MOTIVACIONI

PSIHIČKI PROCESI
 Sadržaj predavanja
• Pojam motivacije
• Teorije motivacije
– Teorija hijerarhije motiva – Maslov
• Biološki motivi
– Glad
• Poremećaji ishrane
– Žeđ
• Seksualni motivi
• Psihološki motivi
– Motiv za stimulacijom
– Motiv za druženjem
– Motiv za postignudem
• Razvoj motiva za postignućem
• Motiv za postignućem tokom školovanja
• Motiv za postignućem kod zaposlenih
• Motiv za postignućem i zadovoljstvo životom
• Unutrašnja i spoljašnja motivacija
 POJAM MOTIVACIJE
• Motivi – upravljaju ponašanjem
(voljnim i nevoljnim)
• Motivacija – psihički proces koji
utiče na iniciranje, usmeravanje,
intenzitet i trajanje određenog
ponašanja
• Izvori motivacije kod ljudi:
– Biološke potrebe (potreba za
hranom, vodom, snom, toplinom…)
– Emocije
– Kognitivni faktori (verovanja,
očekivanja, stavovi…)
– Socijalna sredina – socijalni uticaj
(porodica, škola, prijatelji, mediji…)
 TEORIJE MOTIVACIJE
 TEORIJA INSTINKTA – Viljem Mek Dugal (William McDougal)
• Instinkti – nasleđeni i nevoljni obrasci
ponašanja, koji se automatski pokredu
izazvani određenim dražima
• Mana ove teorije – nastoji da objasni čitavo
ljudsko ponašanje instinktima, bez istinskog
razumevanja autentičnog ljudskog ponašanja
• Ljudi se rađaju sa izvesnim brojem refleksnih
ponašanja i motivacionih tendencija
• Od socijalne sredine zavisi da li de se i kako razvijati
veliki broj nasleđenih motivacionih tendencija!
• Istraživanja u oblasti evolucionističke psihologije –
bliska teorijama instikata – određena ponašanja
se mogu objasniti naslednim faktorima koji su u
funkciji održanja vrste
• Vedina psihologa se bavi neposrednim uzrocima
ponašanja, a ne udaljenim pretpostavkama o
tendencijama u ljudskom ponašanju
  Teorija smanjenja nagona
(način funkcionisanja bioloških potreba unutar organizma)
• Princip homeostaze – tendencija stalnog
prilagođavanja organizma kako bi se održao NARUŠAVANJE
ujednačen nivo telesne temperature, krvnog pritiska, RAVNOTEŽE
šedera u krvi i ostalih fizioloških sistema u organizmu
• Svaka NARUŠENA RAVNOTEŽA u organizmu stvara ZADOVOLJENJE POTREBA
POTREBU POTREBE

• Potreba – biološki signal koji pokrede organizam na

aktivnost NAGON

– Unošenje potrebne materije (“žedan sam, gladan

sam”)
– Eliminisanje nepotrebne materije (potreba da se
obavi nužda)
• Nagon – psihološko stanje koje prati potrebu (osedaj
da nešto “nagoni” osobu da uradi određene stvari)
• Tenzija nestaje kad se zadovolji potreba (nagon)
– Nedostatak tečnosti u organizmu – žeđ
– Nedostatak hranljivih materija u organizmu – glad
• Najbolje objašnjava PRIMARNE NAGONE – fiziološke
potrebe koje su povezane sa preživljavanjem i
razmnožavanjem
  Teorija uzbuđenja
• Objašnjenje ponašanja koja su motivisana
potrebom za porastom uzbuđenja a ne
smanjenjem uzbuđenja (radoznalost, avanturizam…)
• Motivacija – proces koji de u pojedinim trenucima
težiti:
– Smanjenju uzbuđenja (primarni nagoni)
– Povedanju uzbuđenja (susret sa novim i
nepoznatim stvarima i događajima)
• Regulisanje nivoa uzbuđenja – optimalni nivo
uzbuđenja neophodan za izvođenje pojedinih
aktivnosti kako bi one bile uspešne
– Potreba za opuštanjem – prevelika napetost ili
uzbuđenost
– Potreba za uzbuđenjem – dosada i monotonija
  Teorija podsticaja
• Uloga draži u motivaciji
• Postojanje različitih faktora koji utiču na način doživljavanja pojedinih
draži
• Neki podsticaji pobuđuju primarne nagone dok su drugi naučeni
• Načini zadovoljenja pojedinih nagona se uče!
• Sekundarni nagoni – naučeni nagoni
• Postoje sekundarni nagoni koji nisu, bar ne na vidljiv način, povezani sa
primarnim nagonima – potrebe formirane pod uticajem kulture i
socijalne sredine – potreba za cigaretama, za odlaskom na utakmice, za
sedenjem u kafidima, za vožnjom bicikla…
• Subjektivno vrednovanje podsticaja određuje njihovu selekciju i način
njihovog delovanja na osobu

