Direktiva 2002/44/EC o

minimum zahteva za zaštitu zdravlja i

bezbednost radnika od rizika koji
nastaju izlaganjem fizičkim agensima –
vibracijama (šesnaesta pojedinična
Direktiva u smislu člana 16(1) Direktive
89/391/EEC)
• Ova direktiva predstavlja 16 tu pojedinačnu Direktivu u smislu člana 16 (1)
Direktive 89/391/EEC kojom se štiti zdravlje i bezbednost radnika od rizika
koje izazivaju vibracije
• Prvi korak u smislu ove Direktive je uvođenje mera koje će zaštiti radnike od
rizika koji nastaju dejstvom rizika pre svega oštećenja koštane i mišićne
mase neurološke i kardiovaskularne poremećaje
• Nivo vibracija se efikasno može smanjiti ukoliko se preventivne mere
primene prilikom projektovanja prostora za rad i radnih mesta, kao i ukoliko
se odabir opreme za rad, procedura i metoda vrši tako da se prednost daje
onima koji omogućavaju smanjenje rizika na izvoru
• Poslodavci su dužni da vrše prilagođavanja u svetlu tehničkog napretka i
naučnog znanja o rizicima vezanim za izloženost vibraciji
Član 1 – Predmet i oblast važenja (opšte
odredbe)
• Ova Direktiva predstavlja šesnaestu pojedinačnu Direktivu u smislu
člana 16 (1) Direktive 89/391/EEC i utvrđuje minimum zahteva za
zaštitu radnika od rizika za zdravlje i bezbednost koji nastaju ili mogu
da nastanu usled izloženosti mehaničkim vibracijama
• Direktiva se primenjuje na aktivnosti u kojima su radnici izloženi
rizicima od mehaničkih vibracija tokom rada
Član 2 - Definicije
• „vibracije ruku“ – mehaničke vibracije koje kada se prenesu na ljudske
ruke povlače za sobom rizik za zdravlje i bezbednost radnika, pre
svega mogućnost nastanka poremećaja u cirkulaciji, nepravilnosti
kostiju i zglobova, kao i neuroloških poremećaja i poremećaja u
mišićnom tkivu
• „vibracije celog tela“ – mehaničke vibracije koje kada se prenesu na
čitavo telo, povlače za sobom rizik za zdravlje i bezbednost radnika,
pre svega mogućnost oštećenja donjeg dela leđa i poremećaja u
kičmenom stubu
Član 3 – granične vrednosti izloženosti i
vrednosti izloženosti u toku aktivnosti
• Za vibracije ruku
a) Granična dnevna vrednost izloženosti standardizovana za period od osam sati
iznosti 5 m/s2;
b) Dnevna vrednost izloženosti u toku aktivnosti standardizovana za period od osam
sati iznosi 2,5 m/s2
Izloženost radnika vibracijama ruku treba da se meri ili procenjuje na osnovu
odredbe tačke 1 dela A Aneksa
• Za vibracije celog tela
c) Granična dnevna vrednost izloženosti standardizovana za period od osam sati iznosi
1,15 m/s2, ili, po izboru Zemlje članice, vrednost doze vibracije 21 m/s
d) Dnevna vrednost izloženosti u toku aktivnosti standardizovana za period od osam
sati iznosi 0,5 m/s2, ili po izboru zemlje članice, vrednost doze vibracije od 9,1 m/s
Izloženost radnika vibracijama celog tela treba da se procenjuje ili meri na osnovu
odredbi tačke 1 dela B Aneksa
Obaveze poslodavaca
• Prema Direktivi 89/391/EEC poslodavac je dužan da izvrši procenu, i po
potrebi, merenje stepena mehaničkih vibracija kojima su izloženi radnici u
skladu sa Aneksom A i B ove Direktive, u zavisnosti od slučaja
• Nivo izloženosti mehaničkim vibracijama može da se utvrdi posmatranjem
specifičnih postupaka koji se primenjuju u toku rada i obezbeđivanjem
relevantih podataka o verovatnom intenzitetu vibracija za određenu vrstu
opreme koja se koristi u specifičnim uslovima, uključujući podatke koje je
dao proizvođač opreme. Merenje zahteva upotrebu posebnih aparata i
odgovarajući metodološki pristup i razlikuje se od posmataranja
• Ocene i merenja treba da planiraju i vrše ovlašćene službe u odgovarajućim
vremenskim intervalima. Dobijeni podaci na osnovu procene/merenja
potrebno je sačuvati kako bi se mogli koristiti u budućnosti
• Poslodavac je dužan da prilikom vršenja procene rizika posebnu pažnju
obrati na :
• Stepen, vrstu i trajanje izloženosti, uključujući izloženost isprekidanim vibracijama ili
udarima koji se ponavljaju;
• Granične vrednosti izloženosti i vrednosti izloženosti u toku aktivnosti utvrđene
članom 3 ove Direktive;
• Sve posledice po zdravlje i bezbednost radnika koji su izloženi posebno osetljivim
rizicima
• Sve posredne posledice po bezbednost radnika koje nastaju usled interakcije između
mehaničkih vibracija i radnog mesta ili druge opreme za rad;
• Informacije koje je dao proizvođač opreme za rad u skladu sa relevantnim
Direktivama Zajednice
• Postojanje alternativne opreme koja je projektovana tako da smanji izloženost
mehaničkim vibracijala
• Produženje izloženosti vibracijama celog tela nakon normalnog radnog vremena za
koje je odgovoran poslodavac
• Specifične uslove rada, kao što su niske temperature
• Odgovarajuće podatke dobijene praćenjem zdravstvenog stanja, uključujući i
objavljene informacije u meri u kojoj je to izvodljivo
• Poslodavac je dužan da poseduje rezultate procene rizika i da odredi
mere koje je potrebno preduzeti; rezultate je potrebno zabeležiti u
odgovarajućem obliku u skladu sa nacionalnim zakonima i praksom;
može da bude dodatan razlog na osnovu kojeg poslodavac smatra da
priroda i razmere rizika vezanih za mehaničke vibracije ne zahtevaju
da se vrši dalja detaljna procena rizik; procena rizika treba da se
redovno ažurira, posebno ukoliko je došlo do značajnih promena zbog
kojih procena može da postane neažurna ili ukoliko rezultati praćenja
zdravstvenog stanja ukazuju na to da je neophodno ažuriranje
rezultata procene rizika
Član 5 Odredbe o prevenciji ili smenjenju
izloženosti
• Obzirom da postoji ostvaren tehnički napredak i dostupnost mera za
uspostavljanje kontrole nad rizikom na njegovom izvoru, rizici koji nastaju
izlaganjem mehaničkim vibracijama treba da budu eliminisani na izvoru ili
svedeni na najmanju moguću meru. Smanjenje rizika treba da bude
zasnovano na opštim principima prevencije utvrđenih Direktivom
89/391/EEC
• Ukoliko se na osnovu procene rizika utvrdi da su vrednosti prekoračene u
toku aktivnosti iz člana 3, poslodavac je dužan da pripremi i primeni
program tehničkih i/ili organizacionih mera koje za cilj imaju najmanju
moguću meru, vodeći računa o:
(a) Drugim metodama rada koji zahtevaju manji stepen izloženosti mehaničkim
vibracijama
(b) Izboru odgovarajuće opreme za rad koja je odgovarajuće ergonomski projektovana i
koja, vodeći računa o poslu koji treba obaviti, stvara najmanje vibracija
(c)obezbedivanju potrebne opreme koja smanjuje rizik od nastanka povreda
uzrokovanih vibracijama, kao sto sedista koja u praksi smanjuju nivo vibracija celog tela
i rucke koje smanjuju vibracije koje se prenose па ruke;
(d) odgovarajućim programima odrzavanja opreme za rad, radnog mesta i
sistema koji se koriste na radnom mestu;
(е) projektovanju i izgledu radnih mesta i prostora za rad;
(f) obezbedivanju odgovarajućih informacija i obuke kako bi radnici bili obučeni
da opremu za rad koriste na ispravan i bezbedan način, kako bi se izloženost
mehaničkim vibracijama svela na minimum;
(g) ograničenju trajanja i intenziteta izloženosti;
(h) odgovarajućim rasporedom rada sa dovoljnim periodima za odmor;
(ј) obezbedivanju odeće za zaštitu izloženih radnika od hladnoće i vlage.
• Radnici ni u kom slučaju nе smeju da budu izloženi vibracijama iznad
granične vrednosti izloženosti.
• Ukoliko se, uprkos merama koje је poslodavac preduzeo u skladu sa ovom
Direktivom, granična vrednost pređe, poslodavac је dužan da odmah
preduzme odgovarajuće korake kako bi izloženost smanjio nа nivo ispod
granične vrednosti. Poslodavac treba da utvrdi razloge zbog kojih је došlo
do prekoračenja granične vrednosti i da izvrši prilagodavanje zaštitnih i
preventivnih mera kako bi sprečio takva prekoracenja granične vrednosti u
budućnosti.
• Na osnovu člana 15 Direktive 89/391/ЕЕС, poslodavac је dužan da mere iz
ovog člana prilagodi zahtevima radnika koji su izloženi posebnom riziku.
Član 6
Obavestavanje i obucavanje radnika
• Ukoliko nije drugačije određeno članovima 10 i 12 Direktive 89/391/ЕЕС, poslodavac је
dužan da radnicima koji su izloženi rizicima od mehaničkih vibracija na poslu ili njihovim
predstavnicima obezbedi odgovarajuće informacije i obuku u vezi ishoda рrосеnе rizika iz
člana 4 (1) ove Direktive;
• Informacije i obuka treba рrе svega da se odnose nа:
(а) mere preduzete u cilju sprovodenja ove Direktive, kako bi se na taj način rizici od
izloženosti mehaničkim vibracijama eliminisali ili sveli nа najmanju moguću meru;
(b) granične vrednosti izloženosti i vrednosti izlozenosti za vreme aktivnosti;
(c)rezultate ргосеnе i merenja mehaničkih vibracija, u skladu sa članom 4 ove Direktive, i
nа mogućnost nastanka povrede usled primene орreme za rad koja se koristi na radnom
mestu;
(d) zašto i kako otkriti znake postojanja povrede;
(е) okolnosti u kojima radnici imaju pravo nа praćenje zdravstvenog stanja;
(f) bezbedne postupke rada kojima se izloženost mehanickim vibracijama svodi na
najmanju moguću meru.
Član 7
Konsultovanje i učešće radnika
• Konsultovanje i učešće radnika i/ili njihovih predstavnika odvijaće se u
skladu sa članom 11 Direktive 89/З91/ЕЕС kada su u pitanju pitanja na
koja se odnosi ova Direktiva.
