UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTETE
ODSEK ZA FILOZOFIJU

SEMINARSKI RAD IZ ETIKE

NIEOVA KRITIKA MORALA

Student: Anelina Mareta Mentor: Stanko Vlaki

br. indeksa: 020037

Novi Sad, 2015.

 2

SAETAK: Nastojim da u ovom radu prikaem i pokuam dosledno da objasnim Nieovu

kritiku morala kao i kritiku svega onoga to je pod njom podrazumevao. Tu pripada kritika
hrianstva, kao ideologije kome Nie zamera oseaj moranja potovanja njenih naela, to
dalje vodi oseaju krivice i oseaju grie savesti, zatim kritika Sokrata, platonizma ujedno i
dijalektiara, a najzad emo pokuati da objasnimo kako je Nie shvatao reenje
problematizovanja samog morala, to inicira linost jednog nieovca i ono emu nas on vodi.
Preko kritike i zamerke, a uz pomo volje za mo da se eljena tenja ostvari, a ona je upravo:
vratiti se pravoj ovekovoj prirodi, koja podrazumeva njegovo oslobaanje od bilo koje vrste
poslunosti i morala, koja nastaje smru Boga, to emo pokuati bolje objasniti.

KLJUNE REI: moral, kritika, vrednosti, natovek, volja, smrt, Bog, hrianstvo...
 3

SADRAJ:

1. Kritika tradicionalnog stanovita morala ..................................................4

2. Nieova kritika Sokrata, Platona i Kanta ..................................................7
3. Nieov natovek ........................................................................................9
4. Zakljuak ..................................................................................................12
5. Literatura ..................................................................................................13
 4

Kritika tradicionalnog stanovita morala

Re kojom je Nie opisao ovu kritiku tradiconalnog stanovita morala je

dekadencija. Zato? Dekadentnost koju donosi upravo tradicionalno gledite sa sobom nosi i
obiaje kao i odreene postulate kojima se moramo prikloniti ukoliko elimo biti moralni. Pre
svega, Nie ovde aludira na hrianstvo, koje i kritikuje. Hrianstvo podrazumeva najpre
verovanje i podravanje njenih postulata, a zatim pridravanje njenih obiaja i stavova koji se
postavljaju kao apsolutna istina, kao krajnji gospodar ovekov. To nam ne doputa slobodu
volje ni ivljenja, slobodu miljenja i oseanja prema dunosti koju imamo. Tradicionalno
gledite nam ne dozvoljava slobodu, individualnost i samoinicijativnost, ve nas ograniava u
poljima mogunosti i prei razvoj vrednosti, koje su nam neophodne. Hrianski moral stavlja
oveka u kalup, a takav moral zaglupljuje, kako i sam Nie govori, i mi moramo da postavimo
neki novi moral, neka nova pravila i druga naela ukoliko nam je cilj sticanje pravih
vrednosti. Stoga, Nieova postavka i zahtev za prevrednovanje morala koji je tradicionalan,
ogranien, naziva se imoralizam, koji nam ukazuje na oslobaanje dekadentnih naela i
obiaja koji obavezuju, to zapravo znai, ukoliko ga se oslobodimo, da se pribliavamo
razvoju slobodne linosti, to emo kasnije podrobnije razloiti.

