Naš svet knjiga

~1~
Naš svet knjiga

II Deo serijala Poslednji pravi bajkeri

~2~
Naš svet knjiga

“Pogodak!!! Buldozi vode šest prema nula!” Glasno navijanje začulo

se sa tribina kada je završeno prvo poluvreme. Winter i Emily spremile
su se za navalu ljudi koji će iskoristiti pauzu za kupovinu grickalica.
“I počinjemo.” Emily je rekla kada su njihovi navijači krenuli da
pristižu.
“Možda nam se posreći pa oborimo rekord posećenosti večeras,”
Winter je odgovorila, moleći Boga da se njene reči obistine. Novac koji
budu zaradile na štandu sa hranom potrošiće na novi semafor za
rezultate. Kao direktor srednje škole morala je da prisustvuje svim
utakmicama koje su se odigravale na domaćem terenu, ali tipično kao
nemi posmatrač. Večeras, prijavila se da radi na štandu tako da roditelji
koji su inače volontirali gledaju utakmicu i bodre njihove sinove. Emily,
njena sekretarica isto je volontirala, ali su njeni razlozi bili pomalo
površni. Emily je bila odlučna u nameri da zavede fudbalskog trenera.
Radile su istim, neverovatnim intenzitetom sve dok sirenom nije
označen početak drugog poluvremena, tada su se mušterije proredile.
“Šta ćeš da radiš posle utakmice?”
“Otići ću kući i podići ću sve četiri u vis,” Winter je odgovorila pa
upitala “Ti?”
“Ja planiram da pitam gospodina TNT-a da me odbaci kući, a onda
ću da ga pitam da uđe i pokaže mi svoj plan igre.” Winter je zakolutala
očima na Emilyn odgovor. Trener je vrlo brzo dobio nadimak TNT.
Smejala se kada je prvi put čula za to, ali kada su je upoznali sa njim
morala se složiti da mu je pristajao.
“Ne viđaš se sa Lokerom večeras? Još uvek je van grada?” Emily je
pitala dok je pakovala kesu kokica za jednog od učenika.
“Zapravo, on je ovde negde gleda utakmicu.” Zagrizla je svoju
usnicu razmišljajući koliko bi volela da je sa muškarcima opuštena kao
njena sekretarica. Viđala se sa Lokerom tu i tamo u poslednje dve
godine. Na žalost po nju, nije želeo da ispuni ni jednu njenu fantaziju.
Upoznali su se tokom sastanka školske sednice i razvili su
neobavezno prijateljstvo. Kada je bio u gradu i kada mu je trebao neko
za izlazak uvek ju je zvao. Winter ga nikada nije odbila, nadala se da će
se iz njihovog prijateljstva razviti nešto više. Ali nikada nije, jedva da
ju je pokušao poljubiti.
“Verujem da mu je teško leteti non-stop na relaciji Washington–
Kentucky.”
~3~
Naš svet knjiga

Winter je klimnula glavom, “Rekla sam mu da mu je potreban

odmor, da izgleda umorno, ali mi je odgovorio da sada nije pravo
vreme za to. Posao ga drži zauzetim u Washingtonu, pa onda kada
doleti u Kentucky njegov otac Tom je uvek u nekoj nevolji.”
“Čula sam da mu je otac udario u auto Beth Cornett kada je bio
pijan,” Emili je rekla uzimajući šaku kokica za sebe.
“Loker je rekao da taj put zapravo nije bio pijan, a da je kola vozila
njena sestra Lily,” Winter ju je ispravila. Navikla je da ogovaranja vrlo
često nadilaze stvarnost pa nije reagovala, ali s obzirom da je Tom
Lokerov otac ovaj put je morala. Nije želela da iko misli da je vozio pod
uticajem alkohola kada to nije bila istina.
“Pa ako je on u gradu, što se ne nađeš sa njim?”
Zato jer je pokušavala da napravi neku distancu između njih, Winter
je pomislila. Zvao ju je ranije, nudeći joj prevoz na utakmicu što je ona
učtivo odbila, ali sada se kajala zbog svoje odluke.
“Nekako sam umorna od udaranja glavom o zatvorena vrata. On
jednostavno na mene gleda kao na prijateljicu.” Winter je čak
pomišljala da je možda gej. Treepoint je bilo malo mesto sa
staromodnim moralnim načelima. Bio je na nekoliko sastanaka
školskog odbora i čak je razmišljao da se kandiduje za mesto koje će
uskoro biti upražnjeno u odboru. Ako iko sazna da je gej, našao bi se u
problemima do guše.
“Možda samo nisi koristila pravi mamac.”
“Nema mesta na toj udici za mamac,” rekla je pakosno. Nije gajila
neke iluzije što se njenog izgleda tiče. Bila je prosečne visine, nije bila
lepa, ali nije bila ni gabor, sa braon očima i kosom, te telom toliko
mršavim da su je čak i najbliži prijatelji pitali da li boluje od anoreksije.
Čak i kada se tovarila ugljenim hidratima jedva se uspevala ugojiti
kilogram mesečno.
“Nemoj sebe spuštati tako, ti odlično izgledaš.” Emily je odgovorila.
“Za sredovečnu direktoricu škole.” Winter je završila umesto nje.
Emily nije htela da se raspravlja oko toga pa je strateški promenila
temu. “S obzirom da nismo imale mušteriju nekoliko minuta, smeta li
ti ako uzmem pauzu?”
“Ne nikako, ja ću početi da spremam i pakujem ovo tako da ćemo
moći kući čim se utakmica završi.”
“Dobro, neću dugo.”
Emily je klimnula i počela je da čisti gril.
Kada je sebi spremila jedan naćos i uzela bocu vode udaljila se od
štanda. Ugledala je mali sto sa kog se mogla videti utakmica pa je sela
~4~
Naš svet knjiga

i podigla svoju večeru do usta i zagrizla. Više je posmatrala gužvu na

tribinama nego utakmicu te je ugledala Lokera koji je razgovarao sa
Benom Stilesom, članom upravnog odbora. Pitala se o čemu su
razgovarali kada su obojica izgledali tako ozbiljno. Winter je videla
kada je Ben nešto rekao Lokeru, a zatim se uputio prema WC-u koji je
bio udaljen nekoliko metara i ostavio je Lokera da stoji sam.
Ustala je od stola i odnela je prazne ambalaže i kantu za smeće, kada
su joj Last Ridersi presekli put i otišli do Lokera. Motoristički klub u
njihov grad doselio se pre tri godine. Od tada nekako su postali
svakodnevnica, često su ih viđali kako na motorima prolaze kroz grad.
Svako malo grupa njih prisustvovala je na gradskim utakmicama. Oni
do sada, koliko je ona znala, nikada nisu napravili ni jedan incident
osim što su zavodili žene koje su im se svesrdno bacale pred noge.
Pogled koji je Loker uputio jednoj od cura u grupi naveo je Winter
da zastane. Njegova uobičajena hladna faca u sekundi se promenila u
neku predatorsku, otkrivala je njegove namere koje su samo potvrđene
smeškom koji nije ostavljao mesta sumnji šta mu je bilo na pameti. Žena
je bila sve što Winter nije. Imala je kratku plavu kosu i nosila je uzane
farmerice i bajkerske čizme na štiklu. Njena bela majica bila je nisko
sečena i pokazivala je grudi više nego što je bilo pristojno, a opet, činilo
se da baš to mami Lokerove poglede jer nije skidao oči sa njih. Sve
sumnje koje je imala oko njegove seksualne orijentacije pale su u vodu
kada je videla taj pogled. Žena se provokativno osmehnula Lokeru, ali
je dalje nastavila sa svojim društvom. Nastavio ju je gledati sve dok se
Ben nije vratio, a onda se njegov izraz lica ponovo vratio u
nezainteresovanu masku.
Winter se vratila do štanda sa hranom sa mučninom koju je izazvala
ljubomora. Loker je nikada nije gledao na način na koji je gledao tu,
zavodljivu plavušu. Pomogla je Emily da završi sa čišćenjem pa se sita
ismejala kada je ova otišla sa odlučnim izrazom lica. Winter je ugasila
svetla, zaključala je vrata i onda počela da korača prema svojim kolima
kada je spazila da joj je Loker na putu.
“Gužva večeras ha?”
“Da.” Winter mu je odgovorila nervozno pa je počela brže da se
kreće prema parkingu. Loker ju je smirio kao i obično, ležerno
koračajući pored nje.
“Hoćeš da odemo negde na večeru pre nego odeš kući?”
“Ne hvala, nisam gladna.” Winter je odgovorila.
“Moram iz grada sutra, ali ću se vratiti za nekoliko nedelja. Tvoj
rođak Vincent slavi rođendan petnaestog je li tako?”
~5~
Naš svet knjiga

“Da.” Loker ju je čudno pogledao zbog kratkih odgovora koje mu je

davala.
“Treba li ti pratnja?” Njen rođak je bio predsednik lokalne banke i
član gradskog školskog odbora. Loker se konstantno nudio da joj bude
pratnja kad god ju je Vincent negde pozivao, ali ona rođaka
jednostavno nije mogla podneti, i išla je samo zato što je Loker
insistirao.
“Ne planiram ići ovaj put.”
“Zašto ne?”
“Zato jer ne želim. A sada ako nemaš ništa protiv, umorna sam i
hoću da idem kući.” Loker je uhvatio za ruku sprečavajući je da uđe u
automobil.
“Jesi li besna na mene iz nekog razloga?” pitao ju je oštro.
“Zašto bi bila besna?” Winter se brecnula.
“Pojma nemam. Zato pitam.”
Winter je uzdahnula za sebe. On nije imao ni ideju, poslednje dve
godine mislila je da će jednom krenuti prema nekoj intimnijoj vezi, ali
nakon što je videla njegovu reakciju na plavušu, konačno je sebi
priznala da se tu ništa neće promeniti.
Osvrnula se i preko svog ramena ugledala je Emily kako ulazi u
trenerov automobil dok joj je od držao otvorena vrata. Otvoreno je
flertovala sa njim pa je Winter pomislila da je možda tu zakazala.
“Mogu nam spremiti neku večeru kod mene.” Rekla je sa mekim
osmehom na usnama, ignorišući njegovo pitanje.
Lokerove oči su se suzile i automatski je spustio ruku kojom ju je
držao.
“Ne želim da se mučiš oko toga. Mislio sam da na brzinu uzmemo
nešto za jelo. Moj avion poleće u šest ujutru tako da moram ranije na
spavanje.
“Mogao bi prespavati kod mene pa ujutru otići, bliže je,” Winter je
predložila. Besramno ga je pitala da provede noć sa njom. Gledajući ga
ravno u oči osećala je kako joj se rumenilo penje u obraze od stida.
Loker je posmatrao njeno rumeno lice čitav minut pa joj odgovorio:
“To je primamljiv poziv, ali se nisam spakovao još uvek. Javiću ti se
kada se vratim u grad. Mogli bi otići na tu Vincentovu zabavu i opustiti
se.”
“Volela bih to,” u momentu je promenila mišljenje oko odlaska na
zabavu.
Pogledao je na sat. “Trebao bih krenuti, kasno je.” Nagnuo se napred
i samo joj obraz očešao usnama. Rekavši da će je zvati ostavio ju je da
~6~
Naš svet knjiga

gleda kako odlazi. Nije bilo sumnje, da ga je plavuša pozvala, ne bi je

odbio. Nije oklevao nju da odbije iako je bio vrlo zainteresovan za
zabavu njenog rođaka. Bila je direktor škole dovoljno dugo da shvati
kada sa njom manipuliraju. Tužan deo svega je, što mu je dozvoljavala
da prolazi sa tim.
Winter je zafrktala. Nije bila bogata iako joj je Vincent bio rođak, ona
nije imala uticaja na njegove poslovne odluke. Tiho je uzdahnula i ušla
u auto. Loker će se vratiti za dve nedelje i bilo je krajnje vreme da
razgovaraju o njihovoj vezi.

***

“Pink Slipper” je bio pun večeras, Winter je pomislila dok je gledala

okolo po prepunom baru.
“Želiš li nešto da popiješ Winter?” Shelly je pitala učtivo.
“Uzeću ledeni čaj, hvala ti.” I dalje je posmatrala posetioce bara dok
su Selly Scott i Lexi Clark pričale. Predsednica i potpredsednica pitale
su je da im se pridruži kada budu išle po veliku donaciju za novi školski
semafor koju je velikodušno obezbedio vlasnik Pink Slippera. Obično
bi to bio posao trenera atletike, ali njegova žena je počela da se porađa
tog jutra pa su zamolili Winter da se zahvali donatoru u ime učenika.
Obožavala je svoj posao, ali je bila umorna od mešanja politike u
školstvo.
Glasni ženski smeh na samo nekoliko metara od nje privukao joj je
pažnju. Winter je bila iznenađena kada je u toj grupi prepoznala
poznato lice. Bila je to Beth Cornett. Ona je pomagala njenoj majci kada
je bila u zadnjem stadijumu raka. Takođe, posećivale su istu crkvu
nedeljom. Umalo se zagrcnula čajem kada je čula da im se Beth obraća
poimence, Sex Piston, Crazy Bitch i Killyama. Oči su joj se još više
raširile kada je shvatila da žene sa kojima je Beth u društvu pripadaju
motorističkom klubu. Do tog zaključka je došla kada je videla da je
njihova muška verzija ušla u bar i nije bila zadovoljna, jer su njihove
žene bile u baru.
Winter je pokušala da bude ljubazna, ali nije mogla da se suzdrži od
znatiželjnog posmatranja svađe koja se odvijala praktično ispred
njenog nosa. Bila je zabrinuta za Beth kada su se vrata bara ponovo
otvorila.
Ovaj motoristički klub je Winter prepoznala po jaknama. Last
Ridersi preuzeli su komandu čim su nogom stupili u prostoriju. Grupa
ljudi krenula je pravo za Bethin sto.
~7~
Naš svet knjiga

“Beth.”
“Razer?”
“Idemo.”
“Kučka ne ide nigde ni sa tobom ni sa tvojim ljudima.” Žena se tada
okrenula prema muškarcu koji je seo do nje. “Oboje treba da sednete na
svoje mašine i ostavite nas da se zabavljamo.” Žena sa gustom kosom i
ludim očima odgovorila je umesto Beth.
“Beth, idemo, neću ti opet ponavljati.” Beth je tada svoje oči suzila
od besa.
“Ti nemaš prava da mi pričaš ta sranja. Crazy Bitch je u pravu, treba
da nas ostavite na miru. Gledale smo svoja posla kada ste se svi vi
umešali.”
“Gledale ste šta je u pantalonama onih pičkica sa kojima ste igrali
kada smo se mi pojavili.” Jedan od bajkera je prasnuo.
“Ne interesuje me šta ti misliš Ace. Došle smo da proslavimo
otvaranje moje radnje u ponedeljak. Isti onaj koji vi šupci niste našli za
shodno da okrečite i pomognete da se postave sranja. Ne želim vas
ovde večeras; niste zaslužili da budete deo ove zabave “
“Nisam primetio da je onaj smotani kojem si gurnula jezik u grlo
imao čekić u rukama.”
“Da, pa, trebao je mnogo da čekića kasnije večeras.” Sex Piston je
spustila bajkeru.
“Je li on, ili su oni?” pokazao je glavom u suparnički klub. “Je li u
planu bilo da posetite i njihov klub?” onaj po imenu Ace je pitao
podrugljivim glasom.
“Zajebavaš me? Htele smo da se jebemo okolo, a ne da izdamo klub.
Da smo to htele da uradimo izabrale bi neke bolje, vredne kazne zbog
kršenja pravila.”
“Je li ona nama upravo spustila?” jedan od Last Ridersa je pitao.
Winter nije mogla da veruje koliki je ćelavi bajker bio. Bio je najviši od
svih ljudi u prostoriji.
“Jeste glupane.” Sex Piston mu se rugala.
Winter je videla četiri žene kako su se progurale ispred Last Ridersa.
Prepoznala je onu zgodnu iz crkve. Pastor Dean ju je čak predstavio na
službi. Ime joj je Evie.
“Šta koji kurac ti radiš ovde?” besni glas ju je pitao. Winterine oči su
pogledale prema bajkeru koji je strogo razgovarao sa ženom, nemoćna
da poveruje ono što su joj oči govorile.
“Loker James?” Bethin glas pun pitanja dolebdeo je do Winterinog
šokiranog mozga. Uzdah iznenađenja joj je pobegao sa usana privlačeći
~8~
Naš svet knjiga

njegovu pažnju. Pogledi su im se sreli preko prostorije dok je upijala

njegov izgled u kožnim pantalonama, čizmama, crnoj majici sa V
izrazom i kožnim prslukom. Amblem kluba Last Rider’s bio mu je na
leđima i time je bilo jasno da je bio član. Tribal, rukav tetovaža duž
jedne ruke bila je drugi šok; pojma nije imala da je imao tetovažu, a još
manje jednu tako ogromnu. Nikada ga ranije nije videla van skupih
odela sa uredno začešljanom kosom. Sada je ta masa kose bila duža od
one za koju je mislila da bi nosio, čineći ga podjednako opasnim kao i
one koji su stajali uz njega.
Loker je uvek pokazivao svoju sofisticiranu stranu. U njegovoj
bajkerskoj opremi nije bilo sofisticiranosti, bukvalno ništa nije bilo
civilizovano. Ovog Lokera Jamesa treba pažljivo pogledati pa se u
njemu izgubiti, što su otprilike svi u restoranu i radili.
“On je Viper.” Evie je rekla.
“To nije moj problem zar ne?” Winter je videla kako se Beth tresu
ruke kada je podigla svoje piće.
“Da vam odgovorim na pitanje, ako je Beth u bilo kakvoj nevolji mi
smo ovde da joj pomognemo.” Evie je odgovorila na Lokerovo besno
pitanje.
“A ko si pa ti koji kurac?” Killyama je pitala.
“Evie.” Odgovorila je odlučno.
“Ti si kučka koja je zajebala Beth? Jebote curo, imaš muda da dođeš
ovamo nakon što si pojebala njenog čoveka pa si ga gledala kako jebe
sve ove kučke redom?”
Winter je primetila da su ga članovi iz suparničkog kluba počeli
gledati sa poštovanjem i divljenjem.
“Kako si to izveo? Moja kučka bi mi odsekla jaja na spavanju da sam
samo takao drugu.” Ace je pitao Razera.
“Uradio sam to da bi je zaštitio. Imali smo brata koji je bio zajeban
kučkin sin pa je jedini način da je zaštitim bio da stvorim distancu
između nas.” Razer je odgovorio.
“Jeste, da li je ta ruka kojom si dirao njene sise imaginarna? Bilo ko
da se usudi da uradi tako nešto mojim kučkama ruke bi mu odsekla.”
Killyama je upozorila pre nego se oslonila na naslon stolice. Winter je
primetila da je drugi klub izgubio one izraze poštovanja.
“Ne, nije bila imaginarna...”
“Idemo Winter.” Shelly i Lexi su se hvatale za svoje torbe, Winter je
posegnula za svojom, ali je začula ime svoga rođaka i time joj je opet
pažnja bila privučena na bajkere.

~9~
Naš svet knjiga

“...Bedford je uhapšen i nikada ne bi napravio korak protiv nas.

Trebao nam je dokaz da je izdao klub. Nismo mogli uzeti za ozbiljno
reči nekoga sa strane bez dokaza.” Evie je objasnila.
Winter je čula da je Vincent uhapšen jer je naručio ubistvo jednog
od investitora koji je nestao pre četiri godine. Ubica kojeg je Vincent
unajmio mora da je bio član Last Ridersa.
“Pa ste onda umesto toga izdali Beth. Ona nije članica pa nije ni
bitna.” Killyama je bacila objašnjenje nazad u Evieno lice.
“Ona je bitna.” Ovaj put je Razer odgovorio.
“Ne dovoljno.” Crazy Bitch je odgovorila. “Ali imam pitanje i treba
mi odgovor.” Okrenula se prema Beth i pitala. “Onaj sa tetovažama, je
li uradio nešto da te povredi jer prsti me svrbe da vidim dokle mu
tetovaže idu.”
Winter nije morala da pogađa o kom se članu radi, jer su se sve žene
okrenule prema muškarcu koji je stajao do Razera. Oba muškarca su
imala braon kosu, onaj sa tetovažama imao je kraću, ali to nije umanjilo
njegovu opasnu auru. Bio je jednako opak kao i svi ostali. Žena mora
da je luda kada ju je on privukao. Čak i odavde gde je Winter sedela
mogla je da vidi da je on protivnik bez milosti.
“Ne, on je najbolji od cele te gomile. Nikada ga nisam videla da je
takao drugu ženu. Nikada ne pije i nisam ga viđala na žurkama.
Nemam problem sa Shadeom.
Winter je mogla videti da su se Last Ridersima, i muškim i ženskim
članovima razjapile vilice. Jedan od njih je počeo da urla od smeha kada
mu se žena iz istog kluba pridružila.
“Jesi li ti ozbiljna?! On je najgo...” Žena se zaustavila u pola reči.
“Začepi.” Shadeov glas poslao je jezu kroz Winterinu kičmu.
“Jebote, morao si da sjebeš stvar govoreći joj da začepi. Nemoj mu
dozvoljavati da se tako ophodi prema tebi kučko. A opet, ako se jebeš
kako izgledaš, uvek mogu da ti začepim usta lepljivom trakom.”
Winter nije sumnjala u Crazy Bitch.
“Ništa ti njegovo nećeš pipati kučko. Penji se na moj motor,
odlazimo.” Bajker iza Acea je urlao.
“Nigde ja ne idem sa tobom Jokeru. Idemo kod Beth kući kada
završimo ovde. Sex Piston će joj skratiti kosu.”
“Ne, neće.” Razer i Beth su rekli u isto vreme. “Htela sam da
zakažem u salonu sledeće nedelje, sećaš se?” Winter je mogla da shvati
Razerovu brigu. Žena koja je bila odlučna da skraćuje Bethinu kosu
jedva je stajala na visokim štiklama.

~ 10 ~
Naš svet knjiga

“Ma ja ću ti uštedeti put.” Sex Piston je rekla. Lupajući svojim pićem

o sto i pri tom prolivajući ono malo što joj je ostalo u čaši.
“Ona ide kući sa mnom. Ti nećeš ni prići njenoj kosi.” Razer je
upozorio ženu.
“Ja ne idem kući sa tobom.” Beth se raspravljala. Ovo je zapanjilo
Winter jer nije imala pojma da je ova sposobna za tako oštar odgovor.
“O da ideš.” Razer je rekao kroz stisnute zube.
“Ne, baš ne idem.”
“Beth ne ide nigde sa vama.” Crazy Bitch je stavila ruke preko
Bethine stolice, dok su se sve ostale nagurale do Beth da je brane.
“Odjebite.” Evie je upozorila.
“Slušajte kučku.” Crazy je obratila muškarcima.
“Tebi sam se obraćala.” Evie je rekla prilazeći blizu ženi koja je
umalo sedela u Bethinom krilu.
“Evie.” Žena koja se smejala na Bethin opis Shadea pokušala je da
povuče Evie nazad.
“Ko si ti?” Sex Piston ju je pitala.
“Natasha.”
“Kakvo je to ime?”
“Još nisam dobila nikakav nadimak.”
“O ti si ona nova članica koju je Viper jebao pre nekoliko nedelja i
koja je dopustila da Beth misli kako je to Razer uradio?” Winter nije
mislila da je moguće da poniženje boli toliko jako, a koje je osetila jer je
mislila da je moguće da je Loker želi. Zurila je u prelepu članicu i
shvatila je zašto mu nije bilo teško zadržati je na distanci.
“Viper nije želeo da iko sazna da je u gradu.” Winterine ruke su se
stisnule ispod stola. Ona je bila jedna od tih ljudi koji nisu trebali znati
da je u gradu.
“Umesto toga, bilo je lakše zabosti nož u Bethina leđa. Mogu da
smislim nekoliko naziva za tebe. Ali prvo želim da znam, pitala sam se
od onog momenta kada je ušao na ona vrata. Jebe li se onako kako
izgleda?” uperila je prstom u Lokera.
Natasha se nasmejala. “Bolje.” Svo ono vreme kada je mislila da je u
Washingtonu, on je bio ovde u gradu i imao je seks sa ženom koja je
stajala ispred nje. Winter je ustala, smrtno uplašena da će se raspasti tu
pred svima. Nije pogledala u njegovom pravcu svesna da nije skinuo
pogled sa nje.
“Prokletstvo.”
“Nije važno kako se jebe, ni jedna od vas kučki to neće saznati. Do
đavola, on drži čitav klub pičaka toplim; neće dobiti moju. A sada
~ 11 ~
Naš svet knjiga

krećite i penjite se na jebene motore!” Aceova faca je postala crvena od

besa. Winter je posrnula shvativši da je bio sa više njih koje su pripadale
klubu.
Žene su sedele za stolom ignorišući muškarce. Last Ridersi su
gledali u suparnički klub sa nekim simpatijama, ti pogledi će im uništiti
ponos.
“Dosta je bilo.” Ace je krenuo da zgrabi Sex Piston koja je bacila
svoju čašu sa pićem na njega. Kada ju je izbegao slučajno je gurnuo
ćelavog lika koji ga je brže bolje odgurnuo.
“Hajde idemo odavde,” Shelly je rekla gurajući Winter prema
vratima. Obe grupe bajkera počeli su da se biju sa sve ženama koje su
bile jednako nasilne.
“Koja od ovih kučki je Bliss? Nju ću ja da sredim večeras.” Winter je
čula kako jedna od žena urla.
Shelly i Lexi su je uhvatile za ruke odvlačeći je od tuče koja je
eskalirala. Snažan udarac za malo ih nije poslao na pod. Shelly je
ispustila vrisak kada su se našle između dva muškarca, Lokera i onog
tetoviranog kako im pomažu da izađu.
“Izlazite jebeno napolje.” Loker je naredio.
Winter je otrgla ruku iz njegovog stiska. “Pokušavamo.” Shelly i
Lexi su prve prošle kroz vrata, dok je Loker blokirao pesnicu koja je
letela u njegovom pravcu. Gunđanje se začulo iz njegovih usta kada ga
je neko udario u rebra. Drugi bajker je njegovog prijatelja udario po
sred lica, tacnom koju je konobarica nosila deleći pića.
Loker je uspeo da je izgura napolje pre nego su ga muškarci
rivalskog kluba napali. Winter je bila bleda, izgledala je kao da nema ni
kapi krvi dok je pokušavala da se seti gde je parkirala automobil.
Drhteći, gurnula je ruku u torbu i pronašla je ključ. Uplašene preko
svakih granica Shelly i Lexi stajale su pored njenog automobila i
pokušavale su da uđu iako je bio zaključan, jedino što su postigle bilo
je da uključe sigurnosni alarm čiji je zvuk ispunio parking. Brzo, Winter
je pritisnula dugme za gašenje alarma na daljinskom i otključala je
vrata. Žene su se nagurale u kola i zaključale su vrata. Prestravljena,
Winter se bojala da će izgubiti i ono malo kontrole koja joj je ostala.
Duboko je udahnula pa ponovo otključala vrata i ušla unutar vozila da
je opet ne bi zaključale napolju.
Drhtavim prstima gurnula je ključ u bravu kada su videle Razera
kako na ramenu iz Pink Slippera iznosi borbenu Beth.
“Gubimo se odavde odmah.” Shelly je vrisnula.

~ 12 ~
Naš svet knjiga

Okrenula je ključ i upalila vozilo kada je shvatila da je u klopci, oko

deset motora blokirali su joj izlaz sa parkirališta.
Nisu mogle uraditi ništa drugo do čekati i gledati kako je policija
napokon prekinula tuču i uhapsila je sve članove Last Ridersa, žene i
muškarce. Bethine drugarice bile su ubačene u drugo policijsko vozilo.
Loker je izveden napolje sa rukama u lisicama iza njegovih leđa i
sproveden u vozilo šerifa. Winter se nadala da će ga odvesti u zatvor i
da će baciti ključ, ali nije imala neka velika očekivanja da će Bog uslišiti
njene molitve.
***

Začula je kucanje na ulaznim vratima onog momenta kada je izašla

iz tuša. Oklevajući, na sebe je navukla roza donji deo trenerke i roze
majicu pa je požurila da pogleda ko je stigao.
Kada ih je otvorila shvatila je da ispred njih stoji Loker kojeg, posle
svega onoga što je saznala nije želela da vidi, iskoristio ju je kao piona
da dođe do njenog rođaka Vincenta. Nije u kući provela ni deset minuta
pre nego što je gradska vodenica ogovaranja krenula da melje. Kada je
spustila slušalicu, posle trećeg završenog razgovora znala je sve što se
znati može o predsedniku Last Ridersa.
Pokušala je da zanemari njegovo mišićavo telo obučeno u uzane
farmerice i crnu majicu. Odela koja je nosio nisu pokazivala njegov
pravi izgled. Winter je bila posramljena, jer je pomislila da bi ovakav
čovek mogao želeti nju. U protekle dve godine koliko ga je poznavala,
u njenu kuću nikada nije došao ovako obučen. Shvatila je, pošto ceo
grad zna ko je on, nema više potrebe da se pretvara.
“Lokeru, šta tražiš ovde?” njen ton uopšte nije bio pun dobrodošlice.
“Voleo bih da uđem i da ti objasnim.”
Winter je čvršće stegnula vrata i rekla: “Mislim da to nije
neophodno.”
Loker je posegnuo rukom i naglo ih otvorio, te je sa lakoćom naterao
da se odmakne od vrata.
“Moramo da razgovaramo.” Bila je dovoljno pametna da shvati da
ne postoji šansa da izbegne ponižavajući kraj farse od veze koju su
imali. Udahnula je i zatvorila je vrata. Sada je bio red na nju da stavi
bezizražajnu masku na lice.
“Upravo sam sebi skuvala kafu, hoćeš li ti jednu?”
“Ne hvala.” Pratio ju je kroz hodnik u njenu svetlu kuhinju.
Prostorija puna svetlosti je bila topla i prosto te pozivala da uđeš, slična
Winterinom karakteru. Obožavala je da kuva, da provodi svo svoje
~ 13 ~
Naš svet knjiga

slobodno vreme u njoj. Čak je i stolice presvukla ekstra sunđerima, jer

je više volela tu da radi svoju papirologiju umesto u kancelariji.
“Sedi negde.” Ponudila mu je, iako se nije okrenula da vidi da li ju
je poslušao. Uzevši šoljicu iz ormarića, sipala je sebi kafu. Iz navike nije
dodala šećer iako je pila slatku kafu. Zaslađivač ju je činio hiper-
aktivnom. Već se osećala kao da je na ivici, nije joj trebao dodatak.
Nemoćna da odgodi neizbežno okrenula se prema Lokeru koji je
sedeo za stolom pokušavajući da se pažljivo namesti na stolicu sa
bolnim izrazom na licu.
“Vidim da je danas gore nego juče. Juče su imali pik na tebe i onog
drugog sa tetovažama,” rekla je hladno.
“Imali su.”
“Izgleda da im se nije svidela ideja da njihove žene stoje u redu da
jebu vas dvojicu.”
Loker se ukočio na njenu upotrebu eksplicitne reči. Winter od kako
su se upoznali pred njim nije rekla ni “prokletstvo” .
“Winter...” upala mu je u reč pre nego je uspeo nastaviti.
“Naravno, prema onome što sam ja čula, žene moraju čekati u redu.
Veoma dugačkom redu.”
“Sedi dole i ja ću ti objasniti.” Nekada davno uradila bi baš to; sela
gde god da joj kaže, kako god da joj kaže. Ali ti dani su prošli.
“Ne trebaju meni tvoja objašnjenja. Nisam ni glupa ni slepa koliko
sam očigledno bila. Mogu da razumem engleski i shvatila sam tačno šta
se desilo. Ja sam bila osoba preko koje si se približio Vincentu, nisam
li?”
“Jesi, ti i Ben Stiles. Nisam znao koje od vas dvoje je odgovorno za
smrt moga brata.”
“Čestitam, misterija je rešena.” Nije mogla da mu ne izjavi saučešće
pa je dodala: “Žao mi je zbog tvog brata.”
“Hvala ti.”
“Sada, hoćeš li biti ljubazan da odeš Lokere ili više voliš Viper?”
“Kako god ti je draže.” Rekao je pokušavajući da zadrži strpljivost.
“Odlično onda, Viper gubi se odavde.”
“Ne idem dok ti ne objasnim. Hoću da ostanemo prijatelji i ne znam
da li ćeš mi poverovati ili ne, ali stalo mi je do tebe.”
“Kao do prijatelja?”
“Da.” Nož u stomak manje bi boleo. Vreme je da ovu igru privede
kraju.
“Bojim se da to meni ne odgovara. Ne želim i ne treba mi kriminalac
za prijatelja.”
~ 14 ~
Naš svet knjiga

“Nisam ti ukrao nikakav novac. Misliš li zato što sam u bajkerskom

klubu da sam automatski kriminalac?”
“Ukrao si mi nešto što nikada neću vratiti nazad. Pa, da budem
iskrena, dve stvari, moje vreme i poverenje.”
“Bio sam veoma oprezan u tome da našu vezu održim veoma
platonski. Nisam te navodio da veruješ da smo u ekskluzivnoj vezi.”
“Ali si znao da sam razvila neka osećanja.”
Njegovo ćutanje reklo je sve.
Winter je spustila šoljicu sa kafom na pult pre nego mu je zavitla u
glavu. Viperove tamne oči pratile su svaki njen pokret. Na sebi je imala
majicu koja je bila vlažna, jer se nije pošteno osušila pa joj se malo
provideo grudnjak koji je grlio njene grudi. Njena kosa se sušila u masu
kovrdža koje je uvek ispravljala i stilizovala u profesionalni izgled,
svesna da mora da zadrži određeni nivo zbog posla kojim se bavila.
Morala je da odaje utisak autoriteta da bi je učenici i njihovi roditelji
poštovali. Opuštala se jedino u privatnosti svoje kuće.
“Wow. Ti si kompletni seronja. Ja sam mislila da smo u vezi, ti si
znao da sam to mislila. Čekala sam na tebe strpljivo kao neka budala
svaki put kada si bio van grada, dok si ti jebao svoju ličnu kolekciju
žena i to ne u jednom motorističkom klubu, nego u dva.”
“One nisu moja privatna kolekcija. Žene Last Ridersa ne pripadaju
nikome,” Viper je uzdahnuo. Nije želeo da ovaj razgovor postane
ružan, ali je video da se uzalud nadao. “Članovi nisu ekskluzivni sa
bilo kim; ni muškarci ni žene.”
Winter je jedino mogla stajati i gledati u njega otvorenih usta od
šoka.
“Kao seks klub? Vi delite žene?”
“Prvo i osnovno to je motoristički klub. Delimo različite ukuse,
jedan od tih je seksualni. Da odgovorim na tvoje pitanje najbolje što
umem, imamo seks sa kim god hoćemo unutar kluba. Veoma smo
oprezni kada je bezbednost u pitanju i imamo veoma striktna pravila.”
Osetila je kako joj se mučnina penje u grlo i nije mogla da zadrži bes
u sebi.
“Dve jebene godine.”
“Winter, morao sam da saznam istinu o mom bratu.”
“Mogao si da budeš iskren sa mnom, znaš da bih ti pomogla i nikada
ne bih otvorila usta. Znaš to!!”
“Nisam smeo da rizikujem.”
“Zato što je bilo lakše povrediti mene. Upoznao si moju majku;
dopustio si mi da te upoznam sa njom znajući da se nadam da ćemo
~ 15 ~
Naš svet knjiga

nekada postati više od prijatelja. Mogao si da mi staviš do znanja da

nisi zainteresovan za mene na taj način. Umesto toga izigrao si me,
koristio si moju opčinjenost tobom da manipulišeš mnome i dođeš u
kontakt sa čovekom za kojeg si mislio da ti je ubio brata. Svaki
muškarac bi shvatio kada sam ga upoznala sa majkom da je to značilo
nešto. Umrla je u toj laži. Ja... te... mrzim. Ti si lažljiv i prevrtljiv. Mogao
si pretpostaviti u te dve godine da sam želela da se naše prijateljstvo
razvije u nešto više, ali ti nisi! Osećala sam se kao da je u meni problem,
da radim nešto pogrešno.” Winter je besno otrla suze sa očiju. “Da li si
uopšte svestan koliko sam bila posramljena kada sam te pitala da
prespavaš kod mene? Ponudila sam ti se na srebrnoj tacni, a ti si
pobegao glavom bez obzira. Umesto toga, praktično si jebao sve sa
kojima si došao u kontakt u dve države, sve osim mene.” Duboko je
udisala pokušavajući vratiti kontrolu nad svojim proključanim
temperamentom.
Viper je ustao i krenuo je prema njoj. Ispružila je ruke da ga zaustavi.
“Ako mi priđeš nabiću ti pesnicu u ta bolna rebra, a zbog toga kako
izgledaš rekla bih da te poprilično bole.” Naglo se zaustavio. “Mislim
da je vreme za tvoj odlazak iz moje kuće davno prošlo.”
Stao je u tišini, razmišljajući o tome koliko ju je duboko povredio,
nemoćan da smisli dobar izgovor za svoja dela. Uradio je upravo ono
za šta ga je optužila.
“Otići ću. Želeo sam da ti objasnim, ali, sada sam shvatio da sam
trebao pustiti da prođe neko vreme. Nadam se da ćeš mi jednog dana
moći oprostiti. Žao mi je.” Winter ga je ispratila do vrata, pokušavala
je da zadrži kontrolu nad sobom bar dok ne zatvori vrata za njim. Kada
je prošao kroz vrata, postavila mu je pitanje koje je izjedalo od
prethodne noći.
“Koja žena u tvom klubu ima plavu, kratku i šiljatu kosu, prosečne
je visine?”
“Bliss?”
“Ona je ta koju je ona grupa bajkerskih žena htela?”
“Jeste.” Viperova vilica je zaškrgutala.
“To sam i mislila.” Winter je napravila korak u nazad i zalupila mu
vrata ispred nosa .

~ 16 ~
Naš svet knjiga

Ograđeni deo dvorišta crkve bio je prepun parohijana i članova Last

Ridersa. Winter je pažljivo balansirala sa činijom prepunom salate od
krompira koju je pripremila, na sreću, kod švedskog stola nije bilo ljudi
kada ju je spustila na njega između sve one ukusne hrane.
Pogledala je po dvorištu pa je uočila svoju drugaricu i sekretaricu kako
crta američke zastave na lica dečice.
“Zdravo Emily.” Posvetljen pramen kose pao joj je preko čela i ulazio
joj je u oči. Umazanom rukom od boja nije bila u mogućnosti da ga skloni.
Winter joj je opušteno sklonila kosu sa lica i primila je uzdah zahvalnosti.
“Drže te zauzetom?” Nacerila se.
“Dobro bi mi došla pomoć.” Emily je priznala.
Winter je uskočila u vatru, organizovala je različite aktivnosti za decu
u suprotnim delovima dvorišta tako da je Emily napokon počela da diše.
Sredila je da se deca igraju i naprave takmičenje sa konjskom potkovicom
kada je začula veselo navijanje koje je dopiralo sa jednog od piknik
stolova.
Last Ridersi su se skupili oko Beth i Razera. Bilo je očigledno zašto su
klicali kada je videla Beth kako pruža ruku nekoj ženi i pokazuje joj prsten.
Winter je tada otišla do dečice da im odnese potkovicu jer su je već sa
nestrpljenjem očekivali, na lice je navukla ravnodušnu masku. Bila je
svesna Viperovih očiju koje su je svuda pratile, ali ga je ignorisala,
okrenuvši mu leđa tako da više nije mogla da vidi nikoga iz grupe.
Winter ga nije videla u protekla četiri meseca, ali gradski tračevi bili su
aktivni. Držala se podalje od ogovaranja, ali njeni takozvani prijatelji,
postarali su se da joj prenesu sve detalje o njegovim aktivnostima. Pošto
više nije krio povezanost sa Last Ridersima, njeni prijatelji su joj vrlo
revnosno prenosili informacije kada su ga viđale u društvu drugih žena iz
kluba. Nakon nekog vremena prestala je da im se javlja na telefon i
izbegavala ih je u javnosti. Brzo je naučila ne samo da skrije svoju reakciju
na pakosna ogovaranja, nego da ih ignoriše do te mere da je više nisu
bolela.
Jedini razlozi zbog kojih je ostajala u Treepointu bio je njen posao koji
je volela, a imala je nekoliko dobrih i pravih prijatelja. Nadala se da će
ogovaranja jednom prestati, ali s obzirom da je odrasla u Treepointu,
realno znala je da će puno vremena morati proći.

~ 17 ~
Naš svet knjiga

Winter se igrala “ledene vije” sa decom predškolskog uzrasta kada im

se Lily pridružila sa osmehom na licu. Nasmejala se prelepoj curi koja je
jurila decu po dvorištu. Lily je bila jedna od prijateljica koje su joj još uvek
ostale. Winter je bila mladi učitelj kada je podučavala Lily, onda ju je
podučavala u srednjoj školi nekoliko godina dok nije dobila posao
direktora škole.
Kada je njena majka obolela od raka, obe sestre su bile tu za nju. Beth
je bila savršena negovateljica koja je omogućila njenoj mami da umre u
rođenoj kući. Winter i dan danas ne zna da li bi to uspela da izdrži bez
njene pomoći. Lily joj je isto pomagala tako što je bila tu kada je Winter
trebala malo odmora; ostajala bi uz krevet njene majke. Obema ženama,
dugovala je duboku zahvalnost.
Dodir na njenom ramenu smrzao je na mestu, nedaleko od mesta gde
je njena bivša učenica stajala. Carmen je bila naslonjena na drvo, ispred
nje stajao je njen dečko i izgledali su kao da se raspravljaju. Winter je
taman htela da se umeša kada joj je Carmen ugledala i odmahnula glavom.
Mala porodica je stigla i odvratila joj pažnju od para koji se svađao.
“Zdravo Jenny.” Winter je pozdravila roditelje deveto-mesečnih
blizanaca koji su bili obučeni u teksas odelca i bili preslatki. Ruke je pružila
prema jednom od njih pre nego je završila pozdravljanje.
“Zdravo Winter.” Smejući se Jenny je pustila dete iz ruku i predala ga
Winter.
Lily je već otela drugog blizanca iz ruku ponosnog oca.
“Sećam se dana kada su svi bili srećni kada nas vide, sada, sve je u
dečacima.” Jenny se rugala svojim bebama.
“To se dešava kada imate dve preslatke bebe.” Winter im je udelila
kompliment. “Zašto nam ih ne biste ostavili na čuvanje dok vas dvoje ne
ručate?”
“Jeste li sigurne? Znaju biti naporni.” Dan je pitao.
“Nemoj iskušavati sreću.” Jenny se smejala.
“Idite samo.” Lily se složila.
“U redu, ako ste sigurne.” Dan je pitao pre nego je uhvatio svoju
suprugu za ruku i poveo je prema švedskom stolu.
Winter i Lily su se nacerile nagradama u svojim rukama. Ostala deca
su uskoro privukla njihovu pažnju, obe su trčale sa bebama na njihovim
kukovima. Njihov smeh zvonio je preko dvorišta, privlačeći svačiju
pažnju.
Lilyn dečko im je prišao i Winter ga je gledala kako joj pruža čašu soka.
Cura ga je gledala sa zahvalnim osmehom na usnama. Winterino srce je
poskočilo zbog emocija koje je videla u Charlesovim očima. Oduvek ju je
~ 18 ~
Naš svet knjiga

voleo, i svi u gradu su to znali. Winter je imala prilike da se sretne sa

svakakvim, hormonima napunjenim adolescentima i znala je kako to
izgleda kada postoji hemija između dvoje ljudi. Sa njima dvoma to nije
bilo tako. Nešto je nedostajalo i to sa Lilyne strane. Strast se videla na
Charlesovom licu i govoru tela; Lily ga je tretirala kao prijatelja. Izlazili su
od srednje škole, a sada je Lily na koledžu, pa ih nije često viđala zajedno.
Winter je bolelo što je morala da gleda nekoga ko je pravio njene greške,
razvio je osećanja za osobu koja mu to nikada neće uzvratiti. Znala je da
će Charles jednog dana naučiti tu bolnu lekciju.
Lily mu je predala čašu, a on je uzeo pa je zagrlio rukom oko ramena i
privukao je bliže sebi. Beba između njih odavala je utisak lažne slike male
srećne porodice. Winter ih je vrlo lako mogla zamisliti ovako u bliskoj
budućnosti sa njihovom decom.
Iznenadan pokret na drugom kraju dvorišta gde su bili Last Ridersi
privukao je Winterinu pažnju. Ogromni lik, kompletno tetoviran malo je
pobesneo. Krenuo je prema Lily sa izrazom ubojite namere na licu koja je
bila usmerena na Charlesa. Taj momak u svom životu nije učestvovao u
fizičkom obračunu.
Razer je pokušao da ga spreči, ali se Winter šokirala kada je dobio
pesnicu u lice. Viper se isprečio ispred tetoviranog lika, ali je njegova
čizma završila između Viperovih nogu. Winter se zaljubila. Nije mogla da
skine cerek sa lica dok ga je gledala kako se previja od bolova na travi.
Druga dva bajkera poletela su da ga spreče, ali ih je jednostavno zabio
jednog u drugog. Tim potezima samo su ga još više dražili. Winter je
potražila Beth, ali je nije videla, znajući da bi ona mogla preuzeti kontrolu
nad situacijom.
“Charles, ostavila sam neke torbe sa odećom za mesečnu rasprodaju u
mojim kolima. Da li bi mogao da ih odneseš u kancelariju Pastora Deana
umesto mene?”
“Nema problema. Odmah ću se vratiti.” Rekao je Lily pre nego je
krenuo prema parkingu crkve.
Lily se vratila igri sa decom, a Winter nije uspela da natera sebe da
prestane da gleda u pravcu Last Ridersa. Četiri muškarca koja su držala
tetoviranog su ga pustila i brzo su se povukli. Winter je osetila ispitivačke
poglede na sebi od strane članova kluba pitajući je zašto se umešala,
iskreno, pojma nije imala. Ponovo im je okrenula leđa, poticala je decu da
se nastave igrati igre sa potkovicom.
Igra je bila zabavna i uzbudljiva pa su je deca navela da zaboravi na
Viperovu prisutnost i blizinu.
“Ovi mali buntovnici ima da nas izmore.” Winter je rekla bez daha.
~ 19 ~
Naš svet knjiga

Lily se nasmejala. “Znam.”

Zvukovi svađanja privlačili su pažnju svih koji su bili u blizini Carmen
i njenog dečka. Pribio je uz drvo sa rukom na njenom vrati. Winter je
krenula prema njima, ali se setila bebe u svojim rukama. Signalizirala je
Emily koja je videla njen poziv i požurila prema Winter. Nije mogla da
veruje šta se dešava pred njenim očima. Metalna potkovica poletela je
preko dvorišta i udarila je Jakea u leđa. Iznenađen, pustio je Carmen i
okrenuo se da bi video Lilyno nasmejano lice.
“Ne diraj je.” Devojka je besno prosiktala kroz zube. Winter nije mogla
da veruje da je Lily bila dovoljno hrabra da se suprotstavi ovom mladiću.
Stajala je tamo sa bebom na kuku, zahtevajući da ostavi Carmen na miru.
Brzo, Winter je predala bebu Emily i požurila je prema Lily.
“Šta se to tebe tiče?” Jake je pokušao da zaplaši Lily.
“Tiče me se. Povređivao si je.” Lily je odgovorila.
“Možda, Jake bi se mogao malo smiriti,” Winter se umešala koristeći
svoj glas direktora škole.
“Vas dve drolje bi trebale da gledate svoja posla.”
Winter se ukočila. Jake je odustao od škole pre nekoliko godina. Učinila
je sve da ga ubedi da ostane i pohađa nastavu. Onda je bio neprijatan i
razvio je odbojno ponašanje, ali sada je bio još gori. Bila je dovoljno
pametna da shvati da postoje situacije za koje je bilo bolje da ih neko drugi
sredi, ovaj put to njih dve nisu mogle. Problem je bio bezbedno izvući
Carmen i Lily iz situacije u koju su upale.
“Dobro, uradićemo to. Lily i ja smo htele doneti sokove za decu i
trebala bi nam pomoć. Carmen, možeš li nam pomoći?”
“Ona ne ide nigde. Mi odlazimo.” Povukao je Carmen na sebe, pa je
gurnuo Winter sa puta. Za malo je izgubila ravnotežu kada je osetila ruku
oko svoga struka koja ju je zadržala na mestu dok je nije povratila. Jake i
mlada žena našli su se okruženi Last Ridersima.
Ukočivši se, Winter se nije morala okrenuti da bi znala ko stoji iza nje.
“To je greška,” Viper je rekao iza njenih leđa. Winter se brzo odmakla
od njega, pronalazeći mesto da stane pored grupe.
“Ono što treba da uradiš je da se pomeriš od cure i pođeš sa mnom.”
Hladan glas tetoviranog lika privukao je svačiju pažnju dok je stajao
ispred Lily, blokirajući joj vidik.
“Šta se dešava?” Pastor Dean požurio je ispred grupe sa Beth pored
sebe. Momentalno je otišla do Lily, dok su zahvalni Janny i Dean došli po
svoje dete koje joj je još uvek bilo i rukama. Privukli su pažnju svih
prisutnih na grupu, sprečavajući Jakea da odvede prestrašenu Carmen.

~ 20 ~
Naš svet knjiga

Winter je otišla napred i uzela je Carmen za ruku pa je povukla dalje

od Jakea. Na sekund je delovao kao da će eksplodirati, ali bez obzira
koliko je besan bio, Jake je znao da je brojčano nadjačan. Na sreću Carmen
je dozvolila da je odvuče od dečka. Winter je Jakea ostavila Last Ridersima
da ga se reše.
“Hoćeš li nešto za piće?” pitala je Carmen.
“Da, molim.” Winter je otišla do frižidera i uzela je sok spuštajući ga
ispred Carmen pa je sela do nje.
“Jesi li dobro?”
“Jesam, nije prvi put da je Jake izgubio živce sa mnom. Ohladiće se pa
će mi se izviniti.” Carmen je opravdavala njegove postupke.
“Naravno da hoće dušice, ali Carmen on ne bi trebao da se istresa na
tebi kada je besan.”
“To njemu ništa ne znači.” Carmen se raspravljala.
“Carmen, mogao bi te povrediti. Da li često gubi živce?” cura je u
momentu promenila ponašanje. Winter je to uzela kao definitivno da.
“Bio je besan jer me je uhvatio da zurim u one bajkere, bio je
ljubomoran.”
“Nije bitan razlog, nema prava da te povređuje.”
“Gledajte gospođice Simmons, Jake je bio besan na mene jer sam radila
nešto što nisam trebala. Pogrešila sam. Gde je on?”
Winter je primetila kako pokušava da ga nađe u gužvi, ali je želela da
odvede Carmen odande pre nego se vrati. Nije verovala da se njegov
temperament dovoljno ohladio da bude bezbedna sa njim.
“Mogu li da te odbacim kući, a on može da te nazove kasnije?” cura
nije želela da ode, ali ju je Winter ubedila uprkos njenom negodovanju što
je ostavila Jakea samog. Živela je samo ulicu dalje od nje, tako da je uspela
pronaći kuću bez da pita za pravac.
Prateći je do vrata kuće, mogla je videti da je Carmen želela da joj vidi
leđa. “Jesu li ti roditelji kući?” Winter je pitala.
Cura je htela da je slaže. Sve one godine iskustva koje je imala sa
učenicima nateralo je Winter da pozvoni na kućno zvono sa
samopouzdanjem.
“Htela sam da uđem.” Carmen je slagala
Pre nego joj je mogla odgovoriti Carmenina majka otvorila je vrata.
“Carmen? Gospođice Simmon” Žena je očigledno bila iznenađena jer
je na vratima zatekla svoje dete i direktorku škole.
“Gospođo Jones, mogu li ući i porazgovarati sa vama i vašim
suprugom nekoliko minuta?” Winter je pitala učtivo.

~ 21 ~
Naš svet knjiga

Vrata su se šire otvorila, dozvoljavajući im ulaz dok se Carmen durila

iza nje.
Winter je taktično objasnila šta se desilo na crkvenom pikniku kada su
oba roditelja bila prisutna. Njeni roditelji su se razumljivo uzrujali kada
im je Winter objasnila šta se desilo između mladog para. Nakon toga
ubrzo je otišla, smatrajući da je najbolje da ostavi porodicu da privatno
sredi problem sa Carmen, moleći se da će biti uspešniji u ubeđivanju
devojke da Jake ima ozbiljan problem.
Winter je jedino mogla da se moli da će se cura dozvati pameti pre neko
nastrada.

***

Winter je ugasila usisivač i izvukla je utikač iz utičnice na zidu. Taman

je krenula da ga odvuče u ostavu kada je začula zvono na vratima.
Otvorila je bez da je pogledala ko se nalazi iza njih i odmah je zažalila.
“Odlazi.” Pokušala je ih zalupi ispred Viperovog nosa, ali je njegova
ruka uhvatila vrata, terajući je da ih otvori pa se provukao pored nje i ušao
je unutra. Winter je bilo dosta toga što je smatrao da može da upada u
njenu kuću kad god poželi.
“Zar ti nikada ne proveravaš ko je pre nego što otvoriš vrata?”
“Od sada ću proveravati. Izlazi napolje.”
“Hoću da razgovaram sa tobom.”
Viperova faca je očvrsnula, već je bio besan, a ona ga je činila ljućim jer
nije htela da sasluša ono što je imao da joj kaže.
“O čemu si razmišljala kada si se suprotstavila onoj propalici?”
“Mislila sam da bih možda mogla pomoći Lily da ne nastrada.”
“Nikada ne bi dotakao Lily.”
“Stvarno? Imam novosti za tebe, tetovirani lik ne bi stigao do nje na
vreme. Jake je hteo da je gađa onom potkovicom i nije ga bilo briga što je
imala dete u rukama.”
“Shade?”
“Je li on prekriven tetovažama?”
“Jeste.”
Winter se stresla. “Kako bilo, upalilo je. Odvela sam Carmen kući,
razgovarala sam sa njenim roditeljima koji nisu imali pojma da im se
šesnaestogodišnja ćerka zabavlja sa ološem koji podigne ruku na nju svaki
put kada se naljuti. Sada je to njihov problem da ga rešavaju. Sada, hoćeš
li otići?”

~ 22 ~
Naš svet knjiga

“Nisi u pravu ako misliš da je ovo gotovo. Ta propalica ima ozbiljan

problem. Drži se podalje od toga i pusti tu porodicu da se nose sa njim.”
Winterina vilica se stegnula. Viper je stajao u njenoj dnevnoj sobi, naređuje
joj, uopšte je ne sluša kao u dobra stara vremena. Okrenula mu je leđa i
otišla je do telefona, okrećući šerifov broj.
“Meggie, Winter Simmons je pri telefonu. Imam nedozvoljen upad u
kuću.”
Viperove obrve su se podigle kada je čuo šta govori pa je prekrižio ruke
na prsima.
“Hvala vam.” Winter je spustila slušalicu. “Hoćeš li sada otići?”
“Šta, da dozvolim da me jure sa crvenim rotacionim svetlima. Ne
hvala.” Viper je krenuo da sedne na kauč i ukočio se. Počeo se okretati oko
svoje ose i primetio je sve promene. Winter je stajala u tišini, jer je
kompletno preuredila svoj dom. Hladan i formalan nameštaj bio je
poklonjen u dobrotvorne svrhe, a zamenila ga je ogromna, udobna sofa.
Svi cvetni dezeni bili su uklonjeni; sada su ih zamenile neutralne boje sa
daškom tirkizne i koralne. Teški drveni pod sada je bio prekriven debelim
gustim tepihom, a na prozoru su bili paneli bele boje koji su se njihali na
rano večernjem povetarcu.
Preuređenje kuće pružilo joj je šansu da sa nečim zaokupi misli i vreme
proteklih meseci, ali najvažnije, pružilo joj je priliku da izbriše sećanja na
Viperovo dolaženje u njenu kuću. Sećanja da je sedeo na kauču ili da je
večerao za njenim trpezarijskim stolom sada su bila isečena hirurškom
preciznošću. A sada je opet bio u njenoj kući, noseći seksi kožne pantalone
i Harley majicu, ostavljajući time sveže otiske svoje prisutnosti na njenim
novim stvarima.
Morao je otići, jer nije više imala finansijskih sredstava za novi
nameštaj.
“Šta si koji đavo uradila sa kućom?”
“Preuredila.” Viper nije mario za nameštaj cvetnog dezena koji je njena
majka očigledno izabrala, ali ovo je bila sušta suprotnost. Sve domaćinsko
bilo je izbačeno, svi lični pečati, sve ukrasne figurice koje je volela da
sakuplja, nekoliko njih joj je on lično kupio. Ovo sada, izgledalo je kao da
je kopirano sa stranice nekog magazina. Bilo ko je mogao živeti ovde, nije
bilo fotografija njenog odrastanja, niti njenih roditelja, čak ni slike njih
dvoje sa banketa na dodeli nagrada. Napravila je sebi utočište. Viper je
osetio da mu se utroba prevrće.
“Jebeno mogu to da vidim.” Ali to nije bilo sve što je video. Postao je
svestan da stoji ispred njega u kratkim teksas pantalonicama koji su jedva

~ 23 ~
Naš svet knjiga

prekrivale njenu zaobljenu guzu za koju on nije znao da tako izgleda, roza
majica koja je pokazivala njen ravan, toniran stomak.
“Mogu da shvatim da si bacila moju sliku, ali zar i Suenu isto, zašto?”
“Da se nisi usudio majku da mi spominješ. Nije ti dopušteno da joj ime
izgovaraš tim lažljivim ustima.” Winter je pukla. “Izlazi napolje.” Prišla
mu je i krenula je da ga gura prema vratima. Viper se nije ni pomerio,
umesto toga uhvatio ju je za ruke i snažno je povukao na sebe. Njeno besno
vriskanje će privući sva zabadala u susedstvu. Viper je spustio glavu i
pritisnuo je usne na njene u pokušaju da je ućutka. Izgledalo je kao da je
munja udarila u njegova muda, otvorila je usta i osetio je jagodu i sladoled,
ukus žvakaće gume koje je volela. Viper se ranije starao da je nikada ne
poljubi otvorenih usta, ali sada je sebi dao oduška kada je tačno znala ko
je on. Ljubio ju je bez zadrške, njeno je opiranje jenjavalo dozvoljavajući
mu da radi šta hoće dok se opušteno naslanjala na njegovo telo. Raširio je
prste malo iznad njene guze i približio je više sebi kako bi je zadržao na
mestu.
Vatra je počela goreti kroz celo njeno telo onog trenutka kada je njen
golišavi stomak dodirnuo njegovu tvrdu erekciju sputanu u kožnim
pantalonama. Spustio je ruku na njenu guzu privlačeći je još više na sebe.
Winter je zastenjala u njegovim ustima dok je osećala...
“Khm...” zvuk pročišćavanja grla otrgnuo ju je iz Viperovih ruku.
Pre nego je uspela da se opravda šerif je progovorio: “Imao sam dojavu
da ti je u kuću ušao neko, neovlašćeno.”
“Krenuo je da ulazi negde to je sigurno.” Zamenik šerifa je rekao
posprdno.
“To je nepristojno i bezobrazno.” Winter je prasnula, dovoljno besna
na sebe i nije joj trebao ovaj magarac od zamenika da je vređa.
Šerif je zarežao na svog zamenika. “Jeste, bilo je zameniče Moore.
Izvini se i sačekaj me u kolima.” Naredio mu je tonom koji je zahtevao
poslušnost.
Zamenik se izvinio, okrenuo se i otišao bez i jedne reči kada je Viper
pogledao u samozadovoljno kopile.
“Izvini Winter, Viper. Gradonačelnikov nećak, zaglavio sam sa njim
dok ne budem ispunio kvotu žalbi na njega, tada ću otpustiti njegovu
guzicu; ovaj incident će ići u njegov dosije. Sada, da se vratimo na prirodu
poziva, zašto si zvala, šta se dešava?”
“Rekla sam Viperu da nije dobrodošao u mojoj kući, ali je on ipak
ušao.”
Šerifova obrva se podigla. “Je li to istina Viperu?”
Slegnuo je ramenima i odgovorio: “Jeste.”
~ 24 ~
Naš svet knjiga

“Želiš li da podneseš prijavu?” okrenuo se prema Winter?”

“Da.” Odgovorila je.
“U redu.” Izvadio je svoj notes iz džepa i krenuo je da piše. “Naravno,
ovo će dospeti u novine. Moraćeš ići u sud da svedočiš. Ja ću morati isto,
s tim da ću morati reći kako sam vas zatekao kada sam došao, a bili ste
prilično intimni.”
Winterina usta su se širom otvorila “Da li je ovo dobro staro
zastrašivanje?”
Šerifove oči su postale hladne. “Zapravo, hteo sam da te poštedim
sramoćenja.”
“Kako to šerife? Vaš zamenik je ušao ovamo, izvređao me u lice, dao
mi je neko polu izvinjenje koje nije ni mislio i što je najgore zabole ga što
je očigledan. Da dodam uvredu na povredu, ti mi govoriš da iako je Viper
priznao da je ušao bez dozvole, da ću ja ispasti budala što je naravno i bila
njegova namera kada me je ščepao i poljubio. Zašto jednostavno ne biste
obojica otišli? Možeš li to nekako srediti, za mene?” Winter je zahtevala.
“Da mogu. Idemo Viper.”
Viper je konstantno zurio u Winter, ali je izašao kroz vrata bez reči
kada je video da ga šerif čeka. Winter je zaključala za njima pre nego je
otišla u kuhinju da napravi sebi piće. Izvadila je sok iz frižidera, otišla je
za sto i sela na stolicu, spuštajući glavu u ruke. Njen mozak ponavljao je
Viperov poljubac. Posle nekoliko minuta, ispravila je svoja ramena i
povukla je mozak u sadašnjost, otvorila je laptop da zakopa samu sebe
poslom. Držeći sebe zauzetom bio je jedini način da zaboravi na Vipera.