RAZNE ODREDBE
Član 8 Kontrola zdravstvenog stanja
1. Ukoliko nije drugačije odredeno članom 14 Direktive 89/З91/ЕЕС, Zemlje članice su
dužne da usvoje odredbe kojima ćе obezbediti odgovarajuće praćenje zdravstvenog
stanja radnika, ukoliko takvo praćenje zahtevaju rezultati рrocene rizika iz člana 4 (1) ove
Direktive, to jest ukoliko rezultati ukazuju nа postojanje rizika za zdravlje radnika. Ovakve
odredbe, uključujući zahteve koji se tiču evidencija zdravstvenog stanja i njihove
dostupnosti, treba da budu uvedene u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ili
praksom.
Praćenje zdravstvenog stanja, čiјi rezultati se uzimaju u obzir prilikom primene preventivnih merа
na određenom radnom mestu, vrši se u cilju sprečavanja i brzog otkrivanja svakog poremećaja
vezanog za izloženost mehaničkoj vibraciji. Praćenje zdravstvenog stanja vrši se u slucajevima:
• kada је izlozenost radnika vibraciji takva da može da se utvrdi postojanje veze između te
izloženosti i utvrdenog oboljenja ili štetnih posledica ро zdravlje;
• kada је vrlo verovatno da se određena bolest iIi štetne posledice javljaju u specificnim
uslovima rada određenog radnika, i kada postoje proverene tehnike otkrivanja oboljenja i
stetnih posledica ро zdravlje.
• U svakom slucaju, radnici izlozeni mehaničkim vibracijama koje premašuju vrednosti
navedene u clanu 3(1 )(Ь) i (2)(Ь) imaju pravo na odgovarajući vid praćenja zdravstvenog
stanja.
2. Zemlje članice su dužne da obezbede da se za svakog radnika koji se
podvrgne praćenju zdravstvenog stanja u skladu sa stavom 1 vodi
individualna evidencija zdravstvenog stanja i da se redovno ažurira.
Evidencije zdravstvenog stanja treba da sadrže pregled rezultata
praćenja zdravstvenog stanja. Evidencija treba da se vodi u obIiku koji
omogućava korišćenje podataka u budućnosti, vodeći računa о
eventualnim poverljivim podacima.
• Корiје ovih evidencija moraju da budu dostavljene ovlaštenom
organu na njegov zahtev. Pojedinačnom radniku тоrebа da bude
omogućen uvid nа lični zahtev u evidencije zdravstvenog stanja i
izloženosti koje se odnose nа njega lično.
U slučajevima kada је nа osnovu izvršenog praćenja zdravstvenog stanja, kod radnika
otkriveno postojanje utvrđenog oboljenja ili štetne zdravstvene posledice za koju lekar iIi
stručno lice koje је zaduženo za zaštitu zdravlja na radu smatra da је posledica izloženosti
mehaničkim vibracijama nа radu:
• (а) radnik ćе biti obavešten od strane lekara iIi drugog kvalifikovanog lica о rezultatima
vezanim za njega lično, uključujući informacije i savete о eventualnom daljem praćenju
zdravstvenog stanja kojem bi trebalo da se podvrgne nakon prestanka izloženosti;
• (b) poslodavac ćе biti obavešten о svim značajnijim nalazima dobijenim tokom praćenja
zdravstvenog stanja radnika, uzimajući u obzir eventualno postojanje poverljivih
medicinskih podataka.
• (c)poslodavac је dužan da: izvrsi reviziju procene koju је sačinio nа osnovu člana 4; izvrši
reviziju mera koje su namenjene eliminisanju ili smanjenju rizika nа osnovu člana 5;
prihvati savet stručnog liса zaduženog za zaštitu zdravlja iIi drugog kvalifikovanog liса ili
nadležnog organa prilikom primene mera neophodnih za eliminisanje ili smanjenje rizika
u skladu sa članom 6, uključujući mogućnost premeštanja radnika nа alternativne poslove
nа kojima nе postoji rizik od daljeg izlaganja, i odredi dalje ргаćеnје zdravstvenog stanja i
posmatranje svih drugih radnika koji su nа sličan način bili izloženi. U takvim slučajevima,
ovlašćeni lekar, stručno lice zaduženo za zaštitu zdravlja nа radu ili nadležni organ mogu
da predlože licu koje је izloženo dejstvu fizickog agensa da se podvrgne medicinskom
ispitivanju.
Član 9
Prelazni periodi
• Kada је u pitanju izvršavanje obaveza iz člana 5(3), Zemlje članice
imaju pravo da, nakon konsultacija sa socijalnim partnerima u skladu
sa nacionalnim zakonodavstvom i praksom, odrede prelazni period
koji nе sme da bude duži od pet godina, počev od 6. jula 2005.godine,
u kojem može da se koristi орrema za rad koja је predata radnicima
nа upotrebu рrе 6.jula 2007. godine а ne omogućava poštovanje
graničnih vrednosti izloženosti, vodeći računa о tehničkom napretku
i/ili organizacionim merama koje su preduzete.
• Što se tiče орreme koja se koristi u poljoprivredi i šumarstvu Zemlje
clanice imaju pravo da prelazni period produže za najviše četiri godine
Član 10
Odstupanja
1. Uz poštovanje opštih principa zaštite zdravlja i bezbednosti па radu, Zemlje
članice mogu kada је to opravdano, u slučaju pomorskog i vazdušnog
saobraćaja, da odstupe od odredbi clana 5(3) koje se odnose na vibracije
celog tela, ukoliko usled specificnosti ovih obIasti i specificnih osobina
radnih mesta nije moguće poštovanje granične vrednosti izloženosti uprkos
svim tehničkim ili organizacionim merama koje su preduzete.
2. U slučaju da је izloženost radnika mehaničkim vibracijama najčešće niža od
vrednosti izloženosti za vreme aktivnosti iz člana 3(1 )(b) i (2)(b), ali značajno
varira u vremenu i može povremeno da ргeđe granicnu vrednost izlozenosti,
Zemlje članice mogu da dozvole odstupanje od odredbi člana 5(3).
• Medutim, prosečna vrednost izloženosti u roku od 40 sati ne sme da рređe
graničnu vrednost izloženosti i treba da postoje dokazi da је rizik od ovakve
vrste izloženosti manji od rizika koji uzrokuje izloženost рri utvrdenoj
graničnoj vrednosti.
3. Zemlje članice mogu da odobre odstupanja iz stavova 1 i 2 nakon
konsultacija sa socijalnim partnerima u skladu sa nacionalnim zakonima
i praksom. Takva odstupanja moraju da budu praćena uslovima koji će
garantovati, imajući u vidu posebne okolnosti, da је rizik kod ovakvih
aktivnosti sveden nа najmanju moguću meru i da su radnici podvrgnuti
intenzivnom praćenju zdravstvenog stanja. Odluku о odstupanju od
odredbi člana 5(3) treba revidirati svake četiri godine i povući je čim
više ne bude bilo opravdanih razloga za takvo odstupanje.
4. Zemlje članice su dužne da svake cetiri godine Komisiji proslede
spisak odstupanja iz stavova 1 i 2, ukazujući na tačne razloge i okolnosti
na osnovu kojih su odlučile da dozvole odstupanje.
• Član 11 Tehničke izmene
• Član 12 Komitet - Komisiji ćе u radu pomagati komitet iz člana 17(2)
Direktive 89/391/ЕЕС.
ZAVRSNE ODREDBE
• Član 13 - Izveštaji
• Zemlje članice su dužne da svake četiri godine podnose Komisiji izvestaj о
praktičnoj primeni ove Direktive, ukazujući nа stavove socijalnih partnera.
• Izveštaj treba da sadrži opis najboljih načina sprečavanja vibracija koje
imaju štetno dejstvo nа zdravlje, kao i opis drugih vidova organizacije rada,
uz navođenje koraka koje su Zemlje članice preduzele kako bi drugim
državama prenele svoje znanje.
• Na osnovu pomenutih izvestaja, Komisija ćе vršiti ukupnu procenu
sprovođenja Direktive, uključujući sprovođenje u svetlu istraživanja i
naučnih podataka; takođe, Komisija ćе о tome obavestiti Evropski
parlament,
• Ekonomski i društveni komitet i Savetodavni komitet za bezbednost,
higijenu i zaštitu zdravlja па radu, i predložiće izmene i dopune ukoliko
bude potrebno.
• Član 14 - Transpozicija
• 1. Zemlje članice ćе doneti zakone, uredbe i administrativne odredbe
koje su neophodne za primenu ove Direktive najkasnije do 6. jula
2005. godine, i о tome ćе odmah obavestiti Komisiju.
• Pomenute mere prilikom usvajanja treba da sadrže delove koji
upućuju nа ovu Direktivu, iIi takvi delovi treba da budu dodati
prilikom službenog objavljivanja. Način nа koji ćе pojedinačne mere
upućivati nа ovu Direktivu treba da utvrde same Zemlje članice.
• 2. Zemlje clanice ćе Komisiji dostaviti tekstove odredbi nacionalnih
zakona koje su već usvojile ili ih usvajaju u obIasti nа koju se odnosi
ova Direktiva.
ANEKS
А. VIBRACIJE RUKU
• 1. Ргосепа izlozenosti
• Procena stepena izlozenosti vibracijama ruku zasniva se па proracunu vrednosti dnevne izlozenosti u normiranom periodu od 8 sati
А(8), koji је izrazen kao kvadratni koren zbira kvadrata (rms) (ukupna vrednost) akceleracije merene па osnovu frekvencije, u
odnosu па ortogonalne ose ahw/, ahwy, ahwz* рremata definiciji iz poglavlja 4 i 5 ANEK8A 180 standarda 5 349 - 1 (2001).
• Procena stepena izlozenosti moze da se vrsi па osnovu podataka koje је proizvodac dao za nivo emisije орreme za rad, i na osnovu
praćenja specificnih radnih procesa iIi merenja.
• 2. Мегепје Ukoliko se vrsi merenje iz clana 4, stav 1:
• (а) mogu da se koriste metodi merenja па osnovu uzoraka, koji treba da budu reprezentativni za licnu izlozenost radnika
mehanickim vibracijama; metodi i aparati koji se koriste treba da budu prilagodeni specificnim osobinama mehanickih vibracija
koje treba izmeriti, faktorima okruzenja i osobinama aparature za merenje, u skladu sa 180 standardom 5 349 - 2(2001 );
• (b) u slucaju da se prilikom rada koriste uredaji koje treba drzati оbema rukama, merenje treba izvrsiti na svakoj ruci posebno.
Izlozenost se tada odreduje па osnovu one vrednosti koja је visa; podaci za drugu ruku treba takode da budu ukljuceni.
