Boni Adams - Prevara PDF

Book as passion & BD
1
Boni Adams
PREVARA
Scan: Legenda
Obrada : Viki – Book as passion & BD
2
Temi Lejn je spustila slušalicu, ali je ipak par trenutaka

zadrţala svoju savršeno manikiranu ruku na sjajnom
brojčaniku zelenog telefona. Znala je da bi vest koju je upravo
primila veoma obradovala Dţejka Ovena, ali nije bila
raspoloţena odmah da mu se javi. Mrzela je Dţejka onoliko
koliko je mrzela svakog ko je stajao na putu njenog uspeha.
Ranije ih je bilo mnogo, sada je ostao samo Dţejk.
- Hoće li taj nadobudni starac ikada otići u penziju? -
promrmljala je sebi u bradu dok je ustajala od radnog stola i išla
ka prozoru.
Njena kancelarija je bila na 34. spratu, a to je značilo da joj
nedostaje samo jedan sprat da se popne visoko, onoliko visoko
koliko je ţelela.
Vrata njene kancelarije su se tiho otvorila, a zatim su se čuli
sitni, prigušeni koraci. Melani, njena sekretarica, je imala
naviku da hoda na vrhovima prstiju da je ne bi uznemirila,
mada to niko nije traţio od nje.
- Ovaj grad nije napravljen za ljude - Temi je gledala u
vrhove crnih oblakodera koji su je okruţivali. - Smog, smrad i
guţva. Njujork je loš eksperiment nekog luđaka.
- To kaţete svaki put kad priđete prozoru - Melani je
spustila gomilu papira na Temin sto. - Zašto niste prihvatili da
vodite kompaniju u San Dijegu?
Temi se lagano okrenula, a zatim je dugim pogledom
obuhvatila lice sićušne ţene. Njene oči su bile sive, nekad
olujne, nekad ledene, ali uvek podjednako opasne.
- U San Dijegu je samo naša poslovnica. Ova zgrada je srce
kompanije i ja ću stati na njeno čelo.
- Ne sumnjam - Melani je bila naviknuta na gotovo
neprirodnu Teminu ambiciju i ona joj je obično išla na ţivce.
3
- Nešto smo uvređeni? - Temino lice slično maski se

pokrenulo i savršeno oblikovane usne su se malo razvukle pri
krajevima.
- Nadam se da ćete što pre stati na čelo kompanije. Stari
Oven je pravi skot i sa njim nema budućnosti - spustila se na
ivicu radnog stola i paţljivo razmestila papire. Temi je volela
savršeni red i, mada nije bila loša prema osoblju, znala je da
poludi ako sve ne bi bilo na svom mestu. - Osim toga, nadam se
da ćete se smiriti kada konačno ispunite i poslednju etapu svog
napredovanja.
- Moţda - konačno se odvojila od prozora i vratila na svoje
radno mesto. Nije ţelela da joj ruţan prizor pokvari
raspoloţenje. - A moţda ću poţeleti da se kandidujem za
gradonačelnika.
- Šta?!
- Samo se šalim - privukla je jedan papir i letimično ga
pogledala. - Šta je ovo?
- Poruka od vašeg advokata. Zvao vas je dok ste bili na
sastanku i rekao mi da vam prenesem poruku, pošto će čitav
dan biti u sudnici i neće moći lično da se čuje sa vama.
- Do đavola! - pesnicom je udarila po papiru. - Da li znate
šta ovo znači?
Melani je klimnula glavom. Bila je više od sekretarice Temi
Lejn i znala je mnogo o njenom privatnom ţivotu.
- Kako on to zamišlja? - Temi je nastavila svoju uvredljivu
bujicu.
- To je samo deset dana.
- Mog sina niko neće zadrţavati ni dan duţe nego što sam
ja odlučila! - glas joj je postao opasno tih, a njeno inače svetlo
lice je dobilo boju kreča.
4
- Sami ste malopre rekli da Njujork nije za ljude - Melani je

pokušala da zvuči mirno u nadi da će razloţnim glasom
smanjiti Temin bes. - Lensu će prijati kampovanje. Sasvim sam
sigurna da je obala jezera za njega korisnija od ovog smrdljivog
grada.
- Njujork je grad u kome on ţivi i prijao mu ili ne ţelim da
se vrati u njega!
- Lensu je samo deset godina i on nije sposoban da donosi
razumne odluke. Sigurno je bio oduševljen činjenicom da ide sa
društvom na kampovanje...
- Ja i ne govorim o Lensu, već o njegovom ocu!
- Verujem da nije ništa loše mislio kada mu je dopustio da
pođe na kampovanje. Učinio je to za Lensovo dobro.
- Sasvim sam sigurna da nije ništa mislio. Od kada ga znam
to nije umeo da radi - potraţila je cigaretu i drhtavim prstima je
upalila. - Ostavite me samu, ţelim da razmislim.
Ĉim su se vrata za Melani zatvorila, Temi je ustala i
potraţila u tašni sredstvo za smirenje. Njeni obično čelični nervi
gubili su bitku samo u susretu sa Rosom Maršalom. Mrzela je
pomisao da on uopšte negde postoji, a mrzela bi pomisao i što
je ikad postojao da nije bilo njihovog sina.
Pepeljara na radnom stolu je uskoro bila prepuna pikavaca,
a nijedan predmet nije bio urađen, mada je na mnogima stajalo
upozorenje »hitno«. Konačno je shvatila da ništa neće postići
ako nastavi da besni. Jedina šansa joj je bila da sačeka veče i
nađe se sa Kevinom Klajnom, svojim advokatom. Prvi put je
zaţalila što nikada nije uzela broj Rosovog advokata i što se u
potpunosti oslonila na svog zastupnika.
- Pa, da odloţimo malo nervozu - rekla je poluglasno i uzela
prvi predmet sa stola.
5
***
Kevin Klajn se promeškoljio u fotelji i skrenuo pogled u
stranu. Više od svega plašio se Teminog besa, a bio je svestan
da ga ovog puta neće izbeći. Temi je ţelela da sve bude po
njenom i za to je plaćala više nego dovoljno.
- Dakle? - rekla je ledenim glasom.
Skupio je snagu i pogledao je u oči. Po ko zna koji put se
upitao kako neko toliko lep moţe da izgleda toliko opasno.
Njena srebrna kosa bila je skupljena u urednu punđu na vratu,
a na čitavom uskom licu su dominirale samo olujne oči
osenčene dugim trepavicama. Njene fine crte lica su bile
smirene, ali to ga nije zavaravalo. Bila je oštra poput brijača.
- Učinio sam sve što sam mogao. G. Kruz mi je rekao da nije
u njegovom nadleštvu da donosi odluke i da on samo ispunjava
volju g. Maršala.
- Ko je g. Kruz?
- Advokat g. Maršala.
- Nastavite.
- Ne znam šta da vam kaţem - maramicom je obrisao
oznojeno čelo. Leto u Njujorku je bio pravi pakao i bez Teminog
besa - Zahtevao sam da lično razgovaram sa g. Maršalom, ali mi
je rečeno da je to nemoguće.
Temi je prazno gledala preda se. Najednom više nije bila
ljuta, već samo prazna. Pomisao da neće za dva dana videti sina
ispunila ju je očajem. Svakog leta Lens je provodio dva meseca
kod oca, svake zime dve nedelje, i to je bilo previše za nju.
Samo činjenica da Lens voli svog oca i da ga raspust sa njim
raduje dozvoljavala joj je da to prihvati kao neminovnost.
6
- On ne moţe zadrţati mog sina duţe nego što smo se

dogovorili - promucala je.
- Zakonski ne, ali čak i da potegnemo spor, nećemo ništa
dobiti. Lens će ostati deset dana duţe, a suđenje će biti tek za
par meseci. Sasvim sam siguran da bi se g. Maršal na suđenju
izvukao samo sa blagom opomenom.
- Kako to mislite? Pa on zadrţava mog sina protiv moje
volje! - uzviknula je.
- On zadrţava svog sina. Sasvim sam siguran da će Lens
biti na njegovoj strani, on je dete i njemu se ide na to
kampovanje - Kevin je otvorio dosije mada ga je znao napamet.
- Za osam godina, otkako ste se razveli, g. Maršal nijednom
nije prekršio dogovor. Ovoga puta je to učinio u interesu vašeg
sina i sud će imati razumevanje za njega.
Temi je prekrstila svoje duge noge i instinktivno navukla
zelenu suknju preko kolena. Sve na njoj je bilo zeleno otkako je
sama počela da bira šta će obući. Jedini put kada nije bila u
zelenom bilo je na njenom venčanju i smatrala je da zbog toga
taj brak i nije uspeo.
- Znači, savetujete mi da strpljivo sačekam tih deset dana?
Klimnuo je glavom ohrabren njenim tihim tonom.
- To ne dolazi u obzir! viknula je i skočila iz fotelje. - Uzela
sam odmor da bih Lensa odvela u Diznilend. Ţelela sam da do
kraja njegovog raspusta negde otputujemo.
- Sasvim vas razumem, ali mi se čini da smo nemoćni bilo
šta da uradimo.
- Moţda ste vi nemoćni, ja nisam! Dajte mi broj telefona tog
Krega i sve podatke koje imate.
- Mislite broj g. Kruza?
- Baš me briga kako se zove! - planula je.
7
Uzeo je parče papira i paţljivo joj napisao podatke koje je

traţila. Bio je iznenađen njenom ţeljom, ali ničim to nije
pokazao.
***
Ros Maršal je uvukao ruke u dţepove svojih izbledelih
farmerica. Plava košulja kratkih rukava je bila samo prebačena
preko njegovih širokih ramena. Vrelina je prekrila ceo Sidnej i
disala je iz svake stvari toliko da ni njegova ogromna kuća,
prepuna erkondišna, nije ublaţavala sparinu.
Bosim stopalima je zakoračio u Lensovu sobu i istog
trenutka shvatio koliko je bio nesmotren. Plastični vojnik koji je
leţao na podu je zario svoju pušku u njegovu petu. Poţeleo je
da progunđa, ali se uzdrţao. Znao je da Lens kod majke
sigurno ne sme da pravi toliki krš i nije ţeleo da mu i on
nameće disciplinu.
- Pakuješ se? - upitao je sina.
- Šta mi je sve potrebno za kampovanje? - Lensovo lice je
bilo ozareno isto onoliko koliko su bile ozarene i same oči,
sjajne i plave poput mora.
Ros je imao utisak da gleda sebe samog kada je bio mali.
- Ti spakuj samo garderobu, za ostalo sam se ja pobrinuo -
rukom mu je pokazao ka torbi koja je stajala spakovana u uglu
sobe. - Jesi li zvao majku?
Lensovo lice se blago namrštilo, a onda je odmahnuo
glavom.
- Rekao sam ti da je zoveš. Ĉuo sam da je vrlo ljuta što
ostaješ duţe nego što smo se dogovorili.
- Znam da je ljuta, baš zato je ne zovem.
8
Rosovo lice je ostalo mirno, ali su mu se obrve izvile u znak