***

Viper je zalupio vratima kluba; članovi su sedeli svuda naokolo

opuštajući se. Neki su pričali, a neki su pili hladno pivo posle dana
provedenog napolju na suncu. Otišao je do bara, uzeo je čašu, pa je sipao
sebi viski pre nego je uzeo bocu i seo na jednu od stolica.
“Šta je tebe tako nadrkalo?” Zavodljiv glas pitao ga je negde sa njegove
desne strane. Viper je podigao čašu i uzeo jedan veliki gutljaj. Bliss mu je
stalno bila za petama od kada joj je falio njegov glas da postane članica
kluba. Do sada je bila strpljiva. Želela je da ga jebe, a njemu se činilo da to
nema nikakve veze sa glasanjem. Žena je bila slika i prilika seksi cure na
dve prelepe noge. Nadimak Bliss je bio zarađen kada je nekoliko članova
istaklo da je njena pičkica tako dobra. Problem je bio što mu se na nju nije
dizao. Stalno se sećao Winterine opaske i opisa pre nego mu je zalupila
vrata pred nosom.
~ 25 ~
Naš svet knjiga

Uvrnuta stvar je bila, pre toga, bio je nestrpljiv da zarije kurac u to

savršeno telo, ali onaj jedan pogled sjebao mu je sve to. Jebao je okolo sve
živo iza Winterinih leđa dve godine, bez osećaja krivice i sve to dok nije
saznala istinu, sada se valjao u krivici i griži savesti. Sipao je još jedno piće,
pokušavajući ubiti svoju savest.
“Ništa Bliss, samo mi treba piće.” Lepa plavuša pomerila se i sela je
pored Knoxa na jednu od većih sofa u prostoriji. Uspeo je popiti još jedan
viski pre nego je sipao još proučavajući žene u sobi. Svaka od njih je imala
svoj način da zadovolji muškarca. Natasha ako želiš brzo i zabavno, Dawn
ako ti treba malo vežbe, Ember ako želiš lagane i zavodljive igrice, Story
ako ti ne smeta brbljanje. Jewell i Evie su bile raspoložene za sve. Pošto
nije video Evie, uhvatio je Jewellin pogled. Polako je došetala pa ga
zagrlila oko vrata, njene grudi u beloj providnoj majici otkrivale su
rozikastu boju njenih bradavica. Jewell je volela seks, volela ga je mnogo.
Nije se izvinjavala zbog toga i Last Ridersi su joj to omogućavali na
dnevnoj bazi.
“Šta ti treba večeras Viperu?”
Ruka mu je kliznula uz njene butine i završila je ispod njene kratke
suknjice. Prstima je osetio da je već vlažna i spremna za njega. Jewellina
ruka krenula je prema kopči njegovih pantalona, pa je izvadila njegov
dugačak, debeli kurac. Oblizala je svoje usne i spustila se dole da ga uzme
ustima. Viperova ruka napustila je njenu pičkicu i uhvatila je za grudi koje
su ga mamile iz dubokog izreza, dok se on igrao njenim bradavicama ona
ga je zaigrano sisala. Najbolja stvar bila je što je Jewell obožavala da im
pruža oralni seks; zbog toga je bila vrelija od pakla. To je i muškarce činilo
napaljenima jer kada bi je uhvatili kako im opčinjeno odmerava kite, tačno
su znali šta misli
Napokon, Viper je osetio kako mu se muda zatežu i polako idu prema
vrhuncu. Vatra koja se probudila i njemu kada je gurnuo jezik u Winterina
usta zamalo je ugašena. Kada je svršio, Jewell je zastenjala , on ju je zgrabio
za kosu i naterao je da ga primi dublje u usta. Kada ga je izvadila iz usta,
mali drhtaji potresali su joj telo.
“Jesi li gotov za večeras?” Jewell je pitala, dok je njeno telo očajnički
trebalo olakšanje.
“Šta ti misliš?” Viper je svoju čašu i bocu pomerio sa strane, podižući
Jewell na bar sve dok joj pičkica nije bila tamo gde ju je želeo. Podigao joj
je suknju oko struka, svestan da ih svi u prostoriji posmatraju. Njegov
kurac se ponovo podigao, a savest je popustila. Od ovoga je štitio Winter.
Ta ukočena žena nikada ne bi bila kadra da mu pruži ono što mu je u
seksualnom smislu bilo potrebno, a da ju je jebao dok je tražio bratovog
~ 26 ~
Naš svet knjiga

ubicu, tada bi se osećao još gore. Držao je na distanci i prepuštao se

drugim ženama koje su umele da ga zadovolje.
Raširio je njene usmine, pronašao je njeno središte i spustio se na nju.
Njegova usta obrađivala su je dok je ležala na šanku, pružajući svima
savršen pogled. Viper ju je dovodio do vrhunca više puta. Napokon,
nakon jednog razornog, spustio je dole sa šanka. Njene noge bile su suviše
slabe da je drže, pa ju je obujmio oko struka i podigao je u naručje.
“Jesi gotov?”
“Tek smo počeli.” Viper je odgovorio.
Jewell je zastenjala dok je nosio uz stepenice u njegov krevet,
ostavljajući vrata otvorena.

~ 27 ~
Naš svet knjiga

Školski autobus zaustavio se na parkingu ispred Treepoint Srednje

Škole. Winter i njen asistent, Jeff Morgan kolutao je očima na nemoguće
tinejdžere koji su izjurili iz autobusa.
“Počinje još jedna godina.” Jeff je zastenjao.
“Ma daj, nije tako loše.” Winterin veseli glas jedva je nadglasavao graju
u dvorištu.
“Jeste.” Odgovorio je dok je gledao kako dva igrača fudbala napadaju
jednog od smotanijih učenika.
Winter se nasmejala njegovom namćorastom ponašanju, ali joj je
osmeh zamro na usnama kada je videla Carmeninu majku kako ide u
njihovom pravcu.
“Zašto je gospođa Jones ovde?”
“Ima sastanak sa tobom zakazan za ovo jutro.” Jeff je rekao gledajući u
njen raspored koji je držao u rukama.
“Dobro, porazgovaraću sa njom, onda ću pozvati učenike u sportsku
salu da održim govor ’Dobrodošlice u novu školsku godinu’.” Winter je
mentalno reorganizovala svoje jutro.
“Bolje ti nego ja.” Mrzeo je da ima posla sa roditeljima, a Winter je bila
prilagođena na to da rešava probleme učenika i roditelja koje su tovarili
na školska leđa.
“Gospođice Simmons.”
“Gospođo Jones, koliko sam razumela imamo zakazan sastanak. Moja
kancelarija je na ovu stranu.” Dve žene prolazile su kroz gužvu na
hodniku da dođu do Winterine kancelarije. Zamolila je Emily da joj ne
prosleđuje pozive pa je ženu propustila u prostoriju.
“Kako ste danas?” Winter je pitala zabrinuto jer je žena izgledala
previše umorno.
“Dobro.” Rekla je. “Preći ću odmah na stvar i reći vam da će Carmen
napustiti Treepoint srednju školu. Njen otac i ja smo odlučili da je bolje da
se preseli kod moje sestre van grada i tamo završi zadnju godinu. Kada
nađemo kupca za kuću i mi ćemo se odseliti.”
Winter nije videla Carmen od onog piknika pre mesec dana i nadala se
da su se stvari rešile i poboljšale.
“Je li raskinula svoju vezu sa Jakeom?”
“Na žalost nije. Oni veruju kako ih mi sprečavamo i branimo da budu
zajedno. Carmen se iskrala iz kuće prošle nedelje i nije se vratila do

~ 28 ~
Naš svet knjiga

narednog dana. Imala je masnicu na oku, a opet odbija da prizna da joj je

on to napravio. Plaši nas, njenog oca i mene. Kada smo rekli Carmen da
joj ne dopuštamo da ga više viđa, gume na automobilu su nam bile
izbušene, a neko nam je upalio i šupu. Zvali smo i šerifa, ali ne postoji ništa
što on može uraditi bez dokaza ili Carmeninog priznanja da ju je tukao.
Moja sestra živi u New Jerseyu i ne radi tako da je može držati na očima
dok im se ne pridružimo.”
“Obično bi mi bilo jako žao da izgubim učenika Carmeninog kalibra,
ali u ovom slučaju, u potpunosti se slažem sa vašom odlukom.” Nije imala
nameru da odgovara roditelje od prebacivanja njihove kćerke u drugu
školu kada je njena sigurnost u pitanju. Winter je pritisnula dugme na
interkomu i zamolila je Emily da isprinta Carmenine izveštaje i ocene koje
su joj potrebne za prebacivanje.
“Mislim da je najbolje da im date njene overene ocene, tako neće biti
vidljivih kompjuterskih tragova za Jakea da ih prati, naravno, ukoliko mu
se sama Carmen ne javi i ne kaže gde je.”
“Nismo joj još rekli, spakovaćemo joj stvari kada se vratim kući.
Uzećemo joj telefon tako da neće imati priliku da mu javi.”
Emily je ušla u kancelariju sa traženim papirima. Uzevši ih od nje,
Winter je pogledala da li su sve rubrike tačno popunjene zbog školskog
sistema, pa ih je sve spojila zajedno heftaricom. Gurnula je papire u veliku
omotnicu i predala je gospođi Jones.
“Želim vam sve najbolje. Molim vas obaveštavajte me kako Carmen
napreduje u novoj školi.” Winter je zahtevala, iskreno zabrinuta za
Carmeninu sigurnost.
“Hoću, hvala vam gospođice Simmons. Da niste onaj dan doveli
Carmen kući posle piknika možda bi zakasnili da joj pomognemo.”
Winter se nasmešila, ispratila je ženu napolje do automobila. Hodala je
prema svojoj kancelariji kada je ugledala Jakea kako sedi na haubi crnog
mustanga na parkiralištu i posmatra je. Mržnja na njegovom licu mogla se
videti čak i na ovolikoj udaljenosti.
Izvadila je mobilni iz džepa i nazvala je školsko osiguranje.
“Tome, ovde gospođica Simmons. Na severnom parkiralištu je crni
mustang. Mladi čovek koji sedi na njemu nije više učenik ove škole. Hoćeš
li se pobrinuti da napusti školski posed?”
“Naravno, gospođice Simmons. Odmah ću se postarati za to.”
“Povedi nekoga sa sobom. Ne želim da mu se sam suprotstavljaš.
Obavesti i šerifovu kancelariju da ćeš tražiti da uljez napusti školski krug.”
“U redu madam.”

~ 29 ~
Naš svet knjiga

Ušla je u školu i stajala je tamo sve dok Tom i još jedan muški član
obezbeđenja nisu prišli kolima. Kada su bili na nekoliko koraka od njega
ušao je u auto i odvezao se. Osetivši olakšanje kada je otišao bez
konflikata, Winter se vratila u svoju kancelariju da pozove učenike u salu,
da im poželi dobrodošlicu i da im ulije samopouzdanja za godinu koja je
pred njima.

***

Parkiralište je bilo mračno i pusto kada je zaključala ogradu škole.

Winter je bila besna na sebe, jer je ostala tako kasno. Znala je da će se
papirologija nagomilati zbog početka školske godine. Imala je nameru da
završi veći deo toga, a da ostatak odnese kući i opušteno ih sredi tokom
vikenda. Na sreću kola su joj bila blizu. Stavila je svoju tašnu na krov
automobila pa se sagnula da otključa vrata.
Snažna ruka zgrabila ju je za kosu i povukla je unazad umalo je
podižući sa tla, pre nego ju je gurnuo napred i udario njenom glavom o
staklo vrata vozača. Winter nije znala kako nije izgubila svest. Bol je bila
užasna; puzala je po prašini pored svojih kola, plačući. Znala je da nikog
nema u okruženju da je čuje ako bude vrištala pošto je škola bila izolovana
na samom obodu grada. Bol je obuzeo njeno telo kada ju je nečija čizma
šutnula iz sve snage u rebra dok je bespomoćno ležala na tlu. Winter nije
poznavala teror i strah, ali ga je upoznala kada je shvatila da nije završio
sa njom. Terajući sebe da ustane, pokušala je da stane na noge. Strahovita
bol u rebrima zaustavila ju je u pokušaju. Pesnica koja je udarila u lice
njenu glavu je zabacila unazad; krv iz posekotine na njenom čelu klizila
joj je u oči, muteći joj vid. Winter se okrenula na stomak pokušavajući da
otpuza od osobe koja ju je napadala. Nokti koje je upravo sredila to jutro
slomili su se kada je pokušala da se odbrani od izvora njene agonije. Znala
je da, ko god da joj nanosi bol imao je nameru da je ubije, ali je morala da
pokuša. Finalni udarac zadan joj je kada se teška čizma spustila na njenu
kičmu i tada je ostala bez svesti.

***

Mobilni telefon koji je uporno zvonio na noćnom stoliću probudio je

Casha iz dubokog sna. Okrenuo se, dohvatio je telefon i podigao ga do
svog uveta.
Viper je izašao iz kupatila ostavljajući Evie da završi svoje tuširanje
sama i zatekao je Casha kako razgovara sa nekim telefonom dok je Bliss
~ 30 ~
Naš svet knjiga

gola ležala pored njega. Klub obično petkom uveče napravi žurku, a
prošlu noć su njih četvoro završili u istom krevetu. Sada je jedva čekao da
se izgube kako bi mogao da se obuče i siđe dole na doručak. Ignorišući
ostale u njegovoj sobi, otišao je do komode i izvukao je farmerice i majicu.
Po izgledu Cashove face kakve god da je vesti primio bile su loše.
Evie mu je mahnula na vratima i uputila je pogled Bliss koji se nije
mogao pogrešno protumačiti. Shvativši poruku Bliss je sišla sa kreveta.
Stala je ispred njega pa se podigla na prste i poljubila ga u usne. Hteo je
da se okrene, ali nije, dozvolio joj je da ima svoj momenat.
“Hvala Viperu.”
“Hvala tebi Bliss.” Nacerio joj se i žena je otišla. Bio je siguran da će
skupiti žene i sa njima otići do grada kako bi napravila tetovažu za članice.
“Viper.”
Seo je dole na krevet, i počeo je da obuva čizme. Okrenuo se i video
Casha kako se oblači.
“Šta je bilo?”
“Ne znam kako da ti kažem ovo pa ću ti reći kako jeste. Taj poziv je bio
iz šerifove kancelarije. Trebaju me da uđem u trag osumnjičenog u planini
koji je sinoć za malo ubio ženu od batina. Nisu je pronašli sve do jutros
kada je obezbeđenje stiglo da otključa kapiju zbog košarkaškog treninga.”
Viper je automatski seo na stolicu i znao je o kome Cash govori.
Upozorio je Winter hiljadu puta da u školi ne ostaje do kasno.
“Koliko je loše?” Cash je zavezao čizme, dok je grabio ključeve motora
sa noćnog stolića. Požurio je u kupatilo, ali se zaustavio taman toliko da
mu da informacije koje je imao.
“Loše. Umalo je ubio od batina, i bila je celu jebenu noć napolju
izložena raznoraznim elementima. Šerif misli da se neće izvući. Žao mi je
čoveče, ali moram ići. Čekaju me.”
“Idi.” Cashu nije trebalo dva puta reći.
Dok je Viper izlazio iz kuće, mogao je čuti zvuke Cashovog motora
kako se odvozi planinskim putem. Rukom je posegnuo da zgrabi korman
svoga motora, ali nije mogao da se popne. Bio je suviše zauzet
povraćanjem.

***

Bol. To je bilo sve što je osećala dugo vremena. Na početku je

pokušavala da se probudi, ali ju je bol ponovo vraćao u nesvest. Kada je
bila sposobna, posle dugo vremena, da otvori natečene oči, vrištala je od

~ 31 ~
Naš svet knjiga

bola tako da su je čuli skroz u hodniku pa su sestre utrčavale u sobu i

davale joj još injekcija protiv bolova.
Winter je naposletku naučila da se sporije budi sa što manje pokreta
sve dok lekovi ne počnu da deluju. Ležanje je još uvek bilo mučenje, jer je
inače bila veoma aktivna. Sada je bila zavisna od nekoliko sestrica koje su
se brinule za njene osnovne potrebe, time joj oduzimajući ono malo
ponosa koji joj je ostao.
Mozak bi joj odlutao negde daleko kada su je čistile, i menjale
posteljinu ispod njenog slomljenog tela.
Najgore je bilo kada je doktor odlučio da je dovoljno prisebna da joj
saopšti u kakvom se stanju nalazi. Medicinski termini su bili teški za
razumeti pogotovo, jer su joj lekovi protiv bolova maglili razum. Sestrica,
shvatajući njenu zbunjenost, sačekala je da doktor ode i ostala je da joj
objasni laičkim rečnikom da su je morali operisati kako bi stabilizovali
njeno stanje. Stanje u kojem se nalazila zahtevalo je nedelje i nedelje
oporavka i terapije kako bi se vratila u normalu. Potres mozga je dobila,
jer joj je glavom udario u staklo i ostavio je posekotinu preko njenog čela
gde će joj ostati ožiljak. Vilica joj je bila iščašena i imala je dva slomljena
rebra. Kada je završila sa odgovaranjem na Winterina pitanja uverila ju je
da će sve to zaceliti, vremenom.
Tračare koje su dolazile da je vide nikada nisu puštene u sobu. Prve
reči koje je izgovorila bile su da neće da prima posete. Nije imala porodicu,
a onih par prijatelja koje je želela da vidi stavljeni su na listu. Obezbeđenje
joj je postavljeno ispred vrata kada je Viper par puta pokušao da upadne
unutra. Nije želela njegovo sažaljenje i sasvim sigurno nije želela da je vidi
kako izgleda kao bokser posle izgubljene runde.
Viper je sedeo u čekaonici, što je, srećom po njega, bilo na nekoliko
metara od vrata njene sobe. Postao je ekspert u čitanju lica sestricama i
doktorima kada su napuštali njenu sobu pa je tako znao da li je imala
dobar ili loš dan ili koji joj lekovi nisu pomagali. Znao je šta će joj lekari
reći pre nego što su odlazili kod nje. Podmićivao je sestrice na dužnosti da
pogledaju u izveštaje doktora i postarao se da za nju čine sve što je u
njihovoj moći, da dobija najbolju moguću negu.
Gledao je u njena vrata kada je video šerifa da dolazi kroz hodnik. Oči
su im se srele pre nego je ušao u Winterinu sobu. Znao je da će upravo
saznati ko ju je napao i ko je odgovoran za to što je završila u bolnici; čovek
kojeg Viper ima nameru ubiti.

~ 32 ~
Naš svet knjiga

Otvaranje vrata nije privuklo Winterinu pažnju. Navikla se da su

sestrice ulazile i izlazile iz njene sobe, sve dok se šerif nije pomerio i stao
ispred njenog kreveta i skrenuo pažnju na sebe. Iako je bio čovek koji je
odslužio dve ture u službi i čistio je mnoge žrtve sa fatalnim ishodom opet
mu se srce stegnulo kada joj je video lice.
“Winter.”
“Šerife.”
“Čekao sam sve dok mi doktor nije rekao da je u redu da te obavestim
šta se desilo.” Will Hunter bio je šerif nekoliko godina i dok ga je volela i
poštovala, nije mogla pomoći sebi i ljutila se na njega, jer je nije shvatio
ozbiljno kada mu se obratila povodom Viperovog neovlašćenog ulaska u
njenu kuću.
“Već znam šta se desilo. Ono što želim da znam je ko?”
“Jake, zamerio ti je za to što si rekla Carmeninim roditeljima da je
zlostavlja.”
Njene oči su se umrtvile još više.
“Pobegao je u planine i mi smo ga pronašli. U pritvoru je. Ono što ja
moram da znam je, da li si mu videla lice?”
“Ne, napao me je sa leđa. Bila sam previše dezorijentisana da vidim ko
je. Kako si znao da je Jake?”
“Posetio je Carmenine roditelje pre tebe. Srećom, nisu bili kod kuće.
Uništio im je celu kuću i onda je zapalio. Jedan od komšija ga je video da
beži iz kuće.”
“Lekar mi je rekao da se zamalo nisam izvukla.”
Šerif je klimnuo. “Oporavićeš se Winter.”
Želeo je da pruži ruku i dotakne je, ali na njenom telu nije postojalo
mesto na kom nije bilo masnica.
“To i oni kažu.” Winter je okrenula glavu na drugu stranu ne želeći da
šerif vidi koliko je uzrujana, jer ju je jedan njen bivši student toliko mrzeo
da je bio spreman da je ubije.
“Rane će zaceliti, biće to dugačko putovanje, ali ćeš uspeti Winter. Ima
mnogo ljudi kojima je stalo do tebe i žele da te vide.”
Winter je ponovo okrenula glavu prema njemu: “Još uvek je napolju?”
“Rekli su mi da je stalno tu, od dana kada si primljena u bolnicu.”
“Nateraj ga da ode. Ne želim ga ovde.”
“Srediću to, još nešto?”

~ 33 ~
Naš svet knjiga

“Ne.” Winter je zatvorila oči i dopustila je lekovima da je uspavaju sa

jednim klikom na dugme. Šerif je stojao tamo čekajući sve dok nije čvrsto
zaspala pa je otišao.
Viper ga je pažljivo posmatrao kada je izašao iz sobe pa je u tišini seo
do njega sa šeširom u ruci.
“Ona hoće da odeš, rekao sam joj da ću se pobrinuti za to.”
“Ja ne odlazim.”
“Znam, ali ti govorim da se uzalud trudiš.”
“Ne znam na šta misliš.”
“Znaš ti dobro. Nećeš zaraditi njen oproštaj sedeći iza zatvorenih vrata
njene sobe. Idi kući, odmori se malo, vodi računa o poslu. Winter čeka
puno posla. Kada izađe odavde, tada ćeš joj trebati. Nećeš joj moći pomoći
ako izgoriš pre nego izađe. Upravo sada, ima najbolju negu, video si to.
Sačuvaj snagu za vreme kada te bude najviše trebala.”
“Ne mogu otići dok je ne vidim.”
“Hoćeš li otići ako te pustim da je vidiš na minut?”
“Hoću.” Nije mogao otići sve dok se ne uveri da je ona iza onih vrata
živa i da diše.
“U redu, ne bih trebao ovo da radim tako da, molim te, gledaj da je ne
probudiš. Još uvek je besna na mene zbog prethodnog incidenta.”
Šerif je otišao do vrata i rekao je zaštitaru da će on pripaziti na vrata da
on može otići po šolju kafe. Signalizirao je Viperu čim je čuvar zamakao
za ugao; otvorio je vrata za Vipera da uđe kada se uverio da još uvek
spava.
“Jedan minut.” Upozorio ga je.
Viper mu je klimnuo glavom i ušao je u sobu. Nekoliko minuta kasnije
tiho je zatvorio vrata sobe za sobom i klimnuo, održao je svoje obećanje.

***

“Razumete li ove upute?” Sestrica je strpljivo čekala da Winter potpiše

papire za otpuštanje iz bolnice.
“Da.”
“Poslaću nekoga da vam pomogne do kola.”
“Čekajte, još nisu stigli.” Pokušala je da sakrije brigu u svom glasu.
“Jesam, tu sam.” Beth se široko nasmejala kada je otvorila vrata.
Winter je ispustila uzdah olakšanja. Slomila se prošle nedelje i nazvala
je Beth i pitala je da radi za nju dok ponovo ne stane na noge. Bilo je ili da
unajmi Beth ili da ode u rehabilitacioni centar. Beth je pomagala njenoj

~ 34 ~
Naš svet knjiga

majci kada je bila bolesna i Winter nije znala kome drugom da se obrati za
pomoć pa ju je nazvala. Beth je oberučke prihvatila.
“Bila sam napolju i porazgovarala sam sa tvojim doktorom. Našla sam
ti i fizioterapeuta koji će od sutra početi da radi sa tobom.” Winter je bila
zapanjena činjenicom koliko Beth pojma nije imala o gradskim
dešavanjima, ali kad je njen posao bio u pitanju bila je opsesivno
kompulzivna.
“Hvala Beth. Ne znam šta bih radila bez tebe. Pomisao da bi morala
ostati u ovoj bolnici duže činilo me je bolesnom.” Bolnica u Treepointu
pustila ju je na oporavak u rehabilitacioni centar u Lexingtonu gde je
ponovo učila da hoda, ali posle šest nedelja Winter je želela ići kući. Biće
potrebno mnogo vremena pre nego počne ponovo da radi, ali mogla je
napokon da ide kući pod određenim uslovima. Neko će ostajati sa njom
sve dok ne počne samostalno da se kreće. Doktori su je uverili da će se
oporaviti u potpunosti, ali za sada morala je koristiti invalidska kolica dok
ne povrati snagu.
“Planiram da te vratim na noge što pre Winter. Samo se nadam da me
nećeš mrzeti zbog metoda.”
“Ako prohodam biću ti zahvalna.” Uverila ju je.
“E pa držaću te za reč, hajdemo odavde. Čeka nas duga vožnja.” Beth
je uzela Winterine kofere i pratila je sestricu koja ju je gurala prema kolima
koja su ih čekala na prilazu. Jednom kada su se smestile unutra, krenule
su kući.
Vožnja je trajala nekoliko sati. Winter je zaspala na zadnjem sedištu
gde joj je Beth napravila udobno mesto sa nekoliko jastučića i ćebetom.
Probudila se kada su stali u Drive-inu, dvadesetak minuta udaljenom od
njihovog gradića.
“Bila sam gladna, nadam se da ti ne smeta.”
“Ne i ja crkavam od gladi.” Pojele su burgere i pomfit i to je bio najbolji
obrok koji je Winter ikada okusila.
“Moram na WC. Hoćeš li biti u redu par minuta?” Beth se okrenula u
sedištu i pogledala je u Winter
“Naravno, čekaću te ovde.” Beth se nasmejala na Winterin humor i
izašla iz kola da ode do kupatila. Nije prošlo mnogo kada je ponovo
uklizala u automobil.
Ostatak vožnje nije dugo potrajao. Winter je gledala kroz prozor dok
su se vozile kroz grad. Ništa se nije promenilo od kako je napadnuta. Iste
radnje i znakovi još uvek su bili tamo, iste rupe na asfaltu, čak i isti ljudi
su sedeli u restoranu. Sve je bilo isto osim nje.

~ 35 ~
Naš svet knjiga

Winter je primetila da je Beth prestala da priča, njeni prsti su čvršće

uhvatili volan. Misleći da razmišlja o nečemu i da joj je to odvuklo pažnju,
Winter ju je opušteno napomenula da je promašila skretanje u ulicu u kojoj
se nalazila njena kuća.
“Sećaš se kada sam ti rekla da ćeš me mrzeti? Mi ne idemo tvojoj kući.
Idemo negde gde ćemo imati puno više pomoći.” Bethin glas bio je nežan,
ali odlučan.
Winter je imala loš predosećaj. “U tvoju kuću?”
“Ne, problem je moj raspored, toliko je pun da bih te morala ostavljati
samu na duže vremenske periode. Treba bazen sa toplom vodom da ti
opusti mišiće. Trebaće ti pomoć oko kretanja sve dok ne povratiš snagu, a
ja znam savršeno mesto za to.” Beth je duboko uzdahnula pa ispalila.
“Razerovu kuću.”
“Ali on živi sa Last Ridersima.”
“Da.”
“Ne. Odvedi me nazad u centar ili me vozi u medicinski dom, ali ja
tamo ne idem.” Winter je zahtevala.
“O da, ideš.” Beth joj je odgovorila odlučno. Winter je sedela u
zapanjenoj tišini, ne znajući šta da radi.
“Beth, saslušaj me, odvezi me kući.” Glas joj je zadrhtao kada je
naredila. Mogla je reći po njenoj odlučnoj faci da je neće poslušati.
Skrenula je automobilom na ogromno parkiralište. Kuća je bila
smeštena na malom brdu i gledala je na parking i ogromnu zgradu. Svi u
gradu su znali da je to lokacija kluba Last Ridersa. Tri muškarca su ih
čekala na parkingu; Beth je zaustavila auto na mestu gde su stajali.
“Nikada ti neću oprostiti za ovo.” Winter joj je rekla.
“Znam.” Odgovorila joj je u suzama koje su se osetile u glasu. Winter
je gledala kako je Bethin verenik otvarao vrata i povukao je u zagrljaj,
pomerajući je dalje od vozila. Njena vrata su se otvorila i jedino što je
mogla bilo je da bespomoćno zuri u lice za koje se nadala da više nikada
neće videti.
“Zdravo Winter.” Viper je progovorio.
“Odvedi me kući, ovo se neće desiti Viperu. Ja ovde neću ostati.”
“Žao mi je Winter, ali ja ti ne ostavljam izbor.” Polako ju je podigao u
naručje. Kada je počela da se otima čvrsto ju je stegnuo i progovorio
glasom koji ju je naterao da zadrhti i da se umiri.
“Znam da si trenutno besna kao sam đavo i razumem te, ali ti neću
dozvoliti da se povrediš. Budi mirna ili ćeš zažaliti.”

~ 36 ~
Naš svet knjiga

“Povredićeš me i tako ćeš me sprečiti da samu sebe povredim?” Winter

je gledala kako ogromni bajker vadi njene kofere iz gepeka dok je Razer
vadio mrska joj invalidska kolica.
“Neću ruku podići na tebe, ali ćeš shvatiti poruku.” Viper ju je poneo
dugačkim stepeništem bez da je izgubio dah. Winter je zurila u stepenice
znajući da će je one držati zatvorene u kući. Nikada neće moći sama da se
spusti.
Evie je otvorila vrata kada su im prišli.
“Zdravo, sećaš li me se iz crkve? Verovala ili ne ja sam sestrica po
profesiji. Neko vreme sam radila sa Beth. Bićeš u dobrim rukama ovde.”
Winter je mogla samo da zuri u veselu ženu koja joj je poželela
dobrodošlicu. Da nije bila tako prokleto fina, Winter bi joj rekla gde da se
nosi.
Viper je nastavio dalje da se penje nedaleko od vrata, noseći je uz još
jedan niz stepenica što joj je nanelo povredu, bar što se Winter ticalo.
Pogledala je okolo i jedino što je mogla videti bila je ogromna dnevna soba
sa nekoliko kaučeva i stolica nameštenih po grupama. Nekoliko ljudi je
sedelo i pričalo, ali njihove oči gledale su u nju.
Bila je šokirana veličinom kuće. Bila je veličine hotela. Viper ju je poneo
dole duž dugačkog hodnika prolazeći pored nekolicine vrata pa se
zaustavio na samom kraju ispred onih koja su bila otvorena. Unutra,
nežno ju je spustio na ogroman king size krevet. Soba je bila preterano
velika sa kaučem i dve stolice u malom sedećem delu. Sto i stolica zauzeli
su mesto na jednom zidu, a ogledalo sa komodom na drugom.
“Ja neću ostati ovde, Viperu...”
Ignorisao ju je, izašao je iz prostorije ostavljajući je sa Evie koja je
raspakivala njene kofere koje su Razer i onaj drugi lik ostavili na podu.
“Hvala vam Knoxe, Razeru.”
Oba muškarca izašla su bez reči zatvarajući vrata za sobom.
Evie je raspakivala njene kofere i usput je brbljala.
“Ja sam verifikovana negovateljica i služila sam u vojsci. Takođe sam
imala prilike da radim na nekoliko povreda kičme Winter. Rekla sam ti to,
jer želim da znaš da si u sigurnom rukama. Sada si besna na Beth i mi
možemo razumeti zašto, tako da, dokle god te to ne prođe, ja ću biti ta sa
kojom ćeš raditi. Razer je postao veoma zaštitnički nastrojen što se nje
tiče.” Na tim rečima je zastala sa odlaganjem garderobe pa je pogledala u
Winter. “Ja se sa njim ne bih zajebavala povređivajući Bethina osećanja.
Što se mene tiče, mogu da pojedem sranja koja ćeš servirati.”
Gurnula je kolica do kreveta na dohvat Winterine ruke. “Pusti me da
ti pomognem da odeš do kupatila i da te obučemo u nešto komotnije.”
~ 37 ~
Naš svet knjiga

Winter je mogla jedino sedeti i truditi se da ne zaplače. Nije imala mobilni

telefon i nikoga kome bi se obratila za pomoć. Niko nije mario što je nema,
sada je bila u njihovoj milosti.
Ostavljena bez nekog velikog izbora, dozvolila je Evie da je odvede do
kupatila. Strpljivo je čekala dok se nije skinula i bila kompletno naga pred
njom zatim joj je pomogla da uđe pod tuš i sedne na stolicu sa
sigurnosnom ručkom koju je neko tu postavio. Evie ju je ostavila da se
sama opere. Uspela je našamponirati i isprati svoju kratku kosu pre nego
joj je pomogla da izađe napolje. To je bila drugo ponižavajuće iskustvo
koje je Winter dodala na već podužu listu.
Jednom, kada se našla u krevetu i meka plava spavaćica bila joj je
navučen preko glave i nameštena oko nje.
“Beth je trebala da te nahrani pre nego ste stigle ovamo.”
Winter je klimnula iscrpljeno.
“Bojali smo se da ćeš nas gađati tanjirima da nije. Lekovi protiv bolova
se ne bi trebali uzimati na prazan stomak.” Evie je otvorila kesicu sa
lekovima koje je dobila u rehabilitacionom centru, tačno onom količinom
koja joj je bila dovoljna do sutra dok ne preuzme svoje u apoteci. Evie joj
je dala noćnu dozu sa čašom vode.
Winter nije ni pomislila da ih odbije, sada joj je oduzeto stanje donosilo
olakšanje.
Evie je navukla pokrivače preko nje i rekla: “Sedeću ovde i čitaću
časopis dok se ne uverim da si zaspala. Videćemo se rano ujutro.”
“Nema potrebe da ostaješ. Biću dobro cele noći.”
“Ostaću samo dok ne zaspiš. Sa lekom protiv bolova i tabletom za
spavanje neće ti trebati mnogo da utoneš u san.”
“U redu.” Nije imala snage da se raspravlja, ležala je na mekanim
jastucima koji su je uljuljkali u san. Evie je prelistala pola časopisa pre nego
je ustala da proveri Winter. Kada se uverila da joj je udobno, a njen puls
stabilan Evie je otišla do vrata i tiho ih otvorila. Viper je tada ušao u sobu.
“Gotova je za večeras. Ako ti nešto bude trebalo biću u Knoxovoj sobi
večeras.
“Hvala ti Evie.” Viper joj je rekao ne skidajući pogled sa žene koja je
spavala u njegovom krevetu.
“Nema problema.”
Viper je polako došao do Winterinog kreveta, gledajući u njeno
uspavano lice. Izgubila je puno kilograma koje nije smela izgubiti. Šokirao
se kada je video koliko je bleda i krhka postala u ova dva meseca. Njena
kosa bila je ošišana na kratko i više nije imala zdravi sjaj. Posegnuo je

~ 38 ~
Naš svet knjiga

svojim palcem i obrisao joj je suzu koja se spustila niz njeno lice
ostavljajući vlažni trag.
Otišao je u kupatilo pa se istuširao i obrisao pre nego se vratio u svoju
sobu. Ugasio je noćnu lampu, pažljivo se popeo na krevet privlačeći
Winter u svoj zagrljaj. Nesvesno, pokušavala je da se odmakne od njega,
okretala se i prevrtala nekoliko minuta pre nego se namestila u pravi
položaj naslonjena na njegovo rame i ruke prebačene preko njegovog
stomaka. Njeno koleno bilo je smešteno kod njegove kite; Viper ga je
nežno i polako spustio pored svoga bedra. Nije želeo to koleno ni blizu
njegovom kurcu kada se ujutru probudi.
Winter se probudila ukočena i nemoćna da se pomeri nekoliko minuta.
Za to vreme, shvatila je da leži na nekome. Panika je obuzela njeno telo pa
je pokušala da se udalji, ali je bila sputana. Nije mogla da se pomeri, a da
se ne povredi.
Lagano je bila okrenuta sve dok nije ležala na krevetu sa Viperom
iznad nje. Grudima ju je držao dole dok joj je rukama obujmio lice, na taj
način je sprečavajući da okrene glavu.
“Sada, mogu da shvatim koliko te je buđenja sa mnom u krevetu
moralo uzrujati, ali mi ćemo sada ustati iz kreveta i nas dvoje ćemo
razgovarati bez da povrediš sama sebe. Razumela?”
“Jesam.” Winter je izbacila kroz stisnute zube.
“Odlično.” Viper ju je polako pustio pa je seo na krevet podižući nju u
sedeći položaj nameštajući joj jastuke da joj bude udobnije. Jednom kada
je bila nameštena, Viper je opušteno ustao iz kreveta i prošetao je sobom
neometen činjenicom da je potpuno nag.
“Spavao si sa mnom go?” zacičala je.
“Jesam.” Ušao je u kupatilo i tako sasekao dalje komentare. Morala je
da zadrži reči u sebi, jer je niko nije slušao. Čula je zvuk povlačenja vode
pa zvuk vode u lavabou, što nikako nije pomagalo njenoj prepunoj bešici.
Kada je izašao počeo se oblačiti, zanemarivajući njeno besno zurenje.
Winter je bila razjarena, sve dok nije došao do kreveta skinuo pokrivače
sa nje pa je uzeo u naručje.
“Šta to radiš?”
“Nosim te u kupatilo.”
“Vrati me nazad na krevet.” Ignorisao ju je, opet, uneo ju je u ogromno
kupatilo pa je spustio na WC školjku. Samo ju je spustio.
“Možeš li sama?”
“Da! Izlazi napolje.”
“Imaš dva minuta.” Na brzinu je obavila nuždu i povukla je vodu,
imala je taman toliko vremena da spusti spavaćicu kada je ponovo došao
~ 39 ~
Naš svet knjiga

po nju i digao je u naručje. Winter je počela da se oseća kao džak krompira.

Ponovo je spustio na krevet starajući se da joj jastuci budu iza leđa pa se
udaljio i prekrstio je ruke na prsima.
“Evie će biti ovde za nekoliko minuta, a ja želim da rešimo nekoliko
stvari pre nego dođe.”
Winter je otvorila usta da mu odgovori.
“Umukni. Ja ću da govorim, nešto što nisam mogao protekla dva
meseca pošto mi nisi pružila šansu. Kada smo izlazili trudio sam se da ne
pređem granicu sa tobom. Ja te u to vreme nisam naveo da poveruješ da
će to izrasti u nešto više, bez obzira da li ti to hoćeš da priznaš ili ne. Ja
sam bio spreman da nađem ubicu svoga brata bez obzira na to koga ću
usput povrediti. Dugovao sam toliko Gavinu i Tomu. Bio sam odlučan da
dovedem brata kući, da to omogućim iskoristio sam tebe. Nisam srećan ni
ponosan na moje ponašanje, ali se jesam trudio da naša viđanja i
zabavljanje ograničim kako te ne bi povredio. Nisam uspeo. Bila si
povređena i meni je žao. Vreme da vratim ne mogu, da mogu sve bih
drugačije uradio. Iskreno sumnjam da bi ih drugačije uradio. Napokon
sam mogao, posle tri godine, da sahranim brata i dam Tomu, kao i samom
sebi, završetak.”
“Jako mi je drago što se sve tako fino zapakovalo za tebe, sa malom
rozom mašnicom sreće Vipere.” Pogledala ga je.
“Zapravo ti si mene prevarila isto Winter. Slatka ženice bez karaktera
i pametnih usta, gde si sakrivala sve to svo vreme dok smo se zabavljali?”
Winterine usne su se stisnule, prekrstila je ruke na grudima pa je okrenula
glavu prema prozoru, da ga ne gleda.
“U redu je. Oduvek su mi se sviđale žene koje znaju da se odbrane.”
“Idi do đavola.”
Viper je počeo da se smeje. “Sišao sam sa tog voza. Bez obzira na moje
najbolje namere, počeo sam da razvijam osećanja prema tebi, veoma si me
privlačila.”
Na te reči je Winter zakolutala očima, ali je i dalje ćutala.
“Jesam, nije važno da li mi veruješ ili ne. One noći nakon utakmice
zamalo sam otišao kući sa tobom, samo me je jedna stvar držala podalje.
Znao sam da se ne bi uklopila u moj život. Radila si previše naporno da
stigneš do mesta na kojem si sada, da ispuniš ciljeve i uspeš u tome da
budeš najmlađi direktor škole. Svaka asocijacija na motoristički klub,
brinuo sam se, izazvao bi negativne reakcije prema tvojoj karijeri. A sada
mi iskreno kaži, bi li htela da me upoznaš da si znala da sam predsednik
Last Ridersa?”

~ 40 ~
Naš svet knjiga

“Hteo sam da ti priznam posle hapšenja Bedforda, ali si saznala pre

nego sam imao priliku da ti objasnim i od tada me odbijaš saslušati. Moraš
ojačati pre nego budeš sposobna da vodiš računa o sebi. Najbolje mesto da
to postigneš je ovde. Rekao sam šerifu gde ćeš biti i on se složio takođe.
“Zašto bi on razmišljao o tome gde ću ja biti?”
“On smatra da Jakeova porodica neće biti srećna kada sazna da si se
vratila u grad.”
“Jake je u zatvoru.”
Viper je klimnuo glavom. “Njegova porodica ga želi napolju, i oni
naravno za sve krive tebe. Odbijaju da priznaju da je Jake nasilan.”
“Sigurno mu je Carmen priznala da je zlostavljao?”
“Ne. Ona odbija da poveruje da te je napao.”
“Ali šta je sa požarom? Još uvek bi bio u zatvoru zbog podmetanja
požara, postoji svedok koji ga je video.”
“Svedok koji odbija da svedoči.” Informisao ju je.
Winter je znala da Jake ima starijeg brata koji je jednako nasilan. Možda
je bolje da ode negde dok se ne završi suđenje, svuda samo ne ovde.
“Ne želim da ostanem ovde.”
“Znam to, ali stvarno nemaš izbora. Pusti me da uradim ovo za tebe,
ako ni zbog čega drugog onda jer smo nekada bili prijatelji.”
“Kada smo mi to bili prijatelji? Ja te uopšte ne poznajem.”
Okrenuo joj je leđa, faca mu se promenila. Winter je gurala kajanje sa
strane koje je osećala zbog načina na koji je pričala sa njim, ali nije znala
šta drugo da radi. Jedino što je morala je da se zaštiti od ponovnog
povređivanja, a to će postići ako stvori distancu između njih.
Zvuk kucanja na vratim se iznenada začuo.
“Uđi.” Rekao je i pomerio se od kreveta.
Evie je ušla unutra lako uočavajući tenziju u sobi pa je odlučila da ih
oraspoloži.
“Moramo te obući i spustiti dole na doručak. Tvoj terapeut će biti ovde
za sat vremena.
“Zovi me kada budete trebale pomoć da siđe.” Viper je besno rekao i
izleteo je iz sobe.
Bilo je evidentno da je Evie bila profesionalac; za dvadeset minuta
Winter je bila obučena i spremna sedeći u kolicima. Izvadila je svoj
mobilni telefon i nazvala je Vipera govoreći mu da su spremne. Winter je
na sebi imala kratke pantalone i majicu preko sportskog grudnjaka.
Viper je stigao pa ju je lako odneo na rukama u ogromnu kuhinju u
kojoj se grupa ljudi gurala oko stola sa doručkom. Postavio ju je da sedne
za okrugli sto.
~ 41 ~
Naš svet knjiga

“Ja ću ti doneti doručak.” Viper se ponudio. Razer, Knox i neki

tetovirani tip kojeg je Viper zvao Shade isto su sedeli za tim stolom sa
ogromnim tanjirima ispred sebe.
“Zdravo.” Winter je promumljala.
Dobila je klimanja glavom zauzvrat.
Viper je spustio tanjir sa hranom ispred nje pre nego je seo. Za isti taj
sto sela je i Evie. Manja porcija njenog tanjira bila je dovoljna da nahrani
šestoro ljudi.
“Treba mi količina hrane kao na njenom tanjiru, ne mogu pojesti sve
ovo.” Winter je protestvovala.
“Jedi.” Viper joj je rekao i nastavio je da je ignoriše do kraja obroka
pričajući sa drugima za stolom o isporukama i nabavkama. Winter je
totalno izgubila konac razgovora i nije znala o čemu uopšte pričaju.
“Pričaju o sutrašnjoj velikoj isporuci. Zato su svi na nogama od jutros,
rade duple smene u fabrici pored.” Winter se sećala da je negde čula da
vode kompaniju namenjenu opremi za preživljavanje, ali nije obraćala
pažnju. Bilo joj je previše bolno slušati o Viperovom paralelnom životu.
Winter je jedva uspela savladati pola svoje hrane kada je odgurnula
tanjir od sebe. Viper je skrenuo pogled i pažnju sa čoveka sa kojim je
pričao pa je povukao tanjir prema sebi i pojeo je ono što je ostalo.
“Trebaš li u WC?” Evie ju je pitala. Winter je odjednom pocrvenela i
odmahnula glavom kada je videla da su svi prestali da pričaju.
Zvono na vratima izazvalo je ogroman osmeh na Evienim usnama. “To
mora da je terapeut.”
Otišla je da otvori vrata pa se vratila za nekoliko minuta sa zadivljenim
izrazom na licu.
“Winter ovo je Conner Stevens, tvoj fizikalni terapeut.” Evie ga je
predstavila.
Bože imaj milosti. Winter i ostale žene mogle su jedino zuriti od
oduševljenja u ovaj savršeni primerak muškarca. Beth joj je obećala da će
je podići na noge i uradiće to uz pomoć ovog prezgodnog druškana koji
stoji ispred nje.
Kada je uspela da skloni svoje oči sa Connera videla je da Razer i ostali
muškarci ne dele oduševljenje žena.
“Reci Beth da je održala svoje obećanje i da joj opraštam.” Prošaputala
je na Evieno uvo.
Viperove usne su se stegnule i pogledao ju je na način koji ona nije
imala nameru da analizira.
“Jesi li spremna da počnemo?”

~ 42 ~
Naš svet knjiga

“Jesam.” Winter je rekla podižući ruke u vis. Conner se nasmejao,

prišao joj je i lagano je podigao.
“Pokazaću vam prostoriju.” Evie ih je odvela kroz vrata u kuhinji, dole
stepenicama pa u ogromni sobu koja je preuređena u teretanu. Imala je
nekoliko sprava koje je Winter koristila tokom svoje terapije.
“Bazen sa vrućom vodom je kroz ona vrata, a sauna kroz ova,”
pokazala je na drvena vrata. “Kupatilo je pored sobe sa bazenom.” Evie je
pokazala sve prostorije pre nego je otišla do ormara i izvadila dve
presavijene strunjače, postavljajući ih na pod, jednu na drugu.
“Beth je kupila one strunjače koje si zahtevao.” Conner je Winter
spustio na jedan.
“Danas ću da pogledam dokle si stigla sa oporavkom i pokazaću Evie
neke vežbe koje ćeš raditi ujutru i uveče. Od sada, redovno ću dolaziti oko
jedan. Može?”
Obe žene klimnule su glavama slažući se. Sat vremena kasnije, Winter
nije bila tako sigurna. Posle jednog sata, odbacila je majicu i ležala je na
strunjači samo u sportskom grudnjaku dok se znoj cedio sa nje.
“Spremna za bazen?” Conner je pitao.
“Da.” Zastenjala je odgovor.
“Imam kupaći za tebe.” Odlazeći do ormara Evie je izvadila malo
pakovanje, prateći ih. Conner je nosio Winter dole niz stepenice prema
kupatilu. Nije joj trebalo mnogo da se presvuče.
“Ko je izabrao ovaj kupaći?”
“Ja sam. Ne sviđa ti se?” Evie se nasmejala.
“Nema ga uopšte, donji deo je tanga. Ja ne nosim tange, a top je isuviše
mali.” Winter je protestvovala.
“Izgledaš odlično, sem toga niko te neće videti osim mene i Connera.”
To je bila činjenica. Digla je ruke, jer nije želela da je Conner čeka. Evie
je otvorila vrata kupatila. Winter je pokušala da natera sebe da ne oseća
sram kada ju je polako spustio u bazen. Sedeli su i opuštali se deset minuta
pre nego što Conner rekao da su gotovi. Evie joj je pomogla da obuče bade
mantil pa je opet Conneru pokazala put do Viperove sobe. Winter je već
zaspala kada ju je spustio na krevet.
Conner je otišao mašući Evie. Sačekala je da ode pa je odvezala
Winterin ogrtač, jer nije želela da spava u mokrom krevetu. U tom
momentu Viper se pojavio na vratima.
“Ja ću to srediti.” Evie je otišla kada joj je on skinuo ogrtač i mokar
kupaći kostim. Uzeo je majicu iz komode i navukao joj je preko glave kada
je primetio da su joj bradavice iskočile zbog hladne prostorije. Pokrio ju je
ćebetom pa pojačao grejanje u sobi pre nego je legao pored nje na krevet.
~ 43 ~
Naš svet knjiga

Naredna dva dana bila su fizički teška za Winter, ali je počela da se

oseća snažnije. Nije dozvoljavala Evie da joj pomaže osim ako joj stvarno
nije bila potrebna pomoć, koristila je kolica za odlazak u kupatilo. Na svu
sreću, vrata su bila dovoljno široka. Večeri je provodila u Viperovoj sobi
sa Beth i Evie koje bi joj se pridružile. Viper je dolazio kada je već spavala.
Winter je navikla da noću deli krevet sa njim; bilo je veoma teško
raspravljati se sa nekim ko je čekao da zaspiš pod uticajem teških lekova
koji su bili dovoljno jaki da induciraju san.
Isto tako, shvatila je da u njemu ne postoji ni jedna koska srama.
Odbijao je da obuče bilo šta na sebe kada je ustajao iz kreveta ili izlazio iz
kupatila. Winter je svaki put skrenula pogled, ali je uvek u glavi nekako
uspevala formirati sliku kad god je čitala ili gledala televiziju. Na svu
sreću, ubedila je sebe da je privlačnost koju je osećala za njega, nestala.
Nikada mu ne bi pružila šansu da je opet povredi.
Dozvolila je sebi da neobavezno flertuje sa Connerom. Mogla je osetiti
da ga privlači i naveo ju je da se oseća onako kako nije puno vremena.
Pomogao joj je da se oseća normalno. Uprkos invalidskim kolicima, počela
je samostalno da obavlja neke stvari. Samim tim, nije više sebe gledala kao
invalida.
Svakog jutra Viper bi je odneo dole pre nego što je Conner stizao i
pojavljivao se na kraju svake terapije da je odnese gore. Conner i Viper
nisu razgovarali, jedva da su priznavali prisustvo onog drugog. Bio je
petak veče, a Winter je polako ludela. Knjiga koju je čitala nije uspevala da
joj održi pažnju. Uzdišući, zatvorila ju je. Bilo je vreme za večeru i imaće
Evieno društvo narednih par sati. Kada joj je Evie donela tacnu sa hranom,
bila je obučena u uzani šorc i čipkom prošarani kožni top sa ničim ispod
njega. Winter ju je iznenađeno pogledala.
Evie joj je uputila smešak i obrazložila “Petak je. Uvek pravimo žurke
dole koje postanu pomalo divlje.”
Winter je pokušala da zadrži neutralni izraz na licu tako da Evie ne
shvati kako joj je povredila osećanja.
“Možda sledeći put Winter kada još malo ojačaš.” Evie je rekla, čitajući
Winterine emocije. Nasmešila joj se i podigla je viljušku. Mogla je da vidi
da se devojci žuri pa ju je poterala, otvorila je ponovo knjigu koju je čitala
čim je otišla. Mogla je da čuje muziku, muški smeh i ženska kikotanja koji
su dolazili odozdo. Napokon, kada se više nije mogla skoncentrisati na

~ 44 ~
Naš svet knjiga

knjigu, spremila se za spavanje. Legla je između hladnih plahti, ugasila je

svetlo i odlučila da spava.
Glasan udarac u zid preplašio ju je i probudio u sred noći. Mali vrisak
straha pobegao joj je iz usta pre nego ga je uspela sprečiti. Topla ruka
kružila je oko zadnjeg dela njenog vrata, vraćajući je nazad na Viperove
grudi.
“Shhh... nastavi da spavaš.” Mrmljao je.
“Šta je to bilo?” pitala ga je pospano.
“Ništa, nastavi da spavaš.” Rukom joj je trljao leđa sve dok se nije
uverio da je zaspala.
Subota, Winter se ranije probudila i uspela je da se obuče pre Vipera.
Čitala je na stolici pored prozora kada se lenjo istezao budeći se.
“Koliko si dugo budna?”
“Ne dugo. Mislila sam malo da čitam dok ne ustaneš.”
“Trebaće mi minut.” Bio je brz pa je Winter doručkovala pre nego su
se ostali uspeli izvući iz kreveta. Evie se pojavila sa kosom vezanom u rep,
noseći trenerku i majicu. Jewell i Ember su takođe sele za sto, sa tamnim
podočnjacima ispod očiju.
“Pretpostavljam da ste se zabavile.” Winter je rekla sa osmehom.
“Mogla bi tako reći.” Evie se nasmejala. Beth i Razer su ušli u kuhinju
što je iznenadilo Winter. Napunili su svoje tanjire i seli su za Winterin sto.
“Upravo smo pričale Winter kako smo se sinoć dobro provele.” Evie je
rekla dok je Beth uzela komad prženih jaja.
Beth je pocrvenela, odbijajući da skrene oči sa svog tanjira. To joj je
privuklo pažnju i učinilo je znatiželjnom.
“Rekla sam joj da nam se može pridružiti sledeći put ako dovoljno
ojača.” Evie je rekla posmatrajući reakcije prisutnih.
Oklevajući, Winter se ubacila. “U redu je, ne bih da se namećem. Ja sam
svakako zauzela..”
“Mislim da je to dobra ideja.” Viper se ubacio, uzimajući slaninu sa
njenog tanjira koju nije pojela.
“Odlično, taman imam odeću koju joj mogu pozajmiti.”
“Oh ne nemaš.” Beth je odmahnula glavom. “Pozajmiće nešto od
mene, i ja ću razgovarati sa njom i uputiti je u sve. Neću da dozvolim da
se ponovi moje prvo iskustvo.” Winter je primila poruku da ovo nije
obična žurka. “Možda ću ipak preskočiti. Hvala u svakom slučaju.”
“Mislim da će ti se svideti, neće biti gužve kao obično. Neki od članova
odlaze kući u sredu zbog Dana Zahvalnosti. Uvek napravimo večeru ovde
gde svi mogu da stanu, ali neki idu kući.” Jewell je odgovorila. Njena
tamna kosa, puštena oko lica u kombinaciji sa zelenim očima davala je
~ 45 ~
Naš svet knjiga

Jewell dekadentan izgled pored kojeg se Winter osećala kao da je obična i

isprana.
“Razmisliću o tome.” Odgovorila je igrajući se sa hranom.
“Hajde da obavimo jutarnje vežbe.” Evie ju je trenirala veoma jako
ujutru, ali je Winter bila srećna jer su se rezultati videli. Prestala je da
uzima lekove protiv bolova, odlučujući da se suoči sa bolom koji se sada
mogao tolerisati, nije želela da bude na lekovima duže nego je neophodno.
Dogovorile su da preskoče bazen, odlučujući se da sednu u kuhinju i
popiju hladno pivo. Razer je radio napolju pa ga je Evie zadužila da je
odnese gore u kuhinju. Tada je naredila Trainu da je prenese u dnevnu
sobu i spusti je na kauč. On je naravno veoma pristojno odradio što mu je
rečeno pre nego se vratio u kuhinju i nastavio sa svojim obrokom. Još uvek
je bila obučena u šorts i rozi sportski grudnjak, ali s obzirom da nikog nije
bilo u prostoriji, Winter nije marila za izloženost.
Rider je ušao sa Natashom pa su seli za šank pričajući i smejući se. Beth
i Razer pridružili su im se na kauču, pa je Evie otišla po novu turu piva. U
neko doba, primetila je da je Rider i Natasha gledaju pre nego su ustali i
otišli gore na sprat. Winter je spustila svoj pogled, povređena jer su otišli
iz prostorije zbog nje.
Viper je prošao kroz ulazna vrata besan kao ris. Kada ih je video da
sede, došao je do kauča i namestio se pored Winter, prebacujući ruku na
naslon iza njenih leđa.
“Želiš li pivo ili viski?” Razer ga je pitao.
“Upravo sam video Sam.” Viper je planuo.
“Onda viski.”
Winter ga ništa nije pitala u ono vreme kada je smatrala da su prijatelji.
Sada bi ga ispitala, ali je odlučila da se ne meša u njihov razgovor,
naravno, nije mogla da ne čuje njihov razgovor.
Razer mu je dodao piće i ponovo se smestio pored Beth.
“Još uvek insistira da je Gavin otac njene bebe. Rekao sam joj da ću joj
svakako pomoći da pronađe dete, ali jednostavno ne želi da promeni
priču. Ja znam da Gavin nije takao tu malu kučku, ona je tada bila
maloletna, a to je bilo pravilo koje nikada ne bi prekršio.”
“Slažem se sa tobom. Ni ja ne mislim da jeste.” Razer je rekao,
uzimajući gutljaj piva.”
Winter se ujela za usnicu, pokušavajući se držati podalje od razgovora,
ali se nije uspela zaustaviti.
“Možda, možda nije imao vremena da ti kaže pre nego je ubijen.”
Winter je predložila mogućnost. Samantha je bila Vincentova kćerka i
njena nećakinja. Evie joj je objasnila kako je Sam svima ispričala da je
~ 46 ~
Naš svet knjiga

Viperov brat otac njenog deteta koje je napravio pre nego su ga ubili,
zahtevajući od Vipera da joj pomogne da ga nađe, jer ga je njen otac sakrio
negde. Winter nije imala pojma da joj je nećakinja bila trudna.
Viper je uzeo gutljaj viskija i ustao sa kauča. “Mogao sam pretpostaviti
da ćeš stati uz svoju familiju. A ja zbog njih više nemam brata.” Winter je
prebledela osećajući se kao da ju je udario. Viper je podigao svoju čašu i
otišao je u kuhinju.
“Razeru, da li bi bio tako ljubazan da mi pomogneš da odem u sobu?”
Winter se postarala da joj glas ne zadrhti. “Evie, mislim da ću malo leći da
odremam. Možeš li mi pozajmiti telefon da te nazovem kada budem htela
pod tuš?” zbog sigurnosti, Evie ju je uvek čekala ispred vrata ukoliko joj
zatreba pomoć.
“U redu je. Ručak će biti gotov za pola sata. Hoćeš li da ti donesem
gore?” Evie ju je pitala zabrinutim glasom.
“Ne. Sačekaću večeru.” Izbegavajući Bethin sažaljiv pogled čekala je
Razera da je podigne u naručje, Winter se držala ukočeno dok ju je nosio
u Viperovu sobu. Razer je tada seo na krevet starajući se da su joj kolica
na dohvat ruke.
“Trebaš nešto?”
Winter se usudila i posegnula je za njegovom rukom kada je krenuo da
ode. “Ne, imam sve što mi treba. Hvala ti za svu pomoć i Bethinu takođe,
Razeru.”
Klimnuo je, upućujući joj neki smešan pogled pa je otišao. Čim su se
vrata zatvorila, Winter je otključala telefon i potražila je broj koji je trebala.
Nije dugo trajalo da ga nađe pa ga je pozvala. Na brzinu, prebacila se u
kolica pa je otišla da se presvuče. Ubacila je lekove u svoju torbu, prebacila
je kaiš preko glave i ramena, pažljivo je otvorila vrata, smo malo pa je
provirila u hodnik. Kako su svi bili u kuhinji i trpezariji imala je taman
dovoljno vremena.
Širom je otvorila vrata, polako je kolicima upravljala niz hodnik. Kada
je stigla do početka stepenica namestila se da izgleda najbolje što može
ukoliko neko sedi u dnevnoj sobi. Nije videla nikoga pa je spustila
sigurnosnu papučicu i zakočila kolica pre nego se migoljeći izvukla iz nje.
Na jedan trenutak izgubila je ravnotežu i njena guzica sletela je na tvrd
pod. Mali uzdah izašao joj je iz usta kada je kukovima krenula da se
pomera i spušta niz stepenice, prvo guzom. Kada je pogledala niz
stepenice, zamalo je pala u nesvest od iznenađenja, ali slaba vajda jer je
već sedela na patosu.
Viper je stajao dole, noga mu se smrzla na mestu. Po izrazu njegove
face, bio je razjaren. Čak ni one noći kada je upao u tuču sa drugim
~ 47 ~
Naš svet knjiga

motorističkim klubom nije propustio da je proveri. Winter ga se bojala;

ona nije poznavala čoveka koji je zurio u nju. Pokušala je da se vrati
unazad, sa bolom u leđima , ali su joj kolica blokirala put. Nekako je htela
da se barem vrati u njih, ali je zazvonilo zvono na vratima što ju je nateralo
da se zautavi i pogleda dole prema njima.
Evie, koja je prolazila pored stepenica bacila je pogled gore pa je
nastavila prema ulaznim vratima dok je Viper gledao za njom.
“Neko je pozvao taksi?” pitao je vozač.
Viper se ponovo okrenuo prema njoj. Winter je tu videla svoju šansu
za beg. Njena usta su se otvorila da poviče, ali joj se nečija ruka našla na
ustima, dok ju je drugom obujmio oko struka i povukao je unazad
mišićavim rukama. Divljački je pokušala da se otrgne, ali je to bilo
nemoguće nego se našla kako je odnosi dalje od stepenica. Jewell je
pomogla da otkoče i vrate kolica u sobu. Winter je mogla da čuje Evie kako
taksisti govori da je sigurno došlo do greške i ponudila mu dvadeseticu
za trud. Winter je bila spuštena na krevet pre nego joj je skinuo ruku sa
usta, a Jewell zatvorila vrata sobe. Rider je stajao i zurio u nju bez majice i
polu spuštenih pantalona. Jewell nije izgledala ništa bolje, majicu je
obukla naopako i imala je samo gaćice na sebi.
“O čemu si razmišljala? Zamalo si ubila samu sebe?” Jewell je
prošapitala. Pre nego joj je Winter mogla odgovoriti vrata su se uz tresak
otvorila.
“Izlazite napolje.”
“Viper...” Jewell je pokušala da ga smiri.
“Odmah!” Rider i Jewell su izašli istog momenta. Evie je pokušala da
uđe u sobu, ali se brzo povukla kada joj je rekao da se gubi.
“Da li si svesna koliko je falilo da padneš i polomiš vrat? Šta si koji
kurac mislila da radiš?”
“Hoću da idem kući!” Winter je vikala na njega. “Ti si šupak. Ja te... ja
te... mrzim!” Winter se okrenula na krevetu i počela je da plače. Nije
plakala kad joj je majka umrla, nije plakala ni kada je izgubila Lokera, nije
čak plakala kada ju je Jake pretukao od batina. Ništa osim slabašne suze
tu i tamo, uvek je ostajala jaka. Ali nakon meseci poniženja koje je osećala,
pogled koji joj je Viper uputio slomio je ono malo duh što joj je ostalo.
“Znam da me mrziš.” Rekao je, legao je pored nje, privukao je svojim
rukama i čvrsto je zagrlio.
“Žao mi je, nisam trebao razgovarati sa tobom na način na koji jesam
tamo dole. Nisam to mislio. Bio sam besan na Sam i njenog oca i nisam to
mogao zadržati u sebi više. Hoćeš li mi oprostiti?”

~ 48 ~
Naš svet knjiga

Winter je bila tiha jedno izvesno vreme. “Ne znam.” Šmrcnula je,
sviđao joj se ovaj mekani Viper.
“Je li ti ikada iko rekao da si zlopamtilo?”
“Jeste, moja mama mi je to govorila svo vreme.”
“Sviđala mi se tvoja majka.” Winter se ukočila, ali je priznala istinu.
“I ti si se njoj dopadao.”
“Još uvek želiš onu dremku?”
“Da.”
Viper je skinuo svoje čizme i ponovo je legao pored nje, povlačio ju je
prema sebi sve dok mu nije ležala na ramenu. “Nemoj to više pokušavati
Winter, zamalo si pala. Sledeći put kada budem viknuo na tebe, samo me
gađaj nečim.”
“OK.” Rekla je u polusnu.

~ 49 ~
Naš svet knjiga

Probudila se iz dremeža i pronašla je Vipera kako radi za svojim

stolom. Počeo je da joj donosi hranu i pravi joj društvo pre nego počne da
radi na firminim dokumentima dok je ona čitala. Gotovo stalno je
iznervirano provlačio ruku kroz kosu.
Winter je privukla kolica bliže krevetu i prebacila se u njih. Viper se
okrenuo i posmatrao je dok je odlazila do kupatila ne nudeći joj pomoć.
Pružali su joj više nezavisnosti što je ona poštovala. Primetila je, pošto su
Beth i Razer otišli da provedu praznike sa Lily da je imao puno više
papirologije.
Beth je bila računovođa i obično je pomagala Viperu sa svim tim posle
večere.
Kada je izašla iz kupatila, odvezla se do stola: “Treba li ti pomoć?”
Naslonio se nazad na stolicu i rekao: “Voleo bih, ali...”
“Ja sam stručnjak za to, sem toga uživam u tome. Takođe baratam
brojkama. U slučaju da si zaboravio, imala sam budžet kojim sam
raspolagala i upotrebljavala ga za celu školu godinu dana i vodila sam
računa da se brojke slažu. Pusti me da pokušam.”
Knjigu je gurnuo prema njoj i objasnio joj šta se nalazi u nekoliko
rubrika. Nije bilo teško. Viperu, koji je mrzeo da sedi na jednom mestu
ovo je padalo veoma teško. Nije trebalo mnogo pre nego je Winter shvatila
gde je pogrešio i krenula je da ispravlja njegove greške i nered koji je
napravio. Posmatrao ju je dok je grickala vrh olovke i dok je prstima
lagano prelazila preko tastature. Evie ga je zvala na telefon da kaže kako
je večera spremna. Viper je otišao i ostavio je da radi sve dok se nije vratio
sa hranom. Vreme su proveli tako što ga je upućivala u sve ono što je
propustio da upiše tokom praznika pa se Winter nasmejala, jer je čula da
je odahnuo sa olakšanjem kada je zatvorila knjigu poslovanja i ugasila
računar.
“Hvala ti, to je oduzimalo previše vremena Beth i meni.” Viper je otišao
da uključi televizor da ga malo gledaju. Izvadio je flašu piva iz mini
frižidera koji je uvek bio pun. “Hoćeš mi se pridružiti?”
Neki neodređeni izraz pojavio se na njenom licu. “Ne hvala, mislim da
ću se istuširati pa leći i čitati malo.” Viper ju je brižljivo gledao dok je
odlazila u kupatilo noseći sa sobom spavaćicu. Bilo mu je jasno da je vratio
neke stare uspomene kada su vreme provodili zajedno gledajući TV i da
ona neće dozvoliti da joj se ponovo toliko približi.

