Anda di halaman 1dari 483

Luis Mamford

TEHNI KA
I
CIVILIZACIJA
Sa engleskog preveli:
P r e d r a g N ovakov
i
D ia n a P r o d a n o v i -S t a n k i


MED!
TERRAN
PUBLISHING

Novi Sad
2009.
SADRAJ

Uvod 13
Ciljevi 19

I.
Kulturna priprema

1. Maine, pomagala i maina" 23


2. Manastir i sat 26
3. Prostor, razdaljina, pokret 31
4. Uticaj kapitalizma 36
5. Od bajke do injenice 41
6. Prepreka animizma 44
7. Put kroz magiju 49
8. Drutveno rasporeivanje 54
9. Mehaniki univerzum 58
10. Dunost da se stvaraju izumi 64
11. Praktina oekivanja 72

II.
Akteri mehanizacije

1. Profil tehnike 77
2. De re metallica 82
3. Rudarstvo i moderan kapitalizam 90
4. Primitivni graditelj 93
5. Od lova na divlja do lova na ljude 98
6. Ratovanje i izumi 105
7. Vojna masovna proizvodnja 109
8. Obuka i pogoranje 114
9. Mars i Venera 116
10. Potroaki poriv i produktivni elan 121
III.
Eotehnika faza

1. Tehniki sinkretizam 127


2. Tehnoloki kompleks 129
3. Novi izvori energije 132
4. Deblo, daska i remenjaa 138
5. Kroz staklo, nakratko 143
6. Staklo i ego 148
7. Primarni izumi 150
8. Slabost i snaga 161

IV.
Paleotehnika faza

1. Zadocnelo vodstvo Engleske 175


2. Novi varvarizam 177
3. Ugljeni kapitalizam 179
4. Parna maina 182
5. Krv i gvoe 187
6. Razaranje prirodne okoline 191
7. Degradacija radnika 196
8. Izgladnjivanje ivota 202
9. Doktrina napretka 210
10. Borba za opstanak 213
11. Klasa i nacija 215
12. Carstvo zbrke 219
13. Energija i vreme 224
14. Estetska kompenzacija 227
15. Mehaniki trijumfi 232
16. Paleotehniki prelaz 238
V.
Neotehnika faza

1. Poeci neotehnike 241


2. Znaaj nauke 244
3. Novi izvori energije 249
4. Zamena proletarijata 252
5. Neotehniki materijali 258
6. Energija i pokretljivost 263
7. Paradoks komunikacije 268
8. Novi trajni zapis 270
9. Svetlost i ivot 276
10. Uticaj biologije 280
11. Od razaranja do ouvanja 285
12. Planiranje populacije 290
13. Sadanji pseudomorf 293

VI.
Kompenzacije i preokretanja

1. Rezime drutvenih reakcija 299^


2. Mehanika rutina 300
3. Beskorisni materijalizam: suvina mo 305
4. Saradnja naspram ropstva 314
5. Direktni napad na maine 320
6. Romantiar i utilitarista 321
7. Kult prolosti 323
8. Povratak prirodi 331
9. Organski i mehaniki polariteti 335
10. Sport i ,,boginja-kuka 339
11. Kult smrti 344
12. Delimino amortizovanje 348
13. Otpor i prilagoavanje 353
VIL
Asiriiilacija maine

1. Nove kulturne vrednosti 357


2. Neutralnost poretka 362
3. Estetsko iskustvo maine 369
4. Fotografija kao sredstvo i simbol 374
5. Razvoj funkcionalizma 385
6. Pojednostavljivanje prirodnog okruenja 397
7. Objektivna linost 400

VIII.
Orijentacija

1. Razlaganje maine" 405


2. Ka organskoj ideologiji 409
3. Elementi drutvene energetike 418
4. Poveati konverziju! 425
5. Ekonomisati proizvodnju! 428
6. Normalizovati potronju! 436
7. Osnovni komunizam 446
8. Socijalizujte stvaralatvo! 453
9. Rad za automat i amatera 457
10. Politika kontrola 463
11. Umanjivanje maine 470
12. Ka dinamikoj ravnotei 475
13. Rezime i perspektive 480

Izumi

1. Uvod 483
2. Lista izuma 484

Bibliografija 495
Indeks 515
IL U S T R A C IJE

I PR ET E E BR Z IN E 65
II PER SP EK TIV E 67
III PLES SM RTI 101
IV RU D A RSTV O , M U N IC IJA I RAT 103
V T E H N IK A D RV ETA 164
VI E O T E H N I K O O K R U EN JE 166
V II RANA M A N U F A K T U R A 205
V III PA LE O T E H N I K I PR O IZV O D I 207
IX PA LE O T E H N I K I T R IJU M FI 272
X N E O T E H N I K I A U T O M A T IZ A M 307
XI O BLIC I A V IO N A 309
XII PRIRO D A I M A IN A 376
X III E ST E T SK A A SIM ILA C IJA 378
X IV M O D E R N A M A IN SK A U M E T N O ST 414
XV NOVA PR IR O D N A O K O LIN A 416
Uvod

Tehnika i civilizacija je prvi put objavljena 1934. godine. Mada


su naunici u to vreme esto karakterisali tadanji period kao
doba maina", oni su jo uvek njegov poetak traili u osam nae
stom veku; naime, A. D. Tojnbi, roak sadanjeg istoriara, tokom
osamdesetih godina upotrebio je termin industrijska revolucija"
za tehnike inovacije koje su se tada desile. I dok su antropolozi
i arheolozi posveivali dunu panju tehnikoj opremi primitiv
nih naroda, ponekad preuveliavajui formativni uinak orua,
iri uticaj tehnike na ljudske kulture jedva da je dodirnut: ono
korisno i praktino jo uvek je stajalo izvan domena onog dobrog,
istinitog i lepog.
Tehnika i civilizacija je prekinula ovo tradicionalno zanemari
vanje tehnologije: ona je ne samo po prvi put rekapitulirala teh
niku istoriju prolih hiljadu godina zapadne civilizacije, ve i ot
krila stalnu m euigru izmeu drutvenog miljea - monasticizma,
kapitalizma, nauke, igre, luksuza, rata - i specifinijih dostignua
izumitelja, industrijalaca i graditelja. Dok je Karl Marks pogreno
pretpostavio da su se tehnike snage (sistem proizvodnje) razvile
automatski i odredile karakter svih drugih institucija, ova nova
analiza je pokazala da je taj odnos reciproan i mnogostruk: de-
tetova igraka mogla je dovesti do novog izuma poput filma ili je
drevni san o trenutnoj komunikaciji na daljinu m ogao podstai
Morzea da izume elektrini telegraf.
Tema ove knjige je prvi put naznaena u eseju nazvanom D ra
m a maina", objavljenom u asopisu Skribner u avgustu 1930. go
dine. U tom eseju sam rekao: .* ~ )
14 Tehnika i civilizacija

Ako elimo da steknemo jasan pojam o maini, moramo razmiljati


kako o njenom psiholokom, tako i praktinom poreklu; isto tako, mo
ramo proceniti njene estetske i etike rezultate. Ceo vek smo izolovali
tehnike trijumfe maine, klanjali smo se pred radom izumitelja i nau
nika, naizmenino smo uzdizali te nove sprave zbog njihovog prakti
nog uspeha i prezirali ih zbog uskoe njihovih dostignua. .
Kada se, meutim, ta tema proui iznova, mnoge od tih pretpostavki
se dovedu u pitanje. Tada ustanovimo da u mainama postoje ljudske
vrednosti koje nismo pretpostavljali da postoje; takoe nalazimo da
postoje traenje, gubitak, ouvanje energije koje je obian ekonomi
sta elegantno prikrivao. Ogromne materijalne promene koje je maina
uvela u nae fiziko okruenje moda su dugorono manje vane nego
njeni duhovni doprinosi naoj kulturi."

Intuicija koja je pokrenula to novo prouavanje imala je korene


u mom linom iskustvu. U dvanaestoj godini sastavio sam svoj
prvi radio-prijemnik, a ubrzo sam pisao kratke lanke za popular
ne tehnike asopise koji su opisivali usavravanja moje aparatu
re. Taj interes me je naveo da se upiem u srednju kolu Stajvesant,
gde sam stekao osnove solidnog tehnikog i naunog obrazovanja,
a posebno se upoznao sa osnovnim alatima i mehanikim proce
sima u stolarstvu, kovanju, obradi drveta i metala, kao i livenju.
Nekoliko godina kasnije, radio sam kao pomaga u laboratoriji za
testiranje cementa u Birou za standarde SAD, tada u Pitsburgu, pa
sam uronio u to klasino paleotehniko okruenje.
Moja D ram a m aina" podstakla je profesora R. M. Makajvera
da me pozove da odrim opiran kurs o Dobu m aina" na Uni
verzitetu Kolumbija: koliko znam, do tada prvi kurs te vrste koji
je bilo gde ponuen a koji se bavio kulturnim, ali i ekonomskim i
praktinim vidovima tehnologije. Pripremni rad za taj kurs stvo
rio je ne samo neophodne materijale, ve i podsticaj za pisanje
ove knjige, a 1932. godine sam zaokruio svoja ranija prouavanja
velikom turnejom po evropskim tehnikim muzejima i bibliote
kama, posebno onim u Beu, Minhenu, Parizu i Londonu. Kao
rezultat toga, i bibliografija Tehnike i civilizacije i spisak izuma od
desetog veka taniji su od svega to je tada bilo dostupno, a i danas
su jo uvek korisni.
Uvod 15

Filozofija i metod u osnovi Tehnike i civilizacije namerno su


doveli u pitanje mnoge tekue konvencije naune tradicije, poseb
no stereotipnih procedura koje su spreavale istraivaa da pra
vilno izui vie od sam o m alog izolovanog segmenta svoje teme i
da proceni drutvene i kulurne nusproizvode tehnikog razvoja.
Prikazujui tehniki razvoj u okviru optije drutvene ekologije
izbegao sam aktuelnu predrasudu da se on predstavi kao dom i
nantan i najvaniji faktor, kao to se to danas jo ini kada se na
period naivno karakterie kao mlazno doba, atomsko doba, doba
raketa ili svemirsko doba. injenica da taj izazov starim nainima
miljenja jo nije ire prihvaen m oda predstavlja najbolji razlog
za objavljivanje ovog novog izdanja u neizmenjenom prvobitnom
obliku.
Ne izvinjavam se zbog toga to se ne bavim tehnikim razvo
jem u poslednjih trideset godina: ak i specijalizovani struni
istoriari jo uvek se uzdravaju od tog izuzetnog zadatka. Iz jed
nog drugog razloga nisam uinio napor da ispravim originalni
tekst da bih ga uskladio sa kasnijim znanjem i mojim sopstvenim
dubljim uvidom. Umesto toga, revizije i dodatke sam izneo u nizu
eseja i poglavlja, od kojih su neki objavljeni u asopisu Tehnolo
gija i kultura, neki u Prilozima Amerikog filozofskog drutva, a
neki u mojim knjigama Umetnost'i tehnika (1952), U ime razuma
(1954) i Transformacije oveka (1956). Ako mi srea bude naklo
njena, nameravam da ta nova tumaenja iznesem i u jo jednoj
knjizi - Mitu o maini. U tom delu prouiu odreene negativne
vidove aktuelne tehnike koji se uoavaju ve u drevnim kultura
m a i proiriti poglavlje o orijentaciji, da bih sagledao kolosalna
tehnika dostignua poslednje generacije, kao i isto tako kolosal
ne opasnosti koje su ona unela u nau egzistenciju.
Tehnika i civilizacija je uvela promenu stava meu naunicima,
kako prema istoriji tehnike kao elementa u ljudskoj kulturi tako,
u manjoj meri, i prema procenjivanju njenih drutvenih i kultur
nih rezultata, a m oda je i pom ogla da se stvori taj novi interes ili
barem da se stvori publika koja je takve knjige omoguila. Osim
knjiga Die Technik als Kulturmacht Ulriha Venta (1906) i Ljudi i
maine Stjuarta ejsa (1929), sva optija del o tehnici, kao to su
16 Tehnika i civilizacija

Mehanizacija preuzima komandu Zigfrida Gidiona i ovek stva


ralac R. D. Forbsa, pojavila su se nakon nje. Iz istog razloga, Isto-
rija nauke i tehnologije u esnaestom i sedamnaestom veku A. Vul-
fa odsutna je iz moje bibliografije. U vreme kada sam pisao ovu
knjigu nije bila dostupna nijedna sveobuhvatna istorija tehnike.
Sreom, tu prazninu je sada popunila petotomna Istorija tehnolo
gije objavljena tokom pedesetih godina (Oksford juniversiti prs)
i saetija jednotom na istorija, zasnovana na tom veem delu, koju
su priredili T. K. Deri i T. I. Vilijams (Oksford, 1961).
Poto glavni tekst nisam menjao, nisam pokuavao ni da osa-
vremenim bibliografiju i u nju ukljuim doprinose mnogih novih
pregalaca u ovom polju, a posebno zapaena del takvih francu
skih naunika poput ora Fridmana, ana Furatijea, Roea Ke-
joa, Pjera Frankastela, Betrana ila i aka Elila - del koja napred
pomeraju tradiciju ranije grupe nemakih naunika, ukljuujui
Karla Bihera, Vernera Zombarta, Maksa Vebera, pa ak i Osval-
da penglera. Kad bi bili potrebni dodatni dokazi za poveano
interesovanje za odnos tehnike prema naoj kulturi kao celini,
dovoljno je pomenuti sam o pojavu novog asopisa 1959. godi
ne - Tehnologije i kulture, organa amerikog Drutva za istoriju
tehnologije i sjajnu italijansku reviju ivita dele makine (Civita
delle Macchine).
Pre nekoliko godina, profesor Derald Holton, kao urednik
Dedala, pozvao me je da priredim prikaz Tehnike i civilizacije sa
gledane etvrt veka nakon objavljivanja. Otra - u stvari zlurado
preotra - analiza svoje sopstvene studije koju sam tada sainio,
objavljena u Dedalu (br. 3,1959), oslobaa me potrebe da se ovde
pozabavim njenim slabim stranama i nedostacima, a nekoj drugoj
ruci moram ostaviti zadatak da proceni njene pozitivne osobine.
Prolazei jo jednom kroz tekst, da bih proverio svoje spoznaje i
produio mu ivot i uticaj i u vidu izdanja u mekom povezu, za
prepastili su me, priznajem sasvim neskromno, njegov intuitivni
uvid i sveina opaanja. Oni su mi esto dozvoljavali da izvuem
zdrave zakljuke iz nedovoljnih podataka i da otkrijem znaajne
korelacije izmeu oblasti koje su do tada bile striktno izolovane.
Uvod 17

M ada su savremeni prikazivai tano okarakterisali Tehniku


i civilizaciju kao delo koje obeava, ja sada estitam sebi upra
vo na injenici da sam, ak i tada, pre divljakih demoralizacija
i iracionalnih projekcija koje su pratile obuzdavanje nuklearne
energije koja je pretila svetu, skrenuo panju na regresivne vido
ve mnogih naih tehnikih usavravanja koji su najvie obeavali:
predvideo sam zlokobnu povezanost, kako sam to kasnije izrazio,
izmeu automata" i ,,ida. italac koji je, pre jedne generacije,
shvatio drugu polovinu moje knjige, nee biti nepripremljen za
mona nauna i tehnika dostignua, niti za perverzije i parano
idne prisile koje su se desile od tada. Dakle, m ada u ovom pregle
du nedostaje tehnika istorija poslednjih trideset godina, osnovni
uvid, neophodan za tumaenje tih dogaaja i njihovih posledica,
u stvari, proima elu knjigu. Odatle potie m oja spremnost da
odobrim ovaj nepreraeni tekst: Nihil obstatl

Luis Mamford

Aminia, Njujork
Prolee 1963.

CORRIGENDA

Osim nekoliko previda, nastalih pre zbog nepanje nego zbog ne


znanja, uoio sam nekoliko greaka koje zahtevaju korenitu doradu u
svetlu znanja dostupnog kada je knjiga napisana. Najozbiljnije greke
su one koje Leonardovu letelicu na ljudski pogon nazivaju avionom,
koje eliji selena pripisuju funkciju za koju se ona vie nije koristi
la, koje pogreno datiraju Koltropov izum aerodinamine lokomotive
(treba da bude oko 1865), koje pripisuju bakarne rudnike Minesoti
(gvoe) umesto Koloradu, i koje navode Vestinghaus, a ne Vestern
Elektrik, kao sedite eksperimenata Eltona Mejoa.
Ciljevi

Tokom proteklih hiljadu godina, materijalnu osnovu i oblike


kulture zapadne civilizacije duboko je oblikovao razvoj maine.
Kako se to desilo? Gde se desilo? Koji su glavni motivi podstakli
tu korenitu transformaciju okruenja i naina ivota: koje su se
posledice mogle predvideti, kakva su bila sredstva i metode, kakve
su se neoekivane vrednosti pojavile tokom tog procesa? To su
neka od pitanja na koja ova studija pokuava da odgovori.
Mada su ljudi na period esto zvali doba maine'*, vrlo malo
njih je sagledalo razvoj moderne tehnike ili imalo bilo kakav jasan
pojam o njenom poreklu. Istoriari koji piu popularnu istoriju
veliku transformaciju obino lociraju u modernu industriju u vre-
me kad se smatra da je Vat izumeo parnu mainu, a u konvenci
onalnom udbeniku ekonomije primena automatskih maina za
predenje i tkanje esto se smatra isto tako kritinom prekretni
com. Ali injenica je da su se maine u zapadnoj Evropi razvijale
postojano barem sedam vekova pre nego to su se desile drama
tine promene koje su pratile industrijsku revoluciju". Ljudi su
postali mehanizovani pre nego to su usavrili sloene maine da
bi izrazili svoj novi zaokret i interes, a elja za organizacijom prvo
se pojavila u manastiru i vojsci i knjigovodstvenoj kancelariji,
pre nego to je konano nala izraz u fabrici. Iza svih tih velikih
materijalnih izuma prolog jednog i po veka ne stoji samo dug
unutranji razvoj tehnike - postojala je i promena uma. Pre nego
to su se novi industrijski procesi u veoj meri ustalili, bila je ne
ophodna preorijentacija elja, navika, ideja i ciljeva.
Da bi se razumela dominantna uloga koju je tehnika imala u
modernoj civilizaciji mora se detaljno istraiti preliminarni peri-
20 Tehnika i civilizacija

od ideoloke i drutvene pripreme. Ne samo da se mora objasni


ti prisustvo novih mehanikih instrumenata: mora se objasniti i
kultura koja je bila u stanju da ih koristi i tako mnogo profitira
od njih. Dakle: mehanizacija i rasporeivanje nisu nove pojave u
istoriji - nova je injenica da su te funkcije projektovane i oliene
u organizovanim oblicima koji dominiraju svakim vidom naeg
postojanja. Druge civilizacije su dostigle visok nivo tehnike os
posobljenosti oito bez dubokog uticaja metoda i ciljeva tehnike.
Svi kritini instrumenti moderne tehnologije - asovnik, tam
parska presa, vodenica, magnetni kompas, razboj, strug, barut,
hartija, da ne pominjemo oblasti matematike, hernije i mehanike
- postojali su u drugim kulturama. Kinezi, Arapi, Grci su znatno
pre severnih Evropljana uinili veinu prvih koraka ka maini. I
mada su veliki graditeljski radovi Kriana, Egipana i Rimljana
uglavnom izvoeni empirijski, ti narodi su oito ovladali znatnim
tehnikim vetinama. Imali su maine, ali nisu razvili mainu".
Narodima zapadne Evrope ostalo je da razviju fizike nauke i eg
zaktna umea do take koju nije dostigla nijedna druga kultura, te
da prilagode ceo nain ivota ritmu i kapacitetu maine. Kako se
to desilo? Kako je, u stvari, maina bila u stanju da opseda evrop
sko drutvo dok se to drutvo nije, kroz unutranje prilagoava-
nje, predalo maini?
Jednostavno, ono to se obino naziva industrijska revolucija,
niz industrijskih promena koje su zapoele u osamnaestom veku,
bila je transformacija koja se desila tokom mnogo dueg pohoda.
Maina je zauzela nau civilizaciju u tri uzastopna talasa. Prvi
talas, koji je pokrenut oko desetog veka, skupio je snagu i pod-
sticaj dok su druge institucije u civilizaciji slabile i rastakale se:
taj rani trijumf maine bio je pokuaj da se dostigne red i mo
isto spoljanjim sredstvima, a za njen uspeh delimino je zaslu
na injenica da je maina zaobila mnoga stvarna pitanja ivota
i okrenula se od bitnih moralnih i drutvenih tekoa sa kojima
se nije ni suoila niti ih reila. Drugi talas se uskomeao u osa
mnaestom veku nakon dugog postojanog pokreta tokom srednjeg
veka, uz napredak u rudarstvu i obradi gvoa: prihvatajui sve
ideoloke premise prethodnog truda da se stvori maina uenici
Ciljevi 21

Vata i Arkrajta teili su da ih univerzalizuju i iskoriste njihove


praktine posledice. Tokom tog truda, razni moralni i drutve
ni i politiki problemi, koji su ostavljeni po strani samo zbog ra
zvoja maine, sada su se vratili sa udvostruenom aktuelnou:
sama efikasnost maine drastino je bila naruena neuspehom da
se u drutvu ostvari niz skladnih i integrisanih ciljeva. Spoljana
preraspodela i unutranji otpor i dezintegracija ile su ruku pod
ruku: oni sreni lanovi drutva koji su bili u potpunom skladu sa
mainom dostigli su to stanje samo zatvarajui razne vane ave
nije ivota. Konano, u svom dobu poinjemo da zapaamo nabu-
brele energije treeg talasa: iza tog talasa, i u tehnici i u civilizaciji,
stoje sile koje su potisnute ili osujeene ranijim razvojem maine,
sile koje se sada iskazuju u svakom delu aktivnosti i koje tee ka
novoj sintezi u misli i obnovljenoj sinergiji u akciji. Kao rezultat
tog treeg pokreta, maina prestaje da bude zamena za Boga ili
ureeno drutvo; umesto da se njen uspeh meri mehanizacijom
ivota, njena vrednost postaje sve vie i vie merljiva po njenom
pristupu organskom i ivom. Posustali talasi prve dve faze maine
pomalo umanjuju snagu treeg talasa: ali slika ostaje tana u meri
u kojoj naznaava da talas koji nas sada nosi napred kree u prav
cu suprotnom od pravaca tih talasa iz prolosti.
Do sada, jasno je, nastao je novi svet, ali on postoji samo u delo-
vima. Novi oblici ivota su dugo nastajali, ali su do sada bili i po-
deljeni i nefokusirani: umesto toga, nai ogromni dobici u energiji
i proizvodnji dobara su se delimino iskazivali gubitkom oblika
i osiromaenjem ivota. ta je ograniilo blagotvornost maine?
Koji uslovi usmeravaju mainu ka potpunijoj iskorienosti i ve
em postignuu? Ova studija trai odgovor i na ta pitanja. Tehni
ka i civilizacija kao celina jesu rezultat ljudskih izbora i sposob
nosti i tenji, namernih i nesvesnih, esto iracionalnih, mada oni
prividno deluju najobjektivniji i najnauniji: ali ak i kada ih je
nemogue kontrolisati oni nisu spoljanji. Izbor u drutvu sastoji
se od malih poteza i odluka od jednog trenutka do drugog, kao
i od bunih dramatinih borbi, a onaj ko ne vidi izbor u razvoju
maine prosto izneverava svoju sposobnost da uoi kumulativ
ne efekte pre nego to se oni tako tesno poveu da deluju potpu-
22 Tehnika i civilizacija

no spoljanje i bezlino. Bez obzira na to u kojoj se meri tehnika


oslanja na objektivne naune postupke, ona ne ini nezavisan si
stem poput univerzuma: ona postoji kao element ljudske kultu
re i oznaava dobro ili loe, dok drutvene grupe koje je koriste
pruaju dobro ili loe. Sama maina ne iznosi zahteve i ne daje
nikakva obeanja: ljudski duh iznosi zahteve i odrava obeanja.
Da bi ponovo osvojio mainu i podredio je ciljevima ljudi, ovek
je prvo mora shvatiti i asimilovati. Do sada, prigrlili smo mainu
a da je nismo potpuno razumeli ili, poput slabijih romantika, od
bacili smo mainu a da prvo nismo sagledali koliko je moemo
smisleno asimilovati.
Meutim, sama maina predstavlja proizvod ljudske genijalno
sti i truda: stoga razumevanje maine nije samo prvi korak ka pre
orijentaciji nae civilizacije - to je takoe i nain za razumevanje
drutva i za razumevanje nas samih. Svet tehnike nije izolovan i
samodovoljan: on reaguje na sile i impulse koji dolaze iz prividno
dalekih delova okruenja. Ta injenica doprinosi tome da razvoj
koji se odvija unutar domena same tehnike od oko 1870. godi
ne mnogo obeava, jer je organsko postalo opet vidljivo unutar
mehanikog kompleksa: neki od naih najkarakteristinijih me
hanikih instrumenata - telefon, fonograf, pokretne slike - izrasli
su iz naeg interesa za ljudski glas i ljudsko oko i iz naeg znanja
0 njihovoj fiziologiji i anatomiji. Mogu li se, moda, detektovati
karakteristine odlike tog poretka koji se javlja - njegov model,
njegovi nivoi, njegov ugao polarizacije, njegova boja? Moe li se,
tokom procesa kristalizacije, ukloniti mutan talog koji ostaje iza
ranijih oblika tehnologije? Mogu li se razluiti i definisati speci
fine odlike tehnike usmerene na sluenje ivotu: odlike koje je
razlikuju moralno, drutveno, politiki, estetski od grubljih obli
ka koji su joj prethodili? Hajde da pokuamo. Studija o usponu
1 razvoju moderne tehnike predstavlja osnovu za razumevanje i
ojaavanje tog savremenog prevrednovanja, a to prevrednovanje
maine moda je sledei korak u ovladavanju mainom.
Kulturna priprema

1. Maine, pomagala i maina"

Tokom prolog veka automatska ili poluautomatska maina po


ela je da zauzima znaajno mesto u naem svakodnevnom ivo
tu, i obino smo samom tom fizikom instrumentu pripisivali ceo
kompleks navika i metoda koji su ga stvorili i pratili. Skoro svaka
rasprava o tehnologiji od Marksa naovamo obino je prenaglaa
vala ulogu koju su imali pokretljiviji i aktivniji delovi nae indu
strijske opreme, a umanjivala druge, isto tako kljune elemente u
naem tehnikom nasleu.
ta je maina? Ako se izuzmu proste maine klasine mehani
ke, kosa ravan, kotur i tako dalje, to pitanje ostaje nerazjanjeno.
Mnogi pisci koji su raspravljali o dobu maine tretirali su mainu
kao veoma skoru pojavu, kao da je tehnologija upotrebljavana za
rukotvorine koristila samo alate za transformisanje okoline. Te
postavke su bez osnove. Barem tokom poslednje tri hiljade godi
na maine su bile sutinski deo naeg starijeg tehnikog naslea.
Reloova definicija maine postala je klasina: Maina je kombi
nacija otpornih tela povezanih tako da se pomou njih mehani
ke sile prirode mogu iskoristiti za obavljanje posla uz odreene
specifine pokrete"; ali ona nam ne razjanjava ba mnogo. Ona
je stekla takvo mesto samo zbog autorovog znaaja kao prvog ve
likog morfologa maina, jer izostavlja veliku klasu maina koje
pokree ovek.
24 Tehnika i civilizacija

Maine su se razvile od sloenih neorganskih agensa za pretva


ranje energije, za obavljanje posla, za poveavanje mehanikih ili
ulnih kapaciteta ljudskog tela ili za svoenje ivotnih procesa na
merljivi poredak i pravilnost. Automat je poslednji korak u pro
cesu koji je poeo korienjem ovog ili onog del ljudskog tela
kao orua. U pozadini razvoja alata i maina nalazi se pokuaj da
se okolina modifikuje na takav nain da se ojaa i podri ljudski
organizam: cilj je da se proire moi organizma koji nema drugo
oruje ili da se izvan tela stvori niz uslova koji su povoljniji za odr
avanje njegove ravnotee i za obezbeivanje njegovog opstanka.
Umesto fiziolokog prilagoavanja na hladnou, poput krzna ili
navike zimskog sna, dolazi do prilagoavanja okoline, poput onog
koji je omoguila upotreba odee i izgradnja zaklona.
Sutinska razlika izmeu maine i alatke lei u stepenu u kojem
su one u svom dejstvu nezavisne od vetine i motivacione sna
ge izvoaa: alatka podrazumeva runi rad, maina automatsku
aktivnost. Stepen sloenosti nije vaan: naime, koristei alatku,
ljudska ruka i oko izvode sloene aktivnosti koje su po funkciji
jednake razvijenoj maini; s druge strane, postoje visokoefikasne
maine, poput pneumatskog ekia, koje obavljaju veoma jedno
stavne zadatke uz pomo relativno jednostavnog mehanizma. Ra
zlika izmeu alatki i maina prvenstveno lei u stepenu automa
tizacije koji se postie: vet korisnik alata postaje sve precizniji i
vie automatizovan, ukratko reeno sve vie mehanizovan, dok se
njegovi prvobitno voljni pokreti svode na reflekse, a s druge stra
ne, ak i kod najpotpunije automatizovane maine, svesno uee
ljudskog agensa mora negde da se umea, na poetku ili na kraju
procesa, prvo zbog poetne zamisli, a na kraju zbog sposobnosti
da prevazie nedostatke i obavi popravke.
tavie, izmeu alatke i maine stoji jo jedna klasa predmeta,
maina-alatka: ovde, kao kod struga ili builice, postoji preciznost
najbolje maine povezana sa vetom izvedbom radnika. Kada se
tom mehanikom kompleksu doda spoljanji izvor energije po
staje jo tee utvrditi liniju podele. Uopteno govorei, maina na
glaava specijalizaciju funkcije, dok alatka oznaava fleksibilnost:
mainski rende obavlja samo jednu operaciju, dok se no moe
Kulturna priprema 25

koristiti da glaa drvo, da ga rezbari, presee ili da se otvori brava


ili zavrne zavrtan;. Dakle, automatska maina predstavlja veoma
speci; alizovanu vrstu prilagoavanja; ona podrazumeva prisustvo
spoljanjeg izvora energije, vie ili manje sloen meuodnos de-
lova i ogranienu vrstu aktivnosti. Maina je od poetka bila neka
vrsta nieg organizma, osmiljenog da izvodi jedan niz funkcija.
Uz te dinamike elemente u tehnologiji, postoji jo jedan niz,
vie statian po prirodi, ali isto tako vaan po funkciji. Dok je ra
zvoj maina najoitija tehnika injenica prolih hiljadu godina,
maina, u obliku svrdla za paljenje vatre ili grnarskog toka, po
stoji barem od neolitskih vremena. Tokom starijeg perioda, neka
od najefikasnijih prilagoavanja okruenju nisu nastala zbog izu
ma maina, ve zbog isto tako zadivljujuih izumljivanja pomaga
la, naprave ili graevina. Korpa i lonac ilustruju ono prvo, korito
za bojenje i pe za opeke drugo, a rezervoari i akvadukti i putevi
i zgrade pripadaju treoj klasi. Moderni period nam je konano
dao pomagala koja zavise od energije, poput eleznikih ina ili
dalekovoda za prenos struje, koja deluju samo uz pomo maina
koje stvaraju energiju. Dok alatke i maine transformiu okrue
nje menjajui oblik i lokaciju objekata, pomagala i aparature se
koriste da uvedu isto tako neophodne hemijske transformacije.
tavljenje, kuvanje, destilovanje, bojenje su u ovekovom tehni
kom razvoju isto toliko vani kao kovanje ili tkanje. Ali veina tih
procesa zadrala je tradicionalan oblik do sredine devetnaestog
veka, a samo od tada na njih je u veoj meri uticao isti onaj niz
naunih snaga i ljudskih interesa koji je razvio modernu pogon
sku mainu.
U nizu objekata od pomagala do naprava postoji onaj isti od
nos izmeu radnika i procesa koji se zapaa u nizu od alatki do
automatskih maina: razlike u stepenu specijalizacije, stepenu be-
zlinosti. Ali poto se panja ljudi najlake usmerava na bunije i
aktivnije delove okruenja, uloga pomagala i naprava zanemaruje
se u veini rasprava o maini ili se, to je gotovo isto toliko loe, ti
tehniki instrumenti svi neprimereno svrstavaju u maine. Treba
se setiti da su i jedni i drugi imali ogromnu ulogu u razvoju mo
dernog okruenja; i ta dva sredstva prilagoavanja ne mogu se
26 Tehnika i civilizacija

razdvojiti ni u jednoj istorijskoj etapi. Svaki tehnoloki kompleks


obuhvata i jedno i drugo: pa ni moderni kompleks nije izuzetak.
Kada koristim re maina, od sada u ukazivati na posebne
objekte poput tamparske prese ili razboja. Kada koristim termin
,,maina koristiu ga da koncizno oznaim ceo tehnoloki kom
pleks. On e obuhvatiti znanja i vetine i umea koja se povezuju
sa industrijom ili se odnose na nove tehnike, a podrazumevae
razne oblike alata, instrumenata, aparatura i pomagala, kao i pra
ve maine.

2 . M anastiri sat
Od ega se maina prvobitno oblikovala u modernoj civilizaci
ji? Oito je postojalo vie od jedne take porekla. Naa mehanika
civilizacija predstavlja sjedinjavanje brojnih navika, ideja i naina
ivota, kao i tehnikih instrumenata, a neki od njih su, u poet
ku, direktno suprotstavljeni civilizaciji ije su stvaranje pomogli.
Ali novi poredak se prvo osetio u optoj slici sveta: tokom prvih
sedam vekova postojanja maine kategorije vremena i prostora
prole su kroz izuzetnu promenu, a nijedan vid ivota nije ostao
nedodirnut tom transformacijom. Primena kvantitativnih metoda
miljenja na prouavanje prirode prvi put se pojavila u redovnom
merenju vremena, a novi mehaniki koncept vremena delimino
se razvio iz manastirskog naina ivota. Alfred Vajthed je naglasio
znaaj sholastikog verovanja u univerzum koji je uredio Bog kao
jednog od temelja moderne fizike: ali iza tog verovanja stajalo je
prisustvo reda u samim crkvenim institucijama.
Tehnika drevnog sveta se jo prenosila iz Konstantinopolja i
Bagdada na Siciliju i Kordobu: odatle potie rano predvodnitvo
Salerna kada se radi o naunom i medicinskom napretku srednjeg
veka. Meutim, u manastirima na zapadu se prvo pojavila elja za
redom i moi, uz onu koju izraava vojna dominacija nad slabijim
ljudima nakon duge neizvesnosti i krvavog haosa koji je pratio
slom Rimskog carstva. Unutar manastirskih zidova nalazilo se
svetilite: vladavinom reda proterani su iznenaenje i sumnja i hir
Kulturna priprema 27

i nepravilnost. Nasuprot nepredvidljivim promenama i pulsiranju


svetovnog ivota postavljena je gvozdena disciplina pravila. Bene-
dikt je dodao sedmi period za molitvu tokom dana, a u sedmom
veku bulom pape Sabijana odreeno je da manastirska zvona zvo
ne sedam puta tokom dvadeset etiri sata. Te naznake tokom dana
bile su poznate kao kanonski sati i javila se potreba da se oni na
neki nain mere da bi se redovno ponavljali.
Po legendi, koja se danas porie, prvi moderni mehaniki sat,
koji su pokretali tegovi koji su se sputali, izmislio je monah po
imenu Gerbert koji je kasnije postao papa Silvester II, krajem
desetog veka. Taj sat je verovatno bio samo vodeni sat, jedan od
onih naslea iz drevnog sveta koje je direktno preostalo iz rim
skih dana, poput samog vodenog toka, ili se opet vratilo na zapad
preko Arapa. Ali legenda, kao to se esto deava, tana je, ako ne
zbog injenica, onda zbog implikacija. Manastir je bio prvo se-
dite regulisanog ivota i bilo je gotovo neizbeno da takav ivot
stvori instrument za oznaavanje sati u intervalima ili za podse-
anje zvonara da je vreme da pokrene zvona. Ako se mehani
ki sat nije pojavio dok gradovi u trinaestom veku nisu poeli da
zahtevaju regulisan ivot, navika za samim redom i pouzdanim
regulisanjem vremenskih perioda postala je gotovo druga priroda
u manastiru. Kulton se slae sa Zombartom da se benediktinci,
veliki radni sveteniki red, moda mogu smatrati prvobitnim
osnivaima modernog kapitalizma: njihova uprava je zaista bila
usmerena na rad i njihovi veliki graevinski poduhvati su ak
mogli liiti ratnu tehniku del njenog sjaja. Dakle, autori ne izvru
injenice kada ukazuju na to da su manastiri - u jednom periodu
bilo je 40.000 manastira pod benediktinskom upravom - pomo
gli da poduhvati ljudi steknu redovan kolektivni otkucaj i ritam
maine, jer sat nije samo sredstvo da se oznaavaju sati, ve i da se
usklade aktivnosti ljudi.
Da li su merenje vremena i navika da se vreme regulie obuzele
um ljudi zbog zajednike hrianske elje da se redovnim moli
tvama i posveenou obezbedi blagostanje dua u venosti: zbog
navike koju je kapitalistika civilizacija zatim iskoristila za dobar
cilj? Moda se mora prihvatiti ironija tog paradoksa. U svakom
28 Tehnika i civilizacija

sluaju, do trinaestog veka postoje jasni zapisi o mehanikim sa


tovima, a do 1370. godine Hajnrih fon Vik je u Parizu napravio
dobro osmiljen moderan" sat. U meuvremenu, pojavili su se
zvonici, a novi satovi, ako do etrnaestog veka nisu imali cifarnik
i kazaljku koja je kretanje vremena pretvarala u pokret u prostoru,
barem su zvonom oznaavali sate. Oblaci koji su mogli paralisati
sunani sat, smrzavanje koje je u zimskoj noi moglo zaustaviti
vodeni sat, vie nisu bile prepreke za oznaavanje vremena: leti ili
zimi, danju ili nou, ovek je bio svestan odmerenog zvona sata.
Taj instrument se ubrzo proirio izvan manastira, redovna zvo
njava zvona unela je novi red u ivot radnika i trgovca. Zvona sa
zvonika su gotovo definisala urbani ivot. Oznaavanje vremena
preraslo je u potovanje vremena i voenje rauna o vremenu i
tednju vremena. Dok se to deavalo, venost je postepeno presta
la da bude mera i fokus ljudskih aktivnosti.
Sat, a ne parna maina, predstavlja kljunu mainu modernog
industrijskog doba. Sat je i izuzetna injenica i tipian simbol ma
ine u svakoj fazi svog razvoja: ak ni danas nijedna druga ma
ina nije tako sveprisutna. Ovde, na samom poetku moderne
tehnike, proroanski se pojavila precizna automatska maina koja
se, nakon nekoliko vekova dodatnog truda, konano koristi kao
tehniki element u svakom delu industrijske aktivnosti. Pre sata
postojale su pogonske maine poput vodenice; a postojale su i ra
zne vrste automata da bi se zadivili posetioci u hramu ili da bi se
zadovoljila besposlena mata nekih muslimanskih kalifa: maine
ije se ilustracije mogu nai kod Herona i A1 Dazarija. Ali, poja
vila se nova vrsta pogonske maine u kojoj su izvor energije i njen
prenos bili takve prirode da su obezbedili jednak tok energije u
elom postrojenju i omoguili redovnu proizvodnju i standardi-
zovan proizvod. U svom odnosu prema odredivim kvantitetima
energije, standardizaciji, automatskoj aktivnosti i, konano, pre
ma sopstvenom posebnom proizvodu, tanom merenju vremena,
sat je bio prva maina u modernoj tehnici, i zadrao je primat u
svakom periodu: on oznaava savrenstvo ka kojem druge maine
tee. tavie, sat je posluio kao model za mnoge druge mehanike
naprave i za analizu pokreta koji prati savrenstvo sata; uz razne
Kulturna priprema 29

vrste prenosnika i prenosa koji su razraeni doprineo je uspehu


znatno drugaijih vrsta maina. Kovai su mogli iskovati hiljade
oklopa ili hiljade gvozdenih topova, kolari su mogli oblikovati hi
ljade velikih vodenih tokova ili grubih zupanika, bez potrebe
da izume bilo kakve posebne tipove pokreta osim onih koji su
osmiljeni u satu i bez potrebe za takvom preciznou merenja
i finoe izrade koja je konano stvorila hronometar u osamnae
stom veku.
Uz to, sat je primerak pogonske maine iji su proizvod" se
kunde i minuti: svojom osnovnom prirodom on je odvojio vreme
od ljudskih dogaaja i pomogao da se stvori uverenje o nezavi
snom svetu matematiki merljivih nizova: poseban svet nauke.
Svakodnevno ljudsko iskustvo prua relativno malu osnovu za to
uverenje: tokom ele godine dani su nejednake duine i ne samo
da se odnos izmeu dana i noi stalno menja, ve i kratko puto
vanje od istoka ka zapadu menja astronomsko vreme za odreeni
broj minuta. Samom ljudskom organizmu mehaniko vreme je jo
vie strano: ljudski ivot ima sopstvena pravila, poput udara puisa,
disanja plua, koji se menjaju iz sata u sat, u zavisnosti od raspolo
enja i aktivnosti, a u duem nizu dana vreme se ne meri kalenda
rom ve dogaajima koji ga ispunjavaju. Pastir meri od vremena
kada su se ovce ojagnjile, ratar meri po danu setve ili etve: ako
rast ima svoje sopstveno trajanje i pravila iza njega ne stoje pro
sto materija i pokret ve injenice o razvoju, ukratko - istorija. I
dok se mehaniko vreme prostire u nizu matematiki izolovanih
trenutaka, organsko vreme - ono to Bergson naziva trajanje - po
svom uinku je kumulativno. Mada matematiko vreme moe, u
izvesnom smislu, da se ubrza ili vrati unazad, poput kazaljki sata
ili prizora u pokretnim slikama, organsko vreme kree se samo
u jednom pravcu - kroz ciklus roenja, rasta, razvoja, opadanja i
smrti - a prolost, koja je ve mrtva, ostaje prisutna u budunosti
koja tek treba da se rodi.
Po Torndajku, uobiajena podela sata na ezdeset minuta i mi
nuta na ezdeset sekundi javila se oko 1345. godine: taj apstraktni
okvir podele vremena postao je sve vie i vie orijentir i za aktiv
nosti i za misli, a teei da u tom domenu dosegne tanost astro-
30 Tehnika i civilizacija

nomsko prouavanje neba usmerilo je panju na pravilne, neu


mitne pokrete nebeskih tela kroz svemir. Smatra se da je u ranom
esnaestom veku Peter Henlajn, mladi mehaniar iz Nirnberga,
stvorio satove sa mnogo tokica od malih delova gvoa i do
kraja tog veka u Engleskoj i Holandiji je uveden mali domai sat.
Kao i u sluaju automobila i aviona, bogatije klase su prve pri
hvatile novi mehanizam i popularizovale ga: delom zato to su
samo one mogle da ga priute, delom zato to je nova buroazija
prva otkrila, kako je to Frenklin kasnije rekao, da je vreme no
vac". Buroaski ideal bio je postati taan kao sat, pa je posedo-
vanje sata dugo predstavljalo jasan simbol uspeha. Sve bri ritam
civilizacije doveo je do zahteva za veom moi, a mo je, zauzvrat,
ubrzavala taj ritam.
Prema tome, ureen, taan ivot, koji se prvo oblikovao u ma
nastirima, nije priroen ljudskom rodu, mada se zapadni narodi
sada tako sutinski orijentiu po satu da je on postao druga pri
roda" i potuju ga kao prirodnu stvar. Mnoge istone civilizacije
su cvetale i pored labave veze s vremenom: Indusi su, u stvari, bili
tako nezainteresovani za vreme da im nedostaje ak i autentina
hronologija godina. Tek nedavno, usred industrijalizacije sovjet
ske Rusije, nastalo je drutvo koje je tamo pospeilo noenje sa
tova i propagiralo prednosti koje donosi tanost. Popularizacija
obeleavanja vremena, koja je usledila nakon proizvodnje jeftinog
standardizovanog sata, prvo u enevi a zatim u Americi sredinom
prolog veka, bila je kljuna za dobro osmiljen sistem transporta
i proizvodnje.
Oznaavanje vremena bilo je nekada specifian zadatak muzi
ke: ona je davala radni prizvuk pesmi u radionici ili zvuku doboa
u poveerje ili poju mornara dok vuku ue. Ali efekat mehanikog
sata je prodorniji i striktniji: on predsedava danom od asa kad se
ustaje do asa odmora. Kada se dan shvati kao apstraktni raspon
vremena, tokom zimske noi se ne mora ii u krevet s kokokama:
izmisle se fitilji, dimnjaci, lampe, plinsko svetio, elektrine lampe
da bi se iskoristili svi sati koji pripadaju danu. Kada se vreme ne
poima kao niz doivljaja, ve kao zbir sati, minuta i sekundi, javlja
se navika da se vreme sabira i tedi. Vreme je poprimilo odlike za
Kulturna priprema 31

tvorenog prostora: ono se moe podeliti, moe se popuniti, moe


se ak i produiti izumom sprava koje olakavaju ljudski rad.
Apstraktno vreme postalo je novi medijum egzistencije. Ono
regulie i same organske funkcije: ovek ne jede kada oseti glad
ve kada mu to signalizira sat, ovek ne spava kada je umoran,
ve kada to sat dozvoljava. Opta svest o vremenu pratila je iru
upotrebu satova: kada je vreme odvojeno od organskih nizova, re
nesansnim ljudima je bilo lake da mataju o oivljavanju klasine
prolosti ili da ponovo proivljavaju sjaj antike rimske civiliza
cije; kult istorije, koji se prvo pojavio u vezi sa svakodnevnim ci
klusima, konano se izdvojio kao posebna disciplina. U sedamna
estom veku su se pojavili novinarstvo i periodino spisateljstvo,
ak su i u odevanju, sledei primat Venecije kao modnog centra,
ljudi menjali stilove svake godine, a ne svake generacije.
Teko da se moe preceniti znaaj onoga to je mehanika efi
kasnost dobila uvoenjem koordinacije i preciznijeg odreivanja
dnevnih dogaaja: mada se taj porast ne moe meriti konjskim
snagama treba samo zamisliti da ga danas nema, pa bi se mogao
predvideti brzi raspad i konani slom celog drutva. Moderni in
dustrijski reim bi lake funkcionisao bez uglja i gvoa i pare
nego bez sata.

3 . Prostor, razdaljina, pokret


Dete i odrastao ovek, australijski primitivan ovek i Evroplja
nin, ovek iz srednjeg veka i savremenik, ne razlikuju se samo po
stepenu, ve i po vrsti svojih metoda u likovnom izraavanju."
Dagobert Fraj, ije sam rei upravo citirao, sainio je proniclji
vu studiju o razlici u konceptima prostora izmeu ranog srednjeg
veka i renesanse: on je obiljem specifinih detalja potkrepio stav
da ne postoje dve kulture koje konceptualno ive u istoj vrsti vre
mena i prostora. Prostor i vreme, poput samog jezika, predstavlja
ju umetniko delo i, poput jezika, doprinose uslovljavanju i usme-
ravanju praktinih aktivnosti. Znatno pre nego to je Kant objavio
da su vreme i prostor kategorije uma, znatno pre nego to su ma
32 Tehnika i civilizacija

tematiari otkrili da postoje drugaiji pojmljivi i racionalni oblici


prostora od onih koje je opisao Euklid, oveanstvo je uglavnom
delovalo na osnovu te premise. Poput Engleza u Francuskoj koji
je mislio da je bread pravi naziv za le pain,1 svaka kultura veruje
da svaka druga vrsta prostora i vremena predstavlja priblian ili
izmenjen pravi prostor i vreme u kojima ona ivi.
Tokom srednjeg veka prostorni odnosi obino su bili prikazi
vani kroz simbole i odreene vrednosti. Najvii objekat u gradu
bio je vrh crkvenog tornja koji je bio usmeren ka nebu i domini
rao svim manjim graevinama, kao to je crkva dominirala nada-
njima i strahovima ljudi. Prostor je bio proizvoljno podeljen da bi
prikazao sedam vrlina ili dvanaest apostola ili deset bojih zapo-
vesti ili trojstvo. Postavka srednjovekovnog prostora bi se raspala
bez stalnog simbolinog upuivanja na hrianske prie i mitove.
ak ni najracionalniji umovi nisu bili izuzetak: Roder Bejkon
priljeno je prouavao optiku, ali je, nakon to je opisao sedam
pokrivaa oka, dodao da je tim sredstvima Bog u naim telima
eleo da izrazi sliku sedam darova duha.
Veliina je oznaavala vanost: za srednjovekovnog umetnika
bilo je sasvim mogue da se ljudska bia potpuno razliitih velii
na predstave u istoj vidnoj ravni i na istom odstojanju od posma-
traa. Ta ista navika primenjuje se ne samo na prikazivanje stvar
nih objekata ve i na organizaciju zemaljskog prostora na mapi.
U srednjovekovnoj kartografiji voda i kopnene mase zemlje, ak i
kada su bile uglavnom poznate, mogle su se predstaviti kao neka
proizvoljna figura poput drveta, bez obzira na konkretne propor
cije koje je doiveo putnik i bez interesovanja za bilo ta osim za
alegorijske paralele.
Treba navesti jo jednu karakteristiku srednjovekovnog pro
stora: prostor i vreme formiraju dva relativno nezavisna sistema.
Prvo: srednjovekovni umetnik uvodio je druga vremena unutar
sopstvenog prostornog sveta, kao kada je projektovao dogaaje iz
Hristovog ivota unutar savremenog italijanskog grada, bez i naj
manjeg oseaja za to da je proteklo vreme neto promenilo, kao
to je oserova klasina legenda o Troilu i Kresidi ispriana poput

1 I engleska i francuska re znae hleb (prim. prev.).


Kulturna priprema 33

savremene prie. Kada srednjovekovni hroniar pominje kralja,


kao to to ini autor Uenjaka lutalica, ponekad je teko ustanoviti
da li govori o Cezaru ili Aleksandru Velikom ili sopstvenom mo
narhu: svaki od njih mu je jednako blizu. Zaista, re anahronizam
je besmislena kada se primenjuje u srednjovekovnoj umetnosti:
da li je neto izvan vremena ili vremenski netano moe se raza
znati tek kada se dogaaji poveu u koordinirani okvir vremena
i prostora. Isto tako, Botielijevo delo Tri uda sv. Zenobija prika
zuje tri razliita vremena u jednoj sceni.
Zbog tog razdvajanja vremena i prostora stvari su mogle da se
pojave i nestanu iznenada, bez objanjenja: sputanje broda ispod
horizonta nije trebalo objanjavati nita vie nego sputanje de
mona niz dimnjak. Nije bilo nikakve misterije o prolosti iz koje
su se pojavili, niti predvianja o budunosti ka kojoj su se kretali:
objekti su uplivavali u vidokrug i toriuli izvan njega isto tako tajan
stveno kao to ulazak i izlazak odraslih utie na raspoloenje male
dece, iji prvi grafiki radovi tako mnogo lie na organizaciju sve
ta srednjovekovnog umetnika. U tom simbolinom svetu prostora
i vremena sve je bilo ili misterija ili udo. Veza izmeu dogaaja
bio je kosmiki i verski poredak: istinski poredak prostora bilo je
Nebo, kao to je istinski poredak vremena bila venost.
Izmeu etrnaestog i sedamnaestog veka u zapadnoj Evropi
se desila revolucionarna promena u konceptu prostora. Prostor
kao hijerarhija vrednosti zamenjen je prostorom kao sistemom
dimenzija. Jedna od indikacija te nove orijentacije bilo je detaljni
je prouavanje odnosa objekata u prostoru i otkrie zakona per
spektive i sistematske organizacije slika unutar novog okvira koji
su odreivali pozadina, horizont i taka u daljini. Perspektiva je
pretvorila simboliki odnos objekata u vizuelni odnos, a vizuelni
odnos je zatim postao kvantitativni. Na novoj slici sveta velii
na nije oznaavala ljudski ili boanski znaaj, ve razdaljinu. Tela
nisu postojala odvojeno kao apsolutne veliine: bila su koordini
rana sa drugim telima unutar istog vizuelnog okvira i morala su
biti srazmerna. Da bi se postigla ta srazmera sami objekti morali
su se tano prikazati, uz korelaciju od take do take izmeu slike
i predstave; otuda novo zanimanje za spoljanju prirodu i pitanja
34 Tehnika i civilizacija

povezana sa injenicama. Podela platna na kvadrate i precizno


posmatranje sveta kroz tu apstraktnu tablu sa kvadratima oznai
lo je novu slikarsku tehniku od Paola Uela nadalje.
Novo zanimanje za perspektivu uvelo je dubinu u sliku, a raz
daljinu u um. U starijim slikama oko je skakalo s jednog del na
drugi, kupei simboline mrvice onako kako su ukus i mata dik
tirali; na novim slikama oko je sledilo linije linearne perspektive
du ulica, graevina, trotoara sa kockama ije je paralelne linije
slikar namerno uveo da bi naveo oko da samo putuje. ak su i
objekti u prednjem planu bili ponekad groteskno postavljeni i
skraeni da bi se stvorila ista iluzija. Pokret je postao novi izvor
vrednosti: pokret radi pokreta. Izmereni prostor slike ojaao je
izmereno vreme sata.
Svi dogaaji sada su se deavali unutar te nove idejne mree
prostora i vremena, a najprikladniji dogaaj u tom sistemu bio je
ravnomeran pokret po pravoj liniji, jer je takav pokret bio pogo
dan za precizno prikazivanje u sistemu prostornih i vremenskih
koordinata. Treba pomenuti jo jednu posledicu tog prostornog
poretka: postaviti neto u prostor i odrediti mu vreme postalo je
od sutinske vanosti za razumevanje toga to je postavljeno. U
renesansnom prostoru postojanje objekata mora se objasniti: nji
hov prolazak kroz vreme i prostor predstavlja uslov za njihovu
pojavu u nekom odreenom trenutku na nekom odreenom me-
stu. Nepoznato, stoga, nije nita manje odreeno nego poznato:
poto je zemlja okrugla, pozicija Indije mogla se pretpostaviti, a
vremenska razdaljina izraunati. Ve samo postojanje takvog po
retka bilo je podstrek za istraivanja i popunjavanja delova koji su
bili nepoznati.
Ono to su slikari prikazali primenjujui perspektivu, kartogra
fi su u istom veku naznaili u svojim novim mapama. Hirfordsku
mapu iz 1314. godine moglo je nacrtati dete: ona je bila prakti
no bezvredna za navigaciju. Mapa Uelovog savremenika Andree
Banka iz 1436. godine osmiljena je racionalno i predstavljala je
napredak, kako po koncepciji, tako i po praktinoj preciznosti.
Postavljajui nevidljive linije geografske irine i duine, kartografi
su utrli put kasnijim istraivaima, poput Kolumba: kao i u kasni
Kulturna priprema 35

jem naunom metodu apstraktni sistem je doveo do racionalnih


uinaka, ak i na osnovu nepreciznog znanja. Vie nije bilo ne
ophodno da se navigator dri obalske linije: mogao se uputiti u
nepoznato, usmeriti se ka proizvoljnoj taki i priblino se vratiti
na taku polaska. I Raj i Nebo bili su izvan novog prostora: i, mada
su se javljali kao prividne teme slika, prave teme su bile Vreme i
Prostor i Priroda i ovek.
Ubrzo se, na osnovu onoga to su uinili slikari i kartografi, po
javilo zanimanje za prostor kao takav, pokret kao takav, kretanje
kao takvo. Naravno, to zanimanje se zasnivalo na konkretnijim
ciljevima: putevi su postali sigurniji, plovila su se temeljnije gra
dila, a pre svega su novi izumi - magnetna igla, astrolab, kormilo
- omoguili da se odredi i odrava precizniji smer na moru. Zlato
Indije i basnoslovne fontane mladosti i srena ostrva beskonanog
ulnog uivanja svakako su predstavljali podstrek, ali postojanje
tih konkretnih ciljeva nije umanjilo vanost novih postavki. Kate
gorije vremena i prostora, nekad praktino razdvojene, postale su
ujedinjene, a apstraktni pojmovi povezani sa merenim vremenom
i merenim prostorom podrili su ranije koncepcije beskonanosti
i venosti, jer merenje mora poeti od proizvoljnog ovde i sada,
ak i da su prostor i vreme prazni. Pojavio se poriv da se prostor
i vreme koriste: i, kad su jednom povezani sa pokretom, oni su se
mogli saimati ili iriti; poelo je osvajanje prostora i vremena.
(Meutim, zanimljivo je napomenuti da je sam koncept ubrzanja,
koji je deo naeg svakodnevnog mehanikog iskustva, formulisan
tek u sedamnaestom veku.)
Bilo je mnogo znakova tog osvajanja: navirali su brzo se sme-
njujui. Kada se radi o vojnoj vetini, samostrel i katapult su po
novo korieni i usavreni, a njihovim stopama dola su snanija
oruja za premoavanje razdaljine - najpre topovi, a kasnije mu-
sketa. Leonardo je osmislio avion i sagradio ga. Raspravljalo se o
fantastinim projektima za letenje. Fontana je 1420. godine opisao
velosiped, 1589. godine il de Bom iz Antverpena je navodno na
pravio vozilo koje su pokretali ljudi - neprekidni preludijumi za
veliki trud i inicijative devetnaestog veka. Kao i za mnoge elemen
te u naoj kulturi, prvobitni impuls tom pokretu dali su Arapi: jo
36 Tehnika i civilizacija

880. godine Abu 1 Kasim je pokuao da leti, a 1065. godine Oliver


iz Molmsberija je poginuo pokuavajui da poleti sa uzviice, a
od petnaestog veka nadalje elja da se osvoji vazduni prostor po
stala je neprestana preokupacija inventivnih umova; zbog takvog
opteg raspoloenja 1709. godine bilo je mogue objaviti let od
Portugalije do Bea kao novinarsku prevaru.
Nov stav prema vremenu i prostoru prodro je u radionicu i
knjigovodstvenu kancelariju, vojsku i grad. Tempo se ubrzao, raz
daljine su postale vee: konceptualno, moderna kultura se vinula
u svemir i prepustila se tom pokretu. Ono to je Maks Veber na
zvao romantizam brojeva" prirodno je izraslo iz tog interesova-
nja. U merenju vremena, u trgovini, borbi, ljudi su nizali brojeve
i, konano, kako se ta navika razvijala, jedino su brojevi postali
vani.

4. Uticaj kapitalizma

Romantizam brojeva ima jo jedan vid, vaan za razvoj naunih


naina miljenja. To je bio uspon kapitalizma i prelaz od trampe,
koja je bila mogua i uz male koliine raznih lokalnih kovanica,
na novanu privredu sa meunarodnom kreditnom strukturom i
stalnim upuivanjem na apstraktne simbole bogatstva: zlato, me-
nice, priznanice, konano samo na brojeve.
Kada se radi o nainu poslovanja, takvo organizovanje vodi po
reklo iz etrnaestog veka, iz gradova u severnoj Italiji, posebno
Firence i Venecije; dvesta godina kasnije u Antverpenu je posto
jala meunarodna berza sa ciljem da se pospee poslovi povezani
sa brodskim prevozom iz stranih luka i poslovi povezani sa sa
mim novcem. Do sredine esnaestog veka, u sutinski modernom
obliku razvijeni su knjigovodstvo sa dve stavke, menice, kreditna
pisma i poslovne spekulacije za ubudue". Dok nauni postupci
nisu bili razraeni i kodifikovani do Galileja i Njutna, finansije
su se pojavile u sadanjoj odori na samom poetku doba maine:
Jakob Fuger i D. Pjerpont Morgan mogli bi da razumeju meto-
Kulturna priprema 37

de koje je svaki od njih koristio, kao i stanovita i temperament,


mnogo bolje nego to bi to mogli Paracelzus i Ajntajn.
Razvoj kapitalizma uneo je nove navike apstrahovanja i rau
nanja u ivot gradskog stanovnitva: samo je seosko stanovni
tvo, koje je jo ivelo na primitivniji lokalni nain, delimino bilo
imuno. Kapitalizam je promenio ljude od prisutnih u neprisut
ne: njegov simbol, kako primeuje Zombart, jeste knjigovodstve
na belenica: Njegova sutina lei u beleenju profita i gubitka".
Privreda sticanja", koju su do tada primenjivala retka imaginarna
stvorenja poput Mide ili Kreza, odjednom je postala svakodnevni
nain ivota: javila se tendencija da se napusti direktna privreda
potreba" i da se novanim vrednostima zamene ivotne vrednosti.
Ceo proces poslovanja dobijao je sve vie i vie apstraktniji oblik:
nije se bavio robama ve imaginarnim buduim poslovima, hipo-
tetikim dobicima.
Karl Marks je dobro sumirao taj proces promene: Poto no
vac ne otkriva ta je u njega pretvoreno, sve se, bila to roba ili
ne, moe pretvoriti u zlato. Sve se moe prodati i kupiti. Promet
je velika drutvena retorta u koju se sve ubacuje i iz koje se sve
uzima kao kristalizovani novac. ak ni kosti svetaca nisu u stanju
da se odupru toj alhemiji, a jo manje joj se mogu odupreti suptil
nije stvari, neprikosnovene stvari koje su izvan trinog prometa
kod ljudi. Kao to se novcem briu sve kvalitativne razlike izmeu
roba, tako novac, koreniti ujednaitelj, brie sve razlike. Ali i sam
novac je roba, spoljanji objekat koji moe da postane privatno
vlasnitvo pojedinca. Tako drutvena mo postaje privatna mo u
rukama privatnih osoba".
Ova poslednja injenica posebno je vana za ivot i misao: po
traga za moi kroz apstrakcije. Jedna apstrakcija ojaava drugu.
Vreme je bilo novac: novac je bio mo: mo je zahtevala razvoj
trgovine i proizvodnje: proizvodnja je izmetena iz kanala nepo
sredne upotrebe u kanale udaljene trgovine, ka sticanju veih pro
fita, sa veim prostorom za novo ulaganje kapitala u ratove, strana
osvajanja, rudnike, proizvodne poduhvate... vie novca i vie moi.
Od svih oblika bogatstva samo novac nema vidljiva ogranienja.
Princ koji moe poeleti da sagradi pet palata oklevae da izgradi
38 Tehnika i civilizacija

pet hiljada palata, ali ta ga spreava da osvajanjem i porezom


hiljadu puta umnoi bogatstvo svoje riznice? U novanoj privredi,
ubrzati proces proizvodnje znailo je ubrzati obrt: vie novca. A
kako je znaaj novca rastao delom zbog poveane pokretljivosti u
kasnom srednjovekovnom drutvu kada se radilo o meunarod
noj trgovini, tako je novana privreda koja je nastala uzrokovala
jo vie trgovanja: zemljine posede, zavisne teake, kue, slike,
skulpture, knjige, ak i samo zlato bilo je relativno teko prenositi,
dok se novac mogao prenositi nakon to bi se izreklo odgovara
jue abrakadabra - pomou jednostavne algebarske operacije na
ovoj ili onoj strani knjigovodstvene belenice.
Tokom vremena, ljudi su bolje baratali apstrakcijama nego ro
bom koju su one predstavljale. Tipine finansijske operacije bile
su sticanje ili razmena iznosa. ak i sanjarenje novanog sanja
ra", kako je primetio Veblen, dobija oblik raunanja profita i gu
bitka koji se obraunavaju po standardnim jedinicama bezlinih
iznosa." Ljudi su postali moni u meri u kojoj su zanemarivali
stvarni svet penice i vune, hrane i odee, i usredsredili panju na
njegovo isto kvantitativno predstavljanje kroz apoene i simbole:
misliti samo o teini i broju, uiniti kvantitet ne samo identifikaci
jom vrednosti ve kriterijumom vrednosti - to je bio doprinos ka
pitalizma mehanikoj slici sveta. Tako su apstrakcije kapitalizma
prethodile apstrakcijama moderne nauke i ojaale u svakoj taki
njene tipine lekcije i njene tipine metode rada. Pojednostavlji
vanja i prednosti, posebno za trgovinu na veliku daljinu u prosto
ru i vremenu, bile su velike, ali drutvena cena takvih privreda bila
je visoka. Rei Marka Keplera, objavljene 1595. godine: Kao to je
uvo stvoreno da prima zvuk i oko boju, tako je oveji um stvoren
da razume ne sve vrste stvari, ve kvantitete. On svaku datu stvar
opaa jasnije ako je ona odreena kvantitetom nego poreklom, a
to se stvar vie udaljava od kvantiteta u njoj postoji vie tame i
pogreaka".
Da li su osnivai i patroni Kraljevskog drutva u Londonu -
zaista neki od prvih koji su izvodili eksperimente u fizikim na-
ukama - sluajno bili trgovci iz Sitija? Kralj arls II se mogao
neobuzdano smejati kada je uo da su ta gospoda troila vreme
Kulturna priprema 39

merei vazduh, ali njihovi instinkti su bili opravdani, njihovi po


stupci ispravni: sam metod pripadao je njihovoj tradiciji, a time se
moglo i zaraditi. Mo nauke i mo novca su, u krajnjoj analizi, ista
vrsta moi: mo apstrakcije, merenja, kvantifikacije.
Ali kapitalizam nije utro put modernoj tehnici samo promo-
visanjem apstraktnih naina miljenja i pragmatikih interesa i
kvantitativnih procesa. Maine i fabrika proizvodnja su od po
etka, poput velikih topova i oruja, postavile direktne zahteve
za kapitalom znatno viim od malih ulaganja potrebnih da sta
romodni radnik runim alatom radi i opstane. Sloboda da vode
nezavisne radionice i fabrike, da koriste maine i pomou njih
ostvaruju profit, pripala je onima koji su posedovali kapital. Dok
su feudalne porodice, sa svojim vlasnitvom nad zemljom, esto
imale monopol nad takvim prirodnim resursima kakva se nalaze
u zemlji i sve do modernih vremena esto zadravali interes za
pravljenje stakla, kopanje uglja i topljenje gvoa, nove mehani
ke izume mogle su koristiti trgovake klase. Podstrek za mehani
zaciju leao je u veim profitima koji su se mogli ostvariti pomou
mnogostruko vee energije i efikasnosti maine.
Dakle, mada se kapitalizam i tehnika moraju jasno razgranii
ti u svakoj etapi, meusobno su se uslovljavali i reagovali jedno
na drugo. Trgovac je akumulirao kapital proirivanjem opsega
svojih delatnosti, ubrzavajui obrt i otkrivajui nove teritorije za
eksploataciju; izumitelj je vodio paralelni proces koristei nove
naine proizvodnje i smiljajui nove stvari koje se mogu proi
zvesti. Nekad je trgovina delovala kao rival maini jer je nudila
vee mogunosti za profit, nekad je spreavala dalji razvoj da bi
poveala profit od odreenog monopola - oba motiva jo deluju
u kapitalistikom drutvu. Izmeu ta dva oblika eksploatacije od
poetka su postojala razmimoilaenja i sukobi, ali trgovina je bila
stariji partner i imala je vei autoritet. Trgovina je dobavljala nove
sirovine iz Indije i iz Severne i June Amerike, novu hranu, nove
itarice, duvan, krzno; trgovina je pronala novo trite za jeftinu
robu koja se stvarala u masovnoj proizvodnji osamnaestog veka;
trgovina je - potpomognuta ratom - razvila velika preduzea i
administrativni kapacitet i metod koji su omoguili stvaranje in-
40 Tehnika i civilizacija

dustrijskog sistema kao celine i spojila njegove razliite delove.


Veliko je pitanje da li bi maine bile tako brzo izmiljene i tako
energino koriene bez dodatnog podstreka trgovakog profita:
sva zanimanja koja su zahtevala vet rad rukom bila su duboko
ukorenjena, tako da je uvoenje tamparije, na primer, u Parizu
odlagano ak dvadeset godina zbog snanog protivljenja esnafa
pisara i prepisivaa. Mada tehnika, bez sumnje, mnogo toga du
guje kaptalizmu, a isto tako i ratu, ipak nije srena okolnost to to
je maina na poetku bila uslovljena tim stranim institucijama i
preuzela karakteristike koje nisu imale nita sutinski zajedniko
sa tehnikim procesima ili oblicima rada. Kapitalizam je koristio
mainu ne da pospei drutveno blagostanje ve da povea privat
ni profit: mehaniki instrumenti korieni su za uzdizanje vlada-
juih klasa. Zbog kapitalizma, proizvodi maine su nemilosrdno
unitili proizvodnju runim radom i u Evropi i u drugim delovi-
ma sveta, ak i kada su ti proizvodi bili loiji od onih koje su za-
menjivali, jer je maina imala presti zbog povezivanja sa napret
kom i uspehom i moi, ak i kada je ona, tehniki gledano, bila
neuspena. Mesto maine je prenaglaeno zbog mogunosti da se
ostvari profit, a stepen podeljenosti posla prevaziao je ono to
je bilo neophodno za usklaenost ili efikasnost. Zbog odreenih
odlika privatnog kapitalizma maina je - kao neutralni agens -
esto delovala, a u stvari ponekad i bila zli element u drutvu, koji
nije brinuo za ljudski ivot, koji je bio nezainteresovan za ljudske
interese. Maina je trpela zbog greha kapitalizma; nasuprot tome,
kapitalizam je esto prisvajao zaslugu za dobre strane maine.
Podravajui mainu, kapitalizam je ubrzao njen zamah i dao
poseban podstrek za bavljenje mehanikim usavravanjima: mada
esto nije uspevao da nagradi izumitelja, uspeo je da ga stimulie
za dalji trud nagovaranjem i obeanjima. U mnogim oblastima
taj zamah je bio previe brz, a stimulans previe izraen: odista,
neophodnost da se obezbede stalne promene i usavravanja, koja
je karakteristina za kapitalizam, uvela je element nestabilnosti u
tehniku i onemoguila drutvu da asimiluje ta mehanika usavr
avanja i da ih integrie u odgovarajui drutveni model. Kako se
sam kapitalizam razvijao i irio, te mane su, u stvari, postajale sve
Kulturna priprema 41

vee, a opasnosti za drutvo kao celinu takoe su proporcionalno


porasle. Ovde je dovoljno samo pomenuti tesnu istorijsku pove
zanost moderne tehnike sa modernim kapitalizmom, te naglasiti
da i pored takvog istorijskog razvoja ne mora uvek postojati veza
izmeu njih. Kapitalizam je postojao i u drugim civilizacijama
koje su imale relativno nizak tehniki razvoj, a tehnika je imala
postojan napredak od desetog do petnaestog veka bez posebnog
podstreka od strane kapitalizma. Ali kapitalizam je do sada sna
no uticao na nain rada maine: na primer, naglasak na velikom
obimu poslovanja predstavlja trgovaku odliku koji se pojavio u
esnafskim i trgovinskim domovima mnogo pre nego to se mo
gao zapaziti u tehnici, sa njenim prvobitno skromnim opsegom
delatnosti.

5. Od bajke do injenice
U meuvremenu, zajedno sa transformacijom koncepata vre
mena i prostora deavala se i promena u usmeravanju interesa od
nebeskog sveta ka prirodnom. Oko dvanaestog veka, natprirodni
svet, kojim je evropski um bio obavijen kao oblakom jo od pro
pasti klasinih kola misli, poeo je da se podie: prelepa kultu
ra Provanse, iji je jezik i sam Dante razmatrao kao mogui za
svoju Boanstvenu komediju, bila je prvi pupoljak novog poretka,
pupoljak kome je bilo sueno da bude divljaki osujeen tokom
albigensijskog pohoda.
Svaka kultura ivi unutar svog sna. San hrianstva, bajkoviti
nebeski svet ispunjen bogovima, svecima, avolima, demonima,
anelima, arhanelima, heruvimima i serafimima i domenima i
moima, svojim fantastino uveanim oblicima i slikama potpu
no je prodro u konkretan ivot oveka roenog na zemlji. Taj san
proima ivot kulture kao to fantazije noi dominiraju umom
snevaa: one su stvarnost - dok san traje. Ali, poput snevaa, kul
tura ivi unutar objektivnog sveta koji spava ili se budi, a ponekad
se umea u san, poput buke, da ga modifikuje ili onemogui dalje
spavanje.
42 Tehnika i civilizacija

Sporim prirodnim procesom prirodni svet se umeao u sred-


njovekovni san o paklu i raju i venosti: u novoj naturalistikoj
skulpturi u crkvama iz trinaestog veka moe se uoiti prvo blago
mekoljenje snevaa, kao kad jutarnje svetio padne na oi. U po
etku, zanatlijino zanimanje za prirodu bilo je sporadino: pored
finih rezbarija hrastovog lia i izdanaka belog gloga, dosledno
predstavljenih, neno poredanih, skulptor je jo uvek stvarao
udne monstrume, izobliene glave, himere, mitska udovita. Ali
zanimanje za prirodu se stalno proirivalo i postalo je sveobu-
hvatnije. Naivan oseaj umetnika iz trinaestog veka prerastao je u
sistematsko istraivanje botaniara i fiziologa iz esnaestog veka.
,,U srednjem veku, kao to je rekao Emil Mal, predstava o ne
koj stvari koju je ovek formirao u sebi bila je uvek realnija nego
konkretna stvar, pa shvatamo zato ti mistini vekovi nisu imali
koncepciju onoga to ljudi sada zovu naukom. Prouavanje stvari
zbog njih samih nije imalo smisla za zamiljenog oveka... Zada
tak za prouavaoca prirode bio je da spozna venu istinu koju je
po volji Boga svaka stvar izraavala.'* U prevazilaenju tog stava
neobrazovani su imali prednost nad uenima: njihovi umovi nisu
bili toliko sposobni da iskuju sopstvene okove. Racionalno zdra-
vorazumsko zanimanje za prirodu nije bilo proizvod nove kla
sine uenosti renesanse; mora se rei da je ono, nekoliko vekova
nakon to je cvetalo meu seljacima i zidarima, drugim putem
stiglo do dvora i studija i univerziteta. Belenica Vilara de On-
kura, dragoceno zavetanje velikog majstora-zidara, sadri crtee
medveda, labuda, skakavca, muve, vilinog konjica, jastoga, lava i
para dugorepih papagaja - nacrtanih neposrednim posmatranjem
u prirodi. Knjiga prirode se ponovo pojavila, kao u palimpsestu,
kroz nebesku knjigu Rei.
Tokom srednjeg veka spoljanji svet nije konceptualno uticao
na um. Prirodne injenice bile su beznaajne u poreenju sa bo
anskim poretkom i namerom koju su otkrili Hrist i njegova Cr
kva: vidljivi svet bio je samo zalog i simbol Venog sveta o ijim
je blaenstvima i prokletstvima davao tako jasnu predstavu. Ljudi
su jeli i pili i sparivali se, kupali se u suncu i postajali ozbiljni
pod zvezdama, ali u tom neposrednom stanju bilo je malo smisla:
Kulturna priprema 43

pravi znaaj koji su stvari iz svakodnevnog ivota imale bilo je da


predstavljaju rekvizite i kostime i probe za dramu ovekovog ho
doaa kroz venost. Koliko daleko je mogao ii um u naunom
merenju i posmatranju dok su mistini brojevi tri i etiri i sedam i
devet i dvanaest ispunjavali svaki odnos alegorijskim znaenjem.
Pre nego to su se mogli prouavati nizovi u prirodi bilo je neop
hodno da se disciplinuje mata i izotri vid: mistini drugi pogled
morao se pretvoriti u injenini prvi pogled. Umetnici su imali
veu ulogu u tom disciplinovanju od one koja im se obino pripi
suje. Nabrajajui mnoge delove prirode, koji se ne mogu prouiti
bez pomoi i posredovanja matematike", Frensis Bejkon s pra
vom pominje perspektivu, muziku, arhitekturu i graevinarstvo,
zajedno sa naukama astronomijom i kosmografijom.
Promena odnosa prema prirodi kod pojedinih osoba iskazala
se mnogo pre nego to je postala opteprisutna. Eksperimental
ne pouke Rodera Bejkona i njegova posebna istraivanja optike
dugo su bila optepoznato znanje; odista, poput naune vizije nje
govog elizabetinskog prezimenjaka, ona su bila pomalo precenje-
na: njihov znaaj lei u injenici da su predstavljala opti trend.
U trinaestom veku, uenike Alberta Velikog nova radoznalost je
podstakla da istrae svoje okruenje, dok se Absalon iz Sv. Viktora
alio da uenici ele da prouavaju izgled zemljine kugle, prirodu
elemenata, mesto zvezda, prirodu ivotinja, estinu vetra, ivot bi
ljaka i korenja". Dante i Petrarka, za razliku od veine srednjove-
kovnih ljudi, vie nisu izbegavali planine kao prosto zastraujue
prepreke koje su poveavale neprijatnost putovanja: traili su ih
i penjali se po njima, radi ushienja koje nastaje zbog osvajanja
razdaljine i dostizanja ptijeg pogleda. Kasnije, Leonardo je pro
uavao brda Toskane, otkrio fosile, dao ispravna tumaenja geo
lokih procesa; Agrikola, voen zanimanjem za rudarstvo, uinio
je isto to. Herbarijumi i traktati o istoriji prirode, koji su se poja
vili tokom petnaestog i esnaestog veka, mada su jo uvek meali
bajke i nagaanja sa injenicama, predstavljali su odlune korake
ka odreivanju prirode: njihove zadivljujue slike jo svedoe o
tome. A male knjige o godinjim dobima i svakodnevnom ivotu
kretale su se u istom smeru. Veliki slikari nisu mnogo zaostajali.
44 Tehnika i civilizacija

Sikstinska kapela, nita manje nego uvena Rembrantova slika,


predstavljala je lekciju iz anatomije, a Leonardo je bio dostojan
pretea Vesalija, iji se ivot preklapao sa njegovim. U esnaestom
veku, po Bekmanu, postojale su brojne privatne kolekcije o istoriji
prirode, a 1659. godine Ilajas Emoul kupio je Trejdskentovu ko
lekciju koju je kasnije prikazao u Oksfordu.
Otkrivanje prirode kao celine bilo je najvaniji deo tog doba
otkria, koje je za zapadni svet poelo krstakim pohodima i pu
tovanjima Marka Pola i pohodima Portugalaca na jug. Priroda je
postojala i trebalo je prouiti, prodreti u nju, osvojiti je i, konano,
razumeti. Rastaui se, srednjovekovni san je otvorio svet prirode,
kao to magla koja se die otvara pogled na stene i drvee i stada
na obronku, ije je postojanje bilo nagoveteno samo povreme
nim zveketom klepetua ili mukanjem krava. Naalost, nastavila
se srednjovekovna navika da se dua oveka odvaja od ivota ma
terijalnog sveta, mada je teologija, koja ju je podravala, oslabi
la; im su istraivaki postupci konano osmiljeni u filozofiji i
mehanici sedamnaestog veka, sam ovek je iskljuen iz te slike.
Tehnika je moda privremeno profitirala zbog tog iskljuenja, ali,
dugorono gledano, pokazalo se da rezultat nije povoljan. Poku
avajui da stekne mo, ovek je teio da sebe svede na apstrakciju
ili, to se skoro svodi na isto, da ukloni svaki deo sebe osim onoga
koji je teio da stekne mo.

6. Prepreka animizma
Veliki niz tehnikih poboljanja koji je poeo da se kristalizuje
oko esnaestog veka poivao je na razdvajanju ivog i mehani
kog. Moda je najvea tekoa na putu tog razdvajanja bilo op-
stajanje drevne navike animistikog miljenja. I pored animizma,
takva razdvajanja su odista izvedena u prolosti: jedan od najve
ih takvih inova bio je izum toka. ak i u relativno naprednoj
civilizaciji Asiraca vidimo prikaze pomeranja velikih statua po
ravnom tlu na nekoj vrsti saonica. Bez sumnje, pojam toka je
prvobitno nastao nakon to se uoilo da je lake kotrljati balvan
Kulturna priprema 45

nego gurati ga: ali drvee je postojalo bezbroj godina pre toga, a
okresivanje drvea obavljalo se, po svemu sudei, mnogo hiljada
godina pre nego to neki neolitski izumitelj nije izveo zadivljujui
in razdvajanja koji je omoguio da se naprave koije.
Sve dok je svaki objekat, iv ili neiv, posmatran kao mesto u
kojem stanuje neki duh, sve dok se oekivalo da se drvo ili brod
ponaaju kao ivo stvorenje, bilo je gotovo nemogue izolova-
ti mehaniki niz kao posebnu funkciju koja se elela iskoristiti.
Kao to je egipatski radnik, kada je pravio nogu stolice, oblikovao
tu nogu tako da prikazuje nogu junca, pa je elja da se naivno
predstavi organsko i da se prizove mo dinova i duhova, umesto
da se stvori njihov apstraktni ekvivalent, usporila razvoj maine.
Priroda esto pomae da se ostvare takve apstrakcije: labudovo
korienje krila moglo je podsetiti na jedro, a osinjak podsetiti na
hartiju. I obrnuto, samo telo je neka vrsta mikrokosmosa maine:
ruke su poluge, plua mehovi, oi soiva, srce pumpa, pesnica je
eki, nervi su telegrafski sistem povezan sa centralnom stanicom,
ali, sve u svemu, mehaniki instrumenti su izumljeni pre nego to
su tano opisane fizioloke funkcije. Najneefikasnija vrsta maine
je realistika mehanika imitacija oveka ili neke druge ivotinje:
tehnika se sea Vokansona zbog njegovog razboja, a ne zbog nje
govog mehanikog patka u prirodnoj veliini, koji ne samo da je
jeo hranu, ve je obavljao proces varenja i izluivanja.
Prvobitni napredak u modernoj tehnici bio je mogu tek kada
se mehaniki sistem mogao izolovati iz celog tkiva odnosa. Ne
samo da je prvi avion, poput onog Leonardovog, pokuao da re-
produkuje pokret ptijih krila, ak je i 1897. godine Aderov avion,
koji sada visi u Konzervatorijumu vetina i zanata u Parizu, obli
kovan kao telo slepog mia, a sami propeleri, da bi se iskoristile
sve zooloke mogunosti, bili su sainjeni od tankog, rascepka-
nog drveta da bi bili to sliniji ptijem perju. Isto tako, verovanje
da imitiranje pokreta, kao to je pokret ruku i nogu, predstavlja
prirodni" oblik pokreta, korieno je da se opravda protivljenje
prvobitnoj koncepciji turbine. Brankin plan za parnu mainu,
poetkom sedamnaestog veka, prikazivao je kotao u obliku glave
i torza oveka. Kruni pokret, jedan od najkorisnijih i najeih
46 Tehnika i civilizacija

atributa potpuno razvijene maine, zaudo, jedan je od najmanje


uoljivih pokreta u prirodi: ak i zvezde ne opisuju kruni kurs, a,
izuzev toka, sam ovek je, u pojedinim igrama i pokretima ruku,
glavni predstavnik krunog pokreta.
Poseban trijumf tehnike mate zasnivao se na sposobnosti da
se mo podizanja odvoji od ruke i stvori kran: da se rad odvoji od
aktivnosti ljudi i ivotinja, te da se stvori vodenica: da se svetlost
odvoji od sagorevanja drva i ulja i stvori elektrina lampa. Ani-
mizam je hiljadama godina stajao na putu tog razvoja; on je ita
vo lice prirode skrivao iza obrisa ljudskih oblika: ak su i zvezde
grupisane prema ivim biima, figurama Kastora i Poluksa ili bika
na osnovu i najmanjih slinosti. ivot, nezadovoljan sopstvenim
domenom, prelivao se neodmereno u stene, reke, zvezde i sve pri
rodne elemente: spoljanje okruenje je, poto je bilo neposredno
deo ovekovog ivota, ostalo hirovito, zlo, odraz njegovih sopstve-
nih konfuznih poriva i strahova.
Poto je svet u sutini bio animistiki i poto su te spolja
nje" sile pretile oveku, jedini nain bekstva koji je mogla slediti
ovekova volja bio je ili ovladavanje samim sobom ili osvajanje
drugih ljudi: put religije ili put rata. Na jednom drugom mestu u
razmotriti poseban doprinos koji su tehnika i duh ratovanja dali
razvoju maine; to se tie disciplinovanja linosti, ona je tokom
srednjeg veka bila sutinski domen crkve i ona je, naravno, naj
vie postigla ne meu seljacima i plemiima, koji su se jo uvek
sutinski drali paganskih naina miljenja i sa kojima je crkva
uspostavila koristan kompromis: postigla je najvie u manastiri
ma i univerzitetima.
Ovde je animizam izbijao iz oseaja svemoi jednog Duha, do
punjen proirenjem njegovih dunosti, bez bilo kakve slinosti sa
prostim ljudskim ili ivotinjskim sposobnostima. Bog je stvorio
ureeni svet i njegov zakon preovlauje u njemu. Njegovi inovi
su moda nepojmljivi, ali oni nisu hiroviti: ceo teret verskog i
vota svodio se na stvaranje odnosa poniznosti prema bojem de-
lovanju i svetu koji je on stvorio. Ako su osnovu vere u srednjem
veku inili praznoverje i animizam, metafizike doktrine uenjaka
su, u stvari, bile antianimistike: sr stvari jeste da boji svet nije
Kulturna priprema 47

ovekov i da je samo crkva mogla da oformi most izmeu oveka


i apsoluta.
Znaenje te podele nije postalo potpuno jasno dok sami ue
njaci nisu pali u nemilost, a njihovi naslednici, poput Dekarta,
poeli da koriste taj stari raskol opisujui ceo svet prirode sa isto
mehanike osnove, izostavljajui samo poseban domen crkve -
duu oveka. Zbog crkvenog verovanja u ureen nezavisan svet,
kao to je Vajthed pokazao u Nauci i modernom svetu, delovanje
nauke se moglo nastaviti tako samouvereno. Humanisti esnae
stog veka esto su bili skeptici i ateisti, skandalozno se rugajui
crkvi ak i kada su ostajali u njenom okviru: moda nije sluajno
to to su ozbiljni naunici sedamnaestog veka, poput Galileja, De
karta, Lajbnica, Njutna, Paskala, svi bili tako poboni ljudi. Sle-
dei korak u razvoju, koji je delimino nainio sam Dekart, bio
je prenos poretka od Boga na mainu. Jer je Bog u osamnaestom
veku postao Veni asovniar koji, osmislivi i stvorivi i navivi
sat univerzuma, vie nije imao odgovornost dok se maina kona
no ne bi pokvarila - ili, kako se mislilo u devetnaestom veku, dok
se mehanizam ne bi istroio.
Metod nauke i tehnologije, kada se radi o njihovim razvijenim
oblicima, podrazumeva sterilizaciju sopstva, eliminaciju, to je
vie mogue, ovekove pristrasnosti i sklonosti, ukljuujui i ljud
sko zadovoljstvo zbog sopstvene slike i instinktivno verovanje u
neposredno iskazivanje vlastitih fantazija. Koju bi bolju pripremu
cela kultura mogla imati za takav napor od irenja manastirskog
sistema i umnoavanja grupe odvojenih zajednica, posveenih
skromnom ivotu samoodricanja pod strogom upravom? Ovde,
u manastiru, postojao je relativno neanimistiki, neorganski svet:
teorijski, iskuenja tela bila su minimizirana a, uz napor i nere
dovno, esto minimizirana i u praksi - svakako ee nego u sve-
tovnom ivotu. Namera da se uzvisi pojedinano sopstvo bila je
onemoguena u kolektivnom nainu ivota.
Poput maine, manastir nije bio u stanju da se samoobnavlja,
osim uz obnovu sa strane. I pored injenice da su ene slino
bile organizovane u enskim manastirima, manastir je bio poput
vojske - strogo muki svet. Opet poput vojske, on je izotravao i
48 Tehnika i civilizacija

disciplinovao i fokusirao muku volju za mo: niz vojnih voa po


tekao je iz verskih redova, dok je voa reda koji je oliavao ideale
protivreformacije zapoeo ivot kao vojnik. Jedan od prvih ek
sperimentalnih naunika, Roder Bejkon, bio je monah; to je bio
i Mihael tifl, koji je 1544. godine proirio upotrebu simbola u al
gebarskim jednainama; monasi su bili visokorangirani na spisku
mehaniara i izumitelja. Ako duhovni nain ivota u manastiru
nije otvoreno favorizovao mainu, barem je ponitavao mnoge
uticaje koji su bili protiv nje. I, nasuprot slinoj disciplini budista,
disciplina zapadnih monaha omoguila je razvoj plodnijih i slo
enijih vrsta maina nego to je to molitveni toak.
Institucije crkve su moda na jo jedan nain utrle put za ma
inu: u svom preziru prema telu. Potovanje tela i njegovih organa
duboko je usaeno u svim klasinim kulturama iz prolosti. U
mati, telo se ponekad moe simbolino zameniti delovima ili or
ganima druge ivotinje, kao kod egipatskog Horusa, ali ta zamena
se ini da bi se intenzivirao neki organski kvalitet, mo miia,
oka, genitalija. Falusi koji su noeni tokom verskih procesija pri
kazivani su kao vei i moniji od stvarnih ljudskih organa, tako i
predstave bogova mogu dobiti herojsku veliinu da bi se nagla
sila njihova vitalnost. Ceo ritual ivota u starim kulturama teio
je da naglasi potovanje za telo i da razmilja o njegovoj lepoti i
uicima, ak su i monasi koji su oslikali peine Adanta u Indiji
bili oarani njime. Postavljanje na tron ljudskog oblika kao skul
pture i briga za telo u rvakim kolama kod Grka ili kupatilima
kod Rimljana pojaavala je njihov unutranji oseaj za organsko.
Legenda o Prokrustu oliava uas i ljutnju koje su klasini narodi
oseali prema nagrivanju tela: kreveti su se pravili tako da od
govaraju ljudskim biima, nisu se sekle noge ili glave da bi se telo
uklopilo u krevet.
Taj pozitivan stav prema telu svakako nikada nije nestao, ak
ni tokom najstroih nastupa hrianstva: svaki novi par ljubavni
ka ponovo ga je otkrivao u meusobnom fizikom uivanju. Isto
tako, rasprostranjenost prodrljivosti kao greha tokom srednjeg
veka svedoi o vanosti stomaka. Ali sistematska uenja crkve bila
su usmerena protiv tela i njegove kulture: ako je, s jedne strane,
Kulturna priprema 49

ono bilo hram Duha svetog, bilo je i gnusno i greno po prirodi:


meso je bilo sklono truljenju, a da bi dostigao poboni kraj ivota
ovek ga je morao umrtviti i pokoriti, umanjujui njegove apetite
postom i uzdravanjem. Tako je glasilo uenje crkve i, mada se ne
moe pretpostaviti da su se ljudi masovno pridravali tog uenja,
bio je prisutan stav protiv izlaganja tela, njegove upotrebe, njego
vog slavljenja.
Dok su javna kupatila bila uobiajena u srednjem veku, nasu
prot samozadovoljnom praznoverju koje se razvilo nakon to ih je
renesansa napustila, oni koji su bili zaista sveti zanemarivali su da
kupaju telo, povreivali su kou krznenim odorama, bievali se,
okretali su oi sa milosrdnim zanimanjem ka bolnim i leproznim
i deformisanim. Mrzei telo, pravoverni umovi srednjeg veka bili
su spremni da ine nasilje prema njemu. Umesto da preziru mai
ne koje su mogle da imitiraju ovu ili onu aktivnost tela, oni su mo
gli da ih odobre. Oblici maine nisu bili runiji niti odvratniji od
tela ubogaljenih ili izmuenih ljudi i ena, ili, ako su bili odvratni
i runi, time su predstavljali manje iskuenje za putenost. Pisac u
Nirnberkoj hronici 1398. godine mogao je da kae da maine sa
tokovima koje izvode udne zadatke i predstave i ludosti potiu
direktno od avola", ali - protivno samoj sebi - crkva je stvarala
avolove uenike.
injenica je daje maina svakako najsporije ula u poljoprivre
du, koja je imala funkcije da uva i odrava ivot, dok je bujala u
onim delovima okruenja gde je telo obino bilo tretirano najgru
blje: naime, u manastiru, u rudniku, na bojnom polju.

7. Put kroz magiju


Izmeu fantazije i egzaktnog znanja, izmeu drame i tehnolo
gije, postoji meustanica: meustanica magije. U magiji je opte
osvajanje spoljanjeg okruenja nalo konaan izraz. Bez poretka
koji je uspostavila crkva taj poduhvat bi verovatno bio nezamisliv,
ali njegove poetne pozicije se ne bi zauzele bez divlje, vatrene
smelosti arobnjaka. Jer arobnjaci nisu verovali samo u uda, ve
50 Tehnika i civilizacija

su odvano eleli i da ih ine, svojom tenjom ka izuzetnom filo


zofi prirode, koji su ih sledili, dobili su prvu smernicu za poimanje
pravilnosti.
San o osvajanju prirode jedan je od najstarijih koji je jaao i sla
bio u ljudskom umu. Svaka velika epoha u ljudskoj istoriji u kojoj
je ta elja nala pozitivan izraz obeleava uspon u ljudskoj kulturi
i daje trajan doprinos ljudskoj bezbednosti i blagostanju. Prome-
tej, donosilac vatre, stoji na poetku ovekovog osvajanja: vatra
nije samo omoguila lake varenje hrane, ve su njeni plameno
vi odbijali grabljive ivotinje; oko njene toplote, tokom hladnijih
godinjih doba, bio je mogu aktivan drutveni ivot, a ne samo
uukavanje i praznina zimskog sna. Spori napredak u pravljenju
alata i oruja i pomagala, koji je obeleio ranije periode kamenog
doba, predstavljao je peadijsko osvajanje okruenja: napredova
nje centimetar po centimetar. U neolitskom periodu javio se prvi
veliki dar - gajenje biljaka i pripitomljavanje ivotinja, izvoenje
redovnih i efikasnih astronomskih posmatranja, kao i irenje rela
tivno mirne civilizacije razvijenog kamenog doba u mnoge uda
ljene krajeve irom planete. Loenje vatre, poljoprivreda, grnar-
stvo, astronomija, bili su sjajni kolektivni skokovi: dominacija, a
ne adaptacija. Ljudi su sigurno hiljadama godina uzaludno sanjali
o daljim preicama i kontroli.
Nakon velikog i moda relativno kratkog perioda neolitskih
izuma, napredak je, do desetog veka nae ere, bio relativno mali,
osim u korienju metala. Ali nada o nekom veem ovladavanju,
nekom sutinskom preokretu u odnosu ovekove zavisnosti od
nemilosrdnog i ravnodunog spoljanjeg sveta nastavila je da op-
seda njegove snove, pa ak i molitve: mitovi i bajke predstavljaju
svedoanstvo o ovekovoj elji za ispunjenou i moi, slobodi
pokreta i duini dana.
Posmatrajui pticu, ovek je sanjao o letu: moda o jednoj od
najuniverzalnijih ljudskih enji i elja: Dedal kod Grka, Ajar
Katsi, letei ovek, kod peruanskih Indijanaca, da ne pominjemo
Ra i Neit, Astartu i Psihu, ili anele u hrianstvu. U trinaestom
veku taj san se ponovo proroki pojavio u umu Rodera Bejkona.
Letei ilim iz arapskih noi, izme od sedam milja, prsten elja,
Kulturna priprema 51

predstavljali su dokaze o elji za letenjem, brzim putovanjem, za


smanjivanjem prostora, uklanjanjem razdaljine kao prepreke. Uz
to je ila i prilino postojana elja da se telo oslobodi nedostataka,
od ranog starenja koje isuuje njegovu mo, i od bolesti koje ugro
avaju ivot ak i usred vitalnosti i mladosti. Bogovi se mogu de-
finisati kao bia vieg ranga od ljudskog, pa imaju moi da prkose
prostoru i vremenu i ciklusu rasta i opadanja: ak i u hrianskoj
legendi sposobnost da se hromima omogui da hodaju i slepima
da vide predstavlja jedan od dokaza boanstva. Egipani i Grci
su Imhotepa i Eskulapa, zbog njihove vetine u oblasti medicine,
uzdigli meu boanstva. oveka muenog neimatinom i glau
stalno je opsedao san o rogu izobilja i zemaljskom raju.
Na severu su ti mitovi o irim moima dobili dodatnu vrstinu,
moda zbog konkretnih dostignua rudara i kovaa: seamo se
Tora, gospodara groma, koji je imao magini eki koji ga je ui
nio tako monim; seamo se Lokija, prepredenog i zlobnog boga
vatre; seamo se gnoma koji su stvorili Zigfridov arobni oklop
i oruje - Ilmarinena kod Finaca, koji je napravio elinog orla,
i Vilanda, bajkovitog nemakog kovaa, koji je pravio odeu sa
perjem za letenje. Iza svih tih bajki, tih kolektivnih elja i utopija,
leala je elja da se prevlada gruba priroda stvari.
Upravo su snovi koji su izraavali te elje otkrivali koliko je
teko bilo njihovo ostvarivanje. San daje smernicu za ljudsku ak
tivnost i izraava unutranju potrebu organizma i ukazuje na po
godne ciljeve. Ali kada san odluta previe daleko od injenica, on
obino ometa aktivnost: oekivano subjektivno zadovoljstvo slui
kao surogat za misao i planiranje i aktivnost koja mu moe dati
oslonac u stvarnosti. Obezliena elja, nepovezana sa uslovima za
ispunjenje ili sredstvima izraavanja, ne vodi nigde, u najboljem
sluaju doprinosi unutranjoj ravnotei. Koliko je teka disciplina
zahtevana pre nego to je mehaniki izum bio mogu, vidi se po
ulozi koju je magija imala u petnaestom i esnaestom veku.
Magija, kao ista fantazija, predstavljala je preicu do znanja i
moi. Ali ak i u najprimitivnijem obliku amanizma magija po-
drazumeva dramu i akciju: ako neko eli da ubije svog neprijatelja
magijom mora barem da oblikuje figuru od voska i zabode igle u
52 Tehnika i civilizacija

nju; isto tako, poto je elja za zlatom u ranom kapitalizmu dove


la do velikog napora da se pronae nain pretvaranja osnovnih
metala u plemenite, tu elju su pratili nespretni i greviti pokuaji
da se utie na spoljanje okruenje. Primenjujui magiju, ekspe-
rimentator je shvatao da se od svakog brana ne moe napraviti
beli hleb - to je bio pravi napredak ka injeninom stanju. Sma
tralo se, kao to Lin Torndajk tano napominje o magiji, da e
postupci biti efikasni ovde, u svetu spoljanje stvarnosti1*; magija
je podrazumevala javno pokazivanje a ne samo privatno zadovo
ljenje.
Niko ne moe pokazati prstom mesto gde je magija postala
nauka, gde je empiricizam postao sistematsko eksperimentisanje,
gde je alhemija postala hernija, gde je astrologija postala astrono
mija, ukratko, gde je potreba za neposrednim ljudskim rezultati
ma i zadovoljstvom prestala da ostavlja svoj mutan otisak. Magi
ja je, moda, pre svega obeleena dvema nenaunim odlikama:
tajnama i mistifikacijama, kao i odreenim nestrpljenjem da se
postignu rezultati**. Po Agrikoli, preobrazitelji iz esnaestog veka
nisu oklevali da sakriju zlato u grudvicu neke rude da bi njihov
eksperiment proao uspeno; sline prevare, poput sakrivenog
navijaa mehanizma, koriene su u brojnim prikazivanim mai
nama sa stalnim pokretom. Svugde se talog obmane i arlatanstva
meao sa povremenim zrnom naunog znanja koje je magija ko
ristila ili stvorila.
Ali instrumenti za istraivanje su korieni i pre nego to je ot
kriven metod da se izvede neka procedura, a ako zlato nije nastalo
od olova u eksperimentima alhemiara ne treba ih prekorevati
zbog nesposobnosti, ve im estitati na smelosti - njihova mata
je nanjuila gonjenu zver u peini u koju nisu mogli prodreti, a
njihovo kevtanje i pokazivanje konano je prizvalo lovce do tog
mesta. U istraivanjima alhemiara nastalo je neto vanije od
zlata: retorta i pe i posuda za destilaciju, navika da se obrau
je mrvljenjem, mlevenjem, zagrevanjem, destilovanjem, razlaga
njem - aparatura vredna za prave eksperimente, metodi vredni za
pravu nauku. Izvor autoriteta za arobnjake prestali su da budu
Aristotel i crkveni oci, oni su se oslanjali na ono to su njihove
Kulturna priprema 53

ruke mogle da urade i oi da vide - uz pomo avana i tuka i pei.


Magija se vie zasnivala na pokazivanju nego na dijalektici, mo
da vie nego ita drugo, osim slikanja, ona je oslobodila evropsku
misao od tiranije pisanog teksta.
Sve u svemu, magija je umove ljudi usmerila ka spoljanjem
svetu: ona je ukazala na potrebu da se na taj svet utie, pomogla
je da se stvore alatke da bi se taj uticaj uspeno ostvario i izotrilo
posmatranje da bi se do tog rezultata dolo. Kamen mudrosti nije
pronaen, ali se pojavila hernija kao nauka, da nas obogati znatno
vie od prostih snova tragaa za zlatom. Travar, agilan u svojoj
potrazi za prostim lekom za sve, otvorio je put ka. intenzivnim
istraivanjima botaniara i fiziara: iako se hvalimo zbog korisnih
lekova od katrana, ne smemo zaboraviti da jedno od nekolikih
tipinih medicinskih sredstava, kinin, potie od kore drveta kine,
a da ulje aulmugre, uspeno korieno za leenje lepre, takoe
potie od egzotinog drveta. Kao to deja igra nagovetava gru
bi ivot odraslih, tako je i magija nagovestila modernu nauku i
tehnologiju: uglavnom je nedostatak pravog usmerenja stvarao
nerealnost, a tekoa nije leala u korienju instrumenta, ve u
pronalaenju polja gde se on mogao primeniti i pronalaenju pra
vog sistema za njegovu primenu. Veliki deo nauke sedamnaestog
veka, mada vie nije bio nagrizen arlatanstvom, bio je isto tako
nerealan. Bili su potrebni vekovi sistematskog truda da se razvi
ju tehnike koje su nam dale Erlihov salvarsan ili Bajer 207. Ali
magija je bila most koji je ujedinio fantaziju i tehnologiju: san o
moi sa sredstvima za njeno ostvarivanje. Subjektivno samopouz
danje arobnjaka, teei da njihov lini ego proiri bezgraninim
bogatstvom i misterioznim energijama, nadvisilo je ak i njiho
ve praktine neuspehe - njihove vatrene nade, njihovi ludi snovi,
njihovi smeni homunkulusi nastavili su da svetlucaju u pepelu.
Takvi buntovniki snovi omoguili su da kasnija tehnika deluje
manje neverovatno i stoga manje nemogue.
54 Tehnika i civilizacija

8. Drutveno rasporeivanje
Ako su mehaniko miljenje i domiljati eksperimenti stvorili
mainu, rasporeivanje joj je pruilo tlo za rast: taj drutveni pro
ces delovao je ruku pod ruku sa novom ideologijom i novom teh
nikom. Mnogo pre nego to su se narodi zapadnog sveta okrenuli
maini pojavio se mehanizam kao element u drutvenom ivotu.
Pre nego to su izumitelji stvorili sprave da zamene ljude voe lju
di su uvebale i raporedile veliki broj ljudskih bia: oni su otkrili
kako da ljude svedu na maine. Robovi i seljaci koji su teglili stene
za piramide, gurajui ih u ritmu bia, robovi koji su radili u rim
skoj galiji i bili lancima okovani za svoje mesto i onemogueni da
izvedu bilo koji drugi pokret osim ogranienog mehanikog po
kreta, poredak i mar i sistem napada makedonske falange - to su
sve bili pojavni oblici maine. Sve to aktivnosti i pokrete ljudskih
bia ograniava samo na njihove mehanike elemente pripada fi
ziologiji, ako ne mehanici, doba maina.
Od petnaestog veka izum i rasporeivanje delovali su reci
prono. Poveanje broja i vrsta maina, mlinova, topova, satova,
pokretljivih automata sigurno je ljudima ukazalo na mehanike
atribute i proirilo analogije a mehanizmima na suptilnije i slo
enije organske injenice; do sedamnaestog veka taj obrt u inte-
resovanju iskazao se u filozofiji. Dekart, analizirajui fiziologiju
ljudskog tela, napominje da njegovo funkcionisanje, uz usmera-
vanje voljom, ne deluje nimalo udno onima koji su upoznati sa
razliitim pokretima koje izvode razni automati ili pokretne ma
ine koje su stvorene ljudskim trudom, a uz pomo samo nekoliko
delova uporeenih sa mnotvom kostiju, nerava, arterija, vena i
drugih delova koji se nalaze u telu svake ivotinje. Takve osobe
su telo posmatrale kao mainu koju je napravila boja ruka. Ali
postojao je i suprotan proces: mehanizacija ljudskih navika utrla
je put za mehanike imitacije.
U stepenu u kojem su strah i razaranje preovlaivali u drutvu
ljudi su teili da trae apsolutno - ako ono nije postojalo, pro-
jektovali su ga. Rasporeivanje je ljudima iz tog perioda prui
lo sigurnost koju nisu mogli nai nigde drugde. Ako su jedna od
Kulturna priprema 55

pojava povezana sa slomom srednjovekovnog poretka bili neredi


koji su od ljudi stvorili pirate, istraivae, pionire, koji su raskidali
sa ustaljenim starim nainom ivota i strogou samonametnu-
te discipline, druga pojava, povezana sa prvom, koja je postoja
no usmeravala drutvo prema matrici sa rasporeivanjem, bila
je metodina rutina stareine, knjigovoe, vojnika i birokrate. Ti
majstori rasporeivanja bili su u punom zamahu u sedamnaestom
veku. Nova buroazija, u kancelarijama i prodavnicama, svela je
ivot na revnosnu, neprekidnu rutinu: to je vailo za posao, to je
vailo za veeru, to je vailo za zadovoljstvo - sve paljivo odme-
reno, isto tako metodino kao seksualni odnos oca Tristrama en-
dija, koji se podudarao, simbolino, sa mesenim navijanjem sata.
Vremenski ograniene uplate, vremenski ogranieni ugovori, vre
menski ogranien posao, vremenski ogranieni obroci - od ovog
perioda nadalje nita nije bilo osloboeno uticaja kalendara ili
sata. Gubljenje vremena je za protestantske verske propovednike,
poput Riarda Bakstera, postalo jedan od najprezrenijih grehova.
Provoditi vreme samo druei se, pa ak i u snu, bilo je za osudu.
Idealni ovek novog poretka bio je Robinzon Kruso. Nije nika
kvo udo to je on dva veka indoktrinirao decu svojim vrlinama i
sluio kao model za niz mudrih rasprava o ekonomskom oveku.
Kao pria, Robinzon Kruso je bio reprezentativniji ne samo zato
to je bio delo jednog iz novog soja pisaca, profesionalnih novina
ra, ve i zato to je u jednom okruenju povezivao elemente kata
strofe i avanture sa neophodnou da se stvaraju izumi. U novom
ekonomskom sistemu svaki ovek se bori za sebe. Dominantne
vrline bile su tedljivost, predvianje, veto prilagoavanje sred
stava. Izum je zauzeo mesto stvaranja prizora i rituala, eksperi
ment je zauzeo mesto kontemplacije, prikazivanje je zauzelo me
sto deduktivne logike i autoriteta. Trezvene vrline srednje klase su
u stanju da odre oveka ak i kad je sam na pustom ostrvu...
Protestantizam je ponovo naglasio te lekcije iz trezvenosti
srednje klase i dao im boji blagoslov. Uistinu, glavni fmansijski
postupci bili su proizvod katolike Evrope, a protestantizam je
dobio bezrezervnu pohvalu kao oslobaajua sila od srednjove
kovnog naina ivota i neopravdanu kritiku kao prvobitni izvor
56 Tehnika i civilizacija

i duhovno opravdanje modernog kapitalizma. Ali posebna uloga


protestantizma bila je da objedini finansije i koncept pobonog
ivota i da pretvori asketizam, koji je zastupala religija, u sredstvo
za koncentraciju na ovozemaljska dobra i ovozemaljski napre
dak. Protestantizam se vrsto zasnivao na apstrakcijama tampe
i novca. Religiju nije trebalo prosto pronai u druini religioznih
dua koje su povezane istorijski kroz crkvu i koje komuniciraju
s Bogom kroz razraeni ritual, trebalo ju je nai u samoj rei -
rei bez njene ritualne pozadine. U poslednjoj analizi, pojedinac
se mora odbraniti na nebu, kao to je to inio na berzi. Izraava
nje kolektivnih verovanja kroz umetnost predstavljalo je klopku:
tako je protestant uklonio slike iz svoje katedrale i ostavio gole
graevinske blokove: bio je sumnjiav prema svakom slikarstvu,
osim moda prema slikanju portreta koje je odraavalo njegovu
pravednost; pozorite i igru smatrao je za avolski razvrat. ivot,
u svoj svojoj ulnoj raznovrsnosti i toplini zadovoljstva, bio je iz
gnan iz protestantovog sveta misli - organsko je nestalo. Vreme
je bilo stvarno: zadrimo ga! Rad je bio stvaran: koristimo ga!
Novac je bio stvaran: uvajmo ga! Prostor je bio stvaran: osvo
jimo ga! Materija je bila stvarna: izmerimo je! To su bili realnost
i imperativi filozofije srednje klase. Osim postojee eme za bo-
ansko spasenje svi njeni impulsi bili su ve podvrgnuti pravilu
teine i mere i kvantiteta: dan i ivot su bili potpuno razdeljeni. U
osamnaestom veku, Bendamin Frenklin, iju su preteu moda
inili jezuiti, zaokruio je taj proces izumom sistema moralnog
knjigovodstva.
Kako se motiv moi izolovao i intenzivirao pri kraju srednjeg
veka?
Svaki element ivota formira deo kulturne mree: jedan deo
podrazumeva drugi, ograniava ga, pomae da se drugi izrazi. To
kom ovog perioda mrea je bila poremeena, a jedan fragment se
oteo i poeo da gradi sopstvenu karijeru - volja da se dominira
okruenjem. Da se dominira, ne da se kultivie; da se osvoji mo,
ne da se ostvari oblik. Oito je da se samo u tom prostom okviru
ovek ne moe suoiti sa kompleksnim nizom dogaaja. Jo je
dan faktor u toj promeni moda je prouzrokovan intenziviranim
Kulturna priprema 57

oseajem inferiornosti; on se moda pojavio zbog poniavajueg


raskoraka izmeu ovekovih idealistikih tenji i njegovih stvar
nih postignua - izmeu milosra i mira koje propoveda crkva i
venih ratova i svaa i neprijateljstava izmeu svetog ivota koji
propovedaju sveci i razvratnog ivota koji su vodile renesansne
pape, izmeu vere u nebo i runih nereda i nevolja iz konkretnog
postojanja. Poto nisu nali utehu u milosti, skladu elja, hrian-
skim vrlinama, ljudi su moda pokuavali da izbriu svoj oseaj
inferiornosti i prevaziu frustraciju traei mo.
U svakom sluaju, stara sinteza se raspala i u mislima i u dru
tvenoj aktivnosti. Ona se raspala u znatnoj meri jer nije bila ade
kvatna: zatvorena, moda sutinski neurotina koncepcija ljud
skog ivota i sudbine, koja se prvobitno razvila iz bede i uasa koji
su pratili i brutalnost imperijalistikog Rima i njegovo konano
truljenje i raspad. Stavovi i koncepti hrianstva bili su toliko da
leko od injenica prirodnog sveta i ljudskog ivota da, kada je taj
svet jednom otvoren navigacijom i istraivanjima, novom kosmo-
logijom, novim metodima posmatranja i eksperimenta, nije bilo
povratka na polomljenu ljuturu starog poretka. Raskol izmeu
nebeskog sistema i zemaljskog ivota postao je previe ozbiljan da
bi se mogao zanemariti, previe irok da bi se mogao premostiti
- ljudski ivot imao je sudbinu izvan te ljuture. Najgrublja nauka
vie se pribliavala savremenoj istini nego najrazvijeniji shola-
sticizam: najnezgrapnija parna maina ili razboj bili su efikasniji
nego najracionalnije pravilo esnafa, a najbednija fabrika i gvoz
deni most vie su obeavali arhitekturi nego najstrunije graevi
ne Rena i Adama; prvi metar tkanine koji je istkala maina, prvi
obini gvozdeni odlivak, potencijalno su bili od veeg estetskog
interesa nego nakit koji je izradio elini ili platno koje je oslikao
Renolds. Ukratko, iva maina bila je bolja nego mrtav organizam,
a organizam srednjovekovne kulture bio je mrtav.
Od petnaestog do sedamnaestog veka ljudi su iveli u praznom
svetu, svetu koji je svakim danom bivao sve prazniji. Oni su iz
govarali svoje molitve, ponavljali rituale, ak su pokuavali i da
vrate svetost koju su izgubili kada su obnovili odavno naputeno
praznoverje - otuda estina i prazni fanatizam protivreformacije,
58 Tehnika i civilizacija

njeno spaljivanje jeretika, progon vetica, upravo usred razvitka


,,prosveenosti. Vraali su se u srednjovekovni san novim inten
zitetom oseanja, ako ne i ubeenja, vajali su i slikali i pisali - ko
je odista ikada monije klesao kamen od Mikelanela, ko je pisao
uz spektakularniji zanos i snagu nego ekspir? Ali ispod povri
ne koju su zauzimala ta del umetnosti i misli postojao je mrtav
svet, prazan svet, praznina koju nije mogla da popuni nikakva ko
liina inspiracije i bravuroznosti. Umetnost se razlila u vazduh
kroz stotine pulsirajuih fontana, jer upravo u trenutku kulturnog
i drutvenog raspada um esto radi uz slobodu i intenzitet koji
nisu mogui kada je drutveni model stabilan, a ivot u celini vie
zadovoljava - ali se sama predstava u svesti ispraznila.
Ljudi, bez uzdranosti iz praktinih razloga, vie nisu verovali
u raj i pakao i zajednicu svetaca, jo manje su verovali u blistave
bogove i boginje i silfide i muze koje su koristili, u elegantnim, ali
besmislenim gestovima, da ukrase svoje misli i okite svoje okru
enje; te natprirodne figure, mada su bile ljudske po poreklu i u
skladu sa odreenim postojanim ljudskim potrebama, postale su
utvare. Osmotrite bebu Isusa sa oltara iz trinaestog veka: beba lei
na oltaru, odvojeno, a Devica Marija je uznesena i blaena zbog
prisustva Duha svetog: taj mit je stvaran. Osmotrite svete poro
dice sa slika iz esnaestog i sedamnaestog veka: pomodne mla
de dame miluju svoje dobro uhranjene bebe - mit je umro. Prvo
ostaje samo velianstvena odea, konano lutka zauzima mesto
ivog deteta - mehanika lutka. Mehanika je postala nova religija
i svetu je dala novog mesiju: mainu.