 Teorija instinkta, teorija smanjenja nagona, teorija uzbuđenja – usmerenost

na unutrašnje faktore (procese u organizmu)
 Teorija podsticaja – usmerena i na unutrašnje i na spoljašnje faktore
 MASLOVLJEVA TEORIJA HIJERARHIJE MOTIVA
• Veliki broj motiva objedinjenih u 1 organizovanu celinu
• Svrstavanje svih motiva u jednu od 5 velikih kategorija koje su
poređane hijerarhijski (neophodno je da niži motivi budu bar
delimično zadovoljeni da bi se zadovoljavali viši motivi u
hijerarhiji)
• Kategorije motiva (potreba):
 Fiziološki – potreba za vodom, hranom, kiseonikom, spavanjem…
 Sigurnost – motivi da neko brine o nama, za redovnim prihodima…
 Pripadanje i ljubav – motivi da se pripada određenim grupama, za
prijateljskom ili partnerskom ljubavlju
 Poštovanje – motivi da se osedamo vrednima i da nas poštuju
kao korisnog člana zajednice
 Samoostvarenje (samoaktualizacija) – ostvarivanje SAMO-
sopstvenih potencijala OSTVARENJE

• Nedostaci teorije: POŠTOVANJE

– Nemogudnost objašnjenja pojedinih ponašanja LJUBAV I PRIPADANJE

(npr. gladovanje iz protesta) POTREBE ZA SIGURNOŠDU

– Veliki broj osnovnih kategorija FIZIOLOŠKE POTREBE
 BIOLOŠKI MOTIVI
• Psihički predstavnici organskih potreba
• Često se nazivaju “primarni nagoni”
• Nasleđuju se
• Svrha – održavanje organizma u životu
• Princip homeostaze – mehanizam nastanka
• Glad, žeđ, potreba za toplinom, potreba za spavanjem,
potreba za izbegavanjem bola, potreba za kretanjem….
 GLAD
• Glad – stvarna potreba organizma za određenim hranljivim materijama
• Apetit – psihološka potreba koja može da bude i nezavisna od gladi

