Autogeni trening je naučno zasnovana metoda psihofizičke relaksacije nastala u zapadnoj

civilizaciji i kao takva je u potpunosti prilagođena našem načinu života i razmišljanja. Namena autogenog
treninga je višestruka. Moguće ga je koristiti samostalno u svrhu relaksacije i oslobađanja od stresa.
Psihoterapeuti autogeni trening godinama unazad koriste kao pomoć u psihoterapiji pojedinih psiholoških
(pre svega psihosomatskih) problema. U poslednje vreme, u svetu, autogeni trening postaje neizostavni
'alat' u radu sa vrhunskim sportistima, javnim ličnostima, menadžerima i drugim profesionalcima koji su u
potpunosti zdravi, ali im je potrebno da razviju sposobnost da tokom ubrzanog života kakav vode nađu
mir i zadrže fokus u odlučujućim i važnim trenucima. Ukratko, autogeni trening je namenjen svima koji
žele da u dinamičnom životu današnjice, na trenutak zastanu i zaista urade nešto za sebe. Za usvajanje
autogenog treninga je potrebno vreme i svakodnevna vežba koja se strpljivim ponavljanjem sve
više skraćuje do trenutka kada je za nju potrebno samo nekoliko minuta, na bilo kom mestu, u
bilo koje vreme i u bilo kojim uslovima.

Tvorac prve varijante autogenog treninga bio je nemački psihijatar Johannes Heinrich Schultz koji je
zvanično predstavio metodu 1932 godine. Kasnije je autogeni trening doživeo različite razrade i varijante,
ali je u svojoj suštini odstao dosledan prvoj metodi. Efekti koji proizvodi autogeni treninga su gotovo
identični efektima bilo koje relaksacione tehnike (joga, meditacija, Džejkobsonova metoda progresivne
relaksacije i sl.), razlika je u načinu na koji se do njih dolazi. Originalna Schultz-ova metoda
podrazumevala je opuštanje kroz postizanje određenih senzacija u telu (težina, toplina i sl.) pomoću
autosugestije. Ipak, u praksi se pokazalo da 20-40% ljudi nije u dovoljnoj meri sugestibilno zbog čega
je Milenko Vlajkovrazvio metodu autogenog treninga bez autosugestije (AAT) čiji su efekti identični sa
originalnom metodom, a samo usvajanje tehnike je dostupno svima. Kod AAT-a željene senzacije u telu
se izazivaju usmeravanjem pažnje (na određene delove tela i senzacije u telu) umesto autosugestijom.

Osnovne vežbe autogenog treninga su sledeće:

- Težina dominantne ruke, koja se kasnije generalizuje na obe ruke i noge
- Toplina ruke, koja se kasnije generalizuje na obe ruke i noge
- Mirno i ravnomeno disanje
- Miran i ravnomeran rad srca
- Toplina stomaka
- Svežina čela

Navedeni osećaji koji se postižu tokom vežbanja nisu umišljeni već realni i merljivi. Osećaj težine
predstavlja osećaj opuštenosti tela. Tokom opuštanja šire se krvni sudovi i u delove tela na koje se
usmerava pažnja se pojačava dotok krvi što dalje uzrokuje osećaj toplote, ali i merljivo povećanje težine
datih delova tela. Svežina čela uzrokovana je blagom konstrikcijom krvnih sudova u čelu što dovodi do
realnog sniženja njegove temperature. Opuštanje uzrokuje ravnomeno disanje što u kombinaciji sa
ostalim efektima dovodi do snižavanja pulsa. Jasno je da se autogenim treningom utiče na funkciju
autonomnog nervnog sistema koji inače nije pod voljnom kontrolom osobe. Još tačnije, autogenim
treningom se uspostavlja balans između aktivnosti simpatičkog (bori se ili beži) sistema i
parasimpatičkog (odmaraj se i vari) sistema. Važno je razumeti da osećaje i senzacije koje
autogenim treningom vežbamo da izazivamo namerno inače postoje u našem telu. Oni su
prirodni, ali najčešće na njih ne obraćamo pažnju.

