Anda di halaman 1dari 57

1

AMÉLIE NOTHOMB

Ni Evina ni Adamova

Ni d’Eve, ni d’Adam, 2007.

VUKOVIĆ & RUNJIĆ


ZAGREB * 2009.

2
ĈINILO mi se da ću najlakše nauĉiti japanski budem li poduĉavala francuski. U supermarketu
sam ostavila oglas: “Instrukcije iz francuskog, cijena povoljna”.
Telefon je zazvonio iste veĉeri. Dogovorili smo se za sutradan u kafiću u ĉetvrti Omotesando.
Nisam uopće razumjela njegovo ime, kao ni on moje. Poklopivši, shvatila sam da ne znam kako ću ga
prepoznati, kao što ni on ne zna kako će me prepoznati. Pošto nisam bila dovoljno prisebna da zatraţim
njegov broj telefona, nisam to mogla popraviti. “Moţda će me zbog toga opet nazvati”, pomislih.
Nije me nazvao. Glas se doimao mladim. To mi neće mnogo pomoći. U Tokiju 1989. mladeţi je
bilo koliko hoćeš. Kako je onda ne bi bilo u tom kafiću u Omotesandu 26. sijeĉnja oko tri poslijepodne.
Nisam bila jedina strankinja, daleko od toga. No on se svejedno zaputio prema meni bez oklijevanja.
— Vi ste profesorica francuskog?
— Kako ste pogodili?
Slegnuo je ramenima. Sjeo je, veoma ukoĉen, i zašutio. Shvatila sam da sam ja profesorica i da se
ja moram pozabaviti njime. Poĉela sam s pitanjima i saznala da ima dvadeset godina, da se zove Rinri
i da studira francuski. On je saznao da ja imam dvadeset i jednu godinu, da se zovem Amélie i da
uĉim japanski. Nije shvatio koje sam nacionalnosti. Na to sam već bila navikla.
— Odsad više ne smijemo govoriti engleski — rekla sam.
Vodila sam razgovor na francuskom da vidim kako govori: grozno, pokazalo se odmah. Najgori
je od svega bio izgovor - da nisam znala da mi se Rinri obraća na francuskom, mislila bih da imam
posla s vrlo lošim poĉetnikom u kineskom. Traţio je rijeĉi, sintaksa mu je bila loša kopija sintakse
engleskog u kojem je, ĉinilo se, nalazio apsurdan oslonac. A bio je na fakultetu, na trećoj godini
studija francuskog jezika. Preda mnom je bio dokaz potpunog neuspjeha u poduĉavanju stranih jezika
u Japanu. Na toj razini to se više nije moglo opravdati ni otoĉkom izdvojenošću.
Mladić je oĉito bio svjestan situacije jer se umah ispriĉao, a potom zašutio. Nisam mogla
prihvatiti taj neuspjeh i pokušala sam ga ponukati da opet progovori. Uzalud. Drţao je usta
zatvorenima, kao da skriva pokvarene zube. Našli smo se na mrtvoj toĉki.
Potom sam se ja njemu poĉela obraćati na japanskom. Nisam govorila taj jezik od svoje pete
godine, a ovih šest dana, koje sam tek provela u zemlji izlazećeg sunca nakon šesnaest godina
odsutnosti, nije bilo ni pribliţno dovoljno da probude moja djeĉja sjećanja vezana uz taj jezik. Stoga
je to bilo neko djetinje brbljanje koje nije imalo ni glave ni repa. Priĉala sam o policajcu, o psu i o
trešnjama u cvatu.
Mladić me gledao zaprepašteno i naposljetku je prasnuo u smijeh. Upitao me je li me japanski
uĉilo petogodišnje dijete.
— Jest — odgovorih. — To sam dijete bila ja.
I ispriĉala sam mu svoj ţivot. Priĉala sam polako, na francuskom; zahvaljujući nekom posebnom
osjećaju, slutila sam da me razumije.
Oslobodila sam ga kompleksa.
Na izrazito lošem francuskom rekao mi je da poznaje kraj u kojem sam se rodila i u kojem sam
proţivjela prvih pet godina ţivota: Kansai.
On je bio iz Tokija, gdje mu je otac ravnatelj znamenite škole draguljarstva. Ušutio je, posve
iscrpljen, i nadušak ispio kavu.
Ĉinilo se da su mu ta objašnjenja pala jednako teško kao da je trebao prijeći nabujalu rijeku preko
gaza gdje je kamenje razmaknuto pet metara jedno od drugoga. Bilo mi je zabavno gledati kako se
uspuhao od tog pothvata.
Treba priznati da je francuski opak. Ne bih rado bila u koţi svog uĉenika. Nauĉiti govoriti moj
jezik vjerojatno je jednako teško kao nauĉiti pisati njegov.
Pitala sam ga što voli. Veoma je dugo razmišljao. Htjela sam znati je li to promišljanje
egzistencijsko ili lingvistiĉko. Nakon toliko razmišljanja, njegov me odgovor potpuno smeo:
— Igrati se.
Bilo je nemoguće dokuĉiti je li prepreka bila leksiĉka ili filozofska. Bila sam uporna:
— Igrati se ĉega?
Slegnuo je ramenima.
— Igrati se.
Njegov je stav otkrivao ili divljenja vrijednu ravnodušnost, ili lijenost suoĉenu s uĉenjem moga
izvanrednog jezika.

3
U svakom sluĉaju, smatrala sam da se mladić dobro snašao i sloţila sam se s njim. Rekla sam da
ima pravo, da je ţivot igra: oni koji misle da je igranje beskorisno nisu ništa shvatili, itd.
Slušao me kao da mu priĉam nešto vrlo ĉudnovato. Prednost u raspravama sa strancima je u tome
što manje ili više zaprepašteno sugovornikovo lice uvijek moţete pripisati kulturološkoj razlici.
Tada je Rinri upitao mene što ja volim. Jasno razdvajajući slogove, odgovorila sam da volim šum
kiše, šetnje u planini, ĉitanje, pisanje, slušanje glazbe. Prekinuo me da bi rekao:
— Igranje.
Zašto je to ponavljao? Moţda zato da ĉuje što mislim o tome. Nastavila sam:
— Da, volim igre, osobito kartaške.
Sad se on doimao izgubljenim. Na praznoj stranici notesa nacrtala sam karte: as, dvojku, pik, karo.
Prekinuo me: da, naravno, znao je što su karte. Osjećala sam se nevjerojatno glupo zbog svoje
jeftine pedagogije. Ne bih li se izvukla, poĉela sam govoriti o svemu i svaĉemu; pitala sam koju hranu
jede. Odluĉno je odgovorio:
— Joooohje.
Mislila sam da poznajem japansku kuhinju, no za ovo nisam nikada ĉula. Zamolila sam ga da mi
objasni. Jednostavno mi je odgovorio:
— Joooohje.
Da, dobro, no što je to?
Sav u ĉudu, uzeo mi je notes iz ruku i narisao obris jajeta. Trebalo mi je nekoliko sekundi da
sloţim kockice u glavi, te sam kliknula:
— Jaje!
Raširio je oĉi, kao da ţeli reći: Pa da!
— Kaţe se jaje — nastavila sam — jaje.
— Joooohje.
— Ne, gledajte mi usta. Treba ih više otvoriti: jaje.
Razjapio je usta:
— Jeeeehje.
Pitala sam se je li ovo napredak. Jest, jer nešto se promijenilo. Napredovao je, ako već ne u
pravom, onda bar u drugom smjeru.
— Bolje - rekla sam optimistiĉno.
Osmjehnuo se s nevjericom, zadovoljan zbog moje ljubaznosti. Takvu je profesoricu trebao.
Pitao me koliko traţim za instrukcije.
— Dat ćete koliko ţelite.
Taj je odgovor prikrivao moje potpuno nepoznavanje trenutaĉnih cijena, koje nisam znala ni
pribliţno. I ne znajući, zacijelo sam zvuĉala kao prava Japanka, jer je Rinri iz dţepa izvadio lijepu
omotnicu od riţina papira, u koju je već prije bio stavio novac.
Bilo mi je neugodno i odbila sam:
— Ne, za ovaj put. Ovo nisu bile prave instrukcije. Ovo jedva moţemo nazvati prezentacijom.
Mladić je poloţio omotnicu ispred mene, otišao platiti naše kave, potom se vratio da bi zakazao
sat za sljedeći ponedjeljak, nije ni pogledao novac koji sam mu pokušavala vratiti, pozdravio me i otišao.
Bez ikakva sam srama otvorila omotnicu i izbrojila šest tisuća jena. Kad vas plaćaju u slaboj
valuti, divno je što su iznosi uvijek bajoslovni. Opet sam pomislila kako je “joooohje” postalo
“jeeeehje” i zakljuĉila da nisam zasluţila šest tisuća jena.
U glavi sam usporedila bogatstvo Japana s bogatstvom Belgije i zakljuĉila da je ova transakcija
kap vode u oceanu tolikog nerazmjera. U supermarketu sam za šest tisuća jena mogla kupiti šest
rajskih jabuka. Adam je Evi itekako dugovao toliko. Umirene savjesti, krenula sam u šetnju
Omotesandom.

4
DANAS je 30. sijeĉnja 1989. Deseti dan koji u Japanu provodim kao odrasla osoba. Od dana mog
povratka, kako sam to nazvala, svakoga bih jutra, razgrnuvši zastore, ugledala savršeno plavo nebo.
Nakon što ĉovjek godinama razmiĉe belgijske zastore da bi ugledao bremenito sivilo, kako se ne bi
oduševio zimom u Tokiju?
Našla sam se sa svojim uĉenikom u kafiću u Omotesandu. Lekcija se temeljila na trenutaĉnim
vremenskim prilikama. Dobra zamisao, jer je podneblje, kao idealna tema za one koji nemaju što reći
jedno drugom, u Japanu glavni i obvezni predmet razgovora.
Susresti koga i ne porazgovarati s njime o vremenu znaĉi da se ne znate ponašati.
Ĉinilo mi se da je Rinri od prošli put napredovao. Za to nisu mogle biti zasluţne samo moje
lekcije: zacijelo je vjeţbao i sâm. Vjerojatno ga je potaknula mogućnost razgovora s izvornom
govornicom francuskog.
Priĉao mi je o ljetnim ţegama kad sam opazila kako diţe pogled prema nekom mladiću koji je
upravo ušao. Mahnuli su jedan drugomu.
— Tko je to? — pitala sam.
— Hara, prijatelj koji studira sa mnom.
Mladić je prišao da bi se pozdravio. Rinri nas je meĊusobno predstavio na engleskom. Pobunila
sam se:
— Na francuskom, molim. I vaš prijatelj studira taj jezik.
Moj se uĉenik pribrao, malo je zastao zbog nagle promjene registra, a potom je izgovorio što je
bolje mogao:
— Hara, ovo je Amélie, moja ljubavnica1.
Teškom sam mukom zatomila smijeh kojim bih obeshrabrila tako hvale vrijedne napore. Nisam
ga htjela ispravljati pred prijateljem: to bi ga ponizilo.
Bio je to dan sluĉajnosti: vidjela sam kako u kafić ulazi Christine, simpatiĉna mlada Belgijanka
koja je radila u veleposlanstvu i koja mi je pomogla u rješavanju papirologije.
Dozvala sam je.
Ĉinilo mi se da sada ja moram obaviti predstavljanja. No Rinri, kojemu je krenulo, vjerojatno
htijući ponoviti vjeţbu, rekao je Christine:
— Ovo je Hara, moj prijatelj, a ovo je Amélie, moja ljubavnica.
Mlada me ţena kratko pogledala. Hinila sam ravnodušnost i mladićima predstavila Christine.
Zbog ovog nesporazuma i iz straha da ne ispadnem dominantna ljubavnica, više se nisam usudila
ispravljati svog uĉenika. Kao jedini mogući cilj dala sam si u zadatak da pazim da razgovaramo samo
na francuskom.
— Obje ste Belgijanke? — pitao je Hara.
— Jesmo — nasmiješila se Christine. — Vrlo dobro govorite francuski.
— Zahvaljujući Amélie, koja je moja lju...
U tom sam trenutku prekinula Rinrija i rekla:
— Hara i Rinri studiraju francuski.
— Da, no ništa ne pomaţe kao instrukcije, zar ne?
Christinein me stav ĉinio napetom, a nisam bila dovoljno bliska s njom da bih joj rekla istinu.
— Gdje ste upoznali Amélie? — pitala je Rinrija.
— U supermarketu Aɀabu.
— Neobiĉno!
Izbjegli smo najgore: mogao je odgovoriti da me upoznao preko oglasa.
Konobarica je došla pitati nove goste što ţele naruĉiti. Christine je pogledala ruĉni sat i rekla da
uskoro ima poslovni sastanak. Na odlasku mi se obratila na nizozemskom:
— Lijep je, drago mi je zbog tebe.
Nakon što je na brzinu nestala, Hara me pitao je li govorila belgijski. Kimnula sam kako bih
izbjegla dugo objašnjavanje.
— Sjajno govorite francuski — reĉe Rinri s divljenjem.
“Još jedan nesporazum”, pomislila sam potišteno.
Više nisam imala snage i zamolila sam Haru i Rinrija da razgovaraju na francuskom, zadovoljivši

1
Maîtresse na francuskom znaĉi i uĉiteljica, u školi (prev.).

5
se time da ispravljam najnerazumljivije pogreške. Njihov me razgovor iznenadio:
— Ako doĊeš k meni u subotu, donesi umak iz Hirošime.
— Hoće li Jašu igrati s nama?
— Neće, on igra kod Minami.
Zanimalo me što to igraju. Pitala sam Haru, ĉiji mi odgovor nije objasnio ništa više negoli
odgovor mog uĉenika tijekom prethodne lekcije.
— I vi se doĊite u subotu igrati kod mene — reĉe Hara.
Bila sam sigurna da me poziva iz pristojnosti. Ipak sam ţarko ţeljela prihvatiti poziv. U bojazni
da će moj dolazak smetati mom uĉeniku, istraţivala sam teren:
— Ne poznajem Tokio, izgubit ću se.
— Ja ću doći po vas — predloţio je Rinri.
Umirena, ushićeno sam zahvalila Hari. Kad mi je Rinri pruţio omotnicu s plaćom, bilo mi je još
neugodnije negoli prošli put. Umirila sam savjest odluĉivši da ću tim novcem kupiti dar svom
domaćinu.

U SUBOTU poslijepodne vidjela sam kako mi pred kuću dolazi raskošan bijeli mercedes, tako
ĉist da je blistao na suncu. Dok sam se pribliţavala, vrata su se otvorila automatski. Vozaĉ je bio moj
uĉenik.
Dok je vozio Tokijom, pitala sam se je li posao njegova oca bio krinka za pripadnost jakuzi, za
koju je to bilo tipiĉno vozilo. Zadrţala sam pitanja za sebe. Rinri je vozio šutke, usredotoĉen na
prometnu guţvu.
Krajiĉkom oka pogledala sam njegov profil, sjetivši se što je Christine rekla na nizozemskom.
Nikad mi ne bi palo na pamet smatrati ga lijepim da ga moja sunarodnjakinja nije prozvala takvim. I
ovako nisam bila sigurna da je lijep. No krutost njegova glatko obrijanog zatiljka i potpuna
nepomiĉnost crta lica nisu bile lišene dojmljive markantnosti.
Bio je to treći put da ga vidim. Uvijek je nosio istu odjeću: plave traperice, bijelu majicu kratkih
rukava i jaknu od crnog antilopa. Na nogama je imao astronautske tenisice. Nisam se mogla naĉuditi
njegovoj mršavosti.
Jedan ga je auto skandalozno pretekao. Ne zadovoljivši se tim prekršajem, vozaĉ je izašao iz auta
i obasuo Rinrija uvredljivim urlicima. Moj se uĉenik vrlo mirno duboko ispriĉao. Grubijan je otišao.
— Ali on je bio kriv! — viknula sam.
— Jest — reĉe Rinri ravnodušno.
— Zašto ste se ispriĉali?
— Ne znam to reći na francuskom.
— Recite na japanskom.
— Kankokudɀin.
Korejac. Razumjela sam. Nasmiješila sam se u sebi ljubaznom fatalizmu svog uĉenika.
Hara je stanovao u mikroskopskom stanu. Prijatelj mu je pruţio golem tetrapak hirošimskog
umaka. Osjećala sam se kao kreten sa svojim omotom belgijskog piva, koje je svejedno doĉekano s
nehinjenom radoznalošću.
Ondje je bio i stanoviti Masa koji je sjeckao kupus na sitne ploškice i mlada Amerikanka Amy.
Zbog njezine smo nazoĉnosti bili prisiljeni govoriti engleski, što mi ju je ogadilo. Postala mi je još
mrskijom kad sam shvatila da su je pozvali u nadi da će meni tako biti ugodnije. Kao da bih patila da
sam jedina zapadnjakinja.
Amy je smatrala prikladnim objasniti nam koliko pati zbog svog egzila. Što joj najviše nedostaje?

6
Peanut butter, reĉe ona ozbiljno. Sve su joj reĉenice poĉinjale s “In Portland...”. Tri mladića pristojno
su je slušala, iako je bilo oĉito da ne znaju na kojoj se ameriĉkoj obali nalazi ta selendra i da im se
ţivo fućka. Ja sam pak mrzila prvotni antiamerikanizam, ali sam potom pomislila da bi, ako sebi
zabranim mrziti tu curu iz tog razloga, to ipak bio gnusan oblik prvotnog antiamerikanizma, te sam se
stoga prepustila prirodnom gnušanju.
Rinri je gulio Ċumbir, Hara je ĉistio škampe, Masa je nasjeckao kupus. Pridruţila sam u sebi te
sastojke hirošimskom umaku i vrisnula, prekinuvši Amy usred reĉenice o Portlandu:
— Jest ćemo okonomijaki!
— Znate što je to? — ĉudio se moj domaćin.
— Dok sam ţivjela u Kansaiju, to mi je bilo omiljeno jelo!
— Ţivjeli ste u Kansaiju? — pitao je Hara.
Rinri mu nije ništa rekao. Je li uopće razumio ijednu rijeĉ od onog što sam mu ispriĉala tijekom
prve lekcije? Odjednom sam bila zahvalna nebesima što je tu Amy, zbog koje smo morali govoriti
engleski, i drhtavim sam glasom objasnila svoju japansku prošlost.
— Jeste li japanske nacionalnosti? — pitao je Masa.
— Nisam. Nije dovoljno tu se roditi. Nijednu nacionalnost nije teţe dobiti od japanske.
— Mogli biste postati Amerikankom — primijetila je Amy.
Da ne bih ispala nepristojna, brzo sam promijenila temu:
— Htjela bih pomoći. Gdje su jaja?
— Ne treba, hvala, vi ste moja gošća — reĉe Hara — sjednite i igrajte.
Osvrnula sam se oko sebe, uzalud traţeći igru. Amy je opazila moju smetenost i prasnula je u
smijeh.
— Asobu — reĉe.
— Da, asobu, to play, znam — odgovorih.
— Ne, ne znate. Glagol asobu nema isto znaĉenje kao glagol to play. Na japanskom, ĉim ne
radite, to se zove asobu.
Tako dakle. Bila sam bijesna što me tomu morala nauĉiti cura iz Portlanda i odmah sam se bacila
na cjepidlaĉenje da bih je spustila na zemlju:
— I see. To, dakle, odgovara latinskom pojmu otium.
— Latinskom? — ponovila je Amy, prestravljena.
Prezadovoljna njezinom reakcijom, usporedila sam otium sa starogrĉkim, ne poštedjevši je
nijedne indoeuropske etimologije. Pokazat ću ja toj curi iz Portlanda tko je filologinja.
Kad sam joj vratila milo za drago, zašutjela sam i poĉela se igrati u stilu zemlje izlazećeg sunca.
Promatrala sam pripremu tijesta za palaĉinke i potom peĉenje okonomijakija. Miris kupusa, škampa i
Ċumbira što zajedno cvrĉe vratio me šesnaest godina unatrag, u doba kad mi je moja njeţna
guvernanta Nišio-san spravljala tu istu poslasticu, koju otada više nikada nisam jela.
Harin je stan bio tako malen da mi nije mogla promaknuti nijedna pojedinost. Rinri je, slijedeći
oznaĉenu perforaciju, otvorio tetrapak hirošimskog umaka i stavio ga nasred niskog stolića. “What’s
that?” zavapila je Amy. Ja sam zgrabila tetrapak i s ĉeţnjom udahnula miris gorke šljive, octa, sakea
i soje. Izgledala sam kao da se drogiram tim tetrapakom.
Kad sam dobila svoj tanjur s nadjevenom palaĉinkom, odbacila sam uljuĊenu vanjštinu, prelila
palaĉinku umakom i, ne ĉekajući nikoga, navalila.
Nijedan japanski restoran na svijetu ne nudi to bolno dirljivo narodno jelo, ujedno vrlo
jednostavno i vrlo suptilno, prostodušno i profinjeno. Imala sam pet godina, nisam se još odvojila od
suknje Nišio-san i vrištala sam, razdragana srca i s papilama u sedmom nebu. Slistila sam svoj
okonomijaki, oĉiju uprtih u prazno i cokćući od slasti.
Tek kad sam sve pojela, primijetila sam da me ostali gledaju s uljudnom nelagodom.
— Svaka zemlja ima svoja pravila lijepog ponašanja za stolom — promucala sam. — Upravo
ste svjedoĉili belgijskima.
— Oh my God! — viknula je Amy.
Prava se javila. Ma što ţvakala, izgledala je kao da ţvaĉe ţvakaću.
Mnogo mi se više svidjela reakcija moga domaćina: poţurio se da mi pripremi novu palaĉinku.
Pili smo pivo Kirin. Ja sam donijela pivo Chimay, koje je nekim ĉudom bilo dobra kombinacija s
hirošimskim umakom. Azijska piva od jeĉma savršeno su pristajala uz jelo.

7
Ne znam o ĉemu su razgovarali uzvanici. Bila sam odveć zaokupljena hranom. Proţivljavala sam
tako duboko potresnu pustolovinu uspomena da je nisam ni pokušavala s nekim podijeliti.
Kroz emocionalnu izmaglicu sjećam se da je Amy potom predloţila Pictionary i da smo se igrali
u zapadnjaĉkom smislu te rijeĉi. Nije joj dugo trebalo da poţali zbog svoje ideje: Japanci su prejaki u
ocrtavanju pojmova. U partiji su se nadmetala tri Japanaca dok sam ja probavljala u ekstazi, a
Amerikanka je gubila, bijesno viĉući. Bila je zahvalna nebesima što sam ondje, jer sam bila još gora
od nje. Svaki put kad je bio moj red, na papiru sam nacrtala nešto nalik na prţene krumpiriće.
— Come, on! — vikala je dok su tri mladića sve manje i manje skrivala smijeh.
Bila je to krasna veĉer, na kraju koje me je Rinri odvezao kući.

TIJEKOM sljedeće lekcije primijetila sam da se ponaša drukĉije: obraćao mi se više kao
prijateljici, nego kao profesorici. To me veselilo, osobito stoga što je to pogodovalo njegovu
napretku: manje se bojao govoriti. No zato je meni bilo mnogo teţe primiti omotnicu.
Rinri me na odlasku pitao zašto se uvijek nalazimo u tom kafiću u Omotesandu.
— U Tokiju sam jedva nešto više od dva tjedna, to je jedini kafić koji znam. Ako vi znate druge
lokale, slobodno ih predloţite.
Odgovorio je da će doći po mene autom.
Ja sam u meĊuvremenu krenula na teĉaj poslovnog japanskog i našla se u uĉionici sa
Singapurcima, Nijemcima, KanaĊanima i Korejcima koji su smatrali da je kljuĉ uspjeha u uĉenju toga
jezika. Bio je ondje ĉak i jedan Talijan, no brzo je digao ruke ne mogavši se rastati s tonskim naglaskom.
U usporedbi s time, mana u izgovoru Nijemaca, koji su uporno govorili f umjesto v, doimala se
zanemarivom. Ja sam, kao i uvijek u ţivotu, bila jedina Belgijanka.
Tog sam vikenda prvi put uspjela otići iz Tokija. Vlak me odvezao do gradića Kamakure, sat
vremena od prijestolnice. Ponovno otkriće nekadašnjeg i tihog Japana natjeralo mi je suze na oĉi.
Ispod vrlo plavog neba, nezgrapni krovovi od crepova poredanih u vitiĉastom luku i od mraza sleĊen
zrak govorili su mi da su me ĉekali, da sam im nedostajala, da je svijet opet onakav kakav treba biti
zato što sam se vratila, te da će moja vladavina trajati deset tisuća godina.
Moj je lirizam uvijek bio megalomanski.

U ponedjeljak poslijepodne pretjerano bijeli mercedes otvorio mi je vrata.


— Kamo idemo?
— K meni — reĉe Rinri.
Nisam imala što reći. K njemu? Bio je lud. Mogao me upozoriti. Kakvo neobiĉno ponašanje za
tako dobro odgojenog Japanca!
Moţda se moj predosjećaj o njegovoj pripadnosti jakuzi pokaţe utemeljenim. Pomno sam mu
promotrila zglobove: viri li mu tetovaţa iz rukava jakne? Taj savršeno obrijani zatiljak moţda je znak
pripadnosti kojoj skupini?
Nakon duge voţnje stigli smo u luksuznu ĉetvrt Den-en-Ćofu, gdje su ţivjeli tokijski bogataši.
Prepoznavajući auto, podigla su se vrata garaţe. Kuća je bila oliĉenje onoga što se u Japanu
šezdesetih smatralo modernizmom. Oko nje se prostirao vrt širok dva metra, zeleni opkop koji je
optoĉio taj dvorac isklesan od betona.
Doĉekali su me roditelji, nazvavši me Sensei, što je u meni izazivalo straviĉnu ţelju za smijehom.
Gospodin je izgledao kao suvremeno umjetniĉko djelo, lijep i nerazumljiv, nakićen platinskim
nakitom. GospoĊa, mnogo obiĉnija, nosila je otmjen i dostojanstven kostim. Posluţili su mi zeleni ĉaj

8
i brzo nestali, da ne bi umanjili kvalitetu mog poduĉavanja.
Kako da pokaţem da sam na razini tog zadatka? Nisam mogla zamisliti da mu ponavljam rijeĉ
“jaje” u toj meĊuzvjezdanoj bazi. Zašto me doveo na ovo mjesto? Je li bio svjestan kakav je njegov
uĉinak na mene? Oĉito nije.
— Stanujete li oduvijek u ovoj kući? — pitala sam.
— Da.
— Prekrasna je.
— Nije.
Nije mu bilo dopušteno reći išta drugo. No to što je rekao nije bilo ni posve netoĉno. Unatoĉ
svemu, kuća je bila jednostavna. U bilo kojoj drugoj zemlji, tako bogata obitelj stanovala bi u palaĉi.
No u usporedbi s tokijskim ţivotnim standardom, recimo, sa stanom njegova prijatelja Hare, takva je
vila šokirala svojom veliĉinom, impozantnošću i spokojem.
Vodila sam lekciju što sam bolje mogla, trudeći se da više ne spominjem ni tu kuću ni roditelje u
njoj. No ipak se nisam oslobodila osjećaja nelagode. Imala sam dojam da me špijuniraju. To je mogla
biti samo paranoja. Gospodin i gospoĊa bili su preotmjeni da bi imali takvu razonodu.
Malo-pomalo stekla sam dojam da Rinri gaji istu sumnju. Nepovjerljivo se osvrtao oko sebe. Je li
kakav duh harao tim betonskim dvorcem? Prekinuo me kretnjom ruke i na vršcima prstiju zaputio se
prema stubištu.
Vrisnuo je i ja sam ugledala starca i staricu kako poput dvije mehaniĉke igraĉke iskaĉu iz kutije i
vrište od smijeha, prasnuvši u dvostruko grohotniji smijeh kad su ugledali mene.
— Sensei, ovo su moji baka i djed.
— Sensei! Sensei! — kriĉali su starci, koji su oĉito smatrali nezamislivim da ja izgledam kao
profesorica.
— GospoĊo, gospodine, dobar dan...
I najmanja moja rijeĉ ili kretnja tjerale su ih u luĊaĉki smijeh. Pravili su grimase, tapšali po
leĊima unuka, a potom i mene, pili ĉaj iz moje šalice. Starica mi je dotaknula ĉelo, viknula “Kako je
bijelo!” te se previjala od smijeha, najprije ona, a potom i njezin muţ.
Rinri ih je gledao sa smiješkom, zadrţavši ravnodušnost. Pomislila sam da su zacijelo senilni i da
je divljenja vrijedno što ovi ljudi u kući drţe te ćaknute starce. Nakon desetak minuta stanke, moj se
uĉenik naklonio djedu i baki i zamolio ih da se vrate u svoje odaje kako bi predahnuli budući da ih je
sav taj napor zacijelo umorio.
Grozni starci naposljetku su ga poslušali, ne šljiveći mene ni pola posto.
Nisam razumjela sve što su govorili, no bit mi je bila jasna. Kad su nestali, pogledala sam
mladića upitno. No on ništa nije rekao.
— Vaši su baka i djed... neobiĉni — primijetila sam.
— Stari su — odgovori jednostavno mladić.
— Nešto im se dogodilo? — bila sam uporna.
— Ostarjeli su.
Ovo nije vodilo nikamo. Promijeniti temu bio je pravi pothvat. Primijetila sam liniju Bang &
Olufsen i pitala ga koju glazbu sluša. Priĉao mi je o Riuĉiju Sakamotu. Mic po mic stigli smo do kraja
lekcije koja me izmoţdila više od ijedne druge. Kad mi je dao omotnicu, pomislila sam da sam je,
bogme, zasluţila. Odvezao me kući, ne rekavši ni rijeĉi.
Raspitala sam se i saznala da su takve stvari u Japanu uobiĉajene. U toj zemlji, u kojoj se ljudi
moraju pristojno ponašati cijeloga ţivota, ĉesto se dogodi da na pragu starosti puknu i poĉnu si dopuštati
i najluĊe ponašanje, što ne spreĉava njihove obitelji da se za njih brinu, sve u skladu s tradicijom.
Smatrala sam da je to junaĉki. No noću su me proganjale more u kojima su me Rinrijevi djed i
baka potezali za kosu i štipali mi obraze, grakćući od smijeha.

