ISTORIJA

Američka revolucija:

1607. Eng. osnovala Džejmstaun u Virdžiniji.

1608. Francuska osnovala Kvebek
1614. Holandija osnovala Nju Amsterdam

Engleska je osnovala 13 kolonija,čiji su veći gradovi bili: Njujork,Boston i Filadelfija.

1756-1763. Sedmogodišnji rat : Eng. oduzela Fr. sve posede.

*Na čelu kolonije je guverner.

Džordž III (1760-1820): Eng. uvela poreze,takse (1765),povećala carine,stavila porez na mnoge proizvode
(čaj).

1773. omladina u Bostonu organizovala protest-Bostonska čajanka (bačene velike kioličine čaja u more).

1775-1783. Rat za nezavisnost između 13 kolonija i Engl.-> nastaju SAD.

1776. Kongres u Filadelfiji,doneta Deklaracija nezavisnosti (napisao je Tomas Džeferson,ističe da su svi

ljudi stvoreni jednaki).
*Džeferson je takođe napisao Zakon o religijskim slobodama iz 1786.
bio predsednik SAD u dva mandata; treći put je odbio da se kandiduje.

1776. pobede u Virdžiniji i Severnoj Karolini;

1777. pobeda kod Prinstona u Njujorku;

1778.Francuska ušla u rat,zajedno sa Holandijom i Španijom.
1778. Vašington porazio Engleze kod Monmaut Kort Hausa,i kod Vinsensa 1779.;
1781. pobeda kod Jorktauna; Francuz Lafajet dobija čin generala;
1783. Pariski mir; stvorene SAD od Atlantika do Misisipija;

1787. SAD dobile Ustav; završena Am. revolucija;

*tripartitna podela vlasti na zakonodavnu (Kongres: predstavnički dom i Senat), izvršnu (predsednik) i
sudsku (nezavisna; Vrhovni sud može odbaciti svaki zakon koji je u suprotnosti sa ustavom); SAD postaju
država sa predsedničkim sistemom; pred. se bira svake 4. god.;

Džordž Vašington (1789-1797)-prvi predsednik SAD i Ustavotvorne skupštine u Filadelfiji;

1861-65. Američki građanski rat; uspostavljeno jedinstvo SAD;zabranjena secesija,ukinuto ropstvo;

1788. SAD postaju savezna država;

Pridružuju:
1790. Severnu Karolinu;
1803. Luizijanu;
1867. Floridu,Aljasku;
1836. Teksas;
1846-48. Novi Meksiko i Kalifornija;

1812-14. Kanada bila u posedu Engleske; SAD sa njima vodile jedan rat, i od tada su postavljene granice koje
se nisu menjale.
1807-11. Napoleonova Fransuska ratuje protiv Portugala;
1808-13. –II- -II- protiv Španije
1810. Nastaju latinoameričke države: Meksiko,Kolumbija,Ekvador,Čile;
1811. Paragvaj,Venecuela;
1816. Argentina;
1822.Brazil;
1824.Peru;
1825.Urugvaj,Bolivija;

Sve te države bile su republike, sem Brazila (ustavna monarhija do 1889.)

*Simon Bolivar: južnoamerički revolucionarni vođa; u vreme francuskog napada na Španiju 1808.
uspostavio je vezu sa Napoleonom.
1811. na njegov predlog proglašena nezavisnost Venecuele;
1824. oslobodio Peru.
Bio prvo predsednik Kolumbije i prvi pred. Gornjeg Perua (po njemu nazvanog Bolivija); abdicirao 1830.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

FRANCUSKA revolucija:

1789-1815. Bečki kongres;

*Prosvećeni racionalizam; predvodnici:

-Šarl Monteskje (1689-1755): napisao Persijska pisma 1721., Duh zakona 1748.;
-Fransoa Volter (kritika političkog uređenja Fr. i crkve),
-Žan-Žak Ruso (Rasprava o naukama i umetnosti 1750.; roman Emil; Društveni ugovor 1762., razvio
teoriju o suverenitetu naroda);
-Deni Didro,
-Žan Dalamber (Enciklopedija umetnosti i zanatstva u 35 tomova);

Tri staleža: sveštenstvo,plemstvo (privilegovani, 2/5ne zemlje, prihodi sa poseda, bez finansijskih
obaveza prema drž.) i treći stalež (seljaci,građani,trgovci,zanatlije,profesori) – sve poreske obaveze.

*Žozef Sijes- brošura „Šta je 3. stalež“;

*Bankar Neker- izveštaj kralju;
*Ministar Tirgo – reformatorske ideje (štednja, uravnoteženje budžeta, ukidanje feudalizma);

Kralj Luj XVI (1774-92)

Marija Antoaneta (Kraljica Deficit), austrijskog prekla;

Skupština državnih staleža se nije sastajala od 1614.g.,i ponovo je sazvana 1789. u Versaju.
Zatim postaje Narodna skupština.
Treći stalež imao isto poslanika koliko i ostala 2 staleža (po 600), ali je mogao biti nadglasan jer svaki stalež
daje po jedan glas.

*Onore Gabrijel Mirabo- jedan od vođa revol. i govirnik suprotstavio se kralju; Parižani zauzeli tvrđavu
Bastilju 1789.;

1789. ustavotvorna skupština donosi odluku o ukidanju feudalizma;

1789. i Deklaracija prava čoveka i građanina;
Skupština premeštena iz Versaja u Pariz;

1791. Ustav!
*Kralju pripada suspenzivno veto.

Fran. podeljena na departmane; ukinute carine unutar države,sloboda vere proglašena;

Skupština postala Zakonodavna.

Jakobinski klub-predvodio ga je Maksimilijan Robespjer;

Njegovo radikalno krilo okupljalo se oko žirodinaca Varvil Briso,Pjer Vernjio,Mari kondorse);a
demokratsko oko montanjara.