Po Schultz-u i Luthe-u glavni zadatak autogenog treninga je da dozvoli telesnoj samoregulaciji odn.
homeostatskom mehanizmu da se aktivira kako bi inicirao bilo koju potrebnu 'popravku' u telu.
Samatra se da prirodno urođeni mehanizam telesne samoregulacije koji inicira samooporavak tela biva
narušen učestalim stresnim događajima te se trajno narušava njegova funkcija. Fiziološki procesi koje
inicira autogeni trening su upravo suprotni od procesa koje izaziva stres, te njegovo vežbanje pomaže u
ponovnom uspostavljanju mehanizma telesne samoregulacije. Schultz i Luthe takođe navode da je cilj
autogenog treninga da prebaci osobu iz tzv. anksioznog u autogeno stanje, koje olakšava i
mobiliše oporavljajuće i samonormalizujuće mehanizme mozga (detaljnije).

Napredni kurs autogenog treninga se, u najvećoj meri, sastoji od uvežbavanja različitih tehnika
vizuelizacije (kojima povećavamo svoj fokus, samoefikasnost, odlučnost, optimizam i sl.) učenja različitih
afirmativnih poruka i kreiranja novih afirmativnih poruka koje ponavljamo u sebi na kraju AT ili AAT vežbe.

Šta je zapravo cilj

autogenog
treninga?

Po Schultz-u i Luthe-u glavni zadatak autogenog treninga je da dozvoli telesnoj samoregulaciji odn.
homeostatskom mehanizmu da se aktivira kako bi inicirao bilo koju potrebnu 'popravku' u telu.
Samatra se da prirodno urođeni mehanizam telesne samoregulacije koji inicira samooporavak tela biva
narušen učestalim stresnim događajima te se trajno narušava njegova funkcija. Fiziološki procesi koje
inicira autogeni trening su upravo suprotni od procesa koje izaziva stres, te njegovo vežbanje pomaže u
ponovnom uspostavljanju mehanizma telesne samoregulacije. Schultz i Luthe takođe navode da je cilj
autogenog treninga da prebaci osobu iz tzv. anksioznog u autogeno stanje, koje olakšava i
mobiliše oporavljajuće i samonormalizujuće mehanizme mozga.

Dakle, osnovna ideja autogenog treninga je relaksacija koja dovodi naše prirodne fiziološke
procese u optimalno stanje. Ipak, neki autori (npr. Vlajkov) ističu i benefit od postizanja tzv. hipnagonog
stanja svesti. I to samostalno i kontrolisano odn. kada god to želimo i sa mogućnošću da u njemu
ostanemo koliko god želimo, a da pri tome očuvamo vlastitu svesnost i da samostalno upravljamo i
kontrolišemo sadržajima hipnagognog stanja svesti.

Hipnagogno stanje svesti se razlikuje od tzv. hipnotičkog sna ili hipnoze u kojem se nalazi
hipnostisana osoba. Hipnoza predstavlja stanje izrazito povećane sugestibilnosti u kome je osoba
spremna da nekritički prima i/ili izvršava zahteve hipnotizera. Hipnagogno stanje je takođe stanje u kome
je sugestibilnost u određenoj meri povećana, ali osoba je potpuno svesna i ima kontrolu nad svim svojim
aktivnostima kao i u budnom stanju.

Kako to izgleda? Osećaj nije spektakularan ni izvanredan, ali jeste drugačiji i prijatan, a doživljava se kroz
telesnu opuštenost i mir.

