VISOKO GRAĐEVINSKO – GEODETSKA ŠKOLА

GRAĐEVINSKI ODSEK

PREDMET: SAVREMENE METODE TEHNOLOGIJE I

ORGANIZACIJE GRAĐENJA

ТЕМА: PROIZVODNJA ASFALTA

Student Predmetni profesor

1
Sadržaj......................................................................................................................................2

Uvod..........................................................................................................................................3

1. Opis procesa proizvodnje asfalta.........................................................................................4

1.1 Preddoziranje agregata sa transportom dosušare..............................................................5

1.2 Sušenje agregata sa transportom do sita ..........................................................................6

1.3 Sistem otprašivanja agregata.............................................................................................7

1.4 Sistem prosejavanja, vaganja i mešanja ...........................................................................8

1.5 Sistem doziranja punila i drugih dodataka .......................................................................9

1.6 Sistem za skladištenje bitumenskih masa ........................................................................10

1.7 Kontrolna soba..................................................................................................................11

1.8 Sistem skladištenja asfaltne mase....................................................................................12

2 Funkcionalni zahtevi ..........................................................................................................13

2.1 Automatika preddoziranja agregata ..................................................................................13

2.2 Automatika sušenja agregata sa transportom do sita ......................................................13

2.3 Sistem otprašivanja agregata ...........................................................................................13

2.4 Automatika vaganja, mešanja i skladištenja asfaltne mase .............................................14

2.5 Sistem doziranja punila i drugih dodataka .......................................................................14

2
Uvod

Proizvodnja asfalta se odvija u nekoliko odvojenih tehnoloških celina (predozoranje, sušenje i

otprašivanje, vruće prosejavanje, i finalno namešavanje agregata i bitumena). U zavisnosti od
namene asfalta (put, avionska pista, parking, itd) primenjuju se različite recepture u proizvodnji.
Da bi se dobio asfalt koji odgovara nameni, receptura mora biti strogo ispoštovana, što znači da
proces proizvodnje mora biti precizno kontrolisan.

Sve prethodno navedeno je neophodno da bi se realizovala bolja zaštita od n e ž e l j e n i h p o j a v a

(prosipanja materijala, nedoslednosti u kvalitetu proizvoda is l i č n o ) , z a t i m d a b i
s e p r o c e s p r o i z v o d n j e o s l o b o d i o o d m a n u e l n i h i č e s t o nepreciznih poslova
praćenja i podešavanja raznih parametara proizvodnje, čime seutiče na kvalitet finalnog proizvoda

3
1 Opis procesa proizvodnje asfalta

Asfaltna baza je postrojenje za proizvodnju asfaltnih masa (asfalta). Asfalt se koristiza izradu puteva,
aerodromskih pista, parkirnih platoa, fabričkih dvorišta i drugihpovršina. U zavisnosti od
konkretne namene, primenjuju se različite recepture u proizvodnji asfalta. Recepture svih vrsta asfalta
mogu da sadrže sledeće materijale:

- Kameni agregati (agregati) granulacija od 0-32 mm,

- bitumeni raznih vrsta ( bit. 45, 60, 90, 120, polimerni,... ),
- punila (kameno brašno ili sopstveno punilo dobijeno iz sistema oprašivanja),
-razni dodaci u vidu praškastih ili tekućih materijala (elastomeri, polimeri,i sl.).

Proizvodnja asfalta se odvija u nekoliko odvojenih tehnoloških celina:

Slika 1. Ilustracija asfaltne baze

a. preddoziranje agregata sa transportom istog do sušare,

b. sušenje agregata sa transportom istog do sita,
c. sistem otprašivanja agregata
d. sistem prosejavanja, vaganja i mešanja,
e. sistem doziranja punila i drugih dodataka,
f. sistem skladištenja goriva za zagrevanje komponenti
asfaltne mase,
g . sistem za skladištenje bitumenske mase i
h . sistem za upravljanje proizvodnjom asfaltne mase.

