UDC 929 Popov ¢. Ayurko M. Kozayesuh Yunepourer y Hono Caay buz0x0(pexn ihaxy.arer Oacex 3a neTopniy profesorkovacevic@gmail.com IN MEMORIAM YEJJOMHP TOTOB (15. apr 1936-8. jyn 2012) Yupo je mporhecop Ueromnp Tonos, wacrasHik CTapHHCKOr KORA, HOBOCAICKH, Georpaacs u chpaxuycKH Hak. HacrasHix Koja je mpunasao rpynH BesMKHEX mporecopa, 1 xoja je Manta, weroBMN capaquuusia auuN, CBOjIM Hay'HUM yrstedOM OTBApao CBE rajsnavajnnje KaGuneTe y Kojima cy ceamm m Pasonan Cavapuuh, Mustopaa Exweunh, « Anape| Murposih 1 apyrit ... Bui10 je tono.H0. y Bpeme Kata CMO HMIMBGALIME CBO[e OABDCIKE HayKOM, J1a KavKEMO ,ja CaM acHCTeH Npodpecopa TlonoRA” 1 niopeperse je OAMAX G10 yonlocTaBReHO. Jep. KAKO je TO Ha NpoMOUKjH MpBor HTAKA pea aga Toa Ipahaxcke Kepone, wsronopuo Paozax Castapunh, ..npoipecop Toros je cca manta capalupao ...". HE Mit CMO Ka CTYACHTH 3HA:TH MHOTO TOTA, 1 O HACTABHOM, 10 Hay4HOM MeToay mpoipecopa Honowa. A ona ce Beh y TOK Cryanfja TojaBHo yuGeHHK 13 uctoprje Mehynapoanx oanoca wsveby asa cBerexa para, Od Bepcaja do Hanyunza, Kojit je HaroBeCTHO OHO O eM Ce 20 TAXA Hie HK MHCIO, 2a he npoipecop cBoj Mpeaner Koja apa Ha Kareapa 3a ucropijy oGoraritri yuGeHMSIKOM stHTepary pov. Tlojasom pevexnx kibuira, To ce H accH0. Hi aanac je npeaver Onurra HeTopija HOBOra Beka TOTOBO jeAMHH, KOME je Y AMAHET NPeaMCTHH HacTaBHIK OcraBHO yUGeHUKe, LITO je, Mopa ce mprnxari, y cpmexoj ncropuorpadpujst perkoct. A za je TO mpepaxkaxt mocao youno je Bact Monopuh, xaza je To waropecTHo cHojmM yYGeHIIKOM HOBeBOREKOBHE onurre nctopuje. Mehytim, tex je mpodpecopy Tlonosy mout0 sa pyxoM, aa Ty weary saMueao M ocrBap. Hi ynpaso HeMyHY roaHHy AHA OA OKOHYaHSA UeTOF Tor NOC, casiao cama je mpodecop Tonos oxGHbHo Gosecrax. PaxGouico ce y TPeHYTKY Kalla Ce OVCKHBAO HCTOB APYTH MpemceAHMKH MaHzar y MarHuH cpmeKoj, H Kaqa ce TpWKesGKNBAO 3ABPUICTAK BAVKHOT Hay4HOr Mpojekra BesaHor 3a wpaay Cpncxoe Guoepahexor pewuxa, KOME je YMpABO OH .VAANHYO 2KMBOT Ht KOje je HaMepaBAo y JOrAeaNO BpeMe Jaa MpwBese Kpajy. Mut Koji emo ca mpodecopom Fonosum capahrsan HUH CMO aun Gum, sHaMo 2a je npoiecopa cpr oveMoryhiua 2a saBpUIK jour jexKy KabuTY 32 Kojy je MAO CBE MpHNpenuEeHO", MehyTHM BpEMeHa 3a TO Hje GrT0. AH, uwHeKa Ce Ha TOME OKYUIajy HOBM HeTOpHYApH, Maa 36Or Tor HeAOBpUIeHOr ea OCraje SHATHA MpasHHHA Y CpricKoj HeTopHOrpadaj Hamer 19. BeKa. Lio oneT cBeAONH, 0 cTyaHosHocTH H noceheHOcTH mporecopa Tonosa ucropHorpadcKom saHary. Jep, sit oMO om Hera HayHHLTH, a je MOTPEOHO, KAKO je TO HEKO TAYHO MPHMETHO, EO 2KHBOT anamme sa jenaH car cnmTexe, A curesa je 3a mpodecopa Monona Giza apa w owera, noweTaK Ht Kpaj y HeTOpHOrpadeKoj may To je mporpecop Tonos nourrosao 1 ToKOM eBoje HacraBHe Kapujepe. weroBa ipeaaparsa cy Gusta ynpaBo OrIeAHH 4aCOBH 3a CaTyMIAOUE, Ys TO KCTOBH jaBHHK HCTYMH, werone Geceale H mpoMounte, oBe je OnNICATO AyNOM cuHTe3e uITO je GO HeCBAKH AAMT Jap KOra CY MOUITOBATHO CBK, Na H HCTOBH HEKATAMNEH HaCTaBHHUM, Peujy, :KHBOT mpoipecopa Uerommpa Tlonowa Gxo je uenywseH camo H jeauHo pazow Koji onremersyje. a MITO Ce MPeHOCHLTO Ha HeETOBE capATHHKe. ‘Xara My 84°70, KAO HL 3a CBE INTO je YHHHHO 3a Hac KOjH CMO ra HacTeaHMH! 2KuBor mpodpecopa onoea ornoweo je 15. Mapa 1936. rosune polersemt y cexy Menenntn, y nopommum Jozana m Ommsepe. Mehy THM, eTHISCTEO 1 OCHOBHO TIKO.IOBAHEC Guo je mpexszano Paro, Ornoweto je y Mecty pohersa, Hactasseno y Konamun 3pemanmny rae je mpoecop saspumno H runasnjy 1954. rome. Cryzuje Meropaje wa Pxx0x0()cKom haxyarety y Hosow Cazy oxonao je seh xa noverky 1959, aa Ou ra napeane, 1960, npoipecop Herap H. Monosith noxsao sa acnicrerra wa mpeamery Onurra uctopija Hosor BeKa. Toro exene, Kako je 7 H nporbecop Tonos rosopHo, ..rosuHe BeTMKOr YucHA H HaNOpHOr paza", NPBH OJLIAAK Ha CHeMujamBaunjy y Opanuycey part TpUMpeMara HOKTOPCKE AMCepraMUje O *pAHUYCKO-cpNcKHM ONHOCHMA. A 3ATHIM 1 w36op 1963, roqmne sa wana capaanuKa Matuue cpncke y Kojoj he ocratH cBe a0 Kpaja BOF 2AMBOTHOF BKA, ATH OBOTA MTA KAO HCH MpemceaHHK. Tocte ox6parscHe Joxropere anceprannje, jyna 1970, mpeyxeo je mpoiecop Tonos o2 ceor mpodpecopa Tonositha npeamer Onurra nctoprja nopora sexa. Ox Tor TpenyTKa OTTOUMES 1ETOBO Gawverse HCTOpHjOM MehyHapoAMMX o2HOCA, Te MPM MpoSremma eBporIcKe ucropuje m HCTOpHje cpricKor Hapoa 19. w mpBoj MonoBHEN 20. BeKa". H npestaBarsa Koja cy norpajaza 30 roauta, Ge jeaHor HeOAPARAKOT HAN TAK, OAIOAKEHOT Maca. Hawehy 1970, roaune 4 oamacka y nexsujy 2000, roanne, # HacTaHKa roTOBO COBH HajBaKHHTMN HayyHHN reTa, Mpoipecop Tonos je waGpar MpBo y Bojpoharicky aKarenmjy HayKa WyMeTHOCTH, a-noTOM Hy CpmeKy axaemnjy HayKa # ymeTHocTH. Kao KPyHla WerOBOT MIOAHOF Hay4HOr, HACTABHOT H APymITBEHOT para yoreaNo je 2008. route u360p a npeaiceswMKa Maruue cpnicke. Ha Toj ay sHocTH ra je saTeK.ra H eMpr 8. ya 2012. roanne. Hi waza je mao paso Ha ope nowacr m YiuBepsirrera M Maruute opricke H AKaeMuje, caxparsen je ¥ KpyTy Mopoavue. Bor aa my Jlymy mpocrit w uapeT#o My HeGecKo. Jymxo M. Kosariesnth, 10. aeuenGap 2012. roanneUDC 94(38 Atina) 321.7:355.48/-49(38 Atina) Kypr A. Paduay6 Opurnmanan nays pag, Yunpeparer Bpayt mpunzseno: 20. apr 2012 kurt_raaflaub@brown.edu mpuxsaheno: 1. oxroGap 2012 PAT JE OTALL CBEIA: TIOMHTHKA PATA, HMITEPHJE H CIOBOAE Y JJEMOKPATCKOJ ATHHH* Cameran: O Anumit V peka JaHtae pasMMiLkano Kao 0 THOM 100)", OGY BK Y moraexy Ky:trype st NyManOMa, Koje Kapaxrepmmy [lapretior, Prourjute exyamrrype, Co*poxsione ‘Tparemije, Apnetodartone komermrje, Tyxsvusona Memopuja 1 HacTaak Coxpatone (rstox0dute. Aimieaxn 1spopt eyrepimry, MebyTHM, sta ey cappemernmut, 3a npeme 1 nocre [lepmcronor 1008, -pesISHMH’ jed>HIHCATH KPOs sayEeRLByjyhe MOGERe ¥ pary. iMTepujamy woh Ges pecesana, ¥ HelOCTIPATY coolly — ebe TO s4XBarbyiyhit rpabaniiva nosjesTHAKO TloepeheM, TOL yTuMIAjeN ohne rpaharicne rteoornje, Hempexiuitioj noo} H riotEritsKo} tonnage THTNOnE sAjeBTT, Anita je psa rpsKa spKana Koja je WsTpactETA MOMOpeKD wapCTHO HM jToHe:Ta Mpa FeMoKpanije 10 KpajsHe. rpaeno. Taper We jeMoKpanija cy Grout MehycoOHO TloResaHNE rpahaumt cy varmacnt crenen ysemha y roma, sohit 1 osronopxiocri KoMe ce stehe salut [pABHOT TOKOM BHMIE OBA BUTEMHy Ma. A HMIAK, CBErA TATECET H TET rosUMA HaKOH CMpTIT Tepiocra, inrrammera i neuprupena Arama je wryGiia Tenorioneck par 1 ranibra ce wa Bia yiummrewa. Onaj ecej pasnearpa Tertufe H MpoTMmpeMocTH, TaKO MYHO sHEerba 3a HamTe 1063, CaApRaHe Y ATHHICKO} TOMMTINM H LIeoTOTHiNNA pata, HAMEpje H crOGORE, KUO H BHNOBY enfoepesmty nonesartoCr ca jleMoKpAIHiOM. Kayune pean: Par y armeuox esery, kiaciuta Aruna, Tepuicie, maepujannsan, slemoxpamtja, 1060.10. Tponor Jean 0 pannx rpanix ¢brtzoxoa, Xeparcmr, xaxe: Par je ora opera mt cBera pas, jeawe je noKaxa0 Kao GoroBe apyre Kao JAC, jeNe je YUNHHO poGoBHNA a Apyre caoGostHia.*! Par je y xyACKO] HCTOPHjH, OHIO AMpeKTHO OxLTO NOCpeAHO, CTHMY.THCAO * Hipexanaite Kypra A. PaayGa na usosapexox duaxurrery'y Howow Cary 8. ezmtentpa 2011, roe * Xepatnr (oni VI ve i.e), sp. 83 Dels-Kranz (pew. M. Cupontih; Gp. 212 Kirk etl, 1983, 193-194; pen. Freeman 1948, 28. Sexmayjew ce Jipyaray 2a axraue cry CPO w ierovos upecE HK upospecopy Keen Mapinuat-Taanckx na nosmsy a rovopis npex cxyuow JIpyuntaa¥ eenteNGpy 2011. 13,Hee 0 HajpelHx TeXHOOUIKHN It KYZITYPHHEX TlOMAKA, TaKO je GH0 Hy axtrHT4KO| Tp4KO} Ges para He GH Gua0 HLnyjade, He OH OHA Maprenona, wuTH [Memopuja Xepoaora ws ‘TyKHIMaa, H CTOra MOxKJa HH MHcaHsa O HCTOPHjH KAKBO MH nlo3Hajemo.” Bes para 0 Paros cTecHHN uaperapa He OH Gut0, swexeheMo, HM reMoKpaTije HETTH KpajroHN nocaemuua ca0Goxe. Yonevancreo je npenyHo 2aronerkn. 3a OBy MUCAHN za je Kpajiwe unrepecanrna Jeano oa kevysMitx parnny HicKyerasa y MpouLIoctH Guu cy TleperjeKut parosut (OKyMAjH 2a Ce OcBOjM [pKa KOje cy Npeay;e sAXApH TlepcujeKor uapeTsA KOje Ce y To Bpeae mporesaa0 ox Cperoxena na csc 20 Muauje, Kpax Japuje je nperpneo Heycrex Ha Maparony 490. nte., Keepxe nom Casawmnie Taareje 480/479. ajent uurar 1 mpeacrase [Jepcujanyu, Tparmsxor necuuxa Eexna: Cait y Goj kpetrte, 0 eo xereHeKa, ‘rowtajy Gpan're, cnacanajre nem ketle 1 Kpow Goronma oHCKHN 1 jgtonma rposit Can 28 ene Gujeno Go)! (402-405, npes. M. H. Bypuh) Oso je nocteKH wspas ,GopSeHor noKtEHa cnoGore™ Koj je OTBOPHO GHTKY KOT Camawmne 480. roame, Ox je paséno Tammy paxor jyrpa m sanpenactHo mepericKy apwary xoja je crajana y npumpasnocrn rave Hohu, ovexyjyhi 2a yaapn Ha rpaKe Sposone sa roje ce mncmizo a cy y GexcrBy. Kano je To nperteo rmacHMK OnHMA KOjIt Cy ca crperibom mumeKuBast BecTH y MepeujcKoj npecroumust Cy’ Tat najpe ot Xesena uy ee ypnetee. Bo neka nicena patocta, a ¢ ocTpEt 1 orena ons RCH joka ojeRH Crpax oenojit 1m nesty nojeky nepenjeky {ep tipenapit ee Vis rpua nepenjeror jexny oxronop, ovctenarby He Goure mute npeMens, (388-392, 406-407, npes. M. Thypuh) Ecxnaosn F'pum nenajy jean rracom, Meporjarum oxrosapajy xawopom Koji noaceha Ha Yap MOpCKHN Tasaca: M SaNCTa, Ha Apyroj Crpamt cy Mocare cpaKAKO Y3BHKHBANE Ha MHOrO jesHKa, To Hac nogceha Ha Xomeposy Hnijady, rae ce THXO H OTysHO HacTynarse [pka y GHTKY cynporerasssa Tpojantinma KojH *kAMOpe nomyT nruua,’ Osaj KoHTpacr ua ayO.e 3HaveHe M Ha OBOM MecTY: jeaMHCTBO cn0GoRHa na pesmmoryimvow rocTonpisteray. Taxohe saxpastyjeM causa nojit ey yseame yeaa y Ancien KopHeNH hospariat uagopuaujane w npebecopma Mapyjann Puiyt x Hisany Joprosuhy na mpajatesersy a NHeyMopHow Haslopy Jia MHL NPHGAIEKS KUITTYPHY, apreorouKy HW KYINAPEKY PHBH CpGuje, OSI onor = Beri, a np. Cartledge 2001 * Kawop (rictos): Hall 1999, 136, Tpojamue wacynpor ANgjana: aujade I 8-9; 1V 429-438, oj nosemns ‘caoGq1e" je vopas nonajsuten ws uacsioua MePherson-a 1988, 4ova Ha jeIHOj CTPAHH, CTHHMKO MKApCHILIO NOx japMoM THpaHEEKA Ha ApyToj! Tlonycrire Mit 2a HaKparko pasMOTPHM SeTHpH NOjeAHHOCTH MOBeAHE CA OBOM mpeacrasont. Tpgo, oa je w3BeaeHa 472, ceera ceaaM roauHa HaKOH KOHAYHE TOGee Tpxa, Eexua ce amano Gopwo wa Maparony xox Canamune, Feros Gpar je normuyo kaa je NOKyUKO a 2aaprKH nepenjcKH Gpoa m weroBA pyka je omceveHa. CruNoBH Ha HaITpOGHOM CHOMEHHKY OBOF CAMOT NeCHHNA HABOAE WETOBO MMe, OU! rpad, Ao-ajyhur O weronoj muiemeHitToj XpapoctHt cBETO TOKE MaPATOHCKO MO‘KE ld CBEAONH, KAO HL Tlepenjanuir ayre Koce, Koj 10 s106po sHajy." Hi peut 0 noesHjH Kojo} Ce TaKO aAyGOKO ANBHMO, CAMO 0 NOHOCHOM JONpHHOCY NecHHKa noGeaH HeroROr rpaza!' Fpyro, weh rpareauja Mepcujanyu yxparwo yam nony.xapHo TyMaNeHe Tepeujcxms parona, Oxa warsammasa Keepxcosy wamepy aa Xeaamu waverHe japan poncrsa ~ mpuxsariri ra, G10 Gu cymporHo rp4xoj mpupoaw. Y cxy, xpacbmua-Majna, AToca, BILIM CBOr CHa KAKO YIpeAC Be MuTae akeHE ¥ CBOjy KOMUjy. JeatHa, y MepeHjcKo} HOUIGH, NOTUHHBABA Ce BOBHO H Ca NOHOCOM. JIpyra, ¥ rp4KOj Oschi, onmpe ce H Mpesphe rounjy, Gauajyhi Kpaza y mpaumny. Kao oxrosop wa ATocHHO murrare 0 Bobi H rocnogapy ATuibaHa, Xop Y3BUKyje: ,PoGme HCY HHKOMe H HHKOMe HHCY nogmoxKHH!** Onn wa Taj Has axrrnuuinupajy OHO uTO Ne nocrarH nocaoBMsHO: Tus cy cnOGOAHH, gox cy Tepenjasm a pyr Agnjust norumsexn Tupaxnjm nepcujcKux Kpacsepa. cBoje603HO MpHxBaTHaH .poncrso.” TepexjcKH paToBH KAO paroBM KOjm cy zOHeATH OMyBalse TpYKe ci0Goe H OAAyHYjyhH zONpHHOC ATHHe OBOM NoCTHTHYhY: Te ABE MuBeHMUe cy MOCTaIe CryGOBH MoHOCA ATHHe, WeHE mMpereHsuje Ha BCAMUKY uxinepHjacme wicosornje ¥ eneHHjaMa Koje czee Kao Tpehe, ata apaMa HeTBOCMHCTeHO CaaBH rp4KH TpHiyat) Koa Casaxune, ova, sanaisyjyhe, carseaaza ona) aorahaj He 13 nepenextuee noGeauuKa eh 1 yraa OHM Kojm cy HoryGuaH — w nepexjcne mpecroumue Cyse a He 1s Arie, Mit crpentetit nurenyjemo sajeamo ca nepcujcxua crapemmnanta BECTH © pary: CKPNaHH CMO sajeaHO © WiMa Kata casHajemo 0 Karacrpodbu M rYGHTKY TOAMKOr Opoja BABAKUN JBYAH MMe MOHKEMO a a He TYFYjeMo sajeaMo ca KcepKcoM Kasia OM HajsAX CTHTHE KyTH, KAO caOMIBeH YOBCK H (CACBIM HEHCTOpHICKH) Y Mprsana, jep je Y3pOKOBAO TOKO MyHO ecpehe cBojoj semi — cae 360r nperepawe amGuuulje M saHeMapunaisa MyapHX ncTopajcki aeKumja, Ma — nonyr armicke myGamxe — cxparamo aa je srpeumo npemaehit rpannue xoje cy Gorost nocrasuam — asujexe oGaacra mpunazajy Tlepenjanmma, esponcre sexcse Fpunwa — m amt, mony Arimana, cMo s10cayrKo ‘CBECHH 12, YIIpaBO y TO BpeMe, aTHHCKE cHare Jleayjy Ha pyro} OGam ErejcKor Mopa, Yenocrasssajyhn KOMTPONy HAL saNATHOM OGatOM AxasosINje — Ha jeAHOM asKjcKOM oGzamthy.” Kao verapro, dpunaxcujckit noxposure% one Tpareauje Guo je HUKO apyrit 40 Maaant leprae — Koja Re yexopo noctarm wajschn arMicKi apaapimK. Ox KacHHN werpaecerax roauna V pexa Gwo je Heocnopxu solja ArHHe TOKOM BiMe om jeaHe * Anon, FitaAeseh, 11, pew. J. Herington; Paus. 114, 5, © Eexnutonow Gpary: Hat, VIN. *Jupam poucras: Aesch, Pers, 50; ATOcHH can: 181-197, Posse ey niKoNe: 242. ® Koepscon nowparax: ibid. 970 w nave; werona carpemteta: 739 1 Jae. O necncrasHaHM OSaupuA Mpeerane, nusjera Meier 1988, 76-98 (1993, 63-78); Raaflaub 1988, 284-286aicucHnje. Mata je Arua y 10 speme Guna xeoxparuja, Tlepaiste je, mpema 4yBeHHNt peuHINa HeTOpHYapa TYKILTHLAA, BIAAIO KAO HCH .MPBH HOBCK.” TYKHAILT je NepoHIOBAO Tlepuxaia kao waea zemoxparckor Bole, cynepHopax ¥ pacyNisarsy. caCBH HeHCKBApeH, 1 HaaMohan y xpohersy mpesprssupor zemoca. Aam Tlepuae je Taxof}e Ono mocechex aTHHeKO] munepujamHerirsKo] nosmTuu Koja je Hajzaa Manena Cnapry 2a oGjasi par, Kaxo GW SAYCTABHLTA MeMpecTaNO ATHHCKO UIMperse MPOTHBNO METepeCHMa HBEHTX capesitka, Tako je Cnapra o6japiua 432. roamue jour jesiast .GopGenm nox cx0Go.te ovaj NYT ca HLKEM ocTOGoera XeneHa O TaAMeHA ..pAsa-THpAKHH™, wNtTIepHjasIHe Are, Tlepunae je rawohe, ¥ TO cast yBepeH, CMEICATHO CAOTAH O ATHHHT KAO 0 ..HajBchent 4M HajcaoGoaHujem rpaay" aa Ga ce cymporcraso cnapraxcxum Taparsaa. Toa Tepito, .ca0Goaa" je aocruria cBoj myH oncer gHavesa uM Tpneaa zeopwtauntiy y csojy cynpoTHocr: onpapaaise mumepnjaawor yriseranarsa.” Mu MueAHMO © MepHKIOBCKO] ATHHH KAO O .3naTHOM Oy" BemMUHHe y nOrseay KYITYPe M_ XYMAHHSMA, OGY KOje Kapakrepuury Tlaprenon, buauajune cxymype, Corporsone rparemuje, Xepoxorosa Iemopuja m wactanax Coxparose Quaosoipuje, AriusanH ovor Bpemena cy eemuney™ ogpehseat no sanarsyjy hun yeriecua y pary, mMmepujanum mmperses Ge3 mpeceaavia H MO HeyNOperHBo} C0G0-1H. Minax, camo rpuaecer roauma xacunje, mocae ayror m oumpor para, Aruna je KaMMTyaMpaa, WrsaaKema m weupnera. Tlourrehena je yanurrersa m nopoGmanara Foje je TAKO BeAHKOAYINO HAMCHLMBATA ApYTHMA, AIH je WaryGwLTA CBoje LapeTBO, (p0Ty HW siu408e. Kako To Hcropvap Keenopour caommTaa, ...HOYEAIK cy Ce pasapari SHLOBH, Y3 BeCeAy Mpaniby CBHpAsTMTIA Ha (pPY-IH, OK Cy CBM CMATPAITH 1a OBH -LAHOM NOMIC caoGoaa Xesaze.” Kao urro je To Guo caywaj TaKO YecTO y KacHujoj McTopHju, CBE AO HaLIHX Jala, H OBO Ce MOKAAIO OGMAHOM: OCADGOheKE je YCKOPO YCTYMHIO MecTO jou! jeaHom yriseranasxom perky, onaj ny cnaprancKoM.