IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

Ciljevi:
Razumevanje principa spajanja raznorodnih materijala i problema koji se pri tome mogu pojaviti.

Očekivani ishodi:

1) Razumevanje metalurgije i zavarljivosti raznorodnih metala

2) Mogućnost upotrebe odgovarajućih gore pomenutih dijagrama
3) Razumevanje metoda za izbegavanje i rešavanje metalurških problema
4) Mogućnost izbora odgovarajućeg dodatnog materijala

1
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

UVOD
Zbog sve većih zahteva u postrojenjima, kod kojih je oprema izložena različitim mehaničkim i toplotnim
naprezanjima kao i agresivnijem korozionom okruženju, sve više se primenjuju spojevi različitih materijala.
U takvim postrojenjima zavarivanje je osnovni način spajanja pa se zahvaljujući tome razvio problem
zavarivanja raznorodnih čelika.

Osim zavarivanja izvodi se i navarivanje, oblaganje – platiranje što je zaslužno za osiguranje mehaničke
otpornosti pomoću jeftinijeg niskougljičnog/nelegiranog čelika, a njegovu površina se oblože metalnim
antikorozivnim materijalom. Tako dobijeni raznorodni platirani spojevi metala se mogu koristiti u agresivnoj
okolini pri većim mehaničkim opterećenjima. Danas se raznovrsni i platirani materijali koriste za izradu
izmenivača toplote, nuklearnih reaktora, generatora pare, posuda za skladištenje agresivnih medija i ostalo.

Za dobijanje kvalitetnog zavarenog spoja raznorodnih metala vrlo je važan izbor sastava dodatnog
materijala, parametri zavarivanja i mešanje osnovnog materijala sa dodatnim materijalom. Neki od problema
koji se mogu pojaviti su: migracija ugljenika, termička naprezanja, krtost navarenog sloja austenitnog čelika i
ostalo. Zavarivanje raznorodnih čelika sa različitim mikrostrukturnim osnovama se izvodi bez problema, npr.
martenzitni čelik sa niskolegiranim feritnim pri čemu se koristi standardni dodatni materijal. Prilikom
zavarivanja martenzitnog čelika sa austenitnim čelikom, potrebno je koristiti dodatni materijal na bazi nikla.

Sa metalurške tačke gledišta, zavarivanje raznorodnih čelika je kompleksnije od zavarivanja istorodnih čelika.
Najčešće vrste raznorodnih spojeva su:

 Zavarivanje različitih vrsta čelika,

 Navarivanje nelegiranog ili niskolegiranog čelika slojem nerđajućeg čelika

za povećanje otpornosti na koroziju
 Zavarivanje istorodnih osnovnih materijala pomoću različitog dodatnog materijala

Kod zavarivanja raznorodnih čelika potrebno je imati u vidu sledeće:

1. Dodatni materijal se bira prema svojstvima osnovnih materijala. Kod zavarivanja nelegiranih,
niskolegiranih i srednjelegiranih čelika se bira bolje zavarljiv, dakle manje legirani dodatni materijal. Kod
zavarivanja visokolegiranog čelika sa niskolegiranim ili nelegiranim bira se visokolegirani dodatni materijal,
jer će u suprotnom mešanjem doći do pojave krte martenzitne zone.

2. Predgrevanje i temperatura između prolaza moraju odgovarati zahtevima i materijala 1 kao i

materijala 2, odnosno prilagođavaju se čeliku veće čvrstoće, manje sposobnosti zavarivanja (veće vrednosti
ugljeničnog ekvivalenta). U zavisnosti od vrste osnovnih materijala možda će biti potrebne različite
temperature predgrevanja materijala 1 i materijala 2.

3. Potreban je dobar izbor režima zavarivanja i unosa toplote.

4. Dobar izbor termičke obrade, odnosno termička obrada se prilagođava čeliku veće čvrstoće, manje
sposobnosti zavarivanja (veće vrednosti ugljeničnog ekvivalenta).
2
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

Stepen mešanja i hemijska raznorodnost

Osnovni faktor, jedan od glavnih činilaca koje treba oceniti kod izbora dodatnih materijala za
zavarivanje raznorodnih čelika je mešanje ili penetracija osnovnog materijala kod zavarivanja. Oblik
i dimenzija zone mešanja se može približno izračunati, a stepen mešanja zavisi o više faktora. Glavni
faktori su: snaga toplotnog izvora i karakter njegovog ponašanja, termička i fizička svojstva
materijala i vrsta zavarenog spoja. Stepen mešanja je direktno vezan sa hemijskom
raznorodnošću. Što je veći stepen mešanja veća je neujednačenost hemijskog sastava u zoni zavara
jer je veći udeo osnovnog materijala u sastavu metala šava.

