Analogni ili IP video nadzor

Savremene potrebe obezbeđenja i nadzora dovele su do sve veće ekspanzije sistema za video
nadzor, kako u poslovne svrhe tako i za lične potrebe. Jedna od glavnih dilema za sve one koji
žele video nadzor jeste da li investirati u analogni ili IP video nadzor. Kako bi Vam pomogli oko
ove odluke, u daljem tekstu predstavićemo Vam glavne prednosti i nedostatke ovih sistema.
Sve više firmi, pa i pojedinaca, odlučuje se za ugradnju različitih sistema video nadzora. Video
nadzor je postao potreba u zaštiti imovine, radnih procesa i pristupa, a svaka osoba koja je
dovoljno nesmotrena da ukrade nešto iz objekta zaštićenog video nadzorom će vrlo verovatno
brzo biti uhvaćena. Pored obezbeđenja od krađe ili provala, video nadzor se takođe koristi i u
druge svrhe, kao na primer za nadzor prometnih mesta, proizvodnih traka i mašina, ili pak za
nadzor starijih lica i dece dok ste na poslu.Imajući u vidu sve pogodnosti koji video nadzor može
da pruži, više nije pitanje da li Vam je potreban video nadzor, već koja vrsta video nadzora Vam
je potrebna – analogni ili IP video nadzor? Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan i zavisi
konkretno od ličnih potreba, a mi ćemo u daljem tekstu opisati ukratko obe vrste video nadzora
kako bi Vam olakšali izbor.

Analogni sistemi video nadzora

Analogni video nadzor predstavlja najjednostavniji i najrasprostranjeniji tip video nadzora. Ovi
sistemi sadrže kamere koje se direktno povezuju sa DVR-om putem koaksijalnih kablova, a
DVR (Digital Video Recorder) omogućuje snimanje sa kamera i reprodukciju snimaka. DVR
najčešće dolazi u konfiguracijama za 4, 8, 16 ili 32 kamere, a vremenski period koji možete
snimiti zavisi direktno od kapaciteta hard diska koji ugradite u njega. Većina DVR snimača se
fabrički isporučuje bez ugrađenog diska što ostavlja korisnicima mogućnost da ugrade hard disk
prema svojim potrebama. DVR takođe možete povezati na mrežu i internet što Vam omogućava
da snimcima pristupate i sa udaljene lokacije putem računara ili mobilnog telefona.

Kao što smo napomenuli ranije, analogne kamere koriste koaksijalni kabal za povezivanje sa
DVR snimačem, a obzirom da je osim video kabla neophodno i napajanje, postoje i hibridni
kablovi koji mogu pored video signala da prenose i napajanje za kameru što pojednostavljuje
instalaciju jer nije neophodno postavljati kameru u blizini utičnice za struju.

Kada su u pitanju kvalitet i rezolucija snimka, usled tehničkih ograničenja maksimalna izlazna
rezolucija analognih kamera je 720×575 piksela. Iako postoje kamere koje po specifikacijama
imaju veću rezoluciju, ta rezolucija se koristi samo za smanjenje nivoa šuma (u uslovima slabog
osvetljenja) i povećanje kvaliteta snimka, dok je efektivna izlazna rezolucija i dalje 720×575. To
praktično znači da sa razvojem tehnologije ne postoje uslovi za povećenje rezolucije standardnih
analognih sistema.

I pored relativno niske rezolucije za savremene standardne, analogni signal se ne kompresuje što
rezultuje visokim kvalitetom video snimka koji se u pojedinim slučajevima može čak porediti i
sa osnovnim modelima IP kamera. Ovi snimci su zadovoljavajući za potrebe velikog broja
korisnika, što u kombinaciji sa pristupačnom cenom čini analogne sisteme najisplatljivijim i
odgovarajućim u 85% slučajeva.
 Dijagram analognog sistema video nadzora

IP video nadzor

IP video nadzor, ili mrežni video nadzor kako se takođe ponegde naziva, funkcioniše malo
drugačije od analognog. Glavna prednost IP video nadzora u odnosu na analogni predstavlja
mogućnost snimanja u veoma visokim rezolucijama – poput 5 megapiksela i većih. IP kamere
nemaju ograničenje maksimalne rezolucije, što praktično znači da će vremenom sa napretkom
tehnologije rezolucija IP kamera biti sve veća. IP kamere takođe predstavljaju i samostalne
celine jer sadrže kompjuter koji snimljeni sadržaj automatski kompresuje i konvertuje u podatke
koje zatim šalje kroz mrežu. Obzirom da su podaci digitalni, to praktično znači da su isti potpuno
otporni na smetnje u prenosu.Kod IP video nadzora kamere se povezuju na NVR (Network
Video Recorder) tj. server na mreži, ali takođe postoje i kamere koje mogu biti
potpuno autonomne u radu. Takve kamere mogu da snimaju direktno na internu SD memorijsku
karticu ili da šalju podatke na NAS mrežno skladište podatake i računare/servere.Za razliku od
DVR-a, na NVR je teoretski moguće prikačiti neograničen broj kamera, a ograničenja postoje
samo u vidu brzine celokupne mreže i mogućnosti NVR snimača da snima u realnom vremenu sa
svih povezanih kamera. Primera radi, tipična IP kamera zahteva 2~3 Mbit/s mrežnog protoka iz
čega se jasno vidi da je čak i na starije 100Mbit/s mreže moguće povezati veliki broj kamera.
Jednostavno kupite kameru, prikačite je na mrežu i ako imate sve licence za NVR ona postaje
operativna. Kao i kod analognih sistema, veličina ugrađenog hard diska u NVR snimač će
odrediti za koliko dana unazad možete čuvati snimke.
Za povezivanje, IP kamere koriste standardne mrežne kablove (LAN Cat5e ili bolji), a većina
ovih kamera takođe može i da se napaja kroz isti kabal ukoliko podržavaju PoE
napajanje (Power over Ethernet). PoE napajanje može biti ograničeno dužinom kabla tako da o
ovome treba voditi računa prilikom projektovanja sistema. Još jedna od prednosti IP kamera je i
mogućnot prenosa drugih podataka kroz mrežni kabal, pa tako možete koristiti i alarmne senzore
povezane na kameru, ili pak upravljati kretanjem IP PTZ kamera za razliku od analognih sistema
gde su potrebni posebni kablovi za kontrolu i senzore.Obzirom da je IP sistem već na mreži,
njemu lako možete pristupiti sa bilo kog računara ili pametnog telefona, a moguće je i direktno
korišćenje kamere povezane na ruter bez upotrebe NVR-a o čemu smo takođe pisali na blogu.
Tekst o podešavanju rutera za IP video nadzor možete pronaći na ovom linku.

