Organskapoljoprivredau Srbiji 2017

srpski
Organska poljoprivreda u Srbiji

2017
Министарство
пољопривреде и
заштите животне
средине
Izdava :
Nacionalno udru enje za razvoj
organske proizvodnje Serbia organika
Publikaciju je podr ala:

Nema ka Savezna Vlada kroz
Deutsche Gesellschaft für
Internationale Zusammenarbeit
(GIZ) GmbH .
ACCESS- Program za razvoj privatnog

sektora u Srbiji
Autor:
MSc. Ivana Simi , Serbia Organika Beograd
Editor:
Zagorka Markovi GIZ ACCESS
Fotogra je:
Nenad Jani ijevi , Dr Vladan Ugrenovi , Prof dr Slobodan Milenkovi
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
631.147(497.11)"2017"
СИМИЋ, Ивана, 1971-

Organska poljoprivreda u Srbiji : 2017 / [autor Ivana Simić ;
fotografije Nenad Janićijević, Vladan Ugrenović, Slobodan Milenković]. -
Beograd : Nacionalno udruženje za razvoj organske poljoprivrede Serbia
Organica, 2016 (Novi Sad : Europromet). - 59 str. : ilustr. ; 30 cm
Podaci o autoru preuzeti iz kolofona. - Tiraž 1.000. - Str. 6: Predgovor /

Branislav Nedimović. - Str. 7: Predgovor / Nada Mišković. - Str. 3:
Predgovor / Stephan Heieck. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.
ISBN 978-86-88997-08-9
a) Еколошка пољопривреда - Србија - 2017

COBISS.SR-ID 226971660
Organska poljoprivreda u Srbiji
2017
A A tra a
P E
A E A
I I I E
E A EP I E: A E I IIA I I
. P OIZVODNA S U U A
. P OIZVO A O GANS IH P OIZVODA, O GANS A GAZDINS VA
. INDUS IJA P E ADE O GANS E H ANE
. ANCI V EDNOS I I S VA ANJE V EDNOS I
. O GANIZACIJE CIVI NOG D U VA A IVNE U SE O U
. IS A IVANJE I AZVOJ U PO JOP IV EDI,
SAVE ODAVNE US UGE I S A US ZNANJA U INDUS IJI
. O GANS A P OIZVODNJA I BIODIVE ZI E (BIO O A AZNOV SNOS )
P I I A A EP E A E
. NACIONA NI P OG AM AZVOJA O GANS E P OIZVODNJE U S BIJI
. NACIONA NI P OG AM U A NOG AZVOJA EPUB I E S BIJE
. S A EGIJA BIO O E AZNOV SNOS I . S BIJE OD . DO . GODINE

. INANSIJS A POD A ZA SE O O GANS E P OIZVODNJE
I EI I A
. O A NO I E ZA O GANS E P OIZVODE
. ME UNA ODNO I E E EVAN NO ZA O GANS U P OIZVODNJU IZ S BIJE
. . rendovi i okvirni uslovi

. . Izvoz Srbije
. . Prilike za plasiranje proizvoda u Nema koj i drugim zemljama Evropske unije
I A E E E A I A A AE
. ZA ONODAVNI O VI EV OPS E UNIJE I PU S BIJE A NJEMU
. . P EGOVA A O POG AV JE - PO JOP IV EDA I U A NI AZVOJ
. ZA ONODAVNI O VI ZA O GANS U P OIZVODNJU U S BIJI
P E I E II I A P E I E I I A
. I NI PO ENCIJA ZA P OIZVO A E IZ S BIJE
. I NI PO ENCIJA ZA INVES I O E IZ EV OPE
. IDEN I I ACIJA PO ENCIJA A I PO EBA SE O A
I A IIP AP E
E IA A I A
P A A E A A P I A E A I I
PI A A E A
1 regled udela povr ina pod organsko proi vodnjo
2 ovr ine pod organsko proi vodnjo u periodu godine
regled povr ina po ka egorija a biljne proi vodnje u godini
Organska biljna proi vodnja obradivo e lji e po godina a
Organska s o arska proi vodnja u
Organska s o arska proi vodnja po godina a
7 Organska biljna proi vodnja po regioni a u godini
roj proi vo a a u periodu godine
k ivna udru enja u sek oru organske proi vodnje
10 s ra iva ke i nau no obra ovne ins i u ije u ve i sa poljoprivredo
11 iljevi na r a a ionalnog ak ionog progra a ra voja organske proi vodnje u Srbiji
12 a ionalne ins i u ije i inis ars va pove ana sa poljoprivredo i podr ko
1 aspon ini alni i aksi alni ena na alo organski sve i proi voda
u periodu sep e bar ok obar godine
1 aspon ini alni i aksi alni ena na alo do a i prera eni organski
pre ra beni proi voda u Srbiji u periodu sep e bar ok obar godine
1 vo organski proi voda po e lja a u godini
1 rednos i vo a organski proi voda u il
17 vo organski proi voda po grupa a proi voda u godini
1 deo u e a proi voda i grupa organski proi voda u ukupno r i u odabrani

e alja u vropi godine
1 on rolne organi a ije koje i aju ovla enje S a godinu

20 S O anali a sek ora organske proi vodnje u Srbiji
PI A AFI A
. Struktura biljne proizvodnje (do septembra )
. Odnos povr ina u periodu konverzije i povr ina sa organskim statusom
. Struktura organske sto arske proizvodnje
. Oprema i mehanizacija kori eni na poljoprivrednom
gazdinstvu koje se bavi organskom proizvodnjom i izvori nabavke
. Organska s o arska proi vodnja u
. Organska s o arska proi vodnja u

A E I EIA I I
A A Austrijska agencija za razvoj
P Bruto doma i proizvod
AP ZPP - Zajedni ka poljoprivredna politika Evropske unije
EF A Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi
E I Dohodak pre odbijanja kamate i poreza
E Evropska komisija
E Evropska unija
FA Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu
F I Strane direktne investicije
AP Dobra poljoprivredna praksa
I Nema ka organizacija za me unarodnu saradnju
(G Z do . januara . godine)
Genetski modi kovano
A P Analiza opasnosti i kriti ne kontrolne ta ke
IF A Me unarodna federacija pokreta organske poljoprivrede
F Me unarodni monetarni fond
IPA Instrument za pretpristupnu pomo
IPA Instrument pretpristupne pomo i za ruralni razvoj
I Me unarodna organizacija za standardizaciju
Nema ka razvojna banka
P Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede
A Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju Serbia organica
Nevladina organizacija
P Nacionalni program ruralnog razvoja od . do . godine
E Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
Istra ivanje i razvoj
P Sporazum o stabilizaciji i pridru ivanju
vajcarska korporacija za razvoj
IEPA Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza epublike Srbije
E Mala i srednja preduze a
AI Ameri ka agencija za me unarodnu pomo
A Odeljenje za poljoprivredu Sjedinjenih Dr ava
Svetska zdravstvena organizacija
Svetska trgovinska organizacija
P E
Branislav Nedimovi
Ministar poljoprivrede i za tite ivotne sredine
Svesni smo da organski proizvodi poslednjih godina postaju sve interesantniji za

potro a e, ali i izazov za na e proizvo a e da se uklju e u ovaj sektor
pozitivan rast i prema uje vrednost od osamdeset milijardi dolara.
Prirodni potencijali kojima Srbija raspola e svrstavaju je u zemlje u kojima se

organska proizvodnja mo e jo intenzivnije razvijati, Prethodne godine do lo je do
zna ajnog porasta povr ina pod organskom proizvodnjom kao i broja gazdinstava
koja se bave ovom proizvodnjom.
Jedan od veoma bitnih zadataka pored izvoza jeste i ja anje doma eg tr i ta

organskih proizvoda. S obzirom da se danas kvalitet hrane meri njenim uticajem
na zdravlje, mo emo re i da konzumiranje organski proizvedene hrane doprinosi
Na zadatak kao ministarstva nadle nog za bavljenje ovom proizvodnjom jeste da

stvorimo to povoljnije uslove i okru enje za bavljenje ovom proizvodnjom,
iniciramo umre avanje proizvo a a i prera iva a u cilju proizvodnje organskih
P E
Nada Mi kovi
Predsednik Upravnog odbora
Nacionalnog udru enja za
razvoj organske proizvodnje Serbia Organika
Dragi prijatelji,
U susret osmogodi njici osnivanja Nacionalne asocijacije elela bih da

istaknem da se organski sektor u Srbiji za to vreme suo avao sa mnogim
izazovima, ali i da je zahvaljuju i zalaganju svih u esnika konstantno i ao napred, i
paralelno sa medjunarodnom a rmacijom dobijao na zna aju i u doma im
okvirima.
Izuzetno me raduje injenica da organska proizvodnja bele i za samo jednu
godinu ogroman skok o emu svedo e svi parametri, kako pove anja ukupnih
povr ina, broja proizvo a a, tako i iznosa izvoza. e injenice ulivaju nadu svih nas
koji se trudimo da ova proizvodnja kao va na grana poljoprivrede, ali i privrede
na e dr ave dobija sve zna ajnije mesto koje joj i pripada i daje snagu da se jo
aktivnije zala emo za njen dalji prosperitet budu i da njenim razvojem ostavljamo
i na em potomstvu jedno lep e, bogatije i zdravije mesto za ivot
S po tovanjem
P E
Dr. Stephan Heieck
GIZ ACCESS vo a projekta
Po nalogu nema kog Saveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj (BMZ), program
GIZ-ACCESS od . godine podr ava razvoj organske poljoprivrede u Srbiji. Uzimaju i u
obzir rast potra nje za zdravijom hranom na globalnom nivou, evropske ciljeve u tom
pogledu, kao i nesumnjivi potencijal Srbije da odgovori na ove zahteve kao zemlja
dobavlja , ovaj fokus projekata se pokazao kao veoma razuman.
aspolo ivi podaci o organskoj poljoprivredi govore sami za sebe. Od po etka novog
milenijuma do kraja . globalni obim organskog tr i ta porastao je skoro pet puta, te
danas prelazi milijardi dolara. Stoga je na globalnom nivou poljoprivredno zemlji te pod
organskim usevima u tom periodu ostvarilo zna ajan rast, na vi e od miliona hektara,
od ega je otprilike u proizvedeno Evropi.
Zahvaljuju i zajedni kim naporima Srbija prati ove obu avaju e trendove na tr i tu. Prema
novouspostavljenom sistemu prikupljanja podataka u periodu od pet godina izme u .i
. godine povr ina pod organskom proizvodnjom se pove ala za uklju uju i
porast samo u pro loj godini, te je danas dostigla je preko . ha.
Ministarstvo poljoprivrede i za tite ivotne sredine Srbije prepoznalo je veliki potencijal
organske proizvodnje i zna aj koji ona mo e imati za budu i ekonomski razvoj zemlje.
Stoga, kao rezultat uspe ne saradnje sa Ministarstvom, ali i drugim javnim i privatnim
partnerima, do sada je ostvaren zna ajan napredak Nacionalni akcioni plan za organsku
proizvodnju je razvijen i potpuno integrisan u Nacionalnu strategiju za ruralni razvoj, zakon
o organskoj proizvodnji je u najve oj meri uskla en sa zakonodavnim okvirom EU, kreirana
je baza podataka koja sadr i odgovaraju u statistiku o organskoj proizvodnji i
proizvo a ima, uspostavljen je integrisani sistem kontrole, uklju uju i doma u
serti kacionu ku u, koja je na listi EU, a aktuelni trendovi iz oblasti organske proizvodnje
uspe no su transferirani iz zapadne Evrope u Srbiju.
Ova bro ura nudi pregled o trenutnom statusu organske proizvodnje u Srbiji, pru aju i
osnovne informacije o organskoj poljoprivredi, ali i o narednim aktivnostima u okviru lanca
vrednosti, odnosno prerade i marketinga. italac e saznati da sve ve i broj proizvo a a
vo a iz centralne i zapadne Srbije uspe no izvozi smrznute proizvoda (uglavnom bobi asto
vo e) na svetsko tr i te. Primetna je tendencija velikih kompanija da u u u organsku
proizvodnju itarica u Vojvodini. Ali pre svega je vazno ista i da su ve ina organskih
proizvo a a u Srbiji mali poljoprivrednici, kojima je potrebno obezbediti bolje okvirne uslove
za razvoj biznisa, tehni ku podr ku i pristup doma im i me unarodnim distributivnim
kanalima kako bi bili konkurentni i uspeli na tr i tu.
Na kraju, ova bro ura ima misiju da zainteresovanima predstavi potencijale organske
proizvodnje u Srbiji i da doprinese ve oj posve enosti, anga ovanju, kao i kreiranju novih
radnih mesta u ovom sektoru.
A E A
Ova studija opisuje trenutni status organske poljoprivrede u Srbiji i ispituje sektor u
kontekstu istorijskog razvoja, budu ih izazova i prilika. Prvi koraci ka razvoju organske
proizvodnje vezuju se za . godinu, kada je nevladina organizacija (NVO) erra s
uspostavila promotivnu mre u, kojoj su pristupili proizvo a i i tehni ko i akademsko
osoblje uklju eno u proizvodnju organske hrane. Dvadeset est godina kasnije, koriste i
podr ku mnogih doma ih i me unarodnih institucija, ministarstava, tehni kih
organizacija i investitora, sektor organske proizvodnje u Srbiji dostigao je zavidan nivo
Nacionalna asocijacija Serbia organika je osnivanjem pre godina objedinila u esnike i
sistematski i kontinuirano radi na kompletnom razvoju sektora
Nekoliko udru enja u estvuje u razvoju i promociji sektora
Vladine institucije, predvo ene Ministarstvom poljoprivrede i za tite ivotne sredine,
prate sektor i vode ra una o njegovim potrebama
Pri Privrednoj komori Srbije u okviru Udru enja za poljoprivredu aktivno radi i zala e
se za interese sektora Grupacija za organsku proizovodnju koja je po etkom .
godine osnovana na inicijativu Serbia organike
Oko instituta, fakulteta, ustanova za istra ivanje i razvoj i srodnih tela poma u u
stvaranju i propagiranju najadekvatnijeg sistema proizvodnje
est ovla enih kontrolnih organizacija, koje rade u oblasti kontrole i serti kacije u
organskoj proizvodnji, nadle no je za po tovanje doma ih i me unarodnih propisa
na osnovu kojih se izdaje serti kat za organski proizvod.
Ipak, u okviru konteksta modernizacije ekonomije u celini, a posebno poljoprivrede, i
potrebe da se ovaj sektor oblikuje na takav na in da se sam mo e integrisati u okvir ZPP,
organska proizvodnja te ko posti e zadovoljavaju i razvoj, uprkos velikim potencijalima i
konstantnom porastu glavnih indikatora. U proizvodnji dominiraju ratarske kulture,
zatim vo e uz konstantan rast proizvodnje itarica i uljarica. Ve i deo ovih proizvoda se
izvozi, naro ito u EU, jer je doma e tr i te slabo razvijeno usled nedovoljne kupovne
mo i stanovni tva. Me utim, prisutan je i trend sve sna nijeg razvoja doma eg tr i ta,
iako je ono i dalje malo. Potra nja za organskim proizvodima postoji u mnogim
zemljama, a Srbija ima izuzetne ekolo ke, klimatske i tehni ke uslove da, pored
tradicionalnog jagodastog i ostalog vo a, proizvodi povr e, itarice i uljarice iz organske
proizvodnje, koje su veoma tra ene na me unarodnom tr i tu. Me utim, gazdinstvima
koja se bave organskom proizvodnjom potrebna je pomo pri nabavci odgovaraju e
mehanizacije, drugih tehni kih sredstava i kapitala kako bi podigli proizvodnu e kasnost
do nivoa koji im obezbe uje konkurentnost na nacionalnom, regionalnom i tr i tu EU.
Stoga je kori enje Instrumenta pretpristupne pomo i za ruralni razvoj (IPA D) glavna
ansa za sektor organske proizvodnje u Srbiji. Uz investicionu podr ku IPA D-a i
proizvo a i i prera iva i mogu zapo eti sa podizanjem e kasnosti proizvodnje i
postepenim ja anjem uloge svoje zemlje u sektoru organske proizvodnje Evrope,
istovremeno odr avaju i njene postoje e prednosti nezaga eno zemlji te, ugledne
ustanove za istra ivanje, razvoj i obrazovanje, bliskost sa odre enim tr i tima i duga
tradicija uzgajanja i prerade izuzetno tra enih proizvoda (jagodastog i ostalog vo a,
povr a, itarica i uljarica).
Organska poljoprivreda u Srbiji 9

1 I I I E
Primena metoda organske proizvodnje u Srbiji po ela je mnogo pre dono enje
zakonodavnog okvira.
Organska proizvodnja je po ela razvoj u ju noj Srbiji u okolini Blaca . godine,

zahvaljuju i poslovnoj inicijativi kompanije DenJuro koja je rezultirala izvozom prvog
kontigenta organskog vo a iz Srbije . godine. azvoj nevladinog sektora organske
proizvodnje u Srbiji zapo eo je . godine osnivanjem udru enja erra s u op tini
Subotica, Ova NVO je svoje postojanje zapo ela kao deo Otvorenog univerziteta
Subotica, a za lanove je imala predstavnike Univerziteta u Novom Sadu. Organizacija
erra s sprovela je veliki broj kampanja sa ciljem promovisanja organske proizvodnje u
skladu sa standardima Me unarodne federacije za organsku poljoprivredu (I OAM).
I OAM o organskoj proizvodnji zemalja centralno-isto ne Evrope. Organizacija erra s

ostala je dugo pokreta ka snaga razvoja sektora organske proizvodnje u Srbiji, dok su
formalne i neformalne grupe koje promovi u ovu oblast po ele da se pojavljuju i u
drugim delovima zemlje. U vreme Savezne epublike Jugoslavije donet je i prvi Zakon o
organskoj proizvodnji u Srbiji. Nakon uspostavljanja nove vlade . godine po ele su
da pristi u strane investicije, kao i kupci, projekti i donatori, to je stvorilo priliku za
unapre enje znanja i izvoznih mogu nosti. Avalon iz Holandije, SIDA iz vedske i
Diaconia iz Nema ke bile su prve strane organizacije koje su regionalnim projektima
promovisale organsku proizvodnju u Srbiji. GIZ je . godine pru io podr ku
organizaciji erra s u uspostavljanju saradnje sa nema kom kontrolnom organizacijom
BCS, time postavljaju i temelje za nastajanje prve kontrolne organizacije u Srbiji. Ove
me unarodne organizacije prepoznale su potencijal organske proizvodnje u Srbiji i
olak ale formiranje novih udru enja koja se bave organskom proizvodnjom,
prvenstveno na lokalnom i regionalnom nivou. tavi e, nekoliko kompanija po elo je da
radi na organskoj proizvodnji okrenutoj izvozu. GIZ je . godine podr ao prvo u e e
srpskih trgovaca i prera iva kih kompanija na me unarodnom sajmu Biofach u
Nirnbergu u Nema koj. Zajedno sa Zelenom mre om Vojvodine, organizacija erra s
zapo ela je razvoj lokalnog tr i ta, to je rezultiralo odr avanjem prvog Biofesta u
Subotici . godine. U narednim godinama, osim GIZ-a, i SIPPO iz vajcarske,
Ameri ka agencija za me unarodni razvoj (USAID) i Ministarstvo poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede (MP V) tako e su podr ali u e e srpskih proizvo a a i
poslovnih ljudi na sajmu Biofach.
okom narednih godina mnogi strani donatori su prepoznali organsku proizvodnju kao
GIZ, USAID Agrobiznis projkat, AO, ADA, EC, SIDA , UNDP i drugi.
Osnivanjem Nacionalnog udru enja Serbia organika (NASO) u maju . godine