Nie u svojoj Genealogiji morala naglaava da u svoj dosadanjoj nauci o

moralu nedostajao je, ma koliko to udno zvualo, problem samoga morala: nedostajalo je
pitanje da li tu ima neeg problematinog1. Ova Nieova misao govori o prihvatanju morala
zbog samog morala i to nas dovodi u problem. Mi moramo dovesti u pitanje odreenu
postavku, nikako prihvatati je olako, bez dovoenja u pitanje njene koristi, a to je i najvei
problem, prihvatanje bez prethodne sumnje. Moral se ne sagledava sa svih strana i tu i nastaje
koren svih problema, mi ga samo upotrebljavamo jer tako treba,a da nam ni samima nije
jasno zato. Naravno ovaj stav povlai za sobom i sumnju u ispravnost delanja, kao i sumnju
u ovekov iskreni moralitet u okviru kojeg dela. ovek dela moralno ali je veliko pitanje da
li razmilja zaista tako i da li misli da tako treba. Nestajanje obavezujueg morala je
neophodno, jer nam ono donosi slobodu nepokornosti obiajima koji su samo tradicijom
preneseni kroz vekove. Takva vrsta tradicije unitava ivog oveka; oveka koji eli svoju
slobodu i nezavisnost. Kao nihilista, Nie smatra da hrianstvo obezvreuje ovozemaljski
ivot, govorei i polagajui nade u onaj drugi, onaj sa one strane, to za njega predstavlja
1
F, Nie., S one strane dobra i zla, str. 74.
 5

besmislicu. Razbijanjem teoloke povesti morala, Nie misli, da moemo doi do napretka u
smislu vrednovanja, takoe i u smislu oveanstva.

Na to se nadovezuje i aketizam koji znai odricanje u ast iskupljenja, to je

opet tradicionalni postulat, koji nas unitava.Za Niea unitenje ovakvog zavodjenja morala
znaio bi slobodni ivot ovekov. U kritici hrianstva Nie se posebno bavi negiranjem boga
kao apsolutnog gospodara sveta i misli da je pravo bog prepreka da ovek postane ovekom.
Ukoliko negiramo boga, kae Nie, mi se time oslobaamo odgvornosti koju nam on namee,
i koju nemilice moramo oseati. Za ovog filozofa, Bog predstavlja lani moral putem kojeg
ovek dolazi do spasenja. Takav moral ograniava, sputava, i predstavlja pervertirani moral
pripitomljavanja koji odrie pravo ovjeku i na vlastitu osgovornost, moral koji monog
oveka eli uiniti slabim, kukavnim2. Cilj uruavanja ovakvog boga za Niea znai dolazak
Zaratustre, novog voe ovekovog dolazak natoveka koji nam govori preklinjem vas,
brao moja, ostanite verni zemlji i ne verujte onima koji vam govore o nadzemaljskim
nadama3. Zaratustra koji slama lane slike o idealima i dolazi sa idejom natoveka kao nove
i bolje vrednosti za oveka. Gde prestaje Bog, nastaje Zaratustra. Za Niea, ovek je centar,
on je na samom vrhu, vaniji od morala, viih vrednosti i ideala; on oveku pripisuje najviu
vrednost. Zato je to tako? Filozof nam to jasno obrazlae injenicom da je ovek tvorac
svega toga ali da bismo mogli gospodariti svim tvorbama mi moramo upravo poi putem
Zaratustre i uzdii se do natoveka. ovek je taj koji je smislio moral i ne sme doi do
pokoravanja oveka svom delu; moral je taj koji je ovekov prozvod, on je rob.

Ve smo rekli da je Nie gledao na moral kao na senku, na neto to treba

da je iza i da nas on dresira da budemo neto to nismo, oduzima nam kreativni prostor, i
slobodu, u tome i jeste najvanija taka njegove kritike. Nie daje znaajnost poznatom
razlikovanju morala roba od morala gospodara i ukazuje na simpatije jevreja, ne iz ugla
antisemitizma ve iz ugla revolucije robova prema gospodarima koje Nie jo naziva i
otmenima.
Eugen Fink o tome kae otmeni moral gospodara proizaao je iz pathosa
distance, iz ponosnih, uznesenih stanja due; to je moral poretka prema rangu; moral robova,
tome nasuprot poiva na revoltu protiv poretka prema rangu, na volji za jednakou 4. Bitna