Vežbanjem autogenog treninga (kao i kod bilo koje druge relaksacione tehnike npr. joga ili meditacija) vi
lagano počinjete da tokom vežbe menjate svoje fiziološke parametre. Tokom vežbanja frekvencija
moždanih talasa se usporava na otprilike 10 Hz što se naziva alfa talasima (opseg alfa talasa je od
8-13Hz). Zatim lagano učite da osetite i produbite osećaje težine i topline u svojim delovima tela, što je
posledica opuštanja u širenja krvih sudova u delovima tela na koje usmeravate pažnju. Učite da vaše
disanje i rad srca učinite ravnomernim i mirnim, a čelo prijatno svežim. Dugoročnim vežbanjem
uspostavlja se balans između simpatičkog i parasimpatičkog dela autonomnog nervnog sistema.
Ili po Schultz-u i Luthe-u dozvoljava se aktivacija urođene telesne samoregulacije, čiji je cilj
oporavak i 'popravka' tela.

Završetkom bazičnog kursa i uvežbavanjem osnovnih vežbi, prvi cilj - relaksacija bilo kada bilo gde u bilo
kojim uslovima - je ispunjen. Tokom naprednog kursa autogenog treninga možete naučiti razne vežbe
kako da vaš boravak u hipnagognom stanju učinite još produktivnijim. Npr. da kroz ponavljanje
afirmacionih rečenica ili kroz vizuelizaciju povećate svoju samoefikasnost, samopouzdanje, smanjite
anksioznost u nekoj specifičnoj situaciji i sl.

Jedino je važno da tokom usvajanja osnovnih vežbi vežbate što redovnije možete.
Kako izgleda vežba autogenog
treninga bez autosugestije?

Ne postoje dva vežbača koji na identičan način vežbaju autogeni trening. Kako ćete vežbati zavisi od
toga koliko dugo vežbate autegeni trening, koje su vam vežbe značajnije ili prijatnije, gde vežbate i koji je
vaš tenutni cilj i sl.

Ipak postoje generalne odrednice za vežbanje koje se daju kroz takozvane formule.

Ako zamislimo da ste upravo završili bazični kurs autogenog treninga bez autosugestije (AAT) formula za
vašu vežbu bi izgledala na sledeći način:

1. Zauzimanje položaja za vežbu. Zatim se radi 1 do 2 uvodne vežbe. Npr. isključivanje čula (čiji je cilj da
habituiramo na okolnu buku) i nabrajanje delova tela.

Zatim se proveravaju i pronalaze sledeći osećaji uz potvrdu ponavljenjem u sebi:

2. Opušten(a) sam i smiren(a) x1

3. Ruke i noge su teške x6

4. Opušten(a) sam i smiren(a) x1

5. Ruke i noge su tople x6

6. Opušten(a) sam i smiren(a) x1

7. Dišem mirno i ravnomerno x6

8. Opušten(a) sam i smiren(a) x1

9. Srce kuca snažno i ravnomerno x6

10. Opušten(a) sam i smiren(a) x1

11. Stomak je topao x6

12. Opušten(a) sam i smiren(a) x1

13. Čelo je sveže x6

14. Opušten(a) sam i smiren(a) x1

15. Postvežba

16. Opoziv osećaja

Ovo je primer najduže moguće vežbe. Sa uvežbavanjem osećaji se postižu ranije tako da mogu da se
spajaju npr. toplina i težina, disanje i srce, toplina stomaka i svežina čela. Takođe je potreban sve manji
broj ponavljanja.

Napredni vežbači kao postvežbe mogu koristiti vizuelizaciju, ponavljanje afirmacija i sl. Ove postvežbe
mogu imati za cilj da vam povećaju samopouzdanje, samopoštovanje, saoefikasnost. Da vam samanje
anksioznost i stres u specifičnim situacijama i sl.
Položaji za vežbanje

Iako vežbanje autogenog treninga nije uslovljeno zauzimanjem nekog posebnog položaja, postoje
položaji tela koji se preporučuju kao optimalni za vežbanje. Ti položaji su: pložaj faraona, položaj
kočijaša, udobni sedeći položaj i ležeći položaj.

Slika 1 - Položaj faraona Slika 2 - Udoban sedeći položaj Slika 3 - Položaj kočijaša

Položaj faraona je sedeći položaj kod koga se zadržava čvrstina mišića vrata što omogućava da glava
stoji uspravno. Noge su savijene u kolenima pod uglom od 90 stepeni i blago razdvojene. Ruke su
puštene da slobodno padnu u krilo, preko butina, ali tako da se međosobno ne dodiruju.