dolazi do objedinjavanja u esnika u organskoj proizvodnji i aktivnog zauzimanja za
interese organskih proizvo a a i ostalih u esnika sektora kod dr avnih institucija kao i
stimuli u i interakciju i promovi u i organsku primarnu proizvodnju i preradu, kako u
zemlji tako i u inostranstvu. NASO trenutno okuplja oko u esnika sektora, koji su
prisutni i u drugim srodnim udru enjima i organizacijama. Veliki broj lanova dolazi iz
10 Organska poljoprivreda u Srbiji

sektora primarne proizvodnje, prerade, trgovine, serti kacije, akademskih i ostalih
institucija.
Organski sektor dobija u februaru . godine veliku podr ku Privredne komore Srbije
pri kojoj se na inicijativu Serbia organike osniva Grupacija za organsku proizvodnju pri
Udru enju za poljoprivredu. Grupacija je uzimala aktivno u e e u razmatranju pitanja
od interesa za lanice i ceo sektor pitanje neodgovaraju ih uslova koji su propisani
Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju za ostvarivanje prava na
podsticaje sto arskih proizvo a a, registracija sredstava za za titu i ishranu bilja za
organsku proizvodnju, Nacionalnog akcionog plana za razvoj organske proizvodnje,
vezano za izbor lanova Stru nog saveta za organsku proizvodnju, plasmana organskih
proizvoda i mnogih drugih.
NASO je od svog osnivanja preuzeo organizaciju nacionalnog nastupa odnosno

zajedni kog tanda na medjunarodnom sajmu Biofach u Nirnbergu, Nema ka gde je na
prethodnih sajmova izlagao veliki broj proizvo a a i prera iva a uz podr ku G Z-a,
USAID Agrobiznis projekta, SIEPA-e i P S-e. NASO je pokrenuo obuke savetodavaca,
uvo enje predmeta iz organske proizvodnje u poljoprivredne kole, obuke nastavnika
kola, sproveo prve promotivne kapmanje u Beogradu, a . godine je i UNDP
prepoznav i zna aj sprovodjenja organske proizvodnje u okviru za ti enih podru ja
anga ovao Serbia organiku da obu i upravlja e za ti enih podru ja.
Uz podr ku MP V-a, . godine zavr eno je formiranje pet centara za razvoj organske
proizvodnje (Selen a, eskovac, Svilajnac, Valjevo i Negotin), a .godine je formiran i
Centar u U icu. okom . godine osnovan je i Vojvo anski klaster organske
poljoprivrede koji je okupio zainteresovane strane sa teritorije Vojvodine.
etke lokalne samouprave su realizovale inicijative za razvoj organske proizvodnje
podr kom proizvodja ima sa svoje teritorije. Skup tina grada Subotica je u aprilu .
godine usvojila Akcioni plan za razvoj organske proizvodnje za period .- .
godine na inicijativu udru enja erra s iji predstavnici su u estvovali i u njegovoj izradi.
Uprava za privredu Grada Novog Sada ve godine aktivno podr ava ovu proizvodnju
putem realizacije vi e mera, a od . godine je i Sekretarijat za privredu Grada
Beograda zapo eo realizaciju vi e mera programa podr ke ovoj proizvodnji u iju
realizaciju je uklju ena i Privredna komora Beograda.
Evidentni su neki pomaci u organizovanosti sektora, do lo do razvoja odre enog broja

razli itih, lokalno aktivnih udru enja, klastera, organizacija, kooperativa i interesnih
grupa. Do . godine Zakon o udru enjima ograni avao je formiranje jakih interesnih
grupa ili udru enja, s obzirom na to da nije dozvoljavao udru enjima da posluju i stvaraju
kapital. Povoljnije prilike pojavile su se stupanjem na snagu novog Zakona o
udru enjima (,,Slu beni glasnik S , br. ), koji je omogu io udru enjima da do
odre ene mere sprovode poslovne aktivnosti i stvaraju rezerve kapitala. U toku oktobra i
novembra . godine radjeno je na izmenama i dopunama va e eg Zakona o
organskoj proizvodnji (,,Slu beni glasnik S br. ) kako bi se dodatno uskladio sa
regulativom EU. Me utim novi Zakon nije usvojen, a u toku .god je po ela izrada
tabele uskla uz pomo projekta
Strengthening of the Serbian S stem of Market Surveillance for Non- ood and ood
Products

2 E
A
A EP I
E I IIA I
E:
I
P I A A
Na osnovu podataka MPZ S - Odseka za organsku proizvodnju koji vodi bazu podataka
o organskoj proizvodnji, a koja se zasniva na godi njim izve tajima ovla enih kontrolnih
organizacija, organska proizvodnja u epublici Srbiji u . godini je zabele ila ukupan
rast kako povr ina uklju enih u proizvodnju tako i broja ivotinja kao i broja proizvo a a.
Proizvodnja se odvijala na ukupnoj povr ini od ha (sa livadama i pa njacima),
uklju uju u povr ine koje su statusa organske i one u periodu konverzije. U odnosu na
. godinu ( . , ha) ukupne povr ine su pove ane za , to je prili an skok,
dok su za godina porasle za , . Procentulano u e e organske proizvodnje u
ukupnim obradivim povr inama u Srbiji je pove ano na , . Ukupno obradivo
zemlji te kori eno za organsku proizvodnju u . godini (bez livada i pa njaka) je
iznosilo ha i predstavlja pove anje od , u odnosu na . godinu kada su
povr ine iznosile . , ha. Navedenim brojem hektara nisu obuhva ene i povr ine
kori ene za sakupljanje divljeg jagodastog vo a, pe uraka i lekovitog bilja. reba
napomenuti da u Srbiji ne postoji zvani na metodologija na osnovu koje se mo e dobiti
podatak o ukupnoj povr ini na kojoj se odvija sakupljanje divljih biljnih vrsta iz prirodnih
stani ta.
U e e povr ina pod organskom proizvodnjom u ukupno kori enom poljoprivrednom

zemlji tu je u . godini iznosilo , , to je za , vi e u odnosu na . godinu.
Pregled udela površina pod organskom proizvodnjom
Godina Površine pod organskom Udeo površina pod organskom

proizvodnjom (u ha) proizvodnjom u ukupno
korišćenom poljoprivrednom
zemljištu (u %)
2012 6.340 0,18

2013 8.228 0,23
2014 9.547,8 0,28
2015 15.298 0,44
Izvor podataka: RSZ i MPZŽS

Povr ine pod organskom biljnom proizvodnjom u periodu konverzije su iznosile 7.669 ha,
dok su povr ine u organskom statusu iznosile 7.628 ha
Grafikon 1:
Površine pod organskom
proizvodnjom (u ha)
16000
14000
12000
10000
8000
15.298
6000
8.228
9.547
6.340
4000
2000
0
Godina 2012 2013 2014 2015
Tabela 2:
Površine pod organskom proizvodnjom u periodu 2010. ‐ 2015. godine
Godina 2010 2011 2012 2013 2014 2015
Površine pod organskom
proizvodnjom (u ha) 5.855 6.335 6.340 8.228 9.547,8 15.298
Izvor podataka: MPZŽS
Grafikon 2:
Površine pod organskom proizvodnjom u periodu 2010. ‐ 2015. godine
16000
14000
12000
10000
8000
9.547,8
6000
15.298
8.228
5.340
6.335
6.340
4000
2000
0
Godina 2010 2011 2012 2013 2014 2015
Najve i udeo povr ina se nalazi pod ratarskom proizvodnjom (68,7%) mada uklju uju i
livade i pa njake dok u ukupnim obradivim povr inama itarice prednja e sa (31,7% ),
posle njih je vo e (21,6%) dok se povr e gaji na svega 1,3% povr ina u odnosu na ukupne
povr ine pod organskom proizvodnjom.

Tabela 3:
Pregled površina po kategorijama biljne proizvodnje u 2015. godini
Grupa proizvoda Površine u periodu Površine sa organ‐

Ukupno (ha)
konverzije (ha) skim statusom (ha)
Žitarice 2.069 2.183 4.252
Industrijsko bilje 1.216 1.458 2.674
Povrće 45,6 124,9 170,5
Krmno bilje 397,6 1.042 1.440
Voće 1.291 1.604 2.895
Lekovito i aroma čno 2,7 68,3 71
Ostalo 1.845 50,4 1.895
Ukupno obradivo zemljište 6.867 6.531 13.398
Livade/pašnjaci 803 1.097 1.900
UKUPNA POVRŠINA 7.669,5 7.628,5 15.298
Grafikon 3:
Pregled površina po kategorijama biljne proizvodnje u 2015. godini
4.252 Žitarice 27,8%
2.674 Industrijsko bilje 17,5%
170,5 Povrće 1,1%
1.440 Krmno bilje 9,4%
2.895 Voće 18,9%
71 Lekovito i aromatično bilje 0,46%
1.895 Ostalo 12,3%
1.900 Livade i pašnjaci 12,4%

Organska biljna proizvodnja (obradivo zemljište) po godinama (2011‐2015)
Grupa proizvoda 2011 2012 2013 2014 2015
Žitarice 1.211,1 2.522,4 2.273,4 2.818,3 4.252

Industrijsko bilje 171,9 541,0 672,9 1.227,8 2.674
Povrće 75,9 113,7 106,8 153,6 170,5
Krmno bilje 230,0 663,1 594,9 1.204,1 1.440
Voće 1.163,3 1.415,7 1.484,4 2.202,1 2.895
Lekovito i aroma čno 59,5 28,4 132,6 60,9 71
Ostalo 96,0 79,8 90,2 214,5 1.895
r k
Organska biljna proizvodnja (obradivo zemljište) u 2015.
4600
4140
3680
3220
2760
2300
1840
1380
920
460
0
Žitarice Industrijsko Povrće Krmno bilje Voće Lekovito i Ostalo
bilje aroma čno bilje

U sto arskoj proizvodnji je tokom . godine zabele en porast svih vrsti ivotinja u
odnosu na prethodnu godinu mada je najve i trend rasta uklju enih ivotinja po broju
grla ovaca i svinja kao i ko nice p ela kao to se vidi iz tabela br. . i .
Organska stočarska proizvodnja u 2015.
Vrsta živo nje Broj grla/komada Broj grla/komada ukupno

period konverzije organski status
Ovce 1.616 3.232 4.848

Svinje 132 100 232
Goveda 153 2.593 2.746
Koze 569 1.117 1.686
Živina 301 1.079 1.380
Magarci 4 16 20
Konji 128 90 218
Pčelinja društva 2.033 471 2.504
r k
4.848 Ovce 35.55%
232 Svinje 1.701%
2.746 Goveda 20.14%
1.686 Koze 12.36%
1.380 Živina 10.12%
20 Magarci 0.146%
218 Konji 1.598%
2.504 Pčelinj 18.36%

Organska stočarska proizvodnja po godinama (2012‐2015)
Vrsta živo nje 2012 2013 2014 2015
Ovce 2.837 4.031 2.698 4.848

Svinje 206 175 76 232
Goveda 1.428 2.176 2.693 2.746
Koze 211 946 1.154 1.686
Živina 2.034 1.390 1.140 1.380
Magarci 7 21 17 20
Konji 66 210 173 218
Pčelinja društva 961 1.940 894 2.504
r k
4900
4410
3920
3430
2340
2450
1960
1470
980
490
0
Ovce Svinje Goveda Koze Živina Magarci Konji Pčelinja društva
Vojvodina je i u . godini kao i u . godini vode i region po udelu povr ina pod
obradivom organskom proizvodnjom sa ukupno . ha to ini ,
Organska biljna proizvodnja po regionima u 2015. godini
Region Obradiva površina Ućešće (u %)

(u ha)
1. Beograd 60 0,5
2. Šumadija i Zapadna Srbija 1.427 10,6
3. Južna Istočna Srbija 1.748 13
4. Vojvodina 10.163 75,8
Ukupno obradivo zemljište (ha) 13.398 100

P I A A I P I A
A A A I A
Osnovna karakteristika organskih proizvo a a u Srbiji je da postoje osnovne grupe
odnosno tipa organskih proizvo a a samostalni koji imaju direktno sklopljen ugovor sa
nekom od kontrolnih organizacija i tzv. kooperanti ija poroizvodnja podle e tzv. grupnoj
serti kaciji, u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji, na taj na in da su proizvo a i
u ugovornom odnosu sa nekom od kompanija koje im otkupljuju celu proizvodnju
namenjenu izvoznim tr i tima, a istovremeno im obezbe uje podr ku repromaterijal,
edukaciju, pokriva tro kove serti kacije, pri emu je nosilac serti kata kompanija, a ne
sam proizvo a . Ovaj vid organske proizvodnje se pokazao jako uspe nim sude i po
broju u esnika koji daleko prema uje broj individualnih proizvo a a.
Prema strukturi, veli ini i proizvodnoj orijentaciji gazdinstva u Srbiji se izdvajaju tri
kategorije gazdinstava, odnosno farmi. Prvu predstavljaju mala, uglavnom porodi na
gazdinstva, u kojima su esto biljna i sto arska proizvodnja integrisane. Drugi tip su
specijalizovana gazdinstva kao npr. za organsku ratarsku proizvodnju ili organsku
proizvodnju vo a i sli no to nije sasvim po eljno sa aspekta principa ove proizvodnje, ali
I poslovanja. re i tip organske proizvodnje predstavljaju velike farme koje kombinuju
biljnu i sto arsku proizvodnju na ve im povr inama, esto se bave i delatno u prerade,
to je sa svih aspekata najpovoljniji model.
arakteristika organskih gazdinstava prema regionalnoj podeli iji je glavni kriterijum
zastupljenost organskih gazdinstava je da je u Vojvodini tip no gazdinstvo porodi no i
glavni proizvod je povr e, uglavnom se gaji na otvorenom i stoga snabdevaju tr i te
tokom sezone, pa zbog sezonskog karaktera i manjih koli ina uglavnom prodaju na
zelenim pijacama ili supermarketima u Beogradu i Novom Sadu. Ve ina gazdinstava
imaju celu proizvodnu povr inu serti kovanu, mada ima i onih koji imaju paralelnu
proizvodnju.
U zapadnoj Srbiji je tipi no gazdinstvo me ovito porodi no gazdinstvo gde
poljoprivrednici dr e stoku i organsko vo e, ali je delimi no u organskom statusu, stoka i
ratarske kulture su u konvencionalnom statusu. Stoka se dr i u ekstenzivnim uslovima, a
najva niji organski proizvod je jagodasto vo e - maline i kupine. Operacije posle berbe i
plasman na tr i te za ove proizvo a e su unapred ugovorene i oni ubrane plodove
predaju ugovornoj strani odnosno hladnja ama prera iva ima koji proizvode plasiraju
na strana tr i ta.
U ju noj Srbiji tipi no gazdinstvo je sli no onom u zapadnoj Srbiji. Poljoprivrednici su
razvili isti koncept odnosa organske kooperative i kao i u prethodnim regionu nisu
prisutni na tr i tu ve imaju ugovore sa prera iva ima. Poljoprivrednici su organski
vo ari i glavni proizvodi su vi nje i ljive i njihova gazdinstva su delimi no u organskom
statusu, to zna i da iako mogu primenjivati organske principe, pod serti kacijom se
nalaze povr ine na kojima se gaji ko ti avo vo e - ljive i vi nje - to jest povr ine pod
plodovima za koje su poljoprivrednici i prera iva i postigli sporazum o kontroli i otkupu.
Svaki poljoprivrednik dr i stoku u ekstenzivnim uslovima i to predstavlja dobar input za
1
Procena izgradnje kapaciteta za regionalne speci ne organske proizvode u Srbiji , AO regionalna kancelarija za Evropu i
Centralnu Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo u izgradnji kapaciteta i usluga za podr ku organske poljoprivrede
u Srbiji. GCP S B HU

ipi no organsko gazdinstvo u jugoisto noj Srbiji je sto arska farma u organskom
statusu sa vi e od ha zemlji ta. ao manje razvijen region sa zemlji tem slabije
plodnosti, ovde je skoro otpo ela organska sto arska proizvodnja. ipi an regionalni
proizvod su mle ne prera evine poput sira pravljenog od kravljeg i ov ijeg mleka.
Speci nost regiona su autohotone rase poput Bu e i Pramenke koje se mogu koristiti i
za proizvodnju mesa. Glavni problem ovog regiona je nedostatak serti kovanih
preradnih kapaciteta da bi se proizvodi mogli plasirtai na tr i te kao organski, tako da je
ve ina poljoprivrednika prinu ena da prodaje svoje sirovine i ili nalne proizcode kao
konvencionalne.
Broj proizvo a a uklju enih u organsku proizvodnju je tako e rastao u poslednjih
godina to pokazuju podaci iz slede e tabele
Broj proizvođača u periodu 2010. ‐ 2015. godine