2
D, Grlic., Friedrich Nietzsche, str.64.
3
F, Nie., Tako je govorio Zaratustra, poglavlje. 3.
4
E, Fink., Nietzscheova filozofija, str. 155.
 6

razlika ova dva morala ogleda se jo i u tome to je moral gospodara ima vrednost za razliku
od morala roba, te stoga moral roba postaje osvetoljubiv i velia siromatvo, bolest, patnju;
sve ono to on sam jeste. Rob zatie vrednosti, koje stvara gospodar pa im Nie daje i aktivni,
odnosno pasivni karakter. Njihova bitna razlika je to otmeni gospodar hoe uvek jo, a rob
samo eli da preivi. Ova paralela se prenosila vekovima samo u drugaijim oblicima. I danas
je prisutna u manjoj meri, ali razlika imanja i nemanja kao rata i mira je neunitiva. Oni koji
nemaju die bunu i rat protiv onih koji imaju, ne bi li se izjednaili, to je teko ostvarivo jer
ovek e uvek teiti da nadie i nadredi drugog oveka, stoga njihovi morali uvek e se
razlikovati i razilaziti. Nikada se pogledi na svet i miljenja ljudi na viim staleima i ljudi na
niim nee podudarati, jer njihovi pojmovi dobar i rav ne znae isto, ni njihovi morali
nemaju isto znaenje a samim tim i vrednost. Nie daje za primer jevreje kao jedan narod koji
je digao revoluciju protiv otmenih.

To vodi oseanju krivice i grie savesti, to je znaajna taka u

hrianstvu, a koja je smrt za slobodoumnog oveka, a koju Nie sarkastizuje5 . Savest je ta
koja u nama budi oseaj moranja, a koji ne znai uvek i iskrenost oseanja. Ona se prei sa
razumom kao stubom svesnosti, koju pak, ometa savest koja kako Nie kae nudi objanjenje
za svoju greku i put olakanja. Hrianstvo nudi i iskupljenje grehova upravo putem savesti
ili pokajanja, to za Niea predstavlja lanost i naizgled reenje ljudskih greaka i otklon
grehova smrtnika. Jedan od interpretatoran Niea izlae da nema savjesti, postoji samo
navika po kojoj neto utvrujemo kao glas savjesti, samilosti i pravednosti. To je moral slabih
bia, mirnih prosjenosti koje Nie mrzi smrtnom mrnjom6. ovek je slab ako osea
moranje zbog samog moranja, njemu je potreban oseaj potrebe moranja, koji je daleko
ispravniji jer nas u tom sluaju neto samo nagoni na ispravan postupak, neto to nam govori
da tako treba i da tako elimo, a to neto moe samo da se javi iz oseaja slobodne volje koja
je u oveku, nenametljiva i samoinicijativna. To sve vodi ka tome da ovek opet bude
slobodan i svoj da bi mogao da bude ovek, a to znai udaljiti se od hrianskih dogmi i
sokratvskog moralisanja kao i kantovskog kategorikog imperativa.

tavie, Nie postavlja grubu paralelu izmeu moralnog oveka i onog

slobodnog kojeg on eli da stvori i kae da je taj slobodan, kreativni ovek zapravo nemoralan

5
Ugodnije je slediti svoju savest nego slediti svoj razum: jer ona pri svakom neuspehu nudi opravdanje i
olakanje zato i dalje postoji tako mnogo savesnih i tako malo razumnih ljudi, F, Nie., Ljudsko, suvie
ljudsko, afor. 43.
6
D, Grli., Friedrich Nietzsche, str. 64.
 7

to je potpuna opreka moralu, jer on eli da zavisi samo od sebe; on trai nezavisnost. Takvu
linost nemogue je stvoriti pod zvonom obiaja i pod staklom hrianskih uverenja, koja
propagiraju: mora i treba. Ljudska priroda je takva da ne moe iskreno prihvatiti takav
stav, ali se putem tih uverenja ovek preoblikuje i biva moralan prema moralnim zahtevima.
To je razlog zbog kojeg Nie kae da kada se ovek vraa svojoj prvobitnoj prirodi da joj se
vraa kao nemoralnoj, jer je ovek u svojoj biti takav nastao, a sve nakon toga bilo je njegovo
olikovanje.

