D-r JOVE Dimitrija TALEVSKI

G E O G R A F I J A
D-r Jove Dimitrija Talevski
G E O G R A F I J A

Izdava~:
Univerzitet "Sveti Kliment Ohridski" - Bitola
-Pedago{ki Fakultet - Bitola

Za izdava~ot:
Dekan prof. Simeon Siljanovski, akademski slikar

Recenzenti:
D-r Tome Andonovski
D-r Vasil Gramatnikovski

Redakcija:
Qubi{a Novakovi}
Blagoja Blagadu{a
Mihajlo Sergeev

Jazi~na redakcija:
Blagoja Blagadu{a

Kompjuterska podgotovka:
Oliver Mitevski
Vecko Stoj~evski
KS Grafika

So odluka na Nastavno-nau~niot sovet na Pedago{kiot

fakultet - Bitola broj 02-126/6 od 05.04.2006 godina ovaa kniga e
pe~atena kako univerzitetski u~ebnik.

©
Site prava na izdanievo se za{titeni. Ne smee da se vr{i kopirawe,
prepe~atuvawe, umno`uvawe i objavuvawe na delovi ili na celoto izdanie
vo pe~ateni i elektronski mediumi, ili za drug vid javna upotreba ili
izvedba bez soglasnost na izdava~ot i na avtorot.
 D-r JOVE Dimitrija TALEVSKI

GEOGRAFIJA

Bitola, 2006
CIP - Katalogizacija vo publikacija
Mati~na i univerzitetska biblioteka
"Sveti Kliment Ohridski", Bitola
91 (075.8)
TALEVSKI, Jove Dimitrija
Geografija / Jove Dimitrija Talevski. - Bitola:
Univerzitet "Sveti Kliment Ohridski",
Pedago{ki fakultet, 2006. -285 str. :ilustr., (2) previtkani lista so
geografski karti; 24 sm
Bibliografija: str.283-285
ISBN 9989-100-13-6
a) Geografija - Visoko{kolski u~ebnici
COBISS.MK-ID 17751617
 SODR@INA

PREDGOVOR........................................................................................ 9

1. RAZVOJ NA GEOGRAFIJATA I
NA GEOGRAFSKITE SOZNANIJA........................................... 11
1.1. Poim i predmet na geografijata.............................................. 11
1.2. Geografijata kako nauka............................................................ 12
1.3. Istoriski razvoj na geografijata........................................... 13
1.4. Sovremena geografija................................................................ 20

2. VSELENA I NEBESNI TELA.................................................... 25

2.1. Vselena........................................................................................... 25
2.2. Nebesni tela................................................................................. 25
2.2.1. Yvezdi....................................................................................... 26
2.2.2. Sonce....................................................................................... 27
2.2.3. Planeti................................................................................... 29
2.2.4. Asteroidi............................................................................... 37
2.2.5. Kometi..................................................................................... 38
2.2.6. Meteori................................................................................... 39
2.2.7. Son~ev sistem........................................................................ 40
2.2.8. Galaktika................................................................................ 42
2.2.9. Maglini................................................................................... 43
2.3. Orientacija na nebesni tela.................................................... 44
2.3.1. Koordinaten sistem na horizontot.................................. 45
2.4. Sfa}awa za svetskiot sistem................................................... 47
2.4.1. Geocentri~en sistem............................................................ 47
2.4.2. Heliocentri~en sistem...................................................... 47

