12 U Академија самоусавршавања U 1/ 2006

Академија самоусавршавања веђ дуго година у Београду одржава школу –

радионице за инструкторе јоге. Докраја године са обуком ђе завршити још
једна генерација, а датум доделе диплома биђе накнадно објављен.
Академија
самоусавршавања
водич за трагаоце

С почетком пролеђа настављамо и са радионицама у природи – играмо одбојку

на Ушђу, с леве стране Музеја савремене уметности, недељом од 11 часова.
Добродошли!
мај 2006. године U број 1 U Београд U Гандијева 101
2 U Академија самоусавршавања U 1/ 2006
Sadr‘aj Буђење
Према грчком миту, годишња доба
1. БУЂЕЊЕ, Лада Стевановић ......... 2 настала су тако што се бог подѕемног
света, Хад, ѕаљубио у кћер богиње
2 МИР УМА, „Здрав живот“ ............ 3
Деметре чија је заслуга да земљу
3. МИШ, Милица Зорић .................... 4 дарује плодовима и тиме омогућава
4. ДУХОВНЕ ПОРУКЕ ОЦА људима живот. Себичан у својој
ТАДЕЈА .............................................. 5 заљубљености, Хад је отео Персефону
5. СЕКС, Ошо .................................... 5 и одвео је у свој мрачни свет. Њена
6. ВЕГЕТАРИЈАНСКА ИСХРАНА, мајка, богиња плодности толико
П.С. МАхешварананда ...................... 6 јетуговала да је престала да једе,
спава, да се смеје и све што је живо на
7. ГЛИНА, Споменка Ђурђевић ....... 9
земљи почело је да замире. Људи нису
8. МИСЛИ, РЕЧИ, ДЕЛА, 8. MISLI, више имали шта да једу и запретила је
П.С. МАхешварананда ...................... 9 опасност да ће живот на земљи у
9. УРЕЂЕЊЕ ПРОСТОРА, Саша потпуности нестати. Овај је проблем
Радовић ............................................. 10 некако морао бити решен и напокон
10. ВЕСТИ ИЗ ВРАЊА И су се Хад и Деметра договорили да
МЛАДЕНОВЦА, Ивана, Јасна, Персефона пола године проводи на
Марко, Вукица .................................. 11 земљи, а пола у подземном свету. И
тако, када је Персефона у свету
Издавач: живих, природа се буди и дарежљиво
АКАДЕМИЈА доноси људима плодове (с пролећа и
САМОУСАВРШАВАЊА лети), а када оде ус вет мртвих, све
замире.
Техничко уређење и компјутерски
слог: Тренутно се топи вероватно последњи
снег који је ове године пао у
Редакцијски одбор
Београду. Бакице већ увелико продају
Тираж – 50 мимозе, а почеле су сепојављивати и
Београд, мај 2006. висибабе. Сви се радујемо када
осетимо мирис пролећа у ваздуху. И
АКАДЕМИЈА заиста, ускоро ће цела природа почети
САМОУСАВРШАВАЊА да се буди и буја. Гледајмо је и
уживајмо, дивимо јој се и
Редакцијски одбор: придружимо се!
Александра Митић
П.С. Срећом, људи, за разлику од
Боса Јањушевић
земље (и медведа) уживају у животу и
Лада Стевановић
буђењима без обзира на годишње
Милица Зорић
доба!
Споменка Ђурђевић
Лада Стевановић
Академија самоусавршавања U 1/2006 U 11
почистити и средити у нашем дому а
онда, драги моји, крпе у руке, па
свесно у сусрет новим енергијама!
дипл.инг.арх. Саша Радовић
Утисци из Врања
Врање... градић у подножју обасјан
сунцем... Ваздух необично чист и
изненађујуће посебан... Уске улице
захтевају пажњу при ходу, како се не
бисмо сударили са ведрим
пролазницима... За тренутак угледаш
мирну и тиху улицу, која спава
сакривена од вреве.