• з. Smetnje
Clan 4(4 )(d) primenjivaće se рге svega u slucajevima kada mehanicke vibracije ometaju pravilno rukovanje kontrolnim uredajima ili
ocitavanje indikatora.
• 4. Posredni rizici
Clan 4(4)(d) primenjivaće se рге svega u slucajevima kada mehanicke vibracije ometaju stabilnost struktura ili bezbednost spojnih
mesta.
• 5. Licna zastitna oprema
Oprema za licnu zastitu od vibracija ruku moze da doprinese sprovodenju programa mera iz clana 5(2).
В. VIBRACIJE CELOG TELA
1. Procena izlozenosti
• Ргосепа stepena izlozenosti vibracijama celog tela zasniva se па proracunu vrednosti dnevne izlozenosti u погтјгапот periodu od 8
sati А(8), koji је izrazen kao ekvivalentna konstantna akceleracija tokom osmocasovnog perioda, odredena kao najvisa (rms)
vrednost, ili najvisa vrednost doze vibracije (VDV) akceleracije тегепе па osnovu frekvencije u odnosu па tri ortogonalne ose
(1,4awx, 1,4awy i awz * za radnika koji sedi ili stoji) u skladu sa poglavljima 5,6 i 7 ANEK8A А i В 180 standarda 2 631 - 1 (2001).
• Ргосепа stepena izlozenosti moze da se vrsi па osnovu podataka koje је proizvodac dao za nivo emisije оргете za rad, i па osnovu
praćenja specificnih radnih procesa ili merenja.
• Ukoliko se radi о ratnim brodovima, Zemlje clanice mogu da uzmu u obzir samo vibracije сјја frekvencija prelazi 1 Hz.
2. Merenje
• Ukoliko se vrsi тегепје iz clana 4, stav 1, mogu da se koriste metodi тегепја па osnovu uzoraka, koji treba da budu reprezentativni
za licnu izlozenost radnika mehanickim vibracijama. Metodi i aparati koji se koriste treba da budu prilagodeni specificnim
osobinama mehanickih vibracija koje treba izmeriti, faktorima okruzenja i osobinama aparature za тегепје.
З. Smetnje
• Clan 4, stav 4 tacka (d) primenjiva6e se рге svega u slucajevima kada mehanicke vibracije ometaju pravilno rukovanje kontrolnim
uredajima ili ocitavanje indikatora.
4. Posredni rizici
• Clan 4(4)(d) primenjiva6e se рге svega u slucajevima kada mehanicke vibracije ometaju stabilnost struktura ili bezbednost spojnih
mesta.
5. Produzenje izlozenosti
• Clan 4, stav 4(g) primenjiva6e se рге svega u slucajevima kada su radniku obezbedena mesta i sredstva za odmor koja nadzire
poslodavac; izlozenost vibracijama celog tela u takvim sredstvima i па takvim mestima treba da bude svedena па nivo koji
odgovara njihovoj патепј ili uslovima korišćenja, osim u slucaju vise sile.
 DIREKTIVA 2003/10/ЕС
o minimalnim zahtevima za zdravlje i bezbednost u
vezi sa izlaganjem radnika rizicima prouzrokovanim
fizičkim faktorima (BUKOM) (sedamnaesta posebna
Direktiva u smislu člana 16 (1) Direktive
89/391/EEC)
Cilj i svrha
• 1. Ova Direktiva, koja predstavlja 17. posebnu Direktivu u smislu clana
16 (1) Direktive 89/391/ЕЕС, propisuje minimalne zahteve za zastitu
radnika od rizika ро njihovo zdravlje i bezbednost koji proisticu ili
mogu da proističu od izlaganja buci, а posebno od rizika ро sluh.
• 2. Zahtevi ove Direktive primenjuju se nа delatnosti u kojima radnici
jesu ili mogu biti izloženi rizicima od buke, kao posledica njihovog
rada.
• 3. Direktiva 89/391/ЕЕС se u potpunosti primenjuje nа celokupnu
obIast navedenu u stavu 1, izuzetno od striktnijih i/ili posebnih
odredbi sadržanih u ovoj Direktivi.
Član 2 Definicije
• (а) maksimalni zvučni pritisak (Peak): maksimalna vrednost 'С' –
izmerena frekvencija trenutnog pritiska buke;
• (Ь) nivo dnevne izloženosti buci (LLX8h) (dB (А) је 20 µРа): vremenski
izmereni prosek nivoa izlozenosti buci tokom nominalnog
osmočasovnog radnog dana, kako је definisano međunarodnim
standardom ISO 1999:1990, tac. 3.6. odnosi se nа svu buku prisutnu
tokom rada, ukljucujući i impulsnu buku;
• (с) nedeljni nivo izlozenosti buci (LLX8h): vremenski izmereni prosek
nivoa dnevne izloženosti buci za nominalnu nedelju od pet
osmočasovnih radnih dana, kako је definisano medunarodnim
standardom ISO 1999:1990, tačka. 3.6. (napomena 2).
Član З
Granicne vrednosti izlaganja i funkcionalne vrednosti
izlaganja
• Za potrebe ove Direktive granične vrednost izlaganja i funkcionalne
vrednosti izlaganja s obzirom nа dnevni nivo izlaganja buci i maksimalni
zvučni pritisak ustanovljene su nа sledeći način:
• (а) granicne vrednosti izlaganja: LLX8h = 87 dB(A), odnosno Ppeak = 200
Ра;
• (Ь) gornje funkcionalne vrednosti izlaganja: LLX8h = 85 dB(A), odnosno
Ppeak = 140 Ра;
• (c) donje funkcionalne vrednosti izlaganja: LLX8h = 80 dB(A), odnosno
Ppeak = 112 Ра
• Kod primene granicnih vrednosti izlaganja, рri odredivanju efektivnog izlaganja
radnika mora se uzeti u obzir smanjenje buke koje se obezbeđuje individualnim
sredstvima za zaštitu sluha koja nose radnici. Kod funkcionalnih vrednosti
izlaganja ne uzima se u obzir dejstvo ovih zaštitnih sredstava
• U opravdanim okolnostima, za aktivnosti u kojima dnevno izlaganje buci znatno
varira od jednog do drugog radnog dana, države-članice mogu, u cilju primene
graničnih vrednosti izlaganja i funkcionalnih vrednosti izlaganja, da koriste
nedeljni nivo izlaganja buci umesto dnevnog nivoa izlaganja buci radi рrocene
nivoa buke kojoj se radnici izlazu, pod uslovom:
• (а) da nedeljni nivo izlaganja buci prikazan nа osnovu odgovarajućeg
praćenja stanja nе prelazi graničnu vrednost izlaganja od 87 dB(A); i
• (Ь) da budu preduzete odgovarajuće mere kako bi se rizik koji prati ove aktivnosti
sveo nа minimum.
OBAVEZE POSLODAVCA
Član 4 Određivanje i рrосеnа rizika
• 1. U izvrsavanju obaveza propisanih сlапот 6(3) i 9(1) Direktive 89/391/ЕЕС, poslodavac је
duzan da izvrši procenu , ukoliko је potrebno, merenje nivoa buke kojoj su radnici
izlozeni.
2. Metodi i uredaji koji se koriste moraju biti prilagođeni postojećim uslovima, naročito s
obzirom nа karakteristike buke koja se meri, dužinu izlaganja, faktore okruženja i
karakteristike uredaja za merenje.
• Ovi metodi i uredaji moraju da omoguće utvrđivanje parametara definisanih u članu 2, i
donošenje odluke u konkretnom slučaju da li је došlo do prekoračenja vrednosti
navedenih u članu 3.
• 3. Metodi koji se koriste mogu da uključuju uzorkovanje, koje mora biti reprezentativno
za pojedinačno izlaganje radnika.
• 4. Рrocena i merenje navedeni u stavu 1 moraju biti planirani i izvršeni od strane
nadležnih službi u odgovarajućim intervalima, рri čemu se posebno uzimaju u obzir
odredbe člana 7 Direktive 89/391/ЕЕС koje se odnose nа neophodne nadležne službe ili
lica. Podaci dobijeni рrocenom i/ili merenjem nivoa izloženosti buci moraju biti čuvani u
podesnom obIiku da bi se nа osnovu njih u daljim fazama mogle obaviti konsultacije.
• 5. Рri primeni ovog člana, kod procene rezultata dobijenih merenjem moraju biti uzete u obzir i
greške utvrđene u skladu sa metodološkom praksom.
• 6. U skladu sa članom 6(3) Direktive 89/391/ЕЕС, poslodavac је dužan da рri utvrđivanju procene
rizika posebnu pažnju obrati nа sledeće:
• (а) nivo, vrstu i trajanje izlaganja, uključujući sve vrste izlaganja impulsivnoj buci;
• (Ь) granične vrednosti izlaganja i funkcionalne vrednosti izlaganja propisane članom 3 ove
Direktive;
• (с) svako dejstvo nа zdravlje i bezbednost radnika koji pripadaju posebno osetljivoj rizičnoj grupi;
• (d) ukoliko postoje tehničke mogućnosti, svako dejstvo nа zdravlje bezbednost radnika do koga
dolazi usled interakcije između buke toksičnih supstanci u vezi sa procesom rada, i između buke i
vibracija;
• (е) svaki indirektni uticaj nа zdravlje i bezbednost radnika koji nastaje kao posledica interakcije
izmedu buke i signala za upozorenje ili drugih zvukova koji moraju biti uzeti u obzir, kako bi se
smanjio rizik od nesreća nа radu;
• (f) informacije о emitovanju buke koje obezbeduju proizvodači орreme za rad u skladu sa
odgovarajućim Direktivama Zajednice;
• (g) postojanje alternativne орreme za rad izrađene tako da smanjuje emisiju buke;
• (h) prekoračenje izlaganja buci duže od uobičajenog radnog vremena uz odgovornost
poslodavca;
• (ј) odgovarajuće informacije dobijene nа osnovu zdravstvenih pregleda, uključujući
štampane informacije, ukoliko је moguće;
• U) dostupnost uredaja za zaštitu sluha, koji poseduju odgovarajuće karakteristike radi
smanjenje buke.
• 7. Poslodavac је dužan da poseduje dokument о proceni rizika u skladu sa clanom 9 (1)
(а) Direktive 89/391/ЕЕС, i dužan је da odredi mere koje moraju biti preduzete u skladu
sa članovima, 5, 6, 7 i 8 ove Direktive. Procena rizika mora biti arhivirana u odgovarajućoj
formi, u skladu sa nacionalnim zakonom i praksom. Procena rizika mora biti redovno
ažurirana, posebno ukoliko nastupe značajne promene usled kojih bi ovi podaci mogli
postati zastarelim, iIi ukoliko to bude neophodno па osnovu rezultata zdravstvenog
pregleda.