Udoban sedeći položaj podrazumeva udobnu radnu ili običnu fotelju. Naslon na fotelji je obično dovoljno
dug tako da je moguće nasloniti galvu unazad. Noge su savijene u kolenima pod uglom od 90 stepeni ili
opružene i malo razdvojene. Ruke se stavljaju na naslone sa strane ili puštaju da padnu u krilo, ali tako
da se međusobno ne dodiruju. Ovaj položaj zapravo predstavlja sredinu između sedećeg i ležećeg
položaja i može da poprimi različite forme.

Pložaj kočijaša se od položaja faraona razlikuje samo po opuštenim mišićima vrata što dalje dozvoljava
glavi da se nagne unapred, a leđima da se gornjim delom odvoje od naslona. Noge i ruke zauzimaju isti
položaj kao i u položaju faraona.

Ležeći položaj podrazumeva ležanje na leđima. Pod glavu treba staviti jastuk koji je udoban, obično onaj
na koji ste navikli. Noge su potpuno opružene i blago razdvojene. Ruke su opružene i malo odmaknute
od tela.
 Slika 4 - Ležeći položaj

Ukoliko vam navedeni položaji iz nekog razloga ne odgovaraju slobodno zauzmite neki vlastiti položaj koji
vam je udoban i u kome se najbolje opuštate. Opšte pravilo je da se udovi ne prekrštaju i međusobno ne
dodiruju, ali njihovo kršenje neće ometati vaše vežbanje ukoliko vam je u tim položajima udobnije i
prijatnije. Tako neki, iako retki, vežbači imaju potrebu da leže na stomaku dok vežbaju. Nekima je zgodno
da u ležećem položaju prebace nogu preko noge. Nekima da u sedećem položaju opruže noge. Sve je to
u redu. Najvažnije je da vam je prijatno.

Na kraju, svi navedeni položaji podrazumevaju zatvorene oči. Ipak, neki vežbači osećaju potrebu da rade
sa otvorenim očima. U tom slučaju pogled treba usmeriti ka nekom nepokretnom predmetu i defokusirati
ga, tako da se gleda kroz izabrani predmet (pri čemu slika ostaje blago zamućena), a ne u njegovu
površinu. Za početnike se preporučuje da nepokretno gledaju u belu površinu, najbolje zid, tablu ili veliki
jednobojni beli plakat.

Sreć
ni u
svoj
oj
koži
"Srećni u svojoj koži" je sekcija koja se bavi onim domenima života koji su presudni za postizanje
kvalitenog života. To podrazumeva život oslobođen stresa, nezadovoljstva, negativnosti, napetosti, svađa
i sl. Glavni akcenat se stavlja na opšte psihičko blagostanje, zadovoljstvo sobom, traženjem smisla u
životu i okolnostima kakve jesu, sreći i ljubavi. Dakle, na sve ono što je važno za jedan skladan i ispunjen
život koji svako od nas zaslužuje. Pored toga ova sekcija se bavi i jako važnim temama kao što su lični
rast i razvoj sveukupnih potencijala koji postoje u svakom od nas. To polje rada ne sebi je neiscrpno i
beskonačno. Džejms T. Mekej kaže: "Bez obzira na to koliki je nivo vaše sposobnosti, imate u sebi više
potencijala nego što ga za života možete razviti!"

U okviru svake od tema koje su obrađivane u ovoj sekciji potrudili smo se da damo neku praktičnu vežbu
ili savet. Nešto što možete upotrebiti odmah! Mnogi ljudi čitaju i analiziraju "pametne" knjige i savete.
Nažalost malo njih pređe sa teorije na akciju što je neophodno ukoliko želite da promenite život i ispunite
ga pozitivnim iskustvima, zadovoljstvom i srećom. Nemojte i vi biti jedan ili jedna od njih. Bacite se u
isčitavanje, napravite plan i odmah krenite u akciju! Sadržaji u sekciji "Srećni u svojoj koži" će vam u tome
pomoći.