Дишемо дубоко, опуштамо се,
проживљавамо најдубље утиске док
наша саговорница Тања задихано
прича. Тоје наш први сусрет... Срећна
је... Брзоплето изговара сваку мисао
која се на трен појавила... Румени
образи, риђа коса...
Она је све организовала. Окупила
заинтересоване људе, контактирала
инструкторе из Београда изнудивши
долазак, изборила се за простор у
коме ће се вежбати и све остало штоје
следило. Она јепокретачка енергија...
Испољила је жељу за саморазвојем.
Остали полазници је следе... Боре се
са сопственим мислима, жељама и
тежњама. Неки ће се уздићи... Неки
корачати полако и нечујно. Колико ће
све то трајати, зависи од ње саме и
осталих који учествују у томе.
Пуно питања, пуно знатижеље, много
речи и уздаха... Али сви ми, ипак,
дубоко у себи осећамо само нашу
звезду водиљу, са којом непрекидно
путујемо кроз разлићите нијансе
овдашње стварности.
Ивана Ђикиђ
Јога у Младеновцу
Часови јоге у Младеновцу се одржава-
ју од 7. фебруара 2006.године. Часове
воде инструктори: Јасна, Марко и Ву-
кица.
Постоји значајно интересовање, пола-
зници се веома труде и радује их што
јога постоји у њиховој средини. Наше
је посебно задовољство што можемо
да допринесемо томе.
Наша искуства током вожења часова
су дивна. Сваки час је нови изазов,
непоновљив, ново искуство, нови
увид.
Ово су наши кораци у инструкторс-
тву...
Јасна, Марко, Вукица
10 U Академија самоусавршавања U 1/ 2006
Уређење простора
Ако постоји светло у души, биће
лепоте у особи.
Ако постоји лепота у особи, биће
склада у дому.
Ако буде склада у дому, биће реда у
нацији.
Ако буде реда у нацији, биће мира у
свету.
Као што стара кинеска изрека каже,
усклађивање човека са самим собом, а
затим и са окружењем доводи до
остварења једног складног,
непрекидног енергетског тока. Овакав
концепт је базиран на принципу Фенг
Шуиа (Feng Šui-a), древне кинеске
науке која се бави анализирањем и
балансирањем енергије у спољашњем
и унутрашњем простору и њеним
усклађивањем са човеком. Енергија и
свест су две кључне космичке силе, па
се с правом у Фенг Шуи филозофији
инсистира на становању (живљењу)
које је пре свега свесно, намерно и
планско. Свестан човек непрекидно
комуницира са својим
животнимпростором, анализира га,
прилагођава себи и својим потребама
јер зна да тајисти простор рефлектује
онога ко живи у њему. У свесном
човеку непрестано су присутне идеје
о енергетској повезаности са
окружењем, са спољашњим и
унутрашњим простором, о
међуљудском утицају као и о начину
манифестовања тог утицаја на
сопствену енергију, здравље и
расположење. Када је простор добро
избалансиран он емитује склад; када
је склад нарушен болест, несрећа и
сиромаштво се јављају као последице.
Постоћи склад и избалансирати
простор није увек лако, али што више
пажње посветимо том чину више ћемо
и добити заузврат.
Први и основни чинилац добро
избалансираног простора је чистоћа.
