IWE/IWT

Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

Ciljevi:
 Detaljno razumevanje opasnosti I zaštite na radu tokom izrade zavarenih
spojeva, uključujući i procedure za smanjenje opasnosti.

Očekivani ishodi:

1. Razumevanje rizika pri zavarivanju vezanih za električnu struju, gasove, dim,

zračenje, požar, buku…
2. Razumevanje interpretacije propisa zaštite zdravlja i bezbednosti na radu, s obzirom
na gore navedene opasnosti
3. Donošenje zaključaka o stepenu rizika pri zavarivanju, na osnovu rezultata merenja
4. Razumevanje opasnosti od brušenja i opasnosti od toplote
5. Razumevanje zahteva i postupaka za stvaranje uslova za bezbedan rad
6. Izvođenje merenja/ispitivanja potencijalnih opasnosti pri zavarivanju
7. Razumevanje propisane upotrebe zaštitnih sredstava
8. Razumevanje ventilacije radnog okruženja, tj. uvođenje kiseonika

1
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

OPASNOSTI I ZAŠTITA NA RADU PRI ZAVARIVANJU

Pri svim postupcima zavarivanja i sečenja materijala (kao i ostalih srodnih tehnika), važno je u najvećoj
mogućoj meri razmotriti što više aspekata u vezi zdravlja, bezbednosti i zaštite lica koja učestvuju u realizaciji
navedenih postupaka.
Postupak zavarivanja je najčešće praćen opasnostima od visokih temperatura, dimova i gasova (uključujući
gasove za zaštitu), svetlosnih i toplotnih zračenja, kao i opasnostima od udara električne struje. Sve ove pojave
ili materije mogu štetno uticati na zdravlje zavarivača i osoblja u okolini, a predstavljaju i potencijalnu
opasnost za nastanak materijalne štete.
Prioritetan zadatak zaštite zdravlja i bezbednosti na radu je eliminisanje opasnih uticaja – u najvećoj meri,
u skladu sa raspoloživim sredstvima, propisima i standardima. Ovo se postiže preduzimanjem
odgovarajućih zaštitnih mera – koje mora poštovati svaki zavarivač. Sa opasnošću od pojedinačnih povreda
se mora računati, s tim što se praktičnim iskustvom radnika i korišćenjem ispravne zaštitne opreme, povrede i
ekscesi svode na minimum.
Glavni izvori opasnosti pri elektrolučnom zavarivanju su električna struja, zračenje, zagađenje atmosfere i
prskanje istopljenih kapi troske i metala. Električna struja prenosi energiju (toplotu) kod svih tipova
elektrolučnog zavarivanja. Električna struja je opasna za zavarivača, jer nisu sve komponente u zatvorenom
strujnom krugu zaštićene od direktnog kontakta.

Najvažnija komponenta efikasne zaštite i bezbednosti na radu je podrška menadžmenta preduzeća, kao i
kompetentnih stručnjaka. Menadžment mora da odredi oblasti (zone) u radionici gde se može bezbedno
izvoditi zavarivanje i sečenje. Ukoliko se zavarivanje i sečenje izvodi na drugom mestu (npr. na terenu pri
montaži), mora se poštovati odgovarajuća procedura zaštite radnika i imovine.
Preporučeno je postavljanje natpisa sa upozorenjima na vidnom mestu u zoni zavarivanja i sečenja.
Primeri odgovarajućih natpisa za zone u kojima se obavlja elektrolučno zavarivanje su:

 pročitajte sa razumevanjem uputstva proizvođača i izvođačev pravilnik o zaštiti i

bezbednosti na radu;
 dimovi i gasovi mogu biti opasni po vaše zdravlje;
 držite glavu van struje dimova i gasova;
 iz zone zavarivanja i sečenja dimove i gasove uklanjajte provetravanjem i isisavanjem;
 ne smeju se dodirivati delovi koji su pod elekričnim naponom i kroz koje protiče struja itd.

Menadžment mora da obezbedi sve uslove za kvalifikovano izvođenje samog postupka zavarivanja, uz
redovne provere opreme za zavarivanje i sečenje. Pod opremom se prvenstveno podrazumevaju gorionici,
regulatori, uređaji za zavarivanje, držači elektroda i lična zaštitna oprema. Takođe, mora se vršiti
kompetentan nadzor koordinatora zavarivanja, kako bi se obezbedilo uspešno sprovođenje propisanih procedura
i uputstva za zaštitu i bezbedan rad.

Teorijska obuka i praktičan rad, kroz temeljne i efikasne vežbe su ključni aspekti programa zaštite na
radu. Osoblje mora da bude upoznato sa pravilima i da ih u potpunosti razume. Zavarivači i operateri se
moraju obučiti za rad na aparatima, pod nadzorom iskusnih instruktora i pri tome moraju detaljno proučiti
uputstva i smernice prizvođača u vezi bezbednosti, zaštite na radu i održavanja opreme. Takođe, pre početka
rada, korisnik mora da prouči i razume uputstva proizvođača potrošnog i dodatnog materijala.

Rizik od neočekivanih i neželjenih događaja (požar i eksplozija) se višestruko smanjuju ako se izvođači
radova (osoblje koje učestvuje u postupku zavarivanja) na posebnim predavanjima upoznaju sa

2
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

opasnostima i procedurama u slučaju akcidenta – koji se može desiti i u industrijskim sredinama i u

proizvodnim pogonima.

Intervencije sečenjem i zavarivanjem na procesnoj i energetskoj opremi u toku eksploatacije i za vreme zastoja
u proizvodnji, iziskuje proveru zapaljivosti i eksplozivnosti, što obavlja kvalifikovano osoblje iz kompetentnih
stručnih službi. Bez pismene dozvole za rad, koja je vremenski ograničena, zavarivanje i sečenje se ne sme
izvoditi.

ASPEKTI VEZANI ZA BEZBEDAN RAD I OKOLINU SA PROCENOM OPASNOSTI

Mere sigurnosti pre početka radova zahtevaju:

 Uklanjanje iz opasne zone svih pokretnih zapaljivih predmeta i materijala, kao i naslaga
prašine. Postavljanje plinskih boca van zone.
 Pokrivanje nepokretnih ali zapaljivih predmeta, koji se nalaze u opasnom području (npr.
drvene grede, drveni zidovi i podovi, mašine i plastični delovi) sa azbestnim pokrivačima, pločama, mokrim
čvrstim platnima i sličnim sredstvima.
 Zaptivanje otvora, spojeva, prslina, provodnika cevi i otvorenih cevovoda, koji sa mesta rada
vode u druge prostorije (npr. gipsom, malterom, mokrom zemljom ili glinom)
 Krpe, papiri ili drugi zapaljivi materijali ne smeju se upotrebljavati.
 Uklanjanje obloga i izolacija iz opasnog područja prilikom rada na cevovodima, kotlovima i
rezervoarima.
 Rezervoare proveriti na njihov raniji sadržaj. Ako su sadržali zapaljive ili eksplozivne
materijale ili raniji sadržaj ne može više da se identifikuje, treba rezervoare pre početka radova očistiti i za
vreme rada treba da budu napunjeni vodom. Ako to nije moguće za punjenje mora da se upotrebi neki zaštitni
gas npr. azot ili ugljen-dioksid.
 Ako se u ugroženom području (oko 10 metara u krug) nalaze zapaljivi materijali, na mesto
rada i njegovu okolinu treba postaviti požarnu ekipu sa odgovarajućim sredstvima za gašenje vatre.
 Odgovarajuća sredstva za gašenje vatre npr. kofe pune vode, još bolji su vatrogasni uređaji,
ili priključeno crevo za vodu.
 Mesto najbližeg javljača požara i/ili telefona i broj telefona za javljanje alarma, moraju da budu
poznati izvođaču i požarnoj straži.
Mere sigurnosti tokom radova zahtevaju da se:

 Stalno pazi da zapaljivi predmeti i materijali ne budu ugroženi ili čak da se ne zapale od
plamena, varnica, kapanja otopljenog materijala, vrelih gasova ili provodnika toplote.
 Samo radno mesto kao i prostorije pored, iznad i ispod njega kontrolišu na moguća
žarišta požara.
 Konstruktivne delove ugrožene zbog provođenja toplote, hladite vodom.
 U slučaju požara, rad se mora odmah zaustaviti i alarmirati vatrogasci, i odmah uvesti mere
za gašenje požara

3
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

Mere sigurnosti posle završetka radova zahtevaju da se:

 Više puta u određenim vremenskim intervalima izvršiti inspekcija na kritičnim mestima.