® Oso je neauxn oxsup xojn Ompehyje Temy onor eceja. Homyerie wut aa casa IGHECeM HEUITO oO cAIpraja, NOveBUIK OA jom! jeANe acouMjauHje Kojy sasHBajy Ecxnuionn Mepeujanau, w-70 He MaaHM JleoM Gaul rope HUETHPAHKL FPAKH GojHH 1 a Casannn, Tpuno orxpuhe croGoze Kao nomtTirane BpeaHOCTHE Ynpano je roxemo HoxycrBo noGexa Har wohrHM nepeHjeKt ocpajatieM., KOje cy MQM FPYKH FPAIOBH-ApAABe MOCTIIK HACYMPOT CBaKe BEPOBATHOHe, GHLI0 OHO UNTO je AOBEIO TIOMMTHYKY BpeAOCT cTOGose y MpBHt muiaK. HcTHHA, KAO APyMITBEHA BpEAKOCT, oGerexKaBajyhit crarye cxoGoaHOr HOBeKA HacyMpoT posy, cxoGora je Guta Ha UeHH jou! 01 nojase portcrea H J06po je nocseroveHa Bch y Hajpanuja rpyKent samucua, Ast oxoaHocTH y paxoj Tpsxoj — am wa re apynre y ApeBHOM cBeTy — HHCY oxpadpre TyxauU 0 Tlepmey: IL 65. Paria nponaranuia Coupte (0e1060) seta. THpatewor rputa): Thue. IL-8; ef. 1122, 124, Arn rao najchu w najetoSonnujut rpae VI89, 6; VIT69, 2 (8, owe, nan, 33), © 06a mura Real 2004, rae S © Xen, Hellenioa (Fpuxa wemopuja) I 2, 23 (npen. Maviewa JIymannh). Arunexs npnoparern y sespucatey nesmsmie": Boedeker u Raaflaub 1998, 1-10. 0 Tlepmcionowt 106: Samons 2007 16paso] noumuskoe KonuerTa cnoGore.” Y OKBHpy CONCTBCHHX 3ajeaHHula, Bladajyhe apHcToKpare cy TEKH OApAArby ‘TpaqMUMOHATHOF cTeneHa Mohit H MehyCOOHO Ce KOAKILIN OKO MpHEMTerHja. JeaaH Ox IeHX je 4aK Morao 7a yrpadu MpHANKY za yay cBy Moh 3a ceGe, yenocTapmajyhn ono mo [pum aosy Tupanujom. Llu, reroBux apuctoKparckux mpoTHBHuKa Huje 610 nopparrax: ¢10Goxe — mrro je MPOCTO sHaNHLAO sa HANA HiHje BAKATAO NERO APyTH, a HHCY ium ,xteea0Goan ~ ono HeMy cy ONM TexKILM GuLxa je Moh HLM jeanaKOCT Mey ceo pasruna, Tako je, y CYMPOTCTaBbary THPAHH|H, HCTAKHYTO MECTO ,1OOHa BPCAHOCT KOjy cy paHuje cBH y3NMasH 34paBo 3a ToTORO: jeaHaKOCT, isonomia, GyKBATHO «CTH pea’ jeanaxocr npeq 2aKOHHMa HIM MogjeaHaka Mpapa, o2arne jeaHaKo yHeumhe y moaHTHu TIM TOaNTHNKa jeaHaKoct. Yapawo je oBaj wspas, jeaHaKoct, ynorpeO.apan 2a one MOCTeneHO LIMpere NOAUTHKHX MpaBa Ha cBe rpaljane y JeMoKparnjn. Xeposor Karwe 1a AeMoKparuja HOCH Hajsemue 02 CBIX HMeHA, isonomia, nomTHUKa jeaHaKoct. Ca0Gora je Crymiura y Hapowiery ne3y ca AeMOKpaTHjoM TK KACHHe, a Hspas ,jeHAKOCT roROpa (isegoria) ocrao je nonysapaH Yak H OFA Kana cy Tpun HeMHcmHETH ped 3a ..caoGomy ropopa’ (Gy KBaTHO ,,mpaBo la ce KavKe CRE“, parrhesia),'” Y oanocua waehy sajequmua y paxoj Tpuxoj parosu cy Guam secrn ann KparKorpajunt u Bolen yraaHom 3Gor cnope 3eM-be u MIeHa. OcBojene Tepuropije cy imrerpicane y OGcT noGexHHKA a He CranBaHe nox cTpaKy BMACT. JIpyro cpeacTBO ropmunheno sa nopehawe cibepe yruuaja jeawor rpaaa Guo je SeremoHHICTHTIKH canes: wera je ca noceGHUM ycriexom npumerueaaa Capra y BHay 738. .,.lenononeckor capesa." TakBH CHCTEMH CaBC34 CY HAMCTAIH H3BCCHE BO|HC OGABCI CBOjHM *LTAHOBHMA 1M MyBaaH mpesaact m Oapeben crenen mpuuyae 3a Bohy (hegemon), Anu 10 cy Guse sraase opranirauuije, orpaninieHe Ha TajeTHINIKe MONO O KOjuIMA ce osLIysIBA.0 omni. zorosopom, ocramseajyh Ha Taj Ha‘ cyRepeHHTeT straKoRA yrstaBHOM neraKny THM Muore rpike apaase y sananwoj Anaoanji, ijt cy craNopimut HaspaHtH Jorbarina, noxoprm cy Mepcnjanun cpeantom VI sexa n.4.e. Tpe tora, Tpuv, akuschit ZTATEKO BAK OOBOPja BEANKHX HMMMepHa, jeAHOCTABHO HHCY HABHEAN a ONeKY]Y TpajKO TOTHHHABAHe KAO MOCTeAUMY para HAH CkKraNata CaBe3a. JTaKO je 3aMHCINTH, 13 CBHX HapeqeHHX pasmora, aa je cycpet ca Tepcujckum uapcrBom Guo BeTHKH WOK Koj je MPOMeHHO HUNOBA TeAMUITA H CTaBOBe ZayBeK. Y CTRAPH, AKO Ce TO 2a jeqHO UApeTBO Mowe pehi, neperjcxa naamannna je Gi pesarupno GenrHa — aOKIe Tox cy ce OAKHUH MOHAMLAIH OHAKO KAKO Ce O UX ONeKYje. Mopam cy 2a nurahajy nopes Ha aajy Tpyne 3a Kpamese parose, Huave cy Gwin yraaBHom mpenyurrenit cai ce6H, AsmH cy Moh, BOcba H Pe KpacbeBa, HCTOBHX HAMCCHHKa H OHHX KOjHMa je TOBCpPHO BACT Had ° Hexocrarax somuenta nostenmnce cxoGore y aurwwost cBery: Raaflaub 2004, 4; 2009, 50-51; y apxajen pn: 2003; 2004, rama 2 " Hajpannja rprca yoranna tepamnosornja je Giza RoneHTpHcana Ha pet": ex-nomia (AeGap nopsraK), dh ‘roma (AUN tlopesak): Meier 1990a, 160-162. Monuikonau iso-RoTioneHTOM: isonoma (jewak Nope, pacriotesa, ywetuhe; jeanoer npet saKOKNMA); TaKOhe isegoria (jetsarDeT roRopA), isokraria GeaNaKDcT Mohit); piiteta Vlastos 1953; Hal, IIT 80, 6. O-tepsuiny’ parrhessa (par-rhesia, pano J ee eve KEKE, eA1OG8 rovopa): Raaflaub 2004, 221-225, JJewoxparuja w eoGosa: ibid. tana 6. "Tnhupetse wohu y apxajexoj Fp: Reaflaub 1994, 114-118, Tesonouecki canes: Kagan 1969, 9-30paki rpaosiiaa y Manoj Asi, Grim ancony THM, Ha BeaHKOM HaTHHICY yKIeCaHOM creni Oany cBoje mpecronnue, Kcepxcos orau Hapaje je HaSpojao uapoe Koj cy OHH TOTHHSCHH 1 3aK BY HHO: Keose xpas Jlapuje: (Ono cy semne moje cy Mm npenyurrens; nosoxt Axypawaute [ppxonor GoxanctHa] GILIK ey NojHE NOAH HOHOCHIN ey ¥H saHaK fH INTO CaM HN HestOKHO, Gia Ho. HK aM, yaHKEHO je Kinks Kpae Jlapuie: ‘OOH 2eNLBaMM HoBEKA KOjM MH je OHO Hepa cayé Gora HarpAAINO, eHOrR KojH je GAO 340 {eaMC pomlHeHo AsHHO, BoukOM ANypanate Ove Cy JENLLE HoKASAse NoMITORANGE MpENE ‘MoM sanony; Kako cant unt ja peta, Tako je M yaunbewo.” To, HapapHo, Huje Gu20 OHO Ha ura cy [pum HapHKa. Ox KojH cy Braman joncrum Tpunma y3 mepenjexy moapmxy, Maga cy 6man mpanaaum soKanHe apHcToxparuje. cMarpani cy THpanHMa. Foxe 499. Jorwanit cy nomurT yoraHAK KOH je CAOMBH CBera NeT roaMHa KacHije. Tpaq KojH je ornoYco OBy nOGyHY. Muar, 20 Tor BPCMCHA TOAHTHMKH HM KYJTYPHO MpBH Y rPYKOM CBCTY, SHO je YHHUITCH a HKCTOBM CTaHOBHHYH pacesbenH, AruHa je y NOveTKY NOMaradla OBaj YCTaHaK M TAKO HaByKIa Ha ceGe nepenjcku rnes. Tospx Tora, rogue 490. Arman u Cnapranum cy yOu epenjcke TACHMKE Koj CY JANTeBAAM ..eMEY M BOY", KA SHAKE MOTUMESABAAL Gaumemn Hx y jamy Ht y GyHap (KAO aa cy PEK: YSMNTe CAN SeMLBY Ht BOY sa BAMeT Kpama!).'? 3nami cy ura Mory 2a o¥eKyjy ox nepcnjcKe ocBeTe ako Gyay noGelhenu. Tommie 480, xaaa je Keepxe nantao Tpuxy ca cBojoM CHLTHOM apMtijOM, OHI H HBIIXOBHL HajOMOKH CaBeSHHUN CY OSpaszonamH jesrpo TPYKOr caBe3a KOjM My je MpyAKHO OTTIOD. On cy ce Gopuam 9a oncTaHaK KOAUKO H 3a HesaBHICHOCT. Adm Kaa cy MOGe=BLA 1 PAIMHCINIM O CBOM MOABHTY, M Kada cy YMOpeaMAN oAAHKe CBOjNX concTHEHIN sajeaunua ca TlepcujcKHM uapcTBOM, HHCY MOTH a a He yBHe Kby4He paxmKe waMehy jeane aytopurapne Monapxuje u jeame cymTHncKH caoGoaHe Mm eramHrapHe rpyKe sajeammue, Buo unt je HeonNoaN KOMMLEMT Koja GH CBE TO HspasHo. HI TaKO cy GyKBRIKO HoACATHI ,cx10G0ay™, KAO pet HK KAO KOHUEMT, Y-TOKY pata, MOBBAIH cy ¥ MOMOh CBOje Hajpnule Gorkaricrpo, 3epca, y wseroBo} TpauMUHOKATHO| yao2H CHacuTea® (Sorer), Haxow para, mpewmenosam cy ra y Ocao6oanoua* (Eleutherios). Y nec xoja oGerexKaBa jeaHY 0 GuTaKa 13 480, nec Tunzap caasn ArHny jep je ,noaraa Gmeurrasn Tememe caroGore*; roguHe 478. HcTH necHHK je ynorpedHo no mpeH nyT uaenmuy eleutheria, cxoGoaa. Fpunwa parnje yonurre wnje Tpedara Tanna mena — a cam jecte! Tlo Ko ana Koja nyT, NeTOpHYap Xeposor carkanMa OHO uO je HajaHaajaje y okHBO] NpHnoecrH. [pa ChapTaHCka H3aCTaHHKa, CAOMMUTABA OH, TOCIATH Cy y TepCHjcky TPeCTOHHUY Aa CHOI -KBOTHMA HCKYNE 3A0NHH KO) je MOTHHEILIA HHIXOBA ZajeHHia yOnjajyhu nepenjcxe nocaanme. Ha myty, jaan mepcnjckm HaMecHHK HM capeTyje wa ce " THeponers mager ney punta: Briant 2002; Baleer 1995, Harte Japira y Bewneryuy je objancnent wo Kent 41953, © 0 jonckunt rupanuna: Graf 1985; Joven yeranak: Murray 1988; ,aewa 1 wot Khurt 1988, Tlepenjek reeunie: Hat. VIL 133. "© Eleutheria: Pind. Ist, VI 10-16; yu. dppar: 77, Snell-Machler. Onepuhe cxoGore o1 3enea Cuacutessa 10 3euca OcnoGoxuoua: Raaflaub 2004, raawa 3, 18NOTHHHE KAY, NOCTAHY HErOBH MpHjaTeK H HCKOPHCTE HerOBY AApeAcBUBOCT cnpemmocr 2a Harpabyje mo sacayH, a Ha Taj HAMM cTeKHY MOhHY nosKunjy Meby Tlepoujanuswa, Cnapraxun cy oarosopism: Caner xojit cH HAM a0 Hilje Ht 9a HAC ToINKO nakaH, TH HAM, HAHMe, CaRCTYjeUI CAMO OHO WITO CH HcKYCHO, a apyrO TH je Heno;Haro, Tit samt, HaMIMe, CAMO 4 POMCTEO a CAOGOAY HICH HEKAIA HHL OKYCHO Ht HE war 2a amt je ona cnarKa nia ne. Ja cH je, name, oKYeHO He Gx Nant caBeToBAO Aa Ce 32 Iby Gopmo cavo KorLbuMa nero H cexupana* (npes. M. Apcenuh). Epi mucy pasystes nepenjckH KOREN pasa” (bandaka), OHH CY OBY Pe MPOCTO MPeBONLTH KAO ,,POG™ (doulos). ¥ wusosu oss, y nopelery ca ancoayTHoM Mohit BeauKor Kpacba, Wak Hit Hajachn zocTojaHcTacHuk Huje HMuITa BILE 02 poda.' Par, waperso mt aemoxparata TloGeamnuka eypopyja y6p30 je yorymHa Mecro KOH¢)mKTY HM cyMapHMuNTEy Lcses Cnapte Arnie HaKoH para cy ce pasmnopa.t, Cnapraxun cy Bepopa.t 1a je PAT ONOH'AH H YCKOPO cy Ce MORYKAN 3 sajenHHHKH paTHHN Hanopa, ATHIBAHH cy Crpaxonamt ox jour jeaHor nepcujckor noKyiiaja uMBadje H, noacrimaHH 0% JossaHa Koji cy ce noGysuaH nporue Tlepcuje, ocHoBaaH HoBH caBes, unje je ceamurre Guo Ha ocrpay Jleay, ozarse ra 3onemo , /Jencki caBesom.* Tamo cy ce caBesHMUM OKY MBA y CCKYIIUMTHHL 2a GH AOHOCHLAH OmIYKe O sajeAMHKHM OgYNBATHMA, ON cy HLH mLahaTH HOBHAKE AOMPHHOCE y sajcAHMUKY OxarajMy HIM AABA.TH GposORe 3a FajeAHNEEKE HOXONE. Aria, HajMohiija ‘aria, Gra jem HeocnopHe Boba. Hak. y moverky je capes AeIORAO Ha TpHHUNTNMA KOjy CBHM caBesHHUMA OGexehiBATH H3BeCTAH CTeneH jeaaxocru,"° Kpo2 aise o ane zenennje, onaj canes je nocTao Hero caceuMt apyrasnje Ges mpeceaana y rpuxow cnery: Arimcxo waperso. Onopryninam, arinexe amGuunje 1 NeOCTATAK MUKIbE HIM AKTHBHOE y4euHha On CTpae caBesHHKA cy GHA TABI SHIHHOUN KOjY CY AOBEAH AO OBE TpaHcbopwanuje: Grito je jed>rumnje H vaKME AABATH HoBALL Hero Oporone, Te AOMYUITATH ATHIBAHHMA A KOPHCTE HOBAN 3a HOTpAAiey HW onpextaise qhiore, Taxo je Armia nocraza jour Mohsuja a capesumut caabuju. Cazes ce umpno yOehunasest w MpunyaoM; MoKymiajn za ce Cape} HanycTH TpeTHpAHH cy KAO noGyne # Gei0G:pHo rymenu, Bpemevom, ceamume n Gnaraja Capexa cy mpeneri y Ariny, xy Mumia canesHHKa HrHopHeana a aTHHcKa HapoaHa CKyMuITHHa je YMeCTO He JoWOCHIA OIYKE M SaKOHe 3a witraB Capes. Kao mocaeamua, japiuio ce cBe WoRAKMje UAPCTRO, KOjIM cy ATINBAHH H HUNOBA joa BaAMATH BpCTOM YY sojvow norsezy, oBaKBO cTarbe je 3aXTeBATO HENpeCTAHY MpHMpenecHocT 3a par. ¥ crpapx, y nepnoay nocxe Mepenjckns parona, Atma je norma pojHe noxoTe 'S Cnaprancia noon: Hat, VIL 135. Haj zocrojancrmonni wo pod: mw FpaK Mponos mM spac Jlepuja carpany (uastecinny) Tagan y Fornara 1983, 37, Gp. 35: .Kpan xpanens Jlapuje Xneracnos can, Fiat pody (doles) cnowte ova ropopt.* 38 nepenjewor aba.ne”(Aandaka) pasera Brant 2002, 324 32s, ‘Ox enexor capena 10 Arsene uaperaa: Meigas 1972; Rhodes 1992, °° © Arumexou uapery, miter Meiggs 1972; Schuller 1974TOKOM J1Be 0.1 CBAKE TPH TONE, ToKOM MepHOsTa O CenANUAeCeT FOAM, CrpykTypa MON Roja je KOMTPosMcaTa MpHOWKHO 200 sajeaHua ono ErejeKor wopa H Bax Hera, Apa je Ha OKYY MyTeM HeMpeKHAHOr BojHOr aHTaKOBAHSA rpalaHCKOr Tea KOje HUKATA Hue nro wehe o7, penmmo, 50,000 yan, TyknaN je y noTnyHocTH cBectan opOr nocturayha. ¥ 4ysewom orpeGkow rosopy, oap:KAaHOM Ha AP-KABHO| CaXpaH ONIN KOjIE cy naam y mpoj roan Metononecxor para (431), om crapa y yora Mepnnaa moxpazty ynyheny pia revepauujava Atmmana: npeuusa Koju cy o¥ysaan cxo5oxy (y Tlepcujckunt parosuna), O4eBHMa KOjH CY CTBOPHTM HAPCTBO BIACTHTOM KPBIbY H 3HOjeM, Te caspemeHoj reHepaunjt Koja je jou Bue y CREM OCHAMKHLAA ApKaBY H CHaGze.Ia je ‘TaKO ja CaMa MO:KE Ja %AAOBOZbH CROje MOTpeSE HY pary Hy apy (II 36). Zee roamHe xaceirje, xaga cy Arman Onan norofeumt enmaesjom 1 cnaprancKnM nycTomere teHXOBe OKOTHHe, [epunze je ynoTpeSHO XaaaHHje pest a nospatn Mopac Arnmbanta Suajre ja Amma y eso cuery yuna ugjetaoje uve, aaTo uO He HHonyra y HoROWKAMA H INTO je Y PF VIGIL H MOTeGpojme UOTE H Tp HAN CAA va najschy cHy xoja je mM, cBe 0 AaAMMET ZAHA, OCTOjama. Comet Ha Hetty ommmiy,. Tpe6a Aa co -AyROK Npezla HoToMeTaY: [A urta je 70 uITO he HoTOMeTHO za nani] Kako evo atk, Kno Neve, BAWHK Hajaehi Gpojem Xesena y sajeshun DATORHNA koje EMO BEET HPOTHE HALLEY HeNHATEHA,. KAD eo *KNBRIME Y jeo} Iba Koja Jey eveMY GAA HajGorarHja W Najbehs, (1164; npen. Iyutauka OSpaxoenih) Tlonoso, semana je oapelewa HCKBY4HEO paroM, noGeraMA, ~PrBAMA pat sajcamnrke Mohn — oTBOpeHO peeno, oxpehena je KOIMMKOM KpBH MO T:aBK CTAHOBHHKA Koja je MpozHBcHa 3a CraBy apKase. A Taj AAKAK y KpBH GHO je BpsI0 BCOK Y jeanoj jemmoj roam, 460, camo jemma om acer dbuaa (jexmmma rpahancKe oprammannje) sa6enexnaa je ryGurax o 177 yaw (mpHEmDKHO 3.5 20 4.5% con oapacamx yan), Koj cy normyan y GopSawa na Kunpy, y Ernnmy, Deronrarjat at Pps} Y noxoay wa Erumar nesecerux romuia V Beka, SaMmulsseHoM Kao NOApuLKa jeaHOM YeraHky nporne nepexjckor Kpaba, HryGHI0 je »xUBOT OKO 8000 rpaljaxa: MpHGmIAHO jeaaH 07 CBAKHX Ceram OApacmHX rpahawa MyuIKOr Noda. Haj arse 10,000 je HaryG5eKHO y karacrpodt wa Crumseaujt 415-413, a 28,000 y sitrazo Tenomoxeckom pary, 10 stujent oKoHuay je YkynaH Gpoj rpafjana nao Ha Mare 02 MOTOBHHe MpeaparHor Gpoja.' Axo ove paimepe ynopeaMMo ca caBpeMeHIM aprKaBAMA pasymehemo aKa} THN MoKapa: one zazeKo mpesasnaase 4aK Ht Gpoj normy:mHx y JIpyrom cnereKoM pary Par je Mrpao OrpoMHy Ylory y skHBOTY rpahawia, CasyBAKH HSBOPH Ha Moro Hanna HAYeTpYiy M Y36yDere M HapAaNTY MasOAYIUHOCT KOje cy HBAsHBATE HOGeIC H HeyCrIecH y pary. ATHIBAHH cy GHTH YCOBBHH, OF ACTHESCTBA AO CTApoCTH, Aa O PaATy H © MApCTEY CTeHCHOM PaTOM, MMCIE KAO 0 HEHEMY HEOMINOTHOM, KOPHCHOM, “aK Ht noxessHom. Ha aropi cy, Ha mpumep, crajaxe pH xepwe, cryGosH ca rao Gora ‘Xepwreca, Mecma yraecana wa ria mpocaas.wa.ta je yonex Armmsawa naz Tleperrjanumnta "mics ryGunut: Strauss 1986, 179-182; Hansen 1988, 14-28, 20y Tpaxuja 476, romune.'