Редовно чишћење и одржавање
животног простора не само да
доприносе нашем здрављу већ нам и
помажу да нам мисли буду сређеније,
да ствари сагледавамо јасније и лакше
излазимо из нејасних, недоречених
ситуација. Осим стандардног брисања
прашине, концепт чишћења у Фенг
Шуиу подразумева и генералну
сређеност: сортирање ствари тако да
све има своје место, поправке
поквареног, бацање непотребног,
неупотребљивог, свега онога што није
у функцији или што не користимо
дуже време. Гардеробу, коју нисмо
ниједном обукли у последњих годину
дана поклонимо некоме које је
неопходна. Ствари, које већ дуго
користимо и чувамо их по којекаквим
кутијама, кесама, на таванима, у
подрумима, а све под паролом да ће
нам можда некада затребати,
поклонимо некоме коме требају
управо сада. Задржавајући ствари које
нису у функцији задржавамо енергију
која стагнира, не тече. Енергија која
не тече је тешка, спутавајућа,
оптерећујућа; она нас блокира,
спречава да реализујемо своје циљеве,
отежава наш успон у разним
животним областима. Ослободити се
непотребног значи испратити старе и
отворити пут новим енергијама. С
обзиром на то да је пролеће увек
право време за велико спремање и
нове почетке, почнимо тако што ћемо
направити листу свега што треба
Академија самоусавршавања U 1/2006 U 3
Мир ума
На површини, ум функционише попут
таласа на површини океана. То је,
рекли бисмо, природно стање нашег
(површног) ума. Немир проистиче из
чулних надражаја из окружења и
наших аутоматских реакција на те
надражаје, акутних или потиснутих
страхова, жеља и амбиција, самопо-
стављених планова и циљева,
неосвешћених емотивних реакција...
На нивоу чулних надражаја – бука,
информационо и хемијско загађење, а
на нивоу психе – егзистенцијални
страх, тј. несигурност и потреба за
сигурношћу – снажан су извор
немира.
Најдубљи и најупорнији извор немира
је потреба за хармонијом, прихвата-
њем и љубављу, односно миром
самим. Када јеосећај прихваћености и
вољености ту, присутни су и осећаји
сигурности, хармоније и мира.
Егзистенцијални грч и борба престају.
Очекивање да ће било шта спољашње
моћи да задовољи ту најдубљу потре-
бу тера нас да јурцамо около тражећи
сигурност, љубав, мир – изван нас
самих, у свету материјалних добара
ипролазних вредности. Тако људе и
ствари несвесно претварамо у
инструменте наше потребе за љубав-
љу и сигурношђу, а како и већина
других људи тражи то исто, наша
потреба остаје незадовољена.
Унутрашња тишина
Немир је последица качења ума за
чулне подражаје, било да долазе
споља или изнутра, из окружења, тела
или нашег несвесног. Али и то је само
на површини. У дубини, океан је
миран, ум је миран. Олуја може да
бесни, али таласи остају на површини
и не досежу дно океана, дно Бића.
Трајан мир можемо наћи само у
дубинама сопственог Бића.
Некачењем за пролазне феномене,
свесномпроменом фокуса, чином
посматрања и пуштањем да све што
долази пролази преко екрана ума
онако како се појављује ослобажамо
се немира и улазимо у тишину, у мир
дубине. Успостваљамо контакт са
нашим дубљим, постојаним Ја.
Укључивањем посматрача смирујемо
ум и достижемо свест пуног
присуства сада и овде. то је извор
свеколиког мира и његова најдубља
манифестација истовремено. Тугде
време не протиче – мир почиње.
Повратити целовитост
Оно што се догажа кроз чин посма-
трања је да постајемо појачано свесни
– баш овог тренутка и овог места, баш
овог сада и овде – и улазимо у Веч-
ност. Јер сада и овде, тај суптилни,
бескрајно мали тренутак у простору и
времену, трен без покрета краћи од
трептаја – никада не пролази. Бескрај-
но мало је капија у бескрајно велико.
У том тренутку ми просто Јесмо. То је
медитација.
Свесношћу, пажњом, смиривањем
ума и физиологије – достигли смо мир
и целовитост за којима смо безглаво
јурили кроз задовољење бесконачних
прохтева и жеља. То је суштина и циљ
4 U Академија самоусавршавања U 1/ 2006
медитације: свесно достићи себе и
бити то што Јеси. Бити у стању
јединства и целовитости. Бити у
сваком тренутку. Када Јеси, у тишини
бића, нестаје борба и јурњава за оним
што би „требало да буде(ш)“. Јер где
је центар свести – ту је центар света.