Prema iskustvu, mnogi požari izazvani zavarivanjem, sečenjem i sličnim radovima tek više sati nakon završetka
radova.
 Okolina radnog mesta, uključujući susedne prostorije, pažljivo prekontroliše na miris dima,
sumnjivo zagrevanje, mesta koja tinjaju i žarišta požara. Ova kontrola je neophodna u toku više sati i
kratkim razmacima.
 Kontrola vrši sve dok ne bude postajala verovatnoća nastanka požara.

U zoni gde se izvodi sečenje i zavarivanje, opremu, mašine, kablove i creva uvek treba postaviti tako da se
izbegne opasnost za radnike koji prolaze ili se penju na merdevine i stepenište. Osoblje koje se nalazi u
okolini mesta zavarivanja, mora se zaštiti od zračenja i vrelih metalnih kapi koje se rasprskavaju pri
zavarivanju. Zaštita se postiže postavljanjem nezapaljivih paravana, odgovarajućom zaštitom očiju, lica i tela,
sa ličnim zaštitnim sredstvima (na primer maska,odeća, obuća, rukavice). Kada se zavarivanje i sečenje
izvodi kraj obojenih zidova, završni premaz na njima treba da je sa pigmentima (titan dioksid i cink oksid)
koji malo odbijaju ultraljubičaste zrake.

Opasnost od požara i eksplozije

Kod većine postupaka zavarivanja i sečenja prisutni su izvori zagrevanja sa visokim temperaturama. Otvoreni
plamen, električni luk, vruć metal, varnica i rasprskavanje metalnih kapi su inicijatori paljenja i požara.
Rizik od požara raste kada su prisutni zapaljivi materijali (drvo, papir, tekstil, plastika, hemikalije, tečnosti
i gasovi) i kada nisu postavljeni odgovarajući zakloni. Najbolja zaštita protiv požara je da se zavarivanje i
sečenje izvodi u posebno projektovanim zonama ili ograđivanjem nezapaljivim zidom, paravanom i
drugim pogodnim konstrukcijama.
Rad sa uređajima za zavarivanje, sečenje, lemljenje i sečenje brusilicom može u velikoj meri da bude opasno
u smislu izbijanja požara, pošto prilikom istih nastaju visoke temperature. Požari mogu da nastanu zbog:
 Otvorenog plamena pri zavarivanju (ca. 3200°C)
 Električnog svetlosnog luka (ca. 4000°C)
 Plamena prilikom lemljenja (1800-2800°C)
 Varnice od zavarivanja (ca. 1500°C)
 Užarenog metala koji kaplje (1500°C)
 Provođenja toplote jako zagrejanih metalnih delova i vrelih gasova

Posebno su opasne varnice od zavarivanja, sečenja i brušenja, koje čak i na udaljenosti od 10 metara i više
od mesta rada mogu da zapale zapaljive materijale.
Pre početka radova zapaljivi materijali moraju se ukloniti ili zaštiti na odgovarajući način. Gorivo za pogon
pokretne opreme treba da se skladišti i koristi sa posebnom pažnjom i prema uputstvu proizvođača opreme. Pri
tome treba imati u vidu da su gorivo i njegove pare zapaljivi i pod određenim uslovima eksplozivni. Kad
se koristi acetilen ili propan, treba obratiti posebnu pažnju na boce, creva i gorionike u cilju sprečavanja
nekontrolisanog curenja i neželjenog paljenja.
Pri zavarivanju i sečenju metalnih zidova (oplata), moraju se ukloniti zapaljivi materijali sa suprotne strane ili
izvršiti inertizacija u cilju sprečavanja požara.

4
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

Takođe, zapaljivi premazi, izolacija kao i drugi zapaljivi materijali se moraju u potpunosti ukloniti pre početka
rada. Zavarivanje, lemljenje ili sečenje ne sme se izvoditi na zapaljivom podu ili platformi.
Zapaljive pare su često teže od vazduha, pa se mogu kretati iznad poda na veće daljine i skupljati na određenim
mestima što predstavlja potencijalnu opasnost od pažara.Postavljanjem protiv požarnog sisitema na kritičnim
mestima omogućuje se blagovremena intervencija vatrogasaca. Zapaljivi gasovi, pare i prašina, kada su
pomešani sa vazduhom ili kiseonikom u određenim odnosima, predstavljaju opasnost od eksplozije.
Preventivno treba eleminisati sve izvore paljenja. Posude i rezervoari u kojima su bile zapaljive
tečnosti i pare, moraju se temeljno očistiti, oprati i inertizovati pre početka zavarivačkih radova.
Odgovarajuća zaštita očiju i tela mora se izvršiti kada pri radu postoji rizik od požara i eksplozije.
Opasnost od opekotina
Opekotine na očima i telu su obično opasnosti koje prate zavarivanje, lemljenje i sečenje. Opekotine od
ultraljubičastog i infracrvenog zračenja kao i varničenja i istopljenih metalnih kapi pri rasprskavanju, sprečava
se korišćenjem ličnih zaštitnih sredstava za oči, lice i telo.
Opasnost pri radu na visini
U terenskim uslovima pri montaži nosećih čeličnih konstrukcija, rezervoara, posuda, cevevoda i druge opreme
treba obezbediti odgovarajući pristup za:
 pripremu za podešavanje i fiksiranje delova za zavarivanje,
 postavljanje opreme za zavarivanje i kablove,
 izvođenje zavarivanja,
 izvođenje kontrole i ispitivanja kvaliteta zavarenog spoja metodama bez razaranja
 izvođenje inspekcije pre, u toku i posle zavarivanja.