~ 50 ~
Naš svet knjiga

Televizijski šou blicao je preko televizora neprimećeno, jer je napokon

shvatio da ga ona nikada više neće pustiti u svoje srce. Prejako je povredio
da bi mu mogla ponovo verovati. Jednom, su i njega slagali i prevarili tada
je bio na koledžu, pre nego se pridružio vojsci, mogao se još uvek setiti
bola zbog izdaje. Ono što je on uradio bilo je puno gore. Nikada više neće
verovati u reč Lokera Jamesa.
Odlučio je da je nauči da veruje Viperu, čoveku kojeg je sakrio od nje.
A da bi to uspeo, pokazaće joj svoju pravu prirodu u ovom okruženju u
kojem je živeo pa neka sama odluči. Biće samo njena odluka da li će imati
zajedničku budućnost, ali Viper će iskoristiti svaki trik koji zna da je
navede da napravi tačno ono što on želi.

***

“Još jedan, hajde Winter znam da možeš bolje od toga.”

“Umorna sam Connere.”
“Još jedan i bićeš pet minuta duže u bazenu.”
“Dogovoreno.” Winter je naterala sebe da podigne svoje umorne noge
još jednom u vis. Stomak joj se tresao zbog mišića koji su se grčili.
“Dobra devojka. Idi i presvuci se, a ja te čekam u bazenu.” Conner joj
je pomogao da se smesti u invalidska kolica pre nego je otišao na bazen.
Winter je sebe odvezla do kupatila i presvukla se u majušni bikini.
Na sebe je navukla ogrtač koji je ponela kada ju je Viper nosio dole. On
i Cash su ostali da vežbaju. Otišla je u prostoriju sa bazenom bez da je
pogledala u Viperovom pravcu. Conner joj je pomogao da uđe u vodu i
rekao: “Svakim si danom sve jača Winter. Sledeće nedelje ćemo početi sa
hodanjem više od par koraka.”
“Stvarno?” nije mogla da sakrije uzbuđenje i svom glasu.
“Stvarno. Kuća deluje puno tiša danas.” Znala je da se pita gde su
njegove obožavateljke. Nekoliko žena iz kluba se postaralo da uvek budu
u blizini kada je dolazio.
Winter je klimnula, spuštajući se dublje u vodu. “Neki ljudi koji inače
žive ovde otišli su u posetu porodicama za praznike. Gde tvoji žive?”
“Texasu. Daleko je da bih putovao za dan Zahvalnosti, ali ću
otputovati za Božić.” Rekao je sa žaljenjem.
Uzdahnula je. “Šta ćeš raditi za dan Zahvalnosti tačnije, gde ćeš na
večeru?”
Slegnuo je ramenima i rekao: “Verovatno ću otići do lokalnog
restorana.”

~ 51 ~
Naš svet knjiga

“Zvala bih te ovamo, ali i ja sam samo gost.” Rekla je izvinjavajućim

tonom.
“U redu je, hrana u restoranu je odlična. Dovoljno si bila u vodi vreme
je da izađeš.” Conner je stajao izvan bazena pa joj je pomogao da sedne na
ivicu bazena. Stajao joj je između nogu sve dok nije povratila ravnotežu.
Kada je počeo da se udaljava Winterinu nogu uhvatio je grč i zamalo nije
skliznula u vodu ponovo.
Conner je skočio iz bazena pa ju je povukao da sedne na pod masirajući
joj butine i listove. Njegove ruke masirale su unutrašnji deo bedara i tada
je grč napokon popustio.
“Hvala ti, ne znam šta bi se desilo da nisi bio ovde.”
“Nemoj da ulaziš u bazen sama Winter. Tvoji mišići se još uvek
oporavljaju od traume.”
“Neću, obećavam.” Drhtavo mu se nasmešila. Vrata su se otvorila i u
prostoriju je ušao Viper, pogled mu se spustio na Connerove ruke koje su
i dalje bile smeštene sa unutrašnje strane njenog bedra blizu prepona. Oči
su mu odjednom postale ledene. Pre nego je uspeo reći bilo šta Winter je
uskočila sa objašnjenjem.
“Imala sa grč u nozi. Masirao me je da ga ukloni.”
“Drago mi je znati, na minut sam pomislio da se poneo
neprofesionalno.”
Osmeh je zamro na Connerovim usnama pa je sklonio svoje ruke sa
Winter i pomogao joj da sedne u kolica.
“Hvala ti još jednom Connere.” Winter je rekla pre nego je odlučila da
zamoli Vipera za uslugu.
“Viperu, hoće li biti u redu ako Conner dođe na večeru sutra? Ovako
će morati večerati u restoranu.”
Winter je molećivo pogledala u Vipera. “Bojim se da to nije moguće.
Sutra je večera samo za članove kluba.” Uputio joj je osmeh kojem Winter
nije puno verovala. “Ali reći ću ti šta mogu učiniti. U petak je naša redovna
žurka pa neka dođe, verujem da će biti ostataka. Dozvoljavamo strancima
ulazak u klub uz pozivnicu. Hoće li to odgovarati?”
Winter je pun nade pogledala u Connera.
“Radujem se tome Winter. Hvala Viperu.”
“Moje zadovoljstvo.” Winter mu se nasmešila kada ju je pitao da li je
spremna da je odnese gore.
“Da, hvala.”
Viper je odgurao kolica do početka stepenica pre nego je podigao u
naručje i odneo je gore. Conner ih je pratio sve dok nije stigao do ulaznih
vrata i pozdravio se.
~ 52 ~
Naš svet knjiga

Nastavio je da se kreće uz stepenice do njihove sobe, pa je spustio u

kolica.
“Napraviću nekoliko poziva dok se ti istuširaš, u slučaju da te zadesi
još jedan grč.” Rekao je podjebljivo.
Winter je odlučila da ga ignoriše. “Hvala, neću dugo. Imala sam sreće
što je bio tamo. Fin je momak, znaš. Može se videti da je tužan, jer mu je
porodica u Texasu.” Nastavila je svoj monolog dok je skupljala potrebne
stvari. Napokon je otišla do kupatila. Viper je čuo vodu u tušu pa je skupio
ruku u šaku kada je Winter zastenjala. Počela ga je tretirati kao jebenog
najboljeg druga, pričajući o muškarcu u koga se zaljubila. Viper je
prepoznao Connerov izraz lica kada je ušao u prostoriju sa bazenom.
Čovek samo čeka pravi trenutak da napravi korak. Ali nije računao na
njega, a on je imao svaku nameru sprečiti ga u tome. Winter će uskoro
saznati kako je zaradio svoj nadimak.

~ 53 ~
Naš svet knjiga

Kuhinja je bila pretrpana ljudima koji su želeli da kuvaju. Winter je sela

za sto sa šoljicom kafe, pijuckala ju je polako dok je gledala Ridera i Evie
kako se raspravljaju koji je najbolji način da se spremi slatki krompir. Evie
je napravila zvuk kao da povraća kada je Rider pomenuo mančmelou, pa
nije uspela da se suzdrži od kikotanja.
“Ovakvi su za svaki praznik.” Bliss je rekla, uzimajući gutljaj svoje
kafe.
Gledala je u tu plavušu prepunu pozitivne energije kako jede svoj tost
i smeška se. Žena je bila slatka i neobična. Na početku Winter je izbegavala
i sa njom je najmanje pričala, ali su se konstantno susretale u teretani i na
bazenu pa su se polako upoznale i razvile neku vrstu prijateljstva.
Bila je sredina popodneva kada je hrana bila spremna za jelo. Razer i
Beth su se poslednji pojavili, ušli su u prostoriju taman kada su svi seli za
sto. Beth je sela na stolicu do Winter i uzdahnula.
“Mislila sam da ćete večerati sa Lily?” Winter nije mogla da sakrije
iznenađenje u glasu
Beth se nasmejala. “Ovo je prvi Dan zahvalnosti koje provodimo
odvojeno, ali prijateljica sa koledža je pozvala u goste kod njenih pa je
prihvatila.”
Winter je podigla obrvu. “Tako zaštitnički nastrojena kakva jesi čudim
se što si je pustila.”
Beth se grleno nasmejala i pocrvenela. “Lily je dovoljno velika da
donosi odluke. To je bila poenta odlaska na školovanje, ali jesam zamolila
Razera da ih proveri za mene. Uverio me je da je na sigurnom.” Beth je
priznala.
Beth je bila okrenuta prema Winter pa joj je promakao Razerov pogled
dok je zurio u Shadea preko stola. Shade je opet bio kao nezainteresovan,
jer je shvatio da ga Winter posmatra.
“Koliko dugo zna tu curu?” pitala je Beth.
“Upoznale su se prvog dana školske godine. Planiraju da sledeće
godine budu cimerke. To je odlično za Lily, za malo sam se slomila i
pustila je da se vrati kući, ali nisam želela da se vozi tamo-ovamo svaki
dan do najbližeg koledža. Ova cura joj je pomogla i olakšala ostanak tamo.
Pozvaćemo je kod nas jedan vikend.”

~ 54 ~
Naš svet knjiga

Winter je imala svoju potvrdu kada je videla Razerovu reakciju na te

reči. Shade je i dalje imao bezizražajno lice, nastavljajući da jede svoju
hranu.
“Da sam na tvom mestu sačekala bih neko vreme. Uskoro će im ispiti,
a onda dolazi Božić. Moraš planirati svadbu posle Božića. Sigurna sam da
joj Lily može objasniti kako će proći meseci pre nego joj uzvrati poziv.”
“Možda si u pravu. Idem u Lexington posle Božića; mogle bi od toga
napraviti vikend samo za nas cure.”
“To zvuči kao odličan plan.” Winter se složila, gledajući kako se
olakšanje ocrtava na licima oba muškarca.
Hrana je bila ukusna. I ćurka i šunka bile su demolirane. Winter se
postarala da proba obe porcije slatkog krompira, Riderovu i Evienu
verziju. Viper je sedeo preko puta, zadivljen jer je umirila oba ega njegovih
članova kluba.
Svi su pomogli sa čišćenjem. Muškarci su dobrovoljno sredili i očistili
stolove dok su žene oprale i napunile mašinu za sudove. Piva su bila
otvorena pa su se muškarci nagurali u dnevnu sobu da gledaju utakmicu.
Žene su ostale u kuhinji da planiraju devojačko veče.
“Mislim da bi ga trebale organizovati u Pink Slipperu.” Beth je rekla.
“To neće ići.” Evie je odgovorila.
“Zašto ne?”
“Zato što nas neće pustiti unutra.”
“Oh.” Beth je rekla nesrećna.
“A u Rosie’su?” Evie je predložila.
“Dobro mi zvuči.”
“Razgovaraću sa Mikom da nam iznajmi lokal na jedno veče.”
“Dođavola da.” Natasha i Jewell su jedna drugoj bacile petaka.
Muškarci su urlali na utakmicu. Bliss i Natasha su otišle do njih da im
dopune pića pa su se vratile nazad za sto.
“Onda smo to rešili.” Beth se naslonila na stolicu i uzela je gutljaj piva.
“Winter, kupila sam ti nešto od garderobe za sutrašnju žurku. Okačila sam
to u tvoj ormar pre nego sam sišla dole.”
“To je lepo od tebe, ali sam sigurna da imam nešto što bi odgovaralo.”
Beth je zurila u nju jedan minut pre nego joj je odgovorila: “Ozbiljno
sumnjam u to. Hoću da ti objasnim neke stvari što se žurke tiče Winter,
prva je bila šok za mene.”
Winter je odjednom počela da se brine. “Bila sam na nekoliko žurki
Beth, nisam socijalni leptir, ali mislim da se neću obrukati.”

~ 55 ~
Naš svet knjiga

“Nisam to mislila Winter. Ono što sam htela reći da se ove žurke
nekada zanesu; mogla bi videti i prisustvovati nekim stvarima koje će te
šokirati.”
Dok su žene pričale muški glasovi su se postepeno stišavali, jer su
besramno prisluškivali razgovor. Viper je hteo da ih prekine. Imao je
svaku nameru da objasni Winter šta može da očekuje od sutrašnje žurke,
ali je uživao slušajući Beth kako kruži oko suštine kao oko žbunja.
Nekoliko muškaraca je sakrivalo svoje osmehe
“Za ljubav Božiju Beth, mislim da je videla golog muškarca ranije.
Jebote, izlazila je sa Viperom dve godine.” Jewell je prekinula očajni
razgovor.
“Nikada nisam videla Vipera golog kada smo izlazili. Nikada nismo
imali seks.” Winter je priznala ženama.
Rider je zaurlao kada je njegov tim postigao pogodak pa ga je Knox
udario laktom u rebra tako da ih mogu čuti.
“Izlazila si sa Viperom dve godine i nisi ga jebala?” Evie je pitala
zapanjena.
Winter je postajala opuštenija svakim danom od kada je stigla u klub,
jer više nije bila pod stalnim nadzorom članova. Njen novi stav isplivao je
na površinu jer je pila vino uz večeru i pivo posle nje, pa je razvezala jezik
i poverila se ženama.
“Ne, u početku mi je mama bila bolesna, pa sam pomislila da ima
razumevanja, posle je umrla, a ja sam i dalje isto mislila. Taj izgovor je
trajao otprilike nekih godinu dana.” Rekla je otvarajući drugo pivo. Sve
žene za stolom pratile su njene pokrete.
“A šta je sa drugom godinom?” Bliss je pitala širom otvorenih očiju.
Winter je kidala papir sa imenom piva prstima, dok joj se rumenilo
širilo licem.
“Idemo u crkvu zajedno.” Rekla je. Sve žene su se međusobno
pogledale u nerazumevanju.
“Da, pa?” Jewell je pitala ono što su sve druge mislile.
Winter je pogledala u Beth. “Oh, shvatam.” Beth je klimnula.
“Pa jebeno objasni i nama.”
“Naše hrišćansko ubeđenje je da nema seksa pre braka. Mnogi parovi
u našoj crkvi se uopšte ni ne poljube pre braka.” Beth je sada bila crvena
kao i Winter.
“Pa si ti mislila...” u ovom momentu Jewell se jako trudila da ne prasne
u smeh “...da Viper poštuje to ubeđenje?” kada je Winter klimnula,
nijedna od žena nije mogla da se suzdrži od smeha, više od jedne brisale
su suze koje su im tekle.
~ 56 ~
Naš svet knjiga

“Šta je bilo sa poslednjim mesecima veze?” Story je pitala.

“Mislila sam da je gej.”
Viper se zagrcnuo pivom pa je krenuo da ustaje sa kauča kada su ga
Knox i Shade povukli dole i zadržali ga tu. Žene su počele da se migolje.
“Šta se desilo?” Winter je pitala.
“Mislim da je lopta kod drugog tima.” Evie je rekla kroz smeh.
“Oh, onda sam videla vas i shvatila sam da definitivno nije gej.” Winter
je objasnila.
“Na osnovu čega si shvatila da nije gej?” Bliss je pitala.
“Videla sam ga kako gleda u tebe. Ni jedan gej ne gleda u ženu tako.”
Sve žene su zaćutale, a sa muškarcima koji su ih prisluškivali tišina je
bila neverovatna.
“Tada sam shvatila da me gleda samo kao prijateljicu.” Sve žene za
stolom su znale da je to moralo boleti, gledale su u Winter dok je uzimala
jedan dugačak gutljaj piva.
“Jebote.” Sve žene su jebeno pogledale u muškarce. Bliss je delovala
uznemireno pa je ustala od stola. Setila se tačno tog incidenta o kojem je
Winter pričala. Nečija ruka ju je zgrabila i povukla je na stolicu upućujući
joj dobrodušan osmeh. Bliss u Winterinom pogledu nije videla ni mrvicu
ljubomore.
“Da se vratimo na sutrašnju žurku.” Winter je želela da skrene pažnju
sa Bliss. “Mislim da sam odrasla cura i da ću moći da se nosim sa svime
što budem videla, u slučaju da mi bude previše uvek mogu da zamolim
Vipera da me vrati u sobu.”
“Mislim da neće biti problema.” Beth se složila sa osmehom, a onda
pomislila na nešto sasvim drugo. “Uh, možda da se držiš podalje od
Ridera i Knoxa za svaki slučaj.”
“Zašto, da li piju previše?”
Beth nije znala kako da joj odgovori pa je shvatila Razerovu dilemu.
Odlučila je da se nada najboljem. Mora da je poluvreme bilo gotovo, jer su
muškarci ponovo počeli da urlaju. Winterina leđa su počela da bole, jer je
sedela ceo dan. Za malo je zaspala kada je osetila da su je podigle nečije
tople ruke.
“Vreme je za krevet.” Viper ju je odneo u krevet. Zaspala bi kompletno
obučena, ali joj je pomogao da se skine pa da obuče običnu majicu. Tada
ju je pokrio. Nije uopšte marila što ju je presvukao. Gunđajući, sišao je dole
da sa Beth i Evie popriča nasamo.
“Viđala sam da se to dešavalo ljudima koji su imali teške povrede.
Postajali su aseksualni zbog dugog ostanka u bolnici i na predugom

~ 57 ~
Naš svet knjiga

oporavku. Jednom kada bude nezavisna, povratiće svoju seksualnost.”

Evie je objasnila.
“Ne mislim da je samo to i pitanju. Imala je krizu identiteta što se njene
ženstvenosti ticalo pre nesreće. Koja žena ne bi primila udarac na njen ego
kada bi shvatila da je neko namerno držao na odstojanju dve godine? To
mora da je za nju bilo zbunjujuće. Slažem se sa tim da kada bude u stanju
da se samostalno kreće da će steći samopouzdanje u sebe. Mislim da će joj
Conner pomoći u tome. Nazvao me je juče i pitao da nađem zamenu za
mesto Winterinog fizioterapeuta.”
U kurac, Viper je hteo da ga otpusti zbog neprofesionalnog ponašanja
na poslu, ali ga je čovek preduhitrio. Viper se zavalio u stolicu i nastavio
je da ispija svoj viski. Neki od članova su otišli u krevet. Razer, umoran od
čekanja, došao je po Beth i odveo je. Cash je seo za sto pored Evie, rukom
je posegnuo prema njenoj majici pa joj otkopčao par dugmadi. Natasha je
stala iza Vipera, rukama ga je zagrlila oko vrata pa ih je polako počela
spuštati niz njegovo telo. Viperova ruka uvatila je njenu.
“Ne večeras.” Viper nije znao koja žena mu je iza leđa, ali mu to nije
bilo ni važno.
Ustao je sa stolice, odneo je i spustio čašu u sudoper. Žena koju je želeo
čekala ga je u krevetu.

~ 58 ~
Naš svet knjiga

Uzbuđenje i nervoza strujali su kroz Winterino telo ceo sledeći dan.

Bilo je nepodnošljivo čekati da otvori ormar i proveri šta joj je Beth kupila
za žurku. Bila je razočarana, ali je to sakrila jer nije želela da to Evie
primeti.
Jednostavna crna suknja koja joj je dosezala do kolena sa prednjim
kopčanjem i najobičniji plavi top bili su nešto što je mogla da nosi na
posao. Winter je očekivala bar neku izazovniju majicu.
Evie je takođe pokušala da sakrije razočarenje, zamalo joj je ponudila
da joj nađe neku drugu garderobu, ali ni ona nije želela da povredi Bethina
osećanja.
“Izgledaš odlično.” Pokušala je da zvuči entuzijastično.
“Hvala.” Slegnula je ramenima, i onako nije bilo važno. Nije kao da će
biti lepotica žurke u invalidskim kolicima.
Viper je ušao u sobu taman kada je Evie završila češljanje njene kose.
Ako ništa drugo bar je počela da izgleda zdravije. Njena ruka je zadrhtala
kada je spuštala četku. On je na sebi imao crne farmerice i crnu majicu.
“Spremna?”
“Jesam.”
“Evie, mogu li na minut da porazgovaram sa Winter?”
“Naravno, ja ionako moram da se presvučem, vidimo se dole.” Otišla
je zatvarajući vrata za sobom.
Viper je seo na kraj kreveta pa je povukao Winterina kolica da mu bude
što bliže.
“Winter, mislim da su te žene upozorile da ove žurke nisu onakve
kakve bi ti očekivala.”
“Mislim da razumem Viperu. Sve žene su dolazile da me upute.”
Pogledao je dole i zatekao je kako krši ruke u krilu.
“Ako ti postane previše ili ti bude neprijatno, javi mi i ja ću te vratiti u
sobu.”
“Biću dobro. Conner će biti tamo, sećaš se? Neću te uznemiravati.”
Viper joj je prstom dotakao mekani obraz i rekao: “Ti me nikada ne bi
mogla uznemiriti, osim ako ne pokušaš da se ubiješ silazeći niz stepenice.”
Winter je okrenula lice da se ukloni od njegovog dodira.
“Možemo li ići? Conner će biti ovde za nekoliko minuta.”

~ 59 ~
Naš svet knjiga

“Naravno.” Podigao ju je u naručje i odneo je dole. Kada su stigli do

poslednje stepenice u prizemlju, kada se okrenula i imala čist pogled na
prostoriju shvatila je da upozorenja nisu bila dovoljno jaka.
“Spremna sam da se vratim gore.” Rekla je širom otvorenih očiju.
Očekivala je da budu nekako oskudnije obučeni, ali ne i ono što je upravo
gledala.
Prostorija je bila prepuna članova kluba, ali neka lica joj uopšte nisu
bila poznata. “Ne prepoznajem neke...”
“Rekao sam ti da oni koji nisu članovi mogu dolaziti petkom ukoliko
su pozvani. Neki uživaju u društvu članova motorističkog kluba. Neki
opet žele biti članovi pa koriste priliku da prođu kroz vrata. Njima nije
dozvoljen alkohol. Sve pridošlice ostaju do dva ujutru. Ne spavamo sa
strancima u kući. Volimo da se zabavljamo, ali nismo glupi.”
“To je mudro.” Rekla je, gledajući u ženu koju nikada u životu nije
videla kako oralno zadovoljava Casha.
“Stvarno sam, stvarno spremna da odem gore.”
“Sedi dole i opusti se. Seti se, Conner će biti ovde.”
“Conner ne može doći ovamo i videti ovo. Misliće da sam ja..”
“Ne mislim kada te bude video da će to pomisliti.” U suštini računao
je baš na to.
“Siguran si?”
“Apsolutno. Idem po piće, hoćeš li ti flaširanu vodu?”
“Hoću.” Winter je uspela da izgovori tu reč. Gledala je Jewell kako igra
sa Riderom. Žena je na sebi imala kožni šorts i beli korset koji nije bio
zategnut do kraja nego su joj se grudi provokativno pomerale na taktove
muzike. Rider se igrao sa njenim bradavicama dok su plesali.
Viper se vratio sa vodom, spustio je bocu ispred nje pa je seo sasvim
blizu Winter koja je pokušavala da ne zuri tako očigledno u članove, ali je
teško odolevala. Šokirana, gledala je Evie kako seda u Cashevo krilo, ruka
mu je na očigled svih završila ispod suknje.
Winter je skrenula pogled odlučna da natera Vipera da je odvede gore.
U tom momentu ugledala je zapanjenog Connera kako ulazi u sobu sa
Natashom i nekom crvenokosom koju nije poznavala.
“Winter, tvoj prijatelj je ovde.” Natasha je rekla.
“Zdravo Connere.” Pokušala je da deluje opušteno i zavodljivo, jer je
bila obučena veoma obično i neprivlačno za razliku od svih žena u
prostoriji.
Seo je u naslonjač do kauča, što je bilo bliže nego što je Viper imao
nameru da dopusti.

~ 60 ~
Naš svet knjiga

“Nisam ovo očekivao, trebao bi otići.” Trudio se da gleda samo u

Winter.
“Ovo je malo više od onoga što sam ja očekivala Connere. Razumem
te.” Winter je rekla posramljeno.
“Ne, moraš ostati. Devojke su htele parče tebe od kako su te prvi put
videle. Winter ne smeta deljenje, imala te je za sebe dovoljno dugo.”
Natasha je sela na rukohvat naslonjača što je njene grudi smestilo u ravni
sa njegovim očima.
Natasha je nosila kožnu suknjicu i beli čipkani korset, očigledno ne
noseći grudnjak jer su se njene bradavice providele kroz čipku. Druga
žena se nije zamarala sa odećom. Bila je u crvenom grudnjaku i imala je
parče nekog materijala koji je trebao da predstavi suknju koja je jedva
pokrivala njenu zadnjicu, naravno nije uspela u tome jer su joj se videle
tange koje je nosila. Ember je spustila pivo ispred Connera pa sela između
njegovih nogu.
Winter je zamalo izgubila živce i htela je da zamolila Connera da je
odnese u sobu, ali tada ga je pogledala u oči. Izgubila je opet. Natashina
ruka završila je na Connerovim pantalonama, a njen jezik dotakao je
njegove usne. Sve što je bilo potrebno je obećanje i on je totalno zaboravio
bilo kakvu privlačnost koju je osećao za Winter.
Viper se smilovao Winter, ne želeći je mučiti više nego što je
neophodno. Upeo je postići svoj cilj i rešio se Connera jednom za svagda.
“Natasha, verujem da je druga spavaća soba otvorena.” Sa previše
entuzijazma žena je skočila i povukla je Connera za ruku, ali oči su mu se
zacaklile onog momenta kada ga je grupa žena opkolila.
“Winter...” okrenuo se prema njoj.
Viper se ukočio pored Winter kada je Conner pružio ruku prema
Winter.
“Žao mi je Connere, ja ne delim.”
Namestila je veštački osmeh na lice. “Idi zabavi se, videćemo se posle.”
Jednostavno bila je svesna da ne može da se meri sa svim ovim zgodnim,
mladim i zdravim ženama. Njeno telo nije sposobno za vrtoglavi seks koji
je mogla da vidi da je očekivao sa ženama koje su ga željno čekale. Spustio
je ruku dole i uzdahnuo na sekundu, okrenuo se prema Natashi i uhvatio
je za ruku.
“Primetio sam te prvog dana, čuo sam da su bajkerske žene divlje...”
Winter je gledala kako ga žene odvode uz stepenište.
“Pa, ovo je bilo zabavno.” Winter je rekla gunđajući. “Mogu li sada
gore?”
“Hajde Winter, nemoj da ti on kvari raspoloženje.”
~ 61 ~
Naš svet knjiga

Winter je htela da vrišti od besa kada je videla Natashu i Ember kako

se vraćaju u prostoriju i sedaju do Knoxa na kauč.
“Ne razumem, mislila sam...”
Viper je slegnuo ramenima. “Izgleda da su se predomislile.”
“Namestio si mu.”
“Naravno da jesam, on je bio tvoj fizioterapeut. Plaćao sam ga da te
ojača, ne da te jebe”
“Ti si ga platio? Ja imam osiguranje.”
“Tvoje osiguranje pokriva određeni deo terapije nedeljno. Nikada se
ne bi vratila u normalu tim tempom.”
“Ovo je smešno, ja mogu da platim. Imam ušteđevinu. Mogu sama da
platim svoju terapiju.”
“Da, znam da možeš, ali bićeš bez posla jedno vreme. Sigurno se nećeš
vratiti u školu ove godine, ako se ikada i vratiš.”
“Ja se mogu vratiti, moja leđa zaceljuju. U pravu si, ove godine ne, ali
sledeće hoću.”
“Oboje znamo u kakvom ti je stanju kičma. Još mnogo vremena će
proći pre nego staneš na ove noge. Šta ćeš kada budeš u fizičkom kontaktu
sa decom, ako izbije neka tuča, nećeš se moći postaviti između njih zbog
straha da ćeš je ponovo povrediti “
“Zato postoji obezbeđenje.”
Viper je podigao obrvu znajući da su oboje svesni njenog fizičkog
stanja.
“To nije nešto o čemu bi trebali da mislimo večeras. Večeras ćemo se
opustiti i možda se malkice zabaviti.” Winter je pogledala dole u svoje
ruke.
“Moram se samo jače truditi, zar ne? Svi ostali izgledaju kao da im je
lepo, jel’ da?”
Winter je i dalje odbijala da pogleda u neke od članova. Neki od njih
su se baš dobro provodili.
“Hajde da igramo možda na taj način i tebi vratimo tvoje.”
“To je smešno, ja ne mogu da igram.” Rider i Jewell su sišli sa
podijuma, otvorila je usta da ga pita da je odnese gore, ali se setila
Bethinog upozorenja da se drži podalje od njega večeras.
“Kukavica?” Viper ju je počeo zadirkivati kada je videla da se
predomislila u vezi Ridera.
“Poljubi me u dupe.” Rekla mu je grozničavo posmatrajući prostoriju,
taman je htela da prekine Evien orgazam kada je ugledala dve žene za koje
je pretpostavila da su pozvane na žurku kako prilaze delu za sedenje gde
su bili ona i Viper. Da se nije osećala ovako isfrustrirano zbog stanja svog
~ 62 ~
Naš svet knjiga

tela, ove dve bi to garantovano pogoršale, obučene droljasto sa oblim

telima koje Winter nije mogla da zaseni čak ni kada je bila u najboljem
zdravstvenom stanju. Sada pored njih izgleda kao vreća kostiju.
“Hej Viperu.” Jedna se mazno počela uvijati oko njegove ruke dok se
druga zavodljivo spustila na kolena ispred njegovih nogu, a rukama je
počela da mu mazi bedra.
Winter se ukočila zbog prisnosti koju su pokazivale prema njemu.
“Tara, Stacy, vas dve se zabavljate večeras?” obe žene klimnule su
glavama gledajući u njega, ne ostavljajući mesta sumnji šta im se vrzma
po glavama.
“Jeste li razmislili, hoćete li nas pustiti da se pridružimo Last
Ridersima?”
“Rekao sam vam nekoliko puta. Moj odgovor se nije promenio.”
“Hajde Viperu, zašto ne?”
“Uzimamo dve novakinje godišnje, oba mesta su popunjena.”
Obe su zastenjale. “Gde su one?”
“Jedna u Ohio druga je ovde.” Viper je povukao Winter bliže sebi.
Winter je htela da negira sve to dok im nije videla izraze lica koji su je
razbesneli. Njene usne stisnule su se u ravnu crtu.
“Ona, ti se šališ jel’ da?” Stacy je pitala.
“Ne.” Odgovorio je pokušavajući da se ne nasmeje. Winter je bila na
pragu da popizdi, ali je držala jezik za zubima. Ako će je iskoristiti da se
reši ovih bombastičnih blizanki, neće se mešati pogotovo posle onakvih
degradirajućih pogleda.
“Kako god Viperu, mogu da se kladim da ona ne može da ti uradi ono
što smo nas dve prošli put, kada smo bile ovde.”
“To je bilo letos, pre nekoliko meseci, ali sam zapamtio. Mislim da bi
vas dve trebale potražiti Knoxa.”
Razočaranje se pojavilo na oba lica. “Možemo li se prvo pobrinuti za
tebe?”
Ona na kolenima stavila je ruku na njegovu kitu u pantalonama i
počela ga maziti. Viper je uhvatio za ruku.
“Trebaće vam sva energija za Knoxa.” Rekao je tonom koji nije mogao
biti ignorisan. Otišle su nevoljno gledajući Vipera šokirano.
“Knox već ima...” Winter je počela da govori gledajući kako mu se
približavaju.
“Što više to bolje za Knoxa. On može da se nosi sa njima.”
Winter je okrenula glavu ne želeći da razgovara više. Viper je ustao i
podigao je u svoje ruke.
“Šta to radiš?”
~ 63 ~
Naš svet knjiga

“Igra mi se.”
“Ja ne mogu da igram.” Winter je protestvovala.
“O da, možeš.”
Viper se zaustavio na samom kraju podijuma i nežno je spustio na
noge. Okrećući ju je prema sebi, polako ju je obujmio rukama, vodeći je
napred-nazad. Winter nije plesala godinama; dok su izlazili nikada je nije
vodio. Nekada je volela da igra, pogotovo kada je bila na koledžu. Izlazila
je sa svojim prijateljima vikendom samo da bi plesali. Dozvolila je sebi da
se opusti uz njega, lagano se njišući u ritmu muzike. Ritam je bio suviše
brz za ono kako su se oni pomerali, ali je stajati na svoje dve noge bio
najbolji osećaj. Winter je počela da uživa po prvi put nakon mnogo
vremena.
Sledeća pesma bila je sporija pa je neko ugasio plafonska svetla,
ostavljajući samo lampe koje su se nalazile na stolićima pored kaučeva,
dajući prostoriji nežniji izgled. Nakon još jednog sporog plesa, Viper ju je
podigao i poneo je na otoman koji se nalazio na drugom kraju prostorije.
Winter je bila iznenađena što na njemu niko nije sedeo iako je soba bila
prepuna ljudi.
“Želiš li nešto za piće?”
“Ne, hvala ti.”
Viper je seo dole pored nje. Winter je primetila da Cash stoji i razgovara
sa Story. Bliss i Dawn su sedele sa svake Trainove strane.
“Hvala ti Viperu, uživala sam.” Winterini obrazi su zajapureni.
“Bole li te leđa?”
“Samo malo, ništa više nego inače.” Priznala je.
“Hajde onda da te udobnije smestimo.” Viper je ponudio sniženom
tonom glasa.
“Nema potrebe stvarno.” Ignorišući je Viperove ruke kliznule su oko
njenog struka i polako ju je povukao, a zatim spustio dole, tako se za samo
nekoliko sekundi našla polegnuta na leđa.
“Bolje tako?”
“Viperu, ne moram da legnem, dobro sam. Svi me gledaju. Nisam
totalni invalid.”
“Niko ništa ne vidi. Gužva i kauč blokiraju većinu sobe. Opusti se.
Cash i Train su imali saobraćajne nesreće i znaju kako je teško ozdraviti.
Nemoguće da ti smeta što te Bliss i Dawn vide kako ležiš. Zar ne?”
Winter je odmahnula glavom.
“Ne želim da trpiš bolove u leđima.” Nagnuo se nad nju i poljubio je
na način na koji je nekada sanjala da je ljubi. Ukus viskija na njegovom

~ 64 ~
Naš svet knjiga

jeziku bio je opojan, mameći je da želi više. Njene meke usne šire su se
otvorile i dozvolile mu da produbi poljubac.
Otoman, iako je bio udaljen od pogleda, jednostavno nije mogla da mu
dozvoli da je ljubi tako pred svima. Rukama je krenula prema njegovim
grudima da ga odgurne. Rukom je posegao za dugmadima na suknji i
lagano ju je otkopčao po polovine bedara. Tada je počela da protestvuje.
“Samo pokušavam da ti olakšam.” Uveravao ju je.
“Razodevajući me? To mi ne olakšava, prestravljuje me.”
Viper se ponovo nadvio nad njom ljubeći joj vrat. “Vidiš, ja ne mislim
tako, ja mislim da te čini vlažnom. Dozvoli da proverim.” Rukom je
kliznuo ispod suknje, nepogrešivo ciljajući njenu pičkicu. Gornji deo
suknje, od drugih u prostoriji, skrivao je šta joj je radio. Osmeh mu je
krasio lice dok je prstima zadirkivao njeno napeto središte, razmazujući
vlažnost, maleno stenjanje izašlo je iz njenih usta.
Usnama se spuštao i milovao joj kožu vrata zastajući kod dugmeta na
bluzi. Zglobovima prstiju, pratio je liniju između njenih grudi, veoma
vešto otkopčavao dugme po dugme sve dok joj materijal nije pao sa tela
pa otkrio njen čipkasti beli grudnjak i drhtave dojke.
Jezikom je pronašao osetljivu čvrstu bradavicu dok je prstom nežno
ulazio u nju. Winterini kukovi su se podigli kada joj je palcem počeo
dražiti klitoris. Kada je drugom rukom sklonio grudnjak na stranu da joj
ogoli grudi, jecaj je napustio njene usne jer je bradavicu uvukao duboko u
svoja usta.
“Dve godine, želeo sam okusiti ove male bobice, da saznam jesu li
ružičaste kao žvakaća guma ili crvene kao jagode. Rekao bih jagode.”
Prešao je na drugu otkrivenu dojku otkopčavajući grudnjak. Tamno plavi
materijal majice skliznuo je skroz dole, tamni materijal isticao je njenu
kremastu kožu.
Realnost se uplela u zavođenje. On se pažljivo kretao kada je otkopčao
grudnjak. Trepnula je, pokušala je da okrene glavu na drugu stranu, jer
nije želela da vidi njegov pogled predatora koji je spreman da je raskida.
To je bio onaj isti pogled koji je uputio Bliss pre nekoliko meseci. Winter
se setila da je poželela da i nju tako pogleda, a sada, stomak joj se zgrčio
od straha jer je bila u centru takve seksualne namere. Nije bila sposobna
da se okrene, jer kao da je začarao i terao je da izgubi kontrolu.
Viper je palcem protrljao klitoris pa je dodao još jedan prst u njenu
vrelu nutrinu zatim je sve agresivnije krenuo da se kreće. Ustima je sisao
meso iznad njenih grudi; Winterina ruka se opustila i pustila je grudnjak
i pritisnula je uz njegovu vilicu. Istog momenta je iskoristio priliku i
spustio je korpicu grudnjaka i uvukao je drugu bradavicu u usta. Rukom
~ 65 ~
Naš svet knjiga

je počeo stiskati od dole primoravajući krv u osetljivi vršak. Senzacija

zadovoljstva prepravila ju je, jer je bila neko ko je ceo život ignorisao želje
svoga tela. Osećala se jako ružnom u poslednje vreme, zarobljena u
beskorisnom, nepokretnom telu. Viper ju je naterao da oseti požudu koja
se pretvarala u vatrenu potrebu pa je sklonila ruku sa njegove vilice i
prebacila je na njegov vrat te ga pritisnula bliže izmučenom mesu.
“Jesi li sigurna, lepa devojko? Tako si lepa sa tim bradavicama boje
jagode, a tvoja pičkica... devojko, tvoja mala pičkica je tako uzana i vrela.”
Prstima je tražio pa pronašao onu tačku duboko unutar nje.
“Kladim se da si i ti sa ukusom jagode. Da nisi toliko stidljiva otkopčao
bih ti ovu suknju do kraja i proverio bi da li si vlažna koliko mi se čini.”
“Viperu...” Winter je zastenjala.
“Ali ti si stidljiva, pa ću se morati suzdržati, iako je moja kita čvrsta kao
stena.” Uhvatio je njenu ruku svojom pa je spustio na svoju tvrdu erekciju
preko farmerica. Winter je pokušala da se podseti da su Bliss i Dawn u
blizini, ali nije uspela jer je Viper napadao njenu pičkicu sve dok nije
zaboravila na njihovo prisustvo. Prošle su godine od kada je zadnji put
imala orgazam. Pa, pre nego je počela izlaziti sa Viperom. Imala je seks
samo sa dečkom sa kojim se zabavljala još na koledžu. Samo jednom ju je
uspeo dovesti do orgazma. Tada je bila preopterećena svojim izgledom, a
on je žurio da doživi svoj vrhunac pa se nije puno mario da li je ona
zadovoljena ili ne. Winter je kasnije saznala od svoje cimerke koja je
umirala od smeha da ju je taj lik jebao samo kako bi je držao zauzetom, da
bi ona, cimerka i njegov prijatelj mogli imati sobu za sebe.
Viper je bio sve samo ne neiskusan. Njegovi prsti u njenoj vlažnoj
nutrini tačno su znali šta rade, brisao joj je misli i vodio ju je ka orgazmu
koji je intenzivno rastao. Meko stenjanje vratilo je Winter iz kome izazvane
seksom. Otvorivši oči, šokirano je gledala u Casha i Dawn kako je jebe
prebačenu preko stolice, dok se Train besomučno nabijao u Blissina usta.
Winter je želela da umre od sramote, pa je krenula rukom da zaustavi
Vipera. On ju je uhvatio rukom i to ne onom kojom je dovodio do ludila.
Stisnuo je jako njen ručni zglob pa ga je podigao i naglo spustio iznad
glave.
“Nemoj me sada zaustavljati lepotice,” Viperov mračna boja glasa ju je
mamila. “Mogu znati da ćeš uskoro svršiti, tvoja mala pičkica stiska moje
prste tako čvrsto isto kao što će i moju kitu uskoro... vrlo brzo.” Koristeći
ruku pored njene glave ponovo ju je okrenuo prema sebi, oči oba
muškarca bila su na njoj, a njihova lica bila su napeta.

~ 66 ~
Naš svet knjiga

“Pusti ih da završe, gledaj u njihova lica; spremni su da eksplodiraju

samo od pogleda na tebe.” Winter je pocrvenela i pokušala je da sakrije
lice gurajući ga prema Viperovom ramenu.
“Zamisli o čemu razmišljaju. Dok je Casheva kita zabijena u Dawninu
pičku, kladim se da zamišlja da je zabija u tebe. A Train, on zamišlja da si
ti ta koja mu sisa kurac.” Winter je zastenjala kada je njegov palac još brže
krenuo da napada njen klitoris. Winter nije mogla da spreči eksplozivni
orgazam. Gledala je bespomoćno kako su obojica, Cash i Train doživljavali
svoje vrhunce sa ženama koje su glasno stenjale.
Winter je pokušala da odgurne Viperovu ruku sa svoje, ali je on
jednostavno ponovo podigao i počeo joj zakopčavati suknju.
“Opusti se, ništa nisu videli osim tvog prelepog lica.” Završio je
zakopčavanje suknje pa je zakopčao grudnjak između grudi pre nego joj
je zakopčao majicu. “To i tvoje savršene bradavice.”
Winter se zacrvenela od stida, nije mogla da veruje da je dozvolila da
se stvari otrgnu kontroli.
Viper je ustao sa Winter u naručju noseći je iz dnevne sobe uz
stepenice. Odbila je da pogleda oko sebe, okrećući glavu i sakrivajući se
uz njegovo rame. U spavaćoj sobi, odneo ju je u kupatilo i smestio je u tuš
kabinu.
“Uhvati se za prečku.” Winter se uhvatila za hladan metal još uvek se
tresla kao reakcija na njene aktivnosti koje su se desile u prizemlju. Počela
je da plače i očajno je pokušavala da se smiri i ne postane histerična. Besno
se prala, ignorisala je Vipera kada je skinuo svoju odeću i spuštao je u
korpu za veš koja se nalazila u uglu pre nego je ušao u kabinu kod nje.
“Mrzim te.”
“Znam.”
Odvrnuo je toplu vodu, opuštao je njeno telo toplim mlazom vode.
Htela je da se odmakne od njegovog dodira, ali se plašila da će pasti u
klizavoj kabini. Tada je iscedio gel za tuširanje na ruku i krenuo da ga
utrljava na njeno telo, bez obzira na njene proteste.
“Izlazi napolje!”
“Besna si, svidelo ti se, htela ti to da priznaš ili ne, svidelo ti se mnogo,
meni se svidelo. Moraćeš da prevaziđeš to.” Ruka mu je klizila njenim
stomakom pa je prešao preko pičkice koju je vrlo pažljivo oprao.
“Ne, ne moram.” Udarila ga je po rukama da ih skloni.
“Da moraš. Ja volim da jebem i da se igram, a kada to radim uopšte ne
marim da li će to neko gledati. Većina nas ne brine. Svi su zbog tebe hodali
kao po jajima. To se večeras završava.” Obavestio ju je veoma okrutnim
tonom.
~ 67 ~
Naš svet knjiga

“Ja nisam regrut za tvoj mali klub. Ja nisam kao one žene koje žele da
se učlane u motoristički klub Last Ridersa. Za razliku od njih, ja ne bi
nikoga jebala za glasove.” Suprotstavljala se čoveku kojeg su se svi bojali.
On je imao kompletnu kontrolu nad klubom koji je bio snažan i brutalan,
dovoljno da ukloni svaku pretnju sa kojom se suočavaju.
Viper se nasmejao i rekao: “Lepotice, dobila si Trainove i Casheve
glasove večeras i ti ne moraš da se jebeš sa svima, samo sa šestoricom od
nas osmoro.” Ignorišući njene psovke uključio je tuš i isprao je njeno telo
od sapunice. Uzevši peškir koji je stajao sa strane osušio ju je pa je odneo
i polegao u postelju. Spustio se pored nje i povukao je prekrivače preko
njihovih nagih tela.
“Šta to radiš? Hoću moju spavaćicu.”
“Od sada pa nadalje, spavaćeš gola pored mene osim ako nemaš ciklus,
onda možeš spavati u gaćicama.”
“Idi do đavola.” Prasnula je besno.
Viper se nasmejao njenom temperamentu, privlačeći je bliže sebi.
“Pretpostavljam da večeras ne želiš da zaradiš moj glas?”
Pokušala je da ga udari, ali ju je zgrabio za ruke i pažljivo je okrenuo
sve dok nije bio čvrsto pribijen uz njeno telo.
“To ću shvatiti kao ne. Spavaj onda.”
Winter je htela da urla na njega, ali je predugačak dan iscrpio njeno
telo. Tuš joj je opustio mišiće pa je mogla udobno da leži pored njega.
Rešiće sve sa njim ujutru, obećala je sama sebi.

~ 68 ~
Naš svet knjiga

Probudilo ju je jutarnje sunce. Winter je mirno ležala, jer nije želela da

probudi Vipera. Pažljivo, dovukla se do kraja kreveta pa se premestila u
invalidska kolica. Zgrabivši nešto odeće, pomerila se do noćnog stolića da
proveri spava li Viper dovoljno čvrsto pa je uzela njegov mobilni telefon.
Ušla je u kupatilo i na brzinu je obavila poziv. Obukla se pa očešljala kosu
u konjski rep, pa se izvezla kroz vrata kupatila, vireći prema krevetu da
se uveri da još uvek spava.
Idući sporije nego inače da se ni jedna rasklimana daska poda ne bi
oglasila, polako se kretala sve dok nije stigla do vrata, ponovo je provirila
ovaj put u hodnik, srećom nije bilo nikoga, nadala se da svi spavaju posle
prošle noći. Pokrenula je kolica u hodnik pa je tiho zatvorila vrata za
sobom. Winter je zatim krenula duž hodnika, sigurna da će ovaj put uspeti
da pobegne. Kada je došla do početka stepenica, dozvolila je da joj izleti
mali preplašeni vrisak.
Shade je opušteno stajao naslonjen uz zid sakriven od pogleda u
hodniku. Izgledao je čangrizavo i umorno, što njemu nikako nije dobro
stajalo, bio je zastrašujući.
“Ideš negde?” pitao ju je opušteno.
“Doručak?” Winter je pokušala da ne liči na krivca.
“Niko još nije ustao.”
“Ja mogu napraviti sama sebi.”
“Kako si zamislila da se spustiš niz stepenice?” pitao je glasom punim
hladnoće.
Nije mu odgovorila na pitanje. Umesto toga postavila je svoje veoma
neprijatno: “Šta ti radiš ovde?
“Viper je pomislio da bi mogla pobeći posle prošle noći.” Slegnuo je
ramenima. “Čini se da je bio u pravu.”
“Tražio je od tebe da stojiš ovde celu noć?” Nije mogla da veruje.
“Jeste, treba li ti pomoć do dole ili ćeš se vratiti u krevet?”
“Dole, molim te.” Morala je biti dole da bi njen plan uspeo. Zvono na
vratima je zazvonilo taman kada je hteo podići.
“Tvoje delo?”
“Ko je?” Viper je pitao iza nje.
Winter se ukočila, nosio je izbledele farmerice koje su mu visile na
kukovima i bio je bez majice. Nije čak imao ni obuću na nogama. Za malo

~ 69 ~
Naš svet knjiga

mu nije odgovorila, ali znajući da jedino što treba d uradi je da otvori vrata
i sazna odgovor na svoje pitanje, smatrala je da je glupo da se raspravlja.
“Pastor Dean.”
Viper se nacerio. “Pa moglo je biti i gore, Shade otvori vrata, ja ću se
pobrinuti za Houdinija.”
Očekivala je da će je ponovo spakovati i odneti u njihovu sobu pa se
iznenadila kada je krenuo da je nosi niz stepenice.
Pastor Dean je taman ulazio na vrata kada je Viper sišao sa zadnje
stepenice.
“Viperu, Shade, Winter lepo vas je videti ponovo.” Pastor Dean se
nasmešio svakome od njih. Winter je bila posramljena, jer je taj lepi
sveštenik video u Viperovim rukama.
“Hoćeš malo kafe?” Viper ga je pitao, ali nije sačekao odgovor nego je
nastavio da je nosi do kuhinje pa je spustio na stolicu, ostavljajući je da
pristavi kafu.
“To zvuči odlično.” Pastor Dean je seo pored Winter, upućujući joj
osmeh razumevanja.
“Idem u krevet Viperu.”
“Hvala Shade.” Otišao je bez i jedne upućene reči pastoru. Winterin
besni pogled pratio ga je sve dok nije napustio prostoriju.
“Pa, šta te dovodi ovamo, ovako rano Dean?”
“Ja sam ga zvala.”
Viper se naslonio na radnu ploču ispred sebe sa prekrštenim rukama
na grudima. Njegove oči zakucale su je za stolicu pre nego se okrenuo da
dohvati šoljice i napuni svaku od njih kafom. Spustio ih je ispred njih pa
je i on seo.
“Zašto?”
“Pitala sam ga da me odvede kući.”
“U tom slučaju, ovo je bilo uzaludno putovanje. Ti nisi spremna da se
staraš sama o sebi, ne još uvek. Daj sebi još nekoliko nedelja, ako i tada
budeš htela kući lično ću te odvesti.” Rekao je pa podigao šolju do usana.
“Hoću da idem sada.”
“To nije moguće.”
“Zašto?”
“Mislim da je to suviše očigledno.” Odgovorio je.
“Ne, nije. Mogu sebe da smestim i izađem iz kolica. Mogu sama da se
obučem i mogu da kuvam. Postoje ljudi koji su u gorem stanju od mene
pa ostaju sami.”
“To je istina. Ali da li ti imaš teretanu, sa svom opremom koja ti je
potrebna. Imaš li bazen sa toplom vodom koja je neophodna da bi opustila
~ 70 ~
Naš svet knjiga

tvoje mišiće, nekoga da te izmasira kada te uhvate oni grčevi zbog kojih
još uvek piješ lekove? Ja lično smatram da bi ti mogla biti sama, ali bi to
drastično usporilo tvoj oporavak.” Viperov podsetnik na klupske resurse
kojima je ubrzao njen oporavak počeo ju je peći i osećala se kao da je
nezahvalna.
Winter je mrzela da prizna, ali bio je u pravu. Čak nije ni pomenuo Evie
koja je sa njom radila svako jutro i veče.
“Još uvek želim da idem kući.” Winter je rekla ne želeći da odustane
od svoje namere.
“Ono što ti hoćeš je da pobegneš odavde zbog onog što se sinoć desilo.”
“Šta se sinoć desilo?” Pastor Dean je pitao, ali je Winter ćutala.
“U redu je Winter, mogu da pogodim. Prvi put kada je Beth
prisustvovala jednoj od njihovih zabava petkom, prestala je viđati Razera
i počela se zabavljati sa mnom. Pusti me da ti postavim jedno pitanje i
želim da mi iskreno odgovoriš. Da li su te naterali da uradiš nešto protiv
svoje volje?” njegov ozbiljan izraz lica nije ostavljao sumnju da se zabrinuo
za nju.
“Ne.”
“Dozvolila mi je da je jebem prstima pred Trainom i Cashom.” Viper
je informisao njenog Pastora bez susprezanja.
“Viper...”
Slegnuo je ramenima i pogledao je u Winter. “Ti si ta koja ga je uvukla
u sve ovo. Ja se ne stidim.” Winter je bila šokirana.
“Kako bi i bio. Ti to verovatno radiš svakog petka.” Winter je rekla
mrzeći ga.
“Lepotice, ja petkom obično uradim mnogo više od toga. Ja sam se
suzdržavao samo zbog tebe.” Winter je zurila u njega iznenađena. Seronja
je mislio da joj je zapravo učinio uslugu.
“Nemoj mi činiti usluge kretenu!” Izderala se na njega.
“Budi pažljiva sledeći put kako razgovaraš sa mnom jer ja neću. Ja
nisam od onih koji se lako posrame. Mene nije briga ko me gleda dok te
jebem.” Upozorio ju je.
Winter je želela da propadne u zemlju od blama. Nije mogla da veruje
da ovako razgovara pred jednim pastorom.
“Siguran sam da te je sramota, ali moram se složiti sa Viperom. Ne
sviđa mi se zamisao da odlažeš svoj oporavak jer se kaješ zbog svojih
postupaka koje si napravila sinoć. Ako ne želiš da učestvuješ na tim
žurkama imam utisak da te Viper neće primoravati na to, niti da radiš
nešto u čemu se nećeš osećati ugodno.”

~ 71 ~
Naš svet knjiga

“Naravno da neću, može da ostane u sobi. Čak ću joj ja praviti

društvo.” Viper se složio uz pakostan osmeh.
“Odlično, onda smo to rešili.” Pastor Dean je ustao spreman da ode.
“Winter, nadam se da ću te uskoro videti u crkvi.”
“Čekaj,” oba muškarca su je ignorisala. Šta se ovde dešavalo? Čovek u
odori bi trebao biti šokiran zbog onog što je čuo, umesto toga, on se
rukovao sa Viperom i izašao je na vrata. Viper se vratio nazad u kuhinju
nakon što je ispratio pastora, a jedino što je ona mogla da uradi bilo je da
zbunjeno zuri u daljinu ne verujući da je izgubila i ovu priliku za beg.
“Ako želiš da vežbaš dok nam ne spremim doručak, mogu te odneti
dole.” Winter je bila dovoljno pametna da shvati kada je izgubila bitku.
“Hvala ti, moram da se izduvam, mislim da mi je potrebno nekoliko
minuta sa džakom za boks.”
Viper ju je lako podigao sa stolice, noseći je dole do teretane. Winter se
presvukla u odeću za vežbanje i uradila je upravo ono što je rekla Viperu
da joj je neophodno; izbacila je svu frustraciju iz sebe kojom ju je napunio.
Viper je stigao po nju pa je odneo gore kada je hrana bila spremna. Svi
su polako počeli da pristižu dok su njih dvoje doručkovali. Viper je
napravio brdo hrane. Nekoliko njih je jelo ono što je on napravio, ali su se
mnogi morali zadovoljiti tostom i kafom. U početku se osećala
samosvesno u njihovom društvu, pogotovo kada su Cash i Train ušli u
prostoriju i seli za sto da popiju svoje kafe. Presrećna, opustila se kada je
shvatila da ni jedan od ta dva muškarca ne obraćaju pažnju na nju. Viper,
koji je sedeo pored nje, spustio je ruku na njenu butinu i čvrsto je stegnuo.
Winter se ukočila, ali kada je shvatila da nema nameru da je skloni odatle
krenula je sama da je ukloni. Bio je to pogrešan potez, jer ju je uhvatio za
ruku i isprepleo je prste svojima. Winter je na kraju odustala od
pokušavanja da izvuče ruku pa je pustila da samo leži tamo u čvrstom
stisku.
“Šta radite danas?” Beth je pitala kada su ona i Razer završili sa jelom.
Winter nije bila iznenađena kada su svi jednoglasno izjavili da će se vratiti
na spavanje.
“Winter, Lily i ja idemo do grada da ranije počnemo sa našom
Božićnom kupovinom. Želi li još neko sa nama?”
Winter je stvarno htela da ode do grada, ali nije bila sigurna da želi da
je vide u invalidskim kolicima.
“Radovala sam se Božićnoj kupovini, ali jesi li sigurna da vam neću
smetati?” Winter je pitala, željna promene. Nije bila napolju od dana kada
je bila pretučena.

~ 72 ~
Naš svet knjiga

“Ne uopšte. Lily je nestrpljiva da te vidi. Njena prijateljica će je dovesti

u podne. Možemo doći po tebe oko jedan.”
“Hvala Beth, jedva čekam.”
“Nemoj se zamarati i dolaziti ovamo po nju. Naći ćemo se u gradu.
Obećao sam Tomu da ću ga odvesti u market. Svi se možemo naći u “Kupi
jeftino” radnji.” Viper je rekao, završavajući doručak.
Podigao ju je pa odneo na sprat da se istuširaju i presvuku. Otišao je
do stola da pokupi rasute papire dok ju je čekao da se spremi. Krenula je
prema kupatilu pa se zaustavila i rekla: “Viperu, hvala ti što mi pomažeš
u oporavku. Isto tako cenim što mi nosaš guzicu uz stepenica gore dole,
non-stop.
Viper joj je uputio seksi osmeh pa odgovorio: “To je veoma seksi dupe,
uopšte mi ne smeta, sada idi i presvuci se.”
Sa Beth i Lily sastali su se ispred marketa “Kupuj jeftino.” Viper i
Winter na putu do tamo skrenuli su da pokupe njegovog oca Toma. Kada
su se Viper i Winter zabavljali, nije imala prilike da bolje upozna Toma.
Viper nikada spominjao neko upoznavanje. Gledajući unazad, to je trebalo
da bude ogromno upozorenje za nju. Izgleda da je propustila mnoštvo
takvih znakova.
“Spremna?” obe sestre strpljivo su čekale.
“Jesam.” Odgovorila je Beth nakon što joj je Viper pomogao da se
smesti u kolica.
“Otkotrljajmo se onda.” Lily se našalila hvatajući kolica za ručke.
“Hajde da se nađemo u restoranu za dva sata.” Predložio im je.
Svi su se složili, odlazeći svako na svoju stranu. Cure su ušle u sve
moguće radnje, smejale su se i kikotale zbog nekih svojih izbora poklona
za članove Last Ridersa. Beth je pronašla ručno rađen nož sa dugačkom
drškom za Razera, čizme za Evie, pa je uzela vremena za poklone ostalih
članova. Winter nije tako dobro poznavala žene pa je uzela nekoliko
poklon bonova kada ju je Beth uverila da obožavaju da kupuju. Winter
nije imala pojma šta bi mogla kupiti Viperu. Beth se zaljubila u seksi,
crvenu kožnu jaknu pa joj je to poklonila kao rani Božićni poklon uprkos
svim njenim protestima.
Winter je gledala u staklenu fijoku sa narukvicama ispred sebe, vadeći
jednu po jednu i stavljajući ih na svoj ručni zglob; Lily i Beth su prišle da
pogledaju. Bile su toliko lepe da je i Beth počela sa probom, diveći se kako
lepo stoje na njenoj ruci. Jedna posebna, privukla je Winterinu pažnju. Bila
je prelepa ručno rađena, široka i čvrsta narukvica sa malim labavim
privescima uklopljenim u purpurno srebro. Jednostavno, bila je malo
umetničko delo.
~ 73 ~
Naš svet knjiga

“Lily, ovo bi ti fantastično stajalo naspram tena.” Pružila ju je devojci,

otkopčala je da bi Lily mogla da je navuče na ruku. Kada se nije pomerila,
Winter je podigla pogled na Lilyno lice. Izraz potpunog straha očitavao se
na devojčinom bledom licu.
“Jesi li dobro? Šta nije u redu Lily?” Winter nije znala šta da radi pa je
pogledala u Beth.
Beth je brzo pogledala gore začuvši njene reči pa je brzo uzela
narukvicu iz Winterinih ruku.
“Alergična je na srebro.”
“Žao mi je. Nisam to znala, da jesam ne bi joj pokazivala.”
“U redu je. Ne bi trebalo da se ponašam kao beba oko toga,” Lily joj se
nasmešila, ali je uplašen pogled i dalje ružio njene lepe oči.
“Vreme je da se nađemo sa Viperom i Tomom u restoranu.” Beth je
rekla, menjajući temu. Žene su platile sve što su kupile pre nego su
prošetale niz ulicu do restorana. Tom je prelazio preko parkirališta kada
se nekoliko motora začulo kako dolaze iz suprotnog smera. Žene su se
okrenule misleći da su Last Ridersi, samo da bi zapanjeno zurile u pet
članova drugog kluba sa samo jednom usamljenom ženom u njihovom
društvu. Lako prepoznavši Sam, Winter je bila šokirana na njenoj
odvažnosti da se vozi sa drugom grupom bajkera.
Parkirali su se na parkiralištu dok je Tom blenuo u njih.
“Ovo će ispasti loše,” Beth je predvidela, žureći da stigne do Toma pre
nego ludi čovek izazove tuču. Winter i Lily su krenule za njom, dok je
malena gurala kolica što je brže mogla. Winter je znala da deluju smešno
jurišajući na grupu bajkera.
“Skloni mi se sa puta matori,” Samantha je naredila.
“Hoću da razgovaram sa tobom i ovaj put me nećeš moći ignorisati.”
Winter je videla kako Beth pokušava da odvuče Toma dalje od njih, ali nije
hteo da se pokrene. Odustajući, Beth je koraknula unazad dok je u svojoj
velikoj torbi tražila mobilni telefon. Winter je čula da zove nekoga kada je
svađa počela da biva ozbiljnija između Toma i Samanthe.
“Nemam više šta da ti kažem, jer ti ne želiš da čuješ istinu. Bilo da hoćeš
da poveruješ ili ne, Gavin je otac moje bebe.”
“Gavin ne bi takao maloletnicu.”
“O jeste bogami, nekoliko puta ako ćemo pošteno.” Sam je insistirala.
Winter je jedino mogla da sedi u kolicima i bespomoćno posmatra
svađu između njih dvoje, polako shvatajući da neke opasne vibracije
dolaze iz pravca bajkera. Last Ridersi, koji su obično bili dronjavi i nosili
izbledele stvari, nikada nisu izgledali kao ovaj ološ za koje se Sam
prilepila.
~ 74 ~
Naš svet knjiga

Ovi bajkeri bili su prljavi i mogla je osetiti alkohol i travu na njima čak
i sa mesta gde je sedela. Njihove oči bile su na Lily i Beth dok su ih polako
opkoljavali. Winter je taman htela da ih upozori kada je jedan skliznuo
rukom oko Lilynog vrata i povukao je na svoje grudi. Dvojica drugih
krenuli su na Beth nesvesno je primoravajući da hoda unazad prema
zadnjem delu restorana gde je bilo parkiralište. Lily je vrisnula kada je
gurnuo ruku u njenu kosu pa joj povukao vrat u neki čudan ugao, glavom
se spuštajući na njenu. Winter je pokušala da ga pregazi kolicima, ali je
šutnuo točak nogom iz sve snage pa je počela da se vrti u krug nemoćna
da ih zaustavi.
“Tom!” Winter je vrisnula, gledajući u užasu dok se Lily divljačkom
snagom otimala od bajkera koji je bio odlučan da joj gurne jezik u grlo.
Beth je počela da vrišti pa je i Winter sledila u tome pokušavajući da
pomogne. Tom, shvatajući šta se dešava, požurio je prema Beth, pokušao
je doći do nje, ali mu je onaj koji je stajao iza Sam blokirao prolaz. Pokušao
je da ga udari, ali ga je bajker jako udario u stomak pa je pao na kolena.
Onaj koji je imao Lily, zgrabio ju je za zadnjicu, podižući je na sebe sve
dok joj se noge nisu našle u vazduhu, noseći je na isto mesto gde su ona
dvojica saterala Beth.
“Stanite! Sam moraš ih naterati da stanu.” Winter je preklinjala ženu
koja je sve to ravnodušno pratila.
“Ne moram ja ni jednu jebenu stvar da uradim osim da odem u
restoran i naručim hamburger. Mi smo gledali naša posla,” Sem je
slegnula ramenima. “Ovi momci nisu pičkice kao Last Ridersi.” Odšetala
je do Winter, uhvatila je kolica za ručke pa je pokušala zavrteti, ali ovaj
put Winter je bila spremna, zgrabila je točkove da zadrži kolica.
Sam, besna jer nije bila uspešna, pokušala je da prevrne kolica i za malo
je izbacila Winter iz njih kada ju je Viper iz sve snage odgurnuo. Ljudi su
napokon počeli izlaziti iz restorana, ali niko se nije ni pomerio da
pomogne.
“Ti kučko, ubiću te ako je ikada više takneš.” Viper je obećao.
“Ne bojim te se Vipere. Ovoga puta imam nekoga ko će da me zaštiti i
ko se ne boji vašeg pičkastog kluba. Viper je krenuo prema Beth i Lily kada
su mu preostala dvojica stala na put. “Šta ćeš uraditi Viperu, srediti ih sve
sam?” podjebljivo ga je pitala.
Viper joj je odgovorio tako što je jednog udario u lice. Zvuk lomljenja
kosti naterao je Winter da oseti mučninu. Čovek je posrnuo nazad kada je
drugi istupio, tada je borba postala prljava. Winter je gledala kako Viper
razbija prvo jednog pa onda drugog, koji je pokušao da pomogne drugu.
Bilo je uzaludno; njih dvojica nisu mogli protiv Viperovih napada.
~ 75 ~
Naš svet knjiga

Zvukovi motora koji se približavaju ih nije zaustavio u borbi ili one koji
su držali Beth i Lily. Last Ridersi su se zaustavili na parkiralištu
opkoljavajući borce. Razer je provezao motor do Beth i Lily, prestravivši
dvojicu koji su automatski pustili Beth. Onaj koji je držao Lily pojačao je
stisak oko njenog struka, okrećući joj lice prema grupi besnih bajkera.
Oslobođena Beth jurnula je prema Razeru kada je sišao sa motora,
povukao ju je na sebe samo na sekundu pa joj rekao da ode i stane pored
Winter. Winter je mogla videti da je Beth htela da se raspravlja, ali nije,
prišla joj je i uhvatila se za kolica ne bi li se održala na klecavim nogama.
Viper se i dalje borio sa dvojicom. Jedan mu je prišao dovoljno blizu pa
se susreo sa njegovom pesnicom pa sa prašnjavim tlom. Razer i Knox su
krenuli na onoga koji je dirao Beth. Četvorica su se borila prljavo i Winter
to jednostavno nije mogla gledati. Njene oči ugledale su Lily koja je stajala
ukočena od straha u rukama bajkera koji ju je i dalje čvrsto držao. Njena
prelepa haljina bila je pocepana na jednom ramenu.
Tada je Winter ugledala Shadea i Ridera kako silaze sa motora. Rider
je krenuo napred, ali mu je Shade bezglasno signalizirao da odstupi i Rider
se povukao. Shade nije žurio kao Razer prema svojoj žrtvi. Ne, umesto
toga skinuo je svoje sunčane naočare i jaknu, ostajući u majici dugih
rukava. Neko bi pomislio da bi čovek koji je držao Lily napokon popustio
jer su očigledno bili nadjačani, ali ne, sada ju je držao kao za goli život.
Njegov život. Winter se bojala Shadea kada je bio dobre volje, još ga se
više plašila kada je polako i opušteno prilazio svojoj meti, čoveku koji je
Lily držao kao taoca.
“Pusti je.” Shadeov glas bio je smrtonosan.
Jedan od ljudi kojeg je Viper držao je zaurlao: “Slot, pusti je.”
Čovek je ignorisao svog bajkerskog kolegu, dovoljno pametan da ne
skloni pogled sa Shadea.
“Pusti me da sednem na motor i odem odavde, onda ću je pustiti. Je li
ona tvoja kučka?”
“Nije ona ničija kučka.”
“Tvoja je. Samo me pusti, bez problema.”
“Imao si problem onog momenta kada si je pogledao.” Shade je
signalizirao Rideru, koji mu se prikradao iza leđa. Slot je pogledao u njega,
ali Shade nije iskoristio čovekovu nepažnju, umesto toga ponovo je
privukao na sebe, što nije bilo lako.
“Jesi li čuo za Last Riderse?”
“Jesam, ali vas se ne bojim. Vi više jebete nego što se borite.”