Kordiljerski klub- sitna buržoazija i siromašnije stan.; Žan-Pol Mara i Žorž-Žak Danton.

Fejanski klub- monarhistički.

1792. ukinuta monarhija u Fr.;

1792. bitka kod Valmija
1792. sastaje se Narodni Konvent (skupstina ravnopravnih gradjana); proglašava republiku.
22. septembra proglasio Republiku (sloboda, jednakost, bratstvo).

*Organizovano sušenje kralju, pogubljen, a posle njega i krlajica M. antoaneta,

Počeo režim giljotine.

izvršna vlast je bila u rukama komiteta za javnu bezbednost i Komiteta javnog spasa
(Danton,Robespjer,Karno)

1793. monarhistički ustanak u Vandeji; predvodio markiz Šarl de Bonšan

Jakobinci zaveli diktaturu
*Sen Žist- “Anđeo terora”
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

JAKOBINSKA DIKTATURA (1793-94)

Najistaknutija ličnost: -maksimilijan Robespjer (nepodmitljivi). Uveo nov republikanski calendar; pokušao
da nauku stavi u službu revolucije. Pokušao da preuredi crkvu, uveo kult “vrhovnog bića”.

Radikalniji od njega su bili eberovci (besni) - poslao ih na goljotinu.

Danton- štićenik imućne buržoazije, uklonjen iz Komiteta javnog spasa.
Članovi Komiteta su skovali zaveru protiv Robespjera, Sen Žista i Kutona i poslali ih na giljotinu 1794. god..

Konzervativci protiv ektreemnih jakobinskih revolucionara – BELI terror.

Termidorci ukinuli ustanove diktature, ugušili hlebni ustanak pariske sirotinje.

1795.- Treći revolucionarni ustav- zadržao republikansko uređ., ukinuto opšte pravo glasa (aktivno i
pasivno pravo glasa su imali oni koji su plaćali visok porez)

Direktorijum – izvršna vlast. 5 direktora: Pol Bara, Lazar Karno, La Revije – Lepo, Luj Leturne i Žak-
Fransoa Rubel.

Savet (dvodomni )– zakonodavna vlast

Francuska sirotinja okupljena oko radikalnih žirodinaca (eberovaca) – vodio ih novinar Žak-Rene Eber.

“Udruženje jednakih” – Fransoa Babef, zvani Grah: zalagao se za trajno ukidanje private svojine.
Organizovali zaveru protiv Direktorijuma.

Zavera otkrivena, Babef giljotiniran 1796.

Posle pada Karnoa, Napoleona da izvrši državni udar podržali 2 nova člana Direktorijuma (Sijes i Rože-
Diko), pod izgovorom sprečavanja jakobinske pobune.
Napoleon rasterao poslanike; članovi direktorijuma podneli ostavke 9. novembra, a sutradan su vlast
preuzela 3 konzula: Napoleon, Sijes i Rože-Diko)

1799. donet Četvrti ustav- velika ovlašćenja I konzulu Napoleonu; period Napoleonove diktarure, ponovo
monarhija u vidu carstva.

FRANCUSKA REVOLUCIJA (5. MAJ 1789- 9. NOVEMBAR 1799), tekovine:

- ukidanje feudalizma – moguć razvoj kapitalizma

- uvođenje republikanske vladavine
-uspostavljanje građanske jednakosti – stvaranje francuske nacije;
-preobražaj fr. društva
______________________________________________________________________

NAPOLEON BONAPARTA (1769-1821):

Napoleonovi ratovi (1792-1815)

1792. bitka kod Valmija,Dimurje (ministar) je porazio neprijatelje; oteli od Sardinije Nicu i Savoju.
1793. U rat protiv Fr. ušle su i Engleska,Holandija,Portugal,Sardinija i Španija.

Karno- izvršio obnovu vojnog kadra;

Grof Kistin vratio je Pruse u Rajnsku oblast,koju je kasnije pokorio grof Žurdan.

1795. sklopljen mir u Bazelu.

1797. Napol. prisilio Austriju na mir u Kampo-Formiu;

U Lombardiji stvorio Ligurijsku i Cisalijsku republiku;
1798. Francuzi su zauzeli Rim i proglasili Rimsku republiku;

1799. Kongres u Raštatu; uvedeno konzulstvo u Fr.;

1800. Francuzi se povukli iz Egipta iako ih je engleska flotapod komandom Nelsonaporazila kod Abukira.

*Austrijski nadvojvoda Karlo porazio generale Žurdana i Maena u dolini Rajne.

1800. fr. armija generala Moroa zauzela je Minhen i porazila vojvodu Johana kod Hoenlindena.

1801. sporazum u Linevilu- Austrija priznala odredbe mira u Kamp.-F. i dala Toskanu Fr.;

1802. Englezui potpisali sa Fr. sporazum u Amijenu (Fr. se odrekla Egipta);

1799. Direktorijum daje ostavku i vlast prepušta trojici konzula: Bonaparti,Sijesu i Rože-Dikou;

1799. ustavom Napoleon postaje prvi konzul,a ostala dvojica imaju savetodavnu vlast;
1802. proglašem za doživotnog konzula;
1804. Senat ga proglašva za cara svih francuza;
Napoleon primorao papu Pija VII da ga sa Žozefinom kruniše u katedrali Notr Dam.

1803. Engleska obnovila rat;

1805. novopečeni monarh Napoleon proglasio Italijansku republiku Italijanskom kraljevinom i u Milanu
poneo njenu krunu;Liturgijsku r. i Đenovu pripojio Fr.;

Stvara se koalicija (Engleska,Rusija,Austrija i Švedska; Pruska sa strane) protiv Napoleona.