čuđenja. Nikada sa Lensom nije razgovarao o Temi, nikada ni
sa kim nije razgovarao o Temi tako da nije znao kako da
protumači Lensovo ponašanje.
- Pustila bi me na kampovanje, pustila bi me na kraj sveta
ukoliko bih to ţeleo - Lens se ozbiljno zagledao u svog oca.
Rosov začuđeni izraz ga je upozorio da je pogrešno shvatio
odnos njih dvoje. - Temi je najbolja majka na svetu, ali tebe ne
voli baš mnogo.
Ros je osetio kako mu više nije vruće kao trenutak ranije.
Godinama niko u njegovom prisustvu nije izgovorio Temino
ime i nadao se da nikada neće morati ni da ga čuje.
- Ni ja baš mnogo ne volim nju, ali to nema veze sa tobom.
- Ako je pozovem, ona će me samo zamoliti da se vratim i ja
ću se vratiti - rekao je Lens tuţnim glasom. - Tako bih voleo da
jednom odem na kampovanje.
U dva koraka se našao kraj sina i snaţno zagrlio njegova
uzdrhtala ramena. Trudio se da Lens nikada ne oseti posledice
njegovog mučnog razvoda ali je tek sada shvatao da je to
nemoguće. Kad-tad je moralo doći do ovakve situacije.
- To je samo deset dana, siguran sam da će tvoja majka to
razumeti - rekao je utešnim glasom moleći se u sebi da je u
pravu.
Dva sata kasnije Lens je ušao u autobus i sa ostalim
izviđačima otišao na kampovanje. Ros je gledao za autobusom
razmišljajući da li je uradio pravu stvar. Znao je da je Temi
zvala njegovog advokata i da je traţila da stupi u kontakt sa
njim. Osećao je obavezu da se javi Temi i da joj objasni o čemu
se radi, ali nije imao snage za to. Ţeleo je da nikada više ne čuje
njen glas.
9
- Ne brinite, moj sin već godinama ide na kampovanje -

rekla je neka ţena koja je takođe mahala za autobusom. - Lepo
ih paze, uvek se vrati malo podgojen i dobro raspoloţen.
- Da, da - odsutno je rekao.
***
Debeli čovek je bacio tortu u lice nekoj ţeni sa viklerima i
svi su se glasno nasmejali. Temi je umorno zatvorila oči, besna
što tako glupi filmovi još uvek nekog zabavljaju. Bio je to već
treći film u koji je buljila i činilo joj se da je Sidnej dalje od
Meseca . Mada je zbog posla često letela avionom, ovoga puta
joj je to smetalo više nego ikad.
U rukama je drţala parče papira na kome je bila ispisana
Rosova adresa. Prvi put je saznala gde radi. Godinama je pratila
Lensa i znala je da leti do Sidneja, ali nije znala da li je to
poslednja stanica njegovog puta, ili ide negde dalje. Nije ţelela
da zna ništa o Rosu i nikada ga nije pitala kako je bilo kod oca.
Lens je to osećao tako da je ćutao uvek kada bi se vratio. Pričao
joj je o prijateljima, igrama i drugim stvarima koje je doţiveo, ali
Rosa nikada nije pominjao.
»Posle osam godina ću ga videti«, srce joj se steglo od
pomisli na to. Protiv svoje volje je pokušala da zamisli kako
izgleda, ali jedina slika koju je videla bilo je Rosovo lice
izbezumljeno od besa i ubilački pogled kojim ju je gledao.
Stegla je oči još jače, pokušavajući da izbriše sećanja, ali
slike su nekontrolisano počele da se niţu. Setila se dana kada je
prvi put ugledala Rosa, setila se njegove preplanule puti i duge
zlatne kose. Trčao je za loptom oko bazena dok su se kapi vode
slivale sa njegovog moćnog tela. Naleteo je na njene ispruţene
10
noge i pao čitavom duţinom preko njenog tela. Taj poloţaj im

se dopao i u njemu su ostali još nekoliko godina.
Otvorila je oči i pozvala stjuardesu. Grlo joj je bilo suvo i
ţelela je bar dupli viski. Ĉim je osetila oštar ukus shvatila je da
je to bila prava stvar. Tečnost je brzo klizila njenim grlom i
dovodila je u stanje obamrlosti.
Temi Lejn je imala samo dvadest godina kada se udala za
Rosa. Nije joj smetala činjenica da je on nesposoban da se brine
o porodici, ona je bila sposobna za oboje. Ros je jurio sa svojim
foto-aparatom i pravio umetničke fotografije koje nisu bile
potrebne nikom, a ona je za to vreme radila u kompaniji »Vebs«
kao sekretarica i učila za neko veće zvanje. Koliko se put pred
Rosom zatvarao toliko se pred njom otvarao i ona je išla sve
više. Donosila je kući sasvim solidnu platu i zadovoljno se
uvlačila u Rosov uzbudljiv zagrljaj. Kada se Lens rodio njen
osećaj obaveze je postao još jači. Ţelela je da svojoj porodici
pruţi sve: od kuće na periferiji do skupih putovanja. Što je ona
postajala energičnija, to je Ros više zapadao u lenjost. Uskoro
Ros više nije pravio fotografije, već se samo razvlačio po kući
čekajući njen dolazak. I ono malo para što je zarađivao prestalo
je da stiţe, a njegovi zahtevi su postajali sve veći.
Pokušala je da ga zaposli u svojoj kompaniji kao fotografa,
ali je veoma brzo izgubio posao. Mrzelo ga je da radi dosadne
kataloge i jednoga dana se samo nije pojavio. U međuvremenu
je našao kuću baš kakvu je ţeleo i počeo je da pravi planove o
useljenju u nju. Temi nije imala dovoljno novca, a ni snage da
Rosa i Lensa razočara.
Bila je izmoţdena danonoćnim radom i sve manje srećna
svojim ţivotom. Upravo u to vreme se ukazalo mesto šefa u
odseku za propagandu. Sa šefovskim zvanjem svi njeni
problemi bi bili rešeni, imala bi mnogo veću platu i daleko više
slobodnog vremena. Međutim, u njenom odseku je bilo bar
11
troje koji su više od nje zasluţivali to radno mesto. Mogla je da

postane šef samo pod jednim uslovom i odlučila je da pristane
na njega. Uskočila je u krevet Dţejka Ovena.
Avion se zaljuljao i Temi je naglo otvorila oči. Osetila je
mučninu, ali ne kao posledicu nemirnog leta. Retko se sećala da
je jednom bila Dţejkova ljubavnica, mada ga je ridala svakog
dana. Za nju je on bio samo dosadni starac koji se ne mrda sa
svog radnog mesta, iako mu je odavno bilo vreme da ode na
periferiju da se posveti uzgajanju cveća i unučadi.
Prvi put posle mnogo godina setila se svoje veze sa
Dţejkom, što je istog trenutka u njoj izazvalo nagon za
povraćanje. Ĉinilo joj se da je zaboravila njegovo mlohavo telo i
ustajali miris sličan naftalinu, ali nepredviđeni tok njenih misli
ju je surovo vratio u prošlost. Sećala se svega, sećala se svojih
suza koje su nekontrolisano pošle u trenutku kada je prvi put
osetila njegove usne na vratu, sećala se očajničke ţelje da
pobegne i straha od posledica ukoliko to uradi. Njena odluka
nije bila radno mesto koje je imala za veće, već napredovanje
naspram toga da se nađe na ulici. Dţejk je davao kada je hteo,
ali je mnogo drastičnije uzimao.
Stegla je zube i prihvatila ga u svoj zagrljaj sa osećanjem da
je to neizbeţna cena za sve one lepe stvari koje je ţelela da
pokloni svojoj porodici. Nadala se da će Dţejkovo interesovanje
nestati za par dana i da će otići kod neke nove isto tako
atraktivne sluţbenice. Jedino što nije očekivala bilo je da će Ros
iznenadno upasti u njenu kancelariju i zateći je na Dţejkovim
kolenima.
Temi je opet pozvala stjuardesu i naručila još jedan viski.
Znala je da će uskoro biti sasvim ošamućena pićem, ali to je bio
jedini način da stigne do Sidneja i sretne se sa Rosom.
12
***
Ros Maršal je zaustavio automobil ispred velike bele
zgrade, zatim je izašao iz kola i ključeve dobacio
uniformisanom momku. Sigurnim korakom je pošao ka
širokom ulazu od vitraţnog stakla.
Devojka se ljupko osmehnula, otvorila mu vrata i
propustila ga u ogromni mermerni hodnik.
- Dobro jutro, g. Maršal - zubi su joj blistali, a osmeh joj je
bio neodoljiv. - Danas vas nisam očekivala na poslu.
Vikend mi je pust ako bar jednom ne pogledam svoje
carstvo.
Njegove skupe, meke mokasine su nečujno kliznule po
ugalačanoj površini. Kretao se lako i meko, poput pantera.
»Moje carstvo«, zadovoljno je ponavljao u sebi. Sve što je
posedovao izgradio je sam za samo sedam godina.
Pošao je ka studiju. Znao je da neko od fotografa sigurno
snima, ali je osećao neodoljivu potrebu da uzme aparat u svoje
ruke. Mada je već par godina bio vlasnik agencije koja se bavila
reklamnom fotografijom još uvek je voleo da sam stane iza foto-
aparata.
Otvorio je vrata studija i zagledao se u osvetljen montaţni
bazen. Dve devojke su se dobacivale loptom, a Daglas Hart ih je
neprekidno fotografisao.
- Šta je to, reklama za kupaće kostime? - upitao je.
- Ne, za lopte - dobacio mu je Daglas.
Naslonio se na zid i prekrstio ruke na grudima. Bio je
zadovoljan i činilo mu se da sve to duguje samo Sidneju. Od
trenutka kada je kročio u taj grad čitav ţivot mu se promenio.
Bilo je dovoljno da podigne aparat i napravi prvu fotografiju da
bi njegov talenat bio primećen. Za samo pola godine sve
agencije su se otimale o njega.
13
Prišao je ivici bazena i zagledao se u devojku koja mu je

stajala bliţe. Bila je preplanula i jedra, divlja smeđa kosa, duga
do struka, raskošno se rasipala oko nje. Bila je obla, čvrsta i
puna ţivota. Iz nje je zračila prirodnost i zdravlje. Ličila je na
sve devojke koje su radile za njega, bila je tip koji je on stvorio i
lansirao.
- Kako se zoveš? – upitao je.
- Rita - oborila je trepavice i pogledala ga ispod oka.
- Kako to da te ranije nisam video?
Nasmejala se i odbila loptu koja je upravo sletela na njene
ruke. Njeno raskošno telo se napelo, a pune grudi su
provokativno iskočile iz tesnog kupaćeg kostima.
- Vi ste me zaposlili - ponovo se okrenula ka njemu. - Pitali
ste me kako se zovem i rekli ste da sam veoma lepa.
Blago se namrštio u znak izvinjenja, mada mu je situacija
bila veoma komična. Mnoge lepe ţene su prolazile kroz
njegovu agenciju i nikada ih nije pamtio. Sve one su bile
prilično slične, dugokose, preplanule i sa izraţenim oblinama.
Zabranjivao im je da boje kosu, da čupaju obrve i da nose tešku
šminku. Smatrao je da prirodne lepotice deluju uverljivije i da
lakše prodaju svaki proizvod.
- G. Maršal, dopustite mi da završim posao - Daglas je
prekinuo tok njegovih misli. - Subota je i voleo bih da uhvatim
par sati od vikenda.
- Daglase, slobodan si - nasmešio se i pokazao dva reda
savršenih zuba. - Završi ću posao umesto tebe.
- A, ne - odmahnuo je rukom. - Potreban mi je honorar, ne
umem da se zabavljam sa praznim dţepovima.
- Dobio si honorar - uzeo je aparat iz mladićevih ruku i
upitao ga šta je još ostalo da uradi.
Sledećih sat vremena je uţivao radeći. Pomisao da će već
sledećeg meseca te glupe šarene lopte preplaviti sidnejsku
14
plaţu činila ga je veoma raspoloţenim. Uvek je uţivao u moći

koju je stekao, ali tog dana više nego obično. Sećanje na Temi ga
je na trenutak vratilo u vreme njegove promašenosti i bilo mu je
potrebno da se ponovo dokaţe pred sobom.
»Ti si niko i ništa! Ti si propali fotograf nesposoban da ţivi.