~ 76 ~
Naš svet knjiga

Skoro pa opušteno Shade mu je odgovorio: “To je zato što su ostali

motoristički klubovi naučili da se ne zajebavaju sa nama, pa nam ostaje
vremena za jebanje. Jesu li vam rekli kako smo dobili ime?”
“Ne.” Razgovor je činio muškarca nervoznim, moglo se videti da se
bukvalno tresao. Winter ga nije mogla kriviti. Shade je bio obučen u crno.
Ono malo kože koju si mogao videti bila je prekrivena tetovažama osim
njegovog lica; njegovo lice bilo je puno snage i odlučnosti.
“Vidiš li ona invalidska kolica tamo i ženu koja sedi u njima?” Čovek
je počeo da izgleda gore nego Lily.
“Da.”
“Ja ću ti nabaviti jedna ista takva. Zovu nas Last Ridersi jer, ako se
zajebavaš sa nama, mi te sjebemo tako jako da nikada više nemaš priliku
sesti na motor. Slote, ti si završio svoju vožnju.” Shade je završio svoju
rečenicu kroz stisnute zube i pre nego je Slot mogao uzeti dah, Lily je bila
izvan njegovog dometa, a Shade je lomio boga u njemu. Šerif i njegovi
zamenici preplavili su parkiralište; neko iz restorana pretrčao je preko
puta ulice i pozvao ih je. Niko od članova Last Ridersa nije napravio ni
jedan jedini pokret da zaustavi Shadea. Bila su potrebna dva zamenika i
Šerif da ga odvuku od prebijenog bajkera. Sa poslednjim udarcem nogom
u napadačevo lice, Shade je dozvolio da ga odvuku.
Čim je Lily bila puštena iz Slotovih ruku, Razer ju je doveo do Beth.
Winter je uzdahnula; kroz ceo taj horor Lily je stojala skamenjena kao
statua. To se nije promenilo nakon njenog oslobađanja. Beth ju je povukla
u zagrljaj, nešto joj tiho šapućući na uvo. Winter nije mogla čuti šta tačno,
ali u svakom slučaju nije bilo efekta
“Treba li da ide u bolnicu?” Winter je pitala zabrinuto.
“Ne, treba da je odvedem odavde kući.” Beth je odgovorila.
“Šerif će vas odbaciti kući, a mi ćemo se sutra vratiti po tvoj auto.”
Razer je rekao, prilazeći Beth i Lily sa jakom zaštitničkom crtom. Za svo to
vreme Lily se nije ni jednom pomerila. Šerifov auto se zaustavio tik do njih
pa je otvorio vrata za njih tri.
“Jesi li dobro?” Viper je prišao i stao pored nje.
“Jesam.”
“Vratiću se za minut po tebe i Toma. Idem po svoj automobil.”
“U redu.” Winter nije znala šta drugo da kaže, jače joj je stegnuo ruku,
ocu je klimnuo, a on se istog momenta pomerio sa leve strane njenih
kolica, dok je Viper trčao po vozilo.
“Žao mi je Winter, trebao sam otići kada je Beth pokušala da me
odvuče.” Tom se izvinjavao.

~ 77 ~
Naš svet knjiga

“To bi bilo mudrije, ali shvatam tvoj bes prema Sam. Ona ljuti i Vipera
isto tako Tom.”
Viperu nije trebalo mnogo da se vrati. Odbacili su ćutljivog Toma kući
pre nego su se odvezli u klupsku kuću. Nosio ju je unutra kada su se
pojavili ostali članovi kluba. Viper ju je poseo na krevet.
“Treba li da ti donesem lekove protiv bolova?” Viper je pitao
zabrinuto.
“Ne, ne bole me leđa.”
“Moram sići dole, jesi li dobro?”
“Dobro sam. Mislim da ću samo leći na kratko.”
“Doneću ti večeru kada bude gotova.”
“Zvuči odlično.” Winter ga je bez glasa posmatrala dok je odlazio u
kupatilo da opere ruke i da se umije pre silaska u prizemlje. Winter je
mogla videti da je i dalje bio izbezumljen od besa. Nadala se samo da je
šerif dovoljno pametan da bajkere ne pusti u skorije vreme.
Viper je sišao dole; članovi su ga čekali. Žene su sedele u dnevnoj sobi
dok su muškarci bili u kuhinji.
“Cash?” Viper je zahtevao informacije.
“Šerif je uhapsio sve bajkere. Sam su pustili kako si naložio. Rider je
prati, izgleda da je išla sa njima duž državne linije.”
“Blue Horsemen?” Viper je pitao iznenađen. Sve do sada, bili su
dovoljno pametni da održavaju uvažavajuću distancu.
“Da.”
“Potvrdi mi ovo, onda ćemo da napravimo potez.” Cash je klimnuo u
slaganju.
“Gde je Shade?” Viper je pitao.
“Na istom mestu gde i Razer.” Cash je odgovorio.
“Knoxe, Traine postarajte se da kada se ovo sranje sruči na njih, da
ostave nekoliko živih. Želim da ostane neko ko će moći proširiti reč da se
sa nama ne zajebavaju.”
“Trebaće puno više od mene i Traina za taj posao. Mogli bi nekako
zaustaviti Razera, ali Shadea,” obojica su odmahivala glavom. “Znaš
kakav je kada je nadrkan, a to sada čak ni ne opisuje stanje u kojem se
trenutno nalazi.”
“Cash, kada budemo spremni da napravimo korak, pošalji po
pojačanje u Ohio. Ne previše da nas tamo oslabi, ali dovoljno da sredimo
Blue Horsemene i sprečimo Knoxa i Shadea da im istrebe ceo klub.”
Viper se okrenuo prema Trainu i naredio: “Idi po Evie.”
Train je otišao u drugu prostoriju. Par momenata kasnije vratio se sa
Evie pored sebe pa joj je Viper preneo instrukcije.
~ 78 ~
Naš svet knjiga

“Treba da odneseš kese iz kupovine iz mojih kola kod Beth, neka

pogleda šta je njeno, a ostatak vrati ovamo za Winter. Proveri Lily i pitaj
da li im trebamo za nešto.”
“Odmah ću otići.” Viper joj je bacio ključeve. Čim je napustila kuhinju,
Cash je postavio pitanje koje se svima vrzmalo po glavi.
“Šta ćemo sa Sam?”
“Završio sam sa zahtevanja bilo kakvih informacija od nje. Nikada neće
reći jebenu istinu. Evie i žene mogu da je srede.” Ostali su klimnuli u
slaganju.
“Kada želiš da udarimo na Blue Horsemene?”
“Nećemo ići na slepo. Pusti Shadea da ohladi, posle ćemo doneti svoju
odluku. Želim braću iz Ohioa ovde par dana pre nego krenemo na klub.
Kada kažem da krećemo, hoću da budemo spremni za vožnju.
Last Ridersi su imali cereke na licu, svi su se naoštrili za bitku koja im
predstoji. Klub Blue Horsemen će platiti za nešto što je samo par njihovih
članova uradilo. Do vremena kada budu završili sa njima, više neće
postojati.

~ 79 ~
Naš svet knjiga

Ponedeljak, jutro se vuklo zajedno sa članovima koji su se u tišini

spremali za svoje smene u fabrici. Winter je rano ustala, puštajući Vipera
da duže odspava. Kada se obukla, Winter se na svojim invalidskim
kolicima odvezla za njegov sto i počela je završavati gomile papirologije.
Količina je bila neverovatna. Da se nije brinula o njoj svaki put kada je
imala slobodnog vremena, bilo bi puno gore.
Posle jednog sata napravila je pauzu, uzela piće iz malog frižidera koji
je Viper držao u sobi, otvorila je keks od žitarica sa suvim voćem da
prezalogaji. Viper je ležao na stomaku u svom krevetu, posteljina se
zapetljala oko njega, jedva pokrivajući njegovo golo dupe. U krevet nije
došao do kasnih jutarnjih sati. Zajedno su večerali pa joj je rekao da se
mora vratiti u prizemlje, ona je gledala televiziju sve dok nije čvrsto
zaspala.
Nije ju dotakao od petka i one zabave. Winter nije mogla, a da se ne
zapita da li se još uvek viđa sa ženskim članicama kluba. Ljubomora ju je
razdirala, ali je ta osećanja izbacivala iz svoje glave, odbijajući ići tim
putem sa Viperom ponovo. Jednom je nasamario, ali ovaj put mora biti
pažljiva, mora otvoriti oči i držati srce na sigurnom.
“Šta te je uzrujalo pa izgledaš tako beznadno?” Winter je bila
izgubljena u svojim mislima pa nije shvatila da se probudio i da gleda u
nju.
“Pitala sam se kako je Lily, jesi li se čuo sa njima?”
“Jesam, Evie je rekla da joj je bolje.”
“Odlično, brinula sam se za nju.”
“Poznaješ Lily i Beth dobro, zar ne?” Winter je oklevala da odgovori,
ali jeste na kraju veoma iskreno.
“Onoliko koliko su mi dozvolile. Prilično su bliske, nikada se ne
svađaju i nikada jedna drugoj nisu otimale momke kako to sestre inače
znaju raditi. Pojma nemam da li je Beth ikada imala momka pre Razera.
Lily je oduvek bila sa Charlesom. Svi u gradu znaju da je u nju zaljubljen
godinama.”
Viper je klimnuo, nameštajući jastuke da se namesti da sedne udobno
uz uzglavlje kreveta. Plahta je jedva pokrivala njegov penis sa očiglednom
jutarnjom erekcijom.

~ 80 ~
Naš svet knjiga

“Uzvraća li mu osećanja?” Winter nije znala kako da odgovori na ovo

pitanje. Bila je hiljadu posto sigurna da je Razer sve ispitao Beth. Znala ih
je bolje od ikoga i ako su nešto cenile to je bila privatnost.
“Pojma nemam.” Odlučila je da se pravi blesava. Ponovo se vratila do
stola i nadnela se nad tonom papira.
“Zašto si tako nejasna?”
“Zašto te oni toliko zanimaju? Ako želiš da saznaš pitaj Razera ili još
bolje pitaj Beth. Sve će ti sama reći ukoliko bude želela da znaš.” Prasnula
je na njega.
Viper se pomerio do kraja kreveta pre nego je ustao i lenjo se protegao.
Winter nije dizala pogled sa registratora trudeći se da izbegne njegovo
savršeno golo telo. Tetovaže na njegovim grudima, abdomenu i ruci,
mrzela je priznati, pritiskale su njene dugmiće. Srećom, nije znala da
postoje dok su izlazili inače bi je to izludelo. Odlučno se posvetila poslu,
ignorišući vrelinu koja je preplavljivala njeno telo. Čula ga je kada je ušao
u kupatilo, a zatim i vodu u tušu. Nekoliko minuta kasnije izašao je
napolje i počeo je da se oblači, svo vreme odbijala je da pogleda u
njegovom pravcu.
“Od danas imaš novog terapeuta.” Prekinuo je njeno fantaziranje.
“Šta se desilo sa Connerom?”
“Dao je otkaz u petak.”
“Pre ili posle žurke?”
“Pre.”
“Zašto mi nisi rekao?”
“Nisam želeo da mu promeniš mišljenje.” Rekao je dok je navlačio
majicu preko glave. “Trebao je da se skoncentriše na tvoj oporavak ne na
tvoju pičkicu. Jesi li spremna za doručak?”
“Jesam.” Odgovorila mu je kroz zube.
Viper joj je uputio seksi osmeh pre nego je podigao u naručje. Nekoliko
minuta kasnije, sedela je za stolom, a tanjir sa hranom bio je tačno ispred
nje. Taman je završila sa doručkom kada je zazvonilo zvono na vratima.
Train je dopratio stariju ženu u kuhinju.
“Winter ovo je Donna, tvoj novi fizioterapeut.” Viper ih je na brzinu
upoznao zatim ju je odneo dole gde se presvlačila za vežbanje. Imala je
razvijenu naviku da u prostoriji za veš ostavi dodatnu opremu za
treninge. To je Evie uštedelo nekoliko uzaludnih penjanja na sprat. Donna
ju je uputila u svoj plan i program, veoma temeljno. Umorna, Winter je
počela da okreće točkove kolica prema tuševima.
“Gde ćeš?”
“Krenula sam da se istuširam?” Winter joj je odgovorila pitanjem.
~ 81 ~
Naš svet knjiga

“Nisam još završila sa tobom.”

“Nisi?”
“Ne.” Donna je rekla odlučno.
“Vidiš ovo.” Beth ju je otpratila do komada opreme koja je bila
prekrivena plahtom. Winter je pomislila da je to dodatna sprava koju su
momci kupili za sebe. Nije bila, to je bilo za nju, komplet paralelnih šipki
za nju da počne da vežba hodanje na duže staze. Winter je osetila kako joj
se suze sreće skupljaju u očima.
“Jesi li spremna?”
“Oh Bože da.”
“Hajde da počnemo onda.” To je bila najteža stvar koju je Winter
uradila. Pre, Conner joj je dozvoljavao samo nekoliko koraka, sada je
koračala tamo ovamo celom dužinom držeći se za šipke. Donna joj nije
dozvolila da se previše forsira pa je zaustavila posle nekoliko pokušaja.
“Radićemo i sutra na tome.” Obećala joj je.
Bazen sa toplom vodom bio je raj za njene mišiće. Opuštala se na
jednom kraju kada je Viper ušao u prostoriju.
“Kako je prošlo?” Viper je pitao Donnu, ali je Winter odgovorila.
“Odlično.” Sreća se ocrtavala preko celog njenog lica, uklanjajući tugu
koja ju je u poslednje vreme konstantno pratila.
“Moram do drugog klijenta, ostaćeš sa njom?” Donna je pitala.
“Hoću.” Otišla je govoreći Winter da će se videti sutra.
“Spremna sam da izađem napolje.” Winter se pomerila u stranu
iščekivajući da joj pomogne izaći napolje.
“Vruća voda pomaže tvojim leđima?”
“O da, opušta mi leđa, noge i mišiće.”
Viper je klimnuo, očima je pratio jednu kapljicu koja je klizila sa njenog
vrata između njenih grudi. Winter je po prvi put posle dugo vremena bila
svesna svog tela, stojeći pred njim u minijaturnom bikiniju.
“Viper?” njegove tamne oči pronašle su njene, napuštajući ono u šta je
opčinjeno zurio. Izvukao ju je iz bazena pre nego je dohvatio i pružio joj
čist peškir. Strpljivo je sačekao da se obriše, onda ju je podigao i odneo je
u njihovu sobu.
“Stvarno mi se sviđa novi terapeut. Danas sam ponovo hodala
Viperu.” Poseo ju je na stolicu, a potom je gledao kako skuplja odeću koja
joj je trebala. Winter je pogledala u njega kada je krenula prema kupatilu
da se obuče. “Nadam se da ću ti se maknuti sa puta za nekoliko nedelja.”
Klimnuo je, ali nije ništa rekao.
Stajao je ispred prozora i zurio napolje, po prvi put u njegovom životu
nije znao kako da priđe ženi. Winter je odbijala da vidi njegovu
~ 82 ~
Naš svet knjiga

zainteresovanost za nju, ignorisala je sve signale koje joj je slao kad god je
imao priliku. Stvorila je zidove oko sebe. Sada je znao kako se ona osećala
one dve godine kad je pokušavala da privuče njegovu pažnju.
Čuo je kada je zaustavila tuš, a nekoliko sekundi kasnije i kako se
oblači. Još uvek je bila krhka i biće još neko vreme. Još uvek nije bila
spremna da se nosi sa jačinom njegove požude, ali se oporavljala. Kada
bude siguran da može da se suoči sa njim, sva suzdržavanja koja je sam
sebi nametnuo biće uklonjena. Dao je vremena njenom telu da se zaleči,
ali isto tako da zaboravi ono povlačenje za nos tokom dve jebene godine.
Viperovi dlanovi stegnuli su se u pesnice, terao je svoje telo da se
opusti i da svoju kitu stavi pod kontrolu. Pogled na nju u bikiniju zamalo
ga je prebacio preko granice, zamalo da je zgrabi, ali je uspeo da se
kontroliše. Nije jebao ni jednu od one noći kada je doživela nesreću i to je
polako počelo da ga sustiže.
Kada je mislila da joj je bio veran one dve godine, jebao je sve što mu
se našlo na putu, svoju žudnju za njom izbacivao je na nekoliko voljnih
tela. Sada, kada joj je svejedno što se njega tiče, našao je sebe nesposobnog
da takne drugu ženu.
Winter je imala svoju osvetu, ali ili nije znala ili nije marila.
Do Božića ona je hodala. Bila je spora i oklevala je, ali, postajala je jača.
Bez da je Viperu išta rekla, nazvala je školski odbor i obavestila ih je da će
se moći vratiti na posao na početku semestra. Na sreću, škola je bila
zatvorena do druge nedelje januara. Još uvek joj je bio potreban štap, ali je
i sa njim mogla da se uhvati u koštac sa školskim obavezama. Fizički deo
njenog posla mogla je da prepusti svome zameniku dok potpuno ne ojača.
Božić je bio tih u kući, jer je samo nekoliko članova Last Ridersa ostalo
u njoj. Čak je i Shade negde nestao za praznike. Beth i Razer su otišli da
posete Lily, koja se na sreću oporavila od onog užasnog incidenta. Beth je
rekla Winter da je napokon uspela ubediti Lily da krene kod psihologa.
Žena nikada nije otkrivala kakvi demoni progone Lily, a ni sama Winter
nije bila sigurna da želi da zna šta je oštetilo tu slatku i milu curu.
Neke stvari je bolje ostaviti netaknute.
Božićna večera je bila dobra samo sa Viperom, Riderom, Knoxom i
Evie. Ovog puta, Winter se ugurala među kuvare i čak je dobila i nekoliko
komplimenata. Smešeći se, primila je te komplimente kada su se smestili
da gledaju televiziju. Dva dana posle, ekipa se vratila i bio je petak,
kombinacija za koju je Winter videla da bi mogla biti poprilično divlja.
Nije prisustvovala ni jednoj žurci posle one, a nije ni nameravala. Planirala
je da se vrati kući sledeće nedelje, dajući sebi još malo vremena za terapiju,
naravno, ono što nije želela da prizna sebi, još jednu nedelju sa Viperom.
~ 83 ~
Naš svet knjiga

***

“To će biti dovoljno. Ne želim da preopterećuješ mišiće.”

Winter se opustila, naslanjajući se na kolena da uhvati vazduh.
“Izgledaš mnogo zdravije Winter.” Donna joj je udelila kompliment.
“Hvala. Zapravo se i osećam veoma dobro. Ne pijem lekove protiv
bolova i nemam više onako često grčeve u mišićima.”
“To je znak da si skoro ozdravila. Šta kaže tvoj doktor?”
“Da idem polako i da ne trčim pre nego prohodam.” Doktor se našalio
taj put, ali šala nešto nije bila smešna Winter.
Donna se nasmejala; “Nemoj da brineš, jako dobro ti ide na vežbama i
verujem da ćeš se za par meseci rešiti i štapa.”
Winter joj se nacerila: “Planiram upravo to. Već sam najavila povratak
u školu nedelju dana nakon ove.”
Dona je uzdahnula: “Jesi li sigurna da si spremna? Postoji ogromna
razlika između šetnje po kući i stajanje na nogama češće, ali na kratke
vremenske periode i onog u školi gde se očekuje konstantna mobilnost
nekoliko sati. Šta ti je doktor rekao?”
“Nisam mu rekla.” Priznala je. “Biću u redu, imam osoblje u školi.
Kada se umorim moj zamenik će rešiti stvari.”
“Ja bih o tome malo bolje razmislila Winter. Mislim da je povratak u
školu iduće godine realnija mogućnost.”
“Moram se vratiti. Ne želim da mi nađu trajnu zamenu. Samo je jedna
srednja škola u Treepointu. Ako izgubim svoj posao, morala bih potražiti
novi u drugom okrugu.”
Donna se prestala raspravljati, jer je znala da je teško doći do dobrog
posla u Treepointu. “Hajde da te smestimo u bazen.”
Winter se presvukla u kupaći i susrela se sa Donnom u prostoriji sa
bazenom. Spustila se u toplu vodu i počela je da se opušta kada se Donnin
telefon oglasio. Bez srama je slušala Donnin razgovor i gledala je u njeno
zabrinuto lice, pa je sama došla do zaključka da je neko od njenih
pacijenata doživeo nesreću.
“Bojim se da ćeš morati iz bazena,” rekla je kada je prekinula poziv.
“Jedan od mojih pacijenata je pao sa kreveta i povredio se, potrebna sam
im da je vratim u krevet.” Winter je izašla iz bazena uz njenu pomoć.
Donna bi inače ostala dok se Winter ne obuče, ali ovaj put je strahovito
žurila.
“Odavde mogu sama. Ti samo idi, ja ću biti dobro. Sama ću se obući pa
ću pozvati nekoga da siđe po mene i pomogne mi uz stepenice.” Pošto je

~ 84 ~
Naš svet knjiga

Winter odbijala da je više nose okolo, zbog njene bezbednosti neko je uvek
stajao blizu nje kada se penjala i silazila niz stepenice.
“Jesi li sigurna?” Donna je pitala, dok su joj misli bile sa drugim
pacijentom.
“Idi.” Napokon je ubedila ženu da ode, pa je ušla u kupatilo da se
presvuče. Kada je bila skoro obučena čula je glasove i zaključila je da je
neko otišao u bazen i da su ušli u vodu.
Winter je požurila, nije želela da se zadržava tu bez ičijeg znanja. Brzo
je otvorila vrata, izašla je napolje i požurila je prema prostoriji sa bazenom.
Vrata su bila na pola zatvorena pa su joj blokirala vidik. Taman je htela da
najavi svoje prisustvo kada je čula glasove i stala.
“Ostavi se toga.” Winter je čula Blissin glas i Riderov kad joj je
odgovorio;
“Skidaj to.”
“Neću, ne znam gde je Winter.”
“Videli smo da je njen terapeut otišao tako da očigledno nije ovde.
Mora da je u svojoj sobi. Skidaj top sada.” Rider je naredio gladom punim
frustracije.
Winter je uzdahnula. Zašto bi se Bliss brinula o njenom kretanju i
odbijala da skine gornji deo kupaćeg. Druge žene u klubu nisu imale
problem sa tim da ogole svoje grudi pred njom. Ali razmišljajući unazad,
Winter je shvatila da se Bliss nikada nije skidala od struka pa naviše, iako
nije imala srama da se šeta po kući samo u tangama.
“Prokletstvo, šteta je sakrivati tako dobru tetovažu.” Rider je mrmljao.
Kroz pukotinu između vrata mogla je videti da se igrao sa njenim
grudima. Osetila je nelagodu zbog situacije u kojoj se našla, Winter je
odlučila da neprimetno ode.
“Jedva čekam da se sve vrati u normalu, kada se vrati svojoj kući. Viper
je rekao da neće još dugo.”
“Čini mi se da mu je stalo do nje Rideru.”
“Kao i oduvek, kao parče neke slagalice, a ne parče guzice.”
“Šta to znači? Vincent Bedford je u zatvoru, koju to informaciju sada
treba od nje?”
“Ne želi da preseče sve veze sa njom dok ne nađe to dete. Jednom kada
ga nađe ona mu više neće trebati.”
“Mislim da se varaš.” Bliss se raspravljala.
“Stvarno? Do đavola Bliss, ti si ovde dovoljno dugo da znaš na koji
način Viper jebe, jebala si ga i sama. Zamisli njeno telo, slomljeno kako
jeste, može li izdržati onaj intenzitet nabijanja koji on voli?”

~ 85 ~
Naš svet knjiga

Ovaj put Winter je primetila da Bliss nije prekinula Ridera. Nije mogla,
čovek joj je nabio jezik u grlo i nije joj dozvolio da priča o bilo čemu.
Neopaženo, Winter je brzo prošla pored vrata, prolazeći kroz teretanu
pre nego se popela uz stepenice. Na sreću, niko je nije video kada je izašla
iz podruma. Uzela je piće za sebe pa je sela za sto i čekala. Nije prošlo
mnogo kada se Evie pojavila pa je Winter zamolila da je isprati uz
stepenice.
Kada je došla do sobe zahvalila joj se.
“Nema problema. I onako sam se popela da se presvučem. Silaziš li
dole večeras ili ostaješ u sobi?”
“Mislim da ću sići na večeru.” Winter je rekla donoseći odluku.
“Vidimo se onda.” Evie joj se nasmejala pre nego je otišla nesvesna boli
koju je Winter skrivala. Došla je do stolice pored prozora i gledala je kroz
njega kada u suštini nije videla ništa.
Dan je bio topao uprkos sezoni, uveravajući je da je proleće i zvanično
stiglo. Zima nije bila topla pa su muškarci iskoristili lepo vreme i roštiljali
su u ogromnom zadnjem dvorištu. Trebalo joj je nekoliko minuta da se
sabere i da shvati da zapravo gleda u Vipera i Shadea koji su stavljali šnicle
na gril. Žene su sedele za dva ogromna piknik stola i razgovarale su.
Winter nije morala da gleda u ovu postavku i da shvati da ovde ne
pripada.
Taman je htela da se odmakne kada je videla Evie kako se muškarcima
približava zavodljivim hodom. Oba muškarca su gledala njen dolazak.
Winterin stomak se zgrčio i pripala joj je muka, jer je znala šta će se desiti.
Evie se naslonila na Vipera, koji ju je zagrlio oko struka i nasmejao se
nečemu što je rekla. Evie se migoljila i stala bliže Shadeu i posegnula je za
određenim delom njegove ruke. Winter je osetila da je neko posmatra,
Shade je gledao u nju dok je ona gledala njih.
Okrenuo se prema grilu, okrećući šnicle, pomerajući se dalje od
Evienog dodira. Kada su Viper i Evie pogledali gore, shvatila je da je tim
pokretom njima dvoma dao do znanja da ih ona gleda.
Pomerila se od prozora i otišla je do kupatila. Zaključala je vrata, zatim
je pustila vodu. Winter se nije iznenadila kada je čula da su se vrata sobe
otvorila i da je Viper pokucao na vrata
“Treba li ti pomoć do prizemlja? Večera će za koji minut.”
“Ne hvala. Uzeću nešto kasnije. Mislim da ću prvo malo odspavati.”
“Sigurna si?”
“Jesam.” Winter je zatvorila vodu, jer nije želela da privlači pažnju i
osetila je olakšanje kada je čula da su se vrata sobe otvorila pa zatvorila.
Sačekala je nekoliko minuta pre nego je otvorila vrata, računajući, da se on
~ 86 ~
Naš svet knjiga

neće ponovo vratiti nazad. Otišla je do ormara i izvukla je svoj kofer.

Pakovanje stvari je kratko trajalo, jer je imala samo majice i farmerice. Sve
je to odložila pored vrata sobe, pa se presvukla u farmerke i ležerni zeleni
džemper. Očešljala je svoju kosu, Winter je dugo gledala u svoj odraz u
ogledalu. Ovaj put je odlučna da ode iz ove kuće. Ovaj put joj neće moći
baciti nesposobnost da bude sama u lice, kada je bila zdrava. Po prvi put
posle dugo vremena, zurila je u sebe i bila je šokirana promenama.
Njena kosa je narasla i sada je dosezala do ramena, kovrdžajući se i
meko se sijajući. Njena lešnik boja slagala se sa bledim tenom njenog lica,
dok je zeleni džemper išao uz njene oči. Izgubila je na težini posle nesreće,
ali su je vežbe ojačale i tonirale joj mišiće. I dalje je bila neuhranjena, ali je
dobila na mišićnoj masi. Nikada neće biti lepa kao one druge žene, ali ako
ništa drugo više nije bila bespomoćna. Winter je posegnula i uhvatila se
za komodu pokušavajući zadržati kontrolu nad emocijama.
Kada je prvi put saznala koliko štete je naneseno njenom telu, nije
videla kraj svojoj mizeriji. Winter se plašila da se nikada u potpunosti neće
oporaviti, ne samo od napada, nego i od ljubavi koju je osećala prema
Lokeru. Sada je mogla videti da je skoro tu. Da bi završila ostalo prvo mora
uraditi dve stvari. Prva, da nastavi sa svojom terapijom i jača svoje telo
kroz vežbanje, drugo, da stavi tački na Viperove igrice. Sa tim na pameti,
podigla je telefon da nazove jedinu osobu koja je bila sposobna da je
izvede iz kuće čoveka kojeg je želela izvan svog života.
Pažljivo se spustila niz stepenice, Winter se svim silama trudila da siđe
sama. Svi su bili napolju, ostavljajući kuću sablasno tihom, ali svako
škripanje poda zaustavilo je Winterino srce na sekund. Kada je napokon
došla do kraja, ispustila je vazduh iz pluća u znak olakšanja pa se uputila
prema dvorištu.
Njihova žurka petkom bila je u punom zamahu. Uputila se prema stolu
za kojim su sedeli i večerali Rider, Bliss, Evie, Dawn, Viper i Shade.
Kada je sela na prazno mesto pored Dawn, a nasuprot Bliss svima im
je uputila lažni osmeh kada su je pozdravili.
“Idem ti po tanjir.” Viper se ponudio i počeo je da ustaje.
“Ne hvala, ali ću uzeti jedno pivo. Pokazala je prstom na ručne
frižidere na kraju stola.” Shade je izvadio jedno pa je dodao onom pored
sebe sve dok nije došlo do nje preko drugih. Otvorila ga je i uzela je jedan
dugački gutljaj dok se razgovor vraćao u normalu. Sedela je i slušala ih
dok su pričali, gledajući u nekoliko članova za susednim stolom kako
ustaju i odlaze da igraju ili su se premestili na dvorišni nameštaj. Muzika
je bila odlična i samo na sekund Winter je zažalila što neće biti ovde na
proleće i leto, zamišljajući koliko dvorište mora biti lepo kada je toplije.
~ 87 ~
Naš svet knjiga

“Bliss sviđa mi se tvoja majica, ta ti boja pristaje.” Winter je udelila

kompliment ženi kada je nastala tišina u razgovoru.
“Hvala ti, kupila sam je sa onim poklon bonom koji si mi poklonila za
Božić.”
“Drago mi je što si pronašla nešto da ti se sviđa.” Winter je iskreno
rekla.
“Nešto sam se pitala, primetila sam da sve ženske članice imaju
tetovaže sa različitim brojevima.” Evie i Dawn su jedva prekrivale svoje, i
tetovaže su bile lako uočljive na njihovim grudima.
“Da. Izaberemo tetovažu i stavimo datum na nju.” Evie je objasnila.
“Neke, kao ja, imaju tetoviran samo datum.”
“Vidim.” Beth je uzela jedan gutljaj piva, svesna razgovora za stolom.
“Da li sve imaju isti datum?” Winter je htela da zna zašto Bliss sakriva
njenu i bila je odlučna da to sazna pre nego ode.
“Ne.” Evie je oprezno odgovorila shvatajući zamku u koju je upala.
Viper se ukočio u iznenađenju pa se isključio iz razgovora sa
muškarcima. Pogledao je u Winter i u njenim očima je video nameru.
“Šta određuje datum koji ide na tetovažu?”
“To je dan kada je neko postao punopravni član ili članica Last
Ridersa.” Evie je odgovorila.
“Razumem. Kako žene postaju članice?” Winter je pitala iako je
instiktivno znala da će je ova informacija povrediti.
Evie je pogledala oko stola, želeći da se neko umeša i preuzme
razgovor. Na svu sreću Viper je to uradio sa zabrinutim izrazom lica.
“Pitaj šta želiš da znaš Winter.”
“Upravo jesam. Koja je velika tajna?”
“Nema tajne, to je klupski posao. O tome samo članovi ili potencijalni
članovi treba da znaju, ali ću ti reći. Žene postaju članice tako što ili jebu
ili navedu na svršavanje šestoricu od osmorice prvobitnih članova.”
Winterina ruka je stegnula flašu, zgađena sobom, jer joj je bilo stalo do
muškarca koji ju je gledao ovako hladno.
“Zar to nije sjajno za muške članove. Kako oni postaju deo ovoga?
Jebući određen broj žena? Koji to, hiljadu?” rekla je zajedljivo.
“Ne, regrut koji želi da postane član izabere četvoricu originalnih.”
“Muške članove da jebu?” Winter je pitala iznenađeno i time zaradila
nekoliko besnih pogleda.
“Ne, oni izaberu četvoricu koji ih prebiju na mrtvo ime, onda ako se
dobro bore i nisu previše povređeni, postaju članovi.”
Winter nije znala šta je gore. Oni za koje je bila sigurna da su prvobitni
članovi, nije želela da se nađe sa njima jedan na jedan, a kamoli u grupi.
~ 88 ~
Naš svet knjiga

“Vi momci imate tu neku stvar sa brojevima, zar ne?” Winter je pitala
sarkastično.
“Moramo biti sigurni da onaj kojeg primamo za brata može da se brine
o sebi i da čuva naša leđa. Odlasci na pivo i glupe stvari poput te nije od
neke pomoći kada drugi klub želi naš deo.”
Winter je nekako mogla da shvati ugao iz kojeg je posmatrao.
“Pa tvoj klub je razradio sve detalje. Znači žena dobije tetovažu kada
pojebe šest originalnih članova?” Winter i dalje nije mogla da shvati zašto
je Bliss svoju skrivala od nje.
“U principu da.” Viperov čvrst glas nije sadržavao izvinjenje.
“Po tetovažama na ženama vidim da su veoma ponosne na svoja
postignuća.” Sve su se ukočile. Evie je bila prva koja je progovorila.
“Ne zaslužujemo ovo. Ti možda misliš da je to velika količina
muškaraca sa kojima smo spavale, ali mi mislimo da smo veoma
selektivne. Ja imam drugaricu koja nije Last Rider i ide na razne žurke
vikendima, jebe se sa nekoliko različitih muškaraca mesečno i pojma nema
ko su oni. Ja znam sve o ovim muškarcima, koji su ako mogu da istaknem,
vukli tvoju guzicu gore dole proteklih meseci i bilo i više nego ljubazni
prema tebi.”
“Slažem se. Izvinjavam se zbog deranžiranja koje sam izazvala. Svi vi
ste bili i više nego ljubazni i ne bi vam se trebala oduživati ovim kučkastim
ponašanjem.” Žene za stolom su se opustile, ali je mogla da vidi da su i
one i muškarci još uvek besni.
“Ne vidim tvoju tetovažu Bliss? Mogu li je videti?” Bliss se ukočila u
svojoj stolici pa je pogledala u Vipera.
“Pokaži joj.” Viper je naredio.
Bliss je povukla svoju majicu niže i ogolila je krivinu svoje dojke, dajući
joj mogućnost da lepo vidi tetovažu. Bila je jako lepa. Winter je progutala
nalet mučnine koji joj je krenuo iz grla kada je videla datum. To je bio dan
kada je bila napadnuta, datum je bio uokviren sa lancem od četiri cveta.
“Ko ti je dao zadnji glas koji ti je trebao?” Winter je sedela i zurila je u
tetovažu, sa slikama svog napada koje su joj blicale u glavi.
“Ja sam.” Viper je odgovorio.
Beth je znala da taj lanac ima neko značenje i to samo kada joj je reč
lanac pala na pamet, a drugi put je shvatila.
Winter je naterala sama sebe gvozdenom voljom da se smiri i da ne
dozvoli nikome da vidi kako bol razara njeno telo. Primorala se da sedi i
završi svoje pivo. Svi za stolom su hteli da se udalje, ali se niko nije
usuđivao jer su očekivali eksploziju koja samo što se nije desila. Winter

~ 89 ~
Naš svet knjiga

nije imala nameru da im pokaže svoj očaj, ali nije mogla da ode,
ostavljajući Vipera da se izvuče sa ovim.
“Sada shvatam zašto si rekao to što si rekao Bliss, Rideru.”
Svi su gledali u njih dvoje zbunjeni, nisu razumeli na šta je tačno
mislila, ali Winter je imala nameru da ih podseti. “Čula sam kada si rekao
Bliss da će se sve vratiti u normalu kada ja odem, to vam je Viper obećao.
Ako je to neki dokaz..” pokazala je na Blissinu tetovažu, “...verujem da
jedva čekaš da mi vidiš leđa. Viper vam je rekao dve nedelje, ali ja vam
neću više stajati na putu. Odlazim večeras, moje torbe su spakovane, a
prevoz samo što mi nije stigao. Htela bih da se zahvalim svima
pojedinačno na pomoći koju ste mi pružili.” Winter je rekla ponosno.
Okrenula se prema Viperu, koji je opušteno gledao u nju, osim što mu
se u očima videla ogromna količina besa.
“Trudio si se za džabe. Rekli su da se još uvek igraš sa mnom, nadajući
se da će mi Vincent reći nešto o bebi. Prekoračio si sve granice. Izvini što
ti nisam bila od veće koristi, ali ovaj put barem nisi morao potratiti dve
godine svog života.”
“Vidim da su Rider i Bliss bili fontana tvojih informacija.” Oboje su
sedeli kao statue. Bliss je bila prestravljena.
“Nisu znali da sam tamo. Bila sam u hodniku, a oni na bazenu.”
“Ali su raspravljali o mojim poslovima?”
Winter je zaćutala. Nije želela da napravi problem curu. Ridera nije
poznavala dobro, ali je uvek bio ljubazan i uslužan. Počela je da se kaje,
pogotovo sada kada je mislila da je Bliss dovela u nevolju. Sprijateljila se
sa ženom i ona nije htela da povredi Winter. Pokrivala je nešto na šta je
bila ponosna čitavog proteklog meseca, samo da joj ne bi povredila
osećanja.
“Bliss i Rider nisu uradili ništa loše, ja sam prisluškivala.”
Viper je ignorisao njenu odbranu članova. “Pa, koga si ovaj put zvala
da dođe po tebe?” pitao je.
“Šerifa.” Winter je znala da je napravila ogromnu grešku kada je Viper
dao signal Shadeu, koji je momentalno ustao i izvadio telefon pre nego je
ušao u kuću.
“On će ipak doći.” Winter je hrabro rekla. Ovo je otišlo u veoma
pogrešnom pravcu. Trebala ih je sve naljutiti da je sami izbace iz kuće.
“Hoće li?” Viper joj se rugao.
“Nije ni važno, nazvaću nekoga drugog. Mogu da se staram o sebi i ne
moram da ostajem ovde više.”
“Znači, potpuno si ozdravila?” Zašto je osećala da je ovo trik pitanje?
Winter je grozničavo razmišljala.
~ 90 ~
Naš svet knjiga

Definitivno joj se nije svideo njegov pogled, Winter je zgrabila svoj štap
i polako je krenula da ide unazad što dalje od Vipera. Nije imala pojma
gde ide. Znala je samo da je Viper ispred nje, a Shade u kući. Jedina opcija
je bila da napravi što veću razdaljinu između njih dok se on ne smiri. Bio
je besan na nju. One noći u Pink Slipperu nije izgubio živce boreći se sa
onim drugim klubom. Taj put ih je sredio sa mirnim živcima. Winter je
želela da je mogla da vidi malo te kontrole sada.
Viper je krenuo za njom kada je krenula nazad, navodeći je na kraj
dvorišta gde se nalazila senica sa ljuljaškom. Izbezumljena, Winter je
tražila način da pobegne, ali nije nalazila ni jedan.
“Zar nećeš potrčati da se spasiš?” Winter ga je besno pogledala zbog
pitanja. Bacao joj je u lice činjenicu da se nije skroz izlečila.
“Smešan si. Ja sam ovde ona koja ima pravo da se ljuti.”
“Oko čega imaš pravo? Ne nosiš moj prsten, nikada ti nisam rekao da
smo ekskluzivni i da imamo vezu. Jesam li ti ikada rekao da si moja? Da li
sam ti ikada, za svo ono vreme dao do znanja da sam tvoj?”
Pitanja su je ubijala svakim korakom koji je napravila.
“Ne.” Rekla mu je iskreno, zatičući sebe kako leđima dodiruje stranicu
senice. Kada je pokušala da je zaobiđe, Viper joj je blokirao put, nabijajući
je na zid drvenog objekta.
“Kada sam odlazio iz grada i kada si pokušavala da me napraviš
ljubomornim tako što si odlazila sa svakim jebenim slobodnim tatom, šta
sam ti govorio?”
“Da se lepo provedem.” Okrenula je glavu, jer više nije mogla da gleda
u njegovo lice koje joj se rugalo.
“Mogao sam da te jebem do iznemoglosti kao Loker James, ali sam
želeo da znaš ko sam zapravo, pre nego gurnem kurac u tebe. Neću uvek
biti tako fin. Ja nisam fina osoba. Nikada nisam bio niti ću biti. Fini ljudi
budu zajebani i iskorišćeni. Moj brat je dokaz tome.”
Winter je počela da se svađa. “Ti si dobra osoba. Zajebao sam te, nosi
se sa tim, jer mi je dopizdilo da ispravljam greške. Nisam te naveo da
pomisliš da tu postoji išta više sama si to zaključila i dok to ne shvatiš bićeš
jebeno ljuta na mene. Ali ja mogu da se nosim sa besom, zapravo to me
privlači i stvara mi želju za jebanjem.”
Winter ga je šokirano gledala dok se njegova ruka spuštala na njenu
dojku, spustio je dole džemper i grudnjak te je ostavio golu. Gledajući
okolo, posramljena, pokušala je da se pokrije, ali je ispustila štap. Ostali
članovi su igrali ili se bavili svojim seksualnim aktivnostima u potpunosti
ignorišući njih dvoje. Winter je znala da niko ništa ne vidi, jer su im senica
i Viper blokirali vidik.
~ 91 ~
Naš svet knjiga

Ponovo je pažnju privukao na sebe kada ju je uhvatio za ruke i digao

ih iznad njene glave, vezući labav čvor oko njenih zglobova kanapom koji
nije videla da je pričvršćen ekserom.
“Vi ste spremni na sve.” Winter je rekla otimajući se dok ju je vezao.
Viper se nasmejao: “Pokušavamo.” Pre nego je uspela da kaže da je
pusti, spustio je glavu i poljubio je na takav način da je mislila da će joj
glava eksplodirati od vreline.
Otrgla je usne sa njegovih, ovaj put sa puno više odlučnosti. Njen
džemper je ponovo bio spušten i ovaj put joj je bradavicu uzeo u usta,
zadirkivajući je zubima. Slobodnom rukom otkrio je drugu, stiskajući je
od dole ka kore, primoravajući krv u bradavicu. Winterina glava klonula
je na senicu.
“Da li znaš koliko puta sam te zamišljao tačno tako? Sa golim sisama
koje samo čekaju moja usta, tvoje bradavice koje iščekuju da ih sisam dok
ne zavrištiš za milost? Jebao sam sve te žene protekle dve godine
zamišljajući da sam u tvojoj pičkici.”
“Ti si jebeni lažov. Kladim se da ni jednom nisi pomislio na mene one
noći koju si proveo s Bliss. Tu su bila četiri cveta. Da li to znači da je te noći
jebala vas četvoricu?”
“Da, Casha, Evie i mene. Jebali smo se celu noć.” Hladno joj je priznao,
otkopčao joj je pantalone i raširio ih pre nego je gurnuo ruku unutra.
Winter je pokušala da ga šutne, ali je stao između njenih nogu i osujetio je
u tome.
“Pažljivo, ne želim da te povredim, što je najvažnije ne želim da ti
povrediš nešto moje što planiram da koristim za par minuta.”
“Idi do đavola, ako misliš da ćeš me vezati...”
Viper ju je prekinuo: “Ne sviđa ti se? To je sve što si trebala reći.”
Jednim potezom, čvor na kanapu je popustio i bila je slobodna. “Ne treba
nam sigurna reč, jednostavno ne će biti dovoljno, ali po vlažnosti tvoje
pičkice ne bih rekao da ti je NE trenutno na pameti.” Rukom se svo vreme
igrao sa njenim klitorisom, tačno je znao šta joj radi. Kada je prstom uronio
u nju uhvatila se za stranicu senice da ne padne.
Viper je ponovo spustio glavu, pronašao je bradavicu i krenuo da je
uvlači u svoja topla usta. Zacvilila je kada je dodao još jedan prst.
“Mislio sam na tebe te noći, ali njena pičkica je bila toliko uska i nisam
je mogao uporediti sa tvojom.” Prstima je počeo kliziti unutar i izvan nje
pa joj je podigao jednu nogu da obgrli njegovu. “Postaješ poprilično
vlažna zamišljajući me kako jebem drugu ženu? Ili ti se svidela činjenica
da nas je bilo četvoro koji smo je jebali?”

~ 92 ~
Naš svet knjiga

“Rekao si Evie, Cash i ti, to je samo tri.” Winter više nije marila koliko
ljudi je te noći imalo odnose sa Bliss, sve dok joj Viper dozvoli da svrši.
“Bio je tu još neko ko ne voli da se širi priča o onome što radi, ništa
manje od mene.” Podsetnik ju je zamalo spasio od njega, ali joj nije
dozvolio da izgradi svoju odbranu. “Nikada nisam rekao Rideru jebeno
ništa o tome kada ćeš otići iz kuće zato jer ostaješ upravo ovde gde si, u
moj jebenom krevetu.” Sa tom rečenicom, podigao ju je u ruke i odneo je
u kuću. Noseći je uz stepenice, Winter je pokušala da se seti kada je
izgubila kontrolu nad situacijom.
Kada su ušli u njegovu sobu, Viper je nežno spustio na pod pored
kreveta pre nego je počeo da se svlači. Stajala je i gledala je kako skida
odeću sa sebe. U proteklih nekoliko meseci ležala je pored njega praveći
se da je više ne privlači. Ali stajao je tu kompletno nag i morala je priznati
da je lagala samu sebe.
Želela ga je jako. Njegovo telo bilo je pravo umetničko delo i uopšte
nije mislila na njegove tetovaže. Ne, mišići i jačina njegovog tela bila je ono
što ju je palilo. Kada je neko okružen ljudima na rehabilitaciji koji su na
neki način bili slomljeni, Viper je stajao ispred nje u svoj svojoj mišićavoj
slavi i naveo ju je da pomisli da može da je zadovolji. Čekala ga je prokleto
dugo, iskoristiće svoju šansu večeras i biće žena sa uspomenama na njega
kada bude sama u praznom krevetu.
Viper je uhvatio donji deo majice i prevukao joj je preko glave,
otkopčao joj je grudnjak i pustio ga da padne na pod. Zatim se spustio na
kolena i povukao joj je farmerice duž nogu, ali joj je pre toga skinuo cipele.
Usne su mu gotovo iste sekunde pronašle njeno središte čim su
pantalone pale na pod. Rukama je držao njene kukove dok je lizao maleni
snop živaca pronalazeći dokaz da je uveliko spremna za njega. Winterina
ruka potonula je u njegovu gustu kosu kada ju je doveo blizu vrhunca.
Koristeći jezik, pritisnuo je njen klitoris i zaustavio se, samim tim odlažući
njen vrhunac. Pomerala je kukove i pokušala je sama sebe da dovede do
mesta za kojim joj je celo telo žudelo, ali joj nije dozvolio.
Stao je na svoje noge, okrenuo je prema krevetu pre nego je podigao na
njega i spustio je na sredinu.
“Viperu...”
“Raširi noge.” Viper je otvorio fioku i izvukao je kondom. Kidajući
pakovanje, pažljivo ga je nameštao dok je zurio u nju raširenu preko
kreveta. “Biću pažljiv tako da ti ne povredim leđa. Ako budeš osetila bilo
kakav bol, reći ćeš mi pa ćemo promeniti položaj.”
Winter ga je pogledala kroz trepavice, osećajući se na sekundu da je u
nepovoljnom položaju, sigurna u to da nikada nije vodio računa kako je
~ 93 ~
Naš svet knjiga

jebao druge žene. Setila se kako je Rider ranije istakao da ga ona neće moći
zadovoljiti i polako je počela da shvata zašto. Rider je imao pravo. Nije
mogla da se meri sa ostalim ženama po izgledu, a sada ju je njeno rođeno
telo izdavalo i kada je u pitanju bio seks.
Viper je zgrabio punu šaku njene kose privlačeći pažnju na sebe. “Ne
zanimaju me tvoja leđa osim što ne želim da te povredim. Bilo bi bolje da
taj izraz lica, noćas, više ne vidim. Jedino o čemu treba da brineš je kako
ću ti pokazati sve što volim, od sada pa nadalje, sve to ćeš mi dati kad
hoću, gde hoću.”
Winter je otvorila usta da mu se suprotstavi, ali je krenuo da zadirkuje
njen klitoris svojom kitom pre nego je u jednom potezu zabio u nju. Leđa
su joj se izvila instiktivno, jer nije mogla da veruje da je osećaj bio tako
dobar.
“Ostani mirna, pusti mene da sve uradim.” Nasmejao se u njen vrat
dok je usnama pratio put do njenih grudi povlačeći ih u svoja gladna usta.
Okruživši njenu bradavicu vršak se našao između njegovih zuba, snažno
je sisajući. Nabijao se u nju pa joj je podigao jednu nogu i smestio je na svoj
kuk i samim tim je još dublje ulazio u njenu pulsirajuću nutrinu.
Polako su njegova nabijanja slabila. Winter je rukom dotakla njegove
glatke grudi kada se pomerio iznad nje. Toliko mnogo puta je maštala da
ima seks sa njim da je sve ovo delovalo poprilično nestvarno, ona ispod
njega dok se on snažno pomera iznad nje.
Viper je susreo njen pogled pa je ruku spustio na njenu pičkicu: “Ovo
je moje.”
Winter je jedino mogla da zuri u njega, ne dozvoljavajući nadi da buja
u njenom srcu. Zar joj sada govori da smatra da su u vezi? Bojala se da
veruje u ono što su joj, njegovo lice i reči govorile.
Čvrsto je stegnuo njene kukove i dopirao je do one tačke koja ju je
bacila preko ivice u zapanjujući orgazam koji joj je potresao čitavo telo.
Viper ju je napadao, pa posustajao produžavajući nadolazak drugog
vrhunca sve dok ga nije počela preklinjati da prestane. Sa cerekom na licu
izdigao se iznad nje, pomerajući kukove u seriji mahnitih uboda koji su je
naveli da se uhvati za uzglavlje kreveta iznad glave pre nego je svršio
unutar nje.
Otkotrljao se sa nje i otišao je u kupatilo, pa se vratio i podigao je u
naručje. Odvrnuo je tuš sve dok se topla para nije razlegla po kupatilu,
uneo je pod tuš i okrenuo je tako da mlaz udara po njenim leđima. Teško
je progutala zbog nežnosti koju joj je pokazivao, potražila je njegovo lice i
zatekla ga je kako gleda u nju sa nečitljivim izrazom lica. Winter je spustila
svoju glavu skrivajući svoje lice uz njegove grudi. Bila je sigurna da je opet
~ 94 ~
Naš svet knjiga

previše očekivala od njega, opet pomišljajući da to što je imao seks sa njom

ima neko značenje; nije ona bila ništa do beznačajno jebanje.
Viper je gledao u ženu koju je želeo u svom krevetu proteklih godina,
terajući sebe da sačeka i prvo joj pokaže ko je u suštini. Po izrazu njenog
lica, sumnji i strahu koji je video u njenim očima, još uvek je pravila i
smišljala razloge kojih je mogla da se seti. Nije je trebao zbog informacija
ili da mu bude drugarica za jebanje. Imao je on više od nekoliko žena u i
izvan kluba.
Osmeh mu je osvanuo na licu. Kada bude shvatila šta očekuje od nje,
pobeći će glavom bez obzira. Neće biti srećna kada bude shvatila da je
najnoviji regrut.

~ 95 ~
Naš svet knjiga

Winter se polako primicala kraju kreveta pokušavajući biti što tiša da

ne bi probudila Vipera.
“Gde si krenula?”
“Moram u kupatilo. Onda ću da ustanem iz ovog kreveta, ako ostanem
koji minut duže bojim se da ću ponovo biti paralizovana.”
Viper se glasno nasmejao, grickajući joj usnu dok ju je leđima naslanjao
na svoje grudi. Winter je zatvorila oči uživajući u tom osećaju. Usnama joj
je sisao vrat, dok joj je zubima grickao osetljivu kožu.
“Boli te?”
“Koji deo moga tela ne boli?”
“Trebaju li ti lekovi?”
“Ne, ako budem morala uzeti nešto to će biti dva ibuprofena. Ako ništa
drugo barem ovo jutro ne moram vežbati. Za to si se postarao sinoć.”
Winter je gunđala.
“Pokušavam da te pripremim.”
Winter se nasmejala. “Ti si lud ako misliš da će se prošla noć ponoviti.”
“Dobro došla u svoju svakodnevnicu.” Viper joj je rekao veoma
ozbiljno.
“Ja to neću preživeti.” Okrenula se i pogledala ga u oči.
Viperova ruka je kliznula oko njenog struka povlačeći je u krevet,
ugurao je svoje noge između njenih, ponovo je približavajući sebi.
“Ti ćeš moliti da moja kita bude u tebi.” Pokret iznad njene glave je
naveo da shvati da je krenuo da dohvati još jedan kondom. Zastenjala je
kada je krenuo rukom između njenih nogu ponovo rasplamsavajući vatru
koja tek što se ugasila. Malo ju je pustio, tek toliko da navuče kondom pa
je ponovo otpozadi kliznuo u njenu nutrinu. Njena pičkica bila je osetljiva
zbog prošle noći, i svaki put kada se zabio u nju, glatko meso slalo je
senzaciju osećaja kroz oteklo meso.
Winter nije mogla da se suzdrži od tihog mrmljanja. “Toliko sam te
jebao, a tvoja pičkica je i dalje čvršća od jebene pesnice.” Viper je zarežao.
“Viperu...” Winter je zgrabila ruku koja je bila oko njenog struka.
“Stiskaš mi kitu...” oboje su svršili u isto vreme, ležali su zadovoljeni
sve dok konačno Winter nije imala izbora nego ustati iz kreveta.
Viper je ustao i otišao u kupatilo te se vratio nazad pre nego što je
uspela stići do pola hodnika. Gledala ga je kada je stao pored nje, pokupio
je kao da je lakša od pera i odneo je u kupatilo. Poseo je dole i odvrnuo je

~ 96 ~
Naš svet knjiga

vodu pa je pustio da se para spusti u prostoriju. Skinuo je pa je spustio

pod tuš pre nego je i sam ušao unutra.
“Imam utisak da ćeš me ti vratiti u invalidska kolica.” Winter ga je
optužila.
“Ako se nastavimo jebati tako, trebaće i meni jedna.”

***

Sedeli su za stolom i jeli su hladne pahuljice kada su ostali članovi

počeli da pristižu u kuhinju. Beth i Ember su počele da spremaju doručak
za sve.
“Niste mogli ništa drugo sebi spremiti?” Jewell je pitala sedajući pored
njih sa čašom soka.
Winter je blago pocrvenela. Viper se naslonio na stolicu i prebacio je
ruku preko njene stolice. Razer i Shade su seli za sto taman na vreme kada
je Beth završila Razerov doručak. Miris pečene slanine naveo je Winter da
gladno zuri u njegov tanjir, nasmejana Beth stavila je jedan tanjir ispred
Winter koji je bio identičan njegovom.
“Volim te.” Winter je rekla oduševljeno.
Beth joj se ponovo nasmešila pa je uzela svoj tanjir i sela je pored nje.
Shade i Viper su je pogledali pre nego su ustali da napune svoje tanjire.
Žene su se nasmejale jedna drugoj i počele su jesti.
“Kako je Lily?” Winter je pitala kada je pojela sve sa tanjira.
“Dobro. Ponovo se vraća u školu za dve nedelje. Ona i njena drugarica
planiraju da idu zajedno na prolećni raspust negde.”
“Gde planiraju ići? Winter je pitala pre nego je uzela zalogaj tosta.
“Imaju problem da se odluče. Penni bi da idu na mini krstarenje, kaže
da je to savršeno mesto za upoznavanje momaka bez svih onih žurki sa
plaža.”
Winter je pokušala da se ne nasmeje kada je Shade zagunđao. “Gde bi
Lily da ide?”
“Zapravo ona bi u Arizonu.” Shadeova mrzovolja je isparila i on se
nasmejao.
“Da vidi Grand Kanjon?” pitala je jer je ta destinacija bila poprilično
čudan izbor za prolećni raspust.
“I ja sam je pitala istu stvar.” Beth se od srca nasmejala.
“Šta ti je odgovorila?”
“Rekla je da u Arizoni ima kauboja. Čini mi se da je privlače, iz nekog
razloga stekla je utisak da su svi mačo, zaštitnički nastrojeni i veliki
džentlmeni. Misli da su seksi.” Žene su se nasmejale devojčinoj fantaziji.
~ 97 ~
Naš svet knjiga

Shadeov osmeh je nestao.

“Zar u Arizoni nema tornada?” Winter je nastavljala razgovorom.
Beth je prestala da se smeje. “Stvarno?”
Svi muškarci za stolom su klimnuli.
“Prolećni raspust je taman u vreme kada je sezona tornada.” Winter je
potvrdila.
“Moraću im reći. Možda je krstarenje bolja opcija.”
Shade nije izgledao puno srećniji.
“Možda da ih ubediš da ostanu koji dan u Lexingtonu. Prolećni sajam
mesa će biti u Keenelandy, onda možeš vratiti Lily sa sobom i mi možemo
napraviti devojačko veče taj petak.”
Beth je razmišljala o tome par minuta. “Mislim da je to sjajna ideja.
Hvala Winter.”
Winter se nasmešila Beth, ignorišući Shadeov suženi pogled. Ruka oko
njenog ramena podigla se do vrata, palcem joj je milovao osetljivu kožu.
Pogledala je u Vipera i shvatila je da se smeje, jer je uspela da sredi
situaciju.
“Radujem se devojačkoj večeri. Evie je pričala sa Mickom, rekao joj je
da mu javimo datum i možemo imati bar na celu noć, biće odlično, samo
cure bez muških.” Jewell je rekla.
“Pa mi i nekoliko mojih prijateljica.” Beth je pojasnila oklevajući.
“Koje?” Evie je rekla sumnjičavo pa sela za sto sa svojom hranom.
“Crazy Bitch, Sex Piston, Killyama...”
Evie je podigla svoju ruku. “Mora da se zajebavaš. Reci mi da ne
razmišljaš ozbiljno da ih pozoveš na slavlje?”
“Moram da ih pozovem, povrediću im osećanja ako ne budem.”
“Te kučke nemaju osećanja. Bar ne ona normalna.” Shade se umešao u
razgovor.
Beth ga je prekorila pogledom.
“Tu postoji problem oko njihovog prisustva.” Evie je podsetila Beth.
Sve oči su pogledale u Bliss koja je besramno prisluškivala iz kuhinje.
Beth je klimnula glavom: “Ne postoji. To je zaboravljeno. One će biti u
redu, obećale su.”
Svi su je pogledali sumnjajući u to.
Winter se setila onog sukoba u Pink Slipperu i koliko su te bajkerske
kučke želele da se dokopaju Bliss. Sumnjala je da su ta osećanja isparila.
Pogotovo od one luđakinje, ona nije delovala kao neko ko zaboravlja
najmanju sitnicu.
“Mogu li ja da predložim nešto? Pretpostavimo da će žurka trajati od
devet uveče do dva ujutru. Reci tvojim bajkerskim drugaricama da počinje
~ 98 ~
Naš svet knjiga

u jedanaest. Ako se Bliss slaže može otići par minuta ranije da ih ne

sretne.”
Bliss se nasmejala i odahnula te rekla: “To mi savršeno odgovara.”
Beth ne tako mnogo. Winter je volela Beth; ona je bila dobra duša koja
nije želela nikoga namerno da povredi. Winter je progutala ogromnu
knedlu kada je videla kako Razer gleda Beth. Bilo je tako očigledno da je
obožava; znao je da nije srećna sa rešenjem, ali drugo nije postojalo.
“U redu, ako će to sve usrećiti,” Beth je zaključila. Svi u sobi su klimnuli
glavama.