Мир је са тобом и у теби. Мир си ти.
Из часописа Здрав живот,
Томислав Трбојевић
еколог свести
Миш
Био једном један миш коме је било
стално хладно. Телоје могао да загреје
топлом одећом, али у души и срцу
осећао је језу.
„Баш ме брига“, мислио је он, „та
непријатна језа ме само понекад
продрма. То није опасно. Ја то могу да
поднесем.“
Једног јутра кроз његову мишију
рупу, после дуге и хладне зиме ушао
је стидљиви, бледи зрак сунца. Из
дана у дан зрак се појављивао све јачи
и топлији. Миш је бежао у најдубљи
кутак своје собе и одатлепосматрао
светлост.
Та светлост је унела немир у његов
живот. Проводио је дане размишља-
јући шта да уради. Топлота и светлост
су га мамили, постао је опијен њима.
Али осећао је и страх. „Шта ћу да
радим ако се навикнем на Сунце, а
оно нестане? Шта ако зрацигреју
сувише јако? Можда ја то нећу моћи
да поднесем.“ Стигло је лето. Миш је
почео да сања ноћу како излази из
своје мишије рупе и како се купа у тој
предивној, блиставој светлости.
Знао је да више не може тако да живи,
биоје исцрпљен обуздавањем своје
жеље. Одлучио је да једног дана
изађе. „Али који би дан био
најпогоднији? Можда ће сутра Сунце
пржити, оставићу то за прекосутра.“
Прошло је сутра, прекосутра и
накосутра. Дошла је јесен. Једног
јутра Сунце се није појавило. Миш је
био очајан. Није могао себи да
опрости. „Ох, кад би се појавило само
још једном.“, очајавао је он. Али,
постајало је све хладније и снег је
почео да пада. Осећао је да га пробада
у грудима, осећаоје како му се срце
леди, било му је тешко.
Знао је да ће му се срце скаменити од
зиме.
У најдубљем кутку своје мрачне рупе,
чекао је крај, кајући се и маштајући о
блиставој светлости коју никада није
осетио.
Милица Зорић
Академија самоусавршавања U 1/2006 U 9
непосредно утиче наш начин исхране.
Због тога би требало да будемо врло
свесни у каквој је јединственој и
осетљивој равнотежи живот на овој
планети и да ми због свог незнања,
похлепе за новцем, комотности и
равнодушности разарамо ту
равнотежу.
„Јога у свакодневном животу“,
Парамханс Свами Махешварананда
Глина
Ефикасност глине била јепозната још
у древном Египту. Она одстрањује
микробе и бактерије; помаже брзом
регенерисању ткива; дренира и
чистиорганизам.
Површина најмањег дела глине је као
сунђер. Отуда њена огромна
апсорпциона моћ. Глина упија
нечистоћу која се налази у ткиву крви
или лимфе, а затим је елиминише.
Она такође неутралише микробе,
бактерије и друге отрове који трују
организам.
Глина се увек упућује тамо где је
болесно жариште и ту остаје неколико
дана, да би коначно кад одлази однела
инечистоће.
Захваљујући великој енергетској
снази и високом проценту минерала и
олигоелемената глина је дала
позитивне резултате код великог
броја случајева. Њеним коришћењем
стиче се имунитет против свих
болести јер снажно избацује отрове из
организма који су по традиоционалној
источњачкој медицини узроци свих
обољења. Глина снабдева наше ћелије
виталном енергијом и оживљава их.
Тако повећава одбрамбену моћ нашег
организма.
Она јеи одличан антирид. Још увекне
знамо зашто. Мада се користи још од
најстаријих времена, глина и данас
чува љубоморно неке од својих тајни.