9. Mehaniki univerzum

Teme iz praktinog ivota nale su opravdanje i odgovarajui


idejni okvir u prirodnoj filozofiji sedamnaestog veka: ta filozofija
je, u stvari, ostala radni moto tehnike, mada je njena ideologija
izmenjena, modifikovana, proirena, a delimino podrivena da
ljim prouavanjima same nauke. Niz mislilaca - Bejkon, Dekart,
Kulturna priprema 59

Galilej, Njutn, Paskal - odredili su domen nauke, razradili njen


poseban istraivaki postupak i pokazali njenu efikasnost.
Na poetku sedamnaestog veka postojali su samo sporadini
misaoni napori, neki sholastiki, neki aristotelovski, neki mate
matiki i nauni, kao u astronomskim posmatranjima Kopernika,
Tiha Brahea i Keplera: maina je igrala samo sporednu ulogu u
tim intelektualnim napredovanjima. Na kraju, uprkos relativnoj
sterilnosti samog izumiteljstva tokom tog veka, postojala je pot
puno osmiljena filozofija univerzuma zasnovana na isto me
hanikim postavkama koje su posluile kao polazna taka za sve
fizike nauke i za dalja tehnika unapreivanja: pojavio se meha
niki Weltbild. Mehanika je postavila model uspenog istraivanja
i vete primene. Do tada su bioloke nauke bile na istom nivou
kao i fizike nauke; od tada, barem vek i po, one su bile druga
violina; bioloke injenice su tek nakon 1860. godine priznate kao
vana osnova za tehniku.
Uz pomo kojih sredstava je sklopljena nova mehanika slika? I
kako je ona uspela da obezbedi tako izuzetno tlo za propagiranje
izuma i irenje maina?
Metod fizikih nauka sutinski se zasnivao na nekoliko prostih
principa. Prvo: izostavljanje kvaliteta i svoenje kompleksnog na
prosto, uz obraanje panje samo na one vidove dogaaja koji se
mogu izvagati, izmeriti ili izbrojati i na posebnu vrstu prostor-
no-vremenskog niza koji se mogao kontrolisati ili ponavljati - ili,
kao u astronomiji, ije se ponavljanje moglo predvideti. Drugo:
koncentracija na spoljanji svet i uklanjanje ili neutralisanje po-
smatraa kada se radi o podacima koje on obrauje. Tree: izola
cija, ograniavanje polja, specijalizacije interesa i potpodela rada.
Ukratko,ono to fizike nauke nazivaju svet nije celokupni objekat
zajednikog ljudskog iskustva: ti vidovi iskustva samo su pogodni
za precizno injenino posmatranje i uoptene iskaze. Mehaniki
sistem se moe definisati kao sistem u kojem svaki sluajni uzorak
celine moe da stoji umesto celine: smatra se da unca iste vode
u laboratoriji ima iste odlike kao sto kubnih stopa isto tako iste
vode u cisterni, uz stav da okruenje objekta ne utie na njegovo
ponaanje. Nai moderni koncepti prostora i vremena dovode u
60 Tehnika i civilizacija

sumnju postojanje bilo kog isto mehanikog sistema, ali prvo


bitno stanovite prirodne filozofije bilo je da se odbace organski
kompleksi i da se trae izolati koji se mogu opisati, u praktine
svrhe, kao da oni potpuno predstavljaju fiziki svet iz kojeg su
izdvojeni.
Ovo izostavljanje organskog moglo je nai opravdanje ne samo
u praktinom interesovanju, ve i u samoj istoriji. Dok je Sokrat
okrenuo lea jonskim filozofima, jer je vie eleo da naui neto
o ljudskim dilemama nego da ui o drveu, rekama i zvezdama,
sve to se moe nazvati pozitivno znanje, koje je izdralo uspone i
padove ljudskih drutava, sadralo je samo takve neivotne istine
poput Pitagorine teoreme. Za razliku od ciklusa ukusa, doktrina,
mode, postojao je stalni porast matematikog i fizikog znanja. U
tom razvoju, prouavanje astronomije bilo je od velike pomoi:
zvezde se nisu mogle obrlatiti ili izokrenuti: njihove putanje bile
su vidljive golim okom i mogao ih je slediti svaki strpljiv posma-
tra.
Uporedite sloenu pojavu vola koji se kree po krivudavom
neravnom putu sa pokretima planeta: lake je pratiti elu orbitu
nego odrediti promenljivu brzinu i izmene pozicije koje se de
avaju kod blieg i poznatijeg objekta. Usmeravanje panje na
mehaniki sistem predstavljalo je prvi korak ka stvaranju sistema:
vanu pobedu za racionalnu misao. Usredsreujui napor na ne-
istorijsko i neorgansko fizike nauke su pojasnile elu proceduru
analize: polje na koje su ograniile svoju panju bilo je polje u ko
jem se taj metod mogao najdalje primeniti a da ne postane previe
neadekvatan ili da se ne susretne sa previe konkretnih tekoa.
Ali pravi fiziki svet ipak nije bio dovoljno jednostavan za nauni
metod u prvim fazama njegovog razvoja, bilo je neophodno svesti
ga na takve elemente koji se mogu odrediti u okviru prostora, vre
mena, mase, pokreta, kvantiteta. Galilej, koji je tom procesu dao
tako snaan podstrek, izuzetno dobro je opisao koliinu izostav-
ljanja i odbacivanja koja ga je pratila. Treba ga citirati u celini:

im oformim predstavu o nekom m aterijalu ili telesnoj supstanci,


istovremeno imam potrebu da ih sagledam sa granicam a ovakvog ili
onakvog oblika; da li su u odnosu na druge veliki ili mali; da su na
Kulturna priprema 61

ovom ili onom m estu, u ovom ili onom vrem enu; da li se kreu ili m iru
ju; da li dodiruju ili ne dodiruju drugo telo; da li su jedinstveni, retki ili
obini; ak ni naporom m ate ne m ogu da ih odvojim od tih odlika. Ali
ne oseam apsolutnu obavezu da ih svakako poveem sa takvim sta
njim a koja kau da oni m oraju biti beli ili crveni, gorki ili slatki, buni
ili tihi, da imaju prijatan ili neprijatan m iris, da ula nisu ukazala na te
osobine jezik i m ata sam i nikada ne bi stigli do njih. Stoga mislim da
ti ukusi, mirisi, boje, itd., u odnosu na objekat u kojem se nalaze, nisu
nita vie do samo im ena. O ni postoje samo u telu koje im a ula, jer
kad se ivo bie ukloni sve te osobine se gube i ponitavaju, m ada smo
im nam etnuli odreena im ena i skloni smo da ubedim o sebe da one
istinski i injenino postoje. Ne verujem da postoji bilo ta u spolja-
njim telima to stvara ukuse, mirise i zvukove itd., osim veliine, oblika,
kvantiteta i pokreta."

Drugim recima, fizika nauka se svela na takozvane primarne


kvalitete: sekundarni kvaliteti su odbacivani kao subjektivni. Ali
primarni kvalitet nije nita vie konaan ili elementaran nego se
kundarni kvalitet, a telo sa ulima nije nita manje stvarno od tela
bez ula. Bioloki govorei, miris je izrazito vaan za opstanak,
moda vie nego sposobnost da se razlikuje razdaljina ili teina,
jer je on glavno sredstvo za odreivanje da li je hrana pogodna
za jelo, a zadovoljstvo zbog prijatnih mirisa nije samo profinilo
proces jela, ve je omoguilo specifino povezivanje sa vidljivim
simbolima erotske prirode, konano sublimiranim u parfemu.
Primarni kvaliteti mogli bi se nazvati primarni samo u okviru
matematike analize, jer kao krajnja referentna taka imaju neza
visno merilo za vreme i prostor, sat, lenjir, vagu.
Znaaj koncentrisanja na primarne kvalitete bio je u tome to
ono u eksperimentu i analizi neutralie ulne i emotivne reakcije
posmatraa; ako se izuzme proces miljenja, posmatra je postao
instrument za beleenje. Na taj nain, nauni postupak je postao
uopten, bezlian, objektivan unutar svog ogranienog polja, isto
konvencionalan materijalni svet". Taj postupak je doveo do zna
ajne moralizacije misli: standardi, prvo razraeni u domenima
nepovezanim sa linim ciljevima i neposrednim interesima ove-
ka, bili su isto tako primenljivi na sloenije vidove stvarnosti koji
su bili blii ovekovim nadama, ljubavima, ambicijama. Ali prvi
62 Tehnika i civilizacija

uinak ovog napretka u jasnoi i trezvenosti bilo je obezvrei


vanje svakog del iskustva osim onog koji se mogao podvrgnuti
matematikom prouavanju. Kada je u Engleskoj osnovano Kra
ljevsko drutvo, drutvene nauke su svesno iskljuene.
Uopteno govorei, praksa fizikih nauka podrazumevala je
intenziviranje ula: oko nikada pre nije bilo tako otro, uvo tako
paljivo, ruka tako precizna. Huk, koji je uoio da naoare pobolj
avaju vid, sumnjao je da se mogu nai mehaniki izumi koji e
poboljati naa druga ula sluha, mirisa, ukusa, dodira". Ali uz to
poveanje preciznosti ila je deformacija iskustva kao celine. In
strumenti nauke bili su bespomoni u domenu kvaliteta. Kvalita
tivno je svedeno na subjektivno, subjektivno je odbaeno kao ne
stvarno, a nevieno i nemerljivo kao nepostojee. Intuicija i ose-
anje nisu uticali na mehaniki proces ili mehanika objanjenja.
Novom naukom i novom tehnikom moglo se postii mnogo, jer
je mnogo toga to se povezivalo sa ivotom i radom u prolosti -
likovna umetnost, poezija, organski ritam, mata - bilo namerno
izostavljeno. Dok je spoljanji svet percepcije dobijao na znaaju,
unutranji svet oseanja postajao je sve vie i vie nemoan.
Podela rada i specijalizacija za pojedinane delove nekog po
sla, koja je ve poela da karakterie ekonomski ivot sedamnae
stog veka, prevladala je u svetu misli: one su bile izraz iste elje za
mehanikom preciznou i brzim rezultatima. Polje istraivanja
bilo je sve vie razdeljeno, a njegovi mali delovi podvrgnuti su
intenzivnom prouavanju; da tako kaemo, istina moe biti savr
ena u malim merama. To ogranienje je predstavljalo znaajno
praktino sredstvo. Ako je ovek posedovao znanje o potpunoj
prirodi nekog objekta, to nije moralo znaiti da je on sposoban da
se njime bavi - potpuno znanje zahteva mnogo vremena, tavie,
ono obino tei nekoj vrsti identifikacije koja upravo nedostaje
hladnoj udaljenosti koja oveku omoguava da se tim objektom
pozabavi i njim manipulie zbog spoljanjih ciljeva. Ako ovek
eli da jede piletinu, bolje da je tretira kao hranu od poetka i ne
pridaje joj previe prijateljske panje ili ljudske saoseajnosti, ak
ni estetske procene; ako se ivot pileta tretira kao cilj, onda se, ak
uz bramansku uviavnost, uz pticu mogu sauvati i vai u njenom
Kulturna priprema 63

perju. Selektivnost je operacija koju je organizam obavezno pri-


hvatao da ne bi bio preplavljen beznaajnim ulnim doivljajima
i premiljanjima. Nauka je toj neizbenoj selektivnosti dala novi
smisao: ona je izdvojila najprimetniji niz odnosa, masu, teinu,
broj, pokret.
Naalost, izolacija i apstrakcija, mada su vane za sistemati
no istraivanje i prefinjeno simboliko prikazivanje, isto tako su
uslovi u kojima stvarni organizmi umiru ili barem prestaju efika
sno da deluju. Odbacivanje iskustva u njegovoj prvobitnoj celini,
uz ukidanje predstava i omalovaavanje neinstrumentalnih vido
va misli, imalo je jo jedan ozbiljan rezultat: na pozitivnoj strani,
to je bilo verovanje u mrtve, jer ivotni procesi esto ne doputaju
blie posmatranje dok je organizam iv. Ukratko, preciznost i jed
nostavnost nauke, mada su bili odgovorni za kolosalna prakti
na dostignua, nisu oznaavali pristup objektivnoj stvarnosti ve
udaljavanje od nje. U svojoj elji da postignu egzaktne rezultate
fizike nauke su omalovaavale pravu objektivnost: individualno
- jedna strana linosti bila je paralisana, kolektivno - jedna strana
iskustva bila je ignorisana. Zamenjivanje istorije mehanikim ili
dvosmernim vremenom, ivo telo seciranim leom, grupe ljudi
odvojenim jedinicama nazvanim pojedinci" ili nedostupnih i
komplikovanih organskih celina mehaniki merljivim ili obnov
ljivim, znai postii ogranieno praktino ovladavanje nautrb
istine i vee efikasnosti koja zavisi od istine.
Svodei svoje operacije na one vidove stvarnosti koje, da tako
kaemo, imaju trinu vrednost, i izolujui i rasecajui korpus
iskustva, naunik fiziar je stvorio naviku uma povoljnu za dis
kretne praktine izume; istovremeno, ona je bila izrazito nepo
voljna za sve one oblike umetnosti za koje su sekundarni kvaliteti
i individualizovani receptori i motivatori umetnika od sutinske
vanosti. Svojim doslednim metafizikim principima i svojim fak
tografskim metodom istraivanja, naunik fiziar je ogolio svet
prirodnih i organskih objekata i okrenuo lea stvarnom iskustvu:
telo i krv stvarnosti zamenio je kosturom efikasnih apstrakcija
kojima je mogao da manipulie uz pomo odgovarajuih ica i
kotura.
64 Tehnika i civilizacija

Ono to je ostalo bio je ogoljeni obezlieni svet materije i po


kreta: pusta zemlja. Da bi on uopte prosperirao bilo je neophod
no da naslednici predstave o svetu iz sedamnaestog veka ponovo
popune svet novim organizmima, osmiljenim da predstave novu
stvarnost fizike nauke. Maine - i samo maine - potpuno su
zadovoljavale zahteve novog naunog metoda i stanovita: one su
ispunjavale definiciju stvarnosti' savrenije nego ivi organizmi.
A kada je mehanika slika sveta jednom uspostavljena, maine su
mogle da bujaju i mnoe se i dominiraju egzistencijom: njihovi
rivali su uniteni ili su preputeni univerzumu polusenki u koji
su se samo umetnici i ljubavnici i uzgajivai ivotinja usuivali da
veruju. Nisu li maine osmiljene samo u okviru primarnih kvali
teta, bez uzimanja u obzir izgleda, zvuka ili bilo koje druge vrste
ulne stimulacije? Ako je nauka predstavljala krajnju stvarnost,
onda je maina bila, poput zakona u Gilbertovoj baladi, istinsko
olienje svega to je bilo izvrsno. Odista, u tom praznom, ogo
ljenom svetu, izumljivanje maine postalo je dunost. Odriui
se velikog del svoje ljudskosti, ovek je mogao da dostigne bo-
anstvenost: on je sagledao svoj drugi haos i stvorio mainu po
sopstvenom liku, liku moi, ali se mo otrgla od njegovog tela i
izolovala od njegove ljudskosti.

10. Dunost da se stvaraju izumi


Principi koji su se pokazali kao efikasni u razvoju naunog
metoda bili su, uz odgovarajue izmene, principi koji su poslm
ili kao osnova za izume. Tehnika predstavlja prenos teorijskih
istina, implicitnih ili formulisanih, pretpostavljenih ili otkrivenih
u nauci u odgovarajue, praktine oblike. Nauka i tehnika formi
raju dva nezavisna, a ipak povezana sveta: nekad se pribliavaju,
a nekad se razilaze. Empirijski izumi, poput parne maine, mogu
ukazati na Karnoova istraivanja u termodinamici, apstraktno fi
ziko istraivanje, poput Faradejevog o magnetnom polju, moe
voditi direktno do izuma dinama. Od geometrije i astronomije
Egipta i Mesopotamije koje su bile tesno povezane sa prime-
I. PRETEE BRZINE

1. Brzo kretanje po tlu: vozilo sa jedrima (1598) koristio je princ Moris od


Orana, jedan od prvih vojskovoa koji je uveo modernu obuku. udnja za br
zinom, koju je izrazio Roder Bejkon u trinaestom veku, do esnaestog veka
postala je razuenija. Otuda klizaljke za zabavu.
( Uz doputenje, Deutsches Museum, Minhen)

2. Direktni bicikl na noni pogon koji je izumeo baron fon Drajs 1817. godine.
Obratite panju na to da je Gernijev savremeni automobil takoe koristio noni
pokret za pogon. Prvobitni bicikl bio je napravljen od drveta. Nakon raznih ek
sperimenata sa visokim tokovima, ta maina se vratila svom prvobitnom ob
liku.
(Uz doputenje, Deutsches Museum, Minhen)
3. Letea maina Hensona i Stringfeloua, napravljena po nacrtu koji je patenti
rao Henson 1842. godine. Jedna od prvih koja je podraavala lebdenje ptica.
(Uz doputenje direktora: Muzej nauke, London)

4. erova putnika koija na parni pogon: jedno od mnogih parnih vozila koja
su voena na putevima 1830-ih godina u okviru monopola eleznice. Razvoj
automobila iekivao je tokove od gume, puteve sa vrstom podlogom i teno
gorivo.
(Uz doputenje, Deutsches Museum, Minhen)
II. PERSPEKTIVE

1. Osvit naturalizma u dvanaestom veku.


(Saint-Lazare dAutun, Francuska)

i
2. Gravira iz Direrove rasprave o perspektivi. Nauna preciznost u pred
stavljanju: koordinacija veliine, udaljenosti i pokreta. Poetak kartezi-
janske logike nauke.
3. Tintoretova Suzana
i starci: potpunu sliku
prikazuje ogledalo kod
Suzaninih stopala; vid-
eti poglavlje II, odeljak
9, kao i poglavlje III,
odeljak 6.

4. Automat iz osamnaestog
veka ili automatska Ven
era: pretposlednji korak od
naturalizma do mehanizma.
Sledei potez je potpuno
uklanjanje organskog sim
bola.
Kulturna priprema 69

nom u poljoprivedi, do najnovijih istraivanja u elektrofizici, vai


Leonardova izreka: nauka je kapetan, a praksa vojnici. Ali pone
kad vojnici dobijaju bitku bez vodstva, a ponekad kapetan inteli
gentnom strategijom stie pobedu bez pravog voenja bitke.
Zamenjivanje ivog i organskog desilo se brzo zajedno sa ra
nim razvojem maine. Jer maina je bila imitacija prirode, priro
da analizirana, regulisana, suena, kontrolisana ljudskim umom.
Krajnji cilj tog razvoja, meutim, nije bio samo osvajanje prirode,
ve njena ponovna sinteza; ralanjena milju, priroda je ponovo
sastavljena u nove kombinacije: materijalne sinteze u herniji, me
hanike sinteze u mainstvu. Nespremnost da se prirodno okrue
nje prihvati kao fiksirano i konano reenje ovekove egzistencije
uvek je imala uticaja i na ovekovu umetnost i na tehniku, ali od
sedamnaestog veka takav stav je postao stalan i ovek se okrenuo
tehnici radi njegovog ispunjenja. Parne maine su zamenile konj
sku snagu, gvoe i beton su zamenili drvo, anilinske boje su za
menile biljne boje, i tako dalje, celim tokom, uz poneku prazninu
tu i tamo. Ponekad je novi proizvod bio praktino ili estetski supe
riorniji od starog, kao to je elektrina lampa bezmerno superior
nija od lojane svece: ponekad je novi proizvod ostao inferiorniji,
kao to je vetaka svila ipak inferiornija od prirodne svile, ali u
svakom sluaju poboljanje se sastojalo od stvaranja ekvivalen
tnog proizvoda ili sinteze koja je manje nego original zavisila od
nepouzdanih organskih varijacija i nepravilnosti, bilo u samom
proizvodu, bilo u radu uloenom u njega.
esto je znanje na osnovu kojeg se zamena vrila bilo nedovolj
no, a rezultat je ponekad bio poraavajui. Istorija poslednjih hi
ljadu godina obiluje primerima navodnih mehanikih i naunih
trijumfa koji su bili sutinski neosnovani. Treba samo pomenuti
putanje krvi u medicini, korienje obinog prozorskog stakla
koje je zadravalo vane ultravioletne zrake, uspostavljanje naina
ishrane nakon Libiga, koja se zasnivala samo na obnovi energije,
korienje uzdignutog sedita za toalete, uvoenje parne toplote
koja u velikoj meri isuuje vazduh - ali spisak je dug i pomalo
zaprepaujui. Poenta je da je izum postao obaveza, a elja da se
koriste nova udesa tehnike bila je nalik dejem oduevljenju i
70 Tehnika i civilizacija

zbunjenosti zbog nove igrake, pa nije uvek bila voena kritikim


rasuivanjem: ljudi su se slagali da su izumi dobri, bez obzira na
to da li su zaista pruali prednosti, kao to su se slagali da je raa
nje dece dobro, bez obzira na to da li su se potomci pokazali kao
blagoslov ili neprijatnost za drutvo.
Mehaniki izum, ak i vie od nauke, bio je odgovor na po
ljuljanu veru i ostabljeni ivotni impuls. Razuene energije lju
di, koje su tekle u dolinu i vrt, uvukle se u niu i peinu tokom
renesanse, izumom su pretvorene u svedeni vodeni mlaz iznad
turbine: vie nisu mogle da prskaju i mrekaju i hlade i oivljavaju
i oduevljavaju, ograniene su na uski i odreeni cilj da pokreu
tokove i umnoavaju kapacitet drutva za rad. iveti je znailo
raditi: odista, koji drugi ivot poznaju maine? Vera je konano
nala novi cilj, ne pokretanje planina, ve pokretanje motora i
maina. Mo - primena moi za pokretanje i primena pokreta za
proizvodnju i proizvodnje za zaraivanje novca i dalje poveanje
moi - to je bio najvredniji cilj koji je mehanika navika uma i
mehaniki nain delanja postavio pred ljude. Kao to svi uvia
ju, iz nove tehnike nastalo je hiljadu korisnih instrumenata, ali
od svog nastanka u sedamnaestom veku nadalje maina je sluila
kao surogatna religija, a ivotnu religiju nije potrebno opravdavati
njenom korisnou.
Religiji maine je takva podrka bila potrebna isto tako malo
kao i transcendentnoj veri koju je zamenila, jer misija religije je
ste da prui konani smisao i motivacionu snagu: neophodnost
da se stvaraju izumi bila je dogma, a ritual mehanike rutine bio
je vezivni element u toj veri. U osamnaestom veku nicala su me
hanika drutva da bi tu veru propagirala veim zanosom; ona
su propovedala jevanelje rada, opravdano verom u mehaniku
nauku i spas pomou maine. Bez misionarskog entuzijazma pre-
duzetnika i industrijalaca i inenjera, pa ak i neobrazovanih me
haniara od osamnaestog veka nadalje, bilo bi nemogue objasniti
priliv preobraenika i ubrzani ritam mehanikog napretka. Be
zlini nauni postupak, trezveni pronalasci mehanike, racionalni
proraun utilitarista - ti interesi su potisnuli emociju, tim pre to
je iza njih leao zlatni raj finansijskog uspeha.
Kulturna priprema 71

U svom popisu izuma i otkria Darmteter i Di Boa-Remon su


naveli sledei broj izumitelja: izmeu 1700. i 1750. godine - 170;
izmeu 1750. i 1800. godine - 344; izmeu 1800. i 1850. godine
-861; izmeu 1850. i 1900. godine - 1.150. ak i ako se uzme u
obzir posebna taka gledita koja se automatski javlja zbog istorij-
ske perspektive, ne treba sumnjati u poveanje broja izmeu 1700.
i 1850. godine. Tehnika je obuzela matu: i same maine i roba
koju su one proizvodile smesta su delovali poeljno. Mada je izu-
mljivanje donelo mnogo^dobrog, mnogo izuma nije uvaavalo to
dobro. Da je upotrebljivost bila najvanija, izumljivanje bi najvie
napredovalo u oblastima gde je ljudska potreba bila najizraenija
- u ishrani, smetaju i odevanju, mada je ova poslednja oblast bez
sumnje napredovala; farme i kue za zajedniki smetaj su znatno
sporije profitirali zbog nove mehanike tehnologije nego ratite
ili rudnik, dok je napredak u korienju energije mnogo sporije
stvarao bogatiji ivot nakon sedamnaestog veka nego tokom pret
hodnih sedamsto godina.
Kada se jednom pojavila, maina se obino dokazivala tiho pre
uzimajui oblasti ivota koje je ideologija zanemarila. Strunost
je vaan element u razvoju tehnike: zanimanje za materijale kao
takve, ponos zbog ovladavanja alatima, veto formiranje oblika.
Maina je u novim modelima kristalizovala ceo niz nezavisnih in
teresa koje je Torsten Veblen okvirno uvrstio u instinkt majstor
stva" i obogatila tehniku kao celinu ak i kada je ona privremeno
osiromaivala runi rad. Same ulne i misaone reakcije, iskljuene
iz voenja ljubavi i pesama i mate zbog koncentracije na meha
nika sredstva proizvodnje nisu, naravno, bile konano iskljuene
iz ivota: one su ponovo ule u njega kroz povezanost sa samim
tehnikim vetinama, a maina, esto emotivno personifikovana
kao ivo stvorenje, kao kod Kiplingovih inenjera, pridobila je i
naklonost i brigu, kako izumitelja, tako i radnika. Ruke, klipo
vi, zavrtnji, ventili, talasasti pokreti, pulsiranja, ritmovi, umovi,
glatke povrine, sve su to, u stvari, bili pandani organa i funkcija
tela, pa su izazvali i pridobili deo prirodne naklonosti. Ali kada se
dostigla ta faza, maina vie nije bila samo mehanika i kauzalna,
ve ljudska i konana: ona je, kao bilo koje umetniko delo, dopri-
72 Tehnika i civilizacija

nela organskoj ravnotei. Taj razvoj vrednosti unutar samog ma-


inskog kompleksa, osim vrednosti proizvoda koje je stvarao, bio
je, kao to emo videti u kasnijoj etapi, izuzetno znaajan rezultat
nove tehnologije.

11. Praktina oekivanja

Od poetka, praktina vrednost nauke bila je najvea za umo


ve njenih eksponenata, ak i za one koji su uporno tragali za ap
straktnom istinom i koji su bili toliko nezainteresovani za njenu
popularizaciju kao Gaus i Veber, naunici koji su izumeli telegraf
za svoju privatnu komunikaciju. Ako moja procena ima bilo ka
kvu teinu", rekao je Frensis Bejkon u Unapreenju uenosti, -
rienje mehanike u istoriji je najradikalnije i najfundamentalnije
kada se radi o filozofiji prirode: takva filozofija prirode nee ne
stati u dimu suptilnog, uzvienog ili ugodnog promiljanja, ve
e kao takva delovati u smeru obogaivanja i boljitka ovekovog
ivota. A Dekart, u svojoj Raspravi o metodu, primeuje: Jer sam
pomou njih [optih restrikcija koje se odnose na fiziku] uoio da
je mogue dosei znanje koje je veoma korisno u ivotu; umesto
spekulativne filozofije koja se obino ui u kolama, da otkrijemo
neto praktino to se, poznajui silu i dejstvo vatre, vode, vaz-
duha, zvezda, neba i svih drugih tela koja nas okruuju isto tako
kao to poznajemo razne zanate naih zanatlija, moe primeniti
na isti nain na sve ono to nam je potrebno da bismo sebe uinili
gospodarima i posednicima prirode. A to je rezultat kome treba
teiti, ne samo da bismo smislili beskonano mnogo vetina po
mou kojih moemo biti u stanju da uivamo plodove zemlje i sve
njene pogodnosti bez bilo kakve muke, ve naroito za ouvanje
zdravlja koje je, bez sumnje, prvo i osnovno od svih blagoslova
ovog ivota, jer um tako mnogo zavisi od uslova i odnosa organa
u telu da, ako se uopte moe nai bilo kakvo sredstvo da oveka
uini mudrijim i pronicljivijim nego to je bio do sada, verujem
da se ono mora traiti u medicini."
Kulturna priprema 73

Ko je nagraen u savrenoj zajednici koju je osmislio Bejkon


u Novoj Atlantide U Solomonovoj kui su izostavljeni filozof i
umetnik i uitelj, mada se Bejkon, poput Dekarta, vrlo ceremo
nijalno drao rituala hrianske crkve. Za obiaje i rituale" Solo-
monove kue postoje dve galerije. U jednoj od njih postavljamo
modele i primerke svih vrsta reih i izuzetnih izuma, u drugoj
postavljamo statue svih glavnih izumitelja. Tu je statua mladog
Kolumba koji je otkrio Zapadnoindijska ostrva,2 kao i izumitelja
brodova: monaha koji je bio izumitelj artiljerije i baruta, izumite
lja muzike, izumitelja slova, izumitelja tampe, izumitelja osma-
tranja u astronomiji, izumitelja obrade metala, izumitelja stakla,
izumitelja svile iz aure svilene bube, izumitelja vina, izumitelja
brana i hleba, izumitelja eera... Za svaki vredan izum podie
mo statuu izumitelju i dajemo mu velikodunu i estitu nagradu".
Ta Solomonova kua, kako je Bejkon zamislio, bila je kombinacija
Rokfelerovog instituta i Deutsches muzeja: ako su igde postojala,
tu su se mogla nai sredstva za olakavanje ovekove sudbine.
Obratite panju na ovo: postoji malo toga nejasnog ili hirovitog
u svim tim zamislima o novoj ulozi koju treba da imaju nauka
1 maina. Generaltab nauke je razradio strategiju za tu kampa
nju mnogo pre nego to su komandanti na terenu detaljno razvili
taktiku pogodnu za izvoenje napada. Odista, Aer primeuje da
je izumljivanje u sedamnaestom veku ilo relativno slabo, a mo
tehnike imaginacije je znatno nadmaila konkretne sposobnosti
radnika i inenjera. Leonardo, Andre, Kampanela, Bejkon, Huk u
svojoj Mikrogafiji i Glenvil u svojoj Sepsis scientifici, razradili su
nacrt specifikacija za taj novi poredak: korienje nauke za una
preenje tehnike, a usmeravanje tehnike ka osvajanju prirode bili
su svrha celog tog napora. Bejkonova Solomonova kua, mada
formulisana nakon konkretnog osnivanja Akademije Linksei u
Italiji, predstavljala je pravu polaznu taku za Filozofsko vee koje
se prvi put sastalo 1646. godine u taverni Bikova glava" u ipsaj-
du, a 1662. godine bilo s pravom ukljueno u Kraljevsko drutvo
u Londonu za unapreenje znanja o prirodi. To drutvo je ima

2 Na engleskom West Indies - pojam koji se odnosi na Karipska ostrva u Cen


tralnoj Americi (prim. prev.).
74 Tehnika i civilizacija

lo osam stalnih komiteta, od kojih je prvi trebalo da razmatra


i unapredi sve mehanike izume". Laboratorije i tehniki muzeji
dvadesetog veka postojali su prvo kao misao u umovima tog filo
zofskog dvoranina: nita to mi danas inimo ili uobiavamo ne
bi ga iznenadilo.
Huk je bio toliko siguran u rezultate tog novog pristupa da je
napisao: Ne postoji nita to lei unutar moi ljudske proniclji
vosti ili (to je znatno delotvornije) ljudske preduzimljivosti to
ne bismo mogli ostvariti; ne samo da moemo oekivati izume
jednake otkriima Kopernika, Galileja, Gilberta, Harvija i drugih
ija imena su gotovo zaboravljena - to su bili izumitelji baruta,
pomorskog kompasa, tampe, bakroreza, duboreza, mikroskopa
itd., ali i mnotva onih koji ih moda znatno prevazilaze: ini se
da su ak i izumi koji su ostvareni bili proizvod slinih, ponekad
nesavrenih metoda; ta se, zato, moe oekivati ako se ti metodi
temeljno primene? Razgovor i rasprava o argumentima brzo se
pretvaraju u konkretan rad; svi lepi snovi i stavovi i univerzalna
metafizika priroda, ije je obilje osmislio suptilni mozak, brzo
nestaju i ustupaju mesto pouzdanim istorijatima, eksperimentima
i delima".
Sve vodee utopije tog vremena, Hristijanopolis, Grad sunca,
da ne pominjemo Bejkonov fragment ili manja del Sirana de
Bereraka, bave se mogunou da se maina iskoristi da bi svet
bio savreniji: maina je bila zamena za Platonovu pravdu, ume-
renost i hrabrost, ak i za hrianske ideale milosti i iskupljenja.
Maina je nastupala kao novi demijurg koji treba da stvori novo
nebo i novu zemlju: barem kao Mojsije koji je vodio varvarski
ljudski rod u obeanu zemlju.
Nagovetaji svega toga postojali su u prethodnim vekovima.
Sada u pomenuti", rekao je Roder Bejkon, neka od udesnih
del umetnosti i prirode u kojima ne postoji nikakva magija i koje
magija ne bi mogla da izvede. Mogu se napraviti instrumenti po
mou kojih e se najvei brodovi, sa samo jednim ovekom koji
ih usmerava, kretati veom brzinom nego da su puni mornara.
Mogu se konstruisati koije koje e se kretati neverovatnom br
zinom bez pomoi ivotinja. Mogu se oblikovati instrumenti za
Kulturna priprema 75

letenje u kojima ovek, lagodno seei i razmiljajui o bilo kojoj


temi, moe zamahivati u vazduhu svojim vetakim krilima na
nain kako to ine ptice... kao i maine koje e ljudima omogu
iti da hodaju po dnu mora ili reka bez brodova." A Leonardo da
Vini je za sobom ostavio spisak izuma i zamisli koji se ita kao
sinopsis za sadanji industrijski svet.
Do sedamnaestog veka taj samouvereni ton se pojaao, a prak
tini impuls je postao univerzalniji i izraeniji. Del Porte, Kar
dana, Besona, Ramelija i drugih genijalnih izumitelja, inenjera i
matematiara svedoe i o sve veoj vetini i poveanom interesu
za samu tehniku. U svom Dlassements Physico-Mathmatiques
(1636) venter je ukazao na to kako dva pojedinca mogu da ko
municiraju jedan s drugim pomou magnetnih igli. Za one koji
dolaze nakon nas, rekao je Glenvil, moda e biti sasvim uobi
ajeno da kupe par krila i lete do najudaljenijih regiona, kao sada
par izama i krenu na put jahanjem; a razgovor na razdaljinu kao
onu do Indije pomou suptilnih naprava u budunosti moe biti
isto tako uobiajen kao dopisivanje." Sirano de Bererak je osmi
slio fonograf. Huk je primetio da nije nemogue uti apat na da
ljinu od nekoliko stotina metara, poto je on ve izreen, a moda
e priroda stvari uiniti da bude mogu ak i ako se daljina deset
puta uvea". Odista, on je ak predvideo izum vetake svile. A
Glenvil je, opet, rekao: Ne sumnjam da e potomstvo mnogo toga
to sada predstavlja samo glasine pretvoriti u praktinu stvarnost.
Nakon nekog vremena, moda put u june krajeve, da, moda i na
Mesec, nee biti udniji nego put u Ameriku... Obnova mladosti
za sedu kosu i obnova izgubljene vitalnosti moda e se konano
izvoditi bez uda, a nova poljoprivreda moda e moi da izvede
pretvaranje sveta u kojem sada ima relativno mnogo pustinja u
raj" (1661).
Ma ta da je nedostajalo u stavu sedamnaestog veka, to nije
bio nedostatak vere u neposredno prisustvo, brzi razvoj i duboki
znaaj maine. Pravljenje satova, merenje vremena, istraivanje
prostora, manastirska rutina, buroaski poredak, tehnike napra
ve, protestantska ogranienja, udesna istraivanja, konano opti
poredak, preciznost i jasnoa samih fizikih nauka - sve te odvo-
76 Tehnika i civilizacija

jene aktivnosti, moda nevelike same za sebe, konano su formi


rale sloenu drutvenu i ideoloku mreu koja je mogla da podr
ava ogromnu teinu maine i da jo dalje proiri njenu delatnost.
Do sredine osamnaestog veka poetne pripreme su bile zavrene,
a kljuni izumi su bili ostvareni. Skupila se armija filozofa priro
de, racionalista, eksperimentatora, mehaniara, pronicljivih ljudi
koji su imali jasan cilj i bili sigurni u svoju pobedu. Pre nego to
se na obodu horizonta pojavilo neto vie od blagog sivila, oni
su proglasili zoru i objavili da je ona udesna, da e novi dan biti
divan. U stvari, oni su objavili promenu godinjih doba, moda
dugu ciklinu promenu u samoj klimi.
IL
Akteri mehanizacije

1. Profil tehnike
Priprema za mainu, koja se deavala izmeu desetog i osamna
estog veka, pruila joj je iroku osnovu i obezbedila njen brz i u ni
verzalan pohod kroz elu zapadnu civilizaciju. Ali iza svega toga
leao je dug razvoj same tehnike: prvobitno istraivanje grubog
okruenja, korienje predmeta koje je oblikovala priroda - kolj
ki i kamenja i ivotinjskih creva - za alate i pomagala; razvoj fun
damentalnih industrijskih procesa, kopanje, deljanje, oblikovanje
ekiem, guljenje, pletenje, suenje; svesno oblikovanje odreenih
alata bilo je sve neophodnije kako se vetina poveavala.
Eksperimentalno isprobavanje, na primer jestivih supstanci,
srene sluajnosti kao, na primer, sa staklom, pravi uzroni uvid,
kao kod svrdla za paljenje vatre: sve to je imalo ulogu u preo
braaju naeg materijalnog okruenja i postojano je modifikovalo
mogunosti drutvenog ivota. Ako se otkrie desilo prvo, kao to
je oito sluaj kod korienja vatre, kod korienja meteorskog
gvoa, kod upotrebe tvrdih seiva poput koljki, pravi izum mu
je uvek bio za petama; odista, doba izumiteljstva je samo drugo
ime za doba oveka. Ako se ovek retko nalazi u prirodnom sta
nju", to je samo zato to prirodu neprestano modifikuje tehnika.
Da bismo rekapitulirali ranije razvoje tehnike, bie korisno da
ih poveemo sa apstraktnom shemom dolinskog segmenta: ap
straktnim profilom potpunog sistema planine i reke. U prenese
nom smislu, civilizacija marira uz dolinski segment i niz njega
78 Tehnika i civilizacija

- sve velike istorijske kulture, sa deliminim izuzetkom onih iz


dvojenih obalskih kultura u kojima je more ponekad imalo ulogu
reke, cvetale su kroz pokret ljudi i institucija i izuma i roba du
prirodnog puta velike reke: ute reke, Tigra, Nila, Eufrata, Rajne,
Dunava, Temze. U primitivnom okruenju dolinskog segmenta
razvili su se raniji oblici tehnike: unutar gradova procesi izumi-
teljstva su ubrzani, javilo se mnotvo novih ideja, uslovi ivota
na malom prostoru i ograniene zalihe hrane doveli su do novih
prilagoavanja i domiljanja, a u samom inu odvajanja od prim i
tivnih uslova ljudi su bili prim orani da osmisle zamene za grublje
rukotvorine koje su nekad obezbeivale njihov opstanak.
Uzimajui u obzir samo shematski dolinski segment, pri vrhu
planine, gde moda na strmijoj padini tre stene, nalazi se ka
menolom i rudnik - ovek se gotovo od osvita same istorije bavi
tim zanimanjima. Opstanak je, do naeg sopstvenog vremena, bio
prototip svih ekonomskih aktivnosti: etapa neposrednog traenja
i branja i sakupljanja bobica, gljiva, kamenja, koljki, uginulih i
votinja. Sve do modernih vremena rudarstvo je tehniki ostalo
jedno od najgrubljih zanimanja: pijuk i eki bili su njegove glavne
alatke. Ali se sloena vetina rudarstva postojano razvijala tokom
istorijskog vremena; odista je korienje metala glavni element
koji razlikuje kasnije zanate u Evropi do desetog veka nove ere od
kamenih kultura koje su im prethodile - topljenja, preraivanja,
kovanja, livenja; sve to je povealo brzinu proizvodnje, unapredilo
oblike alatki i oruja, u velikoj meri poboljavajui njihovu snagu
i efikasnost. U umi, koja se prostire od temena planine nadole,
lovac vreba svoj plen: njegov in je verovatno najstarija tehnika
operacija u ljudskom rodu, jer su, po poreklu, oruje i alatke me
usobno zamenljive. Prosta glava ekia podjednako slui i kao
projektil: no ubija divlja i see je, sekira moe oboriti drvo ili
ubiti neprijatelja. Lovac as preivljava vetinom ruke i oka, as
fizikom snagom, as lukavim postavljanjem zamki i klopki. U
traganju za divljai on ne ostaje u umi, ve ide gde god ga potra
ga vodi - navika koja esto dovodi do konflikta i neprijateljstva u
oblastima u koje zalazi, moda do razvoja rata kao institucionali-
zovane pojave.
Akteri mehanizacije 79

Dalje niz dolinu, gde se potoii i potoci spajaju u reicu koja


olakava transport, nalazi se oblast primitivnog umskog oveka:
drvosee, umara, graditelja mlinova, drvodelje. On see drvee,
dubi drvene kanue, osmiljava luk koji je moda najefikasniji tip
ranog pogonskog mehanizma, te izumljuje svrdlo za paljenje va
tre, u ijem irokom disku Renar vidi poreklo kotura i moda to
ka, da ne pominjemo ekrk. Sekira umskog oveka je glavna pri
mitivna alatka oveanstva: njegovo delovanje nalik dabru - koje
je moda sluajno dovelo do ovekovog ponovnog izumljivanja
mosta i brane - oito je prvobitni oblik modernog graditeljstva,
a najvaniji precizni instrum enti u prenosu pokreta i oblikovanju
materijala potiu od njega: pre svega strug.
Ispod zamiljene linije ume jasnije se vidi napredak uspostav
ljene kulture, dok sekira umskog oveka stvara istine, a seme
koje se baca u sunane proplanke neguje se tokom leta i raste uz
novu bujnost - ispod primitivnog umskog oveka lei oblast sto
ara i seljaka. uvari koza, ovaca, krava, zauzimaju vie panjake
ili iroke livade na visoravnima u njihovim prvim ili zavrnim
fazama erozije. Samo predenje, vetina pomou koje se neni vla
knasti elementi ojaavaju uvrtanjem, predstavlja jedan od najsta
rijih velikih izuma za koji su, moda, najpre upotrebljene tetive
ivotinja; nit i ue su prvobitno korieni tamo gde bismo ih sada
iskoristili samo u nudi - kao to je vezivanje glave bika za ruku.
Ali predenje i tkanje tkanina za odeu, za atore ili prostirke koje
su sluile kao privremeni pod u atoru, predstavljaju delo stoara;
oni su se pojavili s pripitomljavanjem ivotinja u neolitskom pe
riodu, a neki od najstarijih oblika vretena i razboja i dalje postoje
m eu primitivnim narodima.
Ispod iskrenih panjaka seljak trajno zauzima zemlju i obra
uje je. On se iri do plodnijeg tla koje se sastoji od nanosa sa
dna reke dok se poveava njegovo ovladavanje oruima i pripito
mljenim ivotinjama ili dok se borba za ivot zaotrava; on se ak
moe vratiti u zalee i osposobiti za obradu potencijalno obradive
panjake. Ratarovih orua i maina ima relativno malo: kao i kod
stoara, njegove izumiteljske sposobnosti se neposredno proiru
ju, najveim delom na same biljke kada se radi o selekciji i gajenju
80 Tehnika i civilizacija

i usavravanju. Njegova orua se sutinski ne menjaju tokom ve


eg del pisane istorije: motika, pijuk, ralo, aov i kosa. Ali postoje
mnoga njegova pomagala i konstrukcije - kanal za navodnjava
nje, podrum , trap, cisterna, bunar i trajna kua za stanovanje u
kojoj se boravi ele godine pripadaju seljaku - delimino iz po
trebe za odbranom i zajednikom aktivnou razvili su se selo i
grad. Konano, na obali okeana, ribar ivi na divljim plaama i u
slanim movarama iza njih, neka vrsta morskog lovca. Prvi ribar
koji je konstruisao vru moda je izumeo vetinu pletenja; mrea
i koara od trske iz movare svakako potiu iz tog okruenja, a
najvaniji stari nain prevoza i komunikacije, amac, bio je njegov
neposredan proizvod.
Red i sigurnost poljoprivredne i stoarske civilizacije predstav
ljali su kritino poboljanje koje je dolo sa neolitskim periodom.
Zbog te stabilnosti razvile su se ne samo kua za stanovanje i traj
na zajednica, ve kooperativni ekonomski i drutveni ivot, koji je
ovekoveio svoje institucije kroz vidljive zgrade i spomenike, kao
i kroz prenesenu re. Pijaca se razvila na posebnim sastajalitima
koja su se sve ee javljala u oblastima koje su predstavljale pre-
laz izmeu jedne faze privredne aktivnosti i druge; za odreene
vrste roba, ilibar, opsidijan i so, u veoma ranom periodu razvi
la se trgovina sa udaljenim podrujima. Uz razmenu izraenih
proizvoda odigravala se i razmena tehnolokih vetina i znanja; u
okviru naeg dijagrama dolinskog segmenta, posebna okruenja,
posebni tipovi zanimanja, posebne tehnike premetali su se s jed
nog del na drugi i meali se: rezultat je bio stalno obogaivanje i
poveanje sloenosti same kulture i tehnikog naslea. Poto nije
podrazumevao opte metode zapisivanja, prenos vetina i znanja
obino je stvarao profesionalne kaste. Ouvanje vetina tim sred
stvima dovelo je do neposredne konzervacije: sama usavravanja
tradicionalnog znanja moda su sluila kao konica za izumitelj-
stvo.
Razni elementi u civilizaciji nikada nisu u potpunoj ravnotei:
uvek postoje pokretake sile, a posebno promene u pritisku, vrei
funkcije koje razaraju i uvaju ivot. U neolitskom periodu ini
se da su seljak i pastir bili glavni: dominantni naini ivota bili
Akteri mehanizacije 81

su rezultat poljoprivrede, a religija i nauka tog vremena bile su


usmerene ka savrenom prilagoavanju oveka konkretnom tlu
od kojeg se prehranjivao. Konano su te seoske civilizacije pod-
legle suprotstavljenim silama koje su dole sa dve povezane take
kompasa: s jedne strane iz trgovine, sa njenim razvojem bezlinog
i apstraktnog sistema odnosa koje je povezivalo jezgro novca, s
druge iz grabljive taktike pokretnih lovaca i pastira koji su irili
svoja lovita i panjake ili, u razvijenijoj etapi, svoju mo da ubi-
raju danak i da vladaju. Samo tri velike kulture imaju kontinuira
nu istoriju tokom celog istorijskog perioda: utive i miroljubive
seljake kulture Indije i Kine, i uglavnom urbana kultura Jevreja;
poslednje dve su se posebno odlikovale praktinom inteligenci
jom, racionalnim moralom, ljubaznim ophoenjem, institucijama
saradnje i ouvanja ivota; oblici civilizacije koji su bili dom inan
tno militaristiki pokazali su se kao samorazarajui.
Uz osvit m oderne tehnike u severnoj Evropi, ti primitivni tipo
vi se jo jednom vide sa svojim prvobitnim karakterom i u svo
jim tipinim obitavalitima. Ponovna diferencijacija zanimanja
i zanata deava se upravo pred naim oima. Vladari Evrope su
opet lovci i ribari: od Norveke do Napulja njihova smelost u lovu
zamenjuje se njihovim osvajanjem ljudi; kada osvoje neku oblast,
jedna od njihovih prvih briga jeste da uspostave svoja prava lova
i odvoje velike parkove kao svete za divlja koju gone. Kada ti
grubi ratnici konano zamene koplje i sekiru i baklje topom kao
orujem za napad, vojne vetine se opet profesionalizuju, a finan-
sijska podrka ratu postaje jedno od glavnih optereenja civilnog
drutva. Primitivno rudarstvo i primitivna metalurgija nastavljaju
da postoje isto onako kao to su postojali dugo u prolosti, ali se
sada proste vetine rudara i kovaa razlau na nekoliko specija-
lizovanih zanimanja. Taj proces se nastavlja veom brzinom: dok
se trgovina iri potranja za zlatom i srebrom se poveava, dok rat
postaje mehanizovaniji potranja za ratnom opremom, artiljeri
jom i parama za rat se poveava. umski ovek se takoe javlja u
umovitim oblastima, jer se vei deo Evrope vratio u ume i liva
de, pa su testera, drvodelja, stolar, tokar, kolar postali specijalizo-
vane zanatlije. U gradovima, koji se razvijaju od jedanaestog veka
82 Tehnika i civilizacija

nadalje, ta osnovna zanimanja se javljaju, diferenciraju, reaguju


jedna na druge, meusobno zamenjuju postupke i oblike. Tokom
samo nekoliko stotina godina jo jednom se ponovo izvodi goto
vo cela drama tehnike, a tehnika dostie vii nivo opteg posti
gnua od nivoa koji je poznavala bilo koja civilizacija u prolosti
- mada je u odreenim oblastima iznova prevazilaze finije vetine
Istoka. Ako pogleda presek tehnike u srednjem veku, ovek ima
pred sobom veliki deo vanih elemenata koji potiu iz prolosti,
kao i klicu najveeg del razvoja koji e se desiti u budunosti. U
pozadini lee rukotvorina i alatka, dopunjena prostim hemijskim
procesima sa poljoprivrednog dobra; u prethodnici stoje odree
ne vetine i maina i nova dostignua u metalurgiji i pravljenju
stakla. Neki od najkarakteristinijih instrumenata srednjovekov-
ne tehnike, poput samostrela, svojim oblikom i izradom iskazuju
odraz i alatke i maine. Tu je, dakle, centralna taka napretka.

2 . De re metallica
Kamenolom i rudarstvo su zanimanja koja prvenstveno podra-
zumevaju vaenje: bez kamena i metala sa otrim ivicama i otpor
nim povrinama ni oruja ni alatke ne bi mogle prevazii veoma
grub oblik i ogranienu delotvornost - ma kako da je primitivni
ovek pronicljivo koristio drvo, koljke i kosti pre nego to je ovla
dao kamenom. Izgleda da je prva delotvorna alatka bio kamen
koji je ljudska ruka drala kao eki: nemaka re za pesnicu je die
Faust, a rudarov eki se do danas naziva ein Faustel.
Od svih stena, kremen je, poto je bio est u severnoj Evropi
i poto se lomio tako da stvori ivice sa otrim ljuspama, moda
bio najvaniji u razvoju alatki. Uz pomo drugih stena ili pijuka
napravljenog od irvasovog roga, kremeni rudar je iskopavao svoj
kamen i strpljivim trudom oblikovao ga prema svojim potreba
ma; sam eki je dostigao sadanji prepoznatljivi oblik do kasnog
neolitskog perioda. Tokom dugog perioda tog primitivnog ivota
sporo usavravanje kamenih alatki predstavljalo je jednu od glav
nih oznaka napredovanja civilizacije i kontrole nad okolinom: taj
Akteri mehanizacije 83

proces je moda dostigao najviu taku u kulturi velikih gromada,


sa sposobnou za zajedniki preduzetniki trud, o emu svedoe
prenos velikih gromada za hramove na otvorenom i astronom
ske opservatorije, kao i relativno visok stepen egzaktnog naunog
znanja. U njegovom poslednjem periodu korienje gline za grn-
ariju omoguilo je uvanje i stvaranje zaliha tenosti, kao i u
vanje osuene hrane od uticaja vlage i budi - jo jedna pobeda za
primitivnog kopaa koji je uio da istrauje zemlju i prilagoava
njen neorganski sadraj svojim potrebama.
Nema jasne granice izmeu krenja, vaenja kamena iz kame
noloma i kopanja rude. Ista iskopina koja sadri kvare moe isto
tako sadrati zlato, a ista ila koja ima mnogo ilovae moe otkriti
sjaj ili svetlucanje tog dragocenog metala - dragocenog za prim i
tivnog oveka ne samo zbog toga to je bio redak, ve zbog toga
to je mek, kovljiv, rastegljiv, ne ra i moe se obraivati bez upo
trebe vatre. Korienje zlata, ilibara i ada prethodi takozvanom
dobu metala: oni su bili cenjeni zato to su bili retki i zbog svojih
maginih odlika, ak i vie nego zbog onog to se od njih moglo
neposredno napraviti. A potraga za tim mineralima nije imala
nikakve veze sa poveanjem zaliha hrane ili stvaranjem lagodni
jeg ivota; ovek je tragao za dragocenim kamenjem isto kao to
je gajio cvee, jer je, mnogo pre nego to je izmislio kapitalizam
i masovnu proizvodnju, posedovao vie energije nego to mu je
bilo potrebno za goli fiziki opstanak u okviru postojee kulture.
Za razliku od planskog i trezvenog napornog rada seljaka, rad
rudara podrazumeva sporadian trud, neredovan po svojoj rutini
i po svom rezultatu. Ni seljak ni stoar ne mogu se brzo obogatiti:
prvi kri polje ili sadi red drvea ove godine, a punu korist e
od toga moda imati tek njegovi unuci. Zarada u poljoprivredi
je ograniena poznatim kvalitetom tla i semena i stada: krave se
ne tele bre jedne godine nego druge godine, niti imaju petnaest
teladi umesto jednog teleta, a nakon sedam rodnih godina, po za
konu verovatnoe, vrlo verovatno sledi sedam nerodnih godina.
Srea za seljaka obino ima negativan prizvuk: grad, vetar, gare,
trule. A zarade od rudarstva mogu biti iznenadne i mogu biti,
posebno u ranim etapama tog poduhvata, malo povezane sa teh
84 Tehnika i civilizacija

nikom sposobnou rudara ili koliinom rada koju je utroio.


Jedan marljiv kopa moe se godinama iznurivati a da ne nae
bogatu ilu, novajliji se u istoj oblasti moe posreiti prvog jutra
kad doe na posao. Mada odreeni rudnici, poput rudnika soli u
Salckamergutu, postoje vekovima, to zanimanje je, uopteno go
vorei, nestabilno.
Do petnaestog veka nove ere u rudarstvu je moda bilo manje
tehnikog napretka nego u bilo kojoj drugoj vetini - graevinska
vetina koju je Rim iskazao u akvaduktima i putevima nije se ni u
kakvoj meri proirila na rudnike. Ne samo da je ta vetina hilja
dama godina ostala u primitivnoj etapi, i samo zanimanje je bilo
jedno od najniih na ljudskoj skali. I pored mogue isplativosti
kopanja rude, u civilizovanim dravama, do relativno modernih
vremena, niko nije uao u rudnik osim kao ratni zarobljenik, kri
minalac ili rob. Rudarstvo se nije smatralo humanom vetinom:
ono je bilo oblik kazne, ono je kombinovalo uase tamnice sa fi
zikom patnjom na galiji. Konkretni rad u rudarstvu, upravo zato
to se smatralo da treba da bude teak, nije se unapreivao tokom
ele antike, od svojih najranijih tragova, pa sve do pada Rimskog
carstva. Uopteno govorei, moe se rei ne samo da slobodni rad
nik nije uao u rudnike do kasnog srednjeg veka; mora se takoe
imati na umu da je tu kmetstvo, na prim er u rudnicima kotske,
opstalo znatno due nakon to je ukinuto u poljoprivredi. Moda
je mit o zlatnom dobu izraz ovekovog priseanja na ono to je
izgubio kada je stekao kontrolu nad tvrim metalima.
Da lije drutvena degradacija rudarstva sluajnost ili lei u pri
rodi stvari? Hajde da prouimo to zanimanje i njegovo okruenje,
onako kako je postojalo kroz vei deo istorije.
Osim povrinskog rudarstva, ta vetina se praktikuje u utrobi
zemlje. Tamu naruava slabo tinjanje lampe ili svece. Do izuma
Dejvijeve sigurnosne lampe, poetkom devetnaestog veka, ta va
tra je mogla zapaliti rudniku vlagu i jednom eksplozijom uni
titi sve koji su bili u njenom dometu; do danas ostaje mogu
nost za takvu eksploziju jer se varnice mogu javiti sluajno, ak
i kada se koristi elektricitet. Podzemna voda curi kroz pukotine i
esto preti da poplavi hodnike. Dok nisu izumljeni m oderni alati,
Akteri mehanizacije 85

sam hodnik je bio tesan: da bi se iskopala ruda, deca i ene su


od samih poetaka zapoljavani da puze kroz uske tunele, vukui
natovarena kolica; ene su u engleskim rudnicima odista tako ko-
riene kao teglea stoka sve do sredine devetnaestog veka. Kada
primitivne alatke nisu bile dovoljne da se odlomi ruda ili otvori
nova pukotina, esto je bilo neophodno da se zapale velike vatre
u uskim pukotinama, a zatim da se kamen polije hladnom vodom
da bi pukao; para je guila, a pukotina je mogla biti opasna: bez
vrstih podupiraa, ele galerije su mogle pasti na radnike, a to se
esto i deavalo. Dublje niz prokope vrebala je vea opasnost, vea
toplota, vee mehanike tekoe. Meu tekim i grubim ljudskim
zanimanjima jedino koje se moe uporediti sa starovremenskim
rudarstvom je moderno rovovsko ratovanje, i to ne treba da udi:
postoji direktna veza. Do danas, po Mikeru, smrtnost u nesrea
ma meu rudarima je etiri puta vea nego u bilo kom drugom
zanimanju.
Ako je korienje metala dolo relativno kasno u tehnici, razlog
za to ne treba dugo traiti. Metali, za poetak, obino postoje kao
meavine u rudama, a same rude esto nisu dostupne, teko ih je
nai i teko izneti na povrinu; ak i ako lee na otvorenom nije
ih lako razdvojiti. Tako obian metal kao to je cink nije otkriven
do esnaestog veka. Razdvajanje metala, za razliku od see drvea
ili kopanja kremena, zahteva visoke temperature tokom znatnog
vremena. ak i nakon to se razdvoje, metale je teko obraivati -
najlaki za obradu je jedan od najdragocenijih, zlato, dok je najtei
najkorisniji, gvoe. Izmeu njih su kalaj, olovo, bakar, od kojih
se poslednji moe obraivati hladan samo u malim koliinama ili
listovima. Ukratko, rude i metali su jogunasti materijali: teko se
otkrivaju i opiru se obradi. Reaguju samo ako se omekaju - gde
postoji metal, mora postojati i vatra.
Rudarstvo i obrada i kovanje, zbog prirode materijala koji su
obraivani, podseaju na beskrupuloznost modernog ratovanja:
oni naglasak stavljaju na grubu silu. U tehnici svih ovih vetina
najvanije su operacije udaranja: pijukom, maljem, razbijaem
rude, mainom za nabijanje, parnim ekiem; materijal se m ora ili
istopiti ili izlomiti da bi se bilo ta uradilo s njim. Postupci u ru d
86 Tehnika i civilizacija

niku podrazumevaju nepokolebljiv napad na fiziko okruenje, u


njima svaka etapa predstavlja velianje moi. Kada su se pogonske
maine u veoj meri pojavile u etrnaestom veku, verovatno su
najire primenjivane u vojnim i metalurkim vetinama.
Okrenimo se sada rudnikom okruenju. Rudnik, za poetak,
predstavlja prvo potpuno neorgansko okruenje koje je ovek
stvorio i u kojem je iveo, mnogo vie neorgansko nego ogromni
grad koji je pengler koristio kao simbol poslednjih etapa m eha
nike pustoi. Polje i uma i potok i okean predstavljaju okruenje
ivota, rudnik je okruenje koje sadri samo rude, minerale, m e
tale. U podzemnoj steni nema ivota, ak ni bakterija ni protozoa,
osim ako oni tu nisu dospeli spiranjem podzemnih voda ili ih nije
uneo ovek. Lice prirode iznad povrine zemlje je prijatno gledati,
a toplota sunca greje krv lovca na tragu divljai ili seljaka u polju.
Osim kristalizovanih formacija, lice rudnika je bezoblino: nema
prijateljskog drvea niti zveri ni oblaka koje bi pogled mogao sre
sti. Deljui i kopajui sadraj zemlje, rudar ne gleda oblik stvari,
on vidi samo obinu materiju i dok ne stigne do ile ona je samo
prepreka koju uporno lomi i alje na povrinu. Ako rudar vidi
oblike zidova peine, dok svea treperi, oni su samo monstruozna
izoblienja njegovog pijuka ili ruke - zastraujui oblici. Dan je
ukinut, a ritam prirode poremeen, neprekidna danonona proi
zvodnja prvo se pojavila ovde. Rudar mora raditi uz vetako sve
tio ak i ako napolju ija sunce; jo dublje u jami on mora raditi i
uz vetaku ventilaciju, trijum f stvorenog okruenja".
U podzemnim prolazima i galerijama rudnika ne postoji nita
to bi odvlailo rudarovu panju: nema zgodnih cura koje prolaze
poljem sa korpom na glavi, ije ga ponosite grudi i bokovi podse-
aju na njegovu mukost, nema zeca koji pretrava put da u njemu
probudi lovca, nema igre svetlosti na udaljenoj reci koja izaziva
sanjarenje. Ovde je okruenje radno: istrajan, neprestan koncen-
trisani rad. Taj svet je mraan, nema boja, ukusa, lepih mirisa ni
oblika: olovni krajolik stalne zime. Mase i grudve same rude, m a
terije u najmanje organizovanom obliku, upotpunjuju sliku. Rud
nik, u stvari, nije nita drugo do konkretan model konceptualnog
sveta koji su izgradili fiziari sedamnaestog veka.
Akteri mehanizacije 87

Postoji pasus kod Frensisa Bejkona koji pokazuje da su alhemi-


ari moda uoili tu injenicu. On kae: Ako je tano ono to je
Demokrit rekao, da istina prirode lei skrivena u odreenim dubo
kim rudnicima i peinama, i ako je isto tako tano da alhemiari
smatraju da je vulkan druga priroda i da vino i u malom imitira
to to priroda radi zaobilazno i dugorono, bilo bi dobro podeliti
filozofiju prirode na rudnik i pe, i napraviti dve profesije ili zani
manja za filozofe prirode, da neki budi pioniri, a neki kovai; da
neki kopaju, a neki da prerauju i kuju. Da li nas je rudnik pri
premio za poglede nauke? Da li nas je nauka, zauzvrat, pripremila
da prihvatimo proizvode i okruenje rudnika? To stanovite nije
mogue dokazati, ali logiki odnosi su jasni, ako ve nisu istorij-
ske injenice.
Postupci u rudniku ne svode se samo na rad ispod zemlje: oni
utiu i na samog rudara, a menjaju i povrinu zemlje. Sve to se
moe rei u odbranu te vetine, upeatljivo i zdravorazumski re
kao je dr Georg Bauer (Agrikola), nemaki lekar i naunik koji je
poetkom esnaestog veka pisao razne saete rasprave o geolo
giji i rudarstvu. Poteno je i detaljno prikazao argumente svojih
protivnika, ak i kad ih nije mogao uspeno pobiti; tako njegova
knjiga De re metallica do danas ostaje klasian tekst, poput Vitru-
vijevog teksta o arhitekturi.
Prvo o samom rudaru: Kritiari", kae dr Bauer, dalje konsta-
tuju da je opasno baviti se rudarstvom kao zanimanjem jer rudare
ponekad ubija kuan vazduh koji udiu, ponekad njihova plua
istrule, ponekad ljudi ginu jer ih smrvi kamena gromada, pone
kad padaju sa merdevina u prokope, lome ruke, noge ili vrato
ve... Ali poto se takve stvari retko deavaju, i to samo ako radnici
nisu paljivi, oni ne odvraaju rudare da nastave da se bave tim
zanimanjem." Ova poslednja reenica ima poznat prizvuk: ona
podsea na opravdavanje grnara i radnika koji izrauju svetlee
cifarnike za satove sa radijumom kada je ukazano na opasnosti
njihovih zanimanja. Dr Bauer je samo zaboravio da pomene da,
mada rudari koji kopaju ugalj nisu posebno podloni tuberkulozi,
hladnoa i vlaga, ponekad potpuna vlanost, ine rudare podlo
nim reumatizmu - to je bolest koju dele sa uzgajivaima pirina.
88 Tehnika i civilizacija

Fizike opasnosti rudarstva ostaju velike, neke su neizbene.


Duh rudarovog naina rada odraava se u njegovom uticaju na
krajolik. Neka dr Bauer opet bude na svedok. Osim toga, najja
i argument oponenata je injenica da rudarski poslovi pustoe
polja, zbog ega je ranije zakon upozoravao Italijane da niko ne
treba da kopa zemlju zbog metala i tako nagruje njihova veoma
plodna polja, njihove vinograde, kao i zasade maslina. Oni takoe
navode da se seku ume i gajevi, jer postoji potreba za beskona
nom koliinom drveta za grau, maine i topljenje metala. A kada
se ume i gajevi poseku, istrebljuju se zveri i ptice, od kojih mnogi
predstavljaju ukusnu i pogodnu hranu za oveka. Dalje, kada se
ruda ispira, koriena voda truje reice i potoke, pa ili unitava
ribu ili je tera odatle. Stoga stanovnicima tih regiona, zbog uni
tavanja njihovih polja, uma, gajeva, potoka i reka, postaje veoma
teko da obezbede ivotne potreptine, a zbog nedostatka drvene
grae prisiljeni su na vee trokove kada grade zgrade.
Nema potrebe da se razmatra neubedljiv odgovor dr Bauera: ta
zamerka jo vai i na nju nije mogue odgovoriti. Mora se priznati
da rudarstvo razara okolinu, ak i ako smo spremni da opravdamo
njegov cilj. Tipian prim er nestanka uma", kae jedan moderan
pisac o toj temi, moe se videti na istonim padinama Sijera Ne-
vade okrenutim ka dolini Traki, gde su, zbog see drvea da bi
se obezbedila graa za duboke rudnike Komstoka, padine ostale
izloene eroziji, pa su danas sumorne, gole i odvratne. Veina sta
rih rudarskih regiona pria istu priu, od Lenaresa do Ledvila, od
Potosija do Porkupajna." Istorija prolih etiristo godina potvrdi
la je istine te optube, jer ono to je bilo samo uzgredna i lokalna
teta u vreme dr Bauera postala je rasprostranjena karakteristika
zapadne civilizacije im je u osamnaestom veku ta civilizacija po
ela direktno da se oslanja na rudnik i njegove proizvode, te da,
ak i na teritorijama udaljenim od samog rudnika, odraava po-
sledice rada i ciljeva rudara.
Treba primetiti jo jednu posledicu tog uobiajenog unitava
nja i neorganizovanosti: njihovo psiholoko dejstvo na um ruda
ra. Moda on neizbeno ima nizak ivotni standard. To je deli-
mino prirodna posledica kapitalistikog monopola, koji se esto
Akteri mehanizacije 89

primenjuje i odrava fizikom prisilom, ali nizak standard postoji


i u relativno slobodnim uslovima i prosperitetnim" vremenima.
Objanjenje nije teko: skoro svaki prizor svetliji je od jame, sko
ro svaki zvuk prijatniji je od udara i grebanja ekia, skoro sva
ka gruba koliba, ako ne proputa vodu, gostoljubivije je mesto za
iznurenog oveka nego tam na vlana galerija rudnika. Rudar, po
put vojnika koji dolazi iz rovova, eli brzu zamenu i skori izlazak
iz svoje rutine. Nita manje runi od aljkavog nereda rudarskog
grada nisu pijanke i kockanje koji se u njemu deavaju - to je ne
ophodna kompenzacija za dnevni teskobni rad. Osloboen svoje
rutine, rudar trai sreu u kartama ili kocki ili trkama pasa, nada
jui se da e tako brzo dobiti nadoknadu koja mu je uskraena u
munom radu u samom rudniku. Rudarovo junatvo je istinsko,
otuda njegova jednostavna ivotinjska poza, njegov dubok lini
ponos i samopotovanje. Ali je ogrubelost takoe neizbeno pri
sutna.
Dakle, karakteristini metodi rudarstva ne gube se nakon izla
ska iz rudnika, oni se, manje ili vie, nastavljaju u svim povezanim
zanimanjima. U severnoj mitologiji to je domen gnoma i patu
ljaka, lukavih malih naroda koji znaju kako da koriste mehove,
ognjite kovanice, eki i nakovanj. I oni ive u dubini planina i
postoji neto neljudsko u njima - obino su zlobni i prevrtljivi. Da
li da tu karakterizaciju pripiemo strahu i nepoverenju neolitskih
naroda prema onima koji su ovladali vetinom obrade metala?
Moda. U svakom sluaju, primeuje se da ista opta procena kao
na severu prevlauje i u hinduistikoj i grkoj mitologiji. Dok je
Prometej, koji je ukrao vatru sa neba, heroj, Hefest, kova, je hrom
i predmet poruge drugih bogova i pored toga to je bio koristan.
Obino locirani na planinama, rudnik, pe i kovanica ostali su
pomalo izvan puta civilizacije, izolacija i monotonija dopunjuju
nedostatke samih aktivnosti. U staroj industrijskoj oblasti poput
doline Rajne, posveenoj industriji od rimskih dana i usavrenoj
tehnikim i civilnim napretkom celog drutva, neposredni efekat
rudarske kulture moe se znatno popraviti; to danas vai za oblast
Esena, zahvaljujui prvobitnom vodstvu Krupa i kasnijem plani
ranju Smita. Ali sagledavajui rudarske regione kao celine, oni su
90 Tehnika i civilizacija

upravo slika zaostalosti, izolacije, grubih neprijateljstava i surove


borbe. Od Renda do Klondajka, od obalskih rudnika Junog Vel-
sa do onih u Zapadnoj Virdiniji, od modernih rudnika gvoa
u Minesoti do drevnih rudnika srebra u Grkoj, varvarizam boji
elu sliku.
Zbog svoje urbane lokacije i humanijeg ruralnog okruenja,
kalupar i kova su esto uspevali da izbegnu taj uticaj: zlatarstvo
se uvek povezivalo sa nakitom i enskim ukrasima, ali ak i u ra
noj renesansnoj obradi gvoa u Italiji i Nemakoj, na primer, u
uvojima i trakama kovega, kao i u suptilnim arama ograda i po
lica, postoje ljupkost i lakoa koje direktno ukazuju na prijatniji
ivot. Meutim, rudarske i metalurke vetine su uglavnom bile
izvan drutvene sheme i klasine i gotske civilizacije. Ta injenica
se pokazala kao zlokobna im su metodi i ciljevi rudarstva postali
glavni model za industrijski rad u elom zapadnom svetu. Rudnik,
eksplozija, grudve, mrvljenje, izdvajanje, iscrpljivanje - odista je
bilo neeg avolskog i zlokobnog u elom tom poslu. Konano,
ivot cveta samo u okruenju ivih.

3. Rudarstvo i moderan kapitalizam


Tenje nego u bilo kojoj drugoj delatnosti rudarstvo je bilo
povezano sa poetnim razvojem modernog kapitalizma. Do e
snaestog veka ono je definitivno postavilo model za kapitalistiku
eksploataciju.
Kada su u etrnaestom veku u Nemakoj rudarstvom poeli da
se bave slobodni ljudi, rad u rudniku bio je prosto partnerstvo za
snovano na udelu. Sami rudari su esto bili veiti gubitnici i ban
kroti koji su videli bolje dane. Bez sumnje, delimino zbog same
te primene slobodnog rada, dolo je do brzog napretka u tehnici
u nemakim rudnicima, do esnaestog veka rudnici u Saksoniji su
bili vodei u Evropi, a nemaki rudari su uvoeni u druge zemlje,
poput Engleske, da unaprede tamonju proizvodnju.
Produbljivanje rudnika, proirivanje operacija na nova polja,
primena komplikovane mainerije za pumpanje vode, iznoenje
Akteri mehanizacije 91

rude i ventilaciju rudnika, kao i dodatno korienje snage vode


za rad mehova u novim peima - sva ta unapreenja zahtevala su
vie kapitala od onog koji su posedovali prvobitni radnici. Zbog
toga su primani partneri koji su ulagali novac umesto rada, to
je inilo vlasnitvo odsutnih, a to je zauzvrat dovelo do postepe
ne eksproprijacije vlasnika-radnika i svoenje njihovog udela u
profitu na status obinih nadnica. Taj kapitalistiki razvoj bio je
dodatno podstaknut nepromiljenim pekulacijama rudnikim
deonicama koje su se odigravale jo u petnaestom veku. Lokal
ni zemljoposednici i trgovci u oblinjim gradovima spremno su
se ukljuili u tu novu lutriju. Ako je rudarska delatnost u vreme
dr Bauera iskazala mnoga m oderna unapreenja u industrijskoj
organizaciji - trostruke smene, osmoasovni radni dan, postoja
nje esnafa u raznim metalurkim industrijama koji su se ukljui
vali u drutveni dijalog, dobrotvorno samopomaganje i osigura
nje - ona je, kao rezultat kapitalistikog pritiska, takoe u elom
svetu iskazala karakteristine odlike industrije devetnaestog veka:
podelu na klase, korienje trajka kao oruja odbrane, ogoreni
klasni rat i, konano, odumiranje moi esnafa zbog povezivanja
vlasnika rudnika i feudalnog plemstva tokom takozvanog Selja
kog rata iz 1525. godine.
Rezultat tog konflikta bilo je ukidanje kooperativne esnafske
osnove rudarske industrije koja je karakterisala njenu tehniku
obnovu u Nemakoj, te njeno postavljanje na slobodnu osnovu
- odnosno, osnovu nesmetanog prisvajanja i klasne dominacije
od strane deoniara i direktora, koji vie nisu bili obavezni da po
tuju bilo koje humane propise koje je srednjovekovno drutvo
razvilo kao mere drutvene zatite. ak je i kmet imao bezbednost
koju su garantovali obiaji i elementarnu sigurnost same zemlje;
rudar i kova pored pei bili su slobodni - odnosno nezatie
ni - radnici, pretee obespravljenog nadniara devetnaestog veka.
Fundamentalna industrija sa mainskom tehnikom samo je na
trenutak u svojoj istoriji poznavala sankcije i zatitu i hum anost
esnafskog sistema; ona je gotovo direktno iz nehumane eksploata
cije imovinskog ropstva ula u jedva manje nehumanu eksploata
ciju nadniarskog ropstva. A gde god je ila, sledila je degradacija
radnika.
92 Tehnika i civilizacija

Ali rudarstvo je na jo jedan nain bilo vaan inilac kapitaliz


ma. U petnaestom veku je u trgovakim poduhvatima postojala
velika potreba za stabilnom i raspoloivom monetom, kao i za
kapitalom koji bi obezbedio neophodne kapitalistike potrepti
ne - brodove, mlinove, rudokope, dokove, dizalice - za industriju.
Rudnici Evrope poeli su da zadovoljavaju tu potrebu ak i pre
rudnika iz Meksika ili Perua. Zombart je proraunao da je u pet
naestom i esnaestom veku nemako rudarstvo za deset godina
zaradilo isto toliko koliko je trgovina na stari nain bila u stanju
da zaradi za sto godina. Kao to se dva najvea bogatstva m oder
nog vremena zasnivaju na monopolima nafte i aluminijuma, tako
je veliko bogatstvo Fugerovih u esnaestom veku bilo zasnovano
na rudnicima srebra i olova u tajerskoj i Tirolu, te paniji. Gomi
lanje takvih bogatstava bilo je deo ciklusa koji smo i mi doiveli,
uz odgovarajue promene u naem vremenu.
Prvo: unapreenje ratne tehnike, posebno brzi razvoj artiljerije,
poveao je upotrebu gvoa, to je dovelo do nove potranje rude
iz rudnika. Da bi fmansirali sve skuplju opremu i odravanje nove
plaenike vojske, vladari Evrope su morali da se obrate finansi-
jeru. Kao garanciju za zajam pozajmljiva je preuzeo kraljevske
rudnike. Razvijanje samih rudnika je tako postalo opravdan fi-
nansijski poduhvat, uz prihode koji su se mogli meriti sa zelena-
kom kamatom koja se obino nije mogla platiti. Zbog neplaenih
obaveza, vladari su, zauzvrat, bili primorani na nova osvajanja ili
na eksploataciju udaljenih teritorija, pa je tako ciklus poeo izno
va. Rat, mehanizacija, rudarstvo i fmansije ili su jedno drugom
na ruku. Rudarstvo je bilo kljuna industrija koja je obezbedila
novac za rat i poveala metalni sadraj prvobitne riznice kapitala,
ratnog kovega; s druge strane, ono je pospeilo industrijaliza
ciju proizvodnje oruja i obogatilo fmansijera u oba ta procesa.
Neizvesnost ratovanja i rudarstva poveala je mogunosti za Spe
kulativnu zaradu, to je obezbedilo bogatu kau u kojoj su bujale
bakterije finansija.
Konano, moda je rudarski duh imao jo jedan uticaj na razvoj
kapitalizma. To je bio stav da je ekonomska vrednost povezana sa
kvantitetom grubog uloenog rada i sa nedostatkom proizvoda;
Akteri mehanizacije 93

u proraunu cene oni su se pojavili kao glavni elementi. Retkost


zlata, rubina, dijamanata, grubi rad koji se mora uloiti da se gvo-
e izvadi iz zemlje i pripremi za valjaonicu - to su obino bili
kriterijumi ekonomske vrednosti tokom ele ove civilizacije. Ali
prave vrednosti se ne izvode ni iz retkosti ni iz grube radne snage.
Ne daje retkost vazduhu mo da podrava ivot, niti uloeni ljud
ski rad daje mleku ili bananama njihovu hranljivost. U poreenju
sa ulogom hemijskog dejstva i sunevih zraka, ljudski doprinos je
mali. Istinska vrednost lei u moi da se podrava ili obogauje
ivot: staklena perla moe biti vrednija od dijamanta, kartaki sto
estetski vredniji od najvijugavijeg izrezbarenog stola, a na dugom
okeanskom putovanju limunov sok moe biti vredniji nego sto
kilograma mesa bez njega. Vrednost neposredno lei u ivotnoj
funkciji, ne u poreklu ili retkosti ili u radu koji su ljudi uloili.
Rudarov pojam vrednosti, kao i fmansijerov, obino je sasvim ap
straktan i kvantitativan. Da li se taj pogrean stav javlja zbog i
njenice da svaki drugi tip primitivnog okruenja sadri hranu, ne
to to se moe smesta pretvoriti u ivot - divlja, bobice, peurke,
javorov sok, orahe, ovce, kukuruz, ribu - dok je samo rudarovo
okruenje - osim soli i saharina - ne samo potpuno neorgansko,
ve potpuno nejestivo? Rudar ne radi za ljubav ili prehranu, ve
da iskopa svoju gomilu". Klasina Midina kletva moda postaje
dominantna karakteristika moderne maine: ta god da maina
dodirne pretvara se u zlato i gvoe, a maini se dozvoljava da
postoji samo tamo gde zlato i gvoe mogu posluiti kao osnova.

4. Primitivni graditelj

Racionalno osvajanje okruenja pom ou maina u osnovi je


delo umskog oveka. Objanjenje za njegov uspeh delimino se
moe nai u materijalu koji koristi, jer je drvo, vie nego bilo koji
drugi prirodni materijal, pogodno za obradu; sve do devetnaestog
veka ono je imalo mesto u civilizaciji, koje e sami metali preuzeti
tek nakon te take.
94 Tehnika i civilizacija

U umama umerene i subarktike zone, koje pokrivaju veliki


deo zapadne Evrope od vrhova brda do dna reka, drvo je, naravno,
bilo najuobiajeniji i najvidljiviji deo okruenja. Dok je kopanje
kamena bilo tegoban posao, im je oblikovana kamena sekira se-
enje drveta je postalo relativno lak zadatak. Koji drugi objekat u
prirodi ima duinu i presek drveta? Koja druga vrsta materijala
predstavlja svoje karakteristike i odlike u tako velikom opsegu ve
liina, koja druga vrsta se moe iznova deliti najprostijim alatima
- klinom i batom? Koji drugi obian materijal moe da se lomi u
komade ili da se delje i oblikuje u komade? Sedimentne stene, koje
se najvie pribliavaju tim istim kvalitetima, predstavljaju lou za-
menu za drvo. Za razliku od ruda, drvo se moe ei bez pom o
i vatre. Korienjem vatre, ogromno deblo moe se izdubiti na
odreenom mestu i pretvoriti u kanu ogorevanjem i struganjem
primitivnim sekaem ili dletom. Sve do modernih vremena vrsto
deblo drveta korieno je na taj primitivan nain (jedna od Dire-
rovih gravira pokazuje oveka koji dubi ogromno deblo), a zdele,
korita, bave, valovi i klupe pravljene su od pojedinanih blokova
u obliku slinom prirodnom obliku.
Drvo, opet za razliku od kamena, imalo je izuzetne kvalitete
za prevoz - okresana debla mogu se kotrljati po zemlji a, poto
drvo pluta, ono se vodom moglo prevoziti na velike razdaljine
ak i pre nego to su izgraeni amci: prednost bez premca. Grad
nja neolitskih naselja na drvenim stubovima iznad jezerske vode
predstavlja jedan od najpouzdanijih dokaza o napretku civilizaci
je - drvo je oslobodilo oveka robovanja peini i samoj hladnoj
zemlji. Zahvaljujui lakoi i prenosivosti materijala, kao i njegovoj
irokoj rasprostranjenosti, proizvodi umskog oveka nalaze se ne
samo u viim oblastima, ve i uz otvoreno more. U movarama
severne obalske oblasti u Evropi moe se nai umski ovek koji
uranja svoje stubove i gradi svoja naselja - koristei debla i uple
tene granice i grane koje su sluile kao brana od nadolazeeg
okeana i titile od njega. Hiljadama godina samo je drvo omogu
avalo plovidbu.
S fizike take gledita, drvo ima kvalitete i kamena i metala:
jae u preseku nego kamen, drvo podsea na elik po svojim fi
Akteri mehanizacije 95

zikim karakteristikama - njegova relativno visoka vrstina i gu-


stina zajedno s njegovom elastinou. Stena je masa, ali drvo je
po svojoj prirodi ve struktura. Razlika u tvrdoi, vrstini, teini
i propustljivosti raznih vrsta drvea, od bora do graba, od kedra
do tikovine, daju drvetu prirodni opseg prilagodljivosti za razne
svrhe, koji kod metala postoji samo zbog duge evolucije m etalur
ke vetine: olovo, kalaj, bakar, zlato i njihove meavine, prvobitni
asortiman, nudili su mali izbor mogunosti i sve do kraja devet
naestog veka drvo je prualo veu raznovrsnost. Poto se drvo
moe strugati, testerisati, zavrtati, rezbariti, rascepiti, rezati, pa ak
i omekati i saviti ili oblikovati, ono je za zanatstvo najpodatni-
je od svih materijala - ono se moe podvrgnuti najveem broju
raznih postupaka. Ali u svom prirodnom stanju drvo zadrava
oblik drveta i odraava njegovu strukturu, a prvobitni oblik drve-
ta omoguuje upotrebu odgovarajuih alata i prilagoavanje obli
ka. Krivina grane oblikuje konzolu, ravasti tap oblikuje drku i
primitivni tip pluga.
Konano, drvo je zapaljivo, a, na poetku, ta injenica je bila
vanija i pogodnija za ljudski razvoj nego otpornost na vatru dru
gih materijala. Jer vatra je oito ovekovo najvee primitivno do
stignue kada se radi o menjanju okruenja kao celine, korienje
vatre podiglo ga je itav nivo iznad njegovih najbliih savremeni-
ka niih od oveka. Kad god je mogao da sakupi nekoliko ^uvih
tapova, mogao je imati ognjite i oltar, klice drutvenog ivota i
mogunosti za slobodnu misao i promiljanje. Mnogo pre nego
to je iskopan ugalj ili osuena balega, drvo je bilo ovekov glavni
izvor energije, osim hrane koju je jeo ili sunca koje ga je grejalo;
dugo nakon to su izumljene pogonske maine drvo se i dalje ko
ristilo kao gorivo u prvim parnim brodovima i eleznicama Ame
rike i Rusije.
Dakle, drvo je bilo najlake oblikovati, ono je bilo najrazno
vrsnije i najpogodnije od svih materijala koje je ovek koristio u
tehnologiji, ak je i kamen u najboljem sluaju bio dodatak. Drvo
je oveku pruilo priprem nu obuku za tehniku i kamena i m e
tala, nije udo da mu je on ostao veran i onda kada je poeo da
pretvara svoje drvene hramove u kamene. A visprenost umskog
96 Tehnika i civilizacija

oveka lei u osnovi najvanijih neolitskih dostignua u razvoju


maine. Izostavite drvo i doslovno ete izostaviti oslonce moder
ne tehnike.
Mesto umskog oveka u tehnikom razvoju retko je ispravno
procenjivano, a njegov rad je, u stvari, gotovo sinoniman s proi
zvodnom moi i industrijalizacijom. On nije samo drvosea koji
proreuje umu i obezbeuje gorivo, on nije samo proizvoa
umura koji pretvara drvo u najuobiajeniji i najefikasniji oblik
goriva, omoguavajui napredak u metalurgiji: on, zajedno s ru
darom i kovaem, predstavlja primitivnu vrstu inenjera; bez nje
govih vetina rad rudara i zidara bio bi teak, a svaki napredak
u njihovim umeima bio bi nemogu. Drvena oplata omoguava
duboki tunel rudnika, isto kao to uklapanje i centriranje omogu
avaju visoku arkadu katedrale ili iroki raspon kamenog mosta.
umski ovek je razvio toak: grnarski toak, toak za koije, vo-
deniarski toak, preslicu i, pre svega, najvei od mainskih alata
- strug. Ako su brod i koija vrhunski doprinos umskog oveka
prevozu, bava, sa svojim vetim korienjem kompresije i tenzije
da se dostigne nepropusnost za tenost, predstavlja jedno od naj-
genijalnijih pomagala: veliki napredak u vrstini i lakoi u odno
su na glinene posude.
to se tie samog kolskog spoja, on je tako vaan da su Relo
i drugi ak rekli da tehniki napredak, koji posebno karakteri-
e moderno doba, predstavlja prelaz sa naizmeninih pokreta
na krune pokrete. Bez maine za precizno okretanje cilindara,
zavrtnjeva, klipova, instrumenata za buenje, bilo bi nemogue
stvoriti dodatne precizne instrumente: maina-alat omoguava
modernu mainu. Strug je bio presudni doprinos umskog oveka
razvoju maina. Prvo zabeleen kod Grka, primitivni oblik struga
sastojao se od dva fiksirana del koji su drali vretena za okretanje
drveta. Vreteno se navijalo rukom i vrtelo otputanjem povijene
grane za koju je bio privren namotan konop; okreta dri dleto
ili badarenu inu naspram rotirajueg drveta, koje, ako je pre
cizno centrirano, postaje pravi cilindar ili nekakva modifikacija
cilindra. Strug se jo koristi u tom grubom obliku - ili je korien
pre petnaest godina - u brdima iltern u Engleskoj: dovoljno do
Akteri mehanizacije 97

bar da se za trite naprave noge za stolicu sa posebnim oblikom.


Kao instrument priline preciznosti, strug je postojao mnogo pre
nego to su njegovi delovi izliveni od metala, pre nego to je grub
oblik pogona pretvoren u pedalu ili elektrini motor, pre nego to
je dra postao pokretan ili pre nego to je izumljen prilagodljiv
struni oslonac da bi se fiksiralo dleto. Konana transformacija
struga u metalni instrum ent izuzetne preciznosti ekala je osa
mnaesti vek: za to se zasluga esto pripisuje Modsliju iz Engleske.
Ali, u osnovi, umski ovek je razradio sve vane delove, a pedala
je, u stvari, pruila Vatu model koji mu je bio potreban za prenos
naizmeninog pokreta u kruni pokret u njegovoj parnoj maini.
Poseban kasniji doprinos maini umskog oveka razmotrie
se u raspravi o eotehnikoj privredi. Ovde je dovoljno ukazati na
ulogu umskog oveka kao graditelja: graenje brana, ustava, vo
denica, pravljenje vodenikog toka, kontrolisanje toka vode. Slu
ei direktno potrebama seljaka, umski ovek se esto povezivao
s njim. Meutim, kada se radi o okruenju, on se nalazio izme
u dva pokreta koji su uvek ugroavali i ponekad bolno suavali
oblast u kojoj je on vladao. Jedan je bio zahtev ratara za vie obra
dive zemlje, to je dovelo do meovitog poljoprivrednog zemljita
koje je bilo pogodnije za gajenje drveta. U Francuskoj, to je otilo
tako daleko da je preostalo drvee ponekad inilo samo malu gru
pu ili red koji se ocrtavao na nebu, u paniji i drugim delovima
Mediterana to je dovelo ne samo do nestanka uma, ve do ozbilj
ne erozije tla. Ista kletva pogaala je sedita jo starijih civilizacija,
poput Kine. (To zlo se u dravi Njujork sada spreava kupovinom
i poumljavanjem graninih poljoprivrednih oblasti.)
Iz drugog del naeg preseka tipine doline dolazio je pritisak
rudara i staklara. Do devetnaestog veka prelepe hrastove ume
Engleske ve su bile rtvovane za elezare - nestaica je bila tako
ozbiljna da je admiralitet pod komandom ser Dona Evlina bio
prisiljen da sprovodi snanu politiku poumljavanja da bi imao
dovoljno drvene grae za Kraljevsku mornaricu. Nastavljeni na
pad na okruenje umskog oveka doveo je do njegovog izgnan
stva u udaljenije oblasti - do brezovih i jelovih uma severne Ru
sije i Skandinavije, do Sijera Nevade i Stenovitih planina u Ame-
98 Tehnika i civilizacija

rici. Potrebe u trgovini bile su tako hitne, rudarski metodi postali


su tako bitni da se tokom devetnaestog veka sea uma uglavnom
izvodila zbog drvrne grae za rudnike, danas se svake nedelje ele
ume ubijaju da bi se opskrbile tamparske maine samo za ne-
deljne novine. Ali kultura drveta i tehnika drveta, koje su preive-
le tokom doba metala, verovatno e opstati i tokom doba sinteti
kih sloenih materijala, jer je samo drvo jeftiniji model iz prirode
za te materijale.

5 . Od lova na divlja do lova na ljude


Moda je najpozitivniji uticaj na razvoj maine bio uticaj vojni
ka: u njegovoj osnovi lei dugi razvoj primitivnog lovca. Prvobit
no se potreba lovca za orujem zasnivala na naporu da se pobolj
a snabdevanje hranom; otuda izum i usavravanje glava strela,
koplja, praki i noeva od najranijeg osvita tehnike pa nadalje.
Projektil i runo oruje bili su dve posebne linije tog razvoja, a luk
je moda bio najefikasnije oruje osmiljeno pre moderne puke,
poto je imao i domet i preciznost, a otrenje ivica nakon uvoe
nja bronze i gvoa nije bilo nita manje vano. Udar i paljba i
dalje ostaju m eu glavnim taktikim merama ratovanja.
Ako je rudarov zadatak bio neorganski, lovev je protivivotan:
on je grabljivac, a potrebe njegovog apetita, kao i uzbuenje zbog
lova kod njega - u inu ubijanja - blokiraju svaku drugu reakci
ju, poput saaljenja ili estetskog zadovoljstva. Pastir pripitomljava
ivotinje, a one zauzvrat pripitomljavaju njega; njihova zatita i
njihova prehrana, bez sumnje rezultat ovekovog produavanja
detinjstva i njegovog brinog staranja o mladim i bespomonim,
pokazuju njegove najhumanije instinkte, dok seljak ui da iska
zuje svoje saoseanje izvan granica ivotinjskog carstva. Dnevne
lekcije useva i stada jesu lekcije o saradnji i solidarnosti i selektiv
nom podravanju ivota. ak i kad ratar ubija, istrebljujui paco-
ve ili upajui korov, njegova aktivnost je usmerena ka ouvanju
viih oblika ivota koji su povezani sa ljudskim ciljevima.
Akteri mehanizacije 99

Ali lovac nema takvo potovanje prema ivotu. On nema nijed


nu od odgovornosti koje prethode poljoprivrednikovom klanju
stoke. Poto je obuen da koristi oruje, ubijanje mu postaje glav
ni posao. Gonjen neizvesnou i strahom, lovac ne napada samo
divlja, ve i druge lovce: iva bia su za njega potencijalno meso,
potencijalna koa, potencijalni neprijatelji, potencijalni trofeji. Taj
predatorski nain ivota, duboko ukorenjen u ovekovim iskon
skim naporima da goloruk preivi u neprijateljskom svetu, naa
lost, nije odumro nakon to se razvila poljoprivreda. U migraci
jama naroda on je obino usmeravao neprijateljstvo ka drugim
grupama, posebno kada nije bilo dovoljno ivotinja i hrana nije
bila uvek dostupna, pa su trofeji u lovu konano dobili simboline
oblike: blago hrama ili palate postali su cilj napada.
Napredak umea m ira sam po sebi nije vodio do mira: upra
vo suprotno, usavravanje oruja i potiskivanje naivnih neprija
teljstava u oblicima organizovanog ivota obino je sam rat inilo
okrutnijim. Nenaoruane ruke ili stopala su relativno bezopasne,
njihov domet je ogranien, njihova efikasnost niska. Uz kolek
tivnu organizaciju i ureivanje vojske konflikti meu ljudima su
dostigli visine bestijalnosti i terorisanja na kojima im primitivni
narodi, sa svojim kanibalizmom tek nakon smrti, mogu samo po-
zavideti.
Poto su se ratna pomagala pokazala efikasnim, ljudi su traili
nove prilike da ih koriste. Pljaka je moda najstarije sredstvo za
utedu radne snage, a rat se takmiio s magijom u naporima da se
dobije neto za nita - da se dobiju ene bez angaovanja linog
arma, da se stekne mo bez posedovanja inteligencije i da se ui
va u plodovima stalnog i napornog rada a da se ne pomeri ni prst
ili naui ijedna korisna vetina. Privuen tim mogunostima dok
civilizacija napreduje, lovac se okree sistematskom osvajanju: on
trai robove, plen, mo i osniva politiku dravu da bi obezbedio
i regulisao godinji danak - uspostavljajui, zauzvrat, kakav-takav
neophodan poredak.
Dok grnarstvo, pletenje korpi, vinarstvo, gajenje itarica po
kazuju samo povran napredak od neolitskih vremena nadalje,
usavravanje ratnih pomagala teklo je postojano. Trodelna podela
100 Tehnika i civilizacija

njive se odravala u britanskoj poljoprivredi sve do osamnaestog


veka, a rimski poljoprivrednik bi se smejao oruu korienom u
udaljenijim oblastima Engleske, ali je tromog seljaka sa njegovom
kukom za kresanje ili drvenom mougom u meuvremenu zame-
nio strelac i kopljanik, a njih je odmenio musketar, dok je muske-
tar pretvoren u promuurnog peadinca koji reaguje mehaniki;
sama musketa je, uz pomo bajoneta, postala smrtonosnija u bli
skoj borbi, a bajonet je zatim postao efikasniji uz pomo vojnog
uvebavanja i masovne taktike i, konano, sve oruje u slubi je
postepeno usklaeno sa najsmrtonosnijim i presudnim orujem:
artiljerijom. Trijumf mehanikog usavravanja - trijum f ureiva
nja. Ako je izum mehanikog sata nagovestio novu volju za urei
vanjem, korienje topa u etrnaestom veku povealo je volju za
mo, a maina kakvu mi poznajemo predstavlja spoj i sistematsko
olienje ta dva prim arna elementa.
Organizovanje u m odernom ratovanju podrazumeva mnogo
vie od konkretne discipline same vojske. Od ranga do ranga pre
nosi se re komande; taj prenos bi bio ometen ako bi se, ume-
sto mehanike poslunosti, suoio sa aktivnijim i delotvornijim
oblikom uea, ukljuujui znanje kako i zato i kuda i za koga
i s kojim ciljem. Komandanti iz esnaestog veka otkrili su da se
efikasnost u masovnim borbama poveava onoliko koliko se poje
dinani vojnik svede na deo postrojenja i obui da bude automat.
Oruje, ak i kada se ne koristi da nanosi smrt, ipak je sredstvo za
nametanje modela ljudskog ponaanja koji se ne bi prihvatio da
alternativa nije fiziko sakaenje ili smrt; ono je, ukratko, sredstvo
da se stvori dehumanizovana reakcija kod neprijatelja ili rtve.
ini se da je opta indoktrinacija vojnikim nainom razmi
ljanja u sedamnaestom veku bila velika psiholoka pomo u i
renju industrije pomou maina. Po merilima kasarne, rutina u
fabrici delovala je tolerantno i prirodno. irenje regrutacije i sna
ga dobrovoljake milicije kroz ceo zapadni svet nakon Francuske
revolucije doveli su do toga da su termini vojska i fabrika, kada
se radi o njihovom drutvenom uinku, postali gotovo zamenlji-
vi. A ublaene karakterizacije Svetskog rata1, naime da je on bio

1 Prvi svetski rat (prim. prev.).


III. PLES SMRTI

1. Sat iz esnaestog veka. Tanost je karakterisala uspenu buroaziju,


otuda moda od esnaestog veka nadalje da se nose privatni asovnici.
Fantastini oblici mnogih ranih satova pokazuju kako je ta maina po
lako pronala svoj oblik.

2. tamparska presa je bila moan inilac u stvaranju uniformnosti u


jeziku, a u izvesnoj meri i u miljenju. Standardizacija, masovna proiz
vodnja i kapitalistiko preduzee pojavili su se sa tamparskom presom
i, ne bez ironije, najstarija poznata ilustracija takve prese, prikazana
ovde, pojavila se u Igri smrti tampanoj u Lionu 1499. godine.
3. Utvreni logor, 1573. Vojna obuka iz esnaestog veka bila je preludi-
jum za industrijalizam osamnaestog veka. Preciznost i standardizacija
rano su se pojavile u formacijama, obuci i taktici vojske. Mehanizacija
ljudi je prvi korak ka mehanizaciji stvari.

4. Jakob Fuger II, prvi predstavnik novog tipa finansijera i investicionih


bankara. On se ponovo javlja u svakoj generaciji kao baron Rotild, kao
D. Pjerpont Morgan, kao ser Bazil Zaharof itd;, itd. Finansirajui ra
tove, monopoliui prirodne resurse, razvijajui proizvodnju municije,
stvarajui i razarajui industrije zbog mogunosti sticanja profita,
on je pravi model istog kapitaliste. Njegova dominacija simbolizuje
izopaivanje ivotne privrede u novanu privredu.
IV. RUDARSTVO, MUNICIJA I RAT

1. Topolivnica iz esnaestog veka, a u pozadini se vide utvrenja i topovi


u akciji. Ogromna potranja za proizvodima rudarske industrije, koja je
usledila posle uvoenja topova u etrnaestom veku, uticala je i na neo
phodno proirenje fmansija. Tu lei poetak ciklusa rudarstva, meha
nizacije, prozvodnje municije i finansija; danas je njegovo prisustvo jo
opasnije nego ikada ranije.

2. Korienje vodene energije na veliko za toila koja bruse i glaaju ok


lop. Ti metodi preneseni su iz proizvodnje oruja u esnaestom veku na
proizvodnju jeftine metalne robe u vedskoj krajem sedamnaestog veka
i industriju sitnih ukrasa u Birmingemu u osamnaestom veku.
3. Zatita od otrovnog gasa u rudnicima: neophodno sigurnosno
pomagalo za spasilaki rad u stalno opasnom okruenju rudnika. Ne
samo proizvodi, ve i taktika rudnika postojano su unoeni u moderno
ratovanje od Vobana nadalje, ime se otplaivao raniji rudarski dug ba
rutu.
(Fotografija Juinga Galoveja)

4. Zatita od namernog korienja otrovnog gasa tokom ratovanja:


i oruje i odbrana od njega potiu iz rudnika. Nedavna sholastika
rasprava o relativnoj humanosti umorstva gasom ili noem ili metkom
naglaava ekstremnu moralnu plemenitost naih savremenih Jahua.
Akteri mehanizacije 105

industrijska operacija velikog obima, takoe se mogu primeniti u


drugom smeru: m oderni industrijalizam moe se takoe nazvati
vojnom operacijom velikog obima.
Obratite panju na ogromno uveavanje vojske kao mesta moi:
mo se umnoava korienjem puaka i topova, poveanjem ve
liine i dometa topova, umnoavanjem broja ljudi upuenih na
polje. Prvi zabeleen gigantski top imao je cev dugu preko tri i
po metra, teio je preko 4.500 kilograma, a pojavio se u Austriji
1404. godine. Nije se samo teka industrija razvila kao odgovor na
rat mnogo pre nego to je rat dao znatniji doprinos umeu mira:
kvantifikacija ivota, koncentracija na mo kao cilj po sebi u ovoj
oblasti napredovala je isto tako brzo kao i u trgovini. U osnovi
toga bio je sve vei prezir prema ivotu, prema ivotu u njegovoj
raznovrsnosti, individualnosti, prirodnom buntu i bujnosti. Uz
poveanje efikasnosti oruja javio se i sve jai oseaj superiornosti
kod samog vojnika: njegova snaga, njegove sposobnosti da nanese
sm rt poboljane su tehnolokim napretkom. On je mogao unititi
neprijatelja samim povlaenjem okidaa - to je bio trijum f pri
rodne magije.

6. Ratovanje i izumi

U samom dom enu ratovanja nije bilo psiholokog ometanja


ubitanih izuma, osim zbog letargije i rutine: inilo se da nema
ogranienja izumljivanju.
Ideali humanosti, da tako kaemo, stiu iz drugih delova okru
enja: od pastira ili putnika u karavanu koji mataju pod zvezdama
- nekog Mojsija, nekog Davida, nekog svetog Pavla - ili oveka iz
grada koji paljivo razmatra uslove u kojima ljudi mogu dobro da
ive zajedno - nekog Konfuija, nekog Sokrata, nekog Isusa, koji
u drutvo uvode pojmove mira i prijateljske saradnje kao moralni
izraz vii od podjarmljivanja drugih ljudi. To oseanje se esto,
kao kod svetog Franje i hinduistikih mudraca, proiruje na ceo
svet ive prirode. Tano je da je Luter bio rudarov sin, ali njegova
106 Tehnika i civilizacija

karijera potvruje taj stav umesto da ga podriva: on je aktivno bio


na strani viteza i vojnika kada su surovo skrili seljake koji su se
usudili da im se suprotstave.
Osim prilikom divljakih upada Tatara, Huna, Turaka, doktrina
nesputane moi, praktino govorei, nije dovoena u pitanje sve
dok kultura maine nije postala dominantna. Mada je Leonardo
protraio mnogo svog dragocenog vremena sluei ratoborne
prineve i osmiljavajui genijalna vojna orua, on je ipak dovolj
no uvaavao humane ideale da bi negde povukao crtu. Odloio je
izum podvodnog broda jer je smatrao, kako je objasnio u svojoj
belenici, da bi bilo previe satanski dati ga u ruke ravih ljudi.
Jedan po jedan izum maina i sve vee uverenje u apstraktnu mo
uklonili su te skrupule, povukli takve osigurae. ak je i vitetvo
odumrlo u neravnopravnim takmienjima, a trijumfalni pokolj
loe naoruanih varvara, koje su Evropljani sreli u postkolumbij-
skom periodu, proirilo se po celoj planeti.
Koliko se daleko treba vratiti da bi se pokazala injenica da je
rat moda bio glavni pokreta razvoja maine? Da li da to bude
otrovna strela ili otrovno ule? Oni su pretea otrovnog gasa; sam
otrovni gas bio je prirodni proizvod rudnika, ali razvoj gas-maski
za zatitu od njega desio se u rudniku pre nego to su te maske ko-
riene na bojitu. Ili da to bude oklopna koija sa seivima koja
se vrte dok se koija kree kosei peadince? To je bila pretea
modernog tenka, dok je sam tenk, koji su pokretali ljudi u njemu,
jo 1558. godine osmislio jedan Nemac. Ili da to bude korienje
zapaljene nafte ili grke vatre, koja je prvi put koriena znatno
pre hrianske ere? Tu je embrion pokretljivijeg i efikasnijeg baca
a plamena iz poslednjeg rata. Ili da to bude stara maina sa pogo
nom koja je bacala kamenje i koplja, a koja je navodno izumljena
u vreme Dionizija iz Sirakuze, koji ju je koristio u pohodu protiv
Kartaginjana 397. godine p. n. e.? U rukama Rimljana katapulti su
mogli da bace kamenje teine oko 30 kilograma na razdaljinu od
oko 350 do 450 metara, dok su njihove baliste, ogromni drveni
lukovi za bacanje kamena, bili precizni i na veim razdaljinama;
zbog tih preciznih orua rimsko drutvo je bilo blie maini nego
zbog svojih akvadukta i kupatila. Kovai maeva iz Damaska, To-
Akteri mehanizacije 107

leda, Milana, bili su poznati i po svojoj razvijenoj metalurgiji i


po vetini da proizvedu oklop: pretee Krupa i Kresea. ak se i
korienje fizikih nauka za efikasnije ratovanje razvilo vrlo rano:
Arhimed je, kae pria, pom ou ogledala fokusirao suneve zrake
na jedra neprijateljske flote u Sirakuzi i spalio brodove. Ktesibije,
jedan od najistaknutijih naunika iz Aleksandrije, izumeo je par
ni top, Leonardo je osmislio jo jedan. A kada je jezuitski fratar,
Franesko Lana-Terci 1670. godine projektovao vakuumski diri-
abl, on je naglasio njegovu korisnost za ratovanje. Kratko reeno,
partnerstvo izmeu ratnika, rudara, tehniara i naunika je drev
no partnerstvo. Gledati na strahote modernog ratovanja kao na
sluajne rezultate fundamentalno nevinog i miroljubivog tehni
kog razvoja znai zaboraviti osnovne injenice iz istorije maine.
U razvoju vojnih vetina vojnik je, naravno, slobodno pozaj
mljivao iz drugih grana tehnike: pokretljivije formacije, konjica i
flota, potiu iz pastirskih, odnosno ribarskih zanimanja; statino
ratovanje, od rovova rimskih utvrenja do tekih zidanih bedema
gradova, predstavlja proizvod seljaka - rimski vojnik je, odista,
osvajao i aovom i maem; dok sva drvena pomagala za opsadu
- ovan, balista, merdevine, pokretna kula, katapult - oito nose
peat umskog oveka. Ali najvanija injenica u m odernom ra
tovanju jeste stalno poveanje mehanizacije od etrnaestog veka
nadalje; ovde je militarizam ubrzao korak i prokrio prav put za
razvoj krupne m oderne standardizovane industrije.
Da rekapituliramo: prvi veliki napredak doao je zbog uvoe
nja baruta u zapadnoj Evropi; on je ve bio korien na Istoku. U
ranom etrnaestom veku pojavio se prvi top - ili vatreni upovi -
a zatim se mnogo sporije pojavilo runo oruje, pitolj i musketa.
M nogostruko ispaljivanje je smiljeno rano u tom razvoju, bila je
izumljena puka sa burencetom, prva mainska puka.
Uticaj vatrenog oruja na tehniku bio je trostruk. Za poetak,
za takvo oruje bilo je potrebno korienje gvoa na veliko, kako
za sama oruja, tako i za ulad. Dok je razvoj oklopa zahtevao ve-
tinu kovaa, pravljenje topova je zahtevalo kooperativnu m anu
fakturu mnogo veeg obima: staromodni metodi runog rada vie
nisu odgovarali. Zbog razaranja uma, od sedamnaestog veka na
108 Tehnika i civilizacija

dalje javljaju se pokuaji da se u peima za gvoe koristi ugalj, a


kada je, jedan vek kasnije, problem konano reio Abraham Darbi
u Engleskoj, ugalj je postao klju za vojnu i za novu industrijsku
mo. U Francuskoj su se prve velike pei gradile tek oko 1550.
godine, a krajem tog veka Francuska je imala trinaest pei za to
pljenje metala i sve su bile posveene proizvodnji topova - jedini
drugi vaan artikal bile su kose.
Drugo: puka je bila poetna taka novog tipa pogonske m a
ine, ona je, mehaniki gledano, bila jednocilindrina maina sa
unutranjim sagorevanjem - prvi oblik moderne benzinske m a
ine, a u nekim od prvih eksperimenata o upotrebi eksplozivnih
smesa u motorima esto se koristio barut a ne teno gorivo. Zbog
preciznosti i efikasnosti novih projektila, te maine su imale jo
jedan uinak: bile su odgovorne za razvoj vetine gradnje tekih
utvrenja sa sloenim spoljnim utvrdama, anevima i isturenim
tornjevima, pri emu su ovi poslednji bili tako postavljeni da je
svaki bastion unakrsnom vatrom mogao pomoi drugom basti
onu. Posao povezan s odbranom postao je komplikovan isto to
liko koliko je taktika napada postala ubitanija: graenje puteva,
graenje kanala, pontona, mostova postali su neophodni dodaci
ratovanju. Leonardo je, tipino, ponudio svoje usluge milanskom
vojvodi, ne samo da osmisli organizaciju odbrane, ve da izve
de sve te graevinske operacije. Ukratko, rat je uspostavio novi
tip industrijskog znalca koji nije bio zidar niti kova niti maj-
stor-zanatlija - ve vojni inenjer. Tokom rata, vojni inenjer je
kombinovao sve prvobitne zadatke graevinskog, mehanikog i
rudarskog inenjera, zadatke koji su poeli jasno da se razgrani
avaju tek od osamnaestog veka. Maina je italijanskim vojnim
inenjerima iz osamnaestog veka i kasnijih perioda dugovala isto
toliko mnogo koliko i dovitljivim britanskim izumiteljima iz doba
Dejmsa Vata.
U sedamnaestom veku, zahvaljujui vetini velikog Vobana,
umee vojnog napada i odbrane gotovo je dostiglo pat poziciju:
Vobanove utvrde bile su neprobojne za bilo koji oblik napada,
osim napada koji je on sam konano osmislio. Kako napasti te
vrste mase kamena? Tu artiljerija nije mnogo vredela, jer je delo-
Akteri mehanizacije 109

vala u oba smera: jedini otvoreni put bio je pozvati rudara, iji je
zadatak da pobedi stenu. U skladu s Vobanovim predlogom, 1671.
godine stvorene su trupe inenjeraca, nazvane podrivai, a dve
godine kasnije fomiran je prvi odred minera. Pat pozicija je okon
ana, otvoreno ratovanje opet je postalo neophodno i mogue, a
pojava bajoneta, koji je izumljen izmeu 1680. i 1700. godine, u tu
vetinu je vratio suptilniju intimnost linog ubijanja.
Ako je top bio prvo od modernih pomagala za premoavanje
prostora pomou kojeg je ovek mogao da deluje na daljinu, se-
maforski telegraf (prvi put korien u ratu) bio je moda drugo
pomagalo: do kraja osamnaestog veka u Francuskoj je postavljen
efikasan sistem, a slian je projektovan za upotrebu u amerikoj
eleznici pre nego to je Morze zgodno izumeo elektrini telegraf.
U svakoj etapi svog m odernog razvoja, rat je, a ne industrija i trgo
vina, potpuno odraavao glavne odlike koje su karakterisale mai
nu. Topografski pregled, korienje mapa, plan pohoda - znatno
pre nego to su poslovni ljudi osmislili grafikone organizacije i
prodaje - koordinacija prevoza, zaliha i proizvodnje (skrnavljenje
i razaranje), opta podela rada izmeu konjice, peadije i artiljeri
je, kao i podele proizvodnog procesa kod svih tih grana; konano,
razdvajanje funkcija taba i aktivnosti na terenu - sve te karakte
ristike postavljaju ratovanje znatno ispred trinog posla i runog
rada sa njihovim sitnim, empirijskim i kratkovidim metodama
pripreme i izvedbe. Vojska je u stvari idealan oblik kojem mora te
iti isto mehaniki sistem industrije. Utopijski pisci devetnaestog
veka, poput Belamija i Kabea, koji su prihvatili tu injenicu, bili
su realistiniji nego poslovni ljudi koji su prezirali njihov ideali
zam". Ali moemo se upitati da li je ishod bio idealan.

7. Vojna masovna proizvodnja


Do sedamnaestog veka, pre nego to je u drugim industrijskim
oblastima gvoe poelo da se koristi u veem obimu, Kolber je
otvorio fabrike oruja u Francuskoj, Gustav Adolf je to uinio u
vedskoj, a u Rusiji, ve u vreme Petra Velikog, bila su ak 683
110 Tehnika i civilizacija

radnika u jednoj fabrici. Bilo je izolovanih prim era velikih po


strojenja i fabrika ak i pre fabrike uvenog Deka iz Njuberija u
Engleskoj, ali najupeatljiviji niz inile su fabrike oruja. Unutar
tih fabrika uspostavljena je podela rada, a maineriju za bruenje i
glaanje pokretala je vodena snaga. Zato je Zom bart dobro prime-
tio da bi bilo bolje da je Adam Smit uzeo oruje, a ne proizvodnju
igala, kao prim er modernog proizvodnog procesa sa svim uteda
ma zbog specijalizacije i koncentracije.
Sve vee vojne potrebe ne samo da su na poetku ubrzale or-
ganizovanje fabrike, one su ostale prisutne tokom celog njenog
razvoja. Dok se ratovanje poveavalo po obimu i vee vojske su
dovoene na ratite, njihova oprema postala je mnogo tei zada
tak. A poto se taktika sve vie oslanjala na mehanizaciju, sprave
potrebne da pokreti vojske budu precizni i dobro tempirani mo
rale su takoe biti prilagoene tom cilju. Otuda je organizovanje
fabrika uzrokovalo pojavu standardizacije u veoj meri nego u
bilo kom drugom delu tehnike, osim moda u tampi.
Standardizacija i masovna proizvodnja musketa javili su se kra
jem osamnaestog veka, 1785. godine Le Blan je u Francuskoj proi
zveo muskete sa zamenljivim delovima, to je bila velika inovacija
u proizvodnji i model za sve budue mehanike proizvode. (Do
tada nisu bili ujednaeni ak ni manji elementi poput zavrtnjeva
i nitni.) Ilaj Vitni, koji je 1800. godine sa Sjedinjenim Dravama
postigao dogovor da proizvodi oruje, isto tako je proizveo stan-
dardizovano oruje u svojoj novoj fabrici u Vitnivilu. Postupak
izrade zamenljivih delova", kako primeuje Aer, bio je tako us
postavljen u optim crtama pre izuma ivae maine ili mainerije
za etvu. Taj novi postupak bio je fundamentalan uslov za veliko
dostignue koje su ostvarili izumitelji i proizvoai u tim oblasti-
ma. U osnovi tog unapreenja leale su specifikovane masovne
potrebe vojske. Slian korak u pravcu standardizovane proizvod
nje uinjen je skoro u isto vreme u britanskoj mornarici. Pod ru
kovodstvom ser Semjuela Bentama i Brunela starijeg, razni kotu-
rovi i daske za drvene brodove seene su po ujednaenim mera-
ma, gradnja je postala spajanje precizno odmerenih elemenata, a
ne staromodna runa proizvodnja sa seenjem i isprobavanjem.
Akteri mehanizacije 111

Ali postojalo je jo jedno mesto u kojem je rat diktirao ritam.