Nieova kritika Sokrata, Platona i Kanta

Poznat je Nieov negativni stav prema Sokratu i njegovim sledbenicima kao

i prema platonizmu. Najpre emo razmotriti stav prema Sokratu. S obzirom na to da je Nie
jedan od filozofa, koji kritikuje tradicionalnu moralnu svest, a to smo u prethodnom tekstu
obrazloili, on e usmeriti i svoju kritiku i prema Sokratovom stavu o moralu, koji predstavlja
zaetnika istog. Nie se opredelio za dionizijski nain ivota, kao nepobitno korisniji,
kreativniji i koji podrazumeva predanost nagonskoj strani svesti i kae najvie stanje do
kojeg moe dopreti jedan filozof: odnositi se dionizijski prema ivotu moja formula za to
glasi amor fati7.Sokrat je doprineo jazu izmeu ova dva naina ivota. Upravo to ga i
razlikuje a ujedno i udaljava od Sokrata, koji staje na stranu apolonijskog naina ivljenja, u
ijem je centru re realizam. Takav ivot otuio je oveka od prirode.

Pored ove kritike, Nie ne izostavlja ni etiku Kanta, ni njegov kategoriki

imperativ, za koji kae da je malograanski obiaj. Princip radi tako kao to eli da tebi
bude uinjeno predstavlja moral dunosti, koji se javlja kod Kanta, a koji ne dozvoljava
slobodnu volju, ve nauenu, ubaenu, nametnutu volju, koja moe biti samo krajnji
nepromenljivi produkt. Nie odgovara vie od ti treba stoji ja hou vie od ja hou stoji ja
jesam8.I to je upravo pokazatelj koji govori da ovom filozofu ovek stoji na prvom mestu,
ovekovo ja je ono najvie, to je najvea dunost oveka prema drugom oveku, i prema
sebi samom. S obzirom na reeno, vidimo da Nie Kantovu etiku filozofiju vidi kao
poslunost, kao samo moranje, i kao zakon koji nas vodi idealnoj ideji: raniji moral, posebno
onaj Kantov, trai od pojedinca postupke koji se ele od svih ljudi: to je bilo lepo i naivno;

7
F, Nie., Volja za mo, afor. 1059.
8
Isto, afor. 940.
 8

kao da svako odmah zna koje ponaanje koristi oveanstvu kao celini; to jest koji su postupci
uopte poeljni9.
Jo jedna teza koja ih razlikuje jeste da za Niea ne postoje stvari po sebi , jer je spoznaja njih
samih nemogua. Kant misli obrnuto, njegov je cilj da objasni opstojanje stvari po sebi, kao
neto apsolutno.Nie nije pristalica ni simpatizer Kantovih sledbenika po razmiljanju, njemu
je strana poslunost, zakon, red koji znai dunosti i prava. Nieov cilj jeste da natovekom
prevladamo samog oveka, da bismo dobili novu ideju i nove vrednosti; da se ovek vrati
svom pravom poetku, svojoj nemoralnoj osnovi i prirodi od koje je sainjen, o kojoj emo
kasnije govoriti.

Uz pomo volje za tu mo, ovek moe da dobije tu borbu novih vrednosti.