Hemijska raznorodnost metala šava se javlja kod čelika različitih hemijskih sastava, a utiče na
eksploatacione karakteristike metala šava kao i na otpornost metala ka nastajanju prslina. Kod
zavarivanja istorodnih čelika to ne stvara problem zahvaljujući relativno sličnom hemijskom sastavu
osnovnog i dodatnog materijala. Kod raznorodnih materijala je potrebno osigurati minimalno mešanje
osnovnog materijala, tj. svesti ga na minimum. Za dobijanje minimalnog udela osnovnog metala u
metalu šava potrebno je odabrati odgovarajući režim zavarivanja ili primenom postupka zavarivanja
koji će omogućiti minimum rastopljenog osnovnog materijala. Hemijska ravnomernost je vezana sa
penetracijom koja zavisi o nekoliko faktora kao što su: jačina struje zavarivanja (koja najviše utiče),
mehanička i termodinamička svojstva materijala i vrsta zavarenog spoja.

Stepen mešanja izračunava se prema sledećoj formuli:

n – udeo istopljenog osnovnog materijala u ukupnoj masi metala šava [%]

m – udeo istopljenog dodatnog metala u ukupnoj masi metala šava [%]

Stepen mešanja osnovnog materijala zavisi od vrste i oblika zavarenog spoja. Najmanji stepen mešanja je kod
navarivanja trakastom elektrodnom žicom što je prikazano u tabeli 1., gde je prikazan stepen mešanja za
različite postupke zavarivanja.

Tabela1. Stepen mešanja u zavisnosti od vrste spoja i tehnologije zavarivanja

Vrsta spoja Struktura Stepen mešanja (%) za postupak zavarivanja

z. spoja E EPP Navar.trakastom Zavarivanje
elektrodom pod troskom
Navarivanje cilindra perlitni 15-40 25-50 8-20 -
austenitni 25-50 35-60 15-25 -
Jednoslojni sučeoni perlitni 20-40 25-50 - 20-40
spojevi austenitni 30-50 40-60 - 30-50
Koreni zavari sučeonih i perlitni 25-50 35-60 - -
ugaonih spojeva austenitni 35-50 40-70 - -
3
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

Strukturna raznorodnost zavarenih spojeva raznorodnih čelika

Strukturna raznorodnost je drugi bitan faktor koji je potrebno poznavati kod zavarivanja raznorodnih
čelika. Mehanička svojstva, pouzdanost spojeva i proizvoda su povezani sa strukturnom raznorodnošću pa se
mogu osigurati samo ako u području zavara nema oslabljenih mesta i krtih zakaljenih međuslojeva. Da bi se
to osiguralo potrebno je paziti kod samog izbora materijala za izradu zavarenih konstrukcija od
raznorodnih čelika, odrediti stepen mešanja osnovnog materijala i ispravno oceniti strukturu koja će se
javiti u zoni zavarenog spoja.

Za zavarivanje niskolegiranih zakaljivih čelika sa austenitnima postoje dva osnovna uslova:

 Pažljivo odabrati dodatni materijal da bi se sprečila mogućnost nastajanja

toplih prslina u austenitnom području,

 Smanjiti proces difuzije elemenata iz niskolegiranog čelika, najčešće ugljenika,

iz osnovnog metala, u zonu spajanja, što dovodi do pojave krtih međustruktura.

Prvi uslov određuje kvalitet dodatnog materijala, a drugi određuje područje primene zavarenog spoja. Vrlo je
važno u praksi oceniti strukturu koja će se pojaviti u zavarenom spoju nakon zavarivanja raznorodnih čelika.
Trenutno je najjednostavnije i dovoljno tačno oceniti je pomoću Sefflerovog dijagrama.