1805. Bitka kod Trafalgara-Engleska pobedila; ali je N. pobedio neprijatelja kod Ulma,ušao u Beč i pobedio
austrijsko-ruske trupe kod Austerlica.
*Engleski komandant Horacije Nelson (1758-1805); ime njegovog broda: Viktorija.

1805. mir u Požunu-Austrija predala Venmeciju,Istru,Dalmaciju;

Bavarska i Vitenburg proglašeni za kraljevine.
1806. nestaje Sveto rimsko carstvo.
Osnovana Rajnska konferencija (nemačke državice pod okriljem Fransuske);

Aleksandar I i Nap. se sastali na reci Njemen.

1807. Mir u Tilzitu (Francuska-Rusija i Pruska); stvoreno Varšavsko vojvodstvo;
Priznata Nap. braća za kraljeve: Žozef (Napulj),Luj (Holandija),Žerom (Vestfalija);

1807. N. porazio Portugal (engleski saveznik);

Engleskoj zaveo ’kontinentalnu blokadu’;

1808. Engleska vojska porazila Francuze kod Vimiera;

Žozef proglašen za kralja Španije;

1809. rat sa Austrijom i Engleskom;

Napoleon pobedio kod Vagrama;

1809. Mir u Šenbrunu-Aus. kapitulirala;

1809.Nap. stvorio Ilirske provincije; razveo se od Žozefine
1810. N. oženio Mariju Lujzu;

*Žozefina Boarne (1763-1814)

Prvi muž: vinkont Boarne - giljotiran 1794.
Sa njim je imala sina i kćer Hortenziju (žena N. brata Luja, majka cara Napoleona III);
1796. se udala za Napoleona, a razvela 1809. jer sa njim nije imala porod.

*Marija Lujza (1791-1847)

Kćer au. cara Franca I;
1810. udaje se za N.,rodila mu Napoleona II;
Razvela 1815. se u vreme Napoleonovih „100 dana“;
Vraća se u Au. i biva vojvotkinja od Parme (1814-1847)

*Napoleonova ljubavnica poljska grofica Valevsk (u zamku Frankenštajn,1807).

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

1799. i 1802. Ustavi;

Napoleon je prvi konzu,biran na 10 god.; iz ustava izbačena deklaracija o pravima građana;
* Taljeran-ministar unutrašnjih poslova; Fuše-unutrašnjih poslova);

Institucije ustavom podređene Napoleonu: Državni savet,Senat,Zakonodavni dom, prefekti.

Napoleonov kodeks:
1804. Građanski zakonik;
1807. Trgovački zakon;
1810. Zakon o krivičnom postupku;

1805. bitka kod Trafalgara – francusko-špansku flotu porazila flota engleskog admirala Horacija
Nelsona, koji je tada poginuo ( njegov brod Viktorija porinut 1765. g.)

1806. stvoren Centralni unverzitet.

N. pripojio Francuskoj:

1802. Pijemont
1805. Đenovu i Liturgsku republiku;
1807. Toskanu i Parmu
1809. Ilirske pokrajine;
1810. Holandiju

*Francuska je bila podeljena na 130 departmana, 43 miliona stanovnika;

1807. engleska ratuje sa Francuskom; donosi zakon o zabrani trgovine robovima na svim teritorijama pod
britanskom vlašću;

1810. ukinuto kmetstvo u Pruskoj;

Osnovan Berlinski univerzitet;
1812. Bukureški mir-Rusija prekida rat sa Turskom, povukla svoje trupe iz Srbije;

1812. Nap. zauzeo Smolensk, pa porazio generala Kutuzova kod Borodina;

9 dana potom, ušao u Moskvu, koju su pred njim spalili prerušeni ruski vojnici. Ruski car se sa vojskom
povukao, a Velika armija i Napoleon morali su da se vrate.
U napadu na Rusiju pošlo 430.000 francuskih vojnika preko Njemena, a vratilo se samo 50000.

1813. Bitka naroda kod Lajpciga; saveznici porazili Bonapartu;

Engleski komandant Velington upao u Francusku; saveznici zauzeli Pariz 31. marta;
Napoleon abdicirao 11. aprila;
Sporazum u Fontenblou-Napoleon postaje vladar samo ostrva Elbe;

1815. Nap. se iskrcao na Francusku obalu; prišli su mu odani vojnici-npr, maršal Nej;
Vladavina od „100 dana“;
1815. bitka kod Vaterloa-saveznici (austrijske, pruske, ruske i eng. trupe) porazili Napoleona, koji je
potom odveden na ostrvo Sveta Jelena na Atlantiku.

1821. Napoleon umire.

1813. Pruski osnovali Ratnu akademiju;

1814—15. Bečki kongres

Ustanovljene Velike sile (Engleska,Francuska,Rusija,Pruska,Austrija; Turska morala da čeka 40 god.);

Kongres je radio u prestonici Austrije; bilo je više od 200 predstavnika raznih evropskih država; 10
prestonih komisija; u dvoru Hofburgu;

Odredbe:
-Kraljevina Poljska pod upravom ruskog cara;
-Austrija se odrekla Galicije;
-Krakov proglašen slobodnim gradom;
-Pruski vladar dobio severnu Saksoniju,Pomeraniju,Vestfaliju i oblast oko Rajne;
-Rusija dobija Bersabiju,Finsku,deo Varšavskog vojvodstva;
-Engleska dobija Maltu,Cejlon,Trinidad i pravo zaštite Jonskih ostrva;
-Austriji vraćene Lombardija,Venecija,Ilirske provincije,bavarski Tirol,kneževina Salcburg; deo
Galicije;
-Danskoj oduzeta Norveška,a dati Šlezvig,Holštajn i Lauenberg;
-stvorena Nizozemska kraljevina (ujedinjene Belgija i Holandija);
-Švajcarska podeljena na 22 kantona; priznata joj večna neutralnost;

*1815. stvorena Sveta alijansa (ruski car Aleksandar I, austrijski car Franc I i pruski kralj Fridrih Vilhem
III)-savez 3 vladara, ne 3 naroda!