Da bi se ta vrednost dobila, ovek najpre mora da svrgne sa prestola najveu prepreku u tome,
a to je za Niea Bog. On je zakon, red, pravo, moranje, zapovest, i nepobitno naelo. To sve
unitilo je slobodnog oveka, nieovca. U svom spisu Sumrak idola, Nie obrazlae ja sam
prepoznavao Sokrata i Platona kao simptome raspada, kao orua grkog rastvaranja, kao
neto pseudogrko, kao antigrko10.

to se tie kritike Platona, koju Nie ne izostavlja, ona se nadovezuje na

Sokrata u smislu dijalektiara koji samo govori, a ne dela. Zamerka i kritika se ogledaju u
manjku dokaza njihovih rei, kao i u tome da bi se vie panja trebala obratiti na delanje, a ne
na saoptavanje, ili pak, savetovanje koje nam daje odgovor na pitanje kako treba. Nie daje
prednost delima, jer suva naela koja oni daju su samo lana moralisanja, koja ne pokazuju
moda i najvanije pitanje: da li se to potuje iz dunosti, koju Kant razlae, ili se potuje
zbog samog morala. Najpre su nam odreeni filozofi i hrianstvo postavili razne postulate
vrednosti, a zatim se taj isti moral shvata na razliite naine, i oveka dovodi do toga da ni
sam ne zna kako treba da postupa da bi bio ispravan. On nam ne daje odgovor i nije klju
bitnih pitanja.
Sa moralom dolaze i nereiva pitanja, jedno od njih smo gore pomenuli. Javlja se i nejasnost u
pogedu ovekove iskrenosti. Da li je ovek zaista osea potrebu da postupa moralno, ili je to
pak ista forma? Odgovor na ovo pitanje nedostaje i kod Kantovih uverenja i razlaganja, to
je jo jedan pokazatelj razilaenja Kantovih i Nieovih pravaca miljenja. Zbog toga Nie i
kae da nema moralnih injenica, ve da moral predstavlja samo objanjenje njenih

9
F, Nie., Ljudsko, suvise ljudsko, afor. 25.
10
F, Nie., Sumrak idola, str. 18.
 9

fenomena11. To znai da se moral se samo moe tumaiti pogreno ili ispravno, po Nieu
samo pogreno. S obzirom na ovu injenicu i prethodne obrazloene injenice da moral nije
odgovr na mnoga vana etika pitanja, moemo zakljuiti da Nie zapravo ne priznaje moral
kao ikaku vrednost.
Mi pomou ovakvog morala samo ispitujemo njegove nijanse, dolazimo do pitanja da li je
moralno ovo ili ono, da li se kodeksa moramo strogo pridravati, i dolazimo do niza takvih
pitanja, a zapravo to ne bi smelo da se dogaa, jer mi uistinu i ne znamo postoji li moral.
Dakle, Nie porie moral kao sam moral sa svim njegovim unutranjim stremljenjima i viim
ciljevima. Nieova kritika svodila se na dijalektiare, ali bilo je i onih za koje je smatrao da su
na dobrom putu miljenja, a jedan od njih je bio Heraklit. Nie i sam priznaje da je svoje
aforizme pisao po ugedu na njega.

Nieov natovek

Simbol Nieovog natoveka jeste njegova tvorevina Zaratustra. Preko

njega, Nie najavlajuje dolazak natoveka, kao nove vrednosti a to podrazumeva i smrt boga,
kao predstavnika dosadanjeg morala. Prisustvo boga znai kalupljenje u jedan sistem
moranih vrednosti i ivljenja, tako da je nemogue biti potpuno svoj, slobodan i vladar svojih
strasti i svoje volje. Dostojevski koji se u mnogome bavio temom religije u svojim delim kae
u Zlim dusima ako Boga ima, onda je sve njegova potpuna volja i ja ne mogu nita izvan
volje njegove. Ako ga nema, onda je potpuno volja moja i duan sam da objavim svoju
volju12. To je upravo ono to Nie govori i eli da prenese preko Zaratustre treba nai
novog vou u sebi samom, biti uvar i gospodar svojih dionizijskih naela.