Ne samo daje livenje topova bilo veliki stimulans za unapreenje
postupaka u livnici i da je zahvalnost Henriju Kortu od strane
njegovih zemljaka... bila zasnovana prvenstveno na njegovom
doprinosu vojnoj bezbednostf, kako kae Eton, ve je potreba
za kvalitetnim gvoem u velikim koliinama ila ruku pod ruku
sa poveanjem artiljerijskog bombardovanja kao pripremom za
napad, iju je efikasnost odmah dokazao briljantni mladi artilje-
rac dok je slamao Francusku revoluciju, a koji e pokoriti Evropu
svojim tehnolokim genijem. Odista, sama stroga matematika
osnova i poveanje preciznosti artiljerijske vatre predstavljali su
model za novo industrijsko umee. Napoleon III je usred devet
naestog veka ponudio nagradu za jeftin proces proizvodnje elika
koji moe da izdri eksplozivnu snagu novih granata. Besemerov
postupak bio je neposredan odgovor na taj zahtev.
Druga oblast u kojoj je rat nagovestio mainu i pomogao da
se ona konano oformi bila je drutvena organizacija vojske. Fe
udalno ratovanje se obino zasnivalo na etrdesetodnevnoj slu
bi, sa stalnim prekidima i zato je bilo neefikasno - uz dodatna
odlaganja i prekide koje su uzrokovali kia ili hladnoa ili krae
primirje. Promena od feudalne slube do vojske na kapitalisti
koj osnovi, koja se sastojala od radnika plaanih po odraenom
danu - odnosno, promena od ratnika do vojnika - nije potpuno
prevazila taj nedostatak; iako su komandanti plaenih grupacija
brzo uvodili najnovija dostignua u oruju i taktici, konkretan in
teres plaenog vojnika bio je da nastavi zanimanje vojnika, otuda
je ratovanje ponekad zauzimalo mesto koje esto ima meu div
ljim plemenima - kao uzbudljiv ritual koji se izvodi pod briljivo
ustanovljenim pravilima, pri emu je opasnost svedena gotovo
na proporcije staromodne fudbalske utakmice. Uvek je postojala
mogunost da plaena grupacija krene u trajk ili pree na drugu
stranu, pa je glavno sredstvo discipline bio novac, a ne navika ili
interes ili iluzija o uzvienosti (patriotizam). Uprkos novom teh
nikom oruju, plaeni vojnik je ostao neefikasan.
Pretvaranje labavo povezanih grupacija pojedinaca sa svim
moguim varijacijama u snazi i slabosti, hrabrosti i kukaviluku,
112 Tehnika i civilizacija

pregoru i nezainteresovanosti, u dobro obuene, disciplinovane,


ujednaene vojnike sedamnaestog veka predstavljalo je veliki me
haniki podvig. Sama obuka, nakon duge pauze od rimske prakse
na zapadu, ponovo je uvedena u esnaestom veku i usavrena od
strane princa Morisa od Orana i Nasoa, a psihologija novog in
dustrijskog poretka pojavila se na paradnom tlu pre nego to se,
u punom obliku, javila u radionici. Reorganizacija i masovna pro
izvodnja vojnika, da bi se stvorio jeftin, standardizovan i zamen-
Ijiv proizvod, predstavljali su veliki doprinos vojnog uma procesu
uvoenja maine. A uz unutanju reorganizaciju ila je spoljanja,
koja je imala dodatni uticaj na proizvodni sistem, naime, razvoj
same vojne uniforme.
I pored zakona koji su regulisali raskonost odore raznih dru
tvenih i ekonomskih grupa, u srednjovekovnoj odori nije bilo pra
ve ujednaenosti: kakav god da je bio model, uvek su, zbog same
prirode povremene rune izrade, postojale individualne varijacije
i odstupanja. Uniforme, takve kakve su postojale, bile su posebne
livreje velikih prineva ili optina: Mikelanelo je dizajnirao ta
kvu uniformu za papsku gardu. Ali, uz porast veliine vojske i sva
kodnevnu primenu obuke, bilo je neophodno stvoriti spoljanju
oznaku unutranjeg jedinstva; dok su u malim grupacijama svi
ljudi poznavali svako lice, u veim se, pomou velike vidljive zna
ke, trebalo pobrinuti da se ti ljudi ne bore meusobno. Uniforma
je bila takva oznaka i znaka, u veem obimu prvo je koriena u
sedamnaestom veku. Svaki vojnik je morao imati istu odeu, isti
eir, istu opremu kao svaki drugi lan njegove grupacije; zbog
obuke su delovali kao jedno, zbog discipline reagovali kao jedno, a
zbog uniforme izgledali kao jedno. Svakodnevna briga o uniformi
bila je vaan element u novom esprit de corpsu.
Uz vojsku od 100.000 vojnika, kakvu je imao Luj XIV, potreba
za industrijskom proizvodnjom uniformi iskazala je nemalu po
tranju: u stvari, to je bila prva potranja na veliko za apsolutno
standardizovanom robom. Individualni ukus, individualna proce-
na, individualne potrebe, osim dimenzija tela, nisu imale ulogu u
toj novoj oblasti proizvodnje, bili su prisutni uslovi za potpunu
mehanizovanost. Tekstilna industrija je osetila tu znatnu potra
Akteri mehanizacije 113

nju i kada jc Timone iz Liona dosta kasno izumeo ivau mainu,


1829. godine, ne iznenauje to to je francuski Ratni odsek prvi
traio da je koristi. Od sedamnaestog veka, nadalje, vojska je po
stala model ne samo za proizvodnju, ve i za idealnu potronju u
okviru mainskog sistema.
Obratite panju na uticaj velikih stalnih vojski sedamnaestog
veka i jo veih regrutovanih vojski iji je uspeh u Francuskoj
tokom revolucije tako snano uticao na budui razvoj ratovanja.
Vojska je telo istih potroaa. Kako je veliina vojske rasla, ona
je postavljala sve vee i vee zahteve za proizvodna preduzea, jer
se vojska mora nahraniti i smestiti i opremiti, a ona, za razliku od
drugih zanimanja, zauzvrat ne prua nikakvu uslugu osim zati
te" u vreme rata. Osim toga, u vreme rata vojska nije samo obian
potroa, ve negativan proizvoa; drugim recima, ona umesto
bogatstva stvara mizeriju, da upotrebimo Raskinov izvranredan
izraz - beda, sakaenje, fiziko razaranje, teror, glad i smrt karak-
teriu ratni proces i ine glavni deo tog proizvoda.
Dakle, slabost kapitalistikog sistema proizvodnje, zasnovanog
na elji da se poveaju apstraktni znaci moi i bogatstva, lei u
injenici da se potronja i obrt dobara mogu usporiti ljudskim
slabostima - emotivnim vezivanjem i potenim majstorstvom. Te
slabosti ponekad produavaju ivot proizvoda znatno due nakon
vremena koje bi se u apstraktnoj ekonomiji smatralo potrebnim
za zamenu. Takve smetnje za proizvodnju automatski se iskljuu
ju u vojsci, posebno tokom perioda aktivne slube, jer vojska je
idealni potroa poto obino smanjuje ka nuli vremenski raspon
izmeu profitabilne prvobitne proizvodnje i profitabilne zamene.
U brzoj potronji, najraskalanije i najluksuznije domainstvo ne
moe se takmiiti sa bojnim poljem. Hiljadu ljudi koje su oborili
meci izaziva potranju za manje ili vie hiljadu dodatnih unifor
mi, hiljadu dodatnih puaka, hiljadu dodatnih bajoneta, a hiljadu
granata ispaljenih iz topova ne mogu se pokupiti i ponovo kori
stiti. Uz sve ostale nedae u bici, postoji i mnogo bre razaranje
stabilne opreme i zaliha.
Mehanizovano ratovanje, koje je tako mnogo doprinelo svim
vidovima standardizovane masovne proizvodnje, u stvari pred
114 Tehnika i civilizacija

stavlja njeno veliko opravdanje. Da li zato treba da nas udi to to


ono uvek deluje kao privremeni lek za sistem ijem je stvaranju
toliko mnogo doprinelo? Uspeh proizvodnje na veliko mora se
oslanjati na potronju na veliko, a nita drugo ne obezbeuje za-
menu tako dobro kao organizovano razaranje. U tom smislu, rat
ne predstavlja samo, kako je bio nazvan, zdravlje drave, on je i
zdravlje maine. Bez neproizvodnje rata, koja algebarski uravno-
teuje raune, poveani kapaciteti mainske proizvodnje mogu se
otpisati samo na ogranien nain, poveanjem uea na stranim
tritima, poveanjem populacije, poveanjem masovne kupovne
moi pomou drastinog ogranienja profita. Kada se prve dve
smicalice potroe, rat pomae da se izbegne poslednja alternativa,
tako strana za vie klase, tako pretea za ceo sistem koji ih po
drava.

8. Obuka i pogoranje
Dobro je poznato da se ivot pogorava u reimu pod kojim de
luje vojnik, ali upravo zbog toga je tu injenicu potrebno izotriti
eksplicitnom raspravom.
Fizika mo je gruba zamena za strpljenje i inteligenciju i za
jedniki napor u vladanju ljudi; ako se koristi kao normalan do
datak drugim aktivnostima, a ne kao poslednja opcija, ona je znak
krajnje drutvene slabosti. Kada neka osoba nedopustivo ometa
neko dete, a ono ne moe da sagleda razlog svega toga i nema do
voljno snage da ostvari sopstvenu volju, ono esto taj problem re-
ava prostom eljom; ono poeli da ta druga osoba umre. Vojnik,
rob dejeg neznanja i deje elje, razlikuje se od deteta samo po
sposobnosti da pristupi izvedbi neposredne aktivnosti. Ubijanje je
konano pojednostavljivanje ivota, cela pozornica izvan pragma
tiki opravdanih ogranienja i pojednostavljivanja maine. I dok
kultura tei ka potpunijoj diferencijaciji opaaja i elja, vrednosti
i ciljeva, drei ih svakog trenutka u neprekidno promenljivoj, ali
stabilnoj ravnotei, duh rata tei da nametne uniformnost - da
iskoreni sve ono to vojnik ne moe da razume ili iskoristi.
Akteri mehanizacije 115

U svojoj patetinoj elji za jednostavnou vojnik, u osnovi,


proiruje carstvo iracionalnosti, a svojim naporom da emotivno
i intelektualno razumevanje, prirodnu odanost i koheziju, dakle
organske procese drutvenog ivota, zameni silom, on stvara taj
promenljivi ritam osvajanja i pobune, represije i odmazde, koji je
obeleio tako duge periode u ljudskom postojanju. ak i kada su
ratnikova osvajanja ostvarena inteligentno i gotovo blagotvorno -
kao u kasnijem carstvu Inka u Peruu - reakcije koje on pokree
podrivaju ciljeve koje ima u vidu. Jer terorisanje i strah stvaraju
nisko psihiko stanje. Time to sebe postavlja za gospodara, voj
nik pomae da se stvori rasa robova.
to se tie'oseaja samopotovanja koji vojnik stie zbog spre
mnosti da se suoi sa smru, ne moe se porei da taj oseaj sadri
izopaen kvalitet za velianje ivota, ali on je uobiajen za revol-
veraa i bandita, kao i za junaka, i nema prostora za vojnikovo ve-
rovanje da se on stie samo na bojnom polju. Rudnik, brod, visoka
pe, gvozdeni skelet mosta ili nebodera, bolniko odeljenje, deji
krevetac izazivaju istu otmenu reakciju; zaista, ona je mnogo uo
biajenija ovde nego u ivotu vojnika koji moda provodi najbolje
godine ivota u praznoj obuci, pri emu je dosada najozbiljnije
suoavanje sa smru koje doivi. Nepoimanje ivotnih vredno-
sti, osim onih koje se grupiu oko vojnikove spremnosti na smrt,
predstavlja jedan od najzlokobnijih uinaka vojne discipline.
Sreom po oveanstvo, vojska je obino bila utoite treera-
zrednih umova, vojnik izuzetnog intelektualnog kapaciteta, neko
poput Cezara ili Napoleona, istie se kao upadljiv izuzetak. Kad
bi vojnikov um kretao u akciju isto tako intenzivno kao njegovo
telo i kada bi njegova intelektualna disciplina bila isto tako vrsta
kao njegova obuka, civilizacija bi ve odavno bila potpuno unite
na. Otuda paradoks u tehnici: rat podstie izumljivanje, ali mu se
vojska opire! Odbacivanje Vitvortovih usavrenih topova i puaka
usred viktorijanskog perioda samo je tipian primer tog uobiaje
nog procesa; Alfred Krup se alio na slian otpor tehnikom na
pretku od strane kopnene vojske i mornarice. Kanjenje nemake
vojske u prihvatanju tenka u Svetskom ratu pokazuje kako su ak
i veliki" ratnici tromi. Tako, na kraju, vojnik stalno iznova postaje
116 Tehnika i civilizacija

glavna rtva svog sopstvenog pojednostavljivanja i preica: posti


ui preciznost i pravilnost, poput maine, on je izgubio sposob
nost za inteligentnu reakciju i prilagoavanje. Nikakvo udo da u
engleskom glagol to soldier znai ometati efikasnost u radu.
Savez mehanizacije i militarizacije bio je, sve u svemu, nesrean
savez: on je teio da aktivnosti drutvenih grupa svede na vojni
model, a podsticao je tvrdokornu taktiku militarizma u industriji.
Za drutvo u celini nije povoljno to to je organizacija moi kao
u vojsci, a ne humaniji i kooperativniji zanatski esnaf, kumovala
roenju modernog oblika maine.

9. Mars i Venera

Poto se mehanika proizvodnja usavravala i oblikovala pre


ma aktivnim zahtevima bojnog i paradnog polja, takoe je bilo
mogue da na nju utiu indirektni efekti rata tokom varljivih in
tervala mirovanja.
Rat je glavni instrument pom ou kojeg vladajue klase stvaraju
dravu i sprovode kontrolu nad tom dravom. Te vladajue klase,
ma kakav da je njihov vojni duh i poreklo, smenjuju svoje izlive
junatva periodima posveenim onome to je Veblen u svojoj Te
oriji dokoliarske klase nazvao ritualom upadljive potronje.
Od estog veka nadalje u zapadnoj Evropi je vojni feudalizam
delio ekonomsku mo sa miroljubivim manastirima, koji su ini
li vaan stub u drutvenom sistemu; od dvanaestog veka nadalje
slobodni gradovi su ograniavali feudalne gospodare i drali ih
po strani. Usponom apsolutnih m onarha u esnaestom veku dr
ava je, u stvari, apsorbovala stara imanja i preduzea, ija je mo
lokalizovana i podeljena, a samim tim i uravnoteena pomou
relativne autonomije; u velikim prestonicama Evrope mo je kon-
centrisana simbolino a delimino i istinski kod apsolutnog
vladara. Kultura velikih kapitala, u najveoj meri kristalizovana
i izraena u Parizu Luja XIV ili Sankt Peterburgu Petra Velikog,
postala je jednostrana, militaristika, podeljena, opresivna. U tom
Akteri mehanizacije 117

miljeu maina je mogla da se razvija bujnije, jer je institucionali-


zovani ivot bio mehanizovan. Tako su prestonice postale sredite
ne samo potronje, ve i kapitalistike proizvodnje, a vodstvo koje
su tada stekle zadrale su sve do danas.
Postoji psiholoka osnova za rasipnitvo i luksuz koji su se u
esnaestom veku pojavili uz tako moan blesak, i ona je oblike
logora i dvora prenela u svaku poru i ugao modernog drutva. U
osnovi, to novo izobilje bilo je povezano sa brutalnim, neurednim,
nereligioznim nainom ivota koji je preovladao u elom drutvu,
vrlo slino sirovim izlivima pijanstva i kockanja koji su se smenji-
vali sa tekim radom rudara.
Vojni ivot je, jasno, teak. Tokom aktivne slube on podrazu-
meva odricanje od udobnosti i bezbednosti normalnog domaeg
ivota. Naprezanje tela, liavanje ula, potiskivanje spontanih im
pulsa, forsirani marevi, neredovan san, izmor do sri, zanemari
vanje istoe - svi ti uslovi aktivne slube ne ostavljaju mesta za
normalne pristojnosti ivota, a vojnikov seksualni ivot je takoe
ogranien, osim kratkih intervala za pohotu ili silovanje. to je
pohod ei - a upravo su u tom periodu mehanizovanje naoru
anja i stroga disciplina u obuci odnele poslednje ostatke dent
lmenske oputenosti i amaterskog sportskog duha - tim su napor
i iskuenja vei, pa konane kompenzacije postaju neophodnije.
Kada Mars doe kui, Venera ga eka u krevetu: ta tema je om i
ljena kod svih renesansnih slikara, od Tintoreta do Rubensa. A
Venera ima dvostruku ulogu: ona mu neposredno ne daje samo
svoje telo, ve nadopunjuje vojnikovu superbiju svojom sopstve-
nom luxurijom, a onoliko koliko je bila zanemarena tokom rata,
sada zahteva kompenzujuu panju u vreme mira. Venerina milo
vanja sama po sebi nisu dovoljna da nadoknade odricanja i zver-
sku grubost bojnog polja, nakon to je telo zanemareno ono se
mora glorifikovati. Ona mora imati dragulje, svilu, parfeme, retka
vina, osmiljavajui i produavajui svim moguim sredstvima
sam erotski ritual. Da bi dola do svog cilja ona se ne zaustavlja
na pola puta: otkriva svoje grudi, skida rublje, otkriva udove, ak
i sam mons veneris za prolaznika. Od sluavke do princeze, ene
svesno ili nesvesno na kraju velikog perioda napora i nereda i ra-
118 Tehnika i civilizacija

tovanja prihvataju postupke kurtizana: tako se, ekstravagantno,


ivot obnavlja. enski stilovi razuzdanosti, koji su prevladavali u
zapadnom svetu krajem prole vojne, odgovaraju gotovo taku po
taku onima koji su bili pom odni krajem Direktorijuma - osim
uklanjanja korseta i savremenog naputanja podsuknje.
Upravo zato to erotski impulsi nakon odricanja trae dodatnu
kompenzaciju, oni preplavljuju i proimaju svaku aktivnost: kur
tizana troi robu iz ratnikovih osvajanja. Mnotvo fizikih dobara
daje poseban ton vojnikovim trijumfima i opravdava plen koji on
sa sobom donosi kui. ekspir nam je dao pronicljivu studiju od
nosa Antonija i Kleopatre, ali ekonomski efekti tog odnosa ovde
su vaniji od psiholokih posledica. Ekonomski gledano, Veneri
no osvajanje Marsa znai poveanu potranju za svim vrstama
luksuzne robe: za satenom, ipkom, somotom, brokatom, za dra
gim kamenjem i zlatnim nakitom i fino izlivenim kutijicama u
kojima se oni uvaju, za paperjastim kauevima, mirisnim kupka
ma, privatnim apartmanima i privatnim vrtovima koji okruuju
luku ljubavi, ukratko, za sutinom posednikog ivota. Ako ih ne
pribavi vojnik, mora ih nabaviti trgovac, ako plen nije opljakan
sa Montezuminog dvora ili panske galije, on se m ora kupiti u
trgovakoj kancelariji. U tim dvorovima i palatama sama religija
je postala prazna ceremonija: da li nas udi to je luksuz gotovo
postao religija?
Sada obratite panju na ovaj kontrast. Tokom srednjeg veka na
privatni luksuz se nije gledalo pohvalno, odista, privatni ivot, u
m odernom smislu, jedva da je postojao. Ne samo da su grehovi
gordosti, pohlepe i zavisti, sa njihovim moguim nusproizvodima
- razbludnou i preljubom - bili, ako ne ozbiljni prestupi, barem
smetnje za spasenje, ne samo da su standardi ivota, procenje-
ni po isto finansijskim merilima, bili skromni. Ali srednji vek,
sa svojom stalnom tendencijom da simbolizuje, koristio je zlato
i dragulje i veto majstorstvo kao znamenja moi. Devica Marija
je mogla dobiti takve poklone jer je bila kraljica neba, zemaljski
kralj i kraljica, papa i knez, predstavnici nebesnih moi, takoe su
mogli imati odreenu m eru luksuza da naznae svoj poloaj, ko
nano, esnafi su u svojim igrokazima i paradama mogli velikodu
no troiti na javne predstave. Ali luksuz je ovde imao kolektivnu
Akteri mehanizacije 119

funkciju: ak i m eu privilegovanim klasama on nije znaio samo


ulnu lagodnost.
Slom srednjovekovne privrede bio je obeleen pojavom ideala
privatne moi i privatnog poseda. Trgovac, kapitalista, ratni plja
ka, kapetan kondotjera, skoro isto kao prvobitni gospodari i kne
evi zemljinih imanja, pokuali su da preuzmu mo i da steknu
monopol nad funkcijama civilnog ivota. Ono to je bila javna
funkcija postalo je privatni gest: crkveni moraliteti postali su po-
zorine predstave na dvoru, murali koji su pripadali nekom mestu
ili instituciji postali su prenosive slike sa tafeiaja koje su pripa
dale privatnom pojedincu. Crkva je u petnaestom veku zanema
rivala srednjovekovno ograniavanje zelenatva, a protestantski
reformatori iz esnaestog veka su ga napustili ak i u teoriji, pa
je zakonski mehanizam za sticanje na veliko iao ruku pod ruku
sa drutvenim i psiholokim zahtevom za posednikim ivotom.
Rat, naravno, nije bio jedini motivacioni faktor, ali mesto gde je
novi luksuz bio najvidljiviji i gde je on doveden do nivoa rafinira
ne ekstravagancije bio je dvor.
Ekonomski gledano, teite se preselilo na dvor; geografski,
ono se pomerilo u prestone gradove gde su i dvor - i kurtizana -
bili luksuzno smeteni. Velika umetnost baroknog perioda nalazi
se u seoskim kuama i gradskim palatama; kada su graeni crkve
i manastiri, zidani su u istom stilu; apstraktno govorei, teko je
bilo razlikovati brod crkve i dvoranu za balove u palati. oveku
je trebalo bogatstvo da bi troio robu po standardima dvora i po
javila se izreka iveti kao princ . Kurtizana je predsedavala svim
tim. Mo i bogatstvo se sticalo da bi se njoj udovoljilo: njoj su se
gradile palate, njoj je davano mnogo slugu, dovoen joj je Tici-
jan da je slika. A, zauzvrat, njen lini oseaj moi bujao je u svim
udobnostima i lepotama njenog ivota, pa je ona merila cenjenost
svog tela prema svojoj vetini da zadobije te luksuze. Vrhunac ba
roknog sna dostignut je kada je Luj XIV sentimentalno sagradio
m onstruoznu palatu Versaj na mestu stare lovake kuice u kojoj
se prvi put udvarao madam de Valijer. Ali sam san je bio univer
zalan: sree se u svakom predmetu iz tog perioda, u umovima, kao
i u telu i kamenu i na platnu; moda je njegovo najvelianstvenije
120 Tehnika i civilizacija

olienje rano Rableovo osmiljavanje opatije Telem. Ono to se


deavalo na dvoru postalo je kriterijum dobrog ivota, a luksuzni
standardi potronje, uspostavljeni tamo, postepeno su se irili po
svim delovima drutva.
ivot kao celina nije se sastojao samo od tegobnog rada koija-
a, kuvara i konjuara, dvor je takoe poeo da preuzima vodeu
ulogu i u industrijskoj proizvodnji: novi luksuz, porcelanski ser
visi za sto, postao je monopol kraljevskih porcelanskih fabrika u
Pruskoj, Saksoniji, Danskoj, Austriji, a za vezene stvari velika fa
brika Goblenovih postala je jedna od glavnih proizvodnih centara
u Francuskoj. Poto se vodilo rauna o spoljanjem izgledu, kori-
enje patvorina i zamena postalo je uobiajeno. Granit je kopiran
pomou gipsa, zlato pom ou pozlate, runi rad pom ou livenih
ukrasa, staklo je korieno umesto dragog kamenja. Proizvodnja
takvih surogata za masovnu upotrebu, kao nakita u Birmingemu,
zamenila je prvobitno sporo stvaranje istinskih rukotvorina; si
stematsko pojeftinjavanje pom ou masovne proizvodnje i loiji
materijali pom ou kojih su ljudi uspevali da deluju bogatiji nego
to su bili desili su se u ukraavanju znatno pre nego to su pri-
menjeni u proizvodnji upotrebnih predmeta. Zajedno sa irenjem
dvorskih merila u drutvu, ista promena se desila u osamnaestom
veku sa uvoenjem demokratskog" cilja vojnog regrutovanja.
Standardizovana izrada jeftinog nakita i domaih ukrasa i teksti
la neposredno je ila zajedno sa standardizacijom vojne opreme.
Ironino se moe primetiti da je Metju Boulton, od kapitala koji je
nagomilao u svojim postrojenjima za izradu jeftine robe u Sohou,
bio u stanju da finansijski pomae Dejmsa Vata tokom perioda
kada je usavravao parnu mainu.
Koncentracija na beznaajnu luksuznu robu kao znak ekonom
skog blagostanja bila je u mnogim vidovima nesrean preludijum
za mainsku proizvodnju, ali ona nije bila potpuno sterilna. Kao
rezultat tog potroakog rituala u vidu igre osmiljena su neka
od velikih dostignua u mehanizaciji: komplikovani satovi ije se
figure kreu u procesiji krutim i elegantnim pokretima, lutke koje
se same kreu, koije poput onih koje je Kami napravio za malog
Luja XIV i koje je pokretao mehanizam, ptice koje su pomera-
Akteri mehanizacije 121

le repove prema zvucima muzike kutije. Nastale iz dokolice, te


igrake, ti razigrani impulsi, nisu bili potpuno besplodni. Svakako
ne treba tek tako zanemariti ulogu koju su igrake i beskorisni
instrum enti imali u stvaranju vanih izuma. Prvo ,,korienje
parne maine, kako napominje Heron, bilo je prilikom stvaranja
maginih efekata u hram u da bi se zadivilo stanovnitvo, a para
kao inilac u radu javlja se u desetom veku, kada ju je Silvester II
koristio za pokretanje orgulja. Helikopter je izumljen kao igraka
1796. godine. Ne samo da su se pokretne slike prvo pojavile kao
igraka u obliku fenakistoskopa, ve je magina lampa, koja je ko-
riena u konanom stvaranju tih slika, bila igraka iz sedamna
estog veka pripisivana Atanasiju Kirheru. iroskop je postojao
kao igraka pre nego to je dobio ozbiljnu namenu kao stabiliza-
torsko sredstvo, a uspeh aviona igraaka iz sedamdesetih godina
pomogao je da se obnovi zanimanje za mogunosti letenja. Pore
klo telefona i fonografa treba traiti u zabavljakim automatima, a
najmonije maine sedamnaestog veka, vodeni tokovi u Marliju,
konstruisane su da pumpaju vodu u velike fontane u Versaju. ak
i elja za brzinom na putovanju prvo se pojavila u zabavljakom
vidu pre nego to je oliena u eleznici i kolima sa motorom; pro-
mnade arine - naa sadanja panoramska eleznica - pojavila
se pre oba ta korisna sredstva.
Mehanika istina, ukratko, nekad je prvo izreena u ali - kao
to je etar prvo korien u salonskim igrama u Americi pre nego
to je korien u hirurgiji. Odista, naivni deji interes za pokret
ne tokove, blago maskiran, ini veliki deo zanimanja odraslih za
maine: maine su kante i lopate preoblikovane za odrasle". Duh
igre je oslobodio mehaniku imaginaciju. Meutim, kada je jed
nom poela organizacija maine beskorisne zabave aristokratije
nisu jo dugo ostale beskorisne.

10. Potroaki poriv i produktivni elan


Razvoj maine zahtevao je i zamku i mamac, elan i poriv, sred
stvo i cilj. Bez sumnje, motivaciona snaga dola je iz tehnike i nau
122 Tehnika i civilizacija

ke: to su bili samosvojni interesi, a sa kovaima, kolarima, livcima,


asovniarima i sve veim brojem eksperimentatora i izumitelja
maina se uspostavila kao centar proizvodnog procesa. Ali zato
je sama proizvodnja stekla takve ogromne proporcije? Nema ni
eg u samom miljeu maine to moe objasniti tu injenicu, jer je
u drugim kulturama proizvodnja, mada je mogla stvoriti velike
vikove za javne radove i um etnost za publiku, omoguavala samo
golu egzistenciju, esto prihvatanu sa gunanjem, a ne centar po
stojanog i sveobuhvatnog interesa. U prolosti, ak i u zapadnoj
Evropi, ljudi su radili da steknu ivotni standard tradicionalan za
njihovo mesto ili klasu, pojam sticanja novca da bi se izalo iz
sopstvene klase bio je, u stvari, stran ranijoj feudalnoj i korpora
tivnoj ideologiji. Kada bi im ivot postao lagodan, ljudi nisu teili
apstraktnim prisvajanjima - radili su manje. A kada bi ih priro
da podravala, oni su esto bivali u idilinom stanju Polineana
ili Homerovih Grka, ulaui najvie energije u umetnost, ritual i
seks.
Poriv, kako je Zombart ubedljivo pokazao u svojoj maloj studiji
o Luksuzu i kapitalizmu, uglavnom je doao sa dvora i od kurtiza
ne: oni su usmeravali energije drutva ka horizontu potronje koji
se stalno kretao. Uz slabljenje kastinskih podela i razvoj buroa-
skog individualizma, ritual upadljivog troenja irio se brzo po e
lom drutvu, on je opravdavao apstrakcije onih koji su zaraivali
novac i postavljao u iru upotrebu tehniki napredak izumitelja.
Ideal monog skupog ivota istisnuo je ideal svetog ili humanog
ivota. U raju, koji je sveden na zagrobni ivot u hrianskom
kosmosu, sada je trebalo uivati smesta: njegove ulice poploane
dragim kamenjem, njegovi blistavi zidovi, granitni holovi, bili su
gotovo nadohvat ruke - uz uslov da ovek zaradi dovoljno novca
da ih kupi.
Malo ljudi je sumnjalo da je palata zaista raj, malo njih je sum
njalo u njenu svetost. ak su i siromani, iznureni radom, eksplo-
atisani, bili hipnotisani tim novim ritualom i dozvolili da se on
odvija na njihovu tetu, uz protest koji se svodio tek na amor, dok
Francuska revolucija nije pruila predah - nakon ega je proces
potronje obnovljen uz dvostruko veu nezajaljivost, pravdan
Akteri mehanizacije 123

licemernim obeanjima obilja za mase koje su plaale gudaa a


nisu naruivale pesmu. Uzdravanje od zemaljskih uivanja zbog
zagrobnog ivota, zagrobnog ivota kakvog je zamislio sveti Jovan
sa Patmosa, u stvari se pokazalo kao jedno od tih varljivih bla-
enstava poput manastirskog naina ivota koji je u zemaljskom
ivotu delovao kao suprotnost praroditeljskom grehu. To nije bio
preludijum za raj, ve priprema za kapitalistiko preduzece. Ne
ophodnost uzdravanja od neposrednih uitaka, odlaganje sa
danjih blagostanja zbog buduih nagrada, odista same rei koje
su koristili pisci devetnaestog veka da bi opravdali akumulaciju
kapitala i uzimanje kamata, mogle su se staviti u usta bilo kog
srednjovekovnog propovednika koji se trudio da ljude odvoji od
neposrednih iskuenja tela da bi u raju zaradili znatno vee na
grade za svoju vrlinu. Uz ubrzavanje maine, vremenski razmak
izmeu uzdravanja i nagrade mogao se smanjiti; otvorila su se
zlatna vrata, barem za srednje klase.
Puritanizam i protivreformacija nisu ozbiljno doveli u pitanje
te dvorske ideale. Militaristiki duh puritanaca, na primer pod
Kromvelom, dobro se uklapao u njihov trezven, tedljiv, marljiv
nain ivota, usredsreen na sticanje novca, kao da se izbegava-
njem besposlienja mogu izbei iskuenja avola bez odricanja od
avolskih del. Karlajl, zakasneli zagovornik tog militaristikog
puritanizma, nije poznavao drugi klju za spasenje osim jevane-
lja rada: smatrao je da ak i mamonizam u najgorem obliku pred
stavlja vezu sa prirodom stvari, pa tako i put to Boga: Ali posedni-
ki ideali u proizvodnji svakako idu ruku pod ruku sa posednikim
nainom potronje. Puritanac, koji je moda svoja sredstva ulagao
u trgovinu i industrijske poduhvate, na dugi rok je samo pomagao
da se ideali dvora dodatno proire. Konano, u drutvu, ako ne
u ivotu pojedinanog kapitaliste, dolazi dan polaganja rauna:
saturnalije slede nakon puritanskih trezvenih napora. U drutvu
koje ne zna za druge ideale troenje postaje glavni izvor uivanja;
konano, ono se uzdie do drutvene dunosti.
Roba je postala potovana i eljena, odvojeno od ivotnih po
treba kojima je sluila: mogla se akumulirati, mogla se gomila
ti u palatama i skladitima, mogla se, kada je predstavljala viak
124 Tehnika i civilizacija

i duplikat, privremeno pretvoriti u apstraktnije oblike novca ili


deonica ili obveznica. Izbegavanje posnih ogranienja siroma
tva postalo je sveta dunost. Besposliarenje je po sebi bilo greh.
ivot izvan sfere proizvodnje, bez posebnog marljivog zalaganja,
bez sticanja novca, prestao je da bude potovan; sama aristokra-
tija, motivisana sopstvenim poveanim zahtevima za luksuznom
robom i uslugama, uspostavila je kompromis sa trgovakim i
proizvoakim klasama, venavala se sa njihovim pripadnicima,
prihvatala njihova zanimanja i interese i rado primala novopri-
dole u blagosloveno stanje bogatstva. Filozofi su spekulisali, sada
s promenljivom panjom i odsutnim pogledom, o prirodi dobrog,
istinitog i lepog. Da li je bilo ikakve sumnje u vezi s tim? U sutini,
njihova priroda obuhvatala je sve to se moglo oliiti u materijal
nim dobrima i prodati uz profit, sve ono to je ivot inilo lagod
nijim, udobnijim, bezbednijim, fiziki prijatnijim, jednom reju
- bolje snabdevenim.
Konano, teoriju novog doba, prvo formulisanu na osnovu us-
peha u sticanju novca, u drutvu su izrazili utilitaristi ranog de
vetnaestog veka. Srea je bila istinski cilj oveka, a sastojala se od
ostvarivanja najveeg dobra za najvei broj ljudi. Sutina sree bila
je izbegavati bol i traiti zadovoljstvo; koliina sree, a konano i
savrenstvo ljudskih institucija, mogli su se izraunati po koliini
roba koje je drutvo u stanju da proizvede, proirenju potreba,
proirenju trita, proirenju preduzea, proirenju potroakog
tela. Maina je sve to omoguila i garantovala uspeh. Viknuti do
sta ili postaviti granicu predstavljalo je izdaju. Srea i proirenje
proizvodnje bili su jedno.
Da ivot moe biti najintenzivniji i najznaajniji u trenucima
bola i patnje, da moe biti najbezukusniji u trenucima prepunog
stomaka, da se, kada se jednom obezbede osnovna sredstva za i
vot, njegov intenzitet i stanje ravnotee ne mogu meriti matema
tiki u bilo kom odnosu prema koliini potroenih roba ili koliini
utroene energije - ukratko, obina iskustva ljubavnika, avanturi
ste, roditelja, umetnika, filozofa, naunika, aktivnog radnika bilo
koje vrste - ta obina iskustva su bila iskljuena iz popularnog
radnog gesla utilitarizma. Ako bi neki Bentam ili Mil pokuao da
Akteri mehanizacije 125

ih sagleda pomou kazuistike, neki Gredgrajnd i Baunderbi bi


ih prosto ignorisali. Mehanika proizvodnja je postala kategoriki
imperativ, stroi od bilo kog imperativa koji je Kant otkrio u svo
jim grudima.
Ovde, oito, ak i kurtizana, ak i vojnik, prevazilaze trgovca
ili utilitaristikog filozofa: dok trepne, doveli bi u opasnost svoje
telo ili udobnost svog tela za ast ili ljubav. Meutim, razvijajui
kvantifikaciju ivota, oni su konano zgrabili konkretan plen: tka
nine, hranu i vina, slike i vrtove. Do poetka devetnaestog veka
sve se uglavnom svelo na prazne rei, na putokaze koji ubeuju
ljude da se ne osvru na opipljivu robu i neposredna uivanja.
Pojavilo se ono to je Zombart nazvao fragmentarni ovek: prosti
viktorijanski filistejac koga je Raskin ironino uporedio sa izgra-
viranim ,,estetom sa grkog novia. Taj fragmentarni ovek se
hvalio, prema najboljim utilitaristikim principima, da se ne bavi
poslom zbog zdravlja. Ta injenica je bila oita. Ali zbog kog dru
gog razloga bi ljudi trebalo da se bave poslom?
Verovanje u dobar ivot kao ivot dobara poelo je da se razvija
pre nego to se oformio paleotehniki kompleks. Taj koncept dao
je maini njen drutveni cilj i opravdanje, kao to je dao oblik
tolikim mnogim njenim krajnjim proizvodima. Kada je maina
proizvodila druge maine ili druga mehanika pomagala njen uti-
caj je esto bio sve i kreativan, ali kada su elje koje je ona ostva
rivala ostajale one elje koje su nekritiki preuzimale vie klase
tokom perioda dinastikog apsolutizma, politike moi i barokne
praznine, njen uinak je bio pospeivanje dezintegracije ljudskih
vrednosti.
Ukratko, maina je dola u nau civilizaciju ne da spase oveka
od sluenja nedostojnim oblicima rada, ve da omogui ire slu
enje nedostojnim standardima potronje koja se razvila meu
vojnom aristokratijom. Od sedamnaestog veka, nadalje, mainu
je uslovljavao neorganizovani drutveni ivot zapadne Evrope.
Maina je tom haosu pruala izgled ureenosti, ona je obeavala
ispunjenje te praznine, ali sva njena obeanja su bila podmuklo
podrivena istim snagama koje su je oblikovale - kockanjem ru
dara, udnjom za moi vojnika, apstraktnim novanim ciljevima
126 Tehnika i civilizacija

fmansijera i luksuznim dopunama za seksualnu mo i surogatima


za seks koje su smiljali dvor i kurtizana. Sve te snage, sve te svr
he i ciljevi jo uvek su vidljivi u naoj kulturi maine, oni su se
imitacijom proirili od klase do klase i od grada na selo. Dobro i
loe, jasno i kontradiktorno, dostupno i nedostupno - to je ruda iz
koje moramo izvui metal ljudske vrednosti. Uz nekoliko kalupa
plemenitog metala koje smo rafinisali ostale su ogromne planine
ljake. Ali nije sve to ljaka, daleko od toga. Sada se ak moe elj
no iekivati dan kada e se otrovni gasovi i vrsti otpad, nekad
beskorisni nusproizvodi maine, pomou inteligencije i drutvene
saradnje moi iskoristiti za ivotne ciljeve.
III.
Eotehnika faza

1 . Tehniki sinkretizam

Civilizacije nisu samosvojni organizmi. Moderan ovek ne bi


mogao da pronae svoje specifine naine miljenja niti da izu
me svoju sadanju tehniku opremu bez znatnog preuzimanja iz
kultura koje su mu prethodile ili koje su nastavile da se razvijaju
oko njega.
U stvari, svaka velika razlika u kulturi deluje kao ishod procesa
sinkretizma. Flajnders Petri, u svojoj raspravi o egipatskoj civili
zaciji, pokazao je da je meavina koja je bila neophodna za njen
razvoj i ispunjenje ak imala rasnu osnovu, a u razvoju hrianstva
jasno je da su najraznovrsniji strani elementi - dionizijski mit ze
mlje, grka filozofija, jevrejski mesijanizam, mitraizam, zaratustri-
zam - imali udeo u stvaranju specifinog sadraja, pa ak i oblika
konane zbirke mitova i slubi koje su prerasle u hrianstvo.
Pre nego to se taj sinkretizam moe desiti, kulture iz kojih se
preuzimaju elementi moraju biti ili u stanju rastakanja ili dovoljno
udaljene u vremenu i prostoru da bi pojedinani elementi mogli
biti izdvojeni iz isprepletane mase konkretnih institucija. Da taj
uslov ne postoji, sami elementi ne bi bili slobodni, da tako kaemo,
za pomeranje ka novom polu. Ratovanje deluje kao takav inilac
rastakanja, a u jednom trenutku je mehanika renesansa zapadne
Evrope povezana sa naporima i komeanjem krstakih pohoda.
Ono to nova civilizacija odabere nisu potpuni oblici i institucije
snane kulture, ve samo oni fragmenti koji se mogu preneti i pre
128 Tehnika i civilizacija

saditi: ona koristi izume, modele, ideje na nain na koji su gotski


graditelji u Engleskoj poneki kamen i crep iz rimske vile koristili
u kombinaciji sa domaim kremenom u potpuno drugaijim obli
cima kasnije arhitekture. Da je vila jo bila upotrebljiva i naselje
na, iz nje se ne bi mogao uzimati kamen. Smrt prvobitnog oblika
ili, bolje, preostalog ivota u ruevinama omoguava slobodan rad
na elementima drugih kultura i njihovu ugradnju.
Mora se pomenuti jedna injenica o sinkretizmu. U prvim eta
pama integracije, pre nego to neka kultura ostavi sopstveni jasan
peat na materijalima, pre nego to se izum kristalizuje u ustalje
ne navike i rutinu, ona ima slobodu da pozajmljuje iz raznih izvo
ra. Poetak i kraj, prvo apsorbovanje i konano irenje i osvajanje
nakon to se odigra kulturna integracija, podrazumevaju svetski
nivo.
Ove napomene mogu se primeniti na poreklo sadanje civiliza
cije maina: kreativni sinkretizam izuma, sakupljen od tehnikih
ostataka drugih civilizacija, omoguio je novo mehaniko telo.
Vodeni toak, koji se nazivao norija, Egipani su koristili da vade
vodu, a moda i Sumeri u druge svrhe; u Rimu, u ranom periodu
hrianske ere, vodeni tokovi su svakako postali vrlo uobiajeni.
Vetrenjaa je moda dola iz Persije u osmom veku. Hartija, ma
gnetna igla, barut, doli su iz Kine, prva dva izuma preko Arapa;
algebra je dola iz Indije preko Arapa, a hernija i fiziologija takoe
preko Arapa, dok su geometrija i mehanika potekle u prehrian-
skoj Grkoj. Parna maina duguje svoj koncept velikom izumite
lju i nauniku Heronu iz Aleksandrije: prevodi njegovih del u
esnaestom veku skrenuli su panju na mogunosti tog naina
pogona.
Ukratko, veina vanih izuma i otkria, koji su posluili kao
jezgro za dalji mehaniki razvoj, nisu se pojavili, kako bi to pen-
gler eleo, iz nekog mistinog unutranjeg poriva faustovske due:
oni su predstavljali seme koje je vetar doneo iz drugih kultura.
Nakon desetog veka u zapadnoj Evropi tlo je, kao to sam nazna
io, bilo dobro izorano i izdrljano i usitnjeno, spremno da primi to
seme; i dok su sami usevi rasli, kultivatori umetnosti i nauke su se
trudili da tlo ostane rastresito. Putajui korene u srednjovekovnu
Eotehnika fa z a 129

kulturu, u drugaijoj klimi i tlu, to seme maine je izniklo i pri


milo nove oblike; moda upravo zato to nije poticalo iz zapadne
Evrope i tamo nije imalo prirodne neprijatelje ono je naraslo brzo
i ogromno kao kanadski iak kada je stigao u pampase June
Amerike. Ali ni u jednom trenutku - i to je vano upamtiti - ma
ina nije predstavljala potpuni preokret. Poto njegovo mesto u
ljudskoj istoriji nije bilo nepripremljeno, moderno doba maine
moe se razumeti jedino u okviru vrlo duge i raznovrsne pripre
me. Ideja da je aica britanskih izumitelja u osamnaestom veku
iznenada pokrenula tokove previe je gruba da bi se ponudila
ak i deci kao bajka.

2. Tehnoloki kompleks

Kad se osvrnemo na prolih hiljadu godina, razvoj maine i ci


vilizacije maine moe se podeliti na tri uzastopne fa z e koje se
preklapaju i m eusobno proim aju: eotehniku, paleotehniku,
neotehniku. Profesor Patrik Gedis je prvi dokazao da industrij
ska civilizacija nije bila jedinstvena celina, ve je obuhvatala dve
jasne, raznolike faze, i to objavio pre jedne generacije. Meutim,
definiui paleotehniku i neotehniku fazu, on je zanemario va
an period pripreme, kada su sve kljune inovacije bile ili izumlje
ne ili nagovetene. Dakle, sledei arheoloku paralelu na koju je
on skrenuo panju, prvi period u nazvati eotehnika faza: osvit
moderne tehnike.
Mada svaka od tih faza okvirno predstavlja jedan period ljud
ske istorije, ona je jo hitnije okarakterisana injenicom da ini
tehnoloki kompleks. Tako svaka faza potie iz odreenih speci
finih regiona i obino podrazumeva odreene specifine resurse
i sirovine. Svaka faza ima specifina sredstva za upotrebu u stva
ranje energije, kao i specifine oblike proizvodnje. Konano, sva
ka faza uvodi odreene tipove radnika, obuava ih na odreeni
nain, razvija odreene sposobnosti i potiskuje druge, a preuzima
i dalje razvija odreene vidove drutvenog naslea.
130 Tehnika i civilizacija

Gotovo svaki deo tehnikog kompleksa ukazuje na itav niz


odnosa unutar tog kompleksa i simbolizuje ga. Uzmimo razliite
tipove pera za pisanje. Guije pero, koje je otrila osoba koja ga
je koristila, predstavlja tipini eotehniki proizvod - ono oznaa
va zasnovanost proizvodnje na runom radu i tesnu povezanost
sa poljoprivredom. Ekonomski gledano, ono je jeftino, tehniki je
grubo ali se lako prilagoava stilu korisnika. elino pero tako
predstavlja paleotehniku fazu: jeftino i ujednaeno, iako ba i
nije trajno, ono je tipian proizvod rudnika, eliane i masovne
proizvodnje. Tehniki, ono predstavlja napredak u odnosu na
guije pero, ali da bi dostiglo istu prilagodljivost ono mora da
se proizvede sa est razliitih standardnih vrhova i oblika. 1, ko
nano, nalivpero - mada je izumljeno jo u sedamnaestom veku
- predstavlja tipian neotehniki proizvod. Sa svojim cilindrom
od gume ili sintetike smole, sa svojim zlatnim perom, svojim
automatskim dejstvom, ono ukazuje na prefmjeniju neotehniku
privredu, a zbog korienja trajnog iridijumskog vrha za naliv
pero je karakteristino da produava upotrebu vrha i smanjuje
potrebu za zamenom. Te pojedinane karakteristike odraavaju se
u stotinu taaka u tipinom okruenju svake faze. Mada se razni
delovi kompleksa mogu izumeti u razna vremena, sam kompleks
nee biti u radnom stanju dok se njegovi glavni delovi ne sastave.
ak i danas neotehniki kompleks jo eka izvestan broj izuma
neophodnih za njegovo usavravanje, posebno akumulator sa est
puta veom voltaom i barem sadanjom amperaom postojeih
tipova elije.
Kada se radi o pogonu i karakteristinim materijalima, eoteh-
nika faza je kompleks vode i drveta, paleotehnika faza je kom
pleks uglja i gvoa, a neotehnika faza je kompleks elektrine
struje i legure. Marksov veliki doprinos kao sociolokog ekono
miste je to to je uvideo i delimino pokazao da je svaki period
izumiteljstva i proizvodnje imao svoju sopstvenu vrednost za ci
vilizaciju ili, kako bi on to rekao, svoju sopstvenu istorijsku misiju.
Maina se ne moe odvojiti od svog ireg drutvenog modela, jer
njoj model daje znaenje i svrhu. Svaki period u civilizaciji nosi u
sebi beznaajan otpad prolih tehnologija i vane klice novih, ali
centar rasta lei u njegovom sopstvenom kompleksu.
Eotehnika fa z a 131

Doba osvita nae moderne tehnike protee se otprilike od 1000.


do 1750. godine. Tokom tog perioda sakupljena su ratrkana teh
nika dostignua i ideje drugih civilizacija, a proces izumljivanja i
eksperimentalnog prilagoavanja kretao se ritmom koji se polako
ubrzavao. Veina kljunih izuma, neophodnih da maina posta
ne univerzalna, promovisani su u ovom periodu. Teko da posto
ji element u drugoj fazi koji u prvoj fazi nije postojao kao klica,
ponekad kao embrion, esto kao nezavisni entitet. Taj kompleks
je dostigao vrhunac, tehnoloki gledano, u sedamnaestom veku,
osnivanjem eksperimentalne nauke, zasnovane na matematici, pa
ljivoj obradi, preciznom beleenju vremena i tanom merenju.
Eotehnika faza se, naravno, nije iznenada okonala sredinom
osamnaestog veka: ona je dostigla vrhunac pre svega u Italiji u
esnaestom veku, u delu Leonarda i njegovih talentovanih save-
menika, a do okasnelog procvata dolo je u Americi oko 1850.
godine. Dva njena najbolja proizvoda, jedrenjak kliper i Tonetov
proces za pravljenje nametaja od savijenog drveta, potiu iz tri
desetih godina devetnaestog veka. Postoje delovi sveta, poput Ho-
landije i Danske, koji su u mnogim oblastima iz eotehnike uli
direktno u neotehniku privredu, a da pri tom nisu osetili nita
vie od hladne senke paleotehnikog oblaka.
Kada se radi o ljudskoj kulturi kao celini, eotehniki period,
mada je bio politiki raznolik a njegovi kasniji trenuci karakteriu
se produbljivanjem degradacije industrijskog radnika, bio je jedan
od najbriljantnijih perioda u istoriji. Uz velika mehanika dosti
gnua on je gradio gradove, ureivao pejzae, podizao graevine,
slikao slike, to je u oblasti ljudske misli i razonode dopunilo do
stignua koja su presudno ostvarena u praktinom ivotu. A ako
ovaj period nije uspeo da uspostavi pravednu i pravnu zajednicu
u drutvu kao celini, barem je bilo trenutaka u ivotu manastira i
optina koji su bili bliski snu: odsjaj ovog ivota bio je zabeleen u
Morovoj Utopiji i Andreinom Kristijanopolisu.
Zapaajui unutranje jedinstvo eotehnike civilizacije kroz sve
povrne promene u odori i veri, njene sukcesivne segmente treba
posmatrati kao izraze jedne kulture. Sada tu injenicu naglaavaju
naunici koji ne veruju u pojam gigantskog prekida koji se navod
132 Tehnika i civilizacija

no desio tokom renesanse - savremena iluzija koju kasniji istori-


ari neopravdano naglaavaju. Ali mora se dodati jedna opaska:
naime, da je uz poveani tehniki napredak drutva postojalo, iz
razloga delimino nezavisnih od same maine, odgovarajue kul
turno rastakanje i truljenje. Ukratko, drutveno gledano, renesan
sa nije bila osvit novog dana, ve njegov sumrak. Mehanike veti-
ne napredovale su dok su humanistike vetine slabile i povlaile
se, a u trenutku kada su se oblik i civilizacija potpuno razloili,
taj ritam izumljivanja postao je bri i dolo je do umnoavanja
maina i poveanja moi.

3. Novi izvori energije

U osnovi eotehnike privrede stoji jedna vana injenica: sma


njenje upotrebe ljudskih bia kao primarnih pokretaa i odvaja
nje proizvodnje energije od njene primene i neposredne kontro
le. Dok je alatka jo dominirala proizvodnjom, energija i ljudska
vetina bile su ujedinjene u okviru samog zanatskog rada; uz
razdvajanje ta dva elementa sam proizvodni proces se kretao ka
veoj bezlinosti, a maina-alatka i maina razvijale su se zajedno
sa novim pogonskim mainama. Kada bi se pogonska maineri
ja uzela za kriterijum, trebalo bi rei da je moderna industrijska
revolucija poela u dvanaestom veku i bila u punom zamahu do
petnaestog.
Eotehniki period je pre svega obeleen postojanim porastom
konkretne konjske snage. On je bio direktno povezan sa dva del
opreme: prvo, sa uvoenjem gvozdene potkovice, verovatno u de
vetom veku, pomagala koje je povealo domet konja prilagoa-
vajui ga drugim predelima osim travnatih i unapredilo njegovu
efektivnu vunu mo pruajui kopitama bolji oslonac. Drugo: do
desetog veka moderni oblik uzdi, u kojem se trzaj doekuje na
ramenima umesto na vratu, bio je ponovo izumljen u zapadnoj
Evropi - postojao je u Kini jo oko 200. godine p. n. e. - i do
dvanaestog veka je zamenio neefikasne uzde koje su poznavali Ri
mljani. Poboljanje je bilo znatno jer je konj sada bio ne samo ko-
Eotehnika fa z a 133

risno sredstvo u poljoprivredi ili sredstvo transporta, on je takoe


postao poboljani inilac mehanike proizvodnje - postrojenja
koja su neposredno koristila konjsku snagu za mlevenje kukuruza
ili pumpanje vode pojavila su se u celoj Evropi, ponekad zame-
njujui druge oblike pogona koji se nisu zasnivali na snazi ljudi,
ponekad sluei kao glavni izvor. Poveanje broja konja je, opet,
omogueno unapreenjima u poljoprivredi i korienjem do tada
retko obraivanih oblasti ili oblasti sa netaknutim umama u se-
vernoj Evropi. To je stvorilo uslov donekle slian onome koji se
ponovio u Americi tokom pionirskog perioda: novim naseljeni-
cima, uz obilje zemlje na raspolaganju, pre svega je nedostajala
radna snaga, pa su bili primorani da pribegnu onim domiljatim
sredstvima za zamenu radne snage koja bolje naseljeni regioni na
jugu, sa vikom radnika i lakim uslovima ivota, nikada nisu bili
prisiljeni da izume. Moda je ta injenica delimino odgovorna za
visoki stepen tehnike inicijative koja obeleava ovaj period.
Ali dok je konjska snaga obezbedila korienje mehanikih
metoda u regijama prema kojima je priroda inae bila krta, veliki
tehniki napredak desio se u regijama koje su imale obilje zaliha
vetra i vode. Du brzih vodotokova Rone i Dunava i malih brzih
reka u Italiji, kao i u oblastima Severnog mora i Baltika, uz njihove
jake vetrove, te nove civilizacije su imale najvre osnove i neke
od najvelianstvenijih kulturnih izraza.
Vodene tokove sa nizom posuda za podizanje vode i za izvo
enje automatskih pokreta opisao je Filon iz Vizantije u treem
veku p. n. e., a vodenice su sigurno zableene u Rimu u prvom
veku p. n. e. Antipater iz Soluna, Ciceronov savremenik, pevao je
pohvale novim postrojenjima u sledeoj pesmi: Ostavite mleve
nje, vi ene koje teaite u mlinu; spavajte do kasno ak i ako pe-
tlovi kukurikanjem oglase zoru. Jer Demetra je naredila nimfama
da obave posao vaih ruku, a one, skakuui na vrhu toka okreu
njegovu osovinu koja svojim rotirajuim zupcima pokree teke
izdubljene nisirijske mlinske kamenove. Opet kuamo radosti
primitivnog ivota, uei da se gostimo Demetrinim proizvodi
ma bez rada. Ta aluzija je vana, ona pokazuje, kako je Marks
napomenuo, koliko su klasine civilizacije humanije razmatrale
134 Tehnika i civilizacija

pomagala za olakavanje rada nego preduzea u devetnaestom


veku, a to jo dokazuje da je, mada je primitivniji horizontalni
toak verovatno bio stariji i njegova prosta konstrukcija iroko
koriena, poeo da se koristi i komplikovaniji vertikalni tip - kao
i efikasniji toak koji je voda pokretala padom odgore. Vitruvije,
u svojoj raspravi o arhitekturi, opisuje konstrukciju mehanizma
koji regulie brzinu.
Za razliku od sloenih sanitarnih postrojenja Rima, vodenica
nikada nije potpuno prestala da se koristi. Aluzije o takvom ko-
rienju postoje, kao to ukazuje Aer, u zbirci irskih zakona u
petom veku, a one se povremeno pojavljuju u drugim zakonima
i hronikama. Mada je prvo koriena za mlevenje ita, vodenica
je jo u etvrtom veku koriena i za seenje drveta, a dok se, uz
propast Carstva i smanjenje populacije, broj takvih postrojenja
moda za neko vreme smanjio, ona se opet pojavljuju prilikom
obnove korienja i zauzimanja zemljita koja su preduzeli ma
nastirski redovi oko desetog veka. Do vremena kada je nastao
engleski popis zemljinih poseda u jedanaestom veku, samo u
Engleskoj je bilo pet hiljada vodenica - otprilike jedna na svakih
etiristo ljudi - a Engleska je tada bila zaostala zemlja na obodu
evropske civilizacije. Do etrnaestog veka vodenica je postala uo
biajena u proizvodnji svih velikih industrijskih centara: Bolonji,
Augsburgu, Ulmu. Verovatno su koriene niz reku ka uu, a u
esnaestom veku nizozemske zemlje koristile su vodenice tako da
iskoriste snagu plime i oseke.
Mlevenje zrna i pumpanje vode nisu bili jedini poslovi za koje
je koriena vodenica: ona je obezbeivala energiju za pravljenje
kae za hartiju (Ravensburg, 1290), ona je pokretala maine za
kovanje i seenje u elianama (blizu Dobriluka, Lauzic, 1320),
ona je testerisala drvo (Augsburg, 1322), ona je, presovala kou
prilikom tavljenja, ona je obezbeivala energiju za predenje svile,
koriena je u valjaonicama za izradu filca i pokretala maine za
poliranje u oruarnicama. Mainu za izvlaenje ica, koju je izu-
meo Rudolf iz Nirnberga 1400. godine, pokretala je snaga vode.
Kada se radi o poslovima povezanim sa rudarstvom i obradom
metala, dr Georg Bauer je opisao veliku pogodnost snage vode
Eotehnika fa z a 135

za pumpanje u rudniku i predloio da se, ako postoje pogodnosti


za njeno korienje, ona koristi umesto konja ili ljudske snage za
okretanje podzemne mainerije. Jo u petnaestom veku vodenice
su koriene za mrvljenje rude. Znaaj snage vode za industriju
gvoa ne moe se preuveliati: korienjem vode bilo je mogue
ojaati mehove, postii vee temperature, koristiti vee pei, dakle
poveati proizvodnju gvoa.
Prirodno, obim svih tih poslova, uporeen sa poslovima predu-
zimanim u Esenu ili Gariju, bio je mali, ali takvo je bilo i drutvo.
Raspodela energije odgovarala je raspodeli populacije - sve dok se
industrijska mo direktno predstavljala korienjem energije, a ne
finansijskim ulaganjem, ravnotea izmeu raznih regiona Evrope
i izmeu grada i sela unutar regiona bila je prilino dobro odra
vana. Tek se uz brzu koncentraciju fmansijske i politike moi u
esnaestom i sedamnaestom veku desio izuzetni razvoj Antverpe-
na, Londona, Amsterdama, Pariza, Rima, Liona, Napulja.
Uz snagu vode, druga po znaaju bila je snaga vetra. Kojim god
putem da je stizala, vetrenjaa se brzo irila u Evropi i bila je iro
ko rasprostranjena do kraja dvanaestog veka. Prvo odreeno zna
nje o vetrenjai potie iz povelje koja ovlauje opata Savinjija da
sagradi vetrenjae u parohiji Evre, Baje i Kutans (1105. godine); u
Engleskoj prvi datum je 1143. godina, a u Veneciji 1332. Godine
1341. biskup Utrehta je teio da stekne prevlast nad vetrovima
koji su duvali u njegovoj pokrajini, to je samo po sebi gotovo do
voljno da se utvrdi industrijska vrednost vetrenjae u Nizozem
skoj do tog vremena.
Osim turbine na vetar, opisane jo 1438. godine, postojale su
jo tri vrste. U najprimitivnijem tipu cela struktura je bila okre
nuta ka struji vetra; u drugom, cela struktura se okretala ka vetru,
ponekad uzdignuta na postolje da bi se to olakalo; a u najrazvije
nijem tipu okretao se samo toranj. Vetrenjaa je dostigla najveu
veliinu i najefikasniji oblik u rukama holandskih inenjera kra
jem esnaestog veka, mada su italijanski inenjeri, ukljuujui i
samog Leonarda, kome se obino pripisuje zasluga za vetrenjau
sa tornjem, dali svoj doprinos toj maini. U tom razvoju Nizozem
ska je bila centar proizvodnje energije gotovo isto toliko koliko i
136 Tehnika i civilizacija

Engleska tokom kasnijeg reima uglja i gvoa. Posebno su ho-


landske pokrajine, sa samo tankim slojem peska, bogate vetrom i
vodom, izorane od jednog do drugog kraja uz Rajnu, Amstel, Mas,
razvile vetrenjau u najveoj moguoj meri: ona je mlela zrno
proizvedeno u plodnim dolinama, testerisala drvo doneseno sa
baltike obale da bi se napravila velika trgovaka marina i mlela je
zaine - nekih dvesta pedeset hiljada kilograma godinje u seda
mnaestom veku - koji su donoeni sa Orijenta. Slina civilizacija
se proirila niz tresetne movare i plae zatiene grebenima od
Flandrije do Elbe, jer su saksonske i istonofrizijske obale Baltika
u dvanaestom veku naselili holandski kolonisti.
Pre svega, vetrenjaa je bila glavni inilac u isuivanju tla. Pret-
nja da more potopi zemlju navela je ribare i poljoprivrednike sa
Severnog mora da pokuaju ne samo da kontroliu samu vodu,
ve da proire zemlju drei tu vodu podalje. Taj poduhvat je bio
vredan truda jer je ta plodna zemlja pruala bogate panjake na
kon to je isuena i oiena od soli. To isuivanje, koje su prvi
preduzeli monaki redovi, do esnaestog veka je postalo jedan od
glavnih poduhvata Holanana. Meutim, kada su jednom sagra
ene brane, problem je bio kako da u delove nie od morskog
nivoa ne prodire voda: vetrenjaa, koja deluje najpostojanije i vrlo
precizno kada su oluje najee, bila je sredstvo da se voda odvodi
iz nadiruih bujica i kanala, ona je odravala ravnoteu izmeu
vode i tla koja je omoguila ivot u toj izazovnoj situaciji. Mo-
tivisani tom samonametnutom potrebom, Holanani su postali
vodei inenjeri Evrope: njihovi jedini rivali bili su u Italiji. Kada
su Englezi, u ranom sedamnaestom veku, eleli da isue svoje mo
vare, pozvali su Kornelijusa Vermajdena, slavnog holandskog in
enjera, da preuzme taj posao.
Dobitak u energiji korienjem snage vetra i vode nije bio samo
neposredan. Omoguavajui obradu plodne zemlje u delovima
otetim od mora ti mehaniki instrumenti zaustavili su stalno osi
panje tla koje je bilo rezultat seenja ume i nesmotrenog sistema
poljoprivrede koji je nasledio najbolju rimsku praksu. Ureenje
tla i navodnjavanje bili su znaci planske, obnovljive poljoprivre
de, vetrenjaa je apsolutno doprinela koliini dostupne energije
Eotehnika fa z a 137

pomaui da se otvori to plodno tlo, titei ga i pomaui da se


stvore njegovi konani proizvodi.
U mnogim delovima Evrope taj razvoj snage vode i vetra nije
dostigao vrhunac do sedamnaestog veka, u Engleskoj tek u osa
mnaestom veku. Koliko je veliko bilo poveanje neorganske ener
gije tokom tog perioda? Koliki je celokupni zbir neoveje energi
je koja se primenjivala u proizvodnji? Teko je, moda nemogue,
izneti ak i okvirnu pretpostavku o potpunoj koliini dostupne
energije, sve to se moe rei jeste da se ona postojano poveavala
od jedanaestog veka nadalje. Marks je zapazio da je u Holandiji
1836. godine jo uvek postojalo 12.000 vetrenjaa koje su dava
le ak est hiljada konjskih snaga, ali ta procena je preniska, jer
jedan pouzdani izvor procenjuje prosenu efikasnost holandskih
vetrenjaa na ak deset konjskih snaga za svaku od njih, dok Va-
uls primeuje da obian staromodni tip holandske vetrenjae sa
etiri jedra, od kojih je svako dugo sedam metara i iroko 1,8 me
tara, stvara oko 4,5 osnovnih konjskih snaga na vetru koji duva
brzinom od dvanaest kilometara na as. Naravno, ta procena ne
ukljuuje snagu vode koja je koriena. Po snazi, koliina energije
dostupne za proizvodnju bila je visoka kada se uporedi sa bilo
kojom prethodnom civilizacijom. U sedamnaestom veku najmo
niji postojei primarni pokreta bio je vodovod za Versai - on je
stvarao sto konjskih snaga i mogao je da podigne 4,5 miliona lita
ra vode dnevno na visinu od oko 15 metara. Ali jo 1582. godine
plimne pumpe Pitera Morisa, izgraene u Londonu, podizale su
18 miliona litara vode dnevno kroz cev prenika 30 centimetara u
rezervoar visok oko etiri metra.
Mada je snabdevanje energijom, i vetra i vode, zavisilo od udi
lokalnog vremena i godinje koliine kinih padavina, verovat-
no je u poreenju sa dananjim vremenom bilo manje prekida
zbog promena u potrebama za radnom snagom, zbog trajkova,
zatvaranja pogona i hiperprodukcije. Uz to, poto se ni vetar ni
snaga vode ne mogu sutinski monopolisati - uprkos mnogim
naporima od trinaestog veka nadalje da se zabrane mali mlinovi
i rvnjevi i da se uspostavi obaveza da se melje na gospodare
vom mlinu - sam izvor energije bio je besplatan: kada se jednom
138 Tehnika i civilizacija

sagradi, mlin nije nita dodavao ceni proizvodnje. Za razliku od


kasnije primitivne parne maine, koja je bila i velika i skupa na
prava, veoma male i primitivne vodenice mogle su se graditi i bile
su graene, a poto je veina pokretnih delova bila od drveta i ka
mena, prvobitna cena bila je niska, a oteenje zbog nekorienja
u pojedinim godinjim dobima nije bilo tako veliko kakvo bi bilo
da je korieno gvoe. Mlin je bio pogodan za dugu upotrebu:
odravanje je bilo obino, izvor energije neiscrpan. A to se tie
zauzimanja zemlje i ostavljanja otpada i sela bez stanovnitva, to
je inilo rudarstvo, mlinovi su pomagali da se tlo naubri i olak
avali konzervativnu stabilnu poljoprivredu.
Zahvaljujui upotrebi vetra i vode kao radne snage mogla se
pojaviti brojna inteligencija, a velika del u umetnosti i ueno
sti, nauci i graditeljstvu mogla su se stvoriti bez oslanjanja na ro
bovlasnitvo: oslobaanje energije dovelo je do pobede ljudskog
duha. Ako se dobici mere ne po prvobitno korienim konjskim
snagama, ve po radu koji je na kraju ostvaren, eotehniki period
moe se povoljno uporediti i sa epohama koje su mu prethodi
le i sa fazama mehanike civilizacije koje su sledile nakon njega.
Kada je tekstilna industrija dostigla nevien obim proizvodnje u
osamnaestom veku, to je prvo uinjeno uz pomo snage vode, ne
parne maine, a prvi primarni pokreta koji je prevaziao slabu
efikasnost od pet ili deset posto prvih parnih maina bila je Fur-
nironova vodena turbina, dodatno razraen barokni toak sa lo
paticama, usavrena 1832. godine. Do sredine devetnaestog veka
izgraene su vodene turbine od 500 KS. Oito, moderna industrij
ska revolucija bi se desila i postojano nastavila i da ni tona uglja
nije iskopana u Engleskoj i da nije otvoren nijedan novi rudnik
gvoa.

4. Deblo, daska i remenjaa

Mistina identifikacija sa ivotom starih uma koji se osea u


baladama i narodnim priama iz tog perioda ukazuje na jednu
injenicu o civilizaciji koja se pomaljala: drvo je bilo univerzalni
materijal eotehnike privrede.
Eotehnika fa z a 139

Pre svega, drvo je predstavljalo osnovu za gradnju. Svi sloeni


oblici gradnje zavisili su od rada drvodelje: ne samo da su sami
stubovi, u kasnijim gotskim konstrukcijama, liili na isprepletana
stabla drveta ili je svetio koje je ulazilo u crkvu liilo na polumrak
ume, a prozirno staklo je delovalo kao plavo nebo ili zalazak sun
ca koji se vidi kroz splet grana - injenica da nita od te konstruk
cije nije bilo mogue bez sloene potpore drveta, niti se kamenje
moglo podii na neophodnu visinu bez drvenih dizalica i ekrka.
tavie, drvo se uz kamen koristilo kao graevinski materijal, a
kada su u esnaestom veku prozori privatnih kua po irini i otvo
renosti poeli da imitiraju prozore javnih zgrada, drvene grede su
nosile optereenje u prostoru koji obian kamen ili cigla nisu mo
gli da premoste: u Hamburgu graanske kue iz esnaestog veka
imaju prozore preko ele fasade.
Kada se radi o uobiajenim alatima i napravama tog vremena,
oni su ee bili od drveta nego od bilo kog drugog materijala.
Alati drvodelje su bili od drveta, osim same otrice za seenje;
grabulje, jaram, kolica, koija, bili su od drveta; takvi su bili i kori
to i kupaline kabine; takve su bile i kanta i metla; takva je u nekim
delovima Evrope bila cipela siromanih. Drvo je sluilo poljopri
vredniku i tekstilnom radniku: razboj i vreteno, prese za ulje i pre
se za vino bili su od drveta, pa ak i stotinu godina nakon to je
izumljena presa za tampanje ona je jo uvek pravljena od drveta.
Same cevi koje su dovodile vodu u gradove esto su bile stabla dr
vea, takvi su bili i cilindri pumpi. Ljuljala se drvena kolevka, spa
valo se u drvenom krevetu, ruavalo se za drvenim stolom. Varilo
se pivo u drvenoj kaci i alkoholna pia drala u drvenom buretu.
Zapuai od plute, uvedeni nakon izuma staklene flae, poeli su
da se pominju u petnaestom veku. Brodovi su, naravno, pravljeni
od drveta i sastavljani klinovima od drveta; uz sve to, moe se
rei da su glavne proizvodne maine takoe bile od drveta: strug,
najvanija maina-alatka tog perioda, bila je potpuno napravljena
od drveta - ne samo osnova, ve i pokretljivi delovi. Svi delovi
vetrenjae i vodenice, osim elemenata za mrvljenje i seenje, bili
su od drveta, ak i prenosni mehanizam; pumpe su uglavnom bile
od drveta, a ak je i parna maina, sve do devetnaestog veka, imala
140 Tehnika i civilizacija

veliki broj drvenih delova: sam kazan je mogao biti konstruisan


kao bure, a metal je sveden na deo izloen vatri.
U svim proizvodnim delatnostima drvo je igralo ulogu koja je
znatno premaivala ulogu koju su imali metali; odista, da tokom
ovog perioda nije bilo potranje za metalnim noviima, oklo
pom, topovima i topovskom uladi, potreba za metalima bila bi
relativno beznaajna. Ne samo neposredno korienje drveta, ve
njegova uloga u rudarstvu, livenju i kovanju bili su, kao to sam
pomenuo ranije, odgovorni za unitavanje uma. Rudarska delat-
nost zahtevala je drvene grede za podupiranje, drvena kolica za
prevoz rude, a drvene daske su pomagale da se tovar prenese pre
ko neravne povrine rudnika.
Veina kljunih maina i izuma kasnijeg industrijskog doba
prvo je pravljena od drveta, a zatim je izraivana od metala: drvo
je omoguilo uvebavanje ruku za novi industrijalizam. Dug gvo-
a drvetu bio je znatan: tek dvadesetih godina devetnaestog veka
Itijel Taun, arhitekta iz Nju Hejvena, patentirao je novi tip mo
sta sa reetkastim nosaem, bez noseih arkada i horizontalnog
optereenja, koji je postao prototip mnogih kasnijih gvozdenih
mostova. Kao sirovina, kao alatka, kao maina-alatka, kao maina,
kao naprava i pomagalo, kao gorivo i kao konani proizvod, drvo
je bilo dominantan industrijski resurs eotehnike faze.
Vetar, voda i drvo su kombinovani da bi se stvorila osnova za
jo jedan vaan tehniki razvoj: proizvodnju i upotrebu amaca i
brodova.
Ako je dvanaesti vek bio svedok uvoenja pomorskog kompa
sa, trinaesti je doneo ugradnju trajne krme koriene za uprav
ljanje umesto vesla, a esnaesti je uveo korienje sata da bi se
odredila geografska duina i korienje kvadranta da se odredi
geografska irina, dok je toak sa lopaticama, koji je postao vaan
tek u devetnaestom veku, izumljen moda jo u estom veku i bio
konano oblikovan 1410. godine, a korien tek kasnije. Zbog po
trebe navigacije nastalo je ono izuzetno sredstvo za olakavanje
rada, logaritamska tablica, koju je razradio Brigs po Nejpijerovoj
osnovi, a malo vie od jednog veka kasnije Harison je konano
usavrio brodski hronometar.
Eotehnika fa z a 141

Na poetku ovog perioda, jedra, koja su do tada uglavnom ko-


riena uz vesla, poela su da zamenjuju vesla, a vetar je zauzeo
mesto ljudskih miia u pokretanju broda. U petnaestom veku
pojavio se brod sa dve katarke, ali je on zavisio od povoljnog ve-
tra. Do 1500. godine pojavio se brod sa tri katarke i bio je toliko
usavren da je mogao da se nosi sa vetrom: duge okeanske plo
vidbe su konano bile mogue bez vikinke smelosti i Jovovog
strpljenja. Dok se korienje brodova poveavalo i umee navi
gacije unapreivalo, luke su se razvijale, svetionici su postavljani
na opasnim delovima obale, a poetkom osamnaestog veka prvi
brodovi-svetionici su se ukotvili kod jugoistone obale Engleske.
Uz porast pouzdanja u svoju sposobnost da upravlja brodom, da
se dri kursa, odredi poloaj i stigne do luke, mornar je zamenio
spore kopnene trase vodenim putevima. Ekonomski dobitak zbog
prevoza vodom za nas je proraunao Adam Smit: Koija sa iro
kim tokovima", primeuje on u Bogatstvu naroda, koju voze dva
oveka i vue osam konja, za oko est nedelja izmeu Londona i
Edinburga odveze i vrati robu teine blizu etiri tone. Za otprili
ke isto vreme, brod kojim upravljaju estorica ili osmorica ljudi,
koji plovi izmeu luka u Londonu i Litu, esto odveze i vrati robu
teine otprilike dvesta tona. Dakle, estorica ili osmorica ljudi,
uz pomo prevoza vodom, za isto vreme mogu izmeu Londona
i Edinburga odneti i vratiti istu koliinu robe kao 50 koija sa
irokim tokovima kojima upravlja stotinu ljudi i koje vue 400
konja.
Ali brodovi nisu sluili samo da olakaju meunarodni pre-
voz i trgovinu preko okeana i du reka na kontinentima: manji
brodovi su takoe sluili za regionalni i lokalni prevoz. Dva do
minantna grada, jedan na poetku, a drugi na kraju eotehnikog
perioda, bili su Venecija i Amsterdam: oba su sagraena na stu-
bovima, oba su koristila mreu kanala. Sam kanal bio je drevno
sredstvo, ali njegova iroko rasprostranjena upotreba u zapadnoj
Evropi svakako je karakterisala tu novu privredu. Od esnaestog
veka, nadalje, kanali su zamenili prirodne vodene tokove: korisni
za navodnjavanje i isuivanje, a u oba sluaja blagodetni za poljo-
privedu, kanali su postali novi veliki putevi u naprednijim regi-
142 Tehnika i civilizacija

onima Evrope. Na kanalima Holandije pojavio se prvi redovan i


pouzdan usluni prevoz, gotovo dva veka pre eleznice. Osim u
sluaju leda", kako primeuje dr H. V. van Lon, kanalski brodi
je saobraao isto tako redovno kao i voz. On nije zavisio od vetra
niti od stanja drumova." I ta sluba je bila esta: svakog dana je
bilo esnaest brodia izmeu Delfta i Roterdama.
Prvi veliki plovni kanal bio je kanal izmeu Baltika i Elbe, a do
esnaestog veka Holandija je imala mreu lokalnih i meuregio-
nalnih kanala koji su sluili da poveu industriju, poljoprivredu i
za prevoz. Uzgred reeno, obuzdane i mirne vode kanala sa svo
jom poravnatom obalom i putevima pored obale sa kojih se brod
vue bili su znaajan nain za olakavanje rada, efikasnost oveka
i jednog konja ili oveka sa motkom znatno je via na vodenom
nego na kopnenom putu.
Ovde je vaan redosled razvoja. Osim poetaka u Italiji - uklju
ujui Leonardov plan za unapreenje plovidbe po rekama po
mou izgradnje kanala i ustava - prvi veliki sistem kanala po
stojao je u Nizozemskoj, gde su kanale ustanovili Rimljani, zatim
u Francuskoj u sedamnaestom veku, sa brijarskim, centralnim i
langedokim kanalima, pa u Engleskoj u osamnaestom veku i, ko
nano, u Americi - osim manjih gradskih kanala u Novom Am
sterdamu - u devetnaestom veku. Napredne zemlje paleotehnike
ere u ovom sluaju bile su zaostale zemlje u eotehnikoj fazi. A
upravo kao to su vetrenjae i vodenice sluile za preraspodelu
energije, tako je kanal preraspodeljivao populaciju i robu, te blie
povezivao grad i selo. ak i u Americi, u dravi Njujork, mogu se
videti tipini eotehniki modeli populacije i industrije oko 1850.
godine, kada je, zbog rasporeda lokalnih pilana, lokalnih mlinova
i isprepletanog sistema kanala i nepoploanih puteva, stanovni
tvo u celoj dravi bilo rasporeeno izuzetno ravnomerno, a in
dustrijske mogunosti bile su dostupne u gotovo svakoj taki u
celoj oblasti. Ta ravnotea izmeu poljoprivrede i industrije, ta
rasprostranjenost civilizacije, bila je jedan od najveih drutvenih
dostignua eotehnikog perioda; do danas ona holandskom selu
daje spoljni izgled fine urbanizovanosti, a prua i znatan kontrast
u odnosu na svirepu jednostranost perioda koji je usledio.
Eotehnika fa z a 143

Razvoj brodova, luka, svetionika i kanala odvijao se postoja


no; odista, eotehniki kompleks se odravao due u pomorskim
sferama neko u bilo kojoj drugoj oblasti delatnosti. Najbri tip
jedrenjaka, kliper, nije osmiljen do etrdesetih godina devetnae
stog veka, a trouglasti tip glavnog jedra tek je u dvadesetom veku
zamenio neizbalansirani vieugao na manjim plovilima i pobolj
ao njihovu brzinu. Jedrenjak, poput vetrenjae i vodenice, zavisio
je od milosti vetra i vode, ali dobici u olakavanju rada i konjskoj
snazi, mada opet neizraunljivi, bili su izuzetno znaajni. Govo
riti o energiji kao nedavnoj tekovini industrije znai zaboraviti
kinetiku energiju vode koja pada ili vazduha koji se kree, a za
boraviti udeo jedrenjaka u korienju energije znai pokazati ne
znanje oveka s kopna o realnosti ekonomskog ivota od dvanae
stog veka do tree etvrtine devetnaestog. Osim toga, brod je bio
indirektan faktor u racionalizaciji proizvodnje i standardizaciji
robe. Tako su u Holandiji u sedamnaestom veku izgraene velike
fabrike za proizvodnju dvopeka za brodove, a izrada gotove odee
za civile prvo je poela u Nju Bedfordu u etrdesetim godinama
devetnaestog veka zbog potrebe da se brzo opreme mornari kada
stignu u luku.

5. Kroz staklo, nakratko

Ali najvanija od svega bila je uloga koju je u eotehnikoj pri


vredi imalo staklo. Kroz staklo su osmiljeni, otkriveni novi sve-
tovi i dovedeni nadohvat ruke. Za civilizaciju i kulturu do osa
mnaestog veka veliki napredak u pravljenju stakla bio je bitno
znaajniji nego napredak u metalurkim umeima.
Samo staklo je drevno otkrie Egipana ili moda jo primitiv
nijih naroda. Staklene perle su pronaene jo 1800. godine p. n. e.,
a otvori za staklene prozore pronaeni su tokom iskopavanja kua
u Pompejima. U ranom srednjem veku pei za staklo poele su
opet da se pojavljuju, prvo u umskim oblastima blizu manastira,
zatim blizu gradova; staklo je korieno za dranje tenosti i za
pravljenje prozora javnih zgrada. Rano staklo je bilo neravnomer-
144 Tehnika i civilizacija

ne strukture i izrade, ali do dvanaestog veka napravljeno je staklo


intenzivne boje, a korienje takvog stakla za prozore novih crka
va, ime se svetlost proputala, modifikovala i menjala, dalo je tim
crkvama sveani sjaj koji su teko mogle da dostignu najsloenije
rezbarije i zlato baroknih crkava.
Do trinaestog veka osnovana je uvena staklara u Muranu, bli
zu Venecije, a staklo je tamo ve korieno za prozore, za brodske
lampe i za pehare. I pored velikih napora da tehniki postupci ve
necijanskih staklara ostanu tajna, znanje o tom umeu se proirilo
u druge delove Evrope: do 1373. godine postojao je esnaf staklara
u Nirnbergu, a razvoj staklarstva odvijao se postojano u drugim
delovima Evrope. U Francuskoj to je bilo jedno od zanimanja ko
jim su se mogle baviti plemike porodice - ime je steklo karak
teristike proizvodnje porcelana - a jo 1635. godine ser Robert
Mensel stekao je monopol za proizvodnju kristalnog stakla i bio
je prvi koji je upotrebio ugalj iz rudnika umesto drveta u svojim
peima u Engleskoj.
Razvoj stakla promenio je nain ivota u kuama, posebno u
regijama sa dugim zimama i oblanim danima. U poetku ono je
bilo tako dragocena roba da su stakleni ramovi mogli da se pre
nose i ostavljaju na sigurno mesto kada su ukuani neko vreme
naputali kuu. Zbog visoke cene staklo se koristilo za javne zgra
de, ali, korak po korak, ono je pronalo put u privatne kue: Enej
Silvije de Pikolomini je 1448. godine ustanovio da pola kua u
Beu ima staklene prozore, a krajem esnaestog veka staklo je u
dizajnu i izgradnji kue dobilo mesto koje nikada pre nije imalo
u bilo kojoj arhitekturi. Paralelni razvoj odigravao se u poljopri
vredi. Neredigovano pismo, datirano 1385. godine, napisano na
latinskom i potpisano sa Don, navodi da ,,u Boa 1 Diku posto
je izvanredne maine, ak za dovoenje vode, presovanje koe i
etkanje tkanine. Tamo takoe gaje cvee u staklenim paviljoni
ma okrenutim ka jugu. Pokrivene bate za biljke, koje su umesto
stakla imale lapis specularis, vrstu liskuna, koristio je imperator
Tiberije, ali staklena bata je verovatno eotehniki izum. Ona je
produavala period rasta biljaka u severnoj Evropi, poveala, da
tako kaemo, klimatski opseg regiona i koristila sunevu energiju
Eotehnika fa z a 145

koja bi se inae protraila: jo jedan ist dobitak. Za industriju je


jo vanije da je staklo produilo opseg radnog dana u hladnoj ili
otroj klimi, posebno u severnim regionima.
Svetio u kui ili staklenoj bati bez izlaganja hladnoi ili kii ili
snegu predstavljalo je najvei doprinos redovnosti domaeg ivo
ta i poslovnoj rutini. Ta zamena drvene alukatre ili masne hartije
ili muslina prozorom bila je dovrena tek krajem sedamnaestog
veka, odnosno kad se proces pravljenja stakla usavrio i postao
jeftiniji, a broj pei se umnoio. U meuvremenu, sam proizvod je
proao kroz promenu i postao bistriji i preieniji. Jo oko 1300.
godine u Muranu je napravljeno bezbojno staklo: tu injenicu
potvruje zakon koji predvia otru kaznu za korienje obinog
stakla za naoare. Poto je izgubilo boju i nije vie sluilo kao slika
- tu funkciju je imalo u srednjovekovnoj crkvenoj dekoraciji - a
proputajui umesto toga oblike i boje spoljanjeg sveta, staklo je
predstavljalo i simbol dvostrukog procesa naturalizma i apstrak
cije koji je poeo da karakterie elu Evropu. I jo vie od toga:
ono je pospeilo taj proces. Staklo je pomoglo da se svet postavi u
ram: ono je omoguilo da se jasnije sagledaju odreeni elementi
stvarnosti i usmerilo je panju na jasno defmisano polje - naime,
na polje ogranieno ramom.
Srednjovekovni simbolizam se rastoio i svet je postao ude
sno, drugaije mesto im ste ga gledali kroz staklo. Prva promena
uvedena je upotrebom konveksnih soiva za naoare, ime se ko-
rigovalo zadebljanje ljudskih soiva zbog starenja i mana daleko-
vidosti. Singer je smatrao da se obnova uenosti moe delimi-
no pripisati dodatnom broju godina sa dobrim vidom za itanje
koje su naoare pruile ljudskom ivotu. Naoare su bile u irokoj
upotrebi do petnaestog veka, kada se, uz izum tampanja, pojavila
velika potreba za njima, a na kraju tog veka uvedena su konkavna
soiva za korigovanje kratkovidosti. Priroda je pruala soiva u
svakoj kapi rose i smoli svakog etinarskog drveta, ali tek su eo-
tehniki staklari iskoristili tu injenicu. Roderu Bejkonu se esto
pripisuje izum naoara. Po svoj prilici, ta injenica se zasniva na
pretpostavkama i verovanjima, poto je njegovo glavno nauno
delo bilo u polju optike.
146 Tehnika i civilizacija

Znatno pre esnaestog veka Arapi su otkrili kako da dugu cev


koriste za izdvajanje i fokusiranje polja zvezda koje posmatraju,
ali je tek holandski optiar Johan Lipershajm 1605. godine izu-
meo teleskop i tako Galileju pruio efikasno sredstvo koje mu bilo
potrebno za astronomska posmatranja. Jo jedan Holananin, op
tiar Zakarijas Jansen, je 1590. godine izumeo sloeni mikroskop,
moda i teleskop. Jedan izum je poveao opseg makrokosmosa,
drugi je otkrio mikrokosmos: izmeu njih su naivne koncepcije o
prostoru koje je gajio obian ovek bile potpuno uzdrmane. Moe
se rei da su ta dva izuma, u okviru nove perspektive, proirila ka
beskonanosti take do kojih dopire pogled i gotovo beskonano
poveali prednji plan od kojeg polaze linije tog pogleda.
Sredinom sedamnaestog veka, primenjujui specifian postu
pak, Levenhuk, metodian trgovac i eksperimentator, postao je
prvi svetski bakteriolog. On je otkrio udovita u esticama sa
svojih zuba, misterioznija i stranija od svih koja su se sretala u
potrazi za Indijom. Ako staklo, u stvari, i nije dodalo novu di
menziju prostoru, ono je proirilo njegov domen i popunilo pro
stor novim telima, fiksiranim zvezdama u nezamislivo ogromnim
razdaljinama, mikroelijskim organizmima ije je postojanje bilo
tako neverovatno da su oni, osim u Spalancanijevim istraivanji
ma, ostali izvan sfere ozbiljnog prouavanja due od jednog veka,
nakon ega su njihovo postojanje, njihovo partnerstvo, njihovo
neprijateljstvo, gotovo postali izvor nove demonologije.
Naoare nisu samo otvorile ljudima oi, ve i um: videti znai
poverovati. U primitivnijim etapama miljenja intuicija i zaklju
ci autoriteta bili su neprikosnoveni, a osoba koja je insistirala da
vidi dokaz zamiljenih dogaaja bila je ukoravana kao to je bio i
uveni apostol: on je bio neverni Toma. Sada je oko postalo naj
potovaniji organ. Roder Bejkon je, koristei eksperiment, pobio
praznovericu da se dijamanti mogu razlomiti jedino uz upotrebu
jaree krvi: on je polomio to kamenje bez upotrebe krvi i izjavio:
J a sam taj postupak video sopstvenim oima". Korienje naoara
u narednim vekovima uvealo je autoritet oka.
Razvoj stakla imao je jo jednu vanu funkciju. Ako je nova
astronomija bila nezamisliva bez njega i ako bi bakteriologija bila
Eotehnika fa z a 147

nemogua, skoro je takoe tano a bi hernija bila teko osujee


na bez tog razvoja. Profesor D. L. Majrs, klasini arheolog, ak
je napomenuo da su Grci zaostajali u herniji zbog nedostatka do
brog stakla. Jer staklo ima jedinstvene odlike: ne samo da moe
biti prozirno, ve je, po veini elemenata i hemijskih sastojaka,
otporno na hemijsku promenu; ono ima veliku prednost da ostaje
neutralno prema samom eksperimentu, dok omoguava posma-
trau da vidi ta se deava u posudi. Lako se isti, lako se zaptiva,
lako se preoblikuje, dovoljno je jako da prilino tanke staklene
kugle mogu da izdre pritisak atmosfere kada se isprazne; staklo
ima kombinaciju osobina koju drvo ili metal ili glinena posuda
ne mogu da iskau. Uz to, ono se moe izloiti relativno visokoj
toploti i - to je postalo vano tokom devetnaestog veka - ono je
izolator. Retorta, boca za destilaciju, cev za testiranje, barometar,
termometar, soiva i ploica mikroskopa, elektrino svetio, rend
genska cev, trioda - sve to su proizvodi staklarske tehnike i gde bi
nauke bile bez njih? Sistematska analiza temperature i pritiska i
fizikog sastava materije ekala je razvoj stakla: dostignua Bojla,
Torielija, Paskala, Galileja bila su specifina eotehnika del. Sta
klo je postiglo trijumf ak i u medicini: prvi precizni instrument
koji se koristio za dijagnozu bila je modifikacija Galileovog ter
mometra koju je uveo Sanktorijus.
Postoji jo jedna odlika stakla koja je imala puno dejstvo u
sedamnaestom veku. Moda se ona najjasnije vidi u domovima
Holanana, u njihovim ogromnim prozorima, jer su u Holandi-
ji korienje stakla i njegove mnogostruke primene ile najdalje.
Prozirno staklo proputa svetlost, ono bespotedno pokazuje pa
uinu kako igra na zracima sunca i prljavtinu kako viri iz ugla: s
druge strane, da bi se u potpunosti iskoristilo i samo staklo mora
biti isto, a nijedna povrina ne moe u veoj meri biti podlona
proveri istoe od glatke tvrde povrine stakla. Dakle, i po onome
to jeste, i po onome to ini, staklo podstie na higijenu: ist pro
zor, izriban pod, blistava kuhinjska pomagala karakteristini su za
eotehniko domainstvo, a obilne koliine vode, dostupne zbog
uvoenja kanala i pumpi sa cevima za vodu kroz koje voda cirku-
lie po elom gradu, samo su taj proces uinile lakim i univerzal-
148 Tehnika i civilizacija

nijim. Otriji vid, poveano zanimanje za spoljanji svet, primere-


nija reakcija na jasniju sliku - te karakteristike su ile ruku pod
ruku sa iroko rasprostranjenim uvoenjem stakla.

6. Staklo i ego

Ako se spoljanji svet menjao zbog stakla, takoe se modifiko-


vao i unutranji svet. Staklo je imalo dubok uticaj na razvoj lino
sti: zaista, ono je pomoglo da se izmeni sam koncept jastva.
U manjem obimu, Rimljani su koristili staklo za ogledala, ali
pozadina je bila tamna, a lik isto tako nejasan kao da se nalazio na
izglaanoj metalnoj povrini. Do esnaestog veka, ak i pre izuma
finog stakla za ogledala koji je usledio stotinu godina kasnije, me
hanika povrina stakla bila je toliko poboljana da se, kada bi se
pokrila srebrnim amalgamom, moglo stvoriti izuzetno ogledalo.
Tehniki gledano, to je, po ulcu, moda bio najvii domet veneci
janskog staklarstva. Velika ogledala su, tako, postala relativno jef
tina, a runo ogledalo postalo je uobiajeni deo linih predmeta.
Moda po prvi put, osim u odrazima na vodi i mutnim po
vrinama metalnih ogledala, bilo je mogue osmotriti lik koji je
tano odgovarao onome to su videli drugi. Ne samo u privat
nosti budoara, u domu drugih ljudi, na javnom skupu, oveka je
pratio lik ega u novim i neoekivanim oblicima. Najmoniji princ
iz sedamnaestog veka stvorio je ogroman hodnik sa ogledalima,
a u buroaskom domainstvu ogledalo se irilo iz jedne u drugu
sobu. Samosvest, introspekcija, komunikacija sa ogledalom razvili
su se zajedno sa novim predmetom; ta preokupacija sopstvenim
izgledom nastaje na pragu zrele linosti, kao kada je mladi Narcis
dugo i detaljno posmatrao lik u jezercetu - a iz ovog samoposma-
tranja razvija se i oseaj odvojene linosti, opaanje objektivnih
atributa sopstvenog identiteta.
Korienje ogledala oznailo je poetak introspektivne biogra
fije u modernom stilu, odnosno ne kao sredstva moralne pouke,
ve kao slike jastva, njegovih dubina, misterija, unutranjih di
menzija. Jastvo u ogledalu odgovara fizikom svetu koji su pri
Eotehnika fa z a 149

rodne nauke te iste epohe iznele na svetio dana: to je bilo jastvo


in abstracto, samo deo pravog jastva, deo koji se moe odvojiti
od prirodne pozadine i uticajnog prisustva drugih ljudi. Ali u toj
linosti iz ogledala postoji vrednost koju naivnije kulture nisu po-
sedovale. Ako je lik koji se vidi u ogledalu apstraktan, on nije ide
alan ili mitski; to je precizniji fiziki instrument, to je na njemu
vie svetla, on tim nemilosrdnije pokazuje delovanje godina, bo
lesti, razoaranja, frustracije, lukavosti, pohlepe, slabosti - sve to
se ocrtava isto tako jasno kao zdravlje i radost i poverenje. Odista,
kada je ovek u potpunom jedinstvu sa svetom, nije mu potrebno
ogledalo, u periodu psiholoke dezintegracije pojedinana linost
se okree tom usamljenom liku da vidi ta, u stvari, postoji i na
ta se moe osloniti, a u periodu kulturne dezintegracije ljudi su
poeli da postavljaju ogledalo naspram spoljanje prirode.
Ko je najvei od introspektivnih biografa? Gde se on moe
nai? To je niko drugi do Rembrant i nije sluajnost to je Ho-
lananin. Rembrant je gajio veliko zanimanje za doktore i gra
ane oko sebe; kao mladi on je jo uvek u dovoljnoj meri bio
lan esnafa i posedovao je dovoljno grupnog identiteta da pree
na slikanje tih kolektivnih portreta koje su mogli naruiti lanovi
None strae ili Udruenja lekara - mada se ve poigravao nji
hovim konvencijama. Ali je do sutine svog umea doao u nizu
autoportreta koje je naslikao, jer je delimino pomou lica koje
je uoio u ogledalu, pomou znanja o sebi koje je razvio i izrazio
ga tokom tog sagledavanja, on stekao uvid koji je primenio na
druge ljude. Malo kasnije od Rembranta, Venecija sa Alpa, Anesi,
iznedrila je jo jednog slikara portreta i introspektivca, an-aka
Rusoa koji je, vie nego Montenj, bio otac moderne knjievne bi
ografije i psiholokog romana.
Prouavanje pojedinane due, apstraktne linosti, odravalo se
u delima pesnika i slikara, ak i kada se eotehniki kompleks ra
stoio, a umetnici koji su u njemu nekada dominirali bili potisnuti
od strane neprijateljski nastrojenog sveta koji je bio nezaintere-
sovan za vizuelne predstave i nesklon jedinstvenosti pojedinane
due - bili potisnuti do take potpune frustracije i ludila. Ovde je
dovoljno primetiti da su izolovanje sveta od jastva - metod fizi
150 Tehnika i civilizacija

kih nauka - i izolovanje jastva od sveta - metod introspektivne


biografije i romantine poezije - predstavljali komplementarne
faze jednog procesa. Mnogo je naueno kroz to razdvajanje, jer su
u inu dezintegracije celosti ljudskog iskustva razni atomistiki
fragmenti, koji su ga inili, bili jasnije sagledani i potpunije shva
eni. Ako je sam proces u osnovi bio sulud, metod koji je izveden
iz njega bio je vredan.
Svet, onakav kakvog ga je shvatala i posmatrala nauka, i svet
koji otkriva slikar, bili su svetovi koji su vieni kroz staklo i uz
pomo stakla: naoara, mikroskopa, teleskopa, ogledala, prozora.
ta je, u stvari, bila nova slika sa tafelaja nego pokretni prozorski
otvor ka svetu mate? Taj vispreni nauni um, Dekart, opisujui
knjigu o istoriji prirode koju nije stigao da napie, pominje kako
je eleo da konano opie kako se od tog pepela, samo intenzite
tom [toplotnog] dejstva stvara staklo, jer ta transformacija pepela
u staklo mi je delovala isto tako udesna kao bilo koja druga u
prirodi, pa mi je priinjavalo posebno zadovoljstvo da je opiem.
Njegovo oduevljenje moe se dobro razumeti. Staklo je, u stvari,
otvor za virenje kroz koji se video novi svet. Kroz staklo su i neke
od samih misterija prirode postale vidljive. Da li, onda, udi to je
moda najsveobuhvatniji filozof sedamnaestog veka, poznavalac
i etike i politike i nauke i religije, bio Benedikt Spinoza, ne samo
Holananin, ve i brusa soiva.

7 . Primarni izumi

Izmeu 1000. i 1750. godine, u zapadnoj Evropi nova tehnika


je iznedrila i prilagodila niz fundamentalnih izuma i otkria: oni
su bili osnova za brzi napredak koji je usledio. A brzina konanog
pokreta, poput brzine napada vojske, bila je proporcionalna te-
meljnosti priprema. Kada se jednom probije linija fronta, ostatak
vojske je lako mogao da nastupi, ali dok se ne ostvari taj prvi in,
vojska, koliko god da je snana i pripravna i buna, ne moe da se
pomeri ni za pedalj. Primarni izumi uveli su neto to ranije nije
postojalo: mehanike satove, teleskop, jeftin papir, tampu, pre
Eotehnika fa z a 151

su za tampanje, magnetni kompas, nauni metod, izume koji su


predstavljali sredstva za nove izume, znanje koje je bilo centar za
proirivanje znanja. Neki od tih neophodnih izuma, poput struga
i razboja, bili su znatno stariji od eotehnikog perioda; drugi, po
put mehanikog sata, nastali su iz obnovljenog podsticaja za pra
vilnost i rasporeivanje. Sekundarni izumi mogli su da procvetaju
samo nakon to su ti koraci preduzeti: regulisanje pokreta koje je
sat uinilo tanijim, izum pokretnog unka koji je ubrzao rad na
tkanju, kruna tampa koja je poveala proizvodnju tampanih
materijala.
Sada treba napomenuti neto vano: izumi eotehnike faze bili
su samo u manjem stepenu neposredan proizvod zanatske veti-
ne i znanja koje je nastajalo tokom redovne delatnosti industrije.
Tendencija za organizaciju u okviru zanata, zasnovana na potrebi
standardizovanog i efikasnog rada, a obezbeena lokalnim mo
nopolima, bila je u osnovi konzervativna, mada je u graevinskim
zanatima, izmeu desetog i petnaestog veka, bez sumnje postojalo
mnogo smelih inovatora. U poetku su znanje, vetina, iskustvo
bili predmeti esnafskog monopola. Uz razvoj kapitalizma dolo je
do dodeljivanja posebnih monopola, prvo ovlaenim kompani
jama, a zatim vlasnicima posebnih patenata dodeljenih za odree
ne originalne izume. To je predloio Bejkon 1601. godine, a prvi
put se desilo u Engleskoj 1624. godine. Od tog vremena nadalje, u
stvari se nije m onopolizovalo naslee iz prolosti, ve novi iskorak
iz njega.
Poseban podsticaj postojao je za one ija je mehanika genijal
nost potkopavala drutvena i ekonomska pravila esnafa. U toj si
tuaciji bilo je prirodno da izumi privuku panju onih izvan samog
industrijskog sistema - vojnog inenjera, pa ak i amatera u svim
oblastima ivota. Izum je bio sredstvo da se pobegne iz sopstvene
klase ili stekne lino bogatstvo unutar nje; ako je apsolutni mo
narh mogao da kae LEtat, est moi, uspean izumitelj mogao, je
u stvari, rei: Esnaf - to sam ja. Dok su detalji osmiljenog izuma
uglavnom bili delo vetih radnika u odreenom zanatu, presud
na ideja esto je bila delo amatera. Mehaniki izumi razorili su
kastinske podele u industriji, a kasnije su ak ugrozili kastinske
podele u samom drutvu.
152 Tehnika i civilizacija

Ali najvaniji od svih izuma uopte nije bio neposredno po


vezan sa industrijom, naime, izum eksperimentanog metoda u
nauci. To je, bez sumnje, bilo najvee dostignue eotehnike faze.
Njegov puni uticaj na tehniku poeo je da se osea tek sredinom
devetnaestog veka. Eksperimentalni metod, kao to sam ve na
pomenuo, mnogo je dugovao transformaciji tehnike, jer relativna
bezlinost novih instrumenata i maina, posebno automata, sva
kako je pomogla da se izgradi uverenje u isto tako bezlian svet
osnovnih i grubih injenica koje su delovale nezavisno, mehaniki
i odvojeno od elja posmatraa: reorganizacija iskustva u okviru
mehanike kauzalnosti i razvoja saradnikih, kontrolisanih, po
novljivih, proverljivih eksperimenata, uz korienje samo onih se
gmenata stvarnosti koji su se mogli podvrgnuti tom metodu - to
je bio izuzetan nain da se olaka rad. On je prokrio kratak prav
put kroz dungle zbunjujueg empiricizma i postavio grub put od
debala preko movara praznoverja i umiljanja; pronalaenje tako
brzog sredstva za intelektualno pokretanje na poetku je moda
bilo dovoljno opravdanje za nezainteresovanost za okolinu i prezir
prema svemu to nije pospeivalo to putovanje. Nijedan od izuma
koji su usledili nakon razvoja naunog metoda nije bio tako va
an za preoblikovanje misli i aktivnosti oveanstva kao oni koji
su omoguili eksperimentalnu nauku. Konano je nauni metod
stostruko vratio dug tehnici; dva veka kasnije, kao to emo videti,
on je osmislio nove kombinacije sredstava, a najsmelije snove i
najneodgovornije elje iz te trke postavio u domen mogunosti.
Iz do tada gotovo neprobojnog haosa egzistencije konano se
do sedamnaestog veka pojavio ureeni svet: injenian, bezli
an poredak nauke, razraen u svakom delu i svugde pod vlau
prirodnog zakona". Red, ak i kada je prihvaen kao osnova za
ljudske zamisli, nekad je poivao na istom inu vere: samo su
ga zvezde i planete pokazivale istoj inteligenciji. Sada je metod
podravao red. Priroda je prestala da bude nesaglediva, podlo
na demonskim upadima sa drugog sveta: sama sutina prirode,
kako su je tada shvatali novi naunici, sastojala se u tome da su
njeni nizovi bili ureeni i stoga predvidljivi - ak se i put komete
mogao trasirati na nebu. Po tom modelu spoljanjeg fizikog po
Eotehnika fa z a 153

retka ljudi su poeli sistemski da reorganizuju svoje umove i svoje


praktine delatnosti; to se prenosilo dalje, u svaku oblast, u pravila
i praksu empirijski zasnovanih buroaskih finansija. Poput Emer-
sona, ljudi su smatrali da je sam univerzum ispunjen i opravdan
kada su brodovi dolazili i odlazili redovno poput nebeskih tela. I
bili su u pravu: bilo je neega kosmikog u tome. Nije mali trijumf
omoguiti da toliko mnogo redovnosti postane vidljivo.
Kada se radi o pravim mehanikim izumima, glavna eotehni
ka inovacija bio je, naravno, mehaniki sat. Do kraja eotehnike
faze domai sat je postao uobiajeni deo opreme domainstva,
osim kod siromanijih industrijskih radnika i seljaka, a sat je bio
i jedan od glavnih ukrasnih predmeta koji su nosili imuni. Gali-
leova i Hajgensova primena klatna u satu poveala je tanost tog
instrumenta u svakodnevnoj upotrebi.
Ali bio je vaan i posredan uticaj pravljenja satova. Kao prvi
pravi precizni instrument on je postavio model tanosti i dovre-
nosti za sve druge instrumente, tim pre to je bio regulisan kona
nom preciznou samih planetarnih pokreta. Reavajui probleme
prenoenja i regulisanja pokreta proizvoai satnog mehanizma
pomogli su opti razvoj finih mehanizama. Da jo jednom citira
mo Aera: Primarni razvoj fundamentalnih principa primenje-
ne mehanike bio je ... uglavnom zasnovan na problemima sata.
asovniari, uz kovae i bravare, spadali su u prve mehaniare:
Nikola Fork, Francuz koji je izumeo rende 1751. godine, bio je
asovniar; Arkrajtu je 1768. godine pomagao jedan voringtonski
asovniar; Hantsmen, jo jedan asovniar, eleo je finije tem-
perirani elik za satnu oprugu, pa je izmislio proces proizvodnje
finog elika - to su samo neka od istaknutijih imena. Sve u svemu,
sat je bio najuticajnija maina, mehaniki i drutveno govorei, a
do sredine osamnaestog veka on je postao najsavreniji; odista,
njegovo uvoenje i usavravanje u dobroj meri ograniavaju eo-
tehniku fazu. Do danas, on je model finog automatizma.
Druga, posle sata, po redosledu ako moda ne i po znaaju, bila
je presa za tampanje. Njen razvoj je sjajno rekapitulirao Karter,
koji je uinio mnogo da razjasni istorijske injenice. Od svih
velikih svetskih izuma, izum tampe je najkosmopolitskiji i naj-
154 Tehnika i civilizacija

internacionalniji. Kina je izumela hartiju i prva ekperimentisala


sa tampanjem u blokovima i pokretnim slogom. Japan je stvorio
najranije blokove za tampu, koji i danas postoje. Koreja je prva
tampala pomou sloga od metala, izlivenog iz kalupa. Indija je
pruila jezik i religiju najranijih blokova za tampu. Narodi turske
rase bili su meu najvanijim akterima u prenoenju blokova za
tampu kroz Aziju, a najraniji postojei slog je na turskom jeziku.
Persija i Egipat su dve zemlje na Bliskom istoku za koje se zna da
su tampanje u blokovima primenjivale pre nego to je ono stiglo
u Evropu. Arapi su bili akteri koji su utrli put prenosei tehniku
pravljenja hartije iz Kine u Evropu... Firenca i Italija bile su prve
hrianske zemlje koje su proizvodile hartiju. to se tie tampa
nja u blokovima i njegovog dolaska u Evropu, tvrdnja Rusije da
je ona bila posrednik poiva na najstarijem autoritetu, mada je
tvrdnja Italije isto tako opravdana. Nemaka, Italija i Holandija
su bili najstariji centri umea tampe u blokovima. Holandija i i
Francuska, kao i Nemaka, tvrde da su eksperimentisali slogom.
Nemaka je usavrila taj izum i iz Nemake se on proirio po e
lom svetu."
Presu za tampanje i pokretne slogove usavrili su Gutenberg i
njegovi pomonici u Majncu etrdesetih godina petnaestog veka.
Astronomski kalendar, izraen 1447. godine, predstavlja najstariji
datiran primer Gutenbergove tampe, ali moda je Koster u Har-
lemu ranije primenjivao jednostavniji nain tampanja. Presudan
napredak doao je sa izumom runog kalupa za livenje jednakih
metalnih slogova.
tampanje je od poetka potpuno mehaniko dostignue. I ne
samo to, ono je bilo model za sve budue instrumente za umno
avanje: tampana strana je ak i pre vojne uniforme bila prvi
potpuno standardizovani proizvod izraivan u serijama, a sami
pokretni slogovi bili su prvi primer potpuno standardizovanih i
zamenljivih delova. Odista revolucionarni izum za svaku oblast.
Nakon pedeset godina, samo u Nemakoj je postojalo preko hi
ljadu javnih tamparskih presa, da ne govorimo o onima u mana
stirima i zamkovima; i uprkos svim pokuajima da se dri u tajno
sti i monopolizuje to umee se brzo proirilo do Venecije, Pariza,
Eotehnika fa z a 155

Londona, Liona, Lajpciga i Frankfurta na Majni. Dok je postojala


jaka konkurencija dobro organizovanih prepisivaa prepisivako
umee je podsticano oslobaanjem od poreza i esnafskim pra
vilima. tampanje je omoguilo proizvodnju velikog obima: kra
jem petnaestog veka u Nirnbergu je postojala velika tamparija sa
dvadeset etiri prese i sto zaposlenih - slagaa, tampaa, korek
tora, povezivaa.
Kada se uporedi sa usmenom komunikacijom, svaka vrsta pi
sanja predstavlja znaajno sredstvo za olakavanje posla, jer oslo
baa komunikaciju ogranienja vremena i prostora i omoguuje
da komunikacija saeka trenutak pogodan za itaa - koji moe
prekinuti tok misli ili ga ponoviti ili se koncentrisati na njegove
izolovane delove. tampana strana je poveala bezbednost i traj
nost pisanih dokumenata tako to ih je umnoavala, irila opseg
komunikacije i tedela vreme i trud. Tako je tampa brzo postala
novi medij komunikacije: bez gesta i fizikog prisustva, tampana
re je pospeila proces analize i izolovanja koji je postao glavno
dostignue eotehnike misli i koji je podstakao Ogista Konta da
elu epohu nazove metafizika". Do kraja sedamnaestog veka
merenje vremena se povezalo sa voenjem zapisa i stvorilo umee
komunikacije; usledili su bilten, izvetaj sa trita, novine, perio
dika.
Vie nego bilo koje drugo sredstvo tampana knjiga je oslobo
dila ljude od dominacije neposrednog i lokalnog. inei to, ona
je dalje doprinela rastakanju srednjovekovnog drutva: tampa
je imala jae dejstvo nego konkretni dogaaji, a usmeravanjem
panje na tampanu re ljudi su izgubili ravnoteu izmeu ul
nog i intelektualnog, izmeu slike i zvuka, izmeu konkretnog i
apstraktnog, koju su u tom trenutku dostigli najbolji umovi pet
naestog veka - Mikelanelo, Leonardo, Alberti - tako da se ona
izgubila i bila zamenjena samim tampanim slovima. Postojati je
znailo postojati u tampi: ostatak sveta je obino postepeno po
stajao senovitiji. Uenje je postalo uenje iz knjiga, a tampanje je
dodatno irilo autoritet knjiga, pa je znanje obuhvatalo prilinu
oblast, ali se pojavio i problem. Raskol izmeu tampe i neposred
nog iskustva bio je tako veliki da je jedan od prvih velikih mo-
156 Tehnika i civilizacija

dernih prosvetitelja, Jan Amos Komenski, zagovarao slikovnicu


za decu kao sredstvo da se obnovi ravnotea i prue neophodne
vizuelne asocijacije.
Ali tamparska presa nije sama izvela revoluciju: teko da je
hartija imala manje vanu ulogu, jer je njena upotreba podrazu-
mevala znatno vie od tampane strane - korienje maina sa
pogonom u proizvodnji hartije predstavljalo je jedan od vanih
razvojnih puteva u privredi. Zbog hartije kontakt licem u lice vie
nije bio neophodan: dugovi, tapije, ugovori, novosti, sve je zapisi
vano na hartiji, pa su, dok je feudalno drutvo opstajalo zbog obi
aja koji su strogo odravani od generacije do generacije,poslednji
elementi feudalnog drutva u Engleskoj jednostavno ukinuti tako
to se od seljaka, koji su uvek imali uobiajeni udeo u zajedni
koj zemlji, traio dokumentovani dokaz da su je ikada posedovali.
Obiaj i pamenje sada su bili druga violina u odnosu na pisanu
re: stvarnost je znaila ustanovljeno na papiru". Da li je zapisano
u obveznici? Ako jeste, onda se mora ispuniti. Ako nije, moglo
se zanemariti. Zapisujui transakcije na hartiju, kapitalizam je
mogao barem da vodi i uva detaljno knjigovodstvo o vremenu i
novcu, a novo obrazovanje za trgovake klase i njihove pomagae
u osnovi se sastojalo od savladavanja itanja, pisanja i raunanja.
Pojavila se hartija i zapisivanje neega na hartiju postalo je prva
etapa u miljenju i delanju - naalost, esto i poslednja.
Kao sredstvo za utedu prostora, vremena, rada - pa tako ko
nano i ouvanje ivota - hartija je igrala jedinstvenu ulogu u
razvoju industrijalizma. Zbog navike da se koriste tampanje i
hartija misao je izgubila neto od svog tekueg, etvorodimen-
zionalnog, organskog karaktera i postala apstraktni, kategorijski,
stereotipni sadraj koji nikada nije bio prikazan u konkretnim
meusobnim odnosima ljudi niti su se oni s njim suoavali.
Primarne mehanike izume sata i prese za tampanje pratile su
drutvene inovacije koje su bile skoro isto toliko vane: univer
zitet, poevi sa Bolonjom 1100. godine, Parizom 1150. godine,
Kembridom 1229. godine i Salamankom 1243. godine - koope
rativnom organizacijom znanja na meunarodnoj osnovi. Medi
cinski fakultet, od Salerna i Monpeljea nadalje, nije bio samo prvi
Eotehnika fa z a 157

tehniki fakultet u modernom smislu; lekari, obrazovani u oblasti


prirodnih nauka na tim fakultetima i obueni tokom prakse po-
smatranja prirode, bili su meu pionirima u svakoj oblasti tehni
ke i nauke: Paracelsus, Ambroaz Pare, Kardan, Gilbert, autor De
magnete, Harvi, Erazmo, Darvin, sve do Tomasa Janga i Roberta
fon Majera - bili su lekari. U esnaestom veku dodate su jo dve
drutvene inovacije: akademija nauka, prvo osnovana u Accade-
mia Secretorum Naturae u Napulju 1560. godine, te industrijska
izloba, od kojih je prva odrana u Gradskoj kui u Nirnbergu
1569. godine, a druga u Parizu 1683. godine.
U okviru univerziteta, naune akademije i industrijske izlobe
sistematski su prouavana egzaktna umea i nauke, nova dosti
gnua su zajedniki koriena, a novi pravci istraivanja dobili su
zajedniku osnovu. Treba dodati jo jednu vanu instituciju: labo
ratoriju. Tu je stvoren novi tip okruenja kombinovanjem resursa
elije, kabineta, biblioteke i radionice. Otkrie i izum, poput sva
kog drugog oblika aktivnosti, sastoje se od interakcije organizma i
njegovog okruenja. Nove funkcije zahtevaju nova okruenja koja
tee da stimuliu, koncentriu i odravaju specifine aktivnosti.
Do sedamnaestog veka stvorena su ta nova okruenja.
Neposredniji uticaj na tehniku imalo je stvaranje fabrike. Do
devetnaestog veka fabrike su uvek zvane pogoni, jer je ono to
danas nazivamo fabrika nastalo iz primene snage vode u indu
strijskim procesima; najvee radionice su se razlikovale od fabri
ke u modernom smislu po postojanju centralne zgrade, odvojene
od stambenog del, i zanatske radionice u kojoj su velike grupe
ljudi mogle da se okupe i izvode razne neophodne industrijske
operacije uz prednost saradnje na veliko. U tom bitnom razvoju
Italijani su opet bili predvodnici, kao to su bili u izgradnji kanala
i utvrda, ali do sedamnaestog veka fabrike u vedskoj su dostigle
fazu delatnosti na veliko u proizvodnji metalne robe, a to je vailo
i za kasnija Boltonova postrojenja u Birmingemu.
Fabrika je pojednostavila nabavku sirovina i distribuciju zavr
enog proizvoda, ona je takoe olakala specijalizaciju radnih ve-
tina i podelu procesa proizvodnje; konano, pruajui zajedniko
mesto za okupljanje radnika, ona je delimino prevazila izolaci
158 Tehnika i civilizacija

ju i bespomonost koje su pogodile zanatliju nakon to se osu-


la struktura gradskih esnafa. Fabrika je, najzad, imala dvostruku
ulogu: ona je bila inilac mehanike raspodele, poput nove vojske,
i bila je primer specifinog drutvenog poretka koji je odgovarao
novim procesima u industriji. U svakom sluaju, ona je bila vaan
izum. S jedne strane, ona je pruila nov motiv za kapitalistiko
ulaganje u obliku deoniarskih drutava koja su radila za profit i
dala vladajuim klasama mono oruje; s druge, ona je posluila
kao centar za novu vrstu drutvene integracije i omoguila efi
kasnu koordinaciju proizvodnje koja bi bila znaajna u bilo kom
drutvenom poretku.
Uigranost i saradnja koje su stvorile te razliite institucije, od
univerziteta do fabrike, znatno su poveale koliinu efektivne
energije u drutvu, jer energija nije samo pitanje osnovnih fizikih
resursa ve i njihove skladne drutvene upotrebe. Navike utivo-
sti, poput onih koje su negovali Kinezi, mogu biti isto tako vane
za poveanje efikasnosti, ak i kada se mere u grubim okvirima
jedinica potrebnih za izvoenje rada, kao i ekonomski metodi ko-
rienja goriva: u drutvu, kao i u pojedinanoj maini, nedostaci
u podmazivanju i prenosu mogu biti pogubni. Za dalju upotrebu
maine bilo je vano da se osmisli drutvena organizacija prime-
rena samoj tehnologiji. To to je devetnaesti vek pokazao ozbiljne
nedostatke u takvoj organizaciji - kao i njen finansijski blizanac,
deoniarsko drutvo - ne umanjuje vanost prvobitnog izuma.
Sat i presa za tampanje i visoka pe bili su gigantski izumi
eotehnike faze koji se mogu uporediti sa parnom mainom u pe
riodu koji je usledio ili sa dinamom i radiom u neotehnikoj fazi.
Ali oni su bili okrueni mnotvom izuma, previe znaajnih da
bi se nazvali minornim, ak i kada nisu ostvarili izvedbu koju su
oekivali izumitelji.
Dobar deo tih izuma nastao je - ili je dodatno odnegovan - u
plodnom umu Leonarda da Vinija. Lociran u sredini tog doba,
Leonardo je sumirao tehnologiju zanatlija i vojnih inenjera koji
su mu prethodili i stvorio nove naune uvide i stvaralaku genijal
nost - popisati njegove izume i otkria gotovo znai ocrtati struk
turu moderne tehnike. On u to vreme nije bio usamljen; poto je
Eotehnika fa z a 159

i sam bio vojni inenjer u potpunosti je iskoristio zajedniki fond


znanja koji je posedovala njegova profesija, a nije bio ni potpuno
bez uticaja na period koji je usledio jer je verovatno da su njegove
rukopise konsultovali i koristili ljudi koji se nisu posebno trudili
da zapisu ta kome duguju. Kao linost, Leonardo je oliavao sna
ge perioda koji e uslediti. On je izveo prva nauna posmatranja
leta ptica, osmislio i sagradio mainu za letenje i osmislio prvi pa
dobran; okupiralo ga je osvajanje svemira, mada nije bio uspeniji
od svog malo poznatog savremenika . B. Dantija. Zanimale su ga
naprave sa konkretnom upotrebom: izumeo je napravu za mota-
nje svile i budilnik, osmislio je pogonski razboj koji je bio blizu
toga da uspe, izumeo je kolica s jednim tokom, stakleni okvir za
lampu i brodski dnevnik. Jednom je milanskom vojvodi prika
zao projekat za masovnu proizvodnju standardizovanih radnikih
stanova. ak nije odsutan ni motiv zabave: osmislio je cipele za
hod po vodi. Bio je neuporediv kao mehaniar: leite sa okreta
njem bez frikcije, univerzalni zglob, pogon sa konopom i trakom,
vezivni lanci, kosi i spiralni prenosnici, strug sa kontinuiranim
pokretom - sve su to bila del njegovog monog analitikog uma.
Odista, njegova prava genijalnost kao tehniara znatno prevazila-
zi njegovo hladno savrenstvo kao slikara.
ak i kada se radi o konkretnijim vidovima koristi od indu
strije Leonardo je nagovestio snage koje e doi. Nije ga opsedala
samo elja za slavom, ve i za brzim fmansijskim uspehom: Sutra
rano, 2. jan. 1496. godine1', zapisao je u jednoj beleci, napraviu
koni pojas i nastaviti sa probom... U svakom satu e stotinu puta
biti dovreno 400 igala, to ini 40.000 na sat i 480.000 za 12 sati.
Recimo 4.000 hiljada, to po 5 soldi po hiljadi daje 20.000 soldi:
1.000 lira za radni dan, a ako se radi 20 dana meseno, 60.000 du
kata godinje." Ti neobuzdani snovi o slobodi i moi, zasnovani
na uspenom izumu, privukli su vie nego jedan smeli um, mada
su rezultati esto podrazumevali isto tako neuspene realizacije
kakve su bile i Leonardove. Tome dodajmo Leonardove doprino
se ratnoj tehnici: parni top, viecevna puka, podmornica i razna
detaljna poboljanja uobiajenih naprava njegovog vremena. Ti
izumi iskazuju interesovanje koje uopte ne odumire zbog razvoja
160 Tehnika i civilizacija

industrijalizma, ve ga pre taj razvoj potkrepljuje i ojaava. ak


kada se radi o bitnoj temi Leonardovog ivota - neprestanom
sukobu izmeu inenjera i umetnika - on je oliavao veliki deo
kontradikcija priroenih novoj civilizaciji dok se ona razvijala ka
faustovskom izazivanju privatnog ega i njegovom zadovoljavanju
pomou finansijske i vojne industrijske moi.
Ali Leonardo nije bio sam: u svojim izumima i predvianjima
on je bio okruen sve veom vojskom tehniara i izumitelja. Fran-
esko del Marki je 1535. godine izumeo prvo zvono za ronjenje:
1420. godine Joanes Fontana je opisao ratna kola ili tenk; a 1518.
godine augsburka hronika pominje mainu za gaenje vatre. Pa-
ladio je 1550. godine osmislio prvi poznati visei most u zapadnoj
Evropi, dok je Leonardo pre njega osmislio pokretni most. Ma
ina za pravljenje crepa je izumljena 1619. godine; 1680. godine
izumljen je prvi bager sa pogonom, a pre kraja tog veka Francuz
povezan sa vojskom, De en, izmislio je razboj sa pogonom, dok
je drugi Francuz, lekar Papen, izumeo parnu mainu i parni brod.
(Da biste stekli potpuniji utisak o izumiteljskom bogatstvu eoteh-
nikog perioda od petnaestog do osamnaestog veka, pogledajte
spisak izuma.)
Ovo su samo uzorci iz velikog skladita eotehnikih izuma:
seme koje je proklijalo ili lealo uspavano u suvoj zemlji ili ka
menitim pukotinama, zavisno od vetra i vremena i okolnosti. Ve
ina tih izuma se pripisuje kasnijem periodu, delimino zato to
su tada doiveli pun procvat, a delimino zato to prvi istoriari
mehanike revolucije, s pravom svesni ogromnih koraka koji su
uinjeni u njihovoj generaciji, nisu znali za pripremu i prethodna
dostignua i bili su uopte skloni da umanjuju pripremni period.
Osim toga, oni esto nisu bili upoznati sa rukopisima i knjigama
i napravama koji bi korigovali njihove stavove. Tako se Engleska
ponekad uzima za prvobitni dom izuma koji su se pojavili mnogo
ranije u Italiji. Dakle, devetnaesti vek je na sopstvenu glavu stavio
lovorike koje su esto pripadale esnaestom i sedamnaestom.
Poto izum skoro nikada nije samostalni rad jednog izumitelja,
koliko god veliki genije on bio, i poto je izum proizvod uzasto
pnog truda bezbrojnih ljudi koji rade u razliito vreme i esto za
Eotehnika fa z a 161

razliite ciljeve, pripisivanje nekog izuma jednoj osobi predstavlja


samo stilsku figuru; to je uobiajena neistina koju podstie patvo
reni oseaj patriotizma i sistem monopola za patente - sistem koji
omoguuje jednom oveku da zahteva posebnu drutvenu nagra
du zato to je poslednja karika u komplikovanom drutvenom
procesu koji je stvorio taj izum. Svaka potpuno razvijena mai
na predstavlja sloeni zajedniki proizvod: sadanja mainerija
za tkanje, po Hobsonu, predstavlja kompleks od oko 800 izuma,
dok sadanja mainerija za eljanje vune predstavlja kompleks
od oko 60 patenata. To vai i za zemlje i generacije: zajedniki
fond znanja i tehnike vetine prevazilaze granice pojedinanog
ili nacionalnog ega; zaboraviti tu injenicu ne znai samo ustoli-
avati praznoverje, ve i podrivati sutinsku planetarnu osnovu
same tehnologije.
Skretanjem panje na obim i efikasnost eotehnikih izuma ne
elimo da umanjimo njihov dug prolosti i udaljenijim regionima
- samo elimo da pokaemo koliko vode je proteklo ispod mosta
pre nego to su ljudi u celini postali svesni da je most izgraen.