Ako projektom nisu predviđeni: stepenište, platforme, podesti i sl, bezbedni pristup se postiže pokretnim i
nepokretnim skelama sa leđobranom. Zavarivači i ostali radnici po potrebi treba da koriste pojaseve, korpe i sl.
Klizave i kose površine predstavljaju dodatnu opasnost koje zahtevaju posebnu pažnju i preduzimanje
odgovarajućih mera.
Radnici i zavarivači koji rade na visini podležu sistematskom pregledu u cilju dobijanja dozvole za rad na
visini.
Ako se radovi izvode u fabrikama koje su u radu, preti opasnost od povećane koncentracije štetnih gasova
i dima, što se mora imati u vidu i rešavati prema realnoj situaciji.
Opasnost pri radu u zatvorenim prostorima
Pri izradi nove opreme (posude, kolone, rezervoari i sl.) planom izrade i zavarivanja treba obezbediti da se
zavarivanje sa unutrašnje strane svede na minimum i da se prirodnom i veštačkom promajom odstranjuju
emitovani gasovi i dim.
Kada se zavarivanje izvodi u zaštiti inertnih i aktivnih gasova, treba znati da li su oni teži ili lakši od
vazduha. Ako su teži oni će se skupljati pri dnu, a lakši će se skupljati u gornjem delu. Zavarivanje u
opremi koja je bila u eksploataciji, u zavisnosti od fluida koji je bio tokom eksploatacije, mora se prethodno
izvršiti:
 Pražnjenje proizvodnog fluida,
 Uklanjanje rastresitog depozita,

5
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

 Uklanjanje čvrstog depozita sa unutrašnjih zidova opreme,

 Pranje vodom, parom ili hemikalijama,
 Sušenje unutrašnjosti opreme,
 Inertizacija,
 Ispitivanje na eksplozivnost i zapaljivost i dr.

Stvaranjem uslova za rad može se pristupiti izvođenju zavarivanja. U toku zavarivanja potrebno je obezbediti
sledeće:
 Isisavanje štetnih gasova i dima,
 Ubacivanje svežeg vazduha,
 Po potrebi obezbediti korišćenje gas maske sa dovodom vazduha,
 Po potrebi obezbediti korišćenje izolacionog aparata.

Posebno treba obratiti pažnju pri zavarivanju cevovoda u eksploataciji, kod kojih se teško obezbeđuje
inertizacija sa unutrašnje strane zbog propuštanja ventila, zasuna i dr.
Posebnu opasnost predstavljaju zone (“džepovi”) gde se mogu skupljati zapaljivi i eksplozivni gasovi.

OPASNOSTI OD ELEKTRIČNE STRUJE

Električna struja prenosi energiju (toplotu) za sve postupke elektrolučnog zavarivanja. Električna struja je
opasna za zavarivača, jer nisu sve komponente u zatvorenom strujnom kolu zaštićene od direktnog kontakta.
Električna struja može izazvati električni udar na ljudsko telo i povrede (oštećenja) zavisno od vrste struje,
jačine struje, dužine trajanja dodira sa strujom i puta prolaza struje kroz organizam. Uticaji električne struje
na telo su: grčenje grudnih mišića i otežano disanje, prolazna paraliza nervnih centara koji upravljaju
disanjem, poremećaji rada srca, sprečavanje rada srca zbog grčenja mišića i izliv krvi.
Prilikom rada u skučenim i vlažnim prostorijama dozvoljeno je raditi samo sa jednosmernim izvorima
struje (ispravljači i pretvarači). U slučaju da se ne može izbeći korišćenje izvora naizmenične struje, biraju se
uređaji sa naponom praznog hoda ispod 42 V.
Najbolja sigurnosna mera je uzemljenje kod kojih su svi metalni delovi (kod aparata za zavarivanje to je
kućište), povezani provodnikom velikog peseka, kojim se ‘’struja greške’’ odvodi u zemlju, a sledeća
mogućnost je nulovanje i upotreba zaštitnog voda.
Zaštitna izolacija uređaja za zavarivanje, izrada kućišta i drugih delova koji provode struju u slučaju
greške od električno neprovodljivog materijala je način osiguranja od električnog udara bez upotrebe
zaštitnog voda. Ista funkcija se postiže zaštitnim odvajanjem, primenom transformatora za odvajanje koji
ima zadatak da stvori strujno kolo potpuno izolovano od mreže i zemlje.
Zavarivač mora takođe da obrati pažnju na radno odelo i obuću. Odelo, rukavice i radne cipele moraju biti
bez metalnih zakovica i od materijala koji ne provodi struju. Držač elektrode mora biti izolovan, a kablovi
bez oštećene izolacije. Pažnju treba obratiti i na priključke za električnu mrežu.
Posebnu pažnju treba obratiti kod rada u uskim i vlažnim prostorijama. Pored dobro izolovane podloge treba
koristiti obe rukavice a klješta ostavljati na izolovanu podlogu i ne uz telo zavarivača.
Povrede i smrtnost od električnog udara pri izvođenju zavarivanja može nastati kada nisu sprovedene
odgovarajuće mere predostrožnosti. Jačina strujnog udara zavisi od zdravstvenog stanja osobe i od otpora
dela tela kroz koje prolazi struja. Kada se koristi izvor naizmenične struje, frekvencija može biti od uticaja

6
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

na strujni udar.
Nivo struje od 0,5 mA predstavlja prag osetljivosti pri kojoj većina osoba počinje da oseća peckanje.
Prag osetljivosti varira sa težinom osobe i razlikuje se za muškarce i žene.
Struja od 0,5 do 6 mA izaziva sekundarni udar i nehotične reakcije mišića bez direktne fiziološke povrede.
Strujni udar veći od 6 mA je od primarnog uticaja jer izaziva direktnu fiziološku povredu.
Većina električnih aparata može predstavljati opasnost od električnog udara kada su nepravilno instalirani i
kada se nepropisno koriste i održavaju.
Najviše električnih udara tokom zavarivanja se dešava pri dodiru sa ogoljenim ili loše izolovanim
provodnicima koji su pod naponom. Stoga zavarivači moraju preduzeti odgovarajuće predostrožnosti.
Električni otpor se obično smanjuje u prisustvu vlage i vode. Kada se elektrolučno zavarivanje izvodi u
prisustvu vlage uključujući i jako znojenje, zavarivač mora da koristi suve i neoštećene zavarivačke rukavice
kao i odgovarajuću obuću u cilju sprečavanja električnog udara. Od predmeta koji provode struju uključujući
i zemlju, zavarivač mora biti izolovan tako što će nositi neoštećene i suve cipele sa gumenim đonom i
postavljanjem izolacionog sloja (gumeni prostirač, suva drvena daska i slično). Posebne mere treba preduzeti
kada se zavarivanje izvodi u malom prostoru, u klečećem, sedećem ili ležećem položaju.

Naizmenična struja (AC) od 15 mA može da izazove grčenje mišića, a jačina od 80 mA može da izazove
oštećenje srčanog mišića sa fatalnim posledicama. U tabeli 1 date su vrednosti jačine struje i vid povrede.

Tabela 1. Vrednosti jačine struje i posledica na ljudski organizam

Radi ilustracije daju se sledeći tipični primeri:

U=230 V ,R=1000Ω, I=U/R=230/1000 A=230mA U=80V, R=1000Ω, I=U/R=80/1000 A= 80mA U=48V,

R=1000Ω, I=U/R=48/1000 A=48mA

Dati primeri pokazuju da su i niski naponi struje zavarivanja štetni.

7
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

Zavarivač mora da obrati pažnju na radno odelo i obuću. Odelo, rukavice i radne cipele moraju biti bez
metalnih zakovica i od materijala koji nije provodnik struje. Držač elektrode mora biti izolovan a kablovi
bez oštećene izolacije. Pažnju treba obratiti i na priključke na električnu mrežu. Izbegavanjem zaštite pri
radu, npr. zavarivanje bez rukavica ili sa raskopčanim odelom, ili oštećenim cipelama, zavarivač se izlaže
opasnosti od strujnog udara.
Treba imati u vidu da otpornost čovečijeg tela zavisi i od stanja kože (suva, vlažna). Sem strujnog udara,
električna struja može dovesti i do opekotina usled varničenja, koje mogu biti duboke i zahvatati veće
površine tela. Jačina struje, koja pri kontaktu prolazi kroz telo, zavisi od prelaznog otpora. U tabeli 2 date su
vrednosti prelaznog otpora u zavisnosti od stanja kože i mesta dodira.

