Za sve one koji su rodjeni i preživeli 1950-te, 60-te & 70-te !!

Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni iako su naše majke, kad ih je bolela glava, pile aspirine,
jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na
dijabetes.
U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od domašaja dece" na bocičama sa
lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i nismo pišali u krevet.
Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali da imamo
kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rolšuama.
Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte a ne iz flašica kupljenih u supermarketu. Delili smo flašicu
Koka Kole sa našim prijateljima i NIKO nije umro zbog toga.
Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili sokove koje su i tada bile pune šećera ali
nismo bili debeli zato što smo se STALNO IGRALI NAPOLJU.
Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se po ceo dan, sve dok se ne upale svetla na ulici. Igrali smo se
žmurke, pale i klisa, klikera, partizana i nemaca, kauboja i indijanaca, zaloga i svega ostalog što je
samo dečija mašta bila u stanju da smisli.
Neretko, niko nije mogao da nas nađe po celi dan.
I nikad nije bilo problema...
Provodili smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz ulice zaboravljajući
da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naučili smo kako da rešimo problem
Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u školi.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i usmerivača pa
smo ipak završavali nekakve škole.
Nama nisu prodavali drogu ispred škole...
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na
televiziji (samo dva), nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne telefone, kompjutere,
Internet, chat rooms.......
MI SMO IMALI PRIJATELJE
I MI SMO IŠLI NAPOLJE
DA SE DRUŽIMO S NJIMA !
Padali smo sa drveća, znali da se posečemo na staklo, da polomimo zub, nogu ili ruku , ali
naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga
Igrali smo se sa lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu Godinu i sve smo to
preživeli bez posledica!
Išli smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću
da se družimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku.
U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon!
Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kuću i jednu
porodicu.
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji čovečanstva
Naše generacije su proizvele najbolje pronalazače i naučnike do danas.

Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost. I naučili smo da živimo s tim !
I ti pripadaš toj generaciji? ČESTITAM!
KAŽU ZA DA SMO ŽIVELI U MRAKU. NEKA IDE DOĐAVOLA KO MI POSLE TOGA UPALI SVETLO !
Pozdrav generaciji. ŽIVELI !!! .