Godina 2010 2011 2012 2013 2014 2015
Broj proizvođača koji se bave 3 323 .06 .28 .86 334
organskom proizvodnjom oko
2.000
*Uključeni kooperan **Individualni (nosioci ser fikata)
Na osnovu mi ljenja ve eg broja proizvo a a u Srbiji, ustanovljeno je da veliki problem

predstavlja nedostupnost odre enih inputa potrebnih za realizaciju procesa proizvodnje.
Semenski i sadni materijal retko se mo e na i na tr i tu, naro ito u potrebnim
koli inama. Upotreba ubriva tako e je sporno pitanje (organska proizvodnja oslanja se
na stajnjak i kompost). Uzimaju i u obzir da tek svaki drugi proizvo a uzgaja doma e
ivotinje, to je veoma mali broj, dostupan stajnjak jedva da je dovoljan da snabde - ha
zemlje hranivima potrebnim za optimalne prinose. omercijalna sredstva za ishranu bilja
i oplemenjivanje zemlji ta relativno su dostupna na tr i tu, ali je uz njihovo kori enje
tako e su retka, pa proizvo a i esto nemaju na in da se izbore sa bolestima i

teto inama, to dodatno uti e na smanjenje prinosa i kvalitet proizvedenih
poljoprivrednih proizvoda. Navodnjavanje je tako e problemati no, posebno u slu aju
uzgajanja vo a.
Organski poljoprivredni proizvodi uglavnom se prodaju trgovcima na veliko i
prera iva kim kompanijama, sa kojima skoro primarnih proizvo a a zaklju uje
ugovore pre po etka sezone. Direktna prodaja, npr. na zelenim pijacama, u
maloprodajnim objektima i preko raznih prodajnih elektronskih portala raste poslednjih
par godina, mada je jo uvek praktikuje manje od oko poljoprivrednika koji su
individualni proizvo a i. Zbog ovakvog sistema, uve anje cena koje proizvo a i ostvare
za svoje organske proizvode veoma je umereno (prose no - ) i potvr uje injenicu
da se dodata vrednost ne stvara na nivou poljoprivrednog gazdinstva. ako e,
problemati na je i zastupljenost proizvoda na tr i tu. S obzirom na esto prisutan
nedostatak skladi nog prostora, proizvodi mnogih poljoprivrednika su dostupni
uglavnom tokom glavne sezone, kada proizvo a i preplave tr i te. lasiranje proizvoda

vr i svaki drugi poljoprivrednik i to uglavnom prema veli ini, retko prema kvalitetu.
U sektoru su prisutne i nove tendencije, naime veliki trgovinski lanci ja aju ponudu
organskih uvoznih proizvoda koji su cenovno i kvalitetom konkurentni doma im
proizvodima. Primetan je i trend uklju ivanja u primarnu biljnu i animalnu proizvodnju
velikih kompanija, koje organsku proizvodnju praktikuju na ve im povr inama.
Proizvodnja sto ne hrane, kao i kompletan sektor animalne organske proizvodnje, ima
rastu i trend.
I I AP E A E A E A E
Od zna aja za sektor organske proizvodnje su kompanije koje posluju u sektoru

vo arstva i povrtarstva. ompanije koje imaju hladnja e dominiraju u organskom
sektoru, budu i da su vo ene pretpostavkom da je mnogo lak e dobiti serti kat za
hladnja u nego ulagati u kompletnu prera iva ku liniju. Preko kompanija bave se
preradom organskih proizvoda. Nekima od njih je glavna delatnost prerada
konvencionalnih proizvoda, ali poseduju i dodatnu liniju za preradu organskih proizvoda,
dok je ostalima glavna delatnost prerada organske sirovine. ako e se i neki primarni
proizvo a i bave preradom sopstvenih proizvoda, mada ve ina radi u saradnji sa ve im
prera iva kim kompanijama. Samo nekolicina prera iva a se bavi isklju ivo preradom
organske sirovine. Doradu i preradu organske maline i kupine, vr e kompanije koje vr e
otkup i imaju hladnja e ili liniju za preradu. Ovakvo vo e, uglavnom, zamrzavaju i tako
plasiraju na tr i ta EU i SAD. Proizvo a i koji nemaju kooperantsku saradnju sa
otkupljiva ima, svoje proizvode prodaju kupcima na mestu gazdinstva. Ukoliko imaju
manji obim proizvodnje, esto prave razne d emove, sokove i sl., i kao takve, prodaju
prema porud bini, poznatim kupcima. ako e, svoje proizvode iznose i na lokalne pijace.
I pored uspe ne proizvodnje, dobrog plasmana, prerada organske maline i kupine nije na
zadovoljavaju em nivou. Pre svega stepen prerade mo e da bude vi i, da se dobiju
asortimani proizvoda speci nog porekla. ako e, pakovanje i ambala a nisu u
dovoljnoj meri uskla eni sa e kasno u proizvoda sa dodatom vredno u.
U zavisnosti od razvijenosti regiona i same vrste proizvodnje, postignut je razli it stepen
obrade i prerade proizvoda organskog porekla. U tom pogledu, dosta visok stepen
prerade se posti e u organskom povrtarstvu u regionu Vojvodine. Organsko vo e u
regionima zapadne i ju ne Srbije, proizvo a i manjim delom prera uju na sopstvenim
gazdinstvima - sokovi, d emovi, pekmezi I sl., a ve i deo otkupljuju vlasnicima hladnja a.
Prerada proizvoda od stoke iz organskog sistema gajenja u jugoisto noj Srbiji se odvija
na dosta niskom nivou. Mali broj uzgajiva a na samom gazdinstvu prera uje mleko u sir,
ali ga te ko realizuju po vi oj ceni, jer nemaju serti kate za preradne kapacitete. Ovakve
proizvode prodaju na osnovu ste enog poverenja poznatim kupcima. ako e, ni za meso
od stoke iz organskog uzgoja nemaju serti kovane klanice. Sve ovo umanjuje vrednost
2
Pripremljeno u skladu sa izvorom Analiza lanca vrednosti organksih proizvoda speci nih za regione u Srbiji , AO regionalna
kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo u izgradnji kapaciteta i usluga za podr ku
organske poljoprivrede u Srbiji. GCP S B HU

proizvoda od organski uzgajane stoke. Veliki prera iva ki izvoznici imaju hladnja e i
su are, ostali imaju tehnolo ke linije za preradu povr a i vo a u sokove, d emove,
marmelade, linije za preradu itarica i njihovo mlevenje, mlevenje paprike. Proizvodi koji
dolaze iz ovakvih tipova prerade su retki i ima ih malo. ompanije se bore sa tr i tem -
zbog malih koli ina i cene ne mogu da se takmi e sa ve im stranim kompanijama.
Najve i deo prera enih organskih proizvoda iz Srbije ide kao zamrznuto ili su eno
organsko vo e. Ispitivani prera iva i iz ovog izve taja su jedni od najve ih u ovom
sektoru, ali ih mu e isti problemi. inansijski su najve a pretnja. rediti banke nisu
povoljni, a dr avni bud et raspola e ograni enim resursima. Prerada u ajeve ili sitnjenje i
mlevenje u bra no u malim koli inama slu i da bi se dodala vrednost proizvodu ili da se
lekovite biljke i ajeve ponude na jedini prihvatljiv na ina na tr i tu. Sa druge strane
prera iva i imaju problema da pokrenu nove tehnolo ke linije usled postojanja
nansijskog rizika i kupaca koji nisu iz iste kategorije za nalne i poluprera ene
proizvode. Ipak prera iva i su voljni da investiraju u povr ine pod organskom
proizvodnjom u svojim kooperativama jer ovaj sektor bele i zna ajan rast uprkos
ekonomskoj krizi u svetu. Prera iva e vodi pro t u poslu i ekonomska korist i oni imaju
pozitivan stav prema budu em organskom tr i tu. Ipak ako bi imali nalni, spreman za
konzumaciju proizvod po povoljnim cenama, srpski proizvod bi se lako raspoznavao kao
robna marka i van granica zemlje.
a ovi iden i kovan i u okviru sek ora

organska sirovina je skupa u Srbiji usled slabije po ra nje i nedos a ka pods i aja S oga se
prera iva i nala e u nepovoljno polo aju jer se ne ogu eri i sa ena a na s rano i
do a e r i u Ova konkuren nos je in en ivirana sa ukidanje arina u Srbiji od
a prera evine porekla koje se uvo e u Srbiju
ve ina prera iva a radi sa anji koli ina bog ograni enog snabdevanja sirovina i usled
ograni ene po ra nje roi vodnja alog obi a s anjuje pro abilnos sek ora
kon inuirano snabdevanje organski sirovina a je veo a nesigurno ak i ako i aju ugovor sa
poljoprivredni i a u ugovoru se ne navode ene a u neki slu ajevi a ak ni koli ine o je
vi e e orandu o saradnji Ovo preds avlja slabos prera iva i a jer oni ne ogu da
planiraju svoju proi vodnju koli ine i d
u neki slu ajevi a dobavlja i su nesigurni prera iva i oraju da nadgledaju i kon roli u
nji ovu proi vodnju
neki od prera iva a su pre ali a inos rano r i e nisu po en ijalni par neri a e unarodne
dis ribu ere a nji je e ko da u u na in erna ionalno r i e
rednos i iden i kovane unu ar sek ora

e nolo ke linije kod ve ine prera iva a su oderni ovane i uvedeni su sis e i kvali e a o i
kvali kuje pogodni a inos rano r i e sa aspek a kvali e a rane
prera iva i su po eli da in egri u svoje dobavlja e daju i save e o e nologiji o organskoj
proi vodnji organi uju obuke i u neki slu ajevi a pla aju ro kove ser i ka ije u es o
poljoprivrednika Ovo dugoro no gledano o e doves i do obe be enja dobavlja a prera
iva ima i osna ivanja veze izme u prera iva a i njegovih dobavlja a.
3
Analiza lanca vrednosti organksih proizvoda speci nih za regione u Srbiji , AO regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu
Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo u izgradnji kapaciteta i usluga za podr ku organske poljoprivrede u Srbiji.
GCP S B HU

Doma e tr i te je rastu i parametar i otvoren za organsku hranu. Organski sve i
proizvodi su u povoljnijem polo aju jer se manje uvoze u Srbiju, mada se i tu prime uje
uzlazni trend u poslednje dve godine. Stoga doma i proizvo a i imaju manje
mogu nosti da formiraju cene. Sa druge strane sa ve im uvozom stranih proizvoda i
zamenskih proizvoda za doma e, doma i potro a i e se okrenuti njima. Na primer,
mnogi maloprodajni lanci se bave i distribuiranjem organskih prera evina. Opet, doma i
potro a i su osetljivi na cenu i sve e doma e organsko povr e i vo e je preskupo za
prose nog kupca.
A I E II A A E E I
Najdu i lanac vrednosti posti u proizvodi od uzgoja povr a u Vojvodini. Me utim,
problem predstavljaju nedovoljni i zastareli rashladni ure aji i kapaciteti za preradu. Zbog
ne mogu nosti prerade, proizvo a i prodaju proizvode iz primarne proizvodnje kao
nalni, to se nepovoljno odra ava na njihov poslovni rezultat. Za proizvo a e
organskog vo a, u oba regiona, i zapadne i ju ne Srbije, organizovani otkup od strane
kooperanata hladnja ara, predstavlja klju ni motiv da nastave da se bave organskom
proizvodnjom, me utim dalji problem u ovom lancu predstavljaju tehnologija hla enja i
plasman proizvoda u rinfuzi. U organskoj sto arskoj prozvodnji, serti kacija, tehni ki
kapaciteti, ambala a i pakovanje, predstavljaju velike probleme. Na jednoj strani, u
primarnoj organskoj sto arskoj proizvodnji, postignut je najve i stepen primene metoda
organske proizvodnje (tj. zatvoren ciklus proizvodnje na gazdinstvu), na drugoj strani se
javlja problem nezavr enog lanca organskih proizvoda. ako, na primer, za meso od
grla stoke uzgajane u organskim uslovima, izuzev ste enog poverenja kod kupaca,
uzgajiva i stoke na drugi na in ne mogu da dobiju povoljniju cenu za bolji kvalitet. Dok su
proizvo a i vo a, na neki na in, preko grupne serti kacije, obezbedili siguran plasman,
uzgajiva i stoke su prepu teni sami sebi. Sto arska proizvodnja iziskuje velika
investiciona ulaganja za po etno stado i objekte i redovno anga ovane radne snage, to
povla i velike rizike i nesigurnost za du i vremenski period.
U Srbiji, kao i u drugim delovima sveta, te ko se posti e stvaranje vrednosti
poljoprivrednih proizvoda u okviru poljoprivrede malog obima, a posebno kada se radi o
proizvodima namenjenim konzumiranju u ishrani. azlozi su slede i
Mali poljoprivredni proizvo a i te ko koriste prednosti ekonomije obima i stoga su, u
ve ini slu ajeva, njihovi tro kovi proizvodnje visoki,
Poljoprivrednici uglavnom nisu dobro integrisani u tr i ta, nemaju dovoljnu
marketin ku mo , a ak i ako dolazi do stvaranja vrednosti, to se de ava na vi im
nivoima lanca vrednosti, a ne na primarnom nivou,
Prera iva i tako e posluju sa visokim jedini nim tro kovima, a sa druge strane,
4
Procena izgradnje kapaciteta za regionalne speci ne organske proizvode u Srbiji , AO regionalna kancelarija za Evropu i
Centralnu Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo u izgradnji kapaciteta i usluga za podr ku organske poljoprivrede
u Srbiji. GCP S B HU
5 Pripremljeno u skladu sa informacijama na osnovu Procena izgradnje kapaciteta za regionalne speci ne organske proizvode
u Srbiji , AO regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo u izgradnji
kapaciteta i usluga za podr ku organske poljoprivrede u Srbiji. GCP S B HU

neophodno je da zadovolje zahteve me unarodnog tr i ta, to uti e na to da je
stvorena vrednost proizvoda i dalje mala, mada je ve a nego na nivou primarne
proizvodnje
Najvi e mar e posti u se razli itim transakcijama koje se obavljaju na nivou prerade
poljoprivrednih proizvoda, to je uzrokovano ve om eksibilno u trgovaca po
pitanju rukovanja sirovinama i poslovanja sa posrednicima, ali i njihovom pristupu
krajnjim kupcima
Usled visoke konkurentnosti proizvoda na tr i tu hrane, strukture maloprodaje i
osetljivosti potro a a, mar e i stvaranja vrednosti su skromne, ak i na nivou
distributera.
ao posledica toga, dodata vrednost neprera enih poljoprivrednih proizvoda u lancu
vrednosti retko prelazi faktor od - . Dodata vrednost te ko se posti e na nivou
poljoprivrednog gazdinstva i prerade malog obima.
Na osnovu analize lanca vrednosti organskih proizvoda, mo e se zaklju iti da u sektoru
organske proizvodnje treba veliko pobolj anje. Iako se potencijalni pomaci mogu
identi kovati u svim fazama od proizvodnje do plasmana, najve i napor treba da bude u
horizontalnoj povezanosti i vertikalnoj integrisanosti svih u esnika u lancu vrednosti. I
pored toga to uspe no posluju pojedina gazdinstva i preduze a, nedostatak zajedni ke
vizije dovodi do gubitka ekonomije obima, da ogromne razlike u kvalitetu, nedostatak
tr i nih informacija, kao i nedovoljna pozicija na tr i tu. Akteri sektora treba da krenu da
razvijaju odnose na postoje im primerima dobre prakse. Ovo uklju uje okupljanje oko
udru enja i zadruga, kao i rmi sa jakim brendom da uspostavi ugovorne aran mane i
kvalitetne kriterijume da podr e njenu marketin ku strategiju. Nadle ni organi vlasti
ponekad igraju klju nu ulogu podr ke u slu aju inicijativa i promotivnih doga aja.
A I A I E I I A
A I E E
Civilni sektor je dao veliki doprinos razvoju organske proizvodnje, mada postoji
evidentan problem nedostatka sredstava potrebnih za funkcionisanje i sprovo enje
njihovih aktivnosti. Organizacije civilnog dru tva koje su aktivne u sektoru organske
proizvodnje se konstantno suo avaju sa problemom odr avanja sopstvenih kapaciteta
odnosno odr ivosti, pa se neretko zapa a diskontinuitet e kansog sprovo enja
aktivnosti. Nepostojanje posebnih programa podr ke Vlade u oblasti organske
proizvodnje namenjenih NVO koje rade ovoj oblasti dovodi ove organizacije u opasnu
pretnju daljeg obavljanja aktivnosti i funkcionisanja. Sa druge strane, programi koje
imaju neka ministarstva kao Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija kojima u
funkciji za tite prava potro a a podr avaju i udru enja aktivna u toj oblasti predstavlkaju
odli ne primere kako se sektorske OCD koje su va ni partneri svakog ministarstrva
podr avaju i podsti e njihov rad. Pomenuto ministarstvo vodi i registar svih udru enja
registrovanih u oblasti za tite prava potro a a.
Mnoge organizacije su organizatori i suorganizatori zna ajnih sajmova, skupova i

manifestacija u oblasti organske proizvodnje koje imaju kontinuitet kroz dugi niz godina
Me u njima su najva niji slede i .

Izlo ba organskih proizvoda u okviru Sajma poljoprivrede u Novom Sadu koju uz
nsnijsku podr ku MPZ S organizuju zajedni ki Ministarstvo poljoprivrede i Serbia
organika od . godine u okviru koje je . godine uvedena i izlo ba proizvoda sa
oznakama geografskog porekla
Me unarodni festival organskih proizvoda BIO- ES koji od . godine u
Subotici organzuje udru enje erra s. Paralelno sa festivalom se odr avaju okrugli
stolovi i debate
orum o organskoj proizvodnji u Selen i koji od . godine organizuje Centar za
organsku proizvodnju u Selen i, a u okviru kojeg se poslednjih godina realizuju i
me unarodni poslovni susreti AgroOrganicB B
Sajam organske hrane Milena atar u Sopotu je pokrenula emisija za
poljoprivrednika S Znanje imanje . godine u saradnji i uz podr ku Op tine
Sopot, a u suorganizaciji u estvuje i Serbia organika . okom sajma se odr avaju i
tematska predavanja
Sajam balkanskog agrobiodiverziteta i seoskog nasle a koji se uz podr ku Op tine
Dimitrovgrad odr ava od . godine, a u ijoj organizaciji poslednjih godina ima
u e e i udru enje Biobalkan iz Dimitrovgrada.
Pored gore navedenog mnoga udru enja su aktivna i u organizaciji dana polja i
dana otvorenih organskih farmi

Ak vna udruženja u sektoru organske proizvodnje
Naziv udruženja Internet stranica
Nacionalno udruženje za razvoj organske www.serbiaorganica.org

proizvodnje „Serbia organika“ Beograd
Terra’s www.terras.org.rs
Zelena mreža Vojvodine www.zelenamreza.org
VitaS, Ruma
Udruženje za biodinamičku www.biodinamika.org

poljoprivredu Srbije, Vršac
Udruženje za razvoj organske proizvodnje

Biobalkan, Dimitrovgrad
Eko‐Telečka, Telečka
Centar za organsku proizvodnju Selenča www.organiccentar.rs
Centar za organsku proizvodnju Valjevo
Centar za organsku proizvodnju, Svilajnac
Centar za organsku proizvodnju, Nego n
Centar organske poljoprivrede, Užice
Klaster organskih proizvođača – Jug . .
Vojvođanski klaster organske www. vok.org.rs

poljoprivrede , Novi Sad
Organski sad‐Novi Sad , Novi Sad

I A I A EI A P P I E I
1
A E A E EI A A A I I I
U Srbiji trenutno postoji savetodavnih slu bi, u kojima radi savetodavaca. Za

njihov rad je nadle no MPZ S i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i
umarstvo.
U saradnji sa Ministrstvom poljoprivrede i GIZ ACCESS-om, NASO je . godine

sprovela edukaciju savetodavaca svih savetodavnih stru nih slu bi u oblasti organske
proizvodnje.
Poljoprivredne stru ne i savetodavne slu be u epublici Srbiji zapo ljavaju savetodavce

razli itih struka. Savetodavac za organsku proizvodnju nije usko pro lisan u smislu
pru anja usluga samo iz oblasti organske proizvodnje, iako je organska proizvodnja
delom uklju ena u sistem pru anja savetodavnih usluga. Postojanje savetodavaca
ovakvog pro la bilo bi neophodno pre svega zbog speci nosti organske proizvodnje i
potreba organskih proizvo a a na ,,terenu , kao i op teg interesa za intenzivnijim
razvojem ove proizvodnje. Za intenzivniji razvoj organske proizvodnje bilo bi neophodno
de nisati kriterijume za savetodavce u organskoj proizvodnji (formalno obrazovanje,
profesionalni treninzi, obuke itd.). Na taj na in dobili bi se pro lisani savetodavci, koji bi
svojim radom stru no podr avali postoje e proizvo a e i preuzimali aktivnu ulogu
uvo enjem novih proizvo a a u organsku proizvodnju.
azvoj savetodavnog sektora treba da obezbedi da svaki proizvo a organskih

proizvoda u epublici Srbiji, ima mogu nost da dobije usluge savetodavaca obu enih za
organsku proizvodnju. Savetodavac za organsku proizvodnju trebalo bi da bude uklju en
u kontinuirane obuke u zemlji i inostranstvu, gde e sticati aktuelna znanja i informacije iz
ove oblasti. Od velikog je zna aja unapre enje saradnje izme u savetodavnog i
istra iva kog sektora u cilju uspostavljanja prakti nog sistema primene znanja. Pored
dr avnih savetodavnih slu bi, i privatne kompanije pru aju savetodavne usluge
poljoprivrednicima, na osnovu potpisanih ugovora.
Usluge koje pru aju dr avne savetodavne slu be ne napla uju, a obim usluge zavisi od
visine dodeljenog bud eta na koju uti u brojni faktori. Zakonom o obavljanju
savetodavnih i stru nih poslova u oblasti poljoprivrede (,,Slu beni glasnik S , br. ),
reguli u se najva nija pitanja iz ove oblasti
Uslovi i na in obavljanja savetodavnih i stru nih poslova u poljoprivredi
egistar poljoprivrednih savetodavaca
Obuka i usavr avanje poljoprivrednih savetodavaca i proizvo a a
Planiranje razvoja savetodavnih poslova.
6Cvijanovi Obrazovanje, Nau no istra ivanje i savetodavni rad u poljoprivredi Srbije. Primenjene studije u poljoprivrednom
biznisu i trgovini, Ministarstvo nauke i tehnolo kog razvoja u S Svetska banka inansijska podr ka za inovacije u trgovini u
Srbiji i Hornischer U. A C IB Pro irenje i istra ivanje organske poljoprivrede u Srbiji - Izve taj o statusu

Godi nji program rada se utvr uje Uredbama o godi njem programu razvoja
savetodavnih poslova u poljoprivredi, a u . godine je usvojena Uredba o utv ivanju
srednjero nog programa razvoja savetodavnih poslova u poljoprivredi za period od
. do . godine (,,Slu beni glasnik S , br. )
U cilju realizacije gore pomenutih usluga u oblasti savetodavnih usluga, NASO je u
septembru godine pokrenuo predlog da se u okviru Pravilnika o na inu obavljanja
savetodavnih poslova u poljoprivredi uvedu organska gazdinstva koja su u sistemu
kontrole i serti kacije u sistem rada savetodavnih poslova. Ovim Pravilnikom ure uje se
na in obavljanja savetodavnih poslova u poljoprivredi, na in izve tavanja o izvr enim
savetodavnim poslovima, na in pra enja i ocenjivanja efekata rada poljoprivrednih
savetodavaca i razvoj PSSS. Predlozi su dati kako u oblasti indivudalne metode rada
tako i u oblasti grupnih metoda rada sa gazdinstvima. Zbog speci ne geografske
rasprostanjosti i koncentacije organskih proizvo a a, a zbog iznala enja naje kasnijeg
modela pru anja savetodavnih usluga u individulanom radu sa gazdinstvima, na osnovu
ovog Pravilnika Uredbama o utvr ivanju godi njeg programa razvoja savetodavnih
poslova u poljoprivredi utvr uje se obim odnosno broj savetodavaca i pro l zadu enih za
vo enje gazdinstava koja primenjuju metode organske proizvodnje, na nivou svake PSS.
Osnovno poljoprivredno obrazovanje sti e se u dr avne srednje poljoprivredne kole.