Primena strukturnih dijagrama za ocenu zavarljivosti raznorodnih čelika

Schaefflerov diagram

Schaefflerov dijagram se koristi za određivanje strukture visokolegiranih čelika koji se brzo hlade nakon
zavarivanja i prikazan je na slici 1. Schaefflerov dijagram daje strukturu depozita, odnosno metala šava kod
zavarivanja ili navarivanja raznorodnih čelika, npr. nelegiranog ili niskolegiranog sa visokolegiranim feritnim
ili austenitnim čelikom. Dijagram na apscisi sadrži ekvivalent hroma, Crekv, a na ordinati ekvivalent nikla,
Niekv. Ekvivalenti za nikal i hrom se izračunava prema formulama koje su date na osama dijagrama, a
prema sledećim izrazima:
Niekv = %Ni + 30x%C + 0,5x%Mn
Crekv= %Cr + %Mo + 1,5x%Si + 0,5x%Nb

Struktura depozita se određuje na osnovu hemijskog sastava koji se izražava ekvivalentima nikla i hroma pa se
na Schaefflerovom dijagramu uočavaju sledeća područja:

 austenita (A),
 martenzita (M),
 ferita (F),
 kombinacije (A + F; A + M; A + M + F; F + M)

4
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

a)

b)
Slika 1. Schaefflerov dijagram(a i b)

Dijagram je razvio Schaeffler 1949. godine, a kasnije ga je dopunio DeLong i M.C.T. Bystram.

5
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

U Schaefflerov dijagram Bystram je ucrtao linije odnosno područja mogućh opasnih pojava, što je prikazano na
slici 2.

Slika 2. Schaefflerov dijagram sa ucrtanim područjima

Dopuna koju je Bystram uveo obuhvata 4 linije koje označavaju 5 područja:

1. Područje – Kod tog područja na temperaturama od 500°C do 900°C dolazi do pojave krte σ
- faze u osnovnom i dodatnom materijalu što prouzrokuje povećanje krtosti. U austenitno - feritnom polju
najviše su skloni pojavi krtosti čelici sa više od 10 % δ – ferita (α – faze).

2. Područje – To područje obuhvata uglavnom materijale sa austenitnom i delimično austenitno -

martenzitnom strukturom. Iznad 1250°C materijali su skloni ka pojavi toplih prslina. Rešenje za zavarivanje
materijala u tom području je korištenje dodatnog materijala koji u strukturi metala šava osigurava prisustvo 3 –
10 % ferita.

3. Područje – U tom području se nalaze zavareni spojevi sa krtom martenzitno – austenitnom i

martenzitno – feritnom strukturom. Vrlo su skloni pojavi hladnih prslina ispod 400°C. Predgrevanjem i
naknadnom termičkom obradom žarenjem se može rešiti problem pojave hladnih prslina.

6
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

4. Područje – Obuhvata veliki deo čistog ferita i delimično austenita time i koroziono postojane
čelike sa vrlo niskim sadržajem ugljenika. Iznad 1100°C dolazi do rasta kristalnog zrna pa se kao posledica
javlja krtost, znatno smanjenje žilavosti i sklonost ka pojavi prslina.
5. Područje (osenčeno) - Područje dobre zavarljivosti. Osenčeni deo u dijagramu predstavlja
područje optimalnog sastava zavarenog spoja. Zato je potrebno voditi računa da se metal šava nalazi u tom
području. U praksi to nije uvek moguće, pa se preduzimanjem drugih mera može doći do kvalitetnih zavarenih
spojeva.

Čelik određenog hemijskog sastava kao i dodatni materijal se na Schaefflerovom dijagramu označavaju
tačkama koje su definisane njihovim Cr i Ni – ekvivalentom.

Sadržaj ferita (FN) u metalu šava moguće je dobiti putem proračuna na osnovu hemijskog sastava metala
šava. Izračunaju se Cr i Ni – ekvivalenti koji se zatim ucrtavaju u dijagrame koji su zasnovani na
metalurškim istraživanjima, a to su:

 Schaefflerov dijagram, je najbolji za opštu sliku strukture metala šava, ali za

tačno određivanje FN – a u metalu šava nije.

 DeLongov dijagram, objavljen 1973. godine, dobar je za ograničeni raspon

metala šava CrNiMo, CrNiN i CrNiMoN čelika.

 Najtačnije određivanje FN je pomoću WRC 1992 Constitution dijagrama, koji je

dobijen modifikacijom WRC 1988 Constitution dijagrama objavljenog od strane
Siewerta, McCowana i Olsona. Najtačnije određivanje FN – a je pomoću tog
dijagrama zahvaljujući tačnom određivanju uticaja Mn, Si, C, N i Nb.

