Analiza rada dr Milene Petrović i drugih.

Tema: HROMATIZAM TONOVA I BOJA:

APSOLUTNI SLUH I SINESTEZIJA

Svaki naučnoistraživački rad polazi od jednog odredjenog problema koji se zasniva na

činjenicama i do kojih se dolazi istraživanjem. U ovom radu autori su istraživali vezu između
apsolutnog sluha i sinestezije. Od tri osnovnih, standardnih, naučnoistraživačkih metoda autori
su koristili sve tri vrste, od kojih su najzastupljenije normativna i eksperimentalna metoda. Izvori
materijala ovog rada su i primarne i sekundarne vrste. Primarni jer su izvori nastali u
istraživanju, iz prve ruke (istraživanje veze između apsolutnog sluha i sinestezije), a sekundarni
izvori pripadaju korišćenju raznih knjiga, literature.
U radu su se koristile dve vrste podnožnih napomena (fus nota). Prve su dokumentarne
napomene, odnosno napomene koje služe za navođenje bibliografskih podataka dokumenata i iz
kojih su citati i činjenice. Druga vrsta su eksplikativne napomene koje sluze kao dopunsko
objašnjenje nečega što se nalazi u tekstu.

Rad se sastoji iz tri dela: uvodni deo, srednji deo (razrada, istraživanje) i završi deo (zaključak).
Uvodni deo se sastoji iz sedam paragrafa (poglavlja). U prvom paragrafu se govori uopšteno o
apsolutnom sluhu, šta je apsolutni sluh, šta predstavlja, vrste apsoutnog sluha. Drugi paragraf
govori o povezanosti muzike sa jezikom, tj. o tonskim jezicima koji su zastupljeni u Kini,
Istočnoj Aziji i Africi. Treći paragraf govori o neurološkim istraživanjima, da apsolutni sluh
angažuje nekoliko neuroloških odvojenih procesa (percepciju, klasifikaciju, imenovanje i
pamćenje tonskih visina). U četvrtom paragrafu je reč o genetskim istraživanjima. Genetska
predispozicija za apsolutni sluh je dokazana ali ona zavisi od ranog muzičkog obrazovanja.
Skorašnja istraživanja su pokazala mogućnost da se ljudi rađaju sa apsoutnim sluhom ali ga
većina kasnije izgubi. Peti paragraf govori o sinesteziji, sposobnošću da se nadražaj jednog čula
oseti kao nadražaj drugog čula, da se pri slušanju određenog tona vidi odredjena boja. U šestom
paragrafu se govori o istorijatu sinestezije, da potiče od takozvanih orgulja u boji. Isak Njutn je
smatrao da spektar od sedam osnovnih boja odgovara tonovima dijatonske skale (Optika Isak
Njutn), na čemu je i bio zasnovan Skrjabinov sistem boja s tim što je on umesto sedam koristio
dvanaest boja. Sedmi paragraf govori o odnosu između zvuka i boje.

Srednji deo (razrada) počinje istraživanjem. Istraživanje se odvijalo u dva dela.

U prvom delu su testirali 20 muzičara sa apsolutnim sluhom tako što su im svirali durske i
molske akorde na klaviru po kvintnom krugu koje su ispitanici slušali. Rezultati su pokazali da 8
ispitanika poseduje sinestetske sposobnosti (prilokom slušanja akorada doživljava boje); 6
ispitanika vide boje za pojedine akorde, a 6 ne doživljava sinesteziju prilikom slušanja durskih i
molskih akorada.

Rezultati prvog dela istraživanja

Doživljaji durskih tonaliteta u bojama: C-dur: crvena (3), nebo plava (2), ljubičasta (1) i bela (3);
G-dur: crvena (5), zelena (4), plava (1); D-dur: zelena (4), zuta (3), svetlo plava (1), bež (1); A-
dur: svetlo plava (1), tamno ljubičasta (1), narandzasta (2), tamno žuta (1), jarko žuta (1), bež (1),
providna (1); E-dur: narandzasta (1), zlatna (1), drečavo žuta (1), roze (1), čokolada braon (1),
zelena (1), crvena (1), nebo plava (1); H-dur: ljubičasta (2), tamno žuta (1), svetlo braon (1),
plava (2), siva (1); Fis-dur: zelena (1), žuta (2), crvena (1), teget (1); Cis-dur: crna (1), žuta (2),
siva (3), smeđa (1); Gis-dur: narandzasta (1), braon (1), bordo (1), crvena (1), tirkiz (1), lila (1);
Es-dur: zlatna (1), crvena (3), braon čokolada (1), bela (1); B-dur: žuta (3), indigo (1), siva (2);
F-dur: narandzasta (2), svetlo zelena (1), nebo plava (2), bela (1), indigo (1).

