Arena u Novom Sadu

Novi savremeni fudbalski stadion

Iz broja u broj, nasi saradnici koji su kao apsolventi, ucestvovali u kreiranju AG magazina i svojim
kvalitetnim znanjem i nivoom obrazovanja, doprineli njegovom razvoju, postaju akademski gradjani
odbranivsi diplomske radove na svojim fakultetima. Jedan od njih je i Djordje Bajilo. On se u
sadrzajima casopisa predstavljao sa tekstovima koji se vezuju za arhitektonsko-urbanisticke teme
vezane za podneblja van nase zemlje.
U nizu tema, u polednjih nekoliko brojeva, specijalno su bile zastupljene teme koje su
arhitektonsko-urbanisticki tretirale sadrzaje vezane za gradnju potpuno novih savremenih
fudbalskih stadiona, sirom Evrope i sveta. Najverovatnije da su prezentovani tekstovi i prirpeme za
njihovo pisanje, sa svim potrebnim studijama raznih postojecih resursa sa Interenta kao i direktni
kontakti sa predstavnicima investitora skoro izvedenih velikih stadiona po Evropi, opredelili temu
diplomskog rada Djordja Bajila. Ona je bila vezana za izgradnju Arene u Novom Sadu.

Mentor ovog diplomskog rada i samog kandidata za diplomiranog inzenjera arhitekture bio
je prof. dr Ranko Radovic a komisija za ocenu diplomskog je bila u sledecem sastavu:
predsednik prof. dr Slobodan Krnjetin i clanovi komisije: profesor na FTN Novi Sad, asistent
Branka Ralic i jedan od vodecih arhitekata Novog Sada Vaso Kresovic.

Nuzno je pomenuti i sve one koji su svojim konsultacijama, profesionalnim i svakim drugim
savetima, doprineli izuzetnom kvalitetu diplomskog rada. To su: prof. dr Radivoje Dinulovic, prof. dr
Mihajlo Maletin, ing. Petar Boskovic – ekspert za travnate terene i ing. Djordje Pavkov koji je davao
savete pri izboru vrste konstrukcije samog stadiona. Tu su i predstavnici strucnih sluzbi JP
“Urbanizam” iz Novog Sada. Savetodavna pomoc je dobijena od Amsterdam Arena Advisory-a, uz
direktna iskustva FK Vojvodina - Novi Sad, FC Chelsea, FC Arsenal, FCB Barcelona i FC Vitesse
Arnhen.

Ovaj tekst predstavlja s jedne strane, da tako kazemo, nedostajuci tekst koji sve pomenute
projekte savremenih stadiona kompletira i redja u jednu nisku savremenih borilackih arena koje su
prvenstveno zamisljene da postignu profitabilnost i da jos vise podignu profesionalnost sportova na
travnatim terenima. S druge strane to je jedna lamentacija i prakticno uputstvo za sprovodjenje
tehnike i tehnologije u odabiru loakcija i sadrzaja savremenih arena, potencijalno u svim nasim
gradovima. Potpuno je jasno shvatanje da razvoj visoko pofesionalnog sporta kod nas, pogotovo
fudbalskog, bez izgradnje savremenih i nesvakidasnje komfornih stadiona, za duze vreme nase
izuzetno talentovano i za sport investiciono preorucljivo podrucje, sklanja iz vrhunske vizure
slobodnog kapitala.
 Pocetkom godine nemacki dnevnik Bild
objavio je ekskluzivni intervju sa
svajcarskim arhitektama Jacques
Herzogom i Pierre de Meuronom,
graditeljima nove Allianz Arene u Minhenu.
Intervju je posle uobicajenih pitanja
novinara zavrsen vrlo interesantnim
pitanjem, ali i odgovorom. Na pitanje: “Da li
projektovanje stadiona shvataju kao posao
ili strast”, autori St. Jacob stadiona u
Bazelu i pobednici konkursa za novi
Olimpijski stadion u Pekingu, su odgovorili:
“To je definitivno strast!”.

Kao i u svim stvarima u zivotu, bilo privatnom bilo profesionalnom postoje stvari za koje se zivi,
koje se vole, koje su strast. Te male, velike stvari, cesto znaju da pokrenu emocije i da zbune
“glavu”, isto tako znaju i da pokenu viziju i da budu pokretac. Upravo iz ovih razloga prilikom
odabira teme svog diplomskog rada opredelio sam se za fudbalski stadion. Ovom izboru poprilicno
je doprineo i kongres UIA u Berlinu, gde je dosta reci bilo upravo o sportskim objektima kao
pokretacima urbanog razvoja. U celu pricu uklopila se, u Novom Sadu, aktuelna prica oko stadiona
FK Vojvodina, njegovog izmestanja, rekonstrukcije...
Posle odredjenih konsultacija, pribavljanja materijala, istrazivanja svetskih primera i tendencija u
ovoj oblasti definisao sam temu i uz pomoc svog mentora, prof. dr Ranka Radovica krenuo u
istrazivacki kreativni proces.