• Mozak reguliše osedanje gladi i sitosti na osnovu signala koje dobija iz

organizma
• Hipotalamus – osnovni deo mozga povezan sa osedanjem gladi i sitosti
– Lateralni hipotalamus – povezan sa potrebom da se jede
– Ventromedijalni hipotalamus – reguliše prekid ishrane kada je uneseno dovoljno
hrane
– Paraventrikularno jezgro – prati nivo šedera u krvi i izaziva glad kada nivo šedera
opadne ispod određenog nivoa
• Neurotransmiteri – deluju na pojedine neurone u mozgu
Neuropeptid Y – apetit za namirnice koje sadrže ugljene hidrate – Serotonin
Galanin – jedenje masne hrane – Enterostatin
 OBLICI REGULISANJA APETITA
• Biološki mehanizmi regulisanja ishrane (zasnovani na
unutrašnjim dražima)
– Kontrakcije želuca – izvor osedanja izražene gladi ili sitosti
– Registrovanje nivoa glukoze u krvi – regulisanje gladi u kradim
vremenskim periodima (podaci iz jetre i dvanaestopalačnog
creva; specijalizovani nervi u mozgu)
– Registrovanje nivoa leptina u krvi – regulisanje apetita u dužim
vremenskim intervalima
• Leptin – lučenje masnih delija
• Ventromedijalni hipotalamus – prekid jela
• Aktiviranje simpatičkog autonomnog nervnog sistema (ANS) –
pojačava metabolizam i sagorevanje masti
• Paraventrikularno jezgro – kontrola apetita registrovanjem
nivoa glukoze u krvi
• Uticaj spoljašnjih draženja na apetit
– Uglavnom pojačavaju apetit
– Pogled na hranu i miris hrane – pokredu fiziološke i
uslovne reakcije koje izazivaju apetit i onda kada
smo dovoljno siti
– Miris utiče na oslobađanje insulina – pojačava se potrošnja
šedera, što dovodi do aktiviranja osedanja gladi
– Uslovne reakcije – povezane sa omiljenim jelima i stvorenim
navikama
– Apetit – želja za doživljajem zadovoljstva u hrani bez obzira
na stvarnu glad
• Uticaj psiholoških faktora na ishranu
– Emocije – afektivni ton (zadovoljni ljudi jak apetit,
nezadovoljni slab?)
– Uticaj socijalne sredine – formiranje navika ishrane
(koja su dozvoljena jela, vreme jela i način na koji
se jede određena hrana…)
– Ljudi su u stanju da pojedu oko 70% više hrane
kada su u društvu!
 Poremedaji ishrane
Problemi u regulisanju ishrane dovode do poremedaja ishrane
 Anoreksija nervoza
• Najteži poremedaj ishrane iza kog leže dublji psihički problemi;
zahteva lečenje psihoterapijom i farmakoterapijom (često je
potrebna hospitalizacija zbog izgladnelosti)
• Upadljiva preterana mršavost (težina je manja za više od 15%
normalne težine)
• Ponašanje: izgladnjivanje, namerno povradanje, preterano
vežbanje, upotreba laksativa, obuzetost ishranom
• Opsesivna preokupacija sopstvenim izgledom uz iskrivljenu
sliku o sebi u smislu konstantnog osedaja debelosti (i pored
značajnog gubitka težine)
• Prisutan stalan osedaj gladi uz istovremenu odbojnost prema hrani
• Ženske osobe češde oboljevaju, dok je kod muškaraca ovaj
poremedaj mnogo ozbiljniji – teža je klinička slika, lošija je
prognoza
• Negativne posledice na opšte zdravstveno funkcionisanje
(gubitak menstruacije kod žena, povedan rizik od suicida, kosti
postaju krte, opšta iznemoglost organizma….)
• Bulimija
– Ne prepoznaje se po spoljašnjem izgledu osobe – težina
može da varira od mršavosti do gojaznosti
– Ponašanje: prejedanje uz obavezno povradanje koje se
samo namerno izaziva
– Upadljivo je konzumiranje velike količine hrane
– Težak poremedaj ishrane sa dubljim psihološkim
uzrocima, koji zahteva lečenje i terapiju
– Manje opasna od anoreksije nervoze (ne dolazi do
totalnog iscrpljivanja organizma)
• Gojaznost (obesity)
– Stanje organizma kada je indeks telesne mase – težine
(body mass index, BMI) vedi od 30
– Indeks telesne mase – težine (kg) / visina2 (m)
– Društveni problem – posebno u razvijenim zemljama!
• 10% svetske populacije je gojazno
• 34% odraslih u SAD je gojazno
– Otežava život, predstavlja zdravstveni rizik, skraduje život
• Uzroci gojaznosti
– Velike porcije brze hrane, bogata ponuda hrane sa puno masnoda i slaba
fizička aktivnost
– Potencijalno postojanje genetskih uzroka gojaznosti (sporo očitavanje
promena u nivou šedera u krvi i pomerena granica reagovanja na leptin)
– Neadekvatno vaspitanje – loš uzor roditelja (prejedanje) i nedosledni obrasci
kontrole nad vrstom i količinom hrane koju deca uzimaju
– Stres – tendencija pojedinih ljudi da pojačano jedu kad su pod stresom
• Problemi gojaznih u nastojanju da se kontroliše telesna težina
– Debljanje se brže odvija nego mršavljenje – nagon preživljavanja (brzo
skladištenje hranljivih materija i njihovo postepeno korišdenje)
– Dijeta – organizam prepoznaje stanje gladovanja kao pretnju nestašice hrane i
sporije troši rezerve (usporenje metabolizma)
– Usporeni efekti dijete – iritiranje, nerviranje, gubljenje motivacije
– Porast osetljivosti centara zadovoljstva u mozgu usled izgladnjivanja – pogled
na hranu postaje vedi izazov za osobu nego kad nije na dijeti
• Jedini ispravni pristup u smanjivanju gojaznosti – promena celokupnog
životnog stila (promene u navikama i stavovima prema hrani i redovna
fizička aktivnost – ubrzava metabolizam)
 ŽEĐ
• Nedostatak vode u organizmu – teže posledice od nedostatka hrane (čovek
može da gladuje do mesec dana, a bez vode ne može duže od par dana)
• Hipotalamus – reaguje na osnovu 3 vrste informacija (drugačiji
neurotransmiteri u odnosu na glad)
 Suva usta – najmanji značaj (početkom XX veka)
 Nivo tečnosti u delijama – složeni mehanizam
Smanjivanje nivoa tečnosti u organizmu, dovodi do toga da soli sodijuma
isisavaju tečnost iz delija i dehidriraju ih, što u hipotalamusu dovodi do
odgovarajudih hemijskih reakcija, kojima se informacija šalje u hipofizu, koja
luči antidiuretički hormon (ADH), koji sprečava izlučivanje tečnosti iz
organizma i šalje signal u koru velikog mozga, kako bi se doživeo osedaj žeđi
 Ukupni volumen krvi – smanjuje se sa smanjivanjem tečnosti u organizmu
Bubrezi – skupljanje krvnih žila i pokretanje mehanizma stvaranja
angiotensina (supstanca koja prenosi informaciju u hipotalamus da
organizmu nedostaje tečnost)
• Psihološki faktori – daleko manja uloga nego kod gladi
– Kulturne i lične preferencije kada treba piti i koju vrstu tečnosti
– Mogudnost emotivnog vezivanja za pojedinu vrstu napitaka
• Stimulansi (kafe, čajevi, kole….) – povedanje koncentracije
• Depresanti (alkoholna pida) – smanjivanje stresa
 SEKSUALNI MOTIVI
• Veoma složena i kompleksna pojava
• Sličnost sa biološkim motivima
– Osnovna kontrola seksualnog motiva se odvija u hipotalamusu
– Postoji snažna uloga spoljašnjih draži na aktiviranje seksualnih motiva
– Postoji uticaj socijalne sredine na oblikovanje seksualnog ponašanja