9
KAD mi je besprijekorno bijeli mercedes opet otvorio svoja vrata, malo sam oklijevala pri
ulasku.
— Idemo k vama?
— Da.
— Ne bojite se da ćete ometati svoje roditelje, osobito djeda i baku?
— Ne. Na putu su.
Sjela sam pokraj njega.
Vozio je šutke. SviĊalo mi se što moţemo toliko šutjeti bez ikakve nelagode. To mi je omogućilo
da pomnije promatram grad i, tek povremeno, nevjerojatno nepomiĉan profil svog uĉenika.
Kad smo stigli k njemu, priredio mi je zeleni ĉaj, no on je uzeo Coca-Colu. Ta me pojedinost
zabavila, jer me nije ĉak ni pitao što ţelim. Podrazumijevalo se da će strankinja uţivati u japanskoj
profinjenosti, dok je njemu japanštine bila puna kapa.

— Kamo je otputovala vaša obitelj?


— U Nagoju. Odande su moji baka i djed.
— Idete li vi katkad onamo?
— Ne idem, to je dosadno mjesto.
SviĊali su mi se njegovi izravni odgovori. Saznala sam da su roditelji bili gospoĊini. Oĉevi su
roditelji bili pokojni, zbog ĉega mi je laknulo: na tom su terenu, dakle, postojala samo dva ĉudovišta.
Zbog znatiţelje sam se usudila traţiti da mi pokaţe kuću. Nije se uvrijedio, te me vodio kroz
labirint prostorija i stubišta. Kuhinja i kupaonice imale su zlata vrijednu opremu. Sobe su bile priliĉno
jednostavne, osobito njegova: obiĉan krevet okruţen bibliotekom. Pogledala sam naslove: sabrana
djela Kaika Takešija, njegova najdraţeg pisca, i potom Stendhal i Sartre. Znala sam da Japanci
potonjeg oboţavaju jer im je nevjerojatno egzotiĉan: oćutjeti muĉninu zbog oblutka što ga je izgladilo
more bilo je toliko opreĉno japanskim stajalištima da ih je taj pisac opĉinjavao svojom neobiĉnošću.
Još više me zaĉudilo i oduševilo to što ima Stendhala. Rekla sam mu da je on jedan od mojih
boţanstava. Rastopio se. Nasmiješio se kao nikada dotada.
— Divan je — reĉe.
Imao je pravo.
— Mnogo ĉitate.
— Mislim da sam ĉitajući proveo ţivot na ovom krevetu.
Gledala sam taj futon s ganućem, zamišljajući svog uĉenika kako na njemu provodi godine s
knjigom u ruci.
— Mnogo ste napredovali u francuskom - primijetih.
Pokazao je na mene rukom, kao objašnjenje.
— Ne, ja nisam tako dobra profesorica. Vi ste za to zasluţni.
Slegnuo je ramenima.

Na povratku je na nekom muzeju vidio plakat koji ja nisam mogla proĉitati.


— Ţelite li posjetiti ovu izloţbu? — pitao me.
Jesam li ţeljela vidjeti izloţbu o kojoj nisam znala ništa? Jesam.
— Doći ću po vas sutra poslijepodne — reĉe.
SviĊala mi se pomisao da ne znam hoću li vidjeti slike, kipove ili retrospektivu tko zna ĉega.
Uvijek bismo na izloţbe trebali ići tako, igrom sluĉaja, u potpunom neznanju. Netko nam ţeli nešto
pokazati: samo je to vaţno.
Sutradan uveĉer nisam ništa bolje razumjela temu izloţbe. Bilo je tu slika koje su vjerojatno bile
moderne, ali nisam bila sigurna; bilo je bareljefa o kojima nisam mogla reći ni rijeĉ. Vrlo sam brzo
shvatila da je prava izloţba u samoj dvorani. Ono što me opĉinjavalo više od svega bila je tokijska
publika koja se puna poštovanja zaustavljala ispred svakog djela i promatrala ga veoma dugo i
ozbiljno.
Rinri je ĉinio što i oni. Naposljetku sam ga pitala:
— SviĊa li vam se?

10
— Ne znam.
— Zanima li vas?
— Ne baš.
Prasnula sam u smijeh. Ljudi su me pogledali s nelagodom.
— Kako bi tek bilo da vas zanima?
Nije razumio moje pitanje. Nisam navaljivala.
Na izlazu iz muzeja netko je dijelio letke. Nisam ih mogla dešifrirati, no divila sam se gorljivosti
kojom su svi uzimali papir i ĉitali ga. Rinri je zacijelo zaboravio da ja gotovo uopće ne mogu ĉitati
ideograme jer me je, pošto je proĉitao svoj letak, zapitao, pokazujući mi ga, ţelim li ići na to. Ništa
nije tako neodoljivo kao to kad je rijeĉ o neĉem nepoznatom. Prihvatila sam s ushitom.
— Onda ću doći po vas sutra uveĉer — reĉe.
Oduševljavala me pomisao da ne znam idemo li na demonstraciju protiv nuklearnog oruţja,
happening amaterskih filmova ili buto2 spektakl. Budući da nisam mogla znati kako bih se trebala
odjenuti, obukla sam se neutralnije nego ikada. Bila sam uvjerena da će Rinri biti u svojoj uobiĉajenoj
odjeći. I doista, bio je odjeven kao i uvijek kad me odveo na, kako se ispostavilo, sveĉano otvorenje
izloţbe.
Bila je to izloţba japanskog umjetnika ĉije sam ime potpuno zaboravila. Njegove su mi se slike
ĉinile dosadnima preko svake mjere, što nije sprijeĉilo promatraĉe da ispred svakog djela stoje puni
divljenja vrijednog poštovanja i izvanredne, njima tako svojstvene strpljivosti. Te bih se veĉeri
pomirila s ljudskim rodom da slikar nije bio muĉno nazoĉan. Jedva sam mogla vjerovati da taj ĉovjek
od oko pedeset pet godina pripada istom narodu, toliko je bio ogavan. Mnogi su mu prilazili i
ĉestitali, pa bi ĉak i kupili od njega sliku ili više njih koje su pak bile astronomski skupe. On je tada
prezirno odmjeravao ta bića koja je, po svoj prilici, smatrao nuţnim zlom. Nisam mogla izdrţati, a da
ne odem s njim porazgovarati.
— Oprostite, nikako ne mogu shvatiti vaše slike. Moţete li mi ih objasniti?
— Nema se tu što razumjeti ni objasniti — odgovori on zgaĊeno. — To se treba osjetiti.
— Upravo o tome govorim: ja ne osjećam ništa.
— To je vaš problem.
Dobila sam svoje. Poslije mi se uĉinilo da to što je rekao ima smisla. Iz te sam izloţbe izvukla
pouku koja mi, naravno, nije nikada posluţila: ako ikada postanem umjetnica, darovita ili ne, izlagat
ću u Japanu. Japanska je publika najbolja na svijetu i usto kupuje. Ĉak i mimo novca, kako tek
stvaratelju mora biti lijepo vidjeti da njegovo djelo promatraju s takvom pomnjom!

NA IDUĆEM satu Rinri me zamolio da porazgovaramo o obraćanju s vi. Zaĉudila sam se što je to
pravilo predstavljalo problem govorniku jezika najsloţenijih pravila bontona.
— Da — reĉe on. — No mi, primjerice, jedno drugom govorimo vi. Zašto?
— Jer sam vam ja profesorica.
Prihvatio je moje objašnjenje i ne trepnuvši. Razmislila sam i dometnula:
— Ako vam to smeta, moţemo odluĉiti i prijeći na ti.
— Ne, ne — reĉe on, pun poštovanja prema neĉemu što je oĉito shvatio kao obiĉaj.
Usmjerila sam lekciju prema obiĉnijim temama. Na kraju, pruţajući mi omotnicu, pitao me moţe

2
Vrsta suvremenog japanskog plesa koji datira iz razdoblja nakon Drugog svjetskog rata. Nastao je
kao oblik subverzije, a plešu ga gotovo posve nagi muškarci i ţene, obojeni u bijelo. Kretnje su vrlo
kontrolirane i spore, a teme kojima se bavi ĉesto ruše tabue (prev.).

11
li doći po mene u subotu poslijepodne.
— Kamo bismo išli? — pitala sam.
— Igrati se.
Odgovor me oduševio i prihvatila sam.
Ja sam pak išla na teĉaj japanskog i napredovala koliko sam mogla. Ubrzo sam stekla lošu
reputaciju. Kad god me neka pojedinost posebno zanimala, podigla bih ruku. Mnogi profesori umalo
da nisu doţivjeli srĉani udar kad bi me vidjeli kako zamahujem prstima prema nebu. Htjela sam da
zašute, kako bi me pustili da govorim, i odvaţno bih postavila pitanje na koje su mi odgovarali na
neobiĉno nezadovoljavajući naĉin.
To je trajalo sve dok jedan od uĉitelja, vidjevši moju uobiĉajenu kretnju, nije stao vikati na mene
nevjerojatnom ţestinom:
— Dosta!
Ja sam se sledila, a ostali su me uĉenici netremice promatrali.
Nakon sata išla sam se ispriĉati profesoru, ponajprije kako bih saznala kakav sam to zloĉin
poĉinila.
— Senseiju se ne postavljaju pitanja — ukorio me uĉitelj.
— Ali, što ako ne razumijem?
— Mora se razumjeti!
Tada sam shvatila zašto je uĉenje stranih jezika u Japanu tako neuspješno.
Jednom su pak svi trebali predstaviti svoju zemlju. Kad je došao red na mene, imala sam jak
dojam da me dopao teţak zadatak. Svi su govorili o poznatim zemljama. Samo sam ja morala
pojasniti na kojem se kontinentu nalazi moja nacija. Naposljetku sam poţalila zbog nazoĉnosti
njemaĉkih uĉenika: da nije bilo njih, mogla bih ustvrditi bilo što, pokazati neki daleki otok u Oceaniji,
spomenuti barbarske obiĉaje, kao što je postavljanje pitanja profesoru. Ovako sam se morala drţati
tradicionalnog izlaganja, tijekom kojega sam vidjela singapurske uĉenike kako si ĉaĉkaju zube tako
zaneseno da me to dotuklo.

U subotu poslijepodne mercedes mi se uĉinio bjelji negoli inaĉe.


Doznala sam da idemo u Hakone. Pošto nisam znala ništa o tom mjestu, traţila sam dodatne
obavijesti. Nakon što je malo okolišao, Rinri je rekao da ću vidjeti. Cesta mi se ĉinila beskrajnom;
bila je niz pravilno razmještenih naplatnih kućica.
Naposljetku smo stigli do golemog jezera okruţenog breţuljcima i ţivopisnim torijima3. Ljudi su
onamo išli na kratke voţnje brodom ili pedalinom. Ova me potonja pojedinost tjerala na smijeh.
Hakone je bio nedjeljna šetnja lamartinovski raspoloţenih Tokijaca.
Plovili smo na valovima u nekoj vrsti trajekta. Uţivala sam pri pogledu na japanske obitelji koje
se dive krajoliku dok brišu guzu najmlaĊem djetetu, i promatrajući zaljubljene parove u pozi
zaljubljenih dok se drţe za ruke.
— Jeste li već ovamo vodili svoju dragu? - pitala sam.
— Nemam dragu.
— Ali nekoć ste imali dragu?
— Jesam. Nisam je vodio ovamo.
Dakle, ja sam bila prva koja ima tu ĉast. Zacijelo zato što sam strankinja.
Iz razglasa su se širile sladunjave pjesme. Jednom smo se zaustavili blizu torija: izašli smo i
prošetali oznaĉenom i poetiĉnom stazom. Parovi su se zaustavljali na mjestima predviĊenim za to i
ganuto gledali panoramu jezera koje se vidjelo kroz torije. Djeca su vrištala, kao da upozoravaju
zaljubljene na posljedicu tolike romantike. Ja sam se zabavljala.
Nakon te pomorske pustolovine, Rinri mi je kupio kori: oboţavala sam te usitnjene ledene
kockice prelivene sirupom od obrednog ĉaja. Nisam ih jela od djetinjstva. Hrskale su pod zubima.

3
Torii doslovno znaĉi “ondje gdje su ptice”. Tradicionalni japanski portal koji se najĉešće nalazi na
ulazu u svetište, a svrha mu je odvajanje svete graĊevine od svjetovne okoline. Budući da tori ima
simboliĉku vaţnost, onaj tko proĊe kroz njega na ulasku u svetište mora to uĉiniti i pri izlasku, kako
bi se vratio u stvarnost (prev.).

12
Dok smo plovili natrag pitala sam se zašto me taj mladić odveo u Hakone. Naravno, bila sam
oĉarana tim tipiĉnim izletom, no zašto mi je on htio to pokazati? Vjerojatno sam si postavljala previše
pitanja. Japanci su, više negoli drugi narodi na svijetu, radili nešto samo zato što se to radi. I to je bilo
sasvim u redu.

OSJETILA sam da Rinri ĉeka kad ću ga pozvati k sebi. Bio bi to minimum pristojnosti: ja sam
bila kod njega toliko puta.
Ipak sam se tomu tvrdoglavo protivila. Dovesti ikoga u svoj dom uvijek mi je bila strašna muka.
Iz razloga koje ne znam objasniti moj dom, prema definiciji, nije mjesto za druţenje.
Ĉim sam postala nezavisnom, svako mjesto na kojem sam ţivjela odmah bi poĉelo nalikovati na
ropotarnicu u kojoj bespravno stanuju politiĉke izbjeglice, spremne dati petama vjetra ĉim bane
policija.
Poĉetkom oţujka nazvala me Christine. Išla je u Belgiju na mjesec dana vidjeti majku i zamolila
me da, dok je nema, ţivim u njezinu stanu i da joj zalijevam biljke. Pristala sam i preselila se k njoj.
Nisam mogla vjerovati oĉima: stanovala je u najavangardnijoj tokijskoj gradnji, u prekrasnom stanu u
zgradi budućnosti, iz koje je pucao pogled na druge futuristiĉke zgrade. Razjapljenih usta, slušala
sam dok mi Christine objašnjava kako funkcionira ta divota u kojoj je sve bilo kompjuterizirano.
Ukrasne biljke doimale su se poput relikvija iz pretpovijesti, ĉija je jedina namjena bila sluţiti mi kao
izgovor da provedem mjesec dana u toj palaĉi.
S nestrpljenjem sam ĉekala da Christine ode i uselila sam se u tu meĊuplanetarnu bazu. To
svakako nije bilo nalik na moj dom. U svakoj se prostoriji daljinskim upravljaĉem mogla
programirati glazba, kao i temperatura i štošta drugo. Leţeći na krevetu, mogla sam kuhati hranu u
mikrovalnoj, pokrenuti perilicu rublja i navući zastore u dnevnom boravku.
Što je još bolje, zgrada se nalazila nadomak vojarne Ićigaja, gdje je Mishima poĉinio obredno
samoubojstvo. Imala sam dojam da stanujem na izvanredno vaţnom mjestu i neprekidno sam hodala
amo-tamo, slušajući Bacha i promatrajući zagonetno podudaranje klaviĉembala s tom urbanom,
nestvarnom panoramom i nevjerojatno plavim nebom.
U kuhinji je inteligentni toster izbacivao prepeĉence kad bi osjetio da su se ispekli kako treba.
Tad bi se zaĉulo zvonce koje me oĉaravalo. Programirala sam koncerte s pomoću signala bijele
tehnike.
Telefonski broj u stanu dala sam samo jednoj osobi, koja je ubrzo nazvala.
— Kakav je stan? — pitao je Rinri.
— Vama bi moţda bio normalan. Meni je nevjerojatan. Doći ćete ovamo u ponedjeljak na
instrukcije, vidjet ćete.
— U ponedjeljak? Danas je petak. Ponedjeljak je daleko. Mogu li doći veĉeras?
— Na veĉeru? Ja ne znam kuhati.
— Ja ću se pobrinuti za sve.
Nisam našla izliku zbog koje bih ga mogla odbiti, osobito zato što mi je bilo drago. Bio je to prvi
put da se moj uĉenik pokazao poduzetnim. Christinein stan sigurno je tomu doprinio. Neutralan teren
mijenja situaciju.

U devetnaest sati vidjela sam mladićevo lice na monitoru interfona i otvorila mu vrata. Došao je s
posve novim kovĉegom.
— Idete na put?

13
— Ne, došao sam kuhati kod vas.
Pokazala sam mu stan, koji ga je fascinirao manje nego mene.
— Lijep je — reĉe. — Volite li švicarski fondue?
— Volim. Zašto?
— Odliĉno. Donio sam opremu.
Još sam trebala malo-pomalo otkrivati koliko Japanci štuju opremu za svaku ţivotnu radnju:
planinarsku opremu, pomorsku opremu, opremu za golf, veĉeras — opremu za švicarski fondue. Rinri
je kod kuće imao vrlo urednu prostoriju, u kojoj su stajali kovĉezi spremni za te raznorazne radnje.
Pred mojim opĉinjenim oĉima mladić je otvorio kovĉeg s posebnom namjenom i ja sam ugledala
poredano i priĉvršćeno kuhalo na intergalaktiĉki pogon, teflonsku posudu za fondue od lijevanog
ţeljeza, vrećicu sira u ekspandiranom polistirenu, bocu bijelog vina s antifrizom i nekvarljive korice
kruha. Premjestio je te nevjerojatne predmete na stol od pleksiglasa.
— Da poĉnem? - pitao je.
— Da, jedva ĉekam da to vidim.
Izlio je polistiren i antifriz u posudu za fondue, upalio kuhalo koje, zaĉudo, nije odletjelo u zrak i,
dok je spoj tih tvari proizvodio razne kemijske reakcije, izvadio je iz kovĉega toboţe tirolske tanjure,
dugaĉke vilice i ĉaše na stalku “za ostatak vina”.
Otrĉala sam do hladnjaka po Coca-Colu, tvrdeći da sjajno pristaje uz švicarski fondue i napunila
njome ĉašu do vrha.
— Spremno je — objavio je on.
Hrabro smo sjeli suĉelice i ja sam se usudila nataknuti komad nekvarljiva kruha na vrh vilice i
uroniti ga u smjesu. Izvukla sam ga i zadivila se nad nevjerojatnim brojem niti koje su se odmah
oblikovale.
— Da — reĉe Rinri ponosno. - Zbog ovog su postupka niti vrlo dobro uspjele.
Niti su, kao što se zna, istinski cilj švicarskog fonduea. Stavila sam predmet u usta i proţvakala:
nije imao apsolutno nikakav okus. Shvatila sam da Japanci oboţavaju švicarski fondue zbog igre koja
je dio procesa, te da su stvorili inaĉicu lišenu jedine neugodne pojedinosti tog tradicionalnog jela:
njegov okus.
— Izvrstan je — ustvrdila sam, zatomljujući smijeh.
Rinriju je bilo vruće i prvi sam ga put vidjela bez crne jakne od antilopa. Otišla sam po bocu
umaka tabasco, tvrdeći da u Belgiji jedemo švicarski fondue s crvenom paprikom. Umoĉila sam
komad kruha u vrući polistiren, napravila mreţu od tisuću niti, stavila ţutu kockicu u svoj tanjur i
prelila je tabascom, da bi jelo imalo neki okus. Mladić je promatrao moju majstoriju i kunem se da
sam mu u oĉima nazrela sljedeći zakljuĉak: “Belgijanci su ĉudni ljudi.” Pravi se našao.
Uskoro sam se zasitila tog suvremenog fonduea.
— Hajde, Rinri, priĉaj mi.
— Ali... Govorite mi ti!
— Kad se s nekim pojede ovakav fondue, prelazi se na ti.
Polistiren mi se valjda još širio u mozgu, koji je sintetizirao taj rast u obliku eksperimentatorskog
mahnitanja. Dok je Rinri razbijao glavu u potrazi za temom razgovora, ja sam ugasila kuhalo
puhnuvši na nj, ĉime sam iznenadila Japanca; potom sam izlila ostatak antifriza u smjesu da bih je
ohladila, te sam zaronila obje ruke u to ljepilo.
Moj je domaćin vrisnuo:
— Zašto ste to uĉinili?
— Da vidim što će biti.
Izvukla sam šape, zabavljena klupkom niti koje ih je sad povezivalo. Bile su presvuĉene debelim
slojem umjetnog sira.
— Kako ćete se oprati?
— Vodom i sapunom.
— Ne, ovo je preljepljivo. Teflon se ne lijepi, za razliku od vaših ruku.
— To ćemo još vidjeti.
I zaista, mlaz vode iz pipe i deterdţent za pranje suda nisu nimalo naĉeli moje ţućkaste debele
rukavice.
— Pokušat ću oguliti ruke kuhinjskim noţem.

14
Zapoĉela sam tu operaciju pred zaprepaštenim Rinrijevim oĉima. Dogodilo se to što se moralo
dogoditi: zasjekla sam dlan i krv je briznula iz plastificirane membrane. Prinijela sam posjeklinu
ustima kako ne bih mjesto dogaĊaja pretvorila u mjesto zloĉina.
— Dopuštate li? — pitao je mladić.
Kleknuo je i uhvatio jednu moju ruku, koju je poĉeo strugari zubima. To je oĉito bila najbolja
metoda, no taj prizor u kojem vitez kleĉi ispred gospe i njeţno je drţi za ruĉne zglobove kako bi s njih
oglodao polistiren natjerao me u gromoglasan smijeh. Udvornost me još nikada nije toliko iznenadila.
Rinri se nije dao smesti i strugao je do kraja. Postupak je trajao beskrajno dugo i ja sam se stigla
pomiriti s bizarnošću situacije. Potom mi je kao pravi perfekcionistiĉki obrtnik oprao prste u
sudoperu deterdţentom i spuţvom.
Kad je dovršio posao, pomno je promotrio rezultat svoje spasonosne akcije i odahnuo od
olakšanja. Ta je epizoda na njega djelovala katarziĉno. Primio me u naruĉje i nije me više pustio.

SUTRADAN ujutro probudio me osjećaj da su mi ruke bolno suhe. Dok sam ih premazivala
kremom, sjetila sam se prethodne veĉeri i noći. U krevetu mi je, dakle, bio mladić. Kakvu bih
strategiju primijenila?
Taman sam ga prenula iz sna i vrlo mu njeţno rekla da u mojoj zemlji tradicija nalaţe da
muškarac otiĊe u zoru. Već smo podbacili, jer je svanulo sunce. Pripisat ćemo taj propust
zemljopisnoj razdaljini. No nećemo zlorabiti taj argument. Rinri je pitao dopušta li belgijski obiĉaj da
se ponovno vidimo.
— Dopušta — odgovorih.
— Doći ću po tebe u petnaest sati.
Ustanovila sam sa zadovoljstvom da su moje lekcije o tikanju urodile plodom. Otišao je vrlo
pristojno. Vidjela sam kako se udaljava sa svojim kovĉegom za švicarski fondue.
Ĉim sam ostala sama, oćutjela sam veliku radost. Prisjetila sam se dogaĊaja s mješavinom
zaprepaštenja i komike. Ono što me, sve u svemu, najviše ĉudilo nisu bile Rinrijeve ekscentriĉnosti,
nego ova ekscentriĉnost bez premca: ĉinjenica da sam imala posla s nekim dragim i simpatiĉnim.
Nikada me nije povrijedio ni rijeĉima ni djelom. Nisam znala da to postoji.
Pripremila sam si svojih pola litre prejakog ĉaja i ispila ga gledajući kroz prozor vojarnu Ićigaja.
Tog jutra nisam imala ni najmanju ţelju poĉiniti sepuku. No imala sam strahovitu potrebu za
pisanjem. Neka se Tokio zaštiti od udarnog vala: bit će što bude. Bacila sam se na bijeli papir,
uvjerena da će se zatresti tlo.
Zaĉudo, potresa nije bilo. S obzirom na podruĉje na kojem smo se nalazili, taj telurski mir bio je
neobiĉna pojava koju je moţda valjalo pripisati trenutaĉnim povoljnim okolnostima.
Katkad bih prestala pisati te bih promatrala Tokio kroz staklenu stijenu, misleći: “Imam vezu s
tipom odavde.” Prenerazila bih se i potom nastavila pisati. U tome bi mi prošao cijeli dan. Takvi su
dani sjajni.

Sutradan je mercedesovoj toĉnosti mogla parirati samo njegova bjelina.


Rinri se promijenio. Njegov vozaĉki profil više nije bio nepomiĉan i neumoljiv kao prije. Šutnju
je produbljivala zanimljiva nelagoda.
— Kamo idemo? — pitala sam.
— Vidjet ćeš.
Taj će odgovor postati jedan od njegovih osobnih peĉata; bez obzira na to je li odredište bilo

15
veliĉanstveno ili obiĉno, na moja je pitanja odgovarao samo s “vidjet ćeš”. Vidjetćeš bila je Kithira
tog mladića, nestalno mjesto s jedinom svrhom - usmjeravanje automobila.
Ta je nedjelja inaugurirala Vidjetćeš s izbornom odlukom da se smjesti u Tokiju: u park
Olimpijskih igara. Zamisao mi se svidjela jer je imala znaĉenje, no ostavljala me je ravnodušnom:
nikada se nisam uspjela uţivjeti u natjecanja, pa ni kad se dogaĊaju pod najplemenitijom zastavom.
Pogledala sam stadion i sportske instalacije s idealnom ljubaznošću blago nezainteresiranih, slušala
sam detaljna Rinrijeva objašnjenja, usredotoĉujući se samo na njegov napredak u francuskom: na
Olimpijskim igrama stranih jezika pripast će mu zlatna medalja.
Nismo bili ni pribliţno jedini - da upotrijebim ustaljen izraz - golubići koji se šeću stadionom.
Oboţavala sam to što u svojim lutanjima pratimo “slijedite stazu”: i jednodnevnim, baš kao i
ţivotnim partnerima, tradicija te zemlje na raspolaganje je stavila svojevrsnu infrastrukturu da ne bi
razbijali glavu pitajući se kako će provesti vrijeme. To je podsjećalo na društvenu igru. Prema
nekomu gajite osjećaje? Umjesto da razbijate glavu o tome kakva je toĉno priroda vašeg uzbuĊenja,
odvedite dotiĉnu osobu na odreĊeno polje našeg monopolija ili, bolje reĉeno, monofilija. Zašto?
Vidjet ćete.
Vidjetćeš bila je filozofija bez premca. Rinri i ja nismo imali pojma o tome što radimo zajedno ni
što nas je spojilo. Pod krinkom posjećivanja osrednje zanimljivih mjesta, s blagonaklonom smo
znatiţeljom istraţivali jedno drugo. Oĉaravalo me je poĉetno polje japanskog monofilija.
Rinri me drţao za ruku, kao što je svaki zaljubljeni mladić na stazi drţao ruku svoje pratilje. Kad
smo stigli pred podij, rekao mi je:
— Ovo je pozornica.
— Ah — odgovorih.
Pred bazenom mi je rekao:
— Ovo je bazen.
— Tako dakle — odgovorila sam mrtvo ozbiljna.
Ne bih se bila zamijenila ni s kim. Predobro sam se zabavljala i zato sam poticala nova otkrića,
hodajući prema ringu, da bih ga ĉula kako govori “ovo je ring”, itd. Ta su me imenovanja usrećivala.
U sedamnaest sati, kao i mnoštvo mjesnih dragana, dobila sam kori od mogranja. Ushićeno sam
hrskala usitnjene i obojene ledene kocke. Primijetivši da su velikodušni darovatelji oko nas za kori
dobivali njeţnu zahvalnost, ni ja nisam u tome škrtarila. Uţivala sam u oponašanju svojih susjeda.
U suton je zahladilo. Pitala sam Rinrija što je monofili isplanirao za tu veĉer.
— Molim lijepo? — pitao je.
Da bih ga izvukla iz neugodne situacije, pozvala sam ga u Christinein stan. Ĉinilo se da mu je to
priuštilo jednako mnogo sreće i olakšanja.
Vidjetćeš nikada nije bio tako fantastiĉan kao unutar savršene tokijske zgrade. Bachova glazba
poĉela je odzvanjati ĉim sam otvorila vrata.
— To je Bach — rekoh.
Sad je bio moj red.
— Veoma mi se sviĊa — prokomentirao je Rinri.
Okrenula sam se prema njemu i uprla prstom:
— To si ti.
Nakon voĊenja ljubavi više nije bilo pravila. Našla bih nekog na jastuku. Dugo bi me promatrao
i potom rekao:
— Kako lijep si.
Bio je to engleski loše preveden na francuski. Ne bih ga bila ispravila ni za što na svijetu. Nitko
me dotad nikada nije smatrao lijepim.
— Japanke su mnogo ljepše — rekoh.
— Nije toĉno.
Njegov me loš ukus razgalio.
— Reci mi o Japankama.
Slegnuo je ramenima. Navaljivala sam. Naposljetku je rekao:
— Ne mogu ti objasniti. Idu mi na ţivce. Nisu prirodne.
— Moţda ni ja nisam prirodna.
— Jesi. Ti si prisutna, postojiš, gledaš. One pak cijelo vrijeme razmišljaju sviĊaju li ti se. Misle

16
samo o sebi.
— Takva je i većina zapadnjakinja.
— Moji prijatelji i ja imamo dojam da smo tim djevojkama zrcala.
Odglumila sam da se ogledavam u njemu i da popravljam frizuru. Nasmijao se.
— S prijateljima ĉesto razgovaraš o curama?
— Ne ĉesto. Neugodno mi je. Razgovaraš li ti o deĉkima?
— Ne, to je intimno.
— S Japankama je suprotno. S deĉkom su veoma srameţljive. A potom odu sve ispriĉati
prijateljicama.
— Takve su i zapadnjakinje.
— Zašto to kaţeš?
— Da bih branila Japanke. Zacijelo je teško biti Japanka.
— Teško je biti i Japanac.
— Sigurno jest, priĉaj mi o tome.
Zašutio je. Uzdahnuo je. Vidjela sam kako mu se crte lica preobraţavaju.
— S pet sam godina, kao i ostala djeca, polagao ispit za upis u jednu od najboljih osnovnih
škola. Da sam ga prošao, jednoga bih dana mogao ići na jedno od najboljih sveuĉilišta. Znao sam to s
pet godina. Ali nisam prošao test.
Primijetila sam da drhti.
— Moji roditelji nisu rekli ni rijeĉ. Bili su razoĉarani. Moj je otac s pet godina prošao test.
Ĉekao sam da zanoći i plakao.
Zajecao je. Primila sam u naruĉje njegovo od patnje zgrĉeno tijelo. Već sam ĉula za to grozno
japansko selekcioniranje, koje je bilo apsolutno prerano nametnuto djeci svjesnoj vaţnosti onoga što
je na kocki.
— S pet sam godina znao da nisam dovoljno pametan.
— Nije tako. S pet si godina znao da nisi izabran.
— Osjetio sam da moj otac misli: “Nije strašno. Moj je sin, zamijenit će mene.” Tada sam se
poĉeo sramiti i nikada nisam prestao.
Privila sam ga uza se, šapućući utješne rijeĉi, uvjeravajući ga da je pametan. Dugo je plakao i
potom zaspao.
Ja sam razmišljala o noći u gradu gdje svake godine većina petogodišnje djece sazna da nisu
uspjela u ţivotu. Imala sam dojam da ĉujem kako odzvanjanju zvuci zatomljenih suza.
Rinri se izvukao zbog oca: bol je bila zamijenjena sramom. No ostali koji nisu prošli testove od
malih su nogu znali da će u najboljem sluĉaju postati hrana za poduzeća onako kao što postoji hrana
za topove. I onda se ĉudimo što toliko japanskih adolescenata poĉini samoubojstvo.