Podešavanje rutera za video nadzor

Jedna od prednosti IP kamera u odnosu na klasičan analogni video nadzor je mogućnost
nezavisnog rada direktnim povezivanjem kamere na ruter. Iako je samo povezivanje kamere vrlo
jednostavno, za pristup kameri sa udaljene lokacije potrebno je podesiti par opcija na Vašem
ruteru, a mi ćemo pokušati da Vam objasnimo ceo postupak u daljem tekstu.

Pre svega da kažemo par reči o IP kamerama. Za razliku od klasičnih analognih kamera čiji rad
direktno zavisi od DVR snimača, IP kamere mogu da rade nezavisno od snimača ili računara.
Zahvaljujući tome, ove kamere možete direktno povezati na Vaš ruter i pristupiti im putem
interneta sa bilo koje lokacije što ih čini pogodnim ne samo za obezbeđenje prostora kada niko
nije kod kuće, već i za nadzor starijih lica, dece ili pak kućnih ljubimaca kada ste na poslu ili na
putu.

Samo povezivanje kamere na Vaš ruter je vrlo jednostavno i može biti žičano – putem
standardnom mrežnog kabla, ili pak bežično ukoliko kamera poseduje i ugrađenu Wi-Fi
konekciju. Problem na koji većina korisnika naiđe jeste blokiran pristup kameri sa udaljene
lokacije zbog Firewall zaštite u ruteru. Po fabričkim podešavanjima rutera, ukoliko pokušate da
pristupite Vašem ruteru sa neke druge lokacije putem interneta, ruter će automatski blokirati
pristup. Ovakav način rada je odličan za svakodnevnu bezbednost Vaše kućne mreže, međutim
takođe onemogućava pristup mrežnim kamerama. Rešenje za taj problem je posebna funkcija u
Vašem ruteru koja se zove Port-Forwarding i u nastavku teksta objasnićemo kako da je podesite.

Postoje 3 glavne celine koje treba imati u vidu kada podešavate udaljeni pristup Vašoj kameri, i
to:

 Lokalna mreža (LAN)

 Firewall zaštita (u sklopu rutera)
 Globalna mreža (WAN)

U daljem tekstu objasnićemo svaku od ovih celina i podešavanja vezana za iste, ali pre nego što
krenemo sa podešavanjima, da se osvrnemo prvo na pristup samom ruteru.
Za pristup kontrolnom panelu Vašeg rutera potrebno je da otvorite bilo koji internet pretraživač
(Chrome, Firefox, Internet Explorer, itd.) i u polju za adresu ukucate IP adresu rutera koja je
najčešće 192.168.1.1 ili 192.168.0.1. Ukoliko ste ukucali ispravnu adresu pojaviće se mali prozor
koji traži korisničko ime i lozinku za pristup kontrolnom panelu. Fabrički podešeno korisničko
ime je najčešće admin a lozinka može biti takođe admin, password, ili pak nije potrebna
(ostavite prazno polje). Neki od proizvođača rutera poput TP Link-a imaju ove podatke
odštampane na nalepnici koja se nalazi sa donje strane samog rutera.

Ukoliko koristite ADSL internet nekog provajdera kao što je Open Telekom, uz takav internet
najčešće dolazi uređaj koji istovremeno vrši funkciju ADSL modema i rutera. Postupak pristupa
ovom ruteru je identičan pristupu običnom ruteru koji smo objasnili iznad, s tim da internet
provajder vrlo često na ovim uređajima postavlja drugačije korisničko ime i šifru. Kod Open
Telekom-a se za korisničko ime koristi admin ili telekom, a neke od uobičajenih lozinki su
ztonpk, tzlkisonpk, admints, ili telekom. Ukoliko ne možete da se logujete sa ovim podacima,
predlažemo da kontaktirate Vašeg internet provajdera za ispravne podatke specifične za njihovu
mrežu.

Lokalna mreža (LAN)

Lokalna mreža u osnovi predstavlja skup umreženih uređaja koje imate kod kuće. Ona se
najčešće sastoji od jednog ili više desktop/laptop računara, rutera koji je povezan na internet i
naravno Vaše IP kamere. Što se lokalne mreže tiče, potrebno je podesiti kameru za eksterni
pristup, i tu razlikujemo sledeće korake:

1. Dodeljivanje lokalne statičke IP adrese kameri

2. Unos tačnih Subnet Mask i Default Gateway adresa
3. Podešavanje adrese DNS servera
4. Podešavanje porta
1. Statička IP adresa

Ukoliko je Vaša mreža podešena da automatski dodeljuje IP adrese, postoji šansa da će mreža
dodeliti drugačiju IP adresu kameri svaki put kada je isključite. Ovo nije dobro za Port-
Forwarding i neophodno je podesiti statičku IP adresu kameri kako bi kasnije mogli da usmerimo
ruter ka toj adresi za pristup kameri. Statičku adresu podešavate u samoj kameri i naziv funkcije
je najčešće “static” ili “use this address”, ali može i da varira u zavisnosti od modela Vaše IP
kamere pa je najbolje da pogledate prateće korisničko uputstvo za kameru.