• Razlika u odnosu na biološke motive

– Seksualni motivi ne služe ličnom preživljavanju, ved održanju vrste
(razmnožavanju)
– Ne teži se isključivo smanjivanju ved i porastu uzbuđenja
– Reakcije na osujedenje u zadovoljenju nagona je bitno drugačija – čovek može
da podnese duže periode bez seksualnog uzbuđenja, a takođe može da se
ponovo uzbudi i nakon zadovoljenja seksualnog motiva
– Biološki motivi – porast energije u organizmu; seksualni motivi – trošenje
postojede energije
• Biološki osnov seksualne motivacije –
seksualni hormoni (muški i ženski)
• Seksualni hormoni utiču na pojavu
seksualne želje i imaju organizujudi i
aktivirajudi uticaj na mozak
• Seksualno ponašanje se uči pod uticajem
socijalne sredine i pod snažnim je uticajem
seksualnih uloga koje kultura određuje
(posebno za muškarce i posebno za žene)
• 1993. godine – Svetska zdravstvena
organizacija:
– homoseksualnost izbačena kao zvanična
dijagnoza poremedaja seksualnog ponašanja,
– zadržani su poremedaji seksualne funkcije
(impotencija, frigidnost) i poremedaji
seksualne preferencije (fetišizam,
voajerizam…)
 PSIHOLOŠKI MOTIVI