CHRISTINE se trebala vratiti tek za tri tjedna. Predloţila sam Rinriju da iskoristimo njezin stan
što više moţemo. Partija monofilija nastavit će se ĉim se Christine vrati. Mladić se oduševio mojim
prijedlogom.
U ljubavi je, kao i u svemu drugom, kljuĉna infrastruktura. Promatrajući vojarnu Ićigaja kroz
staklenu stijenu, pitala sam Rinrija voli li Mishimu.
— Veliĉanstven je — reĉe.
— To me ĉudi. Europljani su mi tvrdili da tog pisca više vole stranci.
— Japancima se pretjerano ne sviĊa njegova osobnost. No njegovo je djelo divno. To što su ti
rekli europski prijatelji ĉudno je jer je on osobito lijep na japanskom. Njegove su reĉenice glazba.

17
Kako to prevesti?
Ta me izjava razgalila. Budući da sam znala da neću tako skoro moći odgonetnuti potrebne
ideograme, zamolila sam mladića da mi naglas ĉita Mishimu u originalu. Latio se ĉitanja s radošću i
ja sam zadrhtala kad sam ĉula kako mi ĉita Kinjiki. Daleko od toga da sam sve razumjela, poĉevši od
naslova.
— Zašto “zabranjene boje”?
— Na japanskom boja moţe znaĉiti i ljubav.
Homoseksualnost je u japanskom zakonu dugo bila zabranjena. Ma kako prekrasno bilo to
podudaranje rijeĉi ljubav i boja, Rinri je time naĉeo škakljivu temu. Ja nikad nisam spomenula ljubav.
On je ĉesto otvarao tu temu, a ja bih našla naĉin da je promijenim. Kroz prozor smo dalekozorom
promatrali cvjetanje stabala japanskih trešnji.
— Obiĉaj nalaţe da ti pjevam pjesme, ispijajući sake noću ispod trešnji u cvatu.
— Ja sam za!
Rinri mi je pjevao šlagere ispod najbliţe trešnje. Smijala sam se, a on se uvrijedio:
— Mislim to što pjevam.
Ispila sam sake nadušak, da bih odagnala nelagodu. Opasni su ti pupoljci koji potiĉu
sentimentalnost mladića.
Po povratku u tehnološki opremljen stan, mislila sam da sam na sigurnom. Prevarila sam se:
upućene su mi ljubavne izjave visoke poput te zgrade. Hrabro sam ih poslušala i šutjela. Nasreću,
deĉko je prihvatio moju šutnju.

Bio mi je vrlo drag. Ne moţete to reći svom momku. Šteta. Kad sam ja posrijedi, to što mi je bio
drag bila je već velika stvar.
Usrećivao me.
Uvijek sam bila sretna što ga vidim. Gajila sam prema njemu prijateljstvo i njeţnost. Kad nije bio
tu, nije mi nedostajao. Takva je bila jednadţba mojih osjećaja prema njemu i smatrala sam tu priĉu
predivnom.
Stoga sam strepila od izjava ljubavi koje bi iziskivale odgovor ili, još gore, uzvraćanje istom
mjerom. Lagati u tom pogledu pravo je muĉenje. Otkrivala sam da je moj strah neutemeljen. Rinri je
od mene oĉekivao samo da ga slušam. Imao je potpuno pravo! Slušati nekoga već je golema stvar. A
ja sam ga gorljivo slušala.
Za moje osjećaje prema tom deĉku suvremeni francuski nije imao rijeĉ, za razliku od japanskog,
koji je imao odgovarajući pojam koi. Koi se moţe prevesti kao okus, ukus, naklonost (goût) u
renesansnom francuskom. Bio mi je po ukusu. Bio je moj koibito, onaj s kojim sam dijelila koi:
njegovo je društvo bilo po mom ukusu.
Na suvremenom japanskom svi mladi nevjenĉani parovi zovu svoje partnere koibito. Duboko
ukorijenjena ĉednost iskljuĉuje rijeĉ ljubav. Ako nije rijeĉ o sluĉaju ili napadaju mahnite strasti,
izbjegava se ta golema rijeĉ koja je ograniĉena na knjiţevnost i tomu sliĉno. Baš sam ja morala
nabasati na jedinog Japanca koji se nije gnušao ni takvog rjeĉnika ni prikladnih gesti. No umirila me
pomisao da je lingvistiĉka egzotiĉnost zacijelo uvelike doprinijela toj ĉudnoj osobini. Nije bilo
svejedno što su Rinrijeve ljubavne izjave frankofonki bile izreĉene ĉas na francuskom, ĉas na
japanskom: francuski je jezik vjerojatno simbolizirao ujedno prestiţno i razvratno tlo gdje ĉovjek
moţe zaglibiti u sramotne osjećaje.
Ljubav je u toj mjeri tipiĉno francuski zanos da su je mnogi smatrali nacionalnim izumom. Ne
zalazeći tako daleko, ipak sam svjesna da je taj jezik naklonjen ljubavi. Moţda bismo mogli zakljuĉiti
da smo Rinri i ja poprimili tipiĉnu naklonost jezika svog partnera: on se igrao ljubavi, opijen tom
novinom, a ja sam se naslaĊivala koijem. Što je bio dokaz koliko smo oboje bili zadivljujuće otvoreni
prema partnerovoj kulturi.
Koi je imao samo jednu manu: rijeĉ je bila potpuni homonim šarana, jedine ţivotinje prema kojoj
sam oduvijek osjećala gaĊenje. Ta podudarnost, nasreću, nije bila popraćena nikakvom sliĉnošću:
iako šarani u Japanu simboliziraju deĉke, osjećaji koje sam gajila za Rinrija nisu nimalo podsjećali na
tu mlitavu ribetinu s neizrecivo gnusnim ustima. Rijeĉ koi me, naprotiv, oduševljavala zbog svoje
lepršavosti, teĉnosti, svjeţine i zbog nepostojanja odgovornosti. Koi je bio elegantan, razigran,

18
zabavan, civiliziran. Jedna od draţi koija bilo je parodiranje ljubavi: oponašane su odreĊene ljubavne
geste, manje radi bilo kakvih objavljivanja, a više radi prostodušne zabave.
Ipak sam nastojala zatomiti smijeh da ne bih povrijedila Rinrija; manjak humora u ljubavi
poznata je stvar. Slutim da je znao da za nj osjećam koi, a ne ai - rijeĉ koja je bila tako lijepa da sam
katkad ţalila što je ne mogu rabiti. Ako ga nije rastuţivalo, vjerojatno je to bilo zbog svijesti da je
rijeĉ o neĉem prvom: zacijelo je shvatio da je on moj prvi koi, kao što sam ja bila njegova prva ljubav.
Jer, iako sam već izgarala mnogo puta, nikada mi još nitko nije bio po ukusu.
Te dvije rijeĉi, koi i ai, ne dijeli gradacija intenziteta, nego esencijalna inkompatibilnost.
Zaljubimo li se u one koji su nam po ukusu? To je nezamislivo. Zaljubljujemo se u one koje ne
podnosimo, u one koji simboliziraju nepodnošljivu opasnost. Schopenhauer vidi ljubav kao
lukavštinu nagona za razmnoţavanjem: ne mogu ni opisati koliko se grozim te teorije. Ljubav vidim
kao lukavštinu mog nagona da nekoga ne usmrtim: kad osjetim potrebu ubiti odreĊenu osobu, neki
tajanstveni mehanizam - refleks imunosnog sustava? tlapnja nevinosti? strah od odlaska u zatvor? -
nagna me da se oko te osobe iskristaliziram. Stoga, koliko znam, još nisam poĉinila nijedno ubojstvo.
Ubiti Rinrija? Kakva uţasna i ponajviše apsurdna ideja! Ubiti tako drago biće, koje u meni budi
samo ono najbolje! Uostalom, nisam ga ubila, što ĉvrsto dokazuje da to nije bilo nuţno.
Nije uobiĉajeno da ja pišem priĉu u kojoj nitko nema ţelju nikoga usmrtiti. To je valjda priĉa o
koiju.

RINRI je pripremao obroke. Bio je loš kuhar, ali bolji od mene, što vrijedi i za ostatak
ĉovjeĉanstva. Bilo bi šteta da je luksuzna Christineina bijela tehnika ostala neupotrijebljena.
Upotrijebljena je za sumnjive tjestenine koje je Rinri zvao carbonara - njegova inaĉica tog
tradicionalnog jela podrazumijevala je sve masne tvari koje su 1989. godine bile poznate na ovom
planetu, i to u velikim koliĉinama. Japanska je kuhinja lagana, to je općepoznato. I u ovome pogledu
ne iskljuĉujem pretpostavku da sam posluţila kao izlika za kulturološki odmak.
Umjesto da mu dam do znanja da je jelo nejestivo, rekla sam mu o svojoj ljubavi prema
sashimijima i sushiju. Napravio je grimasu.
— Ne voliš ih? — pitala sam.
— Volim, volim — reĉe on pristojno.
— Zacijelo ih je teško pripremiti.
— Jest.
— Mogao bi ih kupiti gotove.
— Zbilja to toliko ţeliš?
— Zašto kaţeš da voliš ta jela ako ih ne voliš?
— Volim ih. No kad ih jedem, imam dojam da sam na obiteljskom ruĉku i da su tu moji djed i
baka.
To je bio dobar razlog.
— Osim toga, kad ih jedem s njima, cijelo vrijeme govore kako je to dobro za zdravlje. To me
ţivcira — dometnuo je.
— Razumijem. Tada poţeliš jesti ono što je loše za zdravlje, kao špageti carbonara — rekoh ja.
— Loši su za zdravlje?
— U tvojoj pripremi, svakako.
— Zato su i tako ukusni.
Bit će još teţe zamoliti ga da kuha nešto drugo.
— A da nam opet spremim fondue? — predloţio je.

19
— Ne.
— Nije ti bio dobar?
— Jest, ali to je vrlo posebna uspomena. Da je obnavljamo, nuţno bismo se razoĉarali.
Uh. Našla sam pristojnu izliku.
— A okonomijaki koji smo zajedno jeli kod tvojih prijatelja?
— Da, to je lako.
Izvukla sam se. To nam je postalo omiljeno jelo. Hladnjak je stalno bio pun raĉića, jaja, kupusa i
Ċumbira. Tetrapak umaka od šljiva kraljevao je na stolu.
— Gdje kupuješ taj izvrsni umak? — pitala sam.
— Imam zalihe. Moji su ga roditelji donijeli iz Hirošime.
— Što znaĉi, kad ga nestane, netko će se morati onamo vratiti.
— Ja nikada nisam bio ondje.
— Izvrsno. Nisi vidio ništa od Hirošime, baš ništa4.
— Zašto to kaţeš?
Objasnila sam mu da sam parodirala klasik francuskog knjiţevnog filma.
— Nisam vidio taj film — izjavio je ogorĉeno.
— Moţeš proĉitati knjigu.
— Kakva je priĉa?
— Radije ću te pustiti da je otkriješ sâm, umjesto da ti je ispriĉam.

DOK smo bili zajedno, nismo ni provirili iz stana. Christinein se povratak opasno pribliţavao, a
mi smo s uţasom zamišljali odlazak iz tog stana, koji je imao tako veliku ulogu u našoj vezi.
— Mogli bismo zabarikadirati vrata — predloţih.
— Uĉinila bi to? — reĉe on, ustrašeno se diveći.
SviĊalo mi se što je mislio da sam sposobna za takve psine.
Najviše smo vremena proboravili u kupaonici. Kada je bila velika poput izdubljenog kita, ĉije su
nozdrve bile usmjerene prema unutrašnjosti.
Rinri, koji je poštovao tradiciju, posve bi se izribao u umivaoniku prije negoli bi ušao u kadu: ne
prlja se voda ĉasne kade. Nisam se mogla prilagoditi obiĉaju koji sam smatrala tako besmislenim. To
je kao da stavljam ĉiste tanjure u perilicu suda.
Objasnila sam mu svoje stajalište.
— Moţda imaš pravo — reĉe on. — No ja ne mogu postupati drukĉije. Jednostavno ne mogu
oskvrnuti vodu u kadi.
— Ali huliš japansku hranu bez ikakva problema.
— To je tako.
Imao je pravo. Svatko ima svoje reakcionarne utvrde, za to nema objašnjenja.
Katkad sam imala dojam da se kada-kit miĉe i nosi svoje putnike na dno mora.
— Znaš li priĉu o Joni? — pitala sam.
— Ne priĉaj o kitu. PosvaĊat ćemo se.
— Nemoj mi reći da si jedan od onih Japanaca koji ih jedu?
— Znam da je to loše. Nisam ja kriv što su tako ukusni.
— Kušala sam meso, odvratno je!

4
Parafraza reĉenice “Nisi ništa vidjela od Hirošime. Ništa.” iz filma redatelja Alaina Resnaisa
Hirošimo, ljubavi moja! iz 1959., snimljenom prema scenariju Marguerite Duras (prev.).

20
— Vidiš? Da ti se svidjelo, naš te obiĉaj ne bi šokirao.
— Ali kitovi samo što nisu izumrli!
— Znam. Mi imamo krivo. Ali što ćeš? Kad pomislim na okus tog mesa, poteku mi sline. Ne
mogu se obuzdati.

Nije bio tipiĉni Japanac. Recimo, nevjerojatno je mnogo putovao, ali sam i bez fotoaparata.
— To su stvari koje skrivam od drugih. Da su moji roditelji znali da idem na put sam, zabrinuli
bi se.
— Mislili bi da si u opasnosti?
— Ne. Zabrinuli bi se za moje psihiĉko zdravlje. One koji vole putovati bez društva ovdje
smatraju poremećenima. U našem jeziku rijeĉ “sam” podrazumijeva oĉaj.
— No u tvojoj zemlji ima slavnih pustinjaka.
— Toĉno. Smatramo da ĉovjek, da bi volio samoću, mora biti budistiĉki svećenik.
— Zašto se tvoji sunarodnjaci nikada ne okupljaju tu kao što se okupljaju u inozemstvu?
— Vole vidjeti ljude drukĉije od sebe i u isto vrijeme osjećati sigurnost zbog blizine sebi sliĉnih.
— A ta potreba za fotografiranjem?
— Ne znam. Ţivcira me, osobito stoga što svi rade iste slike. Moţda si ţele dokazati da nisu sve
to sanjali.
— Nikada te nisam vidjela s fotoaparatom.
— Nemam ga.
— Ti koji posjeduješ sve tehniĉke napravice što postoje, ukljuĉujući kuhalo za švicarski fondue
u svemirskoj letjelici, ne posjeduješ fotoaparat?
— Ne. Ne zanima me.
— Sav si vraţji, Rinri.
Pitao me za znaĉenje tog izraza. Objasnila sam mu ga. Toliko mu je bilo neobiĉno da je dvadeset
puta na dan opĉinjeno ponavljao: “Sva si vraţja, Amelie.”
Jednog poslijepodneva iznenada je poĉelo kišiti, iza ĉega je slijedila tuĉa. Gledala sam taj
dojmljivi prizor kroz prozor zgrade, komentirajući:
— Zamisli, i u Japanu postoji pljusak.
Iza sebe sam ĉula njegov glas kako kao jeka ponavlja:
— Pljusak.
Shvatila sam da je upravo otkrio tu rijeĉ, ĉije mu je znaĉenje bilo posve jasno iz konteksta, te da je
izgovara kako bi je zapamtio. Nasmijala sam se. Ĉini se da je shvatio što mi je bilo smiješno , jer je rekao:
— Sav sam vraţji.

POĈETKOM travnja Christine se vratila iz Belgije. Zato što sam dobra, vratila sam joj stan.
Rinri se ĉinio potišteniji od mene. Naša je veza morala krenuti nepredvidljivijom stazom. Nisam time
bila posve nezadovoljna. Monofilija mi je pomalo nedostajala.
Vratila sam se u betonski dvorac. Njegovi me roditelji nisu više zvali Sensei, što je bio dokaz
njihove oštroumnosti. Djed i baka zvali su me sve ĉešće Sensei, što je pak potvrdilo njihovu
izopaĉenost.
Dok sam ispijala ĉaj s tim društvancem, otac mi je pokazao komad nakita koji je upravo izradio.
Bila je to bizarna ogrlica, na pola puta izmeĊu Calderova mobila i ogrlice od oniksa.
— Je li vam lijepa? - pitao je.

21
— SviĊa mi se spoj crne i srebrne boje. Elegantna je.
— Vaša je.
Rinri mi ju je stavio oko vrata. Bila sam zbunjena. Kad sam se opet našla sama s njim, rekla sam:
— Tvoj mi je otac dao prekrasan dar. Kako da mu uzvratim istom mjerom?
— Ako mu što daš, on će tebi dati novi dar.
— Što da onda radim?
— Ništa.
Imao je pravo. Da biste izbjegli bujanje velikodušnosti, moţete samo stoiĉki prihvatiti
skupocjene darove.
U meĊuvremenu sam se vratila u svoje boravište. Rinri je bio prefin da bi me traţio da me ondje
posjećuje, no davao mi je migove, koje sam ja briţno izbjegavala primijetiti.
Ĉesto me zvao. Pritom je i protiv svoje volje bio šaljiv, što me tim više oĉaravalo jer je bio ozbiljan:
— Dobar dan, Amélie. Zanima me tvoje zdravstveno stanje.
— Izvrsno je.
— Kad su okolnosti takve, ţeliš li me susresti?
Prasnula sam u smijeh. Nije mu bilo jasno zašto.

Rinri je imao mlaĊu, osamnaestogodišnju sestru koja je studirala u Los Angelesu. Jednoga mi je
dana najavio da će doći u Tokio na kratke praznike.
— Doći ću veĉeras po tebe kako bih ti je predstavio.
Glas mu je drhtao od sveĉanog uzbuĊenja. Pripremila sam se za vaţan dogaĊaj.
Kad sam sjela u mercedes, okrenula sam se da bih pozdravila mladu djevojku koja je sjedila na
straţnjem sjedalu. Zaprepastila me njezina ljepota.
— Amélie, ovo je Rika. Rika, ovo je Amélie.
Pozdravila me prekrasnim osmijehom. Njezino me ime razoĉaralo, za razliku od svega ostaloga
na njoj. Bila je kao anĊeo.
— Rinri mi je mnogo priĉao o tebi — reĉe ona.
— I meni je mnogo priĉao o tebi — izmislila sam.
— Obje laţete. Ja nikad ne priĉam mnogo.
— Istina je, nikad ništa ne govori — nastavila je Rika. — Nije mi o tebi rekao gotovo ništa. Zato
sam uvjerena da te voli.
— Ako je tako, onda voli i tebe.
— Nećeš mi zamjeriti ako ti se obraćam na ameriĉkom engleskom? Na japanskom previše griješim.
— Ja to ne bih opazila.
— Rinri me neprestano ispravlja. Ţeli da budem savršena.
Bila je više od savršenstva. Mladić nas je odveo u park Sirogan. Mjesto je u suton bilo tako pusto
da bi ĉovjek mogao pomisliti da je daleko od Tokija, u nekoj mitskoj šumi.
Rika je izašla iz auta s torbom, koju je potom otvorila. Izvadila je iz nje svileni stolnjak, prostrla
ga na tlo, potom sake, ĉaše i kolaĉe. Sjela je na tkaninu i rekla nam da uĉinimo to isto. Njezina me
ljupkost opĉinjavala.
Dok smo nazdravljali ovom susretu, pitala sam je koji ideogrami tvore njezino ime . Pokazala mi je.
— Zemlja mirisâ! — kliknula sam. — Prekrasno je i izvrsno ti pristaje.
Kad sam saznala što znaĉi na japanskom, njezino mi se ime više nije ĉinilo ruţno.
Zbog kalifornijskog je ţivota bila mnogo otvorenija od brata. Vrlo je šarmantno brbljala. Paţljivo
sam je slušala. Rinri je bio oĉaran kao i ja. Promatrali smo je kao da je prekrasna prirodna pojava.
— Dobro — reĉe iznenada. — Što je s tim vatrometom?
— Idem — reĉe mladić.
Bila sam izvan sebe od sreće. Rinri je iz prtljaţnika izvadio kovĉeg koji je, kako se ispostavilo,
bio kovĉeg za vatromet, na isti naĉin kao što je postojao kovĉeg za švicarski fondue. Na tlo je poslagao
pirotehniĉku opremu i upozorio nas da će vatromet ubrzo poĉeti. Uskoro su se na nebu iznad nas
rasprskavale boje i zvijezde dok je odzvanjalo djevojĉino klicanje.
Pred mojim zadivljenim oĉima, brat je sestri dao ne dokaz, nego izjavu ljubavi. Osjećala sam da
smo bliskiji nego ikada prije.

22
Kad nam je polarna svjetlost prestala pucketati nad glavom, Rika je oţalošćeno viknula:
— Već je gotovo?
— Ostali su još štapići — reĉe mladić.
Iz kovĉega je izvadio prskalice i podijelio nam ih u sveţnjevima. Zapalio je samo jednu, s koje se
vatra proširila na sve vrške. Svaka je prskalica proizvela snop vijugavih iskri.
Noć je bambusima u parku Sirogan davala srebrn odsjaj. Naša apokalipsa krijesnica zlatom je
obasjavala tu zagasitu bjelinu. Brat i sestra divili su se svojim zvjezdanim štapićima. Shvatila sam da
sam s dvoje djece, zaljubljene jedno u drugo, i ta me slika ganula.
Kakva li dara što su mi dopustili da im se pridruţim! Bilo je to više od iskazivanja ljubavi:
iskazivanje povjerenja.
Strumpfovi svjetlosti do kraja su se ugasili, no ĉarolija se nije rasplinula. Djevojka je radosno
uzdahnula:
— Bilo je lijepo!
Dijelila sam s Rinrijem ljubav prema ovoj radosnoj djevojci. Bilo je nešto nervalovski u tom
ozraĉju umirućeg slavlja s lijepom mladom legendarnom djevojkom. Nerval u Japanu, tko bi rekao?

Sutradan naveĉer Rinri me odveo u neku prĉvarnicu na kineske rezance.


— Volim Riku — rekla sam mu.
— I ja isto — odgovori on s ganutim smiješkom.
— Znaš, ti i ja imamo neobiĉnu dodirnu toĉku. I ja volim svoju sestru koja ţivi daleko. Zove se
Juliette i trebao mi je nadljudski napor da je napustim.
Pokazala sam mu sliku svoje boţanske starije sestre.
— Lijepa je — prokomentirao je, gledajući je pomno.
— Jest, i više je nego lijepa. Nedostaje mi.
— Razumijem. Kad je Rika u Kaliforniji, strašno mi nedostaje.
Sjedeći pred svojom zdjelicom, postala sam elegiĉna. Rekla sam mu da samo on moţe shvatiti
koliko sam obogaljena zbog Julietteine odsutnosti. Ispriĉala sam mu koliko je snaţna veza koja me
oduvijek spaja s njom, koliko je volim i kakvo sam bezumno nasilje poĉinila nad sobom kad sam se
od nje razdvojila.
— Morala sam se vratiti u Japan, no jesam li morala proţivjeti to uţasno razdvajanje?
— Zašto te nije slijedila?
— Ţeli ţivjeti u Belgiji, gdje radi. Ne dijeli moju strast prema tvojoj zemlji.
— Kao Rika. Japan joj ne rasplamsava maštu.
Kako je bilo moguće da tako divna bića kao što su naše sestre nisu opĉinjena tom zemljom? Pitala
sam Rinrija što djevojka studira u Kaliforniji. Odgovorio je da je njezin program veoma neodreĊen,
da je zapravo ljubavnica nekog Ĉanga, Kineza što vlada losangeleskim podzemljem.
— Ne moţeš ni zamisliti koliko je bogat — reĉe on osmjehujući se oĉajan.
Zateĉena, pitala sam se kako je moguće da je taj nebeski anĊeo odabrao ţivot sa šefom mafije.
“Ne budi glupa”, rekla sam si, “tako je to oduvijek.” U glavi sam odjednom ugledala Riku s nojevim
perjem oko vrata i u visokim potpeticama kako rukom pod ruku hoda s Kinezom u bijelom odijelu.
Prasnula sam u smijeh.
Rinri mi se sudioniĉki osmjehnuo. Svatko je ugledao svoju sestru u masi rezanaca. Naša je veza
imala smisla.

23
ZADIVIO me moj napredak na japanskome, iako ne onoliko koliko i Rinrijev napredak u
francuskome, koji je bio munjevit.
Zbog toga smo uţivali u meĊusobnom razmetanju. Kad bi pljuštalo, Rinri bi rekao:
— Pljušti kao iz kabla.
Reĉenica je, onako izgovorena njegovim uvijek dostojanstvenim glasom, zvuĉala pomalo komiĉno.
Kad bi on nešto tresnuo, imala sam naviku ispaliti:
— Nani o šaimasu ka?
Što se prevodi - ili se, bolje reĉeno, uopće ne prevodi, jer nitko osim Japanca ne bi upotrijebio
frazu koja je do te mjere aristokratska da je ĉak ni Japanci više ne upotrebljavaju - “Što ste se usudili
izustiti tako ĉasno?”
On bi se previjao od smijeha. Jednom, kad su me njegovi roditelji pozvali na veĉeru u svoj betonski
dvorac, htjela sam ih zadiviti. Ĉim je Rinri rekao nešto neobiĉno, ja sam glasno izdeklamirala:
— Nani o šaimasu ka?
Nakon što je došao k sebi od zaprepaštenja, gospodin je zaurlao od smijeha. UvrijeĊeni djed i
baka urlali su na mene, tvrdeći da nemam pravo to govoriti. GospoĊa je priĉekala da opet zavlada
tišina kako bi mi s osmijehom objavila:
— Zašto se toliko trsiš ispasti otmjenom kad s tako izraţajnim licem nikada nećeš biti dama?
Dobila sam potvrdu za ono što mi je njezina uljudnost već dala naslutiti: ta me ţena mrzila. Ne
samo da sam joj krala sina, nego sam bila i strankinja. Mimo ta dva zloĉina, ĉini se da je u meni
namirisala nešto što joj se još manje sviĊalo.
— Da je Rika bila nazoĉna, plakala bi od smijeha — rekao je Rinri, koji nije zapazio podlu
opasku svoje majke.

Već sam prije nauĉila engleski, nizozemski, njemaĉki i talijanski. Svi su ti ţivi jezici imali jednu
konstantu: razumjela sam ih bolje nego što sam ih govorila. Bilo je to posve logiĉno: ponašanje promatramo,
a potom ga usvojimo. Lingvistiĉka intuicija djeluje i dok još nismo svladali jeziĉnu vještinu.
S japanskim je bilo obratno: moje je aktivno znanje uvelike nadmašivalo ono pasivno. Ta pojava
nikada nije nestala, što ne mogu objasniti. Mnogo mi se puta dogodilo da na tom jeziku uspijem izraziti
tako sofisticirane ideje da bi mi sugovornik, uvjeren da razgovara s profesoricom japanskog, uzvratio
jednako uzvišenim rijeĉima. Nisam imala drugog izlaza nego pobjeći kako bih skrila ĉinjenicu da nisam
shvatila nijednu uzvraćenu rijeĉ. Kad je povlaĉenje bilo nemoguće, jednostavno bih pretpostavila što
mi je sugovornik mogao odgovoriti i tako nastavljala monolog pod krinkom dijaloga.
Izloţila sam taj problem lingvistima koji su me uvjerili da je to normalno: “Ne moţete imati
lingvistiĉku intuiciju u jeziku koji je toliko razliĉit od vašega.” No onda bismo morali zanemariti
ĉinjenicu da sam govorila japanski do pete godine. Uostalom, ţivjela sam i u Kini, Bangladešu itd., i
ondje je, kao i svugdje drugdje, moje pasivno znanje jezika bilo veće od aktivnoga. U mom sluĉaju,
dakle, postoji istinski japanski izuzetak, zbog ĉega sam sklona tomu da objašnjenje potraţim u
sudbini: to je bila zemlja u kojoj nisam mogla zamisliti pasivnost.

Što se trebalo dogoditi, dogodilo se: Rinri mi je u lipnju smrknuto objavio da je nestalo umaka od
gorkih šljiva.
— S obzirom na to kako smo ga brzo trošili, moralo je biti tako.
Njegov me napredak na francuskom zadivio. Odgovorila sam:
— Baš dobro! Veoma sam ţeljela ići s tobom u Hirošimu.
Njegovo je smrknuto lice tada postalo uţasnuto. Pokušala sam naći povijesno obrazloţenje i dodala:
— Cijeli se svijet divio hrabrosti s kojom su se Hirošima i Nagasaki nosili s...
— Nije rijeĉ o tome — prekinuo me. — Proĉitao sam onu knjiţicu koju je napisala
Francuskinja, ona o kojoj si mi priĉala.
— Hirošimo, ljubavi moja.
— Da. Nisam ništa shvatio.
Prasnula sam u smijeh.
— Bez brige, mnogi su izvorni govornici francuskog doţivjeli to isto. To je razlog više za

24
odlazak u Hirošimu — izmišljala sam.
— Ţeliš reći da knjigu shvati onaj tko je proĉita u Hirošimi?
— Vrlo vjerojatno — ustvrdila sam.
— Glupost. Ne moram ići u Veneciju da bih shvatio Smrt u Veneciji, ni u Parmu da bih proĉitao
Parmski kartuzijanski samostan.
— Marguerite Duras vrlo je posebna autorica — rekoh, uvjerena u istinitost svoje tvrdnje.