Tabela 2. Stanje čovečijeg tela i električni otpor

Posebno je opasan napon otvorenog kola struje (prazni hod) jer je tu najviši nivo napona. U otvorenom
kolu električni provodnici (elektroda, elektrodna žica) ne smeju da se diraju bez zavarivačkih rukavica.
Smanjenje rizika od električnog udara postiže se primenom ispravne lične zaštitne opreme predvidjene
propisima zaštite na radu.
Proticanje električne struje kroz telo čoveka

Proticanje električne struje kroz telo čoveka, nastaje u momentu pojava napona između dve elektrode, koje
su u dodiru sa telom obrazujući električno kolo kroz telo čoveka. Jedna elektroda je površina koja je pod
naponom, a druga je uzemljena površina. Napon između ovih elektroda naziva se napon dodira. Najveći broj
povreda pri proticanje struje kroz čoveka dešava se od napona dodira.

Delovanje električne struje

Proticanje električne struje kroz živo tkivo kao posledicu ima raznovrsna dejstva.
Termičko dejstvo, izaziva pojave opekotina na telu, zagrevanjem do visokih temperatura : krvnih sudova,
nervnog sistema, srca i drugih organa.
Elektrolitičko dejstvo, izraženo je razlaganjem organskih struktura i krvi što naušava fizičko hemijska
svojstva.
Biološko dejstvo, draži i pobuđuje živa tkiva organizma i narušava bioelektrične procese vezane sa životnim
funkcijama.

8
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

Mehaničko dejstvo, uzrokuje raslojavanje i razaranje tkiva, zidova krvnih sudova, mišića tkiva izazivajući
grčenje istih.
Uzvratna reakcija je što proticanjem struje, osnovni fizički procesi iz normalnog stanja naglo prelaze u
neko aktivno stanje.
Električne rane, su jaka izraženost narušenosti celine tkiva izazvanje električnom strujom. Najčešće su to
površinske povrede kože.
Električne opekotine pojavljuju se u velikom broju slučajeva, kao opasne povrede pri višim naponima i
znatnim jačinama struja. Posebna opasnost je povređivanje od električnog luka koji na svom putu sagoreva
kožu na većim dužinama i praćeno je dubinskim oštećenjima tkiva.
Metalizacija kože se javlja na površinskom sloju kože od sitnih metalnih čestica nastalih od električnog
luka.
Električni udar je pobuđivanje živog tkiva organizma usled proticanja elekrične struje, koji je razvrstan u
pet nivoa i to:
I – Jedva osetno skraćenje mišićnog tkiva u vidu trzaja II – Skraćivanje mišića sa osećanjem bola
III – Znatno skraćivanje mišića sa otežanim disanjem i radom srca, IV – Skraćenje mišića koje ugrožava disanje
i rad srca,
V – Klinička smrt, odsustvo disanja i rada krvotoka, životna tkiva se ne raspadaju pa je moguće
uspostavljanje životnih funkcija.
Električni šok, je trenutna sveobuhvatna nervnoreflektorna reakcija organizma kao odgovor na prekomernu
razdraženost elekričnom strujom.

Električni otpor tela čoveka

Tkiva čovečijeg tela nemaju iste vrednosti električnog otpora. Koža, kosti, masna tkiva, tetive i hrskavice
imaju veći električni otpor a mišićna tkiva, krv, limfa i mozak imaju manje vrednosti električnog otpora.
Vrednost elekričnog otpora u omima (Ω) su sledeće: suva koža 3∙103 - 2∙104; kosti 104 - 2∙104 ; masno tkivo
30-60; mišićno tkivo 1,5-3; krv 1-2 i moždano tkivo 0,5-0,6.
Može se definisati da je električni otpor tela čoveka otpor između dve elektrode prislonjene na dva mesta kože
na koži čoveka. Pošto je koža glavni nosilac vrednosti električnog otpora, daju se neki elementi koji znatno
utiču na smanjenje otpora čovečijeg tela i to:

 vlažna koža smanjuje otpor a posebno ako u sebi ima soli. Ovlažene ruke slanom vodom
smanjuju otpor kože na 50-60 Ω. Ovo se objašnjava hemijskim delovanjem soli na površini kože i kiseline
izlučene iz organizma zajedno sa znojenjem, što dovodi do dobre provodnosti kože
 znojenjem, iz organizma se luče mineralne soli koje su dobri provodnici električne struje.
 zaprljanost kože različitim materijama a posebno metalnim i ugljenim prašinama i vlažnom
kožom znatno smanjuju električni otpor
 opekotine, rane i druge fizičke povrede kože mogu smanjiti otpor čoveka skoro do
vrednosti unutrašnjeg tkiva i povećava opasnost po čoveka
 fiziološki faktori, pol i uzrast, utiču na vrednost otpora i po pravilu je manji kod muškarca na
odnosu na žene i dece. Fizička razdražljivost, jači bolovi, svetlost, zvukovi i dr. mogu izazvati u trajanju od
nekoliko minuta smanjenja otpora tela. Telesna temperatura ukoliko je veća, otpor je manji.
 faktori spoljne sredine, povišeni atmosferski pritisak, vlažnost, temperatura, i
zagađenost vazduha, smanjuju otpor čoveka.

9
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

Uticaj parametara električne mreže na otpor čoveka

Porast naizmenične struje (50Hz) koja protiče kroz telo čoveka, zagrevanje kože na mestu dodira sa
elektrodama razdražujuće deluje na tkivo. Centralni nervni sistem brzo reaguje uzvratnom reakcijom u vidu
širenja krvnih sudova kože sa povećanjem priliva krvi u kožu, dovodi do smanjenja otpora. Pri proticanju
naizmeničnih struja (50Hz) telo čoveka pored aktivnog otpora pruža i kapacitativni otpor. Porastom struje
(50Hz) do 500mA prividni otpor čoveka naglo opada do vrednosti 1,2 kΩ a daljim povećanjem struje se
smanjuje. Porastom napona dodira smanjuje se prividan otpor čoveka a struja koja protiče kroz čoveka
raste. Površina elektroda utiče na prividni otpor tako što ako je površina veća otpor je manji. Vreme
proticanja struje znatno utiče na otpor. Pri naponu od 20-30V u vremenu od 1-2 minuta otpor se smanjuje od 10-
40%. Ukoliko su naponi veći, veće su i struje proticanja te smanjenje otpora veće.

Uticaj jačine struje na ishod povrede

Pri povređivanju povreda električnom strujom kao glavni faktor javlja se struja koja prolazi kroz telo čoveka.
Sa povećanjem jačine struje povećava se i rizik od povreda.
Osetna struja je ona koju čovek počinje osećati dejstvo struje vrlo male jačine. Dejstvo naizmenične struje
od 1,1 mA, 50Hz, ograničava se na slab svrab i štipanje. Pri jednosmernoj struji od 6mA dobija se osećaj
zagrevanja kože. Smatra se da struje od 50-75 µA, učestalosti 50 Hz, jednosmerne struje od 100-125 µA, bez
opasnosti mogu proticati kroz telo čoveka nekoliko časova.
Neotpuštajuće struje jačine 8-10 mA izaziva grčenje (skraćivanje) mišića i bolne osećaje naročito mišića ruku.
Posledica ovoga je nemogućnost čoveka da se sam odvoji od dela pod naponom, a samim tim je vreme
proticanja struje duže. Jednosmerne struje ne vrše grčenje mišića i moguće je odvajanje od delova pod
naponom, međutim u momentu odvajanja, zbog prelazne pojave javlja se veliki bol. Kao granica jačine
jednosmerne su struje 50-80mA, kada je bol još podnošljiv. Struja veća od neotpuštajuće povećava skrećivanje
mišića i bolove, koji se rasprostiru na veću površinu tela čoveka. Naizmenična struja od 25 do 50 mA,
učestalosti 50Hz deluje ne samo na mišiće ruku, već i na mišiće grudnog koša, otežano disanje izaziva
suženje krvnih sudova te povećava pritisak u arterijama i grči srčane mišiće.