Klemens Meternih (uz Aleksandra I),austrijski ministar spoljnih poslova,je tvorac ideje tog saveza.

*1818. održan je Prvi kongres u Eks la Šapelu 1818.; prisustvovali su:

+predstavnici engleske (vojvoda od Velingtona);
-Francuske (vojvoda od Rišeljea);
-Rusije (Aleksandar I i grof Neselrode);
-Austrije (Franc I i knez Meternih);
-Pruske (Fridrih Vilhem III i princ Hardenburg);
1820.kongres u Tropauu;
1821. kongres u Ljubljani;
1822. kongres u Veroni (poslednji put se okupili članovi alijanse)

1825. Vel. Britanija priznala nezavisnost Meksiku;

1823. kongres u Vašingtonu (predsednik Džejms Monro)

1821-29. Rat Grka za stvaranje nezavisne države.

1830. Nizozemska se podelila na Belgiju i Holandiju;
1834. Nemačke države osnovale Carinski savez;
1825. dekabristi se suprotstavili apsolutizmu u rusiji,podstaknuti dolaskom Nikolaja I na presto;
1822. gladna godina u Irskoj;
1830. i 1848. revolucije;

GRČKA REVOLUCIJA

1814. Grci osnovali društvo prijatelja – Filiki Heterija, u Odesi; sa idejom da obnove Vizantijsko cars.
*Fanarioti- Grci u službi Turske, imali su privilegije; + crkveni velikodostojnici Vaseljenske patrijaršije;
Neki od njih: Mihail Sucos (glavni tumač Porte);

i Rigas Valestinlis, neuspešno pokušao da digne ustanak; pogubljen u BG 1798.

1821. Heterija podigla pobune u Vlaškoj i Moldaviji; prethodno priznat Aleksandar Ipsalantije za vođu
(ruski general grčkog porekla).

Rat Grka protiv Turaka – traje 8 godina, najviše na Peloponezu (Moreja);

*U Misolungi se iskrcao Lord Džordž Gordon Bajron, učešćem u borbi proslavio grčku borbu za slobodu.

Mehmed Alija, egipatski upravnik: zauzeo Krit, Peloponez i Atinu (1827),

1827. pomorska bitka kod Navarina: Engleska, Rus, Franc (posle dogovora u Petrogradu) podržale
Grke, porazili Turke.

1829. okončan rat.

1830. Grčka postaje nezavisna država, uređena kao monarhija.
Kralj: bavarski princ Oton I (1832-62)
_________________________________________________________________________________________________________

BELGIJSKA REVOLUCIJA:

1830. ustanak (u Briselu?); povod: jedan sukob omladine i vlasti u Briselu;

Nacionalna skuptina sastala se u Briselu i proglasila Belgiju nezavisnom državom.
Francuzi podržavali otcepljenje Belgije; Englezi na strani Holandije.

Za kralja izabran Leopold (1831-65), iz nemačke dinastije Saks-Koburg. Belgija postala ustavna
monarhija.

1839. Belgija i Holandija podelile Luksemburg (ostao u personalnoj uniji sa Holandijom do 1890.)
_______________________________________________________________________________________________________________________
POLJSKA REVOLUCIJA:

Poljsku su delile monarhije: Rusija, Pruska i Austrija.

1830. ustanak u Poljskoj, podstaknut nemirima u zap. Evropi.
U Varšavi objavljena poljska nezavisnost; trajala do maja 1831. godine (ruske trupe sa gener. Paskjevičem
porazile poljske revolucionare).

Ruski car ukinuo ustav Poljskoj i ograničio autonomiju.

*grof Adam Čartorijski: ruski ministar spoljnih poslova.

Poljaci su emigrirali, a neki su i pomogli Srbima da napišu program „Načertanije“.

1831. revolucioni talas zahvatio Parmu, Modenu i Bolonju;

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

REVOLUCIJE 1848-49.

Dva uzroka: socijalni i nacionalni.

Industrijska revolucija – brži privredni razvoj – privreda napreduje, a društvo stagnira. Mnogi narodi pod
stranov vlašću, bez svoje države.
________________________________________________________________________________________________________________

FRANCUSKA:

Smena monarhističkog i republikanskog uređenja – nemiri izbili u februaru 1848. – kralj Luj Filip odrekao
se prestola, pobegao u Englesku.

*Srušena Julska monarhija – pobunjenici proglasili Drugu republiku (organizovana privremena vlada,
sazvana ustavotvorna skupština, uvedeno opšte pravo glasa, predsednik je Napoleon)

*Luj Blan – predvodnik radnika; trodnevne borbe na barikadama, rasterao ih gen. Kavernjak.
__________________________________________________________________________________________________________________

NEMAČKA:

1834. carinski savez – okupljene neujedinjene nem. države

Nemiri u Berlinu, Kelnu, Frankfurtu i Majni.

1848. tražena sloboda štampe, okupljanja i dozvola za rad stranaka.

Fridrih Vilhem IV – pruski kralj; hteo da stane na čelo nem. ujedinjenja kada se sastala Svenemačka
skupština u Frankf. Odbio je krunu Nemačke, koju mu je ponudila skupština, ali bez habzb. teritorija.
__________________________________________________________________________________________________________________

ITALIJA:

Nije imala ni konfederaciju ni carinski savez.

Lombardija i Venecija (ekonomski bogate provincije) bile u sastavu Habz. monarhije.

1848. revolucija počela na Siciliji, sa zahtevom da se odvoji od Napuljske kraljevine.

Najizraženija u Milanu i Veneciji.