Definisanje istrazivackog procesa

Opste prisutni drustveni procesi na prelomu vekova, mozda su najocigledniji na primeru sporta i
fudbala. Globalizacija i sveprisutno brendiranja svega i svacega, prete da uniste sportski duh, da
unesu potpun ekonomski aspekt u fudbal. Fenomeni Dejvida Bekama i prebogatih mladih Rusa,
primer su kraja fudbala kao sporta. Ali isto tako infrastrukturni aspekt fudbala podize se do
neslucenih visina. Pitanja komfora, bezbednosti, multifunkcionalnosti...

Ona postaju dominantna. Svako novo

takmicenje kontinentalnog ili svetskog
ranga uslovljava pravu revoluciju u
gradnji objekata, trend gradnje
muzeja i velikih galerija savremene
umetnosti, toliko ocigledan
devedesetih, ustupa svoje mesto
modernim stadionima. Sirom sveta
nicu moderne mega-arene, moderni
stadioni, od Pariza do Jokohame, od
Londona do Johanesburga...

U tom moru noviteta ipak se iskristalisu biseri i prave vrednosti. U skladu sa velicinom grada,
navijackom populacijom, ekonomskim parametrima mogu da se definisu neke priblizne
karakteristike objekta cija kasnija razrada predstavlja temu projekta, kao sto je ovaj diplomski rad.

Odabir lokacije i funkcionalnost

U gradu Novom Sadu, poslednjih nekoliko godina u strucnim krugovima vodjene su polemike oko
potencijalne lokacije novog stadiona. Procenjeno je da je izmestanje sa postojeceg lokaliteta
pozitivno sa odredjenih aspekata, pre svega bezbednosti i saobracaja. Naravno, prisutni su i oni
manje pozitivni aspekti, vezani pre svega za tradiciju, 80 godina igralista, GENIUS LOCIA FK
Vojvodina. Nije mala stvar izmestiti dom jednom od tri duhovna
temelja Novog Sada. Opste je poznato da duh Novog Sada
pociva na Matici srpskoj, Srpskom narodnom pozoristu i FK
Vojvodini a svako pitanje vezano za neki od tih simbola je veoma
vrelo! Ipak, odlucio sam se da bez mnogo analiziranja prihvatim
resenje koje je Gradski zavod za urbanizam predlozio u
Generalnom planu grada do 2021. godine. Lokacija severno od
autoputa E-75, u mnogome podseca na lokaciju nove Allianz
Arene u Minhenu ili Amsterdam Arene, uz jaku saobracajnicu na
obodu grada, sa dobro organizovanim javnim prevozom. Upravo,
prateci iskustva pomenuta dva stadiona precizirao sam okvirni prostorni razmestaj kompleksa
sportskih objekata organizovanih oko multifunkcionalnog stadiona. U kompleksu sam objedinio sve
sadrzaje, po meni neophodne, da jedan deo grada koji nastaje, moze da opstane i da funkcionise,
ostvarujuci sintezu razlicitih funkcija, njihovog korespondiranja u razlicitim intervalima, u trenucima
velikih utakmica, koncerata...

Isto tako, pokusao sam da predlozim i odredjene sadrzaje koji bi u danima kada stadion nije u
funkciji, omogucile nista manje atraktivan sadrzaj za neke druge ciljne grupe. U svakom slucaju
vodeci racuna pre svega o stadionu kao osnovnoj temi rada, uradio sam i, slobodno mogu reci,
urbanisticki projekat kompleksa nove urbane celine odnosno poteza oko stadiona, a na delu od
autoputa prema centralnoj gradskoj zoni. Kontekst lokaliteta
stadiona je vrlo specifican, na ulaznim pravcima Novog Sada
upravo nice zona hipermarketa, servisno prodajnih centara, auto-
salona...
U neposrednoj okolini je i Klisa, deo grada sa isklucivo porodicnim
stanovanjem. Po obodima kompleksa se nalaze izuzetno snazne
saobracajnice ranga autoputa i bulevara. Saobracaj nije
predstvaljao veci problem i resen je relativno lako uz nesto vise
paznje koja je poklonjema mirujucem saobracaju i problemu
parkiranja, jedne od savremnih bolesti danasnjice. Disprezija
parking mesta po celom kompleksu, izbegavanje nepreglednih parkinga, bez ijednog drveta na
vrelom asfaltu, pokazalo se kao dobro resenje. Primena parking garaza, etaznih parkiralista kao i
veliki broj parking mesta u samom stadionu, resili su i ovaj problem.

Direktnim kontaktom sa UEFA sluzbom za propise dobio sam najnovije i najaktuelnije pravlnike za
gradnju stadiona a od FIFA preporuke za modernizaciju i
gradnju stadiona za World Cup takmicenja. Osnovni dokument
koji sam ispostovao i koji sam usvojio kao donji prag standarda
projektovanja su bili propisi za UEFA Champions League
2003/04. Izuzetno striktni propisi, u detalje precizirani i najsitniji
delovi objekta, bili su prava vodilja u procesu razrade projekta i
kao finalni rezultat, mogu reci da su ispunjeni. Naravno, kao i
svaki diplomski rad, ovaj projekat nije vodio racuna o
ekonomskim pitanjima, studijama isplativosti na kraci ili duzi rok.
Vecina okolnosti je zamisljena kao idelana, naravno daleko od nase surove realnosti.

Koncepcija i sadrzaji
Ovom prilikom ne ulazeci previse u razmatranje detalja oko samog resenja stadiona, moram ipak
da naglasim da je sâm diplomski rad radjen sest meseci po usvojenoj koncepciji i kompoziciji, uz
nesebicnu pomoc mentora prof. dr Ranka Radovica i brojnih konsultanata iz raznih oblasti. Kako u
nasoj zemlji jos uvek ne postoje razni materijali koji se smatraju inteligentnim, maksimalno sam
koristio pogodnosti Interneta i uspeo da ostvarim brojne kontakte koji su mi znatno olaksali rad.

Stadion je zamisljen kao multifunkcionalni objekat cija je osnovna namena fudbal. Engleski tip
stadiona je bio baza, bez atletske staze sa sto neposrednijim kontaktom publike i aktera na terenu.
Travnati teren se nalazi na samohodnoj translatornoj ploci koja ispod severne tribine prakticno klizi
na posebno predvidjen prostor van stadiona otvarajuci tako mogucnost odrzavanja brojnih drugih
manifestacija poput koncerata, predstava, izlozbi...

Upotreba stadiona tokom cele godine i po svim meteouslovima za apsolutno sve tipove desavanja
omogucena je pokretnim krovom. Cetiri pokretne krovne ploce po duzoj osi stadiona mogu od
stadiona da stvore mega-arenu za nepunih sat vremena. Specificno resena trougaona resetkasta
konstrukcija omogucava lako pomeranje ploca koje su prekrivene jednim novim materijalom. To su
ETFE teflonske folije koje svojom gotovo zanemarljivom tezinom cine idealan materijal za
pokrivanja velikih raspona i ovaj materijal je prvi put masovnije primenjen na Allianz Areni.
Specificno resena niskovoltna rasveta promenljivih boja, stvara izuzetne koloritske efekte na
krovnim povrsinama kao i obodnim opnama stadiona. Ulazni pravac grada ovim objektom dobija
jedan novi simbol, reper, ali utoliko vredniji sto se lako modifikuje, menja, zivi...

Objekat ima tacno 36.540 mesta za sedenje, naravno na atestiranim sedistima rasporedjenim na
pravilnim razmacima i visinski postavljeni na
propisanim kotama, ispostovanih uglova
gledanja sa maksimalno komfornim
prolazima izmedju redova. Pesackim
esplanadama publika je odvojena od
takmicara i ne postoji mogucnost ukrstanja.
Navijacke grupe su razdvojene i postoji
mogucnost njihove kontrole na oko 1 km od
ulaznih kapija sto UEFA i proporucuje iz
razloga bezbednosti. Kada utakmice nema,
ove barijere se uklanjaju i prostor dobija
sasvim novi karakter i postaje pesacka
komunikacija. Oprema i tehnika stadiona su
predvidjeni i usvojeni kao trenutno
najmodernije dostupni i na tom polju su
direktno konsultovani proizvodjaci koji imaju
reference u ovoj oblasti.
U svemu, ovaj objekat ispunjava standarde, propise i norme za odigravanje takmicarskih meceva
UEFA i delom FIFA. Mogucnost organizacije najzahtevnijih koncerata je takodje ispostovana. Ovaj
projekat je pokusaj da se idealisticki resi veoma intresantno pitanje, za mene licno izuzetno
nadahnjujuca tema u kojoj sam sjedinio svoju ljubav prema arhitekturi i fudbalu. Ovo je pokusaj da
se, ne obaziruci se na razne komentare raznih nadri-strucnjaka, ne obaziruci se ni na okolnosti u
kojima zivimo i apsolutno ne vodeci racuna o ekonomskim aspektima, kreira jedan moderan
multifunkcionalni objekat koji bi po mom misljenju imao svoje mesto u zivotu grada Novog Sada.

izvor:"AG Magazin"

Poziv na pretplatu na casopis " AG Magazin"