Visoko obrazovanje pru aju akreditovane obrazovne visoko kolske institucije od kojih su
najzna ajnije Poljoprivredni fakultet u Beogradu, umarski fakultet u Beogradu,
Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Agronomski fakultet u a ku, akultet za
biofarming u Ba koj opoli, akultet ekolo ke poljoprivrede u Svilajncu i Veterinarski
fakultet u Beogradu. Nastavni plan u vezi sa agroekonomijom predaje se na
univerzitetima u Beogradu, Subotici, Novom Sadu i Ni u.
U cilju unapre enja formalnog sistema obrazovanja na temu organske poljoprivrede u
Srbiji, GIZ je pokrenuo program razmene eksperata sa Univerzitetom asel u Nema koj.
Svrha ove razmene bile su obuke akademskog osoblja u Nema koj u oblasti organske
proizvodnje i olak avanje implementacije studijskog programa na Univerzitetu u Novom
Sadu. okom juna i jula . godine profesori i drugo akademsko osoblje, koji
predstavljaju razli ite fakultete i discipline, obu avani su prakti nim i primenjenim
tehnikama organske proizvodnje. Na Univerzitetu u Novom Sadu u oktobru . godine
uveden je prvi program o organskoj proizvodnji. akve opcije studiranja vremenom e
pobolj ati ve tine i znanje lica koja se bave savetodavnim uslugama, kao i drugog
osoblja kojeje uklju eno u prakti nu organsku proizvodnju.
Na inicijativu i uz aktivno u e e NASO, u saradnji sa Zavodom za unapre enje
obrazovanja i vaspitanja su u toku . god. izra eni i usvojeni nastavni programi iz
organske poljoprivredne proizvodnje i od kolske .godine uvedeni kao izborni
predmeti (organsko povrtarstvo i ratarstvo, organsko vo arstvo i organsko sto arstvo) u
poljoprivredne kole u okviru nastavnog smera poljoprivredni tehni ar.
U cilju daljeg a rmisanja organske proizvodnje, NASO je u saradnji sa Poljoprivrednim
fakultetom u Beogradu i Zavodom za unapre enje obrazovanja pri Ministarstvu
prosvete i nauke, od kojeg je dobila akreditaciju, sprovela program obuke nastavnog
kadra srednjih poljoprivrednih kola iz oblasti organske proizvodnje u toku .i .

godine.Naso je bio nosilac akreditacije i za kolske .god. i god. kako
za modul organska poljoprivreda tako i za modul organska prerada, kao i za kolske
i
Jedan od glavnih zaklju aka radne grupe za istra ivanja NAP bio je potreba za
zajedni kim organizovanim i de nisanim istra iva kim ciljevima u organskoj proizvodnji.
Stoga je u toku . godine GIZ ACCESS podr ao izradu nacionalne strategije za
nau no istra ivanje i razvoj u organskoj poljoprivredi, i koja je zavr ena tokom .
godine. U njenu izradu uklju ene sve nau no-istra iva ke institucije u Srbiji, a uskladjena
je sa drugim ciljevima razvoja organske poljoprivrede u Srbiji.
A AP I AI I I E I E
I A A
Agrobiodiverzitet ima izuzetno veliki zna aj, zato to je oko genetske raznovrsnosti
pol oprivrednih useva, irom sveta, izgubl eno od -ih godina pro log veka do danas
(EC, ).
Prim n m m t d rg nsk pr izv dnj titi s i uva bi div rzit t uv nj m lokalnih
populacija i rasa, autohtonih i odoma enih, uv nj m m nj z stupl nih bil nih vrst i
rasa u proizvodnju, uvo enjem irih plodoreda (pove anje biodiverziteta u vremenu),
primenom pokrovnih useva, zdru ivanjem useva, zasnivanjem ivih za titnih i cvetnih
pojaseva. Metode biokontrole koje se sprovode u organskoj pol oprivredi u velikoj meri
se oslanjaju na mehanizme koji su posledica ve e biolo ke raznolikosti u
agroekosistemu. v k v pristup z ht v n pr kidn pl nir nj i interdisciplin rn st.
N g zdinstvim k s b v rg nsk m pr izv dnj m bidiverzitet je pr s no ve i z
k u dn su n k nv nci n lnu proizvodnju. kv shv t nj z tit i
un pr nj bi div rzit t z organskog pr izv pr dst vl l gi n i k n mski
pr vd n pristup, jer ima za posledicu i diverzi kaciju dobijenih proizvoda. Na taj na in
proizvo a postaje konkurentniji na tr i tu, a samim tim i vi e odr iv.
Uvo enjem agroekolo kih mera, u koje spada i organska proizvodnja, u pol oprivrednu
politiku jedne dr ave, sprovodi se prakti na primena za tite biodiverziteta. U epublici
Srbiji Plan za razvoj organske pol oprivrede integri e organsku proizvodnju i za titu
biodiverziteta, a Nacionalna istra iva ka agenda za sektor organske proizvodnje ( ),
kao jednu od najzna ajnijih tema isti e za titu i unapre enje biodiverziteta.
Upravo iz ovih razloga je . godine pokrenuta manifestacija Otvoreni dani
biodiverziteta u organizaciji Instituta ami koja putem tematskog nau no-stru nog
skupa Organska proizvodnja I biodiodiverzitet , nau noj i stru noj javnosti,
pol oprivrednim proizvo a ima i gra anstvu ukazuje na zna aj za tite i o uvanja
postoje eg biodiverziteta. Demonstracionim ogledima, predavanjima i putem radionica,
u prirodnom okru enju za ti enih prirodnih podru ja, na gazdinstvima malih organskih i
tradicionalnih proizvo a a, svake godine predstavl aju se razli iti aspekti organske
proizvodnje i biodiverziteta. Svake godine sa nau no-stru nog skupa publikuje se
zbornik referata pod naslovom Organska proizvodnja i biodiverzitet .

Istraživačke i naučno ‐ obrazovne ins tucije u vezi sa poljoprivredom
Ins tucija Internet stranica
Ins tut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad www.nsseme.com
Ins tut Tamiš www.ins tut‐tamis.co.rs

Ins tut za prehrambene tehnologije, www.fins.uns.ac.rs
Novi Sad
Ins tut za kukuruz Zemun Polje, Beograd www.mrizp.co.rs
Ins tut za stočarstvo, Zemun, Beograd www.istocar.bg.ac.rs
Ins tut za voćarstvo, Čačak www.ins tut‐cacak.org

Ins tut za povrtarstvo, Smederevska www.ins tut‐palanka.co.rs
Palanka
Ins tut za ekonomiku poljoprivrede, www.iep.bg.ac.rs

Beograd
Ins tut za primenu nauke u poljoprivredi, www.ipnco.rs

Beograd
Ins tut za zaš tu bilja i životnu sredinu www.izbis.com
Ins tut za pes cide i zaš tu životne www.pes ng.org.rs

sredine, Beograd
Ins tut za proučavanje lekovitog bilja www.iplb.rs
„Dr Josif Pančić“
Poljoprivredni fakultet, www.agrif.bg.ac.rs
Univerzitet u Beogradu
Poljoprivredni fakultet, www.polj.ns.ac.rs
Univerzitet u Novom Sadu
Agronomski fakultet u Čačku, www.afc.kg.ac.rs
Univerzitet u Kragujevcu
Fakultet za Biofarming, www.megatrend.edu.rs/ io

Megatrend Univerzitet
Fakultet ekološke poljoprivrede, Svilajnac www.educons.edu.rs
Poljoprivredne stručne službe Srbije www.psss.rs
Poljoprivredne stručne službe Vojvodine www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs

3 P I I A
E
A EP E A
A I A IP A A A A E
P I E I I
U leto . godine MP V je uz podr ku GIZ-a izradilo nacrt Nacionalnog akcionog
plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji. Ovaj dokument mo e se opisati kao srpska
verzija Akcionog plana za organsku hranu i poljoprivredu Evropske komisije⁶, s obzirom
na to to njegov op ti cilj predvi a pove anje ukupnih povr ina zemlji ta u procesu
konverzije ili u organskom statusu na . ha. Ovaj dokument nije zvani no usvojen
od strane Vlade epublike Srbije, mada su mnogi koraci koje predvi a realizovani u
periodu od - . godine. Nacionalna asocijacija je uz podr ku stranih donatora
(Agrobiznis projekta USAID-a i GIZ ACCESS-a), pokrenula i okon ala mnoge aktivnosti
predvi ene planom.
U novembru . godine ura ena je revizija Nacionalnog akcionog plana razvoja
organske proizvodnje u Srbiji u kojoj je u estvovalo oko najva nijih predstavnika
sektora (predstavnici tri ministarstva, fakulteta, instituta, nevladinog, privatnog sektora i
savetodavnih slu bi). Izvr ena je revizija ciljeva i implementacionih mera postavljenih
. godine, ali zbog nedostatka pravnog osnova ovaj dokument nije usvojen.
okom . godine je Nacionalno udru enje Serbia Organika pokrenulo ponovo
reviziju NAP-a kao lider konzorcijuma organizacija civilnog dru tva udru enjem
E A S iz Subotice, udru enjem BioBalkan iz Dimitrovgrada i Evropskim omladinskim
centrom Vojvodine u okviru projekta pod nazivom Organska proizvodnja u funkciji
odr ivog razvoja epublike Srbije koji se realizovao uz podr ku programa SENSE koji je
sproveo egionalni centar za ivotnu sredinu ( EC), a nansirala vedska agencija za
me unarodni razvoj i saradnju (SIDA).
U .godini je zavr ena revizija plana koji se sastoji od ciljeva.
A urirani NAP-a je poslat MPZ S-e, a Serbia organika se zauzela za njegovo usvajanje i
pripajanje Nacionalnom programu ruralnog razvoja ime je i naziv dokumenta izmenjen
i kao Plan za razvoj organske proizvodnje mu je pripojen, a usvajanje se o ekuje kada se
usvoji i Nacionalni program ruralnog razvoja. Veliki doprinos ovom procesu i podr ku
civilnom sektoru je dala i Grupacija za organsku proizvodnju P S.
6
MP V Nacionalni akcioni plan razvoja organske proizvodnje u Srbiji

Ciljevi nacrta Nacionalnog akcionog programa razvoja organske proizvodnje u Srbiji
cilj 1 Podrška organskoj proizvodnji kao sastavnom delu
nacionalne poljoprivredne poli ke i poli ke ruralnog razvoja
cilj 2 Harmonizacija zakonodavnog okvira za organsku proizvodnju u skladu sa

zakonodavstvom EU
cilj 3 Ins tucionlani razvoj
cilj 4 Uspostavljanje opera vnog i usaglašenog sistema kontrole iser fikacije

u organskoj proizvodnji sa standardima EU
cilj 5 Pristupačan i zahtevima tržišta okrenut savetodavni sektor
cilj 6 Uspostavljanje primenjenih istraživanja u oblas organske proizvodnje i prerade
cilj 7 Unapređenje organske proizvodnje kroz zvanično obrazovanje
cilj 8 Razvoj domaćeg tržišta organskih proizvoda
cilj 9 Rast izvoza organskih proizvoda
cilj 10 Stvaranje povoljnijih uslova za proizvodnju i preradu organskih proizvoda
cilj 11 Implementacija i praćenje realizacije ciljeva i mera definisanih

Nacionalnim programom
A I A IP A A A A
EP I E I E
Nakon to je nacionalni program ruralnog razvoja za period .- . godine istekao
jo uvek nije usvojen novi program iako je MPZ S izradilo nacrt srednjero nog programa.
Srbija je sticanjem zvanja kandidata za lanstvo u Evropskoj uniji u martu . godine
dobila mogu nosti otvaranja tzv. IPA D-a, pete komponente fondova IPA iz ovog
bud etskog perioda. Za organski sektor je posebno va na druga osa u okviru programa
IPA D, koja obuhvata set agroekolo kih mera i organsku proizvodnju, a ija je
implementacija planirana za drugu fazu u okviru programa IPA D. adna grupa Sektora
za ruralni razvoj pri MPZ S je . godine formirala radnu grupu za nalizaciju izrade
pomenute mere. Iako je op ti cilj ambiciozan, Srbija e koristiti mogu nosti koje
proizilaze iz dostupnosti predstoje ih fondova IPA D da pomogne u esnicima lanca
organske proizvodnje i integri e proizvodni i prera iva ki sistem Srbije u me unarodna
svetska pravila, kako bi u narednim godinama do lo do nastanka pro tabilnog i
zna ajnog poljoprivrednog podsektora.

A E I A I E A I I E
I E
okom . godine Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, uz podr ku
Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Globalnog fonda za ivotnu sredinu
(GE ), izradilo je Strategiju biolo ke raznovrsnosti epublike Srbije za period od . do
. godine, koju je potom Vlada Srbije usvojila u februaru . godine. Aktivnosti u
strategiji de nisane su kratkoro no, sa periodom implementacije od - godine,
srednjoro no - godina, dugoro no - godina, te kontinuirano.
Strategija je inicirana usled nedostatka sveobuhvatne politike i mera kako bi se
zaustavilo dalje opadanje i podr alo o uvanje agrobiodiverziteta u Srbiji. Strategija
integri e principe za tite i odr ivog kori enja biolo ke raznovrsnosti u relevantne
sektorske ili me usektorske planove, programe i politike, tamo gde je to mogu e i
potrebno. Shodno tome, u okviru irokog opsega razli itih mera prepoznatih kao va nih
za o uvanje biodiverziteta, Strategija, izme u ostalog, a pod kategorijom uticaja
poljoprivrede, navodi i razvijanje nacionalnog programa za organsku poljoprivredu, koji
je u Akcionom planu za sprovo enje strategije razvoja organske poljoprivrede predlo en
u okviru srednjoro nih ( - godina) mera izvr enja aktivnosti.
Nacionalne ins tucije i ministarstva povezana sa poljoprivredom i podrškom

Ins tucija/Ministarstvo Internet stranica
Ministarstvo poljoprivrede i zaš te životne sredine www.mpzzs.gov.rs
Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave www.mrrls.gov.rs

Ministarstvo finansija www.mfin.gov.rs
Ministarstvo privrede www.privreda.gov.rs
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja www.mpzzs.gov.rs
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija www.m .gov.rs

Razvojna agencija Srbije www.ras.gov.rs
Fond za podršku inves cija u Vojvodini www.vip.org.rs
FI A I AP A A E
A EP I E
inansijska podr ka sektoru organske proizvodnje zapo ela je . godine
pokrivanjem tro kova kontrole i serti kacije, dok u . godini pored ove mere se
uvode pla anja po ha i grlu.
Podsticajna sredstva za . godinu izostala su iz plana nadle nog ministarstva, ali su
u esnici mogli da refundiraju ukupnih tro kova serti kacije, mada ne i za tro kove

nastale u periodu konverzije, to je izmenjeno . godine na inicijativu NASO pa su i
proizvodja i u prelaznom periodu stekli pravo da ostvare ovu meru.
Po etkom . godine stupio je na snagu Zakon o podsticajima u poljoprivredi i
ruralnom razvoju ( Sl. glasnik S , br. , i ), a dopunjen i menjan
tokom naredne godine. Ovim Zakonom podsticaji za organsku proizvodnju su
ve i u odnosu na podsticaje u konvencionalnoj proizvodnji. Namenjeni su proizvo a ima
ija je proizvodnja u periodu konverzije, proizvo a ima kojima je zavr en period
konverzije i nalaze se u postupku izdavanja serti kata i proizvo a ima koji imaju
serti kovanu biljnu i ili sto arsku proizvodnju. Pravilnikom o kori enju podsticaja za
organsku proizvodnju ( Sl. glasnik S , broj , , , i ) se de ni e
vrsta i iznosi podsticaja.
Proizvo a i koji su uklju eni u organsku proizvodnju i imaju sklopljen ugovor sa jednom
od ovla enih kontrolnih organizacija mogu u . godini da ostvare podsticaje
uve ane za u odnosu na konvencionalne za slede e mere
premija za mleko proizvedeno metodom organske proizvodnje
osnovni podsticaji u organskoj biljnoj proizvodnji
regres za sredstva za ishranu bilja dozvoljena za primenu u organskoj biljnoj
proizvodnji
podsticaj u organskoj sto arskoj proizvodnji, i to za kvalitetne priplodne mle ne
priplodne krma e, roditeljske koko ke te kog tipa, roditeljske koko ke lakog tipa,
roditeljske urke, kvalitetne priplodne matice riba arana, kvalitetne priplodne
matice riba pastrmke, tov junadi, tov jagnjadi, tov jaradi, tov svinja, krave dojilje i
p elarsku proizvodnju.
Proizvo a i koji su ostvarili pravo na podsticaje za organsku biljnu proizvodnju su u
obavezi da u naredne tri godine primenjuju metode organske proizvodnje na
katastarskim pracelama za koje su ostvarili podsticaje, u skladu sa propisima kojima se
ure uje organska proizvodnja
Pored ovih, mera kojom se ostvaruje pravo na podsticaje za tro kove kontrole i
serti kacije je nastavila kontinuitet pa u skladu sa Pravilnikom o podsticajima za
unapre enje ruralne ekonomije kroz uvo enje i serti kaciju sistema bezbednosti i
kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla ( Sl.
glasnik S , br. ), proizvo a i koji su uklju eni u organsku proizvodnju mogu da
ostvare pravo i na refundiranje dela tro kova kontrole i serti kacije u iznosu od ,
odnosno (podru ja sa ote anim uslovima rada) od realizovanog iznosa.
ako e je jako dobro to su merama podsticaja obuhva ene i investicije u organsku
proizvodnju kako u primarnu biljnu i sto arsku proizvodnju tako i u preradu i marketing.
Iznosi podsticaja za proizvo a e koji imaju serti kovanu organsku biljnu i ili sto arsku
proizvodnju, u odnsu na konvencionalne je to to mogu da ostvare podsticaje za podr ku
investicijama u preradu i marketing koja iznosi , odnosno (podru ja sa
ote anim uslovima rada) od realizovane investicije.
Ovi podsticaji obuhvataju podr ku programima koji se odnose na investicije za
unapre enje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta i to