Da nije mene, bio bi na dnu!«, bile su reči koje je čuo gotovo
svake noći u svojim morama. Temino iskrivljeno lice, njene
ledene i optuţujuće oči su ga progonili još dugo pošto je otišao
od nje. Budio se uvek siguran da ga je našla i da odvratne
hladne reči izlaze iz njenog stisnutog grla.
- Sada sam veliki i moćan - rekao je tiho i spustio foto-
aparat. Nije ni ţeleo ni mogao da je se seća. Bilo mu je potrebno
samo da punim plućima udiše lep ţivot koji je sam stvorio.
- Da li smo završili?
Pogledao je u pravcu tamnokose devojke koju nije pitao za
ime. Upravo je izlazila iz bazena i tresla svoju mokru kosu.
- Slobodna si.
Devojka je klimnula glavom i otišla ka svlačionici. Ĉim je
nestala, Ros je zbacio odelo sa sebe i uskočio u bazen. Rita ga je
čekala sa nedvosmislenim osmehom na usnama.
- Sada, kad te vidim izbliza, odlično se sećam našeg susreta
- promrmljao je nerazgovetno i privukao je uz svoje telo.
- Bila je to laţ i bio je sasvim siguran da i Rita to zna, ali mu
je posluţila kao uvod za ono što će se dogoditi. Nije imao
nameru da joj se udvara, od prvog trenutka kada je ušao znao je
da će voditi ljubav sa njom. Smakao je bretele njenog kostima i
spustio ga niz zamamno telo.
- Neko bi mogao da uđe - prostenjala je.
15
- Pa šta? - spustio je poljubac u dnu njenog vrata, a onda je

jezikom dodirnuo njeno uvo. Mirisala je sveţe i prirodno. - Ĉak
i ako uđe biće dovoljno pametan da diskretno izađe.
Šakama je obuhvatio njene tamne, pune grudi i prineo ih
licu. Zaboravio je njeno ime, čak i njen izgled. Uţivao je samo u
delovima njenog tela i dodirima kojima ga je obasipala. Imao je
moć da poseduje ţenu koju poţeli, ali ne zato što je bio vlasnik
agencije, već zato što su ţene smatrale da je neodoljiv. Lep,
zavodljiv i moćan, predstavljao je izazov kome niko nije ţeleo
da se suprotstavi.
Navukao je farmerice i košulju na još uvek vlaţno telo.
Peškirom je obrisao kosu, a zatim je pruţio ruku Riti. Poveo ju
je ka izlazu.
Osećao je da devojka drhti i da nije sasvim sigurna na
nogama. Nije je pitao za broj telefona, jer je znao da je nikada
neće pozvati, ali joj je ipak kavaljerski ponudio ruku da se
osloni na njega.
Izašli su u hodnik i tada je ugledao drugu devojku koja je
sedela kraj portira. »Do đavola«, pomislio je i blago odgurnuo
Ritu od sebe.
- Videćemo se - dobacio joj je, a onda se uputio ka Rajčel.
Ona je sedela okrenuta ka izlazu. Njena bakrena kosa je
svetlucala na suncu koje se diskretno probijalo kroz staklena
vrata. Bila je u belom kompletu za tenis, a njene neodoljivo lepe
noge nisu kvarile patike i sokne.
- Rejčel, otkud ti? - upitao je srdačno. Povukao ju je u
naručje i lako je poljubio u obraz.
- Obećao si mi da ćemo danas igrati tenis - rekla je nevešto
prikrivajući optuţbu.
16
- Pa, igraćemo - obuhvatio je njen tanak struk i privio je uz

sebe. - Gorim od ţelje da vidim tvoje divne noge kako skakuću
po igralištu.
Rajčel je imala oči srne koje su zbog skrivenih suza postale
slične očima ranjenog laneta. Njen mali nos se nabrao, a pune
usne zadrhtale.
- Zakasnio si, mrak već pada - odvojila se od njega i
nervozno popravila rub suknjice. - Došla sam da te nađem.
- Volim tvoje noge i pod reflektorima - pokušao je da
neobaveznim razgovorom ublaţi napetost. Osećao je krivicu
svaki put kada bi je izneverio, ali je znao da je to ipak
nedovoljno da se njegov odnos prema njoj popravi.
- Kada me već tako često varaš, zašto to ne radiš
diskretnije?! - konačno je iz sebe izbacila, sve što ju je tištalo. -
Ĉiniš to na način da mi se svi smeju!
- Niko ti se ne smeje, ti si jedina koja poseduje Rosa
Maršala.
- Niko ne poseduje Rosa Maršala - suza je kliznula niz njen
obraz.
***
Apartman koji je Temi zakupila je bio veći od košarkaškog
igrališta, ili se bar njoj tako činilo. Volela je luksuz i prostor, a
imala je mogućnost da sebi ispunjava ţelje.
Temi je prespavala čitavu nedelju pokušavajući da
nadoknadi promenu nastalu zbog leta. Njena nagla odluka da
otputuje za Sidnej ju je dovela do nezgodne situacije da stigne u
nedelju, a to je bio dan kada Ros nije radio. I pored velikog
truda nije uspela da pronađe Rosovu kućnu adresu, tako da je
bila prinuđena da čeka ponedeljak da bi ga posetila na poslu.
17
Dok se pripremala za susret sa njim, pitala se da li je donela

ispravnu odluku. Bila je sigurna da je Lens već na kampovanju i
da će teško stići do njega. Ĉinilo joj se da deset dana i nije tako
mnogo vremena da je zbog toga morala da preleti pola Zemljine
kugle i suoči se sa Rosom. Sve njene rane bile su davno
zaceljene i nije ţelela da ih ponovo oţivljava.
Zastala je ispred ogledala i pogledala se bez oduševljenja.
Na sebi je imala usku, ali ne pripijenu haljinu od zelenog
ţorţeta koja je bila kratka, ali ne prekratka. Cipele su bile
takođe zelene, elegantne, ali sa umereno visokom petom. Sve
na njoj je bilo elegantno i umereno. Ĉak se i sama priroda
postarala za takav utisak. Bila je visoka i veoma vitka, sa gotovo
dečački nenaglašenim oblinama. Delovala je otmeno. i
prefinjeno i predstavljala je savršenu podlogu za nenametljivu
eleganciju njenih haljina.
Uzela je diskretne biserne minđuše i stavila ih na uši. Tek
tada je nešto slično osmehu prešlo njenim licem. Sva umerenost
je nestajala iz njene pojave u trenutku kada bi joj se neko
zagledao u lice. Imala je posebno lice, imala je lice grabljivice
koje ni ledena lepota nije ublaţavala.
Srebrnom senkom je još jednom oivičila oči. Veoma dobro je
znala da su joj oči najbolje oruţje, u nekima su izazivale
nelagodnost, u nekima otpor, ali svakog su opčinjavale. Bile su
to velike, kose oči delimično prikrivene teškim kapcima i
dugim, tamnim trepavicama. Obrve su joj takođe bile tamne i
kose, što je izazivalo veoma jak efekat u suprotnosti sa njenom
srebrnasto belom kosom.
- Ĉini mi se da je to sve - rekla je svom odrazu. Učinila je
energičan pokret, ali umesto da pođe ka vratima strovalila se u
prvu fotelju. Najednom je postala svesna da će zbilja videti
Rosa.
18
»Zašto sam to uradila?«, sa očajanjem je pomislila. Potreba

za Lensom je ipak bila nedovoljan razlog da preleti pola sveta.
Onda se setila grube poruke svog advokata da će Lens ostati
deset dana duţe, i da. g. Maršal ne ţeli da stupi u kontakt sa
njim. Telo joj je zadrhtalo od ljutine i konačno je postala svesna
da je donela jedinu moguću odluku. Bila je suviše ljuta na Rosa
da bi se olako pomirila sa činjenicom da je on prekršio ugovor
bez izvinjenja.
Posle Rosovog odlaska Temi je kontaktirala samo sa
njegovim advokatom. Pokušala je da ugovori sastanak sa
bivšim muţem u nadi da će se njih dvoje lakše sporazumeti, ali
Ros je to odbio. Posle izvesnog vremena je počela da se oseća
kao idiot dok je sa sasvim nepoznatim čovekom raspravljala o
svojim najintimnijim stvarima. Tada je i ona angaţovala
advokata i sasvim se povukla iz sudskog spora.
Godinama ništa nije ţelela da zna o Rosu. Kevin Klajn joj je
napomenuo da se Ros preselio u Australiju i da će Lens morati
tamo da ga posećuje. Izdala je naređenje da Kevin pronađe
nekog ko će Lensa pratiti na putovanju, i to je bilo sve. Slala je
sina uvek u sudski određeno vreme, ali se za detalje tih
putovanja nikada nije raspitivala.
Prvi put je bila u poziciji da Ros prekrši njihov dogovor. On
koji nikada nije ţeleo da se dogovori sa njom ni o jednom
pitanju posle razvoda je samovoljno uzeo za pravo da raspolaţe
Lensom.
»Lens je moj i njega mi ne moţe oduzeti kao što mi je
jednom oduzeo porodicu«, besno je pomislila. Konačno je bila
spremna da se suoči sa njim.
***
19
Rejčel je sedela u velikoj koţnoj fotelji i gledala fotografije.

Njena čarobna lepota je bila još veća na reklamama koje je Ros
uradio. Imala je prioritet nad ostalim manekenkama da sa njom
radi isključivo Ros, ali to je bilo premalo za sve ono što je ţelela.
- Kako ti se dopada? - Ros je sedeo na ivici radnog stola i
pobedonosno posmatrao Rejčel. Bio je siguran da je genije i da
je devojka time ushićena bar koliko i on.
- Sviđa mi se - rekla je ravnodušno i spustila fotografije na
sto.
- Samo?
- Ne, mnogo više od toga i ti to znaš - zavrtela je glavom
toliko snaţno da je njena bujna kosa poletela poput oblaka. -
Dosadilo mi je da ti se divim.
Osetio je kako mu se vilica steţe. Naglo je ustao i prišao
baru. Izvadio je viski i napunio čašu do pola. Rejčel ga je sve
više stezala, ali on se pravio kao da to ne primećuje. Bila mu je
draga i voleo je da vreme provodi sa njom, ali nije ţeleo isto što
i ona. Posle nekoliko meseci njihove veze ona se nadala da će je
bar pozvati da se preseli kod njega, što njemu nije padalo na
pamet. Voleo je ţene, ali ne toliko da bi ijednu više ikada
poţeleo u svojoj kući.
Otpio je piće i naglo spustio čašu. Nije mu bilo drago da
prekine vezu sa Rejčel, ali je shvatao da je došlo vreme i za to.
- Slušaj, draga - počeo je sigurnim glasom. Znao je da to
mora obaviti i da je raskid poštena odluka. Rejčel je zasluţivala
više od traćenja vremena sa njim.
Osetila se kao ţivotinja u zamci. Znala je šta će joj Ros reći i
nije imala načina da ga zaustavi. Imala je ţelju da se baci na
kolena i moli ga da zaboravi sve što mu je rekla i da je ponovo
prihvati.
Tog trenutka vrata kancelarije su se naglo otvorila.
20
- Zvala sam vas interfonom, ali vi ste ga, izgleda, isključili -