Slika preuzeta sa sajta (www.ammann-group.com)

Na slici . I 2 dat je izgled asfaltne baze, gde su sve prethodno nabrojane tehnološke celine,
objedinjene u jedinstven tehnološki proces. U daljem tekstu biće,prema tehnološkom redosledu, opisani delovi
postrojenja koji čine asfaltnu bazu.

Slika 2 Ilustracija asfaltne baze

Slika preuzeta sa sajta (www.ammann-group.com)

4
1.1 Preddoziranje agregata sa transportom do sušare

Sa preddoziranjem agregata počinje tehnološki proces proizvodnje asfaltne mase.Sistem za preddoziranje se

sastoji iz sledeće opreme:

- Bunkeri u kojima se vrši preddoziranje

- Transportne trake za sabiranje agregata ispod bunkera
- Kosa transportna traka za odvoz materijala sa međutračnog sita u sušaru.

Bunkeri preddozatora su kapaciteta oko 5m3. Baza, koju ćemo predstaviti, ima 5
petbunkera za predoziranje. Ispod svakog bunkera se nalaze trakasti izuzimači.
Uzavisnosti od recepture asfalta koji želimo da proizvedemo, podešavamo brzine
trakastih izuzimača, čime kontrolišemo udeo kamenih agregata različitih granulacija ufinalnom proizvodu.

U okviru asfaltne baze, pored postrojenja za proizvodnju asfalta, moraju senal aziti i
d e p o n i j e a g r e g a t a r a z l i č i t i h g r a n u l a c i j a . U t o v a r i v a č i m a s e p u n e b u n k e r i kamenim
agregatom jedne vrste granulacije. Kameni agregati različitih vrsta mogu imati granulacije sa
sledećim vrednostima: Slika 3. Ilustracija predozatora

- 0-2 mm
- 0-4 mm
- 2-4 mm
- 4-8 mm
- 8-11mm
- 11-16 mm
- 16-22 mm
- 16-32 mm i
- 0-22 (32) mm.

Slika preuzeta sa sajta (www.ammann-group.com)

Sistem predoziranja sadrži nekoliko asinhronih motora koji pokreću trakaste izuzimače. Njihova
brzina se reguliše frekventnim regulatorima.

5
1.2 Sušenje agregata sa transportom do sita

Jedan od ključnih delova u proizvodnji asfalta predstavlja sistem za sušenje agregata.U bubnju za sušenje
izvodi se zagrevanje i otprašivanje zagrejanog agregata kako bise „izvukle" sve prašinaste čestice bilo
kamenog, bilo glinenog sastava. Ova prašina se vodi dalje u ciklone i filtere gde se suvim ili mokrim
postupkom kamena prašina odvaja od glinene prašine. Ovako izdvojena kamena prašina ponovo
se vraća kao punilo.

U unutrašnjosti sušare su specijalne lopatice za dizanje agregata zbog sušenja i istovremeno za transport
istog od početka do kraja sušare. Izlaz agregata iz sušare j e p r e d v i đ e n p r o s t i m p a d o m p r e k o
i z l a z n o g l e v k a . I z l e v k a m a t e r i j a l i d e u v r u ć i elevator.

Slika 4. Ilustracija rotirajući bubanj za sušenje i otprašivanje materijala

U sušari se agregat u
zavisnosti od recepture
asfaltne mase, zagreva do 180
0
C, a za specifične asfaltne
mase do 1600C.

Na izlaznom levku je ugrađena

IR sonda, kojom se meri
temperatura osušenogi
zagrejanog agregata.