? Haseuihy camo Ba 1BOCTHNA: (Onn nexa croje sao cnowenux urto je Atma Hogue cHojuM soba, On nro stosse noes Hex surTajy 11 BOM CON Tower 3a wyKOM HBHojenaMe NOG HN BAKA, asy nex’ aby spaGpocr, sun 6124 sacT orauSinc © nejexaKDM xpaGpombiy HOU part Tlopysa ce He Mowe HexaxarH jacnuje! Ox mumaaHx rpaljana ce oveKnparo sa ononamiajy cpoje mperke H Aa 3a YacT OTAUGMHE ¢ noxjeAHAKOM xpadpouhy moby y par! Ynpago je 080 occhatse, npe croTHHY roaHHa, oaBy KT Espony y TIpsit cpercKH par. Tlommmnt, ATHEcKiM napeToM cy KOeKTHBHO ynpanceamt rpabasn rpasa- Apane wm, xaxo cy To cas T'pun cxsarasm, apxase rpahava. pax same yan!" yspunyje jeram armicks sojcrosoha xox Tyxnamta. Haase, y wenocpeanoj Best ca opwupases wANOBOr LapeTBA, ATIUSAIH cy paIBILUK HajpaauKauujy emoKparnjy 3AMHCIIMBY Y APCBHOM CBCTY. NpBY y cBeTCKOj HcTOpHjx.”” Touro wapersa yr1aBHOM creapajy H WHA Ympasseajy MoHapeH (ceritre ce Kupa, Aaexcanapa, Kapaa BesnKor), nonexa apucroxparuje (Pity), 088) Cay aj je Ha CBAKH HANI H3y 907A Cavan Arimsann cy Gam noTnyHo cBecHH Bee Hey apeTBA H JeMOKpaTHe. Oro 430. jexam anonmnn nporupHHK zeMoKpariyje nOKymao je 7a oGjacum jeaaH ynaxvuB naparoxe: npmmnM xojt noaynMpy aeMoxparajy y weronoM rpaay cy TOTHYHO CMHCHeHH, HaKO CBAKA NAMeTHA — UrTO he pehut: apHeTOKparcKa ~ ocoGa awa 2A je aeMoxparuja jean caceum ancypaax cuerem jep saje Moh ,Gyaasava™ CHPOMALINHM, HEOOPAIOBAHHM, MPALHOHATHM HM _MOPATHO MHG}epHOPHHM HHDAHN ctacavia, Ya W TaK0, OH MpiTaaje: TIpanrismo je 48 enpomaumne 1 oben syne (demos) y ATH a ¥ ‘1 on 106 Por Nopek-a H Goran, jp cy OGH'HH YT TH Ko}H sajy Moeare 28 Gpanone W ovoryhyiy rpazy za Oyie Mohan... ¥ Moro Belo} MepiL Hero NOMLTIT, saya sIOGpor opetsia n, yonurTe, no6pe ‘ace. Kan je To pel Taxo, sume 2a je MpasiHo cBHNa ommopir upuerym jan sumuyjana. 1 ce exakos rpaarnty nyerH 38 oBOpH iy pune Osa mijana, Koja nosesyje Bojuy crocoGHocT rpahana ca wuNOBHM TomETHEKIEA pani, Hyant joao Mparwarieo onpapzarse AeMoxparaije. [IpuGamKHo y WTO Bpewe, Xepoxot je paao na cpojoj MonyMerraxnoj uctopijt TepenjcKny partons Konenrapmmyhn arunicke no6exe WaxoM nporepuBarsa THpaKa y MO3HOM VI BeKy, OH Harramapa sHataj jexHaKOCTH H €.1060.10" " Bex III 183-188 (,Ejowekn ennirpasnr’, pew. C, Adams [Loeb Classical Library). © youn para y Ata, biuiern Meier 1990; Hanson 2001; Raaflau 2001 ™ Hmepaja u temoxparuja: Raab etal, 2007, cana 5. pat sue sour» Thue. VIL76, 7.0 annex) ‘ewoxparnu yore, nxviern Bleicken 1994; Hansen 1999. * Pseudo-Xenophon, Amunors yemar 2 (npeaeneno ko Bowersook-a 1968; Moor-t 1975; Osborne: 2008)Hi Atma ce raga jar oor aka mpeHwghicrpa Hwa e100, Hox ey Armani Gam nox stamhy Tupana, macy Gum jase ¥ pary mit cx jenwor o {ojns cyesta; a na cy es onpocTILIK o7 Tupana, HocTaH ey npsu Ney wna. Cacsunt je paryscuano aa ce, ox cy Gist poSonH, HHCY TpYULAH a Gyay AO6pH nojuML,jep GH 1 HULIO Ha KOPHCT HACHUIMAKY, HAMIPOTH, KALA CY KOSTA COGOAHH, 1 BLL ee PAILIO © mus0BON OGY, eBNKH je No eBe O4 C26 H. Jacto je. (78; upea, M, Apecth) Onpapaaise xpos yenex Gusto je, y creapy, ajay apryMenr y npsutor aemoxparuje. A yenex zemoKparnje Guo je OnHMeH, BETO MONHO H YTIasLbHBO, KPO HEHO uaperso. Jlonazazo ce To HaMa HAH He: MpBO WapcTEO y HeTOpuj Zanaga CTBOpHO je jeaan aemoxparckn rpaa, Jou jean unTepecanran napaqoxc! Hacoaornja soja je mpasaama aruncno Bol|crso u BxamapMHy ce JacHMBAIA Ha Tepatbu za je Armia 2a.1 7aBOBCKH JOMpHHOC cracaBarby cBHX y Xeaaqu, TAKO UNTO je cnpesixa nopod.asarse 01 crpane Tepcujanaua, Hwa oGehaney aa he ATH HaeraBiTTH ca oxGpavom rpuxe cnoGoxe 02 Tlepcuje u Tupawa Koje cy Tepcujanum ycroanuna, Y oGeMa TapAAMA, HEIeO.TOTHja Ce ¥ CYITHHN 3aCHHBALTA Ha C100. Cao6oaa 1 nmeprijamesant Toamme 432. xaxa cy Cnapra Wrenn cabe3HMuH pasMaTpasmt aa sm 2a Kperty opyasiem nporae Arine, TyKHIH caommraba Ja cy Ce ATHHCKH MocHAHHUH OGparHu CKYMUNTHHH, ATHHa Hije YYHHHa HMMITa, TEPAMIM cy OHM, uITO GH y jaTHM OKOATHOCTHMA OHIO HENPHMEpeHO HAN ITO HeKO ApyrH, yKyyjyhu H Cnapry, He OH ypaquo Ha weHoM Mecty, KonKperHo, y3qu3arbe AtuHe 6110 je cacBHM 3acayaKeHO Ht TOTHyHO onpanzaHo jep cy Ha Maparony camm notyKam TMepcujanue a 3a moGeay wor Casaumne cy sam xajamme Gporosa m HajenocoGxujer sanoBesmHKA, H jep Cy NOKAaTH HenoKoae6muBy xpapoct. )Kpreonaan cy COMCTBCHH rpat H CTABHTH CBE Ha KOUKY pat onuirer 206pa Xenate. Ta cy ouryuNMK apyrasuje H HarosMIK ce ¢ Tlepenjanmuusta, Xermata Gu Gua ocyljewa Ha mpontacr. [Ise nojeaMHocTH sacayKyjy BHIUE MADKHSC: Tap-A Arie aia je chica caoGoay Xesae, H OAHTHYKE 1 HICOIOMIKE KOHCEKBEHUC KOje cy WayseHe 13 Te TapaRKe. ATHRBAHH cy 4ecTO HCTHMATH cBOje 3acayTe y TlepenjcKm parosunta — y TOTHKO} MepHt ga je To mocTaso ..crapa npuva aa je yan zojaquT0 a je caymnajy ene ppeme.”* Y anrnun je 6u10 onurre npaxsaheno 2a zOGpounHIcTBO 3HAuH H OGaBexy oO crpane onora Ko ra mpusia. Crora jem AHiia, ¢ AOGpHM pasosHMa, OveKHBALTA Jia Oye CoapsseHa H nOUITOBAHA 3 CBoje vACaYre. Kaxo je 1 HlepenjcKsN patos WiauLTa KAO BesHKa BOjHA CHLTA, HCH TANTeB 3A BON}CTBOM je GHO MlOgjeaHAKO HEOCMOpAH Hy .JleAICKOM cazesy." Tpodaemn cy ce japian Tek ona Kaga je Aria 080 OMpagaarse MpOUIpuTa a ® Crapa mporua”: na np, Thue. 173: ,llf10 69, sshyruay, THe Flepeaexiex parona 1 cai OMX oraaja Kojo ccaMnt sia, norpebuio je. oe H OHH eTONEHY, Hak TO Merk GHTH HLOCAIHO, GyyhHL a Ce CrAIMO HETHUY y HnpeM viaan. VI 89: Hie wi, Hale, ea Halle Crpaute, Hehewo ce KOPHCTATH sIEMiM PENN: KAKO € MIpaHow iaaso 38ro To emo ouUHeTH NoGelty’ nat Tepenjaniui, YN 8 eNO ONLI TA BAC HaNAENO 3870 LTO eMO nperpnesmt wexy enpanty uyehit want y jeswoM nowyakeM rovopy euro y urta Hehere nepowaru (upes. J (Odpaonun),OGyXBaTH He caMO Xeremonjy y casexy, Beh m BACT Ha NApCTBOM. YHorpeGa 3a ca0Goay la ce OnpaBila HMMEpHjasIHa BACT Ha OcaOGOHeHIMA — mo je H3a3BA.I0 OTHOP, 170 Cpe BuUe KAKO cy ATumaHit yraphiEanH H mupHLAK cEojy Bsacr, To je 3a nocaeaMy maazo aa Ara Gyze oGereaxeHa KAO rpaa-tupanmy, Ha moj ocKoBH je no3KB 3a ocaoGoherse Xesterta nocTao crapraxickH .Gojam MoKA 4a caoGoay" y FetontoHecKoM ary Xepoaor je y nornyHocrn Guo cBecran oor npoGuewa. Ha jeawom mecty y cxojoj /Zemopujtu, kana ce Kcepxe cnpema sta nohe y auBasnjy Tpyke, of me: Mopast a inpaai jentto mites koje saioraa riche Gur 0 nosut. a eY ce, Hanne, ATHIBANE sf CTpaNA pe OMAEHOLNY MOBYEII Ho enoje 2eMUBE, HA Ja ey 68, He HOBYENBUI ce, peaMIN Keepkey, He GH HKD HH HOKVMIAD Ja ce Ha MOpy eynporerasit kparny. A aa ce Keepkey Hiiko tiie eynporeraano Ha Mops, [Tlepenjantn 6x p HloKopwant 1 OctaraK Tne... onaxe je eurypuo sa Hyje HaNMIO HOFpeAIHO OU} so je pero 7a ey Ammann cnacan Xenyty... Cojow oyayxow ja Nema octane H jab caoGcrUa, OM ey oxpatipiant W eRe oeTae NexeHe KojMh HHCY uprrNA nepenjeKy (V1139; npen. M, Apeotih) Aaxne, Arman jecy Gnan cnacHoun rpaxe cnoGoze. Xeporor warsamrasa ova saxny aK jom crarkmnje na jeanow Kactmjest mecTy, Kata ce 479. nepenjorn Bojcnopoha Mapaonuje, Koj je y Tpuxoj ocrao ca nesmko apwujoM, crpemao 1a HACTABH KONMeHH ioNoa. OH Casta NOKY ABA 21a Noes HeNpHjaTesa H NpHAGH|e AruHAKE Ha MepCHjcKy rpany. O8 HM HYAK NOBO.bAH YrOBOP O caBe3y’ H FpYKY TepHTOpHy No HSGOpY a HOME Baaajy, ATHESAHH Tako MMajy NpHANKY 2a OMYBAjy CONCTEeHY CTOGOAY H Aa ce MpouIpe Ha MITETY CBOjuX CaBesHHKA, Chapranun, ox6n.Ho y3HeMMpeHH, MpeKTMBAAH cy HX za He MpHXBATe OBy nonyAy, nosHBajyhut Ce Ha ATHHCKY BHacTHTY WICoIOrHjy: ..Yocra.tom, Gust Gu yaKacHo aa cen XeneHH NOCTAHY POGOBH KPHBHHOM BAC ATHIBAHA, KOjH Ce C MpABOM TIOMOCHTE sa cre OslyBeK MoMaraTH MHOTHM HapomHMa ja NocTaRY cnoGoxH.” (VIII 142) Ariipanit cy oaroBopiiant mepcHjcKOM HaCTARMKY: .3HAMO TO H CaM za KeepKe Ha HEKOAHKO TIyTa Behy BojcKy Hero Mit. AnH Hama -byGaB Mpema 7060 je TO-IKA aa hemo ce GparntrH zoKze rox Gyzemo worm, Hemoj Hit MOKyMIAaBATH Ja Hac HarOBOpHUE Ja cKTOMHMO MHP ca BapBApHHOM, jep Te Hehemo nocaymarH. A caz jas Mapzonniy 2a OK Gyae CyHUC HILLTO HETIM MYTeM KOjMNC Ht cata Wute, HeheMo ce HHIKA:TA MOMMpITTH ca Keeprcow..." (VIII 143) Chapranckn nocaarmmmta cy pexin: Hema Ha CBeTy Tor 3naTa HATH TaKO seme H Gorare sea.ne uuMe Git HaMt Ce MOIO TLIATHTH za AOGpoBO.HO Mpeljemo Ha crpaHy Tlepcujanaua 2a nomorHewo aa Xeaaza nave y poncrso. 3amro? 36or sajeamKe apex a ce OcBeTH nepcujcKO yRUMITaBAISe FPUREX xpamona H 360r Tp4KOT jeaMHCTBA p03 cpozcTBo, jesnx 1 OGmHaje. .Br70 Gxt cpamora 2a ATmneann Gyay aaj opera rora.” (VIII 144: npes. M. Apceuith) Hi sancra: 6x10 je cpamora! Kowrpact je moxarran m CMMULBeH: y TPeHYTKy raza je Xepozor 080 nicao, ATHHa jecme ckaonHaa Mp ca Tlepenjanuna 1 aK je, ypaxoj das Tlenonoxeckor para, patra nepenjcky mowoh nporus Cnapre.* Ocao6oaustau je nocrao yriseTaBay, cnacHTess [puke je nocTao THPAHHH, Kaxo cy ce caMm ATiiSaHI HOCILIN ca HeraTHEHIM HyCHojazaMa Baacrirre noammaxe? YersapH, 1 Hcy Gian HaposTO saGpHHyTH, EbHxoBO je 206a, HME Ce, GFT ‘TaKBO Ja Cy MparMarHant H peamiaNt OAHEAIK MpewAary Ha MOpasTHHM aBTe MAMA, 1068 y KojeM cy AOMMHMpAME ONTHMMGAM HM TOTOBO HeorpamMyeNO yoepere y -ByTCKe MOFyhHOCTH H HanpexaK. 3acHBajyhi Cras Ha MaACbHBOM PasMarparby PACHO:IOrKUBUN. pecypea, Tlepmiie je ewarpao sta ce 4ak H BOIINKH par MO>KE MpopayyHaTit H CMpOBECTH Ca curypHowhy u noysaawem.”! Hberopu cyrpahanu cy aocTHram ucTopujckH BpxyHau, onmjenn y26yherwem xoje je aonena Moh, Panui yonecu cy OGTHKOBATH WwHNOB KOICKTHBHH HIM HAWOHAAHH™ KapaKTep: WHNOB 3aMITHTHH 3HaK GwO je MaRHETIE Muoro™ (polypragmosyme). OMKL Cy MOCTAAH KpajibHt .AKTHBHCTH Ht HHTepREHUMOHHCTH. cyurma cynpornocr cnopus, onpesiHy Wt HedvieKcHOMmHX Cnapranana. OnMt cy yeeK iY Ja CTeKHY Aube NPEAHOCTH, GpsH HA Ce OBLIYYE HAA Aeaajy, HAIMONKO CaMOyBepCHH H YMOPHH: KAO ITO OH TO HHNOBH Hajpeha HeMprjaresbH, Kopuuhasn, pert: ..3a Hx je camo ona mpasHMk KaqA OGaBbajy CBOjY AVARHOCT H 3ATO camarpajy 1a je mornyHo amposarse Beha Hecpeha Hero HanopaH paz, JexHOM pexiy... OHI HH CaMH HeMajy Mpa HHTH apyre sbyae nyurrajy Ha mupy“ (mpes. J, O6paaosuh).”* ona Mpercrasa [muye noxasyje, wsrpazwsa uapersa je NOCTAA HEMITO TAKO MPHPOAHO 3a WH, 1a ABA aTHHCKA rpalamtta, Geach O. Myke aPHHYEHA Y FpATY XATPOBAMOM MOAHTHKOM H TpaAChH YTOUMMITE ¥ HAKIHYHOM CBETY Tita, YOp30 HaBOe CBOje AOMAhHHE Ja CTBOPE HapCTBO y BAxIYXy. OBO HM OMOryhaBA Aa 3arocnoaape He camo sbyauMa, Beh u GoroBuMa.~’ Ha Kpajy, #Hx0B Boba, jedan cacBuMt Mpocewan ArisaHHH, mpHMopasa 3esca 2a My mpeaa rocnohimy Lapcrso (Basileia). Rojy OaMaX 24TH OXEHH, Key HABAjyhH CBO} Hajsehn cast — 3a Curwysta bpojza ono Git 6n110 npasa roxGa! Hacympor Towe. Hex nacnpan, Heanracwonant rpahamm je y cymrrnnn Guo Geckopucrant 3a cBojy sajeuuny. Hasase, Crapraniit cy Guan y caa60j MopaHoj nosmunjst aa GH Mors sta xparaxyjy Atimsane, Y jexHom partes yrosopy, caMit cy MpHNBATHITH Ja OHH Koji 2KHBC Y aTHHCKO] cibepH yrHuaja HMcy HIEHja GpHra 70 aTuRCKa. YipKoc mpuryoxGaa CmaprancKHN capesumKa, ATiibanit cy OWAH OTyHHN y cTaBy 7a HHCY Mpexpunim Yropop, a xacHije cy HapoaHo m Crapranuit mpuxsarian ovaj crap. Bane myra y ToKy para, Cnapranumt cy Gram cnpestmt 2a cknone sup na TeMe:By status quo, sanewapyiyhn H choje capesHuKe M cHoGoxy Xestena. Ja ce camo ATUNA CHOAMLIA sta OAYCTAHE oO” eKOHONCKE GnOKAsIe —MpoTHB cyceaMe Merape, wiras par ce Morao sch. Haraamazajyhi ope acnexre, TykHAII OTKpHBA CTapTaHCKH GOjHH MOKINY 3a cTOGOAy ® Mup ca Tlepeujou: Bengston 1975, 64-69 (6p. 152); Fornara 1983, 97-103 (Gp. 95); Lewis 1992a, 121-127. Tpaexcise nowoht ox Hepene: Lewis 1992b, 421 Thue. 1 140-144; 1113. Oarinteraj ,enocri o naacrimmis criocesnocrava”: Meier 1990a, 186-221 =O ,akminusuy, swieHy moro Tora” (polspragmosyne) kao © THTUSHIO} pT ATHNEKOF KevIEKTHBHOE aapaxrepa, stern Thue, 170, O araickon KOHICITY AKTHBHIX H MLEHBAIIX (apraxgmon), Bet Thue. I 40, 61, 64; Carter 1986; Raaflaub 1994; Christ 2006; Dement 2009. © erpacti 2a warparubow aperea y Apucroduuonne Fimayave, ayers, Ha npunep, Konstan 1995, 29-44 ibid. 1997 24Kao cpeacrso nponaranae. Jeunno je saxkan OHO HenocpeaAH cHapraxicKH mrepec. Y ‘oBoM noraeay, Capra ce Hiije NoKasaTa HHUITa 60.60M 0 ATHHE.”” H raxo cy Armmsanu cream aBocTpyKy crparerujy. Cro:ba, OHM cy say xem crap rojnt cy Gpanmern armickn nocmarmma y Crapra: Arima nije yanmea ma tome 1 mopaza je aa Gpaxm aactary caoGogy. Toyama cy aa mpwxeare nocperoRAtse Ht oaG1m 2a npwxsare saxrene Here y BHay yaTHMaTyMa. YennuITH TaKO, mnteHeTHpad je Tlepuxste, Guo GH 3a NOKOpHOCTH, HecnOjmBO ca Namhy CHOGOAKOr YoBeKA HLTH caoGostHOr rpacia: ep, ako Ce H Hajschit H Haj MaKH %AXTeBH PABHONpABHHN NaprHepa cycemHMa He MocTaBBajy MomEnseM Ha -MpaBTy, Hero HapeljeBeMt, OHA ce paaH 0 poncrsy" (Thuc. 1 141; mpes. J] Odpazosu). 3aumesnso je a ce Tparaks necHmK Eypumy, maxo wecTo KpuTian mpewa nomuTamt cBora rpata m weroBuM Botjawa, noraeaa cane. Herae y To speme, nanncao je apamy Xepaktoea deya, noja ncKaryje Hery nopysy. Taacuuxy Eypwereja, Xepaxiopor prior venpujatesa, xojH saxTema Wspyerbe AeUe OBO Xepoja, KOja Cy NOTPAAHAA YTOMMUITE Ha ATHHCKO| TepHTOpHI, H Koji TO MH ¥ OSAMKY YaxTHMATyMA, MpeTehH parovt y cayNajy OAGKjaRA, ATHACKH NpeacTaBHK oroBapa OBAKO: Jep aonyern a, estap aa 1 expan 1a Cau noe Ta unjecan 1 os apriewor ta expaxa ja Te upnGjerape sete. | pA hy ¥ 32M COGO.HG} (243-246; yn. 284-287; pes. K. Pan, H. Majeapu) YY cpom rosopy Ha caxparit nau Atursava, Tlepukie Hariamiana 2a ..Mit CBOje Mpujareee criveMo Bie HHHehH yeayre Hero MpHMajyhH HX OA APYTHN.... A NH CMO Jean Koj apyruMa KOpHCTHMO, 1 TO HE 1 HEKOF pauyHa, Hero H3 YBeperba Ta CMO caoGoaun seyan (Thuc, II 40). Ma xaxsa Gita mpasa Hera 0 Boj cTBapH, y TOM ‘TpenyTky Ariesannt cy cBaKaKo Gr yBepeH Ja je HHXOB UNL Mpasezan a he crora 1 Goropit 64TH Ha HoHLNOBO| CrpaKHL Ca apyre crpane, ATHISAHK Cy CHOsbAMLIGO} KPHTHIUK THPAHCKE BIAIABHHC CBOT Tpaa Hal MMMepHjoM cynporerasinmt BaAcTHTY HaconOrHjy cToGore. AKO GH GwLTH MDHTHCHYTH y MOTeMIMUH, Hak CY M ATHHOKH THepH MpHXBATANH MpHMeaSy O THpAHIH. Taxo je yununo n Tleprnae y cow nocseaisem rosopy’ ,Jep BACT Kojy BH cama apaTe jeote THparicka snacr, a w3rrera a ce OHA saI0GHja HempasgoM, BesMKa je, MelyTHM, omacHocr axo ce owa micnycrat ws pyxy* (Thue. 1 63; ym. IIL 37: mpes. J. OGpaaosuh). Aan jeanio nosutupunje ricamue Gita0 je Muoro Gove. TaKo je rosopio Tepuicse y ropopy Koj caM 1urTHpao paniije: Mu HMaMo Wajeche Me jep CMO 310614 Wajpehy Moh OW CBHX FPHKHN TpaqOBA HKATA, 3ATOGITH CMO HajBHINe MOGeIA H YeMOCTABILTH CBOjy BaacT Ha HeBuenuM Spojem rpaqona. .M Huje Ham noTpeGHO 2a Hac XoMep y necxat CAABH, HITH HEKH ApyTH NECHHK — Kojxt OH, JOAYINC, MOraO aa HAM MpyrKH TpeHyTHO YoxnBaibe, ATH GH OBAKBOM NpHKasHBaKy rorahaja nocte Mora WayaHTH MeTHHa.... 