*obnovljena Republika sv. Marka- predsednik: Danijele Manini.

Pijemont objavio rat Austriji.

1848. austrijski general Radecki porazio Pijemont kod Kustoce;
1849. –II- -II- -II- kod Novare

* Pijemont morao da plati ratnu odštetu, a kralj Karlo Alberto da prepusti presto sinu Viktoru Emanuelu
II → izbija pobuna u Rimu, papa pobegao, ustav. skupština proglasila Rimsku republiku 1849., trajala 6
meseci.

*Na čelu reepublike: Trijumvirat (Đuzepe Macini).

Austrija ugušila Venecijansu rep. , katoličke zemlje ugušile Rimsku rep. (u odbrani Rima se istakao
Đuzepe Garibaldi).
__________________________________________________________________________________________________________________

AUSTRIJA:

Knez Meternih na čelu Habz. monarhije kada su se desile najveće revoluicije u austrijskoj istoriji,
1848.
1846. nemiri u Krakovu, započelo ih prvo poljsko plemstvo u Galiciji;
*Zatim nemiri u Beču i Pragu, pa u Budimu i Pešti.

Meternih prisiljen da podnese ostavku, nastanio se u Engl.. Izdao manifest – ukinuta cenzura štampe i
obećan ustav.

*Minstar Feliks Švarcenberg – uticao na smenu na prestolu.

Revoluciju u Ugarskoj predvodilo plemstvo okupljenu u dijeti (saboru).

* 1849. Ugarska proglašena nezavisnom rep., sa Lajošem Košutom na čelu. Opstala samo 4 meseca.
U avgustu je mađarsku vojsku porazila ruska vojska u bici kod Vilagoša.
Posledice revolucije: osobođenje seljaka feudalnih obaveza, prodaja zemlje povoljno

*1848. Sveslovenski kongres; nacionalni pokret Čeha.

*Knez Adolf Vindišgrec bombardovao Prag, vojna diktatura.

U revoluciji 1848/9. propali pokušaji ujedinjenja Italijana, Nemaca, Srba.

Uspeh: oslobođenje robova u fr. kolonijama, ukidanje feud. obaveza, otkup zemlje → razvoj liberalnog
kapitalizma.
___________________________________________________________________________________________________--

UJEDINJENJE ITALIJE
1815-1866. nemačke države bile okupljene u Nemačkoj konfederaciji.
U Italiji neke države nezavisne, neke pod vlašću Austrije-

revolucija 1848/9. donela ustavno uređenje ital. državama.

Poznate su bile 3 države:

-Papska,
-Kraljevina dveju Sicilija (Napuljska kraljevina) – vladaju Burboni
-Kraljevina Sardinija (Pijemont) - vlada ital. dinstija Savoja.

Pijemont poveo borbu za ujedinjenje.

*Kamilo Benco di Kavur (1810-61)- najvažnija ličnost ital. ujedinjenja. Uređivao časopis Il Risirgimento
(Preporod). Postao predsednik vlade Pijemonta 1852.
1855. poslao pijemontske trupe na Krim;
*uspostavio dobre odnose sa Napoleonom III; tajni i nezvanični susret u banji Plombijeri (1859)
→sklapanje braka između Klotilde (savojska princeza) i princa Žeroma → francusko-pijemontski
savez protiv Austrije.
*Naknada za podršku: ustupanje Savoje i Nice Francuskoj.

1857. upad Garibaldijevih pristalica u Napulj

1859. : 4 jun – bitka kod Mađene / 24. jun kod Solferina – fr. i pijemontske trupe porazile austrijske.

*Primirje u Vilafranki – Napoleon III i Franc Jozef sklopili primirje, potvrđeno mirom u Cirihu
(Lombardija Francuskoj – Nap. je prepustio Pijemontu / Austriji Venecija)

1860. vojvodstva u Parmi, Modeni i Toskani proglasila ujedinjeje sa Pijemontom.

*Buna seljaka u Siciliji→ Đuzepe Garibaldi upao sa 1000 ljudi u Siciliju, potukao burbonsku vojsku kod
Kalatafimija.
Osvojio Palermo; pobeda u dolini Volturna.

Sve države, sem Venecije, pripojene Pijemontu.

*Prvi nacionalni parlament sastao se u Torinu; 1861. proglasio osnivanje Kraljevine Italije.
Kavur- prvi predsednik, ali je ubrzo umro. Ustav Pijemonta kao ustav Kraljevine It., dvodomni parlament,
vrlo ograničeno pravo glasa.

1862. Garibaldi neuspešno pokušao da osvoji Papsku državu.

1866. kod Kustoce i na moru kod Visa poražena Kraljevina Italija u trećem ratu sa Austrijom;
*Italija diplomatski izvršila ujedinjenje: posle sporazuma sa Nap. III, +savezništvo sa Pruskom (koja je
pobedila Austriju kod Sadove) uspela je da pripoji Veneciju.

1870. povučena fr. vojska iz Rima, ušla italijanska → Kralj. It. dobila novu prestonicu.
Papi ostao Vatikan → izgubio svetovnu, zadržao duhovnu vlast. Tako je završen proces ujedinjenja Italije.

**1863. u Ženevi Švajcarac Jan Anri Didan osnovao Crveni krst, videvši rat Austrije i Pijemonta.
1864. Ženevska konvencija – zaraćene strane se obavezuju da štite ranjenike i obezbede im lek. pomoć.
1901. Dinan dobio Nobelovu nagradu za mir.

*1876. osnovano Srpsko društvo Crvenog krsta, prvi predsednik mitropolit Mihailo.
_________________________________________________________________________________________________________________________

UJEDINJENJE NEMAČKE

1834. Nemački carinski savez (najznačajnije čl. Pruska i Bavarska)

1850. sporazum u Olmucu – Austrija povratila prevlast u Nemačkoj konfederaciji.