2. Subnet Mask / Default Gateway

Subnet Mask je gotovo uvek 255.255.255.0 (poznata i kao klasa C). Ovo korisniku omogućava
254 upotrebljive adrese koje je moguće dodeliti umreženim uređajima, što je više nego dovoljno
za prosečnu kućnu primenu.

Default Gateway (negde se naziva i Default Router) predstavlja IP adresu Vašeg rutera.

Obavezno unesite obe vrednosti u Vašu IP kameru kada podešavate statičku IP adresu.

3. Adrese DNS servera

U kameri se tipično nalaze 2 ovakve adrese, mada to nije uvek slučaj. DNS serveri uzimaju
imena koje dajemo web sajtovima i prevode ih u njihove izvorne IP adrese. To znači da ne
moramo da pamtimo gomilu komplikovanih brojeva i da jednostavno možemo da posećujemo
sajtove i mreže po imenu umesto po broju.

DNS adrese servera dolaze od Vašeg internet provajdera, ukoliko niste sigurni koje su Vaše DNS
adrese najbolje je uneti lokalnu IP adresu Vašeg rutera u DNS server 1 (ili primarni DNS server)
i ruter će ih automatski podesiti.

4. Podešavanje porta

Tipično, kada jedan računar komunicira sa drugim putem mreže, informacije se prenose kroz
određeni port. Mnogi portovi imaju specifične namene, poput email ili FTP servisa, a kompletna
lista uobičajenih portova može se naći na ovom linku.Većina mrežnih uređaja kojima se pristupa
putem internet pretraživača je uglavnom podešena na port 80, uključujući IP kamere, rutere, itd.
To je zbog toga što je to standardni port za HTTP, tj. informacije koje se prikazuju kroz internet
pretraživač.Dobra praksa je da se standardni port kamere promeni na neki drugi port koji se
manje koristi. Promena porta ima nekoliko prednosti, na primer portovi kao i IP adrese moraju
biti unikatni, pa ukoliko i IP kamera i ruter ostanu na istom portu, možete pristupiti samo jednom
uređaju istovremeno. Druga prednost je bolja bezbednost jer ukoliko neko pokuša da pristupi
Vašem ruteru, kamera će biti na drugom portu. Čak i u slučaju da nekako dođe do porta na kome
je kamera, neće moći da pristupi kameri bez adekvatne lozinke.Bitno je napomenuti i da kada
budete promenili port na kameri, URL adresa za pristup kameri će se takođe promeniti interno i
eksterno. Na primer, ukoliko je kamera pre promene imala adresu http://192.168.0.90, nakon
promene porta sa 80 na 4040 za pristup kameri neophodno je na kraju adrese navesti i port –
http://192.168.0.90:4040. Ovo takođe važi i za pristup kameri sa udaljene lokacije.

Firewall

Firewall u Vašem ruteru odlično blokira neželjeni pristup Vašoj mreži. Dobro poređenje bi bilo
gledati na Firewall kao na recepciju u hotelu. Da bi ste ušli u Vašu sobu prvo morate razgovarati
sa recepcionarom koji će proveriti Vaše podatke i potom Vam dati ključ od sobe. Ukoliko
pokušate da uđete neovlašćeno, zaustaviće Vas i izbaciti iz zgrade.Imajući u vidu da nije
bezbedno potpuno isključiti Firewall, ono što želimo da uradimo jeste da omogućimo pristup
kameri ali da pritom i dalje zadržimo filtriranje ostalog dolaznog internet saobraćaja. Ovo se
postiže dodavanjem posebnog pravila u Firewall-u.Obzirom da se izgled korisničkog interfejsa
razlikuje u zavisnosti od modela rutera, nije moguće napraviti detaljan univerzalni postupak,
međutim princip rada je isti kod svih rutera – za svakog WAN korisnika koji pristupa portu
IP kamere, treba dozvoliti pristup i preusmeriti ih na lokalnu IP adresu kamere.

Detaljnije objašnjenje o podešavanju ove opcije možete naći u korisničkom uputstvu za Vaš
ruter, ili na PortForward sajtu koji ima ogromnu bazu rutera.

Globalna mreža (WAN)

Globalna mreža (WAN) je u suštini internet i sve što Vam je potrebno da preko nje pristupite
Vašoj IP kameri jeste da znate koja je Vaša eksterna IP adresa. Ovo je unikatna IP adresa za
Vašu mrežu i možete je koristiti bilo gde na internetu, takođe se često naziva i javnom IP
adresom (public IP address).Vaša IP adresa zavisi od Vašeg internet provajdera i ili Vam je
dodeljena prilikom potpisivanja ugovora (statička), ili Vam se automatski dodeljuje svaki put
kada se povežete na internet (dinamička). Postoje više načina da otkrijete koja je Vaša trenutna
adresa, a jedan od popularnih je sajt WhatIsMyIP koji automatski prikazuje eksternu adresu
mreže na kojoj se trenutno nalazite.

Dinamička i statička IP adresa

Nažalost, većina aktuelnih internet provajdera dodeljuje korisnicima dinamičke IP adrese. Ovo
znači da će se Vaša javna IP adresa povremeno promeniti što je problematično za pristup Vašoj
mreži i kameri putem interneta. Postoje dva načina da se ovaj problem reši – statička IP adresa ili
dinamički DNS.

Statička IP adresa: Najbolje rešenje je promena Vaše IP adrese na statičku od strane internet
provajdera. Većina provajdera nudi ovu uslugu, ali je takođe dodatno naplaćuje pored standardne
internet pretplate. Statička IP adresa znači da se vaša eksterna IP adresa neće menjati, tako da
nećete imati problema sa pristupom Vašoj mreži i kameri sa udaljene lokacije.

