15

Mi bratjo i prijatelji, mi deržimo narodnost za svetinju, i plašimo se onoga

koi ju manje ljubi negoli mi, a to jer takova smatramo za utvoru koja je
lišena, posle ćutenja čiste duševnosti i onoga slobode, najugodniega i
najveličanstveniega čuvstva što ga narava čovečja može imati; nu mi vam
iskreno izpovedamo,m da se pod izlikom narodnosti radilo i da se radi o
nesreći svih nas, i da nam se narodnost, ako se za vremena neosvestimo i
nestupimo na pravu stazu, svima bude glave verći. (Djela, knj. II, str. 25)

16

Raztergnimo paklenu mrežu, koju nam je svima naš obćeniti neprijatelj

razapeo;

Zaboravimo na nepravde i uvrede, koje smo jedni od drugih preterpili;

Pripišimo svu nesreću našu, njezinim početnikom, a ne narodom našima;

Oprostimo neprijateljem našima, i nastojmo, da nam u buduće nemogu

škoditi;

Pomirimo se i pobratimo, te nas se zauzmi jedan za sve i svi za jednoga;

Zakunimo se na svetom grobu naših mučenikah, a taj je grob sva naša

domovina, zakunimo se da ćemo dostojno osvetiti otce naše, a osveta nam
budi svih nas sloboda, jednakost i bratstvo. (Djela, knj. II, str. 33)

17

Najsigurniji je onaj, koji je na sve pripravan. (Djela, knj. III, str. 5)

Ante Starčević