3a * Muposun yrosop us 446: Bengston 1975, 74-75 (Gp. 156). Chapraneno npreiate: Thue. VIL 18; wupoane nowyte: IV 15-41; Merapa: 1139. Cnapranciat Gojent nox 2a enoGory kao nponarana: Raaflaub 2004, 193- 202.cpoje Mee mogBHre OTBOPHLI CMO NYT y CBM SEMCbAMA H Ha CBHM MOpHMa H cBYTa NOCTABHTH HeMposAsHe coMeHHKe AO6pa 1 31a" (II 41; pes. JL OSpaaosuh), Jlawo je pasymera Tepaisy aa je jeaaH rpax Hajschn, Aam Tlepuxae yjeqKo HHCHCTHpa 3a cy ATHHA y HerOBO BpeMe ,jom BMme y ceemy ocHaxmM m ma je _CHaGTEBEHA TAKO a CAMA MO‘KE 1a 3ATOBO-H CBOje MOTpeGe Hy pary my Mmpy (I 36. MperNoano unTHpawo). ArmHoKa mpegcrasa o ceéu je yKuysnBaTa nornyny pc ee eel Behutia arrrnaknx aytopa ce cake 21a je caMOxOBO-BHOCT HCA KO] MOTY AOCTHTHY caMO GOTOBH, MYAPALK H OHM KOjs HeMajy HUKAKBHN noTpea. YaK ce H sajeaHMNa Octamba Ha Apyre Ja saT0B0%H concTaeHe moTpede. A uMaK, mpena ‘Tyknanqonow Tepuxay, Arimani cy mpesasnmum TaKBa OrpaHIticrsa Ha 16a HAH, Jeaant je To aa mojeanman naan y OBoM rpazy HajGowe yeTORE a cnOGoaK pasBoj CBOje JUMHOCTH, ¥ MpaBlly CBECTpAHE HK CAMOCTAIHE BPANHE Pat MpeTBaparba y CaMOAOBO.EILY ocoGy (soma autarkes).”” Vi kao sajcamuua, raxohe, ArHHa 3apHcH on jeaHe Behe aajenHMMe, CHOOT CBCTA, YAK H HOBAH TpaHHMA HCHOr waperBA, auTH je cBejeTHO cantooBo.sHa jep je y crawy Aa cBojoM cHtt0M ocurypa aa cBe HeNe NOTpeGe Gyay ‘TpajHo saqoBo2CHe. Tax je KOHUEMT CaMOZOBOSbHOCTH (autarkeia) cjajHO HeKOpmuuheH 2a TpHjymibaauy Kapaxrepwamnjy jeane wy3eTHe, roTOBO HAaRyacKe, M GyKBATHO ancomyTHe crlocoGHOCTH 3a caMooapeherem Kojy je camo jeraHt rpaa yeneo a JOCTHFHE W Kojy je ¥ cymeprarHBHoM OGaKKy ..xajcamox0BoxuNjer rpasa* (autarkestate polis), OGyXBATHO ATHHCKY BCINMHHY, BACT H NOTHYHY HE3ABHCHOCT Tipe npuntenGe cy one Ha Mecry. TakBa MOHOMOATHSANLja CAMOIOBOSBHOCTH O cTpane wajpeher rpaza Hy:Ho je saa OxGHAbHA OTPAHIucHsA HANETHYTA TOTHHESCHIN rpasosia, JlopoxHO je aa ce CeTHMO KOHUICHTpHCAHA TproBHe y ErejcKow Mopy Ha Tinpej aruncke KoTpoxe mpexoMopexe Tprosune caoGpahaja, noja je Harnamexa y osoraameroj GnoKaaH HaMeTHyTO| cyceaNoj Merapu.*” Kao apyro. Kao urTo ce Mori0 OveKHBATH a UNTO Cy NOTBpAWIA oGa UCTOpHYapA caBpeMeHa OBI 2OrahajiMa, OBA aTHHcKa Tapitba Hije MpHXBahera Ges ocnopasarsa. Cam TYRIUL MpHMehyje, ¥ CBOM OnMcy BeAHKe NoMACTH Koja je OnycTOMNTA ATHAY y PaHoj chasm para, ja ce HH jes ‘caMooB0.bHa OcoGa (HH jeaHa soma aufarkes) Hure Huje Mora BHgeTH,”’ Touact, 4HjH je onne paam peher echexra cmemrren omvax y3 Hozpesnu cosop m Tlepmirone Hey MepeHe Tloxpane semoxparcne ATHHE KAO HueAAIHe ajeTMMUe, OTKPHBA HeMpasHOCT OBOT HACAZTA. Cyoxena ca yaxacnow Kpiiom, TaHKa rmasypa aApyMITBEMHX OaKOCA H AO6por rpahancTBa je cnpana a neoro:senta -bycKa skuBoTitba ce nojas:eyje. Kpos oxropop jeanor myapana (Conon) najGorarnje woseky Ha cBcry (amLAMjcKH Kpass Kpes, Koji je yukao y HapeKy), Xeposor nerirye 3a: * O camoaononnoct# nao o nomriras xonmenty, suzeTa Raaflau 2004, 184-187. 2% Thue. 1141 (lepmore) Hm aot co a je evaKHC Honor Mehy Haya enocoBan a ca WaRectOM ROOM ‘oxpettomhy pact coe soryhe noer0Re; ma cant cob Gye norTyH sone (soma autarke). "0 ,averapennj teint“: Thue, 1 67; Plu, Per. 29 W nae; de Ste. Croix 1972, 225 w ase; Homblower 1991, 10-112. OTlnpeiy u wrong} yeni Kao uesipa etejexe rprowite: Garland 1987; Raailaub 1998, 22-26, "Thue, ILS1: A nokaaao ce 8 jena opraiiaN, Gio o1 eHEDKSHL WK exa6, Hn CANE no eb NOROsEAN ce oxynpe™ (npen. J OSpetoeuh) GyxmaNo sje GHO caMoromsHOr TeIa WH oCoGe, HKAKBE soma autarkes 26Hower ne Moke a HAM ene LTO SERENE, KAO ETO HjesNa 2eMURA HMR CRE urvo joj 1po6a... Ona oja oot unc HMA Ha pacriosencerby Boho KorpemurTa, 48 je rewtha HajGoxn8, A Tako Hf jer HoRoMHje TEA Hnje eaMO HO cob AOREZEHIO, C jette cerpae mn urto My je norpeGno, a © apyre oexyteea y Neue. Kat Hew on Joy IROKNB Y CHAKOM OOWKY H ARIOHOLKETEY Hype snow eMphy, Taj je ocTOjaH.. sae oon nasa epehia woners, (132; npen. M. Apeesih) Tlonyr Tyxnanaa, « Xeposor wi ipa 1a HH jeaHa OcoGa H HM jeaHa 3eMzBa He MOry GHTH CaMOJOBOHH, TaKBO AMPekTHO OCHopaRake norEplyje ayTeHTHHOCT Tlepuxstoze wsy3eTHe Tapas. Hajsaa, we wuxenabyje aa cy Arman ceoj rpag Taxole cnommbam 1 Kao HajcnoGoaanjn oa ceux. TecHHK mceys0-ecxnoBcKe Tpareauje Oxosanu npoweme). MOFKIA MHCAHE Herre Y OBO BpeMe (OKO 430). AOMyUFTa jesIHOM O THKOBA a Kaw: .CBE TeUIKO TH je OCHM BIACTH HAT GosHMA, jep OCHM JIHBA HHKO Hifje COGOAAH™ (49-50; pes. M. Byputh).** JIpyrin peste, cao je Kpacs Gorona HoTHTHCKH CTOGosIaK! ConrHO je mca ATHHbaHEMa; HHNOBa MON H BACT Had ApyrHMa rapaHToBasia je HUNOBY CAOGOAY, yHYTAp 1 nopaH WHXOBe JajerHMUe. nak, OHM CY OTHULIH Aabe 3a jeAaH MpecyzaH KopaK. OHH cy cnojuan cBoj aOKAAHH OGaMK BAACTH (JeMOKpaTHja) Ca CBOjOM crlombaLUHOM Baaufiy (uaperso) ta Gu crsopican cReoGyxnaTan .saaKONUENT™ Mohit M BALCH, H OHA OBA TOpesA1H ca cTOGoOM. ATHHCKH JeMoc, Brauajy Ni npeKO AeMoKparije ATHHOM H MpeKo Arie mamepujos, yxsuea0 je ajschy, ancoayray coGoay. Oxaj KOMEN ce Morao TOpasnTH camo NYTeM cynepraTHBA, .HajCHOGONAN|H rpax", KojH KON TyKINHEIA KOpHeTe apojuua Bogchux Aransas,” Odjane micy Gute JoO-GHe. Ympano y oo Bpeme, ATMHAH cy TONE Ha caojoj aropu nemmancraenn HoBH TpeM (sfoa), KOH cy yemmamH Gormsava noGete (Nikai) 1 mocnermam 3ency OcroGoanouy, Goxancrey xoje je nomorxo 2a ce cnace caioGona Tpuxe y Mepenjckus parosuma.”' Teurko 2a ce Mowke Mi 3aMMCuHTH Behit ake Ipkoca. Y HCTO BpeMe Kala cy je HempujareseM skHrOcaAH KAO rpas-rHpanHH a Capra npunpewaza par 3a ocaoGohewe Xesewa, ATHHa ce CraBHA nox sauITHTy 3eBca Ocao6oaHoua Hy OB0j rpaljesHAH cuMGOAHYHO MpecTaBHta CBOjy MOHOCY TEpary: sacHOBaHY Ympaso Ha cBojoj BraTaBHAN Haq XenewmMa, aa je OHA HajcTOGOAHHIH, ajsehi 1 najcamoxonocbunjn rpa, Tlowoso, wecysiiso 2a je TaKBa MonOnosauHja c1OGore o2 crpane Bra.tajyhe cuute jour jacuuje noKasaa .nopoG.asawe™ ocraHx - Aruna je YerapH HaByKia munene nepcujcKor Kpasba — H Gap necHHK EypHnia Huje OKTEBAO a NPHKVAC Ha CHCHIE MOCACHHUC ATHHCKE MMMepHjadHe NOTHTHKE ¥ BeOMA TparH4HO} MpercTaBH, ZpojauKe, * © moryhent aarywy ope npesterane: Griffith 1983, 31.35. ® Arima Kao najes1oGomunnj pat (polis eleatherotate): Thue. VIL 68 [Hunorja|: Flotechao nx je na orautney y joj mnajy najuehe enoSaate H 1a enaknNeRN skHBOT Ger HAKBE NpHEH.AE a eve KOA Y Tho} He” VIRD [AakHGnjan): A Mi emo caja Ha Hey HeTOF NAPE H eMATPRLIK Je je MpABO J CANYBANO OBA) OCA unananinia no oN je kana JOCTATH enojy HajBshy HEANUMNTY H enoGony (megiste kas elewtherotate) m KOM ono nace.“ (upev. [1 OGpaxonsh). * Croa 3enea OcstoGonmoua: Travlos 1971, 527-533; Camp 1986, 105-107Hirt Moxemo 21a 3a60pasiMo aa cy 404, TH Heri ATHESAKH, MOpaKeHHL Ht ay HaTepan Ja ce mpeaaijy, Kako TO KeeHorpouT Mie, .MHCIHIN cy la Ce He MOrY cnacTH Aa He AOKHBE OHO UNTO CY CAME MIHILIH, H TO HE KAO Kasay, Beh cy M3 OGeCTH sTOCTABKAMH Mane rpazone, camo ATO NTO cy Gx canes apyrHN™ (Hell. II 2, 10; mpes. Matzewa Jiymannh), SanunyyaK Yeparno, aakae, Aruna, caasta KoreBKa jeaHe oA HajechiN enoxa KYsTYpHOr Yuuaia y -BYACKO] HCTOpHjM, cracuaaL rpyKe croG0Ie y TepenjcxsM parowia, ‘THOpAL ACMOKpaTHje, H YTEMC-BITE- CHCTEMA MOMHTHKHS BPEAHOCTH. KOjH jour yBCK OMHEMpA He HAMM aHEBOTHMA AaHAC (CAOGOAA H jeaHAKOCT, Mpe cBHX) — Ta NCTA ATHHa je moKasana KaKo ce oBe BpeANOCTH MOry WonaWHTH: npeTBapajyhit pol}creo jeaHor caoSonHor cBeTa ¥ HapeTBO, Hanchyhy AeMoKparHjy ApyTHMa KAKO GH CoY:AHLIA HEHOM BIACTHTOM HHTepecy (ITO je ACMeKT KOjM HHCAM PAIMaTpAd Ha OBO MCCTY), I Fopucrehu c1oGozy kao wsroBop 3a McKopuuhasaibe H yriseraBarbe. BepyjeM ta Hije Hit NOTpeSHO HarTaMABATH KOAIMKO je CBE OBO HBy3eTHO CAApACajHO M 3a HaMe BxACTHTTO speme.”* 3ancra spean paxMamubarH o ausrHuKo} seropujut! C euraeckor mpeneo Hewarba Byjsath Shreparypa: Baleer, J. M., The Persian Conquest of the Greeks 543 ~ 450 BC, Konstanz. 1995. Bengston, EL, (ed.), Die Staaisvertrage des Altertums Il: Die Vertnige der griechisch-romischen Welt von 700 bis 338 v. Chr, Mimchen 1975. Bleicken, J., Die athenische Demokratie, Paderbom 1994? Boedeker, D., Raaflaub, K., (edd.), Democracy, Empire and the Arts in Fifih-Century Athens, Cambridge MA 1998, Bowersock, G W., Pseudo-enophon, Constitution of Athenians, y: Marchant, E. C., (ed, “Xenophon, VIL: Scripta Minora, London ~ Cambridge MA 1971, 459 1 sams Briant, P., From Cyrus to Alexander: A History of the Persian Empire, Winona Lake IN 2002 Brock, R., Did the Athenian Empire Promote Democracy?, y: Ma et al., 2009, 149-166, Camp, J. M., The Athenian Agora, London 1986. Carter, . B., The Ouiet Athenian, Oxford 1986, Cartledge, P, The Effects of the Peloponnesian (Athenian) War on Athenian and Spartan Societies. y: MeCann, Strauss 2001, 104-123. Christ, M.R., The Bad Citizen in Classical Athens, Cambridge 2006. Demont, P, La cité greeque archatque et classique et V'idéal de tranquillité, Paris 2009. * Haerame newoxpanyje mo uutepyjanno epexerpo: Meigas 1972, 208-212, Seller 1974, 82-98; Brock 2009; Rauflaub 2009, 105-106. 28Fomara, C. W,, Archaic Times to the End of the Peloponnesian War. Translated Documents of Greece and Rome I, Cambridge 1983.” Freeman, K., Ancilla to the PreSocratic Philosophers: A Complete Translations to the Fragments in Diels, Fragmente der Vorsokratiker, Cambridge MA 1948, Gatland, R., The Piraeus from the Fifth to the First Century B.C., London 1987. Graf, D., Greek Tyrants and Achaemenid Politics, y: Eadie, J. W., Ober, J., (edd), The Craft of the Ancient Historian: Essays in Honor of Chester G Starr, Lanham MA, 1985, 79-123. Griffith, M,, (ed), Aeschylus, Prometheus Bound, Cambridge 1983. Hall, E., (ed.), Aeschylus, Persians. Ed. With an Introd., Trans., and Comm., Warminster 1996, Hansen, M. H., Three Studies in Athenian Demography, Copenhagen 1988. Hansen, M. H., The Athenian Democracy in the Age of Demosthenes, Norman OK. 1999. Henson, V. D., Democratic Warfare. Ancient and Modern, y: MeCann, Strauss 2001, 3-33 Homblower, S., 4 Commentary of Thuesdlides I, Oxford 1991. Kagan, D., The Outbreak of the Peloponnesian War, ithaca NY 1969, Kent, R, G, Old Persian: Grammar; Texts, Lexicon, New Haven 1953.” Kirk, G S., Raven, J. E., Schofield, M., The Presocratic Philosophers: A Critical History with the Selected Texts, Cambridge 1983? Konstan, D., Greek Comedy and Ideology, New York — Oxford 1995. Konstan, D., The Greek Polis and is Negations: Versions of Utopia in Aristophanes Birds, ¥ Dobrov, G.D., (ed.), The City as a Comedy, Chapel Hill 1997, 3-22. Khurt, A., Zarth and Water, y: Khurt, A., Sancisi-Weerdenburg, H., (edd.), Achaemenid History II: Method and Theory, Leiden 1988, 87-99 Lewis, D., M., The Arehidamian War, y: Cambridge Ancient History V, Cambridge 1992s", 370-432. Lewis, D. M., The Thirty Kear's Peace, y: Cambridge Ancient History V, Cambridge 1992b 2, 121- 146. Ma, J, Papazarkadlas, N., Parker, R., (edd), Interpreting the Athenian Empire, London 2009. ‘MoCann, D. R., Strauss, B.S.,(edld.), War and Democracy: A Comparative Study of the Korean War cand the Peloponnesian War, Armonk NY 2001 ‘MePherson, J. M., Battle Cry of Freedom: The Civil War Era, New York 1988. Meier, Ch., Die politische Kunst der griechischen Tragodie, Mitnchen 1988, (est. upex0,, 1993.) Meier, Ch, The Greek Discovery of Politics, npen. D. MeL intock, Cambridge MA 1990a. Meier, Ch., Die Rolle des Krieges im Klassischen Athen, Historische Zeitschrift 251 (1990b), 355- 605. Meier, Ch., The Political Art of Greek Tragedy, upen. A. Webber, Baltimore 1993. Meiggs, R., The Athenian Empire, Oxtord 1972. ‘Moore, J. M., (ed.), Aristotle and Xenophon on Democracy and Oligarchy, Berkley 1975. Murray, O., The Jonian Revolt, y: Cambridge Ancient History IV, Cambridge 1988.°, 461-490. Osbome, R. The Old Oligarch: Pseudo-Xenophon's Constitution of Athenians. Introd., Trans., Comm., Lactor 2004? Raaflaub, K., Politische Denken im Zeitalter Athens, y: Fetscher, I, Mankler, H., (edd,), Pipers Handbuch der potitischen Teen I: Frithe Hochkultwen und europaische Antike, Mitnchen 1988, 273-368, Raaflaub, K., Democracy, Power and Imperialism in Fifth-Century Athens, y- Euben, J. P, Wallach, JR, Ober, J. (edd), Athenian Political Thought and the Reconstruction of the American 29Democracy, Ithaca NY 1994, 103-146, Raaflaub, K., The Transformation of Athens in the Fifth Century, y: Boedeker, Raaflaub 1998, 13- 41, 348-357. Raaflaub, K., Father of All, Destroyer of All: War in the Late Fifth-Century Athenian Discourse and Ideology, y: McCann, Strauss 2001, 307-356. Raaflaub, K., Freedom for the Messenians? A Note on the Impact of Slavery and Helotige on the Greek Concept of Freedom, y: Luraghi, N., Aleock, ., (edd.), Helots and Their Masters in Laconia and Messenia: Histories, Ideologies, Structures, Washington DC 2003, 169-190, Raaflaub, K., The Discovery of Freedom in the Ancient Greece, Chicago 2004, Raaflaub, K., Early Greek Political Thought in Its Mediterranean Context, y: Balot, R., (ed.), A Companion to Greek and Roman Political Thought, Malden MA — Oxford 2009a, 37-56. Raaflaub, K., Learning fiom the Enemy: Athenian and Persian Instruments of Empire, y: Ma et al (edd, 2009, 89-124 Raaflaub, K., Ober, J., Wallace, R. W., Origins of Democracy in Ancient Greece (ca noransesinia roje ey namcaznt P. Cartledge uC. Ferrar), Berkley 2007, Rhodes, P. J, The Delian League to 449 B.C., y: Cambridge Ancient History V, Cambridge 1992.", 3461 Ste. Croix, GE. M. de, The Origins of Peloponnesian War, London Ithaca NY 1972. Samons Il, L. J., (ed.), The Cambridge Companion to the Age of Pericles, Cambridge 2007. Schuller, W., Die Herrschaft der Athener im Ersten Attischen Seebund, Berlin 1974. Strauss, B. S., Athens after the Peloponnesian War, Whaca NY 1986, ‘Travlos, J, Pictorial Dictionary of Ancient Athenians, New York 1971. Viastos, G, Isonomia, American Journal of Philology 74 (1953), 337-366 (mpenrtasmasio y: Vlastos, G, Studies in Greek Philosophy I, 89-111).KURT A. RAAFLAUB. KRIEG IST ALLER DINGE VATER: DIE POLITIK DES KRIEGES, IMPERIUMS UND DER FREIHEIT IN DEMOKRATISCHEN ATHEN Zusammenfassung, Athens ,,goldenes Zeitalter verkérpert aus unserer moder Sicht eine Epoche der GréBe und Bliite in Kultur und Humanismus. Dafiir zeugen uns der Parthenon, Phidias' Skulpturen, Sophokles’ Tragédien, Aristophanes’ Komédien, Thukydides’ Geschichtswerk und die Anfinge sokratischer Philosophie. Die Zeitgenossen dagegen verbanden .Gréfe* offenbar