Beti Linč, Rosova sekretarica, nije imala naviku da ugađa svom
šefu. Bila je dovoljno stara da mu bude majka i time je bila
pošteđena od njegovog razoruţavajućeg šarma.
- Isključio sam interfon, isključio sam telefone, isključio sam
sve da me niko ne bi uznemirio - Ros je rekao umornim glasom
svestan da je svađa sa Beti jalov posao. Bila je savršena
sekretarica, ali je imala izlive samovolje koje ni on nije mogao
da kontroliše.
- Ali niste isključili damu koja me uporno zove!
- O čemu se radi? - bezvoljno je upitao. Bio je besan što ga je
Beti prekinula u trenutku kada se konačno odlučio da raskine
sa Rejčel i plašio se da razgovor neće moći lako da nastavi.
- Neka Temi Lejn je na portirnici i preti da će zgradu dići u
vazduh ukoliko je ne pustim kod vas!
Ros je imao utisak da se zemlja pomerila iz centra. Teško je
ţiveo sa saznanjem da Temi uopšte negde postoji. Misao da je
tu, u njegovoj agenciji, činila mu se kao najstrašnija noćna mora.
- Ne! - nekontrolisan krik se oteo iz dubine njegovog grla.
Dve ţene su ga zapanjeno pogledale, ali on toga nije bio
svestan. Sva bol se ponovo izlila iz njegovog bića i učinilo mu
se da se vreme vratilo na onu tačku kada je bio na samom dnu.
Tek sada je shvatio koliko je rizikovao zadrţavši Lensa duţe
nego što je smeo. Po ko zna koji put je potcenio Temi i to se
svom silinom sručilo na njega.
Nije bio spreman da je vidi, znao je da nikada i neće biti
spreman da je vidi, ali nije imao kud. Sam ju je izazvao i naterao
da dođe. Bio je očajan što nije skupio snagu i pozvao je
telefonom, na taj način bi se poštedeo bar bola da je vidi. Temi
je bila simbol njegovog apsolutnog propadanja, Temi je bila
simbol kraja njegovog ţivota sa kojeg ga je samo čudo izvadilo.
21
- Recite joj da ću je primiti za deset minuta - rekao je

metalnim, njemu nepoznatim glasom.
Beti je klimnula glavom i brzo nestala iz kancelarije.
Ros je kao u snu ponovo prišao baru i natočio piće do ivice
čaše. Temin lik je ponovo bio ţiv, video ju je onakvu kakvu ju je
u morama gledao sve te godine, raščupanu sa zamazanom
šminkom i licem crvenim od ljutine, ali i seksualnog čina u
kojem ju je zatekao. Opet je čuo njene otvorene reči da je niko i
ništa, reči koje mu je poslednje uputila i opet je imao ţelju da je
udari kao i onda pre osam godina. Bio je siguran da će tim
udarcem zauvek skinuti sa nje izraz nadmoći.
- Rejčel - spustio se na kolena i obgrlio devojčin struk -
zagrli me jako, zagrli me najjače što moţeš...
- Rose - promukli šapat se oteo sa njenih usana. Privukla je
njegovu glavu na grudi i snaţno ga stegla.
Ĉinilo mu se da je vreme stalo dok je udisao poznati miris
Rejčeline koţe. Bila je simbol svega onoga što je imao i kraj nje
mu se vraćala sigurnost.
- Vreme je - Rejčel je odgurnula njegovu glavu i naglo
ustala. - Idem pre nego što ona stigne.
- Rejčel...
- Ne ţelim da znam.
Ţeleo je da je zadrţi i da snaţno stegne njenu ruku. Bila mu
je potrebnija nego ikada, ali nije imao snage to da joj kaţe. Vrata
za njom su se zatvorila i on je ostao sasvim sam.
Seo je za radni sto i privukao par fotografija. Pokreti su mu
bili instinktivni i rukovođeni samo jednom ţeljom, morao je da
pokaţe koliko je uspešan i moćan. Temi više nikad neće moći
da ga gleda sa one visine sa koje ga je gledala u trenutku dok je
leţala na podu svoje kancelarije sa raspuklom usnom. Ĉak i
tada je bila moćnija od njega.
22
- Hoću svog sina!

Ĉelična ruka se stegla oko njegovog srca. Bila je tu i tek sada
je postao svestan da se ipak mora suočiti sa njom. Glas joj je bio
dublji, ali podjednako promukao i hladan.
Skupio je svu snagu i podigao pogled ka njoj. Istog trenutka
se sunovratio u dubinama njenih očiju. Telo mu je zadrhtalo od
hladnoće. Bila je to Temi, ali starija, oštrija, sigurnija, ukoliko je
to uopšte bilo moguće. Jedina prava promena na njoj je bila ta
što se njena ambicija konačno pretočila u uspeh.
»Boţe, koliko je mrzim«, zavapio je u sebi. Stegao je pesnice
u ţelji da je ponovo ne udari. Vratio se u njenu kancelariju,
vratio se u trenutak kada ju je svom silinom udario preko lica i
kada je poţeleo da je tuče dok zauvek ne zaklopi njene oči.
Tada ga je u tome sprečio odvratni Dţejk, sada više nikog nije
bilo tu.
- Sedi Temi - neki nepoznati glas je kliznuo sa njegovih
usana i izgovorio njeno ime.
- Dugujem ti objašnjenje, ali to nije razlog da ne
porazgovaramo kao civilizovani ljudi. Da li si za piće?
- Civilizovan razgovor smo vodili godinama preko
advokata! - prosiktala je, ali je ipak sela u fotelju. - Ti si
zaboravio na tu vrstu razgovora.
- Nisam - pronašao je snagu u sebi i široko se osmehnuo.
- Moj advokat je, kao i uvek, obavestio tvog.
- Lens je moj sin, a ne obaveštenje! - skočila je na noge i
besno zakoračila ka njemu. - Hoću svog sina, ne ţelim da sedim
i ne ţelim piće! Jesi li me razumeo?
Prišao je baru i napunio još jednu čašu za nju. Ĉinio je to
opušteno, ili se bar nadao da tako deluje.
- Veoma volim našeg sina i nikada ga nisam smatrao
obaveštenjem - pruţio joj je čašu koju je ona spremno prihvatila.
23
- Učinio sam ono što sam smatrao da je najbolje za njega i

nadao sam se da ćeš ti to razumeti.
Primetila je da mu ruka drhti i to saznanje ju je zadovoljilo.
Na trenutak joj se učinilo da je Ros sasvim miran i da ni na koji
način nije uznemiren njenim prisustvom. Sa izdajničkim
drhtanjem stvari su dobile pravu boju.
- Ti imaš pravo da misliš o njegovom dobru dva meseca i ni
dana više - glas joj je ponovo bio leden i savršeno miran. - U
tašni imam sudsko rešenje po kome si morao još juče da mi
pošalješ sina. Dovoljno je da odem do prve policijske stanice i
da sa tim papirom uzmem svog sina. Nadam se da neću morati
to da uradim. Dovedi ga!
Znao je da je svako ubeđivanje besmisleno. Temi je imala
sva zakonska prava i bila je spremna da ih iskoristi.
- U redu, odmah ćemo poći po njega.
- Mi? - ironično je izvila obrve.
- Da, mi - ponovo je posegnuo za čašom, ali je ipak nije
prineo usnama. Setio se svih popijenih boca posle razvoda, setio
se vremena kada nije znao šta znači biti trezan i to mu je bilo
dovoljno. - Lens će biti ljut, a ja ne ţelim da svoj bes usmeri na
mene.
- Zašto? - nakrivila je glavu na jednu stranu i podrugljivo ga
pogledala. - Pa ti si krivac za ćelu situaciju.
- Ne, ja sam kriv samo što ga nisam poslao kući na vreme,
ali nisam kriv što sam priuštio svom sinu da uţiva na
kampovanju, da se druţi sa svojim vršnjacima, da peca ili igra
fudbal. Poslao sam ga da radi sve one stvari koje je oduvek
ţeleo da radi.
Poţelela je da mu saspe bujicu , uvreda u lice. Osećala je u
njegovim rečima optuţbu, kao da je ona bila krivac za sve stvari
koje su radili ostali dečaci, a Lens nije mogao. Već je zaustila da
mu kaţe kako Lens sasvim lepo ţivi u Njujorku, kako i tamo
24
ima drugare, ali je shvatila da je to pravdanje. A ona nije imala

razloga njemu da se pravda.
- Ĉini mi se da si u problemu? - prinela je cigaretu usnama i
sačekala par sekundi dok nije shvatila da joj on neće pripaliti.
Slegla je ramenima i izvadila upaljač. - Sve si sam smislio, a
sada nisi u stanju da se suočiš sa posledicama. Bojiš se Lensove
reakcije?
- Ne, samo mi je ţao da ga razočaram - protiv svoje volje je
uzeo piće. - Mislio sam da bi Lensu bilo lakše kada bi te video.
Poţeleo te se i na taj način bi mu bilo lakše da napusti društvo.
- Briţni tata! - energičnim korakom je pošla ka vratima,
onda se okrenula ka njemu i oštro ga pogledala.
- Šta čekaš, zar ne idemo po Lensa?
***
Temi je stajala na pločniku ispred glavnog ulaza u agenciju
i čekala da Rosov automobil stigne. Osećala je njegovo
prisustvo i trudila se da zbog toga ne zagleda mnogo oko sebe,
mada je radoznalost bila jača od njene čvrste rešenosti da mu ne
pokaţe da je ičim zainteresovana za njega.
Koliko god se trudila da ubedi sebe kako joj je svejedno sve
što se dogodilo sa Rosom, ipak nije mogla da se otme utisku da
se sa tim čovekom dogodilo nešto što ona ne razume. Sećala ga
se kao ranjenog slabića, a sada je to bio ne samo umetnički
genije već i uspešan biznismen.
Nije mogla da poveruje da je Ros stvorio sav taj luksuz koji
ju je tog trenutka okruţivao.
- Dopada ti se? - upitao je tendenciozno, jasno joj stavivši na
znanje da je svestan njenog iznenađenja.
25
- Da, lepa zgrada, još lepši parking - nasmejala se. - Drago

mi je što si uspeo.
- Tebi je drago?! - osetio je kako ga bes preplavljuje.
- Da - mirno je odgovorila. - Oduvek si bio talentovan.
Ros nije mogao da poveruje da ona to zbilja kaţe i da se pri
tom ponaša toliko ravnodušno. Nije imao nameru da se upusti
ni u jednu ličnu diskusiju sa njom, ali ga je ipak izazvala
dovoljno da zaboravi na svoj zdrav razum.
- Ne sećam se da si ikada smatrala da sam talentovan i da
sam vredan bilo kakvog uspeha. Ti...
- Ne nerviraj se - prekinula je njegovu bujicu. - Uvek sam
smatrala da si talentovan, ali da nemaš snage da se nosiš sa
svojim prirodnim darom. Ne znam na koji si način našao tu
snagu, ali je divno što si uspeo.
Osetio je oštru bol od njenih reči. Ţeleo je da vidi
zaprepašćenje na njenom licu, ţeleo je da vidi kako puca od
zavisti i kako pati što je ispustila takvu priliku, a ona je stajala
mirno, sa izrazom kraljice, i velikodušno delila pohvale.
- A ti? - ironično je upitao. - Daješ li svoje telo još uvek
Dţejku, ili si sada našla nekog još značajnijeg?
Krv se sledila u njenim venama. Nije mogla da poveruje da
je on to zbilja izgovorio. Posle tolikih godina ćutanja, posle
njegove izričite ţelje da je više nikada niti vidi, niti čuje, nije
očekivala da će joj postaviti tako lično i tako poniţavajuće
pitanje.
»Smiri se, mir ti je jedina šansa da izbegneš poniţenje«,
grozničavo je razmišljala.
- Ne vodim ljubav sa Dţejkom - blago se osmehnula. -
Sumnjam da on to više moţe, njemu je preko 70 godina.
26
Automobil je već bio parkiran ispred njih, ali oni su i dalje

vodili diskusiju ne obazirujući se na činjenicu da je vreme za
polazak.
- Razgovaraćemo u kolima - otvorio je vrata i propustio je
na prednje sedište. Bio je to prvi kavaljerski gest koji je imao u
odnosu na nju. - Još uvek mi nisi odgovorila na pitanje.
- Ţeliš li da znaš da li vodim ljubav sa nekim zbog karijere,
ili ţeliš da ti izdiktiram spisak onih koji posećuju moj krevet, pa
da iz toga sam izvučeš zaključak?
Tek tada je postao svestan svog pitanja. Zaigrao je igru koju
nije mogao da iznese, bar ne sa njom u duelu.
- Koliko si visoko stigla? - upitao je umesto izvinjenja.
- Dovoljno - rukom je pošla ka radiju, a onda se zaustavila.
Ros nije voleo muziku uvek i puštao je radio samo u
specijalnim prilikama. Više nije imala pravo da mu nameće
svoju volju, bila je u njegovim kolima, u njegovom gradu, čak i
na njegovom kontinentu.
- Još uvek voliš bluz? - upitao je dok je stavljao kasetu.
Nasmešila se i zatvorila oči. Prijatni zvuci muzike su
ispunili udoban prostor automobila. U trenutku joj se učinilo da
je sve kao nekada, da se još uvek vole i da se ništa ruţno nije
dogodilo između njih.
Tišina joj je prijala, ali je predstavljala najveću opasnost.
Ostavljala joj je prostor za razmišljanja, a od njih nije dobijala
utehu. Ros je bio kraj nje, njegovo moćno telo se napinjalo pod
tankom košuljom, njegove vitke i čvrste ruke su sigurno drţale
volan, a muški miris je ispunjavao skučeni prostor. Bio je
privlačan kao nekada i predstavljao je opasnost za njena čula.
- Stigli smo - iz daljine je čula njegov glas. Otvorila je oči i
zbunjeno pogledala oko sebe. Dogodilo joj se ono što joj se
događalo uvek kada su joj nervi bili napeti i kada nije mogla da
se bori protiv njih. Zaspala je.
27
- Kako je ovde lepo - sanjivo je promrmljala.