Visoka temperatura u bubnju

se postiže sagorevanjem
nafte, mazuta, zemnog gasa,
ili nekog sličnog energenta.
Slika preuzeta sa sajta (www.ammann-group.com)

Slika 5. Ilustracija rotirajući bubanj za sušenje i otprašivanje materijala

Slika preuzeta sa sajta (www.ammann-group.com)

6
1.3Sistem otprašivanja agregata

Za izdvajanje prašine iz vrućeg vazduha, koja se stvara u sušari prilikom sušenja i rotacije
sušare, predviđena je oprema za Slika 6. Ilustracija filtera za otprašivanje
otprašivanje. Opremu za otprašivanje
čine:
- predizdvajač grube prašine
- filterski otprašivač za fino otprašivanje
- glavni ventilator za otprašivanje
- cevovodi za povezivanje opreme
otprašivača
- oprema za transport grube i fine prašine
iz sistema otprašivanja
- skladišni silos povratne – sopstvene
prašine tzv. sopstvenog punila
-druga prateća oprema
sistema za otprašivanje
(mot. klapne,
m e r e n j e temperature, ...)
Slika preuzeta sa sajta (www.ammann-group.com)

P r e d i z d v a j a č g r u b e p r a š i n e j e n a m e n j e n z a i z d v a j a n j e g r u b e p r a š i n e , k o j a dolazi iz
sušare. Za izdvajanje fine prašine iz sušare, odnosno one koja je prošla kroz predizdvajač grube prašine,
predviđen je filterski otprašivač. Filterski otprašivač je tzv.vrećasti filter, jer se filtracija gasova odnosno prašine
vrši putem filterskih vreća.

Slika 7. Ilustracija filtera za otprašivanje

Za izvlačenje dimnih gasova je

predviđen glavni ventilator
o t p r a š i v a n j a t z v . exhaustor.

Povezivanje opreme otprašivanja predviđeno je

cevovodom koji čine:

- sušara – predizdvajač grube prašine,

- predizdvajač – vrećasti filter
- filter - glavni ventilator otprašivanja.

Za transport grube i fine prašine

odnosno sopstvenog punila iz
o t p r a š i v a č a s u ugrađeni transportni puževi,
koji odvoze punilo na određene lokacije. Tako se
grubap r a š i n a p u t e m p u ž a o d v o z i u
vrući elevator, a fina sopstvena
p r a š i n a u s k l a d i š n i ležeći silos za punilo. Slika preuzeta sa sajta (www.ammann-group.com)

7
1.4 Sistem prosejavanja, vaganja i mešanja

Vruće prosejavanje je neophodno jer se prilikom zagrevanja i otprašivanja agregat delimično

raspada, čime se gubi deo njegove mase i remeti granulometrijski sastav s a k o j i m j e
"došao" u bubanj za sušenje. Zbog toga agregat "ide" na vruće
prosejavanje. Tu se popravlja granulometrijski sastav pojedine "frakcije" agregata i usklađuje se
ponovnim vaganjem pre mešanja sa zadatim sastavom koji je predviđenpo “recepturi” vruće asfaltne mešavine

Vrući agregat, koji izlazi iz rotacione sušare, se putem elevatora transportuje n a

opremu sistema za prosejavanje, vaganje i mešanje. Opremu čine:

Slika 8. Ilustracija sistema za prosejavanje, vaganje i mešanje

- sita za prosejavanje vrućih agregata
- međubunkeri za privremeno skladištenje
prosejanih agregata
- sistem vaga (agregat i punilo)
- mešalica za mešanje asfaltne mase.

Prvo se agregat iz elevatora dovodi na

vibracijsko sito, gde se prosejava na
predviđene granulacije. Pomešani agregati se
razdvajaju na nove granulacije, koje se dovode u
međusilose za vruće agregate. Sito
razdvaja agregate na Slika preuzeta sa sajta(www.ammann-group.com)

više frakcija, a v e l i č i n a f r a k c i j e z a v i s i o d u g r a đ e n i h s i t a . I s p o d s i t a s u u g r a đ e n i
m e đ u b u n k e r i z a privremeno skladištenje vrućih prosejanih agregata. Na vrhu bunkera su
ugrađene p r e l i v n e c e v i , k o j i m a s e e v e n t u a l n i v i š a k a g r e g a t a o d v o z i n a
d e p o n i j u . S v a k i međubunker ima svoju elektronski kontrolisanu pneumatsku klapnu putem
koje seagregati doziraju na vagi.