De Longov dijagram

Pri izradi dijagrama, Schaeffler se držao činjenice da je sadržaj azota konstantan, pa taj element kao
austenitizator nije posebno uzet u obzir u izrazu Ni ekvivalenta. To je kasnije, najprije 1956. godine, a onda
opet 1973. godine, promenio DeLong koji uzima u obzir jak uticaj azota kao austenitizatora. Tako,
modifikovani izrazi za ekvivalent nikla kod DeLongovog dijagrama glasi (ekvivalent hroma se izračunava kao
prema Schaefflerovom dijagramu):

Niekv = %Ni + 30x%C + 30x%N + 0,5x%Mn

Taj dijagram, zbog finije podele (slika 3) je značajno poboljšao tačnost u procenjivanju udela delta ferita u
austenitnim čelicima, posebno za one čelike gde se udeo feritne faze očekuje u rasponu 0 -15 %. DeLongov
dijagram je zapravo uvećani deo jednog dela Schaefflerovog dijagrama koji je preinačen zbog jakog uticaja
azota. Ukoliko sadržaj azota nije poznat, onda se za E i TIG zavarivanje može računati sa sadržajem od 0,06
%, dok se ta vrednost za MIG zavarivanje uzima 0,08 %. De Longov dijagram nije prikladan za određivanje
feritne faze kod dupleks čelika.
Druga varijanta DeLongovog dijagrama iz 1973. godine uvodi vrednost feritnog broja FN (Ferrite Number),
koji označava sadržaj delta ferita u metalu šava austenitnog čelika.
7
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

Feritni broj u potpunosti ne odgovara procentualnom sadržaju delta ferita u metalu šava, ali do 10 FN veoma
je približan stvarnom udelu feritne faze. Naime, za sadržaj delta ferita 0-6 % FN je jednak procentu delta ferita,
za sadržaj delta ferita 6-25 % FN je za jedan veći od procenta delta ferita, a za sadržaj delta ferita veći od 25 %,
FN se ne koristi.

Slika 3. De Longov dijagram

Feritni broj (FN) u principu određuje otpornost metala šava na tople prsline i označava procenat δ – ferita
u metalu šava nerđajućih čelika. Za različite radne uslove navedene su tipične vrednosti i odražavaju
iskustvene podatke:

FN < 0,5 - potpuno austenitni metal šava, visoka koroziona otpornost u jako oksidišućoj i manje kiseloj
sredini koja sadrži hloride; potpuno austenitni CrNiMoN metal šava, nemagnetičan
FN 3-6 - nisko feritni CrNiN i CrNiMoN metal šava, kriogene primene
FN 6-15 - metal šava nerđajućeg čelika opše namene sa korozionom otpornošću i visokom otpornošću na tople
prsline i mikroprsline
FN 15-35 - prelazni sloj austenitno-feritnog zavara za raznorodne spojeve i prelazne slojeve kod platiranih
čelika
8
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

FN 30-70 - austenitno-feritni metal šava sa visokom otpornošću na naponsku i piting (rupičastu) koroziju.
Metoda koja je međunarodno priznata za određivanje feritnog broja zasniva se na definisanom odnosu
magnetne sile i sadržaju ferita u zavaru. Takav je odnos nezaobilazan zato što ne postoji pouzdana metoda za
određivanje ferita u nerđajućem čeliku.

WRC dijagram
Američki Welding Research Council (WRC), 1986. godine pokrenulo je istraživanje i razvoj dijagrama
kojim će moći bolje da se proceni udeo feritne faze u opsegu od 0 - 100 FN. Posebno se ovo odnosi na
dupleks čelike, kod kojih je izuzetno važno kontrolisanje udela feritne faze u metalu šava. Merenja udela feritne
strukture su uvek bila praćena odgovarajućim hemijskim i strukturnim analizama.
Merenja i podatke su osigurali proizvođači elektroda, instituti, kao i proizvođači i korisnici visokolegiranih
čelika iz različitih zemalja. Koristeći se dostupnim podacima, konstruiran je WRC-1988. dijagram. Dijagram je
sličan DeLongovom dijagramu, uz dodatke područja visokih sadržaja strukturne faze. Bitna razlika između dosadašnjih
strukturnih dijagrama (Schaeffler,DeLong) i WCR dijagrama je u izrazima prema kojima se izračunavaju Cr i
Ni ekvivalenti. Iz postojećih izraza Isključeni su mangan i silicijum, a uticaj ugljenika, azota i niobijuma je
promenjen.