Iduće subote imali smo dogovor u sedam sati ujutro na aerodromu Haneda. Ja bih bila radije išla
vlakom, ali vlak je za Japance do te mjere uobiĉajen da je Rinri imao potrebu za promjenom.
— Uostalom, kad nadlijeće Hirošimu, ĉovjek vjerojatno stekne dojam da je u zrakoplovu Enola
Gay — reĉe on.
Bio je poĉetak lipnja. Vrijeme u Tokiju bilo je idealno; lijepo, uz temperaturu od dvadeset i pet
stupnjeva. U Hirošimi je bilo pet stupnjeva više i vlaga iz sezone kiša još se zadrţavala u zraku. No
sunce je još grijalo.
Već sam na hirošimskom aerodromu stekla neobiĉan dojam: nismo se nalazili u 1989. Nisam više
znala koja je godina; naravno, ne 1945., no sve je nalikovalo na pedesete ili šezdesete. Je li atomski
udar usporio tijek vremena? Nije nedostajalo suvremenih graĊevina, ljudi su bili normalno odjeveni,
vozila su bila jednaka kao i u ostatku Japana. No ĉinilo se kao da bića tu ţive intenzivnije negoli
drugdje. Ţivot u gradu ĉije ime u cijelome svijetu simbolizira smrt u njima je pojaĉao osjećaj ţivota;
rezultat je bilo optimistiĉno ozraĉje koje je obnovilo doba u kojem se još vjerovalo u budućnost.
Ta me spoznaja potresla. Bila sam umah uzdrmana tim gradom u kojem je vladalo ganutljivo
ozraĉje hrabre sreće.
Zaprepastio me Muzej atomske bombe. Ma koliko znali o tome, potankosti nadilaze granice
zamislivoga. Ĉinjenice su ondje predstavljene tako djelotvorno da to graniĉi s poezijom: govore o
vlaku koji je 6. Kolovoza 1945. duţ obale išao prema Hirošimi, vozeći, izmeĊu ostalog, i jutarnje
radnike. Putnici su nezainteresirano gledali grad kroz vagonske prozore. Vlak je potom ušao u tunel i,
kad je izašao iz njega, putnici su shvatili da Hirošime više nema.
Šećući ulicama toga provincijskoga grada, pomislila sam da se tu nalazi najuoĉljiviji primjer
japanskog dostojanstva. Ništa, ali baš ništa, nije upućivalo na to da je ovo stradalniĉki grad. Ĉinilo mi
se da bi u bilo kojoj drugoj zemlji takva grozota bila iskorištena do besvijesti. Prijestolnica
muĉeništva, nacionalno blago tako brojnog stanovništva, ništa od toga nije postojalo u Hirošimi.
U Parku mira zaljubljeni su se parovi ljubili na javnim klupama. Iznenada sam se podsjetila da
nisam doputovala sama i priklonila sam se mjesnom obiĉaju. Kad smo to obavili, Rinri je iz dţepa
izvadio knjigu Marguerite Duras. Ja sam na nju zaboravila. On pak nije mislio ni na što drugo. Naglas
mi je od poĉetka do kraja proĉitao Hirošimo, ljubavi moja.
Imala sam dojam da izgovara moju optuţnicu i da bih se trebala opravdati za to što mi spoĉitava.
S obzirom na duţinu teksta i usporavajući uĉinak japanskog naglaska, imala sam vremena pripremiti
obranu. Najteţe mi je bilo zatomiti smijeh kad je, iznerviran time što ne shvaća, proĉitao: “Ubijaš me,
ĉiniš mi dobro.” Nije to izgovorio kao Emmanuelle Riva.
Kad je poslije dva sata završio, zatvorio je knjigu i pogledao me.
— Prekrasno, zar ne? — usudila sam se promrmljati.
— Ne znam — odgovori on neumoljivo.
Neću se izvući tako lako.
— Izjednaĉiti mladu Francuskinju kojoj su odrezali kosu nakon osloboĊenja i stanovništvo
Hirošime, za to trebati imati petlju Marguerite Duras.
— Tako dakle? To je onda smisao? — pitao je Rinri.
— Da. Ta knjiga veliĉa ljubav koja je ţrtva barbarstva.
— Zašto autorica to kaţe na tako bizaran naĉin?
— Jer je to Marguerite Duras. Njezina je draţ u tome što osjetimo stvari, koje ne moramo nuţno
razumjeti.
— Ja nisam ništa osjetio.
— Jesi, bio si ljutit.
— To je bila ţeljena reakcija?

25
— Duras voli i to. To je dobar stav. Kad ĉovjek proĉita neku knjigu Marguerite Duras, frustriran
je. One su poput istraga na kraju kojih malo što shvatimo. Naslućujemo stvari kroz mutno staklo.
Diţemo se od stola gladni.
— Ja sam gladan.
— Ja takoĊer.
Okonomijaki hirošimski je specijalitet. Priprema se na golemim pladnjevima na otvorenome, na
divovskim ploĉama iz kojih noću suklja dim. Unatoĉ razmjernoj svjeţini veĉeri, kuhar se obilno
znojio na palaĉinku s kupusom koju nam je pekao pred oĉima. Kapljice znoja doprinijele su
remek-djelu. Nikad nismo jeli tako divan okonomijaki. Rinri je iskoristio priliku i od kuhara kupio
golemu koliĉinu tetrapaka s umakom od gorkih šljiva.
Hotelska mi je soba potom posluţila kao izgovor za izricanje mnogih reĉenica iz knjige
Marguerite Duras. Ĉinilo se da su porasle u Rinrijevim oĉima. Ne mogu opisati koliko sam se
ţrtvovala za francusku knjiţevnost.

POĈETKOM srpnja sestra mi je došla na mjesec dana za praznike. Kad sam je ugledala, mislila
sam da ću umrijeti od sreće. Naše je grljenje trajalo sat vremena, a bio je to sat ţivotinjskog glasanja.
Rinri je naveĉer ĉekao pred mojom zgradom u bijelom mercedesu. Predstavila sam mu svoje
najveće blago. Oboje je bilo uţasno preplašeno. Ja sam morala poticati razgovor.
Kad sam se našla sama sa Juliette, pitala sam je što misli o Rinriju.
— Mršav je — reĉe ona.
— Osim toga?
Nisam izvukla mnogo više. Nazvala sam njega:
— Dakle, što misliš o njoj?
— Mršava je — reĉe.
Nisam izvukla bogzna što više. Odbacivši pretpostavku o dogovoru, duboko u duši bila sam
povrijeĊena: kakva bijedna prosudba! Da, naravno, bili su mršavi, pa što? Zar mi nisu mogli reći ništa
zanimljivije? Meni na njima nije bila najuoĉljivija mršavost, nego ljepota i šarm moje sestre i
Rinrijeva neobiĉnost i tankoćutnost.
No u njihovim uzajamnim opaskama nije bilo nimalo neprijateljstva: odmah su se svidjeli jedno
drugom. Kad sad razmislim, razumijem ih. Ako proanaliziram svoju prošlost, mogu primijetiti da su
apsolutno svi ljudi koji su mi bili vaţni u ţivotu bili mršavi. To, dakako, nije bilo njihovo glavno
obiljeţje, ali im je bila jedina zajedniĉka toĉka. To zacijelo nešto znaĉi.
Naravno, susretala sam mršave ljude koji nisu imali utjecaja na moju sudbinu. Uostalom, ţivjela
sam u Bangladešu, u kojem je većina stanovništva mršava kao kostur: jedan ţivot ne moţe sadrţavati
toliko drugih, makar oni bili kost i koţa. No siluete koje će defilirati mojim sjećanjem na samrtniĉkoj
postelji sve će biti vrlo tanahne.
Ne znam kakvo se znaĉenje skriva u tome, ali naslućujem da je s moje strane rijeĉ o izboru, bio
on svjestan ili ne. U mojim romanima voljena su bića uvijek iznimno mršava. No ne treba iz toga
zakljuĉiti da mi je to dovoljno. Prije dvije godine došla mi se ponuditi jedna mlada guska, ĉiji identitet
neću otkriti, zbog razloga za koji je bolje da ga ne znam. Vidjevši moje zaprepaštenje, guskica se
preda mnom okrenula oko svoje osi kako bi istaknula svoju vitkost i, kunem se, rekla:
— Zar ne mislite da sliĉim nekoj od vaših junakinja?

Dakle, ljeto 1989. Otpravila sara svog mršavog ljubavnika na mjesec dana: Juliette i ja kretale

26
smo na svoje hodoĉašće.
Otišle smo vlakom do Kansaija. Kraj je bio jednako lijep kao prije. Ipak, nikomu ne priţeljkujem
takvo putovanje. Ĉudo je što sam preţivjela tu tugu. Da nije bilo moje sestre, nikad ne bih imala hrabrosti
vratiti se na mjesto na kojem smo odrasle. Da nije bilo moje sestre, bila bih umrla od tuge u selu Sukugava.
Juliette se 5. kolovoza vratila u Belgiju. Ja sam se zatvorila u sobu nekoliko sati kako bih urlikala kao
ţivotinja. Kad sam iz prsa izbacila sve krikove koji su se u njima nalazili, nazvala sam Rinrija. Bio je
dovoljno dobar da prikrije svoju radost, jer je znao koliko ja patim. Po mene je došao bijeli mercedes.
Odvezao me u park Širogan.
— Posljednji smo put ovdje bili s Rikom — rekoh. — Jesi li iskoristio ovo vrijeme koje smo
proveli odvojeno da bi je otišao vidjeti?
— Nisam. Ondje nije ista osoba. Ondje glumi.
— Što si onda radio?
— Proĉitao sam knjigu na francuskom o vitezovima templarima — izjavio je ushićeno.
— Fino.
— Da. I odluĉio sam postati jedan od njih.
— Ne shvaćam.
— Ţelim postati templar.
Provela sam ostatak šetnje objašnjavajući Rinriju problematiĉnost njegove ambicije. U Europi za
vrijeme Filipa Lijepog imala bi smisla. U Tokiju 1989., ambicija budućeg ravnatelja ugledne škole
draguljarstva, bila je apsurdna.
— Ţelim biti templar — bio je uporan nesretni Rinri. — Siguran sam da u Japanu već postoji
neki templarski red.
— I ja sam sigurna, iz jednostavnog razloga što u tvojoj zemlji postoji sve. Tvoji su
sunarodnjaci tako znatiţeljni da, ma kakvu ĉovjek imao strast, tu će je imati s kime dijeliti.
— Zašto ne bih bio templar?
— Danas to zvuĉi kao sekta.
Uzdahnuo je, poraţen.
— A da odemo na kineske rezance? — predloţio je moj kandidat za templarski red.
— Izvrsna zamisao.
Tijekom obroka pokušala sam mu prepriĉati Proklete kraljeve. Najteţe je bilo objasniti izbor pape.
— To se nije nimalo promijenilo. Uvijek okupe konklavu, kardinali se zajedno zatvore...
Udubljena u svoju temu, nisam ga poštedjela nijedne pojedinosti. Slušao me, usisavajući svoje
rezance. Kad sam završila izlaganje, pitala sam:
— Što uopće Japanci misle o papi?
Kad bih mu postavila pitanje, Rinri je imao obiĉaj razmisliti prije negoli odgovori. Ovaj put nije
razmišljao ni sekunde i rekao je:
— Ništa.
Izgovorio je to tako bezbojnim glasom da sam prasnula u smijeh. U njegovu nepobitnom tonu
nije bilo niĉega bezobraznog, niĉeg osim ĉinjeniĉne konstatacije.
Otad, kad god na televiziji vidim papu, pomislim: “I evo onog o kojem sto dvadeset i pet milijuna
Japanaca ne misli ništa”, što me uvijek tjera na smijeh.
Uostalom, s obzirom na japansku znatiţelju prema stranim osobitostima, gotovo je sigurno da
Rinrijeva tvrdnja podrazumijeva mnogo iznimaka. No smatram da sam ispravno postupila kad sam
od nakane da se pridruţi templarskom redu odvratila biće tako malo zainteresirano za njihova
najvećeg neprijatelja.

27
— SUTRA te vodim na planinu — objavio mi je Rinri preko telefona. — Obuj cipele za
pješaĉenje.
— To moţda nije pametna ideja — rekoh.
— Zašto? Ne voliš planinu?
— Oboţavam planinu.
— Onda idemo — odluĉio je on, ravnodušan prema mojim paradoksima.
Ĉim je spustio slušalicu, osjetila sam kako me od uzbuĊenja hvata groznica: planine diljem
svijeta, a tim više one u Japanu, meni su uzbudljivo primamljive. No znala sam da pustolovina neće
biti lišena opasnosti: na više od pet tisuća metara nadmorske visine pretvaram se u drugu osobu.
Prema dogovoru, 11. kolovoza bijeli mi je mercedes otvorio svoja vrata.
— Kamo idemo?
— Vidjet ćeš.
Iako nikada nisam imala smisla za ideograme, uvijek sam mogla proĉitati imena mjesta. Taj mi je
dar bio itekako koristan tijekom mojih japanskih putnih peripetija. Tako su se, nakon jedne vrlo
dugaĉke ceste, moje slutnje pokazale toĉnima:
— Planina Fudţi!
To mi je bio san. Tradicija kaţe da se svaki Japanac bar jedanput u ţivotu mora popeti na planinu
Fudţi, inaĉe ne zasluţuje svoju prestiţnu nacionalnost. Za mene, koja sam ţarko ţeljela postati
Japankom, taj je uspon bio genijalan identitetski trik. Osobito stoga što sam u planini na svome
teritoriju, na svome terenu.
Auto smo ostavili na divovskom parkiralištu koje se nalazilo u dolini lave, iznad koje više nije
smjelo prometovati nijedno vozilo. Impresionirala me brojnost autobusa, koja je svjedoĉila o potrebi
ljudi da steknu titulu pravih Japanaca. To nije bila puka formalnost: valjalo se za dana popeti s razine
mora na 3776 metara nadmorske visine, jer prenoćišta su postojala samo na vrhu i u podnoţju. A u toj
gomili naguranoj u podnoţju planine bilo je staraca, djece, majki koje nose djecu - ugledala sam ĉak
i trudnicu, koja je izgledala kao da je u osmom mjesecu trudnoće. Iz toga slijedi da japanska
nacionalnost uvijek ima junaĉku konotaciju.
Pogledala sam prema nebu: to je, dakle, planina Fudţi. Napokon sam našla mjesto s kojeg se nije
ĉinila veliĉanstvenom samo zato što se odande nije vidjela: a to je njezino podnoţje. Inaĉe je taj
vulkan veliĉanstvena tvorevina, vidljiva manje-više odasvud, do te mjere da mi se katkad ĉinilo da je
rijeĉ o hologramu. Bezbrojna su mjesta na Honšuu s kojih puca prekrasan pogled na Fudţi: lakše
bismo nabrojili mjesta s kojih se ne vidi. Da su nacionalisti htjeli stvoriti simbol ujedinjenja, napravili
bi planinu Fudţi. Nemoguće ju je promatrati, a da ne oćutite sveto, mitsko draškanje: prelijepa je,
presavršena, preidealna.
Iz toga se jedino iskljuĉuje njezino podnoţje, odakle je nalik na bilo koju planinu, na neku vrstu
bezobliĉne otekline.
Rinri je imao svoju opremu: gojzerice, skafander, pijuk. Suosjećajno je pogledao moje tenisice i
traperice i suzdrţao se od komentara, moţda da mi ne bi stavio soli na ranu.
— Idemo? — reĉe.
Samo sam to ĉekala i prepustila se da me ponesu noge koje su odmah same krenule. Sunce je bilo
na najvišoj toĉki, kao i moje raspoloţenje. Penjala sam se, sretna što se moram toliko penjati. Prvih
tisuću i petsto metara bilo je najteţe: tlo je tvorila samo meka lava u koju su tonule noge. Kako se to
kaţe, za to je zbilja trebalo imati volje. A mi smo je svi imali. Pogled na starĉeke koji se penju u
koloni ulijevao je poštovanje.
Ĉim smo prešli tisuću i petsto metara, bili smo na pravoj planini, s kamenjem i strmim tlom, što
se izmjenjivalo s crnim šljunkom. Dosegla sam visinu na kojoj se pretvaram u drugu vrstu. Priĉekala
sam Rinrija, koji je bio samo dvjesto metara niţe i rekla mu da ćemo se naći na vrhu.
Poslije mi je rekao:
— Ne znam što se nakon toga dogodilo. Nestala si.
Imao je pravo. Iznad tisuću petsto metara, ja sam nestajala. Moje se tijelo preobrazi u ĉistu
energiju i dok se drugi stignu pitati gdje sam, moje me noge odnesu tako daleko da sam već
nevidljiva. I neki drugi ljudi imaju tu sposobnost, ali ne znam nikoga kod koga ju je tako teško
naslutiti, jer ja ni izbliza ni izdaleka ne nalikujem na Zaratustru.
A pretvorim se upravo u njega. Preplavi me nadljudska snaga i penjem se ravno prema suncu. U

28
glavi mi odzvanjaju ne olimpijske, nego olimpske himne. Heraklo je moj mali boleţljivi roĊak. I to
još govorim o grĉkoj grani obitelji. Mi, mazdaisti, ipak smo nešto posebno.
Biti zoroastrist, to znaĉi umjesto stopala imati bogove što proţdiru planinu i pretvaraju je u nebo,
to znaĉi umjesto koljena imati katapulte, ĉiji su projektili ostatak tijela. To znaĉi umjesto ţeluca imati
ratniĉki bubanj i, umjesto srca, pobjedniĉke udaraljke, to znaĉi imati glavu obuzetu tako strašnom
srećom da je potrebna nadljudska snaga samo zato da bi se to podnijelo, to znaĉi posjedovati svu
snagu svijeta iskljuĉivo zato da bismo je skupili na jednome mjestu i nosili u krvi, to znaĉi više ne
doticati zemlju zbog bliskog dijaloga sa suncem.
Sudbina, poznata po svom smislu za humor, htjela je da se rodim kao Belgijanka. Imati podrijetlo
iz nizinske zemlje, a pripadati zoroastrijskoj lozi, to je poruga koja vas osudi na to da sjedite na
dvjema stolicama.
Prestigla sam horde Japanaca. Neki bi prestali zuriti u tlo i podigli oĉi da bi pogledali munju.
Starci su govorili: “Wakaimono” (mladi), kao objašnjenje. Mladi pak nisu znali što bi rekli.
Pošto sam prestigla sve hodaĉe, primijetila sam da nisam sama. MeĊu penjaĉima toga dana bio je
još jedan zoroastrist i htio se pošto-poto sa mnom upoznati: bio je to ameriĉki vojnik s bazom u
Okinawi, koji je došao ovamo iz znatiţelje.
— Naposljetku sam poĉeo misliti da nisam normalan — reĉe mi. — Ali vi ste cura i penjete se
kao ja.
Nisam mu htjela objašnjavati da zoroastristkinje postoje oduvijek. Nije zasluţivao biti dio loze:
bio je brbljav i ravnodušan prema svetinji. U svim obiteljima naĊe se takva vrsta nasljedne mane.
Krajolik je postao predivan, pokušala sam svom ameriĉkom roĊaku otvoriti oĉi prema toj divoti.
Samo je rekao:
— Yeah, great country.
Naslutila sam da bi pokazao isto oduševljenje i za porciju palaĉinki.
Htjela sam ga se osloboditi tako što sam dodatno ubrzala. No on me, naţalost, pratio u stopu,
ponavljajući:
— That's a girl!
Bio je simpatiĉan, dakle, nikako pravi zoroastrist. Ĉeznula sam za ponovnom samoćom da bih se
zatekla u mazdaistiĉko-wagnerijansko-nietzscheovskom stanju duha kao jedino prikladnom u ovoj
situaciji. To je bilo nemoguće uz mog ameriĉkog vojnika, koji je bez prestanka brbljao i koji me
ispitivao je li Belgija zemlja tulipana. Nikada nisam toliko proklinjala prisutnost ameriĉke vojske u
Okinawi.
Na tri tisuće i petsto metara pristojno sam ga zamolila da zašuti, objašnjavajući mu da je to sveta
planina i da preostalih dvjesto sedamdeset i sedam metara ţelim prijeći u meditaciji. “No problem ”,
reĉe on. Uspjela sam se osloboditi njegova društva i uspela sam se na vrh u stanju opijenosti.
Na vrhu je poĉinjao mjesec; goleme stjenovite litice okruţivale su provaliju kratera. Mogli smo
odrţavati ravnoteţu samo hodajući duţ diska. Kad bismo se osvrnuli, iza nas se pod plavim nebom
unedogled prostirala japanska nizina.
Bilo je ĉetiri poslijepodne.
— Što ćete sad? — pitao me ameriĉki vojnik.
— Ĉekam svog dragog.
Odgovor je imao ţeljeni uĉinak: Amerikanac se odmah zaputio prema dolini. Odahnula sam od
olakšanja.
Hodala sam duţ kratera. Ĉinilo mi se da bi mi trebao cijeli dan da ga obiĊem. Nitko se ne bi
usudio zaći u njegovo središte: vulkan je bio ugašen, ali sveti je ugoĊaj proţimao taj rudnik divova.
Sjela sam na tlo okrenuta prema mjestu kamo su pristizali hodoĉasnici. Svi su se penjali uz isti
obronak planine, koja je zapravo bila stoţasta, tako da ne znam zašto je to tako. Moţda iskljuĉivo
zbog japanskog konformizma, kojem sam se i ja priklonila zato što sam htjela biti Japanka. Ako
izuzmemo Amerikanca i mene, nisam vidjela nijednog stranca. Bilo je dirljivo promatrati starce kako
stiţu na vrh, vrlo dostojanstveni, ali omamljeni svojim pothvatom, oslanjajući se na štapove.
Neki osamdesetogodišnjak, koji je stigao oko osamnaest sati, viknuo je:
— Sad sam Japanac dostojan tog imena!
Rat tako nije bio dovoljan da bi se postalo vitezom. Samo je uspon na 3376 metara visine davao
pravo na tu titulu.

29
U zemlji u kojoj stanovništvo ne bi bilo tako pošteno, mnogi bi si ljudi laţno pripisali taj uspon
tako da bi u takvoj zemlji na rubu kratera morali postaviti šalter za dobivanje priznanica. Meni bi to
odgovaralo. No, naţalost, neću imati ništa doli svoje rijeĉi da bih potvrdila svoju zaslugu, a rijeĉ mi
sasvim sigurno neće vrijediti ništa.
Rinri je stigao tek u osamnaest i trideset.
— Tu si! - viknuo je s olakšanjem.
— Odavno.
Stropoštao se na tlo.
— Ne mogu više.
— Dakle, sad si pravi Japanac.
— Kao da sam morao ovo napraviti da bih to postao!
Zamijetila sam kako su osamdesetogodišnjak i on imali razliĉita gledišta. Ĉini se da je japanska
nacionalnost uvelike izgubila svoj prestiţ.
— Nećeš ostati tu — rekoh mu.
Podignula sam ga na noge, da bih ga odvela u prostran planinarski dom u kojem su se mogli
osigurati leţajevi. Kad me ponudio suhim keksima i fluorescentnom sodom, podsjetila sam ga da
ćemo se probuditi prije zore kako bismo gledali izlazak sunca.
— Kako si se uspjela tako brzo popeti? — pitao me.
— Zato što sam Zaratustra — odgovorih.
— Zaratustra. Onaj koji je tako govorio?
— Upravo taj.
Rinri je ĉuo taj podatak, nije se zaĉudio, i zatim je utonuo u san. Prodrmala sam ga da bih ga
probudila, ţeljela sam njegovo društvo - no mogla sam jednako tako škakljati mrtvaca. Kako bi mi se
moglo spavati? Bila sam na vrhu planine Fudţi, bilo je to predojmljivo da bih sklopila oĉi. Izašla sam
iz planinarskog doma.
Dolina je već utonula u noć. U daljini se nazirala prostrana svijetleća gljiva: Tokio. Drhtala sam
od hladnoće i uzbuĊenja, vidjevši pred sobom tu japansku minijaturu: drevni Fudţi i futuristiĉka
prijestolnica.
Opruţila sam se na rubu kratera i provela besanu noć drhteći od misli toliko većih od mene. Svi
su u logorištu naposljetku zaspali. Htjela sam upravo ja ugledati prve sunĉeve zrake.
U tom oĉekivanju, ugledala sam nevjerojatan prizor. Od ponoći svijetleće su se procesije poĉele
penjati uz planinu. Neki su, dakle, imali hrabrosti penjati se noću, vjerojatno zato da bi izbjegli
predug boravak na hladnoći. I zaista, izlazak sunca je obred koji se ne smije propustiti. Nije bilo
vaţno onamo stići mnogo ranije. Sa suzama u oĉima gledala sam te spore, zlatne gusjenice kako
vijugaju prema vrhu. Bilo je sigurno da ih tvore obiĉni ljudi, a ne sportaši. Kako se ĉovjek ne bi divio
takvom narodu?
Oko ĉetiri ujutro, kad su poĉeli pristizati prvi noćni hodaĉi, na nebu su osvanule zrake svjetlosti.
Išla sam prodrmati Rinrija, koji je progunĊao da je već Japanac i da ćemo se naveĉer naći kod auta.
Pomislila sam da je, ako sam ja zasluţila biti Japanka, on zasluţio biti Belgijanac, i opet izašla.
Malo-pomalo ljudi su se okupljali, licem okrenuti prema svitanju.
Pridruţila sam se skupini. Ljudi su stajali i vrebali na zvijezdu u potpunoj tišini. Srce mi je poĉelo
udarati kao ludo. Na ljetnome nebu, ni oblaĉka. Iza nas, ponor ugasla vulkana.
Na obzoru se iznenada pojavio crveni ulomak. Drhtaj je prostrujio nijemim skupom. Potom, brzo
ali i veliĉanstveno, cijeli je disk izronio iz ništavila i nadvisio dolinu.
Tada se dogodilo nešto što me još potrese svaki put kad na to pomislim; iz stotina prsa
ujedinjenih ondje, meĊu kojima su bila i moja, prolomio se usklik:
— Banɀai!
Taj je poklik bio litota: deset tisuća godina ne bi bilo dovoljno da bi se izrazio dojam o japanskoj
vjeĉnosti koji je stvarao ovaj prizor.
Zacijelo smo bili nalik na kakav skup ekstremne desnice. No ti ĉasni ljudi koji su bili ondje
zasigurno nisu ništa veći fašisti od mene i vas. Mi zapravo nismo sudjelovali u ideologiji, nego u
mitologiji, i to, vrlo vjerojatno, u jednoj od najuspjelijih mitologija na svijetu.
Oĉiju punih suza, promatrala sam japansku zastavu kako malo-pomalo postaje sve manje
crvenom i potom izlijeva svoje zlato u još bljedunjavo plavetnilo. Ni sama boţica sunca Amaterasu

30
nije mi bila ravna.
Kad se kolektivna ekstaza malo stišala, ĉula sam kako neki tip govori:
— Sada treba sići. Meni je to teţe od uspona. Navodno je rekordno vrijeme silaska pedeset pet
minuta. Pitam se kako je to moguće, osobito stoga što se pothvat poništava ako ĉovjek padne: cijeli
put treba prevaliti na nogama.
— To mi se ĉini samorazumljivim — reĉe neki drugi.
— Nije. Tlo je tako sklisko da bi se moglo spuštati sjedeći. Vidio sam neku staru gospoĊu da se
tako spušta.
— Hoćete reći da vam ovo nije prvi put da ste se popeli?
— To mi je treći put. Ne mogu se zasititi.
“On zasluţuje višestruku japansku nacionalnost”, pomislila sam. Njegove rijeĉi za mene nisu
prošle nezapaţeno.
Okrenula sam se prema suncu i toĉno u pet i trideset poĉela sam silaziti niz padinu. Otpustila sam
koĉnicu. Ono što sam doţivjela bilo je više nego veliĉanstveno: da ne biste pali, noge vam moraju
neprestano biti u pokretu, morate trĉati po lavi, imati mozak brz kao i noge, ni u jednom trenutku ne
smijete dopustiti da mahnitost poništi oprez, morate se smijati da se ne biste strovalili tijekom
neizbjeţnih sklizanja koja ubrzavaju tempo; bila sam meteor ispaljen ispod izlazećeg sunca, bila sam
sama sebi predmet balistiĉke studije, urlala sam tako da sam mogla probuditi vulkan.
Kad sam stigla na parkiralište, nije još bilo ni šest i petnaest: oborila sam rekord, i to pošteno.
Naţalost, nisam ga mogla nikako dokazati. Moj pothvat nikada neće postati ništa više od osobnog
mita.
Na nekoj sam slavini s lica isprala naslage lave i utaţila ţeĊ. Preostalo mi je samo da ĉekam
Rinrija. To je moglo potrajati. Nasreću, nemoguće je dosaĊivati se dok gledate prolazak ljudskih bića,
osobito u Japanu. Sjela sam na tlo i satima promatrala one, kojima sam, kako sam smatrala, bila
gotovo sunarodnjakinjom.
Kad mi se Rinri pridruţio, vjerojatno je bilo ĉetrnaest sati. Doimao se slomljeno. I ne trepnuvši,
odvezao me mercedesom natrag u Tokio.
Sutradan mi je dostavom poslao dvadeset dvije crvene ruţe. Uz njih se nalazila ceduljica: “Dragi
Zaratustra, sretan ti roĊendan!” Ispriĉao se zato što nije nadĉovjek i što mi ih nije osobno donio. Nije
mogao uopće stati na svoje bolne noge.