8. Slabost i snaga

Glavni nedostatak eotehnikog reima nije bila neefikasnost u


korienju energije, jo manje u nedostatku energije, ve u nje
noj neredovnosti. Zavisnost od snanih postojanih vetrova i od
redovnog toka vode ograniila je irenje i univerzalizaciju te pri
vrede, jer postojale su oblasti u Evropi koje nikad u potpunosti
nisu imale korist od te privrede, a njena zavisnost od drveta, i
u proizvodnji stakla i u metalurgiji, do kraja osamnaestog veka
dovela je do opadanja njene moi. ume Rusije i Amerike mogle
su odloiti njeno opadanje, kao to su odista produile njenu vla
davinu unutar sopstvenih regiona, ali nisu mogle da spree stal
no smanjivanje njenih izvora energije. Da se toak sa lopaticama
iz sedamaestog veka bre razvio u Furnironovu efikasnu vodenu
turbinu, voda je mogla ostati kima energetskog sistema dok se
elektrina struja ne razvije dovoljno da toj turbini prui vei op-
162 Tehnika i civilizacija

seg upotrebe. Ali pre nego to se taj razvoj mogao desiti izumljena
je parna maina za pumpanje. Zanimljivo je napomenuti da se ta
maina prvo koristila izvan rudnika da podigne nivo vode iji je
pad okretao konvencionalni toak s lopaticama u fabrikama me
talne robe. Kako je drutvo postizalo bolju vremensku koordina
ciju prekid u radu zbog nepredvidljivosti vetra i vode predstavljao
je dodatnu potekou: vetrenjaa je u Holandiji konano bila po
raena jer nije mogla lako da se uklopi u redovan rad. A kako su
se razdaljine poveavale i poslovni ugovori naglaavali elemenat
vremena, redovnije energetsko snadbevanje postalo je finansijska
neophodnost: odlaganja i prekidi bili su skupi.
Ali unutar eotehnikog reima postojali su i drutveni nedosta
ci koji su bili isto toliko ozbiljni. Pre svega, nova industrija je bila
izvan institucionalne kontrole starog poretka. Pravljenje stakla,
na primer, zbog injenice da je uvek bilo locirano u umovitim
oblastima, obino je bilo izvan ogranienja gradskih esnafa; ono
je od poetka imalo polukapitalistiku osnovu. Rudarstvo i prera
da gvoa su, isto tako, gotovo od poetka bili u kapitalistikom
sistemu proizvodnje, ak i onda kada se u rudnicima nije proizvo
dilo pomou prisilnog ili ropskog rada oni su bili izvan kontrole
optina. tampanje, takoe, nije podlegalo esnafskim pravilima, a
ak je i tekstilna industrija pobegla na selo; faktor koji je odredio
odlike fabrike bio je trgovac koji je zakupljivao sirovine i ponekad
neophodne maine za proizvodnju i koji je otkupljivao proizvod.
Nova industrija je, kao to napominje Mantu, obino izbegavala
proizvodna pravila esnafa, pa ak i same drave - poput engleskog
Statuta o egrtima iz 1563. godine: ona se razvijala bez drutve
ne kontrole. Drugim recima, mehanika usavravanja cvetala su
nautrb poboljanja uslova rada za ljude, koje su delotvorno uvo
dili zanatski esnafi, a esnafi su, zauzvrat, stalno gubili snagu zbog
razvoja kapitalistikih monopola koji su stvarali sve iri rascep
izmeu vlasnika i radnika. Maina je imala antidrutvenu crtu:
ona je svojim naprednim" karakterom donosila ogoljenije oblike
eksploatacije ljudi.
I snaga i slabost eotehnikog reima mogu se, u stvari, zapaziti
u tehnikom razvoju i drutvenom rastakanju i opadanju koji su
se desili u tekstilnoj industriji, koja je bila kima stare privrede.
Eotehnika fa z a 163

Uz rudarstvo, tekstilna industrija je beleila najvei broj usa


vravanja. Dok je predenje sa preslicom opstajalo duboko do se
damnaestog veka, kolovrat je doao u Evropu iz Indije do 1298.
godine. Tokom jo jednog veka uvedene su predionice i valjaonice
na vodeni pogon; do esnaestog veka, po Aeru, valjaonice su bile
koriene i kao zajednike maine za pranje: valjaoniar je u slo
bodno vreme obavljao seosko pranje vea. Leonardo je oko 1490.
godine napravio vaan izum - zamajac za vreteno, a autoritet za
tekstil, M. D. K. Kroford ak kae da bez tog inspirativnog crte
a moda ne bismo imali potonji razvoj tekstilne mainerije koji
imamo sad. Johan Jurgen, drvodelja iz Brunsvika, izumeo je deli-
mino automatski kolovrat sa zamajcem oko 1530. godine.
Nakon Leonarda, niz izumitelja se bavio pogonskim razbojem.
Ali naprava koja ga je omoguila bila je Kejev pokretni unak koji
je znatno poveao proizvodni kapacitet tkaa za runim razbojem
vie od osamdeset godina pre nego to je parna maina uspeno
primenjena na automatskom razboju. Taj uspeh je delimino na-
goveten uskim trakastim razbojem koji je prvo izumljen u Dan-
cingu, a zatim uveden u Holandiji, ali, precizno govorei, razvoj
pogonskog razboja, preko Bela i Montita, bio je proizvod paleo-
tehnike faze, dok je Kartrajt, svetenik kome se obino pripisuje
puna zasluga za taj izum samo je sticajem okolnosti imao ulogu
u dugom nizu usavravanja koje su ga omoguile. Dok se svila u
etrnaestom veku prela pomou maina, prva uspena maina za
predenje pamuka nije konstruisana do 1733, a patentirana je 1738.
godine, u vreme kada je industrija jo koristila snagu vode kao
osnovni pokreta. Taj niz izuma je, u stvari, bio konano zaveta-
nje eotehnike faze. Zombart prekretnicu u kapitalizmu oznaava
kao prenos gravitacionog centra od organske tekstilne industri
je na neorgansku rudarsku industriju; time se takoe obeleava i
prelaz iz eotehnike u paleotehniku privredu.
Treba pomenuti jo jedan niz izuma u tekstilnoj industriji:
izum maina za pletenje u esnaestom veku. Poreklo runog ple
tenja je nejasno; ako je ta vetina postojala, ona je imala samo
manju ulogu pre petnaestog veka. Pletenje moda nije samo naj-
izrazitiji evropski doprinos tekstilnoj industriji ve je bilo jedna
V. TEHNIKA DRVETA

1. Drvo je bilo glavna osnova eotehnike industrije; rudarstvo nije bila


njegova najmanje vana upotreba. uplja debla su koriena kao pumpe
i kao cevi za prenos vode, kao i za valove koji su ovde prikazani: teke
grede su koriene za podupiranje, a daske su koriene u najstarijem
obliku eleznike pruge. Korienje drveta za topljenje, kovanje i livenje
- kao i za pravljenje stakla - izazvali su veliko unitavanje uma. Ilustra
tor dr Bauera verno prikazuje taj nestanak uma.
(Iz: Agrikola, De Re Metallica)

2. Kolar je bio jedan od glavnih aktera poboljanog prevoza i poboljane


proizvodnje energije pomou vodenica i vetrenjaa. Uz bavarstvo
i izgradnju brodova, rad kolara je bio jedan od fundamentalnih
eotehnikih zanata.
(Iz: Les Arts et Mtiers Viktora Adama)
3. Stari pogon za proizvodnju hartije. Obratite panju na to da su tokovi
i vratila gotovo iskljuivo napravljeni od drveta. Taj materijal se u kon
strukciji maina i izgradnji pogona odrao sve do devetnaestog veka.
Metal je, sve do paleotehnikog perioda, bio samo dodatak, korien
kada je bila neophodna otrica ili otporan materijal, kao u luku kl
izaljke.
(Uz doputenje, Deutsches Museum, Minhen)

4. Strug, moda najvanija maina-alatka, bio je neposredan izum


umskog oveka, verovatno u Grkoj. To je bio jedan od prvih i ostao
je jedan od glavnih preciznih instrumenata: Platon ukazuje na lepotu
geometrijskih oblika izraenih na strugu. Obratite panju na to da je
svaki deo prvobitno bio od drveta.
(Uz doputenje, Deutsches Museum, Minhen)
VI. EOTEHNIKO OKRUENJE

1. Stari kran u Lineburgu. Prvobitno je konstruisan u etrnaestom veku i


od tada je popravljan. Naprava za olakavanje rada uobiajena u lukama
Severnog mora i Baltika tokom eotehnikog perioda: pretea elegant-
nijih grdosija nalik elinim pticama koje se sada nalaze u Hamburgu
i drugde.
( Uz doputenje Nemake kancelarije za turistike informacije)

2. Tipian niz vetrenjaa blizu Eluta u Holandiji: one su esto bile


ak i blie postavljene. Koliina konjske snage koja se stvarala u tim
vetrenjaama bila je delom odgovorna za visok nivo holandske civili
zacije u sedamnaestom veku. Kanal je bio vaan za ureenje tla i poljo
privredu, kao i za prevoz.
{Iz Onze Hollandsche Molen)
3. Napredna hortikultura i vrt za potrebe trita. Ne samo da je staklena
bata eotehniki izum, ve je jeftino staklo omoguilo da se staklena
zvona koriste za zatitu i utopljavanje pojedinanih biljaka, kao na ovoj
ilustraciji. Obratite panju na podizanje tla i korienje zida za zatitu.

4. Narden, Holandija. Izuzetan primer razvoja grada i utvrda na vrhuncu


eotehnikog perioda. Drevni bastioni samo su pretvoreni u parkove, kao
u mnogim modernim evropskim gradovima, da bi se stvorio pravi grad
sa batama. Jasan tlocrt ovog grada i njegovo bitno razlikovanje od sela
znatno su bolji od bilo kog kasnijeg tipa urbanog razvoja, pre svega od
amorfne improvizacije paleotehnikog ureenja tla.
(Fotografija K. L. M.)
168 Tehnika i civilizacija

od prvih delatnosti koje su mehanizovane nakon izuma rama za


pletenje od strane jo jednog promuurnog engleskog svetenika.
Koristei elastinost vlakna, pletenje stvara tekstil koji se prilago-
ava obrisima tela i rastee se i skuplja uz pokrete miia; doda
vanjem praznina za vazduh izmeu samih vlakana i izmeu niti
ono poveava toplotu a da ne poveava teinu. Pletene arape i
donji ve - da ne govorimo o iroj upotrebi lakeg pamuka koji se
moe prati za odeu - tipini su eotehniki doprinosi ugodnosti
i istoi.
Iako je tekstilna industrija pokazivala stalni napredak kada se
radilo o izumima znatno pre uvoenja parne maine, ona je bila
i svedok degradacije radnika zbog potcenjivanja radnih vetina
i sloma politike kontrole nad proizvodnim procesima. Prva ka
rakteristika se moda najbolje vidi u industriji gde se podela pro
izvodnog procesa mogla izvriti u veoj meri nego u tekstilnoj
industriji.
Manufaktura, odnosno organizovan i podeljeni runi rad koji
se izvodi u velikim preduzeima sa pogonskim mainama ili bez
njih, razdelila je proizvodni proces u niz specijalizovanih operaci
ja. Svaku od njih je izvodio osposobljeni radnik ija je specijalizo-
vanost poveana do te mere da je ograniavala njegovu funkciju.
Ta podela je, u stvari, bila neka vrsta empirijske analize radnog
procesa, analizirajui ga kao niz pojednostavljenih ljudskih po
kreta koji se zatim mogu pretvoriti u mehanike operacije. Kada
se ta analiza jednom izvede lake je obaviti prenos celog niza ope
racija na mainu. Mehanizacija ljudskog rada je, u stvari, bio prvi
korak ka humanizaciji maine - humanizaciji u smislu pridavanja
automatu nekih ekvivalenata mehanike ivotnosti. Neposredan
uinak tog procesa podele bio je monstruozna dehumanizacija:
najgore dirinenje u zanatstvu teko da se moe porediti s njom.
Marks je sjajno sumirao taj proces:
,,Dok, pie Marks, prosta kooperacija u osnovi ostavlja nain
rada pojedinca neizmenjen, manufaktura bitno menja taj nain
i see koren radne snage pojedinca. Ona transformie radnika
u bogalja, monstruma, prisiljavajui ga da razvije neku izuzetno
specijalizovanu vetinu nautrb sveta produktivnih impulsa i spo
Eotehnika faza 169

sobnosti - slino kao to u Argentini ubijaju elu ivotinju samo


da bi dobili njenu kou ili njen loj. Ne samo da se razne delimine
operacije dodeljuju razliitim pojedincima, ve je i sam pojedinac
podeljen, transformisan u automatski motor neke delimine ope
racije... Na poetku radnik prodaje svoju radnu snagu kapitalu
jer sam nema materijalna sredstva potrebna za proizvodnju neke
robe. Ali sada se njegova radna snaga, u stvari, odrie rada ukoliko
se ne proda kapitalu."
To je proces i rezultat koji je nastao zbog poveane upotrebe
energije i maina u eotehnikom periodu. Time je oznaen kraj
esnafskog sistema i poetak rada za nadnicu. Time je oznaen kraj
interne discipline u radionici koju su sprovodili majstori i putnici
kroz sistem egrtovanja, kraj tradicionalnog uenja i zajednike
provere proizvoda; time je oznaen poetak spoljanje discipline
koju je nametao radnik i proizvoa zbog privatnog profita - si
stem koji je vodio do poremeaja i sniavanja standarda proizvod
nje gotovo isto toliko koliko je bio podloan tehnikim usavrava
njima. Sve to je bio veliki korak unazad. Tokom osamnaestog veka
u tekstilnoj industriji to opadanje je bilo brzo i estoko.
Sve u svemu, dok je industrija postajala naprednija sa meha
nike take gledita ona je u poetku postala gora sa ljudske take
gledita. Napredna poljoprivreda, kakva se primenjivala na veli
kim imanjima krajem tog perioda, teila je da uspostavi, kao to
je ukazao Artur Jang, iste standarde u polju kao one koji su pre
vladali u radionici: specijalizaciju i podelu procesa rada. Ako neko
eli da sagleda eotehniki period u njegovom najboljem izdanju,
moda treba da ga osmotri u trinaestom veku, pre nego to je taj
proces otpoeo, ili najkasnije krajem esnaestog veka kada je obi
ni radnik, mada je ve gubio tlo pod nogama, gubio slobodu i sop-
stvenu kontrolu i status, bio nepokoran i dovitljiv - jo u stanju da
se bori ili se iseli pre nego da se prepusti jarmu i postane maina
ili da se takmii u teaenju sa proizvodima maine. Degradacija
je konano dovrena u devetnaestom veku.
Ali iako se mogu ignorisati nedostaci eotehnike privrede,
ukljuujui i injenicu da su snanije i preciznije maine za ra
zaranje i izuzetne sprave za muenje ljudi bile stavljene u slubu
170 Tehnika i civilizacija

morbidnih ambicija i korumpirane ideologije - iako se ne mogu


ignorisati te injenice, ne smeju se ni potceniti prava dostignua.
Novi procesi su olakali ljudski rad i umanjili - kao to je vedski
industrijalista Polhem ukazao u to vreme - koliinu i intenzitet
rada rukama. Taj rezultat je postignut zamenom runog rada sna
gom vode, uz dobitak od 100 ili ak 1.000 procenata u relativnim
trokovima". Lako je potceniti dobitke ako se za njih primenju-
je samo kvantitativno merenje; ako se uporede milioni konjskih
snaga koji su sada dostupni sa hiljadama koje su tada postojale,
ako se uporedi ogromna koliina roba koju stvaraju nae fabrike
sa skromnom proizvodnjom starijih radionica. Ali da bi se te dve
privrede procenile korektno, mora se koristiti i kvalitativni stan
dard: ne srne se pitati samo koliko je sirove energije postojalo u
tom periodu, ve koliko je te energije utroeno za proizvodnju
trajnih dobara. Energija eotehnikog reima nije netragom nesta
la, niti su njeni proizvodi brzo baeni na gomile smea: do seda
mnaestog veka ona je pretvorila ume i movare severne Evrope u
skladni krajolik uma i polja, sela i vrtova; krajolik koji su stvorili
ljudi zamenio je gole doline i ratrkane ume, dok su drutvene
potrebe oveka stvorile stotine novih gradova, solidno sagraenih
i pogodno rasporeenih, gradova ije prostranstvo i ureenost i
lepota jo uvek, ak i kada propadaju, mogu da ukau na anarhi-
nost novih gradova koji su ih nasledili. Osim reka, bilo je stotine
milja kanala; osim isuenog zemljita u severnoj obalskoj oblasti,
postojale su luke smetene tako da omogue bezbednost plovidbe
i poetak sistema svetionika. Sve su to bila ozbiljna dostignua:
umetnika del iji su skladno izraeni oblici izdrali proces en
tropije i odloili konani raun koji sve ljudske stvari moraju da
plate.
Tokom ovog perioda drugi elementi su prigodno dopunjavali
mainu: ako je vodenica stvorila viak dostupne energije, brana
i kanal za odvodnjavanje su stvarali vie obradive zemlje. Ako je
kanal omoguavao prevoz, novi gradovi su omoguavali drutve
nu komunikaciju. U svakoj oblasti delanja postojala je ravnotea
izmeu statikog i dinamikog, izmeu ruralnog i urbanog, izme
u ivog i mehanikog. Dakle, dobici u eotehnikom periodu ne
Eotehnika faza 171

mogu se odmeravati samo po godinjoj stopi pretvaranja energije


ili godinjoj stopi prozvodnje: mnogi njegovi proizvodi se jo ko
riste i jo su kao novi, a kada se uzme u obzir dui vremenski pe
riod tokom kojeg se koriste eotehniki proizvodi vaga se pomera
na njegovu stranu. Ono to mu je nedostajalo u energiji nadokna
ivao je u vremenu: njegovi proizvodi su bili trajni. Eotehnikom
periodu vreme nije nedostajalo nita vie nego energija: daleko od
toga da se dirinilo danju i nou da bi se postiglo onoliko koliko
se postiglo, u tom periodu se u katolikim zemljama uivalo u oko
sto praznika godinje.
Koliko je veliki bio viak energije do sedamnaestog veka moe
se delimino proceniti po visokom nivou hortikulture u Holandiji:
kada hrane nema dovoljno, umesto nje se ne gaji cvee. A gde god
je nova industrija tokom ovog perioda prokrila put, on je nepo
sredno obogaivao i poboljavao ivot zajednice; tako su delatno-
sti umetnosti i kulture, umesto da budu paralizovane poveanom
kontrolom nad okolinom, dobile potpuniju podrku. Moe li bilo
ta drugo objasniti procvat umetnosti tokom renesanse, u trenut
ku kada je kultura koja ju je podravala bila tako slabog daha, a
prisutni impulsi tako imitatorski i podraivaki?
Cilj eotehnike civilizacije kao celine, dok nije dostigla deka
denciju osamnaestog veka, nije bio vea koliina energije ve in
tenziviranje ivota - boja, miris, slike, muzika, seksualna ekstaza,
kao i smeli poduhvati u vojsci, misli i istraivanju. Svugde su bili
lepi prizori: polje lala u cvetu, miris novopokoenog sena, na-
bor tela pod svilom ili okruglina bujnih grudi, nalet vetra dok se
kini oblaci skupljaju nad morem ili plava vedrina neba i oblaka
odraena kristalno jasno na barunastoj povrini kanala, jezerca
i vodotoka. Jedno po jedno ulo bilo je profinjeno. Krajem tog
perioda uobiajena jela srednjovekovne veere analizirana su i or-
ganizovana u niz jela koja polaze od predjela koje podstie luenje
neophodnih sekreta do slatkia koji oznaava konanu sitost. I
dodir je bio profinjen: svila je postala uobiajenija, a najfiniji mu
slin iz ake u Indiji preuzeo je mesto grube vune i pamuka; isto
tako je delikatni glatki kineski porcelan dopunio teu grnariju iz
Delfta i majoliku.
172 Tehnika i civilizacija

Cvee u svakom vrtu povealo je osetljivost oka i nosa, pa im


je vie smetalo ubrivo i ljudski otpad, a uvrivale su se op-
te navike domainskog reda i istoe koje su dole sa eotehni-
kim usavravanjima. Jo u Agrikolino vreme, on je primetio da se
mesto kojem je priroda pruila reku ili potok moe iskoristiti za
mnoge stvari, jer vode nikada nee nedostajati i moe se prenositi
kroz drvene cevi do kupatila i stanova". Profinjenje mirisa dosti
glo je takvu meru da je dovelo do clavecin des odeurs oca Katela.
Prljavim masnim rukama nisu se dodirivale knjige ili tampani
materijal: esto listane knjige iz esnaestog i sedamnaestog veka
jo uvek su s nama da to dokau.
Uz ojaavanje oseaja urednosti i takvo profinjenje dodira i
ukusa ak i u kuhinji, prvih nekoliko grubih gvozdenih lonaca
ustupili su mesto bakarnim loncima i erpama koji su vredne ku
hinjske pomonice ili domaice izglancale da sijaju poput ogle
dala. Ali pre svega, tokom ovog perioda uvebano je i profinjeno
oko: uivanje za oko je imalo i druge funkcije osim samog posma-
tranja, usporavajui ga i omoguavajui posmatrau da potpunije
ue u njega. Osoba koja pije vino zamiljeno je posmatrala boju
vina pre nego to bi ga popila, a udvaranje ljubavnika postalo je
intenzivnije, kao i due, jer ga je vizuelno zadovoljstvo koje je pru
ala njegova ljubljena za trenutak odvajalo od elje za posedova-
njem. Rezbarenje i graviranje bili su omiljena umea tokom ovog
perioda, ak je i veliki deo grubog rada pokazivao sklonost ka
lepom obliku, a njegov znatan deo ostvario je istinska dostignua,
dok je slikanje bilo jedno od dominantnih izraza, kako intelektu
alnog tako i emotivnog ivota. Tokom celog ivota, i kod bogatih
i kod siromanih, duh igre bio je shvatan i negovan. Ako se tokom
ovog perioda oformilo jevanelje rada, ono u njemu nije domi
niralo.
To veliko proirivanje ula, ta jasnija reakcija na spoljanje sti
mulanse, bili su jedan od primarnih plodova eotehnike kulture:
oni su jo uvek ivi deo tradicije zapadne kulture. Ublaavajui
eotehniku tendenciju ka intelektualnoj apstraktnosti, ti ulni
izrazi su formirali duboki kontrast u odnosu na obuzdavanje i
izgladnjivanje ula koje je karakterisalo religijske kodekse koji su
Eotehnika faza 173

mu prethodili i takoe karakterisali veliki deo doktrina i ivota


devetnaestog veka. Kultura i tehnika, mada tesno povezane jedna
s drugom kroz delovanje ivih ljudi, esto lee kao neproimaju-
i slojevi u geologiji i, da tako kaemo, razliito se ponaaju pod
uticajem klime. Meutim, tokom veeg del eotehnikog perioda
oni su bili u relativnom skladu. Osim moda u rudniku i bojnom
polju, oni su uglavnom bili u slubi ivota. Ve se pojavio rascep
izmeu mehanizacije i humanizacije, izmeu moi sklone sop-
stvenom velianju i moi usmerene ka irem ljudskom ispunjenju,
ali njegove posledice tek je trebalo da postanu potpuno vidljive.
IV.
Paleotehnika faza

1. Zadocnelo vodstvo Engleske


Do sredine osamnaestog veka ostvarena je fundamentalna in
dustrijska revolucija, ona koja je promenila na nain miljenja,
naa sredstva za proizvodnju, na nain ivota: spoljanje snage
prirode su obuzdane, a pogoni i razboji i vretena u zapadnoj Evro
pi su vredno radili. Dolo je vreme da se konsoliduju i sistemati-
zuju veliki napreci koji su ostvareni.
U ovom trenutku na eotehniki reim bio je uzdrman u svojim
temeljima. U industrijskom drutvu se pojavio novi pokret koji se
zahuktavao gotovo neprimeen od petnaestog veka nadalje: na
kon 1750. godine industrija je prela u novu fazu, sa drugaijim
izvorom energije, drugaijim materijalima, drugaijim drutve
nim ciljevima. Ta druga revolucija je umnoila, pojednostavila i
proirila metode i robu koju je proizvodila prva; pre svega, ona
je bila usmerena ka kvantifikaciji ivota, a njen uspeh se mogao
izmeriti samo pomou tablice mnoenja.
Tokom celog jednog veka, druga industrijska revolucija, koju je
Gedis nazvao paleotehniko doba, preuzela je zasluge za mnoga
unapreenja koja su postignuta tokom vekova koji su joj pretho
dili. Za razliku od navodnog iznenadnog i neobjanjivog procvata
izumiteljstva nakon 1750. godine, prethodnih sedamsto godina se
esto tretiraju kao period stagnacije i sitne zanatske proizvodnje,
nejake u energetskim resursima i bez bilo kakvih znaajnih do
stignua. Kako je taj stav postao tako rairen? Mislim da je je
176 Tehnika i civilizacija

dan razlog to to je kritika promena koja se zaista desila tokom


osamnaestog veka bacila u zasenak starije tehnike metode, ali
moda je glavni razlog to to se ta promena desila prvo i najbre u
Engleskoj, a nove industrijske metode, nakon Adama Smita - koji
je prerano pohvalio tu promenu - prvo su razmatrali ekonomisti
koji nisu poznavali tehniku istoriju zapadne Evrope ili koji su
obino umanjivali njen znaaj. Istoriari su propustili da uvae
ono to je engleska mornarica pod Henrijem VIII dugovala ita-
lijanskim brodograditeljima, njena rudarska industrija uvezenim
nemakim rudarima, njene eme za kanale i ureenje zemljita
holandskim inenjerima, a njene predionice italijanskim modeli
ma koje je kopirao Tomas Loum.
injenica je da je Engleska, tokom celog srednjeg veka, bila
jedna od zaostalih zemalja Evrope, ona je bila na obodu velike
kontinentalne civilizacije i s njom je samo u ogranienom obimu
delila veliki industrijski i graanski razvoj koji se odigravao na
jugu od desetog veka nadalje. Kao centar za proizvodnju vune, u
vreme Henrija VIII, Engleska je pre bila izvor sirovina nego zao
kruena poljoprivredna zemlja sa manufakturama, a kada je isti
monarh razorio manastire, zaostalost Engleske samo je dodatno
naglaena. Tek u esnaestom veku su razni trgovci i preduzetnici u
veem obimu poeli da razvijaju rudnike, pogone i staklare. Mali
broj presudnih izuma ili unapreenja eotehnike faze - izuzima
jui pletenje - imao je svoj dom u Engleskoj. Prvi veliki doprinos
Engleske novim procesima misli i rada doao je kroz sjajnu galak
siju uglednih naunika koje je ona stvorila u sedamnaestom veku
(Gilbert, Nejpijer, Boji, Harvi, Njutn i Huk). Engleska je tek u osa
mnaestom veku u veoj meri uestvovala u eotehnikom napret
ku: hortikultura, ureenje vrtova, izgradnja kanala, ak i fabrika
organizacija iz tog perioda odgovaraju razvoju koji se u drugim
delovima Evrope desio jedan do tri veka pre toga.
Poto je eotehniki reim jedva pustio korene u Engleskoj,
tamo je bilo manje otpora novim metodima i novim procesima;
raskid sa prolou se desio lake, moda zato to je bilo manje
toga za raskidanje. Prvobitna zaostalost Engleske pomogla je da
se uspostavi njeno vodstvo u paleotehnikoj fazi.
Paleotehnika f a z a 177

2. Novi varvarizam
Kao to smo videli, raniji tehniki razvoj nije podrazumevao
potpuni prekid s prolou. Upravo suprotno, on je preuzeo i pri
hvatio i asimilovao tehnike inovacije drugih kultura, od kojih su
neke veoma stare, a model industrije je uoblien u preovlaujui
model samog ivota. Uprkos marljivom kopanju zlata, srebra, olo
va i kalaja u esnaestom veku, ta civilizacija se ne moe nazvati
rudarska civilizacija, a svet zanatlije se nije potpuno menjao kada
je on etao od radionice do crkve ili izaao iz vrta iza kue da luta
po otvorenim poljima izvan gradskih zidina.
S druge strane, paleotehnika industrija se izdigla iz sloma
evropskog drutva i dovela taj proces raskida do kraja. Desila se
krupna promena u interesovanjima od ivotnih vrednosti do nov
anih vrednosti: taj sistem interesovanja, koji je bio latentan i koji
je u velikoj meri bio ogranien na trgovake i imunije klase, sada
je proimao sve oblasti ivota. Vie nije bilo dovoljno da industrija
prua samo sredstva za ivot, ona je trebalo da stvori nezavisno
bogatstvo - rad vie nije bio neophodan deo ivota, on je postao
najvaniji cilj. Industrija se preselila u nove regionalne centre u
Engleskoj, teila je da se odvoji od uspostavljenih gradova i da
pobegne u zamrle okruge ili u ruralne oblasti koje su bile izvan
oblasti propisa. Tmurne doline u Jorkiru, koje su pruale energiju
vode, prljavije tmurnije doline u drugim delovima zemlje, u koji
ma su uoene zalihe uglja, postale su okruenje za novi industrija-
lizam. Proletarijat bez zemlje i tradicije, koji se postojano stvarao
od esnaestog veka, bio je privuen u te nove oblasti i zaposlen u
toj novoj industriji; ako seljaci nisu bili pri ruci, voljne optinske
vlasti su dovodile siromahe; ako se moglo bez odraslih mukaraca,
koriene su ene i deca. Ta nova sela i gradovi sa postrojenjima
u kojima nije bilo oronulih spomenika starije humanije kulture,
nisu poznavali drugi nain i nisu nudili drugi cilj nego stalno ne
umorno teaenje. Same radne aktivnosti su se ponavljale i bile su
monotone; okolina je bila prljava; ivot koji se vodio u tim novim
centrima bio je prazan i varvarski u najveoj meri. Ovde je raskid
sa prolou bio potpun. Ljudi su iveli i umirali u neposrednoj
178 Tehnika i civilizacija

okolini rudarske jame ili pogona za preradu pamuka u kojima su


provodili od etrnaest do esnaest sati svog svakodnevnog ivota;
iveli su i umirali bez seanja ili nade, sreni zbog kore hleba koja
ih je odravala u ivotu, ili spavali uz kratku nemirnu utehu koju
su donosili snovi.
Nadnice, nikad daleko iznad egzistencijalnog minimuma, u
novoj industriji su sniene zbog konkurencije maine. U prvom
delu devetnaestog veka bile su tako niske da su u tekstilnoj stru
ci ak neko vreme odloile uvoenje pogonskog razboja. Kao da
viak radnika, koji je nastao zbog oslobaanja od kmetstva i osi
romaenja poljoprivrednih radnika, nije bio dovoljan da ponovo
nametne Gvozdeni zakon o nadnicama. Desio se i izuzetan porast
u natalitetu. Razlozi za taj poetni porast jo su nejasni - nijedna
sadanja teorija ga potpuno ne objanjava. Ali jedan od opipljivih
motiva bila je injenica da su nezaposleni roditelji bili primorani
da ive od nadnica dece koju su zaeli. Nije bilo bega od lanca
siromatva i neprestane bede - ni za novog radnika u rudniku, ni
u fabrici: robovanje u rudniku, koje je duboko proimalo to zani
manje, proirilo se na sva povezana zaposlenja. Bile su potrebne i
srea i dovitljivost da se izbegnu ti okovi.
Ovde postoji neto gotovo bez premca u istoriji civilizacije: ne
povratak u varvarizam zbog slabljenja vie civilizacije, ve uzdi
zanje u varvarizam, potpomognuto istim silama i interesima koji
su prvobitno bili usmereni ka osvajanju okoline i usavravanju
ljudske kulture. Gde i pod kojim uslovima se desila ta promena? I
kako se desilo da se ta promena, kada je ona, u stvari, predstavljala
najniu taku koju je Evropa doivela u drutvenom razvoju od
srednjeg veka, sagledava kao human i koristan napredak? Mora
mo odgovoriti na ta pitanja.
Faza koja se ovde definie kao paleotehnika, po sopstvenim
konceptima i ciljevima dostigla je vrhunac u Engleskoj sredinom
devetnaestog veka; njeno oglaavanje sopstvenog trijumfa bila je
velika industrijska izloba u novoj Kristalnoj palati u Hajd parku
1851. godine: prva Svetska izloba, oita pobeda slobodne trgovi
ne, slobodnog preduzetnitva, slobodnog izumiteljstva i slobod
nog pristupa svetskim tritima za zemlju koja se ve hvalila da
predstavlja radionicu sveta. Oko 1870. godine, pa nadalje, tipini
Paleotehnika f a z a 179

interesi i preokupacije paleotehnike faze dovedeni su u pitanje


kasnijim razvojem tehnike i modifikovani raznim suprotstavlje-
nim dejstvima u drutvu. Ali, poput eotehnike faze, ona je jo
uvek s nama: odista, u odreenim delovima sveta, poput Japana
ili Kine, ona se ak smatra novom, naprednom, modernom, dok
je u Rusiji nesreni ostatak paleotehnikih koncepata i metoda
pomogao da se pogreno usmeri, ak delimino ubogalji inae
napredna privreda koju su osmislili Lenjinovi uenici. U Sjedi
njenim Dravama paleotehniki reim nije bio prepreka sve do
pedesetih godina devetnaestog veka, gotovo jedan vek nakon to
se to desilo u Engleskoj, a dostigao je vrhunac poetkom prolog
veka, dok je u Nemakoj dominirao u godinama izmeu 1870. i
1914. i, ponesen do moda potpunijeg i sveobuhvatnijeg izraza,
tamo propao bre nego u bilo kom drugom delu sveta. Francuska,
osim njenih posebnih centara za ugalj i gvoe, izbegla je neke od
najgorih nedostataka tog perioda, dok je Holandija, poput Danske
i delom vajcarske, gotovo direktno prela iz eotehnike u neoteh-
niku privredu i, osim u lukama, poput Roterdama, i u rudarskim
oblastima, snano se oduprla paleotehnikom udaru.
Ukratko, ovde se radi o tehnikom kompleksu koji se ne moe
striktno svrstati u neki vremenski okvir, ali ako se 1700. godina
uzme kao poetak, 1870. godina kao visoka taka na uzlaznoj kri
voj liniji, a 1900. godina kao poetak ubrzanog pokreta nadole,
doi e se dovoljno blizu okvirnih injenica. Bez prihvatanja bilo
koje od implikacija pokuaja Henrija Adamsa da se na injenice
u istoriji primeni fazno pravilo iz fizike, moe se utvrditi ubrzani
ritam promena u procesu izumiteljstva i tehnikog usavravanja,
barem do sada, a ako osamsto godina gotovo definie eotehni-
ku fazu trebalo bi oekivati mnogo krai period za paleotehniku
fazu.

3. Ugljeni kapitalizam
Velika promena u populaciji i industriji koja se desila u osa
mnaestom veku uzrokovana je uvoenjem uglja kao izvora meha
nike snage, korienjem novih sredstava da bi se ta snaga uinila
180 Tehnika i civilizacija

efikasnom - parnih maina - i novim metodama livenja i obrade


gvoa. Iz tog kompleksa uglja i gvoa razvila se nova civiliza
cija.
Kao i mnogi drugi elementi u novom tehnikom svetu, upotre
ba uglja see znatno dalje u istoriju. Postoji napomena kod Teo-
frasta: 320. godine p. n. e. koristili su ga kovai, a Kinezi nisu ko
ristili ugalj samo za peenje porcelana, ve su koristili i prirodni
gas za osvetljenje. Sam ugalj je jedinstveni mineral: uz plemenite
metale, on je jedna od nekoliko supstanci koje se u prirodi nalaze
u neoksidisanom stanju; isto tako, on je jedna od supstanci koja
najlake oksidira; ako se uporedi ista teina, on je, naravno, mno
go kompaktniji za skladitenje i prevoz nego drvo.
Jo 1234. godine slobodni ljudi iz Njukasla su dobili povelju da
kopaju ugalj, a uredba koja pokuava da uredi probleme s ugljem
u Londonu datira iz etrnaestog veka. Petsto godina kasnije ugalj
je bio u optoj upotrebi kao gorivo meu staklarima, pivarima,
proizvoaima alkoholnih pia i eera, sapundijama, kovaima,
bojadijama, ciglarima, krearima, topioniarima i bojaima pa
munog platna. Ali je za ugalj, u meuvremenu, naena znaajnija
upotreba: Dad Dadli je poetkom sedamnaestog veka pokuavao
da zameni umur ugljem u proizvodnji gvoa; taj cilj je uspeno
ostvario jedan kveker, Abraham Darbi, 1709. godine. Tim izumom
je omoguena konstrukcija visoke pei velike moi, ali sam taj
metod je stigao u Koalbrukdejl u ropiru, u kotsku i na sever
Engleske tek ezdesetih godina osamnaestog veka. Dalji razvoj u
proizvodnji kovanog gvoa ekao je uvoenje pumpe koja je tre
balo da u pe efikasnije ubacuje vazduh: to se desilo nakon izuma
Vatove parne pumpe, a vea potranja za gvoem, koja je usledi-
la, zauzvrat je poveala potranju za ugljem.
U meuvremenu, ugalj je poeo novu karijeru kao gorivo i za
grejanje domainstava i za pogonsku energiju. Do kraja osamna
estog veka ugalj je poeo da zamenjuje tekue izvore energije za
osvetljenje pomou Merdokovih naprava za proizvodnju gasa za
osvetljenje. Drvo, vetar, pelinji vosak, loj, semeno ulje - sve to
je postepeno zamenjeno ugljem i derivatima uglja, mada se efi
kasan tip gorionika, koji je proizveo Velsbah, pojavio tek kada je
Paleotehnika f a z a 181

elektricitet bio spreman da zameni gas za osvetljenje. Ugalj, koji


se mogao iskopati unapred, znatno pre korienja, i koji se mogao
skladititi, omoguio je industriji da ne zavisi od uticaja godinjih
doba i hirova vremena.
U rudarskoj privredi je veliko otvaranje nalazita uglja znailo
da industrija prvi put poinje da deluje uz pomo akumulirane
potencijalne energije nastale od paprati u periodu ugljenisanja,
umesto od tekueg priliva. Apstraktno gledano, oveanstvo je
dolo u posed kapitalnog nasledstva sjajnijeg nego sve bogatstvo
Indije, jer, ak i uz sadanji tempo upotrebe, proraunato je da
e poznate zalihe trajati tri hiljade godina. Meutim, konkretno
gledano, mogunosti su ogranienije, a eksploatacija uglja sa so
bom je nosila nedostatke koji nisu bili povezani sa izvlaenjem
energije iz ivih biljaka ili vetra i vode. Sve dok su nalazita uglja
u Engleskoj, Velsu, Ruru i alegenskoj oblasti bila duboka i boga
ta, ogranienja te nove privrede mogla su se zanemariti, ali im
su ostvareni prvi laki dobici postale su jasne tekoe povezane
sa odravanjem tog procesa. Jer rudarstvo je kradljiva industrija:
vlasnik rudnika, na ta ukazuju gospoda Trion i Ekl, neprestano
troi svoj kapital, a kada se povrinske koliine smanje cena po
jedinici vaenja minerala i ruda postaje vea. Rudnik je najgora
mogua lokalna osnova za trajnu civilizaciju, jer kada se nalazita
iscrpe pojedinani rudnik se mora zatvoriti, a iza sebe ostavlja
razvaline, naputene kolibe i kue. Nusproizvodi su zagaeno i
narueno okruenje, a krajnji proizvod je iscrpljen.
Dakle, iznenadno sticanje kapitala u obliku tih ogromnih po
lja uglja kod ljudi je izazvalo groznicu za eksploatacijom; ugalj i
gvoe su bili sredita oko kojih su se vrtele druge funkcije dru
tva. Delatnosti u devetnaestom veku sastoje se od niza groznica -
zlatnih groznica, gvozdenih groznica, bakarnih groznica, naftnih
groznica, dijamantskih groznica. Duh rudarstva uticao je na ceo
privredni i drutveni organizam, taj dominantni nain eksploata
cije postao je model za ostale oblike industrije. Uz stav rudarske
groznice da avo nosi sve druge, beskrupulozna elja za sopstve-
nim brzim bogaenjem proirila se svuda: farme sa nalazitima
na srednjem zapadu Sjedinjenih Drava eksploatisane su kao da
182 Tehnika i civilizacija

su rudnici, a ume su prekopavane i iz njih su na isti nain vae-


ni minerali koji su leali na njihovim obroncima. oveanstvo se
ponaalo kao pijani naslednik na lumpovanju. A teta nanesena
krajoliku i civilizaciji zbog prevage tih novih navika o nekontro-
lisanoj eksploataciji i rasipnikom troenju je ostala, bez obzira
na to da li je sam izvor energije nestao ili ne. Psiholoki rezultati
ugljenog kapitalizma - narueni moral, oekivanje da se dobije ne
to za nita, nezainteresovanost za uravnoteen nain proizvodnje
i potronje, navikavanje na ruevine i otpad kao deo normalnog
ljudskog okruenja - svi ti rezultati bili su oito loi.

4. Parna maina
U svim svojim irim vidovima paleotehnika industrija je poi
vala na rudniku: proizvodi rudnika su dominirali njenim ivotom
i odredili njene karakteristine izume i usavravanja.
Iz rudnika je dola parna pumpa a potom parna maina, ko
nano parna lokomotiva i, daljim razvojem, parni brod. Iz rudni
ka su doli dizalica, lift, koji je prvo korien drugde u pamunoj
industriji, kao i metro za gradski prevoz. eleznica je takoe dola
direktno iz rudnika: tranice sa drvenim inama su postavljene
u Njukaslu, u Engleskoj, 1602. godine, ali one su bile uobiaje
ne u nemakim rudnicima sto godina pre toga, jer su omoguile
da se teka kolica sa rudom lako pokreu preko neravne i inae
teko premostive povrine rudnika. Oko 1716. godine te drvene
ine su prevuene tankim slojem kovanog gvoa, a 1767. godine
zamenjene su ipkama od livenog gvoa. (Feldhaus primeuje
da je izum drvenih ina prekrivenih gvoem nacrtan u vreme
husitskih ratova oko 1430. godine; moda izum nekog vojnog in
enjera.) Kombinacija tranica, niza vagona i lokomotive, prvi put
koriena u rudnicima poetkom devetnaestog veka, primenjena
je u prevozu putnika jednu generaciju kasnije. Gde god su ile
gvozdene tranice i drveni pragovi tog novog sistema kretanja ili
su i rudnik i proizvodi rudnika; odista, glavni proizvod koji je
eleznica nosila bio je ugalj. Grad iz devetnaestog veka je postao
Paleotehnika fa z a 183

po funkciji a i po izgledu produetak rudnika uglja: cena pre-


voza uglja se prirodno poveava na veu razdaljinu, otuda se teka
industrija obino koncentrisala blizu rudnika uglja. Biti odseen
od rudnika uglja znailo je biti odseen od izvora paleotehnike
civilizacije.
Godine 1791, manje od jedne generacije nakon to je Vat usa
vrio parnu mainu, dr Erazmus Darvin, ije su poetske matarije
postale vodee ideje u narednom veku, ukazao je na novu energiju
u sledeim stihovima:
Uskoro e, nepokolebljiva paro, ruka tvoja
Daleko vui sporu baru ili voziti kola brza;
Ili e nositi iroko razmahanim krilima
Leteu koiju vazdunim poljima.
Zgodne posade naginjae se trijumfalno u letu,
Mahae lepravim maramicama u pokretu
Ili e zaprepaenu gomilu uzbuivati grupa ratnika
A vojske e delovati male ispod senovitog oblaka.

Njegove percepcije su bile otroumne, a oekivanja ispravna.


Tehnika istorija narednih stotinu godina je direktno ili indirek
tno bila istorija pare.
Zbog potrebe za efikasnijim rudarstvom koje bi moglo dosei
dublja nalazita ulagali su se napori da se osmisli pumpa snanija
od ljudskog ili konjskog rada, koja bi bila redovnija i dostupnija
od vetrenjaa ili vodenica: to je bilo neophodno da bi se ispum-
pala voda iz galerija. Prevod Heronove Pneumatike, koji sadri
sprave za korienje pare, u Evropi je objavljen 1575. godine, a
niz izumitelja u esnaestom veku (Porta, Kardan, De Kaus) dao je
vie predloga kako da se energija pare koristi za izvoenje rada.
Jedan vek kasnije, drugi markiz od Vustera se pozabavio izumom
parne maine za pumpanje (1630), pa je taj instrument od naune
igrake pretvorio u praktian mehanizam. Godine 1633. markiz
je dobio patent za svoju mainu koja usmerava vodu i eleo je
da osmisli vodovodni sistem za snabdevanje vodom stanovnika
Lotidona. Od toga nije bilo nita, ali taj sistem je razradio Tomas
Sejveri, ija je sprava, nazvana prijatelj rudara, prvo obnarodova-
na 1698. godine.
184 Tehnika i civilizacija

Dr Papen je u Francuskoj razraivao sline ideje: on je svoju


mainu opisao kao novo sredstvo za stvaranje znatne pokretne
energije po niskoj ceni - cilj je bio sasvim jasan. Nastavljajui
Papenov rad, Njukamen je 1712. godine konstruisao usavre
ni tip maine za pumpanje. Mada je Njukamenova maina bila
nezgrapna i neefikasna, jer je gubila ogromne koliine toplote da
bi ostvarila kondenzaciju, ona je po snazi prevazila bilo koji ra
niji pojedinani primarni pokreta, a primenom snage pare na
samom izvoru energije, kod rudnika uglja, bilo je mogue spusti
ti rudnike dublje a da ne budu poplavljeni. Glavne postavke tog
izuma osmiljene su pre nego to je Vat doao na scenu. Njego
va misija nije bila da izume parnu mainu, ve da znatno povea
njenu efikasnost stvarajui odvojenu komoru za kondenzaciju i
koristei ekspanzivni pritisak same pare. Vat je radio na parnoj
maini od 1765. godine nadalje, prijavio se za patent 1769, a izme
u 1775. i 1800. konstruisao je 289 maina u Engleskoj. Prve nje
gove parne maine bile su pumpe. Vat se tek 1781. godine posvetio
izumu krunog primarnog pokretaa, a odgovor na taj problem
bila je velika dvosmerna maina od pedeset konjskih snaga koju
je njegova firma instalirala u mlinu za brano Albion 1786. godi
ne, nakon maine od deset konjskih snaga koju je prvo napravio
za upotrebu u pivari u Londonu. Za manje od dvadeset godina,
toliko je bila velika potranja za energijom, on je instalirao 84 ma
ine u postrojenjima za pamune tkanine, 9 u postrojenjima za
vunene tkanine i vunenu preu, 18 u kanalskim sistemima i 17 u
pivarama.
Vatovo usavravanje parne maine je, zauzvrat, zahtevalo usa
vravanja u metalurkom umeu. Rad maina u njegovo vreme
u Engleskoj bio je izuzetno neprecizan, pa je u buenju cilindara
za svoju mainu morao da tolerie greke u cilindrima koje su
dostizale debljinu malog prsta u cilindru prenika 71 centimetar".
Tako je potranja za boljim mainama, koja je dovela do Vilkinso-
nove maine za buenje oko 1776. godine i do Modslejevih broj
nih izuma i pojednostavljivanja jednu generaciju kasnije, ukljuu
jui njegovo usavravanje francuskog pokretnog postolja za strug,
dala veliki podstrek mainskim zanatima. Uzgred, postrojenja
Paleotehnika f a z a 185

Albion, koja je konstruisao Reni, nisu bila samo prva koja su ko


ristila paru za mlevenje penice, ve su, navodno, bila prva vana
konstrukcija u kojoj je svaki deo postrojenja i opreme - osovine,
tokovi, zupanici i cevi - bio napravljen od metala.
Dakle, u vie od jedne oblasti osamdesete godine osamnaestog
veka oznaavaju konanu kristalizaciju paleotehnikog komplek
sa: Merdokova parna koija, Kortova pe sa usmeravanjem to-
plote, Vilkinsonov gvozdeni amac, Kartrajtov pogonski razboj i
parni brodovi ifroa i Fia, od kojih brodovi ovog drugog imaju
brodski propeler - potiu iz te dekade.
elu tehniku drveta sada je trebalo usavriti za komplikovaniji,
tee obradiv materijal - gvoe. Promena od eotehnike do pale-
otehnike prolazila je, naravno, kroz prelazne faze, ali nije mogla
da se zaustavi na pola puta. Mada se u Americi i Rusiji, na primer,
drvo moglo koristiti sve do tree etvrtine devetnaestog veka za
lokomotive i parne brodove, potreba za ugljem razvila se uz sve
veu potranju za gorivom koju je sa sobom nosila univerzali-
zacija maine. Sama injenica da je Vatova parna maina troila
oko etiri kilograma uglja po konjskoj snazi, u poreenju sa Smi-
tonovom atmosferskom mainom koja je koristila gotovo osam,
samo je poveala potranju za vie maina Vatove vrste i proirila
oblast eksploatacije. Vodena turbina je usavrena tek 1832. godi
ne; u dve meugeneracije para je stekla preimustvo i ostala je
simbol poveane efikasnosti. ak je i u Holandiji efikasna parna
maina ubrzo uvedena da pomogne oko isuivanja delova mora.
Kada su jednom uspostavljeni novi nivo, novi opseg, nova pravila,
snaga vetra i vode nisu mogli da se takmie s parnim mainama
bez dodatne pomoi.
Ali obratite panju na jednu vanu razliku: parna maina je te
ila monopolu i koncentraciji. Snaga vetra i vode bila je besplatna,
ali ugalj je bio skup, a sama parna maina je bila skupa investicija
- takve su bile i maine koje je ona pokretala. Dvaesetetvoro-
asovno delanje, koje je karakterisalo rudnik i visoku pe, sada je
prelo u druge industrije koje su do tada potovale ogranienja
dana i noi. Pokretani eljom da zarade svaku moguu sumu od
svojih investicija, proizvoai tekstila su produili radni dan. Dok
186 Tehnika i civilizacija

je on u Engleskoj u petnaestom veku bio dug etrnaest do pet


naest sati sredinom leta, sa dozvoljena od dva i po do tri sata za
odmor i obroke, u novim fabrikim gradovima on je esto bio dug
esnaest sati tokom ele godine, sa samo jednim satom za veeru.
Pokretana parnom mainom, osvetljena gasom, nova postrojenja
su mogla da rade dvadeset etiri sata. Zato ne i radnik? Parna
maina je odreivala ritam.
Poto parna maina zahteva stalnu brigu loaa i inenjera,
snaga pare je efikasnija u velikim jedinicama nego u malim: ume-
sto desetak malih jedinica koje rade kada je potrebno, jedna velika
maina je odravana stalno u pokretu. Tako je snaga pare pos-
peila tendenciju ka velikim postrojenjima koja su ve postojala
u potpodeli proizvodnog procesa. Veliina, iznuena prirodom
parne maine, zauzvrat je postala simbol efikasnosti. Industrijske
voe nisu samo prihvatile koncentraciju i veliki obrt kao injenicu
poslovanja uslovljenu parnom mainom, oni su poeli da veruju u
samu veliinu kao znak napretka. Uz veliku parnu mainu, veliku
fabriku, veliku farmu sa resursima, veliku visoku pe, pretpostav
ljalo se da efikasnost stoji u direktnoj srazmeri sa veliinom. Vee
je bilo jo jedan nain da se kae bolje.
Ali parna maina je teila koncentraciji i veliini na jo jedan
nain. Mada je eleznica poveala razdaljine do kojih se putova
lo i koliinu kretanja i prevoza, ona je delovala unutar relativno
uskih regionalnih ogranienja: zbog loijeg uinka eleznice na
usponu od preko dva procenta nove trase su sledile vodotokove
i doline. To je obino povlailo populaciju iz provincije, koju su
tokom eotehnike faze opsluivali putevi i kanali; uz integrisa-
nje eleznikog sistema i rast meunarodnog trita populacija
se obino gomilala u gradovima na velikim krajnjim stanicama,
stanicama na raskrsnicama, gradovima sa lukom. Glavni linijski
ekspresni vozovi obino su pospeivali tu koncentraciju, a spo
redne i seoske linije su potiskivane, odumirale su ili su namerno
gaene; da bi se putovalo kroz provinciju esto je bilo neophodno
prei dvostruku razdaljinu kroz stanini grad i zatim opet pod
otrim uglom unazad.
Mada je u Engleskoj parna koija osmiljena i koriena pre
eleznice na starim putevima za koije, ona nikada nije bila prava
Paleotehnika f a z a 187

konkurencija eleznici; nju je jedan zakon britanskog parlamen


ta istisnuo sa puteva im se eleznica pojavila na sceni. Tako je
snaga pare proirila gradske oblasti, a poveala je i tendenciju da
se nove urbane zajednice stvaraju du glavnih linija prevoza i
putovanja. To isto fiziko gomilanje populacije, koju je Patrik
Gedis nazvao konurbacija, bilo je neposredni proizvod reima
gvoa i uglja. Ono se mora paljivo razdvojiti od drutvenog
formiranja grada na koje prividno lii zbog koncentracije grae
vina i ljudi. Prosperitet tih novih oblasti meren je veliinom nji
hovih novih fabrika, veliinom populacije, tekuom stopom rasta.
Tako je parna maina na svaki nain naglaavala i produbljivala
kvantifikaciju ivota koja se polako odigravala u svim oblastima
tokom tri veka koji su prethodili njenom uvoenju. Do 1852. go
dine eleznica je stigla do Indije, do 1872. godine u Japan, a do
1876. godine u Kinu. Gde god je ila, sa sobom je nosila metode i
ideje rudarske civilizacije.

5. Krv i gvoe
Gvoe i ugalj dominirali su u paleotehnikom periodu. Njiho
va boja se svugde irila, od sive do crne: crne izme, crni cilindar,
crna koija ili eze, crni gvozdeni okvir ognjita, crni lonci i erpe
za kuvanje i poreti. Da li se radilo o aljenju? Da li se radilo o
zatitnom bojenju? Da li se radilo samo o klonulosti ula? Kakva
god da je bila prvobitna boja paleotehnikog miljea, ona je ubrzo,
zbog ai i pepela koji su pratili njegove aktivnosti, svedena na
karakteristine tonove - sivo, prljavosmee, crno. Centar novog
industrijalizma u Engleskoj bio je ispravno nazvan Crna zemlja;
do 1850. godine postojalo je slino crnilo oko pitsburke oblasti u
Americi, a ubrzo jo jedno u Ruru i oko Lila.
Gvoe je postalo univerzalni materijal. Ilo se na spavanje
u gvozdeni krevet i ujutru se lice umivalo u gvozdenom lavoru;
gimnastika se radila uz pomo gvozdenih kugli ili neke druge
gvozdene naprave sa tegovima; igrao se bilijar na gvozdenom bi-
lijarskom stolu koji su pravila gospoda arp i Roberts; sedelo se
188 Tehnika i civilizacija

iza gvozdene lokomotive i vozilo u grad na gvozdenim inama,


prelazilo se preko gvozdenog mosta i stizalo na elezniku stani
cu sa gvozdenom nastrenicom; u Americi, nakon 1847. godine,
fasada poslovne zgrade takoe je mogla biti napravljena od live
nog gvoa. U najtipinijim viktorijanskim utopijama, utopijama
D. S. Bakingema, idealni grad je gotovo u potpunosti izgraen
od gvoa.
Mada su Italijani osmislili gvozdene mostove u esnaestom
veku, u Engleskoj je prvi izgraen 1779. godine preko reke Se
vern; prva gvozdena kupola postavljena je na Halles des Bls u
Parizu 1817. godine; prvi gvozdeni brod izgraen je 1787. godine,
a prvi gvozdeni parni brod 1821. godine. Toliko je duboka bila
vera u gvoe tokom paleotehnikog perioda da je ono bilo ne
samo omiljeni oblik leka, birano isto toliko zbog svojih maginih
asocijacija na snagu koliko i zbog svoje opipljive dobrobiti, ve je
i nueno u prodaji, ako ne i zaista korieno, kao manete i kra
gne koje su nosili mukarci, dok je, nakon razvoja elinih opruga,
gvoe ak zamenilo kitovu kost u napravi koju su ene koristile
u tom periodu da oblikuju svoje grudi, karlicu i kukove. Mada
se gvoe najire i najprobitanije koristilo u ratovanju, ipak nije
bilo oblasti ivota na koju taj novi materijal nije direktno ili indi
rektno uticao.
Jeftinija, efikasnija proizvodnja gvoa odista je predstavljala
neposredni rezultat ogromne vojne potranje za njim. Prvo uo
ljivo unapreenje u proizvodnji gvoa, nakon Darbijevog pro
cesa za proizvodnju livenog gvoa i Hantsmenovog procesa za
proizvodnju tvrdog elika, bilo je unapreenje koje je uveo Henri
Kort, engleski mornariki zastupnik: on je dobio patent za svoj
proces meanja rastopljenog gvoa 1784. godine i dao je pravo
vremeni doprinos ne samo uspehu kada se radi o izvozu engleske
industrije gvoa, ve i o pobedi britanskog oruja tokom Napo-
leonovih ratova. Godine 1856. Henri Besemer, Englez, dobio je
patent za dekarbonizovanje livenog gvoa u jajolikom konverto-
ru za pravljenje elika: proces koji je osmiljen nakon nezavisnog
izuma Vilijama Kelija, proizvoaa gvoa iz Kentakija. Zahva
ljujui Besemerovom i kasnijem Simens-Martinovom procesu
Paleotehnika f a z a 189

za proizvodnju elika u ratovanju je kao nikad do tada cvetalo


artiljerijsko naoruanje, a nakon tog perioda ratni brod obloen
gvoem ili elikom sa dugometnim topovima postao je jedan od
najefikasnijih potroaa nacionalnog poreskog prihoda ikada -
kao i jedno od najsmrtonosnijih ratnih oruja. Jeftino gvoe i
elik omoguili su da se opreme vee kopnene vojske i mornarice
nego ikada ranije: vei topovi, vei ratni brodovi, sloenija opre
ma, a novi elezniki sistem je omoguio da se na bojno polje
uputi vie ljudi i da oni budu stalno povezani sa bazom zaliha na
sve veoj razdaljini; rat je postao odeljenje za masovnu proizvod
nju velikog obima.
Upravo usred proslave trijumfa mira i internacionalizma, 1851.
godine, paleotehniki reim se spremao za niz smrtonosnih ratova
u koje e, zbog modernih metoda proizvodnje i prevoza, na kraju
biti ukljuene ele nacije: ameriki graanski rat, francusko-pru-
ski rat, najsmrtonosniji od svih - Svetski rat. Odnegovana ratom,
vojna industrija, ija su postrojenja nabrekla zbog izgradnje ele-
znica i prolih ratova, traila je nova trita; u Americi je pronala
izlaz u izgradnji sa elinom konstrukcijom, ali dugorono je bila
prisiljena da se vrati pouzdanijoj ratnoj industriji, koja je verno
sluila deoniare podstiui konkurentske strahove i rivalstva
meu nacijama; ozloglaena uloga koju su nedavno imali ameri
ki proizvoai elika u osujeivanju Meunarodne konferencije o
naoruanju 1927. godine bila je tipina za hiljadu manje poznatih
poteza tokom prethodnog veka.
Krvoprolie je dralo korak sa proizvodnjom gvoa - u sutini,
celim paleotehnikim periodom, od poetka do kraja, vladala je
politika krvi i gvoa. Njegov brutalni prezir prema ivotu jednak
je samo svetenikom ritualu koji je razvijen da bi se priremilo
usmrivanje. Njegov ,,mir je odista bio mir koji prevazilazi poi
manje tog stanja u drutvu: ta je on bio nego latentno ratovanje?
Kakva je, onda, priroda tog materijala koji je imao tako moan
uticaj na poslove ljudi? Korienje meteorskog gvoa verovatno
see veoma daleko u istoriju; postoji dokaz o gvou koje je izdvo
jeno iz obinih ruda jo 1000. godine p. n. e., ali brza oksidacija
gvoa je moda izbrisala tragove znatno ranije upotrebe. Gvoe
190 Tehnika i civilizacija

je u Egiptu povezivano sa Setom, bogom pustoi i pustinje, koji je


izazivao strah, a zbog bliske povezanosti gvoa sa vojnim ume
em ta asocijacija nije neosnovana.
Glavna vrlina gvoa lei u kombinaciji velike vrstine i kov-
nosti. Dok razliite koliine ugljenika menjaju njegove karak
teristike, od tvrdoe do krtosti, kao elik ili kovano gvoe ono
ima znatno veu snagu od svih ostalih obinih metala, a poto
je poluga gvoa isto tako jaka kao i gvozdeni blok ona svojoj
jaini dodaje relativnu lakou i prenosivost, na primer u pore-
enju sa kamenom. Ali gvoe nije samo vrsto pod pritiskom
poput mnogih vrsta kamena; za razliku od kamena, ono je jako
pod tenzijom i kada se koristi za lance i kablove - tako su ga prvi
koristili Kinezi - kada njegove karakteristine osobine moda jo
jasnije dolaze do izraaja. Za te izuzetne kvalitete mora se platiti
obradom gvoa pod jo veom toplotom od toplote potrebne za
bakar, cink ili kalaj; dok se elik topi na 1.800 stepeni Celzijusa,
a liveno gvoe na 1.500, bakar ima taku topljenja na 1.100, a
odreene vrste bronze tope se na polovini te toplote; tako je live-
nje bronze znatno prethodilo livenju gvoa. U velikom obimu
proizvodnja gvoa zahteva proizvodnju energije; zato, dok kova
no gvoe see do barem 2500 godina unazad, liveno gvoe nije
izumljeno do etrnaestog veka, kada su mehovi na vodeni pogon
konano omoguili visoku temperaturu potrebnu za velike pei.
Da bi se gvoe obradilo u velikim koliinama, prenosilo, valjalo,
kovalo, sva potrebna mainerija mora biti u naprednoj etapi ra
zvoja. Mada su drevni narodi pravili tvrda orua od bakra kujui
ga hladnog, hladno valjanje gvoa ekalo je napredne tipove po
gonske mainerije. Nejsmitov parni eki, izumljen 1838. godine,
bio je jedan od zavrnih koraka ka obradi gvoa u velikom obi
mu koji je omoguio titanske maine i sprave u drugoj polovini
devetnaestog veka.
Ali gvoe ima nedostatke koji su gotovo jednaki njegovim
prednostima. U svom uobiajenom neistom stanju ono je pod
lono prilino brzoj oksidaciji, a dok nisu otkrivene meavine
nerajueg elika u neotehnikom periodu bilo je neophodno
prekriti gvoe barem tankim slojem nerajueg materijala. Kad
Paleotehnika f a z a 191

je preputeno samo sebi, gvoe razara ra; bez stalnog podmazi


vanja leita bi se zaglavila, a bez stalnog bojenja gvozdeni brodo
vi i mostovi i kuice bi tokom jedne generacije opasno oslabili ako
se ne bi obezbedilo stalno odravanje. Zbog toga su kameni vija-
dukti Rimljana, na primer, superiorniji za dugotrajnu upotrebu.
I jo, gvoe je podlono promenama u odnosu na temperaturu:
mora se uzeti u obzir irenje i suavanje tokom leta i zime, kao i
tokom razliitih delova istog dana, a bez zatitnog sloja materijala
otpornog na vatru, gvoe na vrelini tako brzo gubi vrstinu da
bi i najvra struktura postala masa deformisanog i iskrivljenog
metala. Ali ako gvoe tako lako oksidie, ono ima barem jedan
atribut koji to kompenzuje: uz aluminijum, ono je najei metal
u zemljinoj kori. Naalost, pristupanost i jeftinoa gvoa, zajed
no sa injenicom da je korieno po amaterskom receptu znatno
pre nego to su njegove odlike bile nauno poznate, dovele su do
izvesne grubosti u njegovoj upotrebi; zbog neznanja, dovodei u
pitanje bezbednost, graditelji su koristili prevelike gvozdene de
love u svojim konstrukcijama koji nisu bili opravdani estetskim
prednostima - da ne govorimo o ekonomskom dobitku - a koji su
bili mogui zbog lakoe i boljeg prilagoavanja strukture funkciji.
Otuda paradoks: izmeu 1775. i 1875. godine postojao je tehno
loki zaostatak u najnaprednijem delu tehnologije. Ako je gvoe
bilo jeftino i ako je energije bilo u izobilju, zato bi inenjer troio
talenat pokuavajui da koristi manju koliinu bilo koje od te dve
komponente? Po paleotehnikom standardu, nije bilo odgovora
na to pitanje. Veliki deo gvoa kojim se taj period hvalio pred
stavljao je nepotrebno optereenje.

6. Razaranje prirodne okoline


Prvi znak paleotehnike industrije bilo je zagaenje vazdu-
ha. Zanemarujui prikladan predlog Bendanima Frenklina da
ugljeni dim, poto predstavlja nesagoreli ugljenik, treba iskoristiti
drugi put u pei, novi proizvoai su konstruisali parne maine
i fabrike dimnjake bez ikakvog pokuaja da sauvaju energiju
192 Tehnika i civilizacija

potpunim spaljivanjem proizvoda prvog sagorevanja, niti su u


poetku pokuali da iskoriste nusproizvode koksare ili da sago-
re gasove proizvedene u visokoj pei. I pored svih pohvala zbog
napretka, parna maina je bila efikasna samo deset posto, deve
deset procenata stvorene toplote gubilo se zbog curenja, a dobar
deo goriva odlazio je kroz odak. Ba kao to je buno klepetanje
Vatove prvobitne maine opstalo i protiv njegove volje da se ono
ukloni, kao prigodan znak moi i efikasnosti, tako je fabriki dim
njak koji se puio i zagaivao vazduh i traio energiju, iji je zastor
dima poveavao broj i gustinu prirodnih magli i zaklanjao jo vie
suneve svetlosti - taj amblem grube, nesavrene tehnike postao
je hvaljeni simbol prosperiteta. I to je ono to je koncentracija
paleotehnike industrije dodala loim vidovima samog procesa.
Zagaivanje i prljavtina malih postrojenja za obradu gvoa lo-
ciranih u otvorenoj prirodi mogli su se apsorbovati ili ukloniti
bez tekoe. Kada je dvadeset takvih velikih postrojenja grupisa-
no, a njihovi zadasi i otpad koncentrisani, neizbeno je usledilo
celokupno naruavanje prirodne okoline.
ak i danas se moe videti koliko je ozbiljan bio gubitak koji
su stvorile te paleotehnike navike i on se moe izraziti na nain
koji bi ak i paleotehnici razumeli: procenjeno je da godinja cena
odravanja istoe u Pitsburgu, zbog dima, obuhvata 1.500.000
dolara za dodatno pranje odee, dodatnih 750.000 dolara za op-
te ienje i 360.000 dolara za dodatno ienje od zagaenja; ta
procena ne ukljuuje gubitke nastale zbog korozije zgrada, zbog
dodatnih trokova osvetljenja tokom perioda sa smogom i gubi
taka nastalih zbog pogoranja zdravlja i vitalnosti usled zaklanja-
nja sunevih zraka. Hlorovodonina kiselina, nastala tokom Le
Blanovog procesa proizvodnje natrijum karbonata, bacana je dok
propis britanskog parlamenta iz 1863. godine, iniciran zbog koro-
zivnog dejstva gasa na okolnu vegetaciju i metalne strukture, nije
obavezao na njeno uvanje. Treba li dodati da je za hlor u nu
sproizvodu' pronaena visokoproduktivna komercijalna upotre
ba kao praka za izbeljivanje?
U tom paleotehnikom svetu stvarnost su inili novac, cene,
kapital, deonice; sama okolina, poput veeg del ljudske egzisten-
Paleotehnika f a z a 193

ije, bila je tretirana kao apstrakcija. Vazduh i suneva svetlost,


poto naalost nisu imali vrednost u trgovini, uopte nisu poima
ni kao injenice iz stvarnosti. Endru Jur, veliki britanski branitelj
viktorijanskog kapitalizma, bio je zaprepaen zbog svedoenja
izuzetnog lekara pred Sedlerovom istranom komisijom za fabri
ke, zasnovanog na eksperimentima koje je izveo dr Edvards u Pa
rizu sa punoglavcima, da je suneva svetlost od sutinske vanosti
za rast dece; uverenje koje je on podrao - jedan vek pre nego to
je ustanovljen efekat sunevih zraka koji spreava rahitis - uka
zujui na odsustvo deformacija u rastu, kakve su bile uobiaje
ne u fabrikim gradovima, kod Meksikanaca i Peruanaca koji su
bili redovno izloeni sunevoj svetlosti. Kao odgovor na to, Jur je
ponosno pokazao ilustraciju fabrike prostorije bez prozora kao
primer izuzetnog gasnog osvetljenja koje je sluilo kao zamena
za sunce!
Vrednosti paleotehnike privrede bile su pobrkane. Njene ap
strakcije su potovane kao vrste injenice" i konana svarnost, a
stvarnu egzistenciju su Gredgrajndovi i Baunderbiji tretirali kao
apstrakciju, kao sentimentalne matarije, ak kao izopaenja. Da
kle, ovaj period je u elom zapadnom svetu obeleen rasprostra
njenom zloupotrebom i razaranjem prirodne okoline: taktika ru
darstva i otpaci rudnika svugde su se irili. Tekui godinji gubitak
zbog dima u Sjedinjenim Dravama je ogroman - jedna procena
ide do oko 200.000.000 dolara. U prilino bukvalnom smislu, pa
leotehnika privreda je oito imala novca za spaljivanje.
U novoj hemijskoj industriji, koja je iznikla tokom ovog perio
da, nije uinjen nijedan ozbiljan napor da se kontrolie zagaenje
vazduha ili zagaenje vodotokova, niti je uinjen bilo kakav napor
da se ta industrija odvoji od stambenih kvartova gradova. Iz po
strojenja za sodu, amonijak, cement, iz gasnih postrojenja, izlazili
su praina, dim, isparenja, ponekad kodljivi za ljudski organizam.
Godine 1930. oblast gornjeg Meza u Belgiji bila je u stanju panike
jer je gusta magla izazvala rasprostranjeno guenje i smrt 65 lju
di; nakon paljivog ispitivanja pokazalo se da je postojala samo
izuzetno velika koncentracija uobiajenih otrovnih gasova, uglav
nom oksida sumpora. ak i tamo gde hemijske fabrike nisu bile
194 Tehnika i civilizacija

upadljivo prisutne, eleznica je raznosila gar i prljavtinu - zadah


uglja bio je jedini tamjan novog industrijalizma. Vedro nebo u
industrijskoj oblasti bilo je znak trajka ili zatvaranja pogona ili
industrijske depresije.
Ako je atmosferski otpad bio prvi znak paleotehnike industri
je, zagaenje vodotokova bio je drugi. Bacanje industrijskog i he-
mijskog otpada u vodotokove bilo je karakteristian znak novog
poretka. Gde god su stizale fabrike, vodotokovi su postajali prljavi
i otrovni: riba je izumirala ili je bila prisiljena da se seli, kao epa
iz reke Hadson, a voda je postala nezdrava za pie ili kupanje. U
stvari, u mnogim sluajevima otpad, koji je bio tako rasipno od
bacivan, mogao se iskoristiti, ali ceo industrijski metod bio je tako
kratkovid i nenauan da se potpunim korienjem nusproizvoda
niko nije bavio itav jedan vek ili otprilike toliko. Ono to vodo
toci nisu mogli da ponesu ostajalo je u gomilama i breuljcima na
obodima industrijskog postrojenja, osim ako se nije moglo isko
ristiti za zatrpavanje vodotokova ili movara na novim mestima
industrijskog grada. Ti oblici industrijskog zagaenja, naravno,
seu veoma daleko u istoriju paleotehnike industrije: Agrikola
ih pominje i oni do danas ostaju jedan od najtrajnijih atributa
rudarske privrede.
Ali, uz novu koncentraciju industrije u industrijskom gradu,
postojao je i trei izvor parnog zagaenja. On je poticao iz ljud
skih izluevina, nesmotreno bacanih u reke i plimne talase bez
prethodne obrade, da ne pominjemo pokuaje da se sauvaju
vredni azotni elementi za ubrivo. Manje reke, poput Temze i,
kasnije, ikake reke gotovo su postale otvorena kanalizacija. Bez
osnovnih elemenata higijene, ak i bez tekue vode, bez sanitarnih
regulacija bilo kakve vrste, bez otvorenih prostora i vrtova ranog
srednjovekovnog grada, to je omoguilo grublje oblike bacanja
otpada, novi industrijski gradovi postali su legla bolesti: tifusne
bakterije su preko nonih posuda i otvorenih kanalizacija kroz
zemlju dospevale u bunare iz kojih su siromanije klase uzimale
vodu ili su bile upumpavane u reke koje su sluile i kao rezervo
ar za pijacu vodu i kao izliv za kanalizaciju; optinski vodovod
je ponekad, pre nego to je uveden tretman hlorom, bio glavni
Paleotehnika f a z a 195

izvor zaraze. Cvetale su bolesti uzrokovane prljavtinom i bolesti


zbog tame: boginje, tifus, rahitis, tuberkuloza. U bolnicama, velika
prljavtina je umanjivala mehanike napretke u hirurgiji: veliki
deo onih koji su preiveli hirurgov skalpel podlegli su bolnikoj
groznici". Ser Frederik Trivs se seao kako su se hirurzi bolnice
Gaj hvalili da je okorela krv i prljavtina na njihovim operacionim
mantilima znak duge prakse! Ako je to bila hirurka higijena, ta
se moglo oekivati od siromanih radnika u novim umezima?
Ali osim tih oblika zagaivanja postojali su i drugi tipovi ra
zaranja okoline. Meu njima su najpre oni koji su nastali zbog
regionalne specijalizacije industrije. Prirodna regionalna speci
jalizacija postoji zbog izraenih razlika u klimi i geolokoj for
maciji i topografiji: u prirodnim uslovima niko ne pokuava da
gaji kafu na Islandu. Ali nova specijalizacija se nije zasnivala na
prilagoavanju regionalnim mogunostima, ve na koncentraciji
na jedan vid industrije, sve do iskljuivanja svakog drugog oblika
umea i rada. Tako je Engleska, dom nove specijalizacije, sva svoja
prirodna bogatstva, energiju i radnu snagu usmerila ka mehani
koj industriji i dozvolila poljoprivredi da posustane; slino tome,
unutar novog industrijskog kompleksa, jedna oblast se specijali-
zovala za elik, a druga za pamuk, bez pokuaja da se uspostavi
raznovrsna proizvodnja. Rezultat je bio slab i skuen drutveni
ivot i jednoobrazna industrija. Zbog specijalizacije je zanemaren
niz regionalnih mogunosti a poveala se koliina nepotrebnog
prevoza robe koja se uz istu efikasnost mogla proizvesti u bilo
kojoj oblasti; tako je zatvaranje jedne industrije znailo propast
ele lokalne zajednice. Pre svega, izgubio se psiholoki drutveni
podsticaj koji se zasniva na negovanju brojnih razliitih zanima
nja i razliitih naina miljenja i ivota. Rezultat: nepouzdana in
dustrija, izvitoperen drutveni ivot, osiromaenje intelektualnih
resursa, a esto i psiholoki osiromaeno okruenje. Ta intenzivna
regionalna specijalizacija je u poetku donela ogromne novane
profite za vlasnike industrije, ali cena koja je plaena bila je pre
visoka. Taj proces se moe dovesti u pitanje ak i kada se radi o
mehanikoj efikasnosti, jer je predstavljao prepreku za pozajmlji
vanje iz drugih procesa, to je jedan od glavnih naina primene
196 Tehnika i civilizacija

novih izuma i stvaranja industrije. Kada se prirodna okolina po-


smatra kao element u ljudskoj ekologiji, rtvovanje raznih njenih
potencijala samoj mehanikoj industriji veoma je nepovoljno za
dobrobit ljudi: uzurpacija mesta sa parkovima i kupalitima od
strane novih eliana i koksara, nesmotreno postavljanje elezni-
kih stanica bez uvaavanja bilo kakvih injenica osim jeftinoe i
pogodnosti za samu eleznicu, unitavanje uma i izgradnja veli
kih blokova od cigle i trotoara od kamena bez uvaavanja poseb
nih kvaliteta mesta i tla - sve to su bili oblici razaranja i traenja
okruenja. Cena te nezainteresovanosti za okolinu kao ljudskog
resursa - ko je moe izmeriti? Ali ko moe posumnjati u to da ona
omoguava veliki deo inae realnih zarada u proizvodnji jeftinog
tekstila i prevoza vika hrane?

7. Degradacija radnika

Kantova doktrina da svako ljudsko bie treba da bude tretira


no kao cilj, a ne kao sredstvo, formulisano je upravo u trenutku
kada je mehanika industrija poela da tretira radnika iskljuivo
kao sredstvo - sredstvo za jeftiniju mehaniku proizvodnju. Pre
ma ljudskim biima se postupalo isto tako brutalno kao i prema
krajoliku: radna snaga je bila resurs koji je trebalo eksploatisati,
iskoristiti, potroiti i, konano, odbaciti. Odgovornost za ivot i
zdravlje radnika zavravala se plaanjem novca za dnevni rad.
Siromani su se razmnoavali kao muve, dostizali industrij
sku zrelost - deset ili dvanaest godina starosti - smesta poinjali
da odrauju svoj radni vek u novim tekstilnim postrojenjima ili
rudnicima i bedno umirali. Tokom ranog paleotehnikog perio
da njihova oekivana duina ivota bila je dvadeset godina kraa
nego srednjih klasa. Degradacija radnika se u Evropi postojano
odvijala nekoliko vekova; na kraju osamnaestog veka, zahvaljujui
prepredenosti i kratkovidoj grabeljivosti engleskih industrijala
ca, dostigla je svoj vrhunac u Engleskoj. U drugim zemljama, u
koje je paleotehniki sistem uao kasnije, javila se ista brutalnost
- Englezi su samo odredili ritam. Koji su bili uzroci svega toga?
Paleotehnika f a z a 197

U novoj industriji, do sredine osamnaestog veka, manuelni rad


nik je sveden na takmaca maine. Ali u tom sistemu postojala je
slaba taka: sama priroda ljudskih bia, jer su se ona smesta pobu
nila zbog grozniavog ritma, stroge discipline, sumorne monoto
nije svojih zadataka. Glavna tekoa, kako je napomenuo Jur, nije
leala toliko u izumu efikasnog samostalnog mehanizma koliko u
organizovanju razliitih delova aparature u jedno kooperativno
telo, u prisiljavanju svakog organa na prikladnu spretnost i br
zinu, a pre svega u obuavanju ljudskih bia da se odreknu svo
jih neredovnih radnih navika i da se identifikuju sa postojanom
pravilnou sloenog automata". Zbog slabosti ljudske prirode",
pisao je dalje Jur, deava se da je vetiji radnik obino svojeglaviji
i nepokorniji i, naravno, manje pogodan kao komponenta meha
nikog sistema u kojem ... moe nainiti veliku tetu celini."
Prvi preduslov za fabriki sistem, dakle, bio je kastriranje ve-
tine. Drugi je bio disciplina i gladovanje. Trei je bio onemogu
avanje alternativnih zanimanja pomou monopola na zemlju i
neobrazovanja.
U konkretnoj delatnosti, ova tri preduslova su se ispunjava
la obrnutim redom. Siromatvo i monopol na zemlju drali su
radnike u oblasti u kojoj su bili potrebni i onemoguavali ih da
poboljaju svoj poloaj preseljavanjem; onemoguavanje uenja
zanata, zajedno sa specijalizacijom u podeljenim i usitnjenim
mehanikim funkcijama, uinilo je radnika za mainom nespo
sobnim za karijeru pionira ili farmera, mada je moda imao mo
gunost da se preseli u slobodne zemlje u novijim delovima sveta.
Sveden na funkciju zupanika, novi radnik nije mogao da deluje
bez povezanosti sa mainom. Poto radnici nisu imali motive do
biti i drutvenih prilika koje je imao kapitalista, njihovu vezanost
za mainu odravali su jedino gladovanje, neznanje i strah. Ta tri
uslova inili su osnovu industrijske discipline i upravljake klase
su ih odravale, mada je siromatvo radnika podrivalo i periodi
no naruavalo sistem masovne proizvodnje koji je promovisala
nova fabrika disciplina. Tu je leala jedna od priroenih kontra
dikcija" kapitalistike eme proizvodnje.
Ostalo je da Riard Arkrajt poetkom paleotehnikog razvoja
uvede zavrne poteze u sam fabriki sistem - kada se sve uzme u
198 Tehnika i civilizacija

obzir, moda najupeatljiviji in usitnjavanja koji se desio u po-


slednjih hiljadu godina.
Odista, Arkrajt je bio neka vrsta arhetipske figure novog po
retka: mada mu se esto, kao i mnogim drugim uspenim kapi
talistima, pridaje zasluga da je bio veliki izumitelj, injenica je da
on nikada nije bio odgovoran ni za jedan originalni izum - on je
prisvajao del manje promuurnih ljudi. Njegove fabrike su bile
locirane u raznim delovima Engleske, a da bi ih nadgledao morao
je da putuje sa napoleonovskom marljivou u potanskoj koiji
voenoj najveom brzinom; radio je do duboko u no, na toko-
vima kao i za svojim radnim stolom. Arkrajtov veliki doprinos
sopstvenom linom uspehu i fabrikom sistemu u celini bila je
razrada koda fabrike discipline; tri stotine godina nakon to je
princ Moris transformisao vojne vetine Arkrajt je usavrio in
dustrijsku vojsku. On je okonao oputene, bezbrine navike na-
sleene iz prolosti, prisilio je nekada nezavisnog zanatliju da se
odrekne svoje stare povlastice da stane kada to eli, jer bi, kako
belei Jur,time uneo nered u elo postrojenje".
Nastavljajui ranija usavravanja Vajata i Keja, preduzetnik u
tekstilnoj industriji imao je u rukama disciplinu kao novo oruje.
Maine su postajale tako automatizovane daje sam radnik, umesto
da obavlja posao, postao opsluivao maine koji je samo ispravljao
greke u automatskoj operaciji, kao to je pucanje vlakna. To su
lako mogli da urade i ena i mukarac, kao i osmogodinje dete
i odrasli, ukoliko je disciplina bila dovoljno stroga. Kao da nad
metanje dece nije bilo dovoljno da se radnici primoraju na male
nadnice i optu pokornost, postojao je jo jedan policijski inilac:
pretnja novim izumom koji bi potpuno uklonio radnika.
Od poetka, tehnoloki napredak je bio preduzetnikov odgovor
na radniku neposlunost ili, kako izuzetni Jur podsea svoje i
taoce, novi izumi su potvrdili ve iznesenu veliku doktrinu da e
se, kada kapital unajmi nauku u slubu, nepokorna ruka radnika
nauiti pokornosti". Nejsmit je tu injenicu izrazio u najblaem
obliku kada je, po Smajlzu, izneo stav da trajkovi stvaraju vie
dobra nego zla jer slue da podstaknu izumiteljstvo. ,,U sluaju
mnogih naih najjaih samopokretnih alatki i maina proizvoai
Paleotehnika fa z a 199

se nisu mogli ubediti da ih prihvate dok ih na to nisu prisilili traj


kovi. To je bio sluaj sa samopokretnom predilicom, mainom za
eljanje vune, mainom za rendanje, mainom za buenje, Nej-
smitovom parnom rukom i mnogim drugima."
Na poetku ovog perioda, 1770. godine, jedan pisac je osmislio
novu shemu za ophoenje prema siromasima. On ju je nazvao
kua uasa: to je trebalo da bude mesto gde bi siromasi bili zatvo
reni i radili etrnaest sati na dan i gde bi se drali u pokornosti
izgladnjivanjem. Tokom jedne generacije, ta kua uasa je postala
tipina paleotehnika fabrika - u stvari, ideal je, kako Marks do
bro kae, bio blei od stvarnosti.
Industrijske bolesti su prirodno cvetale u tom okruenju: ko-
rienje olovnog emajla za grnariju, fosfora u industriji za pro
izvodnju ibica, nekorienje zatitnih maski u brojnim operaci
jama bruenja, posebno u industriji pribora za jelo, poveali su
ogromne proporcije fatalnih oblika industrijskog trovanja ili po
vrede; masovna upotreba porcelana, ibica i pribora za jelo dovela
je do postojanog razaranja ivota. Kako se ritam proizvodnje u
odreenim delatnostima poveavao, poveavala se i opasnost za
zdravlje i bezbednost u industrijskom procesu; na primer, u proi
zvodnji stakla plua su preoptereena, u drugim industrijama po
veani umor je dovodio do neopreznih pokreta pa je moglo doi
do sakaenja ruke ili amputacije noge.
Uz nagli porast populacije, koji je obeleio poetne godine pa-
leotehnikog perioda, radna snaga se pojavila kao novi prirodni
resurs, sreno otkrie za tragae za radnicima i rudarima. Ne udi
to su vladajue klase pocrvenele zbog moralnog zgraanja kada
su saznale da su se Frensis Plejs i njegovi sledbenici trudili da
proire znanje o kontracepciji meu manesterskim fizikalcima
dvadesetih godina devetnaestog veka: ti filantropski radikali su
ugroavali inae nepresuni priliv sirovine. A time to su radnici
u paleotehnikom okruenju umirali, bili sakaeni, zaglupljivani i
dovoeni do apatije i utuenosti, oni su se, u izvesnoj meri, bolje
prilagoavali novoj rutini fabrike i postrojenja, jer su najvii stan
dardi fabrike efikasnosti dostizani uz pomo samo delimino ko-
rienih ljudskih organizama - ukratko, osakaenih.
200 Tehnika i civilizacija

Uz komplikovanu organizaciju fabrike postalo je neophodno


da radnici budu u stanju da proitaju barem natpise, pa su 1832.
godine u Engleskoj uvedene mere za pruanje obrazovanja deci
radnika. Ali da bi se ceo sistem ujedinio, u koli su, to je vie
bilo mogue, uvedena karakteristina ogranienja kue uasa: ti
ina, odsustvo pokreta, potpuna pasivnost, reagovanje samo na
spoljanji podsticaj, uenje naizust, ponavljanje poput papagaja,
usvajanje delova znanja - sve to je koli dalo srene atribute kom
binacije zatvora i fabrike. Samo je poneki duh mogao pobei od
te discipline ili se uspeno boriti protiv tog zagaenog okruenja.
Kako je navikavanje postalo potpunije, mogunosti za bekstvo u
drugo zanimanje i drugo okruenje postale su ogranienije.
Treba pomenuti jedan konani element u degradaciji radnika:
manijakalni intenzitet rada. Marks je produenje radnog dana u
paleotehnikom periodu pripisao elji kapitaliste da iz radnika
izvue jo vie dodate vrednosti; dok su preovlaivale upotrebne
vrednosti, ukazao je on, nije bilo podsticaja za industrijsko rop
stvo i preterani rad, ali im je radna snaga postala roba kapitalista
je pokuavao da za sebe dobije to je mogue vei njen deo uz
najmanji troak. Ali dok je elja za dobitkom moda bila najhitniji
impuls za produenje radnikovog dana - u stvari, pogrean metod
ak i sa najogranienije take gledita - jo uvek treba objasni
ti iznenadni intenzitet same elje. To nije bio rezultat toka kapi
talistike proizvodnje po unutranjoj dijalektici razvoja: elja za
dobitkom bila je uzroni faktor u tom razvoju. Ono to je lealo
iza iznenadnog ubrzanja i estokog intenziteta bio je novi prezir
prema bilo kom drugom nainu ivota ili obliku izraza osim onog
povezanog sa mainom. Ezoterina filozofija prirode sedamnae
stog veka konano je postala popularna doktrina u devetnaestom.
Jevanelje rada bilo je pozitivna strana sputavanja umetnosti,
igre, zabave ili istog zanatstva koje je pratilo umanjivanje kul
turnih i religijskih vrednosti iz prolosti. U tenji za dobitkom
vlasnici fabrika za preradu gvoa ili tekstilnih fabrika iscrpljivali
su sebe gotovo isto tako kao to su iscrpljivali svoje radnike; oni
su se na poetku stezali i stiskali i izgladnjivali, zbog pohlepe i
elje za moi, kao to su radnici to inili iz iste neophodnosti.
Paleotehnika f a z a 201

Zbog udnje za moi Baunderbiji preziru human ivot, ali oni ga


preziru kada se radi o njima samima gotovo isto tako svesrdno
kao to ga preziru kada se radi o njihovim robovima za nadnice.
Ako je radnike ta doktrina osakatila, ona je to uinila i njihovim
gospodarima.
Naime, pojavio se novi tip linosti, apstrakcija koja hoda - eko
nomski ovek. ivi ljudi su imitirali taj automat sa ubacivanjem
novia, to stvorenje istog racionalizma. Ti novi ekonomski lju
di rtvovali su svoje varenje, interese roditeljstva, seksualni ivot,
zdravlje, veinu normalnih zadovoljstava i uitaka civilizovane
egzistencije nesputanoj tenji ka moi i novcu. Nita ih nije us
poravalo, nita ih nije skretalo s puta... osim konanog shvatanja
da imaju vie novca nego to mogu da potroe i vie moi nego
to mogu pametno da upotrebe. Zatim je dolo zadocnelo kajanje:
Robert Oven je osnovao utopijsku kooperativnu koloniju; Nobel,
proizvoa eksploziva, mirovnu fondaciju; Karnegi besplatne bi
blioteke; Rokfeler medicinske institute. Oni ije je kajanje imalo
privatniji oblik postali su rtve svojih ljubavnica, krojaa, trgo
vaca umetninama. Izvan industrijskog sistema ekonomski ovek
je bio u stanju neurotine neprilagoenosti. Ti uspeni neurotici
smatrali su umetnost plaljivim oblicima bekstva od rada i po
slovnih poduhvata, ali ta je bila njihova jednostrana, manijaka
koncentracija na rad nego mnogo opasnije bekstvo od samog i
vota? Samo u najogranienijem smislu veliki industrijalci su bili u
boljem stanju nego radnici koje su degradirali; da tako kaemo, i
tamniar i zatvorenik su bili stanovnici iste kue uasa.
Mada su konkretni rezultati novog industrijalizma poveali op
tereenje obinog radnika, ideologija koja je podsticala taj indu-
strijalizam bila je usmerena ka njegovom oslobaanju. Centralni
elementi u toj ideologiji bila su dva principa koja su delovala kao
dinamit na vrstu stenu feudalizma i posebne privilegije: princip
utilitarnosti i princip demokratije. Umesto da opravdavaju svoje
postojanje tradicijom i obiajima, institucije drutva su bile pri
siljene da se opravdaju svojom konkretnom funkcijom. U ime
drutvenog napretka mnogi zastareli postupci, koji su zaostali iz
prolosti, bili su ukinuti; isto tako, zbog njihove mogue korisno-
202 Tehnika i civilizacija

sti za oveanstvo u celini, mnogi humani i prosvetljeni umovi ra


nog devetnaestog veka su pozdravili dolazak maina i opravdavali
njihovo uvoenje. U meuvremenu, osamnaesti vek je pretvorio
hrianski pojam jednakosti svih ljudi na nebu u jednakost svih
ljudi na zemlji: jednakost nije trebalo ostvariti prelaskom u drugi
svet, smru i besmrtnou, ve je svi trebalo da se rode slobod
ni i jednaki. Dok je buroazija tumaila te termine kako je njoj
odgovaralo, pojam demokratije je ipak posluio kao psiholoka
racionalizacija mainske industrije, jer je masovna proizvodnja
jeftine robe samo prenosila princip demokratije na materijalni
nivo, a maina se mogla opravdati jer je podravala proces popu
larizacije. Taj pojam se u Evropi sporo primao, ali u Americi, gde
klasne barijere nisu bile tako vrste, delovao je kao izjednaavanje
standarda troenja tako to ga je pomerao navie. Da je to izjedna
avanje znailo pravo ujednaavanje standarda ivota, ono bi bilo
blagotvorno, ali je u stvarnosti ono delovalo mestimino, smerom
koji je najpovoljniji za profit, esto uz pomeranje nadole, podriva
jui ukus i stavove, sniavajui kvalitet, umnoavajui loiju robu.

8. Izgladnjivanje ivota
Degradacija radnika bila je centralna taka u tom rasprostra
njenom izgladnjivanju ivota koje se desilo tokom paleotehnikog
reima i koje se jo nastavlja u mnogim oblastima i zanimanjima
u kojima preovlauju paleotehnike navike.
U osiromaenim domovima radnika u Birmingemu, Lidsu i
Glazgovu, u Njujorku, Filadelfiji i Pitsburgu, u Hamburgu i Elber-
feld-Barmenu, Lilu i Lionu, kao i u slinim centrima od Bombaja
do Moskve, rasla su rahitina i neuhranjena deca - prljavtina i
sumornost bile su stalne injenice njihovog okruenja. Odvojena
od sela miljama poploanih ulica, najuobiajeniji prizori iz polja
i farme moda su im bili udni: prizor ljubiica, ljutia, ljiljana,
miris nane, biljke orlovi nokti, rogaa, zemlje svee preorane plu
gom, toplog sena sakupljenog na suncu ili ribljeg zadaha na plai
i slatine. Prekriveno dimnim ogrtaem, samo nebo se esto nije
Paleotehnika f a z a 203

videlo, a suneva svetlost se smanjivala; ak su i zvezde nou po


stale blede.
Sutinski model koji je paleotehnika industrija postavila u En
gleskoj, uz svoje veliko tehniko vodstvo i svoje primirene, dobro
disciplinovane radnike, ponavljao se u svakom novom regionu
dok je maina okruivala svet.
Zbog pritiska konkurencije, falsifikati hrane su postali uobia
jeni za viktorijansku industriju: branu je dodavan gips, biberu
drvo, uegla slanina je obraivana bornom kiselinom, pomou
tenosti za konzerviranje spreavano je uskisnue mleka, a hilja
de medicinskih eliksira cvetalo je zatieno patentima - ustajala
voda ili otrov iji se jedini uinak zasnivao na samohipnozi iza
zvanoj sjajnim laima na njihovim etiketama. Ustajala i uegla
hrana smetala je ulu ukusa i remetila varenje; din, rum, viski,
jak duvan uinili su nepce manje osetljivim i otupljivali ula,
ali pie je ipak ostalo najbri nain da se ode iz Manestera. U
velikoj meri, religija vie nije bila opijum za siromane; u stvari,
rudnicima i tekstilnim postrojenjima su esto nedostajali ak i
osnovni elementi starije hrianske kulture, i bilo bi tanije rei
da su opijati postali religija siromanih.
Nedostatku svetlosti dodajte nedostatak boje: osim na oglasi
ma na drvenim ploama preovlaujui tonovi bili su mutni - u
tmurnoj atmosferi ak i senke gube svoje upadljive aurno plave
ili ljubiaste nijanse. Ritam pokreta je nestao, u fabrici je brzi sta-
kato maine zamenio organske ritmove koje je odreivala pesma
karakteristina za staru radionicu, kao to je napomenuo Biher:
dok su oajnici i izgnanici hitali ulicama gradova Strane noi,
otri atletski pokreti igre maevima i moreske nestajali su iz pre
ostalih plesova radnike klase koja je poela nespretno da imitira
gracioznu dosadu besposlenih i dokonih.
U tom okruenju je, pre svega, seks bio unien i degradiran.
U rudnicima i fabrikama, nekontrolisan seksualni odnos najgru
blje vrste bio je jedini odmor od tegobe i teaenja tokom dana;
ak su u nekim engleskim rudnicima ene koje su gurale kolica
radile potpuno gole - prljave, neobuzdane i degradirane, kao to
su bili samo najgori robovi u antici. Meu poljoprivrednom po
204 Tehnika i civilizacija

pulacijom u Engleskoj seksualno iskustvo pre braka bio je period


eksperimentalnog dopusta pre smirivanja; meu novim industrij
skim radnicima on je esto dovodio do abortusa, kao to dokazuju
dokumenti iz tog vremena. Organizacija prvih fabrika, u kojoj su
devojice i deaci smetani u iste prostorije za spavanje, takoe
je pruila ovlaenja nadzornicima dece, koja su oni esto zlou
potrebljavali; sadizam i perverzije svake vrste bili su uobiajeni.
Zbog guve, kuni ivot je prestao da postoji; radnice su izgubile i
samu mogunost da kuvaju.
ak je i u prosperitetnijoj srednjoj klasi seks izgubio i intenzitet
i svoj prijapski naboj. Hladnokrvno silovanje sledilo je razumno
uzdravanje i izbegavanje predbranog iskustva ena. Tajne sek
sualne stimulacije i seksualno zadovoljstvo bili su ogranieni na
usluge u bordelima, a probrano znanje o mogunostima snoaja
prenosili su dobronamerni amateri ili prevaranti ije su knjige o
seksologiji esto delovale kao dodatni mamac za njihove patenti
rane lekove. Prizor golog tela, tako neophodnog za normalno ve-
banje i rastezanje tela, bio je diskretno zabranjen, ak i u obliku
statua bez prekrivaa moralisti su na to gledali kao na razvratno
odvlaenje panje koje odvaja misli od rada i podriva sistematske
zabrane mainske industrije. Seks nije imao industrijsku vrednost.
Idealna paleotehnika figura ak nije imala ni noge, da ne govo
rimo o grudima i seksualnim organima; ak je jastue u suknji
maskiralo i izobliavalo upadljivu zakrivljenost zadnjice tako da
je ona delovala monstruozno.
Takvo izgladnjivanje ula, takvo ograniavanje i osiromaivanje
fizikog tela stvorilo je rasu invalida: ljude koji su poznavali samo
delimino zdravlje, deliminu fiziku snagu, deliminu seksualnu
potenciju; samo su ruralni tipovi'Tjudi, seoski vlastelin, upnik i
poljoprivredni radnik, daleko od paleotehnikog okruenja, pre
ma tabelama za osiguranje ivota imali mogunost za dug i zdrav
ivot. Ironino je to to je dominantnim likovima u novoj borbi za
egzistenciju nedostajala vrednost potrebna za bioloki opstanak.
Bioloki, ravnotea moi je bila na selu, a samo lairanjem statisti
ke - odnosno ako se ne unesu podaci za starosne grupe - mogle
su se prikriti slabosti novog industrijskog grada.
VII. RANA MANUFAKTURA

1. Stolarska radionica. Tipino razdvajanje radne snage i vetine - poveana


efikasnost po cenu poveanog robovanja radnika. Meutim, obratite
panju na ostatke starog tipa motora, drveni toak povezan sa pedalom.
Takoe obratite panju na postojanje pokretnog oslonca, koji se obino
pripisuje Modsleju.
(Sve ilustracije na ovoj strani potiu iz dodatka Didroove Enciklopedije)

2. Masovna proizvodnja boca. Standardizovana staklena boca, tako koris


na za lekove i vina, bila je kasno eotehniko dostignue. Pre toga stvoreni
su finiji oblici stakla - ae, natege, ogledala i boce za destilaciju. Bez up
otrebe stakla za naoare, ogledala, mikroskop, teleskop, prozore i posude
na moderni svet, kako ga otkrivaju fizika i hernija, teko bi se mogao
zamisliti.
3. Jedna od izvesnog broja maina za mnogostruko namotavanje svile
koju pokree snaga vode, ilustrovana u Enciklopediji. Slini tipovi
moda seu sve do 1272. godine u Bolonji, a ilustrovani su u Conkinoj
raspravi o mainama iz 1607. godine. Proizvodnja energije, olakavanje
rada, masovna proizvodnja i mehanizacija potiu iz ranog eotehnikog
perioda.