*Junkeri – zemljoposednici na vlasti u konzervativnoj Pruskoj.

1861. Vilhelm I dolazi na presto.

*Landtag- pruski parlament; većina su umereni liberali.
*Oto fon Bizmark predsednik vlade u parlamentu i ministar spoljnih poslova od 1862-90.
Dobio epitet gvozdeni kancelar – tvrdio da se do nemačkog ujedinjenja može doći samo pomoću gvožđa i
krvi (rat).
Stvorio modernu i jaku vojsku uz pomoć šefa generalštaba Helmuta fon Moltkea.
*Prvi put u jednom ratu korišćeni telegraf i železnica za mobilizaciju vojnika; i puška sa udarnom
iglom.
*Uveo cenzuru štampe, porez da se ubira bez dopuštenja parlamenta.

1864. Dansku porazije Pruska i Austrija, uzele joj provinciju Šlezvig-Holštajn.

*usledilo suparništvo saveznica → bitka kod Kenigreca (Sadova) 1866., Pruska porazila Austriju,
preuzela vodeću ulogu u nemačkom ujedinjenju.

*Mir u Pragu- Pruskoj pripojeni Šlezvig-Holštajn, Hanover, Hesen-Kasel, Nasau i Frankfurt.

Stvoren Severnonemački savez pod vođstvom Pruske – Austirja izbačen aiz procesa ujedinjenja.

Bizmark je prvo izolovao Francusku, pa izazvao rat.

1870. rat fr. i pruske vojske..Pruska zatvorila Francuze u tvrđavi Mecu, porazila ih kod Sedana, potom ušla
u Versaj, gde je Vilhelm I proglašen za cara Nemačke 18. jan. 1871. → osnovano Drugo nemačko carstvo.

*Mirovni ugovor u Frankfurtu – Nemačkoj pripojene provincije Alzas i Loren; Francuska morala da plati
ratnu odštetu.

*Nemačka postala najmoćnija država Evrope; bila konzervativnog uređenja, zadržala ustav Pruske (iz
1849.). Bila je autoritarna a ne demokratska (jer je vladu imenovao car, ne parlam.)
Parlament – dvodoman: donji (skupština) su izabrani poslanici, a gornji (senat) predstavnici ujedinjenih
nemačkih država.

Industrijalizacija i radnički pokret:

od 1863. radnici se okupljali u Opštem nemačkom radničkom savezu.

__________________________________________________________________________________________________________________

VELIKA BRITANIJA:

Kraljica Viktorija (1837-1901)

Parlament imao prednost nad kraljem, od njega je zavisila vlada.

1837. i 1867. zakoni o izbornoj reformi – predstavnicima srenjih klasa omogućeno da se izjednače sa
aristokratijom i krupnom buržoazijom.

1867. pravo glasa dobili bogatiji predstavnici radničke klase; 1872. uvedeno tajno glasanje.

privredni razvoj u Eng – sve do početka 70ih godina.

3 ličnosti obeležile ovu epohu, kao stranačke vođe i predsednici vlada: Henri Palmerston, Bendžamin
Dizraeli i Vilijem Gledston.

*Florens Najtingel - bolničarka tokom Krimskog rata.

1846-66. Vigovci (stranka liberalnog opredeljenja) na vlasti.

*Torijevci – konzervativci, dvorska stranka

Engleska je bila demokratska zemlja, ali je od tada do danas muči irski separatizam.

FRANCUSKA:

Posle revolucije 1848. stvorena Druga republika, donet nov ustav.

Luj Napoleon III (1849-71) izabran za predsednika.

1851. izvršio državni udar, prigrabio svu vlast; 1852. proglasio se carem.

→nastalo Drugo carstvo, trajalo 18 godina (1870)

1854-56. Krimski rat: Francuska i Engleska ušle u rat protiv Rusije, braneći Tursku.
*1856. Pariski kongres; Fr. pomaže ujedinjenje Italije; Napoleon III na vrhuncu moći

1852. i 1875. ustavi

1862. Francuska i Španija intervenisale u Meksiku, 5 god. kasnije morali da povuku vojsku pred meksičkim
revolucionarima.

Francuska iskoristila nemačko-austrijski sukob 1866., u isprovociranom ratu sa Pruskom (1870-71)

car je zarobljen u Sedanu.

* U Parizu izbila pobuna, predvođena Leonom Gambetom, proglašena republika;

1871. u Pariz ušla pruska vojska, pobunjenici nisu mogli da ga odbrane.

*Pariska komuna – socijalistička pobuna u Parizu.

*Francuska skupština je zasedala u Bordou.

*predsednik vlade Adolf Tjer ugušio krvavi fr. građanski rat.

*Treća francuska republika organizovana prema ustavu iz 1875.; republikanski oblik naspram
monarh. zahvaljujući samo jednom glasu.
__________________________________________________________________________________________________________________________

RUSIJA

Romanovi:

Cara Aleksandra I (najsposobniji vladar)

zamenio ga brat Nikolaj I (1825-55) - najmoćniji, ugušio dekabrističku bunu;
njega zamenio Aleksandar II (1855-81).

1828/9. rat u Rusije i Turske:

povod – neispunjavanje turkih obaveza prema Grcima.
Rusija ušla u Vlašku, osvojila Moldaviju, Dobrudžu i Bugarsku.
Zauzela Jedren, gde je sklopljen mir 1829. → Rusija zadržala Besarabiju.

Ruski car pomogao sultanu da se odbrani od egipatskog paše Mehmed Alije (hteo da zauzme Carigrad).

*Iskelesijski ugovor 1833.: Rusija izdejstvovala zatvaranje bosforskih moreuza za sve ratne brodove
(nema daljih pretnji francuske i engleske za Rusiju u Crnom moru)→ vrhunac ruskog uticaja u Turskoj.