NEKOLIKO dana poslije Rinri mi je javio telefonom da mu je obitelj otišla na jednotjedno


putovanje. Zamolio me da se, dok ih nema, preselim k njemu.
Prihvatila sam to s jednakom mjerom bojazni i znatiţelje: nikada nisam s njim provela toliko vremena.
Došao je po mene i po moj sveţanj. Vrlo zastrašena, na ulasku u betonski dvorac, upitala sam:
— Gdje ću spavati?
— Sa mnom, u krevetu mojih roditelja.
Usprotivila sam se takvom kršenju bontona. Rinri je, kao i obiĉno, slegnuo ramenima.
— To je ipak krevet tvojih roditelja!
— Vaţno da oni ne znaju — reĉe on.
— Ali ja znam.
— Ne ţeliš valjda da spavamo u mom malom krevetu za jednu osobu? To bi bio pakao.
— Zar nema kakve druge mogućnosti?
— Ima. Da spavamo u krevetu bake i djeda.
Taj je argument prevagnuo. S obzirom na gaĊenje koje sam osjećala prema njegovu djedu i baki,

31
s olakšanjem sam prihvatila da spavam u krevetu njegovih roditelja.
Bio je to divovski vodeni krevet. Takve klopke bile su u modi prije dvadeset godina. Bile su
dojmljivo neudobne.
— Zanimljivo — primijetila sam. — Ovaj te krevet tjera da razmišljaš i o najmanjoj kretnji.
— Kao da smo u kanuu u filmu Oslobađanje.
— Toĉno. A oslobaĊanje je izlazak iz kanua.
Rinri je bio isplanirao posebne jelovnike i zato se zatvorio u kuhinju. Ja sam šetala betonskim dvorcem.
Zašto se nisam mogla osloboditi uvjerenja da me snima neka kamera? Imala sam dojam da me
slijedi nevidljivo oko. Iskesila sam se prema stropu, a potom prema zidovima: ništa se nije dogodilo.
Neprijatelj je bio lukav i hinio je da ne vidi moje nepristojno ponašanje. Nepovjerenje.
Momak me zatekao dok plazim jezik nekoj suvremenoj slici.
— Ne sviĊa ti se Nakagamijevo djelo? — pitao me.
— SviĊa. Prekrasno je - rekoh, iskreno ushićena tom predivnom slikom tame.
Rinri je valjda iz toga zakljuĉio da Belgijanci plaze jezik slikama koje ih uzbuĊuju.
Na stolu su me ĉekala birana jela: špinat sa sezamom, hladetina od prepeliĉjih jaja s s ljubiĉastom
metvicom, morski jeţevi. Jela sam ih sa slašću, no primijetila sam da on ništa ne jede.
— Što je?
— Ne volim ova jela.
— Zašto si ih pripremio?
— Za tebe. Volim te gledati kako jedeš.
— I ja tebe volim gledati kako jedeš — rekoh ja, prekriţivši ruke.
— Molim te, jedi još, prelijepo je.
— Štrajkam glaĊu sve dok ne doneseš svoju hranu.
Bila sam na mukama, ne samo zbog toga što ga muĉim nego ponajviše zato što sam se morala
suzdrţavati da ne proţdrem te divote koje su mi mamile oĉi.
Rinri je, sav nesretan, otišao u kuhinju i vratio se s talijansko-ameriĉkom salamom i sa
staklenkom majoneze. Pomislila sam: “Ne, neće ipak to uĉiniti”. Ali jest: pojeo je svaku plošku
salame premazanu centimetar debelim slojem majoneze. Osveta ili provokacija? Hinila sam
ravnodušnost i nastavila uţivati u tom delikatesnom blagu, dok je on kliktao od sreće što ţdere taj
uţas. Uhvatio me kako ga preneraţeno gledam te me zlobno zapitao:
— Zar nisi htjela da jedem?
— Presretna sam — slagah. — Oboje jedemo ono što volimo i to je sjajno.
— Ţelim pozvati sve svoje prijatelje da bih ti ih predstavio. Slaţeš li se?
Pristala sam. Dogovorili smo veĉeru za pet dana.
Bili su praznici. Nisam ni pomolila nosom iz betonskog dvorca. Rinri je sa mnom postupao kao s
princezom. U dnevnoj sobi, ispod Nagakamijeve slike, stavio mi je lakirani pisaći pribor. Nikad
nisam škrabala u takvim uvjetima, koji mi, uostalom, nisu nimalo odgovarali. Za stvaralaštvo je
najbolja najjeftinija oprema, ĉak škart. Lak mi se lijepio za prste, zaprljala sam rukopis.
Rinri me gledao zateĉeno, moja se kemijska zaustavila. Rinri je potom, s molećivim izrazom na
licu, napravio kretnju kao da piše, te sam shvatila da je dovoljno da biljeţim bilo što da bi bio
presretan. Poput junaka Shininga, tisuću sam puta napisala da ludim. No budući da u blizini nije bilo
nijedne sjekire, nisam mogla proširiti tu imitaciju.
Jedini oblik ţivota udvoje koji sam dotad poznavala bio je suţivot s mojom sestrom. No ona je do te
mjere bila moja dvojnica da to nije bio ţivot udvoje, nego prije postojanje bez potrage za savršenim bićem.
Ono što sam doţivjela s Rinrijem bila je novina koja se izraţavala u dijeljenju draţesne neugode.
Taj ţivot udvoje nalikovao je na vodeni krevet na kojem smo spavali: bio je staromodan, neudoban i
smiješan. Spajalo nas je to što smo oboje osjećali dirljivu nelagodu.
Svaki put kad mi je rekao da sam lijepa, Rinri bi sve zaustavio: ja sam morala zadrţati pozu, ma
kakva ona bila, u kojoj je uvijek bilo neĉeg neobiĉnog. Mladić je dotle šetao oko mene, ganuto
govoreći “oh!”. Nisam razumjela zašto. Jednoga sam dana ušla u kuhinju, gdje se on zaposleno
motao. Primamila me neka rajĉica, zagrizla sam je. On je vrisnuo, mislila sam da je rijeĉ o jednom od
tih famoznih trenutaka ljepote i ukipila se. Istrgnuo mi je rajĉicu iz ruke i rekao da će mi to voće
pokvariti ten. Smatrala sam da su iz usta ţderaĉa salame i majoneze te rijeĉi apsurdne i opet uzela
rajĉicu. Uzdišući, izrekao je oĉajniĉke rijeĉi o prolaznosti bjeline.

32
Katkad bi zazvonio telefon. Javljao se na japanski naĉin, što znaĉi da je tako malo govorio da je
to pobuĊivalo sumnju. Razgovori su trajali najviše deset sekundi. Nisam znala za taj japanski obiĉaj i
opet sam pomislila da je ĉlan jakuze, kao što je to dao naslutiti i njegov besprijekorno bijeli mercedes.
Odlazio je u kupnju automobilom i vraćao se nakon dva sata s tri Ċumbirova korijena. Iza njegovih se
nabavki zacijelo krio neki mutni posao. Imao je, uostalom, veze s kalifornijskom mafijom
zahvaljujući svojoj sestri.
Kasnije, kada više nije bilo sumnje u njegovu nevinost, saznala sam da je istina bila mnogo
nevjerojatnija: doista su mu trebala tri sata da izabere tri Ċumbirova korijena.
Vrijeme je prolazilo polako. Slobodno sam mogla izlaziti, ali nisam na to ni pomišljala.
Opĉinjavalo me to obredno boravište. Kad bi Rinri otišao u svoje zagonetne pohode, htjela sam
iskoristiti samoću da bih poĉinila kakvu nepodopštinu: motala sam se po betonskom dvorcu, traţeći
priliku da nanesem štetu, no ne nalazeći je. Kad bih se umorila, pisala sam.
On bi se vratio. Ja bih ga doĉekala ceremonijalno, zovući ga Danasama (Ekscelencijo, moj
gospodaru). On se bunio, tvrdeći da mi je on podreĊen, klanjao mi se do poda i nazivao se mojim
robom. Nakon ovih naših gluparija, pokazao bi mi što je donio.
— Tri Ċumbirova korijena, predivno! — padala sam u trans.
Već sam se vidjela kako sudjelujem na simpoziju o ţenama velikih kriminalaca. “Kako ste
saznali da vam je zaruĉnik šef mafije?”
Pokušavala sam dešifrirati njegovo ponašanje. Katkad je bilo vrlo neobiĉno. Nasred dnevnog
boravka stavio bi veliki bambusov kabao pun pijeska. Zagladio bi površinu i potom, stojeći, bosim
stopalom po tom pijesku ocrtavao kabalistiĉke znakove.
Pokušavala sam dokuĉiti što to tako piše, no zasramio bi se i sve obrisao petom. Meni se ĉinilo da
to potvrĊuje pretpostavku o razbojništvu. Hineći bezazlenost, pitala bih ga što znaĉe te kaligrafije.
— To mi sluţi da se usredotoĉim — govorio je.
— Da se usredotoĉiš na što?
— Ni na što. Uvijek moramo biti usredotoĉeni.
Ĉinilo se da to ne djeluje: stalno je bio u oblacima. Naposljetku me to podsjetilo na nekog.
— U priĉi o preljubnici Krist na tlu stopalom ocrtava znakove — rekoh.
— Aha — oglasio se on, s potpunom ravnodušnošću koju je osjećao prema svim vjerskim
temama (izuzevši templarski red, vrag bi ga znao zašto).
— Znaš li da su Rimljani na raspelu iznad Isusa napisali INRI? Nedostaje jedno slovo i eto tvog
imena.
I potom sam mu objasnila kraticu. Uspjela sam ga zainteresirati.
— Zašto ja imam jedno slovo viška? — pitao je.
— Moţda zato što nisi Krist — iznijela sam pretpostavku.
— Ili je pak Krist imao inicijal viška. Poĉetno R moglo bi znaĉiti ronin, samuraj bez gospodara.
— Znaš li mnogo fraza koje miješaju japanski i latinski? — pitala sam ironiĉno.
— Da se Krist vrati danas, ne bi se zadovoljio time da govori jedan jezik.
— Da, ali ne bi govorio latinski.
— Zašto ne? Pomiješao bi doba.
— I ti misliš da bi to znaĉilo ronin?
— Apsolutno. Osobito kad ga razapnu i kad kaţe: “Zašto si me napustio?” Ta je reĉenica
dostojna najboljeg samuraja.
— Razumiješ se u to. Proĉitao si Bibliju?
— Nisam. Znam to iz knjige Kako postati templar.
Iz tog sam naslova naslutila da sam stigla na vrijeme.
— Postoji japanska knjiga s tim naslovom?
— Da. Otvorila si mi oĉi. Ja sam samuraj Isus.
— Po ĉemu si sliĉan Isusu?
— Vidjet ćemo. Tek imam dvadeset jednu godinu.
Obradovao me taj zakljuĉak, koji mu je ostavio mnogo prostora.

Došao je dan kad smo trebali veĉerati s njegovim prijateljima. Rinri se već ujutro ispriĉao,

33
rekavši da me mora napustiti, i povukao se u kuhinju.
Ako izuzmemo Haru i Masu, nisam znala s kim ću se naći. Dvoje navedenih nisu izgledali kao
ĉlanovi jakuze, ali nije ni Rinri. Ostali će moţda više izgledati kao da se bave tim poslom.
Dugo sam meditirala pred golemom Nakagamijevom slikom. U promatranju te zagasite divote i
najtiša bi glazba bila smetnja.
Oko osamnaest sati vidjela sam Rinrija oblivena znojem kako vadi svoje zdjele i postavlja pribor
na dugaĉki jedaći stol. Ponudila sam mu pomoć, no on mi je to zabranio. Potom je odjurio istuširati
se, nakon ĉega mi se pridruţio. U osamnaest i pedeset pet najavio mi je da stiţu gosti.
— Ĉuo si ih? — pitala sam.
— Nisam. Pozvao sam ih da doĊu u devetnaest i petnaest. To znaĉi da će biti tu u devetnaest
sati.
Toĉno u devetnaest sati sintesajzerski udarac gonga potvrdio je tu toĉnost. Jedanaest mladića
ĉekalo je iza vrata, premda nisu došli zajedno.
Rinri ih je pustio da uĊu, kratko ih pozdravio i potom nestao u kuhinji. Hara i Masa poĉastili su
me naklonom glave. Predstavilo se i ostalih devetero. Dnevna je soba bila taman dovoljno velika za
sve nas. Ponudila sam im pivo koje je pripremio Rinri.
Svi su me promatrali u tišini. One koje sam već poznavala pokušala sam potaknuti na razgovor -
uzalud; potom sam pokušala potaknuti one koje još nisam poznavala - izgubljen sluĉaj. U sebi sam
preklinjala Rinrija da doĊe za stol ne bi li njegova prisutnost raspršila nelagodu. No pripreme valjda
još nisu bile gotove.
Šutnja je bila tako bremenita da sam poĉela drţati monolog o prvoj temi koja mi je pala na pamet:
— Nikad ne bih pomislila da Japanci toliko vole pivo. Veĉeras se potvrdilo ono što sam već
mnogo puta primijetila: kad vas ponude pićem, uvijek izaberete pivo.
Pristojno su me slušali, ne rekavši ništa.
— Jesu li Japanci već u davnini pili pivo?
— Ne znam — reĉe Hara.
Ostali su zatresli glavom kako bi potvrdili da ne znaju. Opet je zavladala tišina.
— Mi u Belgiji takoĊer pijemo mnogo piva.
Nadala sam se da će se Hara i Masa sjetiti mog dara od prijašnje veĉeri koju smo proveli zajedno
i da će ga spomenuti, ali ništa od toga. Naposljetku sam opet progovorila i rekla sve što sam znala o
pivima iz moje zemlje. Jedanaest mladića ponašalo se kao da ih je netko pozvao na konferenciju,
slušali su me s poštovanjem; pobojala sam se da bi netko od njih mogao izvaditi notes i poĉeti
zapisivati. Osjećala sam se zbilja blesavo.
Ĉim bih ušutjela, sve bi iznova poĉelo. Ĉinilo se da je jedanaestorici mladića zbog te tišine
neugodno, no nijedan se ne bi bio potrudio da mi pomogne. Katkad bih ih poĉela iskušavati, tjerajući
njihovu šutnju do krajnosti; prošlo je ni više ni manje nego pet minuta, a da nitko nije progovorio ni
rijeĉ. Kad bismo svi bili na vrhuncu muke, ja bih opet progovorila kako god sam znala i umjela:
— Postoji i Rodenbach, crveno pivo. Zovu ga pivo-vino.
Oni bi odmah lakše disali. Naposljetku sam se ponadala da će se prema meni poĉeti ponašati kao
prema pravoj konferencijskoj predavaĉici i da će mi postavljati pitanja.
Kad nas je Rinri pozvao za stol, odahnula sam od olakšanja. Sjeli smo u duguljastu formaciju, u
ĉijem sam središtu bila ja; zapazila sam da više nema mjesta za domaćina.
— Zaboravio si postaviti pribor za sebe — šapnula sam mu.
— Nisam.
Odmah je otišao u kuhinju i nisam mogla ništa više saznati. Vratio se s pladnjem divota koji je
stavio pred nas: uštipci s mlijeĉnjakom, listovi ljubičaste metvice punjeni lotosovim korijenjem,
ukiseljen bob s limunom, prţeni raĉići koje se hrska ĉitave. Kad nam je svima natoĉio mlaki sake,
nestao je i zatvorio kuhinjska vrata.
Tada sam shvatila: ja ću biti jedina domaćica na toj veĉeri. Rinri će, poput japanske supruge,
ostati zatvoren u prostoru koji je namijenjen roblju. To je oĉito zaĉudilo samo mene, osim ako
uzvanici nisu prikrili iznenaĊenost iz pristojnosti. Ukusna jela doĉekana su sa ţamorom odobravanja.
Nadala sam se da će im bar ta sjajna klopa razvezati jezik. Ništa od toga. Svako je jelo slasno
pojedeno u redovniĉkoj tišini.
Odobravala sam to ponašanje. Uvijek mi se gadila obveza da govorimo dok se naslaĊujemo

34
gastronomskim divotama. Misleći kako me Rinri naposljetku ipak spasio, udubila sam se u svoje
misli i bez rijeĉi se oblizala.
Nakon tog prehrambenog ushita, primijetila sam da me uzvanici gledaju ispitivaĉki i s nekom
nelagodom: kao da im više nije bilo jasno zašto se više ne bavim njima. Odluĉila sam štrajkati
šutnjom. Ako ţele govoriti, neka govore! Nakon što sam odrţala konferenciju o belgijskom pivu,
imala sam potpuno pravo na svoj objed i odmor. Prepustila sam drugima svoju govorniĉku tribinu.
Rinri je došao po prazne tanjure i svakomu donio kositrenu zdjelicu s bujonom od orhideja. Sa
ţarom sam mu ĉestitala na njegovu djelu. Ostali su dotad bili toliko svjesni njegove uloge japanske
supruge da su se zadovoljili tek jednom pohvalnom rijeĉi. Rob je skromno pognuo oĉi i otrĉao da se
zatvori u svoju tamnicu, ne progovorivši ni rijeĉ.
Juha od orhideja bila je jednako divna koliko i bljutava. Nakon kontemplacije, nije se više imalo
što raditi. Tišina je opet postala tjeskobna.
Tada mi je Hara rekao ovu nevjerojatnu reĉenicu:
— Dakle, govorili ste o pivu i vinu.
Moja se ţlica zaustavila u zraku i shvatila sam: postavili su mi zadatak da nastavim konferenciju.
Toĉnije, donijeli su odluku da sam te veĉeri ja zaduţena za voĊenje razgovora.
Japanci su izmislili taj nevjerojatni posao: voĊenje razgovora. Shvatili su da je pošast veĉera ta
dosadna nuţnost razgovora. U srednjem vijeku, na carskim su gozbama svi šutjeli i to je bilo kako
treba. U XIX. stoljeću otkriće zapadnjaĉkih obiĉaja potaknulo je ugledne ljude da poĉnu govoriti za
stolom. Umah su otkrili kako je zamoran taj trud za koji su neko vrijeme bile zaduţene gejše. Potonje
su se nedugo nakon toga prorijedile i japanska je domišljatost pronašla rješenje tako što je stvorila
posao voditelja razgovora.
On prije svakog zadatka dobije dosje s planom sjedenja i identitetima uzvanika. Zadatak mu je da
se u granicama pristojnosti informira o svakom gostu. Tijekom obroka, voditelj razgovora,
opskrbljen mikrofonom, obilazi goste i govori: “Ovdje prisutni gospodin Tošiba, predsjednik poznatog
društva, vjerojatno bi gospodinu Satu, koji je na fakultetu bio s njim u istoj klasi, rekao da se otad gotovo i nije
promijenio. Potonji bi mu vjerojatno odgovorio da intenzivno igranje golfa pomaže u održavanju linije, kao što
je rekao prošloga mjeseca u Asahi Simbunu. A gospodin Horie bi mu natuknuo da ubuduće radije daje
intervjue Mainiĉi Simbunu, u kojem on ima mjesto glavnog urednika... ”
To blebetanje, naravno, priliĉno je dosadno, ali ništa više od naših zapadnjaĉkih veĉera, no ima i
neosporivu prednost što omogućuje uzvanicima da jedu u miru i da se ne prisiljavaju da govore.
Najveće je iznenaĊenje to što slušaju voditelja razgovora.
— U Bruxellesu još proizvode pivo na starinski naĉin — rekoh.
I opet smo krenuli. Rinrijevi prijatelji odmah su pokazali znakove zadovoljstva. Zbog moga
prekida, oplemenjivanje piva od raţi prirodnim kvascem zanimalo ih je još više. U dubini duše
zaţalila sam što nisam u sindikatu: bila sam voditeljica razgovora bez plaće i, kao vrhunac, o tim
ljudima nisam dobila nikakav dosje; kako sam u takvim uvjetima mogla obavljati svoj posao?
No obavljala sam ga revno, s tim da sam naumila Rinriju vratiti milo za drago. Spomenuti je
odnio zdjele s bujonom od katleja i umjesto njih donio, da bi se moja frustracija povećala, zasebne
kolaĉiće od šavan mušija5 i ja sam znala, iako bih prodala i oca i majku za tu pitu od morskih plodova
i crnih gljiva što miriše na ribu, da tu pitu koju treba jesti vruću, ja neću moći okusiti ni u zalogaju, jer
sam upravo objašnjavala zašto je Orval jedino trapistiĉko pivo koje se pije na sobnoj temperaturi.
Bila je to belgijska verzija Posljednje veĉere, gdje je Krist iz zemlje nizina mahao kaleţom koji
nije bio pun vina, nego piva, i govorio: Ovo je krv moja, bijelo pivo novog i vjeĉnog Saveza,
proliveno za vas i za puk radi otpuštanja grijeha, ĉinit ćete ovo u znak sjećanja na moju ţrtvu, jer dok
se vi ĉastite svojim Jakobovim kapicama, neki rintaju, a što se tiĉe onog trinaestog, koji se skriva iza
peći i koji se ĉak i ne usuĊuje doći i dati mi Judin poljubac, dobit će on svoje bez obzira na sve.
Onaj koji se usudio sebe nazvati samurajskim Isusom donio je desert - ţele s obrednim ĉajem,
koji nisam ni primirisala jer sam taman završavala govor:
— Mnoga piva o kojima sam veĉeras govorila prodaju se u Kinokunji, a neka ĉak i u
supermarketu Aɀabu.

5
Doslovno “para u šalici ĉaja”; jelo od mješavine jaja i mlijeka sa sjemenkama ginka. Obiĉno se jede
ţlicom kao predjelo (prev.).

35
Zasluţila sam više od gromoglasnog pljeska: primijetila sam da su završavali objed u potpunom
spokoju duha, uljuljkani pozadinskim šumom koji im je priuštila moja konferencija. Ostvarili su
potpuno zasićenje osjetila koje uzrokuje gozba pojedena u savršenu miru. Nisam bila beskorisna.
Rinri nas je potom zamolio da odemo u dnevni boravak i pridruţio nam se u ispijanju kave. Ĉim
je došao meĊu nas, uzvanici su se opet pretvorili u mlade dvadesetjednogodišnjake koji su došli
provesti veĉer kod svoga prijatelja: poĉeli su razgovarati potpuno normalno, smijali se, slušali
Freddyja Mercuryja, pušili, sjedili zavaljeni raširenih nogu. Osjetila sam kako me preplavljuje oĉaj,
jer sam se ja prije toga morala suoĉiti sa šutnjom jedanaestero potpuno ukoĉenih starkelja.
Bacila sam se na kauĉ, jednako smlavljena kao da sam popila sva ta piva o kojima sam priĉala i
nisam izustila ni slovo sve dok osvajaĉi nisu otišli. Htjela sam zadaviti Rinrija: dakle, bilo bi dovoljno
da nas je udostojio svojom nazoĉnošću tijekom tri prethodna sata i poštedio bi me te muke! Kako sam
se mogla suzdrţati da ga ne ubijem?
Kad su uljezi otišli, duboko sam udahnula da bih zadrţala mir.
— Zašto si me tri sata ostavio samu s njima?
— Da biste se upoznali.
— Trebao si mi dati upute za rukovanje. Unatoĉ mojim naporima, nisu izustili ni rijeĉ.
— Bila si im vrlo zabavna. Zadovoljan sam: moji te prijatelji vole i veĉer je bila genijalna.
Zašutjela sam, obeshrabrena.
Mladić je zacijelo shvatio jer mi je naposljetku rekao:
— Za ovaj vikend najavljuju tajfun. Sada je petak, veĉer, moji se roditelji vraćaju u ponedjeljak.
Ako ţeliš, zatvorit ću kapke i neću ih ponovno otvarati do ponedjeljka. Zabarikadirat ću vrata. Nitko
neće ući, nitko neće izaći.
Plan mi je bio primamljiv. Rinri je podigao viseći most i pritisnuo gumb koji je upravljao
ţaluzinama. Vanjski je svijet prestao postojati.

TRI dana poslije, stvarnost je opet došla na svoje. Otvorila sam prozore i razrogaĉila oĉi.
— Rinri, doĊi vidjeti.
Vrt je bio poharan. Susjedovo stablo srušilo se na krov kuće koja više nije imala crepove. Tlo je
parala brazda.
— Ĉovjek bi pomislio da nas je posjetio Godzila — prokomentirala sam.
— Mislim da je tajfun bio jaĉi nego što se oĉekivalo. I sigurno je bio potres.
Pogledala sam mladića, zatomljujući ţelju za smijehom. Nasmiješio se brzo i suzdrţano. Cijenila
sam to što je šutljiv.
— Hajdemo izbrisati svoje tragove u sobi mojih roditelja — bilo je sve što je rekao.
— Pomoći ću ti.
— Radije se obuci. Dolaze za petnaest minuta.
Dok je on ĉistio Augijeve staje, ja sam navukla svoju najtanju haljinu: bilo je strašno vruće.
Rinri je, uz divljenja vrijednu uĉinkovitost, vratio kuću u prvobitno stanje u rekordnom roku i
pokraj mene doĉekao svoju obitelj.
Govorili smo im ustaljene fraze, klanjali se, no uto su djed, baka i majka pokazali na mene prstom
i zaurlali od smijeha. Umirući od srama, pregledala sam se od glave do pete, pitajući se što je na meni
ĉudno, ali nisam ništa vidjela.
Starci su mi prišli i dirali mi noge, viĉući:
— Široi aši! Široi aši!
— Da, noge su mi bijele — promucala sam.

36
Majka se osmjehnula i podrugljivo mi rekla:
— Kod nas, kad djevojka nosi kratku haljinu, navuĉe najlonke, osobito ako su joj noge tako
bijele.
— Najlonke po ovoj vrućini? — viknula sam.
— Da, po ovoj vrućini — odgovori ona zajedljivo.
Otac je pristojno promijenio temu razgovora, gledajući vrt.
— Oĉekivao sam i goru štetu. Tajfun je na obali ubio desetke ljudi. Mi u Nagoji nismo osjetili
ništa. A vi?
— Ništa — reĉe Rinri.
— Ti si navikao. No vi, Amélie, niste se bojali?
— Nisam.
— Hrabra ste djevojka.
Dok je obitelj preuzimala svoje penate, Rinri me odvezao u moj stan. Kako smo se udaljavali od
betonskog dvorca, imala sam dojam da se vraćam u stvarni svijet. Sedam dana ţivjela sam daleko od
gradske buke, s pogledom samo na zen vrt i Nakagamijevu sumraĉnu sliku. Uţivala sam tretman
kakav ima rijetko koja princeza. U usporedbi s tim, Tokio mi se uĉinio obiĉnim.
Tajfun i potres ondje nisu ostavili vidljive tragove. Ondje su to uobiĉajene pojave.
Bio je kraj praznika. Opet sam krenula na svoje satove japanskoga.

RUJAN me zavjetovao komarcima. Moja im se krv oĉito sviĊa, svi su išli na mene. Rinri je
primijetio taj fenomen i ustvrdio da sam ja najbolja zaštita od te egipatske pošasti: moje je društvo
bilo poput gromobrana.
Ma koliko se mazala limunovcem ili ogavnim mastima, kod komaraca bi prevladala moja
privlaĉnost. Sjećam se nemogućih veĉeri za kojih sam, osim ţege, morala trpjeti i te bezbrojne ugrize.
Alkohol s kamforom malo mi je ublaţavao bol. Vrlo brzo sam shvatila jedinu strategiju: prihvaćanje.
Prihvatiti svrab, nipošto se ne ĉešati.
Kad podnosite nepodnošljivo, osjećaj postane ugodan: prihvaćen svrab naposljetku uzvisuje
dušu i usaĊuje junaĉku radost.
Da bi otjerali komarce, u Japanu pale katoriɀenke: nikada nisam saznala od ĉega su napravljene te
male zelene spirale, ĉije sporo sagorijevanje tjera nametnike. I ja sam ih palila, makar samo radi
ljepote tog ĉudnovatog tamjana, no moja je zavodniĉka moć bila takva da se komarci nisu dali tako
lako obeshrabriti. Primala sam golemu silu ljubavi od te zujave vrste s rezignacijom koja se, kad bi
prošla muka, preobraţavala u uzvišenost. Krv me ugodno škakljala: ima neke naslade u onome što
muĉi.
Zahvaljujući tom iskustvu, postali su mi jasni oni hramovi podignuti komarcima koje sam vidjela
u Indiji prije deset godina: u njihovim su zidovima bili otvori, gdje su vjernici izlagali svoja leĊa
tisućama istodobnih uboda. Uvijek sam se pitala kako se komarĉi mogu gostiti u takvoj guţvi koja je
bila daleko veća negoli u orgijama, i kako netko moţe voljeti ta krilata boţanstva do te mjere da se
poda za ispašu. Najdojmljivije je ipak bilo zamisliti kako su leĊa morala biti nateĉena nakon te
terevenke za kukce.
Dakako, nikada ne bih išla do prizivanja takvog muĉenja. No ipak sam otkrila da mu se mogu
prepustiti s ushitom. Rijeĉ démangeaison (svrab) napokon je postala opravdana: nisam im više nudila
manger - da jedu, nego démanger - da svrbe; u mojoj je krvi bilo dovoljno svraba za ĉašćenje letećih
ţivotinjica; nije mi bilo druge, pa sam pristala i postala gozba.
Moj je stoicizam tako postao snaţniji: ne ĉešati se velika je škola za dušu. To ne znaĉi da je bila

37
išta manje opasna. Jedne veĉeri otrov komaraca toliko me omamio da sam se bez objašnjenja našla
ispred svog stana sama u dva ujutro. Nekim ĉudom, uliĉica je bila pusta i nitko me nije vidio. Vratila
sam se u stan ĉim sam se osvijestila. Bila sam ljubavnica tisućama japanskih insekata i to je izazvalo
takve posljedice.
U listopadu je popustila vrućina. Jesen je poĉela u svojoj pretjeranoj divoti. Kad me pitaju u koje
doba godine treba posjetiti Japan, uvijek kaţem: u listopadu. Savršenstvo estetike i podneblja tada je
zajamĉeno.
Japanski javor ljepši je i od kanadskoga. Da bi mi pohvalio ruke, Rinri je posegnuo za
uobiĉajenim izrazom:
— Ruke su ti savršene kao javorov list.
— U koje godišnje doba? — ispitivala sam, razmišljajući je li bolje da su zelene, ţute ili crvene.
Pozvao me da posjetim njegovo sveuĉilište, koje nije bilo nimalo prestiţno, no vrijedilo je obići
njegove vrtove. Obukla sam dugu haljinu od crnog baršuna jer sam silno ţeljela biti na razini
prekrasnih japanskih studentica na koje sam stalno nailazila.
— Izgledaš kao da ideš na bal — primijetio je Rinri.
Mimo jedanaest uglednih sveuĉilišta, Japan je vrvio tisućama ustanova koje je bilo tako lako
završiti da su ih zvali “kolodvorska sveuĉilišta”, jer ih je bilo jednako mnogo koliko i kolodvora, što
nije mala stvar u toj ţeljezniĉkoj zemlji. Imala sam, dakle, priliku istraţiti jedno od njih, ono na kojem
je Rinri provodio praznike duge nekoliko godina.
Bila je to raskošna kolonija, kojom su tumarali besposleni mladi ljudi. Djevojke su nosile tako
ekscentriĉnu odjeću da ja uopće nisam bila upadljiva. Mjesto je lagano odisalo ozraĉjem sanatorija.
U dobi od tri do osamnaest godina Japanci uĉe kao ludi. Od dvadeset pete do mirovine, rade kao
manijaci. Od osamnaeste do dvadeset pete vrlo su svjesni da proţivljavaju jedinstveno
meĊurazdoblje: omogućeno im je da se oplemenjuju. Ĉak i oni koji su prošli strašan prijamni ispit na
jednom od jedanaest ozbiljnih sveuĉilišta mogu malo predahnuti: samo je prva selekcija bila uistinu
vaţna. Oni koji su išli na neko od kolodvorskih sveuĉilišta pogotovo su se mogli opustiti.
Rinri me posjeo na zidić i sjeo do mene.
— Vidi, imamo lijep pogled na nadzemni metro. Ovamo dolazim sanjariti uz panoramu.
Ljubazno sam se divila i potom rekla:
— Imate li katkad predavanja?
— Imamo. Idemo na njih.
— Predavanja iz ĉega?
— Hmmmm. Teško je reći.
Odveo me u svijetlu predavaonicu, punu tromih studenata.
— Predavanja iz civilizacije — naposljetku je odgovorio.
— Koje civilizacije?
Duboko je razmislio.
— Ameriĉke.
— Mislila sam da studiraš francuski.
— Da. Ameriĉka je civilizacija zanimljiva.
Shvatila sam da razgovor nema nikakve logike.
Ušao je sredovjeĉni profesor i stao na podij. Kad se pokušam sjetiti njegova izlaganja, na pamet
mi pada samo ovo: govorio je o svemu i svaĉemu. Studenti su ga slušali, i ne trepnuvši. Ĉinilo se da je
moja nazoĉnost ojadila predavaĉa koji mi je na kraju predavanja prišao i rekao:
— Ne znam engleski.
— Ja sam Belgijanka — odgovorih.
Ĉinilo se da ga to nije umirilo. Belgija je njemu sigurno bila jedna od onih malo poznatih
ameriĉkih drţava koje nitko nikada ne spominje, tipa Maryland. Zacijelo sam bila ondje da bih
nadzirala što govori, odatle nepovjerenje.
— Bilo je zanimljivo — reĉe mi Rinri nakon tog neodreĊenog predavanja.
— Da, imaš li sad još koje predavanje?
— Ne — odgovorio je, zgroţen pomišlju da bi mogao imati još obveza.
Primijetila sam da se nije sprijateljio ni s kim od mladih ljudi s fakulteta.
— Ne viĊam ih dovoljno — bio je njegov komentar.