Dobijen je do sada najprecizniji dijagram sa kojim se može, na osnovu hemijskog sastava, proceniti udeo
feritne faze u metalu šava austenitnih, odnosno dupleks čelika. Kod primene WRC dijagrama odstranjena su
dva važna nedostatka, a to je preniska procena feritne faze kod metala šava sa visokim udelom mangana i
previsoka procena udela feritne faze kod metala šava tipa 309 (23 % Cr / 12% Ni / 2 % Mo) i sl. Ovaj
se dijagram od prethodnih razlikuje i po tome što nije prikazana martenzitna linija, a ucrtane su linije koje
definišu četiri vrste struktura (A, AF, F, FA). A i AF su područja primarno austenitne strukture (sklona toplim
prslinama), dok su F i FA područja primarno feritne strukture (manje sklona toplim prslinama).
Naknadnim ispitivanjima dodat je bakar u izraz za izračunavanje Ni ekvivalenta i dobijena je najnovija verzija
dijagrama WRC-1992. dijagram (slika 4). Bakar je uzet u obzir jer veliki broj sadašnjih visokolegiranih čelika,
uključujućii neke dupleks čelike, sadrže u sebi bakar. Tako sada izrazi za nikal i hrom ekvivalente glase:

Niekv = %Ni + 35x%C + 20x%N + 0,25%Cu

Crekv= %Cr + %Mo + 0,7x%Nb

9
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

Slika 4. WRC 1992 dijagram

Potrebno je navesti i neka ograničenja WRC dijagrama. Tako, podaci dobijeni iz dijagrama su merodavni
ukoliko su vrlo tačne hemijske analize, kao i za strukture nastale pri brzinama hlađenja sličnim brzinama
hlađenja pri elektrolučnom zavarivanju. Dijagramom se mogu dobiti pouzdani podaci za čelike do 10 % Mn i
do 0,25 % N, dok se smanjena tačnost u procenama struktura dobija za čelike koji sadrže iznad 1 % Si ili 3 %
Mo.
Izbor postupka zavarivanja

Za zavarivanje raznorodnih čelika nije toliko bitan postupak zavarivanja, ali je vrlo bitno odabrati dobru
tehnologiju zavarivanja koja će osigurati malo uvarivanje – mešanje rastaljenog dodatnog materijala sa
osnovnim. Takvom tehnologijom zavarivanja će se sprečiti nastanak krtih struktura i prslina u prelaznom
sloju. U tableli 2 je prikazan stepen mešanja za neke postupke zavarivanja topljenjem.

Tabela 2. Stepen mešanja za postupke zavarivanja topljenjem

Postupak Stepen mešanja, %

EPP zavarivanje trakom/TIG zavarivanje toplom žicom 8 - 20
TIG 15 - 100
E postupak rutilnom elektrodom 15 - 25
E postupak baznom elektrodom 20 - 30
MAG 20 - 40
MAG impulsno 10 - 30
EPP zavarivanje žicom 30 - 50

10
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

Dodatni materijal

Izbor dodatnog materijala zavisi od zahtevanog kvaliteta i svojstava zavarenog spoja. Kod zavarivanja
raznorodnih čelika predstavlja problem što se svojstva osnovnih materijala bitno razlikuju. Dodatni materijal se
može razlikovati od oba osnovna materijala ili je blizak više legiranom čeliku što zavisi od vrste materijala
koje spajamo. Najvažnije je odabrati takav dodatni materijal koji će osigurati veću čvrstoću zavara od čvrstoće
niže legiranog čelika. Za zavarivanje feritno – perlitnih čelika sa austenitnim koroziono postojanim čelikom
preporučuje se primena austenitnog dodatnog materijala. Tako se dobijaju zadovoljavajuća mehanička i
strukturna svojstva metala šava. Spajanje martenzitnih čelika i niskolegiranih feritnih čelika može se izvesti sa
standardnim dodatnim materijalom, a kod zavarivanja martenzitnog i austenitnog čelika se koristi dodatni
materijal na bazi nikla. Korištenjem dodatnog materijala na bazi nikla, martenzitna zona može biti smanjena
što zavareni spoj čini otpornijim na povišenim temperaturama. Ako se zavaruju čelici kojima su temperature
topljenja vrlo različite npr. kod zavarivanja feritno – perlitnih sa austenitnim čelicima, temperatura
očvršćavanja metala šava mora biti bliža čeliku sa nižom temperaturom topljenja. Ako je temperatura
očvršćavanja metala šava veća, moguća je pojava toplih prslina u ZUT.