U nastavku možete pročitati pesmu "Marioneta" Johnny Welch-a.

Kada bih imao jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se
zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadić života,
moguće je da ja ne bih kazao sve što mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve sto kažem.
Stvari bih cenio, ne po onome što vrede, već po onome što znače.
Spavao bih manje, sanjao više, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo
šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge
kada govore, i kako bih uživao u sladoledu od čokolade.
Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno izlagao potrbuške suncu, ostavljajući
otkrivenim ne samo telo već i dušu.

Bože moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mržnju na ledu, i čekao da izgreje sunce. Slikao bih Van
Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu
u času svitanja.
Zalivao bih ruže suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni poljubac njihovih latica…
Bože moj, kad bih imao jedan komadić života? Ne bih pustio da prođe ni jedan jedini dan, a da ne kažem
ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku ženu i svakog muškarca da su mi najbliži i živeo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su
ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete.
Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću već sa zaboravom.
Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi…
Naučio sam da čitav svet želi da živi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreća u načinu
savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rođeno dete stegne svojom malom šakom, po prvi put, prst svoga oca, da ga je
uhvatilo zauvek.
Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada treba da mu pomogne da se
uspravi.
Toliko sam toga mogao da naučim od vas, premda mi to neće biti od veće koristi, jer kada me budu
spakovali u onaj sanduk, ja ću na žalost početi da umirem…

Šta sa
negativnim
emocijama?

Ako učite npr. transakcionu analizu (psihoterapijski modalitet) "naučićete" da ne postoje pozitivne i
negativne emocije, već samo prijatne i neprijatne. Sa druge strane, ako pročitate bilo koji članak iz
pozitivne psihologije odmah će vam postati "jasno" da pozitivne i negativne emocije postoje. Ko je,
dakle, u pravu? Ako ste psiholog onda vam ovo pitanje jeste važno. Međutim, ukoliko niste psiholog moj
odgovor je: "Šta vas je briga!". Jedino je važno da razumete na šta se misli i da razumete da na jedan
isti fenomen može da se gleda iz različitih uglova. Takođe, ni jedan od ovih stavova nije besmislen i
svaki u okviru svoje teorije ima jaku unutrašnju logiku...
Ovde ćemo se zadržati na gledištu koje trenutno zastupa pozitivna psihologija koja pravi podelu i razliku
emocija na pozitivne i negativne. U poslednje vreme jako često čujem čak i od samih psihologa (kao
neku vrstu kritike) da je suština pozitivne psihologije da svi budemo nasmejani i srećni. Ovo jednostavno
nije tačno! Na individualnom nivou jedan od praktičnih zadataka pozitivne psihologije jeste da pomogne
ljudima da budu srećniji (ne srećni, nego srećniji). Uvek možete biti srećniji nego što jeste, tako da uvek
možete raditi na tom aspektu vašeg života. A možete uraditi dosta, ako to zaista želite. U domenu nauke
pozitivna psihologija ne kaže: "Hajde da izučavamo samo ono što je dobro u nama", ona kaže: "Hajde
da odnos istraživanja psihičkih poremećaja i naših snaga i vrlina bude jednak, a ne 21 prema jedan u
korist poremećaja." Pozitivna psihologija ne želi da zaboravi na ono što je negativno, već da se pored
toga osvrne i na one aspekte u ljudima koji su u nama dobri i na račun kojih možemo lakše izaći na kraj
sa životnim problemima sa kojima se neminovno susrećemo.
Dakle, sasvim je o.k. biti tužan, depresivan, anksiozan, čak i nesrećan. Ako vam se plače plačite,
tugujte, budite isfrustrirani, šta god. Sve je to o.k. ukoliko je usklađeno sa vašim životnim okolnostima.
Ono što vam pozitivna psihologija kaže je da vi u sebi imate i snage i vrline koje vam u tugovanju, bolu,
frustraciji... preživljavanju ili čak ozdravljenju, mogu pomoći. Zato otkrijte (sami ili uz nečiju pomoć) te
svoje potencijale i iskoristite ih kako bi što pre prevazišli vaše neuspehe, razočaranja i neprijatnosti i
kako bili srećniji nego što jeste. A što se negativnih osećanja tiče, samo izvolite, ona nisu naši neprijatelji
već postoje sa nekim dobrim razlogom. Jedino budite obazrivi sa osećanjima mržnje, sujete, zavisti i sl.
jer ona mogu da budu veoma loši savetnici ukoliko im dozvolite da vas vode.