38
Još me proveo po lijepom kampusu, pokazao mi sva mjesta koja su imala neometan pogled na
nadzemni metro.
Zbog tog uvida u njegov studij, njegov mi je raspored vremena postao još nejasniji. Sad mi je
postao izrazito sumnjiv.
Kad bih ga uveĉer pitala što je radio preko dana, odgovorio bi mi kako je bio vrlo zauzet. Bilo je
nemoguće saznati ĉime. Vrhunac je bio to što se ĉinilo da ne zna ni on sam.
Kad sam se oslobodila paranoje, shvatila sam da su studentske godine jedine kad si Japanci mogu
dopustiti taj izvanredni luksuz da trate dane. U školi su se drţali strogog rasporeda koji ukljuĉuje i
slobodno vrijeme, a radni ţivot bit će im podvrgnut takvoj vremenskoj stezi da je studenska oaza
briţno posvećena neodreĊenom, neizvjesnom, pa ĉak i raskošnom apsolutnom ništa.

RINRI i ja imali smo omiljeni film: Tampopo od filmaša Juza Itamija, što prati pustolovine mlade
udovice koja po japanskim sumnjivim ĉetvrtima traţi recept za najbolju juhu s rezancima. To je
izrazito zabavan i izrazito parodijski film, jedan od najĉarobnijih što postoje.
Pogledali smo ga zajedno mnogo puta i ĉesto smo pokušavali reproducirati neke prizore.
Odlazak u kino u Tokiju moţe zbuniti. A priori nije se razlikovao od odlaska u kino u Europi ili u
Americi. Ljudi sjednu u goleme, udobne dvorane, poĉne prikazivanje kino-najava, reklama, neki
otiĊu u zahod, no da bi saĉuvali mjesto, na sjedalu ostave uoĉljivu lisnicu. Pretpostavljam da im, kad
se vrate, ne nedostaje ni jen.
Nema nimalo puritanizma pri izboru filmova, i najvulgarniji prizori vrte se na platnu bez
upozorenja ili bijelog ĉetverokuta za dobnu granicu: Japanci nisu laţno ĉedni. No kad bi se pojavila
gola ţena, stidne dlake bile bi joj prekrivene oblakom: spolovilo nije predstavljalo nikakav problem,
no dlake su im smetale.
Reakcije publike znale su biti veoma ĉudne. U jednoj se dvorani prikazivao Ben Hur: mojoj strasti
prema peplosima pridruţila se znatiţelja da ih opet vidim u Tokiju. Odvela sam Rinrija da gledamo
film. Dijalozi Ben Hura i Mesale u titlovima prevedenima na japanski oduševili su me - kad bolje
razmislim, nisu bili ništa apsurdniji na japanskom negoli na ameriĉkom engleskom. U jednom od
prizora pokazuju Kristovo roĊenje i, na nebu, boţansku svjetlost što privlaĉi tri kralja. Iza sebe sam
ĉula zadivljenu obitelj kako viĉe: “NLO! NLO!” Upad NLO-a u taj judeoromanski svijet nije ih oĉito
nimalo zasmetao.
Rinri je mene odveo da gledamo stari ratni film Tora tora tora. Prikazivali su ga u maloj,
ekscentriĉnoj dvorani, pred drukĉijom publikom. Tijekom slavnog prizora u kojem japanska vojska
bombardira Pearl Harbor većina gledatelja svejedno je pljeskala. Pitala sam Rinrija zašto je htio da to
vidim.
— To je jedan od najpoetiĉnijih Akcijskih filmova koje sam vidio — odgovorio mi je mrtav
ozbiljan.
Nisam inzistirala. Taj me mladić neprekidno zbunjivao.
U studenom je na tokijska platna stigao film Opasne veze Stephena Frearsa. Adaptacija jednog od
mojih omiljenih romana u reţiji jednog od mojih najdraţih sineasta imala me ĉime privući. Rinri nije
proĉitao knjigu i nije znao o ĉemu se radi. Dvorana je na premijeri bila dupkom puna. Tokijska
publika, koju sam ĉesto ĉula kako se previja od smijeha dok gleda nasilne filmove, sjedila je
skamenjena od uţasa pred markizom Merteuil. Ja sam pak od poĉetka do kraja toliko uţivala da mi je
bilo vrlo teško zatomiti ushićene krikove. Film je bio veliĉanstven.
Dok sam izlazila iz dvorane na vrhuncu zanosa, primijetila sam da Rinri plaĉe. Upitno sam ga
pogledala.

39
— Ta sirota ţena... Ta sirota ţena... — ponavljao je kroz jecaje.
— Koja?
— Ona dobra.
I shvatila sam što se dogodilo: Rinri se tijekom cijelog filma poistovjećivao s gospoĊom Tourvel.
Nisam se usudila pitati ga zašto: previše sam se bojala odgovora. Pokušala sam ga izvući iz njegova
suludog utjelovljenja.
— Ne upleći sebe u to. Taj film ne govori o tebi. Zar ti nije bio prekrasan? Kvaliteta fotografije
i onaj nevjerojatni glumac u glavnoj ulozi...
Bilo je to kao da sviram šamizen gluhim ušima. Rinri je sat vremena kroz trzaje i rijeke suza
ponavljao:
— Ta sirota ţena...
Nikada ga nisam vidjela takvog ni prije ni poslije. “Bar nije ostao ravnodušan”, rekoh si.

JEDNOGA vikenda sredinom prosinca otišla sam sama na planinu. Rinri je shvatio da ne bi
imalo nikakva smisla pratiti me na taj teren na kojem sam nedostupna. Dugo nisam nikamo otišla bez
njega i ta mi se pomisao sviĊala. I, što je najvaţnije, izgarala sam od ţelje da se, napokon, popnem na
japanske planine prekrivene snijegom.
Izašla sam iz vlaka nakon sat i pol vremena od Tokija: bilo je to selo u dnu doline, gdje je
poĉinjao uspon na slabo poznatu planinu Kumotori Jama. Ta planina nema ni dvije tisuće metara, i to
mi se ĉinilo razumnim za prvu samotnu ekspediciju na snijegu. Staza mi se na karti ĉinila vrlo
pristupaĉnom i obećavala je neometan pogled na planinu Fudţi, s kojom sam se sprijateljila.
Drugi razlog zbog kojega sam je izabrala bilo je njezino ime: Kumotori Jama, što znaĉi “planina
oblaka i ptice”. Takav toponim već je imao peĉat koji sam ţeljela istraţiti. Osobito stoga što je
skuĉenost ţivota u Tokiju stvarala pustinjaĉke maštarije, za koje je visina savršen ventil.
Japan je neopisivo brdovit. Zbog toga su gotovo dvije trećine njegova teritorija nenaseljene. U
Europi su planine vrlo posjećene, katkad su to predvorja za koktele, ĉemu svjedoĉe bezbrojna
snobovska skijališta. Skijališta u Japanu ima vrlo malo i nijedno sjedilaĉko stanovništvo ne ţivi u
planini, ili je ona kraljevstvo ĉarobnica i mrtvih. Zato Carstvo i dalje ima takvu divljinu, koju nijedan
opis ne moţe dovoljno naglasiti.
Ĉak sam i ja morala pobijediti strah da bih se usudila onamo zaputiti bez pratnje. Dok sam bila
mala, moja mi je voljena japanska dadilja priĉala priĉe o Jamambi, najzloĉestijoj od onibaba
(vještica), o onoj koja hara planinama, gdje hvata osamljene šetaĉe da bi od njih napravila juhu - juha
od osamljenih šetaĉa, rousseauovski bujon par excellence, toliko je harala mojom maštom da sam
uvjerena da znam kakav ima okus.
Na karti sam pronašla planinarski dom nedaleko od vrha i planirala sam da ću ondje prenoćiti,
ako me Jamamba dotad već ne smjesti u svoj kotao.
Otišla sam iz sela u smjeru praznine. Staza se ljupko penjala u snijegu, ĉiju sam netaknutost
odmah primijetila u nekoj glupoj vladarskoj radosti. Tog subotnjeg jutra nitko prije mene nije
zapoĉeo taj uspon. Šetnja je bila draţesna do tisuću metara visine.
Šuma ĉetinjaĉa i bjelogorice iznenada je nestala, otkrivši mi nebo puno upozorenja koja nisam
slušala. Preda mnom se pojavio jedan od najljepših krajolika na svijetu: šuma bambusa pod snijegom
uzduţ obronka u obliku zvonolike suknje. Tišina mi je vratila moj netaknuti krik oduševljenja.
Oduvijek sam bila luda za bambusom, tim hibridom što ga Japanci ne klasificiraju ni kao stablo
ni kao biljku i koji ujedinjuje draţesnu podatnost i eleganciju cvata. No, koliko sam se sjećala,
bambus nikada nije bio tako ĉudesno divan kao u toj šumi prekrivenoj snijegom. Unatoĉ tananosti,

40
svaki je obris nosio svoj snjeţni nanos i imao krošnju oteţanu bjelinom, nalik na vrlo mlade djevojke
kojima je prerano nametnut kakav sveti zadatak.
Prolazila sam šumom kao što koraĉamo drugim svijetom. Ushit je potisnuo trajanje, i više ne
znam koliko je vremena progutao uspon tim obronkom.
Kad sam stigla na vrh, vidjela sam tristo metara viši vrhunac Kumotori Jame. Ĉinio mi se posve
blizu, doduše, dalji od oblaka bremenitog snijegom što se valjao na njegovoj lijevoj padini.
Nedostajala je samo ptica da bi ime planine bilo uistinu opravdano: ja sam moţda bila ta krilata
ţivotinja, neopterećena opasnošću. Hodala sam kao na krilima prema tom prepristupaĉnom vrhuncu,
razmišljajući kako devet stotina metara nije bilo previsoko za ševe i kako se više nikad neću tako
podcjenjivati.
Tek što sam dosegnula vrhunac, pridruţio mi se oblak, prepoznavši moju ptiĉju prirodu, da bi
tako ispunio etimološku sudbinu te planine. Oblak je nosio oluju, ništa se više nije vidjelo osim
vrtloga pahuljica. Zadivljena, sjela sam na tlo da bih promatrala predstavu. Penjala sam se velikom
brzinom, crkavala sam od vrućine i bilo je divno ponuditi golu glavu tom ledenom neoĉekivanom
daru. Nikada nisam vidjela takav snijeg: kovitlac je bio tako tvrd i tako postojan da je bilo teško drţati
otvorene oĉi. “Ako ţeliš otkriti tajnu snijega, promatraj sad: u samom si središtu pogona i pravila.”
Industrijska se špijunaţa pokazala nemogućom: ništa nije zagonetnije od onoga što nam se dogaĊa
pred oĉima.
Ne znam je li se oblak zaljubio u mene ili u vrhunac: više se nije micao. Odjednom sam shvatila
da mi je kosa jednako srebrno-sijeda kao i brada koja mi je resila lice: zacijelo sam nalikovala na
starog pustinjaka.
“Sklonit ću se u planinarski dom”, pomislila sam - i gotovo sam odmah shvatila da nijedan nisam
vidjela. No na karti je bio oznaĉen malo niţe. SagraĊen je prošle godine: je li Jamamba mogla u
meĊuvremenu uništiti tu kolibu? Odmah sam krenula u potragu za njom. Snjeţna se oluja proširila i
sada je prekrivala cijelu šumu: nisam mogla izaći iz oblaka. Zavojito sam se spuštala oko vrhunca
kako bih bila sigurna da nisam promašila cilj. Jedva sam mogla vidjeti vrhove svojih ispruţenih ruku.
To budno mjeseĉarenje nije imalo kraja.
Moji su prsti udarili u nešto tvrdo: planinarski dom. “Spašena!” viknula sam. Tapkajući oko
kućice, našla sam vrata i uletjela u nju.
Unutra nije bilo ni stvari ni ljudi. Pod, zidovi i strop bili su drveni. Pod starim se prekrivaĉem na
podu skrivao kotatsu: oĉi su mi se razrogaĉile od te raskoši i, otkrivši da je peć vruća, ispustila sam
krik radosti i zaprepaštenja. Carska raskoš!
Kotatsu je više naĉin ţivota negoli sustav za grijanje: u tradicionalnim kućama takva ĉetvrtasta
rupa zauzima velik dio prostora i u središtu te rupe nalazi se metalna peć. Ljudi sjednu na pod i noge
im vise u bazenu punom topline, a taj bazen vrućega zraka štite golemim prekrivaĉem.
Upoznala sam Japance koji su proklinjali kotatsu: “Cijelu zimu provedemo zatoĉeni ispod tog
prekrivaĉa, zarobljenici smo te rupe i tuĊe prisutnosti, prisiljeni smo podnositi jednolike debilne priĉe
staraca.”
Ja sam imala kotatsu samo za sebe - samo za sebe? Tko je odrţavao tu peć?
“Iskoristi to što nema ĉuvara i skini se”, rekoh si. Skinula sam odjeću natopljenu znojem i
snijegom i raširila je oko sebe što sam bolje mogla, da bi se osušila. U naprtnjaĉi sam donijela
pidţamu koju sam odmah navukla, rugajući se samoj sebi: “Pidţama... Mogla si donijeti i veĉernju
haljinu. Bilo bi mi pametnije da sam uzela rezervnu odjeću.” Pojela sam hranu, udobno smještena
ispod kotatsua i slušala hujanje oluje izvana: uţivala sam u svom poloţaju.
Jedva sam ĉekala da stigne gospodar ili gospodarica te kuće: on ili ona zacijelo tu provode svaki
dan, vjerojatno da bi opskrbili peć gorivom. Zamislila sam kakav bih razgovor mogla voditi s tom
osobom koja mora biti nevjerojatna.
Odjednom zbunjenost: piškenje. Trebala sam na to misliti ranije. Zahod je bila planina. Ako
izaĊem na oluju u pidţami, ostat ću bez jedine suhe odjeće, a nisam htjela opet obući mokro odijelo.
Nije mi se nudilo bezbroj rješenja: skinula sam pidţamu, duboko udahnula i istrĉala van onako kako
se skaĉe uprazno. Bosih nogu na snijegu, ĉuĉeći ni u ĉemu osim gole koţe, obavila sam nuţdu u
mješavini ushita i strave. Bila je mrkla noć i bjelina snjeţnog kovitlaca nije se vidjela; ćutjela se s
pomoću drugih osjetila: imala je opip i okus bjeline, mirisala je bijelo, zvuĉala bijelo. Pijana od boli,
vratila sam se u dom i utonula pod kotatsu, sretna što me ĉuvar nije zatekao u onom poloţaju. Kad mi

41
je peć osušila koţu, opet sam navukla pidţamu.
Legla sam na prekrivaĉ i pokušala zaspati. Malo-pomalo primijetila sam da se nakon atletskog
istrĉavanja više ne mogu ugrijati. Ma koliko se umotavala u deku i pribliţavala peći, i dalje sam
cvokotala. Ugriz oluje dopro je tako duboko da nisam mogla iz tijela izbaciti njezine ledene zube.
Naposljetku sam poĉinila ludost, no nisam imala izbora: izmeĊu opekline drugog ili trećeg
stupnja i smrti, izabrala sam opeklinu. Privila sam se uz peć, ravno na usijani metal, od kojeg su me
štitili samo pidţama i prekrivaĉ. Tad sam spoznala ozbiljnost problema: nisam osjećala baš ništa.
Moja koţa uopće nije registrirala nešto što ju je trebalo ispeći.
No vrhovima prstiju mogla sam utvrditi da peć dobro radi: samo su moji vršni zglobovi još imali
ţivĉane nastavke. Bila sam truplo što je ţivjelo iskljuĉivo na vršcima zglobova i u mozgu, koji je
oznaĉio uzbunu bez rezultata.
Da sam bar drhtala! Moje je tijelo bilo toliko mrtvo da se opiralo tom spasonosnom refleksu. Još
je bilo sleĊeno olovo. Srećom, osjećalo je bol: naposljetku sam blagoslivljala tu bol, koja je bila
posljednji dokaz da pripadam svijetu ţivih. Sumnjiva mi je bila ta patnja koja je obrnula osjete: peć
me pekla hladnoćom. No bolje i to nego strašni i skorašnji trenutak u kojem neću više ništa osjećati.
Kad se sjetim da sam se bojala Jamambina kotla! Moja nekadašnja dadilja podcijenila je
okrutnost planinske vještice. Nije preobraţavala osamljene šetaĉe u juhu, nego u smrznutu hranu -
moţda da bi jednoga dana od njih napravila juhu. Ta me misao nasmijala i ta je ţivĉana reakcija
oţivila druge. Napokon sam osjetila spasonosni refleks: drhtaj. Tijelo mi je poĉelo drhtati poput
stroja.
Muĉenje se nije ublaţilo: spoznaja da ću preţivjeti oduljila mi je noć, koja je trajala deset godina.
Ostarjela sam cijelo stoljeće: priljubljena uz peć, ĉiju vrućinu nisam mogla osjetiti, provela sam te
beskrajne sate u osluškivanju. Najprije sam slušala snjeţnu oluju koja je dugo bjesnjela nad planinom
i koja je nakon toga ostavila gustu tišinu prepunu nemira.
Potom sam, u istinskoj ţivotinjskoj nadi, osluškivala dolazak tog ĉuda znanog kao jutro - koje
nikako da stigne!
Imala sam vremena u sebi poloţiti zakletvu: “Svaki put kad budeš mogla spavati u krevetu, ma
kako skroman bio, blagoslovi ga i plaĉi od radosti!” Do dan-danas nijednom nisam prekršila tu
sveĉanu rijeĉ.
Dok sam vrebala prve naznake zore, uĉinilo mi se da sam u utoĉištu zaĉula korake: nisam imala
hrabrosti pomoliti nos iz kotatsua, nisam nijednom mogla provjeriti jesu li ti zvuci bili plod moje mašte
prenadraţene hladnoćom ili zbiljske prisutnosti. Toliko sam se bojala da sam još silovitije drhtala.
Bilo je malo vjerojatno da je to bila ţivotinja, koraci su odavali ljudski zvuk. Ako je ondje bio
netko, vjerojatno je promatrao moju razbacanu odjeću i znao da sam ispod kotatsua. Mogla sam nešto
reći kako bih pokazala da ne spavam, no nisam mogla naći prave rijeĉi: uţas me uĉinio nesposobnom.
Nestala je ta buka, koja moţda nikad nije ni postojala. Odjednom, zadrţavajući dah, izvana sam
ĉula jaĉanje tišine, sveti dah svemira koji najavljuje zoru.
Bez trunke oklijevanja, iskoĉila sam iz kotatsua: nije bilo nikoga, ni traga od ikoga. Ĉekalo me
ruţno iznenaĊenje: moja se obješena odjeća sledila. Eto kolika je bila temperatura u utoĉištu.
Umetnula sam stopala u nogavice hlaĉa kao da krĉim put u ledu. Najgori je trenutak bio susret mojih
leĊa s majicom kratkih rukava prekrivenom injem. Nasreću, nisam imala vremena prouĉavati te
osjete. Odlazak je bio stvar ţivota i smrti: trebala sam otjerati tu hladnoću koja me neprestano sve
dublje proţdirala.
Nikada neću moći opisati šok koji sam doţivjela kad sam otvorila vrata: kao da sam otpeĉatila
svoj grob da bih izašla u tajnu. Nekoliko sam trenutaka stajala skamenjena u tom nepoznatom svijetu:
oluja, koja mi ga je sinoć sakrila, zatrpala ga je metrima nove bjeline. Moje je uho toĉno vidjelo: zora
je mrmljala dan. Nije bilo ni daška vjetra, nijednog krika ptice grabeţljivice, ništa osim ledene tišine.
Nijedan trag koraka u snijegu: moj noćni posjetitelj, ako ga je uopće bilo, mogla je biti samo
Jamamba, koja je došla provjeriti je li njezina klopka za osamljene šetaĉe urodila plodom i prema
obješenoj odjeći procijenila je vrstu ulova. Morala sam joj biti zahvalna: bez kotatsua ne bih
preţivjela. No ako sam htjela poţivjeti dulje, nisam smjela ĉekati: bilo je pet i deset ujutro.
Pojurila sam u krajolik. Oh, kako je divno trĉati! Prostor oslobaĊa od svega. Nema te patnje koja
se ne moţe odagnati rasipanjem sebe u svemiru. Zar bi svijet bez razloga bio tako velik? Jezik ima
pravo: uteći znaĉi spasiti se. Ako umireš, kreni. Ako patiš, pokreni se. Kretanje je jedini zakon.

42
Noć me zatoĉila kod Jamambe, svjetlost dana oslobaĊala me, vraćala mi geografiju. Bila sam
presretna: ne, Jamamba, nemam dušu juhe, ţiva sam i dokazujem to, jurim, nikada nećeš saznati
koliko sam neukusna kao jelo. Moja je nesanica bila bijela 6 poput snijega oko mene, ali imam
nevjerojatnu energiju onih koji preţivljavaju i trĉim po planini koja je prelijepa da bih pristala u njoj
umrijeti. Svaki put kad stignem na vrh nekog obronka, otkrijem svijet koji je prekrasan i tako
netaknut da me straši.
Straši, da. Otkako sam poĉela bjeţati, trebala sam prepoznati neki sinoćnji krajolik. Ali nije ga
bilo. Je li oluja do te mjere preobrazila svemir? Uzela sam kartu i odredila orijentir: planinu Fudţi.
Daleko je odavde, no ĉim je ugledam, bit ću okrenuta u pravom smjeru. U meĊuvremenu, napokon
sam našla japansko tlo odakle se ne vidi Fudţi: ovdje gdje sam ja. Potrĉimo drugamo.
Gubim se. Lutanje me opija, trĉim još brţe. Jamamba, prešla sam te, nijedno ljudsko biće nije
došlo ovamo gdje sam ja. Pravim se vaţna da bih prikrila strah. Ove sam noći pobjegla smrti i evo je,
opet me stiţe. Bilo mi je suĊeno da umrem s dvadeset dvije godine u japanskoj planini. Hoće li ikad
naći moje truplo?
Ne ţelim crknuti, trĉim. Kako ĉovjek moţe toliko trĉati? Deset ujutro. Nebo je posve plavo, nema
ni traĉka oblaka. Dan je lijep, nije za umiranje. Zaratustra će se izvući. Moje su noge velike, progutat
će vrhunce, nemate pojma kakav imaju apetit.
No trĉim i ne nalazim ništa. Svaki put kad doĊem na vrh obronka, molim se da ugledam Fudţi,
dozivam ga kao što se doziva najboljeg prijatelja, sjeti se, brate stari, leţala sam na rubu tvog kratera,
vikala sam da bih pozdravila izlazak sunca, ja sam od tvoje vrste, preklinjem te, priznaj to, priznaj
mene, ja sam od tvoje vrste, ĉekaj me na vrhu ovog obronka, zanijekat ću sve bogove da bih vjerovala
samo u te, budi ondje, izgubljena sam, dovoljno je da se pojaviš i ja sam spašena, stiţem na sljeme,
tebe nema.
Moja je energija postala oĉajniĉka, trĉim i dalje. Bliţi se podne. Uskoro će proći sedam sati kako
se gubim i pogoršavam svoju situaciju. Moj se stroj vrti uprazno, doći će noć i utopiti me u svom
crnom snijegu. Ovo je kraj moje utrke na ovoj zemlji. Ne ţelim u to vjerovati. Zaratustra ne smije
umrijeti, to je neviĊeno.
Novi obronak. Više nemam vjere, ipak se penjem. Nemam što izgubiti, već sam izgubljena. Moje
se noge penju, iako više nemaju snage za ţudnjom. Svaki me korak skupo košta. Evo sljemenske
linije, sigurno novo razoĉaranje. Trĉim posljednjih nekoliko metara.
Fudţi je ondje, evo ga preda mnom. Padam na koljena. Nitko ne zna koliko je veliko. Našla sam
mjesto s kojeg ga se vidi cijelo. Viĉem, plaĉem, kako si golem ti koji mi najavljuješ ţivot ! Kako si lijep!
Spasenje mi sijeva utrobom, skidam gaće i praznim se. Fudţi, ostavljam ti tu neizbrisivo
svjedoĉanstvo, što ti dokazuje da nipošto nisam ravnodušna. Smijem se od sreće.
Toĉno je podne. Gledam sljemensku liniju, samo je moram slijediti, moje oĉi procjenjuju da do
doline ima šest sati hoda. To nije ništa kad znaš da ćeš ţivjeti.
Trĉim po sljemenskoj liniji. Tijekom šest sati sunca i nebeskog plavetnila imat ću Fudţi samo za
sebe. Tih šest sati neće biti dovoljno da obuhvate sav moj ushit. Zanos mi sluţi umjesto goriva: nema
boljega od njega. Zaratustra nikada nije trĉao tako brzo i tako opijeno. Tikam Fudţiju, plešem na
vrhuncu. Predivno je, ţelim da to nikada ne prestane.
To mi je bilo najljepših šest sati u ţivotu. Hodam kroz svoju radost. Znam zašto se pobjedniĉka
glazba naziva maršem. Fudţi ispunjava nebo, ima ga za svakoga, no ja ga imam cijelog samo za sebe,
samo se prisutni raĉunaju, kao što kaţe poslovica. Nitko ne zna kao ja koliko je Fudţi veliĉanstven i
predivan, što ga ne spreĉava da bude i najugodniji suputnik. Najbolji mi je prijatelj. Zaratustrini su
prohtjevi veliki.
Eto doline i smiraja. Povratak je za moj ukus trajao prekratko. Klanjam se svom najboljem
prijatelju i skaĉem u dol odakle ga se više ne vidi. Već mi nedostaje. Jurim brzinom sve slabije
svjetlosti. Nijednom nisam vidjela nijedan sinoćnji krajolik. Zacijelo sam se pošteno izgubila. Stiţem
u selo u isto doba kad i tama.

Vlak me vozi u Tokio. Zbunjena, gledam ljudska bića oko sebe. Ne izgledaju zaprepašteni time

6
Na francuskom besanu noć zovu “bijela noć” (prev.).

43
kako izgledam. Prema tome zakljuĉujem da mi se proţivljena epopeja ne vidi na licu. Na kolodvoru
sjedam u podzemnu. Dvadeset dva su sata u nedjelju uveĉer, svijet je nevjerojatno obiĉan. A ja, u
svakom pogledu, ne mogu doći k sebi.
Izlazim na svojoj stanici. Kod kuće nalazim grijanje, krevet i kadu: nije mi ravan ni asirski kralj
Asurbanipal. Telefon bjesomuĉno zvoni. S druge strane linije obraća mi se ţiv ĉovjek.
— Tko ste vi? — pitam.
— Amélie, zaboga, ja sam, Rinri. Više mi ne prepoznaješ glas?
Ne usuĊujem se odgovoriti mu da sam zaboravila i da postoji.
— Vratila si se veoma kasno, zabrinuo sam se.
— Ispriĉat ću ti. Preumorna sam.
Dok se puni kada, gledam se u zrcalu. Od glave do pete tamnosive sam boje. Ni traga opeklinama
od peći. Tijelo je nevjerojatna tvorevina. Ulazim u vruću kupku i moje tijelo odjednom izbljuje
hladnoću koja je bila u njemu. Plaĉem od ugode i oĉaja. Oni koji izbjegnu smrt znaju da ih nikada
nitko neće razumjeti. Moj je sluĉaj još teţi: ja sam izbjegla nešto prelijepo, preveliko. Ţeljela bih da
ljudi znaju za tu divotu. Već znam da im neću moći objasniti.
Lijeţem u krevet. Ispuštam krik: taj je krevet klopka. Toliko me udobnosti šokira. Pomišljam na
siroticu skutrenu uz peć: povijesno i zemljopisno od nje me dijeli samo korak. Odsad, meĊu mnogima
koji ţive u meni bit će i sirotica s planine. Kao i Zaratustra koji pleše s planinom Fudţi na sljemenskoj
liniji. Zauvijek ću biti svi oni, uz ono što sam bila dotad.
Moji razni identiteti nisu dugo spavali, neki ĉak nikada nisu spavali. Guta me san, koji ih
sjedinjuje u meni.