Sistem vaganja obuhvata sledeće vage:

- vaganje agregata
- vaganje punila Slika 9. Ilustracija mešalice

Obe vage čini mehanička posuda sa dozirnim

elementima, elementima za zatvaranje vaga,
odnosno ispuštanje agregata iz vage, i mernih
ć e l i j a . I z v a g a n e količine agregata i punila se prebacuju
u posebnu vrtložnu mešalicu gde se sve mase d o b r o
izmešaju u konačan proizvod - asfalt.
Doziranje bitumena se realizuje
protokometrom

Slika preuzeta sa sajta(www.ammann-group.com)

8
1.5 Sistem doziranja punila i drugih dodataka

Sistem punila se sastoji od sistema za dodavanje:

- sopstvenog punila, kao nus proizvod iz sistema otprašivanja

- kupovnog punila.

Oprema se sastoji odskladišnog silosa, transportnog puža za vezu silos-dupli elevator za punilo i
međubunkera za punilo iznad vage za punilo. Međubunker za punilo je opremljen sa ćelijastim dozatorom
putem kojeg se sopstveno punilo dozira kao jedna komponenta na vagu za punilo.

Slika 10. Ilustracija silosa za punilo

Zajedničku opremu sopstvenog i tuđeg punila čini tzv. dupli
elevator za punilo,kojim se punilo diže na visinu u
međubunkere za punilo smeštene na mešaonom stubu na
etaži iznad vage.

U sklopu sistema doziranja punila može se

s v r s t a t i i o p r e m a z a d o z i r a n j e određenih aditiva
odnosno specijalnih dodataka za pobo ljšanje kvaliteta
asfaltne mase. Sistem se sastoji od skladišnog bunkera,
transportnog puža za doziranje navagu, vage kapaciteta
od 20 kg pa naviše, sistema transporta izvaganih
dodataka do ciklona kao privremenog skladišnog prostora
(duvaljke – transportnog ventilatora, dozatora i transportnog
cevovoda), te sistema za doziranje dodataka iz ciklona
u mešalicu (el.pneumatske klapne).
Slika preuzeta sa sajta(www.ammann-group.com)

9
1.6 Sistem za skladištenje bitumenskih masa

Jedna od komponenti, koja učestvuje u proizvodnji asfaltne mase, je bitumen. Postojiviše vrsta bitumena: Bit
45, Bit 60, Bit 120, Bit 200 i polimerni bitumeni. S obzirom naraznolikost u kvalitetu bitumena i
kapaciteta asfaltne baze, predviđa se oprema zaskladištenje bitumena.
Rezervoari su temperaturno izolovani.

Sam bitumen u rezervoarima se greje putem ugrađenih izmenjivača toplote. Kroz grejače teče
zagrejano termo ulje sa radnom temperaturom do 1800C.Zagrejavanje termo ulja se vrši u toplotnoj stanici.
Sama toplotna stanica ima takođei z m e n j i v a č t o p l o t e u k o m s e z a g r e v a t e r m o u l j e k o j e p u t e m
c e v o v o d a p o v e z u j e grejače u bitumenskim rezervoarima.

Slika 11. Ilustracija silosa za bitumen

Transport bitumena iz rezervoara do mesalice
je izvedeno preko pumpe zab i t u m e n . I s p r e d
protokometra je ugrađen dozirni ventil,
k o j i u s m e r a v a b i t u m e n u mesalicu odnosno
nazad u izabrani rezervoar za bitumen. Upravljanje sa
tim ventilomse vrši putem izrađenog sistema vaganja.

Slika preuzeta sa sajta(www.ammann-group.com)

U bitumenskim rezervoarima se mora održavati r adna temperatura bitumena i to uodnosu na

vrstu bitumena, jer svaka vrsta bitumena ima svoju radnu temperaturu. Ukoliko dođe do
prekoračenja radne temperature bitumena, isti se može oštetiti.

