Anda di halaman 1dari 2

Da li imaš posebnu želju da svojim radovima pošalješ neku poruku, ili stvaraš u trenutku (idejno ne

tematski)?
Moja poruka bi bila: Emocija nije slabost. Don't act like a robot. Stay chill.
Koje umetnike ceniš, i da li su neki posebno uticali na tvoj stvaralački rad?
Verujem da su to ponajviše nemački ekspresionisti.Ne pratim trendove, inspiraciju pronalazim u
sebi i drugima.
Kako doživljavaš publiku?
Većini današnje publike je bitnije da ostavi utisak sebe kao pojave, nego da zaista doživi i razume
umetnika i delo koje posmatra.
Opiši mi put ideje kojim razvijaš svoj rad do konačne forme.
To je jedan jako dug proces. Dve godine sam samo razmišljala o ideji i tražila način na koji mogu
da je dosledno predstavim. Ni sama nisam znala da ce to biti čovek+kocka.
Da li misliš da su ljudi danas dovoljno upućeni u svet umetnosti?
Kako ko. Većina mi se čini zbunjena. Šta je uopšte danas umetnost?
Kako bi opisala umetničko stvaranje?
Ozbiljan kontinuitet umetničkih kriza, nervnih slomova, padova, dizanja i vaskrsnuća.
Da li okolina ima uticaj na tvoje stvaranje? (Čujes nešto određeno od nekoga, ili te inspiriše nešto
što si videla?)
Svakako. Okolina je za to najviše i zaslužna jer je moja ideja bazirana na međuljudskim odnosima.
Čija kritika/komentar ti je bitan?
Sud onih koje smatram merodavnim, onih koji grebu i ispod površine. Komentar iskrenih,
dubokoumnih ljudi, koji osećaju.
Omiljeni umetnički prostor? (galerija, muzej, atelje)
Atelje je moj dom, a dom je tamo gde mogu da razbacam papire, platna, četkice i boje, i da se
osetim slobodno.
Šta misliš o umetničkoj sceni u Beogradu/Srbiji?
Kvazi umetnik veoma se trudi da privuče pažnju ne toliko inteligentne publike preinteligentnim
konceptima.
Da li osmišljavaš imena svojim radovima, i ako da, na koji način dolaziš do istih?
Ukoliko dođe do toga, dođe sasvim spontano kroz sam proces stvaranja, na početku ili kraju
procesa stvaranja.
Kako si došla na ideju konkretno za ovaj rad?
Kao i ostali moji radovi, nastala je iz komunikacije sa prikazanim modelom, proučavanja njegovih
intimnih odnosa, kao i odnosa prema crvenoj boji.

Koliko je trajao proces stvaranja?


Ideja je nastala za vreme mog boravka u Kini, negde u oktobru prošle godine, kroz druženje sa
prikazanim modelom, ali je bilo potrebno vreme da se sama ideja slegne i sazri.
Da li je rad mnogo izmenjen od početne ideje?
Rad prati prvobitnu ideju, a promena je uočljiva u zrelosti prikaza motiva odnosno lika i njegove
imaginarne kutije.
Na kakve prepreke si nailazila tokom izrade?
Najčešće su to bile tehničke prepreke. Bilo je potrebno vreme steći iskustva pri upotrebi materijala.
Kod ovog rada je slučaj upoznavanje sa pravilima tradicionalnog kineskog slikarstva, papirom i
njegovim različitostima, bojama, i tehnikama korišćenja kineskih četkica prilikom iscrtavanja i
oslikavanja.
Kako si ih rešila?
Praksom.
Šta ti je pomoglo u izboru materijala koje si koristila?
Za vreme sedmomesečnog boravka u Kini, na Akademiji lepih umetnosti u Xi'an-u, i izučavanja
Kineskog tradicionalnog slikarstva pod mentorstvom kineskih stručnjaka, zaljubila sam se u samu
tehniku. Nakon višegodisnje ljubavi prema akvarelu, kinesko tradicionalno slikarstvo, sasvim
spontano se nadovezalo na prethodno stečena iskustva i postalo jedan od načina mog izražavanja,
pre svega pomenute ideje.
Da li svoj rad povezuješ sa nekim društvenim problemom?
Da, što je ujedno i suština mog rada (serije radova). U pitanju je problem emocionalne
neinteligencije, otuđenosti, nedostatka empatije i straha od bilo kakvog emocionalnog kontakta sa
drugom osobom. Problem sam najviše uočila među mladima, ali ima i izuzetaka.