Izašao je iz kola, ali nije otvorio njena vrata. Temi je osetila
kako se njegovo raspoloţenje promenilo po ko zna koji put u
tom danu. Izvukla se iz pregrejanog automobila i stala kraj
njega.
Bili su u srcu guste šume i prijatna sveţina jezera je
dopirala do njih. Letnja vrelina je nestala, čaroban miris prirode
se uvukao u njene nozdrve. Nedaleko od njih je počinjao mali
kamp koji je više ličio na niz srednjovekovnih brvnara.
- Gde su deca? - upitala je. Srce joj se steglo od radosti što će
uskoro ugledati sina.
Ros je otvorio prospekta koji nije ni primetila da ima.
Pronašao je ponedeljak i počeo da čita.
Ako se pridrţavaju prospektu, trenutno su na sportskom
terenu gde imaju takmičenje.
- Ĉega? - pokušala je da zaviri u prospekt.
- Videćeš.
Morala je da trči za njim da bi pratila njegov dugačak
korak. Bila je zaduvana u trenutku kada je ugledala sportski
teren. Deca su stvarno bila tu, i ona je istog trenutka ugledala
Lensa.
- Porastao je - šapnula je.
Lens je bio plavokos i plavook, tako da je obično delovao
neţno poput biljke. Temi ga je posmatrala sa osećanjem da to
više nije dete, već mali čovek. Ten mu je bio preplanuo, kosa
izbledela, a mišići jači. Trčao je vešto preko terena sa smešnom
kapom na glavi u kojoj su bila poredana jaja.
Imala je ţelju da izleti na teren i uzme sina u naručje, ali se
ipak primirila i sačekala kraj takmičenja. Instinktivno je osećala
koliko je njenom sinu vaţno da se što bolje plasira i nije ţelela
da mu poremeti koncentraciju.
28
Nije ni primetila kada je glasno počela da navija. Ros ju je

podrugljivo pogledao ispod oka. Nadao se da će Temi tako
reagovati i zato ju je prisilio da dođe. Ţeleo je da krivicu za
propalo kampovanje snosi ona sama.
- Mama, mama! - Lens je tek tada ugledao Temi i srećno je
poleteo u njeno naručje.
- Mili moj - spustila se na kolena i snaţno zagrlila sina.
- Preneo sam 14 jaja!
- Tvoja majka nije preletela Tihi okean da bi saznala koliko
jaja si preneo - Ros se blago osmehnuo sinu i udrario ga po
ramenu.
Temi je osetila kako bes ponovo preplavljuje njeno telo.
Osećala je Lensa samo kao svog sina i nije mogla da podnese
Rosovo mešanje u njihov odnos.
- Sigurna sam da bi preneo više da me nisi primetio - sitnim
poljupcima je obasula Lensove zajapurene obraze.
- Mama, izvini - najednom je dečakovo lice postalo ozbiljno.
- Nisam ţeleo da te povredim. Moji drugovi su pošli na
kampovanje i ja nisam razmišljao...
Ros je uvukao ruke u dţepove i udaljio se par koraka.
»Temi, šta ćeš sada! pobedonosno je mislio.«
Temi se blago osmehnula i uzela Lensove ruke. Sve dileme
su nestale u trenutku kada je ponovo bila sa svojim sinom. Lens
je bio centar njenog sveta i ţivela je samo za njega. Od trenutka
kada su ostali sami, nikada nikog nije primila u njihov
zatvoreni svet.
- Diznilend će sačekati - rekla je mekim glasom. - Nikada
nisam videla Sidnej, a ti ga dobro poznaješ. Ĉim završiš
kampovanje, pokazaćeš mi sva mesta koja voliš.
- O kako si odjednom puna razumevanja! - Ros je bez
razmišljanja izbacio iz sebe. Istog trenutka se pokajao, ali je bilo
29
kasno. Njegova ţelja da u svakom trenutku Temi vidi samo kao

monstruma nije mu davala mogućnost da logično razmišlja.
- Mislila sam da ti je vaţno samo ono što je dobro za Lensa -
savršeno je vladala svojim emocijama. - Tek sada vidim da si
sve ovo smislio da bi se prepucavao sa mnom.
Nije imao odgovor i zato se besno okrenuo na peti i pošao
ka restoranu.
Mrak je već uveliko pao u trenutku kada su odlučili da se
vrate za Sidnej. Temi je bila prepuna utisaka, a zadovoljstvo se
razlivalo njenim telom kada je ponovo ušla u kola. Dan
proveden sa sinom vratio je toplinu u njeno biće i ponovo je bila
samo meka i ranjiva ţena.
- Kad ode od mene, trudim se da ne razmišljam mnogo -
rekla je Rosu praveći se da ne primećuje njegovo smrknuto lice.
- Tek kada ga ponovo vidim postanem svesna koliko sam bila
usamljena bez njega.
Nije joj odgovorio. Uključio je motor i naglo krenuo. Ţeleo
je da se što pre otarasi njenog prisustva i da se povuče u
sigurnost svoje kuće. Ţeleo je Rejčel i sve one poznate stvari uz
koje se osećao sigurno.
- Gde si odsela? - upitao ju je čim su se pribliţili Sidneju.
Bile su to prve reči koje je izgovorio od trenutka kada su ostali
sami.
Dala mu je adresu i ponovo se prepustila sanjarenju. Sidnej
je bio topao, a ona je volela toplinu.
- Stigli smo - u stvarnost ju je vratio grub Rosov glas. -
Iznenađen sam tvojom odlukom da ostaneš u Sidneju.
- To što me mrziš nije razlog da izbegavam čak i grad u
kome ti ţiviš. Okolnosti pod kojima sam došla nisu bile baš
prijatne, ali to nije razlog da mi odmor sasvim propadne. Lens
je srećan na tom kampovanju i ja ga neću dirati. Takođe neću ni
kršiti ruke od očajanja što nije ispalo onako kako sam ţelela.
30
- Da si to shvatila na vreme, sve bi bilo jednostavnije.

- Jednostavnije za koga? - naglo se okrenula prema njemu. -
To što sam ovde je tvoj problem, a ne moj. Sam si kriv za to.
- Zašto misliš da imam neki problem? - drsko je upitao. -
Sve je ispalo onako kako sam ţeleo. Lens je na kampovanju,
ukoliko se ne varam?
Temi je kroz oborene trepavice gledala njegovo lice. Bilo je
mračno, ali je ipak primetila da se veštački nadima od
samozadovoljstva. Mnogo godina je prošlo, ali ona ga je ipak
poznavala toliko da je znala koliko je uznemiren time što je
ponovo u njenom društvu.
Primetila je da mu je koţa preplanula, i zdrava, ali da se
splet sitnih bora pojavio u uglovima plavih očiju. Bio je
privlačniji nego ikada, njegova lepota se pretvorila u
razoruţavajuću, zrelu privlačnost.
- Tačno je da si ovog puta dobio - rekla je mirnim glasom. -
Učinio si ono što si ţeleo i izvukao si se sasvim bez posledica,
ali na tvom mestu se ipak ne bih toliko sigurno osećala.
- Ne razumem te, Temi - njegove lepe usne su se razvukle u
nimalo prijatan osmeh. - Sasvim sam siguran, to nikada i nije
bilo pod pitanjem.
Nasmešila se blago i posegla rukom ka cigaretama. Znala je
da je Ros veoma nestrpljiv da se otarasi njenog društva ali to je
nije brinulo. Smatrala je njega za osnovnog krivca što je odmor
provodila u Sidneju, van svake svoje ţelje.
- Ţao mi je što te zadrţavam, ali noć je lepa, a ja ne znam s
kim da podelim ovu noć u Sidneju.
- Ako misliš noć da deliš...
- Ne brini - glasno se nasmejala i otresla pepeo kroz otvoren
prozor. - Od tebe sam traţila samo društvo za jednu jedinu
cigaretu.
31
- Sumnjam da sam ja društvo koje ti odgovara.

Okrenula se ka njemu i prodorno se zagledala u njegove
oči. Noć se već sasvim spustila, ali je u kolima bilo dovoljno
svetio da vidi svaku napregnutu crtu njegovog lica. Osećala je
njegovu uznemirenu privlačnost i reakciju sopstvenog tela.
Temi nikada nije mrzela Rosa, čak ni zbog činjenice da je
otišao ne ţelevši da čuje nijedno objašnjenje. Posle njegovog
odlaska osećala je samo tugu, a onda se tuga pretvorila u
prazninu. Otpor koji je stekla došao je mnogo kasnije i izazvala
ga je samo hladnoća njihovog kontakta, u stvari kontakta
njihovih advokata. Smatrala je da su njih dvoje imali dovoljno
značajnu priču da jednom, kada se ona završi, mogu da nastave
zbog deteta bar civilizovanu komunikaciju.
- Ti si jedino društvo koje imam u ovom gradu rekla mu je
tihim, promuklim glasom.
Osetio je promenu u njoj i to ga je upozorilo na opasnost.
Dobro se sećao njene moći i nadao se da je više nikada neće
osetiti.
- Temi, nisam te ja zvao u Sidnej.
- Ne, samo si mi dao razlog da dođem - otvorila je vrata
automobila i bacila cigaretu na pločnik. Snaţno ju je zgazila
petom, a onda je bez pozdrava otišla.
***
Ros je otvorio oči i ispruţio ruku pod pokrivačem da bi
dodirnuo meko telo ispruţeno kraj njega.
- Spavaš li?
Rejčel je progunđala i zagnjurila glavu u jastuk. Nije volela
niko da je dira rano ujutru, čak i ako je to bio Ros.
32
- Skuvaću nam kafu - nije se obazirao na njeno

negodovanje.
Sipao je dva duša od ananasa u visoke čaše i postavio ih na
posluţavnik pored šoljica za kafu. Obično je Rejčel donosila
posluţavnik u krevet, ali tog jutra je imao ţelju da je odmeni.
Tiho je pevušio pokušavajući da odagna misli. Nešto čudno
se dešavalo sa njim, ali nije bio u stanju da razloţno prihvati
svoja osećanja. Uzeo je posluţavnik i pošao ka vratima kada se
Rejčel pojavila.
Stajala je između predsoblja i kuhinje sa raščupanom kosom
i snenim licem. Na sebi je imala samo tesnu triko majicu i
minijaturne gaćice. Izgledala je tako uzbudljivo da mu nije bilo
jasno zašto je ustala iz kreveta.
- Zar nećemo u krevet? - upitao je.
- Ne, iznesi posluţavnik na terasu.
Ispitivački se zagledao u njeno lice. Cela je izgledala kao
veliko obećanje, ali njen glas je bio veoma daleko od te slike.
Poslušao je bez reči njenu ţelju. U sedam sati je bilo sasvim
prijatno na terasi, jer sunce još uvek nije bilo visoko. Obično je
voleo da tu popije jutarnju kafu, ali ne i tog jutra.
- Šta se događa? - upitao je.
Spustila se u fotelju od bambusa i podigla noge na nju.
Stavila je glavu između kolena i pogledala ga kroz spuštene
trepavice. Bila je veoma lepa, ali na jedan čedan i osveţavajući
način.
- Upravo sam to isto ja ţelela tebe da pitam.
Sa Rejčel je proveo nekoliko divnih meseci, ali nikada ranije
nisu razgovarali ozbiljno. Nikada ni sa jednom ţenom posle
Temi nije razgovarao ozbiljno. Uvek je vodio ljubav i uzimao
samo uţitke. Bio je čvrsto rešen da nikada više ne prekorači
granicu iza koje bi mogao biti povređen.
33
- Sa mnom je sve u redu - nasmešio se i ispruţio ruku da bi