10
1.7 Kontrolna soba

Kontejner za smeštaj elektronskih uređaja za centralno upravljanje i kontrolu procesa proizvodnje.

Slika 12. Ilustracija kontrolne sobe

Kontrolna soba sadrži:

- Računare
- Električne kutije
- Sigurnosne prekidače
- Prozore na kontejnerima
- Klima uređaje
- Sisteme veze

Slika preuzeta sa sajta(www.ammann-group.com)

Slika 13. Ilustracija softvera za upravljanje asfaltnom bazom

Moderan sistem kontrole proizvodnje je
garancija da je ceo program jednostavan i
bezbedan za upravljanje i potpuno automatski
uz pomoć kontrolnog softvera. Moderna kontrola
sistema reguliše i kontroliše svaki proces i
garantuje bezbedan i visok kvalitet proizvoda.
Sistem upozorava operatera ako je potrebno da
interveniše u hitnim slučajevima. Operater može
prebaciti na ručno upravljanje u svakom
trenutku.

Slika preuzeta sa sajta(www.ammann-group.com)

11
1.8 Sistem skladištenja asfaltne mase

Slika 14. Ilustracija skladištenja asfalta

Asfaltna masa koja se proizvede u mešalici, se putem korpe

transportuje u skladišnisilos. Silos je sa dva bunkera različitih
kapaciteta . Bunker je izolovan kamenom vunom tako da je
hlađenje asfaltne mase usporeno.Asfaltna masa se
putem ispusta na dnu silosa utovara u kamione i
odvozi nagradilišta.

Slika preuzeta sa sajta(www.ammann-group.com)

12
2 Funkcionalni zahtevi

Funkcionalni zahtevi, vezani za automatizaciju nadzorno – upravljačkog sistemaasfaltne baze,

najbolje se mogu opisati kroz podsisteme za proizvodnju asfalta.

2.1 Automatika preddoziranja agregata

Kontrola procesa preddoziranja agregata treba biti projektovana tako da se može vršiti na dva
načina: manuelno i automatski.
A u t o m a t s k a k o n t r o l a p r o c e s a t r e b a d a s e r e a l i z u j e t a k o d a s e b r z i n e izuzimača
automatski podese, u zavisnosti od unete recepture.

Manuelna kontrola procesa treba da omogući pojedinačnu korekciju brzina svih izuzimača, kao i
podešavanje brzine svih izuzimača zajedno.

Podsistem za predoziranje agregata se sastoji od:

-Pet trakastih izuzimača (pet motora sa pet frekventnih regulatora)
-Sabirne trake (jedan motor)
-Kose transportne trake, kojom se vrši transport agregata od sabirne trake dosušare (jedan motor)

Sam proces proizvodnje treba da pokreće operater izdavanjem naredbe nakorisničkom

interfejsu. Kad je naredba zadata, prvo treba da se sukcesivno upale m o t o r i s v i h p o d s i s t e m a ,
po napred određenom redosledu. Kad su svi sistemi ustanju pripravnosti pale se
motori izuzimača, počevši od najudaljenijeg od kosetrake, pa do najbližeg, kako bi
se obezbedio optimalan dotok frakcija do vrućih b u n k e r a

2.2 Automatika sušenja agregata sa transportom do sita

Sušenje agregata treba realizovati tako da se jačina plamena gorionika menja u z a v i s n o s t i o d

t e m p e r a t u r e a g r e g a t a n a i z l a z u i z s u š a r e . U k o l i k o j e t e m p e r a t u r a agregata, koji izlazi iz
sušare, niska potrebno je povećati plamen, i obrnuto. Osimmerenja temperature agregata na
izlazu iz sušare, meri se i temperatura unutar s a m e s u š a r e , k o j a n a m s l u ž i k a o
alarm.