3. ZEMJATA KAKO NEBESNO TELO........................................... 49

3.1. Oblik i golemina na Zemjata.................................................... 49
3.2. Odreduvawe na mestopolo`bata na to~ki na Zemjinata
povr{ina........................................................................................ 57
3.2.1. Koordinaten sistem na horizontot i orientacija....... 57
3.2.2. Geografski koordinaten sistem....................................... 62
3.3. Dvi`ewe na Zemjata.................................................................... 66
3.3.1. Rotacija................................................................................... 66
3.3.2. Revolucija............................................................................... 69
 3.4. Mese~ina........................................................................................ 79
3.4.1. Zatemnuvawe na Mese~inata i na Sonceto..................... 82
3.5. Vreme i datumska granica......................................................... 84
3.5.1. Lokalno vreme....................................................................... 84
3.5.2. Zonalno vreme....................................................................... 84
3.5.3. Svetsko vreme........................................................................ 86
3.5.4. Smetawe na vremeto............................................................. 88
a) Den....................................................................................... 88
b) Godina................................................................................. 89
v) Mesec i nedela................................................................. 90
3.6. Kalendar........................................................................................ 91
3.7. Hipotezi za nastanuvawe na Zemjata i Son~eviot sistem. 93
3.7.1. Kant-Laplasova hipoteza.................................................... 93
3.7.2. Xinsova hipoteza.................................................................. 94
3.7.3 [mitova hipoteza................................................................ 94
3.7.4. Fesenkova hipoteza............................................................. 95

4. PRETSTAVUVAWE NA ZEMJINATA POVR[INA........... 97

4.1. Globus............................................................................................. 97
4.2. Osnovni poimi i definicija za karta.................................... 97
4.3. Klasifikacija na kartite......................................................... 98
4.4. Karakteristiki na kartite....................................................... 99
4.4.1. Razmer i razmernici............................................................ 99
4.4.2. Kartografski znaci............................................................. 100
4.4.3. Generalizacija na sodr`inata na kartata...................... 101
4.4.4. Nomenklatura i podelba na topografskite karti na
listovi.................................................................................... 103
4.4.5. Trigonometriski to~ki...................................................... 103
4.4.6. Kartografski proekcii...................................................... 104
a) Poim.................................................................................... 104
b) Klasifikacija.................................................................. 104
v) Gaus-Krigerova proekcija............................................. 106
g) Merkatorova proekcija.................................................. 109
4.4.7. Kartografski mre`i........................................................... 110
a) Geografska koordinatna mre`a................................... 110
b) Pravoagolna koordinatna mre`a................................ 111
v) UTM - koordinatna mre`a............................................. 112
4.5. Geografski elementi na kartata i nivno pretstavuvawe.. 114
4.5.1. Reljef...................................................................................... 114
 4.5.2. Hidrografija......................................................................... 116
4.5.3. Vegetacija............................................................................... 117
4.5.4. Naselbi................................................................................... 118
4.5.5. Komunikacii, granici i drugi objekti........................... 118
4.5.6. Geografski imiwa................................................................ 118

5. FIZI^KI KARAKTERISTIKI NA ZEMJATA.................. 121

5.1. Vnatre{na struktura na Zemjata............................................. 121
5.2. Temperatura na Zemjata............................................................ 123
5.3. Masa i gustina na Zemjata.......................................................... 124
5.4. Magnetizam i elektricitet na Zemjata................................. 124
5.5. Opti~ki pojavi vo atmosferata............................................... 126

6. ATMOSFERA I KLIMATSKI KARAKTERISTIKI........ 129

6.1. Struktura na atmosferata........................................................ 129
6.2. Son~evo zra~ewe.......................................................................... 133
6.3. Karakteristiki na klimatskite elementi i pojavi............ 138
6.3.1. Temperatura na vozduhot..................................................... 138
6.3.2. Vozdu{en pritisok.............................................................. 143
6.3.3. Vetrovi................................................................................... 148
6.3.4. Voda vo atmosferata i vla`nost na vozduhot............... 158
6.3.5. Magla....................................................................................... 160
6.3.6. Oblaci..................................................................................... 161
6.3.7. Vrne`i.................................................................................... 164
6.4. Op{to za meteorolo{kite i klimatski uslovi i
definicija za vreme i klima..................................................... 168
6.4.1. Klimatski pojasi................................................................... 169
6.4.2. Klasifikacija na klimata.................................................. 171
6.4.3. Vlijanie na kopnoto (reljefot i rastitelnata
pokrivka) i moreto na klimata............................................. 173
6.4.4. Mikroklima............................................................................ 176
6.4.5. Klima na gradovite............................................................... 176
6.4.6. Promena na klimata.............................................................. 177