1841. Dardanelski sporazum: neutralisana prevelika moć Rusije u Turskoj.

1841. car Nikolaj I ukinuo prava spahija – pokušao da poboljša položaj kmetova.
1853-56. Krimski rat: sukob pravoslavnih i rimokatolika oko crkve Hristovog rođenja u Vitlejemu, Turska
odbila da daRusiji povlastice → izbio rat.
*Engleska, Francuska + kasnije Sardinija sklopile savez, pomagale Turskoj
Austrija nije ratovala, ali je imala preteći stav prema Rusiji.
Srbija neutralna, po savetu Rusije.
1853. bitka kod Sinope: ruska flota uništila tursku
1854. na reci Almi saveznici se revanširali, godinu dana potom držali Sevastopolj (simbol odbrane svete
ruske zemlje) u opsadi. Umro car Nikolaj I;

1860. na krajnjem istoku Rus. osvojila luku Vladivostok, podigla istoim. grad. (povezan transsibirskom
železnicom sa Moskvom)
1861. Rusija zaposela Kazahstan.

1861. Aleksandar II izdao Ukaz o oslobođenju seljaka kmetske zavinosti: kmetovi stekli ličnu slobodu,
pravo da otkue zemlju.

*Pariski kongres: Rusija izgubila deo Besarabije; pokroviteljstvo nad autonomijom Vlaške, Moldavije i
Srbije prešlo sa Rusije na velike sile.
Rusija postala drugorazredna sila– to je trajalo sve do velike istočne krize.

1873. Savez tri cara (Rusija, Austro-Ugarska, Nemačka)

1873. Rusija zauzela Bahru
1875. ustanak u Bosni → započeta Velika istočna kriza.
1877-78. ponovo rusko-turski rat (prethodno u Rajsštatu Rusija i A-U sklopile sporazum o podeli
interesnih sfera na Balkanu).
*1878. San-Stefanski mir: završen rat; mir revizovan odlukama Berlinskog kongresa.
→Tursku su evropske sile spasile od rasula, ali nisu dozvolile ni da Rusija neograničeno uvećava svoju moć.
Rusija se teritorijalno proširila na prostore iza Kavkaza (Kars, Betum, Ardagan).

1885. Rus. zauzela Turkmeniju.

*Sva vlast u Rusiji je bila u rukama samodršca-cara, nisu znali za ustav. Državni savet- budžet. Vlada i
kancelar – izvršna vlast.

*Socijalistički pokret u Rus. podsticali levičari – Černiševski, Plehanov; traže nastavak agrarne reforme,
osnovana organizacija „Narodna volja“, terorizam, atentati na cara (na kraju je ubijen).

*Nikolaj Georgijevič Gerniševski urednik časopisa Savremenik, bio sibirski sužanj. Uticao na Svetozara
Markovića (socijalista) romanom „Šta da se radi“.
_____________________________________________________________________________________________________________________________
TURSKA

ISTOČNO PITANJE: pitanje opstanka Tur. carstva u Evropi (na Balkanu).

Počinje: 1683. porazom Turaka pod Bečom
produbljuje se: Kučukajnardžijskim mirom 1774.
završava: 1923. kada je Turska proglašena republikom.

Selim III i Mahmud II - sultani koji su sprovodili preuređenja Turske.

1792. Rusija anektirala Krim i Gruziju (Jedrenskim mirom 1829. i sporazumom u Unkjar Iskelesiju 1833.
učvrstila uticaj na Porti)
1827. bitka kod Navarina – Tursku pobedili Rusi i egipatski paša.
1829. Grčka stekla nezavisnost
1830/33. Srbija stekla autonomiju.
1830. Fr. zaposela Alžir
1840. Mehmed Alija izborio autonomiju sa nasleednom titulom kediva;
1869. prokopavanje Sueckog kanala – Egipat se sve više modernizovao.
__________________________________________________________________________________________________

Prvi sultan reformator: Selim III (1789-1807);

- zaveo pešadijski korpus, novu vojnu org. „nizam-i-džedid“
*jedini vladar koji Napoleonu nije priznao titulu cara.

Imao problema sa provincijama:

Vahabiti – ustanak u Arabiji, Mustafa Barjaktar – pobunio se u Trakiji, Mehmed Ali u Egiptu, Pazvan Oglu
u Bugarskoj, ali-paša Janjinski u Epiru i Albaniji, Karađorđe u Srbiji.

1807. pobuna janičara: Selim III morao da se povuče sa prestola.

____________________________________________________________________________________________________

Drugi reformator: Mahmud II (1808-39); pomogao mu Mustafa Rešid-paša (serasker – komandant

kopnene vojske, i ambasador u Parizu,Londonu); *kapudan-paša- komandant mornarice
*Turska je izgubila mnoge teritorije: Srbiju, Grč., Egipat, Alžir.
*Egipat postao nasledna monarhija;

1826. sultan preuredio vojsku: ukinuo janičare i spahije

* reformisao centralnu upravu – porta je dobila ministarstva; veliki vezir zvanje prvog ministra.
Osnovano više saveta: najznačajniji Savet Visoke porte.
Činovnici podeljeni na: civilnu, vojnu i sudsko-versku kategoriju (devetostepena hijerarhija)

*od Mahmuda II se štampa i na turskom jeziku (do tada je bilo samo na francuskom)

*Mustafa Resid-paša: pripadnik masona, obrazovan; napisao Hatišerif od Gilhane 1839., pa je poznat kao
otac tanzimata (reorganizacija turske države).

Tanzimat trajao do donošenja Prvog Ustava 1876.

______________________________________________________________________________________________________________

Abdulazis (1861-76)-prvi turski sultan koji je putovao po Evropi.

Visoki savet reformi doneo nove zakone: kazneni, građanski agrarni (1858).
1864. posebnim zakonom izvrš. administrativna podela zemlje na 27 provincija (vilajeta, upravnik je
valija) – oni na sandžake (up. mutaserif), kaze (kajmakam) i nahije (mudir).

Centralna uprava: na čelu je sultan, vrši vlast posredstvom Porte.

Izvršna vlast ima 8 ministarstava: spoljni poslovi, unutrašnji posl., pravdu, finansije, verske fondacije,
trgovinu, poljoprivredu, javni radovi.
U upravi i verski poglavar (šejh-ul-islam) i Državni savet.

1856. Porta izdala Hatihumajun (napisao ga Mehmed Ali-paša, pod pritiskom velikih sila, pre zasedanja
mir. kongresa u Parizu. Njime je Tur. garantovala manjinama slobodu veroispovesti, jednakost sa
Muslimanima pred zakonom, u porezu i obrazovanju, pristup državnim službama; svi stanovnici podložni
vojnom regrutovanju (ali nemuslimani mogli da se oslobode vojske plaćanjem bedele – poreza).
Balkanski nacionalizmi čine okosnicu perioda Istočnog pitanja.

Ustanak na Kritu i 1875. ustanak u Hercegovini – Tur. morala da obnarodi Ustav 1876. (sultan zadržao
veliku vlast, dvodoman parlament donosi zakone i budžet
1876-78. rat protiv Rusije i balk. zemalja: sultan raspustio parlament i ukinuo Ustav.

Posle San Stefanskog mira Srbija, CG i Rumunija postale nezavisne, Bugarska: stvorene su Kneževina
Bugarska i Istočna Rumelija (pod sultanovim suverenitetom).
BiH date na upravu A-Ug.
Rusija dobila Besarabiju + nekoliko mesta u Aziji.
Rumunija dobila Dobrudžu, Engleska Kipar.

1862. osnovano Osmansko naučno društvo; više štampe; prvi roman 1870., ističe se književnik Namik
Kemal.
1868. ostvaranje carske gimnazije, i stručnih škola; realna ženska škola 1870.

Mladoturci: novi mladi reformatori; hteli da uspostave parlamentarni režim.

__________________________________________________________________________________________________________

AUSTROUGARSKA

1848. Rusi spasili Austriju pokorivši Mađare;

1867. Austrija preuređena

Posle revolucije – smena na prestolu: na vlast Franc Jozef (1848-1916), pretposlednji car Habz.
dinastije.
Ubili mu brata i sina prestolonaslednika Rudolfa.
Vladao 68 godina.

*pre revolucije 1848/9. uveden mađarski umesto latinskog kao službeni jezik u Mađ.

*U Krimskom ratu Aus. bila neutralna.

Napoleon III i Kavur se dog. da proteraju Aus. iz sev. Italije.

Posle pobeda kod Mađente i Solferina, rat završen mirom u Vilafranci 1859., izgubila Lombardiju.

1866. Pruska porazila Austriju kod Sadove. Praški mir- Aus. morala da prepusti Pruskoj ulogu
ujedinitelja nemačkog naroda, i da se u korist Italije odrekne Venecije.
Rusija i Aus. podelile Balkan na interesne sfere sporazumima:
1876. u Rajsštatu
1877. u Budimpešti

NEMAČKO-MAĐARSKI DUALIZAM

1849-67. Austrougarska nagodba

*posle revolucije mladi car (u Austriji) zaveo poredak tzv. Bahov apsolutizam (po min. unutrašnjih
poslova Aleksandru Bahu)

*1855. Konkordat- rimokatoličkoj crkvi obezbeđeno jače delovanje u državi

1859. car započeo proces preuređenja monarhije, nakon što je smenio Baha.
1860. Oktobarska diploma: vraćen ustavni poredak, i prava pokrajinskim saborima; - Mađari (vodi ih
Ferenc Deak) odbili da je priznaju → vladar primoran da izda Februarski patent 1861. (+privremena
uprava pod min. unutr. poslova Anton fon Šmerlingom)
*Lajoš Košut: sastavio koncept rešenja nacionalnog pitanja: stvaranje konfederacije Srbije, Ugarske,
Rumunijr i Hrvatske.

*Dva koncepta federativnog preuređenja Habz. monarhije: na trijalističkoj ili na dualističkoj osnovi.
Trijalistička: deoba države na 3 dela: nemački, mađarski i slovenski
Dualistička: nemački i mađarski

*grof Đula Andraši – predvodnik Mađara.

Car se odučio za dualističku, sklopio sa Mađarima Austro-ugarsku nagodbu 1867., krunisao se u Pešti za
kralja Ugarske.
Nagodbom je Habz. postala dvojna monarhija, podeljena na dva dela. Obnovljena deceniju kasnije, 1877.

Jedinstvo je ostvarivano tako što je bio zajednički vladar, iz din. Habzburg, parlament sastavljen od 2
delegacije koje su se naizmenično sastajale u Beču i Pešti, vlada sa 4 ministra (dvora, spolj. poslova, vojske
i finansija).

Dalmacija- pripala austrijskom delu carstva;

Hrvatska, Slavonija i Srbi u njima i na prostoru Vojvodine – ugarskom delu.

1868. Hrvatsko-ugarska nagodba: Hrvati u HR i Slavoniji stekli autonomiju. Hrvatskog bana i vladu
imenovao ugar. car.

1873. Revizija HR-Ug. nagodbe

od 1871. A-Ug je u savezništvu sa Rusijom i Nemačkom

*Zahvaljujući veštoj politici Đule Andrašija, A-Ug. izašla iz Velike istočne krize sa dobitkom; na Berl.
kongresu dobila upravu u BiH i držanje vojske u novopazarskom sandžaku.