Ostali faktori pri nesreći

Vreme proticanja struje kroz telo čoveka, ukoliko je duže, opasnosti su veće. To se odražava na narušavanje
funkcija centralnog nervnog sistema, izmena sastava krvi, razaranja tkiva uticajem toplote i narušava se rad
srca.
Put struje kroz organizam je vrlo značajan faktor. Ako se na putu struje nađu životno važni organi: srce,
pluća, mozak i sl, opasnosti su velike jer struja deluje direktno na te organe, a ako protiče drugim putevima
onda dejstvo može biti samo reflektorno. Najopasniji su putevi: glava- leva ruka i glava-leva noga, jer struja
tada direktno prolazi kroz srce. Svaki put struje kroz glavu i kičmenu moždinu je vrlo opasan.
Prelazni otpor na mestu stajališta čoveka zavisi od: vrste obuće, vrste podloge na kojoj stoji (zemlja,
metal, drvo) i vlažnsti obuće i zemlje, jer manji prelazni otpori omogućavaju proticanja većih jačina struja.

10
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

Opasne zone za opremu i priključke

Da bi se smanjila mogućnost strujnog udara, definisani su najveći naponi pri praznom hodu u otvorenom
strujnom kolu. Optimalni radni uslovi predstavljaju dobru izolaciju za zavarivača i izolaciju predmeta koji
se zavaruju.
Najveća opasnost od strujnog udara se javlja:
 u kontaktu električnih provodnika sa nezaštićenim delovima čovečijeg tela (npr.kada čuči,
sedi ili je nagnut)
 ako je rastojanje za slobodno kretanje između električnih provodnika manje od 2 m;
 kada je radno mesto vlažno ili pod uticajem pare ili ako se radi na terenu, u nepovoljnim
vremenskim uslovima ili na visini.
 Radi ilustracije na slici 1 prikazan je nedozvoljen položaj pri zavarivanju, a na slici 2
prikazan je mogući tok struje kroz telo zavarivača pri nepravilnom radnom položaju.

Slika 1. Nedozvoljen položaj pri zavarivanju

Slika 2. Tok struje kroz telo zavarivača pri nepravilnom radnom položaju

11
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

Mera bezbednosti protiv delovanja električne energije je ograničenje napona praznog hoda. On je
ograničen na najviše 100 V za jednosmernu, odnosno 80 V za naizmeničnu struju. Kod
transformatora, i drugih uređaja za zavarivanje dopušteni napon praznog hoda je dat u tabeli 3.

Tabela 3. Napon praznog hoda i opasnost od strujnog udara

Napomena: Oznaka S zamenjuje ranije oznake 42V i K

Pravila pri radu

Pri radu se moraju poštovati sledeća pravila:

 Izvori struje za zavarivanje ne smeju biti locirani u skučenom prostoru gde ima
električne provodljivosti.
 Rad na održavanju kod priključka na mrežu (promena polariteta, priključivanje
otvorenog provodnika, popravka oštećenog provodnika) mora obaviti kvalifikovan električar sa
iskustvom.
 Kada se zavarivanje izvodi pri visokoj opasnosti od udara struje, pod na kome se nalazi
zavarivač mora biti dobro izolovan. Zakopčano i suvo radno odelo štiti od neposrednog dodira sa strujom.
 Izvor struje mora biti u saglasnosti sa odgovarajućim propisima.
 Na terenu radna mesta moraju biti opremljena izvorima koji ispunjavaju propisane
zahteve.
 Kada se prekida rad, klješta za držanje elektrode i gorionik moraju se ostavljati na
izolovanom mestu.

Opasna područja za električne provodnike i priključke za predmet koji se zavaruje

Strujno kolo mora biti u vidnom polju zavarivača, a posebno izvor struje, električni provodnici i predmeti
koji se zavaruju. Provodnici moraju biti izolovani i osigurani od neočekivanih oštećenja.
Priključak provodnika za radni predmet koji se zavaruje mora biti dobro pritegnut za predmet, da se ne bi
pojavile vrtložne struje.
Navedeno može izazvati sledeće posledice:

 može doći do proboja izolacije na provodniku

 može doći do topljenja materijala, na primer u ozubljenju i ležajima rukavca

12
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

 može uticati na izabrane parametre zavarivanja.

Radi ilustracije na slici 3 prikazano je pregledno radno mesto, a na slici 4 označeno je kritično područje u
strujnom kolu pri zavarivanju.

Slika 3. Pregledno radno mesto

Slika 4. Kritično područje u pogledu razvoda struje

Primer: kada se izvodi zavarivanje MAG postupkom žicom 1.0 mm, normalni otpor električnog kola je
R1=0,1 Ω što pri naponu od 20 V daje struju od 200 A. Promena veličine električnog otpora zbog
zaprljanosti kontakta sa predmetom zavarivanja, povećava se na R2=0.2 Ω pri naponu U = 20 V, a jačina
struje će iznositi I = 100 A.

13
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

Ovaj primer pokazuje da promena električnog otpora zbog prljavštine, slabog kontakta, ili zbog priključka za
radni predmet na velikom udaljenju od područja zavarivanja, dovodi do smanjenja jačine struje. Protokom
struje oko provodnika nastaje elektromagnetno polje, čiji uticaj na električni luk treba imati u vidu.
Primer jednog incidenta pri zavarivanju prikazan je šematski na slici 5. Strujni udar se dogodio kada je
zavarivač A prekinuo zavarivanje i strujno kolo. Zbog oštećene izolacije provodnika u tački C, tok struje je
pratio isprekidanu liniju do radnika B, što je izazvalo njegovu povredu. Da je drveni podmetač bio ispod
njegovih nogu, ništa se ne bi dogodilo.

Slika 5. Povreda na radu zbog oštećene izolacije kabla i neobezbeđene zaštite zavarivača drvenim podmetačem

Opasnost od zračenja električnog luka

Električni luk odaje vidljive svetlosne zrake koji na oči deluju kao jaka sunčeva svetlost. Sem svetlosti,
električni luk je i izvor infracrvenog i ultraljubičastog zračenja. Infracrveno (toplotno) zračenje izaziva
povećanje temperature i ako na nezaštićeno oko deluje duže vreme, može izazvati oštećenje oka
zamućenjem vida (privremeno slepilo). Svetlosno zračenje zbog svog intenziteta ima takođe štetne posledice.
Češće i dugotrajnije izlaganje, pri nedovoljnoj zaštiti, izaziva privremenu zaslepljenost, ali i trajno
Ultraljubičasto zračenje je najopasnije, jer dovodi do zapaljenja očnih kapaka, oštećenja očnog živca u
ekstremnim slučajevima, UV zračenje dovodi do i pregorevanja kože i stvaranje opekotina. Ovo zračenje se
odbija od metalnih predmeta i najčešće korišćenih premaza na zidovima, delujući tako i na radnike u
okolini. Za smanjenje odbijanja potrebno je da električni luk bude više od 0,5 m udaljen od zida, a radno
mesto zaklonjeno paravanima ili odvojeno zidom. Zavarivač mora biti zaštićen od opasnog zračenja
električnog luka prikladnim odelom i zaštitnom maskom sa odgovarajućim filterom. Zaštita očiju od zračenja
električnog luka postiže se filterom čiji je zaštitni faktor (stepen zatamnjenja) sa smernicama za upotrebu koji
je definisan standardom EN 169. U tabeli 4 dati su zaštitni faktori (stepen zacrnjenja) pri zavarivanju.