Član 5 Odredbe u cilju izbegavanja iIi smanjenja
izlaganja
• Imajući u vidu tehnički napredak i dostupnost mera za kontrolu rizika u samom početku, rizici koji
su prouzrokovani izlaganjem buci treba da budu eliminisani u samom njihovom početku, ili
svedeni nа minimum. Smanjenje ovih rizika mora biti zasnovano nа opštim principima prevencije
izloženim u članu 6(2) Direktive 89/З91/ЕЕС, ргi čemu је neophodno da posebno budu uzeti u
obzir:
• (а) druge metode rada koje zahtevaju manje izlaganje buci;
• (b) izbor odgovarajuće орreme za rad, u zavisnosti od posla koji se obavlja, koja emituje najmanju
moguću buku, uključujući i mogućnost da radnicima bude dostupna орrema za rad shodno
odredbama Zajednice čiji је cilj iIi rezultat ograničenje izloženosti buci;
• (с) plan i raspored radnih mesta i radnih prostorija;
• (d) odgovarajuće informacije i obuka kojima radnici dobijaju uputstva kako da koriste opremu za
rad na ispravan način, da bi maksimalno smanjili svoju izloženost buci;
• (е) smanjenje buke pomoću tehničkih sredstava: i) Smanjenje buke koja se prenosi kroz vazduh,
pomoću štitnika, obIoga, materijala za obIaganje koji apsorbuju zvuk; ii) Smanjenje strukturalne
buke putem različitih vrsta izolacije;
• (f) odgovarajući programi održavanja radne орreme na radnom mestu i u sistemu radnih mesta;
• (g) organizovanje rada u cilju smanjenja buke: (i) ograničenje trajanja i intenziteta izloženosti buci;
(ii) odgovarajuća dinamika rada sa adekvatnim periodima za odmor.
2. Na osnovu procene rizika рrema članu 4, u slučaju da dođe do prekoračenja
gornjih funkcionalnih vrednosti izlaganja, poslodavac је dužan da utvrdi i realizuje
program tehničkih ilili organizacionih mera usmerenih na smanjenje izlaganja buci,
uzimajući u obzir posebno mere navedene u stavu 1.
З. Na osnovu procene rizika navedenog u članu 4, radna mesta nа kojima postoji
mogućnost izlaganja radnika buci koja prelazi gornju funkcionalnu vrednost
izlaganja, moraju biti obeležena odgovarajućim znacima. Zone о kojima је rеč
takode moraju biti ograđene, а pristup njima ograničen gde god je to tehnički
izvodljivo i opravdano zbog rizika od izlaganja.

4. Таmo gde је, zbog prirode delatnosti, radnicima omogućeno korišćenje objekata
za odmor uz odgovornost poslodavca, buka u takvim objektima mora biti svedena
nа nivo koji је kompatibilan sa njihovom svrhom i uslovima korisćenja.
5. U skladu sa članom 15 Direktive 89/391/ЕЕС, poslodavac је dužan da prilagodi
mere navedene u ovom članu zahtevima radnika koji pripadaju posebno osetljivim
rizičnim grupama
Član 6. Lična zaštita
• Ukoliko rizik prouzrokovan izlaganjem buci ne može da bude sprečen nа drugi
način, radnicima moraju biti nа raspolaganju odgovarajuća, individualna,
prikladna zastitna sredstva za sluh, koja ćе biti korišćena u skladu sa odredbama
Direktive 89/656/ЕЕС Saveta od 30. novembra 1989. g. o minimalnim zahtevima
za zdravlje i bezbednost, а radnici ćе ih upotrebIjavati kao ličnu zaštitnu орremu
na radnom mestu (Тгеćа posebna Direktiva u smislu clana 16(1) Direktive
89/391/ЕЕс75 i clana 13(2) Direktive 89/391/ЕЕС) pod dole navedenim uslovima:
• (а) u slučajevima gde izlaganje buci prelazi donje funkcionalne vrednosti izlaganja,
poslodavac је dužan da obezbedi individualna sredstva zastite za sluh koja ćе biti
dostupna radnicima;
• (Ь) u slučajevima gde se izlaganje podudara ili prelazi gornje funkcionalne
vrednosti izlaganja, moraju biti korišćena individualna sredstva za zaštitu sluha;
• (с) individualna sredstva za zaštitu sluha moraju biti odabrana tako da eliminišu
rizik za sluh ili da svode rizik na minimum.
• Poslodavac је dužan da uloži sve napore kako bi obezbedio nošenje zaštitnih
sredstava za sluh i biće odgovoran za proveru efikasnosti mera preduzetih u
skladu sa ovim članom.
Član 7 – Ograničenje izlaganja
• Izlaganje radnika utvrđeno u skladu sa članom 3(2) ni pod kakvim
okolnostima ne sme da prelazi granične vrednosti izlaganja.
• Ukoliko, uprkos mеrаmа preduzetim radi sprovođenja ove Direktive,
budu utvrđeni slučajevi izlaganja iznad graničnih vrednosti izlaganja,
poslodavac će biti dužan:
• (а) da smesta preduzme radnje u cilju smanjenja izlaganja ispod
graničnih vrednosti izlaganja,
• (b) da ustanovi razloge zbog kojih је došlo do prekomernog izlaganja, i
• (с) da dopuni zaštitne i preventivne mеrе kako se takav slučaj ne bi
ponovio.
Član 8. – Informisanje i obuka radnika
• Izuzetno od odredbi člana 10 i člana 2 Direktive 89/391/ЕЕС, poslodavac је dužan da
obezbedi radnicima, koji su izloženi buci na radu koja је jednaka ili prelazi donje
funkcionalne vrednosti izlaganja, i/ili njihovim predstavnicima, informacije i obuku u vezi
sa rizicima koji su posledica izlaganja buci, koji se odnose posebno nа:
• (а) prirodu ovakvih rizika,
• (b) mеrе preduzete za sprovođenje ove Direktive, kako bi se rizici od buke otklonili iIi sveli
na minimum, uključujući i okolnosti u kojima se ove mеrе primenjuju;
• (с) granične vrednosti izlaganja i funkcionalne vrednosti izlaganja propisane u članu 3
Direktive;
• (d) rezultate рrосеnе i mеrеnја buke izvršene u skladu sa članom 4 ove Direktive, zajedno
sa objašnjenjem njihovog značaja i potencijalnih rizika;
• (е) pravilno korišćenje sredstava za zaštitu sluha;
• (f) zašto i kako otkriti i prijaviti znake oštećenja sluha;
• (g) okolnosti u kojima radnici imaju pravo nа zdravstveni preged i svrhu zdravstvenog
pregleda, u skladu sa članom 10 ove Direktive;
• (h) bezbedan proces rada u cilju minimiziranja izloženosti buci.
Član 9. Konsultovanje i učešće radnika
Konsultovanje i učešće radnika i/ili njihovih predstavnika treba da bude
vršeno u skladu sa članom 11 Direktive 89/391/ЕЕС о pitanjima nа koja
se ova Direktiva odnosi, kao što su:
• рrосеnа rizika i utvrđivanje mera koje treba da budu preduzete рrema
članu 4;
• aktivnosti usmerene nа eliminisanje ili smanjenje rizika
prouzrokovanih izlaganjem buci, prema članu 5;
• izbor individualnih sredstava za zaštitu sluha, рrema članu 6(1) (с).
OSTALE ODREDBE
Član 10. Zdravstveni pregled
• 1. Izuzetno od odredbi člana 14 Direktive 89/З91/ЕЕС, države-članice su dužne da usvoje
odredbe kojima se obezbeđuje odgovarajući zdravstveni pregled radnika u slučajevima
gde rezultati рroceneе i merenja u skladu sa članom 4 (1) ove Direktive pokazuju
postojanje rizika ро njihovo zdravlje. Ove odredbe, uključujući zahteve koji se odnose nа
zdravstvenu evidenciju i dostupnost ovih podataka, moraju biti uvedene u skladu sa
nacionalnim zakonom ilili praksom.
• 2. Radnik, čiје izlaganje prekoračuje gornje funkcionalne vrednosti izlaganja, mora imati
pravo nа pregled sluha od strane lekara ili drugog dgovarajućeg kvalifikovanog lica uz
odgovornost lekara, u skladu sa nacionalnim zakonom ili praksom. Preventivno
audiometrijsko ispitivanje takođe mora biti dostupno radnicima čiје izlaganje prekoračuje
donje funkcionalne vrednosti izlaganja, ukoliko рrocena i merenje u skladu sa članom 4
(1) pokažu da postoji rizik ро zdravlje. Cilj ovih pregleda је obezbeđenje rane dijagnoze za
svaku vrstu oštećenja sluha usled buke, kao i očuvanje slušnih funkcija.
• З. Države - članice su dužne da utvrde sporazume kojima se obezbeđuje da se za svakog
radnika, koji bude podvrgnut pregledu u skladu sa stavovima 1 i 2, vodi individualni
zdravstveni dosije koji ćе biti ažuriran. Zdravstveni dosije treba da sadrži zbir rezultata
izvrženih zdravstvenih pregleda.
• Zdravstveni dosije se čuva u odgovarajućem obIiku, kako bi se omogućile naknadne
konsultacije, рri čemu se vodi računa о poverljivosti podataka.
• Корiје odgovarajućih dosijea moraju se dostaviti nadležnom organu na zahtev.
Svaki radnik na zahtev može imati pristup svom zdravstvenom dosijeu.
• 4. U slučaju kada, kao rezultat pregleda slušne funkcije, bude pouzdano otkriveno
da radnik ima oštećenje sluha, lekar, ili specijalista, ukoliko lekar to bude smatrao
potrebnim, procenjuje da li је do oštećenja došlo usled izlaganja buci na radu. U
tom slučaju:
(а) lekar, iIi neko drugo lice odgovarajućih kvalifikacija, informisaće radnika о
njegovim/njenim rezultatima pregleda;
(b) poslodavac је dužan:
• (i) da ponovo razmotri procenu rizika izvršenu u skladu sa članom 4;
• (ii) da ponovo razmotri mere predviđene za otklanjanje iIi smanjenje rizika u
skladu sa članovima 5 i 6;
• (iii) da uzme u obzir savet stručnjaka iz obIasti medicine rada ili drugog lica
odgovarajućih kvalifikacija ili nadležnog organa za sprovođenje svih mera
potrebnih za otklanjanje iIi smanjenje rizika u skladu sa članovima 5 i 6,
uključujući mogućnost premeštanja radnika na alternativni posao gde nema rizika
od daljeg izlaganja; i
• (iv) da organizuje sistematski zdravstveni pregled i obezbedi ponovno razmatranje
zdravstvenog stanja svakog radnika koji је bio izložen buci nа sličan način.