~ 99 ~
Naš svet knjiga

U ponedeljak je Winter pozajmila automobil od Beth da se odveze kod

lekara. Zadovoljan njenim napretkom doktor joj je potpisao dokument da
može da se vrati na posao. Winter je želela da proslavi, ali je bila sama, svi
članovi kluba su bili na poslu u fabrici. Velika isporuka treba da se pošalje
u četvrtak pa su mnogi morali raditi prekovremeno. Zagunđala je
shvatajući da se sve svelo na Last Riderse. Nikada nije imala previše
prijatelja, ali uvek je postojalo par njih, koje je mogla da nazove u zadnjem
momentu i ode na ručak sa njima.
Winter je odlučila da sama ode do restorana. U restoranu nije bilo
mnogo ljudi samo nekoliko mušterija razbacanih po stolovima. Pastor
Dean je sedeo za jednim potpuno sam.
“Smeta li ako se pridružim?” Winter ga je pitala.
Ustao je i privukao je stolicu da može da sedne. “Ne, nikako.”
Pastor Dean je seo na svoje mesto kada je konobarica stigla po
Winterinu narudžbinu. Mnogo je cenila džentlmenske geste, bio je čovek
privlačnog izgleda koji je ujedno bio sjajan Pastor. Winter je par puta
potražila utehu kod njega kada joj je majka umrla.
“Izgleda da se dobro oporavljaš.”
“Osim što hodam uz pomoć štapa i što sam sporija od kornjače, dobro
mi ide.” Winter se srećno složila.
“Sada kada si bolje nadam se da ću te viđati u crkvi nedeljom. Deci sa
časova nedostaješ.”
“I oni meni.” Grupa predškolaca je bila mala, ali ona je bila nestrpljiva
da ih vidi. “Mogu doći u nedelju.”
“Računam na to.” Razgovarali su o nekoliko starijih parohijana kada
im je stigla hrana. Pili su kafu kada je gospođa Langley izašla iz salona
lepote i došla na kafu da sačeka drugaricu
Gospođa Langley je bila Winterina tetka. Samantha joj je bila unuka
koja je bila okrutna koliko je starica bila draga. Sela je sa njima za sto da
pričeka.
Kada su je oboje uverili da im ide dobro u životu gospođa Langley je
načela neprijatnu temu:
“Winter, sada sam u salonu čula šta se desilo sa Samanthom. Moram ti
reći da me je sramota zbog njenih postupaka.”
“Tetka Shay, ti nisi odgovorna za njeno ponašanje, nema te zbog čega
biti sramota.” Winter ju je ubeđivala.

~ 100 ~
Naš svet knjiga

“Prvo Vincent, sada Samantha. Mojoj ćerki bi bilo srce slomljeno da je

još uvek živa.” Ćerka gospođe Langley umrla je pre tri godine. Samantha
koja je oduvek bila mali buntovnik postala je još gora od kako joj je majka
umrla. Iznenada, Winter je palo nešto na pamet, nije želela da povredi
staricu, ali je istina morala izaći na videlo.
“Tetka Shay, da li ti je neko rekao da je Sam rodila dete pre tri godine?
Bilo je to negde u vreme kada joj je majka umrla.” Lice gospođe Langley
odjednom je postalo oprezno. Winter je tada znala da je bila u pravu, svi
su gledali da je zaštite i ne povređuju joj osećanja, ali su samim tim
obilazili najveći izvor informacija. Čak je i Pastor Dean u staricu gledao
zabrinutim pogledom.
“Rekla je Lokeru Jamesu da je njegov brat otac njene bebe. On je očajan,
voleo je svog brata i pomisao da se njegovo dete nalazi ko zna gde i da nije
uz svoju porodicu čini ga besnim, jednostavno mu je teško da prihvati.”
Winter joj je nežno objasnila.
Gledala je nekoliko minuta u pastora pre nego je odgovorila
neprirodno tihim glasom: “Rekla je da je dete Gavinovo?”
“Ti si poznavala Gavina?”
Iznenađena što je ime tako prisno zvučalo na pastorovim usnama,
samo je odgovor njene tetke uspeo da je navede da zaboravi na to.
“Živeo je sa mnom dok su gradili fabriku. Vincent je investirao u taj
posao, a moja kuća je velika pa je pitao da li Gavin može odsesti kod mene.
Naravno pristala sam. Nisam znala da ga planira ubiti.” Krhka ruka
počela je da se trese kada je spustila čašu sa ledenim čajem na sto. “Izgleda
da je tako bilo lakše namestiti da nestane.” Suza joj je klizila niz naborano
lice. Pastor joj je dodao maramicu.
“Niste mogli znati, nemojte sebe kriviti.”
Trebalo je nekoliko minuta da se starica sabere.
“Nisam mu mogla pomoći, ali mogu barem pomoći Lokeru. Znala sam
da je Sam trudna. Došla je prvo kod mene kada je htela da ode na abortus.
Bila je u poodmakloj trudnoći pa to nije bilo moguće. Ostala je sa mnom
dok se beba nije rodila. Kada je dobila porođajne trudove, nazvala je
Vincenta i on je došao da je odvede u bolnicu. Kasnije, kada sam ga pitala
za bebu rekao mi je da ju je Samantha dala na usvajanje. Ja bi se brinula za
to dete, ali mi nisu dozvolili. Ne znam gde mi je praunuče, a oni ne žele
da kažu.” Očaj je ispunio staričine oči.
“Znaš li da li je beba bila Gavinova?” Winter je opet nežno provukla
pitanje znajući da mora znati koliko je to Viperu važno.
“Nije. Nikada mi nije rekla ko je otac, ali ja sa sigurnošću tvrdim da
Gavin nije.”
~ 101 ~
Naš svet knjiga

“Kako znaš?”
“Zato što sam je ja vodila na lekarske preglede. Ostala je trudna nakon
što je Gavin nestao.”
Winter se razočarano naslonila na stolicu. “Samantha je dala Lokeru
datum rođenja bebe. Bio je u gradu kada je zatrudnela.” Pastor Dean je
izgledao jednako razočarano.
Starica je odmahnula glavom, tužna zbog unukinog pokušaja obmane.
“Dete se ranije rodilo. Doktori su rekli da je to zbog toga što je Sam bila
mlada i nije vodila računa o sebi.”
“Hoćeš li mi dati ime doktora kod kojeg si je vodila?” Winter je pitala.
“Hoću.” Otvorila je svoju torbicu pa je izvukla parče papira i olovku te
je zapisala ime i adresu lekara.
“Doktor je u Jamestownu.” Grad pored Treepointa koji je bio udaljen
tridesetak kilometara. To je bila dovoljna udaljenost da Vincent sakrije
ćerkinu trudnoću.
“Da. Vincent se plašio gradskih ogovaranja, pa me je naterao da je
vodim tamo, pa se tamo i porodila.”
Winter je ustala od stola pa je prišla svojoj tetki i snažno je zagrlila.
“Hvala ti tetka Shay. Loker je bio uznemiren jer je njegov brat bio optužen
da je napravio maloletnici dete, a onda je i dete ko zna gde, jednostavno
mu je bilo teško.”
“Drago mi je što sam pomogla.” Winter je mogla videti da se malo
tereta skinulo sa tih starih ramena. Prijateljica njene tetke je ušla u
restoran; uz još jedan zagrljaj i obećanje o skoroj poseti starica je otišla.
“Niko se nije setio nju da pita. Samantha nikada ne obilazi svoju baku.”
Pastor je zamerio Samanthi.
“E tako znam da ne dolaziš iz malog grada.” Winter je odgovorila.
Nečitljiv izraz osvanuo je preko njegovog zgodnog lica.
“Kako to misliš?”
“Da si odrastao u malom mestu, pogotovo u Treepointu, znao bi koliko
god problema imao sa svojom porodicom uvek se njima vratiš kada si u
nevolji.”
“Dobro je znati.” Pastor Dean joj se nasmešio.
“Beth ne bi palo na pamet da je pita, jer je nesposobna da povređuje
tuđa osećanja. Izbegavala bi da uzruja tetku Shay.”
“Da, bi.” Pastor se složio.
“Ti bi to trebao da znaš, izlazili ste jedno vreme.”
“Beth ima veoma veliko srce.” Njegov izraz postao je hladan.

~ 102 ~
Naš svet knjiga

“Da, ima.” Posegnula je za njegovom rukom i čvrsto je stisnula,

okrenuo je svoj dlan pa je i on nju stegnuo. Konobarica je donela njihove
račune. Kada je krenula da plati, pastor joj nije dozvolio.
“Ja častim.”
Iz restorana su zajedno izašli. Pastor je išao pored nje dok je hodala
prema kolima pa joj je otvorio vrata. Taman je htela da uđe kada je
progovorio.
“Winter, lepa je to stvar koju si uradila danas, Loker ne bi mogao da
stane dok ne pronađe to dete.”
“Znam, Viper je tvrdoglav.”
Pastor je nakrivio glavu na jednu stranu i pitao: “Ti ga zoveš Viper?”
Winter se zamislila i napokon sebi priznala ono što je oduvek znala.
“Loker je bio izmišljena ličnost. Maska pod kojom se predstavljao, on
je za mene sada Viper.” Njemu je priznala nešto što sebi nije mogla.
“Nikada nisam imala Lokera, on nije postojao.”
Pastor Dean je odmahnuo glavom u neslaganju. Izgledao je kao da želi
da joj kaže nešto, ali se predomislio, umesto toga rekao je: “Vidimo se u
nedelju.”
Winter ga je gledala kako odlazi pre nego je sela u automobil i vratila
se u kuću kluba. Izašla je iz vozila kada je shvatila nešto pa zastala u
naumu, taman se htela vratiti kada je naletela na Shadea.
“Izvini, nisam gledala gde idem.” Izvinila se.
“U redu je. Izlazio sam iz fabrike kada sam video da si stigla i da si
uzrujana zbog nečega.” Winter je napravila korak unazad, to što mu je
tako blizu činilo ju je nervoznom. Na sebi je imao široke pantalone
spuštene na kukove, crne bajkerske čizme i crnu majicu. Njegove ruke i
vrat koji su bili vidljivi, izgledali su zastrašujuće, pomešani sa utiskom koji
je odavao, svako bi ga se uplašio. Kada su ih opkolili drugi članovi sve to
se malo primetilo, ali kada je bila sama sa njim bilo je čudno.
Winter je bila besna: “Shvatila sam da sam se trudila da odem kući od
dana kada sam se vratila u Treepoint i sada kada sam prvi put imala
priliku ja čak nisam otišla ni da obiđem svoju kuću.”
Shade se nasmejao, uhvatio je za ruku dok su išli prema nizu stepenica
koje su vodile u kuću.
“Pa sada je suviše kasno.” Suviše lako ju je podigao u naručje i poneo
je uz stepenice.
“Mogla sam i sama.”
“Ovde ima sedamdeset i pet stepenica, svi su ih prebrojali. Dva puta.
Nema potrebe da toliki pritisak stavljaš na svoja leđa.” Winter je zgrabila

~ 103 ~
Naš svet knjiga

štap kada je bez po muke uneo u kuću pre nego je spustio na noge u
hodniku ispred ulaznih vrata.
“Hvala, cenim to.”
“U svako doba.” Rekao je pre nego je izašao ponovo napolje. Niko nije
mogao reći da je Shade čovek od mnogo reči, Winter se nasmejala sama
sebi. Uzbuđena zbog vesti koje ima za Vipera, otišla je u kuhinju da vidi
gde se ko nalazi. Sedeo je za stolom sa Knoxom i Jewell koji su završavali
ručak.
Nije želela da ih uznemirava, otišla je i sela je pored Vipera.
“Pregled je prošao dobro?” pitao je.
“Jeste, potpisao mi je dozvolu za posao. Odneću je sutra u kancelariju.”
“Još uvek smatram da je rano, ali isto tako znam da ti je dosadno biti
zatvorena u kući po cele dane.”
“Pa baš i nije, imam sve te tvoje papire koje sređujem. Mislim da bi
trebao zaposliti nekoga na puno radno vreme da radi na tome i da vam
pravi rasporede.”
“Ne. Ovo je posao kluba, samo je članovima dozvoljen pristup.” Viper
je ozbiljno rekao.
“Ja nisam član.” Zbunjena zbog njegovih reči, Winter je bila
iznenađena što joj je dozvolio da se bavi njima.
“To je drugačije.” Rekao je i ustao od stola da uzme još jednu flašicu
vode, pa ju je stavio ispred nje pre nego je ponovo seo za sto.
“Zašto, zato što spavam sa tobom?” Winter polako besnela, ionako je
bila besna jer nije otišla kući kada je imala priliku. Ranije je mislila kako
su Last Ridersi okupirali njen život kada je u suštini ona bila ta koja nije
bila spremna priznati da je dozvolila sebi da se previše veže za Vipera.
“Nešto baš i ne spavamo u poslednje vreme, puno se jebanja tu
provlači.” Viper ju je zadirkivao. Winter je pocrvenela od stida, jer su
Knox i Jewell sve to pažljivo slušali.
“Ali nije zato,” nastavio je.
“Zbog?” Winter je pitala.
Uzeo je gutljaj vode pa odgovorio: “Zato što si regrut i to ti daje pristup
skoro svemu.”
Winter mu se nacerila. “Mislila sam da se šališ kada si to rekao Tari i
Stacy.”
“Tara i Stacy?” Jewell se umešala u raspravu koja se odvijala ispred nje.
“Blizanke za jebanje.” Knox je odgovorio.
“Ohhh,” Jewell je klimnula.
“Znaš ih?” Winter je pitala iznenađeno.

~ 104 ~
Naš svet knjiga

“Da, svi ih znaju.” Jewell je odgovorila ne znajući da korača prema

živom pesku.
“Postoji li neko ko je ušao na ona vrata, a da ih vi niste jebali?” sve tri
osobe za stolom su ćutale.
“Winter,” Viper je pokušao da spreči eksploziju koja im se veoma brzo
približavala.
“Nemoj ti meni Winter, muška kurvo. Rekla sam ti da nemam nameru
da postajem članica i mislila sam to. Nemam nameru da se jebem ni sa
jednim članom, a još manje da tetoviram oznaku da sam sertifikovana
drolja kluba. Nemam blage veze kako je Beth dozvolila sebi da jebe devet
različitih muškaraca.” Winter je besno izgovorila.
Uzdah sa vrata naveo je Winter da okrene glavu u pravcu vrata i videla
je Beth i Razera kako stoje tamo. Njeno lice bilo je bledo i izgledala je kao
da će svakog časa zaplakati.
“Beth žao mi je nisam to mislila. Besna sam na Vipera i dozvolila sam
jeziku da mi bude brži od pameti.” Winter se izvinila.
Beth se okrenula i napustila je prostoriju, a sa razjarenim pogledom
Razer ju je pratio.
“Winter.”
Okrenula se i pogledala je u Vipera koji ju je besno gledao
“Žao mi je.” Htela je da zaplače, osećala se užasno zbog onog što je
rekla.
“To ovog puta ne vredi. Ti nisi uvredila samo Beth, uvredila si sve
članove kluba. Moraš prihvatiti kaznu ili otići odavde.” Viper je oštro
rekao.
Winterino srce je potonulo. Pustila je jezik da uvredi sve koji su joj
pomagali u oporavku. Oni nisu zaslužili ovo osuđujuće ponašanje koje im
je servirala od kako je došla pod njihov krov.
“Oboje. Uradiću sve što je potrebno da se iskupim, a onda ću otići.”
Nije znala zašto ima utisak da joj se srce cepa na dva dela. Htela je da ide
kući od momenta kada je stigla u klub.
Viper se suzdržavao od emocija, besan na sebe jer ju je gurao ispred
ostalih, ali pošto je bio Predsednik morao se postarati da svako odgovara
za svoje postupke.
“Kazne delimo četvrtkom.” Danas je bio tek ponedeljak. To joj daje tri
dana sa Viperom. Naravno, ukoliko bude hteo imati bilo šta sa njom posle
ovoga.
“Okej, postoji nešto što sam ti htela reći. Ne očekujem da ovo utiče na
moju kaznu.”

~ 105 ~
Naš svet knjiga

Viper je klimnuo glavom, njegov bes je malo splasnuo. Winter je

progutala knedlu bola koja se stvarala u grlu dok su je suze peckale u
očima. Otvorila je tašnicu i uzela je komad papira koji joj je tetka Shay dala
pa ga je predala Viperu.
“To je ime ginekologa kod kojeg je Samantha išla kada je bila trudna.
Potvrdila je da Gavin nije otac, zatrudnela je posle njegovog ubistva. I Sam
i njen otac su znali istinu.”
Viper je seo šokiran, niko nije pomislio da pita Samanthinu baku
pomišljajući da je to skrivala od nje. To je bila glupa greška. Da nije bilo
Winter, trebalo bi puno više vremena da se sazna istina.
“Ovo neće uticati na kaznu, ali će se smanjiti ozbiljnost. Slobodna si da
ostaneš koliko hoćeš. Hvala ti Winter, živog me je izjedala činjenica da je
Gavinovo dete tamo negde samo.” Viper nije imao nameru da je pusti da
ode, ali ovako je mogao da deluje bez da izgleda da ima poseban tretman.
Svi u klubu se drže istih pravila, čak i on. Winter je morala da nauči da je
on Predsednik Last Ridersa i da je odgovoran za sve, ali da u njihovoj
spavaćoj sobi može da se ponaša kako hoće.
“Znam.” Winter je nežno rekla.
“Je li rekla ko je otac?” Jewell je pitala.
“Ne, ali nisam ni pitala, bojala sam se da je ne pritiskam za informacije.
“Nazvaću Toma i reći mu, a posle ću javiti šerifu. Možda sada kada
budu imali ime doktora uspeju naći to dete.”
“Nastavićeš da tražiš to dete iako nije Gavinovo?” bila je iznenađena.
“To je nečije dete i mi imamo odgovornost pobrinuti se da bude na
sigurnom.”
“Kako je to tvoja odgovornost? Beba nije Gavinova i ti nemaš nikakve
veze sa detetom.” Winter je planirala sama potražiti dete. Koliko god da
joj je dete dalji rođak, rođak je.
“Odgovoran sam kao ljudsko biće. Tamo negde je dete koje je nestalo i
niko ne zna gde je osim kučke od majke i dede ubice. Smatram da svi mi
imamo odgovornost prema tom detetu. Treba da se pobrinemo da je u
sigurnim rukama.”
“I ja to mislim.” Winter je spustila glavu zbog sramote koji je osećala.
Od početka je pogrešno ocenila ovu grupu ljudi, sasvim sigurno zaslužuje
kaznu koju će joj izreći.

~ 106 ~
Naš svet knjiga

Winter je bila u sobi dok je Viper obavljao pozive. Mislila je da će se

popeti gore kada završi sa njima, ali je bio odsutan sve do vremena za
večeru. Winter je sišla u prizemlje i nije se iznenadila kada je razgovor
utihnuo u njenom prisustvu. Napunila je tanjir, pa je sela za sto sa Evie i
Knoxom koji su joj uputili veoma besne poglede pre nego su uzeli svoje
tanjire i premestili se za drugi sto.
Sedela je za praznim stolom primoravajući sebe da guta hranu da bi
mogla pobeći odatle što pre, tada je osetila da je neko povukao stolicu i da
je seo pored nje. Winter je pogledala gore i shvatila je da Beth zuri u nju.
Škripanje stolice navelo je Razera da sedne dole sa besnim stezanjem
usana. Winter nije mogla da ga krivi.
“Tako mi je žao Beth, bila sam besna na Vipera i iskalila sam se na
svima, pogotovo na tebi.” Opet se izvinila.
Beth je digla viljušku i rekla: “Nemoj se zamarati time, pre samo
nekoliko meseci i ja sam verovala u isto. Postala sam vrlo bliska sa Last
Ridersima i sada svoj život ne mogu da zamislim bez njih. Kada se Razer
i ja venčamo, planiram da i dalje živim na dva mesta sve dok Lily ne
maturira, onda ću njoj pokloniti našu kući. Razer i ja ćemo sagraditi svoju
iza ove. Oni su njegova porodica, a postali su i moja. Ako im dozvoliš,
mogli bi biti najbolja stvar koja ti se dogodila.” Beth ju je savetovala.
“Ja to već znam Beth. Danas kada sam otišla u grad uopšte nisam
razmišljala da odem kući i proverim je ili da se vratim u nju. Onda kada
sam došla ovamo i kada je Viper rekao šta je rekao, izgubila sam živce. To
nije izgovor, ali htela sam da znaš da nisam želela da budem kučka.”
Winter je tužno rekla.
“Ti nikada ne bi mogla biti kučka.” Beth je lagala.
“Ti si suviše dobra i to ti ne valja.” Njihov smeh opustio je čak i Razera
pa su večerali. Winter nije videla Vipera tokom večere; posle se vratila u
sobu i zatekla je praznu. Bilo je suviše rano za krevet pa je upalila televizor
i pogledala je film pre nego je shvatila da se Viper te noći neće vratiti.
Zadržavajući suze povređenosti, istuširala se i legla je u krevet.
Pokušavala je da ne misli sa kim spava i gde, pa se celu noć prevrtala sve
dok nije osetila da je legao pored nje i privukao je blizu sebi. Mali jecaj joj
je pobegao iz usta.
“Nastavi da spavaš.” Promrmljao je. Klimnula je glavom dok je tonula
u mekani dušek, napokon dozvoljavajući snu da je sustigne.

~ 107 ~
Naš svet knjiga

***

Ostatak te nedelje brzo je prošao. Svake noći Viper nije dolazio u krevet
sve dok nije čvrsto spavala. Njene oči bile su oivičene crnim podočnjacima,
jer ga je zamišljala sa različitim ženama. To ju je toliko bolelo da nije mogla
spavati. Otišla bi kući odavno da nije pristala na kaznu kluba koju treba
to veče da joj izreknu. Bila je odlučna da se suoči sa tim i prihvati sve što
joj zadaju da se iskupi za svoje surove reči.
Bilo je podne kada je shvatila da treba da odnese dozvolu za rad u
školsku administrativnu kancelariju. Beth ju je čekala napolju dok je ona
bila u kancelariji, a zatim će otići u Winterinu kuću po njen automobil.
Sekretarica je uzela sva dokumenta od nje pre nego je otišla do
direktora koji se nalazio iza vrata pored kancelarije. Nekoliko sekundi
kasnije Tom Murphy je izašao napolje. Winter ga nikada nije volela, bio je
klasični primer drkadžije. Tehnički gledano bio joj je šef pa je skrivala svoj
animozitet i bila je pun poštovanja u njegovom prisustvu.
“Winter, drago mi je videti da ti je bolje.” Tom ju je pozdravio sa
uobičajenim lažnim osmehom.
“Hvala ti. Volela bih se vratiti na posao. Kao što vidiš imam sve
potrebne papire od lekara u kojima navode da sam spremna početi sa
radom.” Winter je klimnula glavom u papire u njegovim rukama.
“Molim te dođi do moje kancelarije.”
Držeći otvorena vrata za nju, Winter je ušla, oklevajući sela je na stolicu
preko pita njegovog radnog stola. Kada je seo iza njega primetila je da se
on više ne smeje.
“Winter, smatram da je za sve najbolje da umesto da se vratiš na posao
daš otkaz na mesto direktorke.” Predložio je.
Šokirana, Winter nije znala kako da odgovori. Ruku na srce jeste bila
na bolovanju nekoliko meseci zbog oporavka, ali nikada joj na pamet nije
palo da neće imati posao kada se to dogodi.
“Zašto? Svesna sam da sam propustila...”
“Nema to veze sa tvojim povredama.” Murphy je brzo prekinuo.
“Nema?” klimnuo je. “Onda ne razumem. Zašto sam onda tačno dobila
otkaz?” pitala je.
“Nisi otpuštena, pružio sam ti šansu da sama odeš i da ti to ne ide u
dosije. Na taj način možeš naći posao u nekoj drugoj grani školstva.”
Ponovo se veštački osmehnuo.
“Možda bi mogao da mi objasniš zašto školski odbor zahteva moju
ostavku.”

~ 108 ~
Naš svet knjiga

“Vrlo dobro, nisam želeo da te sramotim, ali do nekoliko članova

školskog odbora je stigla vest da se nisi ponašala u skladu sa školskim
pravilima. Nisi imala profesionalnost koja se od tebe očekivala.”
“Kada sam se ja to neprofesionalno ponašala? Bila sam u invalidskim
kolicima poslednjih meseci, tek sam pre nekoliko nedelja počela da
hodam. Sigurno nisam išla na žurke i lumpovala okolo ako to pokušavate
da insinuirate.” Winter je počela da se raspravlja.
“Javna tajna je da si počela da živiš s jednim od članova bajkerskog
kluba “Last Ridersa,” u stvari sa predsednikom tog istog kluba. Da li je to
istina?”
Winterin stomak se zgrčio: “Jeste, ali bila sam tamo samo dok je trajao
oporavak. Vraćam se u svoju kuću sutra.” Winterina koža je trnula od
pogleda koji joj je uputio, jedva se suzdržavajući od osude.
“Upravo si mi priznala da si prohodala pre nekoliko nedelja. Sigurno
nije bilo razloga da se ne vratiš svojoj kući.” Winter je ćutala. “Da li si u
emotivnoj vezi sa onim kojeg nazivaju Viper?” ovaj put nije uspeo da
sakrije svoj prezir
Winter je nastavila da ćuti. Uopšte više nije znala kako da odgovori na
to pitanje. Svako jutro Viper je odlazio pre nego se budila i nije se vraćao
dok nije zaspala.
“Da, e pa školski odbor smatra da je najbolje da daš ostavku i posao
nađeš na nekom drugom mestu. Mi ne možemo imati direktorku koja je
odgovorna za hiljade dece, a živi u bajkerskom klubu.
“Imam ugovor i neću dati otkaz. Nisam uradila ništa čega bi se
sramila.”
“To ćemo još videti Winter. Sigurno da imaš svako pravo da se boriš
za svoj posao, kao što mi imamo pravo da te ne uzmemo za našeg
zaposlenog. Žao mi je.” Winter je mogla videti po izrazu njegovog lica da
mu uopšte nije žao.
Nije rekla ni jednu reč nego je napustila njegovu kancelariju sa glavom
visoko podignutom. Ako Murphy i školski odbor misle da će se povući,
pa nisu je poznavali, ne nikako.
Winter nije rekla ni jednu jedinu reč Beth osim da je dobila otkaz.
Zabrinuto ju je posmatrala, dok je Winter pokušavala da održi opušteno
lice, nije želela da iko sazna koliko je sve to bolelo. Kada se Beth parkirala
na njenom prilazu osetila je olakšanje što će napokon imati malo
privatnosti.
“Hvala ti Beth. Ja preuzimam odavde.”
“Jesi li sigurna? Mogu sačekati malo ako me trebaš. Samo ću odvesti
Toma u kupovinu umesto Vipera, posle sam slobodna ceo dan.”
~ 109 ~
Naš svet knjiga

“Sigurna sam.” Winter ju je uveravala.

Izlazak iz automobila uz pomoć štapa malo je potrajao, Beth je sačekala
sve dok nije otvorila ulazna vrata kuće pa se odvezla.
Unutra se osećao miris ustajalog vazduha i sve je trebalo dobro obrisati
od prašine. Winter je sela na kauč i pustila je sve događaje koji su se desili
proteklih meseci da joj prođu kroz glavu. Njen ceo svet se promenio za
par meseci. Od profesionalca, spala je na ženu koja je živela u
motorističkom klubu bez ikakvih obaveza osim pomoći oko papira koju
niko nije tražio da uradi.
Mnogo je radila za diplomu, bila je ponosna na sebe jer je bila
direktorica srednje škole i što je najvažnije, imala je majku. Sada je sve to
nestalo. Čak i kuća koju je delila sa njom više nije delovala kao dom.
Winter se osećala izgubljeno, uzdahnula je pa je ustala na noga. Nikada
nije bila tip osobe koja je sažaljevala sebe pa je odlučila da vrati svoj život
koji je izgubila one noći kada je napadnuta.
Jake je bio u zatvoru zbog podmetanja požara u kući Carmenine
porodice i zbog napada na Winter, pitala se kako je Carmen. Spremala je
po kuhinji kada je začula kucanje na vratima. Zbunjena, jer niko nije znao
da se vratila, otišla je da otvori vrata. Iznenađeno je gledala u žene iz kluba
koje su čekale da ih pozove unutra.
“Uuu, treba da otvoriš prozore.” Dawn je ušla unutra dok je pričala.
“Zašto ste ovde?” Winter je pogledala u Evie, pošto je ona obično
pričala u ime svih žena.
“Završile smo onu porudžbinu pa smo se dosađivale i onda smo
odlučile doći ovamo i videti ima li kakvog posla za nas.” Evie je
odgovorila dok je posmatrala prostoriju.
“Ohh.” Verovatno su uzbuđene i jedva čekaju da je se reše pa su kadre
da joj sagrade novu kuću samo da im se skloni sa puta.
Evien pogled se suzio na pogled u Winterino tužno lice. Uzdahnula je
pa nastavila: “Ti i Beth imate jednu zajedničku stvar. Vi ste emotivni
nered. Pokušavamo biti fine i želimo ti pomoći, ne zato da bi ti videle leđa.
Beth me je zvala i rekla mi je da si otpuštena. Htele smo te malo razveseliti.
Tako, jesmo li dobro sada?”
Winter je klimnula i krenula je prema Evie da je zagrli. “Ima jedna stvar
koju moraš znati o meni,” krenula je unazad. “Ja se ne grlim.”
Winter se od srca nasmejala pa se okrenula prema ženama koje su
imale osmehe na licima.
“Ja se grlim.” Natasha je rekla i stavila je ruku oko njenih ramena.
“Glupo je što te je drkadžija otpustio.” Dawn je rekla podižući rukave.

~ 110 ~
Naš svet knjiga

“Trebala sam to predvideti. Treepoint je malo mesto i ne žele da im na

decu utiče neko ko je loš primer. Moj ugovor ima klauzulu o moralnom
kodeksu.”
“Šta je to koji kurac?” Ember je pitala.
“Ukratko, nisam moralna po društvenom standardu.”
“Zašto bi do đavola potpisala ugovor sa takvim glupostima?” Evie je
pitala.
“Neke ih profesije zahtevaju.” Winter je rekla u svoju odbranu.
Sve žene su je sažaljivo pogledale.
“U svakom slučaju, učiteljski sindikat će mi dodeliti advokata, ali će
proći meseci dok slučaj ne dođe na red, što znači da se neću vraćati na
posao ove školske godine.”
“To znači da se možeš vratiti kod nas. Nema smisla da budeš ovde
sama.” Natasha je rekla.
“Mislim da to nije nešto što Winter želi.” Evie joj je odgovorila pa su se
sve ponovo okrenule prema Winter. Pogledala je prostoriju. Ako će biti
iskrena prema sebi, ne, nije se želela vratiti u ovu praznu kuću. Klub je
sada bio njen dom. Pomisao da se vrati živeti ovde ponovo joj je naterala
suze na oči. Jedino što je zadržava ovde je distanca koju je Viper stavio
između njih.
“Govorim vam da ne želi biti ovde.” Natasha je prošaputala ženama.
Svaka od ovih žena morala je doneti odluku da li će biti članice kluba Last
Ridersa. To nije bilo lako i zahtevalo je mnogo razmišljanja, jer je to odluka
koja je menjala život.
“Pa, ne mora odlučiti danas, hajde da se uposlimo i sredimo ovo pre
nego se vratimo na sastanak kluba.” Evie je odlučno rekla.
Žene su se podelile u grupe. Winter i Evie su radile u kuhinji, čistile su
frižider i zamrzivač, onda su se bacile na viseće delove te su pobacale sve
čemu je istekao rok trajanja. Winter je napunila kutiju hranom koju će
odneti u crkvu u nedelju. Ostale žene su brisale prašinu i ribale podove u
celoj kući. Kada je Natasha završila sa usisavanjem, žene su spakovale
kutiju sa hranom i torbu sa par dodatnih delova garderobe koju je
pripremila u Winterin auto.
Kada je pogledala u prozor u koji je Jake udario njenom glavom zastala
je.
“Jesi li dobro?” Evie je pitala.
“Jesam.” Zapravo je bila, žene su je navele da se oseća bolje posle
načina na koji se Murphy poneo prema njoj. Nije zaslužila njihovu pomoć
nakon što ih je osudila zbog načina na koji su izabrale da žive, pogotovo
kada je na kraju priznala da ne želi da ih napusti.
~ 111 ~
Naš svet knjiga

“Hajde da se vratimo. Ne želim da neko pomisli kako izbegavam

kaznu.”
Winterin automobil upalio je bez problema, neko je izlepio prozor do
vozača. Zastala je na sekund kada je to videla, setivši se bola i straha koji
je osetila te noći. Evie je prišla vratima i otvorila ih.
“Hajde idemo.” Njene reči izvukle su je iz košmara koji je proživela te
noći.
Žene su vozile iza nje, oba automobila zaustavila su se na parkingu
kluba u isto vreme. Pomogle su joj sa koferom, noseći ga u sobu dok je ona
napeto čekala u kuhinji početak sastanka.
Bliss je ispred nje spustila flašu piva pre nego je izvukla stolicu do nje
i sela.
Winter joj se nasmešila, žena je stvarno bila prelepa. Nosila je majušnu
ljubičastu majicu sa otkopčanim dugmadima i kratki teksas šorts. Kad god
je sedela pored nje osećala se kao da je obična i muškobanjasta. Bliss je
zračila tom nekom seksualnom energijom koju bi i slepac video, više nije
skrivala svoju tetovažu koja je lepo išla uz ljubičastu boju. Winter bi je
mrzela da joj nije pre toga postala prijateljica, bila je previše fina da je bilo
ko mrzi.
“Lepo izgledaš večeras.” Winter joj je rekla.
“Hvala. Obožavam materijal ove majice.” Winter je mogla videti zašto.
Svi muškarci koji su pristizali gledali su je požudno. Winter je teško
progutala, nije znala kako će Viper reagovati kada je bude video.
“Nemoj izgledati tako zabrinuto, i meni isto sleduje kazna večeras.
Kasnila sam na tri smene ove nedelje. Ne bi trebali dozvoliti da naše vreme
za igru utiče na posao, ali...” Bliss se nagnula prema Winter, pa joj je
šapnula da niko ne čuje.
“Pokušavaš da zaradiš još jednu kaznu?” Razer je seo za sto
prekidajući njene reči. Bliss je zatvorila svoja usta i ostatak je ostao
nedorečen. Winter je zurila u posramljenu ženu, ne shvatajući o čemu se
radi. Očigledno nije smela da priča o onome ko ju je držao zauzetom
tokom tih noći, ali kakve je veze to imalo sa Razerom? Bolesni osećaj
pogodio je Winter. Ukoliko to nisu bili Viper i Razer, a sumnjala je da bi
Razer uradio tako nešto.
Razer se nagnuo nad sto. “Ne želim da znam o čemu razmišljaš, jer nije
istina šta god ti je prošlo kroz glavu. Nisam dotakao Bliss. Ne želim da
uznemiravaš Beth, tako da to utuviš u svoju glavu.” Upozorenje mu se
ocrtavalo na licu.
Winter je klimnula i time dala do znanja da je shvatila jasno i glasno.

~ 112 ~
Naš svet knjiga

“Smiri se Razeru.” Viper je rekao iza njenih leđa. Nije ga videla kada je
ušao na vrata, jer je bila uplašena Razerovom reakcijom.
Razer se naslonio na svoju stolicu. “Mi smo se dogovorili, zar ne
Winter?”
Winter je klimnula glavom ignorišući Vipera. Da je pomislila da vara
Beth, iako je opak, svakako bi rekla Beth. Činjenica je bila, da ona njega
nije videla da se sa ženama ponaša drugačije osim prijateljskog. Više je
brinula da je Viper bio taj koji je Bliss držao budnom i zauzetom. Sada je
bila besna. On je bio odgovoran ne za jednu nego za dve kazne koje su
žene dobijale. Da je nije mučila krivica, Winter bi otišla odatle, a sada je i
Bliss bila kažnjena jer ga je puštala da je iscrpljuje tokom noći.
Bliss i svi za stolom su mogli videti da je Winter na ivici da izgubi
prisebnost, ali pre nego je bilo ko uspeo da kaže i jednu reč, bila je
podignuta sa stolice i odneta na hladno dvorište.
“Šta to radiš? Ovde je ledeno.” Besno je pitala.
“Mogu da vidim da ćeš da mi zavrneš jaka zbog nečega, pomislio sam
da te poštedim još jedne kazne. Od sada kada budeš imala potrebu da se
svađaš uradićemo to u privatnosti.” Obavestio ju je.
“Mogu to, da li je ovo dovoljno privatno za tebe?”
“Jeste.” Viper je ukrstio ruke na grudima; mogao je reći da će
eksplodirati svaki sekund.
“Mislim da nije fer da Bliss i ja dobijemo kazne, jer je tvoja krivica što
smo obe u nevolji.”
“Kako sam ja jebeno odgovoran za Blissinu kaznu?” Viper je bio
zbunjen, što je bilo očigledno, ali iskreno, nije znala kako je došla do tog
zaključka, osim što je do besvesti brinula da je vara protekle nedelje.
“Onda?”
“Daj mi minut da razmislim!” zaurlala je na njega.
“Meni se ovde muda smrzavaju, a ti razmišljaš?” uputio joj je pogled
koji je odavao utisak da sumnja u njenu inteligenciju.
“Možda sam pogrešila što se Bliss tiče” priznala je “Bliss mi je rekla da
je dobila kaznu za kašnjenje. Razer ju je zaustavio da mi ne kaže sa kim je
tih noći bila, pa sam ja pomislila...”
“Pa si ti pretpostavila da sam je ja jebao tih noći i da je zbog mene
kasnila?” njegov izraz lica naterao je da i sama zauzme njegov stav,
prekrstila je ruke na grudima i stajala je pred razjarenim bajkerom.
“Zašto bi on brinuo o tome što je htela da mi kaže sa kim je bila?”
“Verovatno zato što to nisu tvoja jebena posla,” Viper je zaurlao.
Winter je progutala svoj odgovor.
“Bliss je kasnila dve cele nedelje. U čijoj pički je moj kurac tada bio?”
~ 113 ~
Naš svet knjiga

“Mojoj.” Onda se odvažila pa je postavila pitanje koje ju je mučilo cele

nedelje. “Ove cele nedelje nisi dolazio u krevet sve dok nisam zaspala, a
ustajao si pre mene.”
“Je li ti promaklo da smo imali ogromnu pošiljku?”
“Ne.” Winter je spustila ruke pored nogu.
“Želiš li da znaš da li sam gurao kitu u neku drugu?”
Winter se ugrizla za usnu i pognula je glavu. “Da.”
Viperova ruka našla se u njenoj kosi, vukao je za nju sve dok joj pogled
nije bio na njegovom licu i rekao: “Nisam jebao ni jednu od one noći kada
si bila pretučena.”
“Nisi?” sakrila je svoju šokiranost.
“Ne, nisam. Zadovoljna?” verovala mu je.
“Jesam.” Odgovorila je. Viper se nasmejao na taj njen slatki odgovor.
Ali nije trajalo dugo. “Sada ćemo o tome kako sam ja odgovoran za tvoju
kaznu. Jesam li se ja pravio pametan, nazivao žene kurvama, povredio
Beth?”
Nevoljno je odgovorila: “Ne, ali ti si me razbesneo i ja sam izgubila
kontrolu nad sobom.”
“Onda ćemo se kaznom osigurati da ne otvaraš usta kada se ponovo
razbesniš.”
Winterina usta su se skupila u ravnu crtu. On se pravio pametan.
Na žalost, to je raspoloženje trajalo puno duže od onog kada je bio
sladak. “Gotovi smo?”
“Jesmo.” Bila je više nego spremna, smrzavala se napolju.
“Odlično.” Uhvatio je za ruku i uveo je nazad u kuću.
Winter je sela za sto, gledajući u Vipera kako odlazi u drugu sobu
povezanu sa kuhinjom. Cash mu je dodao nešto što je Winter delovalo kao
crvena krpena torba.
“Bliss.” Viper ju je pozvao.
Ustala je od stola i otišla je do njega. Držao je torbu ispred sebe. Bliss je
gurnula ruku u nju, kada ju je izvadila u ruci je držala presavijeno parče
papira. Uzela ga je i sela je ponovo za sto.
“Rideru.” On je bio naslonjen na kuhinjski pult pa se odgurnuo i otišao
je do Vipera. Isto je izvukao parče papira iz torbe.
Viper je tu proceduru ponovio još pet puta. Winter je bila iznenađena
kada je čula i Shadeovo ime. Niko živ u prostoriji nije bio šokiran, činilo
se.
“Winter.” Ustala je od stola i krenula je prema Viperu. Oklevajući
gurnula je ruku u krpenu torbu; tamo je bilo još samo nekoliko papira.

~ 114 ~
Naš svet knjiga

Winter je uzela prvi koji je dotakla i nadala se najboljem. Otišla je na svoje

mesto shvatajući da svi gledaju u nju.
“Natasha.” Natasha se nacerila kada je birala svoju kaznu. Winter se
ona sviđala, uvek je bila nasmejana i spremna da pomogne svakome iz
kluba. Došla je do stola i sela je preko puta nje.
“OK. To su svi.” Viper je torbu ponovo vratio Cashu pre nego je otišao
do pulta po pivo.
Winter je gledala kako su svi sa kaznama pogledali u svoje papire,
oklevala je pa je otvorila svoje. Olakšanje je prošlo kroz njeno telo kao
talas.
“Ja sam dobila najgoru.” Bliss se žalila.
“Šta si ti dobila?” Natasha je pitala.
“Pranje veša na dve nedelje.”
“To nije strašno. Ja perem sude naredne tri nedelje. Hoćeš da se
menjaš? Ne smeta mi veš na dve nedelje.” Natasha se cenjkala.
“Ne nosi mi se tuđi veš dve nedelje gore dole po stepeništu, mogle bi
se menjati.” Obe žene zurile su u Winter. Pošto je shvatila poruku otvorila
je svoj papir i pročitala ga na glas: “Nadgledanje inventara.”
Natasha i Bliss su se zamenile papirima.
“Moj deluje najlakše.” Zapravo joj je bilo drago što ni jedna nije tražila
da se menja sa njom. Odradiće to za par sati i ostaviće kaznu iza sebe. Ni
jedna žena nije rekla ništa niti je komentarisala nego su nastavile da piju
svoje pivo.
“Večera je spremna.” Evie ih je pozvala. Winter je sačekala da se svi
posluže pre nego je otišla po tanjir. Viper je seo pored nje sa velikom
količinom hrane ispred sebe.
“Šta si ti izvukla?” pitao je zainteresovano.
“Nadgledanje inventara. Izgleda prilično jednostavno.” Winter se
skoncentrisala na hranu pa je propustila njegov pobedonosni smešak.
“Hoćeš li ostati ovde dok ne završiš kaznu?”
Winter mu nije rekla da je donela još jedan pun kofer sa garderobom i
da je odlučila da ostane malo duže.
“Naravno.” Rekla je gledajući u svoj tanjir.
Viper se naslonio na svoju stolicu kada je završio sa jelom. Primetila je
da izgleda strašno umorno. Uvek je delovao nepobedivo, ali znala je
koliko dobro njihov posao napreduje i da će morati biti realan.
“Moraćete zaposliti još ljudi Viperu, ne možete nastaviti ovim tempom.
Pre ili kasnije desiće se da ćete morati odbijati narudžbe, jer nećete moći
postizati sve to.”

~ 115 ~
Naš svet knjiga

“Znam. Razgovarali smo o tome, za sada pokušavam da shvatim

koliko i na kojim mestima nam treba pomoć. Jednom kada odlučimo daću
oglas u novinama.”
“Otvaranje novih radnih mesta će dobro doći zajednici. Čak i ako
zaposliš dvadesetoro ljudi, dvadeset porodica će imati prihode.”
“Ne shvatamo to olako Winter. Pokušavamo da shvatimo da li da
zaposlimo više ljudi za minimalnu zaradu ili manje za puno veću platu pa
da im platimo i dodatne beneficije.”
Winter mu se osmehnula. Mnogi roditelji njenih učenika očajnički su
tražili poslove. Last Ridersi će omogućiti ekonomski boljitak okruga.
Shade i Rider su došli za sto.
“Koju kaznu si ti izvukla?” Rider je pitao. Bilo je očigledno šta su njih
dvojica imali na pameti.
“Šta ste vi dobili?” pitala je, Winter je brzo učila.
“Kuvanje, dve nedelje.” Rider je odgovorio pa je pogledala u Shadea.
“Čišćenje šporeta, frižidera i ostave.”
“Ja sam dobila nadgledanje inventara.” Obojica su se okrenula i otišla.
Winter je počela da shvata i da dobija loš predosećaj da ta njena kazna i
nije tako laka kako se čini.
Viper je pokušavao da zadrži ozbiljnu facu. Winter je pokupila njihove
tanjire i odnela ih u sudoperu gde je Bliss već počela da ih pere. Pratila je
Vipera u sobu sa televizorom, gde je neko pustio film. Mnogi članovi su
seli da gledaju pre odlaska na spavanje. Nedelja je bila duga i na svima su
se pokazivali znakovi umora.
Bliss se sklupčala između Ridera i Traina, njena ljubičasta majica se
otvorila otkrivajući njene grudi što je Train naravno iskoristio uvlačeći
jednu bradavicu u usta. Rider je otkopčao njene pantalone pa je rukom
kliznuo u njih.
Winter je sklonila pogled sa televizora, taman se htela povući u svoju
sobu. Viper ju je zaustavio tako što je zgrabio za zadnji deo vrata i podigao
joj glavu. Usne joj je prekrio svojima pa je približavao prema sebi hvatajući
je drugom rukom za dupe. Sklonila je usne sa njegovih, osećajući
nelagodu zbog ostalih ljudi u sobi. Soba je bila skoro prazna, u njoj su bili
ona, Viper, Bliss i druga dvojica.
Winter je skočila sa kauča kada je Bliss izvadila Trainovu kitu napolje,
pa ju je Viper bez oklevanja zgrabio i povukao u krilo
“Opusti se.” Mrmljao je. Kada ju je Bliss izvukla napolje spustila je usne
i uzela ga ustima saginjući se preko njega, sa kolenima na kauču. Dupe joj
je bilo u vazduhu pa joj je Rider skinuo šorts i ogolio je.

~ 116 ~
Naš svet knjiga

Viper joj je sisao vrat dok joj je rukom prelazio preko stomaka do grudi.
Trainova ruka bila je u Blissinoj kosi dok mu je pušila, a Rider je izvlačio
kondom iz džepa i navlačio ga je na svoju ukrućenu kitu. Winter je videla
puno više nego što je želela, ali nije mogla da skloni pogled sa ove erotične
scene. Rider je ušao u Bliss uz glasno stenjanje, pa je ona zavrtela dupetom,
puštajući ga dublje u sebe, dok je Train jebao njena usta.
Viper je iskoristio svoju nogu da napravi razmak između njenih butina.
Winter se izgubila u sceni o kojoj je do sada samo slušala, a koja se odvijala
na nekoliko koraka od nje. Nije bilo sumnje da njih troje uživaju u tome.
Viperov prst uklizio je u njene pantalone i pronašao je vrelu vlažnost
“Voliš gledati Bliss kako je jebu ili njih kako to rade?”
Winterina glava pala je na njegove grudi dok je razmazivao njenu
vlažnost po pičkici. Prestao je to raditi kada nije odgovorila
“Oboje.” Nevoljno je priznala, osetivši olakšanje kada je nastavio raditi
šta je započeo.
Rider je zgrabio Bliss za kukove pre nego je ubrzao. Udarci dva tela
ispunili su prostoriju. Train je zastenjao i podigao je svoje kukove dok je
rukom držao Blissinu glavu da bi joj do grla zabijao nabreklu dužinu pa
joj je svršio u ustima. Kada se ispraznio, Bliss se podigla i počela se nabijati
na Ridera iz sve snage vičući:
“Jebi me jače Rideru!!” Bliss je bila izgubljena u ekstazi pa je svršila dok
se on zabijao u nju, Train se nagnuo napred i igrao se sa njenim klitorisom
i sisao joj bradavicu dok ju je Rider jebao. Ženino vrištanje je zamalo
Winter navelo da svrši, ali ju je Viper zaustavio, podigao je u naručje i
odneo je gore. Mogla je da čuje kako stenje od potrebe za olakšanjem, ali
nije mogla da se suzdrži, njeno telo je to očajnički zahtevalo. Želela je
Vipera tako jako da je malo falilo da vrišti na njega da požuri. Nije imala
pojma da li bi imala snage da ga odbije da ju je kojim slučajem polegao
tamo na kauč i jebao je u prostoriji pred svima njima.
Zalupio je vratima sobe pre nego joj je strgao odeću pa onda skinuo
svoju. Namestio je preko kreveta, misleći da je hteo da se popne gore
krenula je da puzi napred. Udario je po dupetu i sve snage.
“Budi mirna.” Dahtao je.
Držao je jednom rukom za kuk dok je drugom vadio kondom iz fijoke.
Winter je čula kako cepa omot i onda je osetila kako ulazi u nju u samo
jednom naglom potezu.
“Tvoja pička će me živog zapaliti.” Zvuk ulaska i izlaska njegovog
kurca iz nje ispunjavao je sobu dok je ona grabila plahte ispod sebe.
“Jebaću te tako jako da ćeš me morati moliti da prestanem.” Upozorio
je.
~ 117 ~
Naš svet knjiga

Winter je bila spremna da svrši, njegova kita ju je rastezala, gurajući je

preko ivice.
Viper se naslonio na nju, nežno joj gnječeći grudi, koristeći ih kao
sredstvo da je zadrži na sebi, da može jače da se zabija u nju.
“Ako želiš nežno, moraćeš da nađeš drugoga za to. Hoću da nabijaš tu
usku pičkicu na mene,” naredio je. Winterino stenjanje prigušilo se u
posteljini koju je povukla ispred sebe dok se besomučno zabijao u nju.
Winter je svršila tako jako da je pred očima videla bele tačkice dok je
eksplozija razarala njeno telo.
Viper je zastenjao iza nje dok je nastavljao da pumpa šaljući je ponovo
preko ivice, nije joj bilo jasno kako je to preživljavala. Kada je izvadio
kurac iz nje, Winter se sručila i pala je kolenima na pod naslanjajući se na
krevet.
Podigao ju je sa patosa i nežno je spustio na krevet pokrivajući je
ćebetom sve do ramena. Sagnuo se pa je poljubio u obraz pa je usnama
klizio do njenih dajući joj jedan nežni poljubac.
“Dobro si?” Winter je klimnula.
“Leđa?”
“Dobro su.”
Viper ju je ostavio i otišao je u kupatilo. Kada se vratio, podigao je ćebe
pa se uvukao i privlačio ju je blizu sebe sve dok mu nije ležala na grudima.
“Evie mi je rekla šta ti se desilo sa poslom. Kakvi su ti planovi?” pitao
je.
“Spavaj.” Promumljala je.
Viper je ustajao sve dok leđima nije bio naslonjen na uzglavlje podižući
i nju sa sobom tako da može da ga vidi
“Nećeš im dozvoliti da ti oduzmu posao zar ne?” besno je pitao.
“Viperu, ovo je mali grad, tek su pre par godina počeli prodavati i točiti
alkohol. Bila sam glupa što sam pomislila da neće pokušati raskinuti
ugovor sa mnom.” Rekla je hladno.
“Mogu li to?”
“Iskreno, pojma nemam. Pročitala sam ugovor više puta pre nego sam
ga potpisala. Jednostavno ću morati sačekati i videti šta će mi advokat
savetovati. Učiteljski sindikat će mi dodeliti jednog.” Objasnila mu je.
Viper je zavukao ruku u njenu upetljanu kosu. “Ja imam puno
otvorenih, praznih mesta, slobodna si da izabereš, ali se nadam da ćeš
odabrati onaj sa papirologijom, jer Beth i ja jedva postižemo sve to.” Glava
mu je pala na uzglavlje, izgledao je iscrpljeno.
“Mogu to raditi dok me škola ne vrati na posao ili dok se ne odlučim
šta ću dalje.”
~ 118 ~
Naš svet knjiga

“Dobro.” Viper je zatvorio svoje oči, rukom lenjo mazeći njena leđa.
Winter je prstom prelazila preko linija njegove tetovaže, bilo je to pravo
umetničko delo zbog celokupnog dizajna. Svi muškarci su imali istu
tetovažu; nisi je mogao ne videti jer su se većinu vremena šetali bez majica.
“Prelepe su.”
“Moje grudi?” Winter se nasmejala na njegovo zadirkivanje.
“Tvoje tetovaže, mada ni tvoje grudi nisu loše.” Viper se nasmejao, još
uvek držeći oči zatvorene kada je stigla do spoljašnjih kontura.
“Svaki simbol određuje jednog originalnog člana?” Winter je pitala
dok je izbliza proučavala tetovažu.
“Da.”
Winter je nastavila da je proučava, u sredini je bio znak mornaričkih
Foka sa zmijom omotanom oko nje, dok je glava zmije bila iznad. Objekti
koji su je okruživali bili su, dva revolvera sa metalnim lancem koji ih je
povezivao, metalni bokser, ruka u kartama i nož sa dugačkom oštricom.
Cela tetovaža je imala sloj senki koje su davale neki zadimljeni efekat.
Neka jeza je prošla kroz Winterinu kičmu dok je gledala u ceo dizajn
ogromne tetovaže.
Dotakla je nož. “Razer, ovo je očigledno kao i tvoja koja je nadovezana
na tetovažu mornarice.”
“Nikada nisam imao previše mašte. Možeš slobodno odustati, niko nije
shvatio ostale simbole.”
“Mogu da se kladim,” Winter je rekla. “Postala sam ekspert za
slagalice; nekoliko meseci u kolicima sa ničim za raditi i sa svim
vremenom ovog sveta, pa recimo da sam puno toga naučila. Hajde da
vidimo kako će mi ići.”
“Samo napred.” Podigao je ruke iznad glave i pružio joj je bolji pristup
tetovaži.
“Revolveri su Knox i Rider.”
“Odlično, mnogi su tu zapinjali.”
“Ne znam zašto, ali ta dvojica su večito zajedno.” Prstom je dotakla
lanac koji ih spaja. Lanac je Train, i to je malo očigledno.” Rekla je.
Viper ju je iznenađeno pogledao: “Kako si znala?”
“Ima lanac obmotan oko volana na motoru.” Winter je videla kada je
prao motor, onog dana kada je išla kod doktora. Winter nije shvatila
pogled koji joj je uputio. “Jesam li u pravu?” pitala je zadovoljna svojom
dedukcijom.
“Jesi.” Napokon je odgovorio zabavljenim glasom, pa je Winter
nastavila igru.
“Gvozdeni bokser je Cash.”
~ 119 ~
Naš svet knjiga

“Kako si to znala?”
Još jednom mu se likujući osmehnula. “Ja živim u Treepointu sećaš se?
Znam nekolicinu muškaraca sa kojima se tukao, on nešto ne veruje u fer
borbu.”
“Ne, on veruje u pobeđivanje.” Viper je rekao glasom punim
poštovanja.
“Senke su očito Shade.”
“Obično ga ljudi mešaju sa kartama i lancem.” Winter je mogla
primetiti da ga je ovaj put iznenadila svojom pronicljivošću.
“Onda oni ne poznaju Shadea,” rekla je ozbiljno. “Da li je i znak
mornarice nečiji simbol?” pitala je.
“Nije više. Taj simbol pripadao je Gavinu.” Viperov glas se produbio.
Winter je pokušala da se odmakne od njega, ali ju je zadržao. “Jako mi
je žao zbog tvog brata.” Nežno je rekla.
“Rider, Knox i Gavin su bili jako bliski. Oni su hteli da dođu sa njim u
Treepoint, ali ih ja nisam pustio. Nisam želeo da preplaše ljude ovde pre
nego zaključimo posao i dok kuća ne bude gotova.” Suze su ispunile
Winterine oči dok je gledala kako ga krivica izjeda zbog smrti brata.
“To nije tvoja krivica Viperu, nije ničija osim mog pohlepnog rođaka.”
Spustila je glavu na njegove grudi. Rukom joj je uhvatio zadnji deo leđa.
“Postoji još jedna koju mi nisi rekla ko je.” Viper joj je skrenuo pažnju.
Winter je podigla glavu i zurila je u njegove oči ne bi li pronašla trunku
zameranja njoj zbog postupaka njenog rođaka. Vratila se na tetovažu
gledajući u poslednji simbol. Bila je sigurna da karte same po sebi znače
nešto ali nije bila sigurna.
“Joker?” Viper je odmahnuo glavom “Ace, Poker?” Na to je počeo da
se smeje.
“Ne.”
Winter je pokušala još jednom. “Luck ili Lucky?”
Viper je momentalno prestao da se smeje i iznenađeno je pogledao.
“Dobra si. Čestitam.”
“Je li on u klubu u Ohiou?”
“Ne, on je još uvek u Fokama. Lucky je bio van službe jedno vreme,
tada smo osnovali klub, ali mu je nedostajala vojska.”
“Jeste li bliski?”
“Sva osmorica jesmo, ali da, Lucky i ja smo najbliži. On je dobar brat i
najsrećniji gad kojeg poznajem.” Prstom je dotakao karte na grudima.
“Ovu ruku karata zovu “Ruka Mrtvog Čoveka.” Lucky je jedan od
opakijih kučkinih sinova koji su ikada služili ovoj zemlji i daju mu poslove
koje niko drugi ne želi.”
~ 120 ~
Naš svet knjiga

“Ja sam mislila da je to pripalo Shadeu.”

“Kako to misliš?”
“Njegova tetovaža prekriva sve vas. On je zaštitnik kluba, zar nije?”
“On je naš sprovoditelj, da.” Viper je rekao oprezno.
“Videla sam da je pregazio nekoliko vas na pikniku, sve ukupno
trebala su četiri čoveka da ga obuzdaju.” Winter nije pokušala da sakrije
oduševljenje u svom glasu.
“Videla si to?”
“Nisam mogla ne videti. Mislila sam da će Charlsa raskidati na pola.”
“Kojeg Charlsa?” Winter je pokušala da zadrži osmeh na Viperovo
nespretno izbegavanje istine bez da izrekne laž.
“Lilynog momka, srednjoškolca., rekla sam ti to ranije.” Podsetila ga
je.
“Zašto misliš da je pobesneo zbog tog klinca?” i opet je pokušao
diverziju, ovaj put je ona njega pogledala na način koji je značio da sumnja
u njegovu inteligenciju. Zar se on ne seća da je ona bila direktorka muške
srednje škole gde je naučila da je bratski kod na prvom mestu? Pomislila
je.
“Zato jer Shade želi Lily?” Winter je pitala smešeći se.
“Šta je tako smešno?” Viper je suzio svoje oči.
“Pa recimo da će mu trebati mnogo Luckyjeve sreće da osvoji to brdo.”
“Ne misliš da bi mogao?” opet je isplivao taj brat kode kada je pomislio
da Winter ne misli da bi Shade i Lily bili dobar par.
Ovaj put je Winter bila ta koja je pokušala da izbegne odgovor,
skliznula je sa njegovog tela pa sišla sa kreveta i krenula u kupatilo.
“Winter on je moj prijatelj, želim da znam.” Zahtevao je kada je izašla.
“Ti misliš da on nije dovoljno dobar za nju?” tračak besa osećao se u
njegovom glasu.
Winter se zaustavila, pogledala je u njega pre nego što je otišla do
ormara i izvadila peškir, kupujući vreme da nađe način kako da mu
odgovori na pitanje. Obmotala je peškir oko sebe, pa se vratila da sedne
pored njega.
“Lily je prelepa žena.” Pokušala je da mu objasni na način da razume
njeno oklevanje što se tiče mogućnosti da njih dvoje ikada budu zajedno.
“Privlačna je takođe.” Priznao je polako.
Osmehnula mu se tako da shvati kako ona nikada ne bi mogla biti
ljubomorna na Lilynu lepotu. “Prelepa je i spolja i iznutra.”
“OK, prelepa je.” Viper je zaključio.
“Je li Razer ovo spominjao Beth?” pitala je radoznalo.

~ 121 ~
Naš svet knjiga

“Beth odbija da priča o Lily.” Viper je sada shvatio da Winter zna da je

ceo klub upoznat sa Shadeovim namerama sa Lily.
“Ona je veoma zaštitnički nastrojena što se Lily tiče, isto tako je veoma
očigledna kada je Shade u pitanju.” Viper je spustio kapke na pola očiju, a
njegovo lice je promenilo izraz. “Ja nisam.” Winterin glas bio je čvrst i
odlučan.
“Reci na šta ciljaš.”
Uzdahnula je i nastavila: “Lily ima puno problema, a ja ne znam
Shadea dovoljno dobro pa da mogu da tvrdim da će znati kako da se nosi
sa njom. Ako nešto sjebe, neće dobiti drugu šansu.”
Winter mu je dala jedino upozorenje koje je mogla. Lily je bila njena
prijateljica i ona je neće baciti vukovima. Jedini razlog zbog kojeg mu ovo
govori je zato što je Shade jedan od Last Ridersa, a oni zavise od njega i
njegove zaštite. Lily zaslužuje nekoga jakog da je čuva. Winter je
posmatrala Lily u nekim situacijama i imala je užasan osećaj da joj je
potreban neko ko će je štititi.
“Ako Beth sazna da je loš onako kako ja sumnjam da jeste, Shadeu se
neće pružiti šansa. Lily sluša Beth, čak i da je luda za čovekom, ako ga
Beth ne odobrava, ona će otići. One su toliko bliske. Niko, čak ni Razer ni
Shade neće stati između njih dve. Sada kada sam to rekla, mislim da dobro
postupa sakrivajući svoje aktivnosti od Beth i od mene isto, jer i ja što
vidim mogu da kažem zar ne? Ali ako se dokaže da on nije čovek kakvim
ga ja smatram, imaću jedan dugačak razgovor sa Beth i sama ću staviti
tačku na to.”
“Da li je to pretnja?” Viper je pitao izazivačkim tonom.
“Jeste zato što je i ja volim. Lily je slatka i ona ima stranu koja je
neustrašiva i zabavna, a opet ima narav koja je vrlo lako dovede u nevolju.
Beth i Lily su dve najbolje osobe koje poznajem ili koje ću ikada upoznati.
Beth je opuštena i lakoverna, ali Lily nije. Shade mora da odluči da li je
ona ono što on stvarno želi pre nego napravi bilo kakav potez, jer ako bude
povređena, to će uticati na Beth i može joj pokvariti vezu sa Razerom.
Vidim koliko je voli i ne želim da bilo šta pokvari to.”
“To je ispravno.” Viper se složio. “Ja ću popričati sa njim. Hoćeš li ti
upozoriti Beth?” Winter je shvatila da je on u nezgodnoj situaciji. Otvorio
joj se u poverenju. Kao glava Last Ridersa, trebao je nekoga sa kim će
pričati o svojoj braći, nekoga ko neće izdati njegovo poverenje.
Winter se nasmešila. “Tu stvarno ne postoji ništa o čemu bih mogla da
pričam. Nije napravio nikakav korak ka Lily očigledno i ja iskreno, nisam
videla ništa što bi joj trebala preneti. Sada, odo pod tuš, hoćeš li biti budan
kada se vratim?”
~ 122 ~
Naš svet knjiga

“Definitivno.”
“Odlično jer moram proveriti onu tetovažu na tvom stomaku.”
Winterini prsti pratili su tribal tetovažu na njegovoj ruci, diveći se rukavu
bila je nesvesna da je izazvala Viperovu pažnju. Pre nego što je uspela
pobeći od njega, peškir joj je skliznuo na pod uz pomoć njegovih spretnih
ruku.
“Zašto čekati...”

~ 123 ~
Naš svet knjiga

Winter se probudila u praznom krevetu. Lenjo se istegnula pa

nasmejala, sećajući se prethodne noći. Trebalo je nekoliko sekundi da joj
se nešto uvuče u savest. Njeno telo, bilo je bolno, ali to nije bila prava bol.
Primetila je par puta da lakše podnosi sve to, nekako je sve to kraće trajalo
i nije bilo intenzivno, ali je ovo bio prvi put da se probudila i da je shvatila
da joj ne treba ibuprofen da ublaži bol.
Osećajući da joj se život nekim čudom vraća u normalu, otišla je pod
tuš pevušeći neku pesmu dok je šamponirala kosu. Oprezno, izašla je iz
kabine pa se obukla, zatim je napravila spisak stvari koje mora obaviti u
toku predstojeće nedelje. Stomak koji se glasno oglasio, podsetio je da je
poprilično gladna. Pogledala je na sat koji se nalazio na noćnom stoliću pa
se iznenadila, jer je bilo vreme ručku. Bila je zapanjena što je spavala tako
dugo, obično ju je njena kičma budila zbog bolova.
Još uvek pevušeći, napustila je spavaću sobu nadajući se da je ostalo
nešto hrane za nju. Winter je bila na vrhu stepenica kada su joj neki
nepoznati glasovi privukli pažnju. Veliki broj članova Last Ridersa, koje
nikada nije videla, popunili su dnevnu sobu i hodnik koji je vodio ka
ulaznim vratima i opušteno su razgovarali. Nekolicina njih je pogledala
gore u nju kada su shvatili da ih posmatra, ali su se isto tako brzo vratili
svom razgovoru.
Winter je pažljivo sišla niz stepenice, svesna da ju je nekoliko
znatiželjnih očiju pratilo zbog njenog opreznog silaženja. Kada je stigla na
poslednju stepenicu počela se probijati kroz more muškaraca do kuhinje.
Spustila je svoj pogled pa pocrvenela od stida kada je uhvatila nekoliko
pohotnih pogleda kojima su je odmeravali. Ne želeći da se pojavi kao
rumena devica, požurila je srećna, jer ima svoj štap u slučaju da je neko
napadne.
Kada je ušla u kuhinju, shvatila je da je tamo takođe gužva. Uzdah
olakšanja napustio joj je pluća kada se probila do Beth i stala pored nje.
Beth je stajala naslonjena na kuhinjsko ostrvo, pa joj se osmehnula
osmehom dobrodošlice.
“Dobro jutro, spavaš do kasno?” uputila je Winter znalački pogled.
Odbijajući da bude posramljena, Winter je promenila temu: “Ko su svi ovi
nepoznati ljudi?”
“Zapravo nisu nepoznati, oni su članovi iz Ohio kuće. Jutros su se
pojavili. Razer je rekao da je Viper poslao po njih, ali mi nije rekao zašto.”