Primena Scheflerovog dijagrama za izbor dodatnog materijala

Izbor dodatnog materijala, stepena mešanja i ostalih uslova zavarivanja treba da bude (ako je moguće) u
području izvan nepovoljnih pojava. Na slici 5 dat je primer zavarivanja dva raznorodna osnovna materijala A i
B uz korišćenje dodatnogmaterijala D.

Slika 5. Primer zavarivanja dva raznorodna čelika.

11
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

Položaj tačaka osnovnih materijala u Šeflerovom dijagramu se određuje na osnovu izračunatih vrednosti
ekvivalenta nikla i hroma (tačke A i B). Na sličan način se određuje i položaj tačke za izabrani dodatni
materijal (tačka D). Tačke A i B se spoje pravom linijom. Kada se zavaruju simetrični žlebovi, slobodno se
može pretpostaviti da je istopljen podjednak udeo osnovnih materijala, pa se na polovini prave AB odredi tačka
C. Zatim se povlači prava linija između tačke C i tačke D. U principu, udeo dodatnog metala u metalu šava je
od 60- 80%, pa se tačka E koja predstavlja sastav metala šava nalazi bliže tački D. Ako se tačka E nađe u
sigurnoj (povoljnoj) oblasti onda je opravdano koristiti odabrani dodatni materijal. Ukoliko odabrani dodatni
materijal nije pogodan, treba izabrati drugi dodatni materijal i postupak proračuna ponoviti.

Prikazan primer na Šeflerovom dijagramu objašnjava da se niskolegirani čelik (A) zavaruje sa nerđajućim
čelikom (B) uz korišćenje dodatnog materijala D. Dobijena struktura, tačka E, je austenitna sa oko 10% ferita.

Problemi pri zavarivanju raznorodnih čelika

Difuzioni procesi
Difuzioni procesi predstavljaju jedan od najvećih problema kod zavarivanja raznorodnih čelika. Difuzija je
kretanje atoma kroz materijal pri čemu dolazi do nastanka hemijskih i strukturnih neravnomernosti što
veoma utiče na kvalitet zavarenog spoja raznorodnih čelika. Do procesa difuzije dolazi prilikom samog
zavarivanja, naknadne termičke obrade i pri radu na visokim temperaturama.
Najveću difuzionu pokretljivost u spoju raznorodnih čelika ima ugljenik zbog vrlo malog prečnika atoma.
4 6
Ugljenik ima čak od 10 do 10 puta veću pokretljivost u odnosu na druge legirajuće elemente. Ispitivanjem je
uočeno da nakon difuzije dolazi do razugljičenja na strani ugljeničnog čelika, a naugljeničenja na strani
austenitnog čelika. Razugljičenje se ne može izbeći ni korištenjem dodatnog materijala na bazi nikla. Kada je
zavareni spoj izložen visokim temperaturama duže vreme, ugljenik će difundovati iz područja materijala sa
nižim sadržajem Cr u materijal sa većim sadržajem Cr. Do difuzije ugljenika dolazi, ako postoji
razlika u sadržaju elemenata koji obrazuju karbide kao što su Cr, Mo, Nb i ostali, ako je ta razlika jako
velika, doći će do difuzije C iz čelika nižeg sadržaja C u čelik sa većim sadržajem C. Najniža temperatura kod
koje počinje difuzija ugljenika iznosi 425°C, a na 800°C je difuzija najintenzivnija. Razaranje spoja pri
eksploataciji može da bude po krtom naugljeničenom sloju ili po razuljeničenom sloju niže čvrstoće.
Postoji veliki broj faktora koji omogućuju difuziju lako pokretljivih elemenata u zavarenom spoju:

 Prisustvo elemenata sa većim afinitetom prema ugljeniku od železa u jednom od

čelika koji se zavaruje,

 istovremeno prisustvo tečne i čvrste faza u zoni spajanja,

 zagrevanje okolne zone materijala koji se zavaruje do temperature pri kojoj dolazi do
transformacije željeza α → γ pri kojoj je povećana rastvorljivost ugljika,

 velika razlika sadržaja ugljenika u metalima koji se zavaruju.