Doživljavanje molskih tonaliteta u bojama: c-mol: narandzasta (1), žuta (1), crna (3), crvena
(1), tamno ljubičasta (1); g-mol: tamno zelena (2), tamno braon (1), bordo crvena (1), crna (1),
siva (1); d-mol: crvena (2), mutno narandzasta (1), tamno zelena (2), bela (1); a-mol: tamno
crvena (1), bela (5), siva (1), tamno plava (1); e-mol: topla žuta (1), tamno plava (4), tamno
braon (1); h-mol: tamno narandzasta (1), oker (1), žuta, boja opalog lisca (1), crvena, trula višnja
(1), tamno siva (2); fis-mol: žuta (2), crvena (1), tamno zelena (3), tamno teget (1); cis-mol: teget
(2), azurno plava (2), tamno siva (2); gis-mol: siva (1), smeđa (1), ljubičasta (1), ciklama (1),
svetlo zelena (1); es-mol: tamno plava (3), tamno braon (2), siva (1); b-mol: tamno ljubičasta (1),
tamno plava (1), plava (1), oker (2), svetlo siva (1); f-mol: četinarski zelena (1), braon (1), tamno
ljubičasta (1), teget (1), crna kao mrak (1), siva (1).

Analizom rezultata uočeno je da je pri slušanju G-dur akorda 5 ispitanika izjavilo da vidi
crvenu boju. Ton Ge ima 392 herca, odnosno 695.56 nanometra sto i pripada crvenom delu
spektra.Boja A-dura se kreće u žutom, tamno žutom i narandzastom delu spektra, a to potvrđuje i
odnos između herca i nanometra(ton A ima 440 herca, odnosno približno 620 nanometara što i
pripada narandzastom delu spektra). Ton E je označen u odgovorim kao žut, zlatan, narandzast i
crven, što znači da se i spektar pomerio za jedno mesto – od narandzaste ka crvenoj boji. Četiri
ispitanika je zapisalo da je Fis-dur crene boje: ton Fis pripada crvenom delu vizuelnog spektra
(370 herca približno iznosi 737 nanometra). Tri ispitanika je zabeležilo da je akord B-dura žute
boje, a prema odnosu herca i nanometra, ton B pripada žutom delu spektra.
Grupa ispitanika koja nema sinestetske doživljaje, izjavila je da poseduje vanmuzičke
asocijacije pri slušanju akorada: G-dur je bistra tekuća voda (1); A-dur predstavlja radost (1), mir
(1); E-dur sunčano jutro; H-dur zalazak sunca (1), vedro nebo (1); Cis-dur je fanfarno svečeni
(1); As-dur oštar (1); Es-dur kraljevski svečan (1); B-dur predstavlja tmuran dan (1) i kraj
sunčanog dana (1); F-dur je pastoralni (1). Mosli akordi: c-mol je sudbinski (1); d-mol je
depresivan (1); a-mol ukazuje na upozorenje (2); h-mol je opasna noć (1); cis- mol je kišna noć
(1); gis-mol je tužan (1); es-mol predstavlja tugu, tamu, patos (1); b-mol očajanje (1) i kišan dan
(1); f-mol mrak (1).

U drugom delu istraživanja testirano je 28 ispitanika – profesionalnih muzičara sa apsolutnim

sluhom, različitog uzrasta (od 15 do 47 godina) i pola. Ispitanici su slušali 12 izolovanih tonova,
durske i molske akorde po kvintnom krugu, početne teme 24 Bahova preludijuma iz zbirke
,,Dobro temperovani klavir”.