~ 124 ~
Naš svet knjiga

Winter se pitala zašto je toliko njih pozvao. Pogledom je prelazila preko

prostorije i tražila je Vipera, ali ga nije videla. Znala je da će njeno pitanje
morati da sačeka.
“Gladna?” Beth je pitala.
“Umirem.”
“Ja isto, zgrabi tanjir.” Obe žene uzele su po jedan i uputile su se prema
stolovima gde se nalazila ogromna količina hrane koju su napravili
članovi na dužnosti. Rider je bio zajapuren i oznojen dok je gledao kako
svi pune tanjire. Winter je sakrila svoju zabavljenost koju je izazivao taj
opaki bajker, bio je umazan hranom koja se sada nalazila na stolovima.
Napunila je svoj tanjir jajima i voćem pa je pratila Beth do stola za kojim
su bile dve prazne stolice. Kada su pojele svoje porcije Winter je počela da
ispituje Beth.
“Gde je Razer?”
“Na sastanku sa Viperom i Shadeom.” Zabrinutost je prešla Bethinim
licem.
Evie i Jewell koje su sedele za istim stolom namerno su natrpale puna
usta hrane kada su čule Winterino pitanje. Duboko negde znala je da se
nešto dešava i nije joj se činilo da je dobro. Evie i Jewell su to potvrdile
svojoj tišinom. Winter ih ništa nije pitala, ne želeći ih dovoditi u neprijatnu
situaciju. Jednostavno, moraće biti strpljiva.
Odsjaj crvene boje zapao je za Winterino oko kada je grupa od tri žene,
koje nikada ranije nije videla, prošla pored njihovog stola. Znala je da je
kuća puna muških članova koji nisu bili iz njihovog mesta, ali nije znala
da su doveli i ženske članice. Iskreno, nije ni pomislila da i u drugom
klubu postoje žene koje su dostupne članovima. Naglo je zgrabila čašu sa
sokom.
Bethine oči pogledale su u tanjir. “To su Joy, Sunshine i K.O.”
Winter ih je posmatrala dok su sve tri ćaskale sa muškarcima opušteno
i poprilično prisno dok su punili tanjire hranom. Beth i Winter su zurile
jedna u drugu, znajući šta ona druga misli.
“Sunshine i K.O. su članice nekoliko godina unazad. Joy ima tri glasa
Riderov, Cashev i Knoxov. Razer im neće davati svoj glas.” Beth je
objasnila, ne skidajući oči sa žena.
“Shvatam.” Bez Razera koji joj neće dati glas, ostali su Viper, Shade,
Lucky i Train.
Viper nije morao da joj da svoj glas, sve se svodilo na to da li hoće ili
ne. Kada su izlazili pre napada, očigledno se jebao okolo, ali sada kad su
intimni, pitala se da li će nastaviti imati odnose sa drugim članicama?
Winter nije bila sigurna u Vipera i ono što se razvijalo između njih. Znala
~ 125 ~
Naš svet knjiga

je šta to njoj znači, šta joj je oduvek značilo, ali Viper je skrivao svoje
emocije, pa ju je to držalo nesigurnom što se njegovih osećanja tiče.
Winter je par puta duboko uzdahnula, ne želeći da druge žene osete
njen nemir. Očigledno nije bila uspešna jer je Beth posegnula rukom preko
stola uzimajući joj čašu iz jezivo čvrstog stiska, davajući joj do znanja da
je uz nju.
“Postoje drugi načini za davanje glasova pored seksa.” Evie je otkrila
shvatajući da je uzrujana.
Winterine obrve podigle su se od iznenađenja “Postoji?”
Evie je klimnula: “Tako je Beth postala član. Možeš zaslužiti njihov
marker, ali to je malo teže postići, pa se ne nadaj previše. Beth je to uspela
tako što je rešila Gavinovo ubistvo pa joj je klub dugovao. Joy neće ići tim
putem. Ona će se jebati za glasove.” Smrskala je Winterine nade.
Nikada zapravo nije ni verovala da je Beth spavala sa šestoricom
različitih muškaraca, i bilo joj je drago što su joj se instinkti pokazali
tačnima. U drugu ruku, osećala se zaista loše zbog strašnog komentara
koji je navukao kaznu.
Uzvraćajući joj stisak, Winter se okrenula prema prijateljici. “Jako mi je
žao što sam ono rekla. Nisam trebala dozvoliti da me onako izvede iz takta
Viperova opaska da sam regrut.”
“Bilo da želiš da priznaš ili ne Winter, ti jesi regrut.” Evie joj je rekla
gledajući je direktno u oči. “Moraš da se suočiš sa činjenicama, Beth jeste.
Ako želiš vezu sa Viperom, a ja mogu videti da želiš po reakciji na one
druge žene, tada je tvoja jedina opcija da postaneš član. Viper nikada neće
okrenuti leđa Last Ridersima. On i njegov brat osnovalo su klub i on uživa
u ovakvom životu. Znam da ti je stalo do njega, tako da, ako želiš
budućnost sa njim, onda curo, imaš samo jedno rešenje.”
“Da postanem član?” Winter je znala da je Evie u pravu, ali su se njena
moralna načela kosila sa njenim željama.
“Da.” Evie joj je dala do znanja da ako ne postane deo kluba njena veza
sa Viperom neće potrajati. Članstvo u Last Ridersima činilo te članom
porodice. Ako ne bude član porodice biće onda izvan nje.
Uzdahnula je i naslonila se na naslon stolice znajući da će upravo to
uraditi. Strah joj se proširio u stomaku. Šta ako prođe kroz sve to zarad
glasova, a Viper ne deli njena osećanja? Sigurno neće biti budala da mu
dozvoli da je dva puta povredi.
“Onda je bolje da počnem skupljati markere.”
Sve žene su se nasmejale na ovu konstataciju.

~ 126 ~
Naš svet knjiga

“Nije mnogo ostalo da se sakupi.” Evie je umirala od smeha. “Čula sam

da si već uspela dobiti Trainov, Cashev i Riderov glas. To i nije tako loše,
zar ne?”
Winterino lice bilo je upadljivo crveno, odbijajući da pogleda u Beth
koja se ubacila: “Viperov već imaš.”
“To mi ostavlja još dva. U svakom slučaju si ispred Joy, a ona je sa nama
duplo duže, ali nešto mi govori da je odlučna zaraditi te glasove ovog
vikenda.” Evie je nagađala dok su se sve ostale žene okrenule da
pogledaju u ženu koja je flertovala sa Trainom.
“Svakako je za petama čoveku koji joj može obezbediti glasove.” Jewell
je rekla zavidno. Winter je osetila da žena želi njen deo Traina. Izgledao je
opušteno dok je bio naslonjen na kauču ali to je tako dok ne shvatiš
njegove postupke. Uvek je svestan gde se ko nalazi u prostoriji. Ako je
nešto moralo biti urađeno, bio je prvi. On i Knox su uvek okruženi ženama
pa je Winter shvatila da je razlog tome što obojica savršeno dobro znaju
kako im pružiti zadovoljstvo. Ali Trainove sive oči su ga izdvajale;
pokazivale su njegovu opuštenu prirodu, a skrivale su buran
temperament koji je ispoljavao kada je bio izazvan. Pre par dana Winter je
jela svoj ručak kada je videla da je Rider slučajno naleteo na Beth. Nije se
izvinio dovoljno brzo po Trainovom mišljenju, koji ga je prozvao za
ponašanje i naterao ga da bude pažljiviji. Stalno ste se pitali da li će
reagovati sa osmehom ili pesnicom.
“Pričaću sa Razerom da ti da njegov marker.” Beth je obećala,
privlačeći joj pažnju.
“Hvala Beth.”
“Isuse, u šta se ovaj klub pretvorio? Cure propuštate najbolji deo.”
Jewell je mrmljala.
“Ništa ja ne propuštam.” Beth je likovala.
Ovaj put je Beth zaradila zavidne poglede. Winter i Beth su se
nasmejale pa se tema prebacila na predstojeće venčanje.
“Sledeće nedelje idem u Lexington da nađem haljinu.” Pogledala je u
Winter. “Hoćeš li mi biti deveruša?”
Suze su joj krenule niz obraze “Biće mi čast.”
Beth se okrenula prema Evie. “Hoćeš li ti biti jedna od mojih deveruša?
Pitala sam Sex Piston i Crazy Bitch.” Beth, mirotvorac kakav je bila birala
je po dva prijatelja iz oba kluba.
Evien glas je zadrhtao: “Ne, ne zaslužujem to.”
Beth je frknula: “Ne pričaj tako, to je bilo pa prošlo. To se desilo
mesecima ranije. Bi li me tako ponovo tretirala, iskreno?”

~ 127 ~
Naš svet knjiga

Evie je bila tiha nekoliko minuta pre nego je odgovorila: “Ne, ne bih.
Pre bih napustila klub nego ti ponovo uradila tako nešto. One bajkerske
kučke su nas naučile lekciju Beth, nismo je zaboravile.”
“Znala sam to Evie, sve vreme. Sada, ne prihvatam ne kao odgovor.
Volela bih da mi sve budete deveruše, ali je Razer podvukao crtu na pet
devera. Rekao je da će neke čak morati i da podmiti.” Imitirala je svog
verenika.
“To mogu da shvatim.” Članovi baš nisu bili oduševljeni svečanim
odelima, ali je bila sigurna da će biti naterani.
Spoljna vrata su se otvorila kada su Viper, Razer i Shade ušli unutra sa
osmehom na licima. Pogledali su za njihov sto. Evie je ustala na Viperov
znak.
“Moramo otići u drugu prostoriju.” Rekla je ženama. Sve su ustale bez
pogovora i uputile se ka dnevnoj sobi. Winter i Beth su se kretale veoma
sporo, ali su uradile kako im je rečeno. Winter je znala da je Beth zabrinuta
koliko i ona, ali jednostavno moraće čekati da saznaju zbog čega je sazvan
sastanak.
Viper je stao na sredinu prostorije okružen članovima.
“Želim da zahvalim svima što su došli ovamo. Znam da je teška nedelja
iza vas i da ste proveli noć vozeći ovamo. Kao prvo, želeo bih svima
preneti, da sam uz Winterinu pomoć, dokazao da se Gavin posrao na
pravila kluba jebući Sam. Kučka je lagala kao što smo pretpostavljali. Još
uvek nismo našli bebu, ali je šerif na tom putu. Ponudili smo mu pomoć
ako bude bilo potrebe. Evie i ostale imaju dozvolu da postupaju kako žele
ako Sam nastavi sa napadima na klub, ali to je gotovo, završili smo sa
kučkom.”
Znakovi odobravanja ispunili su prostoriju pre nego ih je Viper ugušio
sledećim rečima: “Hteo sam ovo da rešim pre par nedelja, ali me je Shade
zaustavio. Grupa za koju se Sam zalepila su jajare i nije hteo da ih
napadnemo sve dok ne budemo spremni. Sada jesmo i zato sam poslao po
vas. Planiramo da napadnemo njihov klub večeras, ali su nas jutros
pozvali na sastanak. Ja mislim da su poslali nekoga da nadgleda kuću pa
su shvatili da smo spremni da ih napadnemo. Nisam bio srećan zbog
sastanka, ali sam to uradio jer me je Shade zamolio da bar poslušam šta
imaju reći. Srećan sam što jesam. Predsednik Blue Horsemana informisao
me je da su četvorica koja su napala Beth i Lily odmetnici, i ni na koji način
nisu povezani sa njihovim klubom. Pokušavaju da vrate svoje boje, ali su
nadjačani. Ponudili smo im pomoć i prihvatili su je. Shade im je namestio
nešto sutra čemu neće moći da odole. Nećemo morati pokazivati silu, ali
nisam idiot. Neću vas poslati nazad u Ohio sve dok se naši poslovi ne
~ 128 ~
Naš svet knjiga

završe. Uživajte večeras, a posao ćemo obaviti sutra ujutru. Ako sve bude
išlo po planu, kući ćete biti do sutra uveče.”
Kada se sastanak završio, Viper i Razer pošli su tražiti svoje žene,
pronalazeći ih kako sede na kauču sa zabrinutim licima.
Winter je videla da Viper i Razer sada izgledaju mnogo opuštenije pa
su joj se smirili živci.
“Je li sve u redu?” Winter je pitala gledajući Vipera u oči
“Sve je u redu. Mislili smo da imamo problem sa drugim klubom,
ispalo je da smo pogrešili.” Slegnuo je ramenima. “Braća će večeras ostati
ovde pa će sutra krenuti kući.”
Odahnula je, Winter je osetila da je tenzija koju su ona i Beth osećale
nestala. Viper se bacio na kauč pored nje, pa ju je povukao sebi u krilo.
Razer je uradio isto sa Beth. Na početku, Winter je osećala nelagodnost,
svesna da su sve oči uperene u nju, ali se na kraju opustila pa su ona i Beth
diskutovale o haljinama za deveruše. Znatiželjna, Winter je pitala Razera
da li je odabrao devere.
“O da, i svi oni će mi masnicom oplaviti oči. Nisu oduševljeni
činjenicom da će biti obučeni poput pingvina taj dan.” Pogledao je
osuđujuće u Beth pre nego je prihvatio poraz, žena je bila odlična da ima
svoje venčanje iz snova, a Razer je bio u fazonu da joj pruži sve što želi.
“Viper, Shade, Cash, Train i Rider.”
“Ne Knox?” Winter je pitala iznenađeno. Knox i Razer su stalno pričali
i završavali jedan drugom rečenice.
“Da li vidiš Knoxa u pingvinskom odelu?” Winter je razmislila o
pitanju, Knox je definitivno najveći član. Bilo bi teško naći odelo za njega,
ali nije samo njegova veličina ta koja je sprečila Razera da ga pita. Knox je
bio najizravnija osoba u klubu. Da ga je Razer pitao, verovatno bi mu Knox
rekao da odjebe. Imao je najkraći fitilj i što se temperamenta tiče, a i seksa.
Konstantno je bio sa nekom ženom, ponekad i sa dve. Njegovo mišićavo
telo nosilo je nekada i po dve žene na ramenima uz stepenice prema
njegovoj sobi. Bio je najmanje zgodan u celom klubu, ali je bio jedini koji
je privlačio pažnju. Imao je glatko izbrijanu glavu sa nekoliko pirsinga.
Onaj na jeziku je stalno privlačio pažnju dok je pričao , a i oni na kiti jer je
konstantno bio van pantalona. Čak i sada, gledala je u ženu koja se zvala
K.O. kako se čvrsto pribija uz njega dok je opušteno stajao uza zid. Jewell
im je prišla i posle nekoliko sekundi svo troje su se zaputili prema sobi.
Winter je shvatila da je Viper posmatra pa je pocrvenela. Uputio joj je
opak osmeh pa je nastavio da razgovara sa Razerom. Opustila se uz njega
kada je rasprava krenula u pravcu boja za venčanje. Beth se dvoumila
između tamno zelene i boje korala, ali kada je videla Winterin užasnut
~ 129 ~
Naš svet knjiga

izraz lica odlučila se za bež i boju kajsije. Toliko su se zanele u razgovoru

da nisu primetile da su muškarci prestali da pričaju i da ih slušaju. Kada
su počele pričati o cveću Viper ju je povukao za kosu i pitao: “Hoćeš da se
provozamo?”
Winter se nikada nije vozila na motoru. Bila je nervozna, ali nije želela
da ga odbije.
“Nikada se ranije nisam vozila na motoru.” Pogledala je kroz prozor i
shvatila je da pada mrak. “Možda da sačekamo sutra, smrkava se
napolju.”
“Jok, ne bi želela da propustiš vožnju na mesečini,” Beth je ubeđivala,
gledajući u Razera tužnim pogledom.
“Hoćeš da idemo sa njima?” Razer ju je pitao.
Željni pogled je rekao sve. Pre nego je Winter shvatila šta se dešava,
pronašla se u sobi kako se presvlači u topliju garderobu i par čizama koje
joj je Viper rekao da uzme sa gomile iz ostave. Silazeći pažljivo niz
stepenice, shvatila je da je nekoliko članova rešilo da im se pridruži.
Viper ju je čekao na dnu stepenica. Kada je sišla i stala pored njega,
uzeo joj je štap iz ruku pa ga naslonio na zid. Podigao ju je u naručje pa je
prošao kroz ulazna vrata koja je za njih otvorena držao Razer, sa Beth
pored sebe, koja se srećno cerila.
Parking klupa bio je prepun motora; Winter se pitala koji je od svih
ovih Viperov. Njeno pitanje je uskoro dobilo odgovor kada je stao ispred
ogromne zveri na dva točka. Spustio je na noge pored motora pa joj je
dodao kacigu.
“Vraćam se za sekund.” Dok je stajala i čekala, drugi članovi su prilazili
i šokirano su zurili u Viperov motor. Niko nije rekao ni reč, ali Winter je
po njihovim izrazima lica mogla zaključiti da nešto nije kako treba jer je
privlačio previše pažnje. Kada je Viper izašao iz fabrike čak je Winter i u
mraku mogla da vidi rumenilo na njegovim obrazima.
“Šta se desilo tvom starom motoru? Obožavao si tu mašinu; nisi mi
davao ni da ga pipnem. Znam da si rekao da mu treba popravka pa si
pozajmio moj stari. Pusti me da ga pogledam, možda ga mogu popraviti.”
Rider je rekao, gledajući u Viperov novi motor sa izrazom lica koji je bio
mešavina neverice i odvratnosti.
“Nema mu spasa, motor je crkao. Trebao mi je novi svakako. Kvario se
non-stop,” slegnuo je ramenima, pa je pomogao Winter da sedne na
motor.
“To je vikend motor.” Train je zgađeno rekao.
Viper mu je uputio oštar pogled pa su ostali počeli sedati na svoje
motore.
~ 130 ~
Naš svet knjiga

“Stavi kacigu.” Naredio joj je

Winter je oklevala. “Šta je vikend motor?” gledala je u ostale motore i
shvatila je da ni jedan od njih nema zadnji poseban deo za sedenje kao
Viperov. Zapravo, izgledalo je kao mala kožna stolica. Stavila je kacigu i
pokušavala je da kontroliše suze. Očigledno je to dodao imajući nju u
vidu. Motor je bio udoban za nju. Winter se nagnula napred, držeći Vipera
za struk kada je upalio motor i krenuo ispred svih. Pogledala je sa strane i
videla je Casha sa Evie iza leđa, koja joj je pokazala palac gore.
Winter nije mogla ništa drugo osim da uživa u vožnji na mesečini kroz
planinu. Bilo je prelepo, gledati svetla grada ispod, i more zvezda iznad
sebe. Sa vetrom koji je duvao, skoro je izgledalo kao da letiš kroz nebo.
Viper je očigledno bio iskusan vozač, prolazio je kroz krivine i skretanja
kao da mu je to urođeno. Winter više nije želela da se vožnja završi i bila
je nesrećna kada je dao signal Cashu očekujući da se vrate u klub. Nastavili
su još jedan kilometar niže, ali se brzina promenila, polako su se zaustavili
na ogromno parkiralište ograđeno velikim drvećem.
Svi su sišli sa svojih motora. Nekoliko njih je izvuklo ćebad iz sedišta
motora pa su ih počeli prostirati po zemlji. Cash je otišao do velike rupe
ograđene ciglama koja je bila namenjena za paljenje vatre. Sklonio je
ceradu sa sredine, pa je izvadio upaljač iz džepa i posle nekoliko minuta
vatra je gorela i dobijala je na snazi.
Dok se vatra rasplamsavala, nešto ju je navelo da se seti. “Ovo je
Cashev posed blizu farme, zar ne?”
Cash koji je malo dalje stajao čuo ju je “Prepoznaješ ga?”
“Svi koji piju u Treepointu prepoznali bi ovo mesto.” Winter se
okrenula prema Cashu koji je zagrlio Evie. “Kada sam bila mala, moj tata
je tu i tamo voleo da popije.” Svi su je slušali dok je pričala. Cash nikada
nije previše otkrivao o sebi drugim članovima, a slušajući nekoga ko je bio
povezan sa njim pre nego je postao Last Rider otkrivao je detalje o
njihovom prijatelju.
“Smeta li ti?” Pitala ga je pre nego je nastavila da priča
“Ne.” Cash joj je uputio uvrnut osmeh dok se prisećala uspomena na
mesto gde su sada stajali.
“Ovde je nekada bila kuća tvoje bake i mogu da se kladim da je to njen
originalni kamin.”
Cash je klimnuo glavom i potvrdio je njenu sumnju.
“No, pričala sam, moj otac je voleo da pije, ali Treepoint je bio suv
tokom tog vremena. Casheva baka je bila naša lokalna prodavnica pića.
Automobil bi se zaustavio na prilazu i svirnuli bi sirenom, jednom za pivo,
dva puta za viski i tako dalje. Cash bi im uvek iznosio napolje u braon
~ 131 ~
Naš svet knjiga

kesi. Cela transakcija trajala je otprilike jedan minut. Tvoja baka je od toga
napravila umetnost.” Winter je rekla puna poštovanja. Njegova baka je
bila je poštovana u gradu bez obzira na posao kojim se bavila. Kada je grad
napokon dobio dozvolu za točenje alkohola, povukla se u starački dom
blizu grada. Winter je nije videla prethodnih par godina, doživela je
moždani udar i ostala je paralizovana.
“Kako ti je baka?” pitala je.
“Oštra i zlobnija nego ikad.”
“Žao mi je, čula sam za moždani.”
Cashev osmeh je izbledeo a njegovo lice postalo je nečitljivo, jer se
povukao korak unazad prema senkama drveća.
“Hvala, preneću joj da si pitala za nju.”
Winter je čula Bethino tiho kikotanje kada je podigla noge i obmotala
ih oko Razerovog struka dok ju nosio u šumu. Mali deo članova grupe
sedeli su na svojim motorima, pričajući i pijući pivo. Nekolicina njih je
ležala po ćebadima pored vatre i veoma opušteno se hvatali. Kada je Cash
odvukao Evie na jedno, Viper ju je zagrlio oko struka, podižući je na noge.
Sa njenim leđima naslonjenim na njegove grudi polako je šetao prema
drugom kraju šume. Nisu otišli daleko. Winter je mogla da vidi članove
obasjane svetlosti vatre.
Viper se naslonio na drvo tako dà je mogla da vidi erotične scene
članova pored vatre. Zavukao joj je ruku u kosu pa je povukao unazad
kako bi je mogao poljubiti, njegov jezik lagano je klizio unutar njenih
toplih usta. Drugom rukom pritisnuo joj je stomak, približavajući je svojoj
ukrućenoj kiti.
Winter je osetila kako joj se budi želja dok je njegova ruka otkopčavala
njenu jaknu. Kada se otvorila spustio joj je majicu niže sve dok joj nije
izložio grudnjak, jednim potezom prstiju ogolio je grudi na oštrom,
hladnom, noćnom vazduhu.
“Viperu...”
“Shhh... niko nas ne vidi.”
Winter je pokušala da okrene glavu, ali ju je Viper smirio jednim jačim
štipanjem bradavice koja je već uveliko bila ukrućena. Mekani jecaj
pobegao joj je sa usana pa je Viper iskoristio priliku i produbio poljubac.
Winter je počela da pomera kukove i da se trlja o njegov ukrućeni ud.
Pustio je njenu dojku i krenuo da klizi rukom po glatkom stomaku, kada
je stigao do pojasa, otkopčao je dugme na farmericama i polako zavukao
ruku u njene gaćice i pronašao da je već uveliko vlažna za njega. Kada je
pronašao njen klitoris, mučio ga je besomučno žuljevitim prstom. Jedva se

~ 132 ~
Naš svet knjiga

uspela suzdržati da glasno ne zastenje, jer nije želela da privlači pažnju na

sebe.
Pokušala je da stisne bedra i zadrži njegovu ruku na mestu gde ju je
želela. Viperova noga se ugurala između njenih, sprečavajući je da se
pomakne. Winter je bila na ivici svršavanja kada je izvadio ruku i ponovo
je vratio na dojku, prstima ponovo dražeći bradavicu.
Winter je bila izgubljena u požudi pa joj je trebalo nekoliko minuta da
shvati kako ruka koja joj je u gaćicama nikako ne može biti Viperova,
jednom rukom ju je držao za kosu, druga mu je dirala njenu bradavicu.
Njene raskopčane farmerice još su se više spustile sa kukova uz pomoć
nečije, tuđe ruke.
Ukočila se, pokušala je da prekine poljubac dok je neko rukom
ispitivao njenu vlažnost. Drhteći od potrebe jer je Viperova ruka stiskala
meso njene dojke sa donje strane prema gore, navodeći svu krv u
bradavicu, imala je osećaj da je u plamenu. Kada ju je uštinuo, ruka koja
joj je mazila pičkicu gurnula je jedan prst u nju, ubadajući je veoma sporo.
Podizala je kukove i to je doživeo kao poziv da doda još jedan prst.
Winterino telo je gorelo bez kontrole, očajnički je trebala nešto, ali oba
muškarca su je dizala tako visoko da je počela da ječi od potrebe. Ruka je
napustila njen bolni klitoris i nekoliko sekundi kasnije, Winter je osetila
vlažnu toplinu kako je nežno liže između nogu. Viper joj je oslobodio usne
pa se prebacio na vrat, grizao je i sisao osetljivo meso.
“Molim te, moram da...” Winter se zaustavila nemoćna da nastavi
dalje. Trebala je da ih zaustavi, čim je osetila da je neko drugi dira, ali je
požuda zaustavila.
“Želiš li da svršiš?” Viperov glas zadirkivao ju je govoreći joj u uvo.
Winter je nekontrolisano klimala glavom. “Ne čujem te.” Rekao joj je
pa je jako zasisao njen vrat dok joj je u isto vreme štipao bradavicu.
“Daa.” Čak je i Winter mogla da oseti očaj u svom glasu. Čim je
odgovorila, jezik na njenom klitorisu je povećao pritisak, dozvoljavajući
joj da oseti hladnoću metalne kuglice upravo tamo gde ju je trebala. Winter
je sada bez sumnje znala ko joj je bio između nogu i to je samo još više
napalilo. Koristio je tu metalnu kuglicu kao majstor, tačno je znao kako da
klizi oko njenog središta, a kada da direktno pritisne pirsing na mali vršak.
Kada je svršila, Winter je osetila Viperovu ruku preko usta koju je brzo
tamo spustio kako bi prigušio njene vriskove da ne čuju ostali. Tek kada
je prestala da se trese osetila je da je Knox sklonio svoja usta sa nje, ali ju
je usput još jednom liznuo i za malo je naveo da ponovo svrši.
Viperova ruka ju je udarila po dupetu kako bi je vratila u stvarnost.

~ 133 ~
Naš svet knjiga

“Da se nisi usudila ponovo da svršiš, ostatak čuvaš za mene. Ali to će

morati da sačeka dok se ne vratimo kući; jaja mi se smrzavaju ovde.”
Viper ju je okrenuo prema sebi pa joj je namestio grudnjak i majicu pre
nego joj zakopčao jaknu. Trebalo mu je manje od dva minuta dok bi se ona
spremala sat vremena da se dovede u red. Winter je osetila da se Knox
pomerio kada je Viper oblačio.
Kada je završio, poveo ju je nazad do motora, signalizirajući ostalima
da završe svoje poslove. Cash je uzeo kofu vode i postarao se da je vatra
ugašena pre nego je seo na motor koji je bio parkiran pored Viperovog.
Winter se držala za njega celim putem do kluba. Njena savest je vrištala
na nju jer je dozvolila da stvari odu tako daleko, nije mogla da veruje da
je dopustila da drugi čovek spusti usne na nju.
Kajanje i strah jurili su njenim telom tokom vožnje, vetar je turbulenciju
u njenoj glavi činio gorom. Kad su se zaustavili na parkiralištu, Winter je
želela da potrči prema svom autu i pobegne odatle. Da ode svojoj kući i
ponovo vrati svoj život u normalu, da se vrati moralnim načelima koja su
joj nekako klizila iz ruku.
Skinula je kacigu sa glave pre nego je sišla sa motora, a zatim je u tišini
stajala i zurila u svoj automobil dok je pokušavala da smiri mozak koji je
leteo na sve strane jer je morala doneti konačnu odluku. Ostali članovi su
odlazili unutra dok su pričali i smejali se usput. Kada joj se Beth približila
sa rumenim i srećnim izrazom lica, Razer ju je povukao da prođe pored
njih. Videvši Winterinu facu, odmah je shvatio da je uznemirena.
Viper je gledao kako se emocije smenjuju na njenom licu. Bilo je previše
očigledno za pročitati. Pokajala se zbog onog što se desilo. Njeni instinkti
su joj govorili da beži, to je ono što je konstantno pokušavala, mrzela je
konflikte. Njen život je bio kao knjiga pravila. Kad god nešto nije išlo kako
treba, nije se htela suočiti sa tim. Umesto toga, pokušavala je da to zaobiđe.
Taj metod sa njim nije funkcionisao.
Kada je mislila da ga ne privlači, pravila je izgovor za izgovorom. A
jedino što je trebala bilo je da pita, ali nikada nije. Čak i sada, htela je da
zna na čemu su, ali bi radije pobegla od njega nego čula nešto što joj se ne
sviđa. Mogla je da se suoči sa hordom tinejdžera, da se suoči i sa školskim
odborom i izvuče sredstva, da se suprotstavi razjarenim roditeljima zbog
njihove razmažene dece, ali nije imala samopouzdanja u sebe kao u ženu.
Last Ridersi su bili deo njegovog života i nije postojala šansa da ih
napusti. Sve to je hteo da podeli sa ženom koju je voleo. Winter je bila ta
žena. Kada bi samo spustila gard dovoljno dugo da vidi da je spreman da
joj da šta god želi, prestala bi puštati strahove da je vode.

~ 134 ~
Naš svet knjiga

Viper je snažno pao na nju tokom one dve godine dok je tražio
Gavinovog ubicu, ali se nekako uspeo kontrolisati da ne vodi ljubav sa
njom, jer je znao da nije sposobna da prihvati njegov stil života. Kada je
saznala ko je zapravo bio, nije se čudio što ga je izbacila iz svog života.
Otišao je od nje. Ali dok je gledao Beth i Razera pomislio je da možda, ako
je Beth uspela prihvatiti Razera, da će i Winter isto moći. Jedina razlika je
bila što je Beth volela Razera dovoljno da se prepusti riziku, da reskira, da
bude povređena, ali je nagrada posle svega toga itekako vredela. Beth je
postavila visoke standarde, one koje je Winter morala da dostigne.
“Hajdemo unutra.” Rekao joj je nežnim glasom.
Pomerila se korak napred, ali ne prema njemu nego prema automobilu.
“Da li znaš kakav sam bio kada sam saznao da si povređena? Hteo sam
ti dati dovoljno vremena da prevaziđeš ljutnju, a onda da pokušam da te
zamolim da mi pružiš šansu. Ovaj put sam pomislio da ti pokažem kakav
je moj život i da ti dozvolim da doneseš odluku šta želiš. Bio sam kučkin
sin i znam to. Ono što nisam znao je, dok ti za te dve godine nisam
pokazivao pravog sebe, da ćeš mi dati deo sebe i ja sam se zaljubio u tu
ženu. Sve sam to poricao do onog momenta kada sam saznao da si
povređena. Odlazio sam u tu bolnicu, a da te čak nisam smeo ni videti.
Nisam imao nikakva prava nad tobom, ti si bila u komi, a oni mi jebeno
ništa nisu hteli reći. Ostajao sam u bolnici čak i kada si se probudila i
odbila da me pustiš blizu sebe. Želeo sam da te držim i da ti kažem kako
ću voditi računa o tebi, ali mi nisi pružila šansu. Gledao sam te onaj dan
kada su te vozilom hitne pomoći prebacivali u rehabilitacioni centar,
nisam ti smeo reći čak ni “doviđenja”. Sve sam to prihvatio, jer sam znao
da sam zaslužio. A opet, znao sam šta ću uraditi kada saznam da se vraćaš
kući. Sada poznaješ pravog mene, ništa ti nisam sakrio. Moraš odlučiti, da
li ćeš ostati i videti gde će nas sve ovo odvesti ili ćeš pokušati da pobegneš
svaki put kada spustiš svoj gard?”
“Ne želim da me drugi diraju.”
“Onda i neće,” Viper je slegnuo ramenima. “Sve zavisi od tebe.”
Winter je teško progutala. “Tebi neće smetati ako se budem jebala sa
drugim?”
Viper je oklevao, znajući da ako pogrešno odgovori izgubiće je zauvek,
ali će joj ipak reći iskreno.
“Ako je drugi član sa tobom u mom prisustvu, onda mi neće smetati.
Video sam te kako posmatraš Knoxa i bilo da želiš da priznaš sebi ili ne,
bila si radoznala što se njega tiče. Da li je tvoja znatiželja zadovoljena?”
Winter je osetila kako joj suze kvase oči. Bio je u pravu. Bila je
znatiželjna, ne toliko da bi pokušala nešto, ali dovoljno da se zapita šta to
~ 135 ~
Naš svet knjiga

druge vide na njemu. Viper je želeo nju, ali nedovoljno da je smatra samo
svojom. Napravila je još jedan korak prema automobilu.
Viperove ruke su se skupile u pesnice. Želeo je da je zgrabi, da je
odnese u svoju sobu i da zaključa vrata, ali ovaj put ona mora odlučiti.
“Winter, propuštaš jebenu poentu. Uopšte me jebeno ne zanima da li
želiš da jebeš nekog drugog, a to ne znači da moraš. Govorim ti da je to
ma tebi. Ja ću i dalje biti sa tobom, učestvovala ti ili ne.” Viper je napravio
jedan korak prema njoj. “Winter, mogla si da zaustaviš Knoxa u bilo koje
vreme. Da li si uživala u tome što se desilo?”
“Jesam.” Nevoljno je priznala.
“Onda se nemoj ljutiti na sebe ili na mene zato što ti se svidelo. Bila si
znatiželjna, sada više nisi. Da li te još neko intrigira?”
“Ne.” Rekla je kroz stisnute zube.
“Odlično. Jesi li spremna da uđeš unutra?”
Winter je duboko uzdahnula i molila se Bogu za strpljenje. Bila je
rešena da neke stvari istera na čistac.
“Hoćeš li jebati okolo?” zahtevala je.
“Ne.” Nije uopšte oklevao sa odgovorom. “Neću učestvovati u
glasanju za ulazak žena u klub. Čak i bez mog i Razerovog glasa ostaju
šestorica koja im mogu dati svoje. Ako budem smatrao da su vredne
članstva, daću im marker.” Davao joj je puno više nego je dao i jednoj
drugoj. Ako sada ode, to će biti njen izbor, ne može ići dalje. Poznavao je
sebe, šta mu je bilo potrebno, bio je dovoljno iskren da prizna. Winter
mora uraditi isto.
Winter se odmakla od automobila i počela je da mu prilazi. Viper je
spustio ruku na nju povlačeći je sebi
“Znači li to da sam ja sad tvoja “stara dama”?”
Viper se naglas nasmejao: “Da, čini mi se da znači. Ali postoje druga
imena kojima bi te radije zvao.” Podigao ju je u vis dok je ona obmotavala
svoje noge oko njegovog struka. Nosio ju je uz stepenice pa u kuću. Ostali
članovi su se nameštali za spavanje. Viper je pokupio njen štap pre nego
su se popeli u sobu. Nekoliko vrata na spratu je bilo otvoreno pa je Winter
spustila glavu na njegovo rame dok su prolazili pored njih.
“Sigurna si da ne želiš izabrati sobu da gledaš?” nije podizala glavu
gore nego je promrmljala: “Ne.”
“Nisam ni mislio, hoćeš li da ostavim vrata naše sobe otvorena?”
zadirkivao ju je.
Njen skandalozan odgovor zamalo ga nije srušio na dupe pa je rekao:
“Ne znam zašto vrištiš, tvoja usta su tačno pored mog uveta.”

~ 136 ~
Naš svet knjiga

“Ne želim da nas neko gleda.” Zurila je u njega dok je skidao svoju
odeću. Usta su joj se napunila pljuvačkom svaki put kada bi videla
njegovo golo telo. Žene u klubu neće biti srećne zbog nje. Uopšte. Njegovo
čvrsto telo sa svim tim tetovažama činilo je da joj se stomak zgrči svaki
put. Rukav tetovaža, sa onom na grudima i stomaku samo su isticale
mišiće koje je imao.
“Sigurna si?” prišao joj je bliže, ali se ona nije mogla suzdržati pa je
napravila korak unazad. Viper, sa pogledom grabljivca bio je malo
strašan.
Otkopčao joj je farmerice pa je rukom kliznuo unutra, pronalazeći
dokaz da je ponovo vlažna. “Meni se čini da ti imaš malo nevaljalog u
sebi.” Izvadio je ruku napolje pa ju je podigao da sedne na krevet. Skinuo
joj je čizme, a zatim u isto vreme farmerice i gaćice. Winter se naslonila na
laktove, jer je izgubila ravnotežu zbog njegove silovitosti.
Otvorio je fijoku noćnog stolića pa je izvukao pakovanje kondoma.
Izvadivši jedan, pocepao je omot pa ga je navukao na svoju impresivnu
dužinu, a zatim se okrenuo prema njoj. Winterine oči su se raširile kada ju
je podigao i smestio je na sredinu kreveta pre nego se smestio između
njenih nogu.
Njegov kurac pronašao je otvor pa se našao u njoj sa jednim jakim
nabijanjem. Winter ga je zgrabila za ramena kada je počeo da se zabija u
nju u seriji besomučnih pokreta. Zastenjala je. Skinuo joj je majicu pa je
spustio grudnjak dole i usnama je uhvatio bradavicu, grizući i sisajući je
sve dok vršak nije postao osetljiv. Kukovima je tada počela da se pomera.
“Ne treba mi pička druge žene kada imam tvoju usku i zahtevnu koja
samo mene čeka da je jebem.”
Zastenjala je. “Hoćeš li svršiti? Ja ne mogu više čekati?”
“Zar te nije Knox sredio? Malo je falilo da svršim samo dok sam gledao
kako ti liže. Je li njegov pirsing uradio ovo? Žene pričaju da je jako dobar
u tome, ima nekoliko pirsinga i na kiti.” Winterini kukovi su se još više
podizali u susret njegovim. Ovaj put, bilo je vreme da Viper zastenje.
“Ženo, više ne mislim da imaš malo nevaljalog u sebi, mislim da imaš
mnogo.”
“Prekini pričati.”
“Zašto?”
“Zato što ću svršiti.”
“A to je loše zbog?”
“Zato što mislim da će me to ubiti,” Viper se nasmejao pa je počeo još
jače da se zabija u nju.
“Šta te više pali, pomisao na Knoxovu ili moju kitu u tvojoj pičkici?”
~ 137 ~
Naš svet knjiga

“Obe.”
“Mogu da rešim taj problem.”
“Možeš?” Winter je odjednom postala cvileći nered, ruke su joj pale sa
njegovih ramena pa ga je zgrabila za čvrstu zadnjicu ne bi li ga približila
sebi. Viper je svoj ubode skratio, ali pojačao intenzitet; rukom joj je kliznuo
među noge i pronašao je mali snop živaca pa se krenuo igrati sa njim.
Winter je vrisnula, nesvesno mu je kidala kožu noktima sa dupeta.
Viper joj je uhvatio ruke pa ih je podigao iznad njene glave dok je svršavao
unutar nje.
Winter je iscrpljeno ležala na krevetu nemoćna da se pomeri; osetila je
da je ustao i da je otišao u kupatilo. Kada se vratio, podigao je njeno
opušteno telo pa joj je skinuo majicu i grudnjak i povukao je na svoje
grudi.
“Možeš li namestiti sat? Hoću da idem u crkvu ujutru.” Pitala je
zevajući.
“Na koliko sati?”
“Hoću da ustanem u pola devet.”
“Ja ću te probuditi.” Obećao je.
“Hvala.”
“Beth i Evie idu zajedno.”
“Zvuči odlično.” Bila je jedva prisebna; Viper joj je masirao donji deo
leđa. Koliko god da se njen profesionalni život sjebao, ovo njihovo vreme
je bilo vredno toga. Zadremala je sa tim mislima na pameti. Viper je osetio
trenutak kada je čvrsto zaspala dok joj je rukom prolazio kroz svilenu
kosu. Usnama joj je milovao rame. Posle sve zabrinutosti koju je osećao
zbog nje proteklih meseci, ovaj jedan momenat je vredeo svega toga.
Naslonio je glavu na jastuk, napokon dozvoljavajući svom telu da se
naspava.

~ 138 ~
Naš svet knjiga

Winter je pevušila dok se oblačila za crkvu. Viper ju je posmatrao dok

se odevala obožavajući njenu plavu haljinu koja joj je isticala zadnjicu.
Nemoćan da odoli, prišao joj je sa leđa pa je rukama polako klizio po
glatkom materijalu sve dok je nije obgrlio oko struka i povukao je na sebe.
“Izgužvaćeš mi haljinu.” Winter ga je upozorila sa osmehom na licu.
“Onda me nisi trebala izazivati njome i terati me da poželim da je
skinem.” Usnama joj je zadirkivao vrat.
“Stani. Moram se spremati inače će Evie i Beth otići bez mene.” Rekla
je dok je češljala kosu, pa kada je završila spustila je dole. Winter je
namestila šiške pre nego je stavila minđuše.
Viper je podigao ruke u vazduh pa se odmaknuo na korak od nje. “Ne
bi želeo da propustiš odlazak u crkvu. Treba da ideš, moraš uzeti svu
moguću pomoć pošto si bila nestašna i tako to.”
“Prestani da govoriš to.” Pocrvenela je.
Viper je obuo svoje čizme pa je dohvatio ključeve od motora sa stolića
i rekao je: “Nee, ja volim malo nestašnosti, lepa devojko.”
Odmahnula je glavom na njegovo zadirkivanje. Okrenula se da
dohvati jaknu pa ga zatekla kako stoji na vratima i čeka je.
“Šta ćeš ti raditi danas?” pitala je radoznalo.
“Malo ću se vozati okolo sa nekom braćom.”
“To zvuči zabavno.” Rekla je odsutno, preturajući i tražeći karmin po
torbici. Evie i Beth su je čekale u prizemlju. Obe žene su se nasmejale kada
ju je Viper zgrabio za kosu i povukao joj glavu u nazad da bi je poljubio.
“Morao sam da podsetim dobru curu šta će loša da dobije kada se vrati
kući.” Pocrvenela je od srama pa se iskobeljala iz njegovih ruku. Njegov
smeh pratio ju je sve do vrata.

***

“Prelepa služba Pastore Dean.” Winter se nasmejala pastoru dok je

izlazila iz crkve.
“Hvala ti. Dobro te je videti opet ovde Winter.” Uputio joj je osmeh koji
je preneo i na Evie i Beth.
“Dobro je ponovo biti ovde pastore.” Priznala mu je. Beth i Evie, stajale
su iza nje, čekajući svoj red da se pozdrave sa njim. Kada se pomerila,
slučajno je naletela na drugog parohijana koji je bio na odlasku.

~ 139 ~
Naš svet knjiga

“Izvinite me.” Odmah je prepoznala Randalla Woodsa direktora škole

za odrasle.
“Gospođice Simmons.” Winter je pocrvenela na njegov uvredljiv ton i
obraćanje koje se nije trudio da sakrije.
“Gospodine Woods, lepo je videti vas opet.” Trudila se da bude učtiva.
“Iznenađen sam što ste imali obraza pojaviti se u crkvi.” Oči je usmerio
na Evie i Beth koje su stajale iza nje. One, zajedno sa pastorom slušale su
njihov razgovor.
Winterina ramena su se ispravila. “Šta ste time mislili?”
“Svima je dobro poznato gde živite, teško da je to mesto gde bi dobra
hrišćanska žena trebala da bude.” Njegove polu zatvorene oči i mišićavo
telo davale su mu izgled nasilnika dok se nadvijao nad njom. Sada je
Winter shvatila zašto je bilo toliko iznenadnih napuštanja škole. Ti su
učenici već imali problem sa autoritetima, a njegov stav nije pomagao.
“Nisam bila svesna da se to vas tiče, ali kada ste već odlučili da vas se
tiče, onda da, odsela sam kod prijatelja za vreme svog oporavka.”
“Izgledaš sasvim dobro što se mene tiče.” Pogledom kojim je odmerio
njeno telo sjurio je svu krv u njenu glavu od besa. Bilo je uvredljivo i
totalno neprimereno stajati na ulazu u crkvu. Evie je napravila korak
napred, ali ju je nečija ruka zaustavila i povukla je nazad.
“Randall.” Blag glas pastora Deana privukao je pažnju njih četvoro.
Randall Wood, arogantno se okrenuo prema pastoru i zatim je
automatski izgubio onaj uvredljivi pogled, jer je pogledao u oči pastora
Deana.
“Ovo je Božija kuća i bilo ko da uđe na ova vrata neće biti ponižavan i
tretiran bez poštovanja. Dužan si izvinjenje Winter, a zatim ti predlažem
da odeš kući, ponovo pročitaš Bibliju i naučiš šta stvarno znači biti
Hrišćanin.”
“Izvinjavam se ako su vas moji komentari uvredili gospođice
Simmons.” Sa tim izvinjenjem pogledao je u pastora pa promrmljao
pozdrav.
“Žao mi je Winter.” Rekao je.
“Nemaš se za šta izvinjavati. Nisi ti kriv što je on kreten.” Winter je
pokušala da smiri situaciju, svesna pogleda i da je u centru pažnje.
“Izgleda da nešto ne radim kako treba ako se neko od mojih parohijana
ponaša ovako netom posle mise. Dobra volja bi trebala da potraje malo
duže, a ne da se sve zaboravi čim se napusti ova prostorija.” Rekao je
ironično.
“Slažem se pastore, zato ću ja to da zaboravim, odem preko puta i
pojedem ogroman stejk i palačinke.” Svi su se nasmejali pa je tenzija
~ 140 ~
Naš svet knjiga

isparila. Žene su uradile kako su naumile, otišle su u restoran i našle su

prazan sto. Beth i Evie su izbegavale temu o nemilom događaju pa se
Winter polako opustila, naslonila se na stolicu i veselo se kroz smeh
raspravljala sa Beth oko organizacije venčanja.
“Sledeći vikend, idem u Lexington sa Lily i njenom cimerkom po
nekoliko stvari za venčanje.” Beth je rekla, gledajući kako Winter krade
jedan kolačić sa Evienog tanjira.
“Zvuči zabavno.”
“I ja mislim. Moram krenuti u petak rano ujutro. Imam sastanak sa
savetnikom koji radi sa Lily od onog dana kada smo imali problem sa
bajkerima.
“Kako joj ide?” Winter je zabrinuto pitala.
“Veoma dobro, ovaj savetnik lepo utiče na nju.” To je bilo sve što je
želela reći pre nego je promenila temu na šta kuvati za večeru. Bio je njen
red, a kako je Rider još uvek odsluživao kaznu, želela je nešto jednostavno
za pripremu.
“Zašto ne pustim mene da se bavim time večeras? Izgledaš umorno
posle cele nedelje na poslu,” Winter se ponudila, dok je Beth izgledala
veoma željna da prihvati.
“Ne bi trebala...” Beth je neuverljivo počela.
“Pusti mene da to sredim. Tačno znam šta bih kuvala.”
“Jesi li sigurna?”
“Sto posto.” Winter je rekla sa osmehom na licu.
“Kada si već raspoložena da činiš usluge, mogu li te zamoliti za još
jednu?” Beth je pitala, gledajući u Winter kako uzima palačinku sa njenog
tanjira.
“Naravno.” Nasmejala se sipajući sirup preko nje.
“Petkom uvek obavljam kupovinu za Toma. Ako uspem sve da
nabavim hoćeš li moći odneti to do njegove kuće?”
“To mogu uraditi.” Winter je završila obiman doručak koji je naručila.
Posle toga vratile su se na parking crkve po automobil. Beth i Winter su
pričale o deci u nedeljnoj školi dok ih je Evie vozila nazad kući.
U kući je vladala tišina, motori članova nisu bili na parkingu pa je
Winter pretpostavila da se još uvek vozaju. Evie i Beth su otišle u svoje
sobe šaleći se da im je potrebna dremka nakon obilnog ručka. Winter je
otišla u Viperovu sobu pa se brzo presvukla i sišla je u prizemlje.
Vežbala je nekih sat vremena pre nego je otišla na sprat da se istušira i
presvuče.
Odlučila je da započne sa pripremom rane večere, razmišljajući kako
će se momci vratiti gladni, zaputila se prema kuhinji. Pregledala je zalihe
~ 141 ~
Naš svet knjiga

i zavirila je u zamrzivač pa se odlučila za veliku mesnu veknu, jer je to

jedino moglo da nahrani veliki broj ljudi. Pogledala je po kutijama koje je
donela iz svoje kuće pa se odlučila za još jedno jelo za one koji nisu želeli
veknu. Ponovo je otvorila frižider pa je izvukla pakovanje hot dogova i
počela je sa pripremom. Sat vremena kasnije, Winter je stavila krompir da
se kuva kada je čula da su se vrata otvorila i povišene glasove članova.
Boca vode koju je nagnula da otpije zamalo joj je ispala kada su Train i
Rider ušli na vrata sa ostalima. Nekoliko muškaraca su očigledno
učestvovali u nekoj tuči.
“Šta se desilo?” pitala je Ridera koji je iz frižidera izvadio flaširanu
vodu.
“Ništa, imali smo neke razmirice koje su sada raspravljene.” Naslonio
se kukom na pult dok su drugi uzimali piće za sebe.
“Gde su članovi iz Ohioa?”
“Na putu za Ohio.” Odgovorio je.
“Jebote kakav je to miris?” Train je pitao.
“Kuvam večeru, dala sam Beth slobodno veče.” Nasmešila se Rideru
koji je gledao kako se krompir kuva. “I ti si slobodan večeras. Večera je
uskoro gotova.”
Čak je i Rider izgledao pomalo zelen u licu. “Šta si ubila?” niko se
očigledno nije brinuo o njenim osećanjima.
“Mesnu veknu.”
“Ne miriše kao i jedna koju sam ja jeo.” Zakikotao se.
“O to nije vekna. Pravim krompir pire uz hot dogove, želela sam da
imate izbor.”
Muškarci su zurili u nju u potpunoj tišini. Žene su požurile u prizemlje
kada su čule glasove, ali su se naglo povukle unazad zbog smrada
“Whoa!” Dawn je rekla dok je Bliss gledala u Evie.
“Mislila sam da je večeras red na Beth. Uvek kuva špagete nedeljom.”
“Mislila sam, pošto je izgledala umorno da je odmenim.” Winter se
slomila, izlažući svoje povređeno lice svima na očigled.
Evie je sve ošinula besnim pogledom pa je prišla Winter i zagrlila je
oko ramena. “Odlično miriše, zar ne društvo?”
Njenu izjavu propratila je tišina.
“Miriše na povraćku.” Knox je rekao s vrata.
“Ne, nije istina Winter.” Evie je pokušala da zaštiti njena osećanja dok
je Knoxu pokazivala srednji prst iza leđa.
“Hajde cure da postavimo stolove, kladim se da umirete od gladi
nakon celog dana napolju. Vi momci, idite se srediti, večera će biti gotova
za sat vremena?” Evie je pogledala u Winter.
~ 142 ~
Naš svet knjiga

“Biće do tada gotova.” Složila se.

“Počnite bez mene.” Rider je rekao pre nego je izašao na vrata.
Winter je pogledala okolo i nije videla Vipera. “Gde je Viper?” pitala je
gledajući u Traina.
Malo je oklevao pa je odgovorio: “Razer, Shade, Cash i Viper su ostali
da reše neke detalje. Najverovatnije će se vratiti posle večere.” Winterine
usne su se stisnule, jer se mogla zakleti da je čula da je rekao da su srećna
kopilad kada je izašao na vrata. Ostali muškarci su izašli i ostavili su samo
žene u kuhinji.
“U redu, hajde da završimo večeru.” Evie je motivisala žene pa je
večera bila gotova u roku od sat vremena. Preliv za hot dogove koji je
svima smrdeo taktično je stavila u vatrostalnu činiju koju je poklopila i
pomerila u kraj stola. Jewell je upalila sveću pa je oduran smrad tog
preliva ispario. Mesna vekna koja se pušila izvađena je iz rerne pa isečena
na delove pre nego je Winter napravila krompir pire. Taman je stavila
kocku putera odozgo kad su se pojavili muški članovi sveže istuširani.
Oklevajući pomalo, svi su uzeli po tanjir pa su počeli sa posluživanjem.
Winter je sela za sto i počela je sa jelom. Na početku, zvuk tišine nije joj
dopreo do mozga jer je bila u svojim mislima, zabrinuta za Vipera. Isto
tako, shvatila je da Beth non-stop gleda prema vratima očekivajući Razera
da se vrati.
“Ovo je najbolja jebena stvar koju sam u životu pojela.” Jewell je rekla
punih usta. Ostali su promrmljali nešto, slažući se sa Jewellinom izjavom
pa je Winter pocrvenela od sramote. Čak se i Riderov gadljiv izraz lica
promenio u izraz zadovoljstva. Ostatak večere je prošao bez prisustva one
četvorice.
Rider i Bliss su pospremili sto, Winter je jedva spasila umak od bacanja.
“Hoću to da jedem sutra za ručak. Staviću u frižider.” Winter je posudu
stavila unutra i zatvorila je vrata.
“Kako hoćeš.” Rekao je pa se okrenuo da nastavi pranje suda. Winter
se popela u sobu da nastavi posao na Viperovim papirima. Kako se veče
spuštalo tako je njena briga rasla i kada je pao mrak vrata sobe su se
otvorila pa je Viper ušao unutra.
Očigledno je učestvovao u borbi, zglobovi na šaci bili su mu u
masnicama, imao je masnicu na obrazu, ali nije izgledao prebijeno.
Olakšanje je prostrujalo njenim telom kada je počeo da se skida
Okrenula se prema njemu na stolici sa prekrštenim rukama na
grudima.
“Čemu taj pogled?” Viper se nasmejao dok je stajao pred njom golih
grudi.
~ 143 ~
Naš svet knjiga

“Tukao si se?” Winter je oštro izjavila, ako ništa drugo nije izgubila
direktorski glas.
“Jesam gospođo. I šta ćeš uraditi po tom pitanju? Staviti me u kaznu
posle časova?” rugao joj se.
Ignorisala je njegovu zajebanciju pa je pitala: “Sa kim si se tukao?”
Otkopčao je farmerice nakon što je izuo čizme, pa se zagledao u nju pre
nego je odgovorio: “Žao mi je, to je klupski posao.” Besramno joj je prišao
pa joj je pomazio obraz palcem.
“Treba mi tuš, hoćeš li sa mnom?” Winter ga je besno pogledala pre
nego je bila uhvaćena u zamku njegovim pogledom.
“Obavila sam to.”
Viperova ruka spustila se do krivulje njenog vrata, pa je povukao sa
stolice i nije prestao da je vuče sve dok nije bila pribijena uz njegovo golo
telo. Njegove usne spustile su se na njen dekolte koji je bio otkopčan dok
je drugom rukom zgrabio za dupe približavajući je svojim kukovima,
trljajući kitu o njen stomak
“Znaš li šta je najbolja stvar kod tuče?” prošaputao joj je uz dojku.
“Ne, šta?”
“Navala adrenalina, tera te da želiš da jebeš.”
Winter je zadrhtala, osećajući napetost koja je strujala njegovim telom.
“Stvarno?”
“Da stvarno. Tako da u suštini nije važno da li si se tuširala, opet ćeš
biti mokra.” Upozorio ju je.
Njegove reči su se već ispostavile kao tačne. Winter je osetila kako joj
se u stomaku skuplja kugla požude kada je skinuo njenu majicu i ogolio
joj grudi. Uvukao je bradavicu u usta pa je Winter izgubila i ono malo
kontrole koju je imala i divlje mu je uzvratila. Naginjući se napred,
uhvatila je njegovu bradavicu usnama, nežno je grickajući. Osetila je kako
mu kurac raste uz njen stomak. Viper je nepokretno stajao kada su njene
usne napustile bradavicu, pa počele istraživati njegove grudi polako se
spuštajući dole. Winter je kleknula ispred njega pa je usnama pratila liniju
tetovaže koja se nalazila na njegovom ravnom stomaku. Požuda ju je
požurivala kada je osetila njegovu ruku u svojoj kosi kako je navodi tamo
gde je želeo da bude.
Winter je vršak njegovog kurca polako uvukla u usta pa je začula
njegovo zadovoljno siktanje. Polagano je istraživala glavić jezikom pre
nego ga je celog uvukla u toplu unutrašnjost svojih usta, uspostavljajući
ritam koji je on odredio sa obema rukama kojima je držao njenu glavu i
pribijao je svojim kukovima.

~ 144 ~
Naš svet knjiga

“Uzmi ga dublje.” Zastenjao je. Winter je rukom uhvatila njegova

muda, istraživala je teksturu i osećaj pre nego ih je lagano stisnula. Počela
je da se pomera brže ne bi li mu pružila olakšanje koje mu je bilo
neophodno. Viper se ukočio, želeo je da se povuče, ali je ona stegnula ruku
jače oko njegovog uda sprečavajući ga da uradi bilo šta osim zabijanja u
njena gladna usta.
“Curo lepa, ubijaš me.” Zastenjao je.
Naglo se povukao pa je podigao u svoje naručje. Noseći je pod tuš,
odvrnuo je toplu vodu pre nego je ušao unutra. Prali su jedno drugo,
istraživali su tela, polagano su gradili požudu pre nego je Viper seo na
Winterinu stolicu pod tušem i nju povukao u krilo. Oboma im je koža bila
smežurana kada su izašli iz kupatila.
“Jesi li gladan? Sići ću dole po tanjir sa večerom koji sam ti sačuvala.”
Winter je ponudila.
“Jeli smo pre nego smo se vratili kući. Rider nas je zvao da nas upozori
na tvoje kuvanje.” Zadirkivao ju je.
Winter se nasmejala. “Taj kreten je dva puta sipao.”
Viper ju je nežno gurnuo na krevet pa ga je Winter iznenađeno
pogledala. Uputio joj je jedan osmeh koji je značio da nastavlja sa
zadirkivanjem, pa joj je uhvatio oba članka rukama, povukao je prema sebi
i pitao: “Šta sam ti rekao za adrenalin?”

~ 145 ~
Naš svet knjiga

Sledeće jutro Winter je pogledala na raspored posla pre nego se

zaputila u fabriku koja se nalazila do klupske kuće. Krenula je da odradi
svoju kaznu već jednom da niko ne može reći kako se izvlači zbog Vipera.
Kada je ušla unutra, bila je zapanjena veličinom operacija koje su
članovi marljivo obavljali. Jewell i Bliss su popunjavale narudžbine. Ostale
žene su dopunjavale potrepštine ispred njih. Muškarci su radili nekoliko
različitih poslova za mašinama. Ugledavši Traina kako stoji sa clip tablom
u rukama, pitala ga je gde može naći semenje koje treba organizovati.
Klimnuo je glavom pa je proveo kroz fabriku dok je ona studiozno
promatrala sastav paketa. Nije mogla, a da se ne zapita za jedan poseban
predmet.
“Mušterije naručuju flaširanu vodu?”
Train je zastao da bi joj pokazao bocu pa je rekao: “To nije obična voda.
Ima vitamine i nitrate u sebi. Naše mušterije su obično u predelima koja
su obeležena kao potencijalno opasna, pa opstaju na ovoj vodi kada ostanu
bez zaliha hrane.” Objasnio je.
Winter je pogledala okolo. Bila je oduševljena što su napravili biznis
baziran na potrepštinama za pogođene prirodnim katastrofama, ovo je
bilo vrednije od samog zlata.
Train joj je pokazao nekoliko uređaja njihove proizvodnje dok su
koračali prema zadnjim vratima fabrike. Soba je sadržavala tri frižidera i
dva velika zamrzivača na kojima su bile zalepljene liste inventara.
“Evo ih ovde.” Pokazao je glavom na frižidere.
“Gde?” zbunjeno je pitala.
Train je zakoračio napred pa je otvorio jedan. Unutra je bilo približno
hiljadu malih plastičnih kesica sa još manjim semenjem.
Winterina usta su se otvorila u šoku: “Kada dopunimo zalihe,
ponekada ispadnu iz reda. Popunjene su po numeričkom redu.”
“Kom redu? Ovo je nered.” Bila je zapanjena činjenicom da su išta
mogli naći ovde, jer je sve bilo razbacano.
“Zato je potrebno da se slože. Usput, mora ostati hladno tako da, nemoj
ostavljati vrata previše otvorena, frižideri su podešeni na određenu
temperaturu. Izvadi nekoliko, zavedi ih, pa vrati.”
Sa likujućim osmehom ostavio ju je samu u prostoriji. Winter je otvorila
vrata pa je gledala u nered ispred sebe. Zatvorila ga je pa je otišla do
ostalih da bi zatekla isto stanje i u njima. Nije joj bilo jasno kako su uopšte

~ 146 ~
Naš svet knjiga

mogli da se snađu; to je bilo sve samo ne poslagano po brojevima.