• Nisu direktno povezani sa preživljavanjem

• Doprinose ukupnom blagostanju osobe
• U velikoj meri variraju među ljudima
• Neki od psiholoških motiva su prisutni kod svih ljudi –
smatra se da imaju nasledni osnov
• Iskustvo u velikoj meri utiče na formiranje ovih motiva
 Motiv za stimulacijom
• U osnovi niza ponašanja postoji potreba za stalnim prilivom nove
stimulacije
• Postoje ljudi koji nisu u stanju da budu u tišini i sami
• Mnogobrojne tehničke mogudnosti olakšavaju zadovoljenje ovog
motiva (televizor, kompjuter, telefon….)
• Teorija uzbuđenja – objašnjenje ovog motiva
• Ljudi se osedaju neprijatno kada su izloženi ekstremnim situacijama
(premalo ili previše draženja)
• Optimalni nivo uzbuđenja – sklanjanje od preterane stimulacije ili
traženje dodatne situacije (individualne razlike)
• Različiti nivoi uzbuđenja – tokom različitih aktivnosti:
 PANIČNE SITUACIJE
 ANKSIOZNOST NIVO
 UMERAN NIVO AKTIVNOSTI I PAŽNJE UZBUĐENJA
 ODMARANJE I RELAKSACIJA
 SAN
• Jerks-Dodsonov zakon – za uspeh u određenoj aktivnosti neophodan je
adekvatan nivo uzbuđenja (niže uzbuđenje – nedovoljan ishod; više
uzbuđenje – prekid i dezorganizacija aktivnosti)
 Motiv za druženjem

• Potreba da budemo sa drugima i da izgrađujemo odnose sa njima

• Pretpostavka o naslednosti motiva za druženje – biološko
opravdanje (lakše je preživeti u grupi nego samostalno)
• Rezultati istraživanja motiva za druženjem – u situacijama koje
izazivaju anksioznost i u susretu sa svakodnevnim bolnim iskustvima
raste potreba za udruživanjem sa drugim ljudima
• Različito izražen kod različitih ljudi
• Ljudi sa izraženijim motivom za druženje se bolje prilagođavaju kroz
život (bolje korišdenje socijalne podrške u teškim periodima života)
 Motiv za postignudem
• Potreba da se ovlada određenim oblastima
ljudske aktivnosti, koja je pradena izraženim
zadovoljstvom u obavljanju tih aktivnosti
• Osobe sa visokim motivom za postignudem:
– Ulažu puno napora da bi postali izuzetni u
određenoj oblasti
– Uživaju u procesu ovladavanja novim veštinama i znanjima
– Ponosni su na to što postižu značajne rezultate
– Postavljaju sebi izazovne ali ostvarljive ciljeve i zadatke
(eksperiment sa decom Davida MekKlilanda)
– Spremne su na umereni rizik i ne očekuju da de se ciljevi
odmah ostvariti (da de odmah postidi očekivane rezultate)
– Nede se preterano uzrujati neuspehom (ako su se izuzetno
trudile a nisu postigle očekivane rezultate)
• Individualne razlike u izraženosti motiva za postignudem
utiču na ponašanje osoba u situacijama kada treba
postidi rezultat
• Razlika između osoba sa visokim i niskim motivom
za postignudem
– Zadovoljstvo naspram zabrinutosti – osobe sa niskim
motivom za postignudem su zabrinute da ne dožive
neuspeh, pa ne osedaju zadovoljstvo u aktivnostima
usmerenim na cilj, ved olakšanje kada ga ostvare
– Vrsta postavljenih ciljeva
• Cilj – učenje (upuštanje u određene aktivnosti da bi njima
ovladalo, da bi se stekle i usavršile potrebne veštine, da bi se
sami izborili sa preprekama)
• Cilj – izvođenje – (upuštanje u određene aktivnosti radi
dokazivanja sopstvene kompetencije, tendencija
upoređivanja sa drugima, a ne usavršavanje; izbegavanje
izazova, manja upornost i lako odustajanje ukoliko se cilj ne
postigne lako – osedanje neuspeha)
 Razvoj motiva za postignudem
• Uticaj genetskih faktora
• Uticaj roditelja i njihovog stila vaspitanja
– pounutrena “roditeljska figura”
(pozitivna ili negativna) ostaje aktivna
tokom celog života osobe
– Negativni uticaj – nestrpljenje i ljutnja
dok posmatraju decu u obavljanju
određene aktivnosti, obeshrabrivanje za
nastavak aktivnosti, preuzimanje
završavanja zadataka i aktivnosti
– Pozitivni uticaj – ohrabrivanje dece da se
upuste u nove i teške zadatke,
pohvaljivanje i nagrađivanje za uspehe,
ohrabrivanje u traženju novih rešenja pri
susretu sa neuspehom, podsticanje na
postavljanje novih, viših ciljeva i izazova
 Motivacija za postignudem i zadovoljstvo
životom
• Zadovoljstvo životom (subjektivno blagostanje)
– generalni odnos čoveka prema zadovoljstvu
sopstvenim životom i odnos učešda pozitivnih
naspram negativnih raspoloženja i osedanja
• Princip homeostaze – održavanje osnovnog
nivoa zadovoljstva životom konstantnim
(efekti raspoloženja izazvani određenim
događajima uglavnom se povlače posle par
dana, tako da se uspostavlja prethodni nivo
zadovoljstva životom)
• Ljudi se prilagođavaju promenljivim okolnostima
menjanjem sopstvenih očekivanja i ciljeva a ne
menjanjem svog osnovnog nivoa raspoloženja
• Ljudsko nezadovoljstvo – orijentacija na ono što
nedostaje (fokusiranost i težnja da se ostvari
ono što osoba nema – status, materijalna dobra)
 Motiv za postignudem tokom
školovanja
 Cilj – ovladati materijom, uspeh –
kada se ulaže napor u njegovo
postignude, zadovoljstvo u učenju
(unutrašnja motivacija)
 Cilj – postizanje vidljivih rezultata,
uči se za visoke ocene, kako bi bili
bolji od drugih, nema zadovoljstva
u učenju
 Cilj – izbegavanje loših rezultata,
uči se kako bi se izbegle loše ocene
koje kvare utisak kod drugih, nema
zadovoljstva u učenju, obrazovni
proces neinteresantan – otežano
učenje
 Motiv za postignudem kod zaposlenih
 Potrebno je osmisliti radno mesto,
ulogu zaposlenog i sistem nagrađivanja
 Motivišudi su poslovi koji nude izazove,
u kojima se traži delimična nezavisnost
zaposlenog i koji su adekvatno nagrađeni
 Veliki izvor nezadovoljstva (pad motivacije) – kada zaposleni
nemaju nikakvu kontrolu nad radnim okruženjem
 Radno okruženje koje negativno utiče na produktivnost i
motivaciju zaposlenih – visok stepen nadzora i kontrole, sa vrlo
malo samostalnosti i nezavisnosti zaposlenih, uz isključivo
novčano nagrađivanje
 Načini povedavanja produktivnosti i zadovoljstva poslom kod
zaposlenih – omogudavanje učešda zaposlenih u procesima
odlučivanja, samostalnost u rešavanju određenih problema na
poslu, obučavanje u vedem broju različitih veština, prepuštanje
i davanje odgovornosti zaposlenima za njihov delokrug posla,
javno pohvaljivanje radnika
 UNUTRAŠNJA I SPOLJAŠNJA MOTIVACIJA
 Unutrašnja (intrinzička) motivacija – motivi povezani sa
samom prirodom određene aktivnosti i njenim posledicama
(uživanje u obavljanju određenih aktivnosti,
nagrada – samo obavljanje aktivnosti)
– Vede zadovoljstvo u obavljanju aktivnosti, doprinosi
kreativnosti u poslu i spremnosti za ulaganje pojačanih
napora u susretu sa izazovima
– Može se poremetiti uvođenjem spoljašnje motivacije
 Spoljašnja (ekstrinzička) motivacija – motivi povezani sa
spoljašnjim nagradama (novac, društveni status)
– Pokretanje onih aktivnosti koje nisu učestale zbog niske
unutrašnje motivacije
– Pohvala dece u vaspitanju:
• Porast unutrašnje motivacije – ukoliko je iskrena,
usmerena na rezultate koji su postignuti ulaganjem
napora, ne koristi se poređenje sa drugom decom
• Smanjenje unutrašnje motivacije – ukoliko se tiče
sposobnosti deteta, u funkciji je njegovog
kontrolisanja i poredi dete sa drugom decom