nur selten mit kulturellem Leistungen, sonder sahen sie als Resultat bemerkenswerter kriegerischer Erfolge, prizedenzloser Macht und Herrschaft und grenenloser Freibeit, errungen von Bitrgen, die aufgrund einer tief-prigenden biirgerlichen Ideologie ihre Pflicht in der Wahrung und VergréSerung der militérischen und politischen Macht ihrer Gemeinde sahen. Athen war das erste griechischen Staatswesen, das ein Seereich geschaffen und das Prinzip der Demokratie so weit verwirklicht hatte, wie es damals tberhaupt denkbar war. Herrschaft nach aufen und Demokratie im Innern bedingten sich gegenscitig. Das Engagement der Birger in ihrer Gemeinde war einmalig in der Weltgeschichte: das Ma8 an Macht und Freiheit, das sie genossen, blieb danach wahrend mehr als zwei Jahrtausenden unerreichbar, Aber ausgehungert und erschépft war dieses selbe Athen fiinfundzwanzig Jahre nach Perikles Tod gezwungen, der Krieg verloren zu geben und ware beinahe zerst6rt worden. Dieser Beitrag lotet die Spannungen und Widerspriiche aus. die in Athens Kriegs-. Herrschafis- und Freiheits-Politik und deren ideologischer Untermauerung und engen Verbindungen zur Demokratie liegen - Themen, die zeitlose Bedeutung haben und unsere eigene Zeit besonders ansprechen Schliisselworter: Krieg in der Antike, klassisches Athen, Perikles, Imperialismus, Demokratie, FreiheitUDC 904:930.2737) Vladimir D. Mihajlovié Originalan nauéni rad Univerzitet u Novom Sadu primljeno: 1. jul 2012 Filozofski fakultet prihvaceno: 1. oktobar 2012 Odsek za istoriju v.mihajloviec@ gmail.com RIMSKA SPOMENICKO-EPIGRAFSKA PRAKSA: ANTROPOLOSKI PRISTUP” Saketak: Radom se skroée pa’nja na moguénosti sagledavanja rimske spomenitko- epigraiske prakse kao specifiéne vrste sredstva za prenosenje odredenih drustvenih poruka, dja su ‘magenja i upotrebe bila kontekstualno uslovijena, promenljiva i razliita u zavisnosti od prostomih, vremenskih i socijalnih okolnosti. Cilj kriti¢kog osvrta je otvaranje diskusije o upotrebi ovih Koncepata_u istrazivanju epigrafskih kultura u lokalnim kontekstima rimskih provineija i preispitivanje paradigme po kojoj prisustvo i karakter epigrafskih spomenika mogu da sluze kao pokazatelji stepena romanizacije. Kijuéne redi: rimski period, spomeni¢ko-epigrafske kulture, rimska provineijalna arheologija, romainzacija Prougavanje spomenika sa natpisima iz. rimskog perioda spada u domen nekoliko nauénih disciplina koje se bave proslo8cu. Istorija, arheologija, i istorija umetnosti (uz filolologiju) imaju podjednaka interesovanja za kamene epigrafske spomenike iz. rimskog doba, wz. istovremeno yeoma razligite uglove posmatranja ovog fenomena. Uprkos tome Sto pojedini istrazivati nastoje da kombinuju pristupe i na sveobubvatan nagin sagledaju rimsku spomeni¢ko-epigrafsku praksu, dominantni naéin bavljenja ovom kategorijom podataka i dalje podrazumeva podeljenost na okyire zasebnih disciplina. Tako je iz perspektive istoriéara najinteresantniji sam tekst i informacije koje na osnovu njegove interpretacije mogu da sluze u rekonstrukeiji proslosti, odnosno prowtavanje prosopografskih i onomastitkih (i filoloskih) problema. Slitno tome, arheoloska perspektiva prvenstveno uzima u obzir kontekste nalaza spomenika, njihovo datovanje, viste materijala od Kkojih su izradeni, tehniku izrade, distribuciju, (ponekad) ikonografsku analizu i (veoma retko) sadrZinu samog teksta. Istori¢ari umetnosti, sa svoje strane. izutavanju ovog pitanja doprinose ikonografskim i stilskim analizama predstava, najtesée onih sa figuralnim ii mitoloskim sadrZinama “Tekst je nastao kao fazni rezultat rada na projektu Vojvaddansli prostor u kontekstu emopske istorife (bro 177002) Minitarstva prosvete i nauke Republike Stbije 33Iako je ovakav pristup opravadan uzimajuéi uw obzir Koliginu podataka koji stoje ma raspolaganju, odnosno laksim prouCavanjem we definisanih segmenata rimske spomenitko-epigrafske kulture, njegov koren leZi u podeli domena (sa)znanja o proslosti na nekoliko osnovnih oblasti izuéavanja, koji se dogodio u akademskoj atmosferi XIX veka', Ovakav pristup stvorio je vesta¢ku podelu jedinstvenog socijalnog fenomena na posebne kategorije, koje u svom originalnom kontekstu nisu bile razgraniéene. Buduéi da je u periodu podele polja izutavanja najefektivnijim smatrano istori¢arsko bavljenje Klasiénom starinom (rekonstrukcijom dogadaja na osnovu razligitih literarnih i epigrafskih tekstova), ustalilo se misljenje da je upravo ovaj pristup najadekvatniji i najplodonosnoji za interpretaciju rimske spomeniéko-epigrafske prakse. Sledstveno tome, sadrzina tekstova koji se nalaze na spomenicima stekla je status njihovog najvaznijeg aspekta, koji ima i najveée potencijale u interpretaciji drustvenih deSavanja u rasponu od lokalnih do Sirih (nad)regionalnih konteksta. Razumljivo, pojedini tekstovi zaista imaju. nesporan znataj za sagledavanje odredenih istorijskih pitanja buduéi da na direktan nagin i narativno svedoge 0 njima, Medutim, pitanje koje se postavlja tite se koliko ustestedivanje na pojedine delove spomenicko-epigrafske prakse (bez obzira da li je 1eé 0 tekstu, predstavi ili kontekstu nalaza) moze da doprinese razumevanju drustvenog znaéaja koriSéenja spomenika? Drugim retima, da li ovakav pristup moze da odgovori na osnovna a esto prenebregavana pitanja poput: Sta je rimska spomeni¢ko-epigrafska kultura*, ko je Koristi i na koje nadine, da li postoje specifi¢nosti u koriséenju odredenih. vrsta spomenika*, da li se upotreba spomenika tazlikuje u kontckstu prostorno-vremenske skale, da li je upotreba ovog sredstva komunikacije vezana samo za odredene drustvene Kategorie itd. 1 pored moguénosti da veliki broj struénjaka odbaci ova pitanja kao isuvise prozaiéna i podrazumiljiva, éinjenica je da u domaéoj literaturi izostaje diskusija 0 njima te ovaj prilog upravo predstavlja pokuSaj njihovog otvaranja mimo ustaljene perspektive zasebnih disciplina i podrazumevajucih shvatanja njihovih odgovora, Rad ima za cilj pregled osnovnih pretpostavki i definicija koncepata koji se upotrebljavaju u interpretaciji rimske spomenicko-epigrafske prakse iz Sireg, antropoloskog, ugia posmiatranja, Takode, ovde se preispituje i uloga epigrafskih spomenika kao indikatora stepena romanizacije i otvara se pitanje da li je ova vrsta grade uopste pogodna za obracanje problemu éirenja rimske kulture, na nagin kako je zamigljena u tradicionalnim pristupima, " Valerie Hope, Inscription and Seulpture: the Construction of Identity in the Miltary Tombstones of Roman the Epigraphy of Death; Studies inthe History and Society of Greece and Rome (ed. G. J. Oliver) Liverpool University Press, Liverpool 2000, 158 * Ovaj termine ustaio u strugnoj itratur i Koristi se kao sinonim 2a epirafsku naviku, odnosno oznagava druitveno ponaSanje dija osobenos zi u upotrei spoifiénos natin jaynog saobraéanja putem spomenika sa natpisima. On ne ezmaéava postojanje jedinstvene soeijalne prakse Koja je svojstvena za jasno definisani doo rimskog drustva, vot se cdnosi na upotfebu poschne visto stastua za prenosenjereleitih poruka i ostvarivanje raclitiih ciljeva (vid. dale u tekst) * NajgeSéa podela po vistama epigraSkih spomenika podrazameva nadgrobne (koji si najrojij) votvne, pokesne i zvaniéne, lako su razlike w naginima njihovog koriséenja van sumnje, ove podela ponekad dovodi i do ‘retmana posebnih wrstaspomenika kao zasebnih Kategoria, nezavisnih od sireg kontksta upotiehe spomenitko- epigrake prakse Maine, MyUloga rimske spomeni¢ko-epignafske prakse u proucavanju proslosti Kako je istakao DZon Bodel, ne postoji jedinstven ispravan natin za kori8cenje literamih podataka, pa ée tako i pristup epigrafskom materijalu da zavisi od toga kakva pitanja postavljamo i kakve odgovore zapravo o¢ekujemo. Dodatno, prilikom prouéavanja epigrafskih spomenika Gesto je neophodna upotreba razligitih profesionalnih vestina u rasponu od atheologije do filologije.* Ove ginjenice potele su da izlaze na videlo u jednom od prvih radova koji su preokrenuli pristup epigrafskom materijalu. Renvi Makmalen je jo 1982.g. postavio koncept ,cpigrafske navike~ Sto je podrazumevalo argumentovanje stava da ova praksa nije podjednako zastupljena kroz vreme veé da broj (odnosno intenzitet upotrebe) spomenika varira i zavisi od takozvanog osecaja za publiku.* Makmalen je otvorio pitanje koliko su uopite epigrafski natpisi pogodni za izucavanje drustvenih, ekonomskih, religijskih, administrativnih i demografskih trendova u Rimskom carstvu, ako njihova hronoloska distribucija nije ujednatena. Istovremeno, do8ao je do zakljuéka da naa znanja o rimskoj proslosti na osnovu epigrafskih natpisa moraju da pretrpe korenite promene jer je tragano za odgovorima koji jednostayno ne mogu da se dobiju na osnovu njihovih tekstova.° Dakle, ose¢aj i potreba komuniciranja sa javnim auditorijumom, prema ovom videnju, diktirali su nastanak i uéestalost upotrebe epigrafske navike, Sto oznatava znaéajno osciliranje u podizanju spomenika kroz vreme i prostor, Sledeéi znagajan pomak u izuéavanju epigrafskih spomenika natinili su Rigard Scler i Brent So baveéi se porodi¢nim vezama u principatu na osnovu nadgrobnih spomenika. Njihova analiza skrenula je paZnju na uzimanje u obzir Gitavog niza pitanja koja su u prethodnim istraZivanjima bila éesto zapostavljana. Tako je ovim tekstom postavijen temelj za izutavanje problema poput zaéto, ko i sa kojim ciljem podize (nadgrobni) spomenik sa natpisom, da li postoje izvesne pravilnosti u komemoraciji uw zavisnosti od razli¢itih kategorija drustva, i da li su godine smrti na spomenicima pogodne za izutavanje prosetnih duZina Zivotnih vekova. Njihovi zakljuéci sveli su se na nekoliko generalnih zapaZanja; komemoracija spomenikom i natpisom yrsena je od strane onih koji su imali moralnu i zakonsku obavezu da to uéine i koji su esto predstavijali naslednike ‘umrlih; postojala je znaéajna razlika u shemama komemoracije medu vojnim i civilnim stanovnistvom jer suu_ prvom sluéaju komemoranti Gesto bili saborci, a u drugom pripadnici u%e porodice: godine smrti iskazivane na nadgrobnim spomenicima nist pogodne za rekonstrukeiju duzine Zivota jer su varijacije u belezenim godinama smrti bile pod uticajem kulturoloskih razlika u obi¢ajima funerarnih komemoracija.” Iako je ovaj rad Kasnije doziveo kritike, pogotovu u segment naglaavanja znataja najuze porodice’, on “John Bodel, Zpigraphy and the ancient historian, Epigraphie Evidence: Ancient history from insripions (ed J Bode!) Routledge, London and Now York 2001, 5. “Ramsay Machullen, The Eeygrapiio Habit in the Roman Empire, Tho American Journal of Philology, Vol 103, No. 3, 1982, 233-2 ©R, MaeMullen, Epigraphic habit, 244-246. 7 Richard P. Saller, Brent D. Shaw, Tombstones and Roman Family Relations onthe Principae Soldiers and Slaves, The Journal of Reman Studies, Vol. 74, 1984, 124-156, "4. Bodel, Zpigraphy, 37predstavlja znagajan pomak jer skreée paZnju na partikulame osobenosti onoga sto se do tada shvatalo jedinstvenom shemom komemorisanja. Dalji razvoj u prouéavanju spomenicko-epigrafske prakse dogao je skretanjem pagnje da razliGiti delovi iste provincije nisu imali podjednako razvijenu ,cpigrafsku svest* odnosno, da prihvatanje ovog nagina komemorisanja nije bilo podjednako zastupljeno u razligitim regijama uopSteno, kao ni unutar istih kategorija stanovnistva u uudaljenim oblastima iste provineije (u ovom sluéaju Britanije). Autor ove analize, DZej Si Man, kao zakljuéak je istakao okolnost da natpisi na kamenu ne daju informacije 0 ‘ukupnom stanovnistvy neke oblasti, veé daju samo neke podatke, i to samo o onim Ijudima koji su upotrebljavali ovu vrstu spomenika’. Oslanjajuéi se na prethodne radove. Elizabet Mejer je u sopstvenoj analizi dala novi podstrek za drugatije izwavanje i sveze pristupe tumacenju natpisa na spomenicima, Mejer je istakla da je glavni razlog iza prihvatanja epigrafske navike zapravo bilo komuniciranje prava satinjavanja legalnog testamenta (za komemorisanog), odnosno prava legalnog nasledivanja imovine umrlog (za komemoranta). Ovo je pak bilo direktno povezano sa isticanjem steéenog rimskog gradanskog prava, pa je podizanje nadgrobnog spomenika (osim moralne duznosti) predstavljalo ne samo imitaciju rimske prakse, ve¢ i podvlaéenje dobijenog gradanskog identiteta i privilegija koje uz njega idu. Prihvatanje ovakve prakse davalo je moguénost isticanja statusa na nekoliko nagina, od kojih se poslednji odnosi na epitaf i pogrebnu Komemorativnu praksu. kao stedstva za Kompetitivno izraZavanje statusa i statusnih aspiracija. Medutim, kao i svi statusni simboli, nadgrobni spomenici su teZili znacenjskoj nflaciji uzrokovanoj sve ée8om upotrebom ove viste statusnog medija, Sledstveno, Mejer spekulige da je maksimalna upotreba spomeni¢ko-epigrafske prakse (zabelezena za kraj II i pogetak TT veka) predstavijala momenat vrhunca, nakon éega je usledio pad i napustanje ovakvog vida javnog prikazivanja. Kao uzrok ovome prepoznala je Karakalin edikt iz 212.g. koji je prosirio gradanska prava, dime je njihovo posedovanje, a time i javno isticanje. izgubilo prethodni potencijal oznativata privilegovanog_ statusnog poloZaja.'” Iako su kasnije analize modifikovale neke od navedenih zakljucaka, uticaj koji je Mejerina analiza imala na izugavanje spomenicke prakse u Rimskom. carstvu manifestovao se otvaranjem ¢itavog niza daljih rasprava."! Uopsteno gledano, navedeni (i neki drugi) radovi preokrenuli su tok istrazivanja i tumagenja rimske spomenicko-epigrafske kulture u nekoliko vaznih aspekata, Pre svega pokazalo se da ova praksa nije ustaljena kroz vreme i prostor te stoga i ne moze da se Koristi kao vista demografskog preseka ili popisne liste za tumacenje svih, niti vecine, drustvenih kategorija u Rimskom carstvu; sa tim u vezi, dosio se do zakljucka da su epignafske spomenike kao vrstu javne komunikacije upotrebljavali samo neki delovi rimskog drustva i to na medusobno razliéite nagine, uslovljene kulturoloskim shvatanjima cove prakse; dalje, iza koriscenja ovog vida spomenika stajale su odredene aspiracije koje su bile povezane sa isticanjem drustvenog statusa i statusnog nadmetanja; konagno, kao i °4.