Zavrnula je rukave, počela je da radi na prvom frižideru. Dvadeset minuta
kasnije, napustila je fabriku sa odlučnim izrazom na licu. Rider je napolju
radio na svom motoru kada ga je zamolila da ode po njene ključeve i
torbicu u kuću.
Kada se vratio sa njenim stvarima i predao ih pitao ju je: “Bežiš od
kazne?” našalio se.
Winter mu je uputila razdražen pogled pa je presekla njegov napadan
smeh. Ušavši u automobil bila je ponosna na sebe, jer ga nije udarila
torbicom.
Dolar shop bio je prvo odredište. Uzela je kolica na ulazu pa joj nije bilo
potrebno mnogo vremena da pronađe sve potrebno. Radnja je relativno
sporo poslovala u jutarnjim satima pa ju je posle plaćanja brzo napustila
kada se susrela sa Carmen i njenim roditeljima.
“Dobro jutro gospođice Simmons.” Carmenini roditelji su je
pozdravili. Ona doduše nije progovorila ni reč, izbegavajući Winterin
pogled.
“Dobro jutro. Nisam znala da ste se vratili u grad.” Rekla je
Carmeninim roditeljima.
“Ne za dugo. Došli smo da prodamo parcelu na kojoj je bila naša kuća.”
Gospođa Jones je objasnila tužno. “Žao mi je što nismo došli u bolnicu da
vas posetimo. Takođe nam je žao što je pogrešna procena naše ćerke
izazvala Jakea da istrese svoj bes na vas.”
“Nemojte...” Winter je počela kada je Carmen prekinula.
“Jake joj ništa nije uradio. Uporno vam govorim, ali niko me živ ne
sluša.” Carmen je dreknula gledajući u Winter. “Ne znam ko vas je napao,
ali to nije bio Jake.”
Zbunjena, Winter je pitala Carmen: “Ali on je već osuđen. Čitala sam u
novinama da je priznao.” Winter se bojala svedočenja pa joj je laknulo
kada je saznala da neće morati.
“Bio je uplašen nakon što je zapalio kuću. Bio je besan i napravio je
grešku, ali vas nije tukao. Tužilac mu je ponudio nagodbu, a znao je da
mu niko živ u gradu neće verovati, pa je prihvatio. Ali ja mu verujem,”
rekla je besno “On nije onaj koji vas je pretukao.”
Winter je mogla da vidi da je još uvek bila pod Jakeovim uticajem isto
kao i letos.
“Ne sećam se ničega što se tiče te noći, ali pitaću šerifa da li su se možda
prevarili.” Winter je videla nadu u devojčinim očima, pa ju je upozorila
“Carmen bio je na školskom posedu ranije te nedelje, znam da je bio

~ 147 ~
Naš svet knjiga

veoma besan na mene zbog toga što sam rekla tvojim roditeljima da se
iživljava na tebi.”
“On to nije uradio.” Ponovila je tvrdoglavo. Pozdravili su se nakon
toga. Winter se nadala da će uspeti da krenu ispočetka daleko od
Treepointa.
Članovi kluba su zurili u nju kada je prošla kroz fabriku sa svim svojim
kesama. Vratila se u zadnju prostoriju, pa je krenula sa organizacijom
frižidera i to je radila ostatak dana. Čak se nije zaustavila ni na pauzi za
ručak, želeći da što pre završi posao. Bila je toliko zaokupljena sortiranjem
semenja da nije primetila da su se vrata otvorila.
Tople ruke zagrlile su je oko struka povlačeći je na svoje grudi.
“Zabavljaš se?”
Winter je klimnula glavom. “Tvoj sistem je sranje, ali sam završila.”
Viper ju je pustio pa je otišao do prvog frižidera i otvorio ga. Tamo je
zatekao nekoliko korpi sa vrećicama semenja. Umesto hiljadu vrećica,
organizovala ih je u veće kese pa ih sortirala po brojevima. Viper je
zadivljeno zazviždao kada je zatvorio ta, pa otvorio druga vrata,
unutrašnjost je takođe bila sređena. Pogledao ju je sa podignutom obrvom
pa je otvorio treći frižider koji je takođe bio sređen. Winter mu je uputila
likujući osmeh.
“Impresioniran sam.” Viper je iskreno udelio kompliment.
“I treba da budeš.” Likovala je.
“Znaš li da neće potrajati?” nasmejao se njenoj nadobudnosti.
U momentu je prestala da se smeje. “Zašto ne?”
“Videćeš.” Slegnuo je ramenima.
“Ovako je bolje, neće biti problema.”
“Slažem se. Ali opet neće potrajati, zato je to jedna od kazni. Taj posao
konstantno mora da se radi da bi bili u toku.”
Winter to nije mogla da razume. “Na kraju krajeva to neće biti moj
posao.” Zagrlila ga je rukama oko vrata. “ Ne nameravam praviti gluposti
pa neće biti potrebe za kažnjavanjem. Naučila sam lekciju.”
“Nadam se.” Rukom joj je uhvatio zadnjicu. “Imam ja nekoliko
zanimljivih kazni koje ne uključuju organizaciju frižidera.”
Iskobeljala se iz njegovih ruku, otišla je do vrata pa ih otvorila i
zadržala ih tako. “Za danas više nemaš, umirem od gladi.”
Otišli su u kuću, večerali su pa su otišli u spavaću sobu da odmore na
kauču uz televizor. Viper se grohotom smejao na njeno gunđanje jer je bilo
previše vrsta zelenog graška, čak je ignorisao i njen savet da sve svede na
jednu vrstu. Na taj način, ako ponovo zaradi tu kaznu, neće se morati

~ 148 ~
Naš svet knjiga

preterano patiti. Umorna, Winter se protegla uz njega. Uočavajući taj

pokret, Viper je uhvatio za ruku i povukao je na noge.
“Vreme ti je za spavanje.” Winter se naslonila na njega, nije mogla da
spreči sebe u dremanju. Spustio se pa je podigao u naručje i odneo je u
kupatilo. Odvrnuo je toplu vodu sve dok se kupatilo nije naparilo.
Pomogao joj je da skine odeću pa su se zajedno, u tišini istuširali. Kada su
se obrisali, Viper joj je pomogao da dođe do kreveta pa joj je dohvatio
bočicu Ibuprofena sa noćnog stolića. Dodao joj je lekove pa je otišao do
frižidera i izvadio je flašicu sa vodom. Uzela je dve pilule, progutala ih pa
se okrenula prema njemu dok ju je on lagano povukao na svoje grudi.
“Sutra idi polako. Danas si se previše naradila.” Viper je savetovao.
Winter je klimnula glavom na njegovom ramenu: “Biću dobro.”
“Da hoćeš, lepa devojko.” Viper je obećao.
Sledećeg dana Winter je poslušala Viperov savet. Počela je polako, pa
je uspela srediti njegove izveštaje i ostalo joj je vremena da se malo posveti
čitanju knjige. Gladna, sišla je u prizemlje i tamo je zatekla Ridera i Traina
kako kuvaju obrok. Nije bilo stvarnog kuvanja osim stavljanje smrznute
pice u rernu. Odlučivši da preskoči picu sebi je napravila sendvič. Uzela
je bocu vode pa je krenula iz kuhinje.
“Ako stavite picu direktno na rešetku imaće hrskaviju koru jer inače
ostane smrznuta.” Obojica su joj se zahvalila na savetu. Pevušila je dok se
vraćala u svoju sobu da završi čitanje knjige. Viper joj je doneo večeru
kasnije te noći; posle su imali mirno zajedničko veče pre nego su otišli na
spavanje.
Viper je još uvek spavao kada je Winter ustala iz kreveta. Obukla je
odeću za vežbanje, pa je sišla u podrum na svoje redovne vežbe.
Nedostajalo joj je to što Donne više nema, ali su se složile da joj više nije
potrebna na dnevnoj bazi, sada je dolazila jednom nedeljno.
Kada je završila, popela se gore pa je sela za kuhinjski sto, polako
ispijajući prvu jutarnju kafu. Čula je nekoliko zvukova koji su dolazili sa
sprata, svesna da se spremaju za posao. Vrata kuhinje su se otvorila i na
njima je stajao Shade. Izgledao je umorno i čangrizavo. Gledala ga je dok
je sebi sipao kafu, još uvek joj se nije obratio, ali nije bila uzrujana zbog
toga. Winter je do sada shvatila da on nije čovek od puno reči. Nakon što
je otpio par gutljaja pomerio se do šporeta. Otvorio je vrata rerne pa je
zurio unutra nekoliko minuta pre nego je zatvorio.
Shade je otišao do kuhinjske ostave. Videla je da je skupljao sredstva
za čišćenje pa je napunio kofu vodom i sapunicom. Otišao je do frižidera,
otvorio je vrata, gledao je unutrašnjost nekoliko sekundi pa je zalupio
vrata. Odjednom je pozeleneo pa se na brzinu pomerio do sudopere.
~ 149 ~
Naš svet knjiga

Winter je otpila gutljaj kafe. “Kazne su kučke, jel’ da? Ja sam mislila da
je moja grozna, ali u krajnjem slučaju ne moram čistiti friz i rernu.”
Shade je gledao između dva aparata. Winter je znala da pokušava da
shvati sa kojom da počne.
“Ja bih počela sa rernom. Daj svom stomaku šansu da se navikne, malo
je rano za čišćenje nečega što tako odurno smrdi.” Winter je ustala da
dospe sebi još kafe gledajući ga kako i dalje razmišlja dok zuri u rernu.
“Naravno, ja bih ti mogla pomoći oko tog problema.” Njegove oči
pogledale su u vrata ostave, ali nije napravio ni korak prema njima da
proveri stanje u kojem se ona nalazi. Svi su znali da je to najgora kazna
posle semenja.
“Šta hoćeš?” pitao je mrzovoljno.
“Trebaće ti par sati da oribaš tu rernu. U slučaju da nisi znao, to dole je
sir. Frižider je u još gorem stanju, smrdi kao da je preživeo Armagedon, a
u ostavi ima mrava.” Rekla mu je pa je uzela još jedan gutljaj kafe.
“Reci cenu.” Ponovio je kroz stisnute zube.
Winter ga je ozbiljno pogledala, očiju uprtih u njegove pa mu je rekla
šta je ono što stvarno hoće.
“Želim tvoj glas. Gledaj to ovako, trebaće ti nekoliko sati da središ ovaj
svinjac. Da smo imali seks, trajalo bi svega deset minuta. Ti bolje prolaziš,
sem toga, oboje znamo da mi inače ne bi dao glas jer nikada ne bi imali
seks.”
Shade ju je posmatrao nekoliko sekundi pa slegnuo ramenima i rekao:
“Izvoli, prepuštam ti posao.”
Winter je frknula jer se tako lako predao, ali nije želela da preispituje
svoju sreću. Gledala je u ostavu i htela je da započne sa poslom kada je
Shade otvorio vrata visećeg dela. “Moram reći Viperu da stari, ako ti
misliš da seks traje deset minuta.”
Njen loš izbor reči će nadrkati Vipera, a on kučkin sin je to znao jer joj
se podjebljivo smejao.
Dosuo je sebi još kafe pa je krenuo da sedne za sto. Kada je Winter
otvorila vrata frižidera pobegao je pre nego je napravila bilo kakav drugi
pokret. Razgrnula je namirnice i posude pa je izvadila preliv od pre par
dana. Bacila je celu posudu u kesu, a kesu je odnela u zadnje dvorište.
Kada je ušla unutra upalila je sveću i otvorila je pakovanje sode bikarbone.
Bila je zauzeta čišćenjem frižidera kada su članovi počeli silaziti na
doručak.
Bila je pri kraju kada je Viper sišao sa sprata. Pažljivo ju je posmatrao
kada je zatvorila vrata frižidera. “Zašto ti odrađuješ Shadeovu kaznu?”

~ 150 ~
Naš svet knjiga

“Odlučila sam da mu pomognem.” Viper je sebi sipao pahuljice pa ih

zalio mlekom. Winter je primetila da je čudno posmatra nekoliko puta, ali
ga je ignorisala i nastavila je sa čišćenjem. Te noći u krevetu, zamalo je
zaspala kada je Viper spomenuo Shadea.
“Rekao mi je da ti je dao svoj glas “
“Jeste.” Malo se bliže privila uz njega.
“Nisam znao da imamo najezdu mrava.”
“I nemamo.” Winter je priznala.
“Ti si opasna žena Winter Simmons.”

***

Winter je pokucala na Tomova vrata. Otvorio joj je nekoliko minuta

kasnije sa zakrvavljenim očima i kiselim izrazom na licu.
“Donela sam ti namirnice.” Winter mu se nasmešila.
“Beth nikada ne dolazi pre deset.” Tom je gunđao.
“Ja sam ranoranilac.”
“Kladim se da Viper to obožava.” Rekao je pakosno. Winter je
pocrvenela na tu opasku, jer Viper nije voleo da ustaje rano ujutru.
Naporno je radio, ali je voleo duže da spava. Ukoliko nije imao neki
sastanak nikada nije ustajao pre devet sati.
“Namirnice su u automobilu.” Winter mu je rekla. Beth je upozorila da
ako mu unese kese unutra to će shvatiti kao uvredu.
Oklevajući, pomerila se od komarnika. Tom je otišao do njenih kola pa
je izvadio kutiju sa potrepštinama. Nesigurno ga je pratila kroz kuću, Tom
je odložio kutiju na sto dok se ona pitala zašto Viper to nije sam radio.
“Treba li vam još nešto dok sam ovde?” ponudila je.
“Ne, pošto sam ustao jesi li za jednu kafu?”
“Volela bih.” Dok se kafa kuvala, Tom je poslovao po kuhinji odlažući
sve na svoje mesto. Kada je kafa bila gotova, sipao ju je u šoljice.
Svako je svoju nosio do dnevne sobe gde su seli na kauč. Winter je
obožavala njegovu kolibu, bila je rustična i domaćinska.
“Beth vam je rekla da ide van grada danas?”
“Spomenula je, rekao sam joj da ne treba da brine za namirnice.”
“Zašto vam ih Viper jednostavno nije doneo?” Tom ju je pogledao
iznenađeno.
“Nisam video Vipera od onog dana kod restorana. Nadrkan je na
mene, a kada je Viper nadrkan treba mu vremena da se smiri.”
“Nisam znala.” Winter je rekla, kajući se zbog postavljenog pitanja.

~ 151 ~
Naš svet knjiga

“U pravu je. Dozvolio sam mom besu da me zaslepi i doveo sam

njihove žene u opasnost zbog svoje naravi.” Priznao je.
Winter se sažalila nad starcem. Nije bilo lako čoveku koji je vodio
aktivan život u vojsci da se iznenada nađe u situaciji da ne radi ništa i da
ima svo vreme ovoga sveta. Izgubivši sina i popuštajući zdravstveno samo
je pojačavalo problem. Čoveku je trebalo nešto da ga drži zaposlenim, ali
Winter nije znala šta da mu sugeriše. Morala bi razmisliti o tome.
“Možda da ja probam porazgovarati sa njim?” predložila je.
“Ne bi pomoglo, jednom će ga proći.” Tom je slegnuo ramenima.
Winter je pomislila da ovo nije prvi put da su otac i sin u svađi, a zasigurno
neće biti poslednji. Ne samo da dele iste gene, nego i istu narav.
Winter je ustala da pođe. Imala je sastanak na koji nije smela da
zakasni.
“Beth se neće vratiti do ponedeljka. Ako vam nešto bude trebalo
slobodno mi javite.” Winter je uočila parče papira i olovku pored telefona
pa mu je zapisala svoj broj.
“Vodio sam računa sam o sebi dugo vremena.” Tom je zagunđao.
“Verujem da jeste,” nasmejala se “Ali je sam na prinudnom odmoru pa
ću na taj način imati barem neku obavezu.”
Tomovo lice je pocrvenelo. “Oni uštogljeni meštani su ti dali otkaz?”
“Pokušaće da mi ga daju.” Winter je odgovorila.
“Nemoj im dozvoliti da te zaplaše. Stani u svoju odbranu.”
“Nameravam da uradim baš to.” Rekla je odlučno.
Winter je Toma ostavila u njegovoj dnevnoj sobi; taman je htela da
sedne u automobil kada je primetila da su vrata garaže otvorena. Tom je
zaboravio ugasiti svetlo kada je odložio neke namirnice tamo. Winter je
krenula tamo da ga ugasi umesto njega. Otvorivši vrata više kako bi
pronašla prekidač, radoznalo je pogledala po ogromnoj garaži. Velika
plava cerada koja je pokrivala nešto ogromno privukla joj je pažnju, jer je
shvatila da viri točak motora. Očigledno je bio tamo dugo vremena, jer je
svuda bilo paukove mreže i prašine.
Winter je polako prišla ciradi pa je podigla jedan deo kako bi proverila
šta je ostalo od motora, ili je bar to bilo ono što je ona mislila. Izgledao je
kao da je doživeo saobraćajnu nesreću; ram je bio savijen i izlupan na
delove. Winter je teško progutala, zamišljajući bilo koga na ovom motoru
kada se ova nezgoda desila jer je bila sigurna da, ko god da je ovako udesio
motor iz nesreće nije izašao živ.
“Mislio sam da si otišla.”
“Videla sam da ste ostavili upaljeno svetlo.” Odgovorila je.
Ne skidajući pogled sa motora pitala ga je: “Šta se desilo?”
~ 152 ~
Naš svet knjiga

Tom joj nije odgovorio dok ga nije pogledala u lice. “Čiji je ovo motor
Tome?”
“Viperov.”
“Slupao se negde motorom? Kada?” Winter je teško progutala.
“Nije se slupao. To je sam uradio.”
“Ali zašto?” pitala je šokirano.
“Ne znam, moraćeš pitati njega. Dovezao ga je i ostavio ga ovde, te mi
rekao da ga ostavim na miru. Ponudio sam se da mu pomognem da ga
ponovo sastavi, ali je rekao ne. Obožavao je taj motor, on i Gavin su ga
sastavili kada su odslužili vojsku.”
Winter je videla još jedan prekriveni motor u uglu.
“Onaj tamo je Gavinov?” pokazala je prema motoru.
“Da.”
Winter je ponovo vratila pogled na hrpu gvožđa ispred sebe pa je
pitala: “Kada?”
“Koliko ja mogu da se setim dan nakon napada na tebe.” Tom je
uzdahnuo.
Winter je prebledela. Okrenula se na peti bez i jedne reči. Sela je u auto
i odvezla se u grad. Impulsivno, vozila je prema svome domu. Ušla je
unutra, a tišina je oborila sa nogu. U klupskoj kući uvek se neko kreće,
muzika svira, neko priča ili se jebe. Winter se šetala od sobe do sobe.
Vrativši se u dnevni boravak izvadila je telefon pa je nazvala da odloži
sastanak ne obraćajući pažnju na novi termin koji su joj javili.
Winter je spustila glavu na svoje dlanove. Slika Viperovog motora nije
htela da joj izađe iz misli. Telefon je zazvonio pored nje, ali se nije javila.
Konačno je donela odluku, podigla je telefon. Propušten poziv bio je od
Beth, a kada je nije mogla dobiti bila je zabrinuta pa je nazvala Vipera.
Poslednja dva poziva bila su od njega.
Nije mogla razgovarati sa njim. Winter mu je poslala poruku u kojoj je
pisalo ono što mu nikada u lice ne bi mogla reći.
“Završili smo.”

~ 153 ~
Naš svet knjiga

Winter se nije pomerila od momenta kada je poslala poruku. Stolica je

stajala nasuprot prizoru pa je mogla da vidi kako sunce zalazi. Žurka će
uskoro početi pa Viper neće biti tamo sam, ljutit zbog njene poruke. Bez
trunke sumnje zna kako će reagovati. Jedino pitanje koje joj se motalo po
glavi bilo je, koju ženu će prvu odabrati.
Nije bila svesna da je počela da plače, nije čak primetila ni vlažnost na
svojim obrazima. Bila je suviše koncentrisana na bol koji joj je dolazio iz
grudi, bojeći se da neće moći udahnuti vazduh. Štucanje koje se pojavilo
iz njenog grla je nateralo da shvati da sedi na jednom istom mestu satima
i da isto toliko vremena plače. Rukama je obrisala suze sa obraza, krenula
je da ustaje iz stolice želeći da ode do kupatila kada ju je zvuk motora koji
je dopirao sa početka ulice zaustavio u naumu. Zvuk je bio sve glasniji,
odzvanjao je u mirnom susedstvu, jer je u njenoj ulici većinom živeo stariji
deo populacije.
Winter je ukočeno sedela, nesigurna šta da radi. Nije upalila svetla
kada je pao mrak, jer je bilo lakše tako. Sada, celu sobu je obasjalo svetlo
koje je dolazilo spolja. Kucanje na vratima nateralo je da ustane, i nevoljno
prihvati neizbežno.
Moraće da se suoči sa Viperom. Otvorila je vrata pa je napravila korak
unazad kada je besno uleteo u njenu kuću
“Zašto su sva svetla pogašena?” Naglo se zaustavio. Ne sačekavši njen
odgovor, pronašao je prekidač i pritisnuo ga. Sobu je ispunilo svetlo koje
je otkrilo očaj na njenom licu koje je plakanje izazvalo. Viper je tiho gledao
u nju, posmatrajući njene od plakanja natečene oči.
“Šta se dešava Winter? Zašto si mi poslala onu poruku?” Viper ju je
nežno upitao.
Okrenula mu je leđa, pa se udaljila od njegove zastrašujuće pojave.
Viper ju je zabrinuto sledio.
“Mislila sam da je poruka sama po sebi bila dovoljno jasna. Mi smo
završili. Selim se nazad u svoj dom, to je nešto što sam davnih dana trebala
uraditi.”
“Mogla si se preseliti bilo kada Winter, zašto sada? Bila si dobro
raspoložena kada si napustila kuću. Šta se promenilo od tada do sada?”
“Bila sam kod Toma jutros.”
“Znam, rekla si mi gde ideš. Da li ti je nešto rekao?” pitao je besno.
“Ne, ali ne bi trebao da se ljutiš na njega više.”

~ 154 ~
Naš svet knjiga

“Moj otac je moj problem.” Odgovorio joj je oštro.

“I eto ga.” Winter je nežno rekla.
“O čemu jebote pričaš?”
“Videla sam motor Vipere. Razlupao si ga, onaj dan kada si saznao da
sam napadnuta, zar ne?”
Viper se ukočio osećajući da je sateran u klopku.
“Ako se nisi osećao krivim, zašto si rasturio motor? Svo ovo vreme,
tokom proteklih meseci, samo si smirivao svoju savest Viperu. Rekao si
sebi, a i meni da ne osećaš krivicu, ali ja mislim da duboko u sebi jesi i zato
si bio odlučan u nameri da vodiš računa o meni kada izađem iz bolnice.”
“I sve si to shvatila jednim pogledom na moj jebeni motor?”
“Ne samo to Viperu. Hajde da budemo iskreni, zašto si prestao da jebeš
druge žene? To je nečista savest. Okrenula mu je leđa ponovo dok je
pokušavala da povrati kontrolu nad svojim emocijama. Stisnula je ruke u
šake, nokti su joj se zabijali u meso kada je ponovo pogledala u njega.
“Zašto bi izabrao mene umesto svih njih. Pogledaj me. Nisam čak ni
lepa.” Povukla je šiške na gore pa je pokazala ožiljak na svome čelu.
“Nemam zgodno telo. Moje je puno ožiljaka duž cele kičme zbog svih
operacija koje sam imala.”
Noge su joj počele drhtati pa se spustila na sofu, spuštajući lice na
dlanove.
“Umorićeš se od mene jednog dana kada se pojavi nova regrutkinja ili
kada na ona vrata uđe neka posetiteljka... opet ćeš me napustiti. To si uvek
radio Lokeru, ostavljao si me zbog drugih žena i to ćeš ponovo uraditi.”
“Winter pogledaj me.” Viper je nežno rekao.
Nevoljno je podigla pogled. Gledao je u nju sa suzama u očima. “Lepa
devojko, ovaj put ne odlazim ja nego ti.”
“Još uvek te volim Lokeru.” Priznala mu je dok su joj se suze slivale
niz obraze.
“Znam Winter. Znao sam sve vreme da nisi prestala da me voliš. Znao
sam kada si ostala u klubu, kada si počela da mi pomažeš sa poslom, kada
si odlučila da postaneš član Last Ridersa.” Jedino koga je Winter uspela da
prevari bila je ona sama, razdraženo je pomislila.
“To je bila jedina stvar za koju sam se držao da mogu da izdržim
košmar u kom sam živeo, jer sam te zamalo izgubio. Verovao sam, da kada
jednom shvatiš ko sam, da me nećeš moći prihvatiti pa sam hteo da izbor
bude tvoj. Nesreća jeste promenila moja osećanja, tu se slažem sa tobom,
ali ne na način na koji misliš Winter.” Posmatrala ga je rezignirano. “ Moja
osećanja su se promenila, jer sam ti oduzeo mogućnost odluke. Pretvarao
sam se da nisam, čak sam i sebe ubeđivao u to, sve do momenta dok mi
~ 155 ~
Naš svet knjiga

nisi poslala onu poruku. Ti si moja, bez obzira da li to želiš ili ne. Ako
slučajno pomisliš da samo pogledaš u drugog muškarca ubiću tog kretena.
Ako pokušaš ponovo da me ostaviš zaključaću te u svoju sobu. A ako
ikada i stvarno mislim ikada, kažeš da nisi lepa izlupaću te po guzici tako
da nećeš moći sedeti na njoj nedelju dana. Da li si me razumela?”
Winter nije imala pojma da čovek može u isto vreme da urla i da plače.
Po prvi put, Winter je potrčala u njegov zagrljaj.
Čvrsto ju je zagrlio, gurajući svoje lice u udubinu njenog vrata. “Bio
sam tako jebeno glup, zamalo sam te izgubio. Ako ta propalica ikada izađe
iz zatvora ubiću ga.”
“Malo si nasilan, znaš li to?” Winter ga je obavestila. “Videla sam
Carmen pre neki dan i ona se kune da me Jake nije napao. Rekla je da je
priznao samo zbog nagodbe koju su mu predložili.”
“Nagodio se jer je kriv kao pakao. Cash je bio taj koji ga je pronašao na
planini.”
“Delovala je prilično uverljivo Viperu.”
“Razgovaraću sa Cashom.”
Klimnula je glavom naslonjena na njegove grudi.
“Možemo li sada ići kući? Tvoje komšije će verovatno pozvati šerifa, a
nema potrebe da mu upropastimo petak veče.”
Podigla je glavu. “Zar se vi samo petku tako radujete?”
“Sa tobom u mom krevetu svaki dan je petak.” Pocrvenela je na njegov
kompliment, pa se udaljila da uzme torbicu i telefon. Otišli su do vrata pa
je Viper pogasio sva svetla, proveravajući da li je dobro zaključao vrata, te
su odšetali do njegovog motora. Winter je držala glavu pognutu, jer je ceo
klub bio na njenom kućnom pragu.
Popela se na ogromni motor iza Viperovih leđa, pa su se po dvoje
počeli udaljavati od njene kuće. Na čelu kolone bio je Viper, pored njega
Razer. Jače ga je zagrlila pa je naslonila glavu na njegova leđa dok su jurili
kroz noć.

***

Winter je slagala veš i odlagala ga je u korpu koja se nalazila na stolu

u vešeraju za članove koji će kasnije doći da je pokupe. Pevušila je neku
pesmicu dok je stavljala mokru garderobu u sušilicu.
“Neko je došao da te vidi.”
Iznenadila se kada je videla Vipera na vratima. Niko je nikada nije
posetio od kako se vratila u grad. “Ko je?”

~ 156 ~
Naš svet knjiga

“Stvarno ne znam. Rekla je da ste imale sastanak zakazan jutros, ali se

ti nisi pojavila.” Gledao ju je pogledom punim pitanja.
“Prokletstvo, mora da je to moj advokat kojeg mi je dodelio školski
odbor. Trebala sam imati sastanak sa njom prošle nedelje pa sam otkazala,
zaboravila sam da smo ga zakazale za danas.” Besna na sebe, jer je
zaboravila tako nešto požurila je gore ostavljajući Vipera da nastavi sa
svojim treningom
Advokatkinja ju je čekala u prednjoj sobi. Žena je bila obučena u
poslovnu haljinu sličnu onima koje je Winter nosila na svom poslu u školu.
Nije promašila taj aspekat svoga posla.
Žena joj je pružila ruku. “Gospođica Simmons?” bila je visoka i
zaobljena čineći da se Winter pored nje oseća kao patuljčica.
“Da. Vi ste gospođica Richards? Želela bih da se izvinem, jer sam
propustila naš sastanak jutros.”
Žena se nasmejala i rekla, “Trebala sam nazvati juče da potvrdim.
Hajde da se složimo da smo obe napravile propust i nastavimo odatle.
Postoji li neko mesto gde možemo sesti i popričati?”
Winter je zagrizla usnicu. Nije je želela voditi u spavaću sobu, pa je
preostalo samo jedno mesto.
“Hoće li kauč pored prozora odgovarati?” pokazala je na njega i stolić.
Bio je to sam kraj sobe tako da i ako neko od članova bude ušao u
prostoriju neće čuti o čemu pričaju.
“Odgovaraće savršeno.” Winter je bila nervozna. Niko od članova nije
radio, jer je petak bio njihov slobodan dan. Uz malo sreće, njen sastanak
će brzo biti gotov. Obe žene su sele na kauč dok je Winter gledala kako
advokatkinja spušta svoju akte tašnu između njih.
“Zahtevala sam vaš izveštaj o radu od nadzornika prosvetara i moram
vam reći da sam vrlo srećna, jer ste bili uzoran radnik. To će pomoći u
našoj borbi. Koliko sam shvatila, zatražili su od vas da date otkaz, a vi ste
odbili?”
Winter joj je objasnila sve, počev od napada pa sve do meseci
provedenih na rehabilitaciji. Nije sakrivala niti jednu informaciju, svesna
da stvari ovakvog tipa mogu postati veoma prljave.
“Jeste li se oporavili, potpuno?” advokatkinja je zadržala
profesionalnost tokom ispitivanja.
“Ne potpuno. Još uvek imam problema sa leđima i nogama, ali ništa
što bi me sprečilo u odrađivanju posla.”
“Znači, ne postoji niti jedan fizički problem zbog kojeg se ne biste
mogli vratiti svojoj kući?” pitala je.

~ 157 ~
Naš svet knjiga

“Ne.” Winter je odbila da skrene pogled. “Ovo je moj dom sada. To

neće uticati na moj posao. Nisam počinila nikakav zločin. Možda se
školskom odboru ne sviđa moj stambeni aranžman, ali znam da nisam
optužena ni za kakav zločin.”
Advokatkinja je klimala glavom dok je proučavala papire ispred sebe.
“Mislim da bismo vam mogli vratiti posao nazad. U najgorem slučaju
mogu da vas otpuste. Pokušaću da zakažem sastanak sa odborom što pre
je moguće, ali će pokušati odgoditi to. Mislim da nema šanse da se vratite
na posao ove školske godine.”
“To sam i očekivala.” Winter je priznala.
“Zakazaću još jedan sastanak da pređemo još neke sitnice kada se
budem čula sa advokatom koji predstavlja školu.”
“Obećavam da neću zaboraviti na njega.” Winter je čvrsto rekla.
Gospođica Richards je odlagala papire u tašnu kada se Knox pojavio u
društvu Natashe i Jewell koje su se smejale nečemu što je rekao. Obe žene
su nosile majice na v izreze i gaćice, a Knox je na sebi imao samo par
farmerica. Winter je poželela da umre od srama.
Knox i Natasha su seli za bar kada je Jewell otišla po pivo. Gospođica
Richards je ustala držeći svoju tašnu sa papirima pa je rekla: “Bilo mi je
drago upoznati vas gospođice Simmons.”
“Molim te, zovi me Winter.” Advokatkinja je klimnula glavom, ali joj
nije uzvratila da je zove po imenu. Glasno vriskanje privuklo je njihovu
pažnju pa su gledale kako Knox klizi hladnom pivskom flašom između
Natashinih grudi. Winter je bila zahvalna na tome što ih nije prvo ogolio.
“Hajde da te ispratim do vrata.” Winter je požurila prema izlazu iz kuće,
pokušavajući skrenuti pažnju sa onih troje koji su sedeli za barom, ali joj
nije pošlo za rukom jer je bila puno viša od nje. Nije se morala zamarati,
žena ih više nije ni pogledala, ali je zaključila prirodu njihovog odnosa.
Winter je ispravila svoja ramena dok ju je pratila prema vratima. Nikoga
se nije ticao njen način života. Winter nije brinula o tuđim prljavim
tajnama. Znala je da je sve to izgubljen slučaj. Da je živela u nekom većem
gradu gde je bila skoro pa anonimna, ishod bi bio drugačiji, ali stanovnici
Treepointa sudiće joj po njihovim sopstvenim merilima.
Knox i žene napokon su shvatili da je stranac u njihovoj dnevnoj sobi
pa je Knox sklonio ruku sa Natashinog dupeta, pokrivajući majicom njene
polu gole grudi. Uputio je gospođici Richards jedan osmeh, ali mu ga nije
uzvratila. Okrenula je glavu od njih i arogantno je izašla iz prostorije.
Winter je malo trebalo da prasne u smeh kada je videla njegov izraz lica.
“Uskoro ćemo se čuti.” Winter je zatvorila vrata za njom, u isto vreme
puna nade i rezignirana na ono što bi trebalo da se desi.
~ 158 ~
Naš svet knjiga

Winter je obula sandale koje je kupila da joj se slažu uz odeću. Bila je

obučena u jednostavnu plavu haljinu koju je uskladila sa razmetljivim
sandalama koje su njenom običnom izgledu davale notu elegancije.
Očešljala je kosu, pa je odlučila da je ostavi raspuštenu pošto je narasla za
protekla dva meseca pa je bila u mogućnosti da je prebaci preko ramena.
Galama je dopirala iz prizemlja i postajala je sve glasnija; Bethino
devojačko veče bilo je nešto što su sve jedva čekale tokom protekle nedelje,
gradeći entuzijazam kod žena koji je dostigao svoj vrhunac.
Nekoliko njih je otišlo do grada u kupovinu nove garderobe,
uključujući i nju. Izgledi su varirali, od običnog do izgleda bajkerskih
kučki. Ona je odabrala jednostavan, znajući da će tamo biti i Lily i da će se
cura osećati nelagodno ako bude previše odudarala od ostalih.
“Idemo!!” Natasha je urlala odozdo dok je neko besomučno lupao na
sva vrata pre nego se spustio u prizemlje. Winter je zgrabila svoju torbicu
proveravajući da li je ponela vozačku dozvolu. Planirala je da bude vozač
večeras, jer nije mislila da će ove divlje žene uspeti da drži pod kontrolom
što se alkohola tiče.
Žene su je čekale na kraju stepeništa dok su momci bili okupljeni oko
šanka, te su polako ispijali pivo i pri tome nesrećno gledali u cure koje su
kretale na žurku bez njih. Razer, sa druge strane, držao je ruku na
Bethinom ramenu koja je na sebi imala roze majicu sa natpisom “buduća
nevesta” i skromnu suknju od teksasa. Bila je predivna u svojoj garderobi
i sa najlepšim osmehom na licu koji je Winter naterao da proguta knedlu
bola.
“O čemu razmišljaš?” Viper ju je pitao prilazeći joj sa strane.
“Savršeni su zajedno.” Winter je glavom klimnula prema srećnom
paru.
Viper joj se nasmešio pa je povukao na stranu. “Izgledaš opasno dobro
večeras.”
“Nisi razočaran?” Viper je zagunđao na njeno pitanje.
“Zašto bi bio nezadovoljan načinom na koji se odevaš?”
“Nisam obučena kao ostale.” Nije čak mogla da nosi ni cipele na visoku
štiklu zbog stanja njene kičme. Zavidela je Evie na njenim bajkerskim
čizmama na visoku, tanku potpeticu
“Winter, prelepa si. Nije mi važno šta nosiš, ali ako želiš da pozajmiš
te čizme za kasnije, ja sam za. Iskren da budem nećeš puno hodati u

~ 159 ~
Naš svet knjiga

njima.” Glasno se nasmejala kao odgovor. Za ovih dva meseca naučila je

da ima fetiš što se tiče štikli. Nikada nije morala da hoda u njima duže od
par minuta, jer ju je svaki put zgrabio i pokazao joj koliko ceni njen trud.
“Hajde da krenemo inače će Bliss propustiti žurku.” Evie je sve
požurivala prema vratima. Kada je Winter napravila korak unapred,
Viper ju je povukao u svoj zagrljaj pa je podigao u naručje.
“Nema šanse da ćeš se sama spustiti niz te stepenice po mraku.”
Obavila mu je ruke oko vrata i dozvolila mu je da je odnese u vozilo.
Odlučile su da idu Bethinim SUV-ijem, jer su skoro sve stale u njega. Evie
je vozila drugi auto sa onima koje nisu stale u Bethin, ali ako je planirala
da pije, Mick ih je trebao odbaciti kući, a neko od članova će vozilo
preuzeti u toku sutrašnjeg dana.
Žene su se derale i pevale u glas neke blesave pesmice na putu do
Rosie’sa. Winter nije mogla da se obuzda pa se nekontrolisano smejala
celim putem uživajući u njihovom društvu. Lily je već bila u baru i čekala
je njihov dolazak. Beth ju je tamo odbacila pre nego se vratila kući da se
presvuče za žurku. Winter je bila iznenađena, ali je Beth uverila da je sve
u redu i da je to Lilyna ideja s obzirom da je želela da uredi stolove. Mick
joj je takođe obećao da će držati vrata zaključana sve dok se ne vrate;
osećala se dovoljno sigurnom da je ostavi samu sa veselim konobarom.
Lily je godinama išla u crkvu sa Mickom i nije ga se plašila niti je bila
zaplašena njegovom velikom pojavom.
Kada je žensko društvo stiglo u bar, Mick im je otključao vrata pa su
ušle i žurka je mogla da počne. Lily je odradila dobar posao što se
dekorisanja tiče. Baloni su bili po svuda i trake sa natpisima “buduća
mlada.” Winter nije mogla ništa da uradi osim da se osmehne kada je
videla da Lily željno iščekuje sestrinu reakciju. Beth ju je povukla u čvrst
zagrljaj pa je odvela do stola gde je stajalo ostalo društvo. Lily je nekoliko
stolova spojila kako bi sve mogle da budu na okupu.
Mick je doneo veliki poslužavnik sa pićima, pa je gledala kako svaka
uzima po jednu čašu.
“Šta si nam smućkao ovaj put?” Evie je pitala. Mick je obožavao da se
hvališe pićima i koktelima čije je recepte sam izmišljao. Mogao je služiti
pivo i viski ceo dan, ali je voleo da iznenadi žene sa nekim ženskastim
pićima koje su ponekada volele popiti.
“Martini “Pixie stix”
“Whooop, whooop!!!” sve su u glas zaurlale.
“Do đavola Mick, ovaj put si sam sebe nadmašio.” Evie je pohvalila
piće, a nakon što je otpila jedan gutljaj Winter se mogla zakleti da je opaki

~ 160 ~
Naš svet knjiga

konobar porumeneo od stida. Postavio je po čašu pića ispred Lily i Winter

te im namignuo. “Za vas sam smislio posebno piće.”
Svi za stolom su prasnuli u smeh uključujući i Lily. Mick je pojačao
muziku pa je nekoliko žena ustalo da igra. Na sredini bara postojala je
metalna šipka pa se njih par okušalo u zavodljivom plesu oko nje
Winter je suzila oči kada se setila metalne šipke u teretani koja se
nalazila u podrumu klupske kuće, koja je delovala kao da tamo uopšte ne
pripada. Ove žene su bile prilično dobre za nekoga ko ne vežba taj način
plesa.
Bliss je stigla na red pa je obmotala nogu oko šipke i izvela je priličan
spektakl dok su ženske članice zviždale i navijale ne bi li je ohrabrile, dok
su Winter, Beth i Lily gledale širom otvorenih usta. Viper jebeno nikada
neće sići u onaj podrum, Winter je pomislila, gledajući Bliss kako klizi niz
šipku sa samo jednom nogom obmotanom oko nje. Svi su tapšali, Ember
takođe dok je odlazila da zauzme svoj red. Winter je okrenula stolicu tako
da više ne mora da gleda u njihovo umeće koje, iskreno, pojma nije imala
da poseduju
“Kako je u školi?” Winter je pitala Lily čije oči su bile zalepljene za ženu
na metalnoj šipki.
“Dobro.” Odgovorila je.
“Kako je bilo na prolećnom raspustu?” to joj je odvuklo pažnju. Pričale
su o tome kako će posetiti trkačku stazu, gunđajući koliko novaca su
izgubile pre nego su počele pričati o Bethinoj venčanici. Beth je već imala
drugu probu, pa je nisu uspele poneti sa sobom iz Lexingtona.
“Jesi li ti probala svoju haljinu?” Beth je pitala Winter
“Jesam.” Sve žene su kupile svoje haljine u lokalnom butiku. “Predivne
su, dobro si izabrala.”
Beth se srećno osmehnula: “Ne mogu da se strpim, jedva čekam da vas
sve vidim u haljinama.”
“Nisi nervozna?” Winter je pitala opuštenu buduću nevestu. Sigurno
je niko ne bi mogao nazvati zlom nevestom.
“Ne uopšte,” Beth je odgovorila. “Volela bih kada bi sve išlo po planu,
ali ako ne bude tako... pa prilagodićemo se. Tebe zadužujem da se
pobrineš da svi budu tačni.”
“Toga mogu da se prihvatim.” Obećala je. Evie i Natasha prišle su Beth
iza leđa pa su je povukle na podijum. Nije potrajalo mnogo kada se
opustila pa je igrala od žene do žene. Bilo je lako uočljivo da je Beth uspela
da razvije prijateljstvo sa svima njima. Lily je gledala svoju sestru i njene
prijateljice kako se zabavljaju sa srećnim izrazom na licu. Bilo je tako

~ 161 ~
Naš svet knjiga

očigledno da cura nije bila ljubomorna na ostale žene; jednostavno bila je

srećna jer joj se sestra uklapa u novi način života.
“Želiš li da im se pridružimo?” Winter ju je pitala. “Da.” Ovo je bila
Lily koju je Winter volela, neustrašiva i vesela žena koja je, kada spusti
svoj gard, bila očaravajuća. Winter nije mogla da veruje da, dok su igrale
Story i Dawn su počele da je zadirkuju i pokušavaju da je ubede da proba
šipku. Na početku, Lily ih je ignorisala, praveći komične zamerke na račun
njihovog plesanja.
“Kladim se da te tvoja mršava nožica ne bi mogla zadržati na toj šipki.”
Jewell ju je izazivala dok se par puta uspešno zavrtela oko metalne šipke.
Pogled koji je Winter videla da je došao od Lily je bio isti onaj koji je videla
par puta u svojoj karijeri direktora škole. Lily nije volela kada se neko
kladio u nešto da ne može da uradi.
Cura je polagano igrala pa se došetala do šipke. Čvrsto je uhvatila
jednom rukom, zamahnuvši nogom oko glatke metalne površine pre nego
se graciozno podigla gore, pokazivajući par pokreta koji su pokazali ostale
ženama kako se šipka koristi. Sve do jedne su prestale da igraju i stale su
je gledati. Beth je glasno navijala kada je završila poslednji pokret koji je
izvela, spuštala se sa vrha šipke prema podu kao lopta koja se vrtela oko
svoje ose, zaustavljajući se na santimetar od poda.
Tišina je ispunila prostoriju kada je krenula da se ispravlja na svoje
noge, lice joj je bilo crveno od vežbe. Odjednom je počelo glasno tapšanje
Winter je morala pitati Beth: “Jesi li znala da to ume?”
Beth je odmahnula glavom pa je požurila kod sestre.
“Gde si to naučila?” Beth je pitala.
“Teretana u koju idem ima časove igranja. To je bio jedini termin koji
se uklapao u moj školski raspored.” Lily joj je odgovorila dok ju je Beth
molila da je nauči nekim pokretima. Winter se udaljila od društva pa je
krenula po flašu obične vode. Kada ju je ispila pogledala je na sat i shvatila
je da je vreme. Pronašla je Bliss, pa su zajedno otišle do Beth i Lily koje su
sedele za stolom sa Evie.
“Odvešću Bliss do kluba. Mogu li dobiti tvoje ključeve?” Winter je
pitala držeći ispruženu ruku ispred sebe.
Beth je posegnula u svoju torbu pa je pronašla svežanj ključeva i
predala ih Winter.
“I ja sam spremna da idem kući, da li ti je problem da i mene odbaciš?”
Lily je ustala od stola pa je pogledala u sestru. Winter je bila svesna zašto
je Lily bila spremna da ide. Nekoliko žena se već napilo. Beth nije ni
pokušala da je odgovori od namere da ode, jer joj je ranije te noći
prepustila odluku o tome
~ 162 ~
Naš svet knjiga

“Volela bih kada bi ostala Bliss. Sigurna sam da Sex Piston i Crazy Bitch
neće praviti probleme.” Beth je pokušala da opravda bes svojih drugarica.
Winter nije imala pojma zašto su te žene želele Bliss. Svi su odbijali da joj
objasne. Kada je tu temu spomenula Beth, povređeni izraz na njenom licu
naterao ju je da odustane od daljih pitanja.
“Nije važno, vratiću se u klub i biću jedina žena tamo.” Zagrlila je Beth
pa su se okrenule i krenule su prema izlazu. Sve su propustili Lilyn
zabrinuti pogled koji je uputila sestri pre nego je izašla iz bara.
Winter je odlučila da prvo odveze Bliss, njeno konstantno laprdanje o
muškarcima činilo se Winter i Lily veoma neprijatno. Do trenutka kada su
stigli ispred klipske kuće Winter je mislila kako joj malo fali da joj gurne
čarapu u usta i natera je da prestane da priča.
Kada su ispratili Blissin ulazak u kuću, Winter je okrenula automobil
pa se vratila na glavni put. Tišina je bila očaravajuća.
“Članovi klub su poprilično bliski zar ne?” Lily je pitala.
“Jesu.” Oprezno je odgovorila.
“Bliss je imala nekoliko veza sa različitim članovima, je li tako?” ovaj
put pitanje je bilo malo konkretnije.
“Ja pokušavam da se ne mešam u taj aspekt kluba.” Winter je izbegla
direktan odgovor.
“Mislim da je imala vezu sa Razerom. Beth ne želi da mi kaže, kada su
bili raskinuli na kratko, a sudeći po ponašanju onih drugih bajkerskih
ženski, mislim da je Bliss bila u pitanju.” Lily je rekla, pokušavajući da
izvuče bilo kakav nagoveštaj iz nje. Winter je bila iznenađena što je Lily
pita o raskidu nje i Razera.
“Ja iskreno pojma nemam Lily, to je bilo pre nego sam se ja uselila u
kuću.”
Lily je ćutala i gledala je kroz prozor. Prošle su klub i krenule su da se
spuštaju niz planinu kada je ugledala rotaciona plava svetla u retrovizoru.
“Prokletstvo.” Winter je opsovala, zaustavljajući auto na jedva
postojećem stajalištu pokraj puta. Kada se zaustavila pritisnula je dugme
da spusti prozor i sačeka policajca koji im je prilazio.
“Vozačku i saobraćajnu.” Zamenik je rekao.
Winter je izvadila vozačku iz novčanika, upućujući Lily smešak
ohrabrenja. Ispružila mu je dozvolu kroz prozor dok je on stajao u
mračnom delu puta.
“Saobraćajnu moram potražiti pošto je ovaj automobil od moje
drugarice.” Posegla je rukom i otvorila je pregradu za rukavice.
“Držite ruke gde ih mogu videti.” Zamenik je uperio njegovu
baterijsku lampu u dozvolu i proučavao je polako, Winter je pogledala
~ 163 ~
Naš svet knjiga

gore i tek tada je po prvi put videla lice policajca, njegov neprijatan glas ju
je podsećao na nekoga.
“Mi smo se upoznali ranije, dok sam živela u gradu. Vi ste došli sa
šerifom u moju kuću kada sam prijavila neovlašćen upad.” Winter nije
promakao ružan izraz njegovog lica.
“I ja se vas sećam. Ti si kurva koja voli da se pravi nedodirljivom.”
Rekao je zlobno.
Winter nije mogla da veruje da sa njom razgovara na takav način, glas
mu je bio obojen mržnjom. Lily je iznenađeno uvukla vazduh u sebe.
“Obe izlazite iz vozila.” Zamenik se odmakao od Winterinih vrata
kako bi im pokazao da izađu dok se igrao baterijskom lampom.
Winter je odbijala da pokaže koliko je uplašena. On je bio predstavnik
zakona, ali preteće vibracije koje su izbijale iz njega slale su upozoravajuće
trnce kroz njenu kičmu.
Lily je izašla iz automobila pa je stala ispred SUV-a. Stala je do Winter
čim je ova izašla napolje pa je uhvatila mladu devojku za ruku pružajući
joj, bez reči, znak da će sve biti u redu. Strah je bio očigledan u curinim
očima kada je zamenik prišao Winter.
“Jeste li pili večeras?”
“Nisam pila.” Winter mu je iskreno odgovorila. Arogantno je zurio u
nju pre nego je pogledom prešao na Lily. Njegov izraz lica bio je takav da
joj je u momentu pripala muka; nije imao nikakvu nameru da sakrije svoj
požudan pogled od njih.
“Jesi li ti pila večeras?”
Lily je odmahnula glavom.
“Ako je to sve mi bismo volele da pođemo zameniče.” Winter je
očajničku pokušavala da skrati ovaj susret.
“Ići ćete kada vam ja budem rekao da idete.” Ponovo je lice okrenuo
prema njoj. Kada ju je pogledao podigao je dozvolu do njenog lica pa je
jednostavno ispustio iz ruku. Pala je ispred njenih nogu; automatski se
sagnula da je pokupi, tada je primetila njegove čizme. Bile su neobične
zbog kopče i zvezde koje su se nalazile sa strane. Winter je shvatila da ih
je već negde videla.
Počela je da drhti od straha, ispravila se pokušavajući taj isti strah
sakriti od njega. Nije uspela.
Njegove oči zurile su u njene i znala je da je shvatio da ga je prepoznala.
Pre nego je uspela reagovati, uhvatio ju je za ruke okrenuo je i nabio je na
Bethin automobil. Lily je počela da vrišti, krećući se prema Winter.
Zamenik ju je uhvatio za kosu i sprečio je da joj se približi.

~ 164 ~
Naš svet knjiga

“Dobro de, nema razloga za strah. Pobrinuću se za tebe čim završim sa

ovom droljom.” Winter se polako uhvatila za otvorena vrata pa se počela
odmicati od zamenika.
“Setila si me se, nisi li? Nadao sam se da hoćeš,” slegnuo je ramenima,
“Muškarac voli da zna kada ostavi utisak.” Rekao je povlačeći Lilynu kosu
kada je stao ispred Winter, sprečavajući je u begu.
“Zašto?” Winter ga je pitala. Ako je namerava ubiti, barem neka joj
objasni zašto ju je napao na školskom parkiralištu.
“Za malo sam dobio otkaz zbog tebe. Da moj tata nije iskoristio svoje
veze, ja bi sada bio bez posla. Naravno, matoro kopile me je upozorilo da
će me se odreći ako ponovo zapadnem u neku nevolju.” Rekao je pa je
svoju baterijsku lampu iz sve snage nabio u Winterin stomak i izbio joj
vazduh. Momentalno je pala na kolena, daveći se i pokušavajući da
udahne dok je on gurnuo Lily na vrata SUV.a
“Ulazi unutra, ugasi svetla i motor!!” vikao je. “Odmah!!!”
Winter je gledala kako Lily pokušava drhtavim prstima da otvoru
vrata, ali su joj ruke stvarno jako drhtale i nije mogla da uhvati ručku.
Winter je uspela ustati na noge, kada je shvatio da se pomera, zamenik
Moore je pustio Lilynu dugu kosu dovoljno da uhvati Winter za ruku.
Pokušala je da se oslobodi, otimala se u njegovim rukama i tada je
vrisnula:
“Lily beži...” naravno devojka je oklevala, Winter je mogla da vidi da
nije želela da je ostavi samu.
“Idi po pomoć. Trči...!!!”
“Ubiću je ako se pomeriš.” Zamenik Moore je pokušao dovući Winter
bliže Lily da je zgrabi, ali se Winter očajnički borila pokušavajući joj dati
dovoljno vremena da pobegne. Frustriran, zamenik je prestao da
pokušava da dohvati Lily pa je izvadio pištolj. Tek tada je Lily pobegla.
Prvo je krenula da trči po putu, ali kada je zapucao spustila se u šumi.
Zamenik Moore je ponovo naciljao pa je ispalio još jedan metak
pokušavajući da pogodi Lily, ali ga je Winter nastavila napadati koristeći
nokte koje je zabijala u meso na njegovoj ruci.
“Ti glupa kučko, prosviraću ti metak u čelo ako ne prestaneš.” Vrištao
je na nju.
Svetla su se iznenada pojavila dolazeći iz suprotnog pravca,
osvetljavajući dve figure koje su se besomučno borile u mrklom mraku.
Automobil je usporio pre nego se zaustavio pored puta. Vrata automobila
su se otvorila kada su žene počele da izlaze iz njega.

~ 165 ~
Naš svet knjiga

“Ako im kažeš samo jednu reč, ubiću te, ubiću vas sve.” Zamenik ju je
upozorio. Winter je prestala da se otima. Bol u kičmi ju je obuzeo i polako
je gubila kontrolu nad nogama.
“Šta se koji kurac dešava ovde?” Winter je pogledala u žene koje je
prepoznala iz Pink Slippera. Shvatila je, žene koje očekuju objašnjenje od
zamenika bile su Sex Piston i Crazy Bitch. Njih dve polako su prilazile njoj
i zameniku.
“Vratite se u svoje vozilo. Ovo se vas ne tiče, zaustavio sam je zbog
vožnje u pijanom stanju, a ona se opire hapšenju.” Njegov oštar ton nije
sprečio žene u prilaženju
“Zašto voziš Bethin automobil?” Sex Piston je pitala Winter.
Winter je znala da ima izbor. Mogla im je reći da je zamenik Moore
neće pustiti žive odatle. Mogle bi ga prepoznati kada otkriju da je Winter
nestala, imao je samo jednu opciju, ali Winter nije.
“Idite po pomoć, zovite Beth. Recite joj da zove Razera. Bežite!!!”
Winter je vrištala na žene pa je nastavila da se otima iz ruku poremećenog
zamenika.
“Zaustavite se!” podigao je pištolj prema Winter, ali pre nego je uspeo
da puca bio je napadnut od strane Crazy Bitch i Sex Piston. Pokušavajući
da se odbrani od dve razjarene žene bio je primoran da pusti Winter.
Izgubivši ravnotežu, bila je srušena na put od strane tria koji se tukao.
Winter je gledala kako Crazy Bitch otima pištolj iz ruku zamenika dok ga
je Sex Piston divljački vukla za kosu. Uglom očiju, zapazila je treću ženu
koja im je trčeći prilazila, osim nje tu je bila još jedna koja je otvorila gepek
zelenog automobila te iz njega izvukla bejzbol palicu. Trčeći prema njima,
Killyama je zameniku prišla sa leđa.
“Pomeri mi se sa jebenog puta.” Sve su se žene pomerile u stranu,
prepuštajući ga Killyami. Winter ga nije žalila dok je gledala kako ga
palicom udara po leđima, nabijajući ga na SUV. Udarajući ga još jednom
iz sve snage između lopatica pao je kao pokošen pored Winter.
Jedna od žena kleknula je pored Winter. “Jesi li dobro?”
“Jesam. Uzmite moj telefon iz kola i zovite Vipera.” T.A. je ustala na
noge pa je otišla do SUV-a i pronašla je mobilni.
Killyama je napokon bila zadovoljna učinkom pa je stajala iznad
zamenika sa palicom u rukama dok je Crazy Bitch imala pištolj uperen u
njegovu glavu.
“Šta se koji kurac desilo ovde?” Sex Piston je pitala.
“Pokušao je da me ubije. Jednom me je već napao, ali ga nisam mogla
identifikovati. Znao je da sam ga prepoznala sada, pa je želeo da ubije
mene i Lily.” Winter se tek tada setila Lily, pa se ukočila od straha.
~ 166 ~
Naš svet knjiga

“O moj Bože, Lily,” Winter je zastenjala. “Otrčala je bežeći u šumu!”

vrištala je pokušavajući naterati T.A. da joj pomogne ustati na noge.
“Moramo je naći!” ponovo je zavrištala. “Možda je povređena, pucao
je dva puta na nju.”
“Daj se jebeno smiri.” Killyama joj je rekla. “Nema šanse da ćemo trčati
po ovoj šumi po mraku. Sačekaj muškarce.” Zamenik Moore krenuo je da
se pomera. “Šta ti je uradio?” pitala ju je sa zlobnim sjajem u očima.
Winter je zurila u ženu sa palicom. “Pretukao me je skoro na smrt,
ostavio me je napolju celu noć da ležim u lokvi krvi. Nije završio posao pa
mu se sada pružila prilika za to. Hteo je da ubije Lily i mene.” Winter je
jako drhtala, morala je da se drži za T.A. kako ne bi pala.
“Ti si Bethina prijateljica?” Crazy Bitch ju je pitala.
Winter je klimnula pa rekla: “Jedna sam od deveruša.”
“Mi smo isto.” Rekla je odsutno, gledajući u zamenika koji je uspeo da
se podigne na kolena. Gurnula je pištolj za pojas svojih pantalona, pa je
ispružila ruku.
“Postaraću se da vas sve pohapse, napad na službeno lice...” zamenik
Moore je zakonom pokušao da zaplaši bajkerske žene.
Killyama je predala palicu Crazy Bitch. “Sada ću ja da ti pokažem kako
izgleda napad na službeno lice jebaču...” Crazy Bitch ga je udarila iz sve
snage po ramenu.
“Ja... ću... da... razbijem... tvoju... guzicu...” svaku reč označila je
udarcem palice. Udarci po mesu čoveka koji je ležao u prašini prigušili su
zvukovi motora. Mogli su se čuti i pre nego su skrenuli iza ugla. Crazy
Bitch je prestala udarati zamenika koji je sada bio u nesvesti pa se okrenula
da proprati parkiranje motora Last Ridersa pored Bethinog vozila.
Viper je skočio sa motora i počeo je da trči prema Winter
“Šta se desilo?” pokušavajući da spreči svoju histeriju da izbije napolje,
zadržala je mirnoću dovoljno dugo da mi objasni šta se desilo, onda je
izgubila kontrolu nad svojim emocijama kada mu je ispričala deo o Lily.
Tada je Viper preuzeo komandu i krenuo je da naređuje: “Sex Piston,
odvezi Winter i Bethin automobil nazad u Rosie’s. Nemoj da bi neko
otvorio usta o ovome šta se desilo. Nikada se niste zaustavile. Došle ste
direktno do bara nakon što ste krenule od kuće. Razumeš me?”
“Hoćeš li se rešiti ovog kučkinog sina sam ili hoćeš da ostanem i
pomognem ti?” Killyama je iskreno pitala.
“Ovo parče govneta, odavde preuzimamo mi. Vi idite u bar, popijte
par pića, lepo se provedite i zaboravite da se ovo ikada desilo.” Viperov
pogled pržio je svaku bajkersku kučku pojedinačno. Pošto su shvatile

~ 167 ~
Naš svet knjiga

poruku, uskočile su u svoj automobil, odvezle su se uz škripu kočnica

kada je Crazy Bitch nagazila papučicu za gas.
“Razeru, nazovi Beth, reci joj šta se desilo, ali joj isto tako reci da drži
jezik za zubima. Kaži joj da ćemo pronaći Lily. Winter, ulazi u kola i idi sa
Sex Piston u bar, Beth će te trebati.” Sex Piston je bila za volanom pre nego
je Viper završio sa pričom. Winter se na drhtavim nogama iz njegovu
pomoć dovukla do suvozačevog sedišta.
“Molim te nađi je Vipere.” Preklinjala ga je.
“Možeš da se kladiš na to lepa devojko,” rekao je uvereno. “Sigurna si
da je on taj koji te je skoro ubio?”
Winter nije oklevala. “Sigurna sam.” Rekla je zatvarajući vrata i ne
pogledavši u čoveka koji je još uvek ležao na zemlji okružen članovima
Last Ridersa.
Sex Piston je napravila polukružno skretanje pre nego se odvezla u
pravcu bara.
“Cash, Shade, Rideru pronađite Lily.” Tri muškarca su se momentalno
pokrenula, svaki je otišao do svog motora da uzme šta mu je bilo potrebno
pre nego su nestali u tami šume.
“Razeru, Knoxe, Traine vas trojica idete sa mnom.”
Viper je došetao do zamenika koji se uneredio kada ga je Killyama
počela udarati palicom, pa je čučnuo pored njega.
“Nazovi šerifa, kaži mu da su me one žene napale,” zamenik Moore je
plakao ležeći na zemlji, zureći u lice koje ga je gledalo ledenim pogledom.
“Ono je bila moja žena koju si za malo pretukao na smrt. Ležala je
nepomično nedeljama, čak nije mogla da piša samostalno. Ostavio si je na
jebenoj zemlji u jebenoj agoniji satima, trebalo joj je nekoliko nedelja
rehabilitacije da uspe da sa kreveta pređe u invalidska kolica.”
Zamenik je molio za milost, Viper mu je nije ukazao.
“Upravo si proživeo svoj zadnji dan...”

***

Cash, Shade i Rider tiho su se kretali preko brda, tražeći bilo kakav trag
koji bi im ukazao na koju je stranu Lily pobegla. Stručno, Cash je svojom
baterijskom lampom prelazio preko tla levo desno. Imali su sreće što su u
prvih petnaest minuta pretrage uspeli pronaći prvi trag. Udaljili su se
jedan od drugog na nekoliko koraka pa su joj se polako približavali. Cashu
je šuma i planina bila veoma poznata, pa je shvatio da će je lakše pronaći
ako se razdvoje. Shade je bio taj koji je pronašao parče tkanine koje je bilo

~ 168 ~
Naš svet knjiga

umrljano krvlju. Čvrsto ju je stegnuo u ruci pa je požurio samo malo

menjajući pravac.
“Najebali smo.” Cash je rekao, prepoznajući marker.
“Što?” Shade je besno pitao.
“Mi smo na posedu Portlandovih.”
“Pa?”
Cash je odmahnuo glavom dok je rukom pipao koru drveta koje se
nalazilo pored njega. “Ovde se odmorila, neko ju je pronašao pa je otišla
sa njima u onom pravcu.” Pokazao je prstom na predeo sa njihove leve
strane.
“Kako si jebote to zaključio?” pitao ga je Shade, zureći u zemlju ispred
sebe.
“Zato što, ko god da ju je našao vozio je ono sranje od vozila na četiri
točka namenjeno za blatno područje. Dobra vest je da su nam ostavili trag
koji bi i slepac mogao da prati.” Sada su imali jasnije znakove da prate pa
im nije trebalo mnogo da se nađu ispred ogromne kuće sagrađene na
čistini.
“Kučkini sinovi.” Prišli su kući onoliko blizu koliko su mogli, a da ih
ne uoče oni koji su živeli u njoj.
“Idemo.” Rider je rekao kada su videli spomenuto vozilo parkirano
ispred kuće.
“Sagni se.” Cash je siktao kroz zube.
“Zašto, hajde da im samo pokucamo na jebena vrata.” Rider ga je
pokušao urazumiti.
“Ako im budeš kucao na vrata pogrebnik će strugati to malo tvoga
mozga sa njihovog trema. Slušajte me, Porterovi su najveći uzgajivači
hašiša u zemlji.” Cash im je objasnio u kakvoj su opasnosti. Nikako nisi
mogao da odeš i pokucaš na vrata nekom dileru droge, bar ne u ovom
delu zemlje.
Cash nije maknuo pogled sa kuće. Doneo je odluku pa se okrenuo
prema Rideru pre nego je shvatio da je Shade nestao.
“Otišao je sam po nju dođavola.” Bez ijedne preostale opcije, naredio
je Rideru da ostane gde je. Izašao je iz senke i zaputio se prema ulaznim
vratima. Nije se ni uspeo približiti dovoljno kada su se vrata širom
otvorila. Cash je znao da kučkin sin koji je izašao drži pušku uperenu u
njega.
“Gubi se sa moje zemlje.”
“Greer, ja sam, Cash Adams.”
“Mogu to i sam da vidim jebaču. Miči jebeno dupe sa moje zemlje.”
Greer nije podigao svoj glas, ali je puška prenela upozorenje.
~ 169 ~
Naš svet knjiga

Cash se mogao kladiti da je znao, jer je imao jebeno reflektorsko svetlo

postavljeno na tremu.
“Sestra verenice mog najboljeg druga se našla u nevolji večeras,
zalutala je u šumi. Pokušavamo da je nađemo.”
“Nikoga nisam video, osim tebe i one usrane kukavice koja se sakrila
iz onog drveta tamo.” Greer je rekao pokazujući puškom ka drvetu.
“Rideru izađi.” Kada nije uradio šta mu je rečeno Cash je znao gde se
Dustin nalazi.
“Dustine, bolje ti je da mu ne fali dlaka sa glave inače ćeš imati posla
sa Last Ridersima. Neće vam ostati ništa od ove zemlje na kojoj uzgajate
travu na koju ste toliko ponosni, kada oni završe sa vama.”
“Jebeno začepi Cash.” još jedan glas se začuo iza njegovih leđa
prislanjajući mu cev pištolja na potiljak.
“Baš sam se pitao gde si Tate. Hoćeš li reći svojoj braći da prestanu da
se zajebavaju i da sklone oružje? Došli smo po Lily i odlazimo.” Cash je
pokušao da urazumi starijeg brata.
“Žena nije ovde!!” Greer je zaurlao.
“Uvek je bio glup kao kurac.” Cash je uzdahnuo. “Bolje ih dozovi
pameti Tate. Ne želiš nevolje sa Last Ridersima.”
“Misliš li da ćeš me uplašiti sa tom tvojom bajkerskom bandom?” Tate
je tiho pitao.
“Žena je naša. Izgubila se i mi pokušavamo da je vratimo njenoj sestri
Tate.”
Jače mu je pritisnuo cev pištolja u potiljak i pitao: “Zašto bi vam je
vratili, možda bismo ovoga puta mi od vas mogli oteti ženu? Čisto da
vidite kako to izgleda.”
“Prestani Tate. Greer spusti pušku. Dustine izvedi njegovog druga
napolje.” Na vratima kuće stajala je žena, a Cash je mogao videti kako
izlazi napolje. Svetlo reflektora dozvolilo mu je da vidi samo ženinu
siluetu kada se naslonila na ogradu kuće.
“Spustite oružje i ostavite ih na miru.” Sva tri muškarca polako su
spustila svoje puške i pištolje, nevoljno izvršavajući ženina naređenja.
“Rachel, vrati se u kuću.” Greer joj je rekao.
“Nema potrebe. Dok ste se vas trojica debila ovde svađala, njihov
drugar je ušao kroz prozor spavaće sobe.”
Tate je gurnuo Cashovo rame kada je prolazio pored njega na putu
prema kući. Dustin je izašao iza drveta držeći Ridera na nišanu gurajući
ga napred pre nego je i on krenuo prema tremu.
“Rideru!” Cash je zaustavio Ridera pre nego je uspeo napasti Dustina.
Zaustavio se, ali je Cash znao da nije srećan zbog toga.
~ 170 ~
Naš svet knjiga

Cash i Rider krenuli su prema kući. Kako su se približavali tako je imao

jasniju sliku Rachel. Nije ju video od kako su bili klinci. Njena dugačka
kosa bila je svezana na potiljku, dosežući njenu oblu guzu. Zurila je u
njega svojim sivim očima sa pojebljivim osmehom na licu.
“O pa... zar ovo nije poznati Cash Adams?” rekla je rugajući mu se.
Odmerio ju je i shvatio je da nosi ogromnu flanelsku košulju i široke
farmerice.
“Kako si Rachel?”
“Bila sam prilično dobro dok nisam začula pucnjeve kada sam obilazila
svoje biljke, otišla sam da vidim šta se dešava i odakle su došli pucnjevi
pa sam slučajno naletela na izbezumljenu Lily.” Rekla je zabrinutim
tonom.
“Vratićemo je njenoj sestri.” Cash je rekao proučavajući promene na
njenom telu koje su se desile od zadnjeg puta kada ju je sreo u gradu
okruženu braćom.
“Hoću da razgovaram sa Beth pre nego je bilo ko odvede.” Oštro mu
je odgovorila. Cash se nije raspravljao, nego je izvadio svoj mobilni i
nazvao je Razera. Rachel je samo pokušavala da zaštiti Lily. Divio se
načinu na koji je obuzdala svoju debilnu braću dok je u isto vreme
razmišljala o Lilynoj dobrobiti, nije je htela pustiti sve dok Beth ne potvrdi
da je to u redu.
“Razeru, ovde je neko sa kim Beth mora da porazgovara...”