dodirnuo njena glatka preplanula kolena. - Ţelim te kao i uvek
posle uspešno provedene noći.
- Juče si ţeleo da raskineš sa mnom.
Ustuknuo je od njenih reči. Samo dan ranije je bio čvrsto
rešen da prekine tu vezu, ah nije znao odakle Rejčel to zna.
Spadala je u vrstu ţena koje nikada ništa nisu videle, ukoliko
im to nije išlo u prilog.
- Grešiš.
- Ne, odmahnula je glavom i otpila sok. - Moje vreme je
isteklo, već sam previše sa tobom. Sa ostalim manekenkama si
se zadrţavao daleko kraće.
- Kakve to veze ima. Sa tobom mi je lepo.
Nasmejala se preterano glasno. Bila je na samom pragu
histerije, mada se očajnički trudila da sakrije svoja osećanja.
- Moje vreme je iscurelo, i to si juče pokušao da mi kaţeš.
Da se nije pojavila ţena u zelenom, ja bih već bila bivša.
- O čemu govoriš?! - dreknuo je na nju. Prsti su protiv
njegove volje snaţno obuhvatili meko meso devojčine butine i
duboko se ţarili u njega.
- Znaš o čemu ti govorim - pomerila je nogu i protrljala
bolno mesto. - O kriku koji si ispustio kada si čuo njeno ime, o
agresivnosti koju nikada ranije nisi pokazivao, a sada si je
upravo demonstrirao na meni.
- Temi je moja bivša ţena i za nju me ne vezuju baš lepe
uspomene. Nisam očekivao da ću je više videti i bio sam
zatečen njenim dolaskom. To je neprijatnost, ali ništa više od
toga.
- Moţda, ali tu neprijatnost ćeš morati sam da rešiš.
Ros je nemoćno zagnjurio lice u šake. Njegov savršeno
izgrađeni svet je besprekorno funkcionisao do Teminog
34
dolaska. Nije mu bilo jasno na koji način je ta ţena rušila sve

lepo oko sebe. Od trenutka kada je otišao iz njenog ţivota bio je
bezbriţan i srećan, bogat, uvek okruţen lepim ţenama. Prvi put
mu se za sve te godine dogodilo da ga neka ţena napušta, uvek
je on bio taj koji je odlazio.
- Rejčel, ne razumem te - njegove mutne oči su je moleći
vo pogledale. - Znam da ti je stalo do mene.
- U pravu si, veoma mi je stalo do tebe - instinktivno je
počela da navlači majicu preko butina.
- Zašto me, onda, napuštaš?
- Ne napuštam ja tebe - skočila je na noge i nervozno počela
da šeta. - Ti si mene juče ostavio, a sada me drţiš kraj sebe samo
da bi u mojim nedrima mogao da utapaš svoju tugu. Biću ti
potrebna dok ona ne ode iz tvog ţivota i tada ćeš me najuriti.
Baš zato što mi je stalo do tebe nisam u stanju da ti izigravam
rame za plakanje.
»Ne, to nije istina«, bio je na samom pragu očajanja. Nije
mogao da se pomiri sa tim da Temi opet ima ulogu u njegovom
ţivotu i da Rejčel smatra kako on plače zbog svoje bivše ţene.
- Temi je mora, a ne razlog za plakanje!
- Ona nije ni mora ni razlog za plakanje, ona je samo ţena!
Rejčel se setno osmehnula. - Nije problem u Temi, već u tebi.
Ros je poţeleo da đus zameni nečim jačim. Već je ustajao
kada je shvatio šta radi. Njegovo pijanstvo je trajalo mesecima
posle razvoda, a sada je bio na dobrom putu da to ponovi.
- Moj brak je bio katastrofa gotovo od prvog dana. Temi
nikada nije bila ţena, već mašina za pravljenje para. Ţivela je u
naivnom ubeđenju da se sve moţe kupiti, pa čak i brak.
Provodila je u našem stanu samo par sati dnevno, a meni je bila
potrebna mnogo više. Prestao sam da radim i da izlazim iz kuće
da bih uvek bio prisutan kada ona dođe. Sve sam podredio njoj
35
i jednoga dana sam se probudio i shvatio da više nisam čovek i

da od mene ništa nije ostalo - pričao je ravnim glasom kao da je
sasvim sam i glasno se preslišava.
- Naš raskid je bio veoma ruţan, ali je zato sve posle toga
bilo lepo. Tek kada sam je izbacio iz ţivota mogao sam da
ponovo prodišem. Njeno prisustvo me plaši, jer me podseća na
ruţna vremena.
Zaćutao je i oborio glavu. Ţeleo je da zagrli Rejčel i oseti
njeno sveţe telo, ali se nije usuđivao. Na taj način bi samo
potvrdio ono što se očajnički trudio da ospori.
- Izgleda da veruješ u to što si rekao - Rejčel je sela na
naslon njegove stolice i neţno ga obgrlila oko vrata. - I ja bih
volela da je istina baš takva, ali slutim da nije.
- Kako bi ti mogla da znaš nešto više od mene?
- Ispričaću ti jednu priču - rukama je obuhvatila njegovo
lice i okrenula ga ka sebi. - Jednom smo ti i ja išli u kupovinu i
ušli smo u radnju sa cipelama. Ja sam probala nekoliko pari, a ti
si se, kao i uvek, dosađivao. Onda si primetio u jednoj vitrini
zelene cipele sa zlatnim ukrasima. Bio je to eksluzivni model i
izgledale su divno. Videla sam ih tek u tvojim rukama i bila
sam veoma ushićena što si ih izabrao. Onda si ti od prodavačice
zatraţio da donese broj 39. Moj broj je 41, i ti si to znao. Sećaš se,
uvek si se smejao zbog duţine mog stopala.
- Ne shvatam zašto mi to pričaš - lice mu je bilo blcdo kao
kreč. - Moţda je cipela u mojim rukama bila 39, pa me to
povuklo da zatraţim isti broj.
- Moţda, ali mi se čini da nije - Rejčel ga je i dalje blago
gledala u oči. - Ceo događaj sam zaboravila, a onda sam juče,
dok sam izlazila iz tvoje kancelarije, ugledala ţenu u zelenom.
Imala je cipele veoma slične onim iz radnje, a ako se ne varam,
bile su broj 39.
36
- Zašto mi sve to pričaš? - bio je vidno uznemiren. Ruka

kojom je prineo kafu usnama se neprirodno tresla.
- To je moj poklon tebi za rastanak.
***
Temi nije poznavala Sidnej, a još manje ljude u njemu. Ipak,
to nije bio razlog da se ona oseća loše. Lako je sklapala površna
poznanstva i uvek se snalazila u svakoj situaciji.
Prva stvar koju je uradila bila je poseta turističkoj agenciji.
Brzo se snabdela svim prospektima i u grubim crtama
napravila plan svog odmora. Znala je da će joj prva nedelja biti
veoma dosadna bez Lensa i zato je odlučila da je upotrebi za
razgledanje muzeja i radnji; bila su to jedina dva mesta koja
nisu interesovala Lensa.
Ručala je u hotelu, jer još uvek nije znala koji su dobri
restorani u gradu, a onda se vratila u svoj apartman. Vrućina je
postala neizdrţiva i jedini način da preţivi do sumraka je bio da
se zavuče u sobu sa jakim erkondišnom.
Stvari na njoj su bile zalepljene od znoja, tako da se uputila
pravo u kupatilo. Ţelela je da što pre oseti okrepljujuće dejstvo
vode, ali je ipak paţljivo skinula i sloţila svoje stvari. Za nju
nikada nije postojao dovoljno jak razlog da ostavi iza sebe nešto
u neredu.
Ušla je u ogromnu kadu i pustila tuš. Nije imala naviku da
leţi u mekoj peni, njena sva kupanja su bila energična i brza.
Ledena voda je nije oduševljavala, ali je dugo imala naviku da
je koristi. Jednom davno je pročitala da su hladna kupanja
zdravija i od tada se toga pridrţavala, mada joj nije bilo sasvim
jasno zašto.
37
Brzo je izašla iz kade i umotala se u veliki peškir. Snaţno je

istrljala telo, onda je odbacila frotir i prišla ogledalu. Svakog
dana je kontrolisala kilaţu, ali u kupatilu nije postojala vaga
tako da je morala da se zadovolji vizuelnom procenom.
Nije spadala u vrstu ţena koje su se plašile viška kilograma,
naprotiv, previše lako je mršavila. Svaki problem, svaka
neizvesnost ih uzbuđenje prouzrokovan su gubitak apetita u
njoj, što se obično katastrofalno odrţavalo na njen izgled.
Okrenula je oba profila ka ogledalu i paţljivo se osmotrila
sa svih strana. Ĉinilo joj se da je sve u redu. Njene sitne i fine
kosti su bile blago obavijene tankim slojem mesa. U odelu, Temi
je delovala mršavo, ah gola je posedovala sve ono što je vaţno.
Njena uzdignuta ramena su bila široka i mršava, ah su zato
male grudi bile oble i neţne. Sve na njoj je bilo tanko, struk,
bokovi, noge, a ipak puteno i meko.
Uzela je losion za telo i paţljivo ga iscedila između dojki.
Onda je dlanovima počela da ga raznosi duţ zategnutog torza.
Hladna tečnost je prijala njenom telu isto koliko i vreli dlanovi.
Ritual koji je priređivala sebi uvek posle kupanja smatrala
je samo navikom, ali je dobro znala da je to odavno prešlo u
upotrebu. Njeno puteno telo je bilo prepuno ţelja, a previše
retko je išta dobijala.
Otvorila je oči i zagledala se u svoje lice. Oči su joj sijale
grozničavo, a blede usne su podrhtavale. Naglo je podigla ruke
i izvadila šnalu iz kose. Teški pramenovi su se rasuli oko njenog
dugog vrata. Njene uzdrţane elegancije je nestalo i delovala je
divlje, gotovo pomamno.
Zamahnula je snaţno glavom, a onda su suze zasijale u
njenim očima. Temi nikada nije plakala, čak ni onda kada je Ros
otišao. Bile su to prve izdajničke suze koje je osetila u svim
svojim uspešnim, ali beskrajno usamljenim godinama. Njeno
38
telo je bilo napušteno isto koliko i duša i znala je da to ničim ne

moţe popuniti.
Posle Rosa više ništa nije bilo isto. Ničije telo nije volela,
ničiji miris nije mogla da udahne i ničije reči da sluša. Svaki
pokušaj da nađe nekog završavao se ogromnom prazninom
koja bi je ispunila posle par dana. Ros je bio sve što je volela, on
je bio njena porodica za koju je ţelela da učini sve. Bol što ga je
izgubila večno je tinjao u njoj, mada ga nikada nije priznala.
- Šta sam to učinila? - za- vapila je. - Zašto sam došla?
Naglo je izašla iz kupatila i potraţila nešto za oblačenje.
Nije joj bilo vaţno kako će izgledati, ţelela je samo da se obuče
da bi mogla da stigne do Rosa. Znala je da je sve odavno prošlo,
ali da ona nikada neće moći da nastavi normalan ţivot ako sa
njim ne obavi razgovor koji nije uspela onda, kada je to bilo
neophodno.
Uska majica joj je bila sasvim mokra od znoja u trenutku
kada je stigla do Rosove agencije. Niz noge su joj se slivali pravi
potoci i prezirala je sebe što se odlučila za farmerke.
Energično je otvorila vrata i bez objašnjenja prošla kraj
začuđene devojke. Preskakala je po dva stepenika sve dok nije
stigla do kancelarije Beti Linč. Bio je to jedini put do Rosa.
- Mogu li da vidim...
- Naravno - ţena je energičnim potezom ruke zaustavila
Temino pitanje.
Začuđeno je izvila obrve, prethodnog puta je imala vrlo
velike probleme da stigne do svog bivšeg muţa, i to upravo
zahvaljujući Beti.
- Imam mnogo posla - Beti se diskretno osmehnula. -
Svesna sam da ćete videti g. Maršala ukoliko ste to naumili, a ja
ću samo izgubiti vreme ukoliko pokušam da vas sprečim.
39
Temi je blago suzila oči i zagledala se u ţenu. »Savršena