STRAŠNO je što se poslije takvih pustolovina nastavlja ţivot. Sutradan na predavanju ţarko sam
ţeljela govoriti o tome. No studentima se fućkalo; nisu razmišljali ni o ĉemu osim o praznicima koji
su bili sve bliţe: još samo tjedan dana i idu na Havaje.
Na izlazu me ĉekao bijeli mercedes.
— Da znaš što mi se dogodilo!
— Hoćemo li jesti kineske rezance? Umirem od gladi.
Sjedeći pred zdjelom, oĉajniĉki sam pokušavala prizvati bambusovu šumu pod snijegom, noć
kod Jamambe, sate koje sam provela trĉeći izgubljena planinom, moj susret licem u lice s brdom
Fudţi - u tom je trenutku Rinri prasnuo u smijeh jer sam raširila ruke što sam više mogla kako bih mu
pokazala koliko je vulkan velik. Divotu je tehniĉki nemoguće opisati. Ili niste zanimljivi, ili ste
komiĉni.
Rinri me primio za ruku.
— Hoćeš li provesti Boţić sa mnom? — pitao me.
— Moţe.
— Od 23. do 26. vodim te na put.
— Kamo idemo?
— Vidjet ćeš. Ponesi toplu odjeću. Ne, bez brige, ne idemo na planinu.
— Tebi je Boţić vaţan?
— Nije. Ali u ovom sluĉaju jest, zato što ću biti s tobom.
Posljednji tjedan predavanja. Još malo i neću pripadati studentskoj vrsti. Poloţila sam ispite.
Poĉetkom iduće godine poĉet ću raditi u jednoj od najvećih japanskih kompanija. Budućnost se
doimala svijetlom.
Neka studentica iz Kanade pitala me hoću li se udati za Rinrija.

44
— Nemam pojma.
— Budi oprezna. Takvi parovi dobiju groznu djecu.
— O ĉemu ti to? Euroazijati su prekrasni.
— Ali su uţasne osobe. Moja se prijateljica udala za Japanca. Imaju dvoje djece, jedno ima šest,
a drugo ĉetiri godine. Mamu zovu pišalina, a tatu kakica.
Prasnula sam u smijeh.
— Moţda imaju razloge — rekoh.
— Kako se moţeš tomu smijati? Što da se to dogodi tebi?
— Ne kanim imati djecu.
— Ah. Zašto? To nije normalno.
Otišla sam, u sebi pjevušeći Brassensovu pjesmu: “Ne, čestiti ljudi ne vole /kad ne idete njihovom
stadom. ”

Bilo je jutro 23. prosinca i bijeli je mercedes ĉekao pod tamnosivim nebom. Cesta je bila duga,
ruţna i deprimirajuća, jer Japan je i obiĉna zemlja.
— Znam da ću vidjeti, ali kamo idemo?
— Unatoĉ onomu što najavljuje krajolik, nećeš se razoĉarati.
“Kakav smo put prevalili od joooojha!” pomislih. Oĉito ne moţete napraviti dobra frankofonca, a
da ne razbijete jaje.
Odjednom, more.
— Japansko more — reĉe Rinri ceremonijalno.
— Već sam ga vidjela kao djevojĉica, u Tottoriju. Umalo da se nisam u njemu utopila.
— Ţiva si — zakljuĉio je momak ne bi li opravdao sveto more.
Parkirao je auto u luci Niigata.
— Ukrcavamo se na brod do otoka Sado.
Skoĉila sam od sreće. Oduvijek sam ţeljela vidjeti taj otok, slavan po svojoj ljepoti i divljini.
Rinri je iz prtljaţnika izvadio kovĉeg velik poput sanduka. Plovidba mi se ĉinila hladnom i
beskonaĉnom.
— Japansko je more muţevno — reĉe Rinri.
Bila je to izjava koju sam već mnogo puta ĉula od Japanaca i koju nikad nisam komentirala -
toliko je bila velika moja zbunjenost. Moja je mašta tragala za dlakavim brazdama na vrhovima
valova.
Brod nas je iskrcao na otoku; zakrţljala luka bila je veoma razliĉita od one u Niigati. Autobus iz
šezdesetih odvezao nas je do starog i velikog svratišta, na pola sata od luke. Taj riokan7 nalazio se u
središtu otoka: more se više ĉulo nego vidjelo. Okolo je bila samo gotovo netaknuta priroda.
Poĉelo je snijeţiti. Ja sam prštala od sreće i predloţila sam šetnju.
— Sutra — odgovorio je Rinri. — Šesnaest je sati, umoran sam od puta.
Vjerojatno je htio uţivati u luksuznom prenoćištu, nisam ga mogla za to kriviti. Prekrasne
tradicionalne sobe mirisale su po svjeţem tatamiju i svaka je imala svoju zen kadu, koju je bambus
stalno punio mlazovima vruće vode. Kao zaštita od prepune kade, u neobraĊenom je kamenu kade
bila probušena rupa, iznad koje je ideogram stoga sijena u plamenu oznaĉavao ništavilo.
— Metafizika! — kliknula sam.
Pošto smo se nasapunali i isprali u umivaoniku u skladu s obredom, Rinri i ja ušli smo u tu
nevjerojatnu kadu s ciljem da nikada ne izaĊemo iz nje.
— Navodno u zajedniĉkim prostorijama hotela postoji još slavnija furo8 — reĉe on.
— Ne moţe biti bolja od ove u sobi — odgovorih.
— Naravno da moţe. Deset je puta veća od ove, puni je mreţa bambusa i pod otvorenim je
nebom.

7
Tradicionalno japansko prenoćište iz razdoblja Edo (1603-1868) (prev.)
8 Tradicionalna japanska kada. Japanski je obiĉaj da se svi ĉlanovi obitelji okupaju u istoj vodi te
stoga u nju moraju ući potpuno ĉisti. Furo je dio japanskog obreda kupanja i svrha mu nije pranje,
nego relaksacija (prev.).

45
Prevagnuo je posljednji argument. Navalila sam da idemo u nju. Bila je prazna: što je bila sreća
jer, prema drevnom obiĉaju, spolovi nisu bili odvojeni.
Biti gola u vrućoj kadi pod snjeţnim pahuljicama: ispuštala sam ushićene krikove. Kakav sam
uţitak osjećala dok su mi u toj kupelji na glavu padali ledeni kristali!
Pola sata kasnije Rinri je izašao iz fura i navukao svoju jukatu9.
— Već? — pobunila sam se.
— Ostati predugo u njoj nije dobro za zdravlje. DoĊi.
— Ne dolazi u obzir. Ostajem.
— Kako hoćeš. Ja idem natrag u sobu. Nemoj dugo.
Presretna što sam slobodna, plutala sam na leĊima kako bi moje cijelo tijelo doţivjelo ĉudesan
trenutak susreta s mrazom: divno je biti zasut šerbetom, osobito kad se s druge strane namaĉete u
vreloj vodi.
No moja samoća, naţalost, nije potrajala: neki stari gospodin iz hotelskog odrţavanja došao je
mesti prostor oko kade. Odmah sam povukla svoju golotinju pod vodu, koju sam uskomešala
lamatajući rukama i nogama da bih od nje napravila odjeću.
Malen i mršav kao tršĉica, osamdesetogodišnjak je izgledao kao da nikad nije otišao s otoka.
Svojom metlom od granĉica pomno je meo prostor oko kade. Njegovo me hladnokrvno lice umirilo.
No, kad je sve pomeo, poĉeo je iznova. Uostalom, nije li bilo sumnjivo što je ĉekao da Rinri ode kako
bi zapoĉeo posao?
Primijetila sam da starac mete pahuljice koje polako padaju oko fura. A vjerojatno će snijeţiti još
dugo: nismo još ni izašli iz svratišta. Zapravo, dok je on tu, neću moći izaći ni iz vode: izmeĊu
trenutka u kojem iskoĉim iz vode i trenutka u kojem grabim svoju jukatu, u jednom ću ĉasu biti
nepopravljivo gola.
Dakako, nisam ništa riskirala. Moj je stari otoĉanin teţio ĉetrdeset pet kilograma s odjećom i bio
je još bezopasniji zbog pozne dobi. No situacija zbog toga nije bila ništa manje neugodna. Umorile su
mi se ruke i noge. Nisu više obavljale dobar posao i neprozirnost kade više nije bila zajamĉena.
Praveći se da se ništa ne dogaĊa, pradjed je sigurno bio vrlo udubljen u predstavu.
Odluĉila sam zaĉepiti mu gubicu i grubo mu se obratila. Bradom sam kimnula prema metli i
odrješito rekla:
— Iranai!
Što je u svakodnevnom govoru znaĉilo: “Ne trebate to!”
Rekao je da ne razumije engleski. Taj je odgovor dokazao njegove loše namjere i više nisam
sumnjala u njegovu izopaĉenost.
No još nisam dotakla dno: najgore je bilo kad sam osjetila prve nagovještaje onesvješćivanja.
Rinri je imao pravo, ne smije se predugo ostati u toj kipućoj salamuri. Moja se snaga rastopila, a da
nisam ni znala kako. Vidjela sam trenutak kad ću se fino skljokati u nesvijest u furu i kad starac, pod
izlikom da me spašava, bude od mene mogao ĉiniti što hoće. Panika.
Usto je faza prije onesvješćivanja grozna. Kao da deset tisuća mrava juriša unutar tijela i pretvara
vam utrobu u muĉninu. A tomu je pridodana neopisiva slabost. Amélie, izaĊi odatle dok još moţeš, to
jest smjesta. Vidjet će te golu, što se moţe, stvar bi mogla biti mnogo gora.
Stari pometaĉ vidio je kako iz vode izranja bijela morska pijavica, koja se bacila na jukatu,
zamotala se u nj i potom je zbrisala trĉeći. Galopirala sam na mlazni pogon do sobe, gdje me Rinri
vidio kako ulazim i svaljujem se na futon. Sjećam se da sam u trenutku u kojem sam si dopustila
rušenje u nesvijest nagonski pogledala na sat i vidjela 18:46. Potom sam utonula u bunar bez dna.
Putovala sam. Istraţivala sam kyotovski dvor u XVII. stoljeću. Povorka aristokrata oba spola,
raskošno odjevenih u ljubiĉasti kimono, krasila je obronke. Iz gomile se izdvajala dama s rukavima
kurtizane, moţda ledi Murasaki koja je, prateći se na kotu10, pjevala odu u slavu noći u Nagasakiju,
vjerojatno zbog bogatstva rime.
Ove su se aktivnosti protezale kroz nekoliko desetljeća. Imala sam vremena smjestiti se u tu
japansku prošlost, u kojoj sam obavljala cijenjeni posao kušaĉice sakea. Nisam ni pomišljala prestati

9
Lagani odjevni predmet za ţene i muškarce, nalik na kimono. Najĉešće se nosi nakon kupanja u
kadi u tradicionalnim japanskim svratištima (prev.).
10
Japansko nacionalno glazbalo s 13 ţica, vrsta citre (prev.)

46
biti kyotovski ispijaĉ kad me naglo dozvao 23. prosinca 1989. Sat je pokazivao 19:10. Kako sam
uspjela sve to doţivjeti u dvadeset ĉetiri minute?
Rinri je poštovao moje onesvješćivanje. Sjedeći pokraj mene, pitao me što se dogodilo. Rekla
sam mu o XVII. stoljeću, on me pristojno saslušao i potom rekao:
— Da, ali prije toga?
Sjetila sam se i manje poetiĉnim tonom rekla mu o perverznom starcu koji je došao škicati golu
bjelkinju pod izlikom da mete.
Rinri je zapljeskao i prasnuo u smijeh:
— Oboţavam tu priĉu! Ĉesto ćeš mi je priĉati.
Ta me reakcija smela. Ako sam oĉekivala da će se malo ozlojediti, grdno sam se prevarila:
oduševljeni je Rinri ponovio scenu, dolazio je zgrbljen poput stare mine s imaginarnom metlom,
prijeteći i zirkajući u kadu; potom je oponašao mene, mašući rukama i govoreći “Iranai”, potom je
drhtavim glasom odgovarao da ne zna engleski i pritom se smijao. Prekinula sam ga komentarom:
— Otok zasluţuje svoje ime.
Od toga ga je spopao još jaĉi smijeh. Igra rijeĉi bila je još uspješnija na japanskom, na kojem se
ime Boţanstvenog Markiza izgovaralo Sado.
Netko je pokucao na vrata.
— Jesi li spremna za gozbu? — pitao je Rinri.
Paravan je kliznuo i dvije šarmantne mještanke došle su postaviti niske stoliće na koje su stavile
predivna jela.
Pred tim kaisekijem11 nisam više ni na tren mislila na prljavog starca te sam jela sa slašću.
Posluţile su nam nekoliko razliĉitih sakea: zakljuĉila sam da je moj san u nesvjestici bio proroĉanski
i znatiţeljno sam ĉekala što će biti dalje.

Sutradan ujutro otok Sado bio je bijel od snijega.


Rinri me odveo do najsjevernije obale.
— Vidiš li ono ondje? — reĉe, pokazujući na morski obzor. — Nazire se Vladivostok.
Zadivila me njegova mašta. No imao je pravo: jedina zamisliva zemlja iza tih zatvorskih oblaka
bio je Sibir.
— A da obiĊemo otok pješice? — predloţila sam.
— Nisi ni svjesna koliko bi nam trebalo.
— Hajde, obala u snijegu prava je rijetkost.
— Nije u Japanu.
Nakon ĉetiri sata hoda uz vjetar s puĉine, preobraţen u putujući led, objavila sam da odustajem.
— Fino — reĉe Rinri. — Za obilazak otoka trebalo bi nam još desetak sati i onda bismo se još
morali vratiti u svratište koje je u središtu Sada.
— Predlaţem da krenemo najkraćim putem — promrmljala sam plavim usnama.
— Ako je tako, bit ćemo u sobi za dva sata.
Ispostavilo se da je unutrašnjost otoka mnogo ljepša i ĉudesnija od obale. Vrhunac su bili golemi
voćnjaci kakija pod snijegom: nekim ĉudom prirode, stabla kakija, koja zimi gube lišće kao sve
voćke, nikada ne gube svoje plodove, ĉak ni kad prezriju. U krajnjim sluĉajevima, ţiva stabla nose
svoje mrtve plodove, podsjećajući na skidanje s kriţa. No nije bilo vrijeme za trupla i ja sam mogla
uţivati u najnevjerojatnijim boţićnim drvcima: crnim i ogoljenim stablima kakija, na kojima je bilo
zrelih kakija koliko vam srce poţeli i na ĉijoj je naranĉastoj boji snijeg oblikovao svjetlucavu krunu.
Samo jedno tako ukrašeno stablo bilo bi dovoljno da me oduševi. A vidjela sam cijele ĉete
sleĊene na osamljenim livadama: vrtjelo mi se u glavi, od divljenja i od ţelje, jer dozreli kakiji
pruţaju mi nasladu. Naţalost, ma koliko skakala, nisam uhvatila nijedan.
“Ĉarolija za oĉi”, pomislila sam. “Ne moramo uvijek sve htjeti pojesti.” Ovaj mi posljednji
argument nije bio uvjerljiv.
— DoĊi — reĉe Rinri. — Smrzavamo se.
Po povratku u svratište, nekamo je otišao. Ja sam obavila kratku kupku i bacila se na futon.

11
Tradicionalna japanska veĉera sa slijedom jela (prev.)

47
Spavala sam, pa nisam vidjela kad se vratio. Kad me probudio, bilo je devetnaest sati. Dame su nam
odmah donijele jela za gozbu.
Dogodio se prehrambeni incident. Donijele su male, ţive hobotnice. Znala sam za taj obiĉaj i već
sam doţivjela to neugodno iskustvo: morate jesti ribu ili morske plodove odmah nakon što ih ubiju
pred vama, kako biste bili sigurni da su svjeţi. Više nisam ni znala broja filetima još drhtave lovrate
koje sam imala u ustima dok me oduševljeni vlasnik restorana gledao, govoreći: “Ţiva je, zar ne?
Ćutite li okus ţivota?” Nijednom mi se nije ĉinilo da je okus vrijedan tog barbarskog obiĉaja.
Vidjevši te hobotnice, bila sam dvostruko ojaĊena: prvo, zato što nema niĉeg draţesnijeg od tih
krakastih ţivotinjica i drugo, zato što nikad nisam voljela sirovu hobotnicu. No bilo bi nepristojno
odbiti neko jelo.
Skrenula sam pogled u trenutku ubojstva. Jedna od dama prvu je ţrtvu stavila na moj tanjur. Ta
krhka i lijepa hobotnica što je nalikovala na tulipan slomila mi je srce. “Ţvaĉi brzo, progutaj i potom
reci da nisi gladna”, pomislih.
Strpala sam je u usta i pokušala zagristi. Tada se dogodilo nešto uţasno: još ţivi hobotniĉini ţivci
naloţili su joj da se brani i osvetniĉko je truplo zgrabilo moj jezik svim svojim krakovima. Više ga
nije puštalo. Urlikala sam onoliko koliko moţete urlikati dok vam jezik proţdire hobotnica. Isplazila
sam ga kako bih pokazala što mi se dogaĊa: dame su prasnule u smijeh. Pokušala sam otrgnuti
ţivotinju rukama: nemoguće, prianjaljke su se posve prilijepile. Već sam vidjela trenutak u kojem ću
si išĉupati jezik.
Rinri me zaprepašten gledao ne miĉući se. Bar sam osjećala da me netko razumije. Zajecala sam
nosom u nadi da će se dame prestati smijati. Ĉini se da je jedna od njih pomislila da je šala trajala
dovoljno dugo i zabila je štapić u neki posebni dio tijela mog napadaĉa koji me odmah pustio. Ako je
to bilo tako jednostavno, zašto me nije spasila ranije? Promatrala sam ispljunutu hobotnicu na svom
tanjuru i pomislila kako taj otok sasvim sigurno zasluţuje svoje ime.
Kad su dame sve odnijele, Rinri me pitao jesam li se smirila. Smijući se, odgovorila sam da je
ovo bila nevjerojatna boţićna veĉer.
— Imam dar za tebe — reĉe on.
I donio mi je tamnozeleni svileni šal, u kojem je bilo nešto veliko.
— Sto je to u ovom furošikiju?
— Otvori ga.
Razmotala sam tradicionalni svileni rubac, pomislivši kako je prekrasan obiĉaj tako umatati
darove, te sam uskliknula: furošiki je bio pun kakija kojima je zima podarila izgled golemog dragog
kamenja.
— Kako si uspio?
— Dok si spavala, vratio sam se u voćnjak i popeo na stabla.
Objesila sam mu se oko vrata: a ja sam mislila da je nestao zbog mafijaških poslova!
— Moţeš li ih, molim te, jesti?
Nikada mi nije bilo jasno zašto me toliko voli gledati kako jedem, no ispunila sam zadatak s
radošću. Nevjerojatno je da neki ubijaju hobotnice, a mogu se gostiti zrelim kakijima! Njihovo meso,
okusa pojaĉana mrazom, podsjećalo je na šerbet od dragog kamenja. Snijeg ima iznimnu
gastronomsku moć: koncentrira sokove i izoštrava okuse. Ima djelovanje ĉudesno delikatnog
kuhanja.
Na sedmom nebu, s uţitkom sam jela kaki za kakijem, oĉiju zamagljenih od uţitka. Stala sam tek
kad je nestalo streljiva. U šalu nije ostalo ništa.
Rinri me promatrao, zadihan. Pitala sam ga je li mu se predstava svidjela. Podigao je uprljani
furošiki i pruţio mi sićušni etui od gaze što se skrivao pod njim. Otvorila sam ga u strahu koji se
odmah pokazao opravdanim: bio je to platinasti prsten s umetnutim ametistom.
— Tvoj je otac nadmašio samog sebe — promucala sam.
— Hoćeš li se udati za mene?
— Misliš da imam slobodan prst? — odgovorila sam, pokazavši svoje ruke pune oĉevih
rukotvorina.
On se bacio u aritmetiku, objašnjavajući mi da ću, stavim li oniks na mali prst, cirkon na srednji
prst, bijelo zlato na palac i opal na kaţiprst, tako osloboditi prstenjak.
— Domišljato — prokomentirah.

48
— Dobro. Ne ţeliš — reĉe on.
— Nisam to rekla. Tako smo mladi.
— Ne ţeliš — ponovi on hladno.
— Prije braka postoji razdoblje zvano zaruke.
— Prestani sa mnom razgovarati kao s Marsovcem. Znam što su zaruke.
— Ne misliš li da je to lijepa rijeĉ?
— Govoriš o zarukama zato što je to lijepa rijeĉ ili zato što se ne ţeliš udati za mene?
— Jednostavno ţelim da se sve odvija po redu.
— Zašto?
— Jer imam naĉela — ĉula sam se kako govorim sa zaprepaštenjem.
Japanci veoma poštuju takvu vrstu argumenata.
— Koliko dugo traju zaruke? — pitao je Rinri, kao da se raspituje o zakonu.
— To nije odreĊeno.
Ĉinilo se da mu se taj odgovor nije svidio.
— Etimološki, rijeĉ zaruke znaĉi “za ruke” — dodala sam u obranu svoje ideje. — Zaruĉnici su
oni koji jedno drugom daju svoju ruku. Lijepo, zar ne? Dok je rijeĉ brak nevjerojatno banalna, kao i
ugovor koji nosi njegovo ime.
— Dakle, nikada se nećeš htjeti za mene udati — zakljuĉio je Rinri.
— Nisam to rekla — odvratih, svjesna da sam pretjerala.
Zavladala je neugodna tišina, koju sam naposljetku razbila:
— Prihvaćam tvoj zaruĉniĉki prsten.
Na mojim je, tako urešenim vrlo gotiĉkim prstima, obavio najavljene rotacije i na osloboĊeni
prstenjak nataknuo u platinu zatoĉen ametist.
— Znaš li da su ljudi u antici smatrali da ametist ima moć trijeţnjenja?
— Onda ću ga itekako trebati — reĉe Rinri, koji je opet postao vrlo zaljubljen.
Nekoliko sati kasnije je zaspao, a ja sam utonula u svoju nesanicu. Kad god bih pomislila na
Rinrijevu prosidbu, imala sam dojam da opet proţivljavam trenutak u kojem su mi krakovi mrtve
hobotnice šĉepali jezik. Ta neugodna asocijacija ideja nije imala nimalo veze s tim što su se ta dva
incidenta dogodila gotovo istodobno. Pokušala sam se umiriti, rekavši si da sam se uspjela osloboditi
stiska prianjaljki i do daljnjeg odgoditi braĉnu opasnost.
Uostalom, bila je tu i epizoda s kakijima. Eva nije uspjela ubrati ţeljeno voće. Novi je Adam bio
udvoran, te je otišao po gomilu kakija i razdragano gledao Evu kako jede. Nova Eva, koja je
ljubomorno ĉuvala svoj grijeh, nije mu ponudila ni zalogaj.
Veoma mi se sviĊao taj remake, koji se doimao mnogo civiliziranijim od klasike. No kraj priĉe
kvarila je prosidba. Zašto se uţitak uvijek plaća? I zašto je cijena naslade neizbjeţno gubitak prvotne
bezbriţnosti?
Nakon što sam satima razmišljala o toj ozbiljnoj temi, naposljetku sam ipak zadrijemala. Moj je
san bio predvidljiv: u nekoj me crkvi svećenik vjenĉavao za divovsku hobotnicu. Ona je meni stavila
burmu na prst, a ja sam njoj nataknula prsten na svaki krak. Boţji je ĉovjek rekao:
— Moţete poljubiti mladu.
Hobotnica je uvukla moj jezik u svoju usnu šupljinu i više ga nije puštala.

SUTRADAN nas je mjesni autobus odvezao u pristanište. Na brodu, gledajući kako se otok
udaljava, Rinri je rekao:
— Tuţno je napustiti Sado.

49
— Jest — odgovorih poluiskreno.
Ţalit ću za kakijima.
Rinri je uperio u mene svoje vlaţne oĉi i viknuo:
— Moja zaruĉnica sa Sada!
To je obećavalo.
U Niigati nas je ĉekao mercedes koji nas je odvezao natrag u Tokio. Tijekom voţnje, postavljala
sam si neizbjeţno pitanje: zašto nisam rekla ne? Nisam se ţeljela udati za Rinrija. Uostalom, pomisao
na brak nikad mi se nije sviĊala. Što me onda sprijeĉilo da ga odbijem?
Objašnjenje je bilo u tome što mi je Rinri bio drag. Odbijanje bi znaĉilo prekid, a ja nisam htjela
prekinuti. Toliko me prijateljstva, osjećaja i smijeha vezivalo za tog sentimentalnog momka. Nisam
se htjela odreći njegova šarmantnog društva.
Blagoslovila sam izumitelja zaruka. Ţivot je naĉiĉkan kušnjama tvrdim poput kamena: no
tehnika protoĉnosti dopušta nam da ipak njime brodimo. Biblija, ta izvanredna etiĉka studija
namijenjena kamenĉićima, liticama i menhirima, poduĉava nas o divljenja vrijednim okamenjenim
naĉelima - “je li Tvoja rijeĉ da? Da, ne? Ne. Ono što joj dodamo dolazi od Neĉastivoga” - i oni koji se
toga drţe nedodirljiva su bića, cjelovita i cijenjena od svih. Zauzvrat, postoje bića koja se ne mogu
ponašati poput granita i koja su na svom putu primorana šuljati se, zavlaĉiti se, zaobilaziti. Kad ih
pitaju ţele li se ili ne ţele vjenĉati za toga i toga, ona predlaţu zaruke, tekući pir. Kameni patrijarsi
vide u njima izdajice ili laţljivce, a ona su zapravo iskrena na vodeni naĉin. Ako sam voda, što znaĉi
da ti kaţem da, udat ću se za tebe? To bi bila laţ. Vodu se ne zadrţava. Da, natopit ću te, obasut ću te
svojim bogatstvom, osvjeţit ću te, utaţit ću ti ţeĊ, no kako mogu znati kakav će biti tok moje rijeke,
nikad se nećeš dvaput okupati u istoj zaruĉnici.
Gomile preziru ta tekuća bića, a njihova su valovita stajališta zapravo zasluţna za izbjegavanje
tolikih sukoba. Kreposni veliki kameni blokovi, koje svi obasipaju hvalama, uzrok su svih ratova.
Dakako, ovo s Rinrijem nije bila meĊunarodna politika, no morala sam se suoĉiti s biranjem jednog
od dvaju golemih rizika: jedan se zvao da, ĉiji su sinonimi vjeĉnost, sigurnost, stabilnost i ostale rijeĉi
od kojih se voda ledi od uţasa; drugi se zvao ne, koji se prevodi kao prekid, oĉaj, a ja sam mislio da
me voliš, nema te više, a doimala si se tako sretnom kad, i sve ostale završne rijeĉi od kojih voda kipti
od jada zato što su nepravedne i barbarske.
Kakvo olakšanje što sam našla rješenje u zarukama! Bio je to odgovor tekuć zato što nije rješavao
ništa i odgaĊao je problem za neko drugo vrijeme. No dobivanje na vremenu velika je stvar u ţivotu.
U Tokiju, zbog opreza, nikom nisam spomenula te zaruke.

Poĉetkom sijeĉnja 1990. poĉela sam raditi za jednu od sedam golemih japanskih kompanija koje
su pod krinkom voĊenja biznisa zapravo upravljale Japanom. Kao i svaki drugi zaposlenik, kanila
sam ondje raditi ĉetrdesetak godina.
U svom romanu o strahu i trepetu ispriĉala sam zašto sam ondje jedva ostala do isteka svog
jednogodišnjeg ugovora.
Bio je to nevjerojatno banalan silazak u pakao. Moja sudbina nije se bitno razlikovala od sudbine
velike većine japanskih radnika. Bila je pogoršana samo mojim statusom strankinje i svojevrsnim
osobnim talentom za trapavost.
Uveĉer bih se našla s Rinrijem i rekla mu kako sam provela dan. Nijedan nije prošao bez
odreĊene doze poniţenja. Rinri me slušao pateći još više nego što sam ja patila dok sam to
proţivljavala i kad bih završila priĉu, tresao bi glavom i molio me za oprost u ime svog naroda.
Uvjeravala sam ga da nije bila stvar u potonjem. U toj sam kompaniji imala brojne ĉasne
saveznike. U krajnjoj liniji, moje je muĉeništvo bilo djelo samo jedne osobe, kao što je to ĉesto sluĉaj
u svijetu rada. Istina, ona je uţivala dragocjenu podršku, ali bilo je dovoljno da ona promijeni stav i
moja bi sudbina bila drukĉija.