***

Shade se naslonio na zid, procenjujući situaciju pre nego napravi korak

prema Lily. Rachel je otišla, ostavljajući ih same posle samo nekoliko
izgovorenih reči. Imao je sreće što ju je ranije upoznao, kada je kupovao
njihovu robu za pojedince iz kluba.
Lily je sedela na podu u ćošku spavaće sobe, lice joj je bilo naslonjeno
na kolena, rukama ih je obgrlila, njišući se napred nazad. Crvena gumena
narukvica koju joj je savetnik dao bila je na njenom delikatnom zglobu.
Penni mu je rekla da je savetnik rekao Lily da je povuče i pusti da je udari
po ruci svaki put kada bude uplašena ili nemoćna da se suoči sa nekom
situacijom. Penni mu je takođe rekla da je Lily ranije to konstantno radila,
ali sada je počela da je koristi samo nekoliko puta na dan.
“Lily?” Shade je pokušao da ublaži svoj dubok glas. U ovakvom stanju
je već video nekoliko puta. Beth je rekla Razeru da jedino što može da je
izvuče iz tog transa je vreme. To je bio njen odbrambeni mehanizam.

~ 171 ~
Naš svet knjiga

Shade je polako došetao do nje pre nego se polagano spustio do njenog

ljuljajućeg tela.
“Lily.” Ovaj put je malo podigao glas, zahtevajući njenu pažnju.
Njihanje je prestalo. Pošto je doneo odluku, polagano ju je uhvatio i
krenuo je da je obgrli rukama. To nije bila najpametnija odluka, jer u
rukama kao da je držao divlju mačku.
Neočekivana ženska snaga navela ga je da je pribije uza zid i zadobije
kontrolu nad noktima koji su ciljali njegove oči. Kada ju je pričvrstio
rukama na zid, telom joj se skroz približio, ali joj nije uhvatio ruke, nego
je blokirao svaki njen pokušaj odbrane.
“Lily prestani sa tim istog momenta!!!” rekao je glasno. “Zar nisi
zabrinuta za Winter, ona se tako bojala za tebe, plakala je jer je bila
zabrinuta Lily. Beth je verovatno na rubu živaca od straha zbog tebe Lily.”
Shade ju je i dalje držao uza zid konstantno ponavljajući imena, Winter i
Beth. Napokon, u njenim divljim očima primetio je da se vraćaju u
normalu kroz njeno bezizražajno stanje.
“Shade?” zajecala je.
“Da, baby.”
Lily je počela da uzima duboke udahe pa je to izgledalo kao da će
svakog časa eksplodirati. Dlanovima je obrisala suze sa obraza. “Je li
Winter na sigurnom?”
“Jeste. Bethine prijateljice su stale i pomogle joj. Winter te čeka zajedno
sa Beth. Ove čekaju da im se javiš. Jesi li dobro?” Shade je bio zabrinut, jer
je našao krv na onoj tkanini. Očima je preleteo preko njenog tela tražeći
povrede, ali je uspeo naći samo ogrebotinu na njenom laktu
Lily je klimnula glavom još uvek pokušavajući da dođe do daha. “Lily,
sporije diši.” Naredio joj je čvrstim glasom. Lily je poskočila od straha, ali
joj se disanje stabilizovalo. Shade se tada povukao korak unazad da bi
mogla normalno da diše.
“Možemo li sada ići?” Lily je pitala, njen tanušan glas polako je dobijao
na jačini. Postrance je prošla pored Shadea, starajući se da joj telo ne
dotakne njegovo.
“Možemo.” Shade se još više povukao unazad ne bi li joj pružio više
mesta da se provuče pored njega.
Otvorio joj je vrata pa ju je propustio prvu, a zatim je krenuo za njom.
Lily je izašla na vrata pa se naglo zaustavila, pronalazeći da je dvorište
bilo prepuno članova Last Ridersa. Winter ju je gledala sa Viperovog
motora, dok je Beth skakala sa Razerovog pa je trčala prema njoj, zamalo
je rušeći. Shadeova ruka na Lilynim leđima sprečila je upravo taj scenario.

~ 172 ~
Naš svet knjiga

Winter se nasmejala. Posle nekoliko minuta kada su se sestre ispričale

krenule su prema Razerovom motoru.
Shade se popeo na svoj motor pa ga je upalio. Viper je poslao Knoxa
po Shadeov motor na staru planinu pa ga je zato prevoz čekao tamo. Knox
se sada vozio sa Riderom. Viper je takođe upalio svoj, čekajući.
Shade se dovezao do Lily i jednostavno je pozvao.
“Lily.” Winter je mogla videti po njenom izrazu lica da nije htela da se
vozi sa njim, htela je da ostane u sigurnosti sestrinog zagrljaja. Nije bila
spremna pustiti utešni stisak Bethinih ruku nakon noćne more koju je
proživela. Winter je čula Beth kako moli Razera da zove Micka i kaže mu
da doveze njen automobil.
“Penji se Lily. Ja te vozim kući.” Shadeov odlučan glas naveo je Lily da
mu se oklevajući približi. Popela se iza njega, držeći se nogama za njega
pa je drhtavim rukama stavila kacigu na glavu. Čim je to uradila, Shade je
pokrenuo motor.
“Idemo kući, lepa devojko.” Viper je zauzeo čelo kolone dok su ga
drugi pratili krivudavim putem. Winter se više nije plašila vožnje po
mraku. Sa Last Ridersima, nije imala čega više da se boji.

~ 173 ~
Naš svet knjiga

Winter je nervozno izravnala suknju, Viper ju je zato uhvatio za ruku

pa je utešno stisnuo.
“Nemoj izgledati tako preplašeno.” Rekao je opušteno.
Nije joj pomagao; on je bio deo problema. Bio je obučen u jedno od
svojih odela i izgledao je kao drkadžija ledenog srca kakav je bio pre
nesreće.
“Lako je tebi reći, previše te se boje da kažu bilo šta zlobno pred
tobom.”
“Ako znaju šta je dobro za njih, neće ni tebe komentarisati.” Viper je
rekao pretećim glasom.
Gospođica Richards je izašla iz prostorije u kojoj je imala preliminarni
sastanak sa školskim odborom.
“Pozvaće nas nazad za nekoliko minuta. Otvoriće suđenje za javnost.
Volela bih da si poslušala moj savet i sačekala svoje saslušanje.”
Njena advokatkinja nije bila zadovoljna njenom odlukom. Winter je
mogla da shvati njenu bojazan, dok je gledala u ljude koji su došli da
prisustvuju suđenju. Sve žene Last Ridersa bile su prisutne. To jutro kada
je krenula u sudnicu pronašla ih je sve u kuhinji kako je čekaju, uključujući
i Vipera koji je negde nestao dok se ona tuširala.
Sve one bile su obučene u svakodnevnu garderobu što je nekako
olakšalo Winter. Obavestile su je da će ići sa njom na sastanak. Naravno,
posle toga su je planirale odvući u lokalni studio za tetovaže da uradi
svoju koju je odavno zaslužila.
Viper joj je rekao, dan posle zamenikovog napada, da su joj, svih osam
originalnih članova dali svoj glas, jer je pokušala da spasi Lilyn život.
Winter je uspela da izbegne tetoviranje sve do sada. Žene su bile odlučne
u nameri da ozvaniči pripadanje klubu Last Ridersa. Predala se uz osmeh,
jer je znala da su u suštini u pravu.
Gospođica Richards, u drugu ruku, nije bila ganuta njihovim
pojavljivanjem i podrškom, jer ju je pitala da li je sigurna da želi da zadrži
svoj posao. Winter joj je prećutala opasku, jer nije želela da bude
bezobrazna. Kada je Viper ženama dozvolio da isteraju svoje sa
dolaženjem, jedino što je ona mogla da uradi bilo je da klimne glavom i da
nestrpljivo čeka kraj suđenja.
Vrata gde se nalazio školski odbor su se otvorila, puštajući civile na
suđenje. Taman kada su hteli ući na vrata, spoljašnja su se otvorila, a na

~ 174 ~
Naš svet knjiga

njima su se pojavile bajkerske kučke. Winterino lice je prebledelo zbog

njihovog izgleda. Sve su nosile uzane izbledele farmerice i kožne jakne, a
na nogama su imale teške bajkerske čizme na štiklu. Tog momenta je
poželela da propadne u zemlju. Beth, videvši da su prošle kroz vrata,
požurila je prema njima nadajući se da će ih sprečiti od ulaska na suđenje.
“Sex Piston, jesi li trebala nešto?” Beth je brzo pitala, želela je da ih
udalji iz zgrade pre nego ih neko vidi.
“Ne, kada si mi poslala poruku i napisala mi da ne dolaziš na svoje
zakazano šišanje i zašto, odlučile smo i mi da dođemo. Ako je ovo
dovoljno važno da žene Last Ridersa budu ovde, onda je važno i nama.
Kučka treba svu moguću podršku koju može dobiti.” Sex Piston je
klimnula glavom prema Winter.
“Ej u redu je, prostorija je skoro puna. Ne želim da se i vi zamarate sa
ovim. Kako bi bilo da se nađemo u restoranu za sat vremena?” Winter je
stala ispred njih, pokušavajući ih odgovoriti od nauma.
“Curo, ne postoji ništa važnije od toga da stanemo uz drugu kučku.”
Crazy Bitch se umešala, njene grudi su jedva stale u tesnu majicu.
T.A. Killyama i još jedna cura koju su predstavili kao Debelu Louise su
je ignorisale i ušle su direktno u prostoriju. Gospođica Richards je
izmarširala iz prostorije, pa se naglo zaustavila kada je videla sa kim
Winter razgovara.
“Šta ti radiš ovde?” pitala je hladnim glasom.
Winter nije razumela njeno pitanje sve dok nije shvatila da se obraća
Sex Piston.
“Pružamo našoj kučki moralnu podršku. Zašto si ti ovde Diamond?”
Sex Piston je pitala.
“Rekla sam ti sto puta da me ne zoveš tako.”
“To je tvoje jebeno ime kučko.” Sex Piston je rekla kroz zube.
Njena nadmena advokatkinja je izgubila svoju hladnoću i rekla: “Ne
pričaj kao da si smeće.”
“Reći ću te mami da si me nazvala smećem.” Sex Piston joj je
odgovorila.
“Samo napred, ali ako me nazove, razbiću te od batina.” Gospođica
Richards ju je upozorila.
Winterina usta su se otvorila od zapanjenost kada je shvatila da su njih
dve sestre, s tim da je Sex Piston bila mlađa. Sličnost je bila neosporna, obe
su imale istu nijansu crvene boje kose i braon oči. Sex Piston je bila
mršavija od sestre koja nije bila debela, već fino zaobljena.
Gospođica Richards je duboko udahnula pa je ponovo uspostavila
kontrolu nad sobom i navukla je lice profesionalca kao da je obukla ogrtač.
~ 175 ~
Naš svet knjiga

“Ako izgubiš ovaj slučaj, neće biti moja krivica. Ne možeš ljudima
bacati u lice svoj životni stil i očekivati da zadržiš posao u ovom gradu,”
rekla je Winter. “Ja ne izvodim čuda. Ako stvarno želiš da je podržiš idi
kući Sex Piston i vodi svoje drolje sa sobom.” Krenula je da ode, ali se
okrenula da Sex Piston uputi zadnju uvredu.
“Ako me mama nazove, reći ću joj da odjebe, na tebi je da li ćeš izazvati
novu svađu između nas dve.” Zaključila je razgovor bez i reči pozdrava.
Sex Piston je samo stajala, ali je Winter mogla da vidi da su je ove reči
zabolele. Zakoračila je prema njoj i obgrlila je oko ramena
“Hajde da uđemo Sex Piston.” Dugovala je ovoj ženi svoj život. Nije
imala nameru da ih uvredi time što će ih zamoliti da odu.
Kada su svi zauzeli svoja mesta, sastanak je počeo. Naravno, školski
odbor je započeo dnevni red sa budžetom. Ben Stiles je pročitao drugu
stavku na dnevnom redu koja je zaključivala Winterino zaposlenje.
Gospođica Richards je tada ustala. Kada su joj dali dopuštenje da govori,
veoma jasno i koncizno je iznela sve razloge zbog kojih Winter ne bi
trebala biti otpuštena, iznoseći činjenice iz njenog profesionalnog dosijea
koje su govorile o doprinosima prema školskom odboru. Ne samo što se
srednje škole ticalo, nego i o volontiranjima koja je obavljala mimo svog
opisa posla. Nekoliko njenih učenika je takođe bilo tamo da je podrže,
svedočili su u njenu korist, jer im je u prošlosti puno pomogla kako bi se
osigurali za bolju budućnost. Onda su njene kolege bile pozvane da
svedoče.
“Ako je vrate na posao završiću ono malo ispita što mi je ostalo i uzeću
svoju diplomu.” Crazy Bitch je glasno prošaputala Sex Piston.
“Matora si za to.” Sex Piston joj je odgovorila ne pazeći na svoj ton.
“Nisam matora jebote, dvadeset pet mi je.”
“To je matoro, one uštogljene kučke,” pokazala je glavom prema
nastavnicama koje su došle da podrže Winter, “Bile bi prestravljene jer će
misliti da ćeš jebati dečake, a da ćeš cure preobratiti u kučke.”
“Ne trebaju meni mladi kurčevi,” Crazy Bitch je odgovorila ne
odbijajući mogućnost regrutovanja cura.
“Ma jebala bi ti te mlade pastuve.” Killyama se ubacila u razgovor
“Ne jebem mlade kurčeve, ne bi jebala ni one drkadžije koji sede za tim
dugačkim stolom.” Crazy Bitch se nastavila raspravljati.
Winter je zagrizla zglob svog prsta dok je slušala njihov razgovor jer je
već požalila što ih je pozvala da ostanu.
“Dvoje od svih njih su žene.” Sex Piston je rekla dok je pravila balon
od žvakaće gume koji je na kraju pukao uz glasan zvuk.

~ 176 ~
Naš svet knjiga

“Koje?” Obe, Crazy Bitch i Killyama proučavale su članove školskog

odbora.
Odbor je prestao sa daljim svedočenjima, pozivajući članove na
glasanje dok su svi oni zurili u žene. Doduše, zapravo ih je u odboru bilo
tri koliko je Winter izbrojala.
Ustala je na noge i rekla: “Pre nego donesete presudu što se mog
budućeg zaposlenja tiče, volela bih da mi pružite šansu da kažem nešto.”
“Izvoli.” Ben Stiles joj je pokazao rukom na govornicu.
“Kao prvo, volela bih da se zahvalim Školskom Odboru što su odvojili
vreme u svojim prezauzetim rasporedima i time mi pružili šansu da
objasnim.” Winter je tada objasnila napad koji se odigrao i kako je njen
oporavak tekao u kući Last Ridersa. “Neću poreći da sam u emotivnoj vezi
sa gospodinom Jamesom, koji je predsednik Last Ridersa, ali ako ćemo
pošteno, nigde u ugovoru ne piše sa kim mogu ili ne mogu da živim.
Nadalje, ja smatram da bi bilo licemerno mene kažnjavati za to jer
pouzdano znam da dva člana odbora dele sličnu situaciju. Loker James je
isto tako postao bitan član ove naše zajednice i on će, u bliskoj budućnosti,
biti jedan od većih poslodavaca u Treepointu. Sledeće nedelje, raspisaće
konkurs za pedeset radnih mesta i isplaćivaće veoma izdašne dnevnice uz
sve ostale beneficije.”
Školski odbor je u momentu promenio svoje držanje jer, novi posao,
nova radna mesta značila su više poreza.
“Ako ne bude mogao da nađe radnike u Treepointu, odlučili smo da
se preselimo u Ohio, gde gospodin James već ima jednu fabriku, a tamo
ću lako moći naći zaposlenje u okviru obrazovanja koji toliko volim.
Gospodina Jamesa ništa ne veže za ovaj grad. Njegov brat je to želeo, koji
je uzgred, ubijen od strane jednog od članova baš ovog upravnog odbora.
Nas dvoje bi voleli kada bi se želja njegovog brata ostvarila, da se
finansijski pomogne našoj opštini i da se pruži šansa ljudima koji nemaju
posla da ga dobiju, ali, ako mi uskratite posao, ponavljam, neće nam
trebati radnici.”
“Gospođo Simmons, vaše radno mesto je već popunjeno, a preuzeo ga
je vaš potpredsednik Jeff Morgan.” Ben Stiles joj je objasnio sa uzdahom.
Ako meštani grada saznaju da zbog odbora neće biti otvorena radna
mesta, otpuštanje Winter moglo bi im se obiti o glavu U prostoriji nije
postojala osoba koja toga nije bila svesna, u njihovoj depresivnoj oblasti,
novac je bio ispred morala.
“Ne želim ja svoj stari posao nazad. Želim da budem direktor
Riverviewa, jer gospodin Woods treba da ide u penziju, odavno je trebao
biti u penziji. Škola beleži veoma mnogo ispisivanja iz nje, jer on nije bio
~ 177 ~
Naš svet knjiga

dovoljno fleksibilan da shvati njihove potrebe. Osećam, da budem

potpuno iskrena, da sam ja ta koja to sve može da ispravi i da mogu da
unesem promene koje će poboljšati uslove te škole. U mom dosijeu možete
videti da Srednja škola Treepointa ima najmanju stopu ispisivanja u mom
mandatu. I to gledano u proteklih dvadeset godina.”
Članovi odbora su se zagledali između sebe. Winter je znala da je
Woods kolektivno prezren. Jedini razlog zašto je još uvek zaposlen bio je
jer posao niko nije hteo. Smatrali su kaznom postavljanje na to radno
mesto. Gospodin Woods je imao ljubavnu aferu sa nastavnicom fiskulture
i bili su uhvaćeni u prostoriji za opremu.
“Školski odbor će se sada povući na privatno zasedanje. O svojoj odluci
obavestićemo gospođicu Richards u narednih četrdeset osam sati.”
Winter je sela na svoju stolicu.
“To je za tri dana?” Crazy Bitch je pitala.
“Da.” T.A. je odgovorila.
“Šta mislite koja od ovih je Bliss?” Sex Piston je postavila pitanje dok je
ustajala sa stolice.
“Mogu da se kladim da je to ona slatkica koja sedi na kraju reda.”
Killyamin preteći glas je spustio kako su se pomerale prema izlazu.
Winter se okrenula gledajući postrance. Bliss je sedela do Beth. Znala
je da ovo pojavljivanje na sastanku neće proći neopaženo kako su
zamišljale.
Kada se sastanak završio, svi su se našli na hodniku.
“Hvala vam gospođice Richards za svu vašu pomoć.” Winter i Viper
su stali pored advokatkinje.
“Javiću vam se čim me obaveste o odluci.”
Evie, Bliss i Natasha su ih prekinule.
“Winter, naći ćemo se u restoranu. Bliss i Natasha žele da pojedu nešto
pre nego krenemo u studio za tetoviranje.”
Gospođica Richard se zaustavila, gurnula je ruku u torbicu pa je
izvukla podsetnicu i pitala: “Koja od vas je Bliss?”
“Ja sam.” Bliss je odgovorila i prošla joj je bliže.
Gospođica Richards joj je pružila podsetnicu. “Nazovi me ako ikada
budeš trebala zastupnika. Preuzimam i slučajeve napada, takođe.”
“Šta to bi?” Viper je pitao Winter kada je advokatkinja otišla.
“Nemam ni najmanju ideju.” Slagala je, privlačeći ruku ispod Blissine
mišice dok su se kretali prema izlazu.

~ 178 ~
Naš svet knjiga

Winter je ležala na krevetu, praveći se da čita knjigu dok je Viper

zakopčavao svoje crne farmerice pre nego je seo na stolicu da obuje čizme.
Kosa mu je još uvek bila mokra posle zajedničkog tuširanja. Pokušala je
da ga navede da imaju seks pre oblačenja, ali je tvrdoglavo osujetio sve
njene pokušaje
Želela se postarati o njegovom nezasitnom seksualnom apetitu pre
Razerove momačke večeri. Evie joj je nabacila da je Knox unajmio
striptizetu. Prstima je stegnula knjigu kada je Viper obukao kožni prsluk
na sebe bez majice, pri tom pokazujući svoje tetovaže. Progutala je teško,
njegov, mastilom ukrašen rukav, uvek je izazivao reakciju u njenom telu.
“Kada ćeš se početi spremati?” Viper ju je pitao ubacivajući ključeve
od motora u džep.
“Zašto bi se oblačila za gledanje televizije?”
“Zašto bi bila sama?”
“Zato što je Beth sa Lily u njenoj kući, a ostale žene idu sa vama u
Rosie’s.”
“A ti ne želiš da ideš?” Viper je pitao pokušavajući ostati ozbiljan.
Winter ga je iznenađeno pogledala. “Nikada nisi ništa rekao,
pretpostavila sam da ne idem sa tobom.”
“Imaš li tetovažu?”
“Imam.” Njena prva i poslednja tetovaža, doduše, nije joj se svideo
pogled koji joj je Viper uputio kada ga je obavestila o tome.
Winter je skočila sa kreveta pa je uletela u garderober da nađe nešto
što bi mogla obući. “Kretenu, mogao si mi reći ranije za ovo pa sam lepo
mogla otići u grad po novu odeću.” Rekla je nesrećno dok je prebirala po
svojoj garderobi.
“Ima nešto za tebe u mom ormaru u braon kesi.”
Winter je otvorila ormar tražeći kesu koju je na kraju pronašla u samom
ćošku. Izvadila ju je napolje pa je otkopčala kesu za čuvanje stvari. Unutra
je zatekla kožnu suknju za koju je bila sigurna da je suviše kratka za nju.
Gornji deo je bio top koji je bio mešavina čipke i kože i nije imao bretele.
Top je isticao njen struk i stomak. Winter ga je obožavala, jer su zajedno
izgledali savršeno. Tamo su je takođe čekale ženske, ravne bajkerske
čizme. Ovo je bila njena prva garderoba kao bajkerske kučke.
“Hvala ti Viperu, sve ovo je zaista sjajno.” Skočila je u njegove ruke
ljubeći ga od zahvalnosti. Produbio je poljubac sve dok Winter nije

~ 179 ~
Naš svet knjiga

pomislila da će promeniti mišljenje što se ticalo seksa pre zabave, ali ju je

naglo pustio.
“Zahvali se Beth, ona je to kupila za tvoju prvu zabavu.” Rekao joj je
sa osmehom na licu.
“Odakle se stvorila ona ružna odeća koju sam nosila onda?” Winter je
izgledala sumnjičavo.
Viper je izašao na vrata pa rekao: “Ja sam je kupio. Conner nikada ne
bi izabrao druge žene da te je video obučenu u svu tu kožu.” Jedva da je
zatvorio vrata za sobom kada ga je gađala jednom od čizama.

***

Razer je izvukao stolicu ispred Winter, okrenuvši leđa striptizeti koja

se uvijala oko šipke. Ni jednom nije pogledao prema podijumu gde je
igrala. Winter je pomislila da nije videla rođenim očima, nikada ne bi
poverovala u to, što je na kraju, kada je zaključila bio razlog njenog
dolaska ovamo. Razer je imao svaku nameru da pokrije svoje dupe. Ako
Beth pita, Winter će joj iskreno moći reći da Razer nije učestvovao u svemu
tome.
Podigla je svoje pivo pa je pogledala u Vipera. Za njega se to nije moglo
reći, on je očigledno uživao u šou.
“Da li mi veruješ da sam spremna gađati ti tu erekciju ovom flašom?”
Winter mu je zapretila dok se on grleno nasmejao pa je okrenuo stolicu
prema njoj. Zadovoljna, spustila je flašu na sto. Viper i Razer su počeli
priču o nekim novim metodama uzgajanja semenja pa je Winter odlutala
u mislima jer je to ni malo nije zanimalo. Striptizeta je završila svoju tačku
pa je na sebe navukla svileni roza ogrtač kojeg se nije potrudila zavezati.
Nekoliko članova kluba pratili su je do bara.
Winter je popila svoje pivo, imala je ogromnu potrebu za toaletom,
izvinila se pa se uputila u WC koji se nalazio na drugom kraju bara. Na
sreću bio je prazan. Nakon što se pobrinula za svoje potrebe, Winter je
oprala ruke koje je obrisala papirnim ubrusom koji je bacila pre izlaska iz
toaleta. Pokušala je da gleda ravno ispred sebe, ali radoznalost ju je
obuzela pa je potražila mesto na koje je bila sigurna da je striptizeta otišla.
Polako se zaustavila u senci dugačkog hodnika.
Striptizeta je davala Shadeu ples na krilu, dok je on opušteno sedeo na
stolici. Nosio je plave farmerice i bio je bez majice. Što se Shadea ticalo, bio
je mršaviji od Vipera i ostalih članova koji su imali perfektno izdefinisane
mišiće. Obe ruke, vrat i grudi bile su prekrivene tetovažama. Izraz
njegovog lica je bio oštar dok je gledao ženu kako se igra svojim grudima
~ 180 ~
Naš svet knjiga

na santimetar od njegovog lica. Kada je zamešala na njegovom krilu i

spustila se na njegovu kitu za koju je Winter odavde mogla videti da je
ogromna iako je bila pokrivena. Žena ga je očigledno znala od ranije. Kada
se spuštala dole preklinjala ga je: “Bože, molim te Shade, molim te.”
Lice žene izgledalo je kao da je muče.
“Šta hoćeš kučko?”
“Tvoj kurac. Molim te Shade.” Cvilila je.
“Gde ga želiš?”
“U mojoj pičkici.”
“Sada ti ga ne mogu dati, vrati se u kuću kluba i dobićeš ga na celu
noć,” žena je fanatično klimala glavom.
“Sada idi i pruži mojoj braći njihove plesove u krilu, ako im želiš
pružiti nešto više možeš im dati svoja usta, pičkicu sačuvaj za mene.” Žena
se na drhtavim nogama ustala sa Shadea, odlazeći prema Knoxu koji je
izgledao kao da je jedva čeka.
Winter je ostala u senci sve dok nije bilo čisto da se vrati za sto.
“Gde si jebote bila, već sam pomislio da te tražim?” Viper ju je pitao
čim je sela na stolicu.
“Morala sam na WC, muka mi je od piva. Ostala sam tamo dok nisam
bila sigurna da neću povraćati.”
“Uzmi malo pereca.” Viper je rekao primetivši rumenilo na njenim
obrazima.
Razerov spekulativni pogled je nije ni malo smirio. Winter se dvoumila
oko razgovora sa Beth. Možda da je usput upozori, to ne bi nikoga
povredilo, a Lily bi imala šansu da...
“Ne, Winter. Ostavi se toga. Ne želiš da se nosiš sa besnim Shadeom.
Ja za sigurno ne želim.” Razer ju je upozorio čitajući joj misli.
“Ne znam o čemu govoriš.” Odgovorila mu je dok je noktom skidala
etiketu sa pivske boce.
“Ostavi se toga.” Rekao je okončavajući raspravu.
Winter je klimnula u razumevanju.
Winter je za malo ispljunula pivo kada su se vrata otvorila, a Lily ušla
unutra noseći džins i širu plavu majicu koja je isticala tamnu boju njene
kose. Lilyne oči su pretražile prostoriju pre nego je uočila Razera za
stolom. Njeno lice bilo je ukočeno od tenzije, a strah se mogao videti u
njenim lepim očima kada je počela prilaziti njihovom stolu.
“Jebote, šta ona radi ovde?” Viper je mrmljao ispod glasa.
“Pojma nemam.” Winter je takođe bila izgubljena.
“Mogu li vam se pridružiti?” Lily je pitala pokušavajući izgledati
opušteno.
~ 181 ~
Naš svet knjiga

“Naravno.” Razer je rekao umesto svih njih.

Lily ih je pozdravila trudeći se da ne sklanja pogled sa prisutnih za
stolom.
“Razeru, mogu li nasamo porazgovarati sa tobom? Pokušala sam par
puta ranije, ali ti i Beth ste konstantno zajedno, pa je bilo teško pronaći
pravi trenutak.”
“Hajde, pričaj, Beth i ja nemamo tajni ispred kluba.” Razer joj je rekao.
“Možda onda da nađem bolji trenutak.” Odgovorila je dok je ustajala
sa stolice.
“Lily, spusti dupe dole i kaži mi o čemu se radi.” Razer je nežno rekao.
Mekani vrisak koji je izazvala frustracija čuo se sa druge strane bara.
Lily se instiktivno okrenula prema zvuku pa se suočila sa zidom koji su
činili članovi kluba koji su zurili u nju.
“Šta se desilo?” Lily je pitala.
“Jedna od cura je sigurno videla pacova.” Winter je rekla, gledajući u
braću.
“Ohh.” Lily je meko rekla. Duboko je uzdahnula, pa je počela da govori
o razlogu svog dolaska. “Razeru, ti znaš da ja volim svoju sestru.”
“Znam da ste vas dve veoma bliske, da.” Razerove oči bile su na
Lilynim rukama.
“I jesmo, naši roditelji su me usvojili, ali Beth i ja smo bliske kao da
delimo istu krv. Sve ćemo reći jedna drugoj.” Lily je priznala, primećujući
da je sada Razer postao napet. “Kada ste ti i Beth raskinuli, došla je u
studentski dom i sa mnom je podelila koliko je bila povređena.”
Razer ju je pažljivo slušao, i dalje gledajući u Lilyne ruke. Njegova
vilica se stezala i stezala.
“Znam da su momačke večeri namenjene za zabavu, samo što...” Lily
se zaustavila, jer je pogledala u Bliss i Ridera koji su plesali. Sveli su svoj
ples sa erotičnih pokreta na redovne, ali je Bliss i dalje bila oskudno
obučena.
“Ne želim je ponovo videti tako povređenu.” Lily je tužno rekla.
Razer se iznenada spustio preko stola, rukom je prekrio njen zglob gde
se nalazila gumena narukvica koju je konstantno potezala i puštala da
udara njenu nežnu kožu zgloba.
Winter je teško progutala.
“Lily seko, slamaš mi srce, molim te prestani.” Lilyna ruka postala je
mirna ispod njegove pa je klimnuo prema Winter.
“Veruješ li joj?” Lily se okrenula prema Winter pre nego je ponovo
pogled vratila na Razera.
“Da.” Odgovorila je.
~ 182 ~
Naš svet knjiga

“Da li joj veruješ toliko da znaš da će reći Beth ako pređem bilo koju
granicu?”
Ovaj put Lily nije pogledala u Winter, ali je njen odgovor bio isti. “Da.”
“Ona će biti zalepljena za mene do kraja večeri. Kada krene kući idem
i ja.”
“Okej.” Lily se nasmejala na Razerovo olakšanje. Isuse, cura je bila
prelepa, Winter je pomislila zabrinuto.
“Ja ženim Beth zato što je volim, što znači da neću praviti gluposti koje
će je ponovo povrediti. Beth je naučila da mi ponovo veruje, i ono što želim
je da počneš i ti.” Pomerio je prste i dotakao je njenu gumenu narukvicu,
“Ne treba ti više ovo da te štiti od straha malena sestrice.” Razer se još više
približio, “Obećavam ti svojim životom, da neću dozvoliti nikome da te
ponovo povredi.”
Lily mu je uputila osmeh koji je zagrevao srca pre nego je ustala i
zagrlila Razera, koji joj je uzvratio pa je udaljio od sebe nekoliko
santimetara.
“Sada, hajde da te odvedemo odavde, imaš još celu godinu pre nego
smeš ući legalno u bar.” Razer se šalio. “Mick je napravio ustupak zbog
Bethine žurke, ali će se nadrkati na nas ako nam ovo pređe u naviku.”
Lily se nasmejala. “Ne možemo upasti u nevolju. Napunila sam
dvadeset i jednu pre par meseci. Mislila sam da ti je Beth rekla, svi samo
misle da sam mlađa, mama i tata bili su zabrinuti za mene jer sam bila iza
svojih vršnjaka što se edukacije tiče kada su me usvojili.”
“Stvarno?” Razer je pitao.
“Mislila sam da ti je rekla. A opet možda je čekala da ti sama kažem,
što na kraju i jesam. Sada Beth više nema ni jednu tajnu pred tobom, zar
ne?” Lily ga je zafrkavala dok ju je požurivao prema izlazu iz bara.
“Mislim da joj je ostala jedna ili dve.” Razer je besno rekao, već
osećajući tenziju iza svojih leđa. Preplašeni vrisak ponovo se začuo dok su
pokušavali da se probiju do vrata.
“Jesi li siguran da je sve u redu? Mick bi trebao da se pozabavi tim
problemom što se pacova tiče.”
“Verujem da upravo to sada radi.” Razer je rekao hodajući brže,
gledajući preko svog ramena.
Razer ju je otpratio da kola, gledajući za njom sve dok više nije video
svetlost zadnjih svetala. Sve žene su pobegle napolje zureći u bar kada je
počela tuča.
“E jebiga.” Razer je bio siguran da ne želi ući ponovo unutra.
“Izgleda da Beth nije tako neobaveštena kako ti se činilo zar ne?”
Winter se rugala Razeru kada se vraćao u bar.
~ 183 ~
Naš svet knjiga

“Rekao si Lily da ćeš je štititi. Zakleo si se.” Podsetila ga je, zabavljena

njegovom pronicljivošću.
“Sjebaće me noć pred venčanje. Beth me nije pustila da je taknem
proteklog meseca iz nekog glupog razloga. Kada on završi sa mnom neću
moći ni da serem kao čovek.” Razer je rekao kada je čuo zvuk lomljave.
“Sigurna sam da će Beth to znati da ceni.”
“Jebeno joj je bolje da ceni.” Odgovorio je pre nego je ušao u bar.

~ 184 ~
Naš svet knjiga

Winter je izašla iz kupatila noseći samo peškir preko svog nagog tela
pričvršćenog na grudima. Viper je sedeo ispred svog stola sa rukom
duboko uronjenom u posudu sa ledom. Na sreću po njega, držao je ekstra
pakovanja leda u svom frižideru, jer led koji su imali u kuhinji bio je
brzinom svetlosti razgrabljen zbog drugih članova kluba.
“Osećaš li se bolje?” Winter ga je pitala trudeći se da se ne nasmeje.
“Ne, ruka me i dalje boli kao sam pakao, i uopšte mi nije jasno zašto je
to tebi jebeno smešno.”
“Pa ne znam, možda to što ste dozvolili jednom čoveku da prebije
grupu muškaraca.”
“On je zlobni kučkin sin koji zna da ga nećemo povrediti, a na našu
nesreću boli ga dupe za to.”
Winter je puzala preko kreveta na rukama i kolenima. “Onaj adrenalin
o kojem si mi pričao je li još uvek prisutan?”
Viper ju je gledao dok je namerno skidala peškir sa svog tela.
“Naravno, ako te još uvek boli, razumeću te. Hoćeš da pogledam imam li
koju tabletu protiv bolova?”
“Ne, uzeo sam Ibuprofen, koliko si piva popila?” Viper ju je pitao.
“Nekoliko, što? Misliš da sam pijana?”
“Ne, mislim da si napaljena. Primetio sam da pivo tako deluje na tebe.”
Gledao ju je dok se igrala sa svojom bradavicom ostavljajući beli trag
nokta preko nje.
“Nije to do piva nego do tvoje kite.” Nasmejala se raspoložena za malo
nestašnog ponašanja, obožavajući Viperovu reakciju na ono što je radila.
“Taj problem vrlo brzo možemo rešiti.” Rekao je ustajući na noge.
Skinuo je džemper, pantalone i čizme, pa je nag stao ispred nje. Ugasio je
svetlo na prekidaču pored vrata, ostavljajući lampu na radnom stolu
upaljenom.
“Shade mi je rekao da nešto ne radim dobro pošto ti misliš da seks traje
deset minuta.”
Winter se u momentu ukočila. Jebeni Shade, znala je da je prelako
pristao da joj da svoj glas. Ogromna tračara je shvatila da ga je prevarila.
Viper je otvorio vrata pre nego se vratio u krevet.
Prvo je mislila da se šali, sve dok nije shvatila da je mrtav ozbiljan. Brzo
je skočila sa kreveta u nameri da ih zatvori kada se Viper sagnuo i zgrabio
je za članak povlačeći je nazad na krevet sve dok nije ležala pored njega.

~ 185 ~
Naš svet knjiga

Pre nego je uspela protestvovati, usnama je prekrio njena i produbio je

poljubac koji je uzburkao njenu krv. Sklonio je usne sa njenih, pa joj je
polako raširio bedra spuštajući se između njih.
Winter je pokušala da skloni svoju pičkicu dalje od njegovih usta, ali
joj je nežno, zubima zagrizao klitoris. U momentu se smirila. Viper je njene
kukove privukao bliže sebi lagano sisajući osetljivu kvržicu dok je jezikom
uranjao u njenu vlažnu nutrinu. Winter nije mogla zadržati stenjanje koje
je doprelo iz dubine njenog grla. Rukama je podigao svaku njenu nogu pa
je stavio na svoja ramena.
“Lepa devojko, svršićeš mi na usnama.” Winter je pomerala glavu levo
desno preko ćebeta koje se nalazilo ispod njih. U jednom trenutku je
zastala i pogledala je dole i gledala ga je dok ju je obrađivao između nogu.
Erotska scena zamalo ju je dovela do orgazma, ali se ukočila mirno ležeći
na krevetu kada je videla Knoxa i Jewell kako ulaze u njihovu sobu dok
joj je Viper lizao klitoris sve dok nije bila luda od potrebe za oslobođenjem.
“Krevet ili kauč?” Knox je pitao.
“Kauč.” Viper je promumlao, jedva sklanjajući usne sa njenog
osetljivog mesa.
“Viperu...” Winter je krenula da se buni, gledajući kako Knox povlači
Jewell u svoje krilo, skidajući joj majicu. Knox je zurio u Vipera koji je bio
između Winterinih butina dok je Jewell trljala svoju pičkicu o njegovu
erekciju. Viperova usta su se vratila na njen klitoris dok je drugom rukom
podizao meso unazad izlažući ga ponovnoj torturi. Kada je zubima
ponovo zagrizao malenu kvržicu Winter je vrisnula i svršila mu u usta.
Nije joj dozvolio da dođe sebi od ekstaze nego ju je veoma stručno
okrenuo na stomak, gurajući je dole na krevet sve dok nije uspeo da se
ispravi. Viper ju je namestio na kolena. Njeno telo je još uvek podrhtavalo
zbog proživljenog orgazma kada joj je bez najave gurnuo ogromnu kitu i
nastavio je zabijati u seriji grubih pokreta.
“Krevet ili kauč?” Winter je čula glas Casha koji je dolazio negde iza
Vipera. Pokušala je da se izmakne i pobegne od njega, ali ju je čvrstom
rukom vratio na mesto, držeći joj glavu položenu na dušeku okrenutu
prema kauču. Knoxove oči i dalje su bile na njima dok mu je Jewell drkala
kurac. Winter je pogledala u Casha koji je seo na stolicu sa Natashom
između svojih raširenih butina, čiji su prsti veoma spretno izvadili
njegovu kitu iz pantalona pre nego ga je uzela u usta. Cashove oči bile su
na Viperu koji se nabijao u nju. Zatvorila je svoje oči.
“Otvori oči lepa devojko.”
Winter ih je otvorila i shvatila je gledajući u Knoxa da je, po izrazu
njegovog lica veoma blizu svršavanja. Izvadio je kondom iz džepa i pružio
~ 186 ~
Naš svet knjiga

ga je Jewell koja ga je pažljivo navukla preko njegove kite prekrivene

pirsinzima. Jewell je zastenjala kada je podigla svoju suknju, a Knox je
čvrstim pokretima okrenuo prema Winter. Jednim potezom zabio se u
Jewell koja je zbog tog bezosećajnog nasrtaja vrisnula, i dalje je rukama
čvrsto držao celu njenu težinu. Winter je tada jače gurnula svoju guzu
prema Viperovoj kiti.
“Želiš li da stanem?” Viperova ruka milovala je tetovažu na njenim
leđima koja je bila na mestu koje ju je zamalo načinilo bogaljem, pre nego
je polako krenuo prema njenim grudima.
“Ne...” zastenjala je.
“Hoćeš li me zajebavati, jer te jebem pred svima njima?”
Winter nije odgovorila, pa ju je jače uštinuo za bradavicu. Njena pičkica
je ključala i želela je da doživi orgazam, želela ga je jako. Nikada nije
osetila ovakvu vrstu potrebe za njegovim kurcem, kao da će umreti ako
ne nastavi da se pomera u njoj.
“Hoćeš li me zajebavati...” ponovio je pitanje.
“Ne...” Winter je vrisnula kada joj je pustio bradavicu. Izgubila je
pojam o vremenu dok se besomučno zabijao u nju dok ju je i dalje čvrsto
držao. Ponovo je počela vrištati kada je svršila pa je bila prisiljena staviti
svoju ruku preko usta.
“Pomeri tu jebenu ruku,” Viper je zarežao, trudeći se da odloži svoj
orgazam. Osećaj njene uske pičkice na goloj kiti je bilo nešto što nikada
ranije nije iskusio. Tek jutros su dobili zeleno svetlo u medicinskom obliku
pošto je počela koristiti pilule za kontracepciju.
“Hoću da te čujem kako vrištiš, hoću da znam da želiš moju kitu u toj
pohlepnoj pički.” Winter se jedva držala za stranicu kreveta dok je on
nastavljao da je jebe neverovatnom jačinom. Očekivala je da će uskoro
svršiti, bila je sigurna da neće potrajati, ali jeste, jedna je držeći u mestu.
“Viperu moraš svršiti.” Winter ga je molila.
Pogledao je dole gde su se spajala njihova dva tela pa je rekao: “Lepa
devojko, neću svršiti još neko vreme.” Upozorio ju je.
Winterino vrištanje moglo se čuti na celom spratu, molila ga je da svrši
dok je znoj oblivao čitavo njeno telo. Knox i Jewell su otišli da nađu krevet
za sebe. Evie je u njihovu sobu došla sama da posmatra pa je sela na kauč.
Natasha je završila sa Cashom pa mu je ležala između nogu sa njegovom
rukom u njenim pantalonama. Evie je ustala sa kauča pa je prišla Natashi
na kauču svlačeći joj pantalone i na taj način obezbeđivajući svima pogled
na to kako je jebe prstima sve do orgazma. Kada se umirila, ustao je sa
stolice i odneo ju je do kauča smeštajući je na jedan kraj. Okrenuo se pa je

~ 187 ~
Naš svet knjiga

brzo gurnuo Evie na naslon kauča, držeći joj noge čvrsto stisnute njegovim
sa spoljašnje strane, pa se iz sve snage nabio u nju.
Viper se još uvek poigravao sa Winter
“Znam šta želim za rođendan. Stavićeš pirsing za mene.”
“Ne.” Winter je odbila, nije joj padalo na pamet da približi iglu njenom
osetljivom mesu koje je mučio.
“Ali ja to želim za rođendan i Winter zamisli samo kako bi se zabavljao
kada te krenem obrađivati dole.” Molio ju je.
“Kada ti je rođendan?”
“Za nekoliko meseci.” Odgovorio joj je
“Razmisliću.” Obećala je.
“Onda ću ja razmisliti o tome da li ću te lizati dok to ne uradiš.
Planiram da se igram time jako, jako mnogo, ako ti to nešto znači,”
zapretio joj je pojačavajući intenzitet zabijanja.
Viper je pogodio ono mesto u njoj i time joj je odvukao pažnju sa
razgovora pa je prebacio na svoju zahtevnu kitu, izazivajući još jedan
orgazam iz njene pičkice koja se sada grčila zbog senzacije.
“Izgleda da sam te ovaj put jebao duže od deset minuta, ha Winter?”
“Jesi...” orgazam joj je preuzeo pamet i svaku suvislu misao, njeno telo
i duša bili su iscrpljeni. Kada je video njen izraz lica napokon je dozvolio
sebi da isprazni bolna jaja.
Nagnuo se napred pa je poljubio u vrat prstima prateći trag njene
kičme pre nego je rukama obujmio njen struk i povukao je na svoje grudi.
Polako ju je podigao pa je odneo na kauč i smestio je u svoje krilo. Lagano
je zadirkivao njenu bradavicu prstima dok su gledali kako Cash dovodi
Evie do orgazma.
“Gladan sam, hajde da poharamo kuhinju.” Cash je predložio.
Zakopčao je pantalone pa je povukao Natashu na noge. “Napraviću ti
sendvič Natasha.” Ponudio se.
Winter je videla nešto u Natashinim očima, dok je Evie jedva pronašla
snage da se odvuče prema vratima.
“Raci.” Winter im je rekla.
“Šta?” Cash je pitao, Evie je oklevala kod vrata, ali se nasmejala.
“Raci, njen nadimak je Raci.” Winter je pogledala u Natashu koja je
prštala od sreće koju su svi mogli da vide.
“Hajde idemo Raci.” Cash joj je rekao hvatajući je za ruku.
“Zatvori vrata.” Viper je naredio.
Cash ga je naravno poslušao i zatvorio ih čim su svi napustili
prostoriju.

~ 188 ~
Naš svet knjiga

“Ponosan sam na tebe, do sada sam pomislio da ćeš početi histerično

da vrištiš.” Čekao je njenu reakciju.
Iznenađena, Winter se složila sa njim. Ona ponosna žena koja je uvek
bila oprezna povodom svakog svog koraka je nestala. One noći kada je
bila napadnuta, ležala je na zemlji želeći da odustane od života. Jedina
stvar koja joj je davala snagu i hrabrost bila je pomisao na njenu majku
koja se borila protiv raka dojke, pa tako ni ona sama nije smela da
odustane. Drugi razlog je Viper, svaki put kada je te noći zatvorila oči,
pomislila je kako je to zadnji put da ga je videla.
Posle toga, za vreme rehabilitacije i bolnice koje je bilo ponižavajuće jer
njeno telo više nije bilo njeno, prirodnu stidljivost koju je imala, izgubila
je tamo primorana pustiti druge ljude da se brinu o njenim svakodnevnim
potrebama. Pokušaji da pobegne od klupske kuće bili su osuđeni na
propast. Priznala je sebi da je oduvek trebala Vipera i Last Riderse da je
ponovo sastave.
“Pretpostavljam da zbog gledanja u njih poslednjih meseci, shvatila
sam da imaju puno poštovanja jedni prema drugima, nekako to sa njima
nije prljavo Viperu.”
“Ne nije.” Složio se. “Znači tvoja znatiželja je zadovoljena?”
“Jeste.” Nabila je svoje lice pod njegovu toplu mišku.
“Spremna za spavanje?” obrazom je pomilovao vrh njene glave.
“Više nego spremna.” Zastenjala je.
Viper ju je odneo do tuša, nežno je namestio glavu tuša kako bi topla
voda klizila niz njena leđa. Oči su joj bile zatvorene dok ju je brisao, pa joj
je pomogao da legne u krevet
“Laku noć Winter.” Meko joj je rekao dok ju je privlačio bliže sebi.
“Laku noć Lokeru.”

~ 189 ~
Naš svet knjiga

Last Ridersi su se okupili u hodniku spremni da krenu na Bethino i

Razerovo venčanje. Winter i Evie su se divile jedna drugoj zbog haljina u
boji kajsije koje su nosile.
“Spremna?” Viper ju je pitao kada je Razer sišao niz stepenice u svom
smokingu.
Winter se okrenula na Viperovo pitanje, diveći mu se zbog odela,
nervozno je pomerala ruke preko haljine.
“Spremne smo.” Odgovorila je pa ju je Viper podigao u naručje.
“Viperu, ne moraš me nositi više.” Bunila se.
Zaustavio se pa je rekao: “Ne postoji razlog zbog kojeg bi se umarala
silazeći dole niz te stepenice.” Jedina očigledna prepreka u njenom životu
bile su te stepenice. Veoma često bi se na polovini zaustavila kako bi
povratila ravnotežu. Last Ridersi su prošli kroz vrata i sačekali su da Viper
krene prvi sa Winter u rukama.
Primetio je da su mu blokirali prilaz motoru. Zaustavio se kada su se
približili pa je shvatio da sakrivaju njegov motor. Pogledao je u Winter
koja je imala nestrpljiv izraz na licu i koja se pokušala izmigoljiti iz
njegovih ruku. Spustio ju je dole osećajući da će se nešto uskoro desiti po
izgledu lica njegove braće.
“Viperu.” Winter je skrenula pažnju na sebe.
“Nadam se da nećeš biti besan zbog nečega što sam uradila, ali ja
jednostavno nisam više mogla podneti da voziš onaj drugi motor. Molim
te, nemoj se ljutiti, ako ti se ne svidi možemo uzeti drugi. Molim te, nemoj
biti besan.” Završila je šaputajući.
Last Ridersi su se pomerali sve dok mu pred očima nije bilo ono što su
sakrivali od njega.
“Rider je pokušao da popravi tvoj motor, ali si ga jako oštetio.
Predložio je da ga pošaljemo restauratoru, ali da su ga popravljali ništa od
originalnog motora ne bi ostalo.”
Viper je zurio u Gavinov motor. Neko ga je ispolirao i sredio, očigledno
ga je pripremio za voženje. Viper je osetio kako ga srce boli dok ga je
gledao na parkiralištu, kao da čeka Gavina da se nasmejan popne na njega.
U svojoj glavi, mnogo puta se setio slike Gavina kako vozi ovog Harleya.
Rezervisao ga je mesec dana pre nego je Viper došao da izabere svog.
Motore su kupili istog dana od istog dilera.

~ 190 ~
Naš svet knjiga

Gavinov motor je bio u Tomovoj garaži od onog dana kada je Viper

zamolio Casha da ga transportuje iz Ohioa na Tomov zahtev. Niko ga nije
vozio od kako je Gavin ubijen. Posegnuo je i dotakao je volan vrhom
prstiju, teško gutajući.
“Jesi li besan?” Winter je prošaputala glasom u kojem su se mogle
nazreti suze kada je videla tugu na njegovom licu.
“Ne, nisam besan.” Tužno je rekao.
Winter ga je zagrlila oko struka dok je glavu spuštala na njegova
razvijena leđa.
“Rider mi je rekao kada nije mogao popraviti tvoj motor da pravi
bajker postaje jedno sa svojim motorom. Pomislila sam da bi ovaj mogao
vratiti deo Gavina Last Ridersima.”
Viperova glava se na sekund spustila, dok je rukom stiskao ručku na
volanu.
“Hajde da vozimo!” naredio je i svi su se popeli na svoje motore. Žene
su se ovaj put vozile kolima da im vetar ne bi uništio šminku i frizure.
Winter je krenula prema Evienim kolima spuštene glave, pa je polako
brisala suzu sa obraza.
Viperova ruka uhvatila je njenu grčevitim stiskom kada je pitao:
“Hoćeš sa mnom?”
Winter je klimnula, čekajući da se Viper popne pre nego ona sedne iza
njega. Nakon što je stavila kacigu, čvrsto ga je uhvatila oko struka. Braća
su upalila motore pa su ih okrenuli prema gradu turirajući svoje mašine.
Viperova ramena su se podigla, a glava mu je bila visoko podignuta zbog
ponosa koji je osećao dok je dodavao gas. Izvezao se sa parkirališta sa
Cashom koji je bio odmah do njega, pa su u koloni po dvoje silazili
planinskim putem sa Shadeom i Razerom iza sebe.
Beth je izgledala prelepo stajući pored Razera. Jedino što je Winter
mogla bilo je plakati kada je par izrekao svoje zavete, nije se mogla
suzdržati kada je Razeru pukao glas dok je stavljao prsten na ruku svoje
izabranice. Pastor Dean je izveo tradicionalno venčanje koje je trajalo
veoma kratko, a održavalo se u ogromnom dvorištu crkve, dozvoljavajući
prisutnima da se posle ceremonije posluže hranom i pićem za stolovima,
koji su bili ukrašeni cvetnim aranžmanima.
Winter je sela pored Lily, posle tradicionalnog slikanja. Nekoliko
fotografija je napravljeno u različitim pozama. Prvo je bila slikana cela
mladina svita, onda deveruše, pa deveri i na kraju svi zajedno. Winter je
sakrila svoj osmeh kada je videla nezadovoljstvo na licima devera jer nisu
mogli videti stolove sa hranom, nije pomoglo ni to što su gosti počeli jesti
bez njih.
~ 191 ~
Naš svet knjiga

“Hajde da završimo ovo.” Razer je upozorio Beth, osećajući preteće

poglede na sebi.
“Dobro, dobro, samo još par komada.” Beth je prasnula.
Winter se slikala sa Riderom, pa je bio red na Lily. Fotograf je odlučio
da je slika sa Shadeom tako da stoje jedno do drugog identično kao i ostali
parovi.
“Poslednja.” Rekao je, pomerajući svoju kameru na drugu stranu.
Chales, kada je čuo fotografa, prišao im je bliže, čekajući Lily koja mu je
uputila beskrajno sladak osmeh. Shade je suzio pogled dok je rukom klizio
oko Lilynog struka povlačeći je u svoj zagrljaj na šta je ona pocrvenela od
sramote. Lily se ukočila u njegovim rukama, rukom je ga je dotakla po
grudima, i nije je pomakla jer je mislila da je Shade to uradio zbog
fotografa. Njen osmeh postao je nervozan, dok je Shadeovo lice poprimilo
drugačiji oblik, dajući mladom čoveku do znanja da se pomeri prema
Winter. Charlesu se mora priznati, nije potrčao prema Lily čim je fotograf
završio i uhvatio je za ruku.
“Hajde da pojedemo nešto.” Charles ju je poveo prema švedskom
stolu, preko ramena je poslao Shadeu jedan likujući osmeh.
Pošto joj se nije dopao izraz Shadeovog lica i pošto nije želela da Bethin
dan bude uništen, Winter je požurila da ga spreči u naumu.
“Hej Shade, lepa ceremonija zar ne?” Winter se trgla zbog svog
preterano veselog glasa. Mogla je videti da polako dolazi sebi.
“Beth i Lily su prelepe, zar ne?”
Shadeove oči su pronašle Beth i Razera koji su stajali zagrljeni dok su
im gosti prilazili da im čestitaju
“Da.” Zagunđao je.
“Svi su tako srećni, Beth sa Razerom, Lily što se napokon prilagodila
koledžu. Njihovi životi su napokon sređeni, ali su još veoma krhki.
Zaboleće je ako bude morala birati između prijateljevih želja i sestrinih
potreba.”
Shadeovo telo se ukočilo.
Winter je slegnula ramenima, odlučivši da će biti direktna. “Nije kao
da se ti držiš podalje od ženskog društva. Lily će za dve godine imati svoju
diplomu u rukama za koju znam da želi od kako je sam je upoznala. Do
tada, možda je više nećeš želeti.”
To je ono čemu se ona iskreno nadala.
Shade ju je pogledao na način koji ju je naveo da se za korak udalji od
njega, posesivnost koja mu se ogledala u plavim očima bila je očigledna
dok je posmatrao Lily i Charleasa za stolom. Winter je tada shvatila da
Shade neće promeniti svoje mišljenje. Ponovo je pogledao u Winter kako
~ 192 ~
Naš svet knjiga

bi joj preneo tihu poruku i postarao se da je shvati. Nije bila nuklearni

fizičar, ali je bila dovoljno pametna da se povuče. Zadovoljan, Shade je
otišao u suprotnom pravcu od onoga gde su sedeli Lily i njen momak,
ostavljajući Winter da se trese na sopstvenim nogama.
Ispustila je uzdah olakšanja zbog njegovog odlaska pa je odlučila da
potraži Vipera. Spazila ga je za jednim od stolova kako razgovara sa
Tomom, veliki tanjiri puni hrane bili su ispred njih pa je odlučila da ode i
uzme hranu za sebe pre nego im se pridruži.
“Jeste li vas dvojica uzeli dovoljno hrane?” zadirkivala ih je dok je
izvlačila stolicu koja se nalazila pored Toma.
“Tome, Viperu, dozvolite da vas upoznam sa mojom tetkom Shay.”
Gospođa Langley je sela pored Toma pa je stavila tanjir pred sebe.
Winter je sela na stolicu do Vipera.
Jedući svoju hranu, gledala je kako Tom i njena tetka polako započinju
konverzaciju. Njena sramežljiva tetka polako je bila izvučena iz svoje
školjke od strane ovog previše zapovednog čoveka. Winter se nasmejala,
zadovoljna, kada je shvatila da je Viper gleda pronicljivim očima. Winter
je pokušala da izgleda nevino, ali nije se izvukla.
Kada je muzika počela Razer i Beth su se uputili prema podijumu koji
je bio postavljen na travu. Winter ih je gledala dok su polako klizili po
njemu u ritmu muzike.
“Jesi li za ples?” Viper ju je pitao.
“Da znaš da jesam.” Rekla je istog momenta ustajući sa stolice. Viper
ju je držao čvrsto uz sebe dok su igrali. Prijem je trajao nekoliko sati u
kojima su pokušavali da izbegnu Bethine prijateljice, bajkerske kučke, koje
su posle Bethinog insistiranja napokon odlučile da ostave Bliss na miru,
pa je svoju pažnju usmerila na Shadea i pastora Deana. Winter je primetila
da ih Beth nije spašavala.
Šerif je stao pokraj njihovog stola da im kaže da je Jakeova optužnica
umanjena posle Winterine posete njegovoj kancelariji. Tada mu je
objasnila da joj se sećanje vratilo i da Jake nije bio taj koji ju je pretukao.
Nije postavljao puno pitanja, postavljao je samo ona pitanja koja su dovela
do odbacivanja optužbe.
Jake se još uvek morao suočiti sa posledicama podmetanja požara, ali
u krajnjem slučaju Winter neće na savesti imati činjenicu da leži u zatvoru
za zločin koji nije počinio. Dok je napuštala šerifovu kancelariju prošla je
pored zamenikovog stola. Šerif nije ni trepnuo kada ju je obavestio o
nestanku zamenika Moora posle svađe koju je imao sa ocem.
Sa zabave su otišli nedugo nakon Razerovog i Betinog odlaska na
aerodrom, jer su svoj medeni mesec odlučili provesti u Vegasu. Winter i
~ 193 ~
Naš svet knjiga

Viper su se pozdravili sa svima pre nego su zagrlili tetku Shay koja je još
uvek sedela za Tomovim stolom.
Parkiralište crkve bilo je prekriveno laticama cveća i trakicama za koje
je znala da ih pastor Dean neće ceniti kada bude morao čistiti. Izvezli su
se sa crkvenog parkirališta i krenuli, Winter je jedva uspela načuti Viperov
glas jer ga je prigušivala kaciga i vetar koji im je duvao u lice.
“Jesi li raspoložena za jednu vožnju po mesečini pre nego se vratimo
kući?”
Spustila je glavu na njegova leđa i čvršće ga je stisnula oko struka,
držeći ga blizu sebe.
“Uvek, Viperu, uvek.”

~ 194 ~
Naš svet knjiga

Winter je besno marširala prema kuhinji. Nije bilo pošteno. Nema

šanse da prihvati kaznu koju nije zaslužila. Histerisala je ljuta na sebe. Bila
je Riderova jebena greška što se našla u nevolji, ponovo je bacio korpu koju
je kupila za frižidere po stoti put. Nije bila kriva što je izgubila živce kada
je izvlačila korpu iz kante za smeće pa je gađala pomenutog člana njome.
Svi su joj krali te korpe, upotrebljavajući ih da bi organizovali svoja
sranja, a njeno semenje je opet bilo razbacano na sve strane. Nekako je
uvek to izvlačila kao svoju kaznu iz one proklete torbe.
E pa danas neće.
Prošli put je shvatila da su sve ostale kazne napisane na papire koji su
previše puta savijeni, dok je ta sa organizacijom semenja bila savijena
samo jednom. Svi su se urotili protiv nje pa je stalno izvlačila omraženu
joj kaznu.
E pa jebeno danas neće.
Winter je bila naslonjena na zid. Nije imala vremena za ovo danas
morala se pozabaviti računanjem budžeta škole Riverview. Školski odbor
joj je obezbedio mesto direktora, ali joj nisu rekli u kakvom stanju se škola
nalazi. To će se sranje isto morati popraviti, pomislila je. Viper još uvek
nije znao, ali on će biti taj koji će im uplatiti veliku donaciju, na taj način
će mu se osvetiti.
“Evie.” Evie je prišla da izvuče svoju kaznu iz torbe pre nego se vratila
na svoje mesto.
“Bliss.” Winter je prevrnula oči na nju.
“Rideru.” E tu se Winter jedva suzdržala da mu oči ne iskopa.
“Lepa devojko.”
Nije pokušala da sakrije svoje nezadovoljstvo dok se kretala prema
crvenoj platnenoj torbi, gurnula je ruku u nju. Njeni prsti nisu mogli da
nađu papire, umesto toga stalno je napipavala malenu kutijicu. Izvukla ju
je napolje i nekoliko sekundi je samo držala u ruci sve dok je nije otvorila.
Unutar nje stajao je verenički prsten sa smaragdom.
“Hoćeš li se udati za mene, lepa devojko?” Viper ju je pitao dok su
članovi Last Ridersa nestrpljivo čekali odgovor.
Winter mu se bacila u naručje dok su svi ostali počeli glasno klicati.
“Hoću, udaću se za tebe.” Winter mu je odgovorila gledajući ga ravno
u oči.

~ 195 ~
Naš svet knjiga

Viper joj je uputio zajedljiv osmeh pa je rekao: “Ja sam tvoja kazna.”
Još uvek je držao crvenu torbu sa kaznama.
“Ne Viperu,” rekla je. “Ti si moja nagrada.”

Završen i drugi deo ovog serijala zahvaljujući našoj dragoj Alex

Nesh, hvala na divnom prevodu.
Ubrzo će nas Alex obradovati sa pričom o Knoxu. Alex voli te
tvoj Nsk.

~ 196 ~