4. Rad dece u proizvodnji igala: ilustracija uvenog primera Adama


Smita o modernim" proizvodnim metodama. Ta primena robovskog
rada dece inila je sutinsku osnovu paleotehnikog kapitalizma, koja
se jo odrala u zaostalim oblastima. Meutim, kada su jednom ljudski
pokreti pojednostavljeni, sazrela je situacija da ih imitiraju maine.
VIII. PALEOTEHNIKI PROIZVODI

1. Zahuktali Bili: kon-


struisao ga je Vilijam
Hedli u ugljenokopu u
Vilamu 1813. godine.
Najstarija postojea
lokomotiva; obratite
panju na eotehniki os
tatak u obliku drvenog
kazana.
( Uz doputenje direktora,
Muzej nauke, London)

2. Unutranjost rudnika
uglja koja prikazuje
primitivni tip kolica za
rudu i oplatu.
(Uz doputenje, Deutsch
es Musem, Minhen)
3. Pitsburg, tipino paleotehniko industrijsko okruenje: sloj dima,
zagaenje vazduha, nered - i kue za ljude svedene na najnii nivo pris
tojnosti i udobnosti. Sabijte kue i rezultat je Filadelfija, Manester, Pres
ton ili Lil. Poveajte zagaenje i rezultat je Njujork, Glazgov, Berlin ili
Bombaj.
(Fotografija Juinga Galoveja)

4. Rana londonska podzemna eleznica iz 1860-1863. godine. Doba


izgradnje eleznice bilo je i doba izgradnje tunela. Svaki novi element u
paleotehnikom transportu moe se direktno povezati sa rudnikom.
( Uz doputenje, Deutsches Musem, Minhen)
P a le o te h n i k a f a z a 209

Uz izgladnjivanje ula ilo je opte izgladnjivanje uma: osnov


na pismenost, sposobost da se proitaju znaci, natpisi na prodav-
nicama, novine, zamenila je optu senzornu i motoriku obuku
koja je pratila zanatski i poljoprivredni rad. Uzalud su edukatori
iz tog perioda, poput rebera u Nemakoj sa njegovim projekti
ma za rebergerten kao neophodnim elementima u integralnom
obrazovanju, te poput Spensera u Engleskoj sa njegovim naglaa
vanjem znaaja slobodnog vremena, dokolice i prijatnog sporta,
pokuavali da se bore sa tim guenjem uma i tim sasuivanjem
ivota u korenu. Obuka za fiziki rad, koja je uvedena, bila je isto
tako apstraktna kao i vojna obuka: umee koje je negovao Ju
ni Kensington bilo je vie umrtvljeno i otupljeno nego proizvodi
maine koji nisu imali nikakve tutore.
Oko, uvo, dodir, izgladneli i iznureni spoljnim okruenjem,
nali su utoite u posrednikom mediju tampe, a tuno ogra
nienje slepih primenjivalo se na sve oblasti iskustva. Muzej je
zauzeo mesto konkretne stvarnosti; knjiga-vodi je zauzela mesto
muzeja; kritika je zauzela mesto slike; pisani opis zauzeo je mesto
zgrade, scene u prirodi, avanture, ivog ina. To je preuveliano i
karikirano stanje paleotehnikog uma, ali u sutini nije pogreno.
Da li je moglo biti drugaije? Novo okruenje nije bilo pogodno
za neposredno istraivanje i opaanje. Sagledati ga iz druge ruke,
postaviti barem psiholoki razmak izmeu posmatraa i uasa i
deformacija koji su opaeni, znailo je, u stvari, izvui iz njega
najbolje mogue. Izgladnjivanje i umanjivanje ivota bilo je uni
verzalno, izvesna otupelost i pasivnost, ukratko - stanje delimine
anestezije, postalo je uslov opstanka. Na samom vrhuncu engleske
industrijske neistoe, kada su kue za radniku klasu esto gra
ene pored otvorene kanalizacije i kada su nizovi tih kua graeni
lea uz lea - upravo u tom trenutku samozadovoljni uenjaci,
koji su pisali u bibliotekama srednje klase, mogli su da se bave
neistoom" i prljavtinom" i neznanjem" srednjeg veka, u po-
reenju sa sopstvenom prosveenou i higijenom.
Kako je to uverenje bilo mogue? Mora se zastati na trenutak
da se ispita njegovo poreklo, jer tehnika se ne moe razumeti ako
se ne uzme u obzir njen dug mitologiji koju je osmislila.
210 Tehnika i civilizacija

9. Doktrina napretka

Mehanizam koji je uveo nadmenost i samozadovoljstvo pale-


otehnikog perioda u stvari je bio izuzetno jednostavan. U osa
mnaestom veku pojam napretka unapreen je u glavnu doktrinu
obrazovanih klasa. ovek, po filozofima i racionalistima, postoja
no se penjao iz blata praznoverja, neznanja, divljatva u svet koji
je trebalo da postane jo uglaeniji, humaniji i racionalniji - svet
parikih salona pre nego to je gradonosna oluja revolucije raz
bila prozore i oterala govornike u podrum. Alati i instrumenti,
zakoni i institucije su usavreni: umesto da ih pokreu instinkti
i da njima vlada sila, ljude je mogao da pokree i da njima vlada
razum. Student na univerzitetu imao je vie matematikog znanja
od Euklida, a i ovek iz srednje klase, okruen novim komforom,
takoe je imao vee bogatstvo od Karla Velikog. U skladu sa pri
rodom napretka svet e veito ii napred u istom smeru, postaju
i humaniji, udobniji, mirniji, prijatniji za putovanje i, pre svega,
mnogo bogatiji.
Ta slika postojanog, doslednog pravolinijskog i gotovo jedno
obraznog usavravanja kroz istoriju odraavala je sav parohijski
duh osamnaestog veka; uprkos Rusoovom dubokom uverenju
da je napredak u umetnosti i nauci naruio moral, zagovornici
napretka smatrali su svoj sopstveni period - koji je, u stvari, bio
nisko lociran mereno po gotovo svakom standardu osim naune
misli i sirove energije - kao prirodan vrh uspona oveanstva do
tada. Brzim usavravanjem maina nejasna doktrina osamnaestog
veka dobila je novu potvrdu u devetnaestom veku. Zakoni napret
ka postali su jasni sami po sebi: nisu li nove maine izumljivane
svake godine? Nisu li one transformisane uzastopnim modifika
cijama? Zar nisu dimnjaci bolje vukli, nisu li kue bile toplije, nije
li izumljena eleznica?
Postojalo je pogodno merilo za istorijsko poreenje. Pretpo
stavljajui da je napredak stvarnost, ako su gradovi devetnaestog
veka bili prljavi, gradovi trinaestog veka morali su biti est vekova
prljaviji. Naime, zar svet ne postaje stalno istiji? Ako su bolnice
u ranom devetnaestom veku bile pretrpane i pune gamadi, onda
P a le o t e h n i k a f a z a 211

one u petnaestom veku mora da su bile jo smrtonosnije. Ako su


radnici iz novih fabrikih gradova neznalice i gaje praznoverje,
onda su radnici koji su stvorili artr i Bamberg morali biti gluplji
i neprosveeniji. Ako je vei deo populacije jo uvek oskudevao i
pored prosperiteta tekstilnih struka i struka za proizvodnju me
talnog posua, onda su radnici iz zanatskog perioda morali biti
jo siromaniji. injenica je da su gradovi iz trinaestog veka bili
znatno svetliji i istiji i bolje ureeni nego novi viktorijanski gra
dovi, injenica je da su srednjovekovne bolnice bile prostranije i
higijenskije nego njihove viktorijanske naslednice, injenica je da
je u mnogim delovima Evrope srednjovekovni radnik imao upad
ljivo vii ivotni standard nego paleotehniki teak, trijumfalno
vezan za poluautomatsku mainu - te injenice nosioci napretka
nisu uzimali u obzir ak ni kao mogunosti za prouavanje. One
su automatski iskljuivane samom teorijom.
Oito se, uzimajui neku nisku taku ljudskog razvoja u pro
losti, moe u okviru nekog ogranienog vremenskog perioda uka
zati na pravi napredak. Ali ako se pone sa visokom takom, na
primer injenicom da su nemaki rudari u esnaestom veku esto
radili u tri smene, od kojih je svaka trajala samo osam sati - inje
nice napretka se gube kada se proue rudnici devetnaestog veka.
Ili, ako se pone stalnim feudalnim sukobima u Evropi etrnae
stog veka, mir koji je preovladavao u velikim oblastima zapadne
Evrope izmeu 1815. i 1914. godine bio je veliki dobitak. Ali ako
se uporedi koliina razaranja koju je izazvalo stotinu godina naj-
smrtonosnijeg ratovanja u srednjem veku sa onim to se desilo
tokom etiri kratke godine Svetskog rata, rezultat bi bio korak
unazad, upravo zbog tako velikih instrumenata tehnolokog na
pretka kao to su moderna artiljerija, elini tenkovi, otrovni gas,
bombe i bacai plamena, pikrinska kiselina i TNT.
U doktrini napretka vrednost je svedena na vremenski prora
un: vrednost je u stvari pokret u vremenu. Biti staromodan ili biti
zastareo" znailo je nedostatak vrednosti. Napredak u istoriji bio
je jednak mehanikom pokretu kroz prostor; nakon posmatranja
gromoglasne eleznike kompozicije Tenison je, krajnje priklad
no, uzviknuo: Nek se veliki svet stalno vrti po zvonkim lebovi-
212 Tehnika i civilizacija

ma promene. Maina je zamenjivala svaki drugi izvor vrednosti,


delimino zato to je maina po prirodi najnapredniji element u
novoj privredi.
Ono to je ostalo vredno u pojmu napretka bile su dve stvari
koje nisu imale sutinsku vezu sa ljudskim usavravanjem. Prvo:
sam ivot, sa svojim roenjem, razvojem, obnovom, odumiranjem,
koji se moe uoptiti tako da obuhvati ceo svemir kao postojanje
promene, pokreta, transformacije energije. Drugo: injenica dru
tvene akumulacije; to je tendencija da se proiruju i ouvaju oni
delovi drutvenog naslea koji su podobni za prenos kroz vre-
me. Nijedno drutvo ne moe da izbegne injenicu promene ili
da izbegne dunost selektivne akumulacije. Naalost, promena i
akumulacija deluju dvosmerno: energije se mogu rasipati, insti
tucije mogu odumirati, a drutva mogu gomilati loe elemente i
tekoe, kao i dobre elemente i prednosti. Pretpostaviti da kasnija
taka u razvoju neophodno donosi viu vrstu drutva znai samo
pomeati neutralni kvalitet sloenosti ili zrelosti sa usavrava
njem. Pretpostaviti da kasnija taka u vremenu neophodno nosi
veu akumulaciju vrednosti znai zaboraviti injenice varvarizma
i degradacije koje se ponavljaju.
Za razliku od organskih modela pokreta kroz prostor i vreme
- ciklusa rasta i propadanja, uravnoteenog pokreta igraa, stava i
ponavljanja muzike kompozicije - napredak je pokret ka besko
nanosti, pokret bez zavretka ili kraja, pokret radi pokreta. Ne
moe biti previe napretka, on ne moe doi prebrzo, ne moe se
previe iriti i ne moe smesta i beskompromisno unititi -
predne elemente u drutvu, jer je napredak dobro po sebi, nezavi
sno od smera i cilja. U ime napretka, ograniena ali uravnoteena
privreda indijskog sela, sa lokalnim grnarom, lokalnim preljama
i tkaima, lokalnim kovaem, odbaena je da bi se stvorilo trite
za grnariju iz pet gradova i tekstil iz Manestera, kao i za viak
metalnog posua iz Birmingema. Rezultat je bilo osiromaeno
selo u Indiji, runi i osiromaeni gradovi u Engleskoj, kao i veliko
traenje nosivosti brodova i ljudske energije da bi se preli okeani
izmeu njih, ali u svakom sluaju pobeda za napredak.
ivot se procenjuje po opsegu u kojem podstie napredak,
napredak se ne procenjuje samo po opsegu u kojem podstie i
P a le o te h n ik a f a z a 213

vot. Bilo bi fatalno prihvatiti tu poslednju mogunost: time bi se


problem preneo sa kosmikog nivoa na ljudski. Koji paleotehnik
se usudio da se upita da li naprave za olakavanje rada, zgrtanje
novca, sticanje moi, savladavanje prostora, proizvodnju predme
ta, u stvari dovode do jednakog proirenja i obogaivanja ivota?
To pitanje bi bilo krajnja jeres. Ljudi koji su ga postavili, Raskin,
Nie, Melvili, u stvari su bili smatrani jereticima i izopteni su iz
drutva - u vie nego jednom sluaju oni su osueni na ogorenu
samou koja je dosezala granicu ludila.

10. Borba za opstanak

Ali napredak je imao i ekonomsku stranu; u osnovi, on je bio


tek sloena racionalizacija dominantnih ekonomskih uslova. Jer
napredak je mogu samo kroz poveanu proizvodnju, a obim pro
izvodnje se poveavao samo kroz veu prodaju; ta dva elementa
su, zauzvrat, bili podsticaj za mehanika usavravanja i nove izu
me koji su stvarali nove elje i inili ljude svesnim novih potreba.
Tako je borba za trite postala dominantni motiv u naprednoj
egzistenciji.
Radnik se prodavao onome ko ponudi najvie na tritu rada.
Njegov rad nije bio izraz linog ponosa i vetine, ve roba ija
je vrednost varirala u zavisnosti od broja drugih radnika koji su
bili dostupni za obavljanje istog zadatka. Neko vreme su odreena
zanimanja, poput onih u oblasti prava ili medicine, jo uvek odr
avala standard kvaliteta, ali njihove tradicije podmuklo je podri
vala opta praksa na tritu. Slino tome, proizvoa je prodavao
svoj proizvod na komercijalnom tritu. Kupujui jeftino i proda
jui skupo, on nije imao drugi standard osim standarda velikog
profita; na vrhuncu te privrede Don Brajt je u britanskom Do
njem domu branio proizvodnju loije robe kao neizbean rezultat
konkurentske prodaje.
Da bi proirio razliku izmeu proizvodne cene i sredstava od
prodaje na konkurentskom tritu proizvoa je umanjio nad
nice, produio radne sate, ubrzao proizvodne pokrete, skratio
214 Tehnika i civilizacija

radnikov period odmora, uskratio mu rekreaciju i obrazovanje,


u mladosti mu ukrao prilike za razvoj, u zrelosti blagostanje po
rodinog ivota, a u starosti sigurnost i mir. Konkurencija je bila
tako beskrupulozna da su u prvom delu ovog perioda proizvoai
ak varali sopstvenu klasu: rudnici koji su koristili Vatovu parnu
mainu odbili su da mu plate za patentna prava koja su dugovali,
a proizvoai su oformili klubove podrke da bi pomogli lanovi
ma koje je Kej tuio zbog patentnih prava za svoj izum.
Ta borba za trite konano je dobila filozofsko ime: nazvana
je borbom za opstanak. Nadniar se borio protiv nadniara za
golu egzistenciju, nekvalifikovani su se borili protiv kvalifikova-
nih, ene i deca su se borili protiv mukih glava porodice. Uz tu
horizontalnu borbu izmeu raznih elemenata u radnikoj klasi,
postojala je i vertikalna borba koja je cepala drutvo na dva del
- klasna borba, odnosno borba izmeu vlasnika i onih koji nisu
imali nita. Te univerzalne borbe posluile su kao osnova za novu
mitologiju koja je dopunila i proirila optimistiku teoriju napret
ka.
U svom eseju o populaciji veleasni T. R. Maltus je proniclji
vo uoptio postojee stanje u Engleskoj usred poremeaja koji su
pratili novu industriju. Rekao je da populacija tei da se proiri
bre od zaliha hrane, a da se gladovanje izbegava samo ogrania
vanjem pomou pozitivnog priklanjanja umerenosti ili pomou
negativnih vidova poput bede, bolesti i rata. Tokom borbe za hra
nu vie klase su se sa svojom krtou i planiranjem i superiornim
mentalitetom pojavile iz gomile oveanstva. S tom slikom na
umu i sa Maltusovim Esejom o populaciji kao konanim podsti-
cajem za svoje misli, dva britanska biologa, arls Darvin i Alfred
Volas, preneli su borbu za trite na ivi svet uopte. Jo jedan
filozof industrijalizma, za koga je karakteristino da je elezniki
inenjer po struci kao to je Spinoza bio brusa soiva, iskovao je
izraz koji je zaokruio ceo proces - borbi za egzistenciju i proce
su prirodne selekcije Spenser je dodao svoj zakljuak: opstanak
najsposobnijih". Sam taj izraz bio je tautologija: opstanak uzet kao
dokaz sposobnosti, ali to nije umanjilo njegovu upotrebljivost.
Ta nova ideologija razvila se iz novog drutvenog poretka, ne iz
Darvinovog strunog biolokog rada. Njegovo nauno prouava
P a le o te h n ik a f a z a 215

nje modifikacija, varijacija i procesa seksualne selekcije nije bilo


ni razraeno niti razjanjeno teorijom koja nije objanjavala poja
vu novih organskih adaptacija, ve samo mogui mehanizam kroz
koji su odreeni oblici iskorenjeni nakon to su preziveli oblici
pogodno modifikovani. tavie, postojale su dokazive injenice o
zajednitvu i simbiozi, da ne govorimo o ekolokom partnerstvu,
ega je sam Darvin bio potpuno svestan, koje bi modifikovale vik-
torijansku nonu moru o prirodi koja podrazumeva krvave zube
i kande.
Meutim, poenta je da su u paleotehnikom drutvu slabiji za
ista bili doterani do zida, a uzajamna pomo je gotovo nestala.
Doktrina Maltusa i Darvina objasnila je dominaciju nove buro
azije, ljudi bez ukusa, mate, intelekta, moralnih skrupula, opte
kulture ili ak elementarne saoseajnosti, koji su isplivali na po
vrinu upravo zato to su odgovarali okruenju u kojem nije bilo
mesta ni upotrebe za bilo koji od tih humanih atributa. Samo su
antidrutveni kvaliteti imali vrednost za opstanak. Samo su osobe
koje su cenile maine vie nego ljude bile u stanju da pod tim uslo-
vima upravljaju ljudima zbog sopstvenog profita i preimustva.

11. Klasa i nacija

Borba izmeu posednikih klasa i radnikih klasa tokom ovog


perioda poprimila je nov oblik, jer je sistem proizvodnje i razme-
ne i zajedniki intelektualni milje sve duboko promenio. Tu borbu
su paljivo posmatrali i po prvi put tano procenili Fridrih Engels
i Karl Marks. Kao to je Darvin nadmetanje na tritu proirio
na ceo ivi svet, tako su Engels i Marks savremenu klasnu borbu
proirili na elu istoriju drutva.
Ali postoji znaajna razlika izmeu nove klasne borbe i ustana
ka robova, seljakih buna, lokalnih konflikata izmeu gospodara i
najamnika koji su se deavali ranije u Evropi. Ta nova borba bila je
stalna, stara je bila sporadina. Osim srednjovekovnih utopijskih
pokreta - poput lolarda - raniji konflikti su, uglavnom, bili sukobi
zbog zloupotreba u sistemu koji su prihvatali i gospodar i radnik.
216 Tehnika i civilizacija

radnik se bunio zbog naslednog prava ili privilegije koji su bili


grubo narueni. Nova borba se vodila oko samog sistema: ona je
bila pokuaj radnika da modifikuju sistem slobodnog nadmeta
nja za nadnice i slobodnog ugovora koji je radnika, poput bespo
monog atoma, ostavljao slobodnog da umre od gladi ili presee
sopstveni grkljan ako nije prihvatao uslove koje su industrijalci
nudili.
Sa take gledita paleotehnikog radnika, cilj borbe je bio kon
trola trita rada: on se borio da stekne mo kao pregovara, da
dobije malo vei deo proizvodne cene ili, ako hoete, profita od
prodaje. Ali, uopteno govorei, on nije traio odgovorno uee
kao radnik u proizvodnom poslu, on nije bio spreman da bude
autonoman partner u novom kolektivnom mehanizmu u kojem
je najmanji zupanik isto toliko vaan za proces kao celinu koliko
i inenjeri i naunici koji su ga osmislili i koji su ga kontrolisali.
Ovde se zapaa veliki jaz izmeu zanatske i rane mainske pri
vrede. U prvom sistemu radnik je putovao kao najamnik, koji je,
uz iskustvo steeno na putovanjima u druge centre i poznavanje
tajni svog zanata, bio u stanju ne samo da se pogaa sa svojim
poslodavcem, ve da zauzm e njegovo mesto. Klasni konflikt bio je
ublaen injenicom da gospodari nisu mogli da uzmu radnikov
alat za proizvodnju, koji je bio lian, niti su mogli da umanje nje
govo konkretno zadovoljstvo zbog zanatske vetine. Tek kada je
specijalizacija i eksproprijacija dala poslodavcu posebnu prednost
taj konflikt je poeo da stie paleotehniki oblik. U kapitalisti
kom sistemu radnik je mogao da ostvari sigurnost i vlast samo
naputajui svoju klasu. Kooperativni pokret potroaa bio je de-
limian izuzetak kada se radi o potronji; mada znatno vaniji
nego spektakularne borbe za nadnice koje su voene tokom ovog
perioda on nije doticao samu organizaciju fabrike.
Naalost, u okviru klasne borbe nije bilo naina da se radnik
pripremi za konane rezultate svog osvajanja. Ta borba je sama po
sebi bila obrazovanje za ratovanje, ne za industrijsku upravu i pro
izvodnju. Ta bitka je bila stalna i ogorena, a voena je bez milosti
od strane eksploatatorskih klasa koje su koristile krajnju brutal
nost za koju su policija i vojska bili sposobni da bi, prema potrebi,
P a le o te h n i k a f a z a 217

slomili otpor radnika. Tokom ovog rata ovaj ili onaj deo proletari
jata - uglavnom kvalifikovanija zanimanja - postigao je konkret
ne dobitke kada se radi o nadnicama i radnim satima, a otresao se
poniavajuih oblika nadnikog ropstva i teaenja, ali osnovno
stanje ostalo je nepromenjeno. U meuvremenu, sam mainski
proces, sa striktnom procedurom, automatizmom, bezlinou,
oslanjanjem na specijalizovane usluge i sloena tehnika proua
vanja inenjera, sve vie i vie je izmicao moi radnikovog samo
stalnog intelektualnog razumevanja ili politikoj kontroli.
Marksovo prvobitno predvianje da e se klasna borba voditi
prema striktnim klasnim podelama izmeu osiromaenog meu
narodnog proletarijata i isto tako koherentne meunarodne bur
oazije opovrgla su dva neoekivana razvoja. Jedan je bio razvoj
srednjih klasa i malih preduzea - umesto da automatski budu
zbrisani oni su pokazali neoekivan otpor i mo da opstanu. U
krizi, krupna industrija, sa svojom preteranom kapitalizacijom i
ogromnim optim trokovima, bila je manje sposobna da se pri
lagodi situaciji nego manja. Da bi trite postalo sigurnije posto
jali su ak i povremeni pokuaji da se podigne standard potro
nje meu samim radnicima; tako su se otre linije razdvajanja,
neophodne za uspeno ratovanje, pojavljivale samo u periodima
depresije. Druga injenica bila je novo svrstavanje snaga u ovoj ili
onoj zemlji, koje je obino podrivalo internacionalizam kapitala i
remetilo jedinstvo proletarijata. Kada je Marks pisao, u pedesetim
godinama devetnaestog veka, inilo mu se, kao i Kobdenu, da je
nacionalizam pokret koji odumire; dogaaji su pokazali upravo
suprotno - da je on stekao novi uticaj na ivot.
Uz udruivanje populacije u nacionalne drave, koje se nasta
vilo tokom devetnaestog veka, nacionalna borba se pod pravim
uglom sekla sa klasnom borbom. Nakon Francuske revolucije, rat,
koji je nekad bio zabava dinastija, postao je glavno industrijsko
zanimanje celih naroda - to je omoguila demokratska1' regru
tacija.
Borba za politiku mo, u prolosti uvek ograniena fmansij-
skom slabou, tehnikim razvojem, nezainteresovanou i pro
tivljenjem konkretne populacije, sada je postala borba izmeu
218 Tehnika i civilizacija

drava za kontrolu oblasti za eksploataciju: rudnici Lorene, dija-


mantska polja June Afrike, junoamerika trita, mogui izvori
snabdevanja ili mogue ispostave za prodaju proizvoda koji se ne
mogu apsorbovati od strane osiromaenog proletarijata u indu
strijskim zemljama ili, konano, mogue oblasti za investiranje
vika kapitala nagomilanog u naprednim" zemljama.
Sadanjost se, uzviknuo je Jur 1835. godine, razlikuje od
svakog prethodnog doba po optoj energinosti poduhvata u
umetnosti i manufakturama. Nacije su, ubeene konano da je
rat uvek igra koja se gubi, pretvorile svoje maeve i muskete u
fabrike naprave, pa se sada sukobljavaju jedna s drugom u be
skrvnoj, ali ipak izuzetnoj trgovakoj borbi. One vie ne alju tru
pe da se bore na udaljenim poljima, ve tkanine da se suoe sa
onim starim neprijateljima po oruju, da zauzmu strano trite.
Naruavanje resursa rivala kod kue tako to e se njegova roba
loije prodavati u inostranstvu predstavlja novi ratniki sistem, a
u njegovoj primeni napreu se svaki nerv i tetiva ljudi." Naalost,
ta sublimacija nije potpuna: ekonomski rivaliteti dolivali su ulje
na nacionalne mrnje i davali pseudoracionalni oblik najeim
iracionalnim motivima.
ak i vodee utopije paleotehnike faze bile su nacionalistike
i militaristike: Kabeova Ikarija, koja je bila savremenik liberal
nih revolucija 1848. godine, u svakom detalju ivota bila je re-
mek-delo organizacije nalik ratnikoj, dok je Belami 1888. godi
ne uzeo organizaciju vojske kao obavezne slube za model svih
industrijskih aktivnosti. Intenzitet tih nacionalistikih sukoba,
podstaknutih i plemenskim instinktima, donekle je oslabio efe-
kat klasne borbe. Ali sve one su po ovome bile sline: ni drava,
kako je shvataju Ostinovi sledbenici, ni klasa proletarijata, kako je
shvataju Marksovi sledbenici, nisu bili organski entiteti niti prave
drutvene grupe, oni su bili proizvoljne grupacije pojedinaca koje
se nisu okupile zbog zajednike funkcije ve zbog zajednikog ko
lektivnog simbola lojalnosti i mrnje. Taj kolektivni simbol imao
je magini uticaj: njega su stvorile magine formule i bajalice, a
odravao ga je u ivotu kolektivni ritual. Sve dok je taj ritual po
bono odravan, subjektivna priroda njegovih premisa mogla se
P a le o te h n i k a f a z a 219

ignorisati. Ali nacija1* je imala ovu prednost u odnosu na klasu**:


ona je mogla izazvati primitivnije reakcije, jer se nije zasnivala na
materijalnoj dobiti nego na naivnim mrnjama i manijama i smr
tonosnim eljama. Nakon 1850. godine nacionalizam je zauzda-
vao nemirni proletarijat kod kojeg je stvoren oseaj inferiornosti i
poraza zbog identifikacije sa svemonom dravom.

12. Carstvo zbrke

Koliina robe koju je proizvodila maina trebalo je da bude au


tomatski regulisana zakonom ponude i potranje, resursi poput
vode trebalo je da imaju sopstveni nivo; dugorono gledano, proi
zvodilo bi se onoliko robe koliko se moglo prodati uz profit. Po toj
teoriji, smanjenje profita je automatski zatvaralo ventil proizvod
nje, dok ga je poveanje profita automatski otvaralo i ak vodilo
ka stvaranju novih dobavljaa. Meutim, proizvodnja potreptina
za ivot bila je samo nusproizvod stvaranja profita. Poto se na
tekstilu za strana trita moglo zaraditi vie novca nego izgrad
njom solidnih radnikih kua za domau upotrebu, vie profita za
pivo i din nego za kvalitetan hleb, elementarne potrebe za sme-
tajem - a ponekad ak i za hranom - bile su skandalozno zane
marene. Jur, lirski pesnik tekstilne industrije, spremno je priznao
da se ,,u proizvodnji hrane i domaem smetaju nije primenilo
mnogo automatizovanih izuma niti su se mogli ire primeniti**.
Kao proroanstvo, to se pokazalo apsurdnim, ali kao opis tekuih
ogranienja to je bilo tano.
Nedostatak smetaja za radnike, sabijanje stambenih kvartova,
izgradnja jeftinih nesanitarnih baraka koje su sluile kao zamena
za poten ljudski smetaj - to su bile opte karakteristike paleo-
tehnikog reima. Na sreu, uasni primeri pojave bolesti u si
romanijim kvartovima gradova privukle su panju zdravstvenih
radnika, pa su zbog zdravijih uslova i javnog zdravlja preduze-
te razne mere koje u Engleskoj seu do aftsberijevih propisa o
uzornom** smetaju iz 1851. godine, restriktivnih zakonskih aka
ta za ublaavanje najgorih uslova, obaveznu popravku naselja si-
220 Tehnika i civilizacija

romaha, pa ak i izvesno uklanjanje takvih naselja i poboljavanje


smetaja. Neki od najboljih primera takve prakse od osamnaestog
veka nadalje pojavili su se u selima sa ugljenokopima u Engleskoj,
moda zbog njihove polufeudalne tradicije, a sledila su Krupova
radnika naselja u Esenu ezdesetih godina devetnaestog veka.
Polako je izbrisano najgore zlo uprkos injenici da su novi zakoni
bili u suprotnosti sa svetim principima slobodnog konkurentskog
poduhvata za proizvodnju prljavtine.
Jurnjava za profitom bez obraanja panje na stabilno ureenje
proizvodnje imala je dva nesrena rezultata. Prvo, ona je podri-
la poljoprivredu. Sve dok su se hrana i materijali mogli nabaviti
jeftino iz nekog dalekog del zemljine kugle, ak i po cenu brzg
iscrpljivanja tla na kojem su se bezobzirno gajili pamuk i penica,
nije uinjen nikakav napor da se poljoprivreda i industrija odre u
ravnotei. Selo, uopteno govorei svedeno na granicu izdrljivo
sti, bilo je dalje osiromaeno pomeranjem populacije u prividno
prosperitetne fabrike gradove, uz smrtnost novoroenadi koja
se esto penjala i do 300 ili vie na hiljadu ivoroenih. Prime-
na maina za setvu, etvu, vridbu, uvedena u velikom obimu uz
mnotvo novih etelica izumljenih poetkom tog veka - Makor-
mikova je bila samo jedna od mnogih - samo je ubrzala ritam tog
razvoja.
Drugi uinak bio je jo razorniji. On je podelio svet na oblasti
mainske proizvodnje i oblasti sa hranom i sirovinama, to je vi-
sokoindustrijalizovane zemlje uinilo zavisnijim ukoliko su bile
vie odseene od svoje ruralne sirovinske baze - zato je poelo
neumorno pomorsko nadmetanje. Ne samo da je postojanje sa
mih konglomerata uglja zavisilo od njihove sposobnosti da vlada
ju vodenim putevima na udaljenim rekama i jezerima i hranom
iz dalekih polja i farmi, nastavak proizvodnje zavisio je i od spo
sobnosti da se podmite ili zastrae drugi delovi zemljine kugle da
prihvate njihove industrijske proizvode. Graanski rat u Americi,
presecajui snabdevanje pamukom, doveo je smele i potene tek
stilne radnike u Lankairu u stanje krajnje neimatine. A strah od
ponavljanja takvih dogaaja u drugim industrijama, osim pamu
ne, bio je u velikoj meri odgovoran za panini imperijalizam i voj-
P a le o te h n ik a f a z a 221

no nadmetanje koje se razvilo po elom svetu nakon 1870. godine.


Kao to je paleotehnika industrija prvobitno bila zasnovana na
sistematskom dejem ropstvu, isto tako je njen stalan rast zavisio
od silom odravane ispostave za prodaju njene robe.
Na nesreu po zemlje koje su se oslanjale na to da e ovaj pro
ces trajati beskonano, prvobitne potroake oblasti - nove ili
zaostale" zemlje - brzo su preuzele zajedniko naslee u nauci
i tehnici i poele da proizvode mainske proizvode za sebe. Ta
tendencija je postala opta do osamdesetih godina. Bila je privre
meno ograniena injenicom da je Engleska, koja je dugo odrala
svoju tehniku superiornost u tkanju i predenju, mogla da kori-
si sedam operativaca na hiljadu vretena 1837. godine, a samo tri
operativca na hiljadu 1887. godine, dok je Nemaka, njen najblii
takmac, u ovom drugom terminu jo uvek koristila od 7,5 do 9,
dok je Bombaju trebalo 25. Ali, dugorono gledano, ni Engleska ni
napredne zemlje" nisu mogle da zadre vodstvo - novi mainski
sistem bio je univerzalan. Od tada je jedna od glavnih potpora
paleotehnike industrije bila izgubljena.
Taktika pogodi ili promai na tritu proela je elu drutvenu
strukturu. Industrijske voe bile su uglavnom empiriari: hvalei
se da su praktini" ljudi oni su se ponosili svojim tehnikim ne
znanjem i naivnou. Solvej, koji se obogatio Solvejevim proce
som za dobijanje sode, nije znao nita o herniji, niti je znao Krup,
koji je otkrio liveni elik; Henkok, jedan od prvih eksperimenta-
tora indijskim kauukom, bio je isto tako neznalica. Besemer, izu
mitelj mnogih stvari, pored najpoznatijeg - Besemerovog procesa
za pravljenje elika, u poetku je praktino naleteo na svoje veliko
otkrie sluajno koristei gvoe sa niskim sadrajem fosfora. Tek
ga je neuspeh tog metoda sa kontinentalnim rudama, koje su ima
le visok sadraj fosfora, naveo da razmotri herniju tog procesa.
U industrijskom postrojenju nauno znanje je bilo nedosta
tak. Praktini ljudi, nepoverljivi prema teoriji, neskloni egzaktnoj
obuci, neuki u nauci, bili su najprobitaniji. Tajne zanata, ponekad
vane, a ponekad samo detinjasto eksperimentisanje, ometale su
kooperativno irenje znanja koje je bilo osnova svih naih glavnih
tehnikih usavravanja; promuurni poslovni ljudi su koristili si-
222 Tehnika i civilizacija

stem patentnih monopola da se unapreenja ne bi nala na tritu


ako su pretila da poremete postojee finansijske vrednosti ili su
odlagali njihovo uvoenje - kao to je odloen automatski telefon
- dok prvobitna prava za patent ne isteknu. Sve do Svetskog rata
paleotehniku industriju u elom svetu karakterisala je nespre
mnost da se iskoristi tehniko znanje ili da se promovie nauno
istraivanje. Moda je jedini veliki izuzetak, nemaka industrija
boja, nastao zbog tesne povezanosti sa otrovima i eksplozivima
neophodnim za vojne svrhe.
Dok je slobodna konkurencija preovlaivala meu pojedina
nim proizvoaima, planirana proizvodnja za industriju kao ce-
linu bila je nemogua. Svaki proizvoa je sam procenjivao, na
osnovu ogranienog znanja i informacija, koliinu roba koju je
mogao da proizvede i plasira uz profit. Samo trite rada zasnivalo
se na odsustvu plana; u stvari, nadnice su se mogle odravati na
niskom nivou samo pomou stalnog vika nezaposlenih radni
ka koji nikada nisu sistematski integrisani u industriju. Taj viak
nezaposlenih u normalnim i prosperitetnim" vremenima bio je
od sutinske vanosti za konkurentsku proizvodnju. Lociranje in
dustrije nije bilo planirano; sluaj, povoljnost za zaradu, navika,
tenja ka tritu rada na kojem je bilo vikova bili su isto toliko
vani koliko i opipljive prednosti sa tehnike take gledita. Ma
ina - ishod ovekovog impulsa da osvoji okruenje i da kanalie
proizvoljne impulse u ureene aktivnosti - tokom paleotehnike
faze stvorila je sistematsko negiranje svih svojih karakteristika:
nita drugo do carstvo zbrke. ta je odista bila hvaljena mobil
nost radne snage" do slom stabilnih drutvenih odnosa i dezorga-
nizacija porodinog ivota?
Stanje paleotehnikog drutva moe se apstraktno opisati kao
stanje rata. Njegovi tipini organi, od rudnika do fabrike, od visoke
pei do sirotinjskih kvartova, od sirotinjskih kvartova do bojnog
polja, bili su u slubi smrti. Konkurencija, borba za egzistenciju,
dominacija i podreivanje, odumiranje. Kada je rat odjednom po
stao glavni stimulans, osnova i direktni cilj drutva, normalni mo
tivi i reakcije ljudskih bia bili su sueni na elju za dominacijom i
strah od unitenja - strah od siromatva, strah od nezaposlenosti,
P a le o te h n i k a f a z a 223

strah od gubitka klasnog statusa, strah od gladi, strah od sakae-


nja i smrti. Kada je rat konano doao, doekan je rairenih ruku,
jer je umanjio neizdrljivu neizvesnost - ok stvarnosti, ma kako
sumorne, bio je podnoljiviji nego stalna pretnja avetima koju su
razradili i razmetljivo iznosili novinari i politiari. Rudnik i bojno
polje lee u osnovi svih paleotehnikih aktivnosti, a praksa koju
su podsticali vodila je do iroko rasprostranjene eksploatacije
straha.
Bogati su se bojali siromanih, a siromani su se bojali naplai-
vaa stanarine; srednje klase su se bojale boletina koje su dolazile
iz neuglednih nezdravih kvartova industrijskog grada, a siromani
su se, s pravom, bojali prljavih bolnica u koje su noeni. Poetkom
drugog del ovog perioda religija je prihvatila uniformu rata: pe-
vajui Napred", hrianski vojnici, preobraenici, marirali su sa
izazovnom poniznou u vojnoj odei i poretku, to je predstav
ljalo in imperijalistikog spasenja. kola je organizovana kao voj
ska, a vojni logor je postao univerzalna kola - uitelj i uenik su
se bojali jedan drugog, isto kao i kapitalista i radnik. Zidovi, pro
zori sa reetkama, ograde od bodljikave ice okruivali su fabriku
isto kao i zatvor. ene su se bojale da raaju decu, a mukarci su se
bojali da ih zainju: strah od sifilisa i gonoreje naruio je seksualni
odnos; iza samih bolesti virili su duhovi: avet lokomotorne atak-
sije, pareze, ludila, slepe dece, osakaenih nogu, a do salvarsana
jedini poznati lek za sifilis i sam je bio otrov. Sumorne kue, nalik
zatvorima, palisade tmurnih ulica, zadnja dvorita bez drvea, is
punjena ubretom, neprekidni krovovi kua bez ikakvog razmaka
za park ili igralite, naglaavali su to okruenje smrti. Eksplozija u
rudniku, sudar vozova, poar u zakupljenoj kui, napad vojske na
grupu trajkaa ili, konano, jo snanije izbijanje rata - to su bili
samo prigodni znakovi interpunkcije. Eksploatisalo se radi stica-
nja moi i profita, a destinacija veine roba koje je pravila maina
bila je ili gomila ubreta ili bojno polje. Ako su zemljoposednici
i drugi monopolisti uivali u nezasluenom bogaenju zbog na-
gomilavanja populacije i kolektivne efikasnosti maine, osnovni
rezultat drutva u celini moe se okarakterisati kao nepotreban
izmet.
224 Tehnika i civilizacija

13. Energija i vreme

Promene koje su bile oite u svakoj oblasti tehnike tokom pa-


leotehnikog perioda uglavnom su poivale na jednoj centralnoj
injenici: poveanju energije. Veliina, brzina, kvantitet, umnoa
vanje maina, sve su to bili odrazi novog naina korienja goriva
i poveanja dostupnih zaliha samog goriva. Energija je konano
odvojena od prirodnih ljudskih i geografskih ogranienja - od
hirova vremena, od nepredvidivosti kie i vetra, od unosa energije
u obliku hrane koji zaista ograniava uinak ljudi i ivotinja.
Meutim, energija se ne moe odvojiti od jednog drugog de-
lotvornog faktora, odnosno vremena. Glavni pomak u korienju
energije tokom paleotehnikog perioda bilo je skraenje vremena
tokom kojeg se data koliina rada moe izvesti. To to je mnogo
tako sauvanog vremena traeno zbog neureene proizvodnje,
zbog zastoja koji su proizilazili iz slabosti u drutvenim institu
cijama povezanim sa fabrikom i zbog nezaposlenosti, predstavlja
injenicu koja je umanjila moguu efikasnost novog reima. Rad
koji je obavljala parna maina i njeni dodaci bio je ogroman, ali
su takoe bili ogromni i gubici povezani sa tim radom. Mereni
efektivnim radom, odnosno ljudskim naporom koji se pretvara u
konkretnu materiju ili u trajna del umetnosti i tehnike, relativni
dobici nove industrije bili su alosno mali. Druge civilizacije, sa
manjom raspoloivom energijom i veim utrokom vremena, po
pravoj efikasnosti su se izjednaile i, moda, prevazile paleoteh-
niki period.
Uz ogromni porast energije prozvodnja je dobila novi tempo.
Organizacija vremena, koja je ranije bila sporadina i nestalna,
sada je poela da utie na ceo zapadni svet. Simptom te prome
ne bila je masovna proizvodnja jeftinih satova, prvo zapoeta u
Svajcarskoj, a zatim preduzeta u velikom obimu u Voteberiju, u
Konektikatu, tokom pedesetih godina devetnaestog veka.
Uteda vremena sada je postala vaan deo olakavanja rada. A
kako se vreme akumuliralo i tedelo, ono je ponovo investirano,
poput novanog kapitala, u nove oblike eksploatacije. Od tada na
dalje, popunjavanje vremena i njegovo traenje postali su vane
P a le o te h n i k a f a z a 225

teme za razmiljanje. Rani paleotehniki poslodavci su ak krali


vreme od svojih radnika duvajui u fabriku pitaljku etvrt sata
ranije ujutru ili pomerajui kazaljke sata bre tokom perioda za
ruak; gde je to zanimanje doputalo, radnik je esto odgovarao
slino kada bi mu poslodavac okrenuo lea. Ukratko, vreme je
bilo roba u tom smislu da je novac postao roba. Vreme kao isto
trajanje, vreme posveeno razmiljanju i sanjarenju, vreme odvo
jeno od mehanikih operacija, tretirano je kao gnusan gubitak.
Paleotehniki svet nije mario za Vordsvortov Prigovor i odgovor,
on nije dozvoljavao umu da sedi na starom sivom kamenu i troi
vreme sanjarei.
Kao to je, s jedne strane, popunjavanje vremenskih segmenata
postalo dunost, tako se pojavila i neophodnost da se skrati pri-
a. Po je dao doprinos modi kratkih pria etrdesetih godina i
potrebi za kratkim mahovima oputanja u rutini poslovnog dana.
Ogroman porast periodine literature tokom ovog perioda, na
kon jeftine, velike proizvodnje tamparske prese na parni pogon
(1814. godine) takoe je bio znak poveanja mehanike podele
vemena. Dok su trotomni romani odgovarali trezvenim domaim
navikama viktorijanske srednje klase, periodika - kvartalna, me-
sena, dnevna i, konano, gotovo asovna - odgovarala je mno
tvu popularnih potreba. Trudnoa kod ljudi je jo trajala devet
meseci, ali je tempo gotovo svega drugog u ivotu ubrzan, opseg
suen, a granice su proizvoljno potkresane, ne u okviru funkci
je i aktivnosti, ve u okviru mehanikog sistema obraunavanja
vremena. Mehanika periodinost je preuzela mesto organske i
funkcionalne periodinosti u svakoj oblasti ivota gde je ta uzur
pacija bila mogua.
irenje brzog prevoza dovelo je do promene u samom metodu
obraunavanja vremena. Sunevo vreme, koje varira jedan minut
svakih trinaest kilometara dok se putuje od istoka na zapad, vie
nije moglo biti potovano. Umesto lokalnog vremena, zasnova
nog na suncu, bilo je neophodno imati konvencionalni vremen
ski pojas i menjati ga naglo za itav sat kada se ulazilo u naredni
vremenski pojas. Transkontinentalne eleznice su 1875. godine u
Sjedinjenim Dravama namenule standardno vreme, deset godina
226 Tehnika i civilizacija

pre nego to su propisi za standardno vreme zvanino proglaeni


na Svetskom kongresu. To je dovelo do zakljuka da je standari-
zacija vremena poela osnivanjem Grinike opservatorije dvesta
godina ranije, te da je ona proirena prvo na mOru, uporeujui
brodske hronometre sa grinikim vremenom. Cela planeta je sada
bila podeljena na niz vremenskih pojaseva. Tako je bilo mogue
pokretati orkestrirane aktivnosti u irim oblastima, simultanije
nego ikada ranije.
Mehaniko vreme je sada postalo druga priroda, ubrzavanje
tempa je postalo novi imperativ za industriju i napredak". Skrai
vanje vremena za dati posao, bilo da je rad bio izvor zadovoljstva
ili patnje, ili ubrzavanje pokreta kroz prostor, bilo da je putnik
putovao zbog zabave ili profita, smatrano je za cilj dovoljan sam
po sebi. Neki od specifinih strahova zbog rezultata tog ubrzanja
bili su apsurdni, kao i verovanje da e kretanje eleznicom kroz
prostor brzinom od trideset dva kilometra na as prouzrokovati
srano oboljenje ili poremetiti ljudski kostur, ali, u optijoj prime-
ni, ta promena tempa od organskog perioda, u kojem se tempo
nije mogao mnogo ubrzati bez poremeaja funkcije, do mehani
kog perioda, u kojem se mogao poveati ili intenzivirati, odista je
bila uvedena previe lakomisleno i nesmotreno.
Osim primitivnog fizikog zadovoljstva pokretom radi pokreta,
to ubrzavanje tempa nije se moglo opravdati niim osim nova
nim dobicima, jer su energija i vreme, dve komponente mehani
kog rada, po ljudskim merilima samo funkcije nekog cilja. Osim
tog ljudskog cilja oni nemaju znaaj vei nego to ga ima suneva
svetlost koja pada u samotnost pustinje Sahare. Tokom paleoteh-
nikog perioda poveanje energije i ubrzavanje pokreta postali su
ciljevi za sebe, ciljevi koji su opravdavani odvojeno od njihovog
uinka na ljude.
Tehnoloki gledano, oblast u kojoj je paleotehnika industrija
dosegla najvei uspeh nije bilo postrojenje za preradu pamuka,
ve elezniki sistem. Uspeh tog novog izuma jo je upeatljiviji
zbog injenice da se tako malo ranije tehnike koije moglo prene-
ti u novo sredstvo prevoza. eleznica je bila prva industrija koja
je imala koristi od korienja elektriciteta, jer je telegraf omogu
P a le o te h n i k a f a z a 227

io sistem signalizacije na veliku daljinu i daljinsku kontrolu, a u


eleznici su se povezivanje proizvodnje i vremenskog rasporeda,
kao i meusobni odnos raznih delova proizvodnje, desili vie od
jedne generacije pre nego to su sline tabele, rasporedi i plano
vi pronali put do industrije kao celine. Izumljivanje neophodnih
naprava da bi se obezbedila pravilnost i bezbednost, od vazdune
konice i vagona sa hodnikom do automatskog prekidaa i au
tomatskog sistema signalizacije, te usavravanje sistema za pre-
voz robe i saobraaj raznim brzinama i pod raznim vremenskim
uslovima od take do take, bilo je jedno od vrhunskih tehnikih
i administrativnih dostignua devetnaestog veka. Ne treba ni po-
minjati da je bilo raznih nedostataka u efikasnosti sistema kao
celine - finansijska piraterija, nedostatak racionalnog planiranja
industrije i gradova, neuspeh da se ostvari jedinstveno delovanje
glavnih kontinentalnih linija. Ali unutar drutvenih ogranienja
tog perioda eleznica je bila i najkarakteristiniji i najefikasniji
oblik tehnike.

14. Estetska kompenzacija

Ali paleotehnikoj industriji nije nedostajao idejni aspekat.


Upravo je sumornost novog okruenja izazvala estetske kompen
zacije. Oko, kome su uskraene suneva svetlost i boja, otkrilo je
novi svet u sumraku, magli, dimu, razliitim nijansama. Izmaglica
fabrikog grada imala je svoju sopstvenu vizuelnu magiju: runa
tela ljudskih bia, odurne fabrike i gomile ubreta nestale su u
magli i umesto grube stvarnosti koja se sretala pod suncem posto
jao je veo neno ljubiastih, sedefasto utih, setno plavih nijansi.
Engleski slikar D. V. M. Tarner, radei tokom samog vrhunca
paleotehnikog reima, napustio je pomodni klasini pejza sa
njegovim urednim krajolikom poput parka i izvetaenim ruevi
nama da bi tokom drugog del svoje karijere stvarao slike koje su
imale samo dve teme: maglu i svetlost. Tarner je moda bio prvi
slikar koji je apsorbovao i direktno izrazio karakteristine efekte
novog industrijalizma - njegova slika parne lokomotive koja se
228 Tehnika i civilizacija

nazire kroz kiu bila je moda prva lirska tvorevina inspirisana


parnom mainom.
Fabriki dimnjak koji se puio pomogao je da se stvori ta gusta
atmosfera, a pomou te atmosfere se moglo pobei, vizuelno, od
nekih od najgorih efekata fabrikog dimnjaka. U slikanju su ne
stali ak i otri mirisi, a ostala je samo iluzija ljupkosti. Sa daljine,
kroz izmaglicu, grnarija Daulton u Lambetu, sa svojim smerno
priguenim ukrasima, gotovo je podsticajna isto kao i bilo koja
slika iz Galerije Tejt. Visler se, iz svog studija na dokovima elsija,
koji gleda na fabriku oblast Batersi, izrazio kroz maglu i izma
glicu bez pomoi svetla: najfinije gradacije nijansi otkrivale su i
definisale bare, obris broda, daleku obalu; u magli, niz ulinih
lampi sijao je kao mali meseci u letnjoj noi.
Ali Tarner, ne samo reagujui na maglu, ve reagujui protiv
nje, okrenuo se od smeem prekrivenih ulica Kovent Marketa, od
ogaravljenih fabrika i tamnih londonskih sirotinjskih etvrti, ka
istoti same svetlosti. U nizu slika on je naslikao himnu udu sve
tla, poput himne koju bi mogao otpevati lep ovek kada bi pono
vo dobio vid, zahvalnicu svetlosti koja se pomalja iz noi i magle
i dima i koja osvaja svet. Upravo je nedostatak sunca, nedostatak
boje, glad industrijskih gradova za prizorom seoskih krajolika
izotrio umetnost slikanja pejzaa tokom ovog perioda i omogu
io raanje glavnog kolektivnog trijumfa, rad barbizonske kole i
kasnijih impresionista, Monea, Sislija, Pisaroa, te najkarakteristi-
nijeg, ako ne i najoriginalnijeg od svih, Vinsenta van Goga.
Van Gog je poznavao paleotehniki grad u njegovoj najpotpu
nijoj tmini - prljavi, blatnjavi, gasom osvetljeni London sedam
desetih godina; on je poznavao i sam izvor tamnih energija tog
grada, mesta poput rudnika u La Borinau gde je iveo sa rudari
ma. U svojim ranim slikama on je sagledao i hrabro se suoio sa
najzlokobnijim delovima svog okruenja: slikao je vornovata tela
rudara, gotovo ivotinjsku obamrlost njihovih lica, nagnutih nad
veerom koja se sastojala samo od krompira, vene nijanse crne,
sive, tamnoplave i kaljavoute na njihovim sirotinjskim domovi
ma. Van Gog se identifikovao sa tom tmurnom, odbojnom ruti
nom; zatim, odlazei u Francusku, koja nikada nije potpuno pod-
P a le o te h n ik a f a z a 229

legla parnoj maini i proizvodnji na veliko, koja je jo odravala


svoja poljoprivredna sela i male zanate, osetio se podstaknutim da
se pobuni protiv deformacija i liavanja u novom industrijalizmu.
U istom vazduhu Provanse Van Gog je posmatrao vidljivi svet
uz oseaj opijenosti produbljen sumornim liavanjem koje je tako
dugo poznavao; ula, koja vie nisu bila prekrivena i priguena
dimom i prljavtinom, reagovala su vritei u ekstazi. Magla se
digla, slepac je progledao, boja se vratila.
Mada je hromatska analiza impresionista izvedena direktno iz
evrelovih naunih prouavanja boje, takvo vienje je bilo neu-
verljivo za njihove savremenike; impresionisti su optueni da su
varalice jer boje koje su slikali nisu bile priguene zidovima ate
ljea, proete maglom, umekane godinama, dimom, lakom, jer je
zelenilo njihove trave bilo uto zbog jaine suneve svetlosti, sneg
ruiast, a senke na belim zidovima ljubiaste. Poto prirodni svet
nije bio trezven, paleotehnici su mislili da su umetnici pijani.
Dok su boja i svetlost okupirale nove slikare, muzika je postala
i specifinija i intenzivnija u reakciji na novo okruenje. Pesma
radionice, ulini uzvici kotlokrpe, ubretara, torbara, prodavca
cvea, napevi mornara koji povlae uad, tradicionalne pesme
sa polja, sa kace za muljanje groa, krme, tokom ovog perio
da polako su odumirale - u isto vreme, nestajala je mo da se
stvore nove. Rad je orkestriran prema broju obrtaja u minutu, a
ne prema ritmu pesme ili napeva ili poveerja. Balada, sa svojim
starim religijskim, vojnim ili traginim sadrajem svela se na sen
timentalne popularne pesme, razvodnjena ak i u svojoj erotino-
sti. Njena uzvienost se pretvorila u otrcanost, balada je preivela
samo kao knjievnost za uene klase, u pesmama Kolrida, Vor-
dsvorta i Morisa. Teko da je u isti mah mogue pomenuti
Hamiltons to the Kirk Gane i, recimo, The Baggage Car Ahead".
Pesma i poezija prestale su da budu svojina naroda, one su postale
knjievne", profesionalizovane, odvojene. Niko vie nije mislio da
pozove sluge da dou u dnevnu sobu i uzmu uea u madrigalu
ili baladi. To to se desilo poeziji takoe se desilo istoj muzici.
Ali muzika je, stvaranjem novog orkestra i opsegom i moi stavo
va novih simfonija, na jedinstveno reprezentativan nain postala
idejni pandan industrijskog drutva.
230 Tehnika i civilizacija

Barokni orkestar je bio zasnovan na sonornosti i opsegu ica


nih instrumenata. U meuvremenu, mehaniki izum je omoguio
ogromno poveanje obima zvuka i kvaliteta tona koji se mogao
proizvesti, on je ak prilagodio uvo novim zvukovima i novim
ritmovima. Mali uski klavikord je postao masivna maina poznata
kao klavir, sa tablom izuzetnog zvuka i proirenom tastaturom;
isto tako, Adolf Saks, izumitelj saksofona, uveo je izmeu drvenih
duvaa i starih limenih duvaa niz instrumenata oko 1840. godine.
Svi instrumenti su sada bili nauno kalibrisani - proizvodnja zvu
ka, unutar odreenih granica, postala je standardizovana i pred
vidljiva. A, uz poveanje broja instrumenata, podela rada unutar
orkestra odgovarala je podeli u fabrici; podela u tom procesu
postala je uoljiva u novijim simfonijama. Voa je bio nadzor
nik i menader produkcije, zaduen za proizvodnju i sastavljanje
proizvoda, odnosno muzikog del, dok je kompozitor nalikovao
izumitelju, inenjeru i dizajneru, jer je na papiru morao da pro
rauna, uz pomo instrumenata kao to je bio klavir, prirodu ko
nanog proizvoda - razraenu do poslednjeg detalja pre nego to
se u fabrici uini ijedan korak. Za teke kompozicije ponekad su
izumljivani novi instrumenti ili su stari obnavljani, ali su u orke
stru kolektivna efikasnost, kolektivni sklad, funkcionalna podela
rada, lojalna saradnika meuigra izmeu voa i voenih, stvorili
kolektivno jedinstvo, po svemu sudei vee od onog dostignutog
unutar bilo koje pojedinane fabrike. Prvo, ritam je bio suptilniji,
a odreivanje vremena za sukcesivne operacije u simfonijskom
orkestru bilo je usavreno mnogo pre nego to je ita slino toj
efikasnoj rutini ostvareno u fabrici.
Dakle, ovde, u strukturi orkestra, nalazio se idealni model no
vog drutva. On je ostvaren u umetnosti pre nego to je dostignut
u tehnici. to se tie proizvoda koje je omoguio orkestar - simfo
nije Betovena ili Bramsa ili ponovo orkestrirana Bahova muzika
- oni su se odlikovali time to su bili najsavrenija umetnika del
stvorena tokom paleotehnikog perioda: nijedna pesma, nijedna
slika nije izraavala takvu dubinu i energiju duha, nalazei resurse
u samim elementima ivota koji su guili i deformisali to posto
jee drutvo isto toliko potpuno koliko i nove simfonije. Vizuelni
P a le o te h n ik a f a z a 231

svet renesanse gotovo je izbrisan: samo je u Francuskoj, koja nije


potpuno podlegla ni propadanju ni napretku, taj svet ostao iv u
nizu slikara izmeu Delakroa i Renoara. Ali ono to je izgubljeno
u drugim umetnostima, ono to se gotovo potpuno izgubilo u ar
hitekturi, nadoknaeno je u muzici. Tempo, ritam, ton, harmoni
ja, melodija, polifonija, kontrapunkt, ak i disonanca i atonalnost,
slobodno su korieni da bi se stvorio nov idealni svet gde su se
tragini usudi, priguene enje, herojske sudbine ljudi mogle jo
jednom proiveti. Sputan novim pragmatikim rutinama, izvede
nim iz trnice i fabrike, ljudski duh se uzdigao do nove nadmoi
u koncertnoj dvorani. Njegove najvee graevine sazdane su od
zvuka i nestajale su tokom stvaralakog ina. Mada je samo mali
deo populacije sluao ta umetnika del ili imao bilo kakav uvid
u njihovo znaenje, ona su ipak pruala barem kratak pogled na
nebo drugaije od neba Kouktauna. Muzika je pruila vie solidne
prehrane i topline nego pokvarena i patvorena hrana Kouktauna,
njegova jeftina odea, njegove loe graene kue.
Osim slikanja i muzike, meu pamunim proizvodima iz Man-
estera, keramikom iz Berslema i Limoa ili metalnom robom iz
Zolingena i efilda gotovo se uzaludno trae predmeti dovoljno
privlani da se postave bar na najskrovitije police nekog muzeja.
Mada je najbolji engleski vajar tog perioda, Alfred Stivens, anga-
ovan da napravi dizajn za efildski pribor za jelo, njegov rad je
bio samo izuzetak. Zgroen runoom svojih sopstvenih proizvo
da, paleotehniki period se okrenuo prolim dobima za autenti
nu umetnost. Taj pokret je poeo shvatanjem da umetnost koju
su proizvele maine za veliku izlobu 1851. godine zasluuje pre
zir. Pod sponzorstvom princa Alberta osnovani su kola i muzej
u Junom Kensingtonu da bi se popravio ukus i dizajn; rezultat
je bio samo gubitak vitalnosti koju je runoa posedovala. Slini
napori u zemljama u kojima se govorio nemaki, pod vodstvom
Gotfrida Zempera, i u Francuskoj, Italiji i Sjedinjenim Drava
ma nisu dali bolje rezultate. Nakratko je zanat, koji su ponovo
uveli De Morgan, Lafar i Vilijam Moris, pruio jedinu ivotnu
alternativu mrtvom mainskom dizajnu. Umetnost je degradirana
na nivo runog rada viktorijanskih dama: trivijalnost i gubljenje
vremena.
232 Tehnika i civilizacija

Naravno, ljudski ivot u celini nije se zaustavio tokom ovog


perioda. Mnogi ljudi su jo uvek iveli, mada teko, zbog drugih
ciljeva osim profita, moi i udobnosti. Svakako da ti ciljevi nisu
bili dostupni milionima ljudi i ena koji su inili radniku klasu.
Moda je veina pesnika, romanopisaca i slikara bila onespoko-
jena novim poretkom, pa mu je prkosila na stotinu naina, pre
svega postojei kao pesnici, romanopisci i slikari, beskorisna stvo
renja na ije su suoavanje sa ivotom u njegovom mnogostra
nom jedinstvu Gredgrajndovi gledali kao na neobuzdano bek-
stvo od stvarnosti" njihovog apstraktnog raunovodstva. Tekeri
je svoja del namerno postavljao u predindustrijsko okruenje
da bi izbegao nove teme. Karlajl, propovedajui jevanelje rada,
osudio je stvarnost viktorijanskog rada. Dikens je satirino prika
zao deoniara, manesterskog individualistu, utilitaristu, bunog
skorojevia; Balzak i Zola, oslikavajui novi finansijski poredak
dokumentarnim realizmom, nisu zaobili degradaciju i gadost ni
jednog pitanja. Drugi umetnici su se sa Morisom i prerafaelitima
okrenuli srednjem veku, u emu su im prethodili Overbek i Hof-
man u Nemakoj, te atobrijan i Igo u Francuskoj; ostali su se sa
Brauningom okrenuli renesansnoj Italiji, sa Dautijem primitivnoj
Arabiji, sa Melvilom i Gogenom junim morima, sa Toroom drev
nim umama, sa Tolstojem seljacima. ta su oni traili? Nekoliko
jednostavnih stvari koje se nisu mogle nai izmeu eleznike
stanice i fabrike: prosto ivotinjsko samopotovanje, boju u spo-
ljanjem okruenju i emocionalnu dubinu u unutranjem pejzau,
ivot koji se ivi zbog sopstvenih vrednosti umesto ivota koji juri
za dobitkom. Seljaci i divljaci su zadrali neto od tih kvaliteta, a
njihovo ponovno zadobijanje postalo je jedna od glavnih dunosti
onih koji su teili da dopune gvozdenu sudbinu industrijalizma.

15. Mehaniki trijumfi

Poboljanja za ljude u paleotehnikoj fazi bila su mala, moda


za veinu populacije i nepostojea. Napredni i utilitaristiki Don
Stjuart Mil tu se saglasio sa najogorenijim kritiarem novog re-
P a le o te h n ik a f a z a 233

ima, Donom Raskinom. Meutim, u samoj tehnici uvedeno je


mnotvo detaljnih usavravanja. Ne samo da su izumitelji i proi
zvoai maina paleotehnike faze usavrili alate i elu aparaturu
mehanike proizvodnje, ve su njeni naunici i filozofi, njeni pe
snici i umetnici pomogli da se postavi osnova za humaniju kultu
ru od one koja je preovlaivala ak i tokom eotehnikog perioda.
Mada je nauka samo povremeno primenjivana u industrijskoj
proizvodnji, moda najvie od strane Ojlera i Kamija, primena
nauke se postojano odvijala u usavravanju pogona. Veliki napre
dak, uinjen tokom sedamnaestog veka, jo jednom je dostignut
sredinom devetnaestog veka u konceptualnoj reorganizaciji svake
obasti naune misli - napredak sa kojim povezujemo imena Fon
Majera, Mendeljejeva, Faradeja, Klark-Maksvela, Kloda Bernara,
Johanesa Milera, Darvina, Mendela, Vilarda Gibsa, Maha, Ketlea,
Marksa i Konta, da pomenemo samo neke od istaknutih linosti.
Kroz taj nauni rad sama tehnika je ula u novu fazu ije karakte
ristike emo prouiti u narednom poglavlju. Sutinski kontinuitet
nauke i tehnike ostaje postojan kroz sve njene mene i faze.
Tehnoloka unapreenja uvedena tokom ove faze bila su izu
zetna. To je bilo doba mehanike realizacije kada je barem spo
sobnost proizvoaa alata i maina uhvatila korak sa zahtevima
izumitelja. Tokom ovog perioda glavni mainski alati bili su usa
vreni, ukljuujui i builicu, rende i strug, stvorena su pogonska
vozila i njihova brzina se stalno poveavala, pojavila se rotirajua
presa, povean je kapacitet da se proizvedu, obrade i transportuju
velike mase metala, te mnogi od glavnih mehanikih instrumena
ta u hirurgiji - ukljuujui stetoskop i oftalmoskop - bili su izu
mljeni ili usavreni, mada je jedno od najzapaenijih unapreenja
u upotrebi instrumenata, korienje akuerskih kleta.bio francu
ski izum iz eotehnike faze. Obim unapreenja moe se najjasnije
sagledati ako se panja usmeri na otprilike prvih stotinu godina.
Proizvodnja gvoa poveala se od 17.000 tona 1740. godine na
2.100.000 tona 1850. godine. Nakon izuma maine za oblaganje
pamunih potki tirkom da bi se spreilo pucanje, iz 1804. godine,
pogonski razboj za tkanje pamuka je konano postao upotrebljiv;
Horokov izum uspenog razboja iz 1803. godine i njegovo usa-
234 Tehnika i civilizacija

vravanje 1813. godine preobrazili su industriju pamuka. Zbog


jeftinih fizikih radnika - jo 1834. godine procenjeno je da ih
ima 45.000 do 50.000 samo u kotskoj i oko 200.000 u Engleskoj
- tkanje na pogonskom razboju je uvoeno polako: dok je 1823.
godine u Velikoj Britaniji bilo samo 10.000 parnih razboja, 1865.
godine bilo ih je 400.000. Te dve industrije slue kao prilino ta-
an pokazatelj paleotehnike produktivnosti.
Osim masovne proizvodnje odee i masovne distribucije hra
ne, velika dostignua paleotehnike faze nisu bili finalni proizvo
di ve koriene maine i naprave. Pre svega, postojala je jedna
oblast koja je bila posebno tipina: korienje gvoa na veliko. Tu
su inenjeri i radnici bili na poznatom terenu i tu, u gvozdenom
parnom brodu, u gvozdenom mostu, u kosturu za toranj i u mai-
nama-alatkama i mainama, oni su zabeleili svoje najubedljivije
trijumfe.
I gvozdeni most i gvozdeni brod imaju kratku istoriju. Mada
su brojne nacrte za gvozdene mostove u Italiji napravili Leonardo
i njegovi savremenici, prvi gvozdeni most u Engleskoj izgraen
je tek krajem osamnaestog veka. Svi problemi koje je trebalo ra-
zreiti u upotrebi gvoa za konstrukcije bili su novi, a mada je
inenjer prizivao pomo matematike u izvoenju i proveravanju
svojih prorauna, konkretni postupak iao je ispred matemati
kog izraza. To je bio prostor za domiljatost, smeo eksperiment,
hrabre iskorake.
Tokom manje od jednog veka preraivai gvoa i konstruk
tori dostigli su zadivljujue savrenstvo. Veliina parnog broda
brzo se poveavala - od malog Klermona, dugog 40 metara i te
kog 60 tona, do Grejt Isterna, zavrenog 1858. godine, monstruma
Atlantika sa palubama dugim 207 metara i tekim 22.500 tona,
sposobnog da proizvede 1.600 konjskih snaga u svojim motorima
sa propelerima i 1.000 konjskih snaga u svojim motorima sa to
kom sa lopaticama. Poboljala se regularnost izvedbe - do 1874.
godine Grand ester je prelazio okean redovno za osam dana i
oko jedan do dvanaest sati, na osam uzastopnih putovanja. Br
zina prelaska Atlantika se poveavala od dvadeset est dana, to
je postigla Savana 1819. godine, do sedam dana i dvadeset sati
P a le o te h n i k a f a z a 235

postignutih 1866. godine. Taj tempo rasta se umanjio tokom na


rednih sedamdeset godina; ta injenica takoe vai i za elezniki
prevoz. To to je vailo za brzinu, vailo je i za veliinu, poto su
veliki parni brodovi zbog svoje masivnosti gubili lakou mane-
vrisanja u lukama i kada su stizali do dubine kanala u matinim
lukama. Grejt Istern je bio pet puta vei od Klermona, najvei par
ni brod danas je manje od dva puta vei od Grejt Isterna. Brzina
prekookeanskog putovanja 1866. godine bila je preko tri puta vea
nego 1819. godine (razmak od 47 godina), ali sadanja brzina je
manje nego dvaput vea u odnosu na 1866. godinu (razmak od 67
godina). To isto odnosi se i na brojne oblasti tehnike: ubrzavanje,
kvantifikacija i umnoavanje odigravali su se bre u ranoj paleo-
tehnikoj fazi nego nakon nje u istoj oblasti.
Rano majstorstvo takoe je dostignuto u izgradnji gvozdenih
konstrukcija. Moda je najvei spomenik tog perioda bila Kri
stalna palata u Engleskoj - vanvremensko zdanje koje povezuje
eotehniku fazu sa izumom staklenika, paleotehniku sa ele-
znikom stanicom sa staklenim krovom, te neotehniku sa novim
uvaavanjem sunca, stakla i konstrukcione lakoe. Ali mostovi su
bili tipiniji spomenici; ne zaboravljajui Telfordov gvozdeni vise
i most sa lancem preko moreuza Menej (1819-1825), Bruklinski
most, zapoet 1869. godine, i most preko rukavca reke Fort, velika
konstrukcija sa podupiraima zapoeta 1867. godine, oni su bili
moda najpotpunija estetska ispunjenja nove industrijske tehnike.
Ovde je kvantitet materijala, pa ak i sam element veliine, imao
udeo u estetskom rezultatu, naglaavajui tekou zadatka i pobe-
du reenja. U tim velianstvenim delima naputene su nemarne
empirijske navike miljenja, privreda mamipare proizvoaa tek
stila; konano su odbaeni oni metodi koji su imali sramnu ulo
gu doprinosei nesreama na ranoj eleznici i ranim amerikim
renim parnim brodovima, a postavljen je i dostignut objektivan
standard izvedbe. Brodograditelji iz Glazgova su konsultovali lor
da Kelvina u vezi sa razreavanjem tekih tehnikih problema,
tako da su te maine i konstrukcije otkrivale iskren, opravdan po
nos u suoavanju sa tekim uslovima i savladavanju nepodatnih
materijala. On to je Raskin rekao u pohvalu starih drvenih linij-
236 Tehnika i civilizacija

skih brodova jo vie se moe primeniti na njihove vee gvozdene


pandane u trgovakoj profesiji. Nije loe da se to ovde ponovi:
Sve u svemu, linijski brod je najasnija stvar koju je ovek, kao
drutvena ivotinja, stvorio. On sam, bez pomoi, moe napraviti
bolje stvari od linijskih brodova; on moe stvarati pesme i slike,
kao i druge sline koncentracije onoga to je najbolje u njemu.
Ali kao bie koje ivi u grupama i procenjujui, uz povremene
nagodbe i meusobnu saglasnost, ta mu je neophodno da dobije
ili proizvede u tim grupama, linijski brod je njegovo prvo delo.
U to je uloio onoliko ljudskog strpljenja, zdravog razuma, pro
miljanja, eksperimentalne filozofije, samokontrole, navika reda i
poslunosti, izuzetan marljiv, teak rad, trpljenje grubih klimat
skih uslova, beskompromisnu hrabrost, odmereni patriotizam i
smireno iekivanje bojeg suda koliko se smisleno moe uloiti
u prostor dug 90 i irok 25 metara. I zahvalan sam to sam iveo u
doba kada sam mogao videti da se tako ini.
Taj period smelog eksperimentisanja konstrukcijama od gvo-
a dostigao je vrhunac u ranim neboderima ikaga i u Ajfelovim
velikim mostovima i vijaduktima - uvena Ajfelova kula iz 1888.
godine nadmaila ih je po visini, ali ne i po majstorstvu.
Osim toga, brodogradnja i mostogradnja su bili izuzetno slo
eni zadaci: zahtevali su stepen povezanosti i koordinacije koje je
dostigao mali broj industrija, osim moda eleznice. Te konstruk
cije su zahtevale sve latentne vojne vrline reima i koristile su ih
u dobru svrhu - ljudi su svakog dana, uz izuzetnu portvovanost,
rizikovali ivot topei gvoe, oblikujui i zakivajui elik, radei
na uskim platformama i tankim gredama, a tokom proizvodnje
bilo je malo razlika izmeu inenjera, predradnika i obinih rad
nika: svaki od njih je imao udeo u zajednikom zadatku, svaki od
njih se suoavao sa opasnou. Dok je graen Bruklinski most,
strunjak za mehaniku, a ne obian radnik, prvi je testirao kol
sko postolje koje je korieno da se zategne sajla. Vilijam Moris
je, potpuno ispravno, okarakterisao nove parne brodove kao ka
tedrale industrijskog doba. Bio je u pravu. Oni su podrazume-
vali puniju orkestraciju umetnosti i nauka nego bilo koje drugo
delo kojim su se paleotehnici bavili, a krajnji proizvod je bio udo
P a le o te h n ik a f a z a 237

kompaktnosti, brzine, snage, meusobne povezanosti i estetskog


jedinstva. Parni brod i most bili su nove simfonije od elika. Stva
rali su ih tvrdokorni tmurni ljudi - nadniari i nadzornici. Ali,
poput egipatskog klesara mnogo hiljada godina pre njih, oni su
poznavali radost kreativnog napora. Umetnost salona je kopnela
u poreenju s njima. Muki zadah kovanice bio je slai parfem
od bilo kog kojim su odisale dame.
Iza svih tih napora stajao je nov soj umetnika - engleski alat
niari iz kasnog osamnaestog i ranog devetnaestog veka. Ti alat
niari su, sticajem okolnosti, iznikli iz dva raznorodna okruenja:
mainskih postrojenja Boltona i Vata i postrojenja za obradu dr-
veta Dozefa Bramaha. Traei radnika da izradi novopatentiranu
bravu, Bramah je pronaao Henrija Modsleja, promuurnog mla
dog mehaniara koji je poeo da radi u vulvikom arsenalu. Mod-
slej nije postao samo jedan od najvetijih mehaniara svog vreme
na, njegova strast za preciznim radom navela ga je da uvede red u
proizvodnju osnovnih delova maina, pre svega mainskih zavrt-
njeva. Do tog vremena zavrtnji su obino seeni runo, bilo ih je
teko i skupo praviti, pa su korieni to je manje mogue - nije
postojao sistem za rezanje ili oblikovanje navoja. Svaki zavrtanj
i navrtka, kako primeuje Smajlz, bili su neka vrsta specijalnosti
za sebe. Modslejev strug za rezanje zavrtnja bio je jedan od pre
sudnih delova standardizacije koji su omoguili modernu mainu.
On je u svaki odeljak proizvodnje maine preneo duh umetnika:
standardizaciju, doradu, svoenje na tane dimenzije. Zahvaljuju
i Modsleju, unutranji uglovi su bili zaobljeni umesto da imaju
otar oblik. L. Modsleja je angaovao M. I. Brunei da napravi ma-
insku koturau, a iz njegove radionice, obuen preciznim meto
dama, doao je apostolski niz mehaniara: Nejsmit, koji je izumeo
parni eki, Vitvort, koji je usavrio puku i top, Roberts, Mjuirs i
Luis. Jo jedan veliki mehaniar tog vremena, Klement, koga je ta-
koe obuio Bramah, radio je na Bebidovoj maini za raunanje
izmeu 1823. i 1842. godine - po Rou.najprefmjenijem i najsloe
nijem mehanizmu koji je do tada bio proizveden.
Ti ljudi nisu tedeli snagu u svom radu sa mainama, oni su
ili ka savrenstvu, ne pokuavajui da se usklade sa jeftinijom
238 Tehnika i civilizacija

konkurencijom slabijih zanatlija. Naravno, u Americi, Francuskoj


i Nemakoj postojali su ljudi slinog kalibra, ali, kada se radilo
o najboljim proizvodima, engleski alatniari su gospodarili me
unarodnim tritem. Njihova proizvodnja je, konano, omogu
ila parni brod i gvozdeni most. Vredi navesti zapaanje starog
Modslejevog radnika: Bilo je zadovoljstvo gledati ga kako barata
bilo kojom vrstom alatke, ali bio je izuzetan sa turpijom od etr
deset pet centimetara1'. To je bila pohvala kompetentnog kritiara
izvanrednom umetniku. A u mainama treba traiti najoriginal-
nije primere prave paleotehnike umetnosti.

16. Paleotehniki prelaz

Paleotehnika faza je, dakle, uinila dve stvari. Istraila je slepe


ulice, krajnje ponore kvantitativnog koncepta ivota, stimulisana
voljom za mo i regulisana samo sukobom jedne jedinice moi
- pojednica, klase, drave - sa drugom jedinicom moi. A u ma
sovnoj proizvodnji dobara ona je pokazala da samo mehanika
usavravanja nisu dovoljna da se stvore drutveno vredni rezultati
- pa ak ni najvei stepen industrijske efikasnosti.
Krajnji ishod te prenaglaene ideologije moi i stalne borbe bio
je Svetski rat - taj period besmislenih sukoba, koji je eskalirao
1914. godine i jo se vodi od strane frustrirane populacije koja je
potpala pod sistem maine. Taj proces ne moe imati drugi kraj
osim bezvredne pobede - odumiranja obe strane zajedno ili sa-
moubistvo uspene nacije u trenutku kada je dovrila kasapljenje
rtve. Mada sam zbog preglednosti o paleotehnikoj fazi govorio
u prolom vremenu, ona je jo s nama, a metodi i navike milje
nja koje je stvorila jo uvek vladaju velikim delom oveanstva.
Ako se oni ne potisnu moe se podriti sama osnova tehnike, a na
povratak u varvarizam e se nastaviti brzinom direktno propor
cionalnoj sloenosti i razraenosti naeg sadanjeg tehnolokog
nasledstva.
Ali istinski vaan deo paleotehnike faze ne lei u onome to je
ona stvorila, ve u onome emu je vodila. To je bio period prelaza,
P a le o te h n i k a f a z a 239

prometna, zaguena avenija, prekrivena smeem, izmeu eoteh-


nike i neotehnike privrede. Institucije na ljudski ivot ne utiu
samo direktno, one na njega utiu i kroz suprotne reakcije koje
stvaraju. Dok je, humanistiki govorei, paleotehnika faza bila
katastrofalan meuperiod, ona je upravo svojim neredom pomo
gla da se intenzivira potraga za redom, a svojim posebnim obli
cima brutalnosti da se pojasne ciljevi humanog ivota. Akcija i
reakcija su bile jednake - i delovale su u suprotnim pravcima.
V.
Neotehnika faza

1. Poeci neotehnike

Neotehnika faza predstavlja trei period razvoja maine to


kom prethodnih hiljadu godina. Ona predstavlja pravu mutaciju i
razlikuje se od paleotehnike faze gotovo kao to se belo razlikuje
od crnog. Ali, s druge strane, ona prema eotehnikoj fazi ima isti
odnos kao odrasla osoba prema bebi.
Koncepcije, predvianja, smele vizije Rodera Bejkona, Leonar-
da, lorda Verulama, Porte, Glenvila i drugih filozofa i tehniara tog
vremena konano su tokom neotehnike faze nale svoju lokaciju.
Prve okvirne skice petnaestog veka sada su pretvorene u ostvari
ve crtee, prva nagaanja sada su ojaana postupkom verifikacije,
prve grube maine bile su konano dovedene do savrenstva u
izuzetnoj mehanikoj tehnologiji novog doba, to je motorima i
turbinama dalo osobine koje su samo vek ranije gotovo iskljui
vo pripadale asovniku. Delikatna ulna smelost elinija, koji je
upravo izlivao svog komplikovanog Pegaza, ili nita manje smelo
delo Mikelanela koji je konstruisao kupolu crkve Sv. Petra, zame-
njeni su strpljivim kooperativnim eksperimentalizmom - itavo
drutvo je sada bilo spremno da uini ono to je do tada bio teret
usamljenih pojedinaca.
Sada, dok neotehnika faza predstavlja konkretan fiziki i dru
tveni kompleks, ona se ne moe definisati kao period, delimino
zato to jo nije razvila sopstveni oblik i organizaciju, delimino
zato to smo jo usred nje i ne moemo sagledati njene detalje u
242 Tehnika i civilizacija

njihovim krajnjim odnosima, a delimino zato to jo nije zame-


nila stariji reim onako brzo i odluno kao to je to bilo karakteri
stino za transformaciju eotehnikog poretka u kasnom osamna
estom veku. Nastajui iz paleotehnikog poretka, neotehnike
institucije su ipak u mnogim sluajevima pravile kompromise s
njim, poputale mu, gubile svoj identitet zbog snage uloenih in
teresa koji su nastavili da podravaju zastarele instrumente i anti-
drutvene ciljeve srednjeg industrijskog doba. Paleotehniki ideali
jo uvek su u velikoj meri dominirali u industriji i politici zapadnog
sveta: klasne borbe i nacionalne borbe su se jo uvek odigrava
le nesmanjenom estinom. Dok se eotehnika praksa pomaljala
kao civilizacijski uticaj, u vrtovima i parkovima, slikama, muzici
i pozoritu paleotehnika je ostajala kao varvarski uticaj. Poricati
to znailo bi verovati u nerealni raj. Tokom sedamdesetih godina
Melvil je u neobinim stihovima oblikovao pitanje iji se znaaj
produbio u godinama koje su usledile:

... Umea su alati;


Ali alatka, kau, treba da je snana:
Da lije Satana slab? Slabost je pogrena?
Blagoslovena nada ne moe preovladati:
Vaa umea u odumiranju vere mogu napredovati:
Vi samo iskopavate novog Huna
ije reanje ak i sad neke moe uasnuti.

U meri u kojoj neotehnika industrija nije uspela da transfor-


mie kompleks uglja i gvoa, u meri u kojoj nije uspela da obez-
bedi prikladnu osnovu za humaniju tehnologiju u zajednici kao
celini, u meri u kojoj je svoje poveane moi pozajmila rudaru,
finansijeru, vojskovoi, poveavale su se mogunosti za poreme
aje i haos.
Ali se poeci neotehnike faze ipak mogu priblino odrediti.
Prva konkretna promena, koja je izuzetno poveala efikasnost
primarnih pokretaa, umnoavajui je od tri do devet puta, bila
je Furnironovo usavravanje vodene turbine 1832. godine. To se
desilo na kraju dugog niza prouavanja koja su zapoela empi
rijskim razvojem toka sa lopaticama u esnaestom veku, a na
N eotehnika fa z a 243

stavila se naunim dostignuima niza istraivaa, posebno Ojlera


sredinom osamnaestog veka. Birden, Furnironov nadreeni, uveo
je niz poboljanja u turbinu tipa vodenog toka - razvoj za koji se
moda moe zahvaliti relativnoj zaostalosti Francuske u paleoteh-
nikoj industriji - a Furniron je konstruisao jednu turbinu od 50
konjskih snaga jo 1832. godine. S tim treba povezati niz vanih
naunih otkria do kojih je doao Faradej tokom iste decenije.
Jedno od njih bilo je izolovanje derivata benzena, tekuine koja
je omoguila komercijalnu upotrebu plastine mase. Drugi je bio
njegov rad na elektromagnetnim tokovima, poevi od njegovog
otkria iz 1831. da provodnik koji see linije sile magneta stvara
razliku u potencijalu. Ubrzo nakon to je doao do tog isto na
unog otkria dobio je anonimno pismo u kojem se navodi da se
taj princip moe primeniti u stvaranju velikih maina. Dolazei
kao vrhunac nakon vanog rada Volte, Galvanija, Ersteda, Oma i
Ampera, Faradejev rad u oblasti elektriciteta, praen istovreme
nim istraivanjem Dozefa Flenrija o elektromagnetu, postavio
je novu osnovu za pretvaranje i distribuciju energije i za veinu
presudnih neotehnikih izuma.
Do 1850. godine bio je realizovan dobar deo fundamentalnih
naunih otkria i izuma u novoj fazi: elektrina elija, baterija,
dinamo, motor, elektrina lampa, spektroskop, doktrina konzer-
vacije energije. Izmeu 1875. i 1900. godine ostvarena je detalj
na primena tih izuma u industrijskim procesima povezanim sa
elektranama i telefonom i radio-telegrafom. Konano, do 1900.
godine bio je skiciran, ako ne i usavren, niz komplementarnih
izuma: fonograf, pokretne slike, benzinski motor, parna turbina,
avion; zauzvrat, ti izumi su prouzrokovali korenitu transforma
ciju energetskog postrojenja i fabrike, a imali su i dodatni uticaj
na uvoenje novih principa za planiranje gradova i za korienje
okruenja kao celine. Do 1910. godine u samoj industriji poeo je
konkretan pokret protiv paleotehnikih metoda.
Okviri ovog procesa bili su zamagljeni izbijanjem Svetskog rata
i grubim poremeajima i unazaenjem i kompenzacijama koje su
usledile. Mada su instrumenti neotehnike civilizacije sada bili
nadohvat ruke i mada nisu nedostajali mnogi jasni znaci integra-
244 Tehnika i civilizacija

ije, ne moe se pouzdano rei da je jedan region, a kamoli zapad


na civilizacija kao celina, potpuno prigrlio neotehniki kompleks,
jer su nedostajale neophodne drutvene institucije i eksplicitni
drutveni ciljevi potrebni ak i za celokupno tehnoloko ostvare
nje. Dobici u tehnici se nikada u drutvu ne registruju automatski
- oni zahtevaju isto tako umene izume i prilagoavanja u politici,
a nesmotrena navika da se mehanikim unapreenjima pripisuje
direktna uloga instrumenata kulture i civilizacije postavlja pred
mainu zahtev na koji ona ne moe da odgovori. Ukoliko nedo
staju kooperativna drutvena inteligencija i dobra volja, naa naj
razvijenija tehnika ne znai nita vie za drutveni napredak nego
to bi elektrina sijalica znaila majmunu usred dungle.
Istina, industrijski svet stvoren tokom devetnaestog veka ili je
tehnoloki zastareo ili je drutveno mrtav. Ali, naalost, njegov
crvljivi le je stvorio organizme koji, zauzvrat, mogu oslabiti ili
moda ubiti novi poredak koji treba da zauzme njegovo mesto,
moda da od njega stvore bespomonog bogalja. Meutim, jedan
od prvih koraka u predupreivanju takvih katastrofalnih rezulta
ta jeste shvatanje da doba maina ak ni tehniki ne ini postoja
nu i skladnu jedinicu, da postoji duboki jaz izmeu paleotehnike
i neotehnike faze, te da navike uma i taktika koje smo preneli
iz starog poretka predstavljaju prepreke na putu naeg razvijanja
novog.

2. Znaaj nauke

Detaljna istorija parne maine, eleznice, tekstilnog postrojenja,


gvozdenog broda, moe se napisati i samo uz usputno ukazivanje
na nauni rad tog perioda, jer su te naprave uglavnom nastale
primenom metoda empirijske prakse, pokuaja i odabira; mnogi
ivoti su izgubljeni zbog eksplozije parnog kazana pre nego to je
zatitni ventil postao opteprihvaen. I mada bi svi ti izumi bili
bolji uz nauku, oni su veinom nastali bez njene direktne pomo
i. Njih su omoguili praktini ljudi u rudnicima, fabrikama, ma-
inskim radionicama, asovniarskim radnjama i kovanicama
N eotehnika fa z a 245

ili znatieljni amateri sa sklonou da manipuliu materijalima


i zamiljaju nove procese. Moda je jedini nauni rad koji je po
stojano i sistematski uticao na paleotehnike zamisli bila analiza
elemenata samog mehanikog pokreta.
U neotehnikoj fazi istiu se dve injenice od kljunog znaaja.
Prvo, nauni metod, iji se glavni napredak desio u matemati
kim i fizikim naukama, proirio se u druge oblasti iskustva; ivi
organizam i ljudsko drutvo takoe su postali predmeti sistemat
skog istraivanja. Mada je rad obavljen u tim oblastima bio otean
iskuenjem da se preuzmu kategorije miljenja, naini istraivanja
i posebna aparatura kvantitativne apstrakcije razvijeni za izolo-
vani fiziki svet, proirenje nauke je ovde imalo posebno vaan
uinak za tehniku. Za devetnaesti vek fiziologija je postala ono
to je mehanika bila za osamnaesti - umesto mehanizma koji je
formirao model ivota, ivi organizmi su poeli da oblikuju mo
del za mehanizam. Dok je rudnik dominirao u paleotehnikom
periodu, vinograd, farma i fizioloka laboratorija su usmeravale
mnoga najplodonosnija istraivanja i doprinele nekim od najhit
nijih izuma i otkria neotehnike faze.
Isto tako, prouavanje ljudskog ivota i drutva imalo je koristi
od istih tih impulsa za red i jasnou. Ovde je paleotehnika faza
uspela samo da pokrene apstraktni niz racionalizacija i argumen-
tovanja koji su nosili ime politike ekonomije, skupinu doktrina
koja gotovo nije imala veze sa konkretnom organizacijom proi
zvodnje i potronje ili stvarnim potrebama, interesima i navika
ma ljudskog drutva. ak je i Karl Marks, kritikujui te doktrine,
podlegao njihovim neodgovarajuim nainima izraavanja: dok
je Kapital pun velikih istorijskih uvida, njegov opis cene i vred-
nosti ostaje prednauan kao i Rikardov. Apstrakcije ekonomije,
umesto da budu izolati i derivati stvarnosti, u stvari su bile mito
loke konstrukcije ije su jedino opravdanje bili impulsi koje su
izazivali i aktivnosti koje su uzrokovali. Sledei Vika, Kondorsea,
Herdera i G. H. Hegela, koji su bili filozofi istorije, Kont, Ketle i Le
Plej su postavili novu nauku sociologije; sledei stope apstraktnih
psihologa, od Loka i Hjuma nadalje, novi posmatrai ljudske pri
rode, Bejn, Herbart, Darvin, Spenser i Fehner, integrisali su psi
246 Tehnika i civilizacija

hologiju i biologiju i prouavali mentalne procese kao funkciju


celokupnog animalnog ponaanja.
Ukratko, koncepti nauke, do tada uglavnom povezani sa ko-
smikim, neorganskim, mehanikim, sada su se primenjivali na
svaku fazu ljudskog iskustva i svaku ivotnu pojavu. Analiza ma
terije i pokreta, koja je uveliko pojednostavila prvobitne zadatke
nauke, sada vie nije inila jedini krug naunih interesa; ljudi su
traili osnovni poredak i logiku dogaaja koji bi obuhvatili sloe
nije pojave. Jonski filozofi su davno pojmili znaaj samog poretka
u organizaciji univerzuma. Ali u vidljivom haosu viktorijanskog
drutva prvobitna Njulendsova formulacija periodine tabele kao
zakona oktava bila je odbaena, ne zato to je bila nezasnovana,
ve zato to se smatralo da nije verovatno da priroda organizuje
elemente u tako pravilan horizontalni i vertikalni model.
Tokom neotehnike faze oseaj poretka postao je mnogo sveo-
buhvatniji i fundamentalniji. Slepi vihor atoma vie nije delovao
prikladno ak ni kao metaforiki opis univerzuma. Konkretna
priroda same materije je tokom ove faze prola kroz promenu -
postala je prozirna za novootkrivene elektrine impulse, a ak je
i prvobitno shvatanje alhemiara o transmutaciji elemenata pre
tvoreno u stvarnost pomou otkria radijuma. Slika se promenila
- od vrste materije" do tekue energije".
Druga po redu, samo u odnosu na sveobuhvatniji upliv nau
nog metoda na vidove egzistencije koje je on do tada samo blago
dotaknuo, bila je neposredna primena naunog znanja u tehnici i
nainu ivota. U neotehnikoj fazi glavna inicijativa dolazi ne od
domiljatog izumitelja, ve od naunika koji uspostavlja opti za
kon; izum je izvedeni proizvod. Henri je u osnovi izumeo telegraf,
ne Morze; Faradej je izumeo dinamo, ne Simens; Ersted je izumeo
elektrini motor, ne Jakobi; Klark-Maksvel i Herc su izumeli ra-
dio-telegraf, ne Markoni i De Fore. Pretvaranje naunog znanja
u praktine instrumente bilo je samo propratno dejstvo procesa
izumiteljstva. Dok su ugledni pojedinani izumitelji, poput Ediso-
na, Bekelanda i Sperija, i dalje delali, novi izumiteljski genije je
radio na materijalima koje je pruala nauka.
Iz te navike razvila se nova pojava: svesno i sistematsko izu-
mljivanje. Tu je bio novi materijal: problem - pronaite novu
N eotehnika fa z a 247

upotrebu za njega. Ili je bila neophodna sprava: problem - pro


naite teorijsku formulu koja bi omoguila da se ona proizvede.
Okeanski kabl je konano postavljen tek kada je lord Kelvin do-
prineo neophodnoj naunoj analizi problema koji je kabl izazvao;
pokret u propelerskoj cevi u parnom brodu konano je osmiljen
bez nespretnih i skupih mehanikih naprava tek kada je Miel
prouio ponaanje lepljivih fluida; daljinska telefonija omogue
na je samo sistematskim istraivanjima Pupina i drugih o nekoli
ko elemenata u okviru tog problema u laboratorijama kompanije
Bel. Izolovana inspiracija i empirijsko isprobavanje cenili su se
sve manje i manje u izumljivanju. U elom nizu karakteristinih
neotehnikih izuma misao je bila otac elje. I, tipino, ta misao je
bila kolektivni proizvod.
Dok su, naravno, nezavisni teorijski um i dalje snano stimu-
lisali predloi i potrebe praktinog ivota, pa je parna maina
podstakla Karnoa na istraivanja o toploti, a hemiara Luja Paste-
ra sudbina vinara, pivara i uzgajivaa svilene bube podstakla na
bakterioloka istraivanja, injenica je da se osloboena nauna
znatielja mogla u svakom trenutku dokazati isto toliko vredna
kao i najsuvoparnije pragmatike istraivanje. Odista, ta sloboda,
ta udaljenost, ta kontemplativna izolacija, tako strana privlano
sti praktinog uspeha i izazovu neposredne primene, poela je da
popunjava opti rezervoar ideja koji se, kao pomou gravitacije,
prelio u praktine stvari. Mogunosti za ljudski ivot mogle su
se izmeriti visinom samog rezervoara, a ne onim to bi pritisak
realizovanog toka mogao da pokae u bilo kom trenutku. I mada
je nauka od poetka bila podstaknuta praktinim potrebama i e
ljom za maginom kontrolnom tablom, moda isto koliko i e
ljom za ureivanjem, ona je tokom devetnaestog veka poela da
deluje kao protivtea strasnoj elji da se cela egzistencija svede na
okvir neposrednog profita i uspeha. Naunici prvog reda, poput
Faradeja, Klark-Maksvela, Gibsa, nisu bili pod uticajem pragma
tinih ciljeva. Za njih je nauka postojala kao to postoji umetnost,
ne samo kao sredstvo za prouavanje prirode, ve kao nain ivo
ta, prikladna za stanja uma, koja stvara, kao i za spoljanje uslove,
koje menja.
248 Tehnika i civilizacija

Druge civilizacije su dostigle odreenu etapu tehnikog savr


enstva i tu stale, mogle su samo da ponavljaju stare modele. Teh
nika u svojim tradicionalnim oblicima nije pruala sredstva za
nastavak sopstvenog rasta. Povezivanjem sa tehnikom, nauka je,
da tako kaemo, podigla plafon tehnikog dostignua i proiri
la njegovu potencijalnu oblast delovanja. U tumaenju i primeni
nauke pojavila se nova grupa ljudi ili je, bolje reeno, staro zani
manje steklo novi znaaj. Izmeu industrijalca, obinog radnika i
naunog istraivaa doao je inenjer.
Videli smo kako tehnika, kao vetina, see do antike i kako je
inenjer poeo da se razvija kao poseban strunjak zbog vojnih
poduhvata od etrnaestog veka nadalje, osmiljavajui utvrenja,
kanale i oruje za napad. Prva velika kola formirana za obuku
inenjera bila je Ecole Polytechnique, osnovana u Parizu 1794. go
dine usred revolucije; kola u Sent Etjenu, Berlinska politehnika i
Renseler (1824) dole su ubrzo posle nje, ali su tek sredinom de
vetnaestog veka usledili Juni Kensington, Stivens, Cirih i druge
kole. Novi inenjeri su morali savladati sve probleme povezane
sa razvojem novih maina i naprava, kao i sa primenom novih
oblika energije; opseg tog zanimanja morao je u svim svojim spe-
cijalizovanim ograncima biti irok koliko je bio i Leonardov u
svom prvobitnom i relativno neizdiferenciranom stanju.
Ve 1825. godine Ogist Kont je mogao da kae:
Lako je u naunom telu kakvo danas postoji uoiti izvestan
broj inenjera koji se razlikuju od ljudi od nauke koji se s pravom
tako nazivaju. Ta vana klasa razvila se iz potrebe kada su se teo
rija i praksa, koje su polazile od tako udaljenih taaka, dovoljno
pribliile da bi jedna drugoj pruile ruku. To ini njen specifian
karakter koji je jo tako nedefinisan. to se tie karakteristinih
doktrina potrebnih za stvaranje posebne klase inenjera, njihova
prava priroda ne moe se lako oznaiti, jer postoje samo njeni
rudimenti... Uspostavljanje klase inenjera sa njenim pravim ka
rakteristikama vanije je utoliko to e ta klasa, bez sumnje, pred
stavljati neposredni i neophodni instrument za koaliciju izmeu
ljudi od nauke i industrijalaca pomou koje jedino moe poeti
novi drutveni poredak" (Kont, etvrti esej, 1825).
N eotehnika fa z a 249

Situacija koju je Kont iekivao nije bila mogua dok se nije


poela javljati sama neotehnika faza. im su metode egzaktne
analize i kontrolisanog posmatranja poele da proimaju svaku
oblast delatnosti, koncept inenjera se proirio u optiji pojam
tehniara. Sve vie i vie, svaka od vetina traila je za sebe osnovu
u egzaktnom znanju. Uvoenje egzaktnih, naunih metoda u sva
ku oblast rada i delanja, od arhitekture do obrazovanja, u izvesnoj
meri je povealo opseg i mo mehanike slike sveta koja je izgra
ena u sedamnaestom veku. Tehniari su svet naunika iz oblasti
fizike obino sagledavali kao najstvarniji sektor iskustva, jer je on,
u celini gledano, bio najmerljiviji; tako su ponekad bili zadovolj
ni povrnim istraivanjima ukoliko su ona odraavala opti oblik
egzaktnih nauka. Specijalizovano, jednostrano injenino obrazo
vanje inenjera, odsustvo humanistikih tema i u samoj koli za
inenjere i u okruenju u koje je inenjer ubaen, samo su nagla
avali ta ogranienja. Te teme, koje je Tomas Man provokativno
predstavljao svom polupeenom pomorskom inenjeru u arob
nom bregu, zanimanja za filozofiju, religiju, politiku i ljubav, bile
su odsutne iz utilitaristikog sveta. Ali, dugorono gledano, ira
osnova za samu neotehniku privredu dala je rezultate, a obno
va drutvenih nauka u Kalifornijskom institutu za tehnologiju i
Institutu Stivens bio je znaajan korak ka popunjavanju pukotine
koja se stvorila u sedamnaestom veku. Za razliku od paleoteh-
nike privrede, koja se razvila iskljuivo iz rudnika, neotehnika
privreda je bila primenljiva u svakoj taki u preseku doline - isto
tako vana za farmera zbog svoje bakteriologije, kao i za uitelja
zbog psihologije.

3. Novi izvori energije

Za poetak, neotehniku fazu je obeleilo osvajanje novog obli


ka energije: elektriciteta. Prirodni magnet i odlike ilibara kada
se protrlja bile su poznate jo Grcima, ali prva moderna rasprava
o elektricitetu susree se u delu De magnete dr Dona Gilberta,
objavljenog 1600. godine. Dr Gilbert je povezao elektricitet iz frik-
250 Tehnika i civilizacija

ije i magnetizam, a, nakon njega, energini gradonaelnik Mag-


deburga, Oto fon Gerike, monik magdeburkih hemisfera, uoio
je pojavu odbijanja, kao i privlaenja, dok je Lajbnic navodno prvi
zapazio elektrinu varnicu. U osamnaestom veku, uz izum lajden-
ske boce i uz Frenklinovo otkrie da su munja i elektricitet jedno,
eksperimentalni rad u tom polju poeo je da se oblikuje. Do 1840.
godine dovreno je preliminarno nauno istraivanje zahvaljujui
Erstedu, Omu i, pre svih, Faradeju, a 1836. godine Dozef Henri je
ak primetio induktivne efekte na izvesnoj udaljenosti od lajden-
ske boce, to je prvi nagovetaj radijske komunikacije.
Tehnika nije zaostajala za naukom. Do 1833. godine profesor
Jakobi u Sankt Peterburgu uspeo je da pokrene brod na Nevi uz
brzinu od est i po kilometara na sat pomou elektromagnetnog
motora", Dejvidson je na edinburkoj i glazgovskoj pruzi postigao
istu brzinu, dok je profesor Pejd 1849. godine dostigao brzinu
od 30 kilometara na sat u vagonu na baltimorskoj i vaingtonskoj
pruzi. Svetio sa elektrinim lukom patentirano je 1846. godine i
primenjeno u svetioniku u Dandenesu, u Engleskoj, 1862. go
dine. U meuvremenu, izumljene su desetine oblika elektrinog
telegrafa: do 1839. godine Morze i tajnhal su omoguili trenutnu
komunikaciju na velike daljine koristei uzemljene ice na oba
kraja. Praktian razvoj dinama (Verner Simens, 1866) i alterna
tora (Nikola Tesla, 1887) bila su dva neophodna koraka u zameni
pare elektricitetom; ubrzo su se razvili centralna pogonska stanica
i distribucioni sistem, koje je izumeo Edison (1882).
U primeni energije elektricitet je izazvao revolucionarne pro
men, koje su uticale na lokaciju i koncentraciju industrije i de
taljnu organizaciju fabrike, kao i mnotva meusobno povezanih
usluga i institucija. Metalurka industrija je transformisana, a
podsticane su odreene vrste industrije, poput proizvodnje gume.
Pogledajmo detaljnije neke od tih promena.
Tokom paleotehnike faze industrija je potpuno zavisila od
rudnika uglja kao izvora energije. Teka industrija je bila prisi
ljena da se locira blizu samog rudnika ili da iskoristi jeftin nain
transporta kao to su kanali ili eleznica. S druge strane, elektrici
tet se moe razviti iz energije velikog broja izvora - ne samo ugalj,
N eotehnika fa z a 251

ve i brza reka, vodopad, brzi plimni estuar dostupni su kao izvor


energije, isto kao i direktni sunevi zraci (7.000 konjskih snaga po
aru) za sunane akumulatore koji su graeni u Egiptu; takoe i ve-
trenjaa, kada postoje akumulatori. Nedostupne planinske oblasti,
poput predela u Alpima, Tirolu, Norvekoj, Stenovitim planina
ma, unutranjoj Africi, po prvi put su postali potencijalni izvori
energije i potencijalna mesta za modernu industriju; zauzdava-
nje snage vode, zahvaljujui vrhunskoj efikasnosti vodene turbine
koja dostie i do 90 posto, otvorila je nove izvore energije i nove
oblasti za kolonizaciju - oblasti topografski neravnije i esto sa
zdravijom klimom nego doline i nizije ranijih epoha. Zbog ogro
mnog novanog ulaganja u rudnike uglja, jeftiniji izvori energije
nisu privukli dovoljno sistematske panje investitora, ali sada
nje korienje suneve energije u poljoprivredi - oko 0,13 posto
od ele koliine dobijene suneve energije - predstavlja izazov za
naunog inenjera, a mogunost korienja razlika u temperaturi
izmeu gonjih i donjih nivoa morske vode u tropima nudi jo
jednu priliku da se izbegne robovanje uglju.
Dostupnost snage vode za proizvodnju energije konano me-
nja i potencijalni raspored moderne industrije po celoj planeti i
smanjuje specifinu industrijsku dominaciju koju su Evropa i Sje
dinjene Drave imale u reimu uglja i gvoa. Azija i Juna Ame
rika su gotovo isto toliko bogate vodenom snagom - svaka od njih
preko pedeset miliona konjskih snaga - koliko i stariji industrijski
regioni, a Afrika ima tri puta koliko Evropa ili Severna Amerika.
ak se i unutar Evrope i Sjedinjenih Drava deava pomeranje
industrijskog centra gravitacije, tako da su vodstvo u hidro-elek-
trinoj energiji preuzele Italija, Francuska, Norveka, vajcarska
i vedska, tim redom kojim su pomenute, a slino pomeranje se
deava prema dva velika centralna planinska sistema u Sjedinje
nim Dravama. Merilo uglja vie ne predstavlja iskljuivo merilo
industrijske moi.
Za razliku od prevoza uglja na velike razdaljine ili pare u lokal
noj distribuciji, elektricitet je mnogo lake prenositi bez velikih
gubitaka energije ili visokih trokova. ice koje nose visokona
ponsku naizmeninu struju mogu prei preko planina koje ni
252 Tehnika i civilizacija

jedno terensko vozilo ne moe prei, a kada se jednom uspostavi


postrojenje za elektrinu energiju brzina amortizacije je spora.
tavie, elektricitet se lako pretvara u razne oblike: u motor da
obavi mehaniki rad, elektrinu lampu da svetli, elektrini radi
jator da greje, cev sa X zracima i ultravioletno svetio za prodor u
unutranjost i istraivanje, te eliju od selena da se postigne auto
matska kontrola.
Iako je mali dinamo manje efikasan od velikog dinama, razlika
u izvedbi izmeu njih je mnogo manja nego razlika izmeu velike
parne maine i male parne maine. Kada se koristi vodena turbina
postaje jasna prednost upotrebe elektriciteta visoke frekvencije u
svim oblicima i nivoima energije; ako nema dovoljno vodene mase
da pokrene veliki alternator ipak se moe obaviti izuzetan posao
u maloj industrijskoj jedinici poput farme, zauzdavanjem malog
potoka ili reice i korienjem samo nekoliko konjskih snaga, a
malom pomonom benzinskom mainom moe se obezbediti
postojano delovanje i pored variranja u toku reke zbog godinjih
doba. Vodena turbina ima veliku prednost jer je automatska; kada
se jednom instalira, proizvodni trokovi su gotovo ravni nuli jer
nije potreban nikakav vatrogasac ili uvar. Velika centralna ener
getska postrojenja nude i druge prednosti. Ne mora se sva ener
gija utroiti u lokalnoj zoni - sistemom povezanih stanica viak
energije se moe preneti na velike razdaljine, a u sluaju kvara
u jednom postrojenju sam priliv energije ostaje postojan ako se
ukljui tok iz povezanih postrojenja.

4. Zamena proletarijata

Tipine produktivne jedinice paleotehnikog perioda patile su


od gigantizma: poveavale su se i povezivale pokuavajui da ve
liinu usklade sa efikasnou. To je delimino bio rezultat loeg
sistema komunikacije koji je prethodio telefonu, pa je zato efika
sna uprava zahtevala jedno proizvodno postrojenje i oteala nje
govo razdvajanje u nekoliko jedinica, bilo da su one neophodne
na istom mestu ili ne. Tome su doprinele i tekoe povezane sa
N eotehnika fa z a 253

ekonominom proizvodnjom energije u malim parnim maina


ma, pa su zato inenjeri obino povezivali to je mogue vie pro
izvodnih jedinica na istu cev ili ih postavljali u ogranien domet
pritiska pare da bi se izbegli gubici zbog kondenzacije. Pokretanje
pojedinanih maina u postrojenju iz jedne cevi zahtevalo je da se
maine postave du cevi, bez blieg prilagoavanja topografskim
potrebama samog rada, bilo je gubitaka zbog frikcije u prenosnim
remenovima, a gomila remenova stvarala je posebne opasnosti za
radnike; osim tih nedostataka, cevovodi i remenje su ometali ko-
rienje pokretnih dizalica za interni transport.
Uvoenje elektrinog motora dovelo je do transformacije unu
tar samog postrojenja. Elektrini motor je omoguio fleksibilnost
u planiranju fabrike: ne samo da su pojedinane jedinice mogle
biti postavljene tamo gde su bile potrebne i da su se mogle osmi
sliti za odreeni potreban posao, nego je i sam neposredni pogon,
koji je poveao efikasnost motora, takoe omoguio da se po po
trebi izmeni izgled same fabrike. Instalacija motora uklonila je
remenje koje je zaklanjalo svetlost i smanjivalo efikasnost, a pro-
krilo je put za reorganizaciju maina u funkcionalne jedinice bez
obraanja panje na cevi i prolaze staromodne fabrike. Svaka jedi
nica mogla je da radi sopstvenom brzinom, da pone i stane pre
ma sopstvenim potrebama a da se energija u elom postrojenju ne
gubi. Po proraunima jednog nemakog inenjera, to je povealo
efikasnost izvedbe za pedeset posto. Tamo gde se radilo u velikim
jedinicama sada su pokretne dizalice jednostavno automatski op
skrbljivale maine. Sav taj razvoj desio se tokom proteklih etrde
set godina, i ne treba ni pominjati da su samo naprednija postro
jenja bila ukljuena u ta usavravanja i utede u poslovanju.
Uz korienje elektriciteta, kao to je ukazao Henri Ford, velike
administrativne jedinice ipak mogu koristiti i male proizvodne
jedinice, jer efikasna administracija zavisi od raunovodstva, pla
niranja, puteva i komunikacije, a ne obavezno od lokalnog nad
zora. Reju, veliina proizvodne jedinice vie nije bila odreena
prostornim zahtevima, bilo parne maine bilo upravnog osoblja:
ona je bila funkcija same delatnosti. A efikasnost malih jedinica
koje elektrini motori pokreu strujom, bilo iz lokalnih turbina
254 Tehnika i civilizacija

bilo iz centralnog energetskog postrojenja, udahnula je novi ivot


maloj industriji - ona je, na isto tehnikoj osnovi, po prvi put
od uvoenja parne maine mogla da se ravnopravno takmii sa
veom jedinicom. Zbog korienja elektriciteta ak je i domaa
proizvodnja opet postala mogua. Mada je domai mlin za zr
nevlje, sa isto mehanike take gledita, bio manje efikasan nego
ogromna postrojenja za brano Mineapolisa, on je omoguio lak
e prilagoavanje vremena proizvodnje potrebama, pa vie nije
bilo neophodno troiti prosejano belo brano jer se integralno
brano bre kvari i plesnivi ako se melje znatno pre prodaje i upo
trebe. Da bi bilo efikasno, malo postrojenje ne mora stalno da se
koristi niti mora da proizvede ogromne koliine hrane i robe za
udaljeno trite: moe da reaguje na lokalnu potranju i ponudu,
moe da ima povremenu delatnost jer je nadzor za stalno osoblje i
opremu proporcionalno manji, moe iskoristiti i to to ima manje
gubitke vremena i energije u prevozu, a kontaktom licem u lice
moe smanjiti neophodnu birokratiju koja postoji i kod efikasnih
velikih organizacija.
Kao element u krupnoj standardizovanoj industriji malo po
strojenje sada moe da opstane proizvodei za kontinentalno
trite. Nema svrhe, kao to kae Henri Ford, centralizovati
proizvodnju, osim ako se time ne stvaraju utede. Ako bismo, na
primer, elu svoju proizvodnju centrirali u Detroitu, morali bi
smo da zaposlimo oko 6.000.000 ljudi... Proizvod koji se koristi
u celoj zemlji treba da se pravi u celoj zemlji da bi se kupovna
mo ravnomernije rasporedila. Mnogo godina smo sledili politi
ku otvaranja ogranaka, bez obzira na to koje delove su oni mogli
da prave za oblast kojoj su sluili. Dobar proizvoa, koji se speci-
jalizuje, paljivo e kontrolisati svoju proizvodnju i bie pogodniji
za ogranak." Henri Ford takoe kae: ,,U naem prvom eksperi-
mentisanju ... smatrali smo da pod jednim krovom moramo da
imamo pojedinane mainske linije za sklapanje i linije za kona
no sklapanje, ali kad smo poeli da razmiljamo shvatili smo da
je pravljenje svakog pojedinanog del odvojeni posao po sebi i
da ga treba obavljati gde god se moe obaviti najefikasnije, te da
konana linija za sklapanje moe biti bilo gde. Time smo stekli
N eotehnika fa z a 255

prve uvide o fleksibilnosti moderne proizvodnje, kao i spozna


je o utedama koje se mogu ostvariti u smanjivanju nepotrebnog
transporta."
ak i bez korienja elektrine energije mala radionica je, zbog
nekih od pomenutih injenica, preivela u elom svetu, uprkos sa-
mouverenim oekivanjima ranih viktorijanskih privreda koje su
se divile mehanikoj efikasnosti gigantskih tekstilnih postrojenja.
Uz elektricitet, prednost veliine dovodi se u pitanje sa bilo koje
take gledita, osim moda u nekim posebnim delatnostima kao
to je proizvodnja gvoa. U proizvodnji elika od komada gvo-
a elektrina pe se moe ekonomino koristiti za mnogo manji
obim aktivnosti od onog koji dozvoljava visoka pe. tavie, me
haniki najslabiji deo automatske proizvodnje lei u trokovima i
fizikom radu koji je povezan sa pripremom za transport. U obi
mu u kojem lokalno trite i neposredna usluga deluju bez tih ak
tivnosti, oni uklanjaju skup i potpuno nekvalifikovani oblik rada.
Vee sada ne znai automatski i bolje: fleksibilnost energetske je
dinice, bolje prilagoavanje sredstava ciljevima, bolje odreivanje
vremena delatnosti predstavljaju nove oznake efikasne industrije.
Ukoliko koncentracija opstaje, to je uglavnom rezultat trita, pre
nego tehnike - zastupaju je prepredeni finansijeri koji u velikoj
organizaciji vide laki mehanizam za manipulacije kreditom, za
poveanje kapitalnih vrednosti, za monopolistiku kontrolu.
Pogon za elektrinu energiju nije samo pokretaka snaga u no
voj tehnologiji, on je, isto tako, moda jedan od najkarakteristi-
nijih krajnjih proizvoda, jer je on sam po sebi izraz tog potpunog
automatizma kojem na moderni sistem proizvodnje energije
tei, to su Fred Henderson i Volter Polakov opseno pokazali. Od
prenoenja uglja sa eleznike pruge ili bare sa ugljem pomo
u prenosive dizalice kojom upravlja jedan ovek, do ubacivanja
uglja u pe pomou mehanike ruke, energija maina preuzima
mesto ljudske energije; radnik, umesto da bude izvor rada, postaje
posmatra i kontrolor izvedbe maina - nadzornik proizvodnje
a ne aktivni inilac. Odista, direktna kontrola lokalnog radnika
u principu je ista kao daljinska kontrola same uprave koja putem
izvetaja i grafikona nadzire tok energije i robe kroz celokupno
postrojenje.
256 Tehnika i civilizacija

Kvaliteti koji su potrebni novom radniku jesu budnost, brzo


reagovanje, inteligentno razumevanje delova operativnog proce
sa; ukratko, on mora biti svestrani mehaniar a ne specijalizovani
radnik. Poto nije potpuno automatizovan, ovaj proces je jo uvek
opasan za radnika. U tekstilnim postrojenjima u Engleskoj do
pedesetih godina devetnaestog veka dostignuta je delimina au
tomatizacija bez bilo kakvog velikog oslobaanja ljudskog duha.
Ali, uz potpunu automatizaciju, sloboda pokreta i inicijativa omo
guuju da taj mali deo prvobitne radne snage bude dovoljan da
bi postrojenje radilo. Uzgred, zanimljivo je primetiti da je jedna
od najvanijih naprava za olakavanje rada i smanjenje teae-
nja - mehaniko paljenje kazana - izumljeno na vrhuncu paleo-
tehnikog perioda, 1845. godine. Ali ona je poela da se bre iri
po energetskim postrojenjima tek nakon 1920. godine, od kada
je ugalj poeo da osea konkurenciju automatskih gorionika za
naftu. (Jo jedna velika uteda, uvedena iste godine [1845] - ko-
rienje gasova iz visoke pei kao goriva - pojavila se tek znatno
kasnije.)
U svim vrstama neotehnike industrije koje proizvode potpu
no standardizovanu robu automatizacija u proizvodnji predstavlja
cilj kojem one tee. Ali, kao to napominje Barnet, mo maina
da zameni oveka znatno varira. Jedan ovek na strugu za kamen
moe da proizvede isto koliko i osmoro ljudi moe da proizvede
runo. Jedan ovek na poluatomatskoj maini za flae moe da ih
napravi koliko i etiri duvaa. Radnik na linotipu moe da sloi
isto toliko redova koliko i etiri runa slagaa. Ovensova mai
na za proizvodnju flaa, u najnovijoj verziji, po radniku moe da
proizvede isto koliko i osamnaest runih duvaa". Tome se moe
dodati da je u automatskoj telefonskoj komunikaciji broj opera
tora smanjen za oko osamdeset posto, a u amerikom tekstilnom
postrojenju jedan radnik moe da nadgleda 1.200 vretena. Mada
najubitaniji oblik monotonog rada komad po komad velikom
brzinom jo uvek opstaje u mnogim takozvanim naprednim in
dustrijama, poput sklapanja Fordovih automobila na kontinuira
noj traci, nema vie dehumanizovanog i zaostalog oblika rada koji
se praktikovao u najgorim proizvodnim procesima osamnaestog
N eotehnika fa z a 257

veka; iako je to tano, u pravim neotehnikim industrijama i pro


cesima radnik je gotovo iskljuen.
Proizvodnja energije i automatske maine postojano su umanji
vale znaaj radnika u fabrikoj proizvodnji u Sjedinjenim Drava
ma. Dva miliona radnika je bilo viak izmeu 1 9 1 9 .il929. godine,
dok se sama proizvodnja u stvari poveala. Manje od desetine po
pulacije Sjedinjenih Drava dovoljno je da se proizvede sva roba
i obavi mehaniko servisiranje u toj zemlji. Bendamin Frenklin
je preraunao da bi u njegovo vreme proirenje rada i uklanjanje
odravanih klasa omoguilo svu neophodnu proizvodnju koja bi
se postigla godinjom obavezom od pet sati po radniku na dan.
ak i sa naim ogromnim poveanjem potroakih standarda, i
kada se radi o proizvodnim mainama i spravama i kada se radi o
finalnom proizvodu, deo tog vremena bi verovatno. bio dovoljan
za neotehniku industriju ako bi se ona organizovala efikasno, na
osnovu postojane proizvodnje s punim radnim vremenom.
Paralelno sa napretkom u oblasti elektriciteta i metalurgije,
od 1870. godine postojao je i napredak koji se deavao u herniji.
Odista, pojava hemijske industrije nakon 1870. godine predstavlja
jedan od jasnih znakova neotehnikog poretka, jer je napredak
u odnosu na drevne empirijske metode, koriene, na primer, u
destilaciji i proizvodnji sapuna, prirodno bio ogranien tempom
same nauke. Hernija nije samo preuzela relativno veliki deo u sva
koj fazi industrijske proizvodnje od metalurgije do izrade veta-
ke svile; sama hemijska industrija, po svojoj prirodi, pokazala je
karakteristine neotehnike odlike elu generaciju pre nego to
ih je pokazala mehanika industrija. Ovde su Matareovi brojevi,
mada su stari gotovo jednu generaciju, jo uvek vani: u napred
nim mehanikim industrijama tehniari su inili samo 2,8 posto
celog osoblja, u staromodnoj hemijskoj industriji, poput postro
jenja za proizvodnju sireta ili piva, bilo je 2,9 posto, ali u novi
joj hemijskoj industriji, postrojenjima za boje, tirak, gas i tako
dalje, 7,1 posto osoblja inili su tehniari. Isto tako, sami procesi
obino su bili automatizovani, a procenat uposlenih radnika bio
je ak manji nego u naprednim mainskim industrijama, dok su
radnici koji su ih nadgledali morali imati sline sposobnosti kao
258 Tehnika i civilizacija

radnici za tablama za daljinsku kontrolu energetskog postrojenja


ili parnog broda. Ovde, kao i u neotehnikoj industriji uopte,
unapreenja proizvodnje poveavaju broj obuenih tehniara u
laboratoriji, a smanjuju broj ljudskih robota u postrojenju. Ukrat
ko, svedoci smo opte promene u hemijskim procesima, osim kod
zavrnog pakovanja i slaganja, koja karakterie svu istinski neo-
tehniku industriju - zamenu proletarijata.
Jasno je da drutvo jo nije asimilovalo te dobitke u automati
zaciji i energiji; u zavrnom poglavlju vratiu se na problem koji
je ovde prikazan.