Član 11. Izuzeće
1. U izuzetnim situacijama, gde bi, zbog prirode posla, potpuno i valjano korišćenje
individualnih sredstava za zaštitu sluha moglo da izazove veći rizik za zdravlje i
bezbednost nego pre korišćenja ovih zastitnih sredstava, države - članice mogu da
dozvole izuzeće od odredbi clana 6(1) (а) i (b) i clana 7.
2. Izuzeće iz stava 1 odobravaju države -članice na osnovu konsultacija sa оbе
strane u privrednoj delatnosti, poslodavcem i zaposlenima, i u slučajevima kada је
to potrebno, sa nadležnim medicinskim organima, u skladu sa nacionalnim
zakonskim propisima i/ili praksom. Ovakva izuzeća moraju biti рrаćеnа uslovima
koji garantuju, uzimajući u obzir posebne okolnosti, da ćе rizici koji nastaju kao
posledica biti svedeni nа minimum, i da ćе radnici о kojima је rеč biti podvrgnuti
ројаčаnој zdravstvenoj kontroli. Ovakva izuzeća treba da budu ponovo razmatrana
svake četiri godine, а ukidaju se čim prestanu okolnosti koje to izuzeće opravdavaju.
3. Svake četiri godine države - članice dužne su da Komisiji dostave spisak izuzeća
navedenih u stavu 1, u kome se navode precizni razlozi i okolnosti zbog kojih је
doneta odluka о odobrenju izuzeća.
Član 12. Tehničke izmene i dopune

• Izmene i dopune strogo tehnicke prirode bićе usvojene u skladu sa

procedurom propisanom u članu 13 (2), kao i u skladu sa:
(а) usvajanjem Direktiva u obIasti tehnickog usaglasavanja i
standardizacije u pogledu projektovanja, objekata, proizvodnje ili
konstrukcije орreme za rad i/ili radnih mesta, i
(b) tehničkim napretkom, izmenama u evropskim standardima
usklađenim nа najadekvatniji način ili specifikacijama i novim nalazima
u vezi sa bukom.
• Član 13. Odbor - Komisija ćе biti ocenjena od strane Odbora u skladu
sa clanom 17 Direktive 89/391/ЕЕС.
• Član 14. Pravilnik о ponasanju - pravilnik о ponasanju kojim se
propisuju prakticne smernice koje ćе роmoći radnicima i
poslodavcima u sektoru muzike i zabave da ispune svoje zakonske
obaveze kao sto је propisano ovom Direktivom.
• Član 15. Opoziv - Direktiva 86/188/ЕЕС se ovim ukida od dana
navedenog u prvom stavu člana 17 (1)
ZAVRŠNE ODREDBE
Član 16. Izveštaji
• Svakih pet godina države - članice su dužne da dostave izvestaj Komisiji о
praktičnoj realizaciji ove Direktive, u kome se navode stavovi оbе strane u
privrednoj delatnosti. Оn treba da sadrži opis prakse koja је najbolja za
sprečavanje buke koja štetno utice nа zdravlje i opis drugih obIika
organizacije rada, zajedno sa merama koje su preduzele države - članice
kako bi saopštile saznanja о praksi koja se pokazala najboljom.
• Na osnovu ovih izvestaja, Komisija се sačiniti sveobuhvatnu procenu
sprovođenja ove Direktive, uključujući sprovođenje u smislu istrazivanja i
naučnih informacija, kao i, između ostalog, s obzirom nа primenu ove
Direktive nа sektor muzike i zabave. Komisija се obavestiti Evropski
Parlament, Savet, Evropski ekonomski i socijalni odbor i Savetodavni odbor
za bezbednost, higijenu i zastitu zdravlja nа radu, i ukoliko је potrebno,
predložiće izmene i dopune.
Član 17
Prelazne odredbe
• 1. Države - članice ćе usvojiti zakone, propise i administrativne odredbe koje се biti u skladu sa
ovom Direktivom do 15. februara 2006. g. О ovome su dužne da smesta obaveste Komisiju. Pri
usvajanju ovih dokumenata, države - članice su dužne da se u njima neposredno pozovu nа ovu
Direktivu ili da to izvrše naknadno, prilikom zvanicnog objavljivanja. Države - članice su dužne da
utvrde način na koji ćе pozivanje nа ovu Direktivu biti izvrseno.
• 2. Kako bi se uzele u obzir specificne situacije, državama - članicama se može, ukoliko је potrebno,
odobriti dodatni period od pet godina, počevši od 15. februara 2006. godine, odnosno ukupno
osam godina, za sprovodenje odredbi člana 7 koje se odnose nа osobIje nа pomorskim
brodovima. Da bi se omogućila izrada pravilnika о ponašanju kojim se obezbeđuju praktične
smernice za sprovođenje odredbi ove Direktive, države-članice imaju pravo nа maksimalni
prelazni period od dve godine počevši od 15. februara 2006. godine, odnosno ukupno pet godina
od datuma stupanja nа snagu. ove Direktive, za uskladivanje sa ovom Direktivom, kada se radi о
sektoru muzike i zabave, pod uslovom da tokom ovog perioda nivo već postignute zaštite u svakoj
od država - članica u pogledu radnika zaposlenih u ovim sektorima bude održan.
• 3. Države - članice su dužne da Komisiji podnesu tekst odredbi nacionalnog zakona koji је u fazi
usvajanja ili је već usvojen u obIasti nа koju se ova Direktiva odnosi.
• Član 18 Stupanje nа snagu - Ova Direktiva stupa nа snagu nа dan
njenog objavljivanja u Službenom listu Evropske unije
 Direktiva 2013/35/EU o minimalnim
zdravstvenim i sigurnosnim zahtevima u odnosu
na izloženost radnika rizicima uzrokovanim
fizičkim agensima (elektromagnetna polja)
(dvadeseta pojedinačna direktiva u smislu člana
16. stav 1. Direktive 89/391/EEZ) i stavljanju van
snage Direktive 2004/40/EZ
OPŠTE ODREDBE
Član 1. Predmet i područje primene
1.Ovom Direktivom, koja je dvadeseta pojedinačna direktiva u smislu
člana 16. stav 1. Direktive 89/391/EEZ, utvrđuju se minimalni zahtevi za
zaštitu radnika od rizika za njihovo zdravlje i sigurnost, koji su posledica
ili bi mogli biti posledica izloženosti elektromagnetskim poljima tokom
rada.
2. Ovom se Direktivom obuhvataju svi poznati direktni biofizičkih uticaji
i indirektni uticaji uzrokovani elektromagnetnim poljima.
3. Granične vrednosti izloženosti (ELVs) utvrđene u ovoj Direktivi
obuhvataju samo čvrste naučno dokazane veze između kratkotrajnih
direktnih biofizičkih dejstava i izloženosti elektromagnetnim poljima.
4. Ova Direktiva ne obuhvata moguće dugoročne efekte delovanja
elektromagnetih polja
Komisija prati napredak u pogledu najnovijih naučnih saznanja. Ako se pojave
čvrsti naučni dokazi o mogućim dugotrajnim efektima, Komisija razmatra
odgovarajući odgovor politike, uključujući prema potrebi pripremu
zakonodavnog predloga kojim će obuhvatiti te efekte. Komisija u tom
pogledu izveštava Evropski parlament i Veće putem izveštaja iz člana 15.
• 5. Ova Direktiva ne obuhata rizike uzrokovane kontaktom sa živim
provodnicima
6. Direktiva 89/391/EEC se u potpunosti primenjuje na čitavu oblast iz stava 1
ovog člana, ne dovodeći u pitanje strože i/ili posebne odredbe sadržane u
ovoj Direktivi
Član 2. Definicije
Za potrebe ove Direktive primenjuju se sledeće
definicije:
• a) „elektromagnetna polja”: statična električna, statična magnetska i
periodično naizmenična električna, magnetska i elektromagnetska polja s
frekvencijama do 300 GHz;
• b) „direktna biofička dejstva”: dejstva na ljudsko telo koji su direktna
posledica izloženosti elektromagnetskom polju uključujući:
i. dejstva toplote, kao što su grejanje tkiva apsorpcijom energije iz elektromagnetskih
polja u tkivo;
ii. Dejstva netoplotnih faktora: stimulacija mišića, živaca ili čulnih organa. Njihovo
dejstvo može imati štetne efekte na mentalno i fizičko zdravlje izloženih radnika.
Nadalje, stimulacija čulnih organa može dovesti do kratkotrajnih simptoma kao što su
vrtoglavica ili fotopsije (bljeskanje pred očima). Ova dejstva mogu predstavljati
privremenu smetnju ili uticati na kogniciju ili druge funkcije mozga ili mišića i stoga
mogu uticati na sposobnost radnika da radi sigurno (što predstavlja sigurnosne rizike); i
iii) Delovanje struja u ekstremitetima
• (c) „indirektna dejstva” : dejstva prouzrokavana izloženošću predmeta
elektromagnetskom polju, koji mogu postati uzrokom štetnog dejstva na
sigurnost ili zdravlje, kao što su:
• i. interferencija s medicinskom elektronskom opremom i pomagalima,
uključujući elektroničke srčane stimulatore (pejsmejkere) i druge
implantate ili medicinska pomagala koja se nose na telu;
• ii. opasnost od projektila feromagnetskih predmeta u statičkim magnetskim
poljima;
• iii. detoniranje elektro-eksplozivnih naprava (detonatori);
• iv. požari i eksplozije uzrokovani zapaljenjem zapaljivih materijala iskrama
koje uzrokuju inducirana polja, dodirne struje ili pražnjenja iskrom; i
• v. dodirne struje;
• (d) „granične vrednosti izloženosti (ELVs)” : vrednosti utvrđene na temelju
biofizičkih i bioloških saznanja, posebno na temelju naučno dokazanih
kratkoročnih i akutnih direktnih efekata, tj. toplotnih efekata i električne
stimulacije tkiva;
• (e) „granične vrednosti izloženosti za dejstva na zdravlje” : one granične vrednosti
izloženosti iznad kojih bi radnici mogli biti izloženi štetnim efektima na zdravlje,
kao što su grejanje ili stimulacije živčanog i mišićnog tkiva;
• (f) „granične vrednosti izloženosti za efekte na čula” : granične vrednosti
izloženosti iznad kojih bi radnici mogli biti izloženi kratkotrajnim poremećajima
čulnih percepcija i manjim promenama moždanih funkcija;
• (g) „vrednosti upozorenja (ALs)” : operativne razlike utvrđene s ciljem
pojednostavnjivanja procesa dokazivanja usklađenosti sa odgovarajućim
graničnim vrednostima izloženosti (ELVs) ili, prema potrebi, preduzimanje
odgovarajućih zaštitnih ili preventivnih mera navedenih u ovoj Direktivi.