) Za investicije u preradu mleka i to kroz investicije u opremu u objektima za preradu
mleka
) Za investicije u preradu mesa, i to kroz investicije u opremu u objektima za preradu
mesa
) Za investicije u preradu vo a, povr a i gro a i to kroz investicije u opremu u objektima
za preradu vo a, povr a i gro a, uklju uju i i proizvodnju vina, rakije i drugih
alkoholnih pi a.
U . godini je iznos koji je Vlada opredelila bio . . , dok je u .i .
godini iznosio . . dinara
Mere za organsku proizvdnju propisane Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i
ruralnom razvoju nisu odgovaraju e za organske proizvo a e i unapre enje ove
uve ava u odnosu na konvencionalnu. ada se iznos podsticaja za konvencionalnu
malu povr inu to je est slu aj.Iz tog razloga bi trebalo izdvojiti i propisati zasebno mere
podsticaja za organsku proizvodnju, planirati te mere za dugoro niji period, ali i voditi
ra una o uslovima koje je potrebno ispuniti da bi proizvo a i mogli da ih ostvare.
ako e pomenuti Zakon je neodgovaraju i za organske sto arske proizvo a e iz razloga
to su kriterijumi odnosno tra eni uslovi za ostvarivanje podsticaja po grlu ivotinja i
pored odli nih iznosa, kvalitetna priplodna grla koja mnogi organski proizvo a i ne gaje,
pa je jako mali broj proizvo a a stekao pravo da konkuri e za te podsticaje. Iz toga
razloga je NASO pokrenuo inicijativu za izvesne izmene i dopune toga Zakona to je
rezultiralo time da je resorno ministrstvo tokom . godine pripremilo nove odredbe
Zakona o podsticajima koje uredjuju mere podsticaja za organsku proizvodnju na
adekvatniji na in.
ako e, identi kovan je i jo jedan veliki problem za proizvo a e. S obirom da
proizvo a i registruju poljoprivredno gazdinstvo kao organsko, u slu aju da ne ostvare

4 I EI I A
A I E A A EP I E
Doma e tr i te organskih proizvoda je jo uvek nedovoljno nerazvijeno i pored zna ajnih

pomaka poslednjih par godina.Svest potro a a je takodje po ela da se podi e, ali
uglavnom u velikim gradskim sredinama na ijim tr i tima su organski proizvodi i
najzastupljniji. Veliki pomak je u injen kada su se ovi proizvodi na li na policama ve ine
maloprodajnih objekata ve ih lanaca supermarketa tokom par godina unazad.Na ovaj
na in postali su dostupni ve em broju potro a a koji su pre ove proizvode mogli da
kupuju samo u malobrojnim specijalizovanim prodavnicama i na malom broju zelenih
pijaca. Vidljiv trend je i u razvoju prodaje preko eb portala.Prva specijalizovana pijaca
organskih proizvoda je po ela sa radom sredinom . godine na Novom Beogradu kao
rezultat saradnje J P Gradske pijace Beograd i Serbia organike kao pilot projekat koji je
za kratko vreme pokazao da je ovakva pijaca bila neophodna kako potro a ima tako i
proizvodja ima, a od . godine su Gradske pijace Beograd pokrenule i organske
karavane koji se povremeno odr avaju na razli itim pijacama Beograda
Najve a potra nja za organskim proizvodima je u ve im gradovima usled ve e
kupovne mo i, mada jo uvek je mali broj kupaca se odlu uje da ih kupuje e e to se
mo e videti iz rezultata slede ih istra ivanja koje je NASO sproveo u maloprodajnih
objekata u Beogradu.
a li kupujete orga ke proizvode Ako e kupujete ili retko kupujete

za to
Često Skupi su
Nikad Nisu dovoljno
25.2% rasprostranjeni
Ponekad
34.8% 35.1%
Samo na Nemam
akcijama poverenja u
njih
16.3% 50.4%
30.1%
Cene organskih primarnih i preradjenih proizvoda su uve ane u zavisnosti od vrste,

prodajnog mesta i sezone za oko od do u odnosu na cene istih
konvencionalnih proizvoda .
Poslednjih godina ponuda organskih proizvoda iz uvoza je sve ve a i to uglavnom
prera enih mada je rastu i trend uvoza i sve ih poljoprivrednih proizvoda. Cene nekih
uvezenih prera enih organskih proizvoda esto su ni e u odnosu na doma e. Organski
sve i proizvodi za sada dolaze uglavnom iz doma e proizvodnje i dominiraju biljni
proizvodi, mada je primetna mala zastupljenost doma eg vo a na tr i tu pa je i tu
primetan trend uvoza. Prvo meso (june e) na doma em tr i tu se pojavilo tek sredinom
. godine, ali ga nema u ve im koli inama, a . god su se prvi put na t i tu pojavili

mle ni proizvodi (sve e mleko, jogurt, pavlaka i sir). Jaja su vrlo tra en proizvod, ali su
malo zastupljena.
Ve i trgova ki lanci su pokazali interesovanje za plasman doma ih organskih proizvoda,
me utim problem predstavljaju koli ine koje doma i proizvo a i nisu u mogu nosti da
obezbede, odgovaraju e upakovani i brendirani proizvodi, kao i kontinuitet u
snadbevanju to otvara veliki prostor za uvoznike.
Dodatni problem snadbevanja sve im proizvodima poljoprivrednika predstavlja i zahtev
trgovaca koji se odnosi na tzv ambulantno snadbeavanje koje podrazumeva brzo
reagovanje uglavnom sa manjom koli inom i povrat neprodatih proizvoda.
Napravljen je pomak na promociji organskih proizvoda poslednjih godina od strane svih
u esnika sektora, mada je i dalje nedovoljna uradjeno na promociji nacionalnog znaka
kojim se obele avaju organski proizvodi, tako da potro a i koji su i uli za organske
proizvode imaju problem da ih prepoznaju, osim ako police na kojima su sme teni nisu
vidljivo ozna ene.
Mada je Serbia organika realizovala promotivne kampanje u maloprodajnim trgova kim
objektima koje su imale za cilj edukaciju i podizanje svesti potro a a o zna aju organskih
proizvoda kako na zdravlje tako i na o uvanje ivotne sredine u budu nosti je neophodno
raditi kontunuirano na ja anju svesti potro a a o prednostima ovih proizvoda.
a li u ovakve pro ocije kori e u a li te pute pro ocije tekli ove

cilju tica ja i or acija i or acije o orga koj ra i proce u je e
proizvod je pred o ti a i a i u pripre e
Da Da
17.2% Ne 16.5% Već
Onako i ol
in o ije li
e ol
i no e
82.4% 82.4% Onako
Najve i broj prodavnica sa ponudom organskih proizvoda je u Beogradu i Novom Sadu.

Organska hrana mo e se na i na malom broju zelenih pijaca, u specijalizovanim
prodavnicama zdrave hrane i u maloprodajnim objektima takore i svih ve ih lanaca
supermarketa
Istra ivanje koje je NASO sproveo tokom . godine na terenu, kao i intervjui sa
razli itim u esnicima u sektoru, pokazuju da prose an potro a iz Srbije povezuje termin
organski proizvod sa zdravljem kao i da
dovoljno obave teni o pojmu serti kacije organske

proizvodnje kao i ta on garantuje i ne znaju kako da raspoznaju organske proizvode. S
druge strane, ima i potro a a koji organsku proizvodnju smatraju pomodarstvom i koji
nemaju poverenja u serti kate

ate li da prepoz ate erti kova e a li i ate povere ja u erti kat
orga ke proizvode Da
Da Ne
Ne Onako
19.5%
38.4% 40.7%
61.6%
39.8%
Dodata vrednost za organske proizvode mo e se posti i insistiranjem na njihovoj

prirodnosti i za titi ivotne sredine. Za dalji razvoj lokalnog tr i ta organskih proizvoda
de nitivno su potrebne sna ne i intenzivne kampanje sa jasnom komunikacionom
strategijom, usmerene na de nisane potro a ke ciljne grupe. Na osnovu istra ivanja
tr i ta koje je sprovela NASO opis prose nog kupca organskih proizvoda u Srbiji je
slede i ena od - godina starosti, a slede e kategorije su bolesnici i rekovalescenti
Zbog svega gore navedenog, uzimaju i u obzir i ograni enu koli inu organskih proizvoda,
kao i skromne izglede za porast njihove zastupljenosti i ve e potro nje u skorijoj
budu nosti na doma em tr i tu, izvoz organskih proizvoda na me unarodno tr i te
smatra se kod ve ine proizvo a a ve im prioritetom.
Raspon minimalnih i maksimalnih cena na malo organskih svežih proizvoda

u periodu (septembar‐oktobar 2016.godine)
Za obračun cena u EUR uzeta prosečna vrednost dinara za srednji kurs evra u periodu
septembar‐ oktobar 2016‐ godine (123,00 RSD za 1 EUR))
Organski proizvod, Karfiol 2,2 3,3
Naziv proizvoda cena (EUR/kg)
min. max. Paprika 1,6 2,3
Salata 0,5 0,7 Krompir 1,05 2,03
Šargarepa 1,2 2,0 Crni luk 1,05 1,6
Blitva veza 0,5 0,65 Bundeva hokaido 1,45 2,05

Kupus 0,9 1,7 Pasulj 4,8 6,10
Cvekla 1,2 1,6 Jabuka 1,6 2,5
Kelj 1,6 2,05 Kruška 2,03 2,5

Paradajz 1,5 2,45 Dunja 2,45 2,6
Krastavac (salatar) 1,2 2,2 Grožđe 2,45 2,85
Brokoli 2,3 2,5 Jaja komad 0,28 0,37
Izvor: obrađeno 7 maloprodajnih mesta (2 zelene pijace i 5 maloprodajnih objekata)

u Beogradu i Novom Sadu

Raspon minimalnih i maksimalnih cena na malo domaćih prerađenih organskih
prehrambenih proizvoda u Srbiji u periodu septembar ‐ oktobar 2016 godine
Napomena: Veliki raspon cena kod pojedinih proizvoda je zavisan od maloprodajnih
cena različi h dobavljača kao i od maloprodajnog mesta
Za obračun cena u EUR uzeta prosečna vrednost dinara za srednji kurs evra za septembar i oktobar 2016.
godine ( prosečan kurs 123.000 RSD za 1 EUR)
cena Suncukretovo hladno 1,9 3,3

Naziv proizvoda u EUR ceđeno ulje (500ml)
min. max. Suncukretovo hladno 1,03 2,05
ceđeno ulje (250ml)
Džem (borovnica, 1,8 2,45
šipurak, drenjina) (230g) Suncokretov puter (250gr) 1,8 2,10
Džem (višnja, šipurak, 3,5 3,8 Bundevino hladno 9,7 10,5

kupina) (314 g) ceđeno ulje (250ml)
Ajvar blagi, lju (350gr) 4,3 4,7
Med bagrem tegla (450g) 8,45 8,45
Cvekla tegla (450g) 1,6 1,8 Sirće balzamiko jabuka, 1,4 2,3
malina, nar, borovnica,
Sok jabuka i šargarepa 0,8 1,14 Rezanci za supu od 0,8 0,9
(250ml) integralne spelte (100g)
Sok jabuka (750) 3,3 3,5 Brašno pšenično (kg) 0,9 1,2
Sok cvekla (250 ml) 0,7 1,2 Brašno heljdino 1,7 2,50
integralno (kg)
Sok cvekla (750 ml) 2,6 2,75 Brašno kukuruzno 1,2 1,3
integralno (kg)
Sok paradajz (250ml) 1,0 1,2
Brašno raženo 1,2 1,8
Sok aronija (700ml) 5,7 6,10 integralno (kg)
Sušeni kolutovi jabuke 1,6 1,8 Brašno ovseno (kg) 1,1 1,5
(40gr)
Brašno ječmeno (kg) 1,2 1,8
Sojin sir tofu dimljeni 1,78 1,87
(200g) Brašno spel no (kg) 1,3 2,1
Sojin sir‐tofu (sirovi) (200g) 1,7 1,85 Spel ne mekinje (500 gr) 0,5 0,65
Sojina pašteta sa šitaka 1,2 1,3
gljivom i kombuha algom Kukuruz kokičar (250gr) 0,8 1,0
(100 g) Sveže mleko (750ml) 0,9 0,98
Bebi hrana cerealije od 2,5 2,7
5 žitarica (200 gr) Jogurt (750 ml) 0,97 1,05
Bebi hrana pšenične 2,6 2,75 Pavlaka (150ml) 0,36 0,5
cerealije sa jabukom
(200 gr) Sir (250gr) 1,6 1,8
Čokoladne cerealije 200gr 2,5 2,7 Meso juneće (razl. delovi) 8,85 20,0
Izvor: obrađeno 7 maloprodajnih mesta (2 zelene pijace i 5 maloprodajnih objekata)
u Beogradu i Novom Sadu

E A I E E E A A A
P I I I E
re dovi i okvir i u lovi
Na globalnom nivou, organska proizvodnja razvijala se dug niz godina. Organska
proizvodnja je . godine bila zastupljena na miliona ha obradivih povr ina, a .
godine na , miliona ha, to je zna ajan porast u odnosu na . godinu kada se
proizvodnja odvijala na miliona ha. U istom periodu obradive povr ine pod
organskom proizvodnjom na teritoriji EU pove ale su se sa miliona ha na , miliona
ha, to je porast od - na godi njem nivou. Ovo pove je povr ine do lo je kao
odgovor na pove nu potra nju za organskim proizvodima. Ukupna vrednost prometa
organskih proizvoda se sa od . kada je iznosila , milijardi USD uve ala .
godine na milijardi USD odnosno preko milijardi eura. Vrednost tr i ta na nivou
Evrope u . godini je , milijardi eura, dok je u EU , milijardi eura to ini od
ukupne vrednosti, a , vi e u odnosu na . godinu7.
ako je potro nja organskih proizvoda u EU rasla br e od proizvodnje, disproporcionalno
se pove ao uvoz iz tre zemalja. Ne postoje precizni podaci o uvozu iz zemalja koje nisu
lanice EU budu i da harmonizovan sistem naziva i tarifnih oznaka ne pravi razliku
izme u konvencionalnih i organskih proizvoda. Ipak, pove je uvoza tokom proteklih
deset godina mo e se odrediti pomo broja registrovanih uvoznika organskih proizvoda
u EU, koji se . godine8 pove ao sa manje od na vi e od . . Najve potro a i
organske hrane u Evropi su Nema ka, rancuska, Italija, Velika Britanija, Danska i
vajcarska i Austrija. Najve i potro a i u Evropi po glavi stanovnika su vajcarska,
uksemburg, Danska, vedska, ihten tajn, Austrija, Nema ka i rancuska.Pregled i
aktivnosti u ovim zemljama, koje redovno objavljuje IB , potvr u i slede e trendove
Maloprodajna vrednost organskih proizvoda u Nema koj godinama je uktuirala,
sa godi njim rastom od preko , dostigav i vrednost od ne to manje od
milijarde evra . godine u odnosu na , milijarde evra . godine9.Vrednost
konzumiranih proizvoda po glavi stanovnika iznosi u . godini eura. Proizvodi
sa najve im procentom rasta u proteklih nekoliko godina su mleko i mle ni
proizvodi, vo e i povr e. r i ni rast u poslednjih pet godina rezultat je ve e
zastupljenosti proizvoda u supermarketima, preko kojih se proda od ukupne
vrednosti organskih proizvoda10. Supermarketi koji prodaju samo organsku hranu
tako postoje, ali, gledano kroz ukupni promet, oni su znatno slabije zastupljeni u
odnosu na klasi ne supermarkete. Me utim, prema nema koj ederaciji za
7
iller, Helga and Julia ernoud (Eds.) ( ) he orld of Organic Agriculture - Statistics and Emerging rends . esearch
Institute of Organic Agriculture ( iB ), rick, and International ederation of Organic Agriculture Movements (I OAM), Bonn
8
Organic ood ink, Azra Secerbegovic Personal communication
9
An Anal sis of EU Organic Sector June - European Commission, Directorate-General for Agriculture and ural Development,
Organic arming - Unit H. An Economic Anal ses of EU Agriculture - Unit .
10
Diana Schaack (Agrarmarkt Informations-Gesellschaft mbH (AMI) he German Market for Organic ood (Session at the
Bio ach Congress of eb. , )

vedska je zemlja sa najve im porastom tr i ta, od . godine je porasla vrednost
sa , na , milijardi eura u . godini, dok je i Norve ka zabele ila rast za na
godi njem nivou i dostigla vrednost od miliona u . godini sa , na ,
milijardi eura u . godini, dok je i Norve ka zabele ila rast za na godi njem
nivou i dostigla vrednost od miliona u . godini.
Maloprodaja organske hrane u Italiji prelazi vrednost od milijarde evra godi nje.
afovi u supermarketima na kojima je zastupljena samo organska hrana su za
samo godine po to su formirani prevazi li prodaju u manjim prehrambenim
radnjama
U Velikoj Britaniji maloprodajna vrednost organske hrane bele i ne to slabiji porast
i . godine iznosila je , a . godine , milijardji evra za razliku od rancuske,
koja je od svih zemalja EU imala najve i godi nji rast vrednosti, sa milijarde evra
. godine na , milijarde evra u . godini, a u a u . dostigla vrednost od
ne to manje od milijardi evra.
U Austriji je . godine zabele ena maloprodajna vrednost organske hrane od
skoro jedne milijarde evra, u paniji i Danskoj po , a u Holandiji , milijardi evra.
Sti e se utisak da su ove zemlje dostigle limit ili privremenu zasi enost u prodaji
organskih proizvoda. U proteklih nekoliko godina rast je varirao izme u - i
Uprkos tome to ima limitiranu populaciju, promet organske hrane u vajcarskoj je u
. godini prema io cifru od jedne milijarde evra. dok je u . sa , milijardi evra
skoro udvostru ena vrednost
Posmatrano po glavi stanovnika, ovaj parametar ima najve vrednost u Evropi i
sada iznosi evra, nakon ega slede uksemburg sa , Danska sa evra po
glavi stanovnika.
r i ta organske hrane u zemljama EU iz centralne i isto ne Evrope jo su u razvoju i
organska hrana se uglavnom proizvodi za izvoz. Poljska tr i ta su se najbr e
razvijala, uve av i vrednost do puta u periodu od . do . godine e ka,
sa na miliona evra, dok je u . godini tr i te znatno poraslo na miliona
eura, a Poljska sa na miliona evra, a . na miliona eura. Bugarska i
rumunska tr i ta organske hrane polako se ali sigurno bude, sa godi njom
vredno u tr i ta od u Bugrarskoj dok je u umuniji za samo nekoliko godina
pove ana vrednost za puta dostogav i miliona evra. Ma arska je jedina
izgubila na dinamici i imala usporen rast, sa vredno u od miliona evra u .
godini11 i nema novijih podataka o tr i noj vrednosti.
Ovi trendovi ukazuju na to da su ciljna tr i ta za organske proizvode iz Srbije one zemlje
EU koje jo uvek ne pokazuju znakove zasi enja, a gde su tr i ta dovoljno velika da
apsorbuju dodatne proizvode Nema ka, Italija, rancuska i Velika Britanija
Izvoz rbije
Od ukupnog izvoza organskih proizvoda Srbija najvi e izvozi u zemlje EU (Nema ka,
Holandija, Belgija, Austrija i Poljska), pa je ukupan izvoz u . godini iznosio . .
evra , to ini , ukupne vrednosti.
11
Bernd Jansen (Ekoconnect, German ) he organic market in the Central Eastern European countries (Session at the Bio ach
Congress of eb. , )

Izvoz organskih proizvoda po zemljama u 2015. godini
Zemlja Vrednost izvoza (€) Učešće (%)
EU 13.787.417 70,4%
SAD 4.269.38 21,8%

EFTA (Švajcarska) 724.198 3,7%
Ostalo 596.866 3,0%
CEFTA 195.519 1,0%
Ukupno 19.573.389 100,0%

Izvor podataka: Uprava carina
ast izvoza Srbije poslednjih godine je evidentan ( ), a za samo jednu godinu od

. do . je porastao za to se mo e videti iz slede e tabele
Vrednost izvoza organskih proizvoda (u mil. EUR)

Godina Vrednost izvoza (u mil. €)
2012 3,74
2013 10,7
2014 11,2
2015 19,6
ategorija proizvoda koji se najvi e izvoze je vo e, smrznuto i sve e.Od vo nih vrsta u
. godini najvi e je izvezeno smrznute maline , mil. EU , smrznute kupine ,
mil. EU i sve e organske jabuke u vrednosti od , mil. EU . Od prera evina od vo a
najvi e je izvezeno koncentrata od jabuke u vrednosti od , mil. EU , su enog vo a
hiljada EU i pirea od vi nje, dunje i kupine u vrednosti od hiljade EU .