Smrt Boga kao motiv javlja se najvie u Nieovoj Volji za mo. Volja se
ovde rava na dva dela: kao ekanje nihilizma, koje Nie objanjava kroz pesimizam, kroz
stav da nita ne postoji, zatim se volja javlja kao kritika svih postojeih vrednosti. Moderni
svet ubija Nieovu ideju o ivotu, njegov stav, zbog ega se i javlja dekadencija sveta iz
njegovog ugla gledanja. Zbog toga upravo iz volje za mo proizilazi sva nagon i ze za
pravim vrednostima, ona predstavlja tu borbu protiv dekadentnog i unienog vrednovanja
ivota. Smrt Boga daje oveku tu mo, koja menja ma u borbi protiv modernog razmiljanja.

11
Nema moralnih fenomena nego samo moralnih tumaenja fenomena, F, Nie., Genealogija morala, str. 83.
12
F, M, Dostojevski., Neiste sile, str. 386.
 10

Tu joj pomae volja, koja da bi bila to to jeste mora biti u konstantnom napretku volja za
mo ne moe hteti unatrag. Ona je prikovana na tijek vremena. Ona mora s njime ii, uvijek
htjeti prema naprijed i nikada natrag. Volja za mo temelji se u tijeku vremena13.

Nieov natovek je i smrt obinog oveka; on se na smrti i temelji; on se u

njemu ponovo raa, kao to je imoralizam za Niea novi moral, vraanje oveka sebi samom,
a on je prvobitno nastao iz nemoralne prirode. Veoma je zanimljivo Nieovo izlaganje koje se
javlja prethodnom smru odreene etike ili neke druge koncepcije. Nie prvo razara prolost,
iz koje se javlja novija i svelija budunost. Smrt prolosti je neophodna, a budunost je njen
konsekvens.
Prevazilaenje sebe u korist natoveka, a to e samim tim znaiti obinom
oveku novi ivot u kontekstu vrednovanja. ivot treba da je nadreen svemu, to e rei i
religiji i umetnosti i obrazovanju, i u tom smislu, Nie tvrdi da se oslobaanjem ovakvog
dekadentnog morala moramo osloboditi da bismo uopte i mogli moralno da ivimo.

Natovek zna za smrt boga i tom smru umiru i oni koji su greni. Time se
razbija lani idealitet. Prevladavanjem oveka pomou volje za mo jeste prelaz od oveka do
natoveka; zapravo tu bi kljuna re bila samoprevladavanje, jer su napori uloeni u
nadogradnji sebe kao ljudskog bia. To je ujedno i dolazak do slobodoumnog oveka, koji je
za Niea ljudi velike ljubavi, prezrenja i opijenosti, nosioci stvaralakog duha koje sila
vlastite neodoljive samosvijesti goni u osamu, u pronicanje zbilje ivota, ljudi kojima su
doivljaji opasnosti i boli postali potreba, koji se ne boje visokih planina, neprohodnih uma,
gorskog zraka i koji tako snani i samisebi dovoljni moogu, poput Zaratustre, iznijeti
iskupljenje i oslobaanje od prokletstva starog ideala i starih moralnih vrijednosti14. Ovim
tekstom Grli interpretuje jednog nieovca; on voli ivot pun slobode, nezavisnosti, ivot bez
straha i stega koji mu sve to onemoguavaju.

Sam moral takoe onemoguava ovakvog oveka, brani mu da bude ovek

irih shvatanja, otvorenih oiju. Uz suenu moralnu svest, oveku nije data mogunost
napretka. To je ono protiv ega Nie die revoluciju. Imoralizam je jedno od reenja ili
izbegavanje hrianstva, njenih obiaja i tradicije, koja je vekovima prenosila samo iste stvari,
unitavajui ovekovu prorodu, a pod tim se misli na njegovu preoblienu svest ne voljno ve

13
E, Fink., Nietzscheova filozofija, str. 103.
14
D, Grli., Friedrich Nietzsche, str. 62.
 11

na neki nain primoravanjem. Nie esto napominje da ono to nije u naim rukama, u stvari
je u rukama nekog drugog voe, koji se samo tako predstavlja. ovek mora da bude dovoljno
jak da izdri prelaz uz asistenciju volje, kako bi sebe oslobodio obligacionih stega. U
suprotnom, bie slab i takav e ostati i veno biti pod sudom drugih naela. Nieov zahtev za
novi moral jeste i zahtev za ovekovo preimenovanje iz nekog ko je igraka i sluga u nekog
ko je voa i gospodar.