5. Neotehniki materijali

Ba kao to se snaga vetra i vode eotehnike privrede povezuje


sa korienjem drveta i stakla, a ugalj paleotehnikog perioda sa
gvoem, tako je i elektricitet doneo iroko industrijsko korie-
nje svojih specifinih materijala, posebno novih legura, retkih mi
nerala i lakih metala. Istovremeno, doveo je do stvaranja novog
niza sintetikih smesa koje zamenjuju hartiju, staklo i drvo: celu
loid, vulkanit, bakelit i sintetike gume, sa posebnim osobinama
kao to su nelomljivost, neprovodljivost elektriciteta, otpornost
na kiseline ili elastinost.
Od metala, elektricitet u prvi plan izdvaja one koji imaju visok
stepen provodljivosti - bakar i aluminijum. U istim uslovima ba
kar je gotovo dva puta bolji provodnik od aluminijuma, ali je po
teini aluminijum superioran u odnosu na svaki drugi metal, ak
i srebro, dok su gvoe i nikl praktino neupotrebljivi, osim tamo
gde je neophodna neprovodljivost, kao na primer u elektrinom
grejanju. Moda je najtipiniji neotehniki metal aluminijum, jer
ga je 1825. godine otkrio Danac Ersted, jedan od plodotvornih
eksperimentatora sa elektricitetom, ali je tokom razvijenog pale
otehnikog perioda aluminijum ipak ostao samo laboratorijska
specifinost. Tek 1886. godine, u dekadi kada su izumljene pokret
ne slike i otkriven hercovski talas, uzeti su komercijalni patenti za
proizvodnju aluminijuma. Ne treba se uditi tom sporom razvoju
N eotehnika fa z a 259

aluminijuma: komercijalni proces izdvajanja zavisi od korienja


velikih koliina elektrine energije; glavnu cenu u izdvajanju alu-
minijumske rude pomou elektrolitskog procesa ini korienje
od deset do dvanaest kilovat-sati energije za oko pola kilograma
dobijenog metala. Zato se industrija, naravno, mora povezati sa
jeftinim izvorom elektrine energije.
Aluminijum je trei najprisutniji element u zemljinoj kori, po
sle kiseonika i silicijuma, ali se on trenutno proizvodi iz svog vo-
doninog oksida - boksita. Mada izdvajanje aluminijuma iz gline
nije jo komercijalno izvodljivo, niko ne treba sumnjati da e se
jednom pronai efikasan nain, zato to su zalihe aluminijuma
praktino neiscrpne, tim pre to njegova spora oksidacija dozvo
ljava drutvu da postojano pravi rezerve od komada metala. Ceo
taj razvoj se desio tokom perioda malo dueg od etrdeset godina,
istih onih etrdeset godina tokom kojih su uvedena centralna po
gonska postrojenja i mnogostruke instalacije motora u fabrikama.
Dok se proizvodnja bakra tokom poslednjih dvadeset godina po
veala dobrih pedeset posto, proizvodnja aluminijuma se tokom
istog perioda poveala 316 posto. Sve, od okvira za pisau mainu
do aviona, od kuhinjskog posua do nametaja, sada se moe pra
viti od aluminijuma i njegovih vrih legura. Sa aluminijumom
je postavljen novi standard lakoe: uklonjena je nepotrebna tei
na sa svih oblika transporta, a nova aluminijumska kola za ele-
znicu mogu dostii veu brzinu uz manje korienje energije. Ako
je jedno od velikih dostignua paleotehnikog perioda bilo pre
tvaranje nezgrapnih drvenih maina u jae i preciznije gvozdene
maine, jedan od glavnih zadataka neotehnikog perioda jeste
pretvaranje tekih gvozdenih oblika u lake aluminijumske. I kao
to je tehnika povezana sa snagom vode i elektricitetom ak uti
cala i na reorganizaciju potronje uglja i proizvodnje vodene pare
u pogonskim postrojenjima, tako lakoa aluminijuma predstavlja
podsticaj za paljivije i preciznije oblikovanje mnogih maina i
sprava za koje se jo koriste gvoe i elik. Grubo uveliavanje
standardnih dimenzija, uz zanemarivanje faktora bezbednosti,
zasnovano na nedovoljnom znanju, nije prihvatljivo u suptilni
jem dizajnu aviona, a prorauni inenjera aeronautike moraju na
260 Tehnika i civilizacija

kraju uticati na dizajn mostova, kranova, elinih zgrada; u stvari,


takav uticaj se ve moe opaziti. Umesto da veliina i teina ine
poeljnu odliku, ti kvaliteti se sada sagledavaju kao nedostaci -
lakoa i kompaktnost su pojavni kvaliteti neotehnike ere.
Korienje retkih metala i metalnih oksida predstavlja jo je
dan karakteristian napredak u ovoj fazi: tantal, volfram, torijum
i cerijum u lampama, iridijum i platina u takama mehanikog
kontakta - vrhovima nalivpera ili draima na zubnim proteza
ma - te nikl, vanadijum, volfram, mangan i hrom u eliku. Selen,
ija neprovodljivost elektriciteta varira u obrnutoj srazmeri sa in
tenzitetom svetla, bio je jo jedan metal koji je naglo poeo da
se iroko koristi uz elektricitet: automatske naprave za brojanje i
elektrini otvarai vrata mogui su zbog te fizike osobine.
Kao rezultat sistematskog eksperimenta u metalurgiji tu se de
sila revolucija koja se moe uporediti sa revolucijom povezanom
sa pramenom od parne maine do dinama, jer retki metali sada
imaju posebno mesto u industriji, a njihova paljiva upotreba
obino podstie navike tedljivosti ak i u eksploataciji uobiaje
nijih minerala. Tako proizvodnja nerajueg elika smanjuje ero
ziju elika i omoguuje ponovnu obradu tog metala iz odbaenih
komada. Ponuda elika je ve tako velika da je njegovo konzervi
ranje odista postalo veoma vano; naime, vie od polovine okvira
za kamine u Sjedinjenim Dravama predstavlja metal sa otpada,
a proizvodnja okvira za kamine sada ini 80 posto domae proi
zvodnje elika. Retki elementi, od kojih veina nije bila otkrivena
do devetnaestog veka, prestaju da budu specifinost ili da, poput
zlata, imaju uglavom ukrasnu ili poasnu vrednost - njihov zna
aj potpuno je neproporcionalan njihovoj masi. Znaaj majunih
koliina - koje emo opet primetiti u fiziologiji i medicini - ka
rakteristian je za elu metalurgiju i tehniku ove nove faze. U cilju
dramatinog naglaavanja, moe se rei da je paleotehnika po-
smatrala samo brojeve levo od decimale, dok je neotehnika obu
zeta onima sa desne strane.
Postoji jo jedna vana posledica tog novog kompleksa. Dok
odreeni proizvodi neotehnike faze, poput stakla, bakra i alumi-
nijuma, postoje u velikim koliinama kao gvoe, postoje drugi
N eotehnika fa z a 261

vani materijali - azbest, liskun, kobalt, radijum, uranijum, tori-


jum, helijum, cerijum, molibden, volfram - koji su izuzetno retki
ili je njihova rasprostranjenost striktno ograniena. Na primer,
liskun ima jedinstvene odlike koje ga ine nezamenljivim u elek
tronskoj industriji: njegovo pravilno lomljenje, velika savitljivost,
elastinost, prozirnost, neprovoenje toplote i elektriciteta i opta
otpornost na razlaganje ine ga najboljim moguim materijalom
za radio-kondenzatore, magnete za automatsko paljenje, sveice i
druge neophodne instrumente; mada je prilino rasprostranjen,
postoje znatni delovi zemljine kugle gde ga uopte nema. Man
gan, jedan od najvanijih sastojaka za tvrdi elik, koncentrisan je
uglavnom u Indiji, Rusiji, Brazilu i Zlatnoj obali Afrike1. Kada se
radi o volframu, sedamdeset posto zaliha nalazi se u Junoj Ame
rici, a 9,3 posto u Sjedinjenim Dravama; kada se radi o hromi-
tu, gotovo polovina sadanjih zaliha nalazi se u Junoj Rodeziji2,
12,6 posto u Novoj Kaledoniji, a 10,2 posto u Indiji. Isto tako, za
lihe kauuka su jo ograniene na odreene tropske ili suptropske
oblasti, posebno Brazil i malajski arhipelag.
Obratite panju na ove injenice u shemi svetskog toka roba.
I eotehnika i paleotehnika industrija mogle su delovati unutar
okvira evropskog drutva: Engleska, Nemaka, Francuska, vode
e zemlje, imale su dovoljne zalihe vetra, drveta, vode, krenjaka,
uglja, gvozdene rude, isto tako i Sjedinjene Drave. U neotehni-
kom reimu nestaju njihova nezavisnost i samodovoljnost. Oni su
morali da organizuju, tite i ouvaju svetsku osnovu zaliha ili da
rizikuju svoje osiromaenje i vraanje na niu i grublju tehnologiju.
Osnova za materijalne elemente u novoj industriji nije nacionalna
niti kontinentalna, ve planetarna; to je, naravno, isto tako tano
za tehnoloko i nauno naslee. Laboratorija u Tokiju ili Kalkuti
moe stvoriti teoriju ili izum koji e potpuno izmeniti mogunosti
za ivot ribarske zajednice u Norvekoj. U tim uslovima, nijedna
zemlja ni kontinent ne moe se okruiti zidom bez naruavanja
sutinske meunarodne osnove za svoju tehnologiju; dakle, da bi
neotehnika privreda preivela ona nema drugu alternativu osim

1 Dananja Gana (prim. prev.).


2 Dananji Zimbabve (prim. prev.).
262 Tehnika i civilizacija

da organizuje industriju i vladavinu na meunarodnom nivou.


Izolacija i nacionalna neprijateljstva predstavljaju oblike svesnog
tehnolokog samoubistva. Ve sama geografska rasprostranjenost
retkih minerala i metala potvruje tu injenicu.
Jedan od najveih neotehnikih dostignua povezuje se sa he-
mijskom upotrebom uglja. Ugljeni katran, nekad nezgodan ot
padak, paleotehnikog tipa, pei za koks postao je vaan izvor
zarade: iz svake tone uglja pe za preradu proizvede priblino
750 kilograma koksa, 3.120 kubnih metara gasa, 55 litara katrana,
12 kilograma amonijum sulfata i 18 litara lakih ulja. Razlaganjem
ugljenog katrana hemiar je stvorio mnotvo novih lekova, boja,
guma, pa ak i parfema. Kao i napredak u mehanizaciji, ovaj na
predak je teio da prui veu slobodu od lokalnih uslova, od nei-
zvesnosti snabdevanja i hirova prirode; mada kuga svilenih buba
moe umanjiti proizvodnju prirodne svile, vetaka svila, koja je
prvi put uspeno stvorena osamdesetih godina, moe delimino
da zauzme njeno mesto.
Ali dok je hernija postavila sebi zadatak da imitira ili rekon-
struie organsko - ironino, njen prvi trijumf bila je Volerova pro
izvodnja uree 1825. godine - odreene organske smese su prvi
put postale vane u industriji, tako da se bez ozbiljnih rezervi ne
moe prihvatiti Zombartova karakterizacija moderne industrije
kao zamene organskih materijala neorganskim. Najvaniji od tih
prirodnih proizvoda bila je guma, od koje su Indijanci sa Ama
zona do esnaestog veka pravili cipele, odeu, termofore, da ne
pominjemo lopte i priceve. Razvoj gume se odvijao istovremeno
sa razvojem elektriciteta, kao to se prerada pamuka u zapadnoj
Evropi razvijala paralelno sa parnom mainom, jer su Faradeje-
vo izolovanje benzena i kasnija upotreba nafte omoguili njenu
proizvodnju i na drugim mestima a ne samo u mestu porekla.
Mnogostruke upotrebe gume - za izolaciju, fonografske zapise,
automobilske gume, donove i pete cipela, za vodootpornu odeu,
higijenske potreptine, hirurke rukavice, lopte koje se koriste za
igru - daju gumi jedinstveno mesto u modernom ivotu. Zbog
svoje elastinosti i nepropustljivosti i izolatorskih kvaliteta ona,
po potrebi, moe da bude vredna zamena za vlakna, metal i staklo,
N eotehnika fa z a 263

uprkos svoje niske take topljenja. Guma ini jedno od najveih


kljunih sredstava u industriji, a reciklirana guma, po Cimerma
nu, inila je oko 35 do 51 posto ukupne proizvodnje gume u Sjedi
njenim Dravama izmeu 1925. i 1930. godine. Korienje kuku
ruza i eerne trske za sloene smese i za hartiju ilustruje jo jedan
princip: pokuaj da se ivi od tekueg priliva energije, umesto od
kapitala u obliku drvea i zaliha minerala.
Gotovo sve te nove primene sreu se nakon 1850. godine; vei
na njih se pojavila nakon 1875. godine, a velika dostignua u ko-
loidnoj herniji pojavila su se tek tokom nae sopstvene generacije.
Te materijale i resurse dugujemo isto toliko preciznim instrumen
tima u laboratorijskim aparaturama koliko i pogonskim maina
ma. Oito, Marks je pogreio kada je rekao da maine govore vie
o sistemu proizvodnje koji karakterie epohu nego njena pomaga
la i sprave, jer bi bilo nemogue opisati neotehniku fazu a da se
ne uzmu u obzir razni trijumfi u herniji i bakteriologiji u kojima
su maine igrale samo sporednu ulogu. Moda je najvaniji poje
dinani instrument koji je stvorio kasniji neotehniki period bio
trodelni oscilator - ili pojaiva - koji je razvio De Forest od Fle-
mingovog ventila: deo aparature u kojem su jedini pokretni delovi
elektrina punjenja. Pokret udova je oitiji nego proces osmoze,
ali oni su isto tako vani u ljudskom ivotu; zato su i relativno
statini procesi u herniji isto tako vani za nau tehnologiju kao i
vidljiviji brzi motori sa pokretom. Danas naa industrija mnogo
toga duguje herniji, sutra e moda postojati jo vei dug psiholo
giji i biologiji; u stvari, to ve poinje da se uoava.

6. Energija i pokretljivost

Drugo po vanosti, u odnosu na otkrie i korienje elektricite


ta, bilo je usavravanje povezano sa parnom mainom i motorom
sa unutranjim sagorevanjem. Krajem osamnaestog veka dr Eraz-
mus Darvin, koji je predvideo tako mnogo naunih i tehnikih
otkria devetnaestog veka, smatrao je da e motor sa unutranjim
sagorevanjem biti korisniji nego parna maina u reavanju pro-
264 Tehnika i civilizacija

blema letenja. Nafta, koju su drevni narodi poznavali i koristili, i


koja se u Americi koristila za indijansku nadrimedicinu, u moder
nom periodu po prvi put je koriena 1859. godine nakon pravlje
nja buotina i postavljanja cevi; posle toga, ona je brzo poela da
se eksploatie. Vanost lakih destilata kao goriva bila je jednaka
jedino korienju teih ulja kao podmazivaa.
Od osamnaestog veka nadalje izvedeni su brojni eksperimen
ti sa gasnim motorom - ak je pokuano i korienje prakastih
eksploziva, po analogiji sa topovskom paljbom - a gasni motor je
konano usavrio Oto 1876. godine. Uz usavravanje motora sa
unutranjim sagorevanjem otvoren je ogroman novi izvor ener
gije, po znaaju u potpunosti jednak starim ugljenim naslagama,
mada su one bile osuene na bre iscrpljivanje zbog verovatne in
tenzivne upotrebe. Ali glavna prednost pogonskog goriva (kakvo
je koristila kasnija dizel-maina) i benzina bila je njihova relativ
na lakoa i prenosivost. Ne samo da su se mogli transportovati
od izvora do trita kontinuiranim cevovodima, ve su se, poto
su bili teni pa je isparavanje i sagorevanje goriva ostavljalo mali
talog u poreenju s ugljem, mogli skladititi na mestima gde se
ugalj nije mogao ostaviti ili dosei; poto je dovod goriva regulisa-
la gravitacija ili pritisak tom motoru nije bio potreban loa.
Uvoenje tenih goriva i mehanikih loaa za ugalj u postro
jenjima za elektrinu energiju i parnim brodovima doprinelo je
emancipaciji rase brodskih robova, loaa, tih ugnjetavanih bed-
nika ije je teaenje Judin ONil s pravom iskoristio kao simbol
proleterskog ugnjetavanja u svojoj drami Dlakavi majmun. U me
uvremenu se poveala efikasnost parne maine: izum Parsonove
parne turbine 1884. godine poveao je efikasnost parnog motora
sa deset ili dvanaest kod starog naizmeninog motora na dobrih
trideset posto kod turbine, a kasnija upotreba ivinog isparenja
umesto pare u turbinama poveala je efikasnost na 41,5 posto. Ko
liko je brz bio napredak u efikasnosti moe se proceniti po pro-
senoj potronji goriva u energetskim postrojenjima: ona je pala
sa 1,5 kilogram po kilovat-satu 1913. godine na 0,70 kilograma
1928. godine. Ta poboljanja bila su mogua zbog elektrifikacije
pruga ak i tamo gde se nije mogla obezbediti jeftina snaga vode.
N eotehnika fa z a 265

Parna maina i motor sa unutranjim sagorevanjem vodili su


tesnu trku: 1892. godine, korienjem naunijeg naina sagore-
vanja samo uz kompresovanje vazduha, Dizel je izumeo pobolj
ani tip naftnog motora sa 15.000 efektivnih konjskih snaga, koji
je ugraen u velike jedinice kao to je bio generator u Hambur
gu. Razvoj manjeg motora sa unutranjim sagorevanjem, tokom
osamdesetih i devedesetih, bio je isto tako vaan za usavravanje
automobila i aviona.
Neotehniki transport iekivao je taj novi oblik pogona u ko
jem je teina obuhvatala samo gorivo, umesto da, poput parne
maine, podrazumeva i dodatni teret vode. Uz novi automobil,
energija i pokret vie nisu bili vezani za elezniku prugu: jedno
vozilo moglo je da putuje isto tako brzo kao i itava kompozicija
- opet je manja jedinica bila efikasna koliko i velika. (Ostavljam
po strani tehniko pitanje da li bi se sa naftom kao gorivom parna
maina mogla uspeno takmiiti sa motorom sa unutranjim sa
gorevanjem i da li bi, u poboljanom i pojednostavljenom obliku,
ponovo ula u opticaj.)
Drutveni efekti automobila i aviona nisu poeli da se opaaju
uveem obimu do 1910. godine. Blerioov let preko Lamana 1909.
godine i pokretanje masovne proizvodnje jeftinog automobila
Henrija Forda bili su znaajne prekretnice.
Ali ono to se desilo ovde, naalost, desilo se u skoro svakoj
oblasti industrijskog ivota. Nove maine nisu sledile svoj sop-
stveni model, ve model koji su postavile prethodne privredne i
tehnike strukture. Mada je novo motorno vozilo nazvano koija
bez konja, ono nije imalo drugih slinosti s koijom osim inje
nice da se kretalo pomou tokova; ono je bilo jako pogonsko
vozilo ija se mo kretala od pet do sto konjskih snaga, a koje je
moglo bezbedno da ostvari brzine do trideset pet kilometara na
sat im je izumljena rebrasta automobilska guma, uz dnevni radi-
jus kretanja od sto dvadeset pet do sto osamdeset kilometara. Ta
privatna lokomotiva postavljena je da se kree po staromodnim
pranjavim putevima ili makadamskim putnim pravcima koji su
bili osmiljeni za konja i koiju. Mada su nakon 1910. godine ti
putevi proireni, a beton zamenio lake materijale u povrinskom
266 Tehnika i civilizacija

sloju, model putnih pravaca ostao je onakav kakav je bio u prolo


sti. Sve greke koje su injene u periodu izgradnje puteva uinje
ne su ponovo uz novi tip pogonskog vozila. Glavni putni pravci
su prolazili kroz centre gradova i pored zaguenja, trenja, buke i
opasnosti koje su pratile staru paleotehniku praksu. Tretirajui
motorno vozilo iskljuivo kao mehaniki objekat, oni koji su ga
uveli u upotrebu nisu uinili pokuaj da uvedu i prikladnu putnu
mreu kojom bi se ostvarile njegove potencijalne prednosti.
Da je iko razlono upitao - kao to napominje profesor Mo
ris Koen - da li e taj novi oblik transporta biti vredan rtve od
30.000 ivota samo u Sjedinjenim Dravama, da ne pominjemo
povreene i osakaene, odgovor bi, bez sumnje, bio ne. Ali motor
no vozilo je plasirano na trite sve bre i bre od strane poslov
nih ljudi i industrijalaca koji su tragali za unapreenjima samo
u mehanikoj oblasti i koji nisu imali sluha za izume u bilo kom
drugom polju. Benton Makej je pokazao da su brzi transport, bez-
bedan transport, kretanje peaka i prikladna komunalna gradnja
delovi jednog procesa; motorno vozilo je za prevoz na velike da
ljine zahtevalo autoput van gradova sa stanicama za ulaz i izlaz
u redovnim intervalima i sa nadvonjacima i podvonjacima za
glavne ukrtene saobraajne arterije; isto tako, za lokalni tran
sport ono je zahtevalo grad bez autoputa u kojem nijedna lokalna
zajednica ne bi bila preseena glavnim arterijama ili ugroena bu
kom tranzitnog saobraaja.
ak i sa stanovita same brzine reenje ne zavisi iskljuivo od
saobraajnog inenjera. Automobil sposoban za brzinu od tride
set kilometara na sat u dobro isplaniranom putnom sistemu bri
je od automobila koji moe dostii ezdeset kilometara na sat, ali
se nae u zbrci i zaguenju staromodne putne mree pa je zato
sveden na petnaest kilometara na sat. Rangiranje automobila u
fabrici po brzini i konjskoj snazi veoma je malo povezano sa kon
kretnom efikasnou; ukratko, motorno vozilo je neefikasno bez
odgovarajuih putnih uslova, kao to bi elektrana bila neefikasna
da su provodni delovi od gvozdene ice umesto bakra. Razvijeno
u drutvu tako okupiranom isto mehanikim problemima i isto
mehanikim reenjima - koja su sama uglavnom odreena brzi-
N eotehnika fa z a 267

nom ostvarivanja finansijskih dobitaka za klase koje investiraju


- motorno vozilo nikada nije dostiglo svu svoju potencijalnu efi
kasnost osim tu i tamo u udaljenijim ruralnim regionima. Jeftino
a i kvantitet proizvodnje, kombinovani sa ekstravagantnim na
stavkom gradnje staromodnih sistema autoputeva - tu i tamo uz
asne izuzetke, kao u Nju Dersiju, Miigenu i okrugu Vestester,
Njujorku - samo su poveali neefikasnost u upotrebi motornih
vozila. Gubici zbog zaguenja, kako u prenaseljenim i beznadeno
zapetljanim metropolama, tako i na putevima pomou kojih ljudi
praznicima pokuavaju da pobegnu iz gradova, beskrajno su veli
ki u zemljama koje su, poput Sjedinjenih Drava i Engleske, pri
hvatile motorno vozilo najnesmotrenije i najsamozadovoljnije.
Ta slabost u razvoju neotehnikog transporta pojavila se to
kom poslednje generacije u jo jednom odnosu - geografskoj dis
tribuciji populacije. I motorno vozilo i avion imali su posebnu
prednost u odnosu na obine parne lokomotive: avioni mogu da
lete nad oblastima koje su nedostupne bilo kom drugom nainu
transporta, a motorno vozilo moe lako da savlada uspone koji su
zabranjeni za obinu parnu lokomotivu. Pomou motornog vo
zila, visinske oblasti, u kojima se elektrina energija moe jeftino
proizvesti i u koje eleznica teko ulazi, mogu se otvoriti za trgo
vinu, industriju i populaciju. Te visije su, takoe, esto najzdravije
mesto za ivot, sa svojim lepim krajolikom, sveim jonizovanim
vazduhom, pogodnostima za rekreaciju - od planinarenja i riba
renja do plivanja i klizanja na ledu. Ovde je, moram to naglasiti,
posebno stanite neotehnike civilizacije, kao to su niske obalske
oblasti bile za eotehniku fazu, a doline i baseni uglja za paleoteh-
niki period. Populacija je ipak, umesto da krene u te nove centre
za ivot, u mnogim zemljama nastavila da se uliva u velegradske
centre industrije i finansija; motorno vozilo je doprinelo pospe-
ivanju tog zaguivanja umesto da ga odagna. Uz to, zbog irenja
pregolemih centara aerodromi su se mogli smestiti samo na kraj
njim obodima veih gradova, na preostaloj zemlji na kojoj se nije
gradilo ili koja nije ukljuena u predgraa, tako da je uteda u
vremenu zbog brzine i preica putovanja avionom na kratkim le
tovima esto ponitena duinom vremena potrebnog da se stigne
do centra velikog grada sa aerodroma u predgrau.
268 Tehnika i civilizacija

7. Paradoks komunikacije

Komunikacija izmeu ljudskih bia poinje neposrednim fi


ziolokim izraavanjem linog kontakta, od plakanja do gukanja
i okretanja glave kod bebe, do apstraktnijih gestova i znakova i
zvukova iz kojih se, u svojoj celini, razvija jezik. Uz hijeroglife,
slike, crtee, pisani alfabet, u istorijskom periodu razvijao se niz
apstraktnih oblika izraavanja koji su produbljivali razgovor ljudi
i inili ga misaonijim i sadrajnijim. Vremenski razmak izmeu
izraza i prijema tog izraza bio je nalik zaustavljanju aktivnosti da
bi se stvorila sama misao.
Nakon izuma telegrafa, niz izuma poeo je da premoava
vremenski jaz izmeu komunikacije i reakcije, uprkos problema
koji je stvarala udaljenost: prvo telegraf, zatim telefon, pa beini
telegraf, zatim beini telefon i, konano, televizija. Zbog toga je
komunikacija danas na putu da se, uz pomo mehanikih sred
stava, vrati toj trenutnoj reakciji osobe prema osobi od koje je sve
zapoelo, a mogunosti za takav neposredan susret, umesto da
budu ograniene prostorom i vremenom, bie ograniene samo
koliinom dostupne energije i mehanikom savrenou i dostu-
pnou aparature. Kada se radijski telefon dopuni televizijom ko
munikacija e se razlikovati od direktnog razgovora samo utoliko
to e neposredni fiziki kontakt biti nemogu: saoseajna ruka
nee zaista uzeti primaoevu ruku niti e uzdignuta pesnica pasti
na izazivaevu glavu.
ta e biti ishod? Oito proireni domet razgovora, brojniji
kontakti, brojniji zahtevi za panjom i vremenom. Ali, naalost,
mogunost ovog tipa neposrednog razgovora na svetskom nivou
ne znai obavezno i manje trivijalnu ili manje parohijalnu linost.
Nasuprot prilici za trenutnu komunikaciju stoji injenica da e
velike ekonomine apstrakcije, poput pisanja, itanja i crtanja, na
ina refleksivnog razmiljanja i svesne akcije biti oslabljene. Ljudi
su obino prisniji na daljinu nego u svom neposrednom, ograni
enom i lokalnom okruenju; njihov razgovor ponekad tee naj
bolje, poput trampe meu divljim narodima, kada jedna grupa ne
vidi onu drugu. Da irina i preesto ponavljanje linog razgovora
N eotehnika fa z a 269

moe biti drutveno neefikasno ve jasno pokazuje zloupotreba


telefona: desetak petominutnih razgovora esto se, u sutini, moe
svesti na desetak beleaka, ije itanje i pisanje, kao i odgovaranje
na njih zahteva manje vremena i truda i mentalne energije nego
liniji pozivi. Uz telefon, tok zainteresovanosti i panje, umesto
da se usmerava po elji, ostaje na milost i nemilost bilo koje ne
poznate osobe koja pokuava da ga iskoristi za svoje sopstvene
ciljeve.
ovek se ovde suoava sa uveanim oblikom opasnosti, zajed
nikim za sve izume: tendencijom da se oni koriste bez obzira da
li to situacija zahteva ili ne. Tako su nai preci koristili gvozde
ne ploe za fasade zgrada, uprkos injenici da je gvoe izuzetan
provodnik toplote; tako su ljudi odustajali od uenja da sviraju
violinu, gitaru i klavir kada je uveden fonograf, uprkos injeni
ci da pasivno sluanje snimaka nije ni u najmanjoj meri jednako
aktivnom izvoenju; tako je uvoenje anestetika povealo broj
smrtnih sluajeva zbog nepotrebnih operacija. Ukidanje ogra
nienja u bliskom ljudskom razgovoru bilo je, u prvim fazama,
opasno isto toliko koliko i odliv populacije u nove zemlje - ono
je povealo razloge za tenzije. Isto tako, ono je pokrenulo i ubr
zalo masovne reakcije, poput onih koje se deavaju uoi rata, a
povealo je opasnosti od meunarodnog konflikta. Ignorisati te
injenice znailo bi naslikati vrlo pogrenu, previe optimistiku
sliku sadanje privrede.
Ipak, neposredna lina komunikacija na velike daljine pred
stavlja jedno od izuzetnih odlika neotehnike faze: to je meha
niki simbol one saradnje u mislima i oseanjama po elom svetu
koja se konano mora pojaviti da cela civilizacija ne bi poela da
propada. Nove avenije komunikacije imaju karakteristine odli
ke i prednosti nove tehnike; one, izmeu ostalog, podrazumevaju
korienje mehanikog aparata da bi se udvostruile i pospeile
organske operacije; dugorono gledano, one obeavaju da nee
zameniti ljudsko bie ve da e se ponovo usredsrediti na njega
i poveati njegove sposobnosti. Ali postoji uslov koji mora ii uz
to obeanje: naime, da kultura linosti po razvijenosti bude pa
ralelna mehanikom razvoju maine. Moda je najvei drutveni
270 Tehnika i civilizacija

uinak radio-komunikacije do sada bio politiki - obnavljanje di


rektnog kontakta izmeu voe i grupe. Platon je definisao granice
za veliinu grada kao broj ljudi koji mogu da uju glas jednog
govornika; danas te granice ne definiu grad, ve civilizaciju. Koji
god neotehniki instrumenti da postoje i koji god da se zajedniki
jezik koristi, sada postoje elementi gotovo toliko bliskog politi
kog jedinstva kao onog koje je nekada bilo mogue u najmanjim
gradovima Atike. Mogunost za dobro i loe ovde su ogromne:
sekundarni lini kontakt uz glas i sliku moe poveati koliinu
masovnih podela, tim pre to je mogunost da pojedinani la
novi reaguju direktno na samog vou, kao na lokalnom sastanku,
pomerena na sve veu i veu daljinu. U sadanjem trenutku, kao
i kod drugih neotehnikih prednosti, opasnosti radija i govor
nih slika izgledaju vee od prednosti. Kao i sa svim instrumenti
ma umnoavanja, kritino pitanje odnosi se na funkciju i kvalitet
objekta koji se umnoava. Na to se ne moe dati zadovoljavajui
odgovor samo na osnovu tehnike - svakako nema niega to bi
naznailo, kao to su, izgleda, prilino jednoglasno smatrali raniji
zagovornici neposredne komunikacije, da e rezultati automatski
biti povoljni za drutvo.

8. Novi trajni zapis

Covekova kultura zavisi od prenoenja trajnih svedoanstava


kroz vreme: graevina, spomenika, pisane rei. Tokom rane ne-
otehnike faze tu su uvedene ogromne promene, isto tako vane
kao i one koje su uvedene petsto godina pre toga izumom drvo
reza, bakroreza i tampe. Crno-bela slika, slika u boji, zvuk, po
kretna slika - preneti su na trajne zapise koji se mogu umnoiti
pomou mehanikih i hemijskih sredstava. Izumom fotografskog
aparata, fonografa i pokretnih slika, meuigra nauke i mehanike
visprenosti, koja je ve naglaena, opet se iskazala.
Mada su svi ti novi oblici trajnog zapisa najpre uglavnom bili
korieni za zabavu i mada je interes za njih bio estetski pre nego
usko utilitaristiki, oni su imali vane upotrebe u nauci, pa su ak
N eotehnika fa z a 271

reagovali i na konceptualni svet. Fotografija je, za poetak, poslu


ila kao nezavisna objektivna provera posmatranja. Vrednost na
unog eksperimenta delimino lei u injenici da se moe pono
viti i tako potvrditi od strane nezavisnih posmatraa, ali u sluaju
astronomskih posmatranja, na primer, sporost i nepouzdanost
oka moe se zameniti fotografskim aparatom, a fotografija stvara
utisak ponavljanja za neto to je moda bio jedinstveni dogaaj
koji se nikada vie nee moi opaziti. Na isti nain, fotografski
aparat prua gotovo trenutni presek istorije - zaustavljajui slike
u njihovom begu kroz vreme. U sluaju arhitekture, to mehani
ko kopiranje na hartiji dovelo je do alosno slinih majstorija u
konkretnim graevinama, pa umesto da obogauje um, ostavilo
je trag zaustavljenih slika u obliku graevina po elom krajoliku.
Naime, istorija se ne ponavlja i jedino to se moe spasti od isto
rije jeste opaaj koja se ostvari i ouva u nekom trenutku njegove
evolucije. Razdvojiti objekat od njegovog integralnog vremenskog
niza znai liiti ga potpunog znaenja, mada to omoguava poi
manje prostornih odnosa koji se inae moda ne bi mogli opaziti.
Odista, sama vrednost fotografskog aparata kao sredstva za repro
dukciju jeste da ponudi, da tako kaemo, zabeleku o onome to se
ni na koji drugi nain ne moe reprodukovati.
U svetu toka i promene fotografski aparat je pruio sredstvo
za borbu protiv uobiajenih procesa propadanja i truljenja, ne
pomou restauracije" ili reprodukcije" ve zadravajui u pri
kladnom obliku tanuan prizor ljudi, mesta, graevina, krajolika,
sluei tako kao produetak kolektivnog seanja. Pokretne slike,
prenosei niz slika kroz vreme, proirile su opseg fotografskog
aparata i sutinski izmenile njegovu funkciju; tako se mogao pra
titi spori pokret rasta ili produiti brzi pokret skoka, pa su se u
stalnom fokusu mogli odrati dogaaji koji drugaije ne bi mo
gli ostati u svesti uz isti intenzitet i panju. Do tada su zapisi bili
svedeni na odseke vremena ili, kada su se kretali sa samim vre
menom, bili svedeni na apstrakcije. Sada su postali kontinuirane
slike dogaaja koje su predstavljali. Tako je tok vremena prestao
da se prikazuje sukcesivnim mehanikim otkucajima sata: njegov
ekvivalent - a Bergson je brzo prihvatio tu sliku - postala je rolna
sa pokretnim slikama.
IX. PALEOTEHNIKI TRIJUM FI

1. Modslejev prvobitni strug za rezanje zavrtnja, izumljen oko 1800. go


dine. Moda su najoriginalniji umetnici tog vremena bili alatniari koji
su preneli stare drvene maine na metal, koji su usavrili i standardi-
zovali sastavne delove i koji su reili neke od drugih tekih mehanikih
problema.
(Uz doputenje direktora, Muzej nauke, London)

2. Bruklinski most, 1869-1883. Velika masa naspram velike prefinjenosti


- umeno reenje tekog problema. Graditelji, Don. E. i Voington Re-
bling, zasluuju da se svrstaju u taj veliki niz paleotehnikih inenjera
koji poinje od Smitona i Renija, a ukljuuje Telforda, Brunelove,
Samjuela Bentama i Ajfela.
( Uz doputenje Ketrin Bauer)
3. Hala za maine na Parikoj izlobi 1869. godine bila je jedna od
najlepih graevinskih struktura: tehniki, ona je po skladnosti i diza
jnu ila dalje od bilo kojeg postojeeg depoa za vozove. Stvorili su je
arhitekta Diter i inenjer Kontamen, a imala je moda vei znaaj nego
smelija Ajfelova kula izgraena u isto vreme. Obratite panju na to da je
ameriki neboder sa elinim kosturom proizvod istog perioda.

4. Moderni parni brod: sutinski paleotehniki po dizajnu, ali sa svim skla


dom i snagom starijeg tipa graditeljstva. Poput mnogih drugih tipinih
paleotehnikih proizvoda on je patio od gigantizma. Poto je imao luk
suzni deo sa prostorom za prvu klasu, koji se razlikovao od pretrpanih
delova sa jeftinijim kartama za treu klasu, veliki okeanski parni brod
predstavlja shematski prikaz paleotehnike klasne borbe.
(Fotografija Juinga Galoveja)
274 Tehnika i civilizacija

Moda se mogu preceniti promene u ljudskom ponaanju koje


su usledile nakon izuma tih novih sprava, ali jedna ili dve se same
nameu. D ok se u eotehnikoj fazi komuniciralo sa ogledalom i
stvarao biografski portret i introspektivna biografija, u neotehni-
koj fazi pozira se pred fotografskim aparatom ili jo vie - glumi
se u pokretnim slikama. Promena se kree od introspektivne do
bihevioristike psihologije, od prekomernih Verterovih jada do
neprobojne javne maske kod Ernesta Hemingveja. Suoavajui se
sa glau i smru usred divljine, zalutali avijatiar pie u svojim be-
lekama: Sagradio sam jo jedan splav i ovog puta skinuo odeu
da ga isprobam. Mora da sam dobro izgledao nosei velika debla
na leima u donjem veu. Sam, on ipak misli o sebi kao javnom
liku koga posmatraju - u veem ili manjem stepenu svi su u istoj
poziciji, od rune babe u udaljenom seocetu do politikog dikta
tora na paljivo pripremljenoj pozornici. ini se da je taj stalni
oseaj javnog sveta barem delimino rezultat fotografskog apa
rata i oka aparata koje se razvilo uz njega. Kada je oko odsutno
iz stvarnosti ljudi ga pristrasno improvizuju u deliu svoje svesti.
Ta promena je znaajna: ne samoposmatranje ve samoizlaganje,
ne muno priznanje ve laka otvorena iskrenost, ne ponosna dua
zaogrnuta u ogrta koja koraa po samotnoj plai u pono ve
racionalna dua, gola, izloena suncu na plai u podne, jedna u
gomili golih ljudi. Takve reakcije su, naravno, van domena dokaza,
a ak i da se uticaj fotografskog aparata moe neposredno pokaza
ti nema mnogo smisla da se veruje kako je on konaan. Da li treba
opet da naglasim da nita stvoreno tehnikom nije vie konano od
samih ljudskih potreba i interesa koji su stvorili tehniku?
Kakve god da su fizike reakcije na fotografski aparat, pokretne
slike i fonograf, nema sumnje, mislim, u njihov doprinos ekonom
skom upravljanju drutvenim nasleem. Pre nego to su se poja
vili, zvuk se mogao samo nesavreno prikazati u konvencijama
pisanja; zanimljivo je primetiti da je jedan od najboljih sistema,
Belov vidljivi govor, izumeo otac oveka koji je stvorio telefon.
Osim pisanih i tampanih dokumenata i slika na hartiji, perga
mentu i platnu, nita nije preivelo od civilizacije osim njenih
gomila smea i njenih spomenika, graevina, skulptura, graditelj
N eo te h n ik a f a z a 275

skih del - sve to je glomazno i sve to manje ili vie smeta slo
bodnom razvoju drugaijeg ivota na istom mestu.
Pomou novih sprava ta ogromna masa fizikog prtljaga mogla
se preneti na listove hartije, metalne ili plastine diskove ili celu
loidne filmove, koji su se mogli potpunije i znatno ekonomini
je ouvati. Vie nije neophodno uvati velike zaostale materijale
da bi se u umu imao kontakt sa oblicima i izrazima prolosti. Te
mehanike naprave su, dakle, izvanredan saveznik tog novog del
drutvenog aparata koji je postao uobiajen u devetnaestom veku
- javnog muzeja. One su modernoj civilizaciji pruile direktan
oseaj prolosti i preciznije opaanje njenih spomenika nego, po
svemu sudei, bilo koja druga civilizacija. Ne samo da su prolost
uinile bliom, one su sadanjost uinile vie istorijskom suava
jui vremenski razmak izmeu samih konkretnih dogaaja i nji
hovih konkretnih zapisa. Po prvi put se moe doi u neposredan
kontakt sa glasom umrlih ljudi i uz takvo njihovo prisustvo setiti
se zaboravljenih scena i aktivnosti.
Faust je prodao svoju duu Mefistu da bi video Jelenu Trojan
sku; uz mnogo blae uslove nai potomci e m oi da osmotre He
lene dvadesetog veka. Tako je ostvaren novi oblik besmrtnosti, a
pozni viktorijanski pisac, Samjuel Batler, mogao bi razmiljati o
tome koliko je mrtav ovek mrtav kada njegove rei, njegova slika
i njegov glas jo uvek mogu da se oive i mogu imati neposredan
uinak na gledaoca i sluaoca.
U poetku su te nove sprave za snimanje i reprodukovanje zbu
nile um i opirale se selektivnoj upotrebi; niko ne moe tvrditi da
smo ih, u pravoj meri, upotrebljavali dovoljno mudro, pa ak ni
dovoljno odmereno. Ali one nagovetavaju novi odnos izmeu
ina i zapisa, izmeu ivotnog pokreta i njegovog kolektivnog re-
gistrovanja. Pre svega, one zahtevaju veu osetljivost i viu inteli
genciju. Ako su ti izumi do sada od nas pravili majmune, to je zato
to smo mi jo uvek majmuni.
276 Tehnika i civilizacija

9. Svetlost i ivot

Svetlost ija u svakom delu neotehnikog sveta: ona prolazi kroz


vrste objekte, proima maglu, odbija se od uglaanih povrina
ogledala i elektroda. A uz svetlost vraa se boja, dok oblik stvari,
nekad skriven u magli i dimu, postaje otar kao kristal. Tehnika
stakla, koja je dostigla prvi vhunac mehanikog savrenstva u ve
necijanskom ogledalu, sada ponavlja trijumfe u stotinama raznih
oblasti - jedini rival joj je kvare.
U neotehnikoj fazi teleskop i, pre svega, mikroskop dobijaju
novi znaaj, jer je ovaj drugi praktino bio neiskorien dva veka
osim u izuzetnom radu Levenhuka i Spalancanija. Tim instru
mentima se mora dodati spektroskop i cev sa X zracima, koji su
takoe koristili svetlost kao instrument istraivanja. Klark-Mak-
svelovo objedinjavanje elektriciteta i svetlosti je moda izuzetan
simbol te nove faze. Suptilno razluivanje boja koje su iskazali
Mone i njegove kolege impresionisti, radei na otvorenom vaz-
duhu i sunevoj svetlosti, ponovljena je u laboratoriji; spektral-
na analiza i proizvodnja mnotva anilinskih boja, izdvojenih iz
preostalog ugljenog katrana, predstavljaju specifino neotehnika
dostignua. Sada boja, ranije postavljena na nevano mesto kao
sekundarna karakteristika materije, postaje vaan faktor u he-
mijskoj analizi, uz otkrie da svaki element ima svoj specifian
spektar. Nove boje, tavie, dobijaju upotrebu u bakteriolokoj la
boratoriji za obeleavanje uzoraka; neke od njih, poput ljubiaste
boje iz lincure, koriste se kao antiseptici, a neke druge kao lekovi
u tretmanu odreenih bolesti.
Tamni slepi svet maine, rudarov svet, poeo je da nestaje;
toplota, svetlost, elektricitet i, konano, materija bili su pojavni
oblici energije - kako se dalje napredovalo sa analizom materije
stare vrste jedinice su postale sve razreenije, dok konano nisu
izjednaene sa elektrinim nabojem: krajnjom jedinicom moder
ne fizike, kao to je to bio atom u starijim teorijama fizike. Ne
vidljivi ultravioletni i infracrveni nizovi zraka postaju uobiajeni
elementi u novom fizikom svetu u trenutku kada su tamne sile
nesvesnog dodate isto spoljanjoj i racionalizovanoj psihologiji
N e oteh n ika f a z a 277

ljudskog sveta. Da tako kaemo, ak je i nevidljivo bilo osvetlje-


no - ono vie nije bilo nepoznato. M oglo se meriti i koristiti ono
to se ne vidi i ne dodiruje. I dok je paleotehniki svet koristio
fizike udarce i plamen da transformie materiju, neotehniki svet
je bio svestan drugih sila koje su bile isto tako mone u drugim
uslovima - elektricitet, zvuk, svetlost, nevidljivi zraci i emanacije.
Egzaktna nauka je potkrepila mistino verovanje u ljudsku auru
isto kao to je izolacija radijuma Kirijevih potkrepila alhemiarski
san o transmutaciji.
Kult sunca, tako drag Kepleru na poeku ovog revolucionarnog
naunog razvoja, ponovo se pojavio; ustanovljeno je da izlaganje
golog tela suncu pomae da se sprei rahitis i izlei tuberkuloza,
dok je direktna suneva svetlost proiavala vodu i smanjiva
la broj patogenih bakterija u okolini uopte. Uz to novo znanje,
zasnovano na obnovljenom prouavanju organizma podstaknu-
tom Pasterovim otkriima, postala je oita sutinski antiivotna
priroda paleotehnikog okruenja: tama i vlaga njenih tipinih
rudnika, fabrika i straara bili su idealni uslovi za razmnoavanje
bakterija, dok je njena nehranljiva ishrana dovela do slabe kotane
strukture, loih zuba i slabog otpora bolesti. Puni uinak tih uslo-
va bio je obilato dokumentovan tokom pregleda regruta u bri
tanskoj vojsci krajem tog veka; ti rezultati su bili posebno jasno
izraeni zbog dominantne urbanizacije Engleske. Ali stope smrt
nosti Masausetsa priale su istu priu: duina farmerovog ivota
bila je znatno dua od ivota industrijskog radnika. Zahvaljujui
neotehnikim izumima i otkriima maina je moda po prvi put
postala neposredni saveznik ivota, a u svetlu tog novog znanja
njeni prethodni prestupi postaju groteskniji i neverovatniji.
Matematika preciznost, fizika privreda, hemijska i hirurka
istoa - to su neki od atributa novog reima. I obratite panju
na ovo: oni ne spadaju u bilo koju oblast ivota. Matematika pre
ciznost je neophodna za temperaturnu listu ili krvnu sliku, dok
istoa isto tako strogo postaje deo svakodnevnog rituala neoteh-
nikog drutva kao to su to bili strogo nametani tabui ranijih
religija, poput jevrejske ili muhamedanske. Uglaani bakar elek
trinog radijatora odraava se u besprekornosti operacione sale,
278 Tehnika i civilizacija

iroki stakleni prozori sanatorijuma ponavljaju se u fabrici, koli,


domu. Tokom poslednje dekade, u boljim stambenim zajednica
ma koje su u Evropi izgraene uz pom o drave kue su doslovno
heliotropske - orijentisane su ka suncu.
Ta nova tehnika ne zaustavlja se na mehanikim izumima, ona
poinje da poziva u pom o bioloke i psiholoke nauke, a proua
vanja radne efikasnosti i zamora, na primer, ukazuju na injenicu
da se skraivanjem radnih sati moe poveati obim proizvodnje
po jedinici. Spreavanje bolesti, zamena zadocnelih korekcija higi
jenom, postaje karakteristika neotehnike medicine: povratak pri
rodi, novo poverenje u organizam kao skladnu jedinicu koja sama
uspostavlja sopstvenu ravnoteu. Pod vodstvom Oslera i njegove
kole, lekar se oslanja na prirodne agense koji lee: vodu, ishranu,
sunce, vazduh, rekreaciju, masau, promenu okoline; ukratko, na
uravnoteeno okruenje koje podrava ivot i na funkcionalno
prilagoavanje, a ne na spoljanju hemijsku i mehaniku pom o
bez takvih uslova. Ovde je Hanemanovo saznanje uloge majunih
koliina prirodnih terapeutika iz njegove kole pre vie od jednog
veka nagovestilo novi nain leenja - kao to je sam Osier to veli
koduno priznao. Psiholoki tretman funkcionalnih poremeaja,
koji je u medicinu uao sa Frojdom jednu generaciju ranije, go
tovo upotpunjuje tu novu orijentaciju; jedino drutveni element
jo uvek uglavnom nedostaje. Zbog sveg tog napretka, jedan od
glavnih problema za novu tehniku postaje uklanjanje nezdravog
paleotehnikog okruenja i ponovno obrazovanje njegovih rtava
za zdraviji nain rada i ivota. Prljave zbijene kue, vlana dvo
rita i uliice bez vazduha, sivi trotoari, atmosfera sa sumporom,
dehumanizovana fabrika sa previe rutinskim poslovima, kole sa
strogom disciplinom, iskustva iz druge ruke, izgladnjivanje ula,
udaljenost od prirode i ivotinjska aktivnost - to su neprijatelji.
ivi organizam zahteva okruenje u kojem je mogue iveti. Dale
ko od toga da pokuava da sve to zameni mehanikim surogatima,
neotehnika faza tei da stvori uslove koji podravaju ivot unu
tar najueg domena same tehnike.
Paleotehnika faza je uvedena pokoljem nevinih: prvo u kolev-
ci, a zatim, ako su preiveli, u tekstilnim fabrikama i rudnicima.
N e o te h n i k a f a z a 279

Na primer, u Sjedinjenim Dravama deji rad je opstao u pamu


nim postrojenjima sve do 1933. godine. Zbog vee panje tokom
trudnoe i poroaja, zajedno a boljom zdravstvenom negom dok
su bili bebe, smrtnost dece do pet godina bila je znatno smanje
na - tim pre to su odreene tipine deje bolesti, zbog moderne
imunologije, bolje kontrolisane. Ta poveana briga o ivotu p o
lako se irila u zanimanja odraslih; obratite panju na uvoenje
bezbednosnih pomagala za opasne industrijske poslove poput
maski tokom mlevenja i prskanja, azbestnog i liskunskog odela
kada su opasnosti od vatre i toplote bile velike, napor da se ukinu
olovne glazure u grnariji, da se eliminie fosforno trovanje u pri-
remi ibica i radijumsko trovanje u pripremi cifarnika za satove.
Te negativne mere zbog zdravlja su, naravno, samo poetak; na
glaeno negovanje zanimanja koja uvaju ivot i potiskivanje onih
oblika industrije koji umanjuju oekivanu duinu ivota bez bilo
kakvog intenziviranja toka proizvodnje kao kompenzacije, sve to
eka kulturu koja se o ivotu brine potpunije ak i od neotehnike
kulture u kojoj obraun energije jo uvek ima prednost u odnosu
na obraun ivota.
U hirurgiji su neotehniki metodi takoe dopunili grublja me
hanika sredstva iz sredine devetnaestog veka. Postoji veliki jaz
izmeu Listerovih antiseptikih metoda, uz njegovo oslanjanje
na taj tipini antiseptik od ugljenog katrana, karbolsku kiselinu,
i aseptikog postupka moderne hirurgije, prvo uvedene, pre Li
stera, u operacijama oka. Korienje X zraka i siune elektrine
sijalice za istraivanje, na primer, kombinovanih sa sistematskim
proverama u bakteriolokoj laboratoriji, poveah su mogunost
za inteligentnu dijagnozu drugim sredstvima a ne onim koje je
pruao no.
Uz spreavanje pre nego leenje i zdravlje a ne bolest kao sre-
dinim takama nove medicine, psiholoka strana procesa telo-
nm postaje sve vie tema naunog istraivanja. Dekartovski pojam
mehanikog tela kojim upravlja nezavisni entitet zvani dua je za-
menjen, isto kao to je materija" teorijske fizike postala razree-
nija zbog uticaja stanja uma na stanja tela u organizmu, i obrnuto.
Dualizam mrtvog mehanikog tela, koje pripada svetu materije, i
280 Tehnika i civilizacija

ivotne transcendentalne due, koja spada u duhovni domen, ne


staje pred sve boljim uvidom nastalim u fiziologiji, s jedne strane,
i istraivanjem neuroza, s druge, o dinaminom meudejstvu i
proimanju unutar granica organskih struktura i funkcija. Sada fi
ziko i psihiko postaju razliiti vidovi organskog procesa, uglav
nom na isti nain kao to su toplota i svetlost vidovi energije koji
se razlikuju samo po situaciji na koju se odnose i po posebnom
nizu prijemnika na osnovu kojih deluju. Taj razvoj otvara prostor
za sumnju u specijalizaciju i izolovanje funkcija, na emu je za
snovano toliko mnogo mehanikih operacija. Integralni ivot or
ganizma ne moe se usaglasiti sa krajnjom izolacijom funkcija: na
mehaniku efikasnost ozbiljno utie ak i seksualna uznemirenost
i nedostatak fizikog zdravlja. injenica da jednostavni postupci
koji se ponavljaju odgovaraju psiholokom ustrojstvu osrednje
inteligentnih predstavlja upozorenje protiv prevelike podele rada.
Masovna proizvodnja u uslovima koji potvruju ta ogranienja
mogu zahtevati preveliku cenu za jeftine proizvode. Ono to nije
dovoljno mehaniko da bi ga maina izvela moda nije dovoljno
ljudsko za ivog oveka. Efikasnost mora poeti angaovanjem
celog oveka, a napori da se povea mehanika izvedba moraju
prestati kada se ugrozi ravnotea celog oveka.

10. Uticaj biologije

U ranijim poglavljima smo primetili da se prvi korak ka meha


nizmu sastojao od pokreta protivnom ivotu: zamene trajanja za
mehaniki mereno vreme, ljudskog tela za mehanike primarne
pokretae, spontanih impulsa i saradnikih naina povezivanja
strogom disciplinom i podelom. Tokom neotehnike faze taj p o
kretaki duh je korenito modifikovan. Prouavanje oblasti ivota
otvorilo je nove mogunosti za samu mainu - ivotni interesi,
drevne ljudske elje uticali su na razvoj novih izuma. Let, telefon
ska komunikacija, fonograf, pokretne slike nastali su iz naunijeg
prouavanja ivih organizama. Prouavanja fiziologa su dopunila
prouavanja fiziara.
N e oteh n ika f a z a 281

Verovanje u mehaniki let nastalo je direktno iz istraivanja


fizioloke laboratorije. Nakon Leonarda, jedino nauno proua
vanje leta, do rada D. B. Petigrua i I. D. Marija u ezdesetim go
dinama osamnaestog veka, bilo je prouavanje fiziologa Borelija,
ije je delo De motu animalium objavljeno 1680. godine. Petigru,
patolog iz Edinburga, izvrio je detaljno prouavanje pokreta i
votinja u kojem je pokazao da hodanje, plivanje i letenje u stvar
nosti predstavljaju samo modifikacije jedno drugog: Krilo", usta
novio je, ,,i kada miruje i kada je u pokretu, ne treba nepodesno
porediti sa lopaticom obinog brodskog propelera koji se prime-
njuje u navigaciji..." dok je teina ... umesto da bude prepreka
za vetaki let, potpuno neophodna za njega". Iz tih istraivanja,
Petigru - i, nezavisno od njega, Mari - izvukli su zakljuke da je
ljudski let mogu.
U tom razvoju vanu ulogu imali su letei modeli koji su ko
ristili novi materijal, gumu, kao pokretaku snagu: koristili su ih
Peno u Parizu, Kres u Beu i, kasnije, Lengli u Sjedinjenim Dr
avama, ali konana dorada, neophodna za stabilan let, desila se
kada su dva biciklistika mehaniara, Orvil i Vilbur Rajt, prouili
let ptica koje lebde, poput galeba i sokola, i otkrili funkciju lukova
na vrhu krila za postizanje bone stabilnosti. Dalja usavravanja
u dizajnu aviona bila su povezana ne samo sa mehanikim savr
enstvom krila i motora, ve sa prouavanjem leta drugih tipova
ptica, poput patke, i pokreta riba u vodi.
Isto tako, pokretne slike su bile, u sutini, kombinacija eleme
nata izvedenih iz prouavanja ivih organizama. Prvo je bilo ot
krie osnove za iluziju pokreta koju je ostvario fiziolog Plato u
istraivanju odloene slike. Nakon tog rada, naizmenine slike na
hartiji, koje su brzo prolazile pred okom, postale su popularna
deja igraka - fenakistoskop i zoetrop. Naredni korak bio je rad
Francuza Marija na fotografisanju pokreta etvorononih ivoti
nja i oveka, istraivanje koje je zapoeto 1870. godine i konano
projektovano na platno 1889. godine. U meuvremenu, Edvard
Majbrid, da bi reio opkladu sa Lilandom Stenfordom, ljubiteljem
konja, snimio je fotografiju sa naizmeninim slikama pokreta k o
nja, a kasnije je nastavio sa slikama vola, divljeg bika, hrta, jelena i
282 Tehnika i civilizacija

ptica. Godine 1887. Edison, koji je bio svestan tih eksperimenata,


dosetio se da za oko uradi ono to je ve uradio za uvo i usledio je
izum maine za pokretne slike, napredak koji je, zauzvrat, zavisan
od izuma celuloidnog filma osamdesetih godina.
Belov telefon ima slian dug prema fiziologiji i ljudskoj igri.
Fon Kempelen je 1778. godine izumeo automat koji govori i koji
je izgovarao nekoliko reci. Slina maina, eufonija, koju je izumeo
profesor Faber, izloena je u Londonu, a stariji Bel ubedio je Alek-
sandera i njegovog brata da i sami naprave automat koji govori.
Koristei gumu za imitaciju jezika i mekih delova grla, oni su ui
nili vredan pokuaj da naprave mainu koja govori. Aleksanderov
deda je posvetio ivot ispravljanju govornih mana; njegov otac,
E. M. Bel, izumeo je sistem za vidljivi govor i zanimala ga je kultu
ra glasa; on sam je nauno prouavao stvaranje glasa i uinio kru
pne korake u uenju gluvih da govore. Iz tog fiziolokog znanja i
tih humanih zanimanja - potpomognutim Helmholcovim radom
u fizici - izrastao je telefon, iji je prijemnik, po savetu bostonskog
hirurga, dr S. D. Blejka, direktno oblikovan na osnovu kostiju i
dijafragmi ljudskog uva.
To zanimanje za ive organizme nije se zaustavilo na specifi
nim mainama koje su simulirale oko ili uvo. Iz organskog sveta
potie ideja potpuno strana paleotehnikom umu - znaaj obli
ka.
Dijamant ili komad kvarca se moe samleti u prah; mada izgu
be svoj specifian kristalni oblik, njihove estice ipak zadravaju
sve svoje hemijske odlike i veinu svojih fizikih odlika - oni e
jo uvek barem biti ugljenik ili silicijum dioksid. Ali organizam
iji se oblik smrvi vie nije organizam; ne samo da su njegove
specifine odlike rasta, obnavljanja, reprodukcije odsutne, ve i
samo hemijsko ustrojstvo njegovih delova prolazi kroz promenu.
ak se ni najprostiji oblik organizma, klasina ameba, ne moe
nazvati bezoblinom masom. Tehniki znaaj oblika nije bio uva
avan tokom paleotehnike faze: za velike mehanike majstore,
poput Modsleja, zanimanje za estetsko usavravanje maine nije
postojalo ili je, kada se pojavilo izmeu 1830. i 1860. godine, ulo
kao uljez, kao dodavanje dorskog ili gotskog ukrasa. Osim usa-
N e oteh n ika f a z a 283

vravanja u specifinoj eotehnikoj aparaturi, poput jedrenjaka


klipera, oblik je smatran nevanim. Na primer, aerodinamina
lokomotiva je dizajnirana jo 1874. godine, ali je pisac u Vitekom
reniku mehanikih vetina koji je opisao takvu lokomotivu naveo
to usavravanje samo da bi ga odbacio. Nema od toga koristi",
rekao je uz hladan prezir. Umesto u mogue dobitke u efikasnosti
pom ou same izmene oblika maine, paleolekt je verovao u veu
potronju energije i poveanje veliine.
Samo razvojem specifinih neotehnikih maina, poput aviona,
uz nauno prouavanje otpora vazduha koje je usledilo odmah
potom, oblik je poeo da dobija novu ulogu u tehnici. Maine
koje su dobile svoje karakteristine oblike u razvoju nezavisno
od organskih oblika sada su bile prisiljene da prihvate nadmo
nu privredu prirode; u konkretnim testovima pokazalo se da tupe
glave mnogih vrsta ribe i dug iljat rep, uprkos naivnoj intuiciji,
predstavljaju najekonominiji oblik pokreta kroz vazduh ili vodu,
a kada se radi o glatkom pokretu na kopnu za dizajnera je postao
sugestivan oblik kornjae, razvijen za kretanje preko blatnjavog
dna. Korienje aerodinaminih oblina u dizajnu tela aviona - da
ne pominjemo krila - poveava snagu za izdizanje bez dodava
nja ijedne konjske snage; isti princip primenjen na lokomotive i
motorna vozila, uklanjajui sve take otpora vazduha, smanjuje
koliinu potrebne energije i poveava brzinu. Odista, uz znanje
dobijeno od ivih oblika i korieno za avion, eleznica sada opet
moe ravnopravno da se takmii sa svojim naslednikom.
Ukratko, uz neotehniku privredu, integralna estetska organi
zacija maine postaje konani korak u obezbeivanju njene efi
kasnosti. Iako je estetika maine manje zavisna od subjektivnih
faktora nego estetika slike, postoji taka u pozadini u kojoj se obe
ipak sreu; u oba sluaja, nae emotivne reakcije i standardi efi
kasnosti i lepote uglavnom se mogu izvesti iz naih reakcija na
svet ivota, gde su uspena prilagoavanja oblika tako esto pre
ivljavala. Oseaj za oblik, boju, prikladnost, koje su stoar i cve-
ar dotada delili sa umetnikom, sada je prokrio put do mainske
radionice i laboratorije - maina se moe proceniti po nekim od
kriterijuma koji se primenjuju na bika, pticu, jabuku. U zubarstvu
284 Tehnika i civilizacija

je uvaavanje sutinske fizioloke funkcije prirodnih oblika zuba


izmenilo itavu tehniku obnove zuba: gruba mehanika i jo gru
blja estetika ranijih dana izgubile su presti. To novo zanimanje za
oblik bilo je direktni izazov za lepu ideologiju ranijeg perioda. U
svetlu nove tehnologije moe se obrnuti Emersonova izreka i rei
da se ono neophodno nikada ne moe razdvojiti od nadstrukture
lepog. Vratiu se toj injenici opet kada budem razmatrao asimi
laciju maine.
Treba primetiti jo jednu pojavu koja povezuje mainu i svet
ivota u neotehnikoj fazi - naime, uvaavanje majunih koliina,
ranije neprimeenih ili nevidljivih, ponekad ispod praga svesti;
ulogu koju su u metalurgiji imale dragocene legure, sitne koliine
energije u radijskom prijemu, hormoni u telu, vitamini u ishra
ni, ultravioletni zraci u rastu, bakterije i virusi koji se mogu fil
trirati u bolesti. Ne samo da u neotehnikoj fazi znaaj vie nije
simbolizovala veliina ve je panja za male koliine dovela do
ustaljivanja viih standarda rafiniranosti u svakoj oblasti delanja.
Lenglijev bolometar moe da razlikuje jedan milioniti deo ste-
pena Celzijusa, prema jednom hiljaditom delu koji je mogu na
ivinom termometru; Takermanov mera istezanja moe da oita
milionite delove ina - savijanje cigle kada je pritisne ruka; dok
Bosijev kreskograf sa velikim uveanjem registruje ritam rasta,
spor kao jedan stohiljaditi deo ina u sekundi. Suptilnost, finoa,
delikatnost, uvaavanje organske sloenosti i isprepletanosti sada
karakteriu itav opseg naune misli: ona je delom izrasla iz usa
vravanja tehnikih metoda, a zauzvrat ih je pospeivala. Promena
je zabeleena u svakom delu ljudskog iskustva, od vee teine koja
je u psihologiji pridata do tada nezapaenim traumama do zame-
ne kalorijske ishrane, zasnovane samo na energetskom sadraju,
uravnoteenom ishranom koja ukljuuje ak i beskrajno male ko
liine joda i bakra potrebne za zdravlje. Jednom reju, kvantitativ
no i mehaniko je konano poelo da uvaava ivot.
Mi smo jo, moram naglasiti, verovatno tek na poetku ovog
obrnutog procesa u kojem e tehnika, umesto da izvlai korist
od odvajanja od ivota, imati znatno vee koristi od integraci
je s njim. Na horizontu je ve vaan razvoj. Dva primera e biti
N e oteh n ika f a z a 285

dovoljna. Godine 1919. Harvi je prouavao proizvodnju toplote


tokom luminiscencije odgovarajue supstance izdvojene iz ljuska-
ra, cyrpoidinae hilgendorfi. Ustanovio je da je porast temperature
tokom reakcije luminiscencije manji od 0,001 stepeni Celzijusa, a
verovatno manji od 0,0005 stepeni. Hemijski sastojci koji ine to
hladno svetio sada su poznati: luciferin i luciferas, a mogunost
njihovog sintetizovanja i proizvodnje, sada teorijski nadohvat
ruke, poveala bi efikasnost osvetljenja znatno vie od svega to
je danas mogue u korienju elektriciteta. Organska proizvodnja
elektriciteta kod odreenih riba takoe moe pruiti smernicu
za izum ekonominih elektrinih elija sa visokom energetskom
m oi - u tom sluaju bi elektrini motor, koji ne ugroava niti
zagauje niti pregreva vazduh, verovatno imao novu ulogu u svim
oblicima motornog kretanja. Razvoj poput tog, koji je oito vrlo
blizu, ukazuje na usavravanja u tehnici zbog kojih e nae sada
nje grubo korienje konjskih snaga delovati jo rastronije nego
to je praksa u paleotehnikom mainstvu delovala u odnosu na
modernu energanu.

11. Od razaranja do ouvanja

Paleotehniki period, napomenuli smo, bio je obeleen nesmo


trenim troenjem resursa. Opsednuti potragom za neposrednim
profitom novi istraivai nisu se obazirali na okruenje oko sebe
niti na dalje posledice svojih delatnosti na sutranjicu. ta je p o
tomstvo uradilo za njih? U svojoj hitnji, oni su bili bahati: bacali
su novac u reke, dozvoljavali da on kroz dim ode u vazduh, osu-
jeivali sebe sopstvenim otpadom i prljavtinom, prerano iscrplji
vali poljoprivredno zemljite od kojeg je zavisila njihova ishrana
i tekstil.
Neotehnika faza, sa svojim veim hemijskim i biolokim zna
njem, suoava se sa svom tom rastronou. Ona tei da zameni
nesmotrene navike u rudarstvu iz ranijeg perioda tedljivim kori-
enjem i ouvanjem prirodne okoline. Konkretno, ouvanje i k o
rienje baenih komada metala, gume i ljake znae ureivanje
286 Tehnika i civilizacija

krajolika - kraj paleotehnikog ubrita. Sam elektricitet pomae


tu transformaciju. Dimni pokriva paleotehnike industrije poi
nje da se die - uz elektricitet opet se pojavljuju vedro nebo i iste
vode; voda koja tee kroz iste diskove turbine, za razliku od vode
pune odliva iz nalazita uglja ili otpada iz starih hemijskih fabri
ka, isto je tako ista kada izae iz turbine. tavie, hidroelektricitet
dovodi do pojave geotehnike: ouvanja umskog pokrivaa, kon
trole vodotokova, izgradnje rezervoara i brana za elektrane.
Jo 1866. godine Dord Perkins Mar, u svojoj klasinoj knjizi
o oveku i prirodi, ukazao je na ozbiljne opasnosti unitavanja
uma i erozije tla koja ju je sledila; to je bilo razaranje u svom
primarnom obliku - razaranje dragocene kore obradive zemlje sa
humusom kojom su prekriveni povlaeni regioni sveta, kore koja
se ne moe obnoviti bez vekovnog ekanja, osim ako se ne doveze
novi sloj iz drugih povlaenih regiona. Guljenje tla za itarice i
pamuk da bi se obezbedili jeftin hleb i tkanine za radniku klasu
doslovno je znailo izmicanje tla ispod sopstvenih nogu. Tako su
snano bili uvreeni ti metodi da ak ni u Americi do generacije
nakon Marovih knjiga nisu preduzeti odluni koraci da se zau
stavi to rasipanje; odista, uz izum procesa pravljenja hartije od
pulpe drveta, razaranje uma nastavilo se jo bre. Sea za drvnu
grau i povrinski kopovi ili su ruku pod ruku s tim.
Ali tokom devetnaestog veka niz katastrofalnih iskustava p o
eo je da skree panju na injenicu da ovek ne moe beskru
pulozno osvajati prirodu i neselektivno unitavati ivot u divljini
bez izazivanja goreg zla po sebe od onog koje je unitio. Ekolo
ka prouavanja Darvina i kasnijih biologa uspostavili su koncept
mree ivota, te sloene meuigre geoloke formacije, klime, tla,
biljaka, ivotinja, protozoa i bakterija koja odrava skladno pri-
lagoavanje vrsta svom stanitu. Seenje ume ili uvoenje nove
vrste drveta ili insekta moe pokrenuti itav lanac dalekosenih
posledica. Da bi se odrala ekoloka ravnotea u regionu vie se
ne moe eksploatisati i unitavati tako nesmotreno kao to je to
bila navika prvih kolonista. Ukratko, region ima neke karakteri
stike pojedinanog organizma: poput organizma, on ima razne
metode suoavanja sa neprilagoenou i odravanjem sopstvene
N e oteh n ika f a z a 287

ravnotee; pretvoriti ga u specijalizovanu mainu za proizvodnju


jedne vrste robe - penice, drveta, uglja - i zaboraviti njegove
mnogostruke potencijale kao stanita za organski ivot znailo bi
konano poremetiti i dovesti u pitanje jedinu ekonomsku funkci
ju koja je tako vana.
Uz obraanje panje na samo tlo, neotehnika faza je uvela
vane promene povezane sa ouvanjem sredine. Jedna od njih
je ponovno korienje ljudskih izluevina za ubrivo, za razliku
od bezobzirnog metoda zagaivanja vodotokova i plimnih voda
i rasipanja dragocenih azotnih smesa. Postrojenja za korienje
otpada u neotehnikoj praksi, moda najire i najsistematinije
uvedena u Nemakoj, ne samo da izbegavaju zloupotrebu okru
enja, ve odista obogauju i pomau da se ono dovede do vieg
nivoa kultivacije. Prisustvo takvih postrojenja predstavlja jednu
od tipinih karakteristika neotehnikog okruenja. Drugi vaan
napredak bio je u ouvanju azota. Krajem devetnaestog veka i
nilo se da je delatnost poljoprivrede ugroena sve brim iscrplji
vanjem ileanskih nalazita azota. Ubrzo nakon toga otkriveni su
razni procesi za ouvanje azota: luni proces (1903) je zahtevao
jeftinu elektrinu energiju, a sintetiki amonijaki proces, koji je
uveo Haber 1910. godine, pronaao je novu upotrebu pei za koks.
Ali, za novu tehnologiju isto tako je tipino otkrie bakterija koje
stvaraju azot na vorovima korena odreenih biljaka poput gra
ka, deteline i soje. Neke od tih biljaka su koristili Rimljani i Kinezi
za regeneraciju zemljita, ali sada je konano utvrena njihova
specifina funkcija u obnavljanju azota. Uz to otkrie nestala je
jedna od paleotehnikih nonih mora - opasnost od konanog
iscrpljivanja tla. Ti alternativni procesi oliavaju jo jednu neo-
tehniku injenicu: naime, da tehniko reenje koje ta faza nudi za
svoje probleme nije neophodno svedeno na fizika ili mehanika
sredstva - elektrofizika nudi jedno reenje, hernija drugo, bakteri-
ologija i biljna fiziologija ak i neko tree.
Oito, ouvanje azota bio je zaista vei doprinos efikasnosti p o
ljoprivrede od bilo koje izvanredne naprave koja je ubrzala pro
ces oranja, krenja, setve, obrade ili etve. Znanje te vrste - poput
poznavanja poeljnih oblika pokretnih tela - karakteristino je za
288 Tehnika i civilizacija

neotehniku fazu. Dok, s jedne strane, neotehniki napredak usa


vrava automatsku mainu i proiruje njene operacije, s druge on
uklanja komplikacije nastale zbog mainerija u pokrajinama gde
one nisu potrebne. Polje soje moe, u odreenu svrhu, zameniti
transkontinentalnu eleznicu, pristanite u San Francisku luku,
eleznicu i rudnik u ileu, da ne govorimo o celokupnom radu
koji je ukljuen u povezivanje svih tih delova i aparatura. Ovo
uoptavanje vai i za druge domene, ne samo za poljoprivredu.
Jedno od prvih velikih poboljanja koje je uveo Frederik Tejlor
u okviru naune organizacije podrazumevalo je samo promenu
u kretanju i delanju nekvalifikovanih radnika koji su nosili kalu
pe. Isto tako, bolji nain ivota i prikladnije isplanirano okruenje
uklanjaju potrebu za kvarcnim lampama, mehanikim spravama
za rekreaciju, lekovima protiv zatvora, dok je uvoenje dijete p o
stalo nepotrebno osim kao oajniko poslednje sredstvo umesto
nekada popularnih - i izuzetno opasnih - operacija stomaka.
Dok je razvoj i umnoavanje maina bila bitna karakteristika
paleotehnikog perioda, moe se ve s prilinim pouzdanjem
rei da je usavravanje, smanjenje i delimino uklanjanje mai
ne karakteristika neotehnike privrede koja se pomalja. Svoenje
maine na oblasti gde su njene usluge jedinstvene i nezamenljive
predstavlja neophodnu posledicu naeg boljeg razumevanja same
maine i sveta u kojem ona deluje.
Ouvanje prirodne okoline predstavlja jo jednu neotehniku
odliku; odnosno, u poljoprivredi se stvara odgovarajue vetako
okruenje. D o sedamnaestog veka ovekova najvanija rukotvo
rina bio je verovatno sam grad, tokom tog veka ista taktika koju
je ovek koristio za sopstveno odomaivanje primenjena je u p o
ljoprivredi u izgradnji staklenika, a tokom devetnaestog veka, uz
poveanje proizvodnje stakla i irenje empirijskog znanja o vrsta
ma tla, kultura stakla je postala vana za ponudu voa i povra.
Poto vie nije bio spreman da prihvata prirodu takvu kakva ona
jeste, neotehniki poljoprivrednik tei da ustanovi tane uslove
tla, temperature, vlage, izloenosti suncu, koji su potrebni da bi
odreeni usev rastao. On te uslove ostvaruje uz zatitne okvire i
staklenike.
N eo te h n ik a f a z a 289

Ta organizovana i sistematska poljoprivreda danas se u svom


najboljem izdanju verovatno zapaa u Holandiji i Belgiji, kao i u
mlekarstvu koje se ostvaruje u Danskoj i Viskonsinu. Paralelno sa
irenjem moderne industrije po elom svetu, postoji slino ujed
naavanje u poljoprivredi. Uz pom o jeftine proizvodnje stakla
i metalnih okvira, da ne pominjemo sintetike zamene za staklo
koje proputaju ultravioletne zrake, postoje izgledi da deo poljo
privrede postane celogodinje zanimanje, ime bi se umanjila ko
liina prevoza neophodna za svee voe i povre, pa ak i da se, u
moguim humanijim uslovima, gaji tropsko voe i povre. U toj
novoj fazi koliina dostupnog tla nije ni priblino od tako presud
nog znaaja kao njegov kvalitet i nain upotrebe.
Detaljnije povezano planiranje ruralnih i urbanih zanimanja
svakako sledi iz delimine industrijalizacije poljoprivrede. ak
i bez upotrebe staklenih bati rasprostranjenost populacije po
seoskim delovima predstavlja posledicu neotehnike industrije
ija je realizacija upravo u toku - to sa sobom donosi mogunost
prilagoavanja industrijske proizvodnje promenama u radu koje
zavise od prirodnog toka godinjih doba u poljoprivredi. A dok
se poljoprivreda sve vie industrijalizuje, ne samo da e se sma
njivati broj krajnje rustinih i krajnje gradskih tipova ljudi, ve
e se ritmovi zanimanja ta dva tipa pribliiti i modifikovati jedan
drugi; ako poljoprivreda, osloboena od neizvesnosti klime i in-
sekata tetoina, postaje pravilnija, organsko vreme ivotnih pro
cesa moe modifikovati tempo industrijske organizacije; prolena
uurbanost mehanizacije, kada se polja bude, moe se tretirati ne
samo kao znak neefikasnog planiranja ve kao sutinska neorga-
nizovanost. Dobitak za ljude od tog braka izmeu grada i sela,
industrije i poljoprivrede, postojano je bio prisutan u najboljim
umovima devetnaestog veka, mada se ini da je samo to stanje
bilo na astronomskoj udaljenosti od njih: u toj politici slagali su
se komunista Marks, torijevac Raskin i anarhist Kropotkin. Sada
je to jedan od oitih ciljeva racionalno planirane privrede.
290 Tehnika i civilizacija

12. Planiranje populacije

Sutinski elementi za ispravno korienje resursa, za sistemat


sku integraciju industrije, kao i za planiranje i razvoj oblasti za
ivot ljudi, moda spadaju u najvanije od svih neotehnikih ino
vacija - planiranje rasta i rasprostranjenosti populacije.
Dok se raanje kontrolie od najstarijih vremena ovim ili onim
empirijskim sredstvima, od asketizma do abortusa, od prekinu
tog snoaja do atinskog metoda naputanja novoroeneta, prvo
veliko poboljanje u zapadnoj Evropi dolo je u esnaestom veku
preko Arapa. Falopije, koji je otkrio Falopijeve cevice, opisao je
i funkciju materinog prstena i materinog kanala. Poput vrto
va i palata tog perioda, to otkrie je oito ostalo vlasnitvo viih
klasa u Francuskoj i Italiji. Tek u ranom devetnaestom veku Fren-
sis Plejs i njegovi sledbenici su pokuali da proire znanje meu
izrabljivanim pamunim radnicima u Engleskoj. Ali racionalna
praksa kontracepcije i usavravanje kontraceptivnih sredstava e
kali su ne samo otkrie tane prirode jajne elije i procesa oplod
nje nego i usavravanje tehnolokih sredstava. Drugim recima,
efikasna opta kontracepcija potie iz vremena nakon Gudjira i
Listera. Prvi veliki pad u engleskom natalitetu desio se u dekadi
1870-1880, dekadi koju smo ve oznaili kao vreme usavravanja
gasne maine, dinama, telefona i lampe sa elektrinim vlaknom.
Tabui o seksu delovali su tako dugo u hrianskom drutvu da
je njegovo nauno prouavanje odlagano znatno due nego pro
uavanje ostalih funkcija tela; ak i danas postoje udbenici fizi
ologije koji samo uzgrednim aluzijama navode seksualne funk
cije, tako da tema od presudnog znaaja za negu i odgajanje rase
jo nije potpuno izvan ruku empirije i ljudi opsednutih prazno-
verjem, da ne govorimo o nadrilekarima. A tehnika privremene
sterilizacije - takozvana kontrola raanja - moda je najvanija
za ljudsku rasu od svih naunih i tehnikih unapreenja koja su
uvedena tokom devetnaestog veka. To je bio neotehniki odgovor
na ogromno, neodgovorno razmnoavanje zapadnog oveanstva
koje se desilo tokom paleotehnike faze, delimino moda zbog
uvoenja novih glavnih vrsta hrane i irenja novih oblasti za pro-
N e oteh n ika f a z a 291

izvodnju hrane, to je podstaknuto i olakano injenicom da je


kopulacija jedino umee i jedini oblik zabave koji se nije mogao
uskratiti fabrikoj populaciji, ma koliko da su taj oblik ili ta popu
lacija bili dehumanizovani.
Efekti kontracepcije su bili mnogostruki. Kada se radilo o pri
vatnom ivotu ona je obino dovodila do razdvajanja preliminar
nih seksualnih funkcija i roditeljskih funkcija jer seksualni odnos,
mudro izveden, vie nije sa sobom donosio neposrednu verovat-
nou za dobijanje potomstva. To je obino produavalo period
romantine ljubavi kod upravo venanih: ona je pruala priliku
da se razviju seksualno udvaranje i ispunjenje umesto da oni budu
kratki i brzo onemogueni ranim i ponovljenim trudnoama. Isto
tako, kontracepcija je prirodno pruila priliku za upranjavanje
seksualnih odnosa pre prihvatanja zakonske odgovornosti braka
i roditeljstva, to je dovelo do obezvreivanja samog devianstva
ali je omoguilo da erotski ivot sledi prirodni niz u rastu i pro
cvatu bez obzira na ekonomske i profesionalne mogunosti. Tako
je ona u izvesnoj meri umanjila opasnosti zaustavljenog seksu
alnog i emotivnog razvoja, uz napetosti i frustracije koje tako
esto prate to zaustavljanje, pruajui prilike za seksualni odnos
bez potpune drutvene neodgovornosti. tavie, omoguavajui
intimno seksualno znanje pre braka, ona je pruila sredstvo da
se izbegne manje ili vie stalan odnos u sluaju dve osobe ija
bi srena zajednica moda naila na ozbiljne fizioloke prepre
ke i prepreke temperamenta. Poto je kontracepcija, uklanjajui
element konanosti, moda smanjila teinu traginih izbora, ona
je obino stabilizovala instituciju braka samom injenicom da je
razdvajala drutveni i emotivni odnos roditeljstva od kapriciozni-
je sluajnosti seksualne strasti.
Ali koliko god da je kontracepcija bila vana u seksualnom i
votu, posebno zbog injenice da je seksu vratila centralniju ulogu
u okviru linosti, njeni iri drutveni efekti takoe su bili vani.
Ma kakva da su ogranienja rasta populacije na planeti, niko
ne sumnja da postoje takva ogranienja. Prostor same planete je
jedno ogranienje, a koliina obradive zemlje i vode za ribolov je
drugo. U mnogoljudnim zemljama, poput Kine i Indije, populaci-
292 Tehnika i civilizacija

ja je, u stvari, premaila zalihe hrane, pa se prehrana smenjivala sa


glau, uprkos ogromnoj nadmoi kineske poljoprivrede u odnosu
na vei deo evropske i amerike poljoprivrede u prinosu koji daje
po aru. Uz sve vei pritisak populacije u evropskim zemljama od
kraja osamnaestog veka nadalje i uz tempo irenja otpoetih rato
va, visoke smrtnosti zbog bolesti, kao i zbog emigracije, nastao je
plimni pokret naroda iz istone hemisfere u zapadnu, od Rusije u
Sibir i iz Kine i Japana u Manduriju. Svaka retko naseljena oblast
posluila je kao meteoroloki centar niskog pritiska koji privlai
ciklonski pokret naroda iz oblasti sa visokim pritiskom. Da se au
tomatski stalni rast svih populacija svih zemalja nastavio, taj p o
kret bi na kraju morao dovesti do sumanutih konflikata - poput
onog koji je poeo 1932. godine izmeu Kine i Japana - uz smrt
zbog gladi i kuge kao jedinom alternativom u odnosu na drasti
no unapreenje poljoprivrede. Pod pritiskom slepog nadmetanja i
isto tako slepe plodnosti, tim pokretima i tim masovnim ratovima
ne bi bilo kraja.
Meutim, uz rasprostranjenu praksu kontrole raanja, Francu
ska se ranije pribliila ivotnoj ravnotei, a sada Engleska i Sje
dinjene Drave samo to je nisu dostigle. Ta ravnotea smanjuje
broj varijabli koje se moraju uzeti u obzir u planiranju, a velii
na populacije u bilo kojoj oblasti sada se moe teorijski povezati
sa stalnim resursima za opskrbljivanje ivota koje ona zahteva.
Traenje, gubitak i raspusnost nekontrolisanog nataliteta i visoke
smrtnosti prevazilazi se smanjivanjem obe strane tog odnosa u
isto vreme. Ipak, kontrola raanja je prekasno ula u praksu da
bi dostigla bilo kakvu merljivu kontrolu nad stanjem planete kao
celine. Snage koje su pokrenute u prolosti mogu za dve ili tri ge
neracije postati smetnja za racionalno ureivanje raanja, osim u
najcivilizovanijim zemljama, a racionalna preraspodela popula
cije na zemlji na najpoeljnija stanita eka optu oseku ljudske
plime od take u kojoj je ona izbila u devetnaestom veku.
Ali tehnika sredstva te promene sada su po prvi put pri ruci.
Ovde se tako snano poklapaju lini i drutveni interesi da je pi
tanje da li im se religijski tabui mogu odupreti. Upravo pokuaji
koje su katoliki lekari uinili da otkriju ,,bezbedne periode kada
N eo te h n ik a f a z a 293

je zaee malo verovatno ukazuju na iskrenu potrebu da se nae


mera koja e izbei ponekad hirovitu zabranu vetakih metoda
crkve. ak i religija nacionalizma, mada podsticana sadistikim
poduhvatima, paranoinim obmanama o veliini i manijakalnom
eljom da se drugim populacijama nametne nacionalna volja -
ak i ta religija nije imuna na tehnoloko dostignue kontrole ra
anja, sve dok zadrava glavne elemente moderne tehnologije.
Dakle, ovo je jo jedan primer te promene od kvantitativnih
do kvalitativnih standarda koja oznaava izlazak iz paleotehnike
privrede. Prvi period je obeleen orgijom nekontrolisane produk
cije i isto tako nekontrolisane reprodukcije - hrana za maine i
hrana za topove, vikovi vrednosti i vikovi populacije. U neoteh-
nikoj fazi ceo naglasak poinje da se menja - ne vie roenja, ve
bolja roenja, uz vee izglede za preivljavanje, uz bolje prilike
za zdrav ivot i zdravo roditeljstvo, neokaljano loim zdravljem,
bolestima koje se mogu spreiti i siromatvom, nenarueno indu
strijskim nadmetanjem i nacionalnim ratovima. To su novi zahte-
vi. Koji racionalni um dovodi u pitanje njihovu opravdanost? Koji
bi humani um ometao njihovu primenu?

13. Sadanji pseu d om orf

Do sada sam se, u razmatranju neotehnike faze, bavio vie opi


som i konkretnim stanjem nego predvianjima i mogunostima.
Ali onaj koji kae A u neotehnici, ve je rekao B, pa ja predlaem
da posvetim dva zavrna poglavlja ove knjige drutvenim impli
kacijama i posledicama neotehnike privrede, a ne njenim tipi
nim tehnikim instrumentima.
Meutim, postoji jo jedna tekoa kada se razmatra ova faza;
naime, mi smo jo u sredini tranzicije. Nauno znanje, maine
i sprave, tehnoloki metodi, ivotne navike i ljudski ciljevi koji
spadaju u tu privredu daleko su od toga da dominiraju u naoj
sadanjoj civilizaciji. injenica je da je u velikim industrijskim
oblastima zapadne Evrope i Amerike, kao i na teritorijama koje se
mogu eksploatisati, a koje su pod kontrolom tih centara, paleoteh-
294 Tehnika i civilizacija

nika faza jo uvek netaknuta i sve njene sutinske karakteristike


su izraene, mada su mnoge maine koje koristi neotehnike ili su
modifikovane - kao u elektrifikaciji eleznikih sistema - neoteh-
nikim metodama. U tom odravanju paleotehnike prakse oita
je prvobitna protivnoivotna orijentacija: ratoborna, koncentri-
sana na novac, osujeuje ivot, a mi nastavljamo da se molimo
boanstvima blizancima, Mamonu i Molohu, da ne govorimo o
bezmerno vie divljakim plemenskim bogovima.
ak i usred svetskog ekonomskog kolapsa, koji je poeo 1929.
godine, vrednost onoga to je propalo nije se u poetku dovodila
u pitanje, mada maloduni zagovornici starog poretka nisu vie
gajili nadu da e ga obnoviti. A u jednoj zemlji, sovjetskoj Rusiji,
koja je velianstveno pokuala da razgradi novane standarde i
interese, ak i u sovjetskoj Rusiji nisu jasni elementi neotehnike
faze. Uprkos Lenjinovom autentinom shvatanju da je elektrifi
kacija plus socijalizam jednako komunizam", oboavanje veliine
i grube mehanike moi, kao i uvoenje militaristikih postupaka
i u vladi i u industriji, idu ruku pod ruku sa zdravim neotehni-
kim dostignuima u higijeni i obrazovanju. S jedne strane, nauno
planiranje industrije; s druge, mehanicistiki osmiljena obrada
prosperitetnih zemljinih poseda, poput one u Americi sedam
desetih godina - ovde veliki centri elektrine energije, uz poten
cijalnu decentralizaciju kroz vrtne gradove, tamo uvoenje teke
industrije u ve zaguenu i zastarelu metropolu Moskvu i dalje
traenje energije u gradnji skupog metroa da se intenzivira ta
zaguenost. Za razliku od nekomunistikih zemalja, u sovjetskoj
Rusiji se ipak donekle zapaa ista zbrka i suprotstavljenost, ista
ubitana preivljavanja koja preovlauju svugde. ta je odgovor
no za taj podbaaj maine?
Odgovor podrazumeva neto sloenije od kulturnog kanjenja
ili zaostajanja. Mislim da se to najbolje moe objasniti konceptom
koji je izloio Osvald pengler u drugom tomu Propast zapada:
konceptom kulturne pseudomorfoze. pengler ukazuje na dobro
poznatu injenicu u geologiji da stena moe zadrati svoju struk
turu nakon to su odreeni elementi izdvojeni iz nje i zamenjeni
potpuno drugaijom vrstom materijala. Poto oita struktura sta-
N e oteh n ika f a z a 295

re stene ostaje, novi proizvod se naziva pseudomorf. Slina meta


morfoza mogua je u kulturi: nove snage, aktivnosti, institucije,
umesto da se kristalizuju nezavisno u svoje odgovarajue oblike
mogu se uunjati u strukturu postojee civilizacije. To je moda
sutinska injenica nae sadanje situacije. Kao civilizacija, mi jo
nismo uli u neotehniku fazu, a ako budui istoriar bude ko
ristio sadanju terminologiju, on bi, bez sumnje, morao da oka-
rakterie tekui prelaz kao mezotehniki period; mi jo ivimo,
po recima Metjua Arnolda, izmeu dva sveta, jednog mrtvog, a
drugog nemonog da se rodi.
ta je bio konani rezultat svih tih velikih naunih otkria i
izuma, tih vie organskih interesa, tih usavravanja u suptilnosti
postupaka? Samo smo koristili svoje nove maine i energije da
pospeimo procese koji su poeli pod okriljem kapitalistikog i
vojnog poduhvata; jo ih nismo iskoristili da ovladamo oblicima
tih poduhvata i podredim o ih ivotnijim i humanijim ciljevima.
Primeri pseudomorfskih oblika mogu se uoiti u svim oblastima.
U rastu grada, na primer, iskoristili smo elektrini i gasni prevoz
da poveamo zaguenost koja je prvobitni rezultat kapitalistike
koncentracije energije uglja i pare; nova sredstva su koriena da
proire oblast i populaciju tih zastarelih i neefikasnih velegrad
skih centara, neodgovarajuih za ljude. Slino tome, gradnja sa e
linim okvirom u arhitekturi, koja dozvoljava najpotpuniju upo
trebu stakla i najcelovitije korienje sunevog svetla, u Americi je
koriena da se povea prenaseljenost zgrada i potiranje suneve
svetlosti. Psiholoko prouavanje ljudskog ponaanja koristi se da
ubedi ljude da prihvate robu koju nude promuurni oglaivai,
uprkos injenici da nauka, primenjena u Nacionalnom birou za
standarde u Vaingtonu, daje merljive i procenljive nivoe kvali
teta za robu ija se vrednost sada proizvoljno ustanovljava isto
subjektivnim metodima. Planiranje i koordinacija proizvodnog
poduhvata, u rukama privatnih bankara a ne javnih slubenika,
postaje metod ouvanja monopolske kontrole za privilegovane
finansijske grupe ili privilegovane zemlje. Naprave za olakavanje
rada, umesto da poveavaju celokupnu koliinu slobodnog vre
mena, postaju sredstvo da se sve vei deo populacije odrava na
296 Tehnika i civilizacija

sirotinjskom nivou. Avion, umesto da samo povea koliinu puto


vanja i komunikacije izmeu zemalja, poveao je strah koje zemlje
oseaju jedna prema drugoj - kao instrument rata, u kombinaciji
sa najnovijim hemijskim dostignuima u oblasti otrovnog gasa,
on nagovetava beskrupuloznost u istrebljivanju koju ovek do
sada nije m ogao da primeni ni na bube ni na pacove. Neotehniko
usavravanje maine, bez koordiniranog razvoja viih drutvenih
ciljeva, samo je uvealo mogunosti za iskvarenost i varvarizam.
Ne samo da su stariji oblici tehnike iskorieni da ogranie
razvoj neotehnike privrede, nego su novi izumi i naprave esto
korieni da odre, obnove i stabilizuju strukturu starog poretka.
Postoji politiki i finansijski zasnovan interes za zastarelu tehni
ku opremu; taj pritajeni konflikt izmeu poslovnih i industrijskih
interesa, koji je Veblen otroumno analizirao u Teoriji poslovnog
poduhvata, naglaen je injenicom da se ogromne koliine kapi
tala utapaju u prevaziene maine i glomazna postrojenja. Finan-
sijska tenja za zaradom, koja je prvobitno ubrzala izumljivanje,
sada pospeuje tehniku inerciju. Otuda kanjenje u uvoenju
automatskog telefona; otuda neprestano dizajniranje automobila
po prolaznoj modi, a ne po potrebi da se iskoriste aerodinamini
principi u stvaranju udobnosti, brzine i ekonominosti; otuda ne
prestana kupovina patentnih prava za usavravanja koja se zatim
tiho uklanjaju od strane m onopola koji ih poseduje.
A za to oklevanje, taj otpor, tu inerciju, postoji dobar razlog:
staro ima sve razloge da se boji nadmonosti novog. Planirana
i integrisana industrija neotehnikog koncepta obeava m nogo
struko veu efikasnost nego staro da ni jedna jedina institucija
prikladna za privredu tedljivosti ne ostaje neizmenjena u pri
vredi vikova, posebno institucije koje ograniavaju vlasnitvo
i dividende na mali fragment populacije i tako koriste kupovnu
m o za ogromno ponovno investiranje u industrijsko preduze-
e i doprinose njegovom prevelikom irenju. Odista, te institucije
se ne mogu usaglasiti sa planiranom proizvodnjom i distribuci
jom onoga to je neophodno za ivot, jer se finansijske vrednosti
i konkretna roba, koji koriste celoj zajednici, ne mogu izjednaiti
sa uslovima od kojih e koristi imati uglavnom privatni kapitali-
N e oteh n ika f a z a 297

sti koji su stvorili prvobitnu strukturu kapitalizma i za koje je ta


struktura stvorena.
Ne treba se uditi to su oni koji tee da kontroliu sudbine in
dustrijskog drutva - bankari, poslovni ljudi i politiari - posto
jano koili taj prelaz i pokuavali da ogranie neotehniki razvoj
i izbegnu drastine promene koje se moraju sprovesti u elom
drutvenom miljeu. Sadanji pseudomorf je, drutveno i tehniki,
treerazredan. On ima samo deli efikasnosti koju neotehnika
civilizacija kao celina moe posedovati ukoliko konano stvori
sopstvene institucionalne oblike i upravu, usmerenja i modele. Za
sada, umesto da naemo te oblike, svoju vetinu i izumiteljstvo
primenjujemo na takav nain da pruamo nov podstrek ivotu
mnogih zastarelih kapitalistikih i vojnih institucija starijeg pe
rioda. Paleotehniki ciljevi sa neotehnikim sredstvima - to je
najoitija karakteristika sadanjeg poretka. I zato je dobar deo
maina i institucija koje se veliaju kao ,,nove ili razvijene" ili
progresivne" esto takav samo onoliko koliko je moderni bojni
brod nov i napredan; one, u stvari, mogu biti reakcionarne i mogu
stajati na putu novoj integraciji rada, umetnosti i ivota koju m o
ramo traiti i stvoriti.
VI.
Kompenzacije i preokretanja

1. Rezime drutvenih reakcija

Sva tri stupnja civilizacije maina ostavila su duboke tragove u


drutvu. Svaki od njih je promenio okolinu, izmenio fiziki izgled
gradova, iskoristio odreene izvore i odbacio neke druge, odabrao
odreenu vrstu robe i odreene naine delovanja, te modifikovao
zajedniko tehniko naslee. Nau sadanju civilizaciju maina
ini ukupan zbir ovih stupnjeva, zamenjen, pomean i kontradik
toran, koji i ponitava, ali i dodaje sile tom zbiru. Pojedini aspekti
ove civilizacije su u potpunom raspadu; pojedini su jo uvek ivi,
ali se o njima uopte ne razmilja, dok su pojedini u samom zaet
ku razvoja. Kada bismo ovo sloeno naslee nazvali dobom moi
ili dobom maina, prikrili bismo vie injenica o njemu nego to
bismo ih otkrili. Ako se ini da u dananje vreme maine domi
niraju naim ivotima, to je samo zbog toga to je drutvo vie
poremeeno nego to je to bilo u sedamnaestom veku.
Meutim, zajedno sa pozitivnim promenama okoline, izazva
nim uticajem maina, pojavile su se i reakcije drutva usmere-
ne protiv njih. Uprkos dugom periodu kulturolokih priprema,
maine su naile na inerciju i otpor; uopteno govorei, katolike
zemlje su ih mnogo sporije prihvatale nego protestantske, kao to
je i poljoprivrednim regijama trebalo mnogo vie vremena da se
saive s njima u odnosu na rudarske oblasti. Oni aspekti ivota
sutinski suprotstavljeni mainama i dalje postoje - instituciona-
lizovani ivot crkvi, iako esto pokoran kapitalizmu, ostao je van
300 Tehnika i civilizacija

naturalistikih i mehanicistikih interesa koji su potpomogli ra


zvoj maina. Iz tog razloga su se maine u odreenoj meri menjale
i skretale sa zacrtanog puta razvoja pod uticajem reakcija ljudi
koje su one stvarale, ili su se menjale na nain na koji su bile pri
siljene. Mnoga drutvena prilagoavanja nastala su kao rezultat
maina, a bila su daleko od prvobitnih zamisli filozofa doba in-
dustrijalizma. Oni su oekivali da e se stare drutvene institucije
feudalizma stopiti sa novim poretkom; nisu oekivali da e moda
ponovo isplivati na povrinu u svom jasnom obliku.
Meutim, samo su u udbenicima iz ekonomije pojmovi eko
nomskog oveka i doba maina zauvek zadrali istotu svojih ide
alnih slika. Jo pre nego to je paleotehniki period bio u svom
punom zamahu, njihove slike su ve bile pomuene; slobodnu
takmiarsku borbu spreili su na samom poetku sporazumi u tr
govini i kolaboracija industrijalaca protiv sindikata, upravo onih
koji su se za sve to i sami glasno zalagali. A odstupanje od maina,
predvoeno filozofima, pesnicima i umetnicima, pojavilo se ba u
trenutku kada je izgledalo da su sile utilitarizma vrlo koherentne
i pouzdane. Uspesi tehnike samo su pojaali svest o vrednostima
koje nisu bile ukljuene u mehanicistiku ideologiju - vrednosti
koje su bile izvedene, ne iz maina, ve iz drugih oblasti ivota.
Bilo kakva valjana procena doprinosa maina civilizaciji mora ra
unati na ove razliite vrste otpora i kompenzacija.