Izvoz organskih proizvoda po grupama proizvoda u 2015.godini
R. broj Grupa proizvoda Vrednost (€) Učešće (%)
1 Voće, sveže ili smrznuto 17.082.205 87,27%
2 Prerađevine od voća (koncentra , pirea, sušeno) 2.115.178 10,81%

3 Pečurke, smrznute ili sušene 172.239 0,88%
4 Začini (mlevena paprika) 62.570 0,32%
5 Prerađevine od povrća 55.315 0,28%
6 Lekovito i aroma čno bilje 32.200 0,16%

7 Sirće 20.027 0,10%
8 Proizvodi od žitarica 16.381 0,08%

9 Sokovi 9.789 0,05%
10 Industrijsko bilje (mak) 4.240 0,02%
11 Namazi 3.072 0,02%
12 Ulja 173 0,00%

Ukupno 19.573.389 100,00%
Prilike za pla ira je proizvoda u e a koj i drugi

ze lja a Evrop ke u ije
Nakon mnogih godina provedenih na margini, organska hrana i organska pi a u la su u
mejnstrim tr i ta i postala deo globalnog trenda u na inu ivota, zdravlju i odr ivosti.
Za ovu rastu u grupu potro a a organska hrana predstavlja na in da obezbede zdrave
prehrambene proizvode za sebe i svoje porodice, da podr e manje proizvo a e hrane i
poljoprivrednike i da za tite prirodnu okolinu. Sve vi e se aspekt regionalnosti dodaje
ovom konceptu, to rezultira time da idealni proizvod nije samo organski ve je i sezonski
i proizveden na lokalnom ili bar regionalnom nivou. Ipak, ljudi koji ostaju verni
preovladavaju em na inu ivota zasigurno ne e rtvovati svoje zadovoljstvo i u itak,
zbog ega organski proizvodi moraju biti dostupni u istoj meri kao konvencionalni
proizvodi. Dok je trend ka organskoj hrani sna an, nivo njenog tr i nog proboja je
relativno mali. On je u pro losti rastao ne samo zbog faktora pove ane potra nje ve i
zbog dostupnosti. r i ni proboj za proizvode kao to su jaja, hrana za bebe, krompir,
sve e mleko i itarice je na visokom nivou, ne samo zbog izuzetne potra nje ve i zbog
toga to je industrija bila u stanju da obezbedi organske proizvode po prihvatljivim
cenama.

Uzev i u obzir o ekivanja potro a a organske hrane i trenutnu situaciju na tr i tu,
evidentno je da postoje nedostaci koji se odnose na nabavku organskih proizvoda. Ovo
se odnosi na meso i ribu organskog porekla, vo e, a u odre enoj meri i na povr e, pa ak i
na mleko I itarice.
Udeo maloprodajne vrednosti organskih proizvoda razli itih kanala distribucije u
dr avama Evrope u . godini pokazuje da se prodaja uglavnom odvija kroz generalne
maloprodajne objekte sa irokim potro a kim asortmanom, dok je zna ajno manji udeo
ostalih kanala kao to su specijalizovane prodavnice organskih proizvoda, direktno
snadbevanje I drugo.Ipak u rancuskoj i Italiji je maloprodajna vrednost u generalnim i
specjalizovanim radnjama skoro izjedna ena, a u pojedinim zemljama kao to su Belgija,
Nema ka i Holandija je udeo tr i ta u ova dva kanla zna ajan.Zanimljivo je da je
Slovenija dr ava koja ima najve u maloprodajnu vrednost putem kanala direktnog
snadbevanja.
Uop teno gledano, direktan uvoz mesa u Evropsku uniju restriktivan je zbog strogo
regulisanog tr i ta. Uprkos olak icama koje postoje u okviru SSP-a, meso ne e biti
oslobo eno ograni enja na uvoz. Proizvodnja organskog mesa i mle nih proizvoda
uglavnom zavisi od proizvodnje hrane za ivotinje organskog porekla, tj. od proizvodnje
itarica i uljarica. U sektoru povrtarstva, snabdevenost argarepom i tikvicama iz
organske proizvodnje ve je dostigla nivo od preko , ali snabdevenost lukom i
paprikom i dalje je ispod . U sektoru vo arstva, stono gro e iz organske proizvodnje
ve zauzima mnogo vi e od tr i ta, dok jabuke i jagodasto vo e tek treba da
dostignu nivo od .
Najva nija destinacija za plasman organskih proizvoda iz Srbije je Nema ka, koja
zauzima ukupnog evropskog tr i ta organske hrane, a zatim slede rancuska sa
, Velika Britanija sa i Italija sa u e a. Pored toga to je veliki potro a (
evra po glavi stanovnika) i proizvo a organske hrane ( milion hektara pod
organskom proizvodnjom), Nema ka je tako e veliki uvoznik ovih proizvoda. U
zavisnosti od vrste proizvoda, procenat uvoza u odnosu na vrednost doma ih proizvoda
na tr i tu varira od do i to za proizvode koje je mogu e proizvesti u Nema koj.
Vo e i povr e predstavlja najva niju kategoriju organskih proizvoda na pomenuta etiri
vode a evropska tr i ta. Organska argarepa je najprodavanije povr e u Nema koj sa
, a zbog doma e proizvodnje koja ne podmiruje potrebe potro a a, vi e od polovine
od ukupne potro nje organske argarepe obezbe uje se iz uvoza. Zanimljiv je podatak
da su dve grupe organskih proizvoda u Nema koj dostigle veliki procenat u ukupnom
ako e, visok procenat uvoza prisutan je i kod organskog paradajza ( ) i paprike

( ) zbog velike potro nje tokom cele godine, te i van sezone, kada doma i sve i
proizvodi nisu dostupni. Organski krompir jedan je od najva nijih proizvoda u Evropi
prema obimu potro nje i uvoza. U Nema koj krompir ima u e e od , na organskom
tr i tu, a dolazi iz uvoza. o mo e biti ansa za proizvodnju i izvoz organskog
krompira iz Srbije, s obzirom na to da je omisija EU u aprilu . godine ukinula
Hamm U. Nema ko tr i te organskih proizvoda pregled predavanje sa Univerziteta asel
13
iller, Helga and Julia ernoud (Eds.) ( ) he orld of Organic Agriculture - Statistics and Emerging rends . esearch
Institute of Organic Agriculture ( iB ), rick, and International ederation of Organic Agriculture Movements (I OAM), Bonn

vi egodi nju zabranu uvoza ovog proizvoda iz Srbije, koja je bila na snazi zbog bakterije
koja uzrokuje trule krompira. Pored povr a, organski proteinski usevi, na prvom mestu
soja, koji se koriste za ishranu organski gajene stoke, imaju visok procenat uvoza u
Nema koj i mogu biti zna ajan izvozni artikal za proizvo a e iz Srbije. o je posebno
va no kada se uzme u obzir da je Nema ka od . godine po ela da primenjuje zakon
da primenjuje zakon da hrana za organski gajenu stoku mora biti organskog
porekla.
Udeo učešća proizvoda i grupa organskih proizvoda u ukupnom tržištu odabranih

zemalja u Evropi 2014. godine
Proizvodni
segmen Austrija Belgija Finska Francuska Nemačka Holandija Norveška Švajcarska
Mleko i
mlečni Nepoznato 2.1% Nepoznato 3.2% 8.6% 4.8% 1.8% 11.0%
proizvodi
Voće 10.7% 3.5% 3.2% 4.3% 6.7% 3.9% 1.7% 10.1%
Hleb i Nepoznato 1.7% 1.2% 2.5% 7.1% 3.2% 1.0% 4.6%

pecivo (hleb)
Jaja 17.2% 11.2% 12% 22.1% 16.7% 12.7% 7.5% 22.7%
Povrće 12.6% 5.4% 3.2% 4.0% 8.6% 3.9% 3.6% 14.6%
Sir 8.5% 8.5% 0.9% 1.2% 3.6% Nepoznato 0.5% 6.0%
Mleko 15.7% 3.0% 3.2% 10.8% 8.1% Nepoznato 4.0% 18.9%
Meso i 3.5% 2.1% 0.6% 1.60% 2.1% 2.8% 0.3% 4.8%

mesni
proizvodi
Napitci Nepoznato 0.9% 0.6% 3.0% 1.7% Nepoznato 0.1% 2.7%
Sastavio: Fibl‐Ami 2016: Izvor: Austrija (samo opšta maloprodaja): Rollama/Ama marke ng: Belgija (samo opšta
maloprodaja): GFK Panel Services Benelux: Pro Luomo, France:A Agence Bio; Germany:AMI zasnovan na GFK podacima
domaćinstava: Holandija Bio Monitor; Norveška: Norveška poljoprivredna agencaija (samo opšta maloprodaja);
Švajcarska (samo opšta maloprodaja): Bio Suisse
1) Voće, bobičasto voće i koštunjavo voće; 2) Brašno; 3) Voće i povrće; 4) Samo meso; 5) Uključujući i ribu; 6) Voćni sokovi,
vina i piva; 7) Pića od povrća, voćna i povrtni sokovi i vino i alkohol
Primedba: Zbog različi h nomenklatura i klasifikacija u zemljama nije moguće da podatke za sve grupe proizvoda, iako
podaci za pojedinačne proizvode mogu bi dostupni. Nemaju sve zemlje podatke o učešću organskih proizvoda na tržištu
Potpisivanjem SSP-a (Sporazum o stabilizaciji i pridru ivanju), Srbija je u la u proces

ubrzanog pribli avanja Evropskoj uniji. Jedan od elemenata prilago avanja je
uskla ivanje agrarne politike Srbije sa Zajedni kom poljoprivrednom politikom. ZPP
ure uje tr i ta strate ki va nih poljoprivrednih proizvoda u Evropskoj uniji, kao to su
e er, semena uljarica, itarice, meso, mleko, vino, jestivo ulje i, u odre enoj meri, vo e i
povr e. Svi ovi proizvodi nisu obuhva eni specijalnim uvoznim ograni enjima Evropske
unije i njihova promocija bila bi u potpunom skladu sa ZPP-om. astu i cenovni pritisak,
koji nastaje zbog pune integracije Srbije u tr i te Evropske unije, mogao bi da uti e na

male poljoprivredne proizvo a e, jer su njihovi proizvodi u sektorima proizvodnje vo a,
povr a ili soje nekonkurentni u odnosu na proizvode iz Nema ke, Austrije, Italije ili drugih
zemalja Evropske unije. Da bi ubla ila mogu e negativne efekte, Evropska unija
promovi e investicije koje imaju za cilj da pove aju e kasnost u poljoprivredi, naro ito
putem formiranja zadruga ili drugih grupacija koje su u stanju da koriste merilo
ekonomskog u inka.
Na nivou prerade organskih proizvoda, neophodno je dalje smanjenje tro kova i
pobolj anje e kasnosti proizvodnje. Sok od jabuke, d emovi, marmelade, musli,
proizvodi od itarica, koji se nalaze u ponudi u evropskim supermarketima, samo su
neznatno skuplji od istih proizvoda iz konvencionalne proizvodnje. U slu aju Srbije,
pobolj anje e kasnosti kroz kompletan vrednosni lanac proizvodnje organskih
proizvoda zahteva velike investicije, kao i bolju edukaciju i osposobljavanje ne samo na
tehni kom nivou nego i na nivou poljoprivrednih gazdinstava, ekonomije,
menad menta, marketinga i prezentacije. Naravno, podrazumeva se i puno po tovanje
propisa EU koji se odnose na bezbednost hrane, higijenu, pakovanje i transport. Svako
odstupanje od ovih pravila moglo bi ozbiljno da naru i marketin ku sliku proizvoda iz
Srbije.
ao to je navedeno, oba proizvoda imaju veliki tr i ni i konkurentski potencijal. Ipak,
transgenetska soja ( soja otporna na herbicide), koja ubrzano postaje sve
zastupljenija, predstavlja problem za proizvo a e iz Srbije , i to u istoj meri kao i za sve
ostale proizvo a e irom sveta.

5 I A E E E A
A A AE
I
A A I I E P E I E
IP I E A E
Evropska komisija dodeljuje va nu ulogu organskoj proizvodnji u daljem razvoju ruralnih

podru ja. Usvajanjem Uredbe br. EU je postala jedna od prvih globalnih
institucija koja je formirala politiku u vezi sa organskom poljoprivredom. Ovim
regulativama Savet je kreirao sistem u Zajednici koji detaljno navodi zahteve za
poljoprivredne i prehrambene proizvode, pozivaju i se na proizvodne metode koje se
koriste u organskoj proizvodnji. Odredbe Saveta prepoznaju organsku proizvodnju u
strategiji ekolo kih integracija i odr ivog razvoja u okviru Zajedni ke poljoprivredne
politike. Integralni princip je da proizvo a i koji rade za dobrobit ivotne sredine izvan
referentnog nivoa dobre poljoprivredne prakse, treba da dobiju adekvatnu nadoknadu.
Odre ene metode poljoprivredne proizvodnje, kao to su npr. organska proizvodnja,
integralna proizvodnja, tradicionalna poljoprivreda i uobi ajena lokalna proizvodnja,
pru aju kombinaciju pozitivnih ekolo kih, socijalnih i ekonomskih efekata. Evropska
komisija je . godine objavila Strategiju odr ivog razvoja Evropske unije. Ovo je
uticalo na promenu ZPP-a, koja je do tada bila zasnovana na koli ini, na usmeravanje
politike ka promociji kvaliteta, a uz mere podr ke koje su adekvatno prilago ene. Ciljevi
zajedni ke poljoprivredne politike su vremenom evoluirali. Iako ova politika jo uvek
podr ava ruralnu privredu i obezbe uje odr ivu poljoprivrednu proizvodnju, ona tako e
nastoji da potro a ima obezbedi visoke standarde bezbednosti hrane, te da poreskim
obveznicima odgovori na zahteve za standardima u pogledu za tite ivotne sredine I
odgovornosti. Nova revidirana verzija Strategije odr ivog razvoja EU je usvojena .
godine .
Proizvo a i organske hrane trenutno imaju pravo na nansijsku podr ku iz prvog i
drugog stuba ZPP-a, i to putem direktne isplate i mera cenovne podr ke. to je jo
va nije, organska proizvodnja je u potpunosti integrisana u politiku ruralnog razvoja,
koja predstavlja drugi stub ZPP-a.
U martu . Srbi a d bila status kandidata za lanstv u U, a prvom
me uvladinom konferencijom izme u epublike Srbije i Evropske unije koja je odr ana u
januaru . godine u Briselu formalno su otpo eli pregovori za pristupanje epublike
Srbije Evropskoj uniji, dok su krajem . godine otvorena pva pregovara ka
poglavlja.
Poljoprivreda i bezbednost hrane predstavljaju veoma va nu oblast politike, kako za
14
EC CAP reforma dugoro na perspektiva za odr ivu poljoprivredu. U .ec.europa.eu agriculture capreform
EC Zdravstvena provera ZPP. U .ec.europa.eu agriculture healthcheck
EC inansijsko programiranje i bud et. U .ec.europa.eu budget budget detail.
15 preuzeto sa http europa.rs pomoc-republici-srbiji eu-i-srbija-na-delu poljoprivreda-i-bezbednost-hrane

Evropsku uniju tako i za Srbiju. Od samog nastanka EU, zajedni ka poljoprivredna
politika je bila jedna od najva nijih oblasti politike u koju se slivao veliki deo bud eta EU,
a koji danas iznosi odnosno , milijardu eura. Zajedni ka poljoprivredna
politika uklju uje sveobuhvatni set instrumenata i standarda o bezbednosti hrane koje
Srbije mora da uspostavi i ispuni tokom priprema za pristupanje EU. Budu i da Srbija jo
uvek nije lanica Evropske unije, ona nema pravo na nansijsku podr ku i subvencije
preko razli itih stubova ZPP. Ipak, kako je Srbija je u procesu evropskih integracija ima
pristup IPA (Instrument za pretpristupnu pomo ).IPA D (Instrument za pretpristupnu
pomo u ruralnom razvoju) se mo e smatrati prete om za implementaciju drugog stuba
ZPP, a i ustanovljen je sa ciljem da pobolj a uslove ivota i rada u ruralnim podru jima
zemalja kandidata i da ih dovede na nivo Evropske unije. Oblikovanjem procesa IPA D
tako da se on podudara kako sa ZPP-om tako i sa relevantnim iniocima promovisanja
organske proizvodnje podr a e se ne samo razvoj sektora organske proizvodnje u Srbiji
ve i drugi politi ki ciljevi. Planirano je da, u godinama koje prethode pristupanju Srbije
EU, do e do zna ajnog pove anja podr ke poljoprivrednicima, kroz IPA D. Iznos od
miliona evra bespovratne pomo i e srpskim poljoprivrednicima biti na raspolaganju za
su nansiranje odgovaraju ih investicija uz maksimalni javni doprinos od
prihvatljivih tro kova. Od . godine, EU je donirala oko miliona evra podr ke
ovom sektoru, to je obuhvatilo poljoprivredu, ruralni razvoj, bezbednost hrane i
zdravstvenu za titu biljaka i ivotinja. Prioriteti podr ke su usmereni na identi kaciju
poljoprivrednog zemlji ta, administrativnu kontrolu za isplatu nansijske podr ke,
informacione sisteme, iskorenjivanje bolesti ivotinja, sledljivost ivotinjskih proizvoda,
zdravstvenu kontrolu bilja i ivotinja i upravljanje ivotinjskim otpadom. Podr ka u ovim
oblastima se nastavlja, ali sa ve im naglaskom na pru anju pomo i poljoprivrednim
proizvo a ima u dostizanju standarda EU, uz istovremeno pru anje nansijske pomo i
za prilago avanje standardima i unapre enje konkurentnosti.
Podr ka e biti usmerena na

investicije u poljoprivredna gazdinstva - bespovratna pomo e biti obezbe e a
organske metode proizvodnje

primenu lokalnih razvojnih strategija - u okviru takozvanog lider pristupa, podr ka
sme taja u ruralnom turizmu.
16
GIZ-IS Project Implementation and echnical Assistance acilit to einforce Administrative Capacit in Serbia
Na .ipa ppf.org
17 preuzeto sa http europa.rs pomoc-republici-srbiji eu-i-srbija-na-delu poljoprivreda-i-bezbednost-hrane