€. Mann, Epigraphie Consetousness, The Journal of Roman Studies Vol. 75, 1985, 204-206. "Elizabeth A. Meyer, Explaining the epigraphic habit in the Roman Empire: the evidence of epitaphs, The Journal of Roman Studies Vol 80, 1990, 74-96. "za kritike njni zakljucaka upee:: Greg Woolf, Monumental Writing and the Expansion of Roman soctety in ‘the Karly Roman Empire, The Jounal of Roman Studies Vol. 86, 1996, 23; J. Bode, Kpigraply, 6-7, 37-38 36svi drugi socijalni fenomeni, spomenitko-epigrafska kultura nije bila podjednako aktuelna ina kraju je potpuno napustena, sto govori da je bila direktno ukorenjena i zavisna od odredenih drustvenih trendova. Ovi zakljuéci uslovili su opreznije koriSéenje epigrafskih podataka, Sto je dovelo do promene seta pitanja do Cijih odgovora nastoji da se dode nijihovim prougavanjem, i doprinelo boljem razumevanju drustvenih okolnosti u kojima su kori8éeni. Osnovne smernice koje su postavili navedeni autori dalje su razradivane, pa se tokom godina doslo do veoma bitnih rezultata koji su bolje osvetlili kontekste kori8éenja spomeniéko-epigrafske prakse. I pored toga, neophodno je imati na umu da su i dalje najzamrSenije nepoznanice Gesto vezane za najosnoynija pitanja o karakteru ove viste podataka,'” U daljem tekstu pristupiéu pregledu i kritickom osvrtu na neke od najvaznijih postojecih zakljuéaka, Rimiska spomeni¢ko-epigrafska praksa: znavenja i svrhe Postavljanje bilo kojeg spomenika predstavija, pre svega, éin javnog prenosenja odredene poruke i moze da se sagledava kao nacin komuniciranja sa sitokom javnoscu."* Radi se o vrsti upucivanja diskurzivne poruke koja u scbi kombinuje nekoliko sredstava sam tekst spomenika valja shvatiti kao jedan od naéina kojim se poruka prenosi i pogresno je davati mu prioritet u odnosu na druge elemente komunikacije.'' Drugi medij, pored teksta, odnosi se na predstavu koju spomenik nosi. odnosno njegov izgled i dekoraciju.'® Kori8éenje ravligitih predstava, formi, veligina, materijala i boja za oblikovanje spomenika, upotpunjavalo je prenosenje Zeljene poruke, i imalo ulogu u efektivnijem usmeravanju paZnje na komunicirani sadrZaj. Osim vazZnosti teksta i izgleda/predstava, mesto na kojem se objekat nalazio bilo je od podjednakog zmataja za spomeniku praksu, Generalno gledano, prostomo pozicioniranje spomenika moglo je da pojaéa ili oslabi efekat koji se ostavljao na posmatraée, ili ak direktno utiée na utinkovitost nameravane funkcije.'° Lokacija je bila vazna i zbog toga Sto je mogla da ‘oznaéava simbolitku dominaciju nad odredenim prostorom, odnosno iskazivanje polaganja posedni¢kog ili nckog drugog prava na neposrednu ili dalju okolinu."” Iako se Bode, Epigraphy. 5. "G, Woolf, Monumental Writing, 32; Maurcen Caroll, Spirits of the Dead: Roman Funerary Commemoration in Western Empire, Onford University Press, Oxford 2006, 26. Graham Oliver, An introduction 10 the Epigraphy of Death: Funerary Inscriptions as Evidence, ‘The Epigraphy of Death: Studies in the History and Society of Grocee and Rome (ed. G. J. Oliver), Liverpool ‘University Press, Liverpool 2000, 4-5, 18: G. Woolf, Monumental Writing, 28, "=, Woolf, Monumental Writing, 25, 27; Valerie M. Hope, Words and Pictures: The Interpretation of Romano British Tombstones, Britannia, Vol. 28, 1997, 245-258; V. Hope, Inscription and Sculpture,1SS; J. Bodel, Epigraphy, 28, 26, 30 “'M, Caroll, Spirits of the Dead, 48-53; G, Woolf, Monumental Writing, 28; J. Bodel, Epigraphy, 24 G, Oliver, An Introtction, 3, &; V. Hope, Words and Pictures, 255; Ralph Haussler, Resta, viator, et le sthoughas on the epigraphic habit, Papers from the Institute of Archaeology 9, 1998, 38; Jonathan Edmondson, Wriung Latin in the province of Lusitama, Becoming Roman, Writing Latin: Literaey and Epigraphy’ in th Roman West (ed. AE, Cooley), Joumal of Roman Archaeology Suppl Island 2002, 42; Alan K. Bowman, Greg Woolf, Literacy and power in the ancient world, Literacy and power in the ancient world (eds. A. K. Bowman, G. Woolf), Cambridge University Press, Cambridge 1994, 8-9, nentary Series, Portsmouth, RhodVotivni i nadgrobni spomenici (Kao najéeSi oblici spomenika sa natpisima) vrlo esto sagledavaju zasebno, mimo grupa poéasnih i zvanicnih spomenika/skulptura/natpisa, oni zapravo predstavljaju sastavni deo opte rimske spomenitke prakse, pa znaéaj njihove lokacije u tom svetlu postaje mnogo jasniji.'* Upravo je iz ovog razloga arheoloski kontekst spomenika od izwetne vaznosti prilikom pokuSaja razumevanja prenosenih poruka, jer ova vista grade predstavlja koliko tekstove toliko i arheoloske artefakte."” Takode je neophodno uzeti u obzir da su mnogi spomenici bili koriSéeni u drustvenim i religijskim ritualima, zbog Gega je vazna i njihova uloga objekata éijem su upotrebom potvrdivane, preispitivane ili odbacivane odredene socijalne ideje i prakse, odnosno ‘uévrscivana ili oslabljivanja socijalna struktura iz koje su proizilazili.“’ Ova éinjenica dodaje jos jednu ulogu spomenicima kao medijumima: osim prenoSenja poruka putem teksta i predstava, oni su su aktivmo kori&eni u odredenim drustvenim praksama, sto znati da nisu predstavijali predmete iskljucivo namenjene pasivnom posmatranju. Drugim recima, Koliko su spomenici bili stedstvo za prenogenje poruka 0 delovima socijalne realnosti, toliko su. predstavljali i objekte sa simbolickim znaéenjima Koja su éesto neprepoznatljiva na prvi pogled. Sumirano, epigrafski spomenici predstavljaju slozen kulturni fenomen koji je u svom originalnom kontekstu saobraéao na nekoliko razligitih nivoa i imao mnogo razlititih znaéenja, pa jednostrana sagledavanja mogu da dovedu do gubitka ostalih perspektiva koje su podjednako vazne za njihovo bolje razumevanije, Postavija se pitanje koje bi svthe i nagini upotrebe spomenitko-epigrafske Kulture mogli da se navedu kao najkarakteristigniji? lako je nemoguée prwiti jedinstven i obuhvatan odgovor, ipak je moguée naznaciti nekoliko osnovnih karakteristika koje su vazeée 7a sve viste spomenika. Jedna od osnoynih funkeija spomenika je Zelja za komemoracijom, odnosno uvanjem seéanja upotrebom trajnih materijala, predstava i teksta. Trajni spomenici su imali funkciju Suvanja secanja i slave komemorisane osobe ili dogadaja, tako Sto su konstantno podseéali na njihovu vaznost i fiksirali njihova mesta unutar istorije, drustva i kosmosa, Gime su spretavali potpuni zaborav, Na ovaj natin omoguéavali su ne samo (potencijalno) veéno seéanje, veé i aktivmu eksploataciju njegovog simbolickog kapitala od strane drustyenih aktera u buduénosti.”” Spomenici su predstavljali materijalizaciju odgovora na drustvenu potrebwbrigwieZnju éuvanja ‘uspomene, i istovremeno igrali ulogu konstantnog aktuelizatora (podsetnika na) vrednosti koje su simbolizovali. Tako je u sluéaju pocasnih spomenitko-epigrafskih objekata bilo vazno isticanje zasluga komemorisanog i adekvatnog oduzivanja zahvalne zajednice, wz simbolitko apelovanje na sledenje ovakvih primera i skretanje paznje na socijalno °*M. Carrol, Spurs ofthe Dead, 3: G. Wool, Morumental Writing, 23,24, 28; Jne Fete, Roman Portraits in Contest, Walter de Graster, Berlin-Now York 2008, 52 M, Carroll, Spirits ofthe Dead, 24 ® Jan Moris, Death-Rarual and Socal Structure i Cassio Antiquity, Cambridge University Press, Cambridge 192, 156-170; V. Hope, Inscription and Sculpture, 157-188; M. Caroll, Spirits ofthe Dead, 28, J. Fee Roman Portraits, 63-72 *'G, Woolf, Monumental Wratng, 28, 27, 29, 32; M. Carol, Spits of the Dead, 18-19, 3. Portraits, $0, 67, 69-70, 108; Valerie M. Hope, New York 2007, Vegotiating Identity and Stats: the gladiators of Roman Nimes, Cultural Kdentity in the Roman Empire (eds. R. Laurence, J. Berry), Routledge, London and New York 1998, 18. fer, Roman Death in Ancient Rome: a Sourcebook, Routledge, London and 38poreljnu vrstu ponasanja.” Sligno tome, w sluéaju nadgrobnih spomenika radilo se o Cuvanju uspomene na umrle i njihove Zivote, ali i obznanjivanju ispunjenja drustveno oéckivanog ponaganja od strane komemoranata.” Zelja za otuvanjem uspomene i sticanjem vetnog seéanja nije bila jedina funkeija spomenika. Spomenici su prenosili informacije o pojedincima, grupama i dogadajima na utvrden nagin, odnosno davanjem onih podataka o komemorisanima koji su shvatani kao drustveno najyazéniji. Svi kanali kojima je poruka upugivana zapravo su skretali paZnju na ograni¢en i odabran set informacija koji je otkrivao samo deo identiteta Komemorisanih, istovremeno izbegavajuti/skrivajuci neke druge. Za Cuvanje uspomena najée8ée su bile koriscene standardizovane skupine podataka koji su prenosili identitetske odrednice relevantne za domen javnog Zivota. U slu¢aju pocasnih natpisa selektovani su dogadaji koji su smatrani najvecim zaslugama, dok su u sluéaju nadgrobnih spomenika najée8ée isticane osnoyne informacije 0 pokojniku (ime, drustveni poloZaj, profesija sluabe, godine Zivota i poroditne veze). Retko pojavljivanjekomemoracije intimnih/privatnih sfera identiteta ukazuje da je postojala specifiéna ,.gramatika” upotrebe spomenitko-epigrafske kulture, odnosno opéteprihvacene i uobitajene pravilnosti za odabir sadrZaja poruke kao i nagina njenog prenogenja. Sledstveno tome, spomenitko- epigrafski objekti su odraz samo dela drustvene realnosti, ali predstavljaju i retoritl sredstva jer je slika 0 komemorisanima mogla da bude konstruisana tako da odgovara idealizaciji ili prikazivanju u drustveno najpoZeljnijem svetlu.”' Imajuéi u vidu da su oni bili deo javnog iskazivanja odredenih delova idemiteta, jedna od njihovih uloga bila je i samopromocija ili promocija komemorisanih (u zavisnosti od toga ko je podizao spomenik), Drugim re¢ima, funkeija spomeni¢ko-epigrafske prakse bila je konstruisanje i ‘komemoracija aspekata individualnih identiteta (koji su prepoznavani kao drustveno najrelevantniji), na natine koji su mogli da doprinesu povecanju obima (samo)promocije Ova okolnost je imala posebiu ulogu u periodu principata, kada je izrazena drustvena pokretljivost stvarala teZnju za preciznijim pozicioniranjem pojedinaca unutar sirih drustvenih mreZa, i fiksiranjem litnih poloZaja u postojecem poretku na direktan i vidljiv nagin, Istovremeno, spomenici su svrstavali pojedince i u kolektivne identitetske grupe, jer komuniciranjem raznovrsnih odredenja ukazivali na pripadnosti razligitim drustvenim kategorijama (statusnim, porodiénim, profesionalnim, rodnim, starosnim). U tom smistu oni su imali i fankciju obznanjivanja da komemorisani poseduje privilegiju pripadanja grupi sastavljenoj od medusobno jednakilvistopravnih élanova, koja se po odredenim kriterijumima razlikuje od drugih identitetskih skupina.” Dakle, podizanje Fejfer, Roman Portraits, 48-51, 72. © M, Carrol, pints ofthe Dead, 12. > V, Hope, Words and Pictures, $8; V. Hope, Negotiating Identity and Status, 179; V. Hope, Inscription and Seulpture, 178, 181. Ovu okolnost potkropliue i injenica da su spemonici mosli da se shvataju na razlgito nadine u zavisnosti od sadréaja (Koga i na koji nagin komemorisu) i perspaktive kojom im so pristupalo: G. Woolf, Afonumental Writing, 26; V. Hope, Negotiating Identity and Status, 180; V. M. Hope, Death in An Rome, 83 * E, A. Meyer, Explaining the epigraphic habit; G, Woolf, Monumental Writing, 32-36, M. Carroll, Spirits of the Dead, 19, 9; G. Olivet, An Introduction, 12, V. M. Hope, Words and Pictures, 258, 257-258; V. M Hope, Negotiating identiy and Status, 191-193; Valerie M. Hope, Trop Roman Soldier, Wodld Archaeology Vol. 35 No.1, 2003, 85,87 tes and Tombstones: Commemorating the 39spomenika (sa odredenim sadrZajem) imalo je za cilj da potvrdi odredene identitetske pripadnosti (ili pretenzije) na pojedina¢nom i kolektivnom nivou, kao i da na simboli¢an natin oznati granice tog pripadanja u odnosu na druge. Na ovom mestu je neophodno naglasiti da arheoloski kontekst spomenika ima veliki znataj prilikom prouéavanja naéina konmuniciranja identiteta komemorisanih osoba. pogotovu kada se radi o nadgrobnim belezima. U idealnim slutajevima, kada se spomenici otkrivaju u svojim originalnim kontekstima, moguénost za bolje razumevanje Konstruisanja slike pokojnika je daleko poveéana jer se raspolaze i ostacima pogrebne prakse vezane za sahranu, kao i podacima sa spomenika, Kako je sahrana predstavljala deSavanje za ogranigen broj ucesnika u trenutku pokopavanja, dok je spomenik sluzio javnom i stalnom prenosu podataka o umnrlom, ovakvi nalazi omoguéavaju uporedivanje eventualnih slitnosti i razlika u tretmanu, shvatanju, konstruisanju i prikazivanju identiteta pokojnika iz perspektive oba konteksta, Sto moze znaéajno da obogati saznanja 0 funerarnim praksama. Povezanost spomenika sa konstrukcijom i komuniciranjem identiteta dovela je do tumagenja spomenitko-epigrafske prakse u svetlu sredstava za isticanje drustvenih statusa, moéi i bogatstva, odnosno jednog od na¢ina za artikulaciju statusnog nadmetanja Podizanje spomenika i skretanje paznje na individualne polozaje i kolektivne pripadnosti imali su za_cilj druStveno diferenciranje i simbolicku komunikaciju posebnosti Komemorisanih. Potasni i nadgrobni spomenici sa natpisom., kao vid javne komunikacije. bili su veoma pogodan medij za iskazivanje identitetskih promena, drustvenih postignuéa ili aspiracija, kao i za skretanje paznje na postojece ili Zeljene drustvene veze.”° Sliéno tome, votivni spomenici imali su ulogu obznanjivanja da je dedikant ostvario liénu vezu sa boZanstvom i da je zahavinost visem autoritetu izrazena na prikladan na¢in.”” Obznanjivanje postojanja povezanosti izmedu dva (ili vise) udesnika u odredenom socijalnom odnosu imalo je potencijal da obezbedi obostranu simboli¢ku dobit. Primera radi, votivni spomenici su upucivali da je odredena osoba stekla naklonost nekog boZanstva, ali su istovremeno svedotili i o moéima samog boZanstva, Poéasni spomenici nisu isticali samo zasluge i reputaciju komemorisanog, veé su skretali paznju da je zajednica adekvatno uzvratila uéinjenom dobrotinstvu i da medu sobom ima pojedinca izwetnih moralnih i drustvenih kvaliteta. Nadgrobni spomenici su, osim cuvanja uspomene ma preminule, naglasavali i postojanje veze izmedu komemorisanog i komemoranta, Na ovaj natin su komemoranti prisvajali deo simboliékog kapitala umrlih Mo je moglo da doprinose i povecanju njihove reputacije.”