2 . Mehanika rutina

Predlaemo da italac sam za sebe ispita ulogu koju u njego


vom svakodnevnom ivotu igraju mehanika rutina i mehani
ke naprave, poevi od sata budilnika koji ga budi ujutro, pa sve
do radio-programa koji slua do odlaska na spavanje. Umesto da
itaocu oteamo situaciju tako to emo odmah dii ruke, pred
laem da sumiramo rezultate njegovih istraivanja i prouimo
posledice.
Prva odlika moderne civilizacije maina jeste njena vremenska
pravilnost. Od trenutka buenja dnevni ritam je tano odreen
Kompenzacije i preokretanja 301

asovnikom. Bez obzira na napor, umor, protivljenje ili apatiju,


svi ukuani zapoinju dan u odreeno vreme. Sporost pri usta
janju biva kanjena dorukom na brzinu ili urbom da se stigne
na voz; dugorono gledano, to ak moe biti razlog da se izgubi
posao ili prilika za napredovanje. Doruak, ruak i veera su uvek
u odreeno vreme i uvek strogo ogranienog trajanja - milioni
ljudi izvravaju ove funkcije u vrlo kratkom vremenskom okviru,
a samo se retki ustupci ine onima koji bi eleli da jedu van usta
ljenog rasporeda. Sa rastom stupnja industrijske organizacije raste
i tanost i ustaljenost mehanikog reima: asovnik automatski
odreuje vreme dolaska i odlaska radnika u firmu. Radnik koji
nije u toj meri taan - ponesen pogledom na pastrmke u brzom
potoku ili patke na livadici uz more - poinje da uvia da se na
takve situacije gleda na isti nain kao i na stalno opijanje; ako eli
da nastavi da uiva u njima, mora se odluiti za manje rutinski
regulisan posao, na primer u poljoprivredi. Izlivi nepokornosti i
udljivosti radnih ljudi naviklih na povremene napade vrednoe,
o kojima je jo pre sto godina Ure pisao sa strahopotovanjem,
sada su zaista ukroeni.
Voenje rauna o vremenu u kapitalizmu ne predstavlja samo
nain da se koordiniu i meusobno poveu sloene funkcije -
vreme je poput novca, jedna nezavisna roba sa sopstvenom vred-
nou. Uitelj, advokat, pa ak i lekar sa svojim rasporedom ope
racija, moraju da podrede svoje dunosti rasporedu skoro jednako
preciznom kao to je raspored inenjera na eleznici. Kada je re o
raanju dece, za uspean i normalan poroaj vanije je strpljenje
nego instrument, a to je svakako i presudan faktor koji sprea
va infekciju pri komplikovanom poroaju. U takvim sluajevima
intervencija akuera mehanikim instrumentima, koji esto uri
da bi nastavio s obilaskom ostalih pacijenata, dovodi do trenutno
loe statistike rezultata amerikih lekara, iako koriste najsterilniju
bolniku opremu. U poreenju s njima, babice uspenije poraaju
ene po kuama, jer ne pokuavaju da na silu ubrzaju prirodne
procese. Mada se zna da ustaljen ritam odreenih telesnih funk
cija, kao to je ishrana ili pranjenje, moe pomoi u odravanju
zdravlja, u drugim sluajevima, kao to su igra, seksualni odnosi
302 Tehnika i civilizacija

i ostali oblici rekreacije, jaina samog nagona je znaajnija nego


njegova ravnomerna ustaljenost - u takvim sluajevima navike
nametnute asovnikom ili kalendarom mogu dovesti do dosade
i propadanja.
U tom smislu, postojanje civilizacije maina, u potpunosti
usklaenoj sa vremenom, ustaljenoj i usmerenoj pomou raspo
reda, ne dovodi obavezno do maksimuma efikasnosti u bilo kom
pogledu. Voditi rauna o vremenu znai uspostaviti vrlo korisnu
referentnu taku, i isto tako je od neprocenjivog znaaja za koor-
dinisanje razliitih grupa i funkcija koje ne poseduju neki drugi
zajedniki okvir aktivnosti. Primenjena na nivou pojedinca i nje
govog zanimanja, sigurno je da ta tanost moe u velikoj meri
doprineti koncentraciji i raspodeli zalaganja. Meutim, ako bi se
dozvolilo da vreme proizvoljno upravlja ovekovim funkcijama,
to bi znailo da je samo postojanje oveka svedeno na to da on
slui vremenu, a odjeci tog zatoenitva bi se proirili na sva polja
delovanja ljudi. Pravilnost koja stvara apatiju i atrofiju - znamo da
je acedia bila uzrok unitenja monakog ivota, kao i ivota u voj
sci - u tolikoj je meri bespotrebna kao i nepravilnost koja dovodi
do nereda i konfuzije. Iskoristiti ono sluajno, nepredvidivo i od
govarajue isto je toliko neophodno, ak i kada je re o ekonomiji,
koliko i iskoristiti ono to je pravilno i ustaljeno; aktivnosti koje
iskljuuju delovanje sluajnih nagona oduzimaju neke od predno
sti ustaljenog rasporeda.
Ukratko, mehaniko vreme nije nikakav apsolut. A one grupe
ljudi koje su nauene da odravaju svoju rutinu u skladu sa meha
nikim vremenom, bez obzira na to ta moraju da rtvuju kada je
re o zdravlju, udobnosti, spokojnom blaenstvu, mogu vrlo lako
patiti zbog napora koji iziskuje ta disciplina i shvatiti da je i
vot nemogu bez ozbiljnih i tekih kompenzacija razliitih vrsta.
injenica da su u modernim gradovima seksualni odnosi ogra
nieni na kasne sate, kada su radnici na svim nivoima i u svim
odeljenjima premoreni, oteava efikasnost njihovog rada upravo
zbog pretekih rtava na linom planu. Nije zanemariv pozitiv
ni aspekt obeanog skraivanja radnog vremena koji omoguava
da se ivotna energija, dosada iscrpljivana opsluivanjem maina,
prenese na igru tela.
Kompenzacije i preokretanja 303

Pored mehanike pravilnosti primeuje se i injenica da dobar


deo mehanikih elemenata u toku dana predstavlja pokuaj da se
izbori sa efektima produavanja vremena i prostornih razdalji
na. Hlaenje jaja u friiderima, na primer, jeste pokuaj da se ona
ujednaeno distribuiraju dalje od mesta gde su izleena, to ko-
koke svakako nisu u stanju da urade. Zatim, pasterizacija mleka
predstavlja pokuaj da se smanje efekti potroenog vremena koje
je potrebno da se upotpuni lanac izmeu krave i krajnjeg potroa
a. Sve propratne mehanike naprave niim ne doprinose pobolj
anju samog proizvoda: hlaenje samo zaustavlja proces razlaga
nja, dok pasterizacija u sutini oduzima mleku neke od hranljivih
vrednosti. Tamo gde je mogue rasporediti stanovnitvo blie ru
ralnim centrima u kojima se dobija mleko, puter, i gde raste svee
povre, moe se u velikoj meri smanjiti sloeni sistem mehanikih
naprava koje smanjuju vremensku i prostornu razdaljinu.
Ovakvih primera ima bezbroj u raznim oblastima; oni ukazuju
na jednu injenicu koja nije opteprihvaena od strane onih starih
branilaca mainskog kapitalizma koji na svaku dodatno potroe
nu konjsku snagu ili novu mehaniku napravu gledaju kao na ne
minovni porast efikasnosti. U knjizi The Instinct o f Workmanship
Veblen se istinski zapitao da li su pisaa maina, telefon i automo
bil, iako nesumnjivo znaajni uspesi tehnike, utroili vie truda
i materijala nego to su spasli". Pored toga, on navodi da ovim
dostignuima treba isto tako pripisati i odreeni ekonomski gubi
tak, jer su poveali brzinu i obim korespondencije, komunikacije
i putovanja van svih granica realnih potreba. Nadalje, Bertrand
Rasel je primetio da je svaki napredak u kretanju poveao i pro
stor po kome su ljudi prisiljeni da se kreu. Recimo, neko, ko je
pre stotinu godina morao da potroi pola sata hodajui do posla,
jo uvek mora da potroi pola sata da bi stigao do svog odredita,
jer je tehniko dostignue koje mu je omoguilo da utedi vreme,
u sluaju da je ta osoba ostala u onoj poetnoj situaciji, u sutini
ponitilo dobit, jer se sada ljudi za isto vreme voze do odredita
koja su udaljenija.
Ovde moramo pomenuti jo jedan rezultat nae preciznije ko
ordinacije u vremenu i komunikacije koja se odvija u trenutku:
304 Tehnika i civilizacija

prekinuto vreme i prekinutu panju. Potekoe u transportu i ko


munikaciji pre 1850. godine u isto vreme su imale ulogu jednog
selektivnog ekrana koji nije dozvoljavao da do pojedinca stigne
vie stimulusa nego to ih ta osoba moe obraditi. Bila je potrebna
odreena uurbanost pre nego to bi neko primio poziv izdaleka
ili pre nego to je morao i sam da krene na put. To sporo fiziko
kretanje uslovljavalo je da se meusobni odnosi zadre na nivou
opsega ljudskih bia i da budu pod vrstom kontrolom. Danas
je taj ekran nestao: ono to je daleko isto je toliko udaljeno kao i
ono to je blizu; ono to je trenutno isto je toliko naglaeno kao i
ono to je trajno. Dok je tempo dana ubrzan trenutnom komuni
kacijom, ritam dana je prekinut. Radio, televizija i dnevne novine
glasno trae panju, a usred te gomile stimulusa kojima su ljudi
izloeni postaje sve tee i tee upiti u sebe i mentalno obraditi
bilo koji pojedinani deo okruenja, a kamoli obraditi sve to kao
celinu. I obian ovek je izloen tim prekidima, isto koliko i ueni
ljudi ili ljudi iz javnog ivota. ak je i odmaranje nedeljom, kada
ovek zastane sa uobiajenim obavezama i prepusti se kontempla
tivnom sanjarenju, to je veliki doprinos zapadne religije discipli
ni na linom planu, postalo sve rede. Svi ti mehaniki doprinosi
efikasnosti, kooperaciji i inteligenciji nemilosrdno su iskorieni
kroz ekonomski i politiki pritisak, ali su do sada, poto su nere-
gulisani i nedisciplinovani, predstavljali prepreke do samog kraja.
Mi smo viestruko poveali mehanike zahteve iako nismo uve
ali, ni na koji nain, nau ljudsku sposobnost da registrujemo i
inteligentno reagujemo na njih. Sa stalnim zahtevima spoljanjeg
sveta, koji su toliko uestali i otri bez obzira na njihov stvarni
znaaj, unutranji svet stalno postaje siromaniji i gubi svoj oblik
- umesto aktivne selekcije imamo pasivno upijanje koje prelazi u
konfuznu subjektivnost", kako je to slikovito opisao Viktor Bran
ford.
Kompenzacije i preokretanja 305

3. Beskorisni materijalizam: suvina mo

Prevazilazei svoju opsednutost kvantitativnom proizvodnjom,


maine su poele da usmeravaju svoje napore iskljuivo ka pro
izvodnji materijalne robe. Pojavio se nesrazmeran naglasak na
materijalni aspekt ivljenja: ljudi rtvuju svoje vreme i trenutna
zadovoljstva da bi dobili to vie materijalnih predmeta; naime,
smatra se da postoji bliska veza izmeu blagostanja i broja ku
patila, motornih vozila i slinih mainski proizvedenih predmeta
koje neko moe da poseduje. Ta tendencija da se napredak kree
u pravcu skupljanja neodreeno velikog broja materijalnih pred
meta koji se svakodnevno koriste, umesto da se zadovoljavaju fi
zike potrebe, nije iskljuivo odlika maina, jer je to, takoe, bila i
propratna pojava drugih faza kapitalizma u drugim civilizacijama.
Ono to je tipino za maine jeste injenica da su sada ovi ideali,
umesto da ostanu ogranieni na jednu drutvenu klasu, izvitope
reni i proireni - barem kao ideal- na svaki segment drutva.
Ovaj aspekt maina moe se definisati kao beskorisni materi
jalizam". Ono to je posebno problematino u vezi sa ovom po
javom jeste to to ona stvara odreenu atmosferu prigovaranja i
kritike svega onoga to nije materijalno, a to interesuje i okupira
oveanstvo. To se naroito ogleda u osudi liberalno-estetikih
i intelektualnih interesa, jer oni ne slue nikakvoj svrsi". Jedna
od prednosti izuma, meu naivnim zagovornicima maina, jeste
upravo ta da se staje na put potrebi za sanjarenjem - umesto da
zamiljate da vodite razgovor sa prijateljem izdaleka, moete po
dii slualicu i zameniti sanjarenje stvarnim razgovorom. Ako nas
ponese neko oseanje, umesto da otpevamo ili napiemo pesmu,
moemo posegnuti za magnetofonskim zapisom. Nije re o pot-
cenjivanju, bilo magnetofona bilo telefona, kada kaemo da po
sebne funkcije ovih ureaja ne mogu zameniti dinaminu ima-
ginativnu svest, kao to ni dodatno kupatilo, iako vrlo korisno,
ne moe zameniti pogled na neku sliku ili cvetnu batu. Surova
injenica jeste da se naa civilizacija vie priklanja mehanikim
ureajima, upravo zbog mogunosti komercijalne proizvodnje i
zbog ispoljavanja moi koja se tu nalazi. Za to vreme, svaka ne
306 Tehnika i civilizacija

posredna ljudska reakcija ili lina umetnost, koja zahteva mini


mum mehanike aparature, postaje beznaajna. Navika da se roba
proizvodi bez obzira na to da li je potrebna ili ne, odnosno da se
koriste izumi bez obzira na to da li su korisni ili nisu, kao i da se
primenjuje mo bez obzira na efekat.preovladava u skoro svakom
segmentu dananje civilizacije. Iz tog razloga ljudi se oseaju po
nienima na vie nivoa. Prisilno su nametnute vrste, pre nego
adaptivne sfere ponaanja. Taj preovlaujui instrumentalizam
namee nedostatak vitalnih reakcija koje ne mogu biti usko pove
zane sa mainama, a, s druge strane, uveava znaaj materijalnih
dobara kao simbola - simbola inteligencije i sposobnosti pred
vianja - iako postoji tendencija da se njihov nedostatak tumai
kao znak gluposti i promaaja. Granica do koje je taj materijali
zam beskorisan je ujedno i granica njegove konanosti - sredstva
se trenutno preobraavaju u kraj. Ako je materijalnim dobrima
potrebna bilo kakva druga potvrda, onda se ona nalazi u injenici
da trud potreban da se konzumiraju ta dobra ini da su maine
stalno u pogonu.
Ovi ureaji za smanjivanje prostora, utedu vremena, uve
avanje dobara na slian nain su manifestacije moderne moi
proizvodnje; isti paradoks vai za mo i monu maineriju: njena
poslovanja su delimino izbrisana poveanjem mogunosti, od
nosno potrebom za korienjem. Davno je tu situaciju precizno
objasnio engleski matematiar Bebid. Svoje objanjenje je pove
zao sa jednim eksperimentom koji je izveo Francuz M. Redele. U
tom eksperimentu Redele je uzeo jednu kocku od kamena kao
meru da bi odredio trud koji je potreban da se kamen pomeri.
Kocka je bila teka 490 kg. Da bi se grubo obraeni kamen po-
merio u kamenolomu potrebna je sila od 344 kg. Ako bi se taj
isti kamen pomerao po podu od dasaka, bila bi potrebna sila od
256 kg. Za pomeranje kamena na drvenom postolju po podu od
dasaka potrebna je sila od 275 kg. A ako bi se obe drvene povrine
namazale sapunom pomeranje bi zahtevalo 82 kg. Naposletku je
isti kamen postavljen na tokice koji su imali 7,6 cm u preniku.
Da bi se kamen odgurnuo po podu kamenoloma, u ovom sluaju
je bilo potrebno samo 15 kg, dok je za pomeranje kamena po dr
venom podu bilo potrebno 10 kg.
X. NEOTEHNIKI AUTOMATIZAM

1. Savremeno predenje pamuka. U toku paleotehnikog perioda tek


stilna industrija je predstavljala model za naprednu proizvodnju, a ter
min fabrika" se prvi put upotrebljavao iskljuivo za tekstilne fabrike.
Danas radnik u njima ima manju ulogu nego ikad - poput pastira, on
samo nadgleda maine.
(Fotografija Juinga Galoveja)

2. Automatska maina za proizvodnju flaa nije samo nain da se smanji


rad ve i opasnost po zdravlje radnika, jer je duvanje stakla izuzetan
teret za radnike. S druge strane, jeftine flae poveavaju nerazumnu
potronju, a poveana potranja esto brie onu utedu ostvarenu jefti
nom automatizovanom proizvodnjom. (Videti flae na slici XIV.)
(Fotografija Juinga Galoveja)
3. Automatska maina za proizvodnju epova na zavrtanje u fabrici
Krausverke u Saksoniji. Ova fabrika, koja je u vlasnitvu jedne porodice
ve stotinu godina, pokazuje promenu metoda u odnosu na one koje su
tradicionalni kovai koristili radei runo sve do savremenih metoda
koje koriste moderni inenjeri.
(Uz doputenje Fridriha Emila Krausa)

4. Nalik na niz vagona, automatski loa je izmiljen vie od pedeset


godina pre nego to je poeo masovno da se koristi. Model koji je ovde
prikazan smanjio je u potpunosti ropski posao radnika i doveo do
poveane efikasnosti u upotrebi goriva. Obratite panju na to da samo
jedna osoba nadgleda ovu mainu.
(Uz doputenje kompanije Consolidated Gas")
XI. OBLICI AVIONA

1. Moderan avion, dizajniran tako da smanji otpor vetra i povea mo


podizanja, po ugledu na linije opisane u nekim studijama o pticama i
ribama. Nakon 1920. godine razvoj nauke i tehnikog dizajna se stalno
kretao uzlaznom putanjom, a upotrebom nekih novih legura, poput
duraluminijuma, postignuta je i lakoa i jaina. Avion je postavio nove
standarde za istanan i precizan inenjering.
(.Fotografija Juinga Galoveja)

2. Moda je najradikalniji podsticaj da se pobolja dizajn automobila


doao od strane Glena Kertisa, dizajnera aviona, kada je poeo da se vozi
u obinom zatvorenom automobilu unazad da bi popravio njegovu per
formansu. Dosada su najbolji dizajn automobila napravili Bakminster
Fuler i Starling Berdes iz kompanije Dymaxion Car, poveavajui mu
znaajno brzinu i komfor bez poveanja konjskih snaga.
(Fotografija F. S. Linkolna)
3. Voz sa spojenim vagonima, koji je bio osmiljen ve 1874, ali je taj
nacrt odbaen, sada je stvoren 1934, zahvaljujui utrkivanju i lekcijama
nauenim u dizajniranju aviona.
(Uz doputenje kompanije Union Pacific System)

4. Takozvani cepelin na inama. Pomalo romantian eksperiment i


pokuaj da se promeni izgled sistema za transport koristei prednosti
aviona i diriabla. Jedan jo radikalniji pristup problemu brzog trans
porta na kopnu trenutno se isprobava u Sovjetskom Savezu, u vidu ,,sf-
ero-voza koji je izmislio M. I. Jarmaluk, mladi sovjetski inenjer. Taj
voz se kree po velikim motorizovanim kuglinim leajevima. Avion je
oslobodio izumitelja stereotipa o kretanju na tokovima.
K om penzacije i p reokretan ja 311

Ovo je uproen prikaz dva metoda koji se koriste u primenji-


vanju sile na modernu proizvodnju. Prvi se odnosi na poveanje
potronje sile, a drugi na racionalnu primenu te iste sile. Mnogi
od naih takozvanih dobitaka u efikasnosti zadrali su u sutini
primenu mainske sile od 344 kg za rad koji bi paljivim plani
ranjem i pripremom mogao biti uspeno izveden i sa silom od
10 kg. Iluzija superiornosti koju imamo zasnovana je na injeni
ci da imamo nepotrebna 334 kg. Ovo objanjava neke groteskne
greke u proraunima i pogrene procene u vezi sa poreenjima
efikasnosti rada u proteklim vekovima i u dananje vreme. Neki
od naih strunjaka napravili su veliku greku zamenjujui po
veanu koliinu opreme i potronju energije koliinom efektivno
dobijenog rada. Meutim, bilioni konjskih snaga, koji nam stoje
na raspolaganju u modernoj proizvodnji, moraju biti izbalansi
rani u odnosu na gubitke koji su jo vei nego oni koje je Stjuart
ejs tano proraunao u svojoj izuzetnoj studiji Tragedija gubitka.
Iako se verovatno neto dobit moe pokazati modernoj civilizaciji,
ona nije ni izbliza toliko velika kako smo imali obiaj da je zami
ljamo gledajui samo na jednu stranu bilansa.
injenica je da je jedna sloena mehanika organizacija esto
privremena i skupa zamena za efektivnu drutvenu organizaci
ju ili zdravo bioloko prilagoavanje. Tajna prouavanja pokreta,
iskoriavanja razliitih izvora energije i dizajniranja maina ot
krivena je pre nego to smo poeli sistematino da analiziramo
moderno drutvo i pokuali da kontroliemo nesvesno poveava
nje tehnikih i ekonomskih sila. Isto kao to je genijalni pomak u
mehanikoj izradi vetakih zuba u devetnaestom veku anticipi
rao na napredak u oblasti fiziologije i ishrane, i umanjio potrebu
za mehanikim popravkama, tako su i mnogi drugi mehaniki
trijumfi samo puka privremena reenja, koja slue drutvu dok
ono ui kako efikasnije da usmerava svoje drutvene institucije,
bioloke uslove i line ciljeve. Drugim recima, mnoge mehanike
naprave su korisne u onoj meri u kojoj je taka korisna kada je ne
kom povreena noga. Inferiorna u odnosu na nogu koja normal
no funkcionie, taka pomae bolesniku da hoda dok mu kosti i
tkiva ne zarastu. Greka koja se obino pravi je u tome da se zami-
312 Tehnika i civilizacija

ija kako je drutvo u kome je svako opskrbljen takama mnogo


efikasnije od onoga u kome veina ljudi hoda na svoje dve noge.
Uz pomo prilino mnogo pametnih ideja osmislili smo me
hanike naprave koje smanjuju efekat produavanja vremena i
prostornog rastojanja da bismo poveali koliinu snage potreb
ne da se izvre nepotrebni poslovi i da bismo poveali izgubljeno
vreme vezano za bespotrebne i nebitne rasprave. Meutim, uspeh
koji smo postigli radei sve te stvari zaslepeo nas je toliko da ni
smo u stanju da uvidimo da te naprave nisu same po sebi mera
efikasnosti ili inteligentnog drutvenog napora. Konzerviranje i
zamrzavanje hrane, kao nain da se premosti ograniena ponuda
razliitih vrsta hrane u toku godine ili da se ta hrana obezbedi
onim ljudima koji ive u oblastima daleko od mesta gde je proi
zvedena, predstavlja stvarnu dobit. S druge strane, upotreba kon
zervirane hrane u onim oblastima gde svee voe i povre stoji na
raspolaganju predstavlja sutinski drutveni gubitak. Sama inje
nica da mehanizacija koristi ogromnoj industrijskoj i finansijskoj
organizaciji i ide u korak sa itavim mehanizmom distribucije u
kapitalistikom drutvu esto daje prednost takvim indirektnim i,
naposletku, neefikasnijim metodima. Sigurno je da nema nikakve
vrednosti u tome da jedemo hranu koja je stara nekoliko godina
i koja je transportovana hiljadama kilometara kada nam jednako
kvalitetna hrana stoji na raspolaganju u naem najbliem okru
enju. Zbog nedostatka racionalne distribucije ovakvi procesi se
odvijaju u naem drutvu. Mone maine su na neki nain dale
slobodu drutvenoj neefikasnosti. Tolerisanje svega toga bilo je
vrlo izraeno, jer ono to je drutvo kao celina izgubilo, kroz po
greno upotrebljenu energiju, dobili su preduzetni pojedinci kroz
svoj profit.
Sutina je u tome da se trenutno pojam efikasnosti zamenjuje
prilagoavanjem masovnoj proizvodnji i marketingu, odnosno
spremnou dananjih metoda komercijalne eksploatacije. Ipak,
u okvirima drutvenog ivota, pomou mnogih ekstravagantnih
naina unapreenja maina dokazano je da oni poivaju na pro
nalaenju sloenih naina da se poslovi obave sa minimalnim
utrokom rada. Sloeni delovi mehanikih naprava, koje su prvi
K om penzacije i p reokretan ja 313

put osmislili ameriki crtai stripova, a kasnije na sceni ismejali


komiari, kao to je Do Kuk, bili su zamiljeni tako da ukljuuju
itavu seriju razliitih mehanizama potrebnih da bi se otvorila pa
pirna vrea ili pokvasila potanska marka. Meutim, to nisu samo
puke matarije pojedinih kreativnih Amerikanaca, ve su procesi
koji se mogu videti na stotinama primera u stvarnom ivota pre
neseni u domen komedije. Razne vrste antiseptikog materijala
upakovanog u skupe mehanike paketie, ukraene pomou gra
fiki odtampanih reklama, nude se u zamenu za ono za ta se, na
osnovu opteg naunog znanja, moe upotrebiti posuda ispunjena
najeim mineralom - natrijum hloridom. Vakuumske pumpe
koje pokreu elektrini motori unose se u amerika domainstva
da bi istile zastarele podne obloge, kao to su tepisi ili prostirke,
ija je svrha upitna i u karavanima gde su nastale, a kamoli u svetu
gde postoje gumeni donovi i parno grejanje. Nabrajati ovakve pa
tetine primere bespotrebnog gubitka u korist maina isto je kao
i ubrajati porast broja lekova protiv zatvora kao dokaz dobrobiti
dokolice.
Trea vana karakteristika mainskih procesa i okruenja ispu
njenog mainama jeste jednoobraznost, standardizacija i zamen-
ljivost. Dok se kod runog rada istiu stalne varijacije i promene,
zbog same njegove prirode, i naglaava injenica da ne postoje
dva ista proizvoda, mainski rad karakteriu upravo suprotne od
like: mainska industrija se hvali time da je i milionito motorno
vozilo proizvedeno po odreenoj shemi potpuno isto kao i ono
koje je prvo proizvedeno. Govorei uopteno, maine su potisnu
le jedan neogranieni broj serija varijacija ogranienim brojem
konstanti; ako je smanjen opseg mogunosti, opseg predvianja i
kontrole je povean.
Kada je re o ljudima, jednoobraznost u proizvodnji, koja pre
lazi odreenu granicu, umrtvljuje inicijativu i sputa nivo, dok u
sluaju maina jednoobraznost u proizvodnji i standardizacija sa
mog proizvoda predstavljaju upravo suprotno. Opasnosti izazva
ne standardizovanim proizvodima u sutini su prenaglasili ljudi
koji primenjuju iste kriterijume i na maine i na ponaanje ivih
bia. Nadalje, tu opasnost su isticah i oni koji na jednoobraznost
314 Tehnika i civilizacija

gledaju kao na neto loe samo po sebi, a na varijacije kao na neto


dobro; dok su varijacije i monotonija (jednoobraznost) u stvari
polarizovane, nijedna od njih ne srne i ne treba da bude iskljuena
iz svakodnevice. Standardizacija i ponavljanje imaju u naoj dru
tvenoj ekonomiji istu onu ulogu kakvu ima navika u ljudskom
organizmu. Pomerajui ispod granice svesnog neke elemente iz
naeg iskustva koji se stalno ponavljaju, navika oslobaa panju
za ono to je nemehaniko, neoekivano i lino. (Drutvenim i
estetskim znaajem ove injenice baviu se u delu gde se rasprav
lja o asimilaciji nae mainske kulture.)

4. Saradnja naspram ropstva

Jedan od nusproizvoda razvoja mehanikih ureaja i mehani


kih standarda je ponitavanje vetine - ono to je postalo va
no ovde u fabrici postalo je takoe vano u finalnom korienju
proizvoda fabrike. Na primer, bezbedan ilet je promenio proces
brijanja - nekad je brijanje bilo opasno te ga je najbolje bilo pre
pustiti vetom berberu, dok je danas to jedan brz uobiajen proces
koji moe da izvede svaki mukarac, makar i nevet. Automobili
su transformisali proces pokretanja motora od onog rezervisanog
za mainovoe do zanimacije nekoliko miliona amatera. Fotoapa
rati su delimino preobrazili umetnike reprodukcije duborezaca
u relativno jednostavan fotohemijski proces u kome svako moe
da shvati osnovne stvari. Kao i u zanatskoj proizvodnji, funkcija
ljudi prvo postane specijalizovana, onda mehanizovana i, napo-
sletku, automatizovana, ili bar poluautomatizovana.
Kada se dostigne poslednji stupanj, funkcija ponovo poprima
neke od svojih prvobitnih nespecijalizovanih odlika. Recimo, fo
tografija pomae da se oko ponovo pripremi za sliku, telefon po
mae glasu, radio sluhu, kao to je i motorno vozilo ponovo vratilo
neke od manuelnih i operativnih vetina koje su maine potisnule
iz drugih sfera postojanja. U isto vreme, motorna vozila su dala
vozaima oseanje moi i samostalnog kretanja - oseanje vrste
kontrole usred stalne potencijalne opasnosti - oseanja koja su
K om pen zacije i p reokretan ja 315

inae ljudima maina oduzele u drugim aspektima ivota. Tako je


i mehanizacija, smanjujui potrebu za poslugom u kui, poveala
obim line autonomije i uea u domainstvu. Ukratko, meha
nizacija stvara nove prilike za ljudsko zalaganje, a, sveukupno, ti
efekti su pouniji nego to je to bila poluautomatizovana posluga
sainjena od robova i radnika u nekim ranijim civilizacijama. Na
ime, mehaniko ponitavanje vetine moe se odvijati samo do
odreene take. Samo onda kada neko potpuno izgubi mo da
razlikuje stvari moi e da zameni domau supu standardizova-
nom gotovom supom, bez dalje pripreme, ili kada neko potpuno
izgubi oseaj za rasuivanje moi e da tvrdi kako sistem koenja
na sva etiri toka moe da zameni dobrog vozaa. Izumi poput
ovih poveavaju posebne sposobnosti pojedinaca i uveavaju in-
teresovanja amatera. Kada automatizam postane opta pojava i
kada dobrobiti mehanizacije postanu drutveno prihvatljivi, ljudi
e ponovo biti u neemu to lii na raj, gde su iveli u oblastima
prirodnog poveanja obilja, kao na junim morima. Ritual doko
lice e zameniti ritual rada, a sam rad e postati neka vrsta igre. To
je, u sutini, idealni cilj jednog potpuno mehanizovanog i automa-
tizovanog sistema proizvodnje moi: eliminisanje rada - dokolica
koja je dostignuta u svakom pogledu. U svojoj raspravi o ropstvu
Aristotel kae da gospodarima nee trebati robovi ni radnicima
pomagai onda kada unak bude sam tkao na razboju i prsten
za udaranje u ice bude sam svirao. U vreme kada je on to pisao,
mislio je da uspostavlja veitu opravdanost ropstva. Posmatrano
iz dananje perspektive, on je u sutini opravdavao postojanje ma
ina. Rad jeste stalni oblik ovekove interakcije sa svojim okru
enjem, ako se pod radom podrazumeva zbir ukupnih napreza
nja potrebnih da se odri ivot. Nedostatak rada obino ukazuje
na fiziki nedostatak i prekid u organskim vezama koji dovode
do formi koje predstavljaju zamenu za rad, kao to su invaliditet
ili nervna oboljenja. Meutim, rad u obliku tekog fizikog i ne
voljnog rada, ili onaj vezan za sedenje, koji su Atinjani tako jasno
prezirali, na ta nas je podsetio Alfred Cimern, znai rad u tom
degradiranom obliku, jeste rezervisan za maine. Umesto da ljude
svodimo na radne maine, mi sada moemo prebaciti najvei deo
316 Tehnika i civilizacija

tereta na automatizovane maine. Taj potencijal, koji je jo uvek


daleko od potpunog dostignua za oveanstvo u celini, moda je
najznaajnije opravdanje mehanikog razvoja u poslednjih hilja
du godina.
Posmatrano iz drutvene perspektive, jedna od poslednjih ka-
rakterizacija maina, moda najvanija, treba da bude pomenuta:
maine nameu neophodnost kolektivnog zalaganja i proiruju
njegov opseg. U onoj meri u kojoj su ljudi pobegli od kontrole
prirode sada moraju da se povinuju kontroli drutva. Kao to u
nekom serijskom zahvatu svaki deo mora glatko da funkcionie i
bude podeen na pravu brzinu da bi obezbedio efikasno funkci-
onisanje tog procesa kao celine, tako i u drutvu u celini mora da
postoji jedna povezana artikulacija izmeu svih njegovih eleme
nata. Samodovoljnost individue je drugi nain da se iskae teh
noloka grubost; kako naa tehnika postaje sve prefinjenija tako
postaje nemogue upravljati mainama bez sveobuhvatne kolek
tivne saradnje. Dugorono, visoka tehnologija je mogua samo na
osnovu svetske trgovine i intelektualne razmene. Maine su uni
tile relativnu izolovanost perioda zanatstva, dodue nikad potpu
nu ak i u najprimitivnijim drutvima; one su pojaale potrebu za
kolektivnim radom i kolektivnim poretkom. Pokuaji da se posti
gne zajedniko uee dosada su bili nesigurni i empirijski. Stoga
su najveim delom ljudi svesni potrebe ogranienja line slobode
i inicijative - ogranienja poput automatskih saobraajnih signala
u guvi u centru ili administrativnih sistema u velikim komer
cijalnim organizacijama. Kolektivna priroda mainskih procesa
iziskuje posebno poveanje imaginacije i posebno obrazovanje da
bi se spreilo pretvaranje kolektivne potranje u in nametanja
discipline spolja. Iako kolektivna disciplina moe postati efikasna,
a razliite drutvene grupe podeljene u jasno razgraniene i pove
zane organizacije, potrebno je uvesti posebne mere za izolovane
i anarhine elemente koji nisu ukljueni u taj iroko rasprostra
njeni kolektivizam, tj. elemente koji ne mogu biti zanemareni ili
potisnuti bez opasnosti. Meutim, napustiti drutveni kolektivi
zam koji namee moderna tehnika znai vratiti se prirodi i biti
preputen milosti prirodnih sila.
K om penzacije i p reokretan ja 317

ivot usklaen sa asovnikom, porast mehanike sile, poveanje


broja razliite robe, smanjenje vremena i prostora, standardizaci
ja izvoenja i proizvoda, preobraavanje vetine u automatizam i
porast kolektivne meuzavisnosti - sve su to osnovne odlike nae
civilizacije maina. One su osnova posebnih oblika ivota i naini
izraavanja po kojima se zapadna civilizacija, barem do odreene
mere, razlikuje od ranijih civilizacija koje su joj prethodile.
U toku prevoenja tehnikog napretka u drutvene procese
maine su postale izopaene - umesto da budu koriene kao neki
instrument u ivotu teile su da postanu apsolut. Mo i drutvena
kontrola, koju su nekada uglavnom primenjivale vojne grupacije
da bi osvojile i zauzele neku teritoriju, preli su od sedamnaestog
veka u ruke onih koji su organizovali, kontrolisali i posedovali
maine. Maine su vrlo cenjene jer su poveale upotrebu maina.
Upravo je upotreba maina bila izvor profita, moi i bogatstva no
vih vladajuih klasa. Do tada su ti monopoli pripadali trgovcima
i onima koji su imali monopol nad zemljom. U toku devetnaestog
veka vrili su se pohodi na dunglu i tropska ostrva da bi se stvo
rili novi sledbenici maina. Istraivai, poput Stenlija, su preiveli
neverovatna muenja i potekoe da bi doneli dobrobit maina do
nedostupnih regija ogranienih Kongom. U ostrvske zemlje, kao
to je Japan, ulazilo se na silu i sa uperenim orujem da bi se iskr-
io put za trgovce, a lokalni stanovnici u Africi i obe Amerike bili
su ujarmljeni lanim dugovima ili preteranim porezima s ciljem
da dobiju motiv da rade i troe u skladu sa ideologijom maina i
tako obezbede snabdevanje robom u Americi i Evropi, ili osigura
ju stalno prikupljanje gume ili kauuka.
Naredba da se koriste maine bila je toliko snana, iz ugla onih
koji su ih posedovali i zaraivali pomou njih i novac i mesto u
drutvu, da je radnicima stvorila veliki teret i obavezu da koriste
proizvode maina. S druge strane, ta naredba je obavezala proi
zvoae i inenjere da stvaraju loe proizvode koji se lako habaju,
kao to je, na primer, ilet na aparatu za brijanje, ili delovi odee
od trikotae slabijeg kvaliteta.
Velika jeres prema mainama bilo je verovanje u institucije,
ustaljene aktivnosti, ili sistem ideja koji je trebalo da umanji slu-
318 Tehnika i civilizacija

enje mainama, jer cilj mehanizacije u kapitalizmu nije da ute


di ljudski rad, ve da eliminie sav rad sem onoga koji moe biti
ostvaren kroz profit u fabrici.
U poetku, maine su predstavljale pokuaj da se vrednost za-
meni koliinom u ivotnoj raunici. Kako istie Kranhals, izmeu
stvaranja pojma maine i njene upotrebe preskoen je jedan vaan
psiholoki i socioloki proces: faza evaluacije. Tako, recimo, parna
turbina moe da postigne hiljade i hiljade konjskih snaga, a gliser
da dostigne veliku brzinu; meutim, ove injenice, koje moda
zadovoljavaju inenjera, ne mogu da pomognu u integrisanju tih
maina u drutvo. eleznica moe biti bra od brodia koji voze
kanalima, a lampe na gas svetlije od sveca, ali samo u okviru svr-
sishodnosti, koju ljudi odreuju, i u odnosu na oveka i drutve
ne sisteme vrednosti ta brzina i svetlost mogu znaiti neto. Ako
neko eli da uiva u pogledu na okolinu, sporo kretanje brodia
je sigurno poeljnije od brzine motornog vozila. Slino, ako neko
eli da uiva u misterioznoj pomraini i neobinim oblicima neke
prirodne peine, sigurno je bolje ui u nju nesigurnim koracima
sa bakljom ili fenjerom u ruci, nego se spustiti pomou lifta, kao
to je to sluaj sa uvenim peinama u Virdiniji, jer tada sva mi
sterija potpuno iezava osvetljena velikom koliinom elektrinih
lampi, te imamo utisak da smo deo jedne komercijalizovane lakr
dije koja itav prizor sputa na nivo lokalnog luna-parka.
Poto je proces socijalne evaluacije uglavnom bio potpuno za
nemaren meu ljudima koji su razvijali maine u osamnaestom
i devetnaestom veku, maine su poele da jurcaju poput motora,
bez kontrole, esto dovodei same sebe do usijanja i sputajui
nivo svoje efikasnosti bez ikakve dobiti zauzvrat. Iz tog razloga je
proces evaluacije bio preputen grupama koje su bile van main-
skog miljea, i koje, naalost, uglavnom nisu imale potrebno znanje
i razumevanje da bi njihove kritike imale uticaja.
Vana injenica koju treba imati na umu jeste to da nemo
gunost vrednovanja i integrisanja maina u drutvo kao celinu
nije samo posledica propusta u raspodeli zarade, greaka menad-
menta, pohlepe i ogranienosti industrijalaca, ve je i rezultat
slabosti itave filozofije na kojoj su bili zasnovani nove tehnike
K om pen zacije i p reokretan ja 319

i izumi. Voe meu industrijalcima i privrednicima tog perioda


su verovali da su izbegli obavezu uvoenja vrednosti - osim onih
vrednosti koje su automatski bile beleene na nivou profita i cena.
Oni su smatrali da se problem pravedne raspodele robe mogao
zaobii stvaranjem mnotva robe, da se problem razumne upotre
be neije energije mogao jednostavno izbrisati uveanjem. Ukrat
ko, smatrali su da je za veinu potekoa koje su do tada potresale
oveanstvo postojalo matematiko ili mehaniko, drugim reci
ma, kvantitativno reenje. Verovanje da se vrednosti mogu odba
citi predstavljalo je novi sistem vrednosti. Vrednosti, razdvojene
od tadanjih procesa ivota, ostale su briga onih koji su se bunili
protiv maina. U meuvremenu, tadanji procesi su se opravdali
samo u okviru kvantitativne proizvodnje i finansijske dobiti. Kada
je maina kao celina preterala sa brzinom i, kupujui mo, izgubi
la korak sa nepotenim procesom preteranog kapitalizma i preve
likim profitom, onda je krenula unazad, ukrotila brzinu i stala, to
je poniavajua greka i ozbiljan drutveni gubitak.
Znai, suoeni smo sa injenicom da maine imaju dvostruku
prirodu. U isto vreme one su i instrument osloboenja i instru
ment represije. Ekonomski su upotrebile energiju oveka, ali su je
i pogreno usmerile. Stvorile su iroku mreu reda, ali su izazvale
i zbunjenost i haos. Uzvieno su posluile ljudskim potrebama, ali
su u isto vreme i izmenile i negirale te potrebe. Pre nego to po
kuam da detaljnije objasnim one aspekte maina koji su efikasno
uklopljeni i koji su se pokazali dobrim, predlaem da se osvrnemo
na mnogobrojne vidove suprotstavljanja i kompenzacije koje su
maine stvorile. Naime, ni taj novi tip civilizacije, niti njen ideal,
nisu proli bez izazova: ovekov duh se nije potpuno pokorio ma
ini. U svakoj fazi svog postojanja maine su izazivale antipatije,
neslaganja i reakcije, od kojih su neke bile slabe, histerine i neo
pravdane, dok su druge po svojoj prirodi bile do te mere nezaobi
lazne i utemeljene da se ne moe ni pomenuti budunost maina
a da se one ne uzmu u obzir. Na slian nain, razliiti vidovi kom
penzacija, koji su se javili da bi se prevazili ili ublaili efekti nove
rutine u ivotu i radu, ukazuju na opasnosti vezane za parcijalnu
integraciju koja sada postoji.
320 Tehnika i civilizacija

5 . Direktni napad na maine

Maine nisu osvajale zapadnu civilizaciju bez snanog otpora


institucija, navika i pobuda koje se nisu preputale mehanikoj
organizaciji. Od samog poetka maine su izazivale neprijateljske
reakcije radi naknade tete koju su izazivale. U svetu ideala, ro
mantizam i utilitarizam idu ruku pod ruku: ekspir se sa svojim
kultom heroja individualca i naglaavanjem nacionalizma pojavio
u isto vreme kada i pragmatini Bejkon, a emocionalna vrelina
Veslijevog metodizma se poput poara proirila meu niom kla
som, potlaenom fabrikim reimom. Maine su odmah reagovale
tako to su od ljudi nainile bia koja su u veoj meri materijali
stika i racionalna. Sporedna reakcija ove pojave bila je emotivna
preosetljivost i neracionalnost ljudi. Naalost, meu mnogim kri
tiarima novog industrijskog poretka postojala je tendencija da se
ignorie ova druga grupa reakcija, jer se nije logiki uklapala sa
pretenzijama maina. To ak ni Veblen nije mogao da izbegne.
Otpor prema tehnikim inovacijama pojavljivao se u razliitim
oblicima. Najdrastiniji i najjednostavniji oblik tih inovacija bio
je onaj koji je unitavao same pretee maine ili ubijao svog izu
mitelja.
Unitavanje maina i zabrana izuma, koji su tako blagotvorno
promenili drutvo Batlerovog Irivona (Erewhon), mogle su izvesti
radnike klase Evrope iz dva vana razloga. Najpre, direktni rat
protiv maina bio je borba nejednakih snaga, jer je finansijska i
vojna mo bila na strani onih drutvenih klasa koje su nastojale
da eksploatiu maine, pa je, u sluaju potrebe, vojska naoruana
njihovim novim mainama mogla da ugui pobunu radnika krat
kom paljbom. Dok su se izumi sporadino pojavljivali, uvoenje
jedne jedine maine moglo je biti usporeno direktnim napadom
- ali kada bi jednom ule u iru upotrebu nikakva lokalna pobuna
nije mogla da zadri njihovo napredovanje, osim privremeno. Us-
peniji izazov zahtevao je odreeni nivo organizacije koji radni
ka klasa nije mogla da ostvari zbog svoje prirode, a to joj i danas
nedostaje.
Drugi razlog bio je podjednako vaan - ivot, energija i pu
stolovina bili su najpre na strani maina, stari zanati su uvek bili
K om pen zacije i p reokretan ja 321

povezivani sa ustaljenim, starinskim, zastarelim, izumrlim, i bilo


je oigledno da su se povlaili pred novim pravcima u nainu
razmiljanja i iskuenjima nove stvarnosti. Maine su oznaavale
nova otkria, nove mogunosti delovanja - nosile su sa sobom
revolucionarni elan. Mladost je takoe bila na njihovoj strani. Za-
htevajui samo da se odre stare metode, neprijatelji maina su se
borili povlaei se unazad, bili su na strani mrtvih ak i kada su se
zalagali za organsko nasuprot mehanikom.
im su maine poele da preovlauju u stvarnom ivotu, jedi
no mesto koje se uspeno moglo napadati ili braniti bili su stavovi
i interesi onih koji su upravljali mainama. Stepen do koga su se
ideologije i programi usprotivljeni tehnici razvijali od sedamnae
stog veka, uprkos stalnoj prisutnosti maina, jeste delimino mera
otpora koji su maine direktno, ili indirektno, izazivale.

6 . Rom antiar i utilitarista

Najiri jaz meu ideologijama, koji su izazvale maine, bio je


onaj izmeu romantiara i utilitariste. Noen industrijskim i eko
nomskim idealima svog vremena, utilitarista je bio potpuno u
skladu sa svojim ciljevima. Verovao je u nauku i izume, u profit i
mo, maineriju i napredak, novac i udobnost, ali i u irenje ovih
ideala pomou slobodne trgovine u drugim drutvima. Isto tako,
verovao je i u to da klasa imunih treba dopustiti da se neke od
pogodnosti u maloj meri propuste do eksploatisane klase, ili, dru
gim recima, potlaene drutvene klase, kako se eufemistiki tada
ta klasa nazivala, ali samo pod uslovom da se to proputanje"
obavljalo dovoljno razumno, tako da nia klasa marljivo radi u
nekom stanju uspavane potinjenosti i sa oseanjem potovanja
prema nadreenima.
S take gledita utilitarizma, novitet tehnikih proizvoda bio je
garancija njihove vrednosti. Predstavnici ove ideologije eleli su da
to vie razdvoje svoje sopstveno drutvo osloboenih pojedinaca
okrenutih zaradi od ideala ivota u feudalnoj i zdruenoj zajedni
ci. Ovi ideali, zajedno sa tradicijom, odanou i sentimentalnou,
322 Tehnika i civilizacija

predstavljali su konicu uvoenju promena i tehnikih inovacija.


Sentimentalna vezanost za neku staru kuu moe stajati na putu
otvaranja rudnika koji treba da bude ispod kue. Na slian nain
bi se privrenost, koja se deavala u odnosu gospodara i sluga u
davnim patrijarhalnim vremenima, mogla ispreiti prosveenom
linom interesu zbog koga bi poslodavac otpustio radnika im bi
posao slabije iao. Ono to je najoitije spreavalo punu pobedu
kapitalistikih i tehnolokih ideala bilo je tkivo starih institucija
i ustaljen nain razmiljanja, recimo verovanje da ast moe biti
vanija od novca, da prijateljski odnosi i privrenost mogu biti
podjednako snaan motiv u ivotu kao i zarada, ili da trenutno
zdravlje moe biti dragocenije nego neka budua materijalna do
bit - ukratko, da je moda vanije sauvati celokupnog oveka i
po cenu najveeg uspeha moi ekonomskog oveka. Zaista, neke
od najotrijih kritika novog tehnikog poretka dole su od strane
konzervativnih aristokrata iz Engleske, Francuske i junih drava
Sjedinjenih Amerikih Drava.
Romantizam, u svim svojim oblicima, od ekspira do Vilijama
Morisa, od Getea i brae Grim do Niea, od Rusoa i atobrijana
do Igoa, predstavljao je pokuaj da se osnovne aktivnosti i aspekti
ljudskog ivota ponovo vrate na sredinje mesto u novoj shemi,
umesto da se prihvati maina kao sredite svega - maina koja sve
svoje vrednosti predstavlja kao konane i apsolutne.
U svojoj sutini, romantizam je bio ispravan, jer je predstav
ljao one vitalne, istorijske i organske elemente koji su pre toga bili
namerno uklonjeni iz naunih pojmova i metoda ranije tehnike,
a uz to on je stvarao i neophodne kanale za nadoknadu. Vitalni
organi ivota, koji su bili amputirani u istorijskoj nesrei, moraju
biti obnovljeni makar u mati, to prethodi njihovom obnavljanju
u stvarnosti, kao to je i psihoza nekada jedina mogunost u od
nosu na potpunu propast i smrt. Naalost, romantizam je bio slab
u razumevanju sila koje su delovale u drutvu. Poraen surovim
unitenjem koje je pratilo proces uvoenja maina, on nije umeo
da napravi razliku izmeu sila koje su bile neprijateljski naklonje
ne ivotu i onih koje su mu sluile, ve ih je smetao u isti odeljak
i okretao im lea. U svom pokuaju da pronae lek protiv oajne
K om penzacije i p reokretan ja 323

slabosti i izopaenosti industrijskog drutva, romantizam je za


obiao upravo onu energiju koja mu je sama mogla pomoi da
pronae nadu za stvaranje jednog dovoljnog naina za postojanje
- naime, energiju koja je bila sadrana u nauci i tehnici i u samoj
masi novih radnika vezanih za maine. Romantiarski pokret je
bio okrenut unazad, ograen, sentimentalan - jednom reju, re
gresivan. Umanjio je ok od novog poretka, ali je, u najveoj meri,
bio pokret koji predstavlja beg iz stvarnosti.
Kada se o svemu ovome otvoreno govori ne znai da se roman
tiarski pokret posmatra kao beznaajan ili neutemeljen. Upravo
suprotno, ne mogu se razumeti tipine nedoumice nove civilizaci
je dok se ne razumeju razlozi i smisao romantiarske reakcije pro
tiv njih, i dok se ne shvati koliko je vano uneti pozitivne elemente
romantiarskog stava u novu drutvenu sintezu. Romantizam kao
alternativa mainama jeste mrtav, uistinu nikada nije ni bio iv,
ali su zato sile i ideje, nekada predstavljane u romatizmu, i dalje
neophodni sastojci u novoj civilizaciji. Danas postoji potreba da
se one prevedu u direktne drutvene oblike izraavanja, umesto
da se odravaju u starom obliku nesvesnog i namerno guraju u
prolost koja se pojavljuje samo u mati.
Romantina reakcija imala je mnogobrojne oblike, a ja u se
pozabaviti samo sa tri najistaknutija: kultom istorije i nacionaliz
ma, kultom prirode i kultom uroenog. U istom periodu postojao
je i kult usamljenog pojedinca, kao i oivljavanje starih teologija,
teozofija i nadnaturalizma, koji su svoje postojanje i veliki deo
svoje snage neosporno dugovali istom onom negiranju i praznini
iz kojih su se obnovile i neke druge, tipino romantiarske poja
ve. Meutim, gotovo je nemogue napraviti jasnu razliku izmeu
kontinuiranog interesa religije i njenih modernih i obnovljenih
vidova, stoga u ograniiti ovu analizu iskljuivo na reakciju ro
mantizma, jer ona je jasno pratila, a verovatno i iznikla iz tih no
vih okolnosti.

7 . Kult prolosti

Kult prolosti se nije odmah razvio kao odgovor na mainu. On


je stvoren u Italiji, u jednom pokuaju da se ponovo vrate ideje
324 Tehnika i civilizacija

i oblici klasine civilizacije, a u toku renesanse taj kult je bio, u


stvari, neka vrsta tajnog saveznika maina. Zar nije i on, poput
maina, izazivao validnost postojee tradicije i u filozofiji i u sva
kodnevnom ivotu? Zar nije i on dao premo rukopisima anti
kih autora, na primer Heronu iz Aleksandrije u fizici, Viruvijusu u
arhitekturi, Kolumeli u poljoprivredi, umesto postojeoj tradiciji
i vetinama tadanjih umetnika? Zar nije ohrabrio budunost da
raskrsti sa sadanjou time to je raskrstio sa neposrednom pro
lou?
Obnavljanje antike istorije i kulture u toku renesanse dovelo
je do prekida kontinuiteta istorije zapadne Evrope, a taj jaz, koji je
nastao u obrazovanju i umetnosti, napravio je prekid koji su mai
ne vrlo brzo upotrebile u svoju korist. Do osamnaestog veka rene
sansna kultura je sama po sebi .postala sterilna, isuvie pedantna i
formalna - bila je zaokupljena obnavljanjem i reprodukcijom mr
tvih formi. Iako su jedan Posen, ili jedan Piranezi, mogli udahnuti
novi ivot tim formama sa dakom onog talenta i samopouzdanja
koji su oseali umetnici kasnog petnaestog veka, neoklasicistiko
i mehaniko ili su jedno drugom na ruku u smislu da su i jedno
i drugo bili potpuno lieni ivota, iako je neoklasicizam bio vie
tehniki nastrojen nego sve drugo to je bilo mehaniko. Uzev
i sve u obzir, ini se da nije sluajno da palate poput Versaja ili
Sankt Peterburga imaju neke karakteristike modernih fabrikih
zdanja. Kada je ponovo oivljen, kult prolosti je bio usmeren i
protiv suvoparnog humanizma osamnaestog veka i isto toliko su-
voparnog dehumanizma mehanikog doba. Vilijam Blejk, sa svo
jim uglavnom tanim instinktom za sutinske razlike, napadao je
sa istim arom i ser Douu Rejnoldsa i ser Isaka Njutna.
U osamnaestom veku, kulturan ovek je bio onaj koji je pozna
vao starogrke i latinske pisce; prosveen ovek je bio onaj koji je
smatrao da je bilo koji deo zemljine kugle pogodan za ivot ljudi,
pod uslovom da tu vladaju pravedni zakoni i da je birokratija ne-
pristrasna; ovek od ukusa je bio onaj koji je tvrdio da su standar
dne mere proporcije i lepota u arhitekturi, vajarstvu i slikarstvu
zauvek postavili jo antiki umetnici. ivi duh obiaja i tradicije,
iroko rasprostranjena arhitektura, narodni obiaji i bajke, prosti
K om penzacije i preokretan ja 325

jezici i dijalekti koji su se koristili van Pariza i Londona - na sve


su to gospoda iz osamnaestog veka gledala s visine, kao na obine
ludosti i divljatvo. Prosveenost i napredak oznaio je i irenje
gradova - Londona, Pariza, Bea, Berlina, Madrida i Sankt Peter-
burga, tako da su ti gradovi obuhvatali sve vee oblasti.
Zahvaljujui dominaciji maina, knjiga i bajoneta, arenom pa
munom platnu i misionarskim depnim maramicama, biuteriji,
escajgu i brojanicama, deo ove civilizacije poeo je da se iri poput
masne mrlje irom itave planete. Mainski proizvedeni tekstili
zamenili su runo tkane, vetake boje su potisnule biljne, koje su
se lokalno proizvodile. ak su i u dalekoj Polineziji ponosni do
moroci oblaili pamune haljine u boji i nosili picaste eire, dok
su upoznavali sifilis i rum u isto vreme kada i Bibliju. Sve je to do
dalo jedan zastraujui fiziki aspekat procesu njihove degrada
cije. Kuda god su se te masne mrlje irile, deavao se pomor riba,
a njihova tela natopljena vodom plivala su po povrini vode - ta
trule samo je pojaavala smrad masne mrlje. Nova mehanika
civilizacija nije imala potovanja ni prema nekom mestu ni prema
prolosti. Usled toga, usledila je reakcija koja je dovela do velikog
pritiska na ta dva aspekta egzistencije - mesto i prolost.
Ta reakcija se u svom punom vidu pojavila u osamnaestom
veku, upravo u trenutku kada je paleotehnika revolucija uzimala
maha. Poela je kao pokuaj da se ponovo uhvate one niti ivota
koje je u nekom trenutku renesansa ispustila, te je stoga to bio
povratak u srednji vek, ponovno iitavanje njegovog znaaja. To
iitavanje su razliiti autori sprovodili svaki na svoj nain: Vol-
pol apsurdno, Robert Adam hladno, Skot grafiki, Fon efel verno,
Gete i Blejk estetski, Pjudin i sledbenici oksfordskog pokreta po
bono, Karlajl i Raskin moralistiki, a Viktor Igo matovito. Ovi
pesnici, arhitekti i kritiari otkrili su jo jednom bogatstvo i in-
teresovanja starog naina ivota u Evropi. Oni su pokazali koliko
je graditeljstvo izgubilo zamenjujui gotske oblike jednostavnijim
stubovima i gornjim gredama klasine arhitekture, i ega je sve
knjievnost bila liena usled svoje ekstravagantne zanimacije za
klasine forme i teme, i svoje snobovske parade klasinih aluzija,
dok su najdublja oseanja i dalje bila sadrana u lokalnim balada
ma koje su se i dalje recitovale po selima.
326 Tehnika i civilizacija

Uz proces oivljavanja,,gotike" preispitivali su se i procesi veza


ni uz mainsku civilizaciju, kao to su centralizovanje, ispitivanje
i deregionalizacija. Ueni ljudi tog vremena, kao to su bili braa
Grim, i romanopisci zaokupljeni istorijom, poput Skota, istraiva
li su lokalni folklor i skupljali bajke. Radilo se na ouvanju lokal
nih arheolokih spomenika, a obnavljani su i boanstveni vitrai
i zidno slikarstvo u crkvama iz srednjeg veka i rane renesanse,
iako su staklari i zidari brisali ostatke gotskog divljatva" u ime
napretka i dobrog ukusa. Prikupljane su lokalne legende - u stva
ri, jedna od najistaknutijih poema romantiarskog pokreta, Tam
OSanter", bila je napisana da poslui kao propratni tekst za sliku
Alovejeve stare uklete crkve. Bilo je jako vano sauvati lokalne
jezike i dijalekte od zaborava koristei ih u knjievnosti, jer su
mnogi od njih ve bili poeli da izumiru.
Nacionalistiki pokret je prihvatio ova nova kulturna intereso-
vanja i pokuao da ih iskoristi za jaanje politike moi ujedinje
nih nacionalistikih drava, tih monih mainerija za ouvanje
nepromenjenog stanja u ekonomiji i irenje agresivnih imperija
listikih napada na slabije rase. Na taj nain su amorfni entiteti,
poput Nemake ili Italije, postali samosvesni, ostvarujui jedan
stepen politike samodovoljnosti. Ali novi interesi i oivljavanje
starih ideja ostavili su dublji trag od politikog nacionalizma i,
pored toga, bili su vie koncentrisani u svojoj sferi delovanja. Ta-
koe, oni su doticali one aspekte ivota prema kojima je puka
politika sile bila indiferentna, isto kao i sila ekonomije. Stvaranje
nacionalistikih drava bilo je, u sutini, pokret protesta protiv
stranih politikih sila, koji je pretio bez pristanka i uea onih
koji su upravljali. Bio je to protest protiv proizvoljno organizova-
nih politikih grupacija iz perioda dinastija. Meutim, im su na
cije stekle svoju nezavisnost ubrzano je poelo uvoenje industri
je bazirane na uglju, da bi se prolo kroz proces deregionalizacije,
isti onaj kroz koji su prole i zemlje bez odvojenog nacionalnog
identiteta. Ovaj proces je poeo da se odvija u suprotnom smeru
tek sa rastom intenzivnijeg i osveenijeg regionalizma.
Ponovno oivljavanje interesa za mesto i jezik, usredsreenih
na novo vrednovanje regionalne istorije, bilo je jedna od uolji
K om penzacije i preokretan ja 327

vijih karakteristika devetnaestog veka. Taj novi regionalizam nije


bio u potpunosti i paljivije razmatran u prvo vreme svog po
stojanja iz vie razloga. Naime, on je bio direktno suprotstavljen
kosmopolitskom imperijalizmu slobodne trgovine - vodeoj ideji
u ekonomiji tog perioda, a politika ekonomija je u tom periodu
zauzimala vrlo visoko mesto meu drutvenim naukama. ak se
i danas na taj regionalizam gleda kao na udnu i neprihvatljivu
pojavu, jer je jasno da se nije u potpunosti uklapao sa doktrinom
industrijskog osvajanja sveta ili sa idejama progresa". Pokret se
nije sasvim iskristalisao sve do sredine devetnaestog veka, uprkos
dragocenoj pripremi romantiara, i, umesto da nestane sa svet-
skim trijumfom maina, on je nastavio da ivi i posle toga, po
veavajui svoju brzinu i intenzitet. Najpre u Francuskoj, potom
u Danskoj, a posle toga se vrlo brzo, u svakom delu sveta, osetio
makar mali podrhtaj, ako ne i konaan ustanak, izazvan okom
usled spreavanja regionalizma.
Na poetku, najvei podsticaj je doao od istorijskih regija ije
je postojanje bilo ugroeno politikim i tehnolokim ujedinje
njima u devetnaestom veku. Pokret je imao i zvanian poetak,
naime, desio se 1854. Te godine se dogodio i prvi sastanak felibri-
ista, koji su se okupili oko ideje oivljavanja jezika i autonomnog
kulturnog ivota Provanse. Provansalski jezik su skoro potpuno
iskorenili albigenki krstai. Provansu je, uopteno govorei, za
uzela crkva, koja je znatno oslabila ovu provinciju strogom upo
trebom svetovne sile. Mada je pokret Sedam pesnika iz Tuluza
pokuao da oivi jezik, nije u tome uspeo - govor Ronsara i Rasi-
na je naposletku prevladao. lanovi ovog pokreta, uglavnom pisci
predvoeni Frederikom Mistralom, smatrali su da jezik ima veli
ku ulogu u stvaranju i uvrivanju njihovog identiteta sa regijom,
pa su zajedno stvorili taj regionalistiki pokret.
Takvi pokreti su proli kroz sline faze u svakoj od zemalja u
kojima su se pojavljivali: Danskoj, Norvekoj, Irskoj, Kataloniji,
Bretanji, Velsu, kotskoj i Palestini, a slini znaci su bili uoljivi
i u razliitim regijama Severne Amerike. U skladu sa onim to je
opisivao M. urdan, najpre bi se pojavio poetski krug, zatim bi
sledilo oivljavanje jezika i narodne knjievnosti, kao i pokuaj da
328 Tehnika i civilizacija

se taj jezik koristi kao savremeno sredstvo za izraavanje zasno


vano u najveoj meri na tradicionalnim formama. Sledei nivo
bio bi vezan za prozu, a na tom nivou su interesi jezika upuivali
na sveukupne interese vezane za sadanjost i prolost jedne za
jednice, to je neposredno uticalo na osavremenjivanje pokreta.
Naposletku bi na red dolazio nivo akcije, u kome regionalizam
sam za sebe stvara nove ciljeve: politike, ekonomske, graanske
i kulturne, koji nisu zasnovani na servilnoj obnovi prolosti ve
na integraciji novih sila koje su se nadovezivale na glavnu potku
tradicije. Jedina mesta na kojima regionalizam nije bio militan
tne prirode bili su nemaki gradovi i provincije, u kojima, sve do
nedavne centralizacije sile od strane totalitarne drave, nikada u
potpunosti nije iezao autonomni i punosnani lokalni ivot.
Ono to je nakodilo regionalizmu i oslabilo ga jeste slepo re-
agovanje na spoljne okolnosti i nemire, kao i pokuaj da se nae
utoite unutar stare koljke i uz pomo novih maina zatiti od
turbulentnih napada spoljnog sveta. Ukratko, to je bilo odbaci
vanje onoga to jeste, pre nego podsticaj da se prihvati ono to
moe da bude. Za jednog sentimentalnog regionalistu prolost je
imala apsolutnu vrednost. On je bio podstaknut da fiksira neki
odreeni trenutak u prolosti i da ga stalno iznova proivljava,
uvajui originalne" regionalne obiaje koji nisu bili nita drugo
do mode nekog odreenog vremenskog perioda, te odravajui
regionalne forme arhitekture koje su, isto tako, predstavljale naj
laki i najprostiji nain gradnje u odreenom trenutku kulturnog
i tehnolokog razvoja. Sentimentalista je teio da zadri, u veoj
ili manjoj meri, te originalne obiaje, navike i interesovanja, fik
sirane zauvek u istoj formi - a to je neurotina regresija. Jasno je
da je u tom smislu regionalizam antiistorijski i antiorganski jer je
osporavao i promene i mogunost da ita vredno moe iz njih da
nastane.
Mada bi bilo nepoteno zatakati ovu slabost, ona se mora ra-
zumeti u okviru okolnosti koje su je zajedno stvorile. Bila je to
direktna reakcija na podjednako prenaglaeno zanemarivanje
tradicije i istorijskih spomenika u ivotu jedne drutvene zajed
nice, koje su podsticali apstraktno napredni umovi devetnaestog
K om pen zacije i preokretan ja 329

veka. Novom industrijalcu istorija je predstavljala glupost". Zar


je onda udno to to je novi regionalista taj prezir i neznanje isu-
vie pokuavao da nadomesti svojim stavom da su i najpranjaviji
ostaci prolosti svetinja? Problem nije bio u interesovanju, ve u
taktici. Gledajui se sa mainom oi u oi, regionalista je je bio u
poziciji plivaa koji se suoava sa snanom nadolazeom plimom.
Ako pokua da se suprotstavi talasima bie oboren, ako pokua da
se zatiti povlaei se prema obali bez ikakve pomoi, povui e
ga vrtlog ispod talasa pa nee uspeti ni da stigne do obale niti da
dodirne dno nogama. U svakom sluaju, njegov opstanak zavisi
od njegovog samopouzdanja da se susretne s talasom i zaroni za
jedno s njim u trenutku pre nego to se talas obrui, koristei tako
energiju same sile u svom pokuaju spaavanja. Ovu taktiku je
koristio biskup Grundtvig od Danske, koji nije samo oiveo stare
balade ve i osnovao kooperativni ratarski pokret - a to su osnove
jednog dinamikog regionalizma.
injenica je da, uprkos svemu, razvoj lokalnih jezika i regi
onalnih kultura nije bio ogranien na pregovore, iako je nekad
naglo nastajao iz reakcionarnog impulsa. Osim toga, nije bio ni
beznadeno udaljen od onih struja modernog ivota koje su po
jaavale veze izmeu regija i irile zajednike prednosti zapad
ne civilizacije. Taj razvoj je pre bio komplementaran sa svim tim
pojavama. Svet koji je fiziki ujedinjen avionom, radiom, kablov
skom televizijom, mora naposletku, ako e se saradnja poveavati,
osmisliti zajedniki jezik koji e reavati praktina pitanja kao to
su razmena vesti, poslovni razgovori, meunarodno prenoenje
programa, ali i relativno jednostavne potrebe i radoznalost putni
ka. Upravo dok se svetom ire granice optenja meu mainama,
mora se stvoriti univerzalni jezik koji e nadomestiti jezik ak i
onih najuticajnijih nacionalnih grupa. Sa te take gledita, jedan
od najteih udaraca internacionalizmu bio je onaj koji su mu za
dali sitniavi predstavnici renesanse, koji su u svom oboavanju
antike ukinuli sholastiki latinski, univerzalni jezik obrazovanih
ljudi.
Zajedno sa pragmatinom potrebom da se razvije jedan zajed
niki jezik, stvorila se potreba da taj jezik bude prisniji i upotre-
330 Tehnika i civilizacija

bljiviji za razliite vidove saradnje i komunikacije. Jezici koji su


bili spremni da odgovore na ovu posebnu kulturnu svrhu spon
tano su se razvijali ili su bili obnovljeni irom Zapada od sredine
devetnaestog veka naovamo. Velki, galski, hebrejski, katalonski,
flamanski, eki, norveki, landsmal i afrikans su neki od jezika
koji su bili tek stvoreni, ili su bili obnovljeni i popularizovani u
skorije vreme, da bi se koristili u opte ili knjievne svrhe. Iako e
razvoj komunikacije i sve vei broj putovanja nesumnjivo dovesti
do konsolidacije dijalekata, pri emu e se, na primer, nekih tri
stotine neobinih jezika koji su se govorili u Indiji svesti na ne
koliko glavnih jezika, u isto vreme e se deavati upravo suprotan
proces rediferencijacije - tako je, recimo, jaz izmeu britanskog i
amerikog engleskog mnogo vei sada nego to je bio onda kada
je Noa Vebster oznaio neto arhainije oblike i izgovor u ameri
kom dijalektu.
Nema osnova za tvrdnju da jedan jedini nacionalni jezik moe
trenutno da dominira svetom, kao to su to naizmenino smatrali
Francuzi i Englezi - osim u sluaju da neki meunarodni jezik
postane dovoljno stabilan i beivotan, inae e proi kroz fazu va-
vilonske podele na isti nain na koji se to desilo latinskom jeziku.
Verovatnija je mogunost da e bilingvalizam postati univerzalan,
to znai da e postojati jedan programirani i potpuno vetaki
svetski jezik za pragmatiku i naunu upotrebu i jedan kulturni
jezik za lokalne potrebe.
Na obnovu ovih kulturnih jezika i knjievnosti i podsticanje
lokalnog ivota koji je iz njih proistekao mora se gledati kao na
jednu od najefektivnijih mera koje je drutvo preduzelo da bi se
zatitilo od automatizovanih procesa mainske civilizacije. Nasu
prot sada ve arhainom snu o univerzalnoj i potpunoj standardi
zaciji (koji obuhvata i san o univerzalnom slengu i dugakoj ulici
zvanoj Totenham Court Road ili Broadway*, koja se protee i
tavom planetom, kao i san o jednom jeziku koji se koristi svugde
i u svakoj prilici) nalazi se injenica o kulturnoj reindividuaciji.
Reakcija na sve to je esto bila i lepa i proizvoljna, ba kao i po
kreti usmereni ka budunosti** koje je ta reakcija pokuavala da
zaustavi. Iza svega stoji ljudska potreba da se kontroliu maine,
ako ne njihov nastanak i poreklo, onda bar njihova primena.
K om penzacije i p reokretan ja 331

8. Povratak prirodi

Istorijsko oivljavanje regionalizma bilo je dodatno pojaano


jednim drugim pokretom: povratkom prirodi.
Potovanje kulta prirode, tenja za ruralnim nainom ivota i
vrednovanje ruralnog okruenja postali su u osamnaestom veku
jedan od glavnih naina da se pobegne od kancelarije i maina.
Dok god je seosko okruenje preovladavalo, kult prirode nije
imao posebno znaenje jer je priroda bila deo ivota, te se o njoj
nije moralo posebno razmiljati. Tek kad su stanovnici gradova
shvatili da su zarobljeni u organizovanoj urbanoj rutini i da su
u urbanom okruenju uskraeni za pogled na nebo, travu i dr
vee, vrednost sela i prirode dola je do punog izraaja. Pre toga
su samo retki pojedinci pustolovnog duha traili svoj mir i ute-
hu u planinama. Meutim, u osamnaestom veku, propovedajui
o mudrosti seljaka i zdravom duhu koji vlada na selu, an-ak
Ruso je poveo itave generacije ljudi van zidina njihovih gradova.
Ljudi su poeli da se bave botanikom, da planinare, pevaju seoske
pesme, plivaju na meseini, pomau u etvi, a oni koji su to mogli
sebi priutiti gradili su kue za odmor u prirodi. Ta potreba da se
povrati priroda imala je vrlo snaan uticaj i na gajenje kulta pri
rode kao celine i na razvoj gradova, ali dalju raspravu o ovoj temi
ostavljam za drugu knjigu.
Ono to je vano istai jeste to da je u trenutku kada je ivot
sve vie postajao ogranien i sveden na rutinu pronaen veliki
sigurnosni ventil za uroene ljudske porive. Nenaseljene, neistra
ene i relativno divlje oblasti Amerike i Afrike, ak i manje opasna
ostrva junih mora, kao i okean, najmanje izmenjen od svih dru
gih oblasti u prirodi, otvorile su se za one nezadovoljne i sklone
pustolovinama. Oni koji su posedovali neke vre moralne prin
cipe i umeli bre da otkriju prave vrednosti odbijali su da prihvate
sudbinu koju su im stvarali izumitelji i industrijalci. Isto tako, oni
su odbijali da velikoduno prihvate udobnost i pogodnosti koje je
nudila civilizacija, kao i vrednosti koje im je nametala vladajua
buroazija. U umama i na travnatim prostranstvima novog sveta
oni su mogli da opstanu obraujui zemlju, a na moru da preive
332 Tehnika i civilizacija

borei se sa snagom vode i vetra. Takoe, oni koji su bili isuvie


slabi da se suoe s mainama ovde su mogli pronai privremeno
utoite.
Reenje je moda bilo skoro pa savreno. Naime, ne samo da
su novi doseljenici zadovoljili svoje sopstvene duhovne potrebe
kolonizujui manje naseljene delove sveta, ve su i osvajanjem no
vog prostranstva mogli obezbediti sirovine za nove grane indu
strije, a potom i trite za njihove gotove proizvode. Tako su utrli
put za uvoenje maina koje e ubrzo uslediti. ini se da nikada
pre toga unutranji impulsi razliitih drutvenih grupa nisu bili
tako savreno usklaeni sa spoljnim okolnostima koje su dovele
do uspeha, niti je igde postojala takva drutvena situacija koja bi
bila od koristi tolikom broju razliitih linosti i razliitim vidovi
ma zalaganja ljudi. U kratkom periodu od sto godina - otprilike
od 1790. do 1890. u Severnoj Americi - moda neto ranije u Ju
noj Americi i neto kasnije u Africi, doseljenici koji su zauzimali
zemlju i oni koji su utirali put industriji radili su zajedno. tedljivi,
agresivni i organizovani ljudi gradili su svoje fabrike i discipli-
novali svoje radnike, dok su se za to vreme vrsti, optimistini i
produhovljeni ljudi borili protiv uroenika, raiavali zemlju,
pretraivali ume u potrazi za divljai i orali netaknutu zemlju
plugovima. Ako su nove prilike u poljoprivredi moda jo uvek
bile suvie nerazvijene i vredne potovanja, iako u svemu tome
stari obiaji i solidarnost nisu potovani a tradicija je zanemari
vana, tek je trebalo da se dese neke druge stvari; na primer, tek je
trebalo ukrotiti konje na pampama, crpeti naftu u Pensilvaniji, ot
kriti zlato u Kaliforniji i Australiji, posaditi kauuk i aj na istoku.
Takoe, beli ovek je tek trebalo da zakorai na neosvojeno tlo u
srcu Afrike ili na najhladnijem severu, traei, bilo hranu, znanje,
avanturu, bilo fiziku udaljenost od svojih sunarodnika.
Sve dok nove zemlje nisu bile potpuno osvojene i iskoriene
maine se nisu pojavile da nametnu svoj poseban oblik prevlasti
nad onima koji nisu umeli da pokau ni hrabrosti, ni sree, a ni
domiljatosti u iskoriavanju prirode. Za milione mukaraca i
ena osvajanje nove zemlje je odgodilo nemili trenutak potinja-
vanja. Prihvatajui okove prirode oni su nakratko izbegli sloenu
K om penzacije i p reokretan ja 333

meuzavisnost civilizacije maina. Pojedinci koji su bili humani


ji ili vei fanatici, udrueni sa svojim istomiljenicima, mogli su
da se potrude da, takoe nakratko, ostvare svoj san o savrenom
drutvu ili Nebeskom gradu, kao to je to bio sluaj sa kolonijom
kvekera u Novoj Engleskoj ili mormona u Juti. Sve su to bili slabi
pokuaji perfekcionista koji su eleli da zaobiu i neobjanjivu
brutalnost prirode i jo veu brutalnost oveka, koja je imala svo
ju svrhu i svoj cilj.
Sigurno je da se sloeni i veliki pokreti, kao to je to, na primer,
migracija naroda od sedamnaestog do dvadesetog veka, ne mogu
objasniti jednim razlogom ili jednim nizom okolnosti. Pritisak
izazvan porastom broja stanovnika nije sam po sebi dovoljan ra
zlog da objasni ovu pojavu, jer je pokret svakako prevaziao taj
rast. Takoe, taj pritisak je bio znaajno smanjen kad je u Evropi
poeo da se gaji krompir, kada su poboljani uslovi uvanja sto
ne hrane zimi i kada je odbaen sistem tri polja", a upravo tada
se egzodus ka novom svetu u velikoj meri pojaao. Migracije se
ne mogu u potpunosti objasniti ni drugim argumentima koji se
esto navode, na primer pokuajem da se izbegnu zastarele crkve
ne i politike institucije ili potrebom da se ivi tamo gde vladaju
slobodne i nezagaene republikanske institucije. Zadovoljavajue
objanjenje ne daju ni tvrdnje da je postojala puka elja da se o-
vek vrati prirodi, iako je Ruso neizmerno uticao na ljude koji su
govorili rusoovski" i ponaali se tako, mada mnogi od njih nika
da nisu ni uli njegovo ime. Svakako, svi ovi razlozi su postojali:
elja da se ovek oslobodi prisile drutva, elja za ekonomskom
sigurnou, elja da se ovek vrati prirodi. Svi ovi razlozi ili su
jedni drugima na ruku, obezbeujui u isto vreme i izgovor i naj
vaniji motiv za beg od nove civilizacije maina koja je sve vie
pretila zapadnom svetu. Primitivna zanimanja (lov, postavljanje
zamki, sea drvea, oranje, kopanje rude) iz kojih je prvobitno
nastala tehnika, a koje je upravo ta tehnika skoro unitila, bila su
sada na raspolaganju doseljenicima u novi svet. Oni su, po potre
bi, mogli da budu lovci i ribolovci, rudari, drvosee i farmeri, a
bavei se ovim zanimanjima ljudi su mogli ponovo da oive svoju
osnovnu ivotnu snagu kao mukarci i ene, privremeno oslobo
334 Tehnika i civilizacija

eni obaveza koje je nametalo sluenje jednom organizovanijem


nainu ivota.
U periodu od jednog veka ova divlja idila se gotovo zavrila.
Doseljenici koji su uvodili industriju stigli su one koji su samo
osvajali zemlju, tako da su ovi potonji mogli samo kroz igru da
ponavljaju ono to su njihovi preci morali da rade iz stvarne nu
de. Ali sve dok su postojale otvorene mogunosti u nenaseljenim
zemljama veliki broj ljudi ih je koristio. Taj broj je bio zauujui
u poreenju sa silnim blagodetima ureene i gramzive civilizacije
maina u koju su verovali i koju su propovedali zagovornici pro
gresa. Milioni ljudi su izabrali da itav ivot provedu u opasnosti,
herojskoj borbi, oskudici i tekoama, borei se sa silama prirode,
radije nego da prihvate ivot pod uslovima koji su bili nametnuti
i pobednicima i pobeenima u novim industrijskim konicama.
Ovaj pokret je delimino bio u suprotnosti sa onim velikim orga-
nizovanim trudom koji je postojao u jedanaestom i dvanaestom
veku i koji se ogledao u raiavanju uma, isuivanju movara i
podizanju gradova du itave Evrope, jer je pre svega teio da se
iri bez nekog reda i da pobegne od zatvorenog, sistematskog i
kultivisanog ivota u jedan otvoren i relativno divlji nain ivota.
Poto je zauzeo i poslednja otvorena prostranstva, ovaj moder
ni pokret stanovnitva se smanjio, a naa civilizacija maina je iz
gubila svoj najvaniji sigurnosni ventil. Najjednostavnija ljudska
reakcija koju su mogle da izazovu maine - beanje od njih - nije
mogla da opstane bez podrivanja osnova ivota. Pobeda maina
je toliko potpuna da, u poslednjoj generaciji, ljudi koji periodino
bee od maina na odmor na taj put odlaze motornim vozilima
nosei u divljinu magnetofon ili radio. Naposletku, reakcija dose
ljenika bila je daleko manje efektivna, iako je brzo nala praktine
vidove, nego romantizam pesnika, arhitekata i slikara koji su samo
u svojoj svesti stvarali idealnu sliku jednog humanijeg ivota.
Ipak, jo uvek taj primitivniji nain ivota, kao alternativa ma-
inama, mami ljude. Neki od onih koji zaziru od stepena kontrole
koji je neophodan da bi se racionalno upravljalo mainama, sada
su zauzeti planovima da izbace maine i vrate se golom ivotu na
malim ostrvima - utopijama - posveeni prostoj obradi zemlje
K om penzacije i p reokretan ja 335

i izradi osnovnih potreptina. Zagovornici ovih mera za povra


tak primitivnom zaboravljaju jednu injenicu: to to oni predlau
nije pustolovina ve povlaenje sagnute glave, i nije oslobaanje
ve priznanje potpunog poraza. Oni predlau povratak onakvom
nainu ivota kakav su vodili prvi doseljenici, ali bez onog pozi
tivnog duhovnog podsticaja koji je prvim doseljenicima olakao
nemogue uslove i omoguio opstanak. Ako bi se takav defetizam
proirio on bi oznaavao neto vie od samog poraza maina -
oznaio bi i kraj trenutnog ciklusa zapadne civilizacije.

9. Organski i mehaniki polariteti

U toku narednih sto pedeset godina posle Rusoa kult primitiv


nog je poprimao razliite oblike. Povezujui se sa istorijskim ro
mantizmom, koji je imao drugaije korene, izraavao se na nivou
imaginarnosti kroz interesovanje za narodnu umetnost i proizvo
de primitivnijih naroda. Na te narode se vie nije gledalo kao na
sirove i neotesane, ve su ih cenili upravo zbog tih kvaliteta, koji
su izrazito nedostajali u nekim mnogo razvijenijim zajednicama.
Nije se sluajno razvilo interesovanje za umetnost afrikih pleme
na. To interesovanje je bilo samo jedna od manifestacija ovog kul
ta u naem veku, proizvod one iste grupe parikih slikara koji su
zduno prihvatili nove oblike maina - Kongo je odrao ravnote
u sa mehanizmom motornih maina i podzemnom eleznicom.
Na irem nivou ponaanja pojedinaca primitivno se izrazilo
u vidu seksualne revolucije u dvadesetom veku. Erotski plesovi
Polineana i erotina muzika afrikih plemena osvajali su ma
tu i vreme razonode mehaniki disciplinovanih urbanih masa
zapadne civilizacije, dostiui svoj najbri razvoj u Sjedinjenim
Amerikim Dravama, zemlji koja je bila najupornija u razvijanju
mehanikih sprava i mehanike rutine. Nekada iskljuivo mu
kom nainu zabave - opijanju - dodat je i ples, kao vid oputanja
sa enama, naroito u erotinom zagrljaju na plesnom podijumu.
Tako su dve faze seksualnog odnosa sada izvoene javno. Reakcija
je bila proporcionalna spoljanjem ogranienju koji je nametala
336 Tehnika i civilizacija

surova dnevna rutina. Meutim, umesto da se erotski ivot obo


gati i omogui punije organsko zadovoljenje, ove metode kom
penzacije su obino odravale seksualno uzbuenje na jednom
konstantnom nivou stimulacije i, naposletku, iritacije. Naime, ri
tual seksualnog uzbuivanja postao je biznis pre nego rekreacija
- poeo je da se pojavljuje u kancelarijama i na reklamama, da
podsea i mui, bez mogunosti da se stvori dovoljno prilika za
njegovo aktivno upranjavanje.
Ne sme se izgubiti iz vida razlika izmeu seksualnog izraa
vanja kao jednog od vidova ivota i seksa kao elementa kom
penzacije u monotonom i ogranienom nainu ivota, iako je tu
razliku teko definisati. Skoro da nema potrebe da istiem da se
seks u toku tog perioda manifestovao u oba oblika, a pozitivnim
aspektima ovog razvoja i njegovim mnogobrojnim dalekosenim
posledicama u se detaljno pozabaviti na drugom mestu. Ipak, u
svojim ekstremnim oblicima, taj element kompenzacije se lako
mogao otkriti jer je bio obeleen apstrakcijom i udaljenou, i bio
je izveden iz samog okruenja od koga su narodne mase oajniki
elele da pobegnu. Slabost ovih primitivnih vidova kompenzaci
je ogledala se najee u sintetikoj skarednosti popularnih ala,
nekom dalekom glamuru koji se mogao uoiti u scenama grljenja
filmskih zvezda, pohotnom izvijanju plesaa na sceni, te iskustava
koja se u sekundi doive ili uju od drugih, pomou vulgarne mi
mikrije popularne pesme. Ili, ako emo da budemo blii realnosti,
ta kompenzacija je mogla biti ostvarena na brzinu i kradom, na
kraju vonje automobilom ili na kraju zamornog dana u kance
lariji ili fabrici. Oni koji su mogli da pobegnu od uznemirenosti i
frustracije ovakvih zagrljaja inili su to umrtvljivanjem svojih vi
ih nervnih centara alkoholom ili hemijskim supstancama u bilo
kom obliku, a potom se njihovo dejstvo na povrini ogledalo u
grubosti i poniavanju drugih.
Ukratko, vei deo tih seksualnih kompenzacija bio je malo
iznad nivoa mizernih matarija. S druge strane, kada je seks pri
hvaen kao vaan deo ivota, ljubavnici odbacuju sve te slabe i
sporedne zamene za seks i posveuju svoju svest i energiju udva
ranju i izraavanju sebe, a to su neizostavni koraci ka uveanju,
K om pen zacije i p reokretan ja 337

obogaivanju i sublimaciji seksa, koji u isto vreme odravaju vrstu


i obogauju energijom itavo kulturno naslee. Sin rudara, D. H.
Lorens, je bio taj koji je napravio jasnu razliku izmeu degrada
cije seksa, koja se deava kada je seks samo jednostavan nain da
se pobegne od prljavog okruenja i teskobne monotonije jednog
prostog industrijskog gradia, i ushienja, koje se deava kada se
seks istinski potuje i slavi radi svoje sopstvene svrhe.
Manjkavosti tog povratka seksa u primitivno bile su sline oni
ma koje su obuzele jedno sveobuhvatnije negovanje tela pomou
sporta. Nagon koji je sve to pokrenuo bio je autentian i opravdan,
ali oblik koji je taj proces poprimio nije doveo do transformacije
prvobitnog stanja. Pre bi se moglo rei da je postao mehanizam
pomou koga se prvobitno stanje ispravljalo u onoj meri koja je
bila dovoljna da se nastavi njegovo postojanje. Seks je imao pre
tenzije na vei deo ivota, vie nego to je uspeo da ostvari za sebe
u instinktivnoj reakciji protiv maina.
Kako su se maine kretale ka poluustaljenosti i potpunom au
tomatizmu, u jednom trenutku preseena je i pupana vrpca koja
ih je povezivala sa telima mukaraca i ena i tako su one postale
apsolut. To je bila opasnost koju je kroz alu predvideo Samju-
el Batler u Irivonu, opasnost da e ljudsko bie postati sredstvo
dok e se maine ovekoveiti i proiriti svoju nadmo. Ustuknu-
e od apsoluta mehanikog krenulo je ka podjednako sterilnom
apsolutu organskog - iskonski primitivnom. Organski procesi,
svedeni na senke pomou maina, nasilno su pokuali da vrate
svoju poziciju. Maine, koje su s gorinom odricale telesno, bile su
pokrenute upravo tim telesnim. One su negirale ono racionalno
i inteligentno, ali i ureene procese ponaanja koji su postali deo
ovekovog kulturnog razvoja - ak i onog razvoja koji je po svom
postanku bio najblii organskom. Pogrena ideja da mehaniko
nema ta da naui od ivota bila je zamenjena podjednako ne-
tanom idejom da ivot nema ta da naui od mehanikog. Na
jednoj strani se nalazi dinovska tamparska maina i udo finog
izraavanja koje predstavlja tabloidnu tampu, a na drugoj strani
je sam sadraj tabloida, koji simboliki belei najsirovija i najele-
mentarnija emocionalna stanja bez imalo razmiljanja i zaostatka.
338 Tehnika i civilizacija

S jedne strane su bezlino, kooperativno i objektivno - nasuprot


tome nalaze se ogranieno, subjektivno, neposluno, divlji ego
pun mrnje, strahova, slepe pomame i sirovih nagona usmerenih
ka destrukciji. Mehaniki instrumenti, potencijalno sredstvo za
irenje racionalnih ljudskih ciljeva, retko predstavljaju blagodet
kada omoguavaju da se svakodnevno milionima ljudi prenose
traevi seoskih luda ili podvizi siledija i nitkova.
Efekat ovog povratka apsolutno primitivnom, poput mnogih
drugih neurotinih prilagoavanja koja samo trenutno premo-
avaju jaz, jeste da dovodi do sopstvenih stresova koji imaju ten
denciju da jo vie udaljavaju dve strane postojanja. Ta praznina
ograniava efikasnost reakcija kompenzacija, a naposletku dovodi
do propasti civilizacije, koja pokuava da sirovo mehaniko su
protstavi, sa podjednakom teinom, sirovo primitivnom. injeni
ca je da civilizaciju, u svom najirem opsegu (ukljuujui sve one
kulturne interese, oseanja i divljenje koje odrava rad naunika,
tehniara, umetnika, filozofa, ak i kada se ne pojavljuju direktno
u svom odreenom delu), ne mogu voditi divljaci. Dlakavi maj
mun u loitu broda je ozbiljan znak za opasnost, a dlakavi maj
mun na mostu broda oznaava sigurnu nesreu. Pojava ovakvih
majmuna, u obliku onih politikih diktatora koji pokuavaju da
uspeju pomou svoje proraunate brutalnosti i agresije, dok im,
u stvari, nedostaje inteligencija i veliina da poprime pravac koji
je vie ljudski, pokazuje koliko je slaba i opasna osnova na kojoj
trenutno poivaju maine. Naime, od bilo kakve fizike destruk
cije maina od strane divljaka mnogo je opasnija njegova pretnja
da e iskljuiti ili skrenuti mo ljudskog motiva, obeshrabrujui
kooperativne procese razmiljanja i nezavisnog istraivanja koji
su odgovorni za nae glavne tehnike uspehe.
Pred kraj svog ivota, Herbert Spenser je sa odgovarajuim
upozorenjem gledao na regresiju u imperijalizam, militarizam
i servilnost, koje je video svuda oko sebe na poetku sadanjeg
veka. Iskreno, imao je razloga za takva upozorenja. Meutim, su
tina je u tome da ove sile nisu samo puki arhaini zaostaci koje
maine nisu iskorenile, ve su pre u osnovi ljudskih elemenata koji
su postali deo stalnih aktivnosti samom pobedom maina kao
K om penzacije i p reokretan ja 339

jedne apsolutne i neuslovljene sile u ovekovom ivotu. Maine,


koje, uprkos neotehnikim dostignuima, jo uvek nisu dopustile
organskom da odigra dovoljno vanu ulogu u drutvu, otvorile su
mu vrata da se vrati u usku i tetnu formu primitivnog. Zapadno
drutvo se u nekim kritinim takama vraa u pretcivilizacijski
nain razmiljanja, oseanja i delovanja, jer se isuvie lako pomi
rilo sa dehumanizacijom drutva kroz kapitalistiko eksploatisa-
nje i vojno osvajanje. Povratak u primitivno je, uopteno, jedan
sentimentalni pokuaj da se izbegne jedna vanija i mnogo tea
transformacija, za koju nai mislioci, voe i pokretai nisu imali
dovoljno iskrenosti da bi se suoili s njom, niti dovoljno pameti
da joj doskoe, ali ni volje da je ostvare - tranziciju izvan istorij-
skih formi kapitalizma i podjednako ogranienih prvobitnih obli
ka maina ka ekonomiji u kojoj ljudski ivot zauzima centralno
mesto.

10. Sport i,,boginja-kuka

Romantini pokreti bili su vani kao odreena korekcija mai


na, jer su skretali panju na osnovne elemente ivota koji su bili
izostavljeni iz mehanike slike sveta. Oni su sami pripremili neke
materijale za jednu bogatiju sintezu. Ali unutar moderne civiliza
cije postoji itava serija kompenzatornih funkcija koje, daleko od
toga da omoguavaju bolju integraciju, slue samo da stabilizuju
postojee stanje i naposletku same postaju deo disciplinovanog
sistema protiv koga se bore. Meu ovim institucijama su najva
niji masovni sportovi. Oni se mogu definisati kao oni oblici or-
ganizovane igre u kojima je gledalac mnogo vaniji od igraa, i
u kojima se gubi veliki deo smisla kada se igra radi same igre.
Masovni sport je prvenstveno spektakl.
Za razliku od igre, masovni sport uglavnom iziskuje odreeni
element rizika ili opasnosti po ivot, kao jedan od svojih osnov
nih sastojaka. Ali umesto da se taj rizik spontano deava, kao u
planinarenju, on se pojavljuje u skladu sa pravilima igre i mora
da se poveava onda kada spektakl gledaocima postane dosadan.
340 Tehnika i civilizacija

Igra se u ovom ili onom vidu moe nai u svakom ljudskom dru
tvu i meu mnogim ivotinjskim vrstama. Meutim, sport u smi
slu masovnog spektakla, gde smrt poveava uzbuenje, nastao je
onda kada su ljudi postali do te mere uvebani, disciplinovani i
depresivni, da im je barem bilo potrebno iskustvo iz druge ruke
u uestvovanju u tekim podvizima snage, vetine ili herojstva
da bi odrali svoj oslabljeni oseaj za smisao ivota. Potranja za
cirkusima, i onda kada su blai spektakli nedovoljni da povrate
ivotnu energiju, potranja za sadistikim avanturama i, naposlet-
ku, za krvlju, tipina je za civilizacije koje gube svoj oslonac: Rim
pod Cezarom, Meksiko u vreme Montezuma, Nemaka pod naci
stima. Ovi oblici surogata mukosti i odvanosti su siguran znak
kolektivne impotencije i rasprostranjene elje za smru. Danas se
opasni simptomi te konane propasti mogu pronai svugde u ci
vilizaciji maina pod maskom masovnog sporta.
Stvaranje novih oblika sporta i pretvaranje igre u sport bila su
dva znaajna obeleja prolog veka. Koarka je primer za prvu po
javu, a transformacija tenisa i golfa u turnire spektakla, u dananje
vreme, je primer za drugu. Za razliku od igre, sport postoji u naoj
civilizaciji maina ak i u svojim najapstraktnijim moguim ma
nifestacijama. Gomila koja ne prisustvuje igri loptom skupljae se
oko semafora u metropolama da prati promenu rezultata. Ako i ne
gleda avijatiara kako postie rekord u svom letu oko sveta slua
e na radiju izvetaj o njegovom sletanju i uti pomamljene uzvike
gomile na polju. Ako bi heroj pokuao da izbegne sveani doek i
paradu smatralo bi se da je varao. Povremeno, elementi mogu biti
svedeni na imena i koeficijente za klaenje, kao u trkama konja
- uestvovanje ne mora da podrazumeva nita drugo do novina
i kladionice, ali pod uslovom da postoji i element anse. Poto
je glavni princip nae mehanike rutine u industriji da se smanji
domen anse, upravo je glorifikacija anse i neoekivanog koju
sport prua dovela do toga da se taj element, poniten od strane
maina, vraa u ivot, sa akumulisanim emocionalnim nabojem.
U poslednjim oblicima masovnog sporta, kao to su trke aviona ili
automobila, uzbuenje zbog spektakla je poveano pretnjom da
moe doi do smrti ili smrtne povrede u svakom trenutku. Krik
K om penzacije i p reokretan ja 341

straha koji se omakne gomili kada se trkaki automobil prevrne ili


avion srui, nije krik iznenaenja ve ostvarenog iekivanja. Zar
nije upravo osnovni razlog odravanja i poseenosti same mani
festacije uzbuenje zbog prolivanja krvi? Pomou filmske trake se
taj spektakl i to uzbuenje ponavljaju u hiljadama bioskopa irom
sveta kao puki incident u najavi nedeljnih vesti, tako da privika
vanje na prolivanje krvi i egzibicionistika ubistva i samoubistva
prati irenje maina. Ponavljanjem u svojim blaim oblicima te
pojave postaju uobiajene, podstiui potranju za jo masivnijim
i oajnijim egzibicijama brutalnosti.
Sport je predstavljen pomou tri glavna elementa: spektakla,
takmienja i linosti gladijatora. Sam spektakl uvodi estetski ele
ment, koji tako esto nedostaje u paleotehnikom industrijskom
okruenju. Trka se tri, ili se utakmica igra, unutar okvira koji
ine gledaoci, odnosno gusto zbijena masa. Pokreti ove mase
ljudi, njihovi povici, pesme i bodrenje su stalni pratei element
spektakla. Oni, u stvari, igraju ulogu antikog hora u novoj drami
maina, najavljujui ono to e se dogoditi i podvlaei pojedina
ne dogaaje unutar takmienja. Kroz svoju ulogu u horu gledalac
nalazi svoje posebno oslobaanje - obino lien bliskih fizikih
veza zbog svoje bezline rutine sada je sjedinjen sa ovom primi
tivnom bezlinom grupom. Miii mu se gre i oputaju kako
igra napreduje, disanje mu postaje ubrzano ili usporeno, njegovi
povici pojaavaju uzbuenje trenutka i uveavaju njegovo unu
tranje oseanje drame. U trenucima pomame, on udara osobu
pored sebe u lea ili je grli. Gledalac smatra da svojim prisustvom
doprinosi pobedi tima za koji navija, ponekad vie izraavanjem
mrnje prema protivnikoj strani nego ohrabrenja prema svojoj.
U svakom sluaju, moda utie na vizuelni efekat takmienja. To
je in oslobaanja od pasivne uloge onoga koji prima nareenja i
automatski ih izvrava, od utapanja u mnotvo pomou reduko-
vanog do uvelianog ,,to, jer u sportskoj areni gledalac ima
iluziju da je potpuno pokrenut i iskorien. Pored toga, spektakl je
sam po sebi jedno od najpotpunijih zadovoljenja za estetski ose-
aj koji civilizacija maina nudi onima koji nemaju klju ni za
jedan drugi oblik kulture - gledalac poznaje stil svojih omiljenih
342 Tehnika i civilizacija

takmiara onako kako slikar poznaje karakteristike linije ili upo


trebu boja svog uitelja, te na kuglaa, bacaa, ragbistu, tenisera i
avijatiara reaguje pogledom, ne samo kad ovaj osvoji poen, nego
i zbog uivanja u samom estetskom prizoru. Ova tvrdnja je po
sebno naglaena kada je re o borbi s bikovima, ali, naravno, vai
i za sve druge oblike sporta. Ipak, ostaje konflikt izmeu elje za
vetim prikazom i elje za brutalnim ishodom: povredom ili smr
u jednog ili vie takmiara.
Kada je re o takmienju, dva elementa su suprotstavljena: an
sa i osvajanje rekorda. ansa je zain koji stimulie uzbuenje gle
dalaca i poveava njegovu elju za kockanjem. Trke pasa ili konja
su podjednako efektivne u ovom odnosu kao i igre koje od ljudi
iziskuju bolje vladanje odreenim vetinama. Meutim, teko je
boriti se sa navikama mehanikog reima i u sportu i u domenu
seksualnog ponaanja. Usled toga se javlja jedan od najznaajnijih
elemenata u modernom sportu - injenica da je apstraktni in
teres za obaranje rekorda postao jedna od glavnih preokupacija
u sportu. Biti bri za peti deo sekunde u trci, preplivati La Man
dvadeset minuta bre od nekog drugog plivaa, ostati u vazdu-
hu sat vremena due nego to je to neki prethodnik uinio. Ovi
interesi se javljaju u takmienjima, i od istog takmienja ljudi
stvaraju takmienja gde vam je protivnik prethodni najbolji re
zultat - vreme preuzima ulogu ivog protivnika. Ponekad, kao u
sluaju plesakih maratona ili uanja na vrhu jarbola za zastavu,
sam rekord spada u podvige sulude izdrljivosti: vrhunac ispra
znosti i dosade spektakla koji je ispod nivoa primerenog ljudima.
Sa porastom profesionalizovanosti vetina, koja prate ove prome
n, element anse se dodatno umanjuje - sport, koji je u poetku
bio drama, postaje izloba. I im usavravanje vetina dostigne
ovu taku itava izvedba bie organizovana tako da na kraju bude
omoguena pobeda popularnom i omiljenom takmiaru. Ostali
uesnici, slikovito govorei, mogu da budu baeni lavovima. Ume-
sto pravila o potenoj igri (u engl. fair play), vai pravilo uspeh
po svaku cenu.
Naposletku, pored spektakla i takmienja, na sceni se pojavljuje
i novi tip popularnog heroja, profesionalni igra ili sportista, da
K om pen zacije i p reokretan ja 343

bi napravio dodatnu razliku izmeu sporta i igre. On je u tolikoj


meri specijalizovan za svoj poziv kao, na primer, neki vojnik ili
operski peva. On predstavlja mukost, hrabrost, razigranost, sve
one talente za izvoenje vebi i vladanje telom koji inae imaju
izuzetno malu ulogu u novom mehanikom reimu. Ako je heroj
devojka, njeni kvaliteti moraju biti amazonske prirode. Sportski
heroj predstavlja muke vrline, odlike Marsa, dok popularne film
ske glumice ili lepotice plivaice predstavljaju Veneru. On poka
zuje sve one vetine kojima amater uzaludno tei. Umesto da se na
njega gleda kao na servilnu osobu nieg ranga zbog usavravanja
fizikih sposobnosti, kao to se u vreme Sokratovih Atinjana gle
dalo na profesionalne atletiare i igrae, ovaj novi heroj predstavlja
stalni cilj koji amater eli da dostigne, ali ne u smislu zadovoljstva
ve efikasnosti. Heroj je vie nego dobro plaen za svoje zalaganje,
a uz to je nagraen priznanjima i publicitetom. Na taj nain on
ponovo uspostavlja vezu izmeu sporta i komercijalizacije iako
se pretpostavlja da sport treba da predstavlja oslobaanje tog ko
mercijalnog elementa, ali time se veza izmeu sporta i komerci
jalizacije ustoliava i posveuje. Retki heroji koji pruaju otpor
tom vulgarnom procesu, kao to je to, recimo, Lindberg, padaju u
nemilost javnosti i medija jer igraju manje vaan deo igre. Istinski
uspean sportski heroj, koji bi zadovoljio zahteve mase, treba da
bude negde na pola puta izmeu ulizice i prostitutke.
Iz tih razloga, sport u ovom mehanizovanom drutvu vie nije
samo puka igra koja ne sadri nikakvo drugo zadovoljstvo osim
uivanja u samom inu igre, ve je to jedan profitabilan biznis.
Milioni se ulau u sportske hale, opremu, igrae, a odravanje
sporta postaje isto toliko vano kao i odravanje bilo kog drugog
mehanizma koji donosi veliku zaradu. Pored toga, tehnike ma
sovnog sporta postaju neizostavan deo i drugih grana ljudskog
delovanja - naune ekspedicije i geografska istraivanja se izvode
u stilu trkakih podviga ili borbe za nagradu, a sve iz istog razloga.
Posao, rekreacija ili masovni spektakl, sport je uvek sredstvo, ak
i kada je sveden samo na atletske i vojne vebe odrane uz veliku
pompu u sportskim halama. Cilj je da se skupi gomila izvoa
a koji e oboriti rekorde i gledaoce, i tako posvedoi uspeh ili
344 Tehnika i civilizacija

vanost pokreta koji predstavljaju. Tako je sport, koji moda jeste


poeo kao spontana reakcija protiv maina, postao jedna masov
na obaveza mainskog doba. On je deo tog univerzalnog discipli-
novanja ivota radi linog profita ili nacionalistikih podviga, i
prua samo trenutni i povrni oduak. Ukratko, ispostavilo se da
je sport jedna od najmanje efektivnih reakcija protiv maina. Po
stoji samo jedna druga reakcija koja je jo manje efektivna u svom
konanom rezultatu, najambicioznija i najstranija - rat.

11. Kult smrti

Konflikt, u koji spada i rat kao jedna specijalizovana institucio-


nalizovana drama, jeste konstanta koja se stalno javlja u ljudskim
drutvima. Zaista je neizbean kada drutvo dosegne bilo koji nivo
diferencijacije, zbog toga to bi odsustvo konflikta podrazumevalo
potpuno slaganje koje postoji samo unutar placente izmeu em
briona i njegove majke. elja da se dostigne takva vrsta jedinstva
je jedna od oigledno najregresivnijih karakteristika totalitarnih
drava i slinih pokuaja tiranije u okviru manjih grupa.
Rat je poseban oblik konflikta u kome cilj nije da se razree
take neslaganja nego da se fiziki ponite one koje brane suprot
ne ideje ili ih prisile na potinjavanje. Dok je konflikt neizbean
dogaaj u bilo kom aktivnom sistemu meusobne saradnje, koji
je dobrodoao upravo zbog korisnih varijacija i modifikacija koje
uvodi, rat je, najprostije reeno, jedna posebno izobliena vrsta
konflikta, koju su nam u naslee ostavile krvolone grupe lovaca,
a za ivot u drutvu je u onoj meri neophodan i vean u kojoj su
to kanibalizam i edomorstvo.
Ratovi se razlikuju po obimu, nameri zbog koje se vode, bro
ju rtava i uestalosti u odreenom tipu drutva. Oni obuhvataju
itavu skalu sukoba, poevi od onih preteno ritualnih oruanih
sukoba u primitivnim drutvima, pa sve do uasnih klanja koje
su zapoeli varvarski osvajai poput Dingis Kana i sistematske
borbe izmeu itavih nacija na koju se sada troi mnogo vreme
na, energije i panje naprednih" i mirnodopskih" industrijskih
K om penzacije i p reokretan ja 345

zemalja. Potreba za destrukcijom se oito nije smanjila sa napret


kom tehnike i tehnikih sredstava. Zaista, ima razloga da se sma
tra da su nai prvobitni preci, koji su skupljali hranu pre nego to
su izmislili oruje da im pomogne u lovu, imali mnogo mirniji
nain ivota nego njihovi mnogo civilizovaniji potomci. Kako je
rasla destruktivnost u ratu, tako se smanjivao sportski element.
Postoji jedna davna legenda o nekom osvajau kome je bilo ispod
asti da nou osvoji grad na prepad, jer bi to bilo suvie lako i
oduzelo bi mu slavu. Danas dobro organizovana vojska pokuava
da uniti neprijatelja artiljerijskom vatrom pre nego to krene da
zauzima svoj poloaj.
Meutim, skoro u svim svojim oblicima, rat oznaava povratak
jednom infantilnom nainu ponaanja od strane onih ljudi koji ne
mogu da podnose teak ivot u zajednici, koji obavezno iziskuje
kompromis, uzimanje i davanje, tolerantan odnos prema drugima,
razumevanje i saoseanje koje takav ivot zahteva, kao i sloen
proces prilagoavanja. Ti ljudi pokuavaju da odmrse drutveni
vor noem ili pitoljem. I dok su u dananje vreme ratovi izme
u nacija u svojoj osnovi zajednika takmienja u kojima bojno
polje zauzima mesto pijace, sposobnost rata da savlada lojalnost i
interese itave populacije vezana je delimino za njegovu posebnu
psiholoku reakciju. Rat obezbeuje jedan oduak i emocionalno
oslobaanje. Umetnost degradirana, imaginacija osporena", kae
Blejk, rat vlada narodima."
Rat je vrhunska drama jednog kompletno mehanizovanog
drutva, i ima prednost koja ga stavlja visoko iznad ostalih pri
premnih oblika masovnog sporta u kojima se imitiraju elementi
rata. Ta prednost se ogleda u injenici da je rat stvaran, dok u svim
drugim oblicima masovnih sportova postoji taj element prividno-
sti - osim uzbuenja vezanih za igru i dobitaka i gubitaka u koc
kanju, u sutini nije vano ko je pobednik. U ratu nema sumnje u
vezi sa realnou jer uspeh moe doneti i smrt kao nagradu, isto
kao to moe i poraz, a nju moe osvojiti i onaj najdalji gledalac
isto kao i gladijatori u centru iroke arene nacija.
Meutim, onima koji su aktivno ukljueni u borbu rat, isto
tako, donosi i oslobaanje od prljavih motiva ostvarivanja profi
346 Tehnika i civilizacija

ta i potrage za sopstvenim identitetom, koji upravljaju najeim


oblicima poslovnih preduzea, ukljuujui i sport. Akcija ima
znaaj posebne drame. I dok je samo ratovanje jedan od glavnih
izvora mehanizacije, a vojna obuka i disciplina predstavljaju obra
zac starinskog zalaganja, prisutnog u industriji, rat obezbeuje,
vie nego sportski teren, neophodnu kompenzaciju te rutine. Pri
prema vojnika, parada, urednost i sjaj opreme i uniforme, precizni
pokreti velikih mukih tela, neprijatan zvuk vojnike trube, ritam
mariranja, i onda, u samoj bici, finalni vrhunac truda u bombar-
dovanju i punjenju oruja, aktivnosti su koje daju odreenu ni
jansu estetske i moralne grandioznosti itavoj izvedbi. Smrt, ili
unakazivanje tela, daju dramatian element traginog rtvovanja,
slian onome koji se nalazi u pozadini mnogih primitivnih ver-
skih rituala. Srazmerno veliini stradanja, na zalaganje pojedinca
se gleda kao na posveen i uzvien in. Uistinu, kod naroda koji su
izgubili vrednosti kulture i koji vie ne umeju da pokau intereso-
vanje ili razumeju simbole kulture, naputanje tog sistema vred
nosti i povratak sirovim verovanjima i neracionalnim dogmama
je podstaknuto, u negativnom smislu, ratovanjem.
Rat prekida dosadu mehanizovanog drutva i oslobaa ga sit-
niavosti i smernosti svakodnevnih aktivnosti tako to do najvi
eg nivoa saima i mehanizaciju sredstava proizvodnje i energiju
reakcionih grupa koje se uzaludno bore protiv sistema. Rat odo
brava pokazivanje najnieg nivoa primitivnosti u isto vreme dok
se bori protiv mehanikog. U modernom ratu, sirova primitivnost
i tano usklaena mehanika su jedno.
Uzimajui u obzir krajnji rezultat rata - ljude koji su poginuli,
ostali bogalji ili izgubili pamet, zatim opustoenu zemlju, potro
ene izvore, moralnu korupciju, mrnju prema drutvu i propalice
- sigurno je da je rat najstraniji izliv potisnutih poriva drutva
koji je ikada izmiljen. Uasne posledice, kao i oaj ljudi, postali
su srazmerno vei u skladu sa rastom mehanizacije stvarnih sred
stava koja se koriste u borbama. Pretnja ljudskoj vrsti hemijskim
ratom i vojnom silom daje vojskama irom sveta instrument vr
hunske surovosti koji bi iskoristili samo najnemilosrdniji osvajai
iz prolosti. Razlika izmeu Atinjana sa maevima i titovima koji
K om penzacije i p reokretan ja 347

su se borili na Maratonskom polju i vojnika koji gledaju jedni u


druge naoruani tenkovima, pukama, bacaima plamena, otrov
nim gasovima i runim bombama Zapadnog fronta svodi se na
razliku izmeu rituala plesa i rutine u klanici. Ovo prvo je prikaz
hrabrosti i vetine sa prisutnim rizikom smrti, dok je ovo drugo
prikaz umetnosti umiranja, sa skoro sluajnom pojavom vetine
i hrabrosti. Meutim, upravo smrt prua prvi letimian pogled
na sutinu ivota disciplinovanim i potinjenim narodima, a kult
smrti je znak njihovog povratka korumpiranom primitivizmu.
Rat, kao povratna paljba usmerena prema mehanizaciji, vie
nego masovni sport, poveao je oblast borbe, ali nije uspeo da
uspori njeno napredovanje. Ipak, dok god maine predstavlja
ju apsolut, rat e za ovo drutvo biti suma njegovih vrednosti i
kompenzacija, jer rat vraa ljude na zemlju, tera ih da se suoe s
borbom, oslobaa brutalne sile njihove sopstvene prirode, popu
ta normalna ogranienja drutvenog ivota i odobrava povratak
primitivnom u mislima i oseanjima. Nadalje, rat, pored toga, pri
hvata i namee infantilnost u obliku slepe poslunosti pojedinca,
slinu onoj u arhetipskom odnosu oca i sina, koja liava sina po
trebe da se ponaa kao odgovorna i samostalna linost. Divljatvo,
koje smo povezivali sa onima koji jo uvek nisu civilizovani, je u
istoj meri i nalije, koje je posledica mehanike ,,preterane civili-
zovanosti. Ponekad je mehanizacija, protiv koje se javlja reakcija,
obavezujua moralnost ili ureenje drutva. U sluaju zapadnih
naroda tu preteranu ureenost okruenja povezujemo sa mai
nama. Rat je, poput nervoze, jedno destruktivno razreenje ne
podnoljive tenzije i konflikta izmeu organskih potreba, koda i
okolnosti koje spreavaju zadovoljenje tih potreba.
Ovaj destruktivni savez mehanizovanog i divljaki primitivnog
predstavlja alternativu zreloj, humanizovanoj kulturi koja je spo
sobna da usmeri maine ka uveanju ivota u okviru zajednice
i na linom planu. Kada bi na ivot bio jedna organska celina
ovakav rascep i izopaenost ne bi bili mogui, jer bi red koji smo
otelotvorili u mainama bio jo potpunije uoljiv u naim linim
ivotima, dok bi primitivne potrebe, koje smo skrenuli ili potisnu
li preteranom preokupacijom mehanikim ureajima, imale svoj
348 Tehnika i civilizacija

prirodan izliv u odgovarajuim kulturnim formama. Sve dok ne


ponemo da ostvarujemo takvu kulturu, rat e, verovatno, pred
stavljati stalnu senku maina, kao to su, na primer, ratovi meu
nacijama, grupama ili drutvenim klasama. Ispod svega toga po
stoji stalna priprema rata pomou vebe i propagande. Drutvo
koje je izgubilo svoje ivotne vrednosti teie da stvori religiju od
smrti i izgradi kult oko svog idola - religiju nita manje zahvalnu,
jer ona zadovoljava sve vei broj paranoika i sadista koje takvo
poremeeno drutvo mora da proizvodi.

12. Delim ino amortizovanje

Posle prouavanja svih oblika otpora i kompenzacije postalo


je jasno da uvoenje maina nije teklo glatko i bez rasprave o nji
hovim karakteristinim svojstvima. Reakcije bi sigurno bile broj
nije i odlunije da nije bilo ukorenjenih starih navika i u nainu
razmiljanja i u nainu ivota. To je premostilo jaz izmeu starog
i novog i spreilo maine da preuzmu dominantan poloaj nad i
votom u celini, u onoj meri u kojoj su kontrolisale rutinu delova-
nja u industriji. Stabilizujui drutvo, ove postojee institucije su
delimino spreile drutvo da usvoji i reaguje na one kulturne ele
mente koji su proistekli iz maina. Te institucije su oslabile vredne
pozicije maina samim ublaivanjem njihovih nedostataka.
Pored stabilizujue inercije drutva kao celine, i razliitih po
kuaja da se izbori sa mainama silom ideja i vetim potezima
institucija, postojale su i druge reakcije koje su sluile, kako se
inilo, kao upijai ili amortizeri. Daleko od toga da su te reakcije
zaustavile maine ili unitile isto mehaniki program, meutim,
moda su ipak smanjile tenziju koju su maine stvarale. Iz tog ra
zloga je tendencija da se unitava zaostavtina starih kultura, koju
su pokazivali utilitaristi u svom poetnom poletu samopouzdanja
i kreativnog zalaganja, donekle nala odjeka upravo meu onim
klasama koje su bile najaktivnije u tom napadu - pomou kulta
antikviteta.
Ovom kultu je nedostajalo strasnih ubeenja da je dati isto-
rijski period, ili neki drugi, imao vrhunsku vrednost. Prosto se
K om pen zacije i p reokretan ja 349

smatralo da je vredno gotovo sve to je staro, upravo zbog same te


injenice, a isto tako i lepo, pa bio to deli rimske statue, drvena
slika sveca iz petnaestog veka ili gvozdeni zvekir. Prestavnici ovog
kulta pokuavali su da stvore privatna okruenja u kojima ne bi
postojala ni naznaka neke tehnike sprave. Oni bi loili drvene
cepanice u otvorenim ognjitima imitirajui stil normanskih ple
mikih kua u kojima se, u stvari, grejalo na paru. Ta ognjita su
bila projektovana pomou fotoaparata i precizno izmerenih cr
tea, a ponekad su bila i poduprta skrivenim elinim gredama,
onda kada arhitekta nije bio siguran u svoje umee ili materijale.
Kada se runo raeni predmeti nisu mogli nai u propalim zgra
dama iz prolosti, stvarane su kopije koje su pravile savremene
zanatlije s velikim trudom. Kada se potranja za takvim kopijama
proirila i meu predstavnicima srednje klase, pravili su ih uz po
mo mone mainerije u stilu koji je mogao zavarati samo slepog,
ili onog koji nita ne zna, i tako su nastale dvostruke kopije.
Pritisnuti mehanikim okruenjem, koje nisu ni savladali, ni
uinili humanijim, niti estetski prihvatili, vladajua klasa i njiho
vi imitatori meu srednjom buroazijom povukli su se iz fabri
ka i kancelarija u jedno lano nemehaniko okruenje, u kome
je prolost modifikovana dodavanjem komfora, kao to je to bio
sluaj sa tropskim temperaturama zimi, sofama sa federima i sun-
erom, kupatilima i krevetima. Svaki uspean pojedinac stvarao
bi za sebe svoje posebno antikvarno okruenje - privatni svet.
Taj privatni svet, kakav je postojao u predgraima ili u vilama
daleko van grada, ne treba razlikovati ni po kakvom objektivnom
merilu od sveta u kome neka poremeena osoba pokuava da, za
pravo, ivi pozorinu predstavu u kojoj se pojavljuje u ulozi Lo-
renca Velianstvenog ili Luja XIV. U oba se sluaja potekoa odr
avanja ravnotee u odnosu na ozbiljni i neprijateljski spoljni svet
reava povlaenjem, privremenim ili stalnim, u privatno gnezdo,
neukaljano svime onim to nameu javni ivot i karijera. Ova
antikvarna scenografija bila je prisutna u najveem broju doma
instava uspenijih predstavnika buroazije od osamnaestog veka
naovamo, sa kratkim prekidom koji je donela superiorna runoa
u jeku paleotehnikog perioda. U skladu sa psiholokim tumae-
350 Tehnika i civilizacija

njem, ove antikvarne scenografije su predstavljale elije, tanije,


uukane elije, upravo zbog obilja komfora u njima. Oni koji su
iveli u njima bili su stabilni, normalni" i prilagoeni" ljudi. U
odnosu na itavo okruenje u kome su radili, mislili i iveli, pro
sto su se ponaali kao da su doiveli nervni slom, kao da su u sebi
imali jedan ozbiljan konflikt izmeu svojih unutranjih motiva i
mehanikog okruenja koje su stvarali sa drugima, ili kao da nisu
bili u stanju da poveu svoje podeljene aktivnosti u jednu celovitu
sliku.
Druga strana ovog konzervativizma i odbijanja da se prepozna
prirodna promena ogledala se u tendenciji ka beanju u promenu,
radi nje same, i ubrzavanju procesa koji su uvele maine. Menjanje
izgleda nekog predmeta, promena spoljanjih osobina, oblika ili
boje, bez unoenja nekih stvarnih poboljanja, postalo je deo ruti
ne modernog drutva samo zbog toga to nije bilo prirodnih vari
jacija i prekida u ivotu. Taj odgovor na ustaljenost i red ogledao
se u pojaanoj i preterano stimulisanoj potranji za novitetima.
Dugorono gledano, neprekidna promena je isto toliko monotona
kao i neprekidna jednolinost. Stvarno osveenje podrazumeva i
nesigurnost i izbor, a prisila da se odbaci izbor, samo zbog toga
to je promenjen neki stil, znai izgubiti stvarnu dobit. Promena
i noviteti nisu nita vea svetinja i pretnja od stabilnosti i mono
tonije. Meutim, besmisleni materijalizam i imbecilna ureenost
proizvodnje doveli su do bespotrebne promene, nedostatka prave
stimulacije i efektivnog prilagoavanja potronji. Upravo stoga,
otpor je samo poveao ove probleme umesto da se oni ree. elja
za pramenom, elja za pokretom i elja za novitetima zarazile su
itav sistem proizvodnje i potronje, i u isto vreme potpuno ih
odvojili od pravih pravila i normi koje je bilo neophodno uvesti.
Kada se ljudima menjao posao, i kada su imali dane ispunjene
razliitim aktivnostima, bili su sreni da ostanu na istom mestu, a
kada su im se ivoti pretvorili u sumornu rutinu smatrali su da je
pokret reenje. Sto su se bre kretali, to je okruenje u kome su se
kretali postajalo sve standardizovanije - izlaza nije bilo. Ista stvar
se desila u svim segmentima ivota.
Tamo gde nisu postojali naini za fiziko povlaenje pojavlji
vala se ista fantazija bez ikakvog spoljanjeg pomonog sredstva
K om penzacije i p reokretan ja 351

sem reci ili slike. Ova spoljanja sredstva bila su postavljena na


jednu mehanizovanu kolektivnu osnovu u devetnaestom veku, to
je bila posledica pojeftinjenja procesa proizvodnje nastalog zbog
rotacione tampe, fotoaparata, foto-gravira i filmova. Sa irenjem
pismenosti knjievnost svih stupnjeva i nivoa stvorila je jedan po-
lujavni svet u koji se nezadovoljni pojedinac mogao povui da bi
iveo jedan ivot pun pustolovina, sledei putnike i istraivae u
njihovim memoarima, ili ivot pun opasnih situacija i paljivog
posmatranja, uestvujui u rasvetljavanju kriminalistikih slua
jeva Dupena ili erloka Holmsa, ili, naposletku, da bi iveo ivot
prepun romantike, itajui ljubavne i erotske prie koje su posta
le deo svaije biblioteke od osamnaestog veka pa sve do danas.
Vei deo tih dnevnih sanjarenja i fantazija pojedinaca postojao je,
naravno, i ranije. Meutim, sada su ta sanjarenja postala deo jed
nog ogromnog mehanizma za kolektivni beg. Ta uloga popularne
knjievnosti kao naina za beg od stvarnosti bila je toliko znaaj
na da su mnogi moderni psiholozi poeli gledati na knjievnost u
celini kao na puko sredstvo za povlaenje iz surove realnosti ivo
ta. Naalost, prevideli su injenicu da prava knjievnost nije samo
puki izvor zadovoljstva, ve jedan vrhunski pokuaj da se objasni
i obuhvati stvarnost - pokuaj bez koga svakodnevica ispunjena
radom predstavlja samo delimino utoite.
Tokom devetnaestog veka vulgarna knjievnost je u velikoj
meri zamenila mitoloke konstrukcije religije. Stroga slika svemi
ra i odmereni moralni obrasci vodeih religija bili su, naalost,
isuvie slini samoj maini, od koje su ljudi pokuali da pobegnu.
Ovo povlaenje u svet fantazije bilo je snano pojaano od 1910.
godine naovamo, upravo onda kada je pritisak koji su nametale
maine postajao sve neizdrljiviji. Uz pomo maina bili su stva
rani i promovisani javni snovi o bogatstvu, sjaju, avanturama,
nepravilnim i spontanim aktivnostima, odnosno identifikovanje
sa kriminalcima koji prkose silama reda, ili sa kurtizanama koje
otvoreno i slobodno nagovetavaju seks. Oni su pomagali urba
nom stanovnitvu irom sveta, a takvi su predstavljali veinu, da
lake podnesu svakodnevicu koju su oblikovale maine. Meu
tim, ovi snovi vie nisu bili lini, tavie, nisu vie bili ni spontani
352 Tehnika i civilizacija

niti slobodni. Zduno ih je propagirala industrija zabave" i tako


stekla prava na njih. Stvoriti jedan liberalniji svet, koji bi mogao
opstati bez tog kolektivnog sredstva za umirenje, znailo je rizi-
kovati sigurnost investicija, zasnovanih na injenici da je stanje
otupljenosti, dosade i poraenosti stalno prisutno.
Ako su bili isuvie umrtvljeni da bi razmiljali, ljudi su mogli
da itaju, a ako bi bili isuvie umorni za itanje - mogli su gleda
ti filmove. Ako ne bi imali vremena da odu u bioskop, mogli su
ukljuiti radio - u svakom sluaju, mogli su izbei preduzimanje
stvarne akcije. Surogati ljubavi, heroja i heroina, kao i surogat bo
gatstva, ispunili su iznurene i osiromaene ivote ljudi, i doneli u
njihove domove miris nerealnog sveta. A kako su i maine posta
jale sve aktivnije i slinije ljudima, reprodukujui organska svoj
stva ljudskih ula, ljudi koji su upotrebljavali maine kao sredstvo
za beg od stvarnosti postajali su sve vie pasivni i mehanizovani.
Nesigurni u sopstvene glasove i nesposobni da zadre melodiju,
nosili su sa sobom magnetofon ili radio-ureaj ak i na piknik.
Plaei se da ostanu sami sa svojim mislima, plaei se suoavanja
sa prazninom i inercijom sopstvenih umova, ljudi ukljuuju radio,
i jedu, priaju i spavaju praeni stalnim stimulansom iz spolja-
njeg sveta. Prvo malo muzike, potom malo reklama, a zatim malo
javnog traanja zvanog vesti. ak je i autonomija, koju je nekada
imao najsiromaniji radnik, nestala u ovom mehanikom okru
enju, sada kada je preputen da sanjari poput Pepeljuge o svom
princu na belom konju kada njene sestre odu na bal. Kakve god
kompenzacije da nude danas njoj suprotstavljene pojave, sigurno
je da potiu od maina. Koristiti samo maine da bi se pobeglo od
maina znai skoiti iz uzavrelog lonca u jo vreliju vatru. Amor
tizeri pripadaju istom redu kao i samo okruenje. U filmovima se
namerno glorifikuju hladna brutalnost i ubilaki porivi gangstera.
U novinama se vri priprema za bitke koje tek treba da se odigra
ju, tako to se svake nedelje opisuju najnovija sredstva oruane
borbe, uz odabrane taktove dravne himne. U samom procesu
oslobaanja od psiholoke tenzije ova razliita sredstva samo po
veavaju finalnu tenziju i podupiru mnogo pogubnije oblike oslo
baanja. Nakon to neko na ekranu proivi hiljade smrti, spreman
K om penzacije i p reokretan ja 353

je za silovanja, linovanja, ubistva ili rat u stvarnom ivotu. Kada


ljudi ponu da otupljuju od surogat-uzbuenja koja nude film i
radio, ukus prave krvi postaje neophodan. Ukratko, amortizeri
koji bi trebalo da umanje udar, u sutini nas pripremaju za neki
novi udar.