P o d s i s t e m z a s u š e n j e a g r e g a t a s a transportom istog do sita sastoji se od:

- Bubnja sušare ( dva motora, gorionik, dva temperaturna senzora)

- Vrućeg elevatora ( jedan motor )

U ovom podsistemu operater treba da ima mogućnost izmene željene temperaturea g r e g a t a n a i z l a z u i z

sušare, kako bi se dobila zahtevana temperatura asfalta.

2.3Sistem otprašivanja agregata

Nad sistemom otprašivanja agregata treba da se vrši isključivo nadzor. Sam sistemse sastoji od:
- Ventilatora otprašivanja (jedan motor)
- Centralni puž (jedan motor)
- Dva lopatičasta izuzimača (dva mototra)

-Dva puža od vrećastog filtera do izlaza iz sušare (dva motora)

-Puž od vrećastog filtera do elevatora (jedan motor)
-Elevator za silos domaćeg filera (jedan motor)
-Puž od silosa do vage filera (jedan motor)

Pored navedenih elemenata sistem treba da ima i temperaturni senzor, koji služi kao alarm ukoliko
temperatura dostigne kritičan nivo. Otprašivanje agregata se startuje pri sukcesivnom startovanju motora.

13
2.4 Automatika vaganja, mešanja i skladištenja asfaltne mase

U ovom podsistemu potrebno je realizovati automatsko vaganje i mešanje agregata,bitumena i filera, u

zavisnosti od trenutne recepture asfaltne mešavine.T r e n u t n a receptura asfaltne
mešavine podrazumeva d o z i r a n j e s v i h komponenti (agregata, bitumena i
filera) u unapred određenom odnosu. Vaganje a g r e g a t a s e o b a v l j a n a j e d n o j v a g i .
I z n a d v a g e p o s t o j e v r u ć i b u n k e r i agregata. Prilikom vaganja vrući bunkeri se
sukcesivno otvaraju i zatvaraju i na tajnačin vrše doziranje agregata na vagu. Kada se završi
vaganje agregata, to jest zatvori se poslednji vrući bunker, otvara se klapna sa pneumatskim pogonom,
čime s e s a d r ž a j s a v a g e p r o s l e đ u j e u m e š a l i c u , n a k o n č e g a s e k l a p n a
z a t v a r a . Istovremeno dok se vagao agregat vagao se i filer. Nakon što je agregat ubačen
umešalicu vrši se doziranje filera, a zatim i bitumena.Kada se završi proces mešanja otvara se klapna sa
pneumatskim pogonom i a s f a l t n a m e š a v i n a s e i z m e š a l i c e i z b a c u j e u k o r p u . K a d a j e
c e l o k u p a n s a d r ž a j mešalice prebačen u korpu zatvara se klapna mešalice i korpa kreće do
silosa za skladištenje asfalta. Sadržaj korpe se izručuje u silos, nakon čega se korpa vraća
ispod mešalice, čima se završava ciklus. Vreme koje je potrebno korpi da ode do s i l o s a i d a
s e v r a t i , t r e b a d a b u d e j e d n a k o v r e m e n u p o t r e b n o m z a v a g a n j e i namešavanje
asfaltne mešavine, kako bi se ostvarila optimalna brzina rada afaltne baze. Ovaj podsistem se sastoji od
sledećih elemenata:

-vrući bunkeri (pneumatski cilindri)

-Vaga agregata (jedan pneumatski cilindar)
-Vaga filera (jedan pneumatski cilindar)
-Protokometar bitumena
-Mešalica (jedan motor, jedan pneumatski cilindar)
-Korpa za transport asfalta do silosa (jedan motor, dva indikatora položajakorpe)

2.5 Sistem doziranja punila i drugih dodataka

D o z i r a n j e p u n i l a i d r u g i h d o d a t a k a , k a o š t o j e s l u č a j i k o d d o z i r a n j a a g r e g a t a , potrebno
je automatizovati, tako da se prilagođava trenutnoj recepturi

14