mrea se vodi u padu od 0.5% prema njima.
- Na najviim takama instalacije predvieni su automatski odzrani ventili ili runi
odzrani ventili.
- Nakon montae instalacije predvieno je ispitivanje hladnim vodenim pritiskom, ispiranje
i ienje.
- Cevi i pomoni materijal predvieni za ugradnju su od kvalitetnog materijala.
- Optim i tehnikim uslovima dati su zahtevi kojih se mora pridravati izvoa radova u
pogledu kvaliteta radova, kvalifikacije za izvoenje i slino.
- Odravanje i servisiranje instalacija vri se preko montane pokretne skele kojom se
odravaju i reflektori hale
- Zraei grejai su odmaknuti od svih pregrada i graevinskih elemenata na rastojanja
koje je propisao proizvoa opreme

Predvieno je da se osoblje koje e rukovati opremom i odravati je obui da te radnje obavlja

kvalitetno.

Odgovorni projektant:
 SPISAK PROPISA, NORMATIVA, STANDARDA I STRUNE
LITERATUREKORIENIH PRI IZRADI PROJEKTA

I PROPISI

1. Zakon o planiranju i izgradnji objekata (Slubeni glasnik RS broj 72/2009),

2. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Slubeni glasnik RS broj 105/2005),
3. Zakon o zatiti od poara (Slubeni glasnik SRS broj 37/1988, 53/1993, 67/1993 i 48/1994),
4. Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS broj 135/2004),
5. Pravilnici o optim merama i normativima zatite na radu na oruima za rad
6. Pravilnici o jugoslovenskim standardima za toplotnu tehniku u graevinarstvu,
7. Pravilnici o jugoslovenskim standardima za centralno grejanje,
8. Pravilnik o tehnikim normama za sisteme za ventilaciju i klimatizaciju,
9. Pravilnik o tehnikim normativima za projektovanje, graenje pogon i odravanje gasnih
kotlarnica.

II STANDARDI ZA OPREMU I MATERIJAL I PRORAUNE

SRPS U.J5.510 Toplotna tehnika u graevinarstvu. Metode prorauna koeficijenata

prolaza toplote u zgradama
SRPS U.J5.600 Toplotna tehnika u graevinarstvu. Tehniki uslovi za projektovanje i
graenje zgrada.
SRPS M.E6.201-203, 205 Postrojenja za centralno grejanje. Sigurnosnotehnika oprema
postrojenja za grejanje toplom vodom, sa temperaturom razvodne
vode do 110 C.
SRPS M.E6.204 Postrojenja za centralno grejanje. Sigurnosno tehnika oprema
postrojenja sa toplotnim generatorima sa temperaturom vode do 120
C. Zatvoreni termostatski osigurani ureaji za grejanje vodom, sa
statikom visinompreko 15 m.
SRPS M.E6.011 Postrojenja za centralno grejanje. Opti tehniki uslovi za montau
instalacija.
SRPS M.E6.012 Postrojenja za centralno grejanje. Ispitivanje grejnog sistema.
SRPS M.E6.040 Ureaji za grejanje i provetravanje. Radijatori, konvektori i slini aparati.
SRPS M.E6.070 Ureaji za grejanje. Toplotna snaga grejnih tela.
SRPS M.E6.071 Ureaji za grejanje. Proraunavanje toplotne snage grejnih tela za dvocevni
sistem grejanja.
SRPS M.E6.080 Ureaji za grejanje i provetravanje. Radijatori, konvektori i slini aparati.
Odreivanje toplotne snage.
SRPS M.E5.100 Razmenjivai toplote.
SRPS C.B4.081 Pocinkovani limovi.
SRPS C.B5.021 eline cevi bez ava sa propisanim mehanikim osobinama.
SRPS C.B5.221 eline cevi bez ava. Oblik i mere.
SRPS C.B5.225 Cevi od elika bez mehanikih osobina za cevni navoj. Oblik i mere
SRPS M.C5.022 Cevni zatvarai. Ventili. Opti zahtevi.
SRPS M.C5.023 Cevni zatvarai. Ventili od livenog gvoa.
SRPS ISO 7005-1 Metalne prirubnice Deo 1: eline prirubnice.
DIN 4701 Proraun toplotnih gubitaka.
VDI 2078 Proraun toplotnih dobitaka, 1977.

III LITERATURA

1. Bogner, M., Tehniki propisi o grejanju, hlaenju i klimatizaciji, SMEITS, Beograd, 2002.,
2. ivkovi, B., Staji, Z., Mali termotehniki prirunik, SMEITS, Beograd, 2003.,
3. Bogner, M., Projektovanje termotehnikih i procesnih sistema, 3. dopunjeno izdanje, ETA,
Beograd, 2007.,
4. Kozi, ., Vasiljevi, B., Bekavac, V., Prirunik za termodinamiku u jedinicama SI, 8. izdanje,
Mainski fakultet, Beograd, 2005.,
5. Todorovi, B., Projektovanje postrojenja za centralno grejanje, Mainski fakultet, Beograd 2005.,
6. Todorovi, B., Klimatizacija, SMEITS, Beograd 2005.,
7. Kuli, E., Principi projektovanja sistema grejanja, SMEITS, Beograd 1990.,
8. Zrni, S., Grejanje i klimatizacija, Nauna knjiga, Beograd 1975.,
9. Todorovi, B., Milinkovi, M., Razvod vazduha u sistemima klimatizacije, 2. izdanje, SMEITS,
Beograd 2004.,
10. Reknagel, prenger, ramek, eperkovi, Grejanje i klimatizacija 05/06, esto izmenjeno i
dopunjeno izdanje, Interklima, Vrnjaka Banja, 2004.,
11. Bogner, M. i dr., Termotehniar, tom 1 i 2, 3. proireno izdanje, Interklima, Vrnjaka Banja
SMEITS, Beograd, 2004.,
12. Rodoljub, V., Prirunik o uravnoteenju cevnih mrea u grejanju, ventilaciji i klimatizaciji, drugo
izdanje, SMEITS, Beograd, 2002.,
13. Bogner, M., Isailovi, M., Termotehnika i termoenergetska postrojenja, ETA, Beograd, 2006.,
14. RAISS, Grundlagen einer einheitlichen Kuhllaslberechnung, XIX kongres za
grejanje,provetravanje i klimatizaciju, Frankfurt 1969.
15. TODOROVI BRANISLAV, Actaal Cooling Loads from Solar Radiation through Windows of Air-
conditioned Rooms, Kongres, IIR-a, Lije. 1969.

Odgovorni projektant:
2.4 Prorauni
2.5 Predmer i predraun