Споменка Ђурђевић
Чистоћа мисли једнако је важна као и
чистоћа речи и дела. Оно што сте
помислили, у кармичкој стварности је
већ учињено. Мисли су моћне, чак
моћније од изговорене речи. Ваше
негативне мисли полако ће отровати и
вас саме. Позитивне мисли, међутим,
попут нектара, оне су ваш најбољи
инајкориснији пријатељи.
Нека ваше начело буде: „Моја прва
мисао увек ће бити позитивна.“
ххх
Најважније начело које у животу
треба да следимо је: неповреди никога
мислима, речима или делима. Закон
карме каже да нам се све што
учинимо враћа. Корисна и добра дела
вратиће нам се добрим, а ако другима
наносимо бол и штету, и ми ћемо
пожњети тешкоће и невоље.
ххх
Све што чините вратиће вам се пре
иликасније. Сами сте одговорни за све
што вам се догађа. Ваш је живот у
вашим рукама. Осећајте се
слободним, немојте да зависите ни од
чега и ни од кога. Помажите свима.
Волите своју породицу, пријатеље,
сва жива бића. Живите здравим,
позитивним, духовним животом.
„Јога у свакодневном животу“,
Парамханс Свами Махешварананда
8 U Академија самоусавршавања U 1/ 2006
Ми волимо и мазимо своје кућне љу-
бимце – мачке, псе, зечеве, хрчке или
папагаје – а да нам при том не смета
чињеница што купујемо и једемо пе-
чене пилиће, рибу, јунеће или свињ-
ске шницле. Многи људи не размиш-
љају о томе да се због њиховог гур-
манског задовољства муче и жртвују
жива бића која осећају и имају душу.
Онај ко је остварио Бога каже: „Ако
не можеш дати живот, немаш право
ни да га одузмеш.“ Свако живо биће
које умре насилном смрћу пре него
што проживи време које му је одре-
ђено, вероватно ће морати да иде ду-
гим заобилазним путем кроз астралне
нивое све док не стигне инкарнацију у
којој ће моћи да испуни своју судби-
ну. Због тога човек који је проузроко-
вао смрт другог живог бића или који
је себи одузео живот, натоварује на
себе врло тешку карму.
Месна храна је мртва, а ко једе оно
што је мртво, узрокује смрт у себи.
Вегетаријанска храна, за разлику од
тога, пружа виталност, здравље и
духовни развој.
Производити месо не значи само
мучити животиње, негонеизмерно
расипати намирнице. Да бисмо
добили 1кг меса, морамо утрошити 7-
15кг житарица и махунарки. Већина
житарица које производе пољопри-
вредници не користе се за исхрану
људи, него за товљење животиња.
Ако те житарице тек у облику меса
постану храна за човека, уништи се
90% беланчевина и 99% угљених
хидрата. Товилишта су екстремни
загађивачи околине. Да би се добио
1кг пшенице, потребно је приближно
60 литара воде. За производњу 1кг
меса, потребно је 2500 – 6000 литара
воде која, помешана са пестицидним
остацима, доспева као ђубриво у зем-
љу, а тиме и у подземне воде, а на
крају и у воду за пиће. Еколози су
израчунали да производња меса зага-
ђује околину десет пута више него
што то чине домаћинства и три пута
више од остале индустрије.
За један једини хамбургер треба у
пашњаке и оранице претворити 4-5
квадратних метара тропске прашуме
која је једно од најдрагоценијих при-
родних богатстава човечанства. Коли-
чина земље потребне за исхрану јед-
ног јединог месождера може прехра-
нити 20 вегетаријанаца.
Зато одрицање од исхране месом није
само питање здравља и етике, него и
питање нашег сопственог опстанка на
овој планети. Проблем глади у мно-
гим деловима света, проблем подзем-
них вода, уништавање драгоцених
природних богатстава широм света,
ерозија тла и с тим повезане климат-
ске катастрофе су проблеми на које
Академија самоусавршавања U 1/2006 U 5
ххх
... Све почиње од мисли, њихове
промењивости и несталности.