Dinamički DNS (DDNS): Ova funkcija daje Vašoj IP adresi određeno ime dok u pozadini
automatski prati sve promene IP adrese. Većina rutera podržava DDNS funkciju i nudi linkove
ka poznatim DNS servisima poput DynDNS ili No-IP čiji je osnovni besplatni nalog dovoljan za
kućne korisnike.Alternativno, pojedini poznati proizvođači IP kamera takođe besplatno nude
svoje DDNS usluge, pa možete proveriti i da li Vaša kamera podržava iste.

Pristup kameri

Kada konačno dođete do Vaše javne IP adrese, pristup kameri je veoma jednostavan. Dovoljno je
da bilo gde na internetu ukucate tu adresu ili DDNS adresu, zajedno sa brojem porta ukoliko se
razlikuje od 80, i trebalo bi da dobijete pristup Vašoj kameri.

NAT Loopback

Još jedna stvar koju je bitno napomenuti je da kada pristupate Vašoj kameri putem javne IP
adrese, možete naići na mali problem koji se naziva NAT Loopback. Ovo znači da kada
koristite javnu IP adresu da pristupite kameri koja je povezana na istu lokalnu mrežu sa koje
pristupate, možda nećete moći da se povežete. Ovo je normalno jer ruter automatski blokira
takvu vrstu saobraćaja.Rešenje za ovaj problem je ruter koji podržava NAT Loopback funkciju.
Ukoliko Vaš ruter ne podržava ovu funkciju, kameri pristupate putem lokalne IP adrese kamere
kada ste u istoj mreži, ili putem javne IP adrese kada pristupate sa neke udaljene lokacije na
internetu.

Dijagram IP sistema video nadzora

IP sistemi nisu idealni, te dolazimo i do nedostataka ovih sistema. Pre svega IP sistemi za video
nadzor su znatno skuplji od analognih i to kamere oko 30% u odnosu na analogne kamere istog
kvaliteta, a kompletni IP sistemi su i do 3 puta skuplji od analognih. Drugi nedostatak je
podešavanje sistema sa više kamera koje može biti komplikovano za prosečne korisnike jer
zahteva određeni nivo poznavanja računarskih mreža.Obzirom da smo pokrili osnovne
informacije o analognim i IP sistemima, vreme je da sumiramo utiske.Ukoliko Vam je potreban
video nadzor koji nudi odličnu vrednost za uloženi novac, onda se analogni video nadzor nameće
kao logičan izbor te Vam savetujemo kupovinu analognih kompleta.Sa druge strane, ukoliko su
Vam potrebne kamere koje će snimati veoma detaljne snimke visoke rezolucije, ili pak želite da
investirate u budućnost, onda je u tom slučaju IP video nadzor pravi izbor. IP nadzor takođe
može biti dobar izbor i kada Vam je potrebna samo jedna autonomna IP kamera za nadzor
pojedinačnih prostorija, poput Vaše kancelarije ili neke prostorije u Vašem domu. Takve kamere
ne zahtevaju NVR i moguće ih je direktno povezati na ruter kućne mreže, što uz malo
podešavanja predstavlja pristupačno i kompaktno rešenje za video nadzor.

Pre nego što završimo tekst, pomenućemo i dve nove tehnologije – HDCVI i HDTVI. Ove
tehnologije kombinuju dobre strane analognih i IP sistema i posebnom modulacijom signala
omogućuju upotrebu HD i Full HD kamera sa infrastrukturom analognih sistema. Iako ovi
sistemi ne mogu da zamene IP sisteme na polju maksimalne rezolucije i autonomije kamera, oni
takođe predstavljaju korak napred u odnosu na rezoluciju analognih sistema po ceni koja je tek
nešto veća od istih. Više o ovim tehnologijama možete saznati u posebnom blog tekstu.

10 najbitnijih karakteristika kamera za video nadzor

Video nadzor je postao potreba u većini poslovnih i mnogim privatnim objektima. O njemu smo
već dosta pisali sa opštim pristupom, a ovoga puta pišemo o nešto usmerenijoj temi, odnosno o
osnovnim karakteristikama kamera za video nadzor. Pročitajte više o ovim terminima i saznajte
za šta tačno služe tehnologije povezane sa istim.

Početna tačka planiranja svakog sistema za video nadzor predstavljaju kamere, a ostatak sistema
se projektuje prema broju kamera i njihovim karakteristikama. Međutim, prilikom izbora kamera
veliki broj različitih tehničkih karakteristika može biti vrlo konfuzan za prosečne korisnike. U
ovom tekstu opisaćemo one najosnovnije termine koji se i najčešeće pominju kod kamera za
video nadzor, tj. CCTV kamera.

1. Vrsta kućišta

Ova karakteristika se odnosi na fizički izgled kamere i prema kućištu u kome dolaze možemo ih
podeliti na dve vrste – box i dome kamere. Box kamere su uobičajenog izduženog oblika, a
kompaktnije box kamere se sve češće nazivaju i bullet kamerama.

Za razliku od box kamera, dome kamere koriste kupolno kućište (u obliku polovine lopte). Ove
kamere su kompaktnije i manje uočljivije od box kamera i takođe zbog svog oblika često dosta
otpornije od box kamera. Posebna vrsta dome kamera su takozvane PTZ kamere (Pan Tilt Zoom)
čije kretanje je motorizovano i mogu se pomerati daljinskom kontrolom.
Osim ovih vrsta postoje i kamere sa specijalnim oblicima kućišta, ali one su namenski
konstruisane pa o njima nećemo pisati ovom prilikom.

2. Sistem

Po sistemu funkcionisanja razlikujemo tri vrste kamera – analogne, HD-CVI/HD-TVI i mrežne

kamere.