Samoprihvatanje

Mnogi faktori utiču na opšte blagostanje života ljudi, a jedan od značajnijih, mogli bi da kažemo, iz grupe
faktora na kojima se blagostanje zasniva je samoprihvatanje.

Samoprihvatanje predstavlja bezuslovno prihvatanje sebe uprkos bilo kakvim slabostima ili nedostacima.

Samoprihvatanje se često povezuje sa slikom o sebi (selfkonceptom) i razmatra u terminima pozitivne i

negativne slike o sebi. Ako mislimo da smo loši, da ne zaslužujemo bolje, da nemamo šta drugima da
ponudimo, da smo ružni ili nedovoljno lepi i sl., to znači da imamo lošu sliku o sebi i najčešće da nemamo
razvijeno samoprihvatanje. Ovakve osobe često svesno ili nesvesno odabiru životne puteve na kojima će
patiti i dobiti "ono što zaslužuju". One odabiru lišavajuće, manipulativne ili kažnjavajuće partnere, posao
sa najlošim uslovima i niskom platom, autoritarne direktore i menadžere, gube novac i stvari koje su im
drage i retko su srećni i ispunjeni zadovoljstvom.

Pojednostavljeno rečeno, ukoliko želite da vas drugi poštuju poštujte prvo sami sebe. Ukoliko želite da
vas neko iskreno voli, volite prvo sami sebe! Bezuslovno i stalano! Svaka osoba ima svoje kvalitete i
vrline koje može da ponudi drugima, ali se ljudi najčešće fokusiraju na ono negativno. To se dešava iz
razloga što veliki broj nas odraste slušajući druge kako nam govore da nismo dovoljno dobri čak i loši.
Takvi ljudi nas nauče da se fokusiramo na ono što je "loše" u nama i da posmatramo sebe kao takve.

Naravno nikada nije kasno da se nešto promeni posebno ako je to dobro za vas. Čim završite čitanje
ovog odeljka (kakvo god vaše samoprihvatanje bilo) ustanite i odšetajte do najbližeg ogledala i kažite
sebi naglas: "Volim te!", a onda nastavite, "Ti si dobra osoba i zaslužuješ da budeš srećna i voljena.
Zaslužuješ da ti se dešavaju lepe stvari!", kombinujte i stvarajte svoje pozitivne rečenice, ali uvek
uključite "volim te". Onda tako nastavite svakog jutra ispred ogledala odmah posle pranja zuba. Možda
ćete se prvih nekoliko puta osećati glupo, ali ako to prevaziđete, ako vas ne bude briga šta će bilo ko reći
kada vas i ako vas čuje veoma brzo ćete imati odlične rezultate. Počećete da se osećate dobro u svojoj
koži i svojim cipelama. Rećićete: "To sam ja i to je skroz o.k.!"

Samoprihvatanje u crtanom filmu "Kung fu panda"