7. HIDROSFERA.................................................................................... 179
7.1. Osnovni poimi za hidrosferata .............................................. 179
7.2. Kru`ewe na vodata vo prirodata.............................................. 180
7.3. Podzemni vodi, izdani i izvori................................................ 182
7.4. Reki................................................................................................... 187
7.5. Ezera................................................................................................. 196
 7.6. Mo~uri{ta..................................................................................... 202
7.7. Glaciologija................................................................................... 202
7.8. Okeanografija............................................................................... 204

8. LITOSFERA....................................................................................... 211
8.1. Geolo{ki periodi na Zemjata.................................................... 211
8.2. Geomorfologija............................................................................. 214
8.2.1. Tektonska geomorfologija.................................................. 215
a) Epirogeni dvi`ewa i oblici........................................... 215
b) Orogeni dvi`ewa i oblici............................................... 216
v) Vulkani i nivna rasprostranetost na Zemjata............. 218
g) Zemjotresi i zemjotresni oblici..................................... 222
8.2.2. Tektonski reljefni oblici ............................................. 225
8.2.3. Erozivna geomorfologija.................................................. 229
a) Fizi~ko, hemisko i organsko (biogeno) razoruvawe i
rastvorawe na karpite........................................................ 230
b) Abrazioni reljefni oblici............................................. 233
v) Fluvijalni ili re~ni reljefni oblici......................... 238
g) Karstna erozija.................................................................... 243
d) Glacijalna erozija............................................................... 246
|) Eolska erozija i deflacija............................................... 248
e) Denudacioni reljefni oblici.......................................... 252

9. BIOSFERA......................................................................................... 253
9.1. Poim i struktura na biosferata.............................................. 253
9.2. Rastitelen svet.............................................................................. 254
9.2.1. Abiotski faktori................................................................. 255
9.2.2. Biotski faktori................................................................... 257
9.2.3. Rastitelni zaednici............................................................. 258
a) [umi....................................................................................... 258
b) Trevni oblasti..................................................................... 260
v) Tundri..................................................................................... 261
g) Pustini................................................................................... 262
9.2.4. Rastitelni oblasti............................................................... 262
9.2.5. Vertikalni vegetacioni pojasi......................................... 265
9.3. @ivotinski svet............................................................................ 266
9.3.1. Abiotski faktori................................................................. 267
9.3.2. Biotski faktori.................................................................... 268
9.3.3. Kopnena fauna........................................................................ 269
9.3.4. Okeanska fauna...................................................................... 271
9.3.5. Migracija na `ivotnite...................................................... 272
9.3.6. Zoogeografski oblasti........................................................ 273