Analogne kamere su najstariji i najrasprostranjeniji vid video nadzora, odlikuje ih jednostavnost

i veoma pristupačna cena. Nedostatak ovih kamere su tehnička ograničenja u prenosu signala
koja često ne mogu da isprate savremene potrebe, na primer nije moguć nadzor u visokoj
rezoluciji i instalacije veće dužine su komplikovane jer sa većom dužinom kablova dolazi do
smetnji i gubitaka u prenosu analognog signala. Uprkos tome i dalje su čest izbor za manje
sisteme video nadzora i tamo gde viša rezolucija snimanja nije potrebna.

Mrežne kamere (IP kamere) predstavljaju najnapredniji vid kamera. Ove kamere koriste
postojeće računarske mreže što znatno olakšava projektovanje instalacija bilo kojih dužina, mogu
da rade potpuno samostalno (bez snimača) i ono što je najbitnije kod njih jeste to da nemaju
ograničenja po pitanju maksimalne rezolucije snimanja. Njihov nedostatak je viša cena i
komplikovanije podešavanje sistema, ali su i dalje nezamenljive tamo gde je neophodna veoma
velika rezolucija snimanja.

HD-CVI i HD-TVI kamere imaju skoro identičan način rada i predstavljaju kombinaciju
dobrih strana analognih i mrežnih kamera. Projektovane su tako da približe analogni video
nadzor savremenim potrebama i mrežnom nadzoru, ali da i dalje zadrže pristupačnu cenu. Kod
ovih kamera se izlazni signal moduliše pre prenosa pa za razliku od analognih kamera mogu da
snimaju u visokoj rezoluciji (do Full HD 1080p) i prenose signal bez gubitaka na znatno većim
razdaljinama. Iako nisu kompletna zamena za mrežne kamere, ove kamere vrlo uspešno menjaju
iste u mnogim slučajevima.

Više informacija o analognim, mrežnim i HD-CVI/HD-TVI kamerama možete pronaći u našim

prethodnim tekstovima o video nadzoru gde smo detaljno pisali o ovim vrstama nadzora i
upoređivali prednosti i mane istih.

3. Rezolucija

Rezolucija snimanja predstavlja najbitniju karakteristku svake kamere i od nje zavisi nivo detalja
na snimku. Što je rezolucija veća, to će snimak biti jasniji i imati više detalja.

Za osnovni video nadzor čija je namena samo uvid u dešavanja unutar nekog prostora ili ispred
objekta često je dovoljna i kamera niže rezolucije, međutim ukoliko se radi o javno dostupnom
mestu preporučuju se kamere veće rezolucije. Prednost veće rezolucije je u nivou detalja pa je uz
HD kamere moguće i lako prepoznavanje lica, a uz Full HD kamere čak i očitavanje registarskih
brojeva sa tablica automobila.
Na slici ispod možete pogledati poređenje najčešćih rezolucija kod video nadzora i nivo detalja
koje one pružaju. 960H je maksimalna moguća rezolucija kod analognih kamera i ona se kod
analognih kamera obeležava i kao 800 TV linija (800 TVL).

4. Optika

Kamere za video nadzor mogu imati različite objektive, a kod ovih objektiva najbitniju
karakteristiku predstavlja fokalni opseg koji se izražava u milimetrima – na primer 2.8mm,
3.6mm i 6mm kod fiksnih objektiva, ili 2.8~12mm kod varifokalnih objektiva.

Fokalni opseg određuje ugao koji kamera može da pokrije i nivo uveličavanja (zoom), pa se u
zavisnosti od veličine prostora koji je potrebno pokriti koristi odgovarajući objektiv. Objektivi
sa manjim fokalnim opsegom imaju veći ugao pokrivenosti, dok objektivi sa većim fokalnim
opsegom pokrivaju manji ugao ali imaju optički uveličanu sliku koja usled toga pruža više
detalja sa prostora koji pokriva.

Na primer, ukoliko je potrebno da kamera zahvata veći ugao, koristi se objektiv od 2.8mm ili
3.6mm. Ukoliko je pak potrebno nadzirati samo određeni uzan prostor poput ulaznih vrata ili
kase, koriste se objektivi od 6mm, 8mm ili 12mm. Na slici ispod možete videti poređenje nekih
od najčešćih objektiva.
Pored fiksnih objektiva postoje i varifokalni objektivi. Ovi objektivi imaju promenljivi fokalni
opseg (npr. od 2.8mm do 12mm) i omogućavaju da nakon postavljanja kamere podesite
pokrivenost prema potrebi. Podešavanje može biti ručno (na samoj kameri), ili kod naprednijih
kamera motorozovano. Kamere sa motorizovanim objektivom omogućavaju da daljinski (kroz
aplikaciju, web pretraživač, itd.) po potrebi uvećate centralni deo slike za više detalja i takvi
objektivi se najčešće koriste kod pokretnih PTZ kamera.

5. AWB

Automatsko podešavanje bele boje (Auto White Balance) je tehnologija koja se koristi za
dobijanje realnih boja na video snimcima. Pod uticajem različitog ambijentalnog osvetljenja
snimak može dobiti hladne (plave) ili tople (crvene) boje, a AWB tehnologija ispravlja ovaj
neželjeni efekat tako što koristi belu svetlost kao referentnu i prema njoj podešava nivo plave i
crvene na snimku kako bi se dobile prirodne boje.

Na slici ispod možete videti snimak bez AWB (levo) i sa uključenom AWB tehnologijom
(desno).
 6. AGC

Automatska kontrola pojačanja (Auto Gain Control) predstavlja tehnologiju koja u uslovima
slabog osvetljenja pojačava osetljivost senzora na svetlost čime se dobija svetliji snimak. Na slici
ispod je prikazano poređenje snimka sa uključenom i isključenom AGC tehnologijom.