12
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

Prilikom difuzije ugljenika iz ugljeničnog čelika u austenitni dolazi do poremećaja ravnoteže na strani
ugljeničnog čelika. Da bi se ta ravnoteža sačuvala, ugljenik difunduje iz delova udaljenih od zone spajanja
što rezultira pojavom disocijacije cementita na mestima udaljenijim od zone spajanja. Posledica toga je da u
blizini spajanja dolazi do razugljeničenja sloja na strani ugljeničnog čelika, pri čemu koncentracija ugljenika
opada. Difundovani ugljenik iz ugljeničnog materijala se vezuje sa elementima koji su skloni obrazovanju
karbida stabilnijih od cementita. Obrazovanje karbida se odvija uz granicu spoja, a kada se iscrpe elementi
koji grade karbide ta zona se proširuje pa se za vreme odvijanja difuzije koncentracija ugljika na strani
austenitnog metala šava povećava.
Pojava zaostalih napona zavarenih spojeva i deformacije konstrukcija

Naponi, kao stanje elastičnih deformacija koje su uravnotežene unutar materijala, mogu nastati u zavarenom
spoju raznorodnih čelika:
• u toku zavarivanja, usled neravnomerne raspodele toplote pri zavarivanju,
• pri termičkoj obradi,
• u uslovima rada pri cikličnoj promeni temperature.
Na nastajanje napona utiču i mehanička i fiziča svojstva čelika koji se zavaruje, kao što su: koeficijent
linearnog širenja, toplotna provodljivost, modul elastičnosti itd.
Što je veća razlika u koeficijentima linearnog širenja materijala koji se zavaruju biće i veći stepen zaostalih
napona. Najveća razlika u koeficijentima linearnog širenja (35 %) uočena je između čelika austenitne i feritno-
perlitne strukture.

U slučaju kombinacije feritno-perlitnog materijala i austenitnog dodatnog materijala, postoji razlika od 10 %

vrednosti modula elastičnosti u korist austenitnog metala šava. Da bi se sprečila pojava prslina zbog
naponske korozije, treba obezbediti zavarivanje sa minimalnim naponima.
Kod zavarenih raznorodnih spojeva kod kojih su velike razlike u koeficijentima linearnog širenja, za vreme
rada mogu se pojaviti prsline usled toplotnog zamora zbog cikličkih promena temperature. U tom slučaju
preporučuje se izbor dodatnog materijala čiji je koeficijent linearnog širenja približno jednak onom kod
ugljeničnog konstrukcionog čelika (npr. nikal-legure). U tom slučaju, najviša opterećenja će se javljati na strani
koroziono postojanog čelika gde će se zbog veće razlike u duktilnosti materijala ukupna razlika naprezanja
smanjiti plastičnom deformacijom.

SPAJANJE ČELIKA SA NEŽELEZNIM MATERIJALIMA

Spajanje čelika sa neželeznim materijalima postupcima zavarivanja topljenjem sreće se u izradi procesne
opreme, kod zavarivanja platiranih metalurških proizvoda (limova) i kod navarivanja. U svakom slučaju
čelik je noseći materijal, a neželezni materijal je u funkciji obezbeđenja specifičnih osobina. Kod spajanja
čelika sa neželeznim materijalima postupcima topljenjem bitna je njihova međusobna rastvorljivost, odnosno
sposobnost da međusobno grade legure sa potpunom ili delimičnom rastvorljivošću u čvrstom stanju, kao
nosioce osnovnih osobina spajajućih materijala. Za predviđanje posledica međusobnog mešanja koristi se
razmatranje dijagrama stanja baznih metala u spoju. Ako su bazni metali u spoju međusobno ograničene
rastvorljivosti posebna pažnja se poklanja smanjenju stepena pretapanja i/ili primeni međusloja - tampon sloja
od materijala koji ima sposobnost legiranja sa oba materijala u spoju.
13
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

Spajanje Ni legura sa niskolegiranim čelicima

Nikal sa železom stvara čvrste rastvore u širokom opsegu koncentracija zbog čega nema posebnih problema
u međusobnom spajanju njihovih legura. Legure Fe-Ni koje sadrže do 22% Ni na sobnoj temperaturi su
feritne strukture, a sa većim sadržajem Ni struktura je austenitna. Kod spajanja niskolegiranih čelika sa Ni
feritnim legurama u zoni mešanja povećava se učešće martenzitne strukture do potpuno martenzitne (uticaj Ni
na prokaljivost), pa je povećana osetljivost na pojavu hladnih prslina. Iz tih razloga na niskolegiranom
čeliku nanosi se tampon sloj od Ni, ili se u celini koristi dodatni materijal od Ni legure austenitne strukture.