Негативне мисли које се свима
јављају треба што пре одстрањивати
од себе јер када се пусте у срце,
дохвате осећања и са њима се
помешају, постајуопасније и теже за
одстрањивање. Ако им се на крају
придружи и воља, слободна одлука
човека да оваквунегативну мешавину
мисли са осећањима и даље у себи
одржава, негује и чак претвори у
акцију, грех је већ увелико закорачио
у човеку и све га је теже отклонити...
... Мисли нам се убацују са свих
страна. Са свих су мислени радијуси.
Кад би нам се открило, то је страшна
мрежа, а свако има радио станицу у
себи. Човек је много прецизнији
апарат од радио станице, од телеви-
зора, само му је функција поремећена.
Како је прецизно биће човек! Како
узвишено! Али не умемо да ценимо.
Не умемо да се укључимо у извор
живота, да осетимо радост живота...
Какве су нам мисли, такав нам је
живот. Ако су наше мисли мирне,
тихе, пуне љубави, доброте,
племенитости, чистоте – онда је у
нама мир, јер све мирне мисли дају
унутрашњи мир који зрачи из нас, јер
сунаше мисли мирне, тихе, пуне
љубави и доброте. Ако у себи носимо
негативне мисли, паклене мисли, онда
је наш унутрашњи мир разорен...
... Мисли су као ветар, не треба их
прихватити. Ми то не прихватамо јер
ветар нико не може зауставити. Ако
не прихватимо та ратовања онда не
могу да нам науде, јер се њихове
отровне стреле враћају у њихово срце.
Кад не бисмо имали ране, не би могао
нико да нас вређа. Не би нас та кука
ни закачила кад не би имали ту
закачку за коју се закачи. Почнимо
све да волимо па ћемо и ми иматимир
унутрашњи. Љутња је грех и преосет-
љивост је грех...
Отац Тадеј, Духовне поруке српском
народу
Тантра каже да ако уђеш у медитацију
секс ће потпуно да нестане: он може
потпуно да ишчезне.
Цела енергија је апсорбована у вашим
центрима, а твоје тело има много
центара.
Секс је најнижи центар и човек
постоји на најнижем центру. Што
више енергије одлази навише, више
виших центара почиње да цвета.
Када иста енергија дође до срца,
она постаје љубав.
Када иста енергија оде још више,
почињу да цветају нове димензије и
нова искуства.
А када је иста енергија на највишем,
на последњем врху у твом телу, она
допире до онога што Тантра зове
„sahasrar“ – последња чакра (chakra) у
глави.
Ошо, „Секс“
6 U Академија самоусавршавања U 1/ 2006
Вегетаријанска исхрана
Правилна исхрана је једна од темељ-
них чинилаца нашег здравља и духов-
ног развоја. У складу са три гуне (ква-
литети), постоји сатвична (чист, скла-
дан, јасан, уравнотежен, мирољубив),
раџасична (агресиван, немиран, ват-
рен, страствен) и тамасична (лењ,
тром, таман, неук) храна.
Од тамасичне хране, као што су месо,
риба, јаја, алкохол те конзервирана,
стара и подгрејана јела постајемо
троми и апатични.
Од раџасичних намирница, као што су
прејако зачињена јела, прекомерне
количине слаткиша или кафе,
постајемо немирни и агресивни.
Сатвичне намирнице, напротив, дају
осећај здравља, уравнотежености и
склада, како тела тако и психе.
Тајсклад постижемо лакто-вегетари-
јанском исхраном, коју чине
житарице, поврће, махунарке, воће,
коштуњави плодови, семенке, млеко и
млечни производи. Вегетаријанска
исхрана прочишћује тело уклањајући
отрове и штетне састојке из њега и
јача отпорност на болести.
Пословица каже: „Човек је оно што
једе.“
На развој човекових особина највише
утичу два чиниоца: његово друштво и
исхрана. Неправилна исхрана не
проузрокује само телесне болести
него узнемирује дух и разум. Она
уништава прану, узрокујући агреисв-
ност, депресију и страх.
Као што и ми сваком честицом нашег
бића жудимо за животом, а слободу и
срећу убрајамо у највећа блага нашег
постојања, тако и свака животиња
жели да живи слободно и срећно.
Животиње честопредосећају природне
непогоде и нагонски унапред знају
када ће умрети. Неколико дана пре
него што би их одвели у кланицу, оне
осећају страх инемир. Страх од смрти
шири се целим телом, а њихове
жлезде почињу да луче хормоне који
их терају да беже и да се бране. Те
фине супстанце остају у мртвом телу
животиње, а једући месо неизбежно
уносимо у себе тај страх од смерти
који је животиња осећала пре него
што је убијена. Осим животињске
енергије и животињских особина,
таквом храном стичемо и животињску
свест ометајући сопствени духовни
развој.
Агресивност и страхови садржани у
животињској свести продиру дубоко у
нашу подсвест, управљајући нашим
животом и пред смрт поново се
појављују у нашем животу.
На те страхове можемо наићи у
медитацији или молитви, кад урањамо
Академија самоусавршавања U 1/2006 U 7
дубоко у себе. Због њих многи људи
имају необјашњивстрах од религије и
медитације.
Кроз те несвесне страхове морамо
проћи пре или касније. Или ћемо их
свесно прочистити медитацијом,
молитвама и добрим делима, или ћемо
цели живот битинемирни и несигур-
ни, да бисмо их у часу смрти морали
још једном потпуно проживети. Тада,
међутим, више ништа нећемо моћи да
учинимо. Наша судбина ће се испуни-
ти у складу са законима карме.
Мудраци и јогини не пазе само на то
шта једу него и одакле намирнице
долазе јер оне могу бити одузете не-
коме или незаконито стечене. Такве
намирнице узрокују негативне вибра-
ције и унутрашње сметње уономе ко
једе такву храну.
Једном је Гуру Нанак (светац и
духовни учитељ, оснивач религије
сикха) дошао у неко село. Мештани су
га срдачно дочекали, а један трговац
и сељак су га позвали на ручак.
Трговац је донео послужавник са
боиљем укусних јела, а сељак је
понудио врло скроман оброк, хлеб и
главицу лука. Гуру Нанак, узео је
тањир који му је пружио сељак.
Трговац је био дубоко повређен и
запитао се због чега је његовојело
одбијено. Гуру Нанак рече: „У твом
јелу, трговче, има крви, а у сељаковом
јелу има млека. А ти знаш да ја не
једем крв.“ Запрепашћен, трговац га
је уверавао да су сва донесена јела
потпуно вегетаријанска и да његова
породица живи строго у складу с тим
начелима.
Тада је гуру Нанак узео у једну руку
комад хлеба са сељаковог тањира, а у
другу комад хлеба са трговчевог
послужавника. Чврсто је стиснуо оба
и заиста-из трговчевог хлеба је
капала крв, а из сељаковог је текло
млеко. Тада му гуру Нанак рече: „Ти
си своје богатство стекаопреваром и
израбљивањем, а он је свој хлеб
стекао мукотрпним и поштеним
радом.“
Будући да особа која кува директно
утиче на јело које припрема, требало
би да кувамо са љубављу и са
позитивним мислима.
За разлику од животиња, можемо
свесно да бирамо свој пут захваљују-
ћи слободној вољи, интелекту (budhi)
и исправном расуђивању (viveka).
Треба да пажљиво водимо рачуна о
правилној исхрани и о томе с ким се
дружимо. То утиче на наше особине и
наша расположења много више него
што можемо да замислимо. Квалитет
наше исхране и друштва усмерава
начин на који размишљамо и
поступамо, а преко тога одређује
нашу карму.