7. Kompenzacija osvetljenja

Većina savremenih kamera ima odličnu kontrolu pojačanja senzora kada je svetlost na snimku
ujednačena, međutim na pojedinim mestima se mogu javiti velike razlike u osvetljenju različitih
regija što može prouzrokovati loše adaptiranje kamere. Dobar primer za ovo je nadzor ulaza –
ukoliko je napolju svetlost veoma jaka kamera će se adaptirati jačoj svetlosti pa će na snimku
tamniji objekti poput osobe koja ulazi izgledati kao siluete. Ovo je neželjeni efekat i postoje 3
tehnologije koje se danas koriste za ispravljanje istog i vraćanja bitnih detalja na snimak.

BLC (BackLight Compensation) je osnovni vid kompenzacije pozadinskog osvetljenja i ova

tehnologija pojačava osetljivost senzora na svetlost u uslovima gde je osvetljenje pozadine jako
pa stvara siluete kod bitnih objekta. Zbog pojačane osetljivosti gube se detalji sa svetle pozadine,
ali se dobija jasan prikaz bitnih objekata/osoba umesto silueta. Primer ove tehnologije možete
videti na slici ispod – kada je BLC uključen gube se detalji sa parkinga u pozadini, ali je lik
osobe koja ulazi u zgradu jasan što je i bitno kod te kamere za nadzor.
HLC (HighLight Compensation) je poseban vid kompenzacije koji smanjuje jake izvore
svetlosti na tamnom snimku. Najčešće se koristi kod nadzora koji prati kretanje automobila jer u
uslovima slabijeg osvetljenja farovi automobila prouzrokuju da se kamera prilagođava njihovoj
svetlosti čime se gube bitni detalji oko izvora svetlosti poput registarskih tablica. Na slici ispod
se vidi poređenje snimaka sa uključenom i isključenom HLC kompenzacijom.

WDR (Wide Dynamic Range) je najsavremeniji i najbolji vid kompenzacije osvetljenja koji
povećava dinamički opseg kamere kombinujući dve slike u realnom vremenu – jednu sa dužom
ekspozicijom (okidanjem) za tamnije regije i jednu sa kraćom ekspozicijom za svetlije regije
snimka. Zahvaljujući tome, ova tehnologija može da vrati detalje tamnim objektima dok
istovremeno ne gubi detalje sa svetle pozadine. Na primeru ispod vidi se poređenje BLC
tehnologije, WDR tehnologije i normalnog snimka u datim uslovima.
 8. Dan/noć snimanje

Ova funkcija kod savremenih kamera odnosi se na tehnologiju koja automatski prebacuje kameru
iz kolor režima u crno-beli kada osvetljenje postane dovoljno slabo da AGC ne može više da
kompenzuje pojačanjem osetljivosti senzora. Kada snima u crno-belom režimu, senzor je daleko
osetljiviji pa može da snima čak i uz vrlo malo svetlosti.

Dan/noć funkcija se koristi u kombinaciji sa ICR funkcijom (Infrared Cutfilter Removal) i

ugrađenim infracrvenim diodama na kameri za dodatno pojačanje svetlosti i snimanje čak i u
potpunom mraku, dok domet u najvećoj meri zavisi od dometa infracrvenih dioda koje su
ugrađene u kameru.
 9. Redukcija šuma

Kada se kamere koriste u uslovima slabijeg osvetljenja, pojačana osetljivost senzora na svetlost
generiše i više šuma (sitnih smetnji) na snimku. Za otklanjanje ovih smetnji koristi se DNR
tehnologija (Digital Noise Reduction) i kod nje razlikujemo 2D i 3D redukciju.

2D redukcija šuma koristi više susednih piksela na istom frejmu (slika od koje je sastavljen
snimak) da otkrije i ukloni šum. Ovaj način rada generalno daje dobre rezultate, ali nije
najefikasniji.

Za razliku od 2D redukcije, 3D redukcija šuma pored piksela iz istog frejma upoređuje iz

piksele iz susednih frejmova pa ostvaruje znatno efikasniju redukciju šuma, međutim zbog
načina na koji funkcioniše može da stvori malo zamućenu sliku kod objekata koji se kreću. Zbog
toga kamere koji podržavaju ovu tehnologiju najčešće koriste kombinaciju 2D+3D redukcije –
2D kod objekata koji se kreću i 3D za statični deo snimka.

Redukcija šuma ima više beneficija, pa osim jasnijeg snimka takođe omogućava snimačima
mnogo bolji stepen kompresije snimaka u odnosu na one sa šumom. Ukoliko se koristi snimač
koji detektuje pokrete, upotreba ove funkcije bez redukcije šuma takođe može da prouzrokuje
lažni alarm jer veća količina šuma ponekad može i da zbuni snimač.

10. Stepen zaštite

Kada je zaštita kamera u pitanju, razlikujemo dve vrste zaštite – IP i IK zaštitu.

IP zaštita predstavlja zaštitu od vremenskih uslova. Stepen ove zaštite se označava sa dva
jednocifrena broja nakon oznake IP i kod kamera za video nadzor se najčešće koristi IP66 zaštita.
Prvi broj (IP6x) predstavlja stepen zaštite od fizičkih objekata i kreće se od 0 (bez zaštite) do 6
(potpuno otporna na prašinu), dok drugi broj (IPx6) prestavlja stepen zaštite od vode i kreće se
od 0 do 8 (7 i 8 označavaju otpornost na potapanje i vrlo retko se koriste kod kamera za video
nadzor). Kamere sa IP66 zaštitom su otporne na prašinu i polivanje vodom (ne i potapanje) pa se
mogu koristiti za nadzor na otvorenom prostoru, na primer čak i u dvorištu.
IK zaštita predstavlja zaštitu od vandalizma i dostupna je samo kod pojedinih dome kamera.
Stepen ove zaštite se označava brojevima od 1 do 10, a IK10 zaštita koja se danas najčešće
koristi znači da je površina otporna na udarac od 20 džula, što je ekvivalentno slobodnom padu
tela mase 5kg sa visine od 40cm. Iako ne postoji perfektna zaštita od vandalizma, u realnim
radnim uslovima ova zaštita dosta efektivno štiti kameru tako da će u većini slučajava kamera
ostati funkcionalna i bez znatnih oštećenja ukoliko je, na primer, neko gađa kamenom ili drugim
predmetom. Ove kamere su namenjene za montažu na javno dostupnim mestima gde su izložene
vandalizmu, kao na primer na ulazima u zgrade.