Vodila sam dvostruki ţivot. Danju ropkinja, noću zaruĉnica. Bila bih mogla u tome naći
zadovoljstvo da noći nisu bile tako kratke: Rinriju bih se pridruţila tek poslije dvadeset dva sata, a
već sam tada ustajala u ĉetiri ujutro da bih pisala. Da i ne spominjem noći koje sam provela u

50
poduzeću jer nisam stigla obaviti zadatak.
Vikendi su nestali u ponoru, tako da ih se više uopće nisam sjećala. Ustajala sam kasno, stavljala
prljavo rublje u stroj za pranje, pisala, stavljala rublje da se suši. Iscrpljena tim radnjama, pala bih
natrag u krevet, umorna od cijelog tjedna. Rinri me, baš kao nekoć, htio voditi kojekuda. Više nisam
imala snage za to. Najviše što je mogao izvući od mene bio je odlazak u kino u subotu uveĉer. A znalo
se dogoditi da i ondje zaspim.
Rinri je junaĉki podnosio tu iscrpljenu zaruĉnicu. No upravo je ja nisam podnosila. Mogla sam se
takvom prihvatiti na poslu. Ali nisam prihvaćala zombija u kojeg sam se pretvorila izvan kompanije.
Dok me podzemna vozila na muĉilište, razmišljala sam o prijašnjem ţivotu. Od njega me
odvajalo svega nekoliko mjeseci. Bilo je to teško povjerovati. Što se u tako kratkom vremenu
dogodilo sa Zaratustrom? Jesam li uistinu bosonoga osvajala japanske vrhunce? Jesam li plesala s
planinom Fudţi kao što sam se sjećala? I jesam li se toliko zabavljala s tim deĉkom koji me sad
gledao kako spavam?
Da sam se bar mogla uvjeriti da samo proţivljavam teško razdoblje! Ali ne, imala sam istinskih
razloga da shvatim kako sam sada upoznala kolektivnu sudbinu koja me ĉeka tijekom sljedećih
ĉetrdeset godina. Potuţila sam se Rinriju, a on mi je spremno rekao:
— Nemoj više raditi. Udaj se za mene. Tako će prestati tvoje brige.
Imala sam razloga biti u iskušenju. Napustiti svoje muĉilište i uţivati u materijalnom blagostanju
i vjeĉnoj dokolici uz jedini uvjet da ţivim u društvu šarmantnog mladića - tko bi tu oklijevao?
Ali ja sam, a da to nisam ni samoj sebi mogla objasniti, oĉekivala nešto drugo. Nisam znala što bi
to bilo, ali bila sam sigurna da se tomu nadam. Ţelja je utoliko jaĉa ako ne znamo što joj je objekt.
Svjesni dio toga sna bilo je pisanje, i to me već veoma zaokupljalo. Dakako, nisam se zanosila
toliko da bih mislila da će jednoga dana objaviti moje knjige, a još manje da ću moći ţivjeti od toga.
No apsurdno sam ţeljela doţivjeti to iskustvo, barem samo zato, da ne bih mogla zaţaliti što nisam
pokušala.
Prije Japana nikada nisam o tome ozbiljno razmišljala. Previše sam se bojala poniţenja koje bih
svakako doţivjela zbog uredniĉkih odbijenica.
No sada, s obzirom na moj svakodnevni ţivot, više nije bilo tog poniţenja koje bi me moglo
zastrašiti.
Ipak je neizvjesnost i nadalje bila velika. Glas razuma urlao mi je da pristanem na taj brak: “Ne
samo da ćeš biti bogata bez rada, nego ćeš imati i najboljeg muţa što postoji. Nikad nisi upoznala tako
njeţnog, zabavnog i zanimljivog momka. Ima samo vrline. Voli te i ti njega vjerojatno voliš više nego
što misliš. Odbiti udaju za Rinrija bilo bi ravno samoubojstvu.”
Nisam se mogla na to odluĉiti. Nisam mogla izustiti da. Baš kao na otoku Sado, i sada sam se
izvlaĉila odgaĊanjima.
Ĉesto mi je postavljao pitanje. Odgovor je uvijek bio jednako neodreĊen. Hineći da se ništa ne
dogaĊa, crkavala sam od srama. Imala sam dojam da unesrećujem sve, a ponajprije samu sebe.
Na poslu sam proţivljavala pakao. Od Rinrija sam primala njeţnosti koje nisam zasluţivala.
Katkad sam mislila da je moja profesionalna kalvarija bila pravedna kazna za moju ljubavnu
nezahvalnost. Japan mi je danju uzimao ono što mi je davao noću. Ta priĉa neće završiti dobro.
Katkad bi mi laknulo kad sam odlazila na posao. Otvoreni rat znao mi je biti draţi od laţnog mira.
I neţeljeno muĉeništvo bilo mi je draţe od svojevoljne torture. Uvijek sam se grozila moći, no uvijek
mi je bilo lakše podnositi je negoli je nametati.

Najgore ţivotne nezgode jeziĉne su prirode. Jednoga radnog dana, poslije ponoći, dok sam tonula
u san, Rinri me milijunti put zaprosio. Preumorna za okolišanje, rekla sam ne i odmah zaspala.
Ujutro, pokraj pisaćeg stola, našla sam mladićevu poruku: “Hvala, vrlo sam sretan.”
Iz toga sam izvukla poruke velike moralne vrijednosti: “Usrećila si nekog time što si bila jasna.
Treba se usuditi reći ne. Nema niĉeg ljubaznog u odrţavanju laţnih nada. Dvosmislenost je izvor boli, itd.”
Otišla sam na posao po svoju dnevnu dozu poniţenja. Rinri me uveĉer ĉekao na izlaznim vratima.
— Vodim te u restoran.
— Sigurno? Krepana sam.
— Nećemo dugo.

51
Ispred zdjela s juhom od planinske paprati Rinri mi je rekao da su njegovi roditelji sretni zbog
izvrsne vijesti. Prasnula sam u smijeh i odgovorila:
— Ne ĉudi me.
— Osobito moj otac.
— To me ĉudi. Prije bih mislila da će tvoja majka biti presretna.
— Majkama je teţe kad im sin odlazi.
Te su rijeĉi u mom mozgu podignule laganu uzbunu. Bila sam sigurna da sam prethodne veĉeri
rekla ne, ali više nisam bila sigurna u to kako je braĉno pitanje bilo postavljeno. Ako me Rinri pitao u
negativnom obliku, što je ĉest sluĉaj u toj kompliciranoj zemlji, nadrljala sam. Pokušala sam se sjetiti
japanskih gramatiĉkih pravila vezanih za odgovore na pitanja postavljena u negaciji, što je jednako
sloţeno kao pamćenje koraka tanga. Moj izmoreni mozak nije ih pronalazio i odluĉila sam ih iskušati
u praksi. Primila sam vrĉ sa sakeom i pitala:
— Ne ţeliš li još sakea?
— Ne — ljubazno je odgovorio mladić.
Poloţila sam neţeljeni vrĉ na stol. Rinri se doimao smetenim, ali, ne ţeleći mi nareĊivati, uzeo je
vrĉ i posluţio se sam.
Uhvatila sam se rukama za glavu. Sada mi je bilo jasno. Zacijelo me pitao: “Zar se još ne ţeliš
udati za mene?” I ja sam odgovorila na zapadnjaĉki naĉin. Poslije ponoći imam nezgodnu manu
preobraţavanja u aristotelovku.
Uţas. Poznavala sam se dovoljno dobro da znam da neću imati snage razjasniti nesporazum.
Budući da ne mogu biti neugodna s nekim tko je drag, ţrtvovat ću se zato da ga ne bih razoĉarala.
Pitala sam se je li mi Rinri namjerno postavio pitanje u negativnom obliku. Nisam mislila da jest.
No njegova mu je podsvijest sigurno naloţila taj makijavelistiĉki plan.
Dakle, zahvaljujući lingvistiĉkom nesporazumu, udat ću se za dragog momka s izopaĉenom
podsvijesti. Kako da se izvuĉem iz te klopke?
— Rekao sam i tvojim roditeljima — dometne on. — Vrištali su od sreće.
Naravno. Moj otac i majka bili su ludi za tim mladićem.
— Ne bi li bilo bolje da sam ih obavijestila sama? — pitala sam, odluĉna u nastojanju da više ne
upotrebljavam pitanja u negaciji.
Rinri je izbjegao opasnost.
— Znam. Ali ti radiš, a ja sam još student. Mislio sam da nećeš imati vremena. Zamjeraš li mi?
— Ne — odgovorih, ţaleći što nije postavio pitanje u negativnom obliku, što bi mi omogućilo
da mu pod krinkom kulturološke razlike kaţem što doista mislim.
“Što mi to vrijedi u ovoj situaciji!” zakljuĉih.
— Koji ti datum odgovara? — pitao je.
Još mi je samo to nedostajalo.
— Nemojmo odluĉiti o svemu tako brzo — rekoh. — Ionako je nemoguće dokle god radim u
Jumimotu.
— Shvaćam. Kad ti istiĉe ugovor?
— Poĉetkom sijeĉnja.
Rinri je pojeo juhu i izjavio:
— Dakle, 1991. Palindromska godina. Dobra godina za vjenĉanje.

GODINA 1990. završavala je u općoj pomutnji.


Samo je jedno bilo sigurno: ja sam dala otkaz. Kompanija Jumimoto morat će uskoro poslovati

52
bez mojih dragocjenih usluga.
Silno sam ţeljela dati otkaz i braku. Na nesreću, Rinri me sve više i više razoruţavao svojom
njeţnošću.
Jedne sam noći ĉula unutarnji glas kako mi govori: “Sjeti se lekcije s Kumotori Jame. Kad te
Jamamba zatoĉila, našla si rješenje: bijeg. Ne uspijevaš se izvući rijeĉju? Izvuci se nogama.”
Kad bjeţite iz zemlje, noge poprime oblik aviona: potajno sam kupila kartu Tokio - Bruxelles.
Jednosmjernu.
— Povratna vam je jeftinija — reĉe prodavaĉica.
— Dajte mi jednosmjernu — bila sam uporna.
Sloboda nema cijene.
Bilo je to ne tako davno doba u kojem nije postajala elektroniĉka karta: avionska karta, ukoriĉena
i plastificirana, bila je opipljivo stvarna na dnu torbe ili dţepa, gdje ju je ruka s olakšanjem opipavala
trideset puta na dan. Nezgodno je bilo što je, izgubite li je, dobiti duplikat bilo ravno ĉudu. No nije
bilo opasnosti da ću izgubiti taj simbol svoje slobode.

Budući da je njegova obitelj bila u Nagoji, u betonskom sam dvorcu s Rinrijem provodila tri
novogodišnja dana, a to su jedini dani u Japanu kad je rad doista zabranjen. Ta zabrana vrijedi ĉak i za
kuhanje: njegova je majka napunila tradicionalne lakirane zdjele hladnim jelima namijenjenima za tri
neradna dana - bili su tu rezanci od heljde, slatki grah, riţini kolaĉići i ostala ĉuda koja su više godila
oĉima negoli jeziku.
— Nemoj misliti da moraš to jesti — govorio je Rinri i bez ustezanja si kuhao špagete.
Nisam mislila da moram: jela nisu bila sjajna, no bila sam opĉinjena sjajem zrna graha
svjetlucavih od šećera, ĉiji se odbljesak zrcalio u dubokoj crnini laka. Hvatala sam ih štapićima jedno
po jedno, drţeći ĉetvrtastu zdjelicu na razini oĉiju, kako ne bih propustila nijedan djelić tog prizora.
Zahvaljujući skrivenoj avionskoj karti, ti su dani bili ĉista milina. Promatrala sam mladića s
blagonaklonom znatiţeljom: to je, dakle, taj deĉko s kojim sam bila sretna dvije godine zaredom i od
kojega sam namjeravala pobjeći. Kakva ĉudna priĉa, kakav apsurdni nered - nije li imao najljepši
zatiljak što ga ĉovjek moţe zamisliti, najprofinjenije ponašanje, nije li mi bilo uistinu lijepo u njegovu
društvu, nisam li se kraj njega osjećala istodobno i zainteresirano i opušteno, što je zacijelo idealno za
zajedniĉki ţivot?
Nije li pripadao zemlji koju sam voljela više od ijedne druge? Nije li on bio jedini dokaz da me taj
oboţavani otok nije odbacio? Nije li mi nudio najjednostavniji i najzakonitiji naĉin da dobijem
predivno drţavljanstvo?
Nisam li, naposljetku, prema njemu gajila istinske osjećaje? Da, naravno da jesam. Bio je mi vrlo
drag i to što mi je bio vrlo drag za mene je bilo nešto novo. No ĉinjenica da sam upotrebljavala taj
pridjev umjesto glagola voljeti uvjeravala me da moram otići što prije.
Bilo je dovoljno da zamislim kako uništavam avionsku kartu i moje njeţno prijateljstvo prema
Rinriju pretvaralo se u neprijateljski uţas. I, naprotiv, bilo je dovoljno da opipam njezin ledeni papir u
svojoj torbi kako bih u srcu osjetila mješavinu radosti i krivnje, koja je nalikovala na ljubav, ali nije to
bila, kao što religijska glazba zarazi dušu ushitom koji je nalik na vjeru, ali to ipak nije.
Katkad bi me Rinri bez rijeĉi primio u naruĉje. Ni najgorem neprijatelju ne ţelim da osjeti ono što
sam ja osjećala tada. Rinri se baš nikada nije ponašao podlo, prostaĉki ili uskogrudno. Takvi bi mi
trenuci mogli pomoći.
— U tebi zapravo nema zla — rekoh mu.
U ĉudu je zamuknuo i naposljetku me pitao je li to pitanje. Ĉinilo mi se da je to odgovor na sve.
Pogodila sam pravu istinu: bio mi je drag zato što u njemu nije bilo nimalo zla. Nisam ga voljela
jer je bio nesposoban biti zao. A zlo mi se ipak ne sviĊa. No jelo je boţanstveno samo ako je u njemu
i kap kiseline. Beethovenova Deveta simfonija bila bi nepodnošljiva za uši da u njoj nema i oĉajniĉkih
oklijevanja. Isus ne bi nadahnjivao tolike ljude da nije katkad izgovarao rijeĉi toliko bliske mrţnji.
Ta me misao navela na drugu:
— Jesi li još Isus samuraj?
Rinri mi je odgovorio nevjerojatno iskreno:
— Aha, da. Nisam više o tome razmišljao.

53
— Jesi li ili nisi?
— Jesam — reĉe on istim tonom kojim bi mi rekao da je student.
— Imaš li potrebna obiljeţja?
Slegnuo je ramenima na svoj uobiĉajeni naĉin i nastavio:
— Upravo ĉitam knjigu o Ramzesu II. Ta me civilizacija iznimno zanima. Ţelim postati
Egipćanin.
Shvatila sam do koje je mjere Japanac: osjećao je iskrenu i istinsku znatiţelju prema svim stranim
kulturološkim pojavama. Zato postoje Japanci struĉnjaci za bretonski jezik XII. stoljeća i za motiv
burmuta u flamanskom slikarstvu. Pogriješila sam kad sam u nizu Rinrijevih ţivotnih poziva vidjela
identifikaciju: drugi su ga zanimali i to je bilo sve.

I tako sam 9. sijeĉnja 1991. objavila zaruĉniku da sutradan odlazim u Bruxelles. Rekla sam to
jednako nehajno kao da govorim da idem kupiti novine.
— Što ćeš raditi u Belgiji? — pitao je Rinri.
— Vidjet ću sestru i neke znance.
— Kad se vraćaš?
— Ne znam. Uskoro.
— Hoćeš da te odvezem na aerodrom?
— Lijepo što pitaš, ali snaći ću se.
Bio je uporan i 10. sijeĉnja bijeli mercedes posljednji put me je ĉekao ispred kuće.
— Kakav golem i teţak kovĉeg! — reĉe mladić stavljajući ga u prtljaţnik.
— Darovi — bio je moj komentar.
Ponijela sam sve svoje stvari.
Na Nariti sam ga zamolila da odmah ode.
— Grozim se aerodromskih opraštanja.
Poljubio me i otišao. Ĉim je nestao, grlo mi više nije bilo stisnuto, srce mi se proširilo i tugu je
zamijenila izvanredna sreća.
Smijala sam se. Svašta sam samoj sebi izgovorila, izvrijeĊala sam se koliko sam god zasluţila, ali
to me nije sprijeĉilo da se smijem od olakšanja.
Znala sam da bih trebala biti tuţna, postiĊena, itd. Nisam uspijevala.
Dok sam se prijavljivala za let, traţila sam sjedalo pokraj prozora.

POSTOJI veća radost od one na aerodromima: radost koju osjetimo dok se smještamo u avion.
Ako sjedimo pokraj prozora, ta radost dosegne vrhunac kad avion poleti.
No bila sam i istinski oĉajna zbog toga što sam odlazila iz svoje najdraţe zemlje, i to u takvim
uvjetima: ĉini se da je za mene strah od braka veći od svega. Bila sam ushićena. Avionska krila bila su
moja.
Pilot je sigurno namjerno nadlijetao planinu Fudţi. Kako je bila lijepa iz ptiĉje perspektive! U
sebi sam joj uputila ovaj govor:
“Brate moj stari, volim te. Ne izdajem te ovim odlaskom. Bijeg je katkad ljubavni ĉin. Da bih
voljela, moram biti slobodna. Odlazim zato da bih saĉuvala ljepotu onoga što osjećam prema tebi.
Ostani kakav jesi.”
Ubrzo se s prozora više nije vidio Japan. Rastanak i dalje nije uspio poništiti moju opijenost.
Avionska krila bila su produţetak moga tijela. Što je bolje od posjedovanja krila? Koje se ime grada

54
moţe mjeriti s imenom Las Vegas? Apsurdno, ni u jednom gradu na svijetu nije se lakše vjenĉati
nego ondje, dok je Reno grad za rastavu. Meni bi se obrnuta situacija ĉinila opravdanijom: krila sluţe
za bjeţanje.
Bjeţanje navodno nije za pohvalu. Šteta, jer veoma je ugodno. Bijeg daje najljepši osjećaj
slobode koji ĉovjek moţe iskusiti. Osjećamo se slobodnijima kad bjeţimo nego kad nemamo od ĉega
bjeţati. Bjegunĉevi su noţni mišići u transu, koţa mu je treperava, nosnice drhtave, oĉi raširene.
Koncept slobode toliko je preţvakana tema da mi se zijeva ĉim za nju ĉujem. No tjelesno
preţivljavanje slobode druga je pjesma. Trebali bismo uvijek imati od ĉega bjeţati kako bismo u sebi
njegovali tu divnu mogućnost. Uostalom, uvijek imamo od ĉega bjeţati. Ako ništa drugo, onda od
sebe samih.
Dobra je vijest da moţemo pobjeći od sebe samih. Ono u nama od ĉega bjeţimo mali je zatvor
koji sjedilaĉki ţivot napravi bilo gdje. Spakiramo svoje prnje i idemo: naše ja toliko je iznenaĊeno da
zaboravi glumiti tamniĉara. Moţemo zbrisati od sebe onako kako brišemo od progonitelja.
Kroz prozor se vidi beskrajni Sibir, sav bijel od zime, zatvor savršen zbog svoje golemosti. Oni
koji pobjegnu, umiru izgubljeni u preobilju prostora. To je paradoks beskraja: uporno tragamo za
slobodom koje nema. To je tako velik zatvor da ne moţemo iz njega nikada izaći. Iz aviona je to lako
shvatljivo.
Zaratustra u meni iznenadio se pomislivši da bi me, da sam pješaĉila i ostavila tragove u snijegu,
mogli prema njima pronaći. Krila su bogovski izum.
Bjeţati nije hvalevrijedno? No ipak je bolje negoli dopustiti da vas uhvate. Jedina je sramota
gubitak slobode.
Svaki je putnik dobio slušalice. Kratko sam poslušala razliĉite glazbene programe, ĉudeći se što
neki mogu putovati uz zvuk tih decibela. Iznenada nailazim na Lisztovu Mađarsku rapsodiju: moju
prvu uspomenu u podruĉju glazbe. Imam dvije i pol godine, u dnevnom sam boravku u Sukugavi,
mama mi sveĉano govori: “Ovo je Mađarska rapsodija.” Slušam je kao da je priĉa. I jest. Negativci
proganjaju pozitivce koji bjeţe na konjima. Pobijedit će onaj tko bude brţe galopirao. Glazba ĉas
govori da su pozitivci spašeni, no varaju se, zlikovci ih na prijevaru navode da misle da su im izvan
dohvata kako bi ih lakše uhvatili. Eto, pozitivci su prozreli lukavštinu, no kasno je; hoće li umaknuti
opasnosti? Galopiraju koliko ih noge nose, srasli su sa ţivotinjom, utrka ih iscrpljuje koliko i konje,
na njihovoj sam strani, ne znam jesam li pozitivka ili negativka, no svakako navijam za bjegunce,
imam dušu progonjenika, srce mi udara kao ludo, oh, provalija, hoće li konji prijeći taj ponor, moraju,
ili to ili će ih uhvatiti, slušam, oĉiju razrogaĉenih od straha, konji skaĉu i jedva doskoĉe na drugu
stranu, spašeni, negativci ne skaĉu, nisu tako hrabri jer ne bjeţe ni pred kim, ţelja da nešto uhvatite
nije tako snaţna kao strah da ćete biti uhvaćeni, evo zašto Lisztova Mađarska rapsodija završava
pobjedonosno.
Nazivam avion Pegazom. Zbog Lisztove glazbe moja je radost veća tisuću puta. Imam dvadeset
tri godine i nisam još našla ništa od onog što traţim. Zato volim ţivot. Lijepo je kad s dvadeset tri
godine još nisi našao svoj put.

Slijećem na aerodrom Zaventem 11. sijeĉnja 1991. Bacam se u naruĉje Juliettei, koja me ĉekala.
Nakon što smo se narzale, nalajale, narikale, nablejale, nabarikale, nahuhukale i naštektale do mile
volje, sestra me pitala:
— Nećeš opet otići, je li tako?
— Ostajem! — rekoh da bih srezala dvosmislenosti pitanja postavljenih u negaciji.
Juliette me odvezla kući, u Bruxelles. To je, dakle, bila Belgija. Raznjeţila sam se zbog toga
sivog i niskog neba, zbog malih udaljenosti, zbog starica u tramvajima, utegnutih u ogrtaĉe i s
torbama preko ramena.
— A hoće li doći Rinri? — pitala je Juliette.
— Sumnjam — rekla sam neodreĊeno.
Bila je pristojna i nije navaljivala.
Naš ţivot udvoje nastavio se kao prije 1989. Bilo je lijepo ţivjeti sa sestrom. Belgijsko Socijalno
osluţbenilo je tu zajednicu, davši mi pravi status kućne pomoćnice; na papirima mi je pisalo: “Kućna
pomoćnica Juliette Nothomb”. Ţiva istina. Shvaćala sam svoj posao vrlo ozbiljno i prala sestrino

55
rublje.
Tada sam 14. sijeĉnja 1991. poĉela pisati roman nazvan Higijena ubojice. Juliette je ujutro odlazila
na posao, govoreći: “Bok, kućna pomoćnice!” Pisala bih veoma dugo i potom vješala rublje koje sam
zaboravila u perilici. Juliette bi se uveĉer vratila i nagradila svoju domaćicu zagrljajem.
U Japanu sam stavila na stranu jedan dio plaće, koji sam donijela natrag u domovinu. Izraĉunala
sam da uz ušteĊevinu mogu izdrţati dvije godine ako ţivim vrlo skromno. Ako nakon te dvije godine
još ne naĊem izdavaĉa, bit će vremena da traţim drugo rješenje, rekla sam si nehajno. Voljela sam taj
ţivot. Bio je opreĉan mom poslu u japanskom poduzeću i to ga je ĉinilo idiliĉnim.

Katkad bi zazvonio telefon. Nisam mogla doći k sebi kad bih ĉula Rinrijev glas. Nikad nisam
mislila na njega i nisam vidjela nikakvu vezu izmeĊu mog ţivota u Japanu i mog ţivota u Belgiji: to
što su dvije zemlje bile povezane telefonom ĉinilo mi se jednako ĉudnim kao putovanje u vremenu.
Mladić se ĉudio mojoj zaprepaštenosti.
— Što radiš? — pitao bi me.
— Pišem.
— Vrati se. Pisat ćeš tu.
— I Julietteina sam kućna pomoćnica. Ĉistim joj stvari.
— Kako se snalazila bez tebe?
— Loše.
— Dovedi je.
— Sjajno. Oţenit ćeš se objema.
Nasmijao bi se. Ali ja se nisam šalila. Samo bih pod tim uvjetom bila pristala na taj brak.
Na kraju bi rekao:
— Nadam se da nećeš više odugovlaĉiti. Nedostaješ mi.
I potom bi poklopio. Bez ijednog prigovora. Bio je ljubazan. Malo bi me pekla savjest, ali to bi
brzo prošlo.
Malo-pomalo, zvao je sve rjeĊe i potom posve prestao. Bila sam pošteĊena tog najuţasnijeg
dogaĊaja što postoji - barbarskog i laţnog - koji se zove prekid. Osim u sluĉaju gnusnog zloĉina, ne
shvaćam kako itko moţe prekinuti. Reći nekom da je gotovo ruţno je i neistinito. Nikada nije gotovo.
Ĉak i kad više ne mislite na nekoga, kako biste mogli posumnjati u njegovu prisutnost u sebi? Netko
tko vam je nešto znaĉio znaĉit će vam zauvijek.
U Rinrijevu sluĉaju s moje bi strane to bilo posebno zlobno: “Eto, uĉinio si mi mnogo dobra, prvi
si muškarac koji me usrećio, nemam ti što zamjeriti, imam samo prekrasne uspomene, no više ne
ţelim biti s tobom.” Zamjerala bih si da sam mu rekla takvu gadost. To bi zaprljalo našu lijepu priĉu.
Zahvalna sam Rinriju što je bio tako profinjen: shvatio je poruku, a da je ja nisam morala
izgovoriti. Tako mi je omogućio da proţivim savršenu vezu.
Jednog je dana zazvonio telefon. Bio je to Francis Esménard iz izdavaĉke kuće Albin Michel.
Obavijestio me je da će objaviti Higijenu ubojice 1. rujna 1992. u Parizu. Poĉinjao je novi ţivot.

Poĉetkom 1996. otac me nazvao iz Tokija:


— Primili smo obavijest od Rinrija. Ţeni se.
— Ma nemoj!
— Francuskinjom.
Nasmiješila sam se. Uvijek ta naklonost prema Voltaireovu jeziku.
U prosincu 1996. japanski me izdavaĉ pozvao u Tokio uoĉi objavljivanja Higijene ubojice na
japanskom jeziku.
Osjećala sam se ĉudno u avionu na relaciji Bruxelles-Tokio. Prošlo je već gotovo šest godina da
nisam vidjela oboţavanu zemlju iz koje sam pobjegla. U meĊuvremenu mi se svašta dogodilo.
Davnog 10. sijeĉnja 1991. bila sam podvornica u toaletu koja je upravo dala otkaz. Danas 9. prosinca
1996. ja sam spisateljica koja je došla odgovoriti na novinarska pitanja. To više nije bio društveni
uspon, to je bilo krijumĉarenje identiteta.
Pilotu su valjda dali upute: nismo letjeli nad planinom Fudţi. U Tokiju nisam bogzna što

56
prepoznala. Grad se nije nimalo promijenio, ali više nije bio moj teren za eksperimentiranje.
Sluţbeno me vozilo odvezlo na mjesta na kojima su mi se novinari obraćali obzirno i postavljali mi
ozbiljna pitanja. Odgovarala sam nehajno i bilo mi je nelagodno kad sam ih vidjela kako sve pomno
biljeţe. Došlo mi je da im kaţem: “Ma šalila sam se!”
Japanski izdavaĉ organizirao je koktel u povodu objavljivanja knjige. Bilo je mnogo uzvanika.
Potom sam 13. prosinca 1996. u toj gomili vidjela lice koje nisam vidjela od 9. sijeĉnja 1991. Potrĉala
sam prema njemu, zazvavši mu ime. On je zazvao moje. Zastala sam. Ostavila sam deĉka teškog
šezdeset kilograma, našla sam mladića od devedeset. Nasmiješio se i rekao:
— Udebljao sam se, zar ne?
— Što se dogodilo?
Ugrizla sam se za usne zato što sam postavila to glupo pitanje. Mogao mi je odgovoriti: “Ti si
otišla.” Bio je dovoljno taktiĉan da se suzdrţi i zadovoljio se slijeganjem ramena, koje mu je bilo tako
svojstveno.
— Nisi se promijenio — rekoh sa smiješkom.
— Nisi ni ti.
Imala sam dvadeset devet godina, on je imao dvadeset osam.
— Ĉujem da si se oţenio Francuskinjom — dodah.
Kimnuo je i ispriĉao se zbog njezine odsutnosti: bila je sprijeĉena.
— Kći je generala — dometnuo je.
Prasnula sam u smijeh zbog te nove neobiĉnosti.
— Sav si vraţji Rinri!
— Sav sam vraţji.
Zamolio me da mu napišem posvetu u njegov primjerak Higijene ubojice. Nemam pojma što sam
napisala.
I drugi su ĉekali svoju posvetu. Trebali smo se oprostiti. Tada se dogodilo nešto strašno.
Rinri mi je jednostavno rekao:
— Ţelim ti dati bratski zagrljaj samuraja.
Te su rijeĉi imale silnu moć nada mnom. Mene, koja sam dotad bila vrlo radosna što opet vidim
tog momka, odjednom je preplavila nepodnošljiva emocija. Bacila sam mu se u naruĉje kako bih
skrila suze što su mi navirale na oĉi. Stisnula sam ga ĉvrsto, on je ĉvrsto stisnuo mene.
Našao je prave rijeĉi. Trebalo mu je više od sedam godina da ih naĊe, ali nije bilo prekasno. Kad
mi je govorio o ljubavi, fućkalo mi se, jer to nije bila prava rijeĉ. No sad je imenovao ono što sam s
njim proţivjela, upravo sam to shvatila. A kad mi kaţu pravu rijeĉ, napokon mogu osjećati.
I tijekom tog zagrljaja koji je trajao deset sekundi osjetila sam sve što sam trebala osjećati
tijekom svih tih godina.
Bilo je to silovito, sedam godina osjećaja proţivljenih u deset sekundi. To smo, dakle, bili Rinri i
ja: bratski zagrljaj samuraja. Bilo je to toliko ljepše i plemenitije od glupe ljubavne priĉe.
Potom su se samuraji razdvojili. Rinri je imao dovoljno takta da odmah otiĊe, ne okrenuvši se.
Podigla sam glavu prema nebu da bi mi oĉi progutale suze.
Bila sam samuraj koji je trebao napisati posvetu sljedećoj osobi.

Amélie Nothomb roĊena je 13. kolovoza 1967. u Kobeu (Japan). Prvu je knjigu, roman Higijena
ubojice, objavila 1992. Za Strah i trepet dobila je Veliku nagradu za roman Francuske akademije, a
hvaljeni roman Ni Evina ni Adamova osvojio je nagradu Flore 2007. Djela su joj prevedena na više od
30 jezika.

57