P E A A P A E
P P I E AI A I A
Poglavlje - Poljoprivreda i ruralni razvoj iji nosilac pregovaranja u delu poljoprivrede je

Minstrstvo poljoprivrede i za tite ivotne sredine obuhvata veliki broj obavezuju ih
pravila od kojih se mnoga neposredno primenjuju. Su tina funkcionisanja Zajedni ke
poljoprivredne politike je pravilna primena ovih pravila i e kasna za tita i kontrola
njihove primene od strane dr avne administracije. ZPP zahteva uspostavljanje sistema
kao to su Platna agencija i Integrisani sistem kontrole i upravljanja (Integrated
Administrative Control S stem) kao i odgovaraju ih kapaciteta za sprovo enje mera
ruralnog razvoja. Zemlje lanice moraju biti sposobne da primenjuju eme direktne
podr ke poljoprivrednicima i da primenjuju pravila zajedni ke organizacije tr i ta za
razli ite poljoprivredne proizvode. Nakon odr anih eksplanatornog i bilateralnog
skrininga tokom marta i maja . godine na osnovu izve taja o skriningu od strane
Saveta EU . juna . godine epublika Srbija je obave tava da nije spremna za
otvaranje pregovora u poglavlju i da je neophodno da ispuni merila kako bi otvorila
pregovore u ovom poglavlju. Prvo merilo se odnosi na izradu Akcionog plana (AP) a
drugo merilo na podno enje zahteva za poveravanje poslova sprovo enja bud eta za
IPA D II. Podno enje zahteva za poveravanje poslova sprovo enja bud eta za IPA D II
istovremeno predstavlja i uslov za nalizaciju tzv. akreditacije IPA D II operatvine
strukture i za povla enje IPA D II sredstava koje je Evropska komisija opredelila
epublici Srbiji u iznosu od miliona evra za period . Ministarstvo nansija
(Nacionalni slu benik za odobravanje) dostavilo je zahtev za poveravanje poslova
sprovo enja bud eta (za IPA D II program) uz prate u dokumentaciju Evropskoj komisiji
. decembra . godine.
A A I I A A
P I I I
Prvi zakon kojim je bila regulisana organska proizvodnja u Srbiji bio je Zakon o organskoj
proizvodnji usvojen . godine ( Sl. list S J , broj ). Procedura usvajanja
novog zakona pod nazivom Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima
( Slu beni glasnik S , broj ) zavr ena je .. rajem iste godine ustanovljen
je i nacionalni znak kojim se obele avaju serti kovani organski proizvodi.
S obzirom na to da su u EU usvojeni novi propisi koji se odnose na ovu oblast, .
godine ponovo se javila potreba za modernizacijom pravnog okvira za organsku
proizvodnju u Srbiji. ezultat ove inicijative bilo je usvajanje Zakona o organskoj
proizvodnji maja . godine ( Slu beni glasnik S , broj ), ija je primena
po ela januara . Ovaj zakon bio je pripreman u skladu sa novom uredbom EU o
organskoj proizvodnji (Uredba E broj i njeni prate i propisi).
Jula . godine donet je i Pravilnik o kontroli i serti kaciji u organskoj proizvodnji i
18
preuzeto sa http .mpzzs.gov.rs ministarstvo sektori sektor-za-medjunarodnu-saradnju eu-integracije

metodama organske proizvodnje ( Slu beni glasnik S , broj ), dok je pravilnik
kojim e se regulisati uvoz i prodaja organskih proizvoda (Pravilnik o uslovima uvoza
organskih proizvoda, izdavanje potvrde i na inu prodaje organskih proizvoda) izra en
tokom . i o ekuje se skoro usvajanje. U skladu sa novim zakonom, krajem .
godine uspostavljen je nadle ni organ za organsku proizvodnju pri Direkciji za
nacionalne referentne laboratorije, u sastavu Ministarstva poljoprivrede i za tite ivotne
sredine. Poslove iz svoje nadle nosti je po eo da obavlja u januaru . godine.
Proces potpunog uskla ivanja zakonodavstva Srbije i EU u oblasti organske proizvodnje
jo uvek nije okon an. Iz ovog razloga pokrenuta je inicijativa za izmene i dopune
postoje eg zakona.
Ve nekoliko godina GIZ pru a podr ku institucijama u Srbiji, kao to je Ministarstvo
poljoprivrede, Akreditaciono telo Srbije (A S) i kontrolne organizacije, u stvaranju
okvirnih uslova i izgradnji infrastrukture kvaliteta u skladu sa standardima EU.
Sprovedena je sistematska GAP analiza subjekata u organskoj proizvodnji. Prve mere
bile su fokusirane na obuku ocenjiva a A S-a koji e vr iti evaluaciju kontrolnih
organizacija za A S.
Dalje aktivnosti koje se realizuju uz podr ku GIZ-a omogu ile su A S-u da ponudi usluge
izrade izve taja o ocenjivanju za kontrolne organizacije koje ele da budu neposredno
priznate od strane E , shodno odredbama lana . Uredbe E broj . Veliki
uspeh postignut je nakon vi e od dve godine intenzivnih priprema, kada je . godine
Evropska komisija stavila doma u kontrolnu ku u Organik kontrol sistem - OCS na listu
priznatih ekvivalentnih kontrolnih tela. U praksi, to zna i da je omogu en direktan izvoz i
plasman organskih proizvoda iz Srbije na tr i te EU bez dodatne dokumentacije i
uvoznih dozvola. Na ovaj na in, znatno se ubrzava i olak ava izvoz doma ih organskih
proizvoda, unapre uje ekonomska e kasnost i pove ava konkurentnost srpskih
organskih proizvoda na tr i tu EU. Istovremeno ovaj uspeh svedo i i o uverenju E u
kredibilitet srpskog kontrolnog sistema i A Sa i time gradi pozitivan imid Srbije kao
proizvo a a organske hrane.
Va no je napomenuti da je u maju . godine A S potpisao multilateralni sporazum
( A) sa Evropskom organizacijom za akreditaciju (EA) o priznavanju akreditacije.
И ПРО
СК И
Н
ЗВ
А
О РГ
ОД

Kontrolne organizacije koje imaju ovlašćenje MPZŽS za 2016. godinu
Naziv kontrolne organizacije Web stranica

Centar za ispi vanje namirnica d.o.o. (CIN) www.cin.co.rs
Control Union Danube d.o.o. www.control‐union‐danube.ls.rs
Ecocert Balkan d.o.o www.ecocert.com
EcovIvendi d.o.o www.www.ecovivendi.rs
. . . www.organica.rs
TMS CEE d.o.o www.tms.rs

6 P E
A P
I E
E I
II
E
I
I I A
I IP E I A AP I A EI I E
Poljoprivredna i politika ruralnog razvoja nove Vlade epublike Srbije za period od

naredne etiri godine fokusira se na podr ku konkurentnosti i pove anju izvoza srednjih
gazdinstava, unapre enje tehnologije, primena standarda kod izvoznih proizvoda i
marketing. ako e smernice poljoprivredne politike su orijentacija ka dodatoj vrednosti
poljoprivrednih proizvoda, za tita geografskog porekla i brendiranje, podr ku organskoj I
integralnoj poljoprivredi. Zna aj poljoprivrede za nacionalnu ekonomiju u kojoj
u estvuje sa u BDP-u, u izvozu i u radnoj snazi je evidentan.
Iako je prose no poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji malo, bez dovoljno velikih rezervi
kapitala i ne funkcioni e u skladu sa modernim standardima, investicije u organsku
proizvodnju mogu da budu prednost na putu ka modernizaciji, u skladu sa op tim
uslovima koji su procenjeni kao neophodni za uskla ivanje Srbije sa ZPP-om.
Poljoprivredne zadruge imaju odre ene rezerve kapitala i mogu nost za jo ve e
investicije. akve zadruge mogu se smatrati partnerima to se ti e stranih ulaganja u
itarice, semena uljarica i, u velikom obimu, u sektor jagodastog i ostalog vo a.
Prema podacima Privredne komore Srbije u Srbiji je registrovano preradnih
objekata, iskori enost je .
Na osnovu podataka MP V iz . godine, u Srbiji postoje hladnja e za
zamrzavanje, odnosno skladi tenje vo a, povr a i pe urki, iji je ukupan kapacitet
oko . tona. Iskori enost kapaciteta iznosi oko .
U Srbiji se toplom preradom i su enjem vo a i povr a, kao i proizvodnjom sokova,
bavi privrednih subjekata, iji je ukupni instalisani kapacitet oko . tona.
Iskori enost kapaciteta je oko . Zna ajan deo preradnih kapaciteta odnosi se
na proizvodnju sokova od vo a i povr a. apacitet proizvodnje vo nog soka na
godi njem nivou kre e se oko miliona litara, to Srbiju svrstava u ozbiljne
proizvo a e u regionu.
Bez obzira na to, potencijal za doma e investitore postoji, jer, za razliku od ostalih
segmenata agroindustrije, u organskoj proizvodnji se i uz manje investicije mogu o ekivati
zna ajni prihodi. Ovo predstavlja jednu od najve ih prednosti prilikom investiranja u
organsku proizvodnju, a posebno se odnosi na sve e povr e i jagodasto vo e.
Privla enje doma eg kapitala u sektor organske proizvodnje zahteva sveobuhvatnu
procenu prodajnih mogu nosti. Budu i da je doma e tr i te organskih proizvoda malo,
povezivanje potencijalnih investitora sa u esnicima na me unarodnim tr i tima trebalo
Program Vlade epublike Srbije, A. Vu i

Analiza lanca vrednosti organksih proizvoda speci nih za regione u Srbiji , AO regionalna kancelarija za Evropu i Centralnu
Aziju oordinaciona kancelarija u Srbiji Projekat Pomo u izgradnji kapaciteta i usluga za podr ku organske poljoprivrede u Srbiji.
GCP S B HU

bi da bude glavni cilj u kreiranju odgovaraju eg ambijenta za investitore. Poslovanje u
Evropskoj uniji i sa evropskim klijentima zahteva vi e od obi ne ponude proizvoda. rajni
ugovori i prihvatanje poslovne prakse su uslov sine ua non
I IP E I A AI E I EI E PE
Zbog ograni enih kapaciteta doma ih investitora, Vlada epublike Srbije godinama je
promovisala strane investicije, a u . godini je pripremila paket nansijske podr ke
investitorima.
Uredbom o uslovima i na inu privla enja ulaganja iz . godine je de nisano
nansiranje investicionih projekata u proizvodnom sektoru i sektoru usluga koje mogu
biti predmet me unarodne trgovine.
Eksterno, Srbija mo e slu iti kao proizvodni centar za bescarinski izvoz na tr i te od vi e

od milijarde ljudi koje uklju uje Evropsku uniju, usku ederaciju, SAD, azahstan,
ursku, jugoisto nu Evropu, lanove Sporazuma o slobodnoj trgovini I Belorusiju.
Ovaj bescarinski re im pokriva vecinu klju nih industrijskih proizvoda, sa samo nekoliko
izuzetaka i godi njih kvota za ograni eni broj robe.
Pored postoje ih prednosti, kao to su strate ki geografski polo aj, bescarinski izvoz u
zemlje Jugoisto ne Evrope i usiju, najni a stopa poreza na dobit u Evropi od , kao i
obrazovana i kvalitetna radna snaga dostupna po konkurentnim tro kovima.
Subvencije za investitore podeljene su u pet grupa za podsticaje po radnom mestu.
U prvoj grupi su op tine koje imaju stopu razvijenosti ve u od republi kog proseka.
Investitori koji ula u u njih mogu ra unati na . evra po radnom mestu i jo deset
procenata od ukupnih investicija.
U drugoj grupi su op tine iji je stepen razvijenosti od do odsto republi kog

proseka, a za njih e dr ava davati . evra po radnom mestu i procenata od
vrednosti investicije.
Za op tine koje su u tre oj grupi razvijenosti, a to su one koje imaju izme u i odsto
republi kog proseka, investitori e dobijati . evra po zaposlenom i odsto od
vrednosti investicije.
U etvrtoj grupi su op tine koje imaju prosek ispod odsto republi kog proseka, a
investitori e za svako radno mesto od dr ave dobijati podsticaje od . evra i
procenata vrednosti investicije.
Najvi e e dr ava stimulisati investitore koji se odlu e da ula u u petu grupu, u kojoj su
devastirana, odnosno najnerazvijenija podru ja Srbije. Za svako radno mesto u tim
podru jima dr ava daje . evra i jo odsto vrednosti investicije.
Uredba o uslovima i na inu privla enja ulaganja ( Sl. glasnik S , br. )
preuzeto sa http ras.gov.rs

Od . godine, Srbija je privukla vi e od milijardi evra stranih investicija. Sektor
hrane, pi a i poljoprivrede je na drugom mestu sa u e em od , po privla enju
stranih direktnih investicija rangirano po broju projekata, odmah posle autoindustrije.
Dr ave koje prednja e po direktnim investicijama su Italja ( , ), Nema ka( , ), Austrija
( , ).
Eksterno, Srbija mo e slu iti kao proizvodni centar za bescarinski izvoz na tr i te od vi e

od milijarde ljudi koje uklju uje Evropsku uniju, usku ederaciju, SAD, azahstan,
Snabdevanje energijom, ekspanzija automobilske, elektronske i industrije I i

proaktivna politika u trgovini, u skladu sa injenicom da su evropske integracije
politi ki prioritet Srbije
Potpisivanje SSP-a sa EU, liberalizacija viznog re ima, lanstvo u S O koje se
o ekuje u bliskoj budu nosti
Pove anje izvoza, odr avanje rasta BDP-a i stabilan nacionalni bud et
Potvr eni potencijali Srbije kao izvoznika ispoljeni u EU, kao i sa zemljama
urskoj, sa kojima Srbija primenjuje sporazume o slobodnoj trgovini

Spoljnotrgovinska razmena sa Sjedinjenim Ameri kim Dr avama velikim delom se
odvija na osnovu Op teg sistema preferencijala (OSP), kojim je . godine SAD
vratio Srbiji status zemlje koja poseduje ovu trgovinsku povlasticu Ovim se
kompanijama iz Srbije produ uje bescarinski uvoz na skoro pet hiljada artikala u
SAD do . decembra , ime je omogu en bescarinski pristup na , triliona
dolara vrednom tr i tu SAD.
Pove an broj slobodnih ekonomskih zona koje dozvoljavaju osloba anje od raznih
vrsta poreza, e kasna administracija, lokalne subvencije za investicije i set drugih
usluga
Ni i porezi, u iznosu od na plate i na korporativne prihode (prose na stopa
na korporativne prihode EU je ).
Obrazovana i kvalitetna radna snaga, dostupna po konkurentnim tro kovima.
Bez obzira na investicione mogu nosti, koje strane kompanije sve vi e koriste, sektor
organske proizvodnje i dalje je u ranoj fazi razvoja. Ovo stvara velike mogu nosti za
evropske, a naro to nema ke kompanije, sa kojima Srbija tradicionalno odr ava dobre
poslovne odnose. S obzirom na potra nju u Evropi, a naro to u Nema koj, sirovine i
prera evine iz organske proizvodnje imaju veliki potencijal. Zbog toga se najve interes
mo e ispoljiti u sektoru jagodastog vo a, odre enih vrsta povr a i proizvoda od soje i
itarica, ali i ivotinjskih proizvoda.
Strani investitori donose odluke o investiranju na osnovu dva kriterijuma brz povra aj
investicija i visok ekonomski efekat. E kasnost je odlu uju i faktor kod ispunjavanja
investicionih kriterijuma. Prema tome, stabilni uslovi za investicije u agroindustriju
trebalo bi da ispunjavaju slede e zahteve
Pouzdano snabdevanje ve om koli inom proizvoda de nisanog kvaliteta
preuzeto sa http ras.gov.rs

Unapre enje tehni kih sposobnosti i profesionalnih ve tina na svim nivoima lanca
vrednosti
Unapre enje ekonomskih ve tina i ve tina u menad mentu na svim nivoima lanca
vrednosti
Integracija poljoprivrede i agroindustrije u investicione prioritete u politici
Puna eksploatacija nansijskih prilika, omogu enih preko IPA, a naro to od
fondova IPA D
Upoznavanje potencijalnih evropskih investitora sa sektorom agroindustrije u Srbiji
olak ano informisanje kroz specijalizovane servise
onstantno demonstriranje na realnim primerima kako su zajedni ka ulaganja sa
srpskim partnerima veoma pouzdana i isplativa
Glavni fokus ekonomske politike Vlade epublike Srbije i u narednom periodu ostaje
unapre enje poslovnog okru enja i pove anje stranih direktnih investicija,
, milijarde evra. azvojna agencija Srbije je agencija Vlade
epublike Srbije osnovana za obavljanje razvojnih, stru nih i operativnih poslova
podsticanja i realizacije direktnih ulaganja, promocije i pove anja izvoza, razvoja i
unapre enja konkurentnosti privrednih subjekata, ugleda i razvoja epublike Srbije u
oblasti privrede i regionalnog razvoja. azvojna agencija Srbije ( AS) kao agencija Vlade
epublike Srbije nudi irok spektar usluga, uklju ujuci podr ku direktnim ulaganjima i
promociji izvoza, ali i implementaciju projekata koji za cilj imaju unapre enje
konkurentnosti, regionalnog razvoja i ugleda Srbije.
ao novoosnovana agencija, AS nastavlja dobru praksu Agencije za strana ulaganja i

promociju izvoza (SIEPA) i Nacionalne agencije za regionalni razvoj (NA )
unapre uju i svoje aktivnosti u skladu sa zahtevima savremenog tr i ta.
Narodna banka Srbije, kabinet guvernera , http .nbs.rs

preuzeto sa http ras.gov.rs sr o-nama nase-usluge

I E IFI A I A P E I A AIP E A E A
S O analiza sektora organske proizvodnje koja je predstavljena u ovoj bro uri vodi ka
zaklju ku da je odre eni broj opcija, mogu nosti i prednosti ovog sektora u Srbiji suo en
sa mnogim izazovima, koji se moraju prevazi i u cilju potpunog iskori avanja njegovih
potencijala.
SWOT analiza sektora organske proizvodnje u Srbiji