* Koliko je nagla’avanje drustvenih odnosa i veza bilo vazno vidljivo je i na osnovu upotrebe spomenika kao % M. Camo, Spirits of the Dead, 33, $8, 74; V. Hope, Negotiating Identity and Status, 180; Louise Revel ‘Roman Imperialism and Local Identities, Cambridge University Press, Cambridge 2009, 179, 180-181 * G, Woolf, Monumental Writing, 29. Prisvajanje reputacje komemorisanog dodstno je omoguéavala okolnost nepostojanj njthovog prikazivanja w nepativnom svetluistcanjem opsteprihvaéenih delova identiteta koji su pripadal javnojsfei Zivota, Zbog ovoge je javno iskazivanje korelacije omatavlo povezanost sa moralno Gist i supericenim pripadnikom drustva, bez ‘obvira dali se radilo 0 ivqj ili preminuloj osobi 40svojevrsnih rodonagelnigkih svedoganstava koji su Komunicirali pravo na prenosenje stecenog drustvenog statusa i simboli¢kog kapitala potomstvu.” Pored pomenutih konteksta koriécenja spomenitko-epigrafske kulture neophodno je spomenuti i izrazavanje patnje i Zalosti kao jo8 jednu od njenih funkcija, naravno kada je re€ 0 nadgrobnim belezima. Zbog izrazito formulaiénog karaktera epitafa, stazmerno retkih sluéajeva izrazavanja patnje za umrlima putem teksta (za koje nije siguo da li predstavljaju iskrena oseéanja ili odabir uobitajenih fraza) i konvencionalnih formi nadgrobne komemoracije uopsteno, postoje misljenja po Kojima sama praksa podizanja spomenika nije bila naéin za iskazivanje i olakSavanje boli za preminulima, veé se radilo 0 Pponaganju uslovijenom drustvenim oéckivanjima. Druga stanovista upozoravaju da ovaj razlog ne moze da se iskljuci i nayode primere koji pokazuju da je isticanje Zalosti, bar u nekim sluéajevima, veoma verovatan razlog za podizanje spomenika.*° Ipak, neophodno je wzeti w obzir da podizanje spomenika samo po sebi, kao ni njegov sadrZaj, nije moralo da ima direktne veze sa ispoljavanjem Zalosti, ali da su spomenici kao viSeznatni artefakti mogli biti ukljuéeni u artikulaciju oseéanja boli za izgubljenim élanom zajednice. Sve navedene okolnosti jasno ukazuju da je spomeniéko-epigrafska praksa bila neposredno povezana sa drustvenim trendovima i da je predstavijala specifiému vrstu kulture, Gije je koriscenje imalo osobite svrhe i znaéenja. Kako je istaknuto na potetku ada, pristup izufavanju ovog fenomena poseo je da se menja uvidanjem njegove vremenske i prostrane neujednatenosti, Kao i svaki drustveni trend, upotreba spomenicko- epigrafskih sredstava imala je promenjljivu populamost, dovivela je vrhunac krajem I i poéetkom III veka, da bi u periodu III veka poéela naglo da opada i bila gotovo potpuno napustena.”' Oya situacija je primecena sirom Carstva i odnosi se ne samo na nadgrobne i zavetne spomenke, veé i na postavijanje poéasnih natpisa i statua. I pored toga Sto su ru pokusavali da odgonetnu razlog masovnog i (manje-vise) vremenski ujednaéenog napustanja ove prakse. do danas nije u potpunosti jasno sta je presudno uticalo na njen nestanak, Jedna od najranije iznetih pretpostavki tige se masovnog davanja gradanskih prava za vreme Karakale, iu skladu sa tim zna¢enjske inflacije javnih spomenika kao izraza posedovanja privilegovanog drustvenog polovaja.” Revizije koje su potom usledile ukazivale su da nije moguée povezati nestanak spomeniéke prakse sa jednim konkretnim dogadajenvrazlogom, pa su se pojavila i druga S objagnjenja koja ‘uzimaju w obzir opstu drustvenu krizu w III veku, napustanje prakse evergetizma, promene 1 naginu javnog eksponiranja, promenu fokusa sa javnih na private prostore i masovnu promenu u pogrebnoj praksi.** Kompleksnst ovog pitanja onemoguéila je suZavanje » E, A. Meyer, Explaining the epigraphic habit; G. Woolf, Monumental Writing, 33-34, M. Carroll, Spirits of the Dead, 39; Henrik Mouritsen, Freedmen and Decurions: Epitaphs and Soctal History in Imperial Italy, The Journal of Roman Studies Vol. 95, 2005, 61 © Margaret King, Commemoration of lnfants on Roman Funerary Inscriptions, Tao Epigraphy of Death: Studies in the History and Society of Greace and Rome (ed. G. J. Oliver), Liverpool University Press, Liverpool 2000, 117-154; H. Mourtson, Freedmen and Decurions, 60; I Carell Spirits ofthe Dead, 26, 196-201, "BA. Meyer, Explaining the epigraphne habit, Greg Woolf, Becoming Roman: The Onigines of Provincial Cambridge University Press, Cambridge 1998, 96-97 EA. Meyer, Explaining the epigraphic habit, 89-90. * 4. Bodel, Epigraphy, 37-38, J. Fejfes, Roman Portraits, 40-41; G. Woolf, Monumental 1 Morris, Death Ritual and Social Structure, 167-169, Ciriication in Ga, ting, 38-39: 1 41mogucih razloga, mada postoji Konsenzus da se siguno radilo o promeni drustvenog trenda i pogetku upotrebe novih nagina i sredstava za Konstrukeiju i ispoljavanje identiteta. Uprkos postojecim nepoznanicama, otri pad upotrebe spomenika jasno pokazuje da ova praksa predstavlja vremenski nestabilma drastvenn pojavu i da ne moze da se koristi za precizmu demografsku rekonstrukciju rimskog drustva, buduéi da grada kojom raspolazemo predstavija rezultat specifignih komemoracijskih obigaja. Izneti argument ima dodatnu potporu kada se okrenemo pitanju ko je koristio spomenitko- epigrafsku kulturu, na koje navine i sa kojim ciljevima. Spomeniéko-epigrafska prksa i kategorije rimskog drustva Veé je napomenuta potreba stalnog uzimanja u obzir da spomenici sa natpisima nisu predstayljaliustaljenu pojavu u smislu prostornih, vremenskih i socijalnih kategorija Spomeni¢ko-epigrafska kultura bila je ogranigena samo na neke delove rimskog drustva, i ogromna veéina stanovnika Rimskog carstva nije zastupljena_na_epigrafskim spomenicima, Glavni uzrok ovome ne lei u nesaéuvanoj gradi, veé u injenici da je ovaj kultumi fenomen bio aktuelan samo u nekim drustvenim krugovima, Tako epigrafski spomenici nisu bili vyrsta predmeta koja je bila vezana iskljucivo za najbogatije slojeve, potrebni izdaci za njihovo pribavijanje nisu bili takvi da je vecina stanovnika Rimskog carsiva_mogla da priusti njihovo podizanje, dok neke drustvene grape svesno nisu upotrebljavale ovu vrstu socijalne prakse.™' Spomeni¢ko-cpigrafska kultura, uop8teno posmatrano, bila je vezana 7a urbane kontekste (taénije 7a naselje koja su bila organizovana po principu municipija i kolonija), kao i za oblasti sa povecanim vojnim prisustvom.** Znaéajno veéa koncentracija spomenika sa natpisom u urbanim i vojnim u odnosu na ruralne delove Carstva, najvecim delom je uslovijena okolnosu da je ispoljavanje statusa i aktivno uéese u javnom ivotu bilo prvenstveno vezano za drugtveno-politi¢ke strukture naselja (sa municipalnim i kolonijalnim statusom) i vojne kontekste, {j, za okrwenja koja su predstavljala poligone za javna statusna nadmetanja preko ustaljenih institucija i drustvenilvkulturnih mehanizama, Slozenost_strukture rimskog (urbanog i vojni¢kog) drustva doprinosila je nastojanju za vidljivim komuniciranjem polozaja i isticanjem relevantnih delova individualnih i kolektivnih identiteta, pa je spomeni¢ko-epigrafska praksa dobro sluzila upravo ovim potrebama. Medutim, éak i medu ovim populacijama upotreba javnog spomeni¢kog saobracanja nije bila ujednavena i postojale su uoéljive razlike izmedu razlititih socijalnih kategorija. Primera radi, androcentriénost rimskog socijalnog poretka (generalno gledano) uslovila je % RP. Saller, B. D, Shavs, Tombsiones and Roman Family Relations, 127-128, J. Bodel, Epieraply, 35; M Caroll, Sprts ofthe Dead, 15.74: G, Oliver, An Introduction, 1. R Haussler, Resta, viater, et lege, 38-44; Ralph Haussler, Writing Latin — from resistance to assimilation language, culture and society m N. Haly and S. Gout, Beeorning Roman, Wiiting Latin: Literacy and Epieraphy in the Roman Wes! (ed, A. E, Cooley), Joumal of Roman Archaeology Supplementary Series, Portsmouth, Rhode Island 2002, 73. G. Woolf, Monumental Writing, 6-37, Greg, Wool, Becoming Roman, 82-91; David Mattingly, Urbanism, epigraphy and identity in the towns of Britain wader Roman Rie, A Roman Miscellany Essays in Honour of Anthony R.Birley on his Seventieth Birtbday (eds. 1. Michael Schellenberg, V. Elisabeth Hirschmann and A. Krieckhaus), Akanthina, Gdansk 2008, 53-68. 42veéu zastupljenost muskaraca uw odnosu na Zene i novorodentad/decu, kao nositaca drustveno ograniéenih uloga u javnom Zivotu.” Pored rodnih i starosnih varijabli, spomeniéko-epigrafska kultura je razlitito upotrebljavana iu odnosu na drustveni status. Istrazivanja sirom nekadaénje teritorije Carstva ukazala su da ostobodenici predstavljaju drustvenu grup kod koje je podizanje nadgrobnih spomenika bilo od izuzetnog znaéaja is’ tim u vezi izazito rasireno. Razlog ovome je javno komuniciranje promene zvanitnog statusnog identiteta sticanjem slobode, i teznja da se obznani posedovanje gradjanskog prava (koje je oznatavalo moguénost sklapanja legalnog braka i saCinjavanja testamenta), sto je ujedno znacilo i moguénost prenogenja steéenog statusa potomstvu. Podizanjem spomenika i isticanjem statusne biografije oslobodenici su materijalizovali svoj uspeh i time zapoéinjali liénu i porodiénu istorju u kontekstu promenjene drustvene pozicije. Medutim, kako su bivSi robovi predstavljali grupu koja je i pored sticanja slobode shvatana kao drustveno marginalna, najpristupagnija moguénost javne materijalizacije uspeha bila je vezana za pogrebnu sferu, budugi da su jayni prostori u naseljima (namenjeni pogasnim skulpturama i natpisima) najvecim delom bili rezervisani za pripadnike elitnih krugova. Sli¢no gradskim elitama u javnim prostorima grada, oslobodenicima su nadgrobnici sluzili i za medusobno simbolitko statusno nadmetanje.” Ova okolnost takode upucuje da su razligite vrste spomenika bile neraynomerno zastupliene kod razlititih Kategorija drustva, Sto se menjalo kroz vreme u zavisnosti od aktuelnih drugtvenih trendova.** Na primer, istrazivanja upotrebe nadgrobnika kod italske elite pokazala su da je ova vrsta spomenika (kao stedstva za isticanje drustvenog statusa i Kompeticije) bila koriScena u ograniéenom vremenskom periodu ranog,prineipata, nakon Sega je njena upotreba opala, verovatno zbog znaéenjske inflacije uzrokovane Sirenjem medu nizim drustvenim slojevima, kao i poveanog znataja potasnih statua i natpisa.” Sliéna situacija selektivnog prihvatanja spomenicko-epigrafske prakse zabelezena je na prostoru Britanije, gde su najvisi slojevi drustva daleko manje zastupljeni na nadgrobnim spomenicima u odnosu. na vojnike iz ranog perioda rimske vlasti, augzilijame vojnike i Zene, Drustvena marginalnost ovih kategorija (i svojevrsni imigrantski status) doprineli su drugaéijem naéinu ispoljavanja zvaniénog polozaja u odnosu na pripadnike lokalne aristokratije i dréavne/provincijalne administracije. Pretpostavljena liminalna pozicija ovih delova provincijalnog drustva uzrokovala je teznju za évrscim isticanjem stetenog ili Zeljenog statusa i doprinosila je simbolitkom pretendovanju ka legitimizaciji polozaja odnosno nastojanju drustvenog ukljutivanja/prihvatanja unutar postojeéeg poretka. Kako se perspektiva gledanja na njihove pozicije menjala tokom vremena, nagini upotrebe spomenika u konstruisanju identiteta su takode do7ivijavali promene ili potpuno % M. King. Commemoration of Infants, 126-129: 13R; J. Bodel, Epigraphy, 36; Richard Saller, The family and society, Epigraphic Evidence: Ancient history from inscriptions (od, J. Bodel), Routledge, London and New York 2001, 100 *H, Mourtsen, Freedien and Decurions, 58-62; M. Cartoll, Spirits of the Dead, 39-40, 247-253; J. Fejfer, Roman Portraits, 33-45; G. Woolf, Becoming Roman, 100-101 ™ Upor. J. Boel, Epigraply: 9; V.M. Hope, Words and Pictures, 249-250, 1H. Moutitsen, Freedmen and Decurtons, 44, 46-55; V. M. Hope, Inscriptions and Sculpture, 179.napustanje."” Osobenost u javnom ispoljavanju identiteta i naglaSavanju Zivotnih postignuca uogena je i na primeru komemoracije gladijatora iz, Nima. I pored zvanicne marginalnosti pripadnika ove profesije, specifiéna teZnja za pogrebnom komemoracijom (koja je tekstom imitirala sadrzaje vojnih nadgrobnika) protumaéena je kao pokusaj isticanja profesionalnih uspeha, popularnosti i slave, éime je simboli¢ki nadoknadivana uyrezena reputacija socijalne perifernosti."" Varijacije u naginu upotrebe nadgrobnih spomenika postojale su i unutar vojne populacije. Iako su, generalno gledano, vojnici predstavljali kategoriju drustva medu kojom je upotreba spomeni¢ko-epigrafske kulture bila rasirena, u Majncu je Konstatovana razlika u naginu ispoljavanja idemtiteta legionarskih i augzilijarnih vojnika. Razlicitim kombinacijama teksta i predstava pripadnici pomoénih i legijskih jedinica drugatije su izrazavali svoje vojni¢ke i drustvene poloZaje, dok njihova nejednaka hronoloska distribucija ukazuje i da je natin koriscenja spomenitke prakse bio u vezi sa trenutno vazesim drustvenim okolnostima i potrebama, pa se u skladu sa njima i menjao. Obuhvatno posmatrano, sve razligitosti koje se tiéu upotrebe spomenicko- epigrafske prakse upozoravaju da ovaj fenomen mora da se shvati kao kulturna specifiénost koja je mogla da bude prihvacena i korigcena na veoma razligite naéine u zayisnosti od kategorija stanovnistva i Citavog niza drustvenih osobenosti. Upotreba svih anala kojima se komuniciralo omoguéavala je veliki broj kombinacija koje su koriSéene na specifiéne nagine u zavisnosti od Kulturoloskih, statusnih, rodnih, starosnih, ckonomskih, profesionalnih i drugih drustvenih pozadina i uslovljenosti. Upravo je zbog ovoga neophodno da se tumagenje spomenika sa natpisima stavi u odgovarajuci istrazivatki kontekst pre nego Sto se pristupi izvlatenju dalekoseZnih zakljucaka, Veoma dobra ilustracija za to predstavlja upotreba spomeniéko-epigrafske kulture u objasnjavanju procesa romanizacij. Spomenitko-epigrafska praksa u lokalnim kontekstima Rimskog carstva Tradicionalno gledanje na Sirenje rimske viasti i kulture podrazumevalo je upotrebu koncepta romanizacije koja je zamiSljena kao prenoSenje paketa rimskih dmustenih i kulturnih formi zajednicama koje su bile na nizem stupnju civilizacijskog razvoja."* Jedan od elemenata tako zamisljenog skupa kulturnih fenomena predstavijala je i pismenost, odnosno potetak upotrebe. a zatim i dalje Sirenje latinskog jezika. Shodno tome. epigrafski materijal shvatan je kao indikator obima prihvatanja latinskog jezika i rimskih kulturnih formi u- provineijskim i lokalnim kontekstima.