Moemo uvideti da Nie jasno postavlja problem samog morala, zatim ga

pokuava razreiti odreenim koracima, i to je ono to je bitno i to daje oveku nadu da
sagleda malo bolje i otvori oi, a onda i da, ako ne moe potpuno, bar pokua da se izvue iz
lanaca lanog moralisanja kao jedne ideologije. Postavlja se pitanje ta ako bi se i u dobrom
oveku skrivao simptom nazadovanja, ili kakva opasnost, iskuenje, otrov, narkotik, koji je
omoguio da sadanjost ivi na raun budunosti? Da ivi moda lagodnije, bezopasnije, ali i
skuenije, bednije?...Tako da bi upravo moral bio kriv ako se nikada ne bi dosegao najvii
stupanj moi i sjaja ljudske vrste? Tako da bi upravo moral bio opasnost nad
opasnostima?...15.

Upravo zbog toga to Nie moral smatra opasnou, on nalazi da je kritika

morala, i kritika etikih vrednosti neophodna, jer je krenula nizbrdo i stranputicom, zato on
eli da uini neto dobro za oveanstvo. Treba se isprevrtati svaki kodeks moralisanja u
nameri da se ispravi, da se pobolja, jer je vreme za neke druge ideale. Kao jedan od mislilaca
koji se naao kako u krizi graanskog drutva, tako i njegovog morala, eli da pomogne, da
kae da ima nade i da ona nije sasvim izgubljena, koja je i kasnije mnogim piscima i
filozofima znaila.

15
F, Nie., Genealogija morala, str. 13.
 12

Zakljuak

Cilj je bio da obrazloimo ta je Nie mislio pod pojmom kritike morala,

kako je on shvatao sam moral, i ta je to za njega pravo vrednovanje. Videli smo da je
kritikovao najvie hrianstvo, kao ideologiju koja sa sobom donosi nereiva pitanja i grube
postulate zatim obiaje kao i tradiciju kojoj se mora priklanjati, u suprotnom bi oveka opsela
gria savesti kao i krivica. Pokazali smo da je Nie bio jedan od mislilaca koji je smatrao da je
mora tetan u svakom smislu, jer zapada pod moranje i trebanje, dok sa druge strane imamo
Zaratustru za primer jednog nieovca, i kao nekog ko volju za mo i samog oveka uzdie na
sami vrh, to nemamo u hrianstvu. Miroslav Krlea rekao je za Niea da ga je uzdigao iz
provincijskog blata, to je samo jedan od mnogih pokazatelja kakav Nie ima uticaj na
uticajne ljude i velike pisce. Nie je uzdizao oveka i njegovu prvobitnu prirodu, a kritika
koju obrazlae i nastaje u nameri da spasi tog oveka da on i dalje bude na pijedestalu svih
vrednosti, a ne njegove voe.
 13

Literatura

1. D, Grli., Friedrich Nietzsche, Biblioteka znanstvenih radova, Zagreb, 1981

2. F, M, Dostojevski., Neiste sile, Nova knjiga, Podgorica, 2005
3. F, Nie., Genealogija morala, Bonart, Nova Pazova, 2001
4. F, Nie., Ljudsko, suvie ljudsko, Dereta, Beograd, 2005
5. F, Nie., Volja za mo, Prosveta, Beograd, 1972
6. F, Nie., Tako je govorio Zaratustra
7. F, Nie., Sumrak idola, Grafos, Beograd, 1980
8. F, Nie., S one strane dobra i zla, Dereta, Beograd, 2011
9. E, Fink., Nietzscheova filozofija, Velika edicija, Zagreb, 1981