• U Prilogu II. koristi se sledeća terminologija za vrednosti upozorenja
(ALs):
• i. za električna polja, „niske vrednosti upozorenja” i „visoke vrednosti
upozorenja” znači vrednosti koje se odnose na posebne zaštitne ili
preventivne mere utvrđene u ovoj Direktivi; i
• ii. za magnetska polja, „niske vrednosti upozorenja” znači vrednosti
koje se odnose na granične vrednosti izloženosti za efekte na čula i
„visoke vrednosti upozorenja” koje se odnose na granične vrednosti
izloženosti za efekte na zdravlje.
Član 3. Granične vrednosti izloženosti i
vrednosti upozorenja
• 1. Fizičke veličine u pogledu izloženosti elektromagnetnim poljima utvrđene su u Prilogu
I. U prilozima II. i III. utvrđene su granične vrednosti izloženosti za efekte na zdravlje,
granične vrednosti izloženosti za efekte na čula i vrednosti upozorenja.
• 2. Države članice od poslodavaca zahtevaju da osiguraju ograničenu izloženost
radnika/radnica elektromagnetnim poljima koja nije veća od graničnih normi izloženosti
za efekte na zdravlje i graničnih normi izloženosti za efekte na čula utvrđenih u Prilogu II.
za netoplotne efekte te u Prilogu III. za toplotne efekte. Usklađenost sa graničnim
vrednostima izloženosti za efekte na zdravlje i graničnim vrednostima izloženosti za
efekte na čula mora se utvrditi upotrebom odgovarajućih postupaka za procenu
izloženosti iz člana 4. Kada izloženost radnika/radnica elektromagnetnim poljima
prekorači granične vrednosti izloženosti, poslodavac odmah preduzima mere iz člana 5.
stav 8.
• 3. Za potrebe ove Direktive, ako se dokaže da relevantne vrednosti upozorenja iz priloga
II. i III. nisu prekoračene, smatra se da poslodavac poštuje granične vrednosti izloženosti
za efekte na zdravlje i granične vrednosti izloženosti za efekte na čula. Ako izloženost
prekorači vrednosti upozorenja, poslodavac deluje u skladu sa članom 5. stav 2., osim ako
procena provedena u skladu sa članom 4. stav 1., 2. i 3. dokaže da nisu prekoračene
relevantne granične vrednosti izloženosti te se sigurnosni rizici mogu isključiti.
• Nezavisno od prve podstavke, izloženost se može prekoračiti:
(a) niske vrednosti upozorenja za električna polja (Prilog II. tabela B1), ako je to opravdano praksom
ili procesom, pod uslovom da nisu prekoračene granične vrednosti izloženosti za efekte na čula
(Prilog II. tabela A3); ili
• i. nisu prekoračene granične vrednosti izloženosti za efekte na zdravlje (Prilog II., tabela A2);
• ii. sprečeno je prekomerno pražnjenje iskrom i dodirne struje (Prilog II., tabela B3) primenom
zaštitnih mera utvrđenih u članu 5. stav 6.; i
• iii. radnici su obavešteni o situacijama iz tačke (f) članka 6.
(b) niske vrednosti upozorenja za magnetna polja (Prilog II. tabela B2) ako je to opravdano praksom
ili procesom, uključujući u glavu i telo, tokom smene, pod uslovom da nisu prekoračene granične
vrednosti izloženosti za efekte na čula (Prilog II. tabela A3); ili
• i. granične vrednosti izloženosti za učinke na čula prekoračene su samo privremeno;
• ii. granične vrednosti izloženosti za efekte na zdravlje (Prilog II. tabela A2) nisu prekoračene;
• iii. preduzete su mere u skladu sa članom 5. stav 9., ako postoje kratkotrajni simptomi iz tačke (a)
tog stava; i
• iv. radnici su obavešteni o situacijama iz tačke (f) član 6.
4. Nezavisno od stavova 2. i 3. izloženost može prekoračiti:
(a) granične vrednosti izloženosti za efekte na čula (Prilog II., tabela A1) tokom smene, ako
je to opravdano praksom ili procesom, pod uslovom da:
• i. vrednosti su prekoračene samo privremeno;
• ii. granične vrednosti izloženosti za efekte na zdravlje (Prilog II. tablica A1) nisu
prekoračene;
• iii. preduzete su posebne mere zaštite u skladu sa članom 5. stav 7.;
• iv. preduzete su mere u skladu sa članom 5. stav 9., ako postoje kratkotrajni simptomi iz
tačke (b) tog stava; i
• v. radnici su obavešteni o situacijama iz tačke (f) člana 6.;
• iii. preduzete su mere u skladu sa članom 5. stav 9., ako postoje kratkotrajni simptomi iz
tačke (a) tog stava; i
• iv. radnici su obavešteni o situacijama iz tačke (f) člana 6.
OBVEZE POSLODAVACA
Član 4. Procena rizika i određivanje izloženosti
1. Članom 9. stav 1. Direktive 89/391/EEZ, poslodavac procenjuje sve rizike za radnike uzrokovane
elektromagnetnim poljima na radnom mestu i prema potrebi meri ili izračunava vrednosti
elektromagnetnih polja kojima su radnici ili radnice izloženi.
Nezavisno od člana 10. Direktive 89/391/EEZ i članu 6. ove Direktive, procena se može obaviti na
zahtev u skladu sa relevantnim pravom Unije i nacionalnom pravu. U slučaju obrade ličnih podataka
zaposlenih tokom takve procene, svako objavljivanje posebno mora biti u skladu sa Direktivom
95/46/EZ Evropskog parlamenta i Veća od 24. oktobra 1995. o zaštiti pojedinaca u vezi s obradom
ličnih podataka i o slobodnom prenosu takvih podataka ( 1 ) i nacionalnom pravu država članica za
sprovođenje navedene Direktive. Osim ako ne prevlada interes javnosti za objavu, javna tela koja
imaju sliku procene mogu odbiti zahtev za pristup proceni ili objavom procene kada bi objavljivanje
narušilo zaštitu poslovnih interesa poslodavca, uključujući i intelektualno vlasništvo. Poslodavci
mogu odbiti otkrivanje ili objavljivanje procene pod istim uslovima u skladu sa odgovarajućim
pravom Unije i nacionalnom pravu.
2. U svrhu procene iz stava 1. ovog člana poslodavac utvrđuje i procenjuje elektromagnetska polja
na radnom mestu, uzimajući u obzir odgovarajuće praktične smernice iz člana 14. i druge
odgovarajuće norme ili smernice dotične države članice, uključujući baze podataka izloženosti.
Nezavisno o obvezi poslodavca iz ovog člana, poslodavac je takođe obvezan, kada je to primereno,
uzeti u obzir vrednosti radijacije i druge odgovarajuće sigurnosne podatke proizvođača ili
distributera za opremu, u skladu sa odgovarajućim pravom Unije, uključujući prema potrebi procenu
rizika za uslove izloženosti na radnom mestu ili mestu postavljanja opreme.
• 3. Ako se usklađenost sa graničnim vrednostima izloženosti ne može pouzdano
odrediti na temelju već dostupnih informacija, procena izloženosti izvodi se na
temelju merenja i proračuna. U tom slučaju, procena uzima u obzir odstupanja u
pogledu merenja ili izračuna kao što su numeričke greške, modeliranje izvora,
geometrija modela i električna svojstva tkiva i materijala, utvrđena u skladu s
odgovarajućom dobrom praksom.

• 4. Procenu, merenje i proračun iz stava 1., 2. i 3. ovog člana planiraju i sprovode

nadležne službe ili osobe u odgovarajućim razmacima uzimajući u obzir smernice
iz ove Direktive i posebno uzimajući u obzir članove 7. i 11. Direktive 89/391/EEZ
o potrebnim stručnim službama ili osobama te o savetovanju i učestvovanju
radnika/radnica. Podaci o izloženosti dobijeni procenom, merenjem ili
proračunom čuvaju se u odgovarajućem obliku koji se može pratiti, kako bi se
omogućilo njihovo naknadno korišćenje u skladu sa nacionalnim pravom i praksi.
• 5. U skladu s članom 6. stavk 3. Direktive 89/391/EEZ, poslodavac posvećuje posebnu pažnju
prilikom procene rizika na:
• (a) granične vrednosti izloženosti za efekte na zdravlje i vrednosti upozorenja iz člana 3. priloga II. i
III. ovoj Direktivi;
• (b) frekvenciju, vrednosti, trajanje i vrstu izloženosti, uključujući distribuciju po telu
radnika/radnice i prostoru radnog mesta;
• (c) sve direktne biofizičke efekte;
• (d) sve efekte na zdravlje i sigurnost radnika koji su izloženi posebnom riziku, posebno
radnika/radnica koji nose aktivna ili pasivna ugrađena medicinska pomagala kao što su elektronski
srčani stimulatori (pejsmejkeri), radnika s medicinskim pomagalima koja se nose na telu, kao što
su insulinske pumpe, i trudnim radnicama;
• (e) sve direktne efekte i dejstva;
• (f) postojanje zamenske opreme namenjene smanjenju nivoa izloženosti elektromagnetnim
poljima;
• (g) odgovarajuće informacije zdravstvenog nadzora iz člana 8.;
• (h) informacije koje osigurava proizvođač opreme;
• (i) ostale odgovarajuće zdravstvene i sigurnosne informacije;
• (j) istovremenu izloženost raznim izvorima;
• (k) istovremenu izloženost poljima različite frekvencije.
• 6. Na radnim mestima dostupnima javnosti nije potrebno sprovesti procenu izloženosti
ako je već preduzeto ocenjivanje u skladu sa odredbama o ograničenju izloženosti opšte
javnosti elektromagnetskim poljima, ako se ograničenja navedena u tim odredbama
poštuju za radnike te ako su zdravstveni i sigurnosni rizici isključeni. Smatra se da su ovi
uslovi ispunjeni kada se oprema namenjena javnoj upotrebi koristi u skladu sa svojom
namenom te je u skladna sa pravom Unije o proizvodima koje utvrđuje strože nivoe
sigurnosti od nivoa iz ove Direktive, te kada se ne koristi druga oprema

• 7. Poslodavac mora posedovati procenu rizika u skladu s članom 9. stav 1. tačka (a)
Direktive 89/391/EEZ te utvrditi mere koje je potrebno primeniti u skladu s člancima 5. i
6. ove Direktive. Procena rizika može sadržati obrazloženje poslodavca prema kojem zbog
prirode i raspona rizika koji se odnose na elektromagnetska polja nije potrebna dalja
detaljnija procena rizika. Procena rizika se redovno ažurira, posebno ako je došlo do
značajnih promena zbog kojih može zastariti, ili ako rezultati zdravstvenog nadzora iz
člana 8. pokažu da je to potrebno.