14
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

Tabela 4. Zaštitni faktor i smernice za primenu (EN 169)

Pružanje pomoći

Oslobađanje čoveka od dejstva struje, zahteva da se onemogući dalje proticanje struje, jer unesrećeni
nije u stanju da prekine kontaktno mesto, što često izaziva teže posledice. Ovakvi slučajevi dovode do:
skraćivanja mišića ruku, paralisanja životnih funkcija nervnog sistema i težih mehaničkih povreda.
Potrebno je brzo isključenje (odvajanje) dela električne instalacije od napojne mreže na kojoj se dešava
nesreća.
OPASNOST OD ZAGAĐENE OKOLINE (ATMOSFERE)

Toksični gasovi, dim i pare

Pri zavarivanju obloženom elektrodom nastaju gasovi, dimovi i pare, čiji sastav zavisi od osnovnog
materijala, ali pre svega od upotrebljene vrste elektroda. Značajan izvor štetnih dimova su i zaštitne prevlake
na osnovnim materijalima.
U zoni zavarivanja zavarivači, operateri i drugo osoblje mora biti zaštićeno od preteranog izlaganja dimu i
gasovima koji se proizvode tokom zavarivanja, lemljenja i sečenja, a koje predstavlja opasnost po zdravlje i
prelazi dozvoljene vrednosti regulisane propisima. Osobe sa zdravstvenim problemima su osetljivije i
zahtevaju bolju zaštitu. Stvoreni dim i gasovi obično su opasniji pri elektrolučnom zavarivanju u poređenju
sa gasnim (oksi-acetilenskim) postupkom zavarivanja, jer električni luk može stvoriti veću količinu dima i
gasa različitog sastava .

15
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

Zaštita od preteranog izlaganja obično se rešava ventilacijom. U slučaju da izlaganje prelazi dozvoljene
granice sa primenjenom ventilacijom, mora se dodatno koristiti i respiratorna zaštita. Zaštita se mora
provoditi ne samo za zavarivače već i za ostale koji su prisutni u toj zoni. Dimovi i gasovi pri elektrolučnom
zavarivanju ne mogu se jednostavno kvalifikovati. Njihov sastav i količina zavise od:
 sastava osnovnog materijala,
 procesa zavarivanja i upotrebljenog potrošnog materijala,
 zaštitnog sloja (obloge) na predmetu (npr. premaz, galvanski sloj, platiranje),
 zagadjenja okoline (npr. pare halogenih ugljovodonika od čišćenja, odmašćivanja).

Pri zavarivanju i sečenju sastav dima obično se razlikuje od sastava elektrode ili potrošnog materjala.
Očekivani konstituenti od normalnih operacija uključuju proizvode od rastvaranja, reakcije ili oksidacije
potrošnog materijala, osnovnog materijala, zaštitnog sloja i zagađenosti okolne atmosfere. Očekivani
gasoviti proizvodi su: ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, fluoridi, azotni oksidi i ozon. Količina i hemijski
sastav se bitno menja sa procesom zavarivanja. Zavarivački dim je proizvod isparavanja, oksidacije i
kondenzacije iz dodatnog materijala kao i u određenom stepenu iz osnovnog materijala. Elektrode su obično
glavni izvor dima. Za vreme zavarivanja nastaju različiti gasovi. Neki su proizvod dekompozicije praha i
obloga elektrode. Drugi gasovi nastaju od toplote električnog luka ili emitovanja ultraljubičastog zračenja na
konstituente okolne atmosfere i zagađenja. Potencijalno opasni gasovi uključuju i druge produkte raspada
hlorovanih ugljovodonika (npr. fozgen). Helijum i argon su hemijski inertni i neotrovni gasovi koji se
svrstavaju u zagušljivce tako što mogu da smanje koncentraciju kiseonika u vazduhu na nivo štetan po
zdravlje. Povećana koncetracija ugljen-dioksida i azota takođe može izazvati gušenje. Ozon se stvara pri
ultraljubičastom zračenju od električnog luka. To je prisutno kod električnog luka u zaštiti inertnog gasa
(npr. argon). Fotohemijska reakcija između argona i hlorovanog ugljovodonika pod uticajem
ultraljubičastog zračenja dovodi do stvaranja fozgena. Toplota od električnog luka ili od drugih izvora
visoke temperature odgovorna je za formiranje azotnih oksida. Termička dekompozicija ugljen-dioksida i
neorganskih karbonata dovode do stvaranja ugljen-monoksida, što je izraženije kada se kao zaštitni gas
koristi ugljen-dioksid. Na primer, aluminijum i titan se obično zavaruju u zaštitnoj atmosferi argona ili
helijuma. Električni luk stvara relativno malo dima ali može da emituje intezivno zračenje i proizvodi
ozon. Zavarivanje čelika u zaštiti inertnog gasa proizvodi relativno mali nivo dima. Elekrolučno zavarivanje
čelika u oksidacionom okruženju proizvodi dim, ugljen- monoksid i azotne okside. Dim se uopšteno sastoji
od izdvojenih čestica amorfne troske koja sadrži gvožđe, mangan, silicijum i druge metalne konstituiente,
zavisno od primenjene legure. Sastojci hroma i nikla se nalaze u dimu kada se zavaruju nerđajući čelici. Neke
obložene elektrode i prah su na bazi fluorida.
U tom slučaju dimovi mogu sadržati više fluorida od oksida. Brzina stvaranja dimova i gasova pri
elektrolučnom zavarivanju čelika zavise od :

 jačine struje,
 napona električnog luka (dužine električnog luka),
 načina prenosa metala
 procesa zavarivanja
 zaštitnog gasa i dr.