Za one koji nisu gledali ceo crtani film... Panda Po je samo jedan debeljko koji sanja da postane veliki
kung fu ratnik dok ga otac gnjavi da prodaje rezance i da je to njegova sudbina. "Slučajnošću" veliki
učitelj kung fua učitelj Ugvej odabire pandu Poa za kung fu zmajevog ratnika čiji je zadatak da pobedi
zlog Tai Lunga koji je upravo pobegao iz zatvora. Učitelj Šifu koji treba da obučava pandu Poa smatra
(kao i sam panda Po i svi ostali) da je ovaj najobičniji luzer. Ipak učitelj Ugvej pre svoje smrti uspeva da
ubedi učitelja Šifua da nema slučajnosti i da je panda Po zaista zmajev ratnik i da krene da ga trenira
umesto da ga sabotira... Kada se završi trening panda Po dobija zmajev svitak u kome je velika tajna
kung fua i zmajevog ratnika. Međutim, ispostavlja se da je svitak prazan, odnosno da je jedino što se u
njemu vidi vlastiti odraz... nikome nije jasno o čemu se radi, ali panda Po u jednom trenutku shvata da je
tajna zapravo u samoprihvatanju. "Nema tajnog sastojka postojiš samo ti!" U sceni borbe sa zlim Tai
Lungom panda Po prihvatajući svoju jedinstvenost postaje ono za šta je predodređen - veliki majstor
kung fua!

AT, Powered by Joomla! and designed by SiteGround web hosting

Očekiv
anja
Sigurno vam se nekada desilo da vaša dobra prijateljica ili prijatelj zaboravi na vaš rođendan. I? Kako ste
se osećali? Sigurno ste pomislili nešto što liči na sledeće: "E, pa ne mogu da verijem da je i on zaboravio
na moj rođendan! Pa stvarno nema smisla! Ja nikada nisam zaboravio njegov. Ja sam mislio da smo mi
dobri drugovi, ali očigledno to nije uzajamno. Da sam mu važan sigurno bi se setio kada mi je rođendan...
E, najbolja drugarica moje babe mi je čestitala, a on ništa!"

Šta se ovde desilo? Rođendan vam je čestitalo 23 rođaka, 52 drugara, 17 nekih na FBu za koje nemate
pojima ko su, babina najbolja drugarica, prodavačica u pekari i Pera ložač. I to vam nije bilo dovoljno
nego ste ostali razočarani jer se nije javio i taj još jedan drug ili drugarica.

Zašto? Zato i samo zato što ste to očekivali.

Naša očekivanja su veliki izvori naših razočaranja. Očekujemo jedan poklon, a dobijemo drugi.
Očekujemo jednu ocenu, a dobijemo nižu. Očekujemo povišicu, a ona ne dođe. Očekujemo sedmicu na
lotou, a ona ne dolazi godinama. Očekujemo da naš partner(ka) pročita naše misli i vidi šta želimo, a
on(a) to nikada ne uradi.

Sve u svemu od očekivanja imamo više štete nego koristi. Posebno ukoliko uzmemo u obzir princip iz
primera sa rođendanom, da samo jedno neispunjeno očekivanje nadjačava 100 ispunjenih.

Rešenje je da jednostavno odustanete od očekivanja! Shvatite da svet nikada neće u potpunosti

funkcionisati onako kako to vi od njega očekujete. Vaš najbolji drug, momak, tata ili deda mraz je možda
nepopravljivo neodgovoran i nikada neće ispuniti vaša očekivanja. To je jednostavno tako! Ali to ne znači
da vas on ne voli ili da ne brine za vas. I zato prestanite da se trudite da njega i sve druge dovedete u red
i uživajte u stvarima koje imate i u svemu onome što dobijete! U primeru sa rođendanom, je mnogo bolje
da ne očekujete ništa pa da se za obradujete za svaku čestitku ili poklon, nego da očekujete svašta pa da
vam jedno neispunjeno očekivanje pokvari stotinu ispunjenih!

Očekivanja zavise samo od vas! To vam se ne događa! To vi radite! Zato rešite da ćete odustati od njih i
rešite da ćete uživati u životu, jer i vi kao i svi drugi, to zaslužujete!

Odlučite
da
budete
srećni!
Odlučite da budete srećni!

Kako vam to zvuči? Da li ste pomislili da to ne zavisi od vas ili da ne zavisi od vas baš u potpunosti?
Koliko ste sigurni u to? Neki od vas će reći: "Samo da imam malo više para bio bih srećan." Ili, "Da sam
završila fakultet sve bi bilo drugačije!" , ili, "Da su mi roditelji malo bolji i razumniji bio bih uvek nasmejan."
Uvek nešto fali, zar ne?