Članak 5.
Odredbe za izbegavanje ili smanjivanje rizika
1. Uzimajući u obzir tehnički napredak i dostupnost mera za nadzor proizvodnje elektromagnetnih
polja na izvoru, poslodavac preduzima potrebne mere kako bi osigurao da su rizici uzrokovani
elektromagnetnim poljima na radom mestu uklonjeni ili smanjeni na minimum.
• Smanjenje rizika zbog izloženosti elektromagnetnim poljima temelji se na opštim načelima
prevencije utvrđenima u članu 6. stav 2. Direktive 89/391/EEZ.
• 2. Ako se na temelju procene rizika sprovedene u skladu s članom 4. prekorače vrednosti
upozorenja iz člana 3. i priloga II. i III., osim ako se procenom sprovedenom u skladnu sa članom 4.
stavovima 1., 2. i 3. dokaže da odgovarajuće granične vrednosti izloženosti nisu prekoračene te da
se sigurnosni rizici mogu isključiti, poslodavac izrađuje i sprovodi akcijski plan koji uključuje
tehničke i/ili organizacijske mere, s ciljem sprečavanja izloženosti iznad graničnih vrednosti
izloženosti za efekte na zdravlje i graničnih vrednosti izloženosti za efekte na čula, uzimajući u
obzir posebno:
• (a) druge radne metode čija je posledica manja izloženost elektromagnetskim poljima;
• (b) izbor opreme koja emituje elektromagnetska polja manjeg intenziteta, uzimajući u obzir rad
koji treba obaviti;
• (c) tehničke mere za smanjenje emisije elektromagnetnih polja, uključujući prema potrebi
upotrebu sigurnosnih sklopki, zaštitne opreme ili sličnih mehanizama za zaštitu zdravlja;
• (d) odgovarajuće mere ograničenja i pristupa kao što su upozorenja,
oznake, oznake na podu, ograde s ciljem ograničenja ili nadzora pristupa;
• (e) kod izloženosti električnim poljima, mere i postupke za sprečavanje
pražnjenja iskrama i dodirnih struja tehničkim sredstvima i obukom
radnika;
• (f) odgovarajuće programe održavanja radne opreme, sistema radnih mesta
i radnih stanica;
• (g) projektovanje i raspored radnih mesta i radnih stanica;
• (h) ograničenje trajanja i intenziteta izloženosti; i
• (i) dostupnost odgovarajuće lične zaštitne opreme.
• 3. U skladu sa procenom rizika iz člana 4., poslodavac izrađuje i sprovodi akcijski
plan koji obuhvatt tehničke i/ili organizacione mere za sprečavanje svih rizika za
radnike/ radnice koji su posebno izloženi riziku, te svih rizika uzrokovanih
direktnim dejstvom efekata iz člana 4.
• 4. Uz pružanje informacija iz člana 6. ove Direktive, poslodavac, u skladnu sa
članom 15. Direktive 89/391/EEZ, prilagođava mere iz ovog člana zahtevima
radnika koji su izloženi posebnom riziku i prema potrebi pojedinačnim procenama
rizika, posebno za radnike koji su prijavili da koriste aktivna ili pasivna ugrađena
medicinska pomagala kao što su elektronski srčani stimulatori (pejsmejkeri) ili
medicinska pomagala koja se nose na telu, kao što su insulinske pumpe, te za
trudne radnice koje su poslodavca obavestile o svom stanju.
• 5. Na temelju procene rizika iz člana 4., radna mesta na kojima bi radnici mogli biti
izloženi elektromagnetnim poljima izvora, koji prelaze vrednosti upozorenja,
obeležavaju se odgovarajućim oznakama u skladu s prilozima II. i III. te Direktivom
Veća 92/58/EEZ od 24. juna 1992. o minimalnim zahtevima za postavljanje
sigurnosnih znakova i/ili znakova za zaštitu zdravlja na radu (deveta pojedinačna
direktiva u smislu članka 16. stavka 1. Direktive 89/391/EEZ) ( 1 ). Takva se
područja obeležavaju i njima se prema potrebi ograničava pristup. Kada je pristup
tim područjima na odgovarajući način ograničen iz drugih razloga, a radnici ili
radnice su informsani o rizicima koji su posledica elektromagnetnih polja, ne
zahtevaju se posebni znakovi i ograničenje pristupa za elektromagnetska polja.
• 6. Kod primene člana 3. stav 3. tačke (a), preduzimaju se posebne mere zaštite kao što su obuka
radnika u skladu sa članom 6. i upotrebi tehničkih sredstava i lične zaštite, na primer, uzemljenje
radnih predmeta, povezivanje radnika s radnim predmetima (izjednačavanje potencijala) i, prema
potrebi u skladu sa članom 4. stavku 1. tačka (a) Direktive Veća 89/656/EEZ od 30. januara 1989.
o minimalnim sigurnosnim i zdravstvenim zahtevima za upotrebi lične zaštitne opreme na radnom
mestu (treća pojedinačna direktiva u smislu člana 16. stav 1. Direktive 89/391/EEZ) ( 2 ), upotreba
obuće koja deluje kao izolator, rukavica i zaštitne odeće.
• 7. Kod primene člana 3. stavka 4. tačke (a) primjenjuju se posebne mere zaštite kao što je kontrola
kretanja.
• 8. Radnici ne smeju biti izloženi višim vrednostima od graničnih vrednosti izloženosti za učinke na
zdravlje i graničnih vrednosti izloženosti za efekte na čula, osim ako nisu ispunjeni uslovi iz člana
10. stava 1. tačaka (a) ili (c) ili člana 3. stavova 3. i 4. Ako se uprkos merama koje je preduzeo
poslodavac prekorače granične vrednosti izloženosti za efekte na zdravlje i granične vrednosti
izloženosti za delovanje na čula, poslodavac odmah preduzima mere za smanjenje izloženosti
ispod graničnih vrednosti. Poslodavac utvrđuje razloge zbog kojih je došlo do prekoračenja
graničnih vrednosti izloženosti za delovanje na zdravlje i delovanje na čula i u skladu sa uzrocima
prilagođava zaštitne i preventivne mere, kako bi sprečilo ponovno prekoračenje graničnih vrednosti.
Podaci o prilagođavanju zaštitnih i preventivnih mera čuvaju se u odgovarajućem obliku koji se
može pratiti, kako bi se omogućilo njihovo naknadno korišćenje u skladu sa nacionalnim pravom i
praksom.
• 9. Kod primene stavova 3. i 4. člana 3. kada radnici prijave kratkotrajne simptome, poslodavac, ako
je potrebno, ažurira procenu rizika i preventivne mere. Kratkotrajni simptomi mogu uključivati:
• (a) čulne percepcije i efekte na funkcionisanje središnjeg nervnog sistema u glavi prouzrokovano
periodičnim promenljivim magnetskim poljima; i
• (b) dejstvo statičnog magnetskog polja kao što su vrtoglavica i mučnina
Članak 6.
Informisanje i osposobljavanje radnika
• 89/391/EEZ, poslodavac osigurava da radnici koji su izloženi riziku od elektromagnetskih polja na radu i/ili njihovi predstavnici budu informisani i
osposobljeni u pogledu rezultata procjene rizika iz članka 4. ove Direktive, što se posebno odnosi na:
• (a) mere preduzete za primenu ove Direktive;
• (b) vrednosti i koncepte graničnih vrednosti izloženost i vrednosti upozorenja, s njima povezane moguće rizike i preduzete preventivne mere;
• (c) moguće indirektne efekte izloženosti;
• (d) rezultate procene, merenja ili izračuna nivo izloženosti elektromagnetnim poljima sprovedenima u skladu sa članom 4. ove Direktive;
• (e) načine otkrivanja i prijavljivanja štetnih uticaja na zdravlje koji su posledica izloženosti;
• (f) mogućnost kratkotrajnih simptoma i osećaja povezanih sa efektima na središnji ili periferni nervni sistem;
• (g) okolnosti u kojima radnici imaju pravo na zdravstveni nadzor;
• (h) sigurne radne prakse za smanjivanje rizika zbog izloženosti;
• (i) radnike koji su izloženi posebnom riziku iz člana 4. stava 5. tačke (d) i člana 5. stava 3. i 4. ove Direktive.

Član 7. Savetovanje i učešće radnika

Savetovanje i učešće radnika i/ili njihovih predstavnika odvija se u skladu s članom 11. Direktive 89/391/EEZ.
OSTALE ODREDBE
Član 8. Zdravstveni nadzor
1. Sa ciljem prevencije i rane dijagnostike svih štetnih efekata na zdravlje koji su
posledica izloženosti elektromagnetnim poljima, sprovodi se odgovarajući
zdravstveni nadzor u skladu sa članom 14. Direktive 89/391/EEZ. Zdravstvena
dokumentacija i njezina dostupnost utvrđuju se u skladu sa nacionalnom pravu i
praksi.
2. Sukladno nacionalnom pravu i praksi, rezultati zdravstvenog nadzora čuvaju se u
obliku koji omogućuje naknadnu uporabu, vodeći računa o njihovoj tajnosti. Svaki
od radnika na vlastiti zahtev ima pravo pristupa svojoj ličnoj zdravstvenoj
dokumentaciji.
Ako radnik prijavi bilo koji neželjeno ili neočekivano dejstvo ili, u svakom slučaju
kada se utvrdi izloženost iznad graničnih vrednosti izloženosti, poslodavac dotičnom
radniku/radnicima mora osigurati odgovarajući lekarski pregled ili individualni
zdravstveni nadzor u skladu s nacionalnim pravom i praksom. Ti se pregledi ili
nadzor osiguravaju u vreme koje je odabrao radnik, koji za navedeno ne snosi
nikakve troškove.
• Član 9.Kazne : Države članice predviđaju odgovarajuće kazne koje se primjenjuju u
slučaju kršenja nacionalnog zakonodavstva donesenog na temelju ove Direktive. Te kazne
moraju biti delotvorne, srazmerne i odvraćajuće.
• Član 10. Odstupanja
• 1. Odstupajući od stava 3., ali nezavisno od člana 5. stava 1., primjenjuje se sledeće:
• (a) izloženost može prekoračiti granične vrednosti izloženosti ako je povezana s
postavljanjem, upotrebom, razvojem ili istraživanjima opreme za snimanje upotrebom
magnetne rezonance (MRI) za pacijente u zdravstvenom sektoru, pod uslovom da su
zadovoljeni sledeći uslovi:
• i. procena rizika sprovedena u skladu sa članom 4. dokazala je da su granične vrednosti
izloženosti prekoračene;
• ii. s obzirom na razvoj tehnologije, primenjene su sve tehničke i/ili organizacione mere;
• iii. okolnosti u potpunosti opravdavaju prekoračene granične vrednosti izloženosti;
• iv. u obzir su uzeta karakteristike radnog mesta, radne opreme ili radne prakse; i
• v. poslodavac dokazuje da su radnici još uvek zaštićeni od štetnih efekata na zdravlje i
sigurnosnih rizika, jer je osigurano poštovanje uputstava za sigurnu upotrebu koje
osiguravaju proizvođači u skladu sa Direktivom Veća 93/42/EEZ od 14. juna 1993. o
medicinskim proizvodima ( 1 );
• (b) države članice mogu dozvoliti da se za osoblje koje radi u operativnim vojnim objektima ili je
uključeno u vojne aktivnosti, uključujući zajedničke međunarodne vojne vežbe, uvede isti ili
specifičniji sistem zaštite, pod uslovom da su sprečeni štetni efekti po zdravlje i sigurnosni rizici;
• (c) države članice mogu dozvoliti da se granične vrednosti izloženosti privremeno prekorače, pod u
potpunosti opravdanim okolnostima te samo tako dugo dok su okolnosti i dalje u potpunosti
opravdane, u posebnim sektorima i za posebne aktivnosti izvan područja upotrebe iz tačaka (a) i
(b). U smislu ove tačke, „u potpunosti opravdane okolnosti” znači okolnosti u kojima su
zadovoljeni sledeći uslovi:
• i. procena rizika sprovedena u skladu sa članom 4. pokazala je da su granične vrednosti izloženosti
prekoračene;
• ii. s obzirom na razvoj tehnologije, primenjene su sve tehničke i/ili organizacione mere;
• iii. u obzir su uzeta posebne karakteristike radnog mesta, radna oprema ili radne prakse; i
• iv. poslodavac dokazuje da su radnici još uvek zaštićeni od štetnih efekata na zdravlje i sigurnosnih
rizika, uključujući i upotrebu uporedivih, specifičnijih i međunarodno priznatih normi i smernica.
• 2. Države članice obaveštavaju Komisiju o svim odstupanjima na osnovu tačaka (b) i (c) stav 1. i
navode razloge koji ih opravdavaju u izveštaju iz člana 15.
Član 11.
Tehničke izmene priloga
• 1. Komisija je ovlašćena da donosi akte u skladu sa članom 12. o isključivo tehničkim izmenama
priloga kako bi se:
• (a) uzelo u obzir donošenje uredbi i direktiva u području tehničkog usklađivanja i normizacije u
pogledu projektovanja, izgradnje, proizvodnje ili sastavljanja radne opreme ili radnih mesta;
• (b) uzeo u obzir tehnički napredak, promene najrelevantnijih normi ili specifikacija i nova naučna
saznanja koja se odnose na elektromagnetna polja;
• (c) izvršilo prilagođavanje vrednosti upozorenja kada se pojave novi naučni dokazi, pod uslovom
da poslodavce i dalje obvezuju postojeće granične vrednosti izloženosti iz priloga II. i III.
• 2. Komisija donosi akte, u skladu sa članom 12., kako bi se u Prilog II. uvrstile ICNIRP smernice za
ograničavanje izloženosti električnom polju induciranom kretanjem ljudskog tela u statičkom
magnetskom polju i periodički promjenljivim magnetskim poljima ispod 1 Hz čim one budu
dostupne.
• 3. Kada u slučaju izmena iz stavova 1. i 2. to zahtevaju hitni slučajevi, postupak utvrđen u članku
13. primjenjuje se na akte donesene na temelju ovog članka
Član 12. Izvršavanje delegiranja (Komisija)
• 1. Ovlašćenje za donošenje delegiranih akata dodjeljuju se Komisiji u skladu sa uslovima utvrđenim u ovom
članu.
• 2. Ovlašćenje za donošenje delegiranih akata iz člana 11. dodjeljuju se Komisiji na razdoblje od pet godina od
29. lipnja 2013. Komisija sastavlja izveštaj o delegiranju ovlašćenja najkasnije devet meseci pre isteka
petogodišnjeg razdoblja. Delegiranje ovlašćenja automatski se produžuje za jednako duga razdoblja, osim
ako Evropski parlament ili Veće to produženje ne ukinu najkasnije tri meseca pre isteka svakog razdoblja.
• 3. Evropski parlament ili Veće mogu u bilo kojem trenutku opozvati delegiranje ovlašćenja iz člana 11.
Odlukom o opozivu okončava se delegiranje ovlašćenja navedenih u toj odluci. Odluka proizvodi pravne
učinke prvog dana od dana njene objave u Službenom listu Evropske unije ili na kasniji datum utvrđen u toj
odluci. Ona nema uticaja na valjanost bilo kojeg delegiranog akta koji je već na snazi.
• 4. Čim donese delegirani akt, Komisija ga istodobno dostavlja Evropskom parlamentu i Veću.
• 5. Delegirani akt donesen u skladu s člankom 11. stupa na snagu samo ako Evropski parlament ili Veće ne
izraze nikakve primedbe u roku dva meseca od obaveštavanja Evropskog parlamenta i Veća o tom aktu ili ako
pre isteka navedenog roka Evropski parlament i Veće obaveste Komisiju da nemaju primedbi. Na zahtev
Evropskog parlamenta ili Veća taj se rok produžava za dva meseca.
• 4. Čim donese delegirani akt, Komisija ga istovremeno dostavlja Evropskom parlamentu i Veću.
• 5. Delegirani akt donesen u skladu s članom 11. stupa na snagu samo ako Evropski parlament ili Veće ne
izraze nikakve primedbe u roku dva meseca od obaveštavanja Evropskog parlamenta i Veća o tom aktu ili ako
pre isteka navedenog roka Evropski parlament i Veće obaveste Komisiju da nemaju primedbi. Na zahtev
Evropskog parlamenta ili Veća taj se rok produžava za dva meseca.
Član 13.
Postupanje u hitnim slučajevima
1. Delegirani akti doneseni na temelju ovog člana stupaju na snagu bez
odlaganja i primjenjuju se dugo dok nema primedbi iz stava 2. U
obaveštenju o delegiranom aktu Evropskom parlamentu i Veću navode
se razlozi za upotrebu hitnog postupanja koje se odnosi na zdravlje i
zaštitu radnika.
2. Evropski parlament i Veće mogu izraziti primedbe na delegirani akt u
skladu sa postupkom iz člana 12. stav 5. U tom slučaju Komisija ukida
akt bez odlaganja nakon obavešenja Evropskog parlamenta ili Veća o
odluci o iznošenju prigovora
ZAVRŠNE ODREDBE
Član 14. Praktične smernice
• Kako bi se olakšalo sprovođenje ove Direktive, Komisija osigurava neobavezujuće
praktične smernice smernice najkasnije šest meseci prije 1. jula 2016. Praktične
smernice posebno se odnose na sledeće stavke:
(a) određivanje izloženosti uzimajući u obzir odgovarajuće evropske ili
međunarodne norme uključujući:
— metode izračunavanja za procenu graničnih vrednosti izloženosti,
— prostorno usrednjavanje spoljnih električnih i magnetskih polja,
— uputstva za postupanje pri odstupanjima merenja i rečunanja;
• (b) smernice za dokazivanje uskladjenosti kod posebnih vrsta neravnomernih
izloženosti u posebnim situacijama, na temelju priznate dozimetrije;
• (c) opis „weighted peak method” metode ponderisanog vrha za niskofrekventna
polja i „zbrajanja polja različite frekvencije” za visokofrekventna polja
• (d) provođenje procene rizika i, po mogućnosti, osiguravanje pojednostavnjenih
tehnika, posebno uzimajući u obzir potrebe malog i srednjeg preduzetništva;
• (e) mere namenjene izbegavanju ili smanjivanju rizika uključujući posebne
preventivne mere zavisno od vrednosti izloženosti i obeležjima radnog mesta;
• (f) utvrđivanje dokumentovanih radnih postupaka kao i posebnih mera
informisanja i obuke radnika izloženih elektromagnetskim poljima tokom
upotrebe magnetne rezonance iz člana 10. stav 1. tačke (a);
• (g) ocenu izloženosti u rasponu frekvencije od 100 kHz do 10 MHz, kada je
potrebno razmotriti i toplotne i netoplotne efekte;
• (h) uputsva vezana za lekarske preglede i zdravstveni nadzora koje poslodavac
treba da osigura u skladu sa članom 8. stav 2.
• Komisija u svom radu usko surađuje sa Savetodavnim odborom za sigurnost i
zdravlje na radu. O tome se izveštava Evropski parlament.
• Član 15. Revizija i izveštavanje - Uzimajući u obzir član 1. stav 4., izveštaj o praktičnoj primeni ove Direktive
utvrđuje se u skladu sa članom 17.a Direktive 89/391/EEZ.
• Član 16. Prenošenje
• 1. Države članice donose potrebne zakone i druge propise potrebne za usklađivanje s ovom Direktivom do 1.
jula 2016. Kada države članice donesu ove odredbe, te odredbe prilikom njihove službene objave sadrže
upustva na ovu Direktivu ili se uz njih navodi takvo uputsvo. Načine tog upućivanja određuju države članice.
• 2. Države članice Komisiji dostavljaju tekst glavnih odredaba nacionalnog prava koje donesu u području na
koje se odnosi ova Direktiva
• Član 17. Stavljanje izvan snage
• 1. Direktiva 2004/40/EZ stavlja se izvan snage od 29. jula 2013.
• 2. Upućivanje na Direktivu stavljenu izvan snage smatraju se upućivanjima na ovu Direktivu i čitaju se u
skladu s korelacijskom tablicom u Prilogu IV.
• Član 18. Stupanje na snagu Ova Direktiva stupa na snagu na dan objave u Službenom listu Europske unije.
• Član 19. Upućivanja Ova je Direktiva upućena državama članicama
• PRILOG I. FIZIČKE VELIČINE ZA IZLAGANJE ELEKTROMAGNETNIM
POLJIMA
• PRILOG II. NETOPLOTNA DEJSTVA GRANIČNE VREDNOSTI
IZLOŽENOSTI I VREDNOSTI UPOZORENJA U RASPONU FREKVENCIJA
OD 0 Hz to 10 MHz
• PRILOG III. TOPLOTNA DEJSTVA GRANIČNE VREDNOSTI IZLOŽENOSTI I
VREDNOSTI UPOZORENJA U RASPONU FREKVENCIJA OD 100 kHz DO
300 GHz
• PRILOG IV. Korelacijska tablica