16
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

Ove promenljive su nezavisne i mogu imati bitan uticaj na stvaranje dima. Brzina formiranja dima, kada
se radi sa mešavinama gasova (argon-kiseonik ili argon-ugljendioksid), raste sa oksidacionim potencijalom
mešavine. Kada se za zaštitu koriste različiti inertni gasovi i njihove mešavine, brzina proizvodnje dimova je
različita (npr. zaštita sa helijumom proizvodi više dima nego zaštita sa argonom). Brzina formiranja ozona
zavisi od talasne dužine i inteziteta ultraljubičastih zraka koji nastaju u električnom luku i lakše nastaje pri
korišćenju argona kao zaštitnog gasa nego sa ugljen-dioksidom.
Od gasova u atmosferi električnog luka treba posebno pomenuti nitrozne gasove. To su oksidi azota nastali
zbog visoke temperature električnog luka. Pored njih, kao proizvod nepotpunog sagorevanja ugljenika
nastaje ugljen-monoksid, a potpunim sagorevanjem nastaje ugljen- dioksid.
Iz obloge elektrode pri zavarivanju se oslobađa niz aerosola, najčešće gvožđa oksida, oksida titana i
mangana, kao i dioksida mangana i silicijuma. Iz osnovnih materijala i zaštitnih prevlaka oslobađaju se
dimovi kadmijuma, cinka, olova, nikla, hroma i bakra, a pri upotrebi bazičnih elektroda i fluoridi. Svi ovi
gasovi i dimovi smanjuju procenat kiseonika u vazduhu koji udiše zavarivač, a sem toga i sami su manje
ili više štetni. Opasne materije u zagađenoj atmosferi mogu prouzrokovati alergiju, trovanje, oštećenje pluća
i rak. Za najčešće gasove i dimove utvrđene su maksimalne dozvoljene koncentracije (MDK), tj.
maksimalne dozvoljene količine koje zavarivač može podneti za 8 časova neprekidnog rada. To ne znači da
navedene količine ne izazivaju nikakve promene u organizmu. Izvesne promene mogu da nastanu, ali su
one, po pravilu, takve prirode da se svaki zdrav organizam posle 16 časova odmora potpuno oporavi. U
tabeli 5. su date neke vrednosti MDK za najčešće slučajeve gasova i dimova, kao i delovanje na organizam.
Zavarivanje, sečenje i slični procesi dovode do stvaranja štenih gasova i čestica, koji se u praksi zove
“zavarivački dim”.

17
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

Tabela 5. Vrednosti MDK za najčešće slučajeve gasova i dimova

18
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

U cilju smanjenja izlaganja zavarivača opasnim materijama daju se MAK i TRK vrednosti.
MAK vrednosti predstavljaju koncentraciju štetnih materija koje se sastoje od:
 materije koje izazivaju alergiju,
 materije na koje su osetljiva pluća i disajni putevi
 otrovnih i toksičnih materija koje se nalaze u vazduhu na radnom mestu, a koja ne
dovode do narušavanja zdravlja zavarivača

TRK je maksimalno dozvoljena koncentracija kancerogenih materija koja ne dovodi do bolesti.

Lista MAK i TRK materija predviđa najveće dozvoljene vrednosti koncentracija. To znači da su date
vrednosti koje odgovaraju osmočasovnom radnom vremenu dnevno ili četrdesetočasovnoj radnoj nedelji.
Kratko izlaganje u ograničenom vremenu može imati i veće vrednosti, što se utvrđuje vrstom opasne
materije, trajanjem i učestološću rada u smenama. Hemijski sastav gasa i čestice od kojih se sastoji dim pri
zavarivnju, zavisi od upotrebljenog osnovnog i dodatnog materijala.
Opasna materija nikada nije u obliku pojedinačnih komponenti, već kao mešavina. Najdominantnija
komponenta se markira kao vodeća.
Električni luk prouzrokuje stvaranje dima (vidljivog i nevidljivog) koji se dobija od topljenja troske kada
se uspostavi električni luk.
Ovaj dim može biti štetan (zagušljiv ili toksičan) kada se udiše. U tabeli 6 je dato dejstvo na organizam
zavisno od postupka zavarivanja, vrste materijala koji se zavaruje i najopasnije komponente koja se stvara.
Dejstvo na organizam se svrstava na: nisko, srednje i visoko.
Radna organizacija mora da vodi računa o osobinama škodljivih supstanci koje se koriste pri radu ili se
mogu pojaviti na radnim mestima. Treba obezbediti periodično ili trajno ispitivanje zagađenosti atmosfere na
radnim mestima po pojedinim otrovnim ili štetnim supstancama. Na osnovu ovih ispitivanja sprovode se mere
zaštite na tim mestima, najčešće prinudnom opštom i lokalnom ventilacijom, upotrebom sredstava za zaštitu
disajnih puteva i pluća (filter).

19
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

Tabela 6 – Dejstvo na organizam zavisno od najopasnije komponente, materijala i postupka zavarivanja

20
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

NAPOMENA: * Naročito kod upotrebe bazičnih elektroda.

** Visok sadržaj ozona samo kada se upotrebljava potrošni materijal čist Al i SG-AlSi5

Zagušljivi dim

Zagušljivi dim se pojavljuje najčešće kada se koristi zaštitni gas oko električnog luka. Isti je nevidljiv i
proizvodi svoj efekat uklanjanjem okolnog vazduha i kiseonika (vazduh se uglavnom sastoji od azota i
kiseonika u odnosu 4:1). Zagušljivost nastaje kada sadržaj kiseonika u vazduhu padne ispod 18%.
Gasovi koji se obično koriste pri zavarivanju su: argon (Ar), helijum (He), ugljen-dioksid (CO2) i njihove
mešavine. Argon i ugljen-dioksid su teži od vazduha. Mešavine se odabiraju u cilju postizanja najboljih
uslova za određeni proces. Rutilna obloga daje stabilan luk koji se lako vodi, ali ona razvija malo vodonika
koji se apsorbuje u istopljeni metal i dovodi do pojave vodoničnih prslina pri određenim uslovima
opterećenja. Za smanjenje sadržaja vodonika, razvijena je obloga sa mešavinom kalcijum karbonata (CaCO3) i
malo rutila.
Mešavina zaštitnih gasova sa argonom, teža je od vazduha i nevidljiva, sa tendencijom spuštanja ka podu i
stvara zagušljiv sloj koji se povećava pri kontinualnom zavarivanju. Isparavanje metala iz tečnog kupatila je
nevidljivo.

Odstranjivanje dima i gasova

Kada se zavarivanje izvodi napolju, zagušljivi i toksični gasovi i dim se prirodno provetravaju. Ako duva vetar,
moraju se postaviti odgovarajući zakloni, da bi se sprečilo uklanjanje zaštitnog gasa pri zavarivanju.
Zavarivačka radionica treba da je što veća sa mogućnošću ubacivanja svežeg vazduha i odstranjivanja dima
i štetnih gasova, centralnim sistemom i/ili lokalnim izvlačenjem na mestu zavarivanja.
Na slici 6 prikazano je nekoliko tipova sistema za odstranjivanje dima i gasova.

21
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

Slika 6. Sistemi odstranjivanja dimova i gasova

Efikasno izvlačenje gasova i dima je bitno za zdravlje zavarivača, kako bi se smanjilo nepoželjno udisanje u
dužem periodu rada. Skoro sve toksične supstance navedene u tabeli 5, ako deluju u dužem periodu na
disajne puteve i pluća, utiču nepovoljno na zdravlje zavarivača. Zbog toga treba preduzeti po mogućstvu
sledeće mere:

22
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

 Nikada ne treba zavarivati, a da je glava sa maskom u zoni stvaranja dima

 Nikada ne koristiti ravan štit (masku)
 Koristiti zavarivačku masku za glavu koja štiti lice, bočne strane glave i vrat
 Koristiti odgovarajuće filtersko staklo
 Nositi zavarivačke rukavice koje štite ruke i zglobove od štetnog uticaja UV zračenja
 Nikada ne zavarivati sa savijenim rukavima.
 Zaštititi kožu tela obaveznim korišćenjem radnog odela i zavarivačke kecelje.