Prednos Nedostaci
 Postojanje nacionalnog akcionog plana razvoja  Neusvojen Nacionalni plan razvoja organske
 Unapređenje zakonskog okvira proizvodnje
 Postojanje mera podrške  Mali sektor i domaće tržište
 Akreditovan ATS i obučeni ocenjivači  Nedovoljna iskorišćenost međunarodnih i EU
 Visoka svest o potrebi za kvalitetom u mnogim tržišta
industrijskim granama  Nedovoljna saradnja učesnika u lancu vrednos
 Velike površine poljoprivrednog zemljišta nisu  Nedostatak savetodavnog sektora koji bi bio usko
zagađene ni intenzivno obrađivane, što ubrzava orjen san podršci organskim gazdinstvima
i olakšava konverziju  Mere podrške nemaju kon nuitet, dugoročniji
 Pozi van stav o organskoj poljoprivredi među plan i nisu sasvim odgovarajuće i usklađene sa
akademskim osobljem, mnogim potrebama sektora
poljoprivrednicima i potrošačima  Nedovoljno obrazovanje u oblas organske
 Postojanje nacionalnog udruženja proizvodnje
 Značajno interesovanje međunarodnih donatora  Nepovoljna struktura poljoprivrednih
 Sistematsko obrazovanje i obuka gazdinstava (veliki broj malih gazdinstava koja
 Postojanje bliskih veze sa tržiš ma organskih međusobno ne sarađuju)
proizvoda u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i  Finansijsko učešće međunarodnih donatora
Holandiji marginalno
 Ugovori o slobodnoj trgovini (EFTA, CEFTA,  Baza podataka o preradi i marke ngu organskih
Ruska federacija, Belorusija, Turska ) poljoprivreda slaba i netransparentna
 Ak vno uključivanje PKS u razvoj sektora kroz  Nacionalna asocijacija i ostale sektorske NVO
formiranje Centra za organsku proizvodnju u nisu finansijski podržane
2016. godini
Potencijali Opasnos
 Razvoj u vodećeg evropskog izvoznika organskog  Gazdinstva se ne mogu razvi do nivoa

jagodastog voća i još nekih vrsta voća i proizvoda zadovoljavajuće konkurentnos na
 Razvoj u vodećeg jugoistočnog izvoznika međunarodnom nivou
organskih proizvoda od soje  Sektor neće bi prepoznat na poli čkom nivou
 Razvoj u vodećeg evropskog izvoznika organskih kao značajna snaga poljoprivrednog razvoja
sastojaka za prehrambenu industriju i industriju  Poli ka neće u dovoljnoj meri prepozna
hrane za živo nje, poput skroba, mekinja, potencijal organske proizvodnje prilikom
pahuljica, proteinskih smeša, glutena, rekonstruisanja agrarnog sektora u procesu
hidrolizata, pek na, boja itd. pridruživanja Evropskoj uniji
 Modernizacija agrarnog sistema pomoću  Sektor neće moći da izgradi međunarodne veze i
organske proizvodnje kao vodeće snage neće napravi prodor na odgovarajuća tržišta
 Mogućnost razvoja ruralnih područja kroz razvoj  Sektor će bi marginalizovan razvojem organske
konkurentne organske proizvodnje i zadržavanje i poljoprivrede u drugim zemljama koje nude
povratak stanovništva sličan spektar proizvoda
 Mogućnost razvoja poljoprivrede kao glavnog  Učesnici neće poštova prihvaćene sisteme
stuba za kreiranje BDP poslovanja u Evropskoj uniji i biće izopšteni iz
najvažnije međunarodne trgovine
 Biće nemoguće mobilisa domaće i
međunarodne inves cije

7 I A IIP AP E
Prikaz sektora organske proizvodnje u Srbiji identi kuje porast svih indikatora, nove
trendove i ukazuje da se mnogi u esnici u industriji trude da napreduju na putu koji je
de nisan i Nacionalnim programom za razvoj organske proizvodnje u Srbiji. Dok osnovni
eko-klimatski faktori ukazuju na veliki potencijal za razvoj organske proizvodnje,
odre en broj glavnih prepreka i problema jo uvek stoje na putu i moraju da budu
prevazi eni. Jedna od glavnih prepreka je ograni enje kapitala na svim nivoima
vrednosnog lanca, druga je slaba organizacija u esnika du tog lanca, a tre a je slaba
e kasnost proizvodnje, prerade i marketinga. Vrlo ohrabruju a injenica za sektor je i
formiranje Centra za organsku prozvodnju pri Privrednoj komori Srbije.
Sa druge strane, Srbija je na putu ka Evropskoj uniji i implementaciji programa IPA. Peta
komponenta IPA (IPA D) ponudi e investitorima mogu nost da vi e od njihovih
investicija bude nansirano kroz fondove IPA D. akav plan su nansiranja ini
investicije u srpsku poljoprivredu veoma privla nim. Strane kompanije sa lokalnom
registrovanom rmom mogu tako e pro tirati od ovog plana. Hitno usvajanje
Nacionalnog programa ruralnog razvoja je vrlo zna ajno za sektor.
Investicije u Srbiji su tako e privla ne zbog niskih plata i poreza. Dok se niski porezi mogu
zadr ati i u budu nosti, verovatno a odr avanja plata na trenutnom nivou je mala.
Neprihvatljivo je da minimalne plate u Srbiji budu ni e nego u nekim dr avama, dok su
tro kovi ivota ve i. ro kovi proizvodnje u Srbiji e se, po svoj prilici, uskladiti sa onima iz
susednih zemalja.
Shodno tome, prilike treba tra iti u speci nim proizvodnim sektorima. Za sektore vina,
e era, mleka i mesa o ekuje se da ostanu teme debate sa Evropskom unijom. Me utim,
nema ve ih problema kada je u pitanju vo e i povr e, semena uljarica, itarice i lukovice.
Osim sve eg i obra enog vo a i povr a u mnogim oblicima, ogroman potencijal za
investicije velikih razmera mo e se na i i u soji. Ne postoji nijedna zemlja u Evropi ili
Mediteranu koja proizvodi ili obra uje soju u tako velikoj meri. Soja koja nije genetski
modi kovana ne mo e se ak ni na i. Upravo genetski nemodi kovana soja predstavlja
najve i tr i ni potencijal. Stvaranje kompletne proizvodne linije genetski nemodi kovane
soje uklju ilo bi proizvodnju soje, sojinog ulja, sojine poga e, lecitina, mleka od soje,
izolata proteina soje i hidrolizata, ak i od sterola i tokoferola. Ali treba napomenuti da je
pritisak za uzgajanje genetski modi kovane soje veliki, predstavljaju i stalan izazov za
proizvo a e organskih proizvoda koji gaje genetski nemodi kovanu soju u njihovim
naporima da odr e svoju zemlju nezaga enom genetski modi kovanom sojom.
Ponuda semena uljarica i itarice je oskudna, cene su u konstantnom porastu, a sa druge
strane, imaju mnogo povoljniji balans ugljen-dioksida od mesa ili mle nih proizvoda, to
omogu uje razvoj raznovrsne agroindustrije.
Proteklih godina Nema ka i odre eni broj drugih donatora ulo ili su zna ajna sredstva u
srpsku poljoprivredu i prehrambeni sektor. U kontekstu pridru ivanja Evropskoj uniji
ovom sektoru poljoprivrede dodeljen je prioritet zbog njegove va ne uloge u srpskoj

ekonomiji i zbog toga to je poljoprivreda najvi e regulisan segment evropske ekonomije
i apsorbuje najve i deo bud eta Evropske unije. Harmoni na integracija sektora
poljoprivede u Srbiji u Zajedni ku poljoprivrednu politiku Evropske unije, presudna je za
uspeh pristupanja Srbije Evropskoj uniji i od najve e je va nosti za Evropsku komisiju.
Nema ka, kao bilateralni partner Srbiji, i u kontekstu njenih me unarodnih obaveza
namerava da nastavi sa podr kom Srbiji u naporima da modernizuje poljoprivredu,
naro ito sektor organske proizvodnje. akva podr ka mo e biti ostvarena na slede im
nivoima
Institucionalni nivo ja anjem politike savetodavnog rada i unapre enjem
upravlja kih kapaciteta za agro-politi ke koncepte i nansijskih instrumenata,
naro ito u okviru IPA
Edukacijski nivo ja anjem partnerstva sa univerzitetima, pove anjem razmene

izme u akademskih institucija i olak avanjem integracije u domenu istra iva kog
rada u me unarodne tokove
Nivo prerade proizvoda ja om promocijom moderne tehnologije, prerade i

marketinga. Ovo bi tako e moglo biti podru je anga ovanja za f , kroz otvaranje
speci ne kreditne linije
Nivo proizvodnje kroz unapre enje savetodavnih slu bi i promovisanje svih mera
koje e omogu iti pove anje ekonomskih efekata. Ovo se mo e ostvariti
prvenstveno kroz irenje i podr ku zadrugama i ostalim udru enjima.
Sa takvim anga ovanjem, Srbija mo e da se nada da e brzo i e kasno postati jedan od
glavnih u esnika na tr i tu organskih proizvoda Evropske unije.

E IA A I A
Serbia organika je nacionalna krovna socijacija za razvoj organske proizvodnje

posve ena celokupnom unapre enju ove proizvodnje. Osnovana maja . godine,
kao nezavisna nevladina organizacija inicirana idejom u esnika sektora organske
proizvodnje.
Aktivnosti sprovodi na teritoriji cele Srbije i okuplja predstavnike itavog sektora
organske proizvodnje, sara uje sa svim relevantnim vladinm i nevladinim
organizacijama sa misijom da organsku proizvodnju u ini pouzdanom i konkurentnom i
na doma em i na me unarodnom tr i tu.
Serbia organika sara uje sa Ministarstvom poljoprivrede i za tite ivotne sredine, a

predmet saradnje ine
dostavljanje mi ljenja i predloga vezanih za normativnu aktivnost
zajedni ko promovisanje organske proizvodnje
razmenu mi ljenja i stavova u oblasti organske proizvodnje
u e e u obuci i informisanju nosilaca registrovanih poljoprivrednih gazdinstava,

zna aju i mogu nostima organske proizvodnje i sl.
organizacija sajmova i izlo bi
Serbia organika predstavlja klju nu ta ku u informisanju o sektoru organske proizvodnje

i obezbe uje povezanost me u doma im, ali i stranim u esnicima. ako e, realizuje i
istra ivanja tr i ta i tr i nu povezanost sa kupcima iz inostranstva i organizuje nastup na
me unarodnom sajmu Biofach. ao nacionalna asocijacija, okuplja stru njake i a rmi e
istra ivanje i razvoj organske proizvodnje. Sprovodi razli ite promotivne kampanje u cilju
razvijanja, unapre enja i irenja znanja o organskoj proizvodnji me u potro a ima.
S obzirom na svoju poziciju, imamo pristup informacijama vezanim za itav sektor
organske proizvodnje.
Na e aktivnosti predstavljaju integralni deo Nacionalnog plana razvoja organske

proizvodnje u Srbiji.
Serbia organika ima za cilj da sve navedeno obuhvati u jednom interesu, a to je

promocija vrednosti organske proizvodnje.

P A A E A A
P I A E A I I
ACCESS predstavlja program implementiran od strane Nema ke organizacije za
me unarodnu saradnju (GIZ) u ime Nema kog ministarstva ekonomske saradnje i
razvoja (BMZ). Njegov cilj je unapre enje ekonomskog razvoja Srbije i olak avanje
budu eg pristupa Srbije EU, a kroz podr ku Nacionalnoj strategiji za razvoj malih i
srednjih preduze a i preduzetni tva, kao i Nacionalni program za integraciju u Evropsku
uniju.
Ovaj program realizuje GIZ u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine,
umarstva i vodoprivrede, Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, kao i sa
drugim poslovnim organizacijama u Srbiji. roz program ACCESS, mala i srednja
preduze a u odabranim sektorima i regionima osna uju se kako bi bolje koristila svoje
proizvodne potencijale, potencijale ljudskih resursa i potencijale rasta i kako bi prona la
nova tr i ta i u regionu jugoisto ne Evrope i u Evropskoj uniji.
onkretno, ACCESS radi sa tr i nim u esnicima iz privatnog sektora, Vladom epublike
Srbije, univerzitetima, u esnicima u sektoru organske proizvodnje, civilnim dru tvom,
kao i sa udru enjima u sektoru organske proizvodnje kako bi se ostvarili slede i ciljevi
Podr ka u kreiranju politi kih prilika koje e omogu iti otvorena tr i ta, investicije u
privatni sektor i polno nepristrasan pristup iniocima u proizvodnji i stvaranju
prihoda
Promovisanje efektivnih institucija i usluga, kao to su primena nau nih istra ivanja i
novih saznanja u poljoprivredi kako bi se omogu ilo proizvo a ima i mu kog i
enskog pola da pribave i koriste sredstva koja su im potrebna da bi iskoristili
novonastalo tr i te i tr i ne prilike koje im se ukazuju
Ja anje proizvo a a i organizacija u ruralnim sredinama kako bi im se pomoglo da
efektivno u estvuju na tr i tu, smanje transakcione tro kove, primenjuju tehnologije
za pove anje produktivnosti i koriste zna ajne informacije o nacionalnom,
regionalnom i globalnom tr i tu
Podr ka razvoju proizvodnih standarda i kontrole kvaliteta kako bi se ispunili zahtevi
tr i ta EU u vezi sa bezbedno u, isto om i kvalitetom hrane, to bi samim tim
dovelo i do tr i ta proizvoda visoke vrednosti
Pru anje pomo i u pogledu adekvatnih mera marketinga, koje e omogu iti
poljoprivrednim proizvo a ima da do u do nacionalnih, regionalnih i svetskih
tr i ta
Pru anje pomo i u razvoju javnog sektora, koji bi imao ulogu nadzornika, regulatora
i sudije, ali i davaoca tr i nih usluga i proizvoda
Podr ka unapre enju kvaliteta istra ivanja i obrazovanja u sektoru organske
proizvodnje i privla enje dodatnih izvora nansiranja putem integracije srpskih
istra iva kih programa u istra iva ke programe EU, olak avanja razmene srpskih
nau nika i nau nika sa univerziteta i instituta u EU i promovisanja lanstva u
razli itim me unarodnim asocijacijama za organsku proizvodnju.

KONTROLISANO.
OD NJIVE DO TRPEZE.
Udruženje Dunav Soja je nezavisna, Udruženi, mi štitimo domaću proizvodnju
međunarodna, neprofitna organizacija sa konvencionalne i organske soje, a potrošačima
sedištem u Beču. Naše udruženje čine pružamo DOMAĆE i BEZ GMO.
proizvođači i prerađivači soje, semenske kuće, DUNAV SOJA je prvi standard i oznaka
proizvođači mesa, mleka, jaja, trgovinski lanci, kvaliteta u Srbiji koja to garantuje.
institucije.
Postanite i vi deo Dunav Soja udruženja.
Donau Soja Regionalni Centar

Vase Stajića 8/19, 21000 Novi Sad, Serbia
Kontakt telefon: + 381 21 3003 161
Facebook: Dunav Soja Facebook
Web site: www.danubesoya.org
www.cin.co.rs
kontakt@cin.co.rs
011 2185-567
Ovlašćena kontrolna organizacija za kontrolu i sertifikaciju
organske proizvodnje i kontrolu kvaliteta i posebnih
svojstava poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa
oznakama geografskog porekla
Ovlašćena laboratorija za laboratorijsko ispitivanje u
oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje
Ovlašćena laboratorija za laboratorijsko ispitivanje
zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe
urevi ,
Italpollina
sve što biljke trebaju
Italpollina
za našu zdravu
i kvalitetnu
HOYA V.S. doo
ishranu.
24000 Subotica-Kelebija, Put Edvarda Kardelja 227/B
Tel/fax: 024 557 030, 062 557 030
e-mail: office@hoya-vs.com
www.hoya-vs.com
http://www.facebook.com/hoyavs
ORGANSKE SERTIFIKOVANE
SADNICE JAGODASTIH VOĆKI
Šumska jagoda
Pitoma jagoda
Malina
Crna malina
Žuta malina
Kupina
RS-ORG-006 Boysenberry
Ribizla
Ogrozd
Aronija
Gojy
FLORIVA d.o.o., Radaljevo, Ivanjica, Srbija,032/64-00-00, 066/864-00-00, floriva.ivanjica@gmail.com, www.floriva.com

Nacionalno udru enje za
razvoj organske proizvodnje
SERBIA ORGANIKA
Kancelarija, INFO centar:
Pijaca Zeleni venac, Upravna zgrada, kancelarija br. 3
Telefon: +381(0)113283-085
Mob: +381(0) 65 855-69-69, 065 855-68-68
Fax: +381 (0) 11 3283 -0-85
E-mail: of ce@serbiaorganica.org
Web site: www.serbiaorganica.org
GIZ/ACCESS
Kancelarija u Beogradu Kancelarija u Novom Sadu
Makenzijeva 24/5 Narodnog fronta 23d

11000 Beograd 21000 Novi Sad
Tel: +381 11 24 00 371 Tel: +381 21 472 19 20
Fax:+381 11 24 00 370 Fax: +381 21 472 19 21
Menad er projekta:
Zagorka Markovi
E-Mail:
zagorka.markovic@giz.de
Министарство
пољопривреде и
заштите животне
средине

Organskapoljoprivredau Srbiji 2017

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Organskapoljoprivredau Srbiji 2017

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

srpski

Organska poljoprivreda u Srbiji

Publikaciju je podr ala:

ACCESS- Program za razvoj privatnog

CIP - Каталогизација у публикацији

СИМИЋ, Ивана, 1971-

Podaci o autoru preuzeti iz kolofona. - Tiraž 1.000. - Str. 6: Predgovor /

a) Еколошка пољопривреда - Србија - 2017

. NACIONA NI P OG AM AZVOJA O GANS E P OIZVODNJE U S BIJI

. NACIONA NI P OG AM U A NOG AZVOJA EPUB I E S BIJE

. S A EGIJA BIO O E AZNOV SNOS I . S BIJE OD . DO . GODINE

. . rendovi i okvirni uslovi

. I NI PO ENCIJA ZA INVES I O E IZ EV OPE

. IDEN I I ACIJA PO ENCIJA A I PO EBA SE O A

2 ovr ine pod organsko proi vodnjo u periodu godine

regled povr ina po ka egorija a biljne proi vodnje u godini

Organska biljna proi vodnja obradivo e lji e po godina a

Organska s o arska proi vodnja u

Organska s o arska proi vodnja po godina a

7 Organska biljna proi vodnja po regioni a u godini

roj proi vo a a u periodu godine

k ivna udru enja u sek oru organske proi vodnje

10 s ra iva ke i nau no obra ovne ins i u ije u ve i sa poljoprivredo

11 iljevi na r a a ionalnog ak ionog progra a ra voja organske proi vodnje u Srbiji

12 a ionalne ins i u ije i inis ars va pove ana sa poljoprivredo i podr ko

1 vo organski proi voda po e lja a u godini

1 rednos i vo a organski proi voda u il

17 vo organski proi voda po grupa a proi voda u godini

1 deo u e a proi voda i grupa organski proi voda u ukupno r i u odabrani

1 on rolne organi a ije koje i aju ovla enje S a godinu

. Organska s o arska proi vodnja u

Svesni smo da organski proizvodi poslednjih godina postaju sve interesantniji za

pozitivan rast i prema uje vrednost od osamdeset milijardi dolara.

Prirodni potencijali kojima Srbija raspola e svrstavaju je u zemlje u kojima se

Jedan od veoma bitnih zadataka pored izvoza jeste i ja anje doma eg tr i ta

Na zadatak kao ministarstva nadle nog za bavljenje ovom proizvodnjom jeste da

U susret osmogodi njici osnivanja Nacionalne asocijacije elela bih da

Organska poljoprivreda u Srbiji 9

Organska proizvodnja je po ela razvoj u ju noj Srbiji u okolini Blaca . godine,

I OAM o organskoj proizvodnji zemalja centralno-isto ne Evrope. Organizacija erra s

Osnivanjem Nacionalnog udru enja Serbia organika (NASO) u maju . godine

10 Organska poljoprivreda u Srbiji

NASO je od svog osnivanja preuzeo organizaciju nacionalnog nastupa odnosno

Evidentni su neki pomaci u organizovanosti sektora, do lo do razvoja odre enog broja

Organska poljoprivreda u Srbiji 11

U e e povr ina pod organskom proizvodnjom u ukupno kori enom poljoprivrednom

Pregled udela površina pod organskom proizvodnjom

Godina Površine pod organskom Udeo površina pod organskom

2012 6.340 0,18

12 Organska poljoprivreda u Srbiji

Izvor podataka: MPZŽS

Organska poljoprivreda u Srbiji 13

Grupa proizvoda Površine u periodu Površine sa organ‐

4.252 Žitarice 27,8%

2.674 Industrijsko bilje 17,5%

170,5 Povrće 1,1%

1.440 Krmno bilje 9,4%

2.895 Voće 18,9%

71 Lekovito i aromatično bilje 0,46%

1.895 Ostalo 12,3%

1.900 Livade i pašnjaci 12,4%

14 Organska poljoprivreda u Srbiji

Grupa proizvoda 2011 2012 2013 2014 2015