Kako bi reagovali ako bih vam rekao da su vas to naučili i da su sve to gluposti? Od kada ste bili mali uče
vas da je sreća redak događaj! Gledali ste vašu majku kako se ubija od plakanja jer je slomila nokat. Ili
vašeg oca koji dolazi namrgođen sa posla i samo nešto gunđa. Pričali su vam da se ne smejete uveče jer
to "nije na dobro". Pričali su vam da sve što je lepo kratko traje. Pričali su vam da ćutite kad nije još gore.
Učili su vas da vam bude lakše gledajući ljude kojima je još gore. Pa i neki prilično veliki ljudi su govorili:
"Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni i još čudnije kako često nam baš to malo nedostaje.",
ili, "I sreća se umori kada nekoga dugo nosi na leđima", ili, "Bolno je sećati se srećnih dana." Dalje,
pouzdano ste čuli i uverili se da nekima nije suđeno da budu srećni! I ta famozna sreća je to se bar zna
prevrtljiva i za čas vas napusti! I što je najgore sve su vam to ponovili na hiljade puta!

Pa kako onda da verujete da vaša sreća zavisi od vas i da je uopšte o.k. biti srećan?

Vrlo jednostavno. Sve te stvari koje ste čuli i usvojili su obične gluposti! Još ovog trenutka odlučite da
želite da budete srećni! Kažite sebi: "Ja sam dobra osoba! Ja zaslužujem da budem srećna i želim da
budem srećna!" skoknite na primer na:
http://www.sto-posto-zabava.com/vicevi/
ili na:
http://www.njuz.net
ili na neki drugi sajt koji će vas orspoložiti.

Za početak je dovoljno da se nasmejete. Onda kažite sebi: "Šta god se od sada na dalje bude dešavalo,
makar mi se šef drao na poslu, makar mi neka baraba ogrebala kola, makar uflekala omiljnenu košulju,
makar razbila babinu kinesku vazu, makar mi se pokakio golub na glavu, makar ustala na levu nogu, šta
god se desilo ja ću biti srećna!"
Govorite to sebi stalno! Ujutru, uveče, pre i posle kafe, na puš pauzi, pre popodnevne dremke, u
tramvaju, u prodavnici, u kupatilu... svuda! I lagano ćete se promeniti.

Tražite vesele ljude, a izbegavajte one koji vas opterećuju ili vam kvare raspoloženje. Ako ne možete da
ih izbegnete. onda prestanite da se uključujete i uživljavate. Kažite i njima da pokušaju da budu srećni.
Gledajte smešni video, gledajte komedije. Izbegavajte vesti, nasilne filmove i tužne filmove ako jako utiču
na vas.

Jasna vam je ideja!

Kada počnete da se bedačite i rastužujte ili počnete da besnite. Kažite sebi: "Ne ne želim to da radim ja
sam srećna osoba!", setite se dobrog vica i nasmejte se!
A kada postanete srećni i kada vam bude lepo, uživajte u tome. Ako vam slučajno padne na pamet ili
vam proleti kroz misli da će se to pokvariti ili nestati, poslušajte savet Endrua Metjuza i kažite sebi: "Biće
još bolje!" Kažite sebi: "Ovo je samo početak!"

Naravno da nećete namestiti smešak i stalno se smejati. Nešto će vas ipak rastužiti, možda ćete se i
rasplakati. Neko će vas ipak iznervirati ili obeshrabriti. I to je sasvim o.k.! Ono što je važno je da
promenite dominantno raspoloženje. I da umesto da budete dominantno tužni ili depresivni ili samo o.k.,
a da vam dobro raspoloženje bude izuzetak, budite dominantno dobro raspoloženi i srećni, a neka vas
povremeno neko rastuži ili naljuti. I kada se to desi trajaće kraće nego obično, jer ćete reći sebi:

"Ja sam dobra osoba! Ja zaslužujem da budem srećan-a i želim da budem srećan-a!"