Spajanje Cu-Ni legura i čelika

Bakar gradi sa niklom neprekidan niz čvrstih rastvora (potpuna rastvorljivost u čvrstom stanju). Ove legure
sadrže od 5 do 30% Ni i dodatak Fe i Mn, uglavnom radi poboljšanja otpornosti na koroziju u određenim
sredinama.

Međusobna rastvorljivost bakra (baznog metala Cu-Ni legura) i železa (baznog metala čelika) je veoma
ograničena pa pri spajanju Cu-Ni legura sa niskougljeničnim čelikom u području međusobnog mešanja
moguće je da bakar bude prisutan u čeliku, odnosno Fe u Cu leguri, kao nerastvorena disperzija. Kod velikog
mešanja bakra sa čelikom moguća je opasnost od pojave prslina. Bakar po granicama zrna čelika može
uzrokovati tople prsline kao i smanjenje zamornih osobina materijala. Kako Ni gradi legure i sa Fe i sa Cu
primenjuje se nanošenje nikla kao tampon sloja na čelik (1-3 sloja), a u nastavku zavarivanja dodatni materijal
kompatibilan sa Cu-Ni legurom. Kontrolom procesa zavarivanja moguće je svesti mešanje na minimum.

Rastvorljivost Cu u austenitnom visokolegiranom čeliku je nešto veća, ali takođe ograničena (max.7,5%). Iz tih
razloga pri spajanju Cu-Ni legura sa austenitnim čelikom, uz regulisano smanjeno mešanje, nema posebnih
problema. Kod spajanja Cu-Ni legura sa visokolegiranim čelicima drugog tipa treba primeniti Ni tampon sloj.

Spajanje čelika i Al/Al legura

Železo, kao bazni metal čelika, sa Al gradi brojne krte faze pa zavarivanje topljenjem nije moguće. Moguća
rešenja su sa umetanjem odsečka od čelika platiranog sa Al izvedenog zavarivanjem eksplozijom, pa se u
stvari radi o spajanju čelika sa čelikom, odnosno platiranog Al sloja sa aluminijumom.

Spajanje čelika i Ti/Ti legura

Železo, kao bazni metal čelika, gradi sa titanom brojne krte faze pa zavarivanje topljenjem nije moguće.

14
 IWE / IWT

Modul 2: Materijali i njihovo ponašanje pri zavarivanju

2.22 Spajanje raznorodnih materijala

LITERATURA

1. DeLong, W. T., G. A. Osram, G. A., Szumachowski, E. R. "Measurement and Calculation of Ferrite

in Stainless Steel Weld Metal", Welding Journal, Vol 35, Nov. 1956, pp. 521s-528s.

2. Hrivnak, I. "Theory of weldability of metals and alloys", Materials science monography 74, Elsevier,
1992.

3. Hull, F.C., "Effect of Delta Ferrite on the Hot Cracking of Stainless Steel", Welding Journal, 46, Sept.
1967., pp. 399s-409s.

4. Kotecki, D. J. T. A. Siewert, "WRC-1992 Constitution Diagram for Stainless Steel Weld Metals:
A Modification of the WRC-1988 Diagram", Welding Research Supplement, May 1992., pp. 171s-
177s.

5. Lukačević, Z. "Zavarivanje", SF, Slavonski Brod, 1998.

6. Juraga, I., Strukturni dijagrami i izbor dodatnih materijala za zavarivanje visokolegiranih

nehrđajućih čelika, Međunarodno savjetovanje: Dodatni i pomoćni materijali za zavarivačke i srodne
tehnike, zbornik radova, Poreč, 1996.

7. GSI SLV Duisburg International Welding Engineer

8. Mirjana Smiljanić, Zavod za zavarivanje, Beograd 2013.

15