LITERATURA..................................................................................... 275
PREDGOVOR

Prostornoto zapoznavawe na svetot otsekoga{ bilo od

pove}ekratno zna~ewe za ~ovekot, a toa pretstavuva golem nau~en
interes i denes. Sosema razbirlivo, vo podale~noto minato toa
bilo izvonredno te{ka rabota koja barala ogromen trud, a metodite
na tolku potrebnoto nagledno pretstavuvawe na ona {to, vo
odredenata faza na razvoj na geografskata nauka pretstavuvalo
otkritie, spored to~nosta, bile daleku od dene{nite. Taka niz
vekovite, koga pobavno, koga pobrzo, se razvivala geografskata
nauka.
Vo ovaa nau~na oblast, bez somnenie, denes s# e poinaku.
Dostignatiot stepen na razvoj na ostanatite nauki, kako {to se
matematikata, fizikata, astronimijata i drugi, go ovozmo`uva
golemiot napredok {to i geografijata go ostvarila kako
kompleksna, pred s#, prirodna nauka. Od druga strana, tehni~ko-
tehnolo{kata razvienost na transportnite sredstva i brzinata na
patuvawata, satelitskite telekomunikaciski, merni i
istra`uva~ki sistemi, prodorot na ~ovekot vo vselenata i
mo`nosta Zemjata da se nabquduva od distanca, da se snima, skenira,
proektira i meri so mnogu precizni instrumenti, a izobilstvoto
dobieni podatoci da se obrabotuvaat so ogromna brzina po
elektronski pat, se faktori koi, vo sovremenata geografska nauka
ovozmo`uvaat visok stepen na naglednost so voshituva~ka to~nost.
No, kolku {to, vo sklad so sovremenite nau~ni trendovi, natamo{noto
napreduvawe vo razvojot na geografijata (opravdano) n& izgleda s#
polesno, tolku s# pove}e stanuvame svesni deka posakuvaniot stepen
na egzaktno razbirawe na ovaa kompleksna nauka, vsu{nost, e
ostvarliv samo preku multidisciplinaren priod. So drugi zborovi,
dokolku ve}e sme go dostignale toj stepen na geografsko razbirawe,
toa im go dol`ime na vkrstenite znaewa {to paralelno (ili predhodno)
sme morale da gi stekneme vo oblasta i na ostanatite nauki i nau~ni
disciplini koi se vo komplementarna povrzanost so geografijata.
Toa podrazbira po{irok i potemelen nau~en opfat, no na takov
na~in {to, zaemnata primena na znaewata od drugite nau~ni
disciplini, ne bi trebalo da pravi zabuna vo razgrani~uvaweto na
predmetite na prou~uvawe na sekoja od tie nauki. Na primer, vo
fizi~kata geografija, vo delot koj se odnesuva na vselenata i
nebesnite tela, neophoden e astronomski nau~en priod, {to sepak ne
treba da se sfati kako poistovetuvawe na ovoj del od geografijata so
astronimijata kako nauka. ^estoto koristewe na matemati~kiot izraz
vo koj bilo oblik za izveduvawe na potrebnite geografski presmetki
ili nau~ni dokazi od ovaa oblast, isto taka ne zna~i deka
geografijata & se sme{ala vo predmetot na prou~uvawe na
matematikata ili na nejzinite specijalizirani disciplini kako {to se
stereometrijata, nacrtnata geometrija itn.
Geografijata denes se izu~uva na razli~ni obrazovni i
nau~ni nivoa i vo razli~en obem, vo zavisnost od konkretnata
potreba.
Ovoj u~ebnik e namenet za predmetot geografija na
pedago{kite fakulteti, prvenstveno za studentite na studiskite
grupi za u~iteli i vospituva~i.
Vo ovoj u~ebnik, pokraj aspektite i poimite od oblasta na
fizi~kata geografija, dadeni se i nekoi drugi informacii i
podatoci kako osnova za site ponatamo{ni specijalizirani
geografski nau~ni disciplini. Za razlika od studiite na
geografskite fakulteti, kade fizi~kata geografija se prou~uva
mnogu poop{irno i podetalno i preku pove}e predmeti, pri
podgotvuvaweto na ovoj u~ebnik, izrabotuva~ot mora{e da se soo~i
so dilemata – vo kolkava mera da bide iznesen materijalot {to
globalno e predviden so studiskata programa, odnosno, {to e ona {to
e najesencijalno za studiite po predmetot geografija na
pedago{kite fakulteti.
Bez aluzija deka vo ovoj u~ebnik e potpolno postignato
potrebnoto kvalitativno i kvantitativno nivo, na~inot na
iznesuvawe na predvidenoto gradivo, sekako, }e ja zadovoli potrebata
za koja u~ebnikov e namenet. Dokolku e taka, avtorot }e bide
zadovolen ako site onie {to }e go koristat ovoj u~ebnik bilo vo
svoite redovni studii po predmetot geografija, ili kako
literatura za nekoi drugi potrebi i nameni mu uka`at na
eventualni propusti i nedostatoci od jazi~en i drug aspekt. Vo
sekoj slu~aj, vredi da se istakne deka, so samata primena vo
praktikata, nesomneno }e proizlezat iskustveni nasoki za
eventualno skratuvawe ili pro{iruvawe na nekoi temi vo ovoj
u~ebnik, ili za vmetnuvawe na novi, {to }e mo`e da se realizira vo
nekoe naredno i podobreno izdanie.

Avtorot