Propisi za ugradnju video nadzora koje obavezno morate ispoštovati

Postaviti video nadzor jeste veoma korisno i efektivno, ali sa druge strane ne i potpuno
bezazleno. Postoje propisi za ugradnju video nadzora i ukoliko ne ispoštujete neka osnovna
pravila možete platiti ogromnu kaznu, jer u neku ruku ugrožavate privatnost ljudi u okolini video
nadzora koji ste postavili. Da ne biste sebe doveli u neprijatnost, dobro pročitajte tekst u
nastavku o tome kako možete da ugradite video nadzor bez kršenja propisa i ugrožavanja tuđe
bezbednosti. Godinama unazad širom sveta diže se prašina o tome koliko video nadzor zapravo
ugrožava privatnost svakoga od nas, a u nekim slučajevima i bezbednost. Tako su i u Srbiji, kao i
u drugim zemljama Evrope, prošle godine doneti novi propisi za ugradnju video nadzora i
izmene zakona kojim je uređena ova oblast i jasno je definisano pod kojim uslovima je moguća
ugradnja video nadzora i njegovo servisiranje.
Šta kažu propisi za ugradnju video nadzora?
Ako želite da ugradite video nadzor u svom stanu, to možete uraditi bez problema i neke posebne
dozvole. Međutim, ako želite da ugradite video nadzor u dvorište i da pri tom snimate deo neke
javne površine, u tom slučaju morate tražiti posebnu dozvolu.Sistem za video nadzor mora biti
prilagođen Zakonu o privatnom obezbeđenju, koji predviđa da npr. treba arhivirati sve snimke
nastale do 30 dana unazad, kao i to da morate imati ugovor o održavanju.Tako i ostali sistemi
zaštite kao štu su alarmi u kolima, dvorištu itd. definisani su kao druga tehnička zaštita, a kao i
zaštita podataka, i elektrohemijska zaštita transporta novca.Kada je reč o video nadzoru
poslovnih objekata, neophodno je da uz navođenje naziva poslodavca, grafičkim objašnjenjem
(slikom kamere) i tekstualnim upozorenjem (npr. ‚‚Objekat je pod video nadzorom‚‚),
nedvosmisleno, treba označiti vršenje obrade podataka, u cilju obaveštavanja svih
zainteresovanih lica da se u objektu u kojem se nalaze vrši video nadzor.
Zašto je potrebna dozvola?
Zato što je Ustavom zagarantovano pravo na privatnost svakom građaninu. Pošto video nadzor
obrađuje lične podatke i to može ozbiljno ugrziti nečiju privatnost, onda za video nadzor mora da
postoji pravni osnov koji mora biti odobren od strane nadležnih organa. To znači da postoji
procena ugrožene bezbednosti i da bi se ugradnjom video nadzora ta ugroženost smanjila i
zaštitila lica, imovina, poslovni objekat i sl. Tako i održavanje i servisiranje video nadzora mora
vršiti licencirana firma za rad sa video nadzorima.
Ko sme da ugrađuje i servisira video nadzor?
Svaka firma koja je ovlašćena legitimacijom koju izdaje MUP. Dakle, ako želite da vam neko
ugradi video nadzor, morate tražiti legitimaciju na uvid, u suprotnom ste napravili ozbiljan
prekršaj. U slučaju da firma nema licencu, a vrši ugradnju video nadzora, može platiti kaznu
visine i do milion dinara.

Da li se ovo odnosi na već ugrađen video nadzor?

Da, u smislu da ćete morati da nađete ovlašćenog servisera za video nadzor, ali za sam video
nadzor nije potrebno tražiti nikakvu dodatnu dozvolu. Ovo se odnosi na video nadzor ugrađen
pre 1. januara 2017.
Ako razmišljate da ugradite video nadzor možete pogledati našu ponudu. Pročitajte i naš blog
gde možete naći korisne savete koji će vam pomoći da odaberete pravi video nadzor za vaše
potrebe.

Vodič za jednostavno montiranje video nadzora

Želite da instalirate sistem sigurnosnih kamera u svoj dom, kancelariju ili dvorište, ali čim
pomislite na bušenje rupa i razvlačenje kablova, odmah se obeshrabrite? Da, možda deluje
obeshrabrujuće, ali savremeni sistemi sada sadrže sve što vam je potrebno da sami instalirate
video nadzor na veoma jednostavan način. Pročitajte naš vodič i saznajte kako.

Odaberite video nadzor koji odgovara vašim potrebama

Kako odabrati pravi video nadzor? Jednostavno, napravite plan kuće i odredite prioritetne
prostore koje želite da snimate. Važno je i neko malo tehničko predznanje kako biste odabrali
odgovarajuće kamere sa adekvatnim karakteristikama. O tome kako treba birati video nadzor
možete pročitati više u našem prethodnom tekstu.

Za početak, bitno je znati koje su to komponente video nadzora, da biste imali predstavu kakav
vas posao čeka. Dakle, delovi koje treba povezati su kamere, snimač i monitor.
Podesite uređaj za snimanje video zapisa, tj. video snimač

Da biste sačuvali video zapis koji pravi sigurnosna kamera, potreban vam je video snimač,
odnosno Digitalni Video Recorder (DVR). Ovaj uređaj prima informacije koje šalje sigurnosna
kamera i beleži ih u video formatu, koji potom može da emituje na nekom ekranu, računuru ili
mobilnom telefonu. Svi snimači snimaju na standardni 3.5″ SATA hard disk koji se ugrađuje u
njih, tako da sami birate koji kapacitet vam je potreban prema broju kamera i vremenu za koje
želite da čuvate snimke.

Video snimače možete kupiti odvojeno, ili oni mogu biti uključeni u već postojeći komplet za
video nadzor. Postoje dve osnovne vrste snimača – DVR snimači koji snimaju kamere preko
koaksijalnog kabla (analogne, HDTVI, HDCVI i/ili AHD), i NVR mrežni snimači koji snimaju
IP kamere preko LAN mreže (mrežnog kabla).

Instalacija kamere

Kada odaberete željene sigurnosne kamere, onda ih možete postaviti na unapred isplanirana
mesta. Birajte visoke, široke uglove kako biste mogli jasno da vidite sve ulaze i izlaze u
prostoriji. Ukoliko kameru napajate putem adaptera vodite računa i da kamera bude blizu izvora
električne energije, ukoliko pak nemate utičnicu u blizini možete iskoristiti koaksijalni kabal sa
DC provodnikom. Ako kameru instalirate napolju, onda je postavite na većoj visini kako ne bi
bila lako dostupna za skidanje ili uništavanje.

Kačenje kamere na zid obično se vrši pomoću lepljive podloge koje imaju neke mini kamere ili
šrafova kod standardnih. Ukoliko se kamera postavlja na zid pomoću šrafova onda prvo označite
mesto gde ćete postaviti kameru, zatim mesta gde idu šrafovi, probušite rupe električnom
bušilicom i zašrafite kameru. Vodite računa da kamera bude dobro pričvršćena za zid kako ne bi
mogla lako da se skine.

Kada postavite sigurnosnu kameru, sledeći korak je priključivanje na napajanje. Skoro sve
kamere imaju svoje DC adaptere koji se uključuju u zidne utičnice. U slučaju da imate problem
sa povezivanjem, pozovite prodavca ili ovlašćeni servis. Kamere se obično vrlo jednostavno
priključuju na izvor električne energije.
Povezivanje

Sledeći korak je povezivanje kamere sa DVR snimačem pomoću BNC konekcije. BNC kablovi
su slični antenskim i veoma su jednostavni za upotrebu. Identični su sa obe strane, pa ih
jednostavno povežite tako što ćete ih priključiti u odgovarajući port na kameri i snimaču (ulaz i
izlaz). Vodite računa o tome da lepo uključite BNC konektor kako ne bi došlo do gubitaka
signala.Ukoliko ste kupili IP kameru možete je povezati putem standardne LAN mreže poput
drugih mrežnih uređaja, ili pak bežično ukoliko kamera ima Wi-Fi konekciju. IP kamere se mogu
povezati na NVR snimač kako bi se snimci snimali na isti, a mogu takođe i da rade samostalno
bez snimača. Kamere koje rade samostalno mogu da snimaju na računare u istoj mreži, NAS
mrežna skladišta i microSD kartice (ukoliko imaju slot za iste).Na jedan DVR/NVR snimač
možete povezati više kamera, tj. onoliko koliko taj model snimača može da snima istovremeno
prema specifikacijama. Snimač automatski snima sve kamere koje su povezane, a snimke možete
pregledati na više načina.Za lokalni pregled snimaka savremeni snimači su opremljeni VGA i
HDMI izlazima pa lako možete pregledati snimke na monitoru ili vašem televizoru. DVR
snimači su takođe opremljeni i mrežnom konekcijom kojom se povezuju na mrežu i internet, pa
zahvaljujući ovoj funkciji snimke možete pregledati sa bilo koje lokacije putem računara i
mobilnih telefona.Kada povežete sve elemente video nadzora, proverite da li sve radi kako treba.
Pogledajte da li su svi kablovi priključeni na prava mesta i pokrenite sistem sigurnosnih kamera.
Ako monitori prikazuju snimke, znači da vaš sistem radi kako treba. Nemojte da se zbunite ako
neki monitori pokazuju samo jednu kameru, dok drugi pokazuju sve odjednom, to je moguće
podesiti i koju god opciju izabrali svakako se snimaju sve kamere.

Dodatni saveti

Napravite centralni čvor gde će biti smešteni kablovi svih kamera. Ovo je posebno pogodno ako
imate veliki broj kamera u svom sistemu video nadzora. To mesto treba biti lako za pristup i u
blizini vašeg DVR snimača.Koristite sijamski kabl (BNC + DC) da smanjite kabliranje, to je
ujedno i najčešći kabl za sisteme video nadzora. To je kabal koji u sebi pored provodnika za
video signal sadrži i provodnike za DC napajanje pa napojni adapter možete priključiti pored
DVR snimača a do kamere će ići samo jedan kabal.Kod video nadzora sa više kamera možete
koristiti jedan jači 12V ispravljač sa DC razvodnikom za napajanje više kamera istovremeno.
Ovo smanjuje troškove instalacije i pojednostavljuje sistem.Da biste imali profesionalni sistem
sigurnosnih kamera, potrebno je da sakrijete žice i kablove. Potrudite se da ih uklopite uz
nameštaj i zidove postorije u kojoj montirate video nadzor. Istražite zidove i pažljivo isplanirajte
kako biste mogli da iskoristite stvari kao što su nameštaj, tepisi i lajsne koje se nalaze u
prostoriji. A mogli biste i da osmislite nešto kreativno.Ako i dalje mislite da je ovo uputstvo
previše komplikovano, onda svakako imate drugi izbor, a to je da pozovete profesionalce. A ako
su vam potrebne komponente ili čitav sistem sigurnosnih kamera za vaš video nadzor,
preporučujemo vam da pogledate našu ponudu na sajtu.