13. Otpor i prilagoavanje

U svim ovim pokuajima da se napadne, odbrani ili odstupi od


maina, posmatra moe doi u iskuenje da ne vidi nita drugo
do fenomena koji je profesor V. F. Ogbern nazvao kulturno zao
stajanje". Nemogunost prilagoavanja" moe biti propust umet-
nosti, morala i religije da se promene istom brzinom kao to se
menjaju maine, i u istom pravcu.
Meni ovo izgleda kao jedno povrno tumaenje. S jedne strane,
promena u pravcu suprotnom maini moe biti isto tako vana za
potvrivanje prilagoavanja kao i promena u istom pravcu, koja
se deava onda kada maine krenu onim putem koji vodi do uni
tavanja ljudi i njihove propasti, sem ako ne doe do kompenza
cija. S druge strane, ovakvo tumaenje opisuje maine kao neka
kve nezavisne strukture i podrazumeva da pravac i porast brzine
preuzete od strane maina predstavljaju normu, kojoj se svi drugi
aspekti ljudskog ivota moraju povinovati. Zaista, interakcije iz
meu organizama i njihovih okruenja odigravaju se u oba smera,
i jednako je ispravno posmatrati ratnu maineriju kao zaostalu u
odnosu na moralne principe Konfuija i zauzeti suprotan stav. U
svom delu The Instinct o f Workmanship Torsten Veblen paljivo
izbegava jednostrani koncept prilagoavanja, ali nekadanji eko
nomisti i sociolozi nisu bili u toj meri nezainteresovani za svoje
neposredno okruenje, a prema mainama su se odnosili kao da
su one konano reenje i kao da su projekcija neeg drugog a ne
jedne odreene strane linosti ljudskih bia.
Sve umetnosti i sve institucije ljudi zasnivaju svoj autoritet na
samoj prirodi ljudskog ivota kao takvog. To se u istoj meri odno
si i na tehniku i na slikarstvo. Odreeni ekonomski ili tehnolo
354 Tehnika i civilizacija

ki reim moe osporavati tu prirodu kao neki poseban drutveni


obiaj (kakvi su, na primer, deformisanje stopala ena ili primo-
ravanje devojaka da uvaju svoju nevinost za brak), negirajui
jasne prirodne zakone fiziologije i anatomije, ali takva pogrena
gledita i upotrebe ne mogu da izbriu one injenice koje ospora
vaju. U svakom sluaju, sam opseg tehnologije, njena mo i iroka
rasprostranjenost, ne pruaju nikakav dokaz o njihovoj vrednosti
vezanoj za ljude, niti o njihovom mestu u ekonomiji jednog inte
ligentnog ljudskog drutva. Sama injenica da se nailazi na otpor,
unazaivanje i arhaizme u trenutku najveeg tehnikog dostignu
a, ak i meu onim drutvenim klasama koje su imale najveu
korist od pobede maine sa stanovita bogatstva i moi, podstie
sumnju u efikasnost i dovoljnost itave koncepcije ivota koju su
uvele maine. A ko je danas jo uvek toliko naivan da poveruje
da se loa prilagoenost mainama moe reiti prostim procesom
uvoenja jo veeg broja mehanikih naprava?
Uproeno govorei, ako bi se ovekov ivot sastojao samo od
prilagoavanja dominantnom fizikom i drutvenom okruenju,
onda bi ovek odlazio sa ovog sveta i ostavljao ga onakvim kakvog
ga je zatekao, kao to je to sluaj sa veinom drugih biolokih vrsta.
U tom sluaju ni maine ne bi bile stvorene. ovekova jedinstvena
sposobnost ogleda se u injenici da on stvara standarde i odreuje
zavretke po svom nahoenju, koji nisu direktno zacrtani u spolj-
nom poretku stvari. Ostvarujui svoju sopstvenu prirodu u skladu
sa okruenjem, on stvara jedan trei svet umetnosti, u kome se i
ovek i njegovo okruenje nalaze u harmoninom i utvrenom
meusobnom odnosu. ovek je onaj deo prirode u kome sluaj
nost moe, pod odreenim okolnostima, da ustupi mesto kona-
nosti, i u kome zavreci uslovljavaju naine. Ponekad su ovekovi
standardi groteskni i sluajni, nimalo ublaeni znanjem koji ima
i jasnom sveu o vlastitim ogranienjima, te je stoga u stanju da
izmeni svoju prirodnu anatomiju u potrazi za svirepim snom o
lepoti, ili da uoblii svoje strahove i potisnute elje pribegavajui
stravinim rtvama. Meutim, ak i u ovim izoblienostima po
stoji priznanje da ovek delimino stvara uslove pod kojima ivi i
da nije samo nemoni zarobljenik u razliitim okolnostima.
K om pen zacije i p reokretan ja 355

Ako ovek ima ovakav stav prema prirodi, zato se ponaa kuka
viki suoavajui se sa mainom, iako je sam izmislio njene fizike
zakone, stvorio njeno telo i predvideo njen ritam pomou spolj-
nih vetina disciplinovanja svog sopstvenog ivota? Apsurdno je
verovati u to da moramo nastaviti da prihvatamo sveprisutnu op-
sednutost silom, praktinim uspehom, komforom iznad svega, ili
da moramo pasivno da upijamo, bez diskriminacije i selekcije, to
prema potrebi iziskuje odbijanje, sve nove proizvode maina. Po
djednako je suludo verovati da moramo potiniti svoj ivot i svoja
razmiljanja zastarelom ideolokom sistemu koji je potpomogao
stvaranje velikog broja sjajnih preica u procesu ranog razvoja
maina. Pred nama se otvara pravo pitanje: da li ti instrumenti
unapreuju ivot i poveavaju njegove vrednosti ili ne? Neki re
zultati su vredni divljenja, to u objasniti u narednom poglavlju,
mnogo znaajniji nego to to izumitelj, industrijalac i utilitarista
mogu da pojme. Neki drugi aspekti maina su beznaajni, a po
neki, poput mehanizovanog oruja, tako napravljeni da su u pot
punoj suprotnosti sa svakim idealom ljudskosti - ak i zastareli
ideal vojnika koji rizikuje svoj ivot u ravnopravnoj borbi. U ovim
potonjim sluajevima, na zadatak jeste da ponitimo ili potini-
mo maine, osim ako ne elimo da sami budemo uniteni. Naime,
nisu opasni samo automatizam, standardizovanost i red - ono to
je jako opasno jeste ograniavanje ivota koje je tako esto prati
lo njihovo nekontrolisano prihvatanje. Kakvim se to nepodesnim
nainom razmiljanja moramo pokloniti naoj kreaciji, ak i ako
je to maina, odnosno, s prezrenjem je odbiti kao nerealnu" ako
je slika ili poezija? Maina je isto tako stvorena razmiljanjem kao
i poezija, a sama poezija je jednako stvar realnosti kao i maina.
Za one koji koriste maine kada moraju neposredno da reagu-
ju na ivot, ili upotrebe humanije umetnosti, moe se rei da im
potpuno nedostaje praktinosti, kao da su studirali metafiziku da
bi nauili kako se pee hleb. U svakom od ovih sluajeva pitanje
je sledee: ta jeste odgovarajua reakcija na ivot? U kojoj meri
ovaj ili onaj instrument unapreuje bioloke ciljeve ili ideale u
ivotu?
356 Tehnika i civilizacija

Svaki oblik ivota, kako je to rekao Patrik Gedis, nije obeleen


samo prilagoavanjem okruenju ve pobunom protiv okrue
nja. U isto vreme ivot je i bie i stvaralac, i rtva sudbine i njen
gospodar koji istovremeno i dominira i prihvata. Kada je re o
oveku, ta pobuna dostie vrhunac, a manifestuje se najpotpunije
u umetnosti, gde su snovi i stvarnost, imaginacija i njeni ogrania
vajui uslovi, ideal i sredstvo spojeni zajedno u jedan dinamian
izraz i kreaciju koju izraavaju. Kao bie sa drutvenim nasleem,
ovek pripada svetu koji ukljuuje prolost i budunost, u kojoj
pomou svojih selektivnih pokuaja moe da stvara prolaze i za
vretke koji ne proizilaze iz neposredne situacije i menjaju slepi
pravac bezoseajnih sila koje ga okruuju.
Prepoznavanje ovih injenica moda predstavlja prvi korak u
pravcu racionalnog suoavanja sa mainom. Moramo zaboraviti
na svoje uzaludne i jadne pokuaje izbegavanja otpora prema ma
inama time to osporavamo pokuaje ponovnog bega u divljinu,
ili teimo ka anesteticima i amortizerima. Iako oni privremeno
mogu da nas oslobode tereta, oni nam na kraju donose vie tete
nego koristi. S druge strane, najobjektivniji zagovornici maina
moraju uoiti pozadinu opravdanosti nastojanja ljudi koji se u
svojoj romantiarskoj pobuni bore protiv maina. Elementi koji su
najpre postojali u knjievnosti i umetnosti romantizma su osnov
ni delovi ovekovog naslea koji se ne mogu zanemariti ili prezre
ti. Svi oni ukazuju na jednu sintezu sveobuhvatniju od one koja
je razvijena kroz organe same maine. U nemogunosti da stvori
ovu sintezu i unese je u na privatni i drutveni ivot, maina e
biti u stanju da nastavi svoj put samo uz pomo amortizera koji
su prilagoeni njenim najgorim karakteristikama ili u skladu sa
kompenzatornim prilagoavanjima zlim i divljakim elementima
koji e, najverovatnije, unititi itavu strukturu nae civilizacije.
VIL
Asimilacija maine

1. Nove kulturne vrenosti

Alatke i pribor, koji su korieni u toku veeg del ovekove


istorije, bili su, uglavnom, produetak ovekovog tela - nisu, to
je najvanije, postojali nezavisno od ljudi. I mada su bili blisko
povezani sa radnikom, reagovali su u skladu sa njegovim sposob
nostima: izotravajui mu vid, usavravajui mu vetinu i uei ga
da potuje prirodu materijala koji je obraivao. Alatka je oveka
dovela u stanje veeg sklada sa okruenjem, ne samo zbog toga to
mu je omoguila da preoblikuje to okruenje, ve i zbog toga to
ga je nauila da prepozna granice svojih sposobnosti. U snovima,
on je i dalje bio moan, ali je u stvarnosti morao da se suoi sa te
inom kamena i obraivanjem kamenja veliine koju je mogao da
prenese. U knjizi mudrosti su dopisali svoje stranice i stolar i ko
va, i grnar i seljak, iako ih nisu potpisali. U tom smislu, tehnika
je bila, u svakom dobu, stalni instrument discipline i obrazovanja.
Poneki preostali primitivac mogao je, tu i tamo, iskaliti svoj bes
na kolima koja su se zaglavila u blatu, tako to bi polomio tokove
na njima, na slian nain kao to bi iibao magarca koji bi odbio
da se pomeri, ali je najvei deo oveanstva nauio, barem u toku
perioda o kojima postoje pisani zapisi, da se odreeni delovi o
vekovog okruenja ne mogu zastraiti ili pridobiti laskanjem. Da
bi se kontrolisalo okruenje moraju se nauiti pravila njihovog
ponaanja, umesto da se drsko nameu sopstvene elje. Stoga su
znanje i tradicija tehnike, iako empirijske prirode, uvek imali ten
358 Tehnika i civilizacija

denciju ka stvaranju slike jedne objektivne stvarnosti. Neto od


toga se odralo u viktorijanskoj definiciji nauke kao organizova-
nog zdravog razuma.
Zbog svog nezavisnog izvora snage i poluautomatizovane upo
trebe, ak i u najprostijim oblicima, inilo se da maine imaju
odreenu realnost i postojanje nezavisno od korisnika. Dok je
obrazovna vrednost zanata bila sadrana uglavnom u procesu,
vrednosti maina su se u najveoj meri ogledale u pripremnom
dizajnu; otuda su sam proces mogli razumeti samo mainci i teh
niari zadueni za dizajn i upotrebu odreene mainerije. Kako je
proizvodnja postajala sve vie mehanizovana, ustrojstvo fabrika
sve vie bezlino, a sam rad sve manje vredan, zanemarujui retke
prilike za drutveno optenje koje su se otvarale, panja je sve vie
bila usredsreena na proizvod. Ljudi su cenili maine zbog njiho
vih spolja uoljivih postignua, na primer duine istkanog tofa
ili broja preenih kilometara koje su prevalili uz njihovu pomo.
Maina je, stoga, oito izgledala kao nekakav spoljanji instru
ment za osvajanje okruenja. Stvarni izgled proizvoda, stvarna
saradnja i inteligencija koja se ogledala u inu stvaranja proizvo
da, obrazovne mogunosti ove bezline kooperacije - svi ti ele
menti bili su potpuno zanemareni. Asimilirali smo predmete, pre
nego pokretaku snagu koja ih je proizvela i, uprkos iskazivanju
potovanja prema toj snazi, svaki put smo iznova pokuavali da
od samih predmeta nainimo neto drugo a ne proizvod maina.
Nismo oekivali da e iz maina izai lepota, isto kao to se ni od
laboratorije nije oekivao neki vii moralni standard. Ipak, ostaje
injenica da, ako bismo traili jedan autentian uzorak nove este
tike ili neke vie etike u toku devetnaestog veka, verovatno bismo
ga najlake pronali u oblastima tehnike i nauke.
Ljudi koji su predstavljali prepreku procesu naeg razumevanja
injenice da znaaj maina nije bio sveden samo na njihova prak
tina postignua bili su upravo praktini ljudi. Naime, u skladu
sa shvatanjem maina od strane izumitelja i industrijalaca, one
nisu naprosto prenesene iz fabrika i sa trita u ostale segmen
te ljudskog ivota, osim kao sredstvo. Daleko od svesti onih koji
su propagirali novi nain ivota bila je mogunost da je tehnika
A sim ilacija m ain e 359

postala kreativna sila, noena sopstvenim impulsom, da je ubr


zano stvarala novu vrstu okruenja, da je proizvodila treu zonu
izmeu prirode i umetnosti, te mogunost da ne bude samo bri
nain za ostvarivanje starih ciljeva ve jedan efikasan nain izra
avanja novih ciljeva. Sami industrijalci i inenjeri nisu verovali
u kvalitativne i kulturne aspekte maina. U svojoj ravnodunosti
prema tim aspektima bili su jednako udaljeni od priznavanja pri
rode maina kao i romantiari, s tom razlikom to su romantiari,
procenjujui maine iz perspektive ivota, na utilitarnost maina
gledali kao na manu, iako se to smatralo njihovom vrlinom, dok
su ovi prethodni na odsustvo umetnosti gledali kao na potvrdu
praktinosti.
Ako maine zaista nisu posedovale kulturne vrednosti, ro
mantiari bi bili u pravu, a njihova elja da se te vrednosti pro
nau u okotaloj prolosti, ako bi se za tim javila potreba, bila bi
opravdana samim bezizlaznim sluajem. Meutim, interesovanja
za stvarno i praktino, koja je industrijalac iskoristio kao jedini
klju za inteligenciju, bila su samo dva elementa u itavom nizu
novih vrednosti koje su stvorene razvojem nove tehnike. Na svet
injenica i prakse povlaene klase su u prethodnim civilizaci
jama obino gledale sa snobovskim prezirom, kao da je logika
ureenost propozicija mnogo uzvienija u tehnikom smislu nego
artikulacija maina. Interesovanje za praktino bilo je vrlo raspro
stranjeno u tom irem i razumnijem svetu u kome su ljudi poeli
da ive, svetu u kome se na ogranienja u vezi sa klasama i kasta
ma vie nije gledalo kao na neto konano u procesu suoavanja
sa dogaajima i iskustvima. I kapitalizam i tehnika odigrali su
ulogu rastvaraa ovog zaostalog taloga predrasuda i intelektualne
konfuzije, i u tom smislu su najpre bili vani oslobodioci ivota.
Od samog poetka, naime, najdua osvajanja maina nisu le
ala u samim instrumentima, koji su brzo postajali prevazieni,
niti u proizvedenoj robi, koja je brzo bila potroena, nego u onim
aspektima ivota koji su bili omogueni pomou maina i u okvi
ru samih maina. angrizavi rob maina bio je u isto vreme i pe
dagog. Dok je maina poveavala potinjenost servilnih linosti,
u isto vreme je i obeavala dodatnu liberalizaciju osloboenih
360 Tehnika i civilizacija

linosti, a izazvala je miljenje i zalaganje kao nijedan prethodni


tehniki sistem. Nijedan deo okruenja, kao ni drutvene navi
ke, nisu mogli biti uzeti zdravo za gotovo onoga trenutka kada je
maina pokazala do koje mere red, sistem i inteligencija mogu da
preovlauju u odnosu na sirovu prirodu stvari.
Ono to ostaje kao stalan doprinos maina, koji se prenosi s
kolena na koleno, jeste tehnika kooperativnog razmiljanja i de-
lovanja koju su one nametnule, estetska izvrsnost oblika maina,
delikatna logika materijala i sila, koji su dodali jedan novi kanon
- mainski kanon - umetnosti. Iznad svega, to je moda najobjek-
tivnija linost koja je nastala kroz senzitivnije i prihvatljivije op-
tenje sa ovim novim drutvenim instrumentima i kroz njihovu
ciljanu kulturnu asimilaciju. Prilikom preslikavanja jedn e strane
ovekove linosti na konkretne oblike maine stvorili smo jedn o ne
zavisno okruenje koje reaguje na svaku drugu stranu linosti.
U prolosti su iracionalni i demonski aspekti ivota zauzeli one
sfere koje im nisu pripadale. To je bio korak unapred u procesu
otkrivanja da su bakterije, a ne kolai, odgovorne za zgrunjavanje
mleka, te da je motor s hladnjakom mnogo bolji za putovanja na
due staze nego vetija metla. Ovaj trijumf reda proeo je sve -
dao je samopouzdanje ljudskim ciljevima slino onome koje ima
dobro uveban peadijski puk dok marira u korak. Stvarajui ilu
ziju nepobedivosti, maine su, u stvari, doprinele obimu moi koju
ovek moe da pokae. Nauka i tehnika su uvrstile na moral,
pomou njihove strogosti i odricanja uveale su vrednost oveko
ve linosti koja se povinovala njihovoj disciplini. One su prezrele
deje strahove, deja pogaanja i podjednako deja potvrivanja.
Pomou maina ovek je svojoj elji za redom dao jedan konkre
tan, spoljni i bezlian oblik, ali na jedan suptilan nain, te je tako
postavio novi standard za svoj lini ivot i svoje organske tenje.
Ako nije bio bolji od maina mogao se samo svesti na njihov nivo
- glup, servilan, ponizan - jedno bie sa neposrednim refleksima
i pasivnim, neselektivnim reakcijama.
Iako su mnogi od naveliko hvaljenih uspeha industrijalizma
obino smee, i mada su mnogi proizvodi koje su stvorile maine
varljivi i prolazni, njihova estetika, logika i ista tehnika ostaju
A sim ilacija m ain e 361

kao trajan doprinos - i nalaze se meu ovekovim najznaajni


jim uspesima. Praktini rezultati mogu biti vredni divljenja, ili
moemo sumnjati u njih, ali metod koji se nalazi u pozadini ima
svoj stalni doprinos ljudskoj rasi, nezavisno od svojih neposred
nih posledica. Naime, maine su dodale itav niz umetnosti onim
stvarima koje su bile proizvedene jednostavnim alatima i zanat
skim vetinama, i itav jedan novi svet okruenju u kome kulturni
ovek radi, osea i razmilja. Na slian nain, maine su proirile
mo i opseg ljudskih organa i otkrile nove estetske spektakle, nove
svetove. Egzaktne umetnosti, proizvedene uz pomo maina, ima
ju svoje precizne standarde i pruaju svoju posebnu satisfakciju
ovekovom duhu. Razlikujui se prema tehnici od ranijih vrsta
umetnosti, proistekle su ipak iz istog izvora jer je sama maina,
moram to naglasiti po deseti put, ovekov proizvod, i njene ap
strakcije ine je vie ljudskom u odreenom smislu od onih hu
manijih umetnosti koje povremeno vrlo realistino preslikavaju
prirodu.
Tu lei osnovni doprinos maine, izvan onoga to se pojavljuje
u trenutku spoznaje. ta uopte znai injenica da obian radnik
ima pored sebe pomo koja odgovara snazi od 240 robova, ako
je sam gospodar i dalje imbecil koji guta lane novosti, pogrene
predloge, intelektualne predrasude koje mu se nameu u tampi i
koli, dajui sebi oduka u plemenskom potvrivanju i primitiv
noj pohlepi, a sve pod utiskom da je on konani simbol progresa
i civilizacije. Ne daje se detetu mo tako to mu se u ruke stavlja
tapin dinamita, ve se tako samo doprinosi veoj opasnosti od
njegove neodgovornosti. Ako oveanstvo treba da ostane na ni
vou deteta, pokazae vie moi i biti vie od koristi ako bude sve
deno samo na korienje grumena gline i starinskog alata za obli
kovanje. Meutim, ako je maina jedno od pomonih sredstava
koje je ovek stvorio s ciljem da postigne napredniji intelektualni
razvoj i dostigne zrelost, ako se prema tom svom monom robotu
odnosi kao prema izazovu za svoj sopstveni razvoj, ako egzaktne
umetnosti koje su stvorile maine imaju svoj sopstveni doprinos
umu i predstavljaju pomo u ureenom kategorizovanju iskustva,
onda su ti doprinosi zaista od sutinskog znaaja. Maine, koje su
362 Tehnika i civilizacija

u zapadnoj civilizaciji dostigle neoborive nivoe, delimino zbog


toga to su proistekle iz jedne poremeene i jednostrane kulture,
i pored toga mogu pomoi u uveavanju sporednih delova same
kulture i tako stvoriti veu sintezu. U tom sluaju, maine bi nosile
protivotrov za svoj sopstveni otrov. Stoga bi trebalo da prouimo
mainu kao jedan instrument kulture i ispitamo naine na koje
smo ve poeli, poetkom prolog veka, da je asimiliramo.

2. Neutralnost poretka

Pre nego to su maine osvojile svet, red i poredak su bili naj


vanije odlike bogova i vladara. Meutim, i boanstva i njihovi
predstavnici na zemlji imali su tu nesreu da budu nedostini u
svom prosuivanju i esto kapriciozni i okrutni u potvrivanju
svoje nadreenosti. Na nivou obinih ljudi njihov poredak je bio
predstavljen robovlasnikim sistemom - potpuna mo onih gore i
potpuna podreenost, bez pitanja i bez razumevanja, onih koji su
dole. Iza bogova i apsolutnih vlastodraca stajala je samo surova
priroda, ispunjena demonima, dinovima, trolovima i duhovima
koji su se borili za vladavinu bogova. Srea i sluajna malicioznost
svemira ukrtala se sa tenjama ljudi i uoljivim pravilnostima
prirodnih zakona. ak i kao simbol, apsolutni vladar bio je slab
kao predstavnik reda - njegova vojska mogla je besprekorno da ga
slua i da mu se povinuje, ali on je mogao biti nadvladan, kao to
je to pokazao Hans Kristijan Andersen u jednoj od svojih bajki,
slabim muenjem od strane neke muice.
Sa razvojem nauka i artikulacijom maina u praktinom delu
ivota poredak je bio prenesen iz domena apsolutnih vladara, koji
su iskazivali linu kontrolu, na svet bezline prirode i posebne
grupe naprava i obiaja koje nazivamo mainama. Kraljevska for
mula za iskazivanje - Hou da - bila je prevedena u jezik u ka
uzalnim okvirima - . Delimino zamenjujui sirovu elju
za linim vladanjem bezlinom radoznalou i eljom da se ra
zume, nauka je pripremila put za delotvornije osvajanje spoljnog
okruenja i, naposletku, efektnije kontrole vrioca, samog oveka.
A sim ilacija m ain e 363

injenica da je deo poretka u svemiru doprinos samog oveka,


i da ogranienja koja postavljaju ovekovi instrumenti i intere-
sovanja pred nauna istraivanja obino stvaraju jedan ureen i
matematiki jasan rezultat, ne umanjuju udo i lepotu sistema,
ve pre daju procesu nastanka svemira neke osobine umetnikog
del. Priznavanje ogranienja koja postavlja nauka, podreivanje
elje injenici i traenje poretka koji je pojava u posmatranim od
nosima a ne neka spoljna shema koju ti odnosi nameu - to su bili
veliki doprinosi novog pogleda na ivot. Izraavajui pravilnosti
i serije koje se ponavljaju, nauka je proirila oblast bezbednosti,
predvianja i kontrole.
Namerno se odriui nekih faza ovekove linosti, recimo i
vota uljuljkanog u line doivljaje, oseanja i predstave, nauka je
pomogla u stvaranju jednog javnog sveta koji je dobio na pristu
panosti tamo gde je izgubio na dubini. Meriti teinu, razdaljinu,
ili elektrini napon, pomou referentne take na nekom mernom
instrumentu, utvrenoj u okviru nekog mehanikog sistema po
sebno stvorenog s ovim ciljem, znailo je ograniiti mogunost
pojave greaka i razliitih tumaenja i unititi razlike izmeu li
nog iskustva i privatne istorije. Sa porastom stupnja apstraktno-
sti i ogranienja rasla je i tanost reference. Izolovanjem prostih
sistema i jednostavnih kauzalnih odnosa, nauke su izgradile po-
verenje u mogunost pronalaenja slinog tipa reda i poretka u
svakom aspektu iskustva. Zaista, zahvaljujui uspehu nauke koji
smo postigli u oblasti neorganskog, doli smo do toga da moemo
legitimno da se pozabavimo bilo kakvim verovanjem, pokuava
jui da postignemo slino razumevanje i kontrolu nad sloenijim
aspektima ivota.
U samom poetku, nije se daleko odmaklo u fizici i srodnim
naukama. U poreenju sa organskim ponaanjem (u kome bilo
koji od datog niza stimulusa moe da izazove istu reakciju, ili u
kome jedan jedini stimulus moe, pod razliitim uslovima, da
stvori vie razliitih reakcija, odnosno u kome organizam kao ce-
lina odgovara i menja se u isto vreme kao i izolovani deo koji neko
istrauje) i najkomplikovanija fizika reakcija izgleda zadivljujue
jednostavno. Ali, sutina je u tome da su pomou analiza i instru
364 Tehnika i civilizacija

menata, razvijenih u okviru fizike i ostvarenih u okviru tehnike,


stvoreni neki od neophodnih osnovnih instrumenata za istrai
vanja u oblasti ivog sveta i drutva. Sva merenja podrazumevaju
povezivanje odreenih delova nekog sloenog fenomena sa nekim
jednostavnijim ije su karakteristike relativno nezavisne i stalne i
koje se mogu lako odrediti. itava linost bila je jedan beskoristan
instrument za istraivanje ogranienih mehanikih fenomena i u
svom nekritikom stanju bila je podjednako beskorisna za istrai
vanje organskih sistema, bilo da su u pitanju ivotinjski organizmi
ili drutvene grupe. Procesom ralanjivanja nauka je stvorila je
dan korisniji poredak - poredak izvan granica linog. Dugorono
gledano, to posebno ogranienje uvrstilo je ego kao to to moda
nije uinio nijedan drugi uspeh u razmiljanju.
Iako su naune metode u najveoj meri bile primenjene u teh
nologiji, one su nale odaziva i u drugim sferama, najpre zbog in-
teresovanja koji su iznova izazivale i ispunjavale, ali i zbog elje za
poretkom koju su izraavale. Sve vie su precizna istraivanja, do
kumenti i tana raunica preuzimali primat nad izrazom. Naime,
potovanje prema kvantitativnom postalo je novi uslov za neto
to je do tada bilo zasnovano na grubim kvalitativnim sudovima.
Dobro i loe, lepo i runo, sve je moglo biti odreeno ne samo
svojom odgovarajuom prirodom nego i kvantitetom koji im je
mogao biti pripisan u bilo kojoj situaciji. Razmiljati u okviru bro
jeva znailo je razmiljati ispravnije u vezi sa osnovnom priro
dom i stvarnom funkcijom stvari. Recimo, arsenik je vrsta, zrna
sta supstanca, a otrov tenost koji se meri miligramima. Kvantitet,
lokalna kompozitnost, odnos okruenja prema kvalitetu bili su
podjednako vani, kao i njihova originalna oznaka kvalitet. Upra
vo je iz tog razloga vei deo oveanstva instinktivno odbacivao
itav niz etikih razlika, zasnovanih na pojmu istog i apsolutnog
kvaliteta bez upuivanja na njihovu koliinu, dok je izreka Samju-
ela Batlera da svaka vrlina treba da bude pomeana sa malo svoje
suprotnosti, implicirajui tako da se kvalitet menja svojim kvan
titativnim odnosima, uvek bila blia sutini stvari. To potovanje
kvantiteta su u velikoj meri iskarikirali dosadni i pedantni umovi
koji su pokuavali da pomou matematikih metoda eliminiu
A sim ilacija m ain e 365

kvalitativne aspekte sloenih drutvenih i estetikih situacija. Ali


ne treba se povinovati njihovoj zabludi da bi se shvatilo da su nae
kvantitativne tehnike imale poseban doprinos na one oblasti koje
su potpuno odvojene od maina.
Mora se napraviti razlika izmeu kulta prirode kao standar
da i kriterijuma ovekovog izraavanja i opteg uticaja naunog
duha. to se tie ovog prvog, moe se rei da, iako je Raskin, pre
dani esteta i uenjak, odbacio antiku dekorativnu aru jer nije
imala svoj pandan meu cveem, mineralima ili ivotinjama, za
nas priroda vie nije apsolut, ili, bolje reeno, vie ne posmatramo
prirodu kao da ovek u nju nije ukljuen, niti na njegove uticaje
na promene u prirodi gledamo kao na neto to nije deo prirod
nog poretka u kome je roen. ak i kada se naglaava bezlinost
maina, ne sme se smetnuti sa uma aktivni proces humanizovanja
koji se dogodi i pre nego to ovek stigne da dopola zavri svoju
sliku objektivne* i indiferentne prirode. Sve orue koje ovek ko
risti - njegove oi sa ogranienim opsegom pogleda i neosetljivo-
u prema ultraljubiastim i infracrvenim zracima, ruke u kojima
moe da dri i kojima moe da rukuje malim brojem predmeta
u isto vreme, um koji tei da stvara kategorije u paru ili po tri,
jer, bez intenzivnog treninga, povezati mnogo ideja, kao to neki
muziar moe da povee bezbroj nota, znai staviti pred ljudsku
inteligenciju vrlo teak zadatak, ali i mikroskopi i sprave za me-
renje - sve to nosi u sebi i peat njegovog sopstvenog karaktera,
kao i opte karakteristike koje su nametnute fizikim okruenjem.
Samo je procesom racionalnog razmiljanja i zakljuivanja, koji
takoe nisu lieni uticaja njegovog porekla, ovek ustoliio neu
tralno carstvo prirode. ovek moe arbitrarno da definie prirodu
kao onaj deo njegovog iskustva koji je neosetljiv na njegove elje
i interese, ali njega je, zajedno sa svim eljama i interesima, da se
i ne pominje njegov hemijski sastav, stvorila priroda i on je neiz-
beno deo prirodnog sistema. Kada je jednom odabrao i izabrao
iz tog carstva, kao to to ine i oblasti nauke, rezultat je umetniko
delo - njegovo delo, koje sigurno vie nije u prirodnom stanju.
U onoj meri u kojoj je kult prirode naterao ljude da stiu razli
ita iskustva, da otkrivaju sebe u dotada neistraenim okruenji-
366 Tehnika i civilizacija

i da umeno izoluju nove elemente prirode koji e im pomoi


da dou do novih otkria - to je bio dobar uticaj. ovek treba da
se osea dobro i meu zvezdama i pored svog sopstvenog ognji
ta. Meutim, iako novi kanon poretka ima duboki estetski, kao
i intelektualni status, spoljanja priroda nema neki konani neza
visni autoritet. On postoji, kao posledica ovekovog kolektivnog
iskustva, i kao subjekt za njegove dalje improvizacije pomou na
uke, tehnike i umetnosti.
Prednost novog poretka bila je u tome to je oveku omoguila
projekciju jednog spoljnog sveta koja mu je pomogla da popravi
usijani i spontani svet njegovih elja koji je nosio sa sobom. Ipak,
novi poredak, nova bezlinost, bio je samo deli transplantiran iz
linosti kao celine - on je postojao kao deo oveka pre nego to
ga je odsekao i stavio u jedan nezavisan milje i jedan nezavisan
korenski sistem. Razumevanje i transformacija ovog bezlinog
spoljnog" sveta tehnike bilo je jedno od velikih otkria slikara,
umetnika i pesnika u poslednja tri veka. Umetnost je ponovno
ustanovljavanje stvarnosti, stvarnosti koja je proiena i oslobo
ena svih ogranienja i beznaajnih sluajnosti, i imuna na mate
rijalne probleme koji utiu na sutinu. Promena maine u umet
nost je, sama po sebi, bila signal oslobaanja, znak da je doao kraj
surovoj neophodnosti prakse i okupiranou neposrednim, kao
i znak da je um ponovo bio slobodan da gleda, razmilja, i tako
proiruje i produbljuje sve praktine prednosti maina.
Nauka je neim drugim doprinela umetnosti, a ne samo ide
jom da je maina apsolut. Ona je doprinela, svojim rezultatima
u okviru izuma i mehanizacije, time to je stvorila novi tip po
retka u odnosu na okruenje - poredak u kome mo, ekonomija,
objektivnost i kolektivna volja imaju odluujuu ulogu, veu nego
to su imali pre, ak i u onim apsolutnim oblicima nadmoi kra
ljevskog svetenstva Egipta i Vavilona. Tanani oseaj brige za ovo
novo okruenje, njegovo prevoenje u one forme koje ukljuuju
ljudska oseanja, koja u igru ponovo dovode celovitu linost, po
stali su deo umetnike misije. Najvee linosti devetnaestog veka,
koje su prve spremno doekale to promenjeno okruenje, nisu
bili indiferentni prema njemu. Terner i Tenison, Emili Dikinson
A sim ilacija m ain e 367

i Toro, Vitman i Emerson, svi su oni sa divljenjem salutirali lo


komotivi, tom simbolu novog poretka u zapadnom drutvu. Oni
su bili svesni injenice da su novi instrumenti menjali dimenzije
i donekle sam kvalitet iskustva. To je bilo jasno i Torou isto kao
i Samjuelu Smajlsu, Kiplingu, kao i H. G. Velsu. Telegram, loko
motiva, prekookeanski parobrod, same osovine, klipovi i zavrtnji
koji su prenosili, usmeravali ili kontrolisali novu silu, mogli su
probuditi emocije kao i harfa ili ratniki konj. Ruka koja kontro-
lie ventil ili zavrtanj nije nita manje uzviena nego ona koja je
nekada drala skiptar.
Drugi doprinos nauke bio je ograniavajui. On je imao ten
denciju ka unitavanju mitologija koje su se provlaile, poevi
od mitova o grkim bogovima do hrianskih heroja i svetaca;
odnosno, on je spreio naivnu i stalnu upotrebu tih simbola. Ipak,
u isto vreme, on je otkrio nove univerzalne simbole i proirio
sam domen simbola. Taj proces se odigrao u svim umetnostima
- uticao je i na poeziju kao i na arhitekturu. Potraga za naukom
podrazumevala je nove mitove. Transformacije srednjovekovne
narodne legende o doktoru Faustu od Marloua do Getea, u kojoj
Faust zavrava kao graditelj kanala i radnik koji isuuje movare i
kao onaj koji smisao ivota nalazi u samom radu, a potom i tran
sformacija mita o Prometeju u Melvilov Mobi Dik, ne dokazuju
injenicu da je nauno miljenje unitilo mitove, ve da su oni
dobili jo simboliniju primenu. Ovde mogu samo da ponovim
ono to sam ve negde rekao; Odlika naunog duha bilo je to da
primenjuje matu na finije naine nego to je to bio sluaj kod
autistine elje - elje deteta zaokupljenog iluzijama moi i po
trebom da dominira". Faradejeva sposobnost da uoi vektore sila
u magnetskom polju bila je podjednako veliki trijumf kao i spo
sobnost da se uoe vile koje pleu unutar prstena. Kako je je A. N.
Vajthed pokazao, pesnici koji su se poistoveivali sa ovom novom
vrstom mate, recimo, eli, Vordsvort, Vitman i Melvil, nisu sma
trali da su lieni svojih specifinih moi, ve su pre smatrali da su
one uveane i osveene.
Jedna od najlepih ljubavnih pesama devetnaestog veka, Vi-
tmanova Iz kolevke to se beskonano ljulja, izraava takve pe-
368 Tehnika i civilizacija

snike slike kakve su mogli koristiti i Darvin ili Odibon da su, kao
naunici, umeli da izraze svoja unutranja oseanja na isti nain
kao to su beleili spoljne dogaaje. Pesnik koji uporno obilazi
obalu mora i prati parenje ptica iz dana u dan, pratei njihov i
vot, jedva da je mogao postojati u devetnaestom veku. Poetkom
sedamnaestog veka takav pesnik bi ostao u vrtu piui o nekom
knjievnom duhu, Filomelu, a ne o nekom stvarnom paru ptica,
dok bi u Poupovo vreme takav pesnik ostao u biblioteci i pisao
0 pticama naslikanim na lepezi kakve dame. Gotovo sva vanija
del devetnaestog veka bila su ispevana u ovom duhu i izraavala
su novi opseg imaginativnog izraavanja. Ta del izraavaju po
tovanje prema injenici i ispunjena su opservacijama, preslika
vaju jedan idealni svet i spolja i iznutra, ali ne transcendentalno
preko pejzaa stvarnosti. Notr Dam je mogao napisati istoriar,
Rat i mir sociolog, Idiota je mogao stvoriti psihijatar, a Salam bo je
mogao biti delo arheologa. Ne tvrdim da su te knjige bile naune
zbog namere pisaca, ili da mogu biti zamenjene nekim naunim
delom bez velikog gubitka, daleko od toga. Prosto bih eleo da
istaknem da su one bile osmiljene u istom duhu i da pripadaju
istom nivou svesti."
Onoga trenutka kada je fokusiran simbol, zadatak praktinih
umetnosti postao je mnogo svrsishodniji. Nauka je umetnicima i
tehniarima postavila nove ciljeve i zahtevala je od njih da reaguju
na prirodu funkcija maina i da se suzdre od potrage za izraa
vanjem svoje linosti nebitnim i skrivenim sredstvima na objek
tivnom materijalu. Drvenastost drveta, staklastost stakla, metalni
kvalitet elika i pokretljivost pokreta - svi ovi atributi prouavani
su pomou hemijskih i fizikih sredstava, a potovati ih znailo je
razumeti novo okruenje i raditi u njegovom okviru. Ornament,
koji je osmiljavan bez funkcije, bio je u istoj meri divljaki kao
1 tetoviranje ljudskog tela. Akt, ma kakav on bio, imao je svoju
sopstvenu lepotu, a njegovo otkrivanje ga je inilo vie ljudskim
i mnogo bliim novoj linosti nego to su to mogle biti bilo ka
kve umetnike dekoracije. Dok su, na primer, holandski batovani
u sedamnaestom veku esto oblikovali bunje u obliku ivotinja
i nekih slobodnih figura, u dvadesetom veku se pojavila nova
A sim ilacija m ain e 369

moda u batovanstvu koja potuje prirodne ekoloke veze, i koja


ne samo da doputa da biljke rastu u svojim prirodnim oblicima
ve prosto pokuava da doara njihove prirodne odnose. Nauno
znanje je jedna od stvari koje su indirektno uticale na estetski ui
tak. Ta promena simbolie ono to se u svim umetnostima stalno
deavalo - ponekad sporo, ponekad brzo. Naposletku, ako priro
da sama po sebi nije apsolut, i ako injenice spoljne prirode nisu
umetnikov jedini materijal, a njegova matovitost u izraavanju
garancija estetskog uspeha, nauka mu ipak daje neku potvrdu da
postoji jedan delimino nezavisan svet koji odreuje granice nje
govih sopstvenih aktivnih moi. U procesu stvaranja veze izme
u unutranjeg i spoljanjeg sveta, njegovih strasti i oseanja sa
onim to postoji, umetnik ne mora da bude pasivna rtva svojih
neurotinih kaprica i halucinacija. Stoga, ak i kada naputa neke
spoljne objektivne forme ili neku isprobanu konvenciju, on i dalje
ima jednu optu meru opsega svoje devijacije. Ako je determini
zam objekta, ako doputate da skujemo novu frazu, u veoj meri
oseajan u mehanikim umetnostima nego u onim humanijim,
jedna zajednika nit povezuje obe oblasti.
U skladu sa intelektualnom asimilacijom maina od strane teh
niara i umetnika, pojavio se i blagi estetski i emocionalni strah,
koji je delimino nastao iz navike, delimino iz radnog iskustva, a
delimino iz produenog sistematskog obuavanja u nauci. Prou
imo sve to detaljnije.

3. Estetsko iskustvo maine

Razvijeno okruenje maina u dvadesetom veku ima svoje


srodnike veze sa primitivnom primenom tehnike u zamkovima,
utvrenjima i mostovima od jedanaestog do trinaestog veka, a ak
i kasnije. Na primer, najraniji odjeci praktinosti, koji se mogu vi-
deti na mostu kod Turneja ili fasadi od cigli i svodovima Marijen
crkve u Libeku, imaju iste fine karakteristike kao i najmodernija
skladita za ito ili elini kranovi. Meutim, nove karakteristike
dotiu sada skoro svaku oblast iskustva. Obratite panju na po
370 Tehnika i civilizacija

kretne dizalice, uad, podupirae i merdevine na modernim paro


brodima, koji su uvek nou pri ruci, kada se tamne senke meaju
sa vrstim belim oblicima. Ovde je prisutna jedna nova injeni
ca vezana za estetsko iskustvo i mora biti transponovana na isti,
teak nain. Traiti postepenost i atmosferu znai propustiti je
dan nov kvalitet koji se pojavio kroz upotrebu mehanikih formi
i mehanikih naina osvetljivanja. Isto tako, zamislite da stojite
na praznom peronu podzemne eleznice i razmiljate o otvoru
niskog svoda koji se pretvara u crni disk, u kome se, dok voz bru-
jei ulazei u stanicu, pojavljuju dva zelena kruga, kao dve take
veliine igle koje se ire u krugove veliine tanjira. Moete prati
ti i paukoliko ponavljanje graninih linija, koje defmiu prazne
kocke, koje ine skelet nekog modernog oblakodera - taj efekat
nije bilo mogue postii ni pomou drveta pre nego to su u upo
trebu ule mainski iseene grede. Proetajte lukom u Hamburgu
pa ete videti jedan niz ogromnih elinih ptica koje su rairile
svoje noge i nadvijaju se nad kontejnerima koje pune i prazne -
taj raspon nogu, njihovi dugi vratovi, igra pokreta u tom irokom
mehanizmu, i posebno zadovoljstvo koje proizilazi iz oigledne
lakoe udruene sa neverovatnom snagom u samom radu. Sve to
ranije nije postojalo ni u jednom okruenju u toj meri. U poree-
nju sa ovim kranovima, egipatske piramide pripadaju nivou kola
a od blata. Pogledajte kroz mikroskop i fokusirajte mono soivo
na nit konca, dlaku, deli lista ili kapljicu krvi. Tu postoji jedan
svet toliko razliitih i tajanstvenih oblika i boja kakvi se jo mogu
pronai u dubinama okeana. Ako posmatrate niz kada, sifona ili
flaa u nekom skladitu koje se protee desetinama metara, gde
je svaki pojedinani predmet identian po veliini, obliku i boji,
shvatiete da je specijalni vizuelni efekat postignut ponavljanjem,
koji se nekad mogao uoiti u velikim hramovima ili u vojsci koja
je brojala hiljade gotovo istih vojnika, sada neto sasvim uobiaje
no u mehanikom okruenju. Postoji odreena estetika jedinica i
serija, kao i estetika jedinstvenog i neponovljivog.
Potpuno odsutna u ovakvim iskustvima je, u najveoj meri,
igra povrina - ples suptilnog, svetla i senke, nijanse boja, tonova
i atmosfera, sloena harmonija koju pokazuju ljudska tela i, po
A sim ilacija m ain e 371

sebno, organska okruenja. Sve su to kvaliteti koji pripadaju tra


dicionalnim nivoima iskustva i neureenom svetu prirode. Ali su
oena sa tim novim mainama i instrumentima, koji imaju vrstu
povrinu, nepromenljiv volumen i otre oblike, pojavljuje se jedna
nova vrsta percepcije i zadovoljstva. Interpretiranje ovog poretka
postaje jedan od novih zadataka koji se stavljaju pred umetnika.
Dok su ovi novi kvaliteti postojali kao stalne vrednosti meha
nike industrije nisu bili opteprihvaeni kao vrednosti sve dok
ih nisu interpretirali slikari i vajari, te su tako postojali u jednoj
nezanimljivoj anonimnosti vie od sto godina. Ponekad su novi
oblici bili pozitivno prihvatani, moda kao simboli progresa, ali
umetnost, kao takva, vrednuje se po tome to jeste, a ne po tome
na ta ukazuje, a vrsta panje koja je bila potrebna da bi se cenila
umetnost u najveoj meri je nedostajala u industrijskom okrue
nju devetnaestog veka, i na nju se gledalo sa sumnjom, sem u ret-
kim sluajevima kada se deavalo da i inenjer poseduje talenat,
kao, na primer, Ajfel.
U trenutku kada je velianje industrijalizma bilo na vrhuncu,
na okruenje maina se gledalo kao na neto to je runo samo po
sebi. U toj meri runo da nije bilo vano koliko se dodatne runo-
e stvara nagomilavanjem otpada, smea, starog gvoa ili neke
pokretne prljavtine. Kao to su Vatovi savremenici traili vie
buke u parnom motoru, kao signal za mo, tako je i paleotehniki
um likovao zbog, u najveoj meri, neestetskog kvaliteta maina.
Kubizam je moda bio prvi umetniki pokret koji je prevaziao
tu povezanost runog i mehanikog. Predstavnici tog pokreta su
smatrali da maina moe biti lepa i da moe stvoriti lepotu, a isti
cali su ak i injenicu da je ona i bila stvarana na taj nain. Zaista,
prvi kubistiki izraz datira jo iz sedamnaestog veka. an-Baptist
Brasel je 1624. godine stvorio seriju Bizarerija koja je predstav
ljala mehanike ljude, potpuno kubistiki. Ovo je u umetnosti
nagovestilo naa kasnija interesovanja i izume, slino kao to je
to Glanvil uradio u nauci. ta su uradili moderni kubisti? Izvukli
su iz organskog okruenja samo one elemente koji su mogli biti
predstavljeni apstraktnim geometrijskim simbolima. Oni su slo
bodno prenosili i iznova prilagoavali sadraj vizije kao to je i
372 Tehnika i civilizacija

izumitelj ponovo prilagoavao organske funkcije. ak su stvarali


na platnima ili na metalnim mehanikim ekvivalentima organ
skih predmeta. Lee je slikao ljudske figure tako da su izgledale
kao da su postavljene na strug, a Dian-Vilon je oblikovao konja
kao da je maina. itav ovaj proces racionalnog eksperimentisa-
nja sa apstraktnim mehanikim oblicima unapredili su konstruk-
tivisti. Umetnici, kao to su Grabo i Moholi-Na, su spojili delove
apstraktne skulpture, sastavljene od stakla, metalnih tanjira, spi
ralnih opruga i drveta, to je predstavljalo ekvivalent utilitaristi-
kim napravama koje fiziar koristi u svojoj laboratoriji. Stvarali su
forme nalik matematikim jednakostima i formulama i fizikim
formulama koje je stvaralo nae novo okruenje, pokuavajui da
pomou tih novih skulptura prate fizike zakone ravnotee ili da
razviju dinamike ekvivalente za vrste skulpture prolosti rotira
jui deo predmeta kroz prostor.
Krajnja vrednost takvih pokuaja moda nije leala u samoj
umetnosti, jer su prvobitne maine i instrumenti bili esto isto to
liko stimulativni kao i njihovi ekvivalenti, a novi delovi skulptura
bili su isto toliko ogranieni kao i maine. Naime, vrednost ova
kvih pokuaja nalazila se u poveanoj osetljivosti prema meha
nikom okruenju koja se pojavljivala kod onih koji su razumeli i
cenili ovakvu umetnost. Estetski eksperiment je zauzimao mesto
koje se moglo uporediti sa naunim eksperimentom. Bio je to po
kuaj da se koriste odreene fizike naprave s ciljem da se izoluju
fenomeni u iskustvu i da se odrede vrednosti pojedinih odnosa.
Eksperiment je bio vodilja misli i pristup delovanju. Poput ap
straktnih slika Braka, Pikasa, Leea i Kandinskog, ti konstruktivi-
stiki eksperimenti izotravali su reakciju na mainu kao na ne
kakav estetski predmet. Analizirajui pomou jednostavnih kon
strukcija proizvedene efekte oni su pokazali ta je potrebno traiti
i kakve vrednosti treba oekivati. Prorauni, izumi i matematika
organizacija imali su znaajnu ulogu u novim vizuelnim efektima
koje je maina proizvodila, dok su stalno osvetljenje skulpture i
platna, zahvaljujui elektrinoj energiji, potpuno promenili vizu-
elne odnose. Naposletku su, procesom apstrakcije, nove slike po
stale puki vizuelni sadraj, kao na primer kod Mondrijana.
A s i m i l a c i j a m a in e 373

Moda je najpotpunije i najpronicljivije tumaenje kapaciteta


maina dato u Brankuzijevoj skulpturi. Naime, on je prikazivao u
isto vreme i oblik i metod i simbol. Kod njegovih del prvo se pri-
meuje znaaj materijala, njihova specifina teina, oblik, tekstu
ra, boja i obrada. Kada koristi drvo, on i dalje pokuava da zadri
prirodni oblik drveta, naglaavajui, pre nego umanjujui taj deo
koji nam priroda prua, a kada koristi mermer onda pokuava da
istakne u potpunosti njegovu glatku i sjajnu povrinu, stvarajui
vrlo glatke ili ovalne oblike. Potovanje prema materijalu iri se
dalje na koncepciju teme koju obrauje. Individua je potisnuta,
kao i u nauci, u grupu. Umesto da u mermeru predstavi privid
glave majke i deteta, on stavlja dve kocke mermera jednu pored
druge sa minimalnim udubljenjem povrine da bi pokazao crte
lica. Odnosom veliina predstavlja optu ideju majke i deteta, a
sama ideja je u svom najslabanijem obliku. Potom, kada je re
o njegovoj uvenoj limenoj ptici, bavi se samim objektom, kao
da je klip motora. Krajevi su tako delikatno naotreni, sve je izu
zetno ispolirano, kao da je to deo koji treba staviti u neku sloe
nu mainu, gde bi i najsitnija estica praine poremetila savreno
funkcionisanje. Gledajui u pticu, oveku se ini da gleda u oklop
torpeda. Sama ptica prestaje da bude neka specifina ptica, ve je
pre neki generiki model ptice sa najtipinijom odlikom koja ih
karakterie: sposobnou da lete. Tako plutaju na savrenoj povr
ini ogledala zajedno sa umetnikovom metalnom ili mermernom
ribom, koje izgledaju kao neki eksperimentalni oblici stvoreni u
nekoj biolokoj laboratoriji. Tu imamo umetniki ekvivalent me
hanikom svetu koji se nalazi neposredno oko nas. Sa tim dodat
nim usavravanjem simbola, podjednako se odraavaju i u savr
eno uglaanim metalnim oblicima sveta kao celine i u samom
posmatrau. Na taj nain se nekadanja razlika izmeu subjek
ta i objekta figurativno brie. Ogranieni carinik u Sjedinjenim
Amerikim Dravama, koji je insistirao na tome da Brankuzijeve
skulpture klasifikuje kao maineriju ili alatke, u stvari mu je dao
kompliment. U Brankuzijevim skulpturama je od koncepta mai
ne stvoren predmet i uklopljen u odgovarajua umetnika del.
374 Tehnika i civilizacija

U toj percepciji maine kao izvora umetnosti novi slikari i va-


jari su razjasnili itavu problematiku i odvojili umetnost od ro
mantine predrasude usmerene protiv maina, kao neeg to je
obavezno pogubno za svet oseanja. U isto vreme, poeli su intu
itivno da tumae nove koncepcije vremena i prostora koje prave
razliku izmeu dananjeg vremena i renesanse. Tok ovog razvoja
mogao bi se najbolje pratiti u oblasti fotografije i filma, tipinih
umetnosti maina.

4. Fotografija kao sredstvo i simbol

Istorijat fotoaparata i njegovog proizvoda, fotografije, pokazuje


tipine nedoumice koje su se pojavile u razvoju mainskog pro
cesa i njegove primene na predmete sa estetskom vrednou. Po
djednako se manifestuju i poseban uinak maine i njena mogua
zloupotreba.
Najpre, ogranienja samog fotoaparata spreila su njegovu slo
eniju upotrebu. Fotograf, jo uvek zaokupljen hemijskim i opti
kim potekoama, nije pokuavao da iz fotografije izvue nikakve
druge vrednosti sem onih koje je sama tehnika neposredno omo
guavala. Stoga su ozbiljni portreti nekih od najranijih fotografa,
naroito onih koje je napravio Dejvid Oktavijus Hil od Edinbur
ga, dostigli vrhunac savrenstva, i retko ih je koje kasnije delo
nadmailo u tom pogledu. Kako su se tehniki problemi reavali
jedan za drugim, pomou bolje upotrebe soiva, osetljivijih emul
zija, novih tekstura papira koje su zamenjivale zastarele sjajne
povrine, fotograf je postajao svesniji estetskog postavljanja pred
meta koji su se nalazili pred njim. Umesto da odmah unapreuje
estetiku fotografije, plaljivo je nastavio da koristi kanone koji su
vladali u slikarstvu, te je tako pokuavao da uskladi svoje slike sa
odreenim predstavama o lepom koje su vladale meu klasinim
slikarima. Umesto da slavi detaljne i precizne slike ivota, onakve
kakve se vide kroz mehaniko oko aparata, fotografi iz osamdese
tih godina naovamo traili su naine da omekaju soiva zama
gljenim impresionizmom ili su paljivom postavkom predmeta i
A s i m i l a c i j a m a in e 375

scenskim osvetljenjem pokuavali da imitiraju poze, a ponekad i


kostime Holbajna i Gejnsboroa. Neki su ili toliko daleko sa svo
jim eksperimentisanjem da su u fotografskoj tampi imitirali za
mrljani efekat ugljena ili otre linije gravure. Taj prelaz od istog
mehanikog procesa do umetnikih imitacija unitio je fotografi
ju u toku itave jedne generacije. Sve je to liilo na slian trend u
proizvodnji nametaja gde se koristila moderna mainerija da bi
se imitirale izumrle vetine starinskog runog rada. U pozadini
svega bila je nesposobnost da se razume sloen umetniki znaaj
novih mehanikih sredstava u okviru sopstvenih mogunosti.
Svaka fotografija je u sutini snimak, bez obzira na to koliko
paljivo fotograf posmatra scenu ili koliko je stvarno osvetljenje.
To je pokuaj da se dopre i uhvati jedinstveni estetski trenutak koji
se izdvaja od hiljada drugih sluajnih kompozicija, neiskristalizo-
vanih i beznaajnih koje se javljaju u toku dana. Fotograf ne moe
da menja postavku svog materijala po sopstvenom nahoenju. On
mora da snimi svet onako kako ga vidi - u najboljem sluaju, nje
govo delovanje je ogranieno na promenu poloaja, pravca, inten
ziteta svetla ili rastojanja. On mora da potuje i razume dnevnu
svetlost, atmosferu, doba dana, godinje doba, mogunosti svog
aparata i hemijske procese razvijanja fotografija, jer mehanika
naprava ne moe automatski da funkcionie, a rezultati zavise od
precizne meusobne povezanosti samog estetskog trenutka i od
govarajuih fizikih sredstava. Iako poznavanje tehnike uslovljava
i slikanje i fotografisanje, jer i slikar, takoe, mora potovati he-
mijski sastav boja koje koristi i fizike uslove koji e im osigurati
trajnost i uoljivost, fotografija se ipak razlikuje od ostalih gra
fikih umetnosti po tome to je sam proces u svakom trenutku
odreen spoljnim uslovima. Unutranji porivi fotografa moraju
uvek biti u skladu sa spoljanjim okolnostima, umesto da se prete-
rano razviju u neku subjektivnu fantaziju. Kada je re o razliitim
vrstama montiranih fotografija, one u sutini nisu deo fotografije
kao umetnosti ve su pre vrsta slikarstva u kojoj se fotografija ko
risti, poput upotrebe delova tekstila koji se koriste u ivenju da bi
se dobili pavork prekrivai. Kakvu god vrednost montaa moe
imati, ona proistie pre iz samog slikanja nego fotoaparata.
XII. PRIRODA I MAINA

1. Rendgenski snimak
Nautilusa J. B. Po-
laka. Upotreba spirale
u konstruisanju u
prirodi. Rendgenski
zraci, poput mikrosko
pa, otkrivaju novu
estetiku sveta.
( Uz doputenje Vend-
ingena)

2. Deo moderne
hidroturbine:
spiralni oblik
neophodan
zbog mehanike.
Geometrijski obli
ci, prosti i sloeni,
ukomponovani su
u mainski dizajn.
3. Tribina novog
stadiona u Firenci:
Pjer Luii Nervi, ar
hitekt. Inenjerstvo
u kome se kombi-
nuju imaginacija i
potreba harmoni
no su ukompono-
vani.

4. R. Dian-Vilo-
nova interpretacija
organske forme ko
nja pomou pojma
maina.
( Uz doputenje
Voltera Paha)
XIII. ESTETSKA ASIMILACIJA

1. Skulptura Kon-
stantina Branku-
sija. Apstrakcija,
potovanje prema
materijalima, zna
aj tanih mera i
delikatnih modu
lacija, bezlinost.
Videti tablu XIV,
br. 2.
( Uz doputenje
Marsela Diana)

2. Radnici u
eliani: mural
Tomasa H. Ben-
tona. Iskazivanje
dramskog elementa
u modernoj
industriji i dnevni
heroizam koji esto
nadmauje onaj sa
bojnog polja.
( Uz doputenje
Nove kole za
istraivanje
drutva)
3. Moderni silos za ito.
Estetski utisak ostvaren
je pomou jednostavno
sti, bazinosti i ponav
ljanjem osnovnih oblika,
a pojaan kolosalnou.
Videti Voringerov
upeatljiv esej o Egiptu i
Americi.
(Uz dozvolu Eriha Men-
delsona)

4. Postavljen sto za
doruak Ferdinanda
Leea. Transpozicija
organskog i ivog
pomou mehanikog.
Dimenzije prirodnih
oblika i grafiko oiv
ljavanje.
(Privatna zbirka: uz
doputenje Muzeja
savremenih umetnosti)
380 T ehnika i civilizacija

Kao to je vrhunsko slikarstvo retko, tako je i vrhunska fotogra


fija moda jo i reda. Opseg emocija i njihov znaaj predstavljen
na fotografijama Alfreda Stiglica u Americi postavljaju nivo koji
se retko dostie. Polovinu zasluge za Stiglicovo delo ini njegovo
strogo potovanje ogranienja maine i suptilnost kojom kombi-
nuje sliku i papir. On se ne slui nikakvim trikovima, nema emo
cija, ak ni onih vrstih, jer ivot i objekat imaju svoje sopstvene
dirljive trenutke i tanane aspekte. Misija fotografa jeste da razjasni
objekat. Taj proces, to razjanjavanje, je vrlo vaan deo razvoja
samog uma. To je moda najvaniji psiholoki trenutak koji se
pojavljuje u procesu naeg racionalnog asimilovanja maina. Vi-
deti stvari onakve kakve one jesu, po prvi put, na primer, pun brod
imigranata, drvo u Medison skver parku, enske grudi, oblak koji
se nadvio nad tamnom planinom, sve to iziskuje strpljenje i razu-
mevanje. Obino preskaemo i shematizujemo ovakve trenutke,
povezujemo ih sa nekim praktinim potrebama ili ih potinjava-
mo nekim trenutnim eljama. Fotografija nam daje sposobnost
da ih prepoznamo u jednom nezavisnom obliku stvorenom uz
pomo svetla, osenenosti i senke. Kvalitetna fotografija, u sutini,
predstavlja najbolje obrazovanje za zaokrueni oseaj stvarno
sti. Povratak samom oku radi potpunijeg uivanja, inae isuvie
zaokupljenom apstraktnou tampe i stimulusom stvari koje u
celini vidimo kao predmete, oblike, boje, teksture, iziskuje pret
hodno iskustvo svetlosti i senke. Ovaj mainski proces se, sam po
sebi, sukobljava sa nekim od najgorih mana naeg mehanikog
okruenja. Nada lei u antitezi, oslabljenoj i podeljenoj estetskoj
senzibilnosti, u kultu iste forme, koja pokuava da se sakrije od
sveta koji dodeljuje krajnji oblik i znaaj i svojim najudaljenijim
simbolima.
Ako je fotografija ponovo postala popularna u nae vreme,
posle onog prvog ali pomalo sentimentalnog buma u osamdese
tim, to je onda zbog toga to ponovo pronalazimo zadovoljstvo u
postojanju, gledanju, dodirivanju, oseanju, kao to se to, recimo,
esto deava invalidima koji iznenada ozdrave. To se deava zbog
ruralnog i neotehnikog okruenja, gde su prisutni suneva sve-
tlost i ist vazduh koji sve to omoguavaju, ali i zbog toga to smo
Asimilacija maine 381

napokon nauili Vitmanovu lekciju i ponovo oseamo zahvalnost


prema udu koje stvaraju zglobovi na naim prstima, ili prema
stvarnosti jedne vlasi trave, jer fotografija je isto tako snana kada
obrauje te krajnje jednostavne slike. Odbacivanje fotografije s
prezirom samo zato to ne moe da dostigne ono to su postigli El
Greko, Rembrant ili Tintoreto, jednako je odbacivanju nauke zbog
toga to je njeno vienje sveta neuporedivo sa stavovima Plotinu-
sa ili mitologijom hinduizma. Njena vrednost lei upravo u inje
nici da je osvojila jedan drugi i potpuno drugaiji deo realnosti.
Jer, fotografija prua utisak permanentnosti naspram prolaznog
i privremenog. Ona je u stanju da adekvatno predstavi sloene,
meusobno povezane aspekte naeg modernog okruenja i suoi
se s njima. Kao pria ljudske komedije naeg vremena, fotografije
Atgeta u Parizu ili Stiglica u Njujorku jedinstvene su - i kao dra
me i kao dokumenti. One ne samo da nam predstavljaju sam oblik
i ton ovog okruenja, ve pomou ugla i trenutka posmatranja
bacaju neko zaboravljeno svetio na nae unutranje ivote, nade,
vrednosti i raspoloenja. Ta umetnost se najvie upotrebljava od
svih drugih umetnosti i najpotpunije se u njoj uiva.
Svi su uestvovali u ovom iskustvu koje simbolino otvara oi -
od amatera, strunjaka, novinskih fotografa pa do obinih ljudi - i
u otkriu tog estetskog trenutka koje je zajedniko svojstvo sveg
iskustva, na svim razliitim nivoima, od nekontrolisanih snova do
brutalne akcije i racionalnih ideja.
Ono to je dosad reeno o fotografiji, vai jo u veoj meri za
pokretne slike. Kada su prvi put poele da se koriste, pokretne
slike su naglaavale svoj jedinstveni kvalitet, osobinu da apstrahu-
ju i reprodukuju objekte u pokretu. Jednostavne trke i jurnjave u
prvim pokretnim slikama ukazale su na pravi pravac u umetnosti.
Meutim, u svom kasnijem komercijalizovanom razvoju pokret
ne slike su pomalo degradirane pokuajem da se od njih stvori
sredstvo za prenoenje kratke prie, romana ili drame, puka imi
tacija posmatranja u drugim umetnostima. Stoga se mora praviti
razlika izmeu pokretnih slika kao jednog nepristrasnog naina
za reprodukovanje, koje je po mnogo emu manje zadovoljavajue
od direktne produkcije na sceni, i pokretnih slika kao umetnosti
382 T ehnika i civilizacija

za sebe. Veliki uspesi pokretnih slika, odnosno filmova, ostvareni


su u predstavljanju istorije ili prirodne istorije, sekvenci realnog,
ili u njihovoj interpretaciji unutranjeg sveta fantazije, kao u i
stim komedijama arlija aplina, Renea Klera ili Volta Diznija.
Za razliku od fotografije, na filmu se sreu ekstremi subjektiviz-
ma i injeninog stanja. Nanuk sa severa, eng, SS Potemkin - ti
filmovi su ostvarili svoj dramatian efekat pomou interpretacije
neposrednog iskustva i pomou pojaanog oduevljenja realno
u. Njihova egzotinost je bila sasvim sluajna. Neko podjednako
otro oko izdvojilo bi isti redosled znaajnih dogaaja iz dnevne
rutine uvara u podzemnoj eleznici ili pomonika u fabrici. Zai
sta, najveu doslednost u odabiru zanimljivih tema imali su kratki
dokumentarci ili vesti, putani pre glavnog filma, bez obzira na
neizdrivu banalnost govora onih koji su ih predstavljali.
Bez zapleta u onom tradicionalnom dramskom smislu, sledo-
vi istorijskih i geografskih scena predstavljaju klju za ureivanje
ovih novih kinetikih kompozicija - kretanje objekata, ivih bia,
slikovite predstave snova kroz prostor i vreme. To to je ova umet-
nost u velikoj meri odvojena od svoje osnovne funkcije predstav
lja jednu nesrenu drutvenu okolnost, koja se isto tako desila
mnogim ograncima tehnike. Sve se to dogodilo zbog komercijal
ne potrebe da se stvori sentimentalni ou za emocionalno praznu
urbanu publiku, koja lano odrava ivot na poljupcima, kokteli
ma, zloinima, orgijama i ubistvima njihovih idola iz senke. Bolje
od bilo koje druge tradicionalne umetnosti filmovi simbolizuju i
izraavaju nae savremeno vienje sveta, osnovni pojam o vreme
nu i prostoru koji ve predstavljaju deo neformulisanog iskustva
miliona ljudi, za koje su Ajntajn, Bor, Bergson ili Aleksander jed
va neto vie od obinih imena.
U gotskom slikarstvu prostor i vreme su bili sukcesivni i nepo
vezani - sve je bilo pomeano: ono neposredno i ono veno, ono
to je blizu i ono to je udaljeno. Verno predstavljanje vremena
u srednjovekovnim hronikama bilo je na neki nain ispreturano
mnotvom predstavljenih dogaaja i nemogunou da se razdvo
je injenice od magije ili opservacija od traa. U periodu renesanse
prostor i vreme su bili koordinisani uz pomo jedinstvenog siste
Asimilacija maine 383

ma - osa tih dogaaja bila je fiksirana, uslovno govorei, unutar


jednog okvira ustanovljenog na odreenoj udaljenosti od posma-
traa, ije su postojanje i povezanost sa sistemom lakoverno uzi
mani zdravo za gotovo. Danas u filmu, koji simbolie nau stvarnu
percepciju i oseanja, vreme i prostor nisu samo koordinisani na
svojim sopstvenim osama, ve i u odnosu na nekog posmatraa
koji sam za sebe, pomou svoje pozicije, delimino odreuje sliku,
i koji isto tako nije vie fiksiran, ve je u stanju da se slobodno
kree. Film, sa svojim krupnim i irokim planom, sa dogaajima
koji se brzo smenjuju i stalno prisutnim okom kamere, sa svojim
prostornim formama koje se uvek pokazuju kroz vreme i svojom
sposobnou da predstavi objekte koji se probijaju jedan kroz
drugi, postavljanjem udaljenih okruenja u neposrednu blizinu,
kao to se to deava u trenutku razgovora, i, naposletku, sa svojom
mogunou da pokae.subjektivne elemente, izoblienosti ili ha
lucinacije, danas je jedina vrsta umetnosti koja moe da predstavi,
sa bilo kakvim stepenom tanosti, novo vienje sveta koje izdvaja
nau kulturu od onih koje su joj prethodile.
ak i sa slabim i trivijalnim temama, umetnost se fokusira na
interesovanja i definie vrednosti koje je tradicionalna umetnost
zaobila. Dosad je samo muzika predstavljala kretanje kroz vreme,
ali film sintetie kretanje i kroz prostor i kroz vreme. Samom inje
nicom da moe da koordinie vizuelne slike sa zvukom i oslobodi
oba elementa izvan granica oiglednog prostora i neke fiksirane
lokacije, on daje svoj doprinos naoj slici sveta koju nemamo u
potpunosti ni u direktnom iskustvu. Koristei nae svakodnev
no iskustvo kretanja u vozu ili u automobilu, film iznova stvara
svet u simbolikoj formi, koji je inae nedostupan naoj direk
tnoj percepciji ili razumevanju. Bez ikakve svesti o svom krajnjem
odreditu, film nam predstavlja svet u kome se organizmi meaju
i utiu jedni na druge. Isto tako, on nas osposobljava da o tom
svetu razmiljamo sa veim stupnjem konkretnosti. Ovo nije mali
trijumf u procesu kulturne asimilacije. Iako je bio suludo zloupo
trebljavan, film se izborio za mesto najvanije vrste umetnosti u
neotehnikoj fazi. Uz pomo maina imamo nove mogunosti da
razumemo svet ijem smo stvaranju doprineli.
384 Tehnika i civilizacija

Ali kada je re o umetnosti, jasno je da je maina samo instru


ment sa mnogobrojnim i suprotstavljenim mogunostima. Moe
se koristiti kao pasivna zamena za iskustvo ili za predstavljanje
nekih starijih umetnikih formi u lanom svetlu. Takoe, moe
se, zbog svojih prednosti, koristiti da fokusira, intenzivira i izrazi
nove oblike iskustva. Maina je bezvredna kao zamena za primar
no iskustvo, ona ga ak i umanjuje. Kao to je i mikroskop bespo
treban ako samo oko moe dovoljno dobro da vidi neto, tako i
uspeh svake mehanike naprave u umetnosti zavisi od odreene
kultivacije organskih, fiziolokih i duhovnih mogunosti na koji
ma je zasnovana upotreba te naprave. Maina se ne srne koristiti
kao preica da bi se izbegla neophodnost prirodnog iskustva. Val-
do Frenk je dobro izrazio tu ideju. On kae: Umetnost ne sme
da postane nekakav jezik, te iskustvo, osim ako se ne koristi. Za
oveka koji svira mehanika reprodukcija muzike moe da znai
mnogo, poto on ve ima to iskustvo koje moe da prihvati. Ali
tamo gde reprodukcija postaje pravilo, onaj mali broj preostalih
muzikih stvaralaca postae jo vie izolovan i sterilan, a sposob
nost da se doivi muzika e ieznuti. Isto to vai i za kinemato
grafiju, ples, pa ak i sport.
Dok u industriji maina moe da zameni ljudsko bie na pravi
nain, kada je ovek sveden na robota, u umetnosti maina moe
samo da proiri i produbi ovekove prvobitne funkcije i instin
ktivne oseaje. Na isti nain na koji magnetofon i radio postepeno
preuzimaju ovekov prirodni nagon za pevanjem, tako i fotoa
parat preuzima potrebu za gledanjem, automobil za hodanjem -
maine dovode do promena u osnovnim funkcijama, to je samo
korak do paralize. Pri upotrebi mehanikih instrumenata u umet
nosti ne treba da se plaimo same maine. Najvea opasnost lei u
nemogunosti da se umetnosti same integriu sa ukupnou na
ih ivotnih iskustava. Izopaeni trijumf maine sledi automatski
iz odbacivanja duhovnosti. Asimilovati mainu svesno jedan je od
naina da se smanji njena svemo. Mi ne moemo, kako je to Karl
Biher mudro rekao, odustati od nade da e biti mogue ujediniti
tehniku i umetnost u jedno vie ritmiko jedinstvo, koje e duhu
vratiti blaenu ozbiljnost, a telu harmonino negovanje koje se
Asimilacija maine 385

najbolje manifestuje meu primitivnim narodima". Maina nije


unitila to obeanje. Upravo suprotno, kroz svesnije negovanje
mainskih umetnosti i kroz veu selektivnost njihove upotrebe,
moe se videti opsenije ispunjenje te zaloge u civilizaciji. U sa
moj osnovi negovanja takvih umetnosti mora postojati direktno i
neposredno iskustvo ivljenja. Moramo neposredno da gledamo,
dodirujemo, oseamo, drimo u rukama, pevamo, pleemo i ko
municiramo pre nego to iz maine izvuemo bilo kakvu dodatnu
snagu za ivot. Ako smo prazni i zbog toga ne uspevamo da za
ponemo neto, maina e nas samo jo vie isprazniti; ako smo
pasivni i bez snage, maina e nas uiniti jo slabijim.

5. Razvoj funkcionalizma

Moderna tehnika je, ak i nevezano sa posebnim umetnosti-


ma koje je negovala, imala poseban kulturni doprinos. Kao to
je nauka isticala potovanje prema injenicama, tako je tehnika
naglaavala znaaj funkcije: u tom domenu, prema Emersonovim
recima, lepo se nalazi na osnovama neophodnog. Priroda ovog
doprinosa moe se moda najbolje uoiti opisivanjem naina na
koji se prvi put pojavio problem industrijskog dizajna, potom iz-
begao i, naposletku, reio.
Jedan od prvih proizvoda maine bila je sama maina. Slino
organizaciji prvih fabrika, gde su najvanije bile stavke vezane za
usko praktino, a sve druge potrebe linosti grubo gurnute u stra
nu, maina je bila direktni izraz njenih sopstvenih funkcija: prvi
top, prvi samostrel i prve parne maine bile su prosto napravlje
ne s ciljem da funkcioniu. Meutim, onoga trenutka kada je taj
primarni problem organizacije i operacije bio reen, ljudski fak
tor, koji je bio izostavljen sa te slike, morao je nekako biti ponovo
ukljuen. Jedini presedan za potpunu integraciju oblika doao je,
prirodno, iz zanatstva. Stoga je na nedovrene i samo delimino
realizovane forme ranih topova, mostova i maina dodata jedna
pomalo varljiva dekorativna nota, ostatak veselih i polumagijskih
fantazija koje su nekad ukraavale svaki runo raeni predmet uz
386 T ehnika i civilizacija

pomo slikarstva i duboreza. Moda zbog toga to je sva energija


eotehnikog perioda bila potpuno usmerena na tehnike proble
me, te dekoracije su, kada je re o samom dizajnu, bile neobino
iste i direktne. Ornament je cvetao u oblasti upotrebnih stvari,
ponekad i preterano naglaen i ekstravagantan, ali uzalud e ga
neko traiti meu mainama koje su slikali Agrikola, Beson ili
italijanski inenjeri - oni su isto toliko direktni i precizni kao i
arhitektura od desetog do trinaestog veka.
Najvei grenici, odnosno najoigledniji sentimentalisti, bili su
inenjeri paleotehnikog perioda. U inu nemarnog unitavanja
prirodnih lepota u itavom okruenju, oni su pokuavali da isku
pe svoje greke dodavajui po nekoliko granica i cvetia novim
mainama koje su stvarali. Oni su ukraavali svoje parne maine
dorskim stubovima ili su ih delimino sakrivali iza gotskih or
namenata - ukraavali su okvire svojih presa i svoje automatske
maine arabeskama izlivenim u gvou, buili rupe na gvozdenim
okvirima svojih novih konstrukcija, poevi od skela na starom
krilu Metropoliten muzeja do osnove Ajfelovog tornja u Parizu.
Svugde su preovladavale sline navike - hipokrizija je odavala
poast umetnosti. Mogu se primetiti istovetni pokuaji na prvo
bitnim radijatorima, cvetnim dekoracijama koje su nekada kra
sile pisae maine, neki nedokuivi ukrasi koji se jo uvek nalaze
na pukama i ivaim mainama, iako su u potpunosti nestali sa
kasa i udobnih putnikih vagona. Na slian nain se u prvoj fazi
nesigurnosti tehnike pojavila jednaka podela meu orujem i sa-
mostrelima.
Drugu fazu u industrijskom dizajnu predstavljao je kompromis.
Predmet je bio podeljen na dva del. Jedan od njih morao je biti
precizno dizajniran da bi bio mehaniki precizan. Drugi je treba
lo da bude dizajniran tako da bude dopadljiv. Dok su oni skloni
utilitarizmu bili na neki nain zadueni za radne delove strukture,
estetama je, uslovno govorei, bilo dozvoljeno da malo modifiku-
ju povrinu svojim nevanim arama, cvetiima i bespotrebnim
filigranskim dekoracijama, samo pod uslovom da ne remete oz
biljnije strukturu, ne utiu na funkcionalnost ili efikasnost samog
proizvoda. Koristei mainu mehaniki, ovaj tip dizajna besra
Asimilacija maine 387

mno je pokuavao da sakrije poreklo za koje se jo uvek smatralo


da je prosto i zlo. Inenjer je posedovao nelagodnost skorojevia
i iste one motive da imitira najarhainije ornamente svojih boljih
prethodnika.
Naravno, brzo se stiglo i do naredne faze. Utilitaristi i estete su
se brzo povukli svako u svoju oblast delovanja. Esteta, s pravom
insistirajui na tome da je dekoracija integralni deo strukture i
da je umetnost neto fundamentalnije od glazure koju poslastiar
stavlja na tortu, pokuavao je da uini da stari ukrasi izgledaju
stvarno - menjajui prirodu strukture. Zauzimajui svoje mesto
kao radnik, on je poeo da oivljava isto zanatske metode tkalja,
stolara koji prave nametaj, tampara, i svih onih zanata koji su se
odrali u najzabaenijim delovima sveta, neoskrnavljenim turisti
ma i trgovakim putnicima. Stare radionice i ateljei su cvetali, ali
i gasili se u devetnaestom veku, naroito u razvijenim zemljama
kao to su Engleska i Amerika, dok su neke nove, kao, na primer,
one koje su se bavile staklom pod upravom Vilijama de Morgana
u Engleskoj i Dona Lafara u Americi, te Lalika u Francuskoj, tek
nastajale, dokazujui svojim primerom da stari zanati mogu da
opstanu. Industrijski proizvoai, koji su bili ili izolovani od svega
ovoga ili pod uticajem tih pojava, prezrivi ali delimino uvereni,
potrudili su se da oive svoju poziciju pokuavajui da mehaniki
kopiraju izumrle forme umetnosti koje su pronalazili u muzejima.
Umesto da su tim procesom neto nauili od zanatskog pokre
ta, oni su izgubili i ono malo vrednosti koje su odlikovale njihov
slobodan dizajn, koji su ponekad spontano stvarali zahvaljujui
svom poznavanju procesa proizvodnje i materijala.
Slabost prvobitnog zanatskog pokreta ogledala se u verovanju
da je jedina vana promena u industriji bila uvoenje bezdunih
maina. U stvarnosti, sve se promenilo, tako su i svi oblici i sve
are koriene u tehnici morali biti promenjeni. Svet koji su lju
di nosili u svojim rukama, njihovi idoli, sve je to bilo potpuno
drugaije od onoga to je podsticalo srednjovekovnog zidara da
urezuje istoriju nastanka ivota, ili itija svetaca, iznad portala na
katedralama, ili nekakve vesele slike nad svojim kunim vratima.
Zasnovana poput zanata na odreenoj stratifikaciji klasa i dru
388 T ehnika i civilizacija

tvenim razlikama, umetnost nije mogla da preivi u svetu u kome


su ljudi doiveli Francusku revoluciju i kojima je bilo obeano da
e dobiti svoj deo jednakosti. Moderno zanatstvo, koje je teilo
da radnike oslobodi ropstva grube mainske proizvodnje, prosto
je omoguilo onim imunijim da uivaju u novim stvarima koje
su bile potpuno razdvojene od dominantnog drutvenog miljea,
kao i palate i manastiri koje su poeli da pohode preprodavci an
tikviteta i kolekcionari umetnikih del. Obrazovni cilj zanatskog
pokreta bio je vredan divljenja i, u onoj meri u kojoj je podsticao
i podravao amatera, bio je uspean. ak i ako pokret nije stvo
rio znaajnu koliinu dobro izraenih predmeta, barem je sklonio
veliki deo lane umetnosti. Izreka koju je skovao Vilijam Moris,
da niko ne treba da poseduje nita za ta ne misli da je ili lepo
ili korisno, bila je vrlo revolucionarna u svetu plitke i razmetljive
buroazije kojoj se obraao.
Meutim, drutveni ishod zanatskog pokreta nije bio u skladu
sa potrebama nove situacije. Kao to je Frenk Lojd Rajt istakao u
svom uvenom govoru u Hal hausu 1908. godine, i sama maina
je bila u istoj meri instrument umetnosti u rukama umetnika kao
i njegove jednostavne alatke i pomona sredstva. Podizanje dru
tvene barijere izmeu maina i alatki znailo je, u sutini, prihva-
tanje lanog pojma novog industrijalca, koji je zbog svoje upor
nosti da eksploatie maine koje je posedovao i ljubomore prema
alatkama, koje su i dalje mogle biti u vlasnitvu nezavisnih rad
nika, mainama pripisao posebne zasluge i odreenu uzvienost
koje one nisu zasluivale. Zbog nedostatka hrabrosti da iskoriste
maine kao sredstvo za neku kreativniju upotrebu i nemogunosti
da se usklade sa novim ciljevima i novim standardima, logino je
da su estete bile primorane da se vrate srednjovekovnoj ideologiji
da bi obezbedili drutvenu podrku za svoj stav usmeren protiv
maina. Jednom reju, zanatski pokret nije shvatio injenicu da
je nova tehnika, proirujui ulogu maina, promenila itav odnos
runog rada prema proizvodnji, kao i da savreni procesi mai
na nisu obavezno bili u suprotnosti sa zanatima i finim runim
radom. U svom modernom obliku zanat vie nije mogao da ima
istu ulogu kao i u prolosti, kada je bio izvoen u obliku izrazito
Asimilacija maine 389

uske specijalizacije u okviru odreene drutvene grupe. Da bi op


stao, zanat se morao prilagoditi amateru, i bilo je neophodno da
oivi, makar u obliku istog runog rada, one oblike ekonomije
i jednostavnosti na koje su maine polagale pravo, i u skladu sa
im su se prilagoavali i um i ruka i oko. U tom procesu reinte
gracije odreene ,,vene forme bi se oporavile. Postoje, naime,
neki zanati koji datiraju jo iz daleke prolosti i koji u potpunosti
ispunjavaju svoju funkciju tako da ih nikakve dodatne raunice
ili eksperimentisanje nee poboljati. Takvi zanati se pojavljuju ili
ponovo vraaju od civilizacije do civilizacije - da se ne obavljaju
runim radom maine bi morale da ih izmisle.
Trebalo je da novi zanati odmah preuzmu monu lekciju od
maina. Oblici koje su maine proizvodile, kada se prestalo sa
imitacijom starih runo raenih ara, bili su blii onima koje je
mogao proizvesti amater nego to su bili, na primer, sloeni delo-
vi nekih specijalnih sklopki, fini umeci, uklopljene drvene ploe,
kugle i rezbarije, komplikovane forme metalnih ukrasa - sve ono
ime se nekad odlikovao runi rad. Dok su u fabrikama mai
ne esto bile ograniene na proizvodnju lanog runog rada, u
radionicama amatera mogao se deavati upravo suprotan proces,
uz stvarnu dobit, jer su upravo amateri imali odreene ruke zbog
same jednostavnosti valjanih mainskih oblika. Mainska tehnika,
kao nain da se postigne pojednostavljenija i istija forma, oslo
bodila je amatera potrebe da prati i imitira uvrnuto komplikovane
ablone iz prolosti, koji su bili sloeni delimino zbog neumere-
nog razbacivanja, delom kao ishod tehnike virtuoznosti, a delom
kao rezultat razliitog naina razmiljanja. Meutim, pre nego to
je runi rad mogao ponovo postati oblik igre, vredan divljenja i
koristan nain oslobaanja od ivota koji nije bio fiziki kontroli-
san, bilo je neophodno reiti se maine kao drutvenog i estetskog
instrumenta. Tako je najvaniji doprinos umetnosti nainjen time
to je, naposletku, industrijalac ostao na svom poslu i trudio se da
ga zavri do kraja.
Sa treom fazom u industrijskom dizajnu dolazi do promena.
Matovitost se ne primenjuje na mehanike predmete posle za
vretka praktinog dizajniranja, ve se mea sa svakim stupnjem
390 T ehnika i civilizacija

razvoja. Um direktno funkcionie kroz medijum zvani maina,


prihvata uslove koji su nametnuti i, nezadovoljan grubom, kvan
titativnom procenom, trai potpunije estetsko ispunjenje. Ovo se
ne sme meati s dogmom da, kao to je to esto sluaj, bilo koja
mehanika naprava koja radi obavezno predstavlja estetski kuri
ozitet. Izvor ove zablude je jasan. U mnogim sluajevima nae su
oi naviknute da prepoznaju lepotu u prirodi, a prema odreenim
vrstama ivotinja i ptica gajimo posebne simpatije. Kada avion
pone da lii na galeba, on ima dodatnu prednost zbog nae usta
ljene asocijacije, jer obino galebove povezujemo sa lepotom, a u
ovom sluaju lepotu sa mogunou mehanike primene, zato to
nain na koji galeb leti doprinosi dodatnom estetskom uivanju.
Poto nemamo takvu asocijaciju sa semenom mleike, ne vidimo
istu lepotu u autoiru, koji se u vazduhu odrava pomou slinog
principa. Iako istinska lepota nekog upotrebnog predmeta uvek
mora biti vezana za mehaniku primenu, te zato ukljuuje odre
en stepen intelektualnog prepoznavanja i prihvatanja, taj odnos
nije uvek jednostavan. On pre ukazuje na zajedniki izvor nego
na neki identitet.
U procesu stvaranja neke maine, ili nekog proizvoda maine,
postoji jedna taka gde se mora zaboraviti na krtarenje sve dok
se ne postigne estetska perfekcija. Na toj taki, ini se, svaki me
haniki faktor se uzima u obzir, a oseaj nesvrenosti proizilazi iz
nesposobnosti da se prepoznaju zahtevi ljudskog inioca. Iz same
estetike proizilaze alternative izmeu nekoliko mehanikih ree-
nja jednake vrednosti, i sve dok ne postoji svest o tome u svakoj
fazi procesa, te u finim detaljima zavrne obrade, finoe i sreeno
sti, estetika verovatno nee biti prisutna u poslednjoj fazi dizajna.
Forma sledi funkciju, podvlai je, kristalizuje i objanjava, inei
je stvarnom za oko. Privremena i okvirna reenja izraavaju se u
nezavrenim oblicima: oblicima kao to su apsurdno nezgrapni i
neprimereno veliki telefonski aparati iz prolosti, poput staromod
nih aviona, puni podupiraa, ica i dodatnih draa, svedoei o
strahu koji pokriva bezbroj nepoznatih ili nesigurnih faktora, ili
oblicima kao to je stari automobil u kome je dodavan deo po deo
aktivnom mehanizmu a da nije umetnut u celoviti dizajn karose-
Asimilacija maine 391

rije, ili, naposletku, oblicima kao to su glomazne eliane koje su


posledica nae nepromiljenosti pri upotrebi jeftinih materijala i
naoj elji da izbegnemo dodatne trokove za tano prerauna
vanje trokova i obima posla potrebnog da bi one bile sagraene.
Motiv koji nagoni na stvaranje celovitog mehanikog objekta sli
an je onome koji stvara estetski celovit objekat; spajanje ova dva
u svakoj fazi procesa mora biti pod uticajem okruenja kao celine.
Ko bi mogao da izmeri koliko su aljkavost i nered paleotehnikog
okruenja pokvarili dobar dizajn, ili koliko su red i lepota naih
neotehnikih postrojenja, kao to je, na primer, fabrika Van Nele u
Roterdamu, naposletku doprineli dizajnu? Zanimanje za estetiku
ne moe se odjednom ubaciti spolja, ve mora biti stalno prisutno
i na delu.
Izraavanje kroz maine implicira prepoznavanje relativno
novih estetskih pojmova: preciznosti, prorauna, nedostatka gre
aka, jednostavnosti, ekonomije. Oseanje se dodaje kod ovih
novih formi kvalitetima drugaijim od onih koje su inile runi
rad zabavnim. Uspeh se ovde sastoji u eliminaciji onog to nije
esencijalno, pre nego, kao to je to sluaj sa runo raenom deko
racijom, u svesnom stvaranju izlinosti, emu doprinosi i radnik
koji voli svoj posao. Elegancija ravna matematikoj jednaini, ne-
izbenost serije fiziki meusobnih odnosa, cisti kvalitet samog
materijala, precizna logika celine, sve su to elementi koji utiu na
dizajn maine, i oni jednako utiu i na proizvode koji su dobro di
zajnirani za mainsku proizvodnju. U zanatstvu, radnik je taj koji
je predstavljen u dizajnu, kod industrijskog dizajna to je sm rad.
U runom radu naglaava se individualna crta, a otisak radnika i
njegove alatke je neizbean. U industrijskom dizajnu preovlauje
bezlinost, a ako radnik ostavi bilo kakav sitan detalj na proizvodu
koji bi dokazao da ga je pravio ovek, to bi se smatralo grekom.
Odatle potie i teret koji sa sobom nosi industrijski dizajn - na
praviti originalan ablon, ali pre toga postoje pokuaji da se greke
otkriju i unite, a kreativni proces je proraunat. Onoga trenutka
kada se odredi glavni ablon, ostatak predstavlja rutinu - izvan
laboratorije i prostorija u kojima se smilja nacrt nema prostora
za pravljenje izbora ili lino postignue, naroito kada je re o
392 T ehnika i civilizacija

robi koja se serijski proizvodi za masovnu upotrebu. Stoga, osim


one robe koja se moe automatski proizvesti, stremljenje vrste
industrijske proizvodnje mora biti usmereno na poveanje panje
posveene dizajnu, uz smanjivanje obima proizvodnje i stvaranje
uslova za modifikovanje nacrta i u toku proizvodnje.
Ko je otkrio te nove norme industrijskog dizajna? Sigurno je
da su ih mnogi inenjeri i mnogi radnici nemo oseali negde i
pokuavali da ih dostignu, jer se, uistinu, zaeci tog dizajna mogu
videti i u najranijim mehanikim instrumentima. Ipak, tek posle
vie od nekoliko vekova neuoblienih i neformulisanih pokuaja,
te norme su naposletku dobile svoj oblik i odreeni stupanj uo-
blienosti, to se moglo videti u radovima velikih inenjera pred
kraj devetnaestog veka, naroito kod Reblingsa u Americi i Ajfela
u Francuskoj. Kasnije su ih opisno formulisali teoretiari poput
Ridlera i Mejera u Nemakoj. Popularizacija nove estetike mo
rala je da saeka, kao to sam ve naglasio, postimpresionistike
slikare. Njihov doprinos se ogledao u oslobaanju od vrednosti
vezanih za isto asocijativnu umetnost i u naputanju preterane
okupiranosti prirodnim objektima kao osnovom slikarevog inte-
resovanja. Ako je to u jednu ruku dovelo do potpunijeg subjekti-
vizma, u drugu je dovelo do prepoznavanja maine kao predmeta
odreene forme i simbolike. U tom smislu je Marsel Dian, koji
je bio jedan od voa ovog pokreta, napravio zbirku jeftinih, in
stant artikala, stvorenih mainski, i tako skrenuo panju na nji
hovu estetsku vrstinu i samodovoljnost. U mnogim sluajevima,
najbolji dizajn je bio ostvaren pre nego to je bio svesno i estetski
prepoznat. Dolaskom komercijalizovanog dizajnera, koji tei da
doda umetnost" proizvodu koji ve jeste umetnost, estetski uti
sak se najee gui i kvari. Studiozno kienje fotoaparata, slavina
u kupatilu ili radijatora postalo je uobiajena praksa.
Reenje za novo vrednovanje maine kao izvora modernih
estetskih formi nalo se kroz formulaciju jednog osnovnog estet
skog principa - principa ekonominosti. Naravno, ovaj princip je
potpuno nepoznat u drugim vrstama umetnosti, ali sutina je u
tome da ovaj princip kontrolie mehanike forme, a na raspola
ganju ima i najtanije i najpreciznije mogue kalkulacije i mere.
Asimilacija maine 393

Cilj kod ovakve vrste dizajniranja jeste da se otkloni sa nekog


predmeta svaki suvian detalj, pa bio to automobil, servis za aj
ili soba. Svaki detalj, promena ili dodatak koji ne doprinosi nje
govom funkcionisanju predstavlja viak. Razvijanju ovog principa
doprinele su nae mehanike navike i nesvesne tenje. U onim
oblastima gde nam izbori vezani za estetiku nisu prioritet na sve-
snom nivou, umemo da biramo odlino i sigurno. Le Korbizije je
genijalno umeo da izabere razliite predmete, koji su bili zane
mareni upravo zato to su nam stalno pred oima i kod kojih se
savrena mehanika forma manifestovala otvoreno i bez ikakvog
pretvaranja. Uzmite, na primer, lulu. Njih vie ne prave tako da
lie na ljudsku glavu, niti na njoj postoje ikakvi utisnuti grbovi,
sem meu onima koje koriste studenti. Lule su postale potpuno
neupadljive, samim tim to one i nisu nita drugo nego spravice
pomou kojih se dovodi dim duvana do ovekovih usta. Slino
je i sa obinim aama u restoranima. Vie ih ne prave na neki
poseban nain, niti na njima graviraju neke posebne ukrase. U
najboljem sluaju, imaju proirenje blizu vrha koje spreava da
se meusobno zalepe kada ih slau jednu na drugu; ae su iste
i funkcionalne kao visokonaponski provodnik. Dananji satovi i
njihova kuita su vie nego jednostavni u poreenju sa onima
koji su bili runo raeni u esnaestom i sedamnaestom veku, sa
obiljem detalja i simbola. Kada je re o veini uobiajenih pred
meta naeg okruenja, norme vezane za maine instinktivno su
prihvatane. ak ni najsentimentalniji proizvoa motornih vozila
nije doao u iskuenje da ofarba karoseriju tako da lii na zatvo
renu nosiljku u Vatoovom stilu, iako moda ivi u kui koja je
nametena i dekorisana po uvrnutoj modi tog vremena.
To svoenje na osnovne linije odigralo se u svakom segmen
tu industrije i dotaklo je svaki aspekt ivota. To je prvi korak ka
potpunijoj integraciji maina sa ovekovim potrebama i eljama,
to je odlika neotehnike faze, i to e tek da bude odlika bioteh
nikog perioda, koji se ve nazire u blioj budunosti. Kao i u
drutvenoj tranziciji iz paleotehnikog ka neotehnikom poretku,
glavna prepreka punom razvoju maina vezana je za ukus i modu,
trokove i profit. Racionalan razvoj stvarnih tehnikih standarda,
394 T ehnika i civilizacija

zasnovanih na funkciji i performansi, moe se odigrati samo op-


tom i celokupnom degradacijom buroaske civilizacije na ijoj
osnovi je izgraen na sadanji sistem proizvodnje.
Kapitalizam, koji je zajedno sa ratovima odigrao vrlo podsticaj-
nu ulogu u razvoju tehnike, sada zajedno sa ratovima predstavlja
osnovnu prepreku njenom daljem napretku. Razlog za to bi treba
lo da bude jasan. Maine degradiraju retkost. Umesto da proizvede
jedan jedinstveni predmet, maina je u mogunosti da proizvede
milione drugih, jednako dobrih kao i osnovni model prema kome
su ostali izraeni. Maine degradiraju i starost, jer je i starost samo
jedan od elemenata retkosti, a maina koja stavlja naglasak na po
dobnost i sposobnost prilagoavanja ponosi se novim novcatim,
a ne nekakvim antikvitetom. Umesto da stvara oseaj autentine
udobnosti u prostoru gde ima re, praine, pauine i rasklimanih
delova, maina na prvo mesto stavlja upravo suprotne kvalitete:
uglaenost, uglaanost, sjaj, istou. Maina degradira zastareli
ukus jer je ukus u onom buroaskom smislu samo drugo ime za
ugled koji se kupuje novcem i, nasuprot tim standardima, ona po
stavlja standarde funkcije i podesnosti. Najnoviji, najjeftiniji i naj
obiniji predmeti mogu biti, s take gledita iste estetike, potpu
no superiorni nad onim najreim, najskupljim i najstarijim. Sve
ovo pomenuto samo naglaava da moderna tehnika, zbog svoje
sopstvene prirode, namee veliko proiavanje estetike, to znai
da sa stvari skida sve omotae vezane za asocijacije, sentimental
nu i novanu vrednost, koje nemaju nita zajedniko sa estetskom
formom, i istovremeno se usredsreuje na sam objekat. Drutvena
degradacija stalea, koja je pojaana odgovarajuom upotrebom i
vrednovanjem maina, jednako je vana kao i svoenje procesa na
najosnovnije forme. Jedna od najsrenijih naznaka ove pojave u
toku poslednje decenije bila je upotreba jeftinih i obinih materi
jala za izradu nakita, koju je, verujem, prvi uveo Lalik. Naime, to je
podrazumevalo prepoznavanje injenice da estetski odgovarajui
oblik, ak i za ukraavanje tela, ne mora da bude redak i skup, ve
da ima veze sa bojom, oblikom, linijom, teksturom, pogodnou.
Upotreba jeftinog pamuka za haljine, koju je zapoela anel i nje
ni imitatori, bio je samo jedan od posleratnih fenomena, jo jedan
Asimilacija maine 395

srean trenutak u prepoznavanju osnovnih vrednosti u naoj no


voj ekonomiji. To je nau civilizaciju, makar na trenutak, stavilo
na nivo onih primitivnih kultura iji su narodi rado trampili sa
belim ovekom svoja krzna i slonovau za arene staklene perle,
koje su potom tako veto koristili, da se nekom nezainteresova-
nom posmatrau inilo da su ovi divlji umetnici u toj trgovini
bolje proli, i pored skrivene prevare belog oveka. Upravo zbog
toga to u naem urbanom drutvu enska haljina mora da odigra
posebnu kompenzatornu ulogu, tako to ee pokazuje ono ega
nema nego to skree panju na ono to je prisutno, pobeda prave
estetike moe da bude samo privremena. Ipak, ovi oblici haljina i
nakita ukazali su na cilj mainske proizvodnje - cilj po kome sva
ki predmet treba da bude vrednovan u okviru svoje neposredne
mehanike, ivotne i drutvene funkcije, bez obzira na njegovu
novanu vrednost, snobizam drutvenog stalea ili okotale senti
mente istorijske imitacije.
Ovaj sukob izmeu jasne mainske estetike i onoga to je Ve-
blen nazvao zahtevi novanog ugleda" ima jo jednu stranu. Naa
moderna tehnologija proizvela je, u svojoj unutranjoj organiza
ciji, kolektivnu ekonomiju, a njeni tipini proizvodi su kolektivni
proizvodi. Kakva god da je politika neke drave, maina je komu
nista, te otuda te velike kontradikcije i konflikti koji su nastavili da
se razvijaju u mainskoj industriji od kraja osamnaestog veka. Na
svakom stupnju tehnike rad predstavlja zajedniko zalaganje bez
broj radnika koji koriste veliko i razgranato tehnoloko naslee.
Najgenijalniji izumitelj, najpametniji pojedinani naunik, najve-
tiji dizajner, svi oni samo delimino doprinose krajnjem rezulta
tu. Pored toga, sam proizvod obavezno sa sobom nosi isti bezlini
otisak, jer ili funkcionie ili ne funkcionie na tom bezlinom ni
vou. Ne postoji kvalitativna razlika izmeu elektrine sijalice iste
jaine u kui siromanog i bogatog oveka koja bi ukazala na nji
hov razliit finansijski poloaj u drutvu, iako je nekad postojala
ogromna razlika izmeu votanih ili lojanih sveca koje su koristili
seljaci i semenog ulja koje su koristile vie klase pre nego to su u
upotrebu uli petrolej i elektrina energija.
396 T ehnika i civilizacija

U onoj meri u kojoj je dozvoljeno da se uzmu u obzir te fi-


nansijske razlike u mainskoj ekonomiji, one mogu da naprave
razliku jedino u obimu stvari, ali ne i u vrsti, u skladu sa dana
njom proizvodnjom. Ono to vai za elektrine sijalice vai i za
automobile, a isto tako i za sve druge sprave i naprave. Uporni
pokuaji reklamnih agencija i dizajnera" u Americi da ukau na
stil industrijski proizvedenih predmeta uglavnom su bili pokua
ji usmereni ka menjanju mainskih procesa u interesu pojedinih
stalea i razlike meu njima u finansijskom pogledu. U drutvima
voenim monetarnom politikom, gde se ljudi igraju pokerakim
ulogom umesto ekonomskom i estetskom stvarnou, sve se ini
da bi se sakrila injenica da su maine ostvarile potencijalno novu
kolektivnu ekonomiju, u kojoj posedovanje dobara predstavlja
besmislenu podelu jer maina moe da stvori sva naa dobra sa
potpuno jednakim kvalitetom, kao to i kia pada na sve podjed
nako, na pravedne i na one koji to nisu, isto kao i na pametne ali i
na one glupe. Zakljuak je jasan: ne moemo racionalno prihvatiti
praktine prednosti maina a da ne prihvatimo njihove moral
ne imperative i estetske forme. U suprotnom, i mi i nae drutvo
bismo postali rtve razornog razjedinjenja, a jedan deo motiva,
koji su i doveli do stvaranja poretka maina, bio bi u stalnom ratu
sa beznaajnim i inferiornim linim motivima koji su usmereni
ka skrivenom delovanju na slabe take ovekove linosti. Upravo
zbog nedostatka tog racionalnog prihvatanja u celini, izgubili smo
veliki deo praktinih koristi od maina i postigli estetski izraz
samo sporadino, na jedan nesiguran nain. Drutvena dimenzija
po kojoj se stvarno izdvaja moderna tehnika jeste upravo tenden
cija da se eliminie razlika meu drutvenim grupama. Njen ne
posredni cilj je efektivan rad, a sredstva izraena kroz standardi
zaciju, s naglaskom na opte i tipino. Ukratko, naglaena ekono
mija. Njen krajnji cilj jeste zabava, to jest oslobaanje od drugih
prirodnih sposobnosti.
Pragmatiki interesi i okupiranost novcem, koji su se uvukli
u nau tehnologiju i nametnuli meu legitimne motive, skrivali
su jedan moan estetski aspekt ovog drutvenog procesa. Uprkos
skretanju sa pravog puta, najzad smo poeli da shvatamo te nove
Asimilacija maine 397

vrednosti, oblike i da primeujemo nove naine izraavanja. Ovo


je novo okruenje - ovekov produetak prirode u okvirima koji
su otkriveni paljivim posmatranjem, analizom i apstrakcijom
same prirode. Elementi ovog okruenja su vrsti, jezgroviti i ja
sni: elini most, izbetonirana ulica, turbina i alternator, stakle
ni zid. Iza fasada su redovi i redovi maina koje tkaju pamune
tkanine, prenose ugalj, sastavljaju gotovu hranu, tampaju knjige,
maine sa elinim prstima, vrstim miiima, savrenim reflek
sima, ponekad i sa elektronskim oima. Zdrueni s njima, tu su
i nove sprave: pe za koks, transformator, cisterne za boju, koje
zajedno sa mehanikim procesima daju nove kvalitete hemijskim
jedinjenjima i materijalima. Svaki operativni deo u itavom tom
okruenju predstavlja pokuaj kolektivne svesti da proiri domen
reda, kontrole i mera. I tu, naposletku, usavrene forme poinju
da zaokupljuju ovekova interesovanja ak i pored njihovih prak
tinih performansi. One imaju tendenciju da stvaraju unutranju
motivaciju i ravnoteu, onaj oseaj harmonije izmeu unutranjih
nagona i spoljnog okruenja, to predstavlja jedno od obeleja
umetnikog del. Maine, ak i kada nisu umetnika del, pod
vlae nau umetnost, to jest, nae usklaene utiske i oseanja, na
isti nain na koji ih priroda podvlai, proirujui osnovu na kojoj
funkcioniemo i potvrujui nau potrebu za redom. Principi kao
to su ekonomino, objektivno i kolektivno i, na kraju, njihova
integracija u jedan novi koncept organskog - sve su to obeleja,
ve uoljiva, nae asimilacije maina ne samo kao instrumenta za
praktino delovanje ve i kao vrednog naina ivota.

6. Pojednostavljivanje prirodnog okruenja

Kao jedan praktian instrument, maina je beskrajno zakom-


plikovala prirodno okruenje. Nema sumnje u njenu mehaniku
sloenost im se uporedi konstrukcija neke kue iz osamnaestog
veka sa modernom kuom koja je isprepletena mreom vodo
vodnih, gasovodnih i kanalizacionih cevi, elektrinim kablovima,
ukraena antenama, ventilatorima, parnim grejanjem i ventilaci-
398 T ehnika i civilizacija

onim odvodima, ili, na primer, kada se uporedi kaldrma starih


ulica sa novim, asfaltiranim, ispod ije povrine se nalazi bezbroj
kablova, cevi ili tunela podzemne eleznice.
Upravo zbog postojanja tako velikog broja fizikih organa, i
zbog toga to se toliko mnogo delova naeg okruenja konstan
tno takmii da pridobije nau panju, moramo se zatititi od za
mora koji moe da nastane usled rada sa previe stvari ili usled
preterane stimulisanosti zbog njihovog prisustva, dok obavljamo
bezbroj zadataka koje one nameu. Stoga pojednostavljenost spo-
ljanjih odlika mehanikog sveta predstavlja gotovo preduslov za
postupanje sa njenom sloenom unutranjom strukturom. Da bi
se smanjio konstantan sled stimulusa, okruenje samo po sebi
mora biti to neutralnije. To je, opet, delimino u suprotnosti sa
principom mnogih zanata, gde se sav trud ulae u to da se skrene
panja, zaintrigira um, i zadri deo te panje. Usled toga, kada
norme ekonomije i potovanje za funkciju ne bi bili ukorenjeni u
modernu tehniku, oni bi trebalo da slede iz nae psiholoke reak
cije na mainu. Samo uz pomo estetskog praenja ovih principa
moe se haotino mnotvo stimulusa smanjiti do take efektivne
asimilacije.
Bez standardizacije, bez ponavljanja, bez neutralizovanja efekta
navika, nae mehaniko okruenje moe postati isuvie mono i
sloeno, upravo zbog njegovog tempa i njegovog stalnog uticaja.
U onim oblastima koje nisu dovoljno pojednostavljene, taj tempo
prelazi granicu prihvatljivog. Maina stoga ima, u svojim estetskim
pojavnim oblicima, neto od onog istog efekta koji ima prihvaeni
kod lepog ponaanja u drutvenim kontaktima, jer otklanja nape
tost samog kontakta i prilagoavanja. Standardizacija ponaanja
je jedna vrsta psiholokog amortizera, poto omoguuje da se ra
zliiti kontakti meu ljudima i grupama odvijaju bez prethodnih
ispitivanja i razumevanja koje predstavlja preduslov za potpuno
prilagoavanje. U domenu estetike ta pojednostavljenost ima jo
jednu dodatnu upotrebu: ona omoguava da mala odstupanja i
varijacije preovlaujue norme dobiju psiholoko osveenje koje
bi se inae dogodilo samo u sluaju veih promena, pod uslovom
da su te varijacije oekivane, a da je standardizacija izuzetak. A. N.
Asimilacija maine 399

Vajthed je istakao da je jedan od naih najveih knjievnih greho


va u tome to o prolosti i budunosti razmiljamo u okviru hilja
du godina unapred i unazad, iako bi trebalo razmiljati o vremenu
u okviru sekunde ili delia sekunde, ako bismo zaista eleli da
doivimo organsku prirodu prolosti i budunosti. Kada je re o
naoj estetskoj percepciji, moe se napraviti slino poreenje. Oni
koji se protive standardizaciji maine navikli su da razmiljaju o
varijacijama u okviru ogromnih promena u ablonu i strukturi,
poput onih koje se deavaju izmeu potpuno razliitih kultura
ili generacija, iako je jedan od znakova racionalnog uivanja u
okruenju maina i okruenju koje su stvorile maine to da se
treba baviti mnogo manjim razlikama i da treba umeti reagovati
na njih.
Oseanje razlike izmeu dva elementarna tipa prozora, sa ma
lom razlikom u tome koliko svetla proputaju, umesto da se samo
primeti kako jedan prozor ima elini okvir a da nad drugim po
stoji oteeni ukras u obliku trougla u antikom stilu, predstavlja
obeleje jedne istanane estetske prosveenosti u naoj novoj kul
turi. Dobri majstori su uvek imali neto od tog tananog oseaja
za formu, ali taj oseaj je esto zamenjivan snobovskim ukusom i
arbitrarnim knjievnim standardima za formu, koji su zaiveli na
dvoru u toku renesanse. Kako su razliiti delovi naeg okruenja
postajali sve standardizovaniji, ula su morala postajati sve izo-
trenija, istananija - irina kose, estica praine ili tanana nerav
nina na povrini moe da nas iznervira onako kako je zrno gra
ka nauljalo princezu u bajci Hansa Kristijana Andersena, a na
slian nain zadovoljstvo e uslediti iz delikatnog prilagoavanja
na koje je veina nas trenutno ravnoduna. Standardizacija, koja
tedi nau panju u trenucima kada na um treba da obavlja neke
druge zadatke, slui kao supstrat u onim oblastima gde svesno
traimo estetsko zadovoljenje.
Prilikom stvaranja maine postavili smo pred same sebe jedan
neljudski standard savrenstva. Bez obzira na okolnosti, kriteri-
jum za procenu uspenosti nekog mehanikog oblika podrazu-
meva da on mora uvek izgledati kao da ga ljudska ruka nikada
nije dotakla. U toj tenji, u tom hvalospevu i u tom postignuu
400 T ehnika i civilizacija

ljudska ruka se pokazuje u svom najlukavijem obliku. A upravo je


u ljudskoj prirodi da mora napraviti zavrni potez koji dovodi do
savrenstva. Najboljoj reprodukciji jo uvek nedostaje neto to je
posedovala originalna slika, najfinijem porcelanu proizvedenom
uz pomo maina nedostaje savrenstvo velikih kineskih grna-
ra, najpreciznijoj mehanikoj tampi nedostaje potpuno jedinstvo
bele i crne boje koje se dobija runom tampom na sporiji nain
i navlaenim papirom. Vrlo esto se kod mainski proizvedenih
predmeta gubi najbolja struktura zbog olakavanja procesa pro
izvodnje. Kada ima jednako visoke standarde performanse, ma
ina esto moe samo da odri svoju utrku sa runo izraenim
proizvodima. Vrhunski dometi runog rada postavili su standard
koji maina mora stalno da dostie, ali u ovom smislu mora se pri
znati i to da su primeri vrhunske vetine i prefinjenosti iz stotinu
oblasti, zahvaljujui maini, postali opta stvar. Ta estetska prefi-
njenost se iri na sve aspekte ivota - pojavljuje se i u hirurgiji, i
u stomatologiji, kao i u projektovanju kua i visokonaponskih ka
blova. Neposredan efekat koji ove tehnike imaju na dizajnere, rad
nike i operativce ne sme se preceniti. Kakve god etikete, arhaizme,
verbalizme, emocionalne i intelektualne nestaluke na postojei
obrazovni sistem implicirao, sama maina, kao stalni edukator,
ne moe biti zanemarena. Ako je u toku paleotehnikog perioda
maina naglaavala brutalnost rudarske jame, u neotehnikoj fazi
obeava da e povratiti delikatnost i senzitivnost organizma - ako
ga pametno koristimo.

7. Objektivna linost

Uzimajui u obzir sve novine u instrumentima, okruenju, per


cepciji, oseajima, standardima, svakodnevnoj rutini i estetskim
oseanjima, postavlja se pitanje kakav e ovek postati zahvalju
jui modernoj tehnici? Le Plej je jednom pitao svoje sluaoce koja
je to najvanija stvar koja izlazi iz rudarske jame. Iako su mnogi
mislili da je to ugalj, gvoe ili zlato, on je odgovorio da je to ru
dar. I to je neto to je istinito za bilo koje zanimanje, uzimajui u
obzir da je danas svaki posao pod uticajem maina.
Asimilacija maine 401

Ve sam raspravljao o tipu linosti oveka koji je uticao na


modernu mehanizaciju u okviru svojih ogranienja i odricanja:
monah, vojnik, rudar, bankar. Meutim, potpunije iskustvo mai
na ne mora obavezno da ima tendenciju ka proizvodnji istih ori
ginalnih ablona, iako postoji dovoljno dokaza koji pokazuju da
danas vojnici i bankari zauzimaju znaajnije pozicije u svetu nego
to je to moda bio sluaj u neko drugo vreme u prolosti. U inu
izraavanja samih sebe uz pomo maina, kapaciteti ovih prvo
bitnih tipova bili su modifikovani a njihov karakter promenjen.
tavie, ono to je nekad bila novina kod odvanog plemena prvih
doseljenika sada je postala ustaljena rutina ogromne veine ljudi
koji su preuzeli navike bez preuzimanja onog prvobitnog entuzi
jazma, a mnogi od njih jo uvek nemaju nekih posebnih sklonosti
prema mainama. Teko je analizirati takav preovlaujui uticaj,
jer nema nijednog pojedinanog uzroka niti ijedne pojedinane
reakcije koja se moe pripisati iskljuivo maini. A mi koji ivimo
u ovoj sredini, koji smo formirani pod njenim uticajem, i dalje
je prihvatajui i prilagoavajui joj se, nismo u mogunosti da
izmerimo sva ona odstupanja koja je sredina izazvala, niti smo
sposobni da procenimo promenu maine i sve ono to ona nosi,
ukljuujui i druge norme. Jedina delimino prihvatljiva mogu
nost jeste da se istrae neka primitivnija okruenja, kao to je to
pokuao Stjuart ejs, ali ak i u tom sluaju ne moe se ispraviti
nain na koji su naa pitanja i opseg naih vrednosti izmenjeni
pod uticajem naeg optenja sa mainama.
Ali ako napravimo poreenje izmeu linosti koja je bila naj
potpunija u tehniki najnerazvijenijem okruenju desetog veka i
tipa linosti koji postoji danas, moe se rei da je u prvom sluaju
ta linost bila subjektivno uslovljena, a da je ovaj drugi tip nepo-
srednije izloen uticaju objektivnih situacija. U svakom sluaju,
ovo su samo neke tendencije. Kod oba tipa linosti postojao je
jedan spoljni referentni standard. I dok je srednjovekovni ovek
odreivao stvarnost na osnovu toga u kojoj meri se o