“' Razumevanje epigrafske prakse kao jedinstvenog fenomena, koji se na iste ili veoma sligne nagine upotrebljavao nezavisno od pojedinaénih lokalnih konteksta, bio je glavni razlog za kori8enje natpisa kao indikatora pismenosti i romanizacije. Ovakvo stanoviste potiée iz * V.M. Hope, Words and Pionires, 280, 254-258 *V.M. Hope, Negoniating Identity and Statas, 184-193 LV. M. Hope, Jnscriprions and Sculpture, 160-181 ® G, Woolf, Becoming L Hingley, Globaleing Roman Culture: Uniy, Diversity and Empire, Reutledge, Landon-New York 2005, 14-48. "J Edmondson, Writing Latin, 43-44; G, Woolf, Monumental Write, 23. toman, 1-23 II, Roman Imperialism and Local Identities, 1-10, Richard 44Konceptualizacije odnosa rimske dréave/vlasti i lokalnih drustava kao dva jasno definisana kulturna bloka, pri Gemu je rimski obiéno zamisljan kao aktivni emiter a domorodacki kao pasivni primalac kulturnih uticaja. Preispitivanjem osnova koncepta romanizacije, kao i boljim razumevanjem spomenitko-epigrafske kulture, otpotela je i revaluacija zna¢enja epigrafskih spomenika u fokalnim kontekstima. Jedan od zakljucaka, koji je proistekao kao rezultat drugadijih pristupa, tige se okolnosti da upotreba spomenika sa natpisima (bilo koje vrste) ne moze na ditektan nadin da svedoti o stepenu romanizovanja osoba koje su ih upotrebljavale. I pored toga Sto koriscenje epigrafske spomenitke prakse i latinskog jezika ukazuje na prihvatanje aspekata kulture vezanih za rimsko drustvo, ono’ nije oznagavalo transformaciju domorodatkog u rimski identitet.“* Naprotiv, njeno kori8cenje moglo je da se odvija u kontekstu najefektivnije drustvene strategije u javnom saobraéanju, a same poruke su zavisile od ciljeva onih koji su je upotrebljavali. Drugim retima, ne postoji nagin dircktnog dovodenja u vezu prisustva _spomenitko-epigrafske kulture sa sveobuhvatnim promenama u drugim aspektima Zivota lokalnih drustava, Primera radi, procenjivanje Sirenja pismenosti na osnovu epigrafskog materijala moze da dovede do stvaranja pogresne slike, buduéi da je odabir teksta mogao da se vrsi bez da je narucilac zmo da ga sam provita. Sli¢no tome, stereotipni i formulaitki karakter teksta (ustaljeni natin skraivanja najéeSée kori8éenih fraza) omoguéavao je kvazipiktografsko razumevanje njegovog sadrzaja, bez. umeéa Citanja latinskog.“° Jo8 znatajnije. razligite drustvene kategorije Koristile su spomenitke natpise na razligite nadine i u nejednakom obimu, pa je izvodenje zakljuéka 0 masovnom prihvatanju rimskog identiteta na osnovu takyog uzorka u najmanju ruku veoma nepouzdano. Dodatno, spomenici su kao retori sredstva imali ulogu u saopstavanju samo delova identiteta, Sto ostavija ogroman broj nepoznanica o komemorisanima i skre¢e paznju samo na neke elemente socijalne persone. Gije je naglasavanje bilo namenjeno ostvarivanju odredenih drustvenih namera. Posto su spomenici prenosili Zeljenu i ogranigenu sliku 0 komemorisanima, zakljuéivanje 0 drugim aspektima njihovih Zivota je uvek postedno i nepouzdano, i ne moze da oznagava stepen pripadnosti zami8ijenom .rimskom kulturnom paketu”. Prihvatanje spomeni¢ko-epigrafske kulture u kontekstima provineija moze da se sagledava kao vrsta polittkog i kulturoloskog izbora koji je direktno bio vezan za rimsko drustveno ustrojstvo.” Sirenje rimske vlasti podrazumevalo je promenu ranijih socijalnih poredaka i struktuiranje novih, prilikom éega je dolazilo do preraspodele moéi usled koje su. se pojavijivale nove socijalne kategorije. Proces restruktuiranja lokatnih. drustava © V, M. Hope, Words and Pictures, 248; G, Woolf, Becoming Roman, 78; R. Hiussler, Resta, viator, et lege, 36: Alison E. Cooley, introduction, Becoming Roman, Writing Latin: Literacy and Epigraphy in the Roman West (64. AE, Cooley), Jounal of Roman Archaeology Supplementary Series. Portsmouth, Rhode Island 2002, 11: Greg Woolf, Afferword: How the Latin West was won, Becoming Roman, Writing Latin: Literacy and Epigraphy in the Roman Wost (ed. A. E, Cooley), Joumal of Roman Archaeology Supplementary Series, Portsmouth Rhode Island 2002, 187; Ton Perks, Nico Roymans, the spread of Latin lteraey in the Rhine delta, Becoming Roman, Writing Latin: Literacy and Epigraphy in the Roman West (ed. A. E. Cooley), Journal of Roman Archaeology s es, Portsmout, Rhode Island 2002, 102-103, “MI Caroll, Spirits of the Dead, 53-58; G. Woolf, Momamental Writing, 28. R.Hitussle, rating Latin, 62 iLboxes andobijao je svoj ishod u formiranju naselja sa zvanignim rimskim. statusima, Sto je oznacavalo i organizaciju lokalnih drustava po rimskom polititkom sistemu. U ovom procesu legitimizacija zadrzavanja starih ili ostvarivanja novih drustveno-politikih pozicija, simbolizovana je upotrebom razliéitih drustvenih praksi i stedstava koje je rimski drustveno-politi¢ki poredak stavljao na raspolaganje. Tako i spomeni¢ko-epigrafsku kultura mozemo da sagledavamo kao novi medij za slanje drustvenih poruka, koji su ravlitite interesne grupe potele da upotrebljavaju na drugatije nagine za konstrukeiju pojedinaénih i kolektivnih identiteta i obznanjivanje drustvenih polozaja, teZnji i povezanosti. * Usled slozenosti ovog procesa diskusija 0 nacinu Sirenja epigrafske prakse se jo8 uvek vodi, i za sada ne postoji jedinstveni odgovor na pitanje mehanizama kojima se ovaj obitaj Sitio u provincijskim kontekstima. Dok neke pretpostavke ukazuju da je povecana vertikalna drustvena pokretljivost i nesigumnost socijalnih polozaja dovela do Zelje za simbolickim fiksiranjem ostvarenih drustvenih uspeha upotrebom spomenika, druge pak nagla’avaju znataj prostorne mobilnosti.” Takode. postoje i tumatenja po kojima je epigrafska praksa, buduéi da je vezana za rimske drustveno-politi¢ke institucije, bila prvenstveno prihvatana od strane lokalnih clita (raznorodnog sastava), koje su je upotrebljavale za signalizaciju privilegovanog poloZaja i blizine centralnom autoritetu.”’ Tako je nesumnjivo da je epigrafska praksa bila u korelaciji sa drustvmnim ustrojstvom: koje je nastalo pod neposrednim uticajem rimske dréave, raznorodnost_socijalnih Kategorija koje su je upotrebljavale i Sirok raspon nagina upotrebe ne dopustaju obuhvatno pripisivanje njenog Sirenja iskljucivo ovakvim teZnjama, U tom kontekstu neophodno je uzeti u obzir da formiranje provineijalnih kultura nije teklo po principu akulturacije, veé se radilo 0 sloZenom procesu kulture fuzije i hibridizacije bez jedinstvenog toka i istovetnih ishoda, koji se sastojao od éitavog niza prihvatanja, odbijanja, prilagodavanja, ukrétanja i promena razlititih kulturnih/drustvenih obitaja.” Posmatrano na ovaj natin, spomenitko-epigrafska praksa mogla je da dobije posebna znavenja koja su i pored opstih medusobih slitnosti bila lokalno i socijalno specificna. Na ovn Ginjenicu nedvosmisteno ukazuju istrazivanja Sirom teritorije Rimskog carstva kojima su otkrivene brojne osobenosti od nivoa provincija do nivoa pojedinacnih lokaliteta, a koje se dodatno razlikuju u zavisnosti od drustvenih kategorija koje su " Ralf Hojsler municipalizaciu i prisustvo vojske vidi kao glavne razlogs za sirenje spomenitko- Demosth. or. 24,75-76; ait, Morawetz, Demos, 139-140, ‘Xen, Hell, 23,13; 21 ynop. # 23,16; 4,1; nia. Morawetz, Demos, 134-136. ¥ newt ea mapanckoat mpupeom peacuna Tpugteezropune wut. Jondovig, Arnge, 169-214. 66Hapoanoj ckymUITHHK Kaa Ce HEKOAHKO ATHIbAKA YeyaHI0 a ce cynporcrasit npeautory aa ce 2a oBe eTparere soHece vajeaHmaKA Mpecy 2a: am je sehuna noeunasa da he 6umu 210 aKo Hexo ne nyemu Hapod da padu wma xohe.” Taaton y cBojoj xprrmum rewoxparaje ce wnje jemHoctasHo Bparno Ha najpannje auTHeMonparcKo TyMayere KoHUeMTa cro60ba Oa ce padu uma ce xohe. Ymecro Tora, mpey3eo je cyummcKe eneMenTe mposemoxparcKor momMarsa one BpeaocHe pexcrase Aa Gut je V3 HHNOBY HOMO npeTBOpHO y cyluTy cymporHoct. Ilsa Traroniona susjasiora cy y Tow norseay Gapounro Kopuena: Fopeuja u,/Ipxcasa, Baxxnocr xojy TInarox mpwazaje Konuenty e10G00a da ce padu wma ce xohe ‘oraega ce y Tome uITO je OH y apyrom aeay Jopeuje raaBHu mpeameT Kpuruxe.” Toa, Toprujme yseuttx, Toxost céor pasrosopa ca Coxparos m3HocH Texy 0 H3BaHpeaHO] Mohit Peropa, No Kojoj ronopmuM wvtijy MoxjerNAKO wesmKY Moh KAO THpANH, jep MOry =A pade ima xohe.”* Ha ce we pant 0 cxy4ajNoj nosyzapHocTH ca KoHUeNTOM r0G00a da ce padu wma ce xohe nocraje OMMTO NO TOME ITO TO HaKOH Tora MOCTaje jeAHO On CpeaMMMHHN murara ancKyenje.”° Y TOM cMHeTy HMIITA Mare HHje BAKHO TO WTO Tinatou Tososo raeaumre aa perop, OaHOCKO THpAHHH, padu wna xohe mocpeaHO acoumpa ca asa wajscha neGakxa moctnepuknoscKe aeMoxparije — Aprinymiint mpouecont # Cummtamjaxcxom exomeanujon. ano Aprinymixa ajepa nikaaa nnje mspremTo comenyra Bie OKoAKOCTHE yxasyiy aa.a Tl1atout y pasrosopy wameby Moa Coxpara na iy azynpa, Tippo, Kaa Tloa no apyru nyt Coxpary npeSaun 1a ca cojuM Taphewsinta crojs y KONTPATHKIUHH Ca BHM JBYAUHNA, OBAj Ce GPAHK MITFECHHILOM sla He MOmMTHYAP. Y MpHIOT TOME HABOAH sa ce y Bpene Kaza je Guo npura, a werowa ¢buuxa mpeacerasana Behent Tet croTuHa, Huje Pasyseo y cnposofewse rtacaisa.”” Hs TMaatowose Anonocuje m Kcexopourosnx ena cammaje ce xa nox THM RaacakseM TpeGa paoyMeTH Ocy-y Ha CMT crpaera, KOjHt ey sanonezaam y Guus Koa Aprinysa 406. roamme mpe Xpucra.”* JIpyro. oxoanocr aa cy ToKoM Aprinyuike adepe HesaKouNTo noryG:beuM crparesH Ha sanpeheno caphy eBIIMa KOjHl Ce MPOTHBE BOLbH J1eMOCA AOBO!UH 210 TOTA sla Ce KOHUEHTT cxoGoda Oa ce padu uma ce xohe Ges noTeUIKOhe MoxKe MOMETH Ala HATEpMpeTHpA KAO WOUMU Koza ce Xohe, ® Xen. Hell 1.7,12 (npes. M. jlymmuuh). 3a oa) nomen koa Kesworhoura sit, Morawetz, Demos, 114-131 * PL Grg. 461b-481b. ¥ norsexy yuera o pany javer ant. H. Jopsoauh, Homopujcku wap jaws, AHAJIM TIpannor baxyctreta y Beorpaaty, 6poj 2, rox LVI, 2009, 212-228, ® Pl. Gre, 466b-e, Toa ne ormapa ona jetry nornyHo Hory temy, Gyayhn ta je neh Topraja nerasso ach, ronopima (PL. Gre, 4524; $13a-b); avei, Dalfen, Gorgias, MH; 1888. Jla ce nytem ocyae peropuce apm prt asta yMKNONHeaTbe ZewoKparnje BHA. H. Yunis, Taming Democracy. Models of Political Rhetoric in Classical Athens, lihaca ~ London 1996, 119-160; J. Ober, Political Dissent in Democratic Athens, Princeton 1998, 190-213, * PL Gre, 4664-468 © Pl Gre. 4730-474, % PL. Ap. 32b; Nen. Mem. 11,18; 4.4,2; Hell. 17,15; nu. Dodds, Gorgias, 247; B. de Strycker, Plato's Apology of Socrates, Literary and Philosophical Study with a Running Commentary, Edited and completed fram the Papers of the Late E, de Strycker by S, R. Slings, Leiden 1994, 161-163; 344-345; E. Heitseh, Apologie des So- rates, Cbersetzung und Kommentar, Platon Werke: Ubersetzung und Kommentar, Bd. 12 (yp. E. Heitsch, W Maller), Gottingen 2002, 131-134; M. C. Stokes, Pleo: Apology, With an Introduction, Translation an Commentary, Wanninster 1997, 135-156. ra ema 0 npsaeyynpaso kako n Ton y Fopeuju To cranwo w3H0Ba wn.” Tpehe, ApriiynikH npoucc Mpeacrassa Haj6oxH mpumep 3a Coxpatoso cranosmmTe y Fopeuju aa THpaHHe, OAHOCHO BAACTOAp:KAU, HE MEH OHO UNTO 3aNKCTa XOhe, HakO Moxe 2a YOuje H Mporepa Kora roa xohe.”” Haume, yOp30 HaKoH urro cy crparesH Guam noryO.cHH, ATHEaHH cy ce noKajamt Gor ceoje parnje mpecyze m AoHeAH cy OAAYKY AA ce WpeAy Mper cya ocose Koje cy MoaHeTe 3ANTeB za Ce CTPATEsH KASH, jep Cy HApOT zOBese y 3AGayay.”" Yerspro, Coxpar je a xpajy Guo jemi KojM ce NOAUTaO NpOTHE Kputesba MpaBa W Kor HHCY YILTAMIHAe Hit Hajourrpaje nperwse.”° TlxaToH Ha Taj HAMMEL sTaje AONATHY TeAHHY Coxpatosom crapy y pasropopy ca Tlosiom — a my je MHMLBERe roMmtTe HeOHTHO 2a je Bputeise Henpasae rope om Tprebctsa HeMpasac. Tlaarou Kouuent c1oGoda 0a ce padu wma ce xohe wasepHo JOO y Bey ca Najsehun HeycnecHMa aTHHCKe AeMONpaTHje, UITO Ce MOORE SAKBY'EETIE HH HaBof}erA Hunxnje Kao neKor Ko he norspanrit Toston raezmurre. Huxitja y cBoM roBopy KoA ‘TyRHIHAA, HeTlOCpeRMO MpeA NOTHYHO YHHUITeHe aTHHCKE BojcKe Ha CunUIHjH, TOKYINABA 1a CBOje JIYNOM KORY. CYrpahane MoIcTaKHe Ha GopSy, noacchajyhn WN 1a je wuxowa orayGuna Hajca0GoaHuja Ha CBETY Ha Y WO} Y CBAKOAHEBHOM -KUBOTY HeMa npucuac,™' Hukuja, aoayure, mpH Tome He HspHye expressis verbis napoay c1ob0da da ce pau wma ce xohe, aa max KopucTH mpeacrasy Koja joj y uenocrH oaropapa.”* Ynazconpo je 2a ce Gant Huxja, Koj je o7 CONN TazaMIOMX ATHHCKHX TOmTHHApA GHO HajMaibe CkION GecKpyny:103H0j ETHUN CHLTe, NOSHBA Ha HuIeaTe MlepuxtoBe Hadepobue PL Gre. 466b-d, Jla newoe xonpucxyje upuuaruy uMoRNy, nporepyje H ySuja je omurH Tontoe aurtewoxparcxe xputuxe (PL Ap. 30c-l, Cri. 46c: Resp. 565e-f, Ps. Xen. Athen. Pol. 1,14). Ocuusas nnepenjexor napersa Kup Bessa toro nox nporms Macareta orpetasa ee 0 Gros 1 Gstateyje Teatey at Genrpammigj excranranjn (Hilt, 1.189; 1,206-207); ynop. Bichler, Well, 267. Kup nopyie aa je wana, ens suyai 1 nocetno epehant (Ht. 1.204,4), ynop. Bichler, 2000, 267; W. Marg, ‘Selbssicherheit” bet Herodor, Herodot, Eine Auswahl aus der neueren Forschung (yp. W, Marg), Darmstadt 1982%, 296. Kania je xHOpie yo oBy2em Kypa Beskor Kaa nowyje Kapekrep THpaniaia, of je onTVAHO Jlapia, KachHjer Gnosire:ba Tlepenjekor uapeTsa, ta wyje aawepy nporue wera, ¥ to} extyanuj Xneraent, ora Zapijes, ‘arovopio je Kupy a, nourro je Tlepejanne yao cxoGoxuHa # roemoapna, Mowe ca HerORHM EHOM da pdt wna xohe (Hit. 1.20934, 210), Paduume sma ce xohe one snasar yGuT, ynop. S. Homblower, The ia) and Thueyides. A Fourth-Century Date for the Old Oligarch?, Polis & Politics. Studies in Ancient Greek History, Presented to Mogens Herman Hansen on his Sintieth Birthday, August 20, 2000 (yp. P. Flensted-Jensen, Th. H. Nielsen, L. Rubinstein), Copeninagen 200, 367: 383 nan, 30, PL. Grp, 4660-468, ® Xen, Hell. 1.7.35; Diod. Sic, 13.103,2; Arist. Ath, Pol, 34,1; [Laaton 1a To yxuoyje nmnpertio y Od6pazne Coxpamcech raga Coxpar Kexe Ja je eyhete GIO NpOTHBSAKOMTITO Ha Ge MeTOKyTIAN eNOS Kaew YBepHO yy 10 Plat. Apol, 326). ® Non. Hell, 17.9-15: ynop. E. do Stryckor, Historische Zengntsse ber Sakrates, Dar historische Sokrates (sp. A. Patzor), Darmstadt 1987, 332-339, 344. © PL Gre. dob * Thue, 7.69,2; ua, Morawetz, Demos, 115-116, nos. an, 250; Raaflauh, Freshetsbegrif, 222. * Bi, Morawetz, 2000, 115-116, Raailaub, Freiheushezriff, 222: Raaflaub, Discovery, 189; yop. w A. W Gomme, A. Andrewes, K.J. Dover, A Historical Commentary on Thucydides, Vol. 1V, Oxford 1970, 446; J. de Romilly, Fhukydides an Athentan imperialism, London 1963, 80 wan. 2 Old Oligarch (Pseudo-Nenophon's Athwenaton Pol 68