Štetno delovanje na organizam

Oštećenje oka može biti izazvano zračenjem, metalnim kapljicama, troskom i različitim gasovima i
dimovima. Ultraljubičasto zračenje može izazvati upalu oka. Znaci upale su: oticanje očnih kapaka, bolovi u
oku, osetljivost na svetlost. Svetlosno zračenje može izazvati prolaznu zaslepljenost, a toplotno kod
dugotrajnog izlaganja (15 do 20 godina) trajno oštećenje oka. Rasprskavanje užarenih čestica može
izazvati oštećenje oka sa trajnim posledicama, a gasovi i pare upalu oka, čiji je znak suzenjem i peckanjem u
očima.
Oštećenje kože može izazvati ultraljubičasto i toplotno zračenje, stvarajući opekotine na mestima koja nisu
zaštićena. Pored toga ova zračenja izazivaju sušenje kože i njeno pucanje.
Zapaljenje kože može izazvati i delovanje nekih metala (Cr, Ni, Mo), a preosetljivost na njih se javlja
nekoliko nedelja ili meseci nakon izlaganja.
Oštećenje sluha je posledica delovanja buke jače od 85 db u toku rada. U tabeli 7 dat je najviši nivo
dozvoljene buke u osmočasovnom radu.
Mere zaštite od buke su: primena manje bučnih uređaja, izolacija zvuka, prostorno pregrađivanje,
obeležavanje prostora povećane buke, lična zaštitna oprema (čepovi za uši) i medicinska preventiva. Ako
je buka veća od 85 db moraju se koristiti lična zaštitna sredstva, a ako prelazi 90 db standardna zaštita od
buke je obavezna za sve zaposlene.

Tabela 7. Dozvoljeni nivo buke

Dnevno izlaganje (čas) 8 6 4 3 2 1,5 1 0,5 0,25

Nivo buke (dB) 90 92 95 97 100 102 105 110 115

Oštećenje udova izazvano je statičkim opterećenjem kojem je zavarivač podvrgnut u toku rada. Oštećenja
disajnih organa izazvana su delovanjem štetnih gasova (nitrozni gasovi, fluoridi), dimova (oksidi
gvožđa) i prašine. Deo njih se završava u disajnim putevima (nos, grlo) a deo prodire duboko u pluća.

23
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

ZAŠTITA OD ŠTETNIH MATERIJA I BUKE

Zaštita od dima, gasova i pare

Ventilacija je najsigurniji način uklanjanja štetnih materija, a može biti prirodna ili prinudna. Sem toga se štetne
materije uklanjaju isisavanjem iz prostora u kome nastaju. U nekim prostorima se zahteva nošenje gas maske.
Tip ventilacije se određuje prema: velečini radne prostorije, postupku zavarivanja, materijalu, trajanju rada sa
električnim lukom i gorionikom.
Nekim postupcima se može smanjiti koncentracija štetnih materija, npr. zamenom procesa zavarivanja onim
koji emituje manje štetnih materija, dobrim položajem radnog predmeta i tela zavarivača, dobrim izborom
radnih parametara i optimalnim radnim uslovima (uređaji za prečišćavanje).

Lična zaštitna sredstva

Radno odelo zavarivača je lično zaštitno sredstvo namenjeno zaštiti tela od toplotnog i ultraljubičastog
zračenja rastopljenog i usijanog metala. Izrađuje se iz posebne vrste pamučnog tkanja ili kože.
Kecelja je efikasno zaštitno sredstvo od toplotnog i ultraljubičastog zračenja koje štiti telo od opekotina
izazvanih dodirom sa toplim predmetom i rastopljenim metalnim kapima, kao i od raznih mehaničkih
povreda.Kecelja se najčešće izrađuje od kože. Izrađuju se dve varijante: prorezane i neprorezane.
Rukavice štite ruke od toplotnog i ultraljubičastog zračenja. Efikasna su zaštita od opekotina izazvanih
usijanim predmetima i rastopljenim kapljicama metala. Rade se od kože u varijanti sa 5 i sa 3 prsta.
Potkolenice su zaštitno sredstvo koje štiti noge od opekotina, usijanog i rastopljenog metala i mehaničkih
povreda pri zavarivanju. Izrađuju se od teleće kože u raznim veličinama.
Nadlaktice su lična zaštitna sredstva namenjena zaštiti ruke na laktovima i iznad laktova od delovanja
vrućih kapljica, toplotnog i ultraljubičastog zračenja. Izrađuju se od kože iz jednog dela.
Zaštitne cipele sa gumenim đonom su lično zaštitno sredstvo koje zavarivača efikasno štite od električnog
udara prilikom rada na čeličnoj konstrukciji.
Zaštitne maske koriste se kao zaštita očiju, glave i vrata od delovanja svetlosnog, toplotnog i
ultraljubičastog zračenja, rastopljenih kapljica metala i čestica vruće troske. Izrađuju se od materijala koji je
dobar toplotni i električni izolator. Rade se u dve varijante, kao ručne i naglavne. Zaštitna stakla su sastavni
deo maske. Tamno staklo štiti zavarivača od svetlosnog, toplotnog i ultraljubičastog zračenja (tab. 4).
Propusnost stakla je strogo definisana i označena na rubu stakla. Ispred tamnog stakla postavlja se obično
prozirno staklo radi zaštite tamnog stakla od kapljica rastopljenog metala.
Antifoni, naušnice i čepovi su predviđeni za zaštitu organa sluha od uticaja prekomerne buke pri zavarivanju,
žljebljenju i sečenju.

BEZBEDNOST PRI ZAVARIVANJU U POSEBNIM USLOVIMA

Odgovarajuće mere bezbednosti se moraju prepisati za svaki karakterističan slučaj i kada se zavarivanje,
žljebljenje i rezanje izvodi:
 u zatvorenim i skučenim prostorima,
 na nepristupačnim mestima,
 na opremi koja je u eksploataciji,

24
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

 pri održavanju opreme tokom rada,

 pri reparaturi oštećenih mesta itd.

Mere zaštite koje treba preduzeti su:

 prinudna ventilacija (lična maska za udisanje vazduha);
 odeća otporna na visoku temperaturu i plamen;
 ne sme se držati gas pod pritiskom u malim skrivenim prostorima;
 kod dužeg prekida rada, treba skinuti gorionik i kablove;
 po mogućstvu, ni jedan posao ne treba da radi samo jedan radnik;
 kada postoji velika opasnost od električnog udara, treba izvršiti dobru izolaciju poda;
 treba koristiti samo odobrene izvore struje;

Kada postoji dodatna opasnost treba:

 ispitati sastav atmosfere (eksplozivnost);
 obezbediti napismeno, mere zaštite i dozvolu za rad;
 obezbediti nadzor odgovarajućeg stručnjaka;
 izvršiti obuku zavarivača i operatera;
 isprazniti sadržaj iz opreme;
 obezbediti spasavanje i prvu pomoć

25
 IWE/IWT
Modul 4: PROIZVODNJA I PRIMENJENO INŽENJERSTVO

4.5 Bezbednost i zaštita pri zavarivanju

LITERATURA

1. Mitrović R., Mišković Ž., Stamenić Z., Marković B., Tica M.: „Osnove tehničkih
propisa“, I izdanje, Univerzitet u Beogradu – Mašinski fakultet, ISBN 978-86-
7083-861-1, CIP katalogizacija 005.591.6162-11(083.133) 658.512.2, COBISS.SR-
ID 217214988, Beograd, Srbija, 2015.

2. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Službeni glasnik RS br.101

3. OHSAS 18001:1999- Zdravlje i bezbednost na radu

4. R. Begić, S. Pašić – Granične vrednosti štetnih sastojaka u zavarivačkom dimu,

Zlatibor 2006.

5. GSI SLV Duisburg International Welding Engineer

26