sekretarica«, prošlo joj je kroz glavu, lojalna ali i razumna.
- Koliko vas plaća g. Maršal? - naglo je upitala.
- Dovoljno.
- Ja plaćam više nego dovoljno - izgovorila je poslovnim
glasom.
Ni sama nije bila svesna kako je došlo do promene u njoj.
Bila je opsednuta problemima i ţeljom da razgovara sa Rosom,
ali sve je nestalo u trenutku kada se našla pred nečim što je
moglo predstavljati dobru investiciju.
- Temi, ti još uvek misliš da je sve na svetu za prodaju?
Nije ni primetila kada su se vrata Rosove kancelarije otvorila,
samo je čula njegov grub, neprijateljski glas.
- Ja jesam za prodaju - Beti se prigušeno smejala. - Nisam
još ni čula cenu.
Ros je mrko pogledao svoju sekretaricu, a onda je bez reči
uhvatio Temi za nadlanicu i grubo je povukao u svoju
kancelariju.
- Šta traţiš ovde?! - dreknuo je čim su se vrata za njim
zatvorila. - Nije ti dovoljno što si mi jednom uništila ţivot, ţeliš
to uvek iznova da radiš!
Zapanjeno je gledala u njegovo lice izobličeno od besa. Nije
mogla da shvati čime je izazvala takvu reakciju pre nego što je
uopšte progovorila.
- O čemu govoriš? - najednom se njena smirenost vratila.
- O tvom iznenadnom dolasku, o Rejčel, o Beti, o svemu što
si ponovo počela da kvariš!
- Ja i dalje ne shvatam o čemu govoriš - spustila se u fotelju
i izvadila cigaretu. Ruka kojom je drţala upaljač je bila sasvim
smirena. Nije bila iznenađena time, mada je do pre par minuta i
40
sama bila veoma uznemirena. Njeni čelični nervi su u svakoj

kriznoj situaciji dobijali bitku.
- Otišao sam od tebe jer si za mene predstavljala propast.
Uspeo sam zato što si bila daleko. Tvoj negativni naboj uništava
sve - šetao je dugim koracima, ne gledajući u njeno lice. - Ĉim si
došla, ponovo su počeli problemi!
- Ĉekaj malo - uhvatila ga je za mišicu dok je prolazio kraj
nje. - Da si ti Lensa vratio na vreme, ja nikada ne bih došla.
Ukoliko si znao koliko rđav efekat imam na tebe, morao si o
tome ranije da misliš. Ja ne shvatam tvoj problem, ah znam da
si ga sam sebi natovario i da ćeš morati da ga rešiš.
- Idi kući - tupo se zagledao u nju. - Vrati se u Njujork i
popni se na svoj oblakođer. Tvoje mesto nije ovde.
Temi nije skidala pogled sa njegovog lica. Ponovo je videla
Rosa koga je jednom poznavala, njegova maska uspešnosti je
sasvim pala sa lica.
- Kakav si ti to veličanstveni svet stvorio kada se tako lako
ruši?
Otrgao je ruku i otišao do prozora. Nije mogao da podnese
njen uporan pogled kojim je prodirala u samu srţ njegovog
bića.
- Do đavola Rose - naglo mu je prišla i okrenula ga k sebi. -
Izbaci iz sebe već jednom to što te muči. Sada sam tu i konačno
imaš priliku da raščistiš sve aveti naše prošlosti. Beţeći od mene
stvaraš samo laţnu sigurnost. Moţda će nam se putevi opet
ukrstiti, hoćeš li svaki put da preţivljavaš istu krizu.
- Šta hoćeš od mene?
- Ništa - blago je odmahnula glavom. - Ja znam da posle
razgovora tvoja mrţnja neće biti manja, ali se nadam da ti više
neću biti opsesija.
41
Podigao je ruku i nervozno je povukao kroz gustu kosu

boje ţita. Osetio je vlaţnost pod prstima, a da pre toga nije ni
primetio da se znoji.
- Otišao sam bez reči upravo zato što nisam ţeleo da
razgovaram sa tobom.
- Znam i poštovala sam tvoju ţelju. Ĉini mi se da sam se i ja
osećala slično - napravila je malu pauzu, a onda je tiho dodala. -
Do sada.
- Sada? - poput eha je ponovio. - Šta se sada promenilo?
Odahnula je. Bila je to prva izgovorena rečenica u kojoj je
osetila da je probudila njegovo interesovanje za razgovor.
- Misliš da ja sve ove godine nisam osećala bol i da mi je
svejedno što sam te ponovo videla?
- Ti si zasluţila da osećaš bol - impulsivno je odgovorio.
- Da li si sasvim siguran da sam samo ja kriva? - blago ga je
upitala. - Da li si ikada razmišljao o sebi iz vremena našeg
braka.
Bila mu je suviše blizu da bi mogao logično da razmišlja.
Osećao je njen dah na licu i miris njene kose. Naglo se odvojio i
seo za radni sto. Bio je siguran da ga neće opet pratiti.
- Jesam - glas mu je ponovo podrhtavao od besa. - Bio sam
tvoj muţ, tvoj prijatelj, tvoj ljubavnik, tvoja kućna pomoćnica,
kuvarica, čak i majka našeg deteta.
- Bio si moj muţ, ali nisi bio muţ. Ti nisi plaćao račune i
popravljao kvarove u kući, nisi radio i izdrţavao porodicu, niti
si me ikada štitio. Sve probleme sam nosila ja, a ti si me samo
voleo. Hteo si stan, pa si onda hteo kuću, hteo si kola, pa si
ubrzo hteo mnogo skuplja kola, uvek si iznova nešto hteo, a
nikada nisi pitao za cenu. Ti si masirao moje vratne ţile kada
sam se umorna vraćala sa posla, ali nikada nisi pomislio da ti
nešto radiš.
42
- Da li ti, moţda, nisam bio ljubavnik, pa si morala i to da

nadoknadiš sa Dţejkom?
Temina mirnoća je najednom nestala i osetila je kako krv
brţe struji njenim venama.
- Ne izigravaj mi uvređenog dečaka, pokušavam da sa
tobom vodim razgovor odraslih! - rekla je povišenim glasom. -
Ovo nije svađa bračnog para, jer samo ţelim da u budućnosti
olakšam ţivot i sebi, i tebi.
- Za mene tvoja prevara nikada neće biti »laka«,
- Moţda je vreme da saznaš koliko je meni ona bila teška.
Ros je osetio kako se svaka crta njegovog lica koči. Ponovo
je video Temino crveno lice i razmazanu šminku, ponovo je
video debele Dţejkove ruke na njoj. Sve je to bilo suviše grozno
da bi mogao da nađe i jednu olakšavajuću okolnost za nju.
- Da li sam ja, moţda, krivac za to što si se valjala po podu
kancelarije sa tim debelim skotom? - prosiktao je.
»Ne mogu to još jednom da preţivljavam«, umorno je
pomislila. Ipak, bila je svesna da je sama započela razgovor i da
više nema povlačenja.
- Ne, nisi krivac. Kriva je bila samo moja ţelja da tebe i
Lensa učinim srećnim. Toliko ste mnogo toga ţeleli, a da sam
odbila Dţejka ne samo da ništa ne biste dobili već bismo
izgubili i sve ono što smo do tada imali. Dţejk me je ucenjivao i
ja sam izabrala ono što sam morala.
- Misliš li da je sada pravo vreme da mi to kaţeš? - reči su
jedva silazile sa njegovih stisnutih usana. - Koliko se sećam, mi
smo se nekada voleli. Zašto nisi došla kod mene i ispričala mi
šta ti se događa, moţda bismo našli neko rešenje.
Temi je najednom osetila koliko joj oči vlaţe. Brzo je
okrenula glavu na drugu stranu zatečena saznanjem da joj se
suze pojavljuju dva puta u istom danu.
43
- Ti nisi bio spreman da donosiš takvu odluku u ono vreme.

Sigurna sam da mi ne bi rekao da vodim ljubav sa Dţejkom,
isto onoliko koliko sam sigurna da ne bi pronašao nijedno
drugo rešenje. U slučaju da sam dobila otkaz ti ne bi
podmetnuo svoja leđa.
- Ipak si se promenila - Rosovo lice je ličilo na neprobojnu
masku. - Pre mnogo godina si mi rekla nešto slično, ali sada to
zvuči uljudnije.
- Ne razumem - izvadila je novu cigaretu i nervozno je
zgnječila dugim prstima.
- Tada si mi rekla da sam niko i ništa, danas da ne bih
podmetnuo leđa. Još uvek misliš da samo ti vrediš i da se sve
okreće oko tebe, ali sada, kada si na vrhu, moţeš sebi da
dopustiš i blagu velikodušnost. Osećaš se toliko moćnom da su
ti uvrede mekše i velikodušnije.
Temi je zaustavila dah. Imala je utisak da se čitava soba
okreće oko nje. Došla je sa ţeljom da raspravi aveti prošlosti, a
vrtela se na ringišpilu sa kojeg nije umela da siđe. Bila je
sigurna da Ros ne sluša ništa od onoga što je pokušavala da mu
kaţe i da u njenim rečima samo traţi opravdanje za sebe. Znala
je da će se on uvek osećati kao savršen muţ koga je loša ţena
prevarila na najprljaviji način. Njemu nije trebalo razumevanje
koje je ona pokušala da pronađe, bila mu je potrebna samo
potvrda da ima dovoljno jak razlog da je toliko mrzi.
- Varaš se da sam sada uljudnija - glas joj je bio
neuobičajeno visok za nju. - Uvek sam prema tebi bila mnogo
uljudnija nego što si zasluţivao. Ne samo da si bio niko i ništa
već si to i danas. Ništa ti ne vredi palata koju si podigao, novac
koji si zaradio i lepotice koje šene oko tebe. Ti si i dalje
izgubljeni provincijalac koji se guši u sopstvenim kompleksima!
Ti ne samo da nisi moćan da praštaš, ti si nesposoban i da
44
slušaš! Lakše ti je da ţiviš sa mrţnjom prema meni nego da se

suočiš sam sa sobom!
- Napolje! - glas mu je podrhtavao od besa. Širom je otvorio
vrata i rukom pokazao pravac u kome očekuje da ona ode.
- Naravno da ću izaći - potok suza je nekontrolisano pošla
njenim licem. - Ali, pre nego što odem, hoću da ti kaţem da si
onoga dana kada si ušao u moju kancelariju na sebi imao novo
odelo koje je koštalo pola moje plate. Došao si da mi ga
pokaţeš, a ne da vidiš način na koji sam ti ga obezbedila. Da
nisi zatekao mene i Dţejka, i dalje bi kupovao skupa odela i ne
bi se pitao na koji način sam ih stekla. Ti si tada bio nasmejan i
pun sebe, a ja poniţena i na kolenima!
Stajala je na vratima dok su bolni jecaji potresali njeno telo.
Plač koji je dugo gušila u sebi se konačno oslobodio i preuzeo
vlast nad njenim bićem.
- Temi! - sa usana mu se oteo bolni uzdah. Ne razmišljajući
o svojim postupcima, njeţno je obuhvatio njen struk i gotovo je
uneo u kancelariju.
Spustio je njeno sasvim opušteno telo u fotelju, a zatim seo
na pod kraj njenih nogu. Osećao se izgubljeno i sasvim
nemoćno. Prvi put je video Temi kako plače i nije znao šta da
učini. Sav bes i sva mrţnja su nestali iz njega onog trenutka
kada je osetio da je ona obična i ranjiva ţena.
- Nisam ţeleo da te povredim - rekao je tiho, nesvesan
značenja svojih reči. Jedino što je sve te godine ţeleo bilo je da je
povredi, ali sada se toga više nije sećao.
- Oboje smo krivi - rekla je između jecaja. - Ĉini mi se da ni
sada ne moţemo da ne povredimo jedno drugo.
- Ţeliš li piće? - naglo je skočio na noge. Bio je zadovoljan
što se setio bar jedne stvari koju bi mogao da učini za nju.
- Ne - obrisala je suze i vlaţni pogled svojih očiju usmerila
na njegovo lice. - Potrebna mi je uteha i toplina. Potrebno mi je
45
bar na trenutak osećanje da negde pripadam. Moţeš li da me

zagrliš?
Gledao je u njene oči dok su mu se usne micale ne
ispuštajući nijedan zvuk. Tonuo je u dubinu njenih očiju i činilo
mu se da prvi put nisu opasne. Temi, omraţena Temi, bila je
samo rasplakano dete kome je tog trenutka bio potreban.
Ispruţio je ruke i neţno je povukao na noge. Njeno neţno
telo je utonulo u njegov siguran zagrljaj. Osetio je svaki prevoj
na njoj, osetio je njen opojni miris. Srce mu se steglo od bola,
shvatio je da je sve bio samo privid i da je još uvek podjednako
opasna za njega.
- Hvala - šapnula je i zagnjurila lice u koren njegovog vrata.
Bio je snaţan i topao, posedovao je sve ono što joj je tog
trenutka trebalo. Posedovao je i više od toga - sve ono što joj je
čitavog ţivota trebalo.
Dlanom je neţno plovio duţ njene kičme. Osećao je kako je
napeta i kako joj se svaki mišić nekontrolisano trza. Njeni jecaji
su postali sve tiši, ali njeno telo se nije smirivalo. Privukao ju je
jače uz sebe.
- Temi - jeknuo je.
Njegov glas ju je probudio iz obamrlosti u koju je zapala.
Nevoljko se odvojila od njega i upitno pogledala u njegovo lice.
Videla je ono što je najmanje očekivala: bol pomešana sa
strašću.
- U čemu je problem?
Usne su mu bile suve. Nije znao šta da joj odgovori. Njeno
telo tako prisno naslonjeno na njegovo izbrisalo je sve što je
ikada postojalo.
- Očajnički te ţelim - nekontrolisano se otelo iz njega.
46
Nije bila iznenađena, činilo joj se da su to jedine logično

izgovorene reči. Stajala je u njegovom naručju ţeljna njegovog
tela i svega onoga lepog što joj je mogao dati.
- I ja ţelim tebe.
Osetila je da je zadrhtao od njenih reči, ali mu nije dozvolila
da potraţi njihovo značenje. Propela se na prste i neţno usnama
dodirnula njegovu bradu. Usne su mu bile stisnute i tvrde,
njene meke i radoznale. Jezikom je dodirnula njegovu donju
usnu dok su se njene ruke grčevito stegle oko njegovih bokova.
- To je...
- To je ono što oboje ţelimo - nije mu dozvolila da završi
misao. Privila se uz njega dok su njene ruke, raširene poput
lepeze, počele da grabe telo za kojim je toliko ţudela.
Stajao je ukočen u njenom naručju. Njene ruke su ga pekle
poput ţive vatre, a telo mu se trzalo od svakog dodira. Sve ţene
koje je voleo posle nje bile su samo bleđa slika onoga što je
jedino ţeleo: Temi, njenu put, njen miris i njene dodire.
Ugledao je poznati sjaj u njenom oku i konačno je shvatio
da je tu i da je ponovo ima. Prsti su ga zaboleli od ţelje da što
pre dodirne sva ona mesto za koja nije ni znao da mu toliko
nedostaju.
- Polako - pokušala je da blagim glasom smiri njegovu tek
probuđenu strast. Malo se odmakla, ali ga to nije sprečilo da
divlje strgne sa nje i poslednji komad njene odeće.
Nije ni shvatila kako je tako brzo ostala sasvim naga. Onda
se nasmešila i zakoračila ka njemu. Bila joj je potrebna Rosova
neţnost, ali nije bila uslov. Njegovu grozničavu ţelju više nije
mogla da zaustavi.
- Ne mogu da se kontrolišem - zaječao je dok je opijeno
posmatrao njeno telo. Ĉinilo mu se da nikada nije bila lepša.
- Onda se nemoj kontrolisati.
47
Naslonila se na njega i osetila njegovo oznojeno telo na

koţi. Ĉula je jake otkucaje srca, ali nije znala kome pripadaju.
Podigla je glavu i njihove usne su se spojile u dug, bolan
poljubac.
Prodirao je u dubinu njenih usana i traţio slast za koju je
mislio da je više nikada neće osetiti. Samo na njenim usnama je
mogao da ţivi toliko intenzivno. Osećao je njene ruke koje su ga
polako oslobađale odeće, ah se nije pomerao. Nije mogao da se
odvoji od slatke dubine koju je osećao na svom jeziku.
Bio je mišićav i čvršći nego pre. Temi je pokušala da se seti
oblika njegovih ramena, ali joj se činilo da je to sasvim drugi
čovek. Jedino što je bilo isto bila je njena očajnička ţelja da ga
ima.
Dlanovima je prelazila preko njegovih leđa i osećala
vibriranje svakog mišića. Bio je vlaţan i gladak tako da su joj
ruke klizile. Podigla se na prste i zubima obuhvatila resicu
njegovog uva. Zaječao je, a to ju je učinilo divljom od strasti.
Ponovo je potraţila njegove usne i, dok je tonula u poljubac
uzburkan poput vrtloga, osetila je kako njegova ruka razmiče
njene butine i prodire u skriveno uzdrhtalo mesto. Glasan krik
se oteo iz njenog grla u trenutku kada je osetila njegov prst
duboko u sebi. Nije bila svesna da je toliko vlaţna i toliko ţeljna
njegovog dodira.
Ječala je i uvijala se oko njegove ruke toliko intezivno da
mu se činilo kako je samo njeno uzbuđenje dovoljno da ih
odnese na sam kraj uţitka. Milovao ju je neţno ali intenzivno,
budeći u njoj sve veću strast. Ni to ga nije zadovoljilo, spustio je
glavu na njene grudi i usnama obuhvatio malu ali čvrstu
bradavicu. Sećao se koliko je nekada volela da joj dodiruje
grudi, sećao se vremena kada je bila u stanju da padne u
grozničavi ljubavni zanos samo od blagih dodira njegovih
prstiju.
48
Vrelina se razlivala njenim telom i pretila da je proguta.

Više nije mogla da čeka ni trenutka. Njena ruka je potraţila
njegove prepone i ono što su skrivale. Ĉvrsto ga je obuhvatila
šakom, a onda ga uvela u sebe. Njene noge su se zategle, a onda
je jednu po jednu obavila oko njegovog struka dok se snaţno
drţala za njegova ramena.
Bila je laka i savršeno je pristajala njegovom telu. Ĉinilo mu
se da će večno moći da je drţi u naručju, ali je strast nadvladala
njegovu snagu. Kretala se brzo i intenzivno, traţeći od njega da
joj u sekundi da sve ono što joj je nedostajalo.
Soba je bila vrela kao grotlo vulkana. Disao je sve teţe, a
njegove zbrkane misli su slušale samo ono što je pulsiralo u
njegovom stomaku. Doneo ju je do radnog stola i poloţio na
glatku površinu. Ĉinilo mu se da se tek tada sasvim otvorila.
Njegovi pokreti su postali nagli.
Vrtelo joj se u glavi i više nije bila sposobna da ga vidi.
Njeni nokti su se snaţno zarivali u njegova leđa, a njegove usne
ni trenutak nisu napuštale njene Samo je on bio u stanju da je
ljubi sve vreme dok su vodili ljubav. Dah joj je postao ubrzan i
uskoro nije mogla više da diše. Odvojila se od njegovih usana i
duboko udahula vazduh. Bio je to samo sekund predaha pred
navalu strasti koju je osetila. Ĉinilo joj se da joj se svi zglobovi
pomeraju, a onda je njeno telo izletelo iz bolnog grča i otišlo u
slast bez granica.
Temi je skupila svoje rasute stvari po podu kancelarije. Nije
mogla da poveruje da je upravo vodila ljubav sa Rosom, a još
manje da joj je to toliko prijalo. Znala je da ga je oduvek ţelela i
da se fizička privlačnost teško gubi, ali se ipak nije nadala da će
njihova tela dobiti borbu nad svim onim što ih je razdvajalo.
- Da li ti je ţao?
Temi se trgla od Rosovog dubokog glasa koji je snaţno
vibrirao. Podigla je pogled ka njemu i bledo se osmehnula.
49
- Ne, sada mi nije ţao, ali ne znam šta ću o ovome misliti

sutra.
Brzo je uskočila u pantalone i naglo povukla rajsferšlus.
Odjednom se osećala neprijatno.
- Znam svaki prevoj na tvom telu - nije propustio priliku da
joj pokaţe kako još uvek čita njene misli. - Nikada nisam
zaboravio.
Obula je sandale i pripalila cigaretu. Osećala se znatno bolje
u odelu. Ros je sedeo na rubu radnog stola i intenzivno je
posmatrao. Sela je do njega u nadi da će tako prikriti svoju
zbunjenost.
- Preletela sam okean da bih uzela Lensa i usput ti sasula
gomilu uvreda u lice - nasmejala se. - Nisam očekivala da ću,
umesto toga, završiti na tvom radnom stolu.
- Ne brini, nisi propustila nijednu uvredu da izgovoriš.
»Šta sada?«, grozničavo je razmišljala. Rekli su sve što su
imali jedno drugom, vodili su ljubav i više nije postojala nijedna
stvar zbog koje je trebalo da sedi u njegovoj kancelariji. Znala je
da mora da ode, a nešto se cepalo u njenom srcu.
- Idem - naglo je ugasila cigaretu i energično zakoračila ka
izlazu.
- Sačekaj!
Zastala je i zbunjeno ga pogledala. Srce joj je tuklo toliko
jako da joj se činilo kako se pripijena majica odvaja od njenog
tela.
- Pozovi me ako ti bude dosadno - naţvrljao je broj svog
telefona na parčetu papira.
- Kućni broj? - upitala je.
- Naravno.
Klimnula je glavom i gurnula papirić u dţep pantalona.
50
Okrenula se na peti i naglo izašla. Sve što se dogodilo bilo je

premnogo za njena čula.
***
Temi je pogledala prema podijumu za igru i blago se
namrštila.
Umesto par romantičnih parova na podijumu je bilo sve
više ljudi. Restoran u kome je večerala je izabrala nasumce.
Prolazila je kraj njega, a muzika koja je dopirala učinila joj se
veoma prijatnom.
Nadala se romantičnoj večeri uz sveće i zbog toga je
izabrala sto u uglu zaklonjen velikom palmom. Mogla je da
posmatra more, ali i ljude koji su plesali. Umesto tišine sve više
je uviđala da je dobila nešto sasvim drugo. Poluprazna sala je
bila samo varka, u Sidneju se veoma kasno izlazilo.
Ispila je svoje vino do kraja i platila račun. Nije volela da
sedi na bučnim mestima bez pratnje. Osećala se veoma
usamljeno dok je gledala druge kako se glasno smeju.
Lagano je pošla ka izlazu, a onda se spustila do plaţe.
Skinula je sandale i bosim stopalima zakoračila po još uvek
toplom pesku. Bila je pet dana u Sidneju, a činilo joj se da su
prošli meseci. Nikada se nije osećala toliko usamljeno i toliko
izgubljeno.
Sa setom se setila svog dolaska u grad i plana koji je
napravila. Nadala se da će kupiti tonu stvari i obići sve muzeje
u gradu. Umesto toga tumarala je ulicama bez cilja u nadi da će
vreme proći i da će se Lensovo kampovanje konačno završiti.
Znala je da će tek sa svojim sinom moći da uţiva u svim
lepotama Australije.
51
Koračala je lagano uţivajući u prijatnoj toplini koju je

osećala na tabanima . Sve je više osećala da je usamljenost njen
način ţivota i da, sem Lensa, poseduje samo svoj posao. U
trenutku kada je ostala bez toga našla se potpuno sama i
zbunjena.
Svako jutro se budila i vadila broj Rosovog telefona. Već ga
je znala napamet, ali ga nijednom nije okrenula. Osećala je
ogromnu potrebu da čuje njegov glas i upravo zbog toga je
odustajala od namere da ga čuje. Ros je jednom bio čitav njen
svet i bilo joj je potrebno mnogo da nauči da ţivi bez njega, nije
imala nameru da se još jednom upusti u tu avanturu.
Sav bes koji je osećala za njega bio je izbrisan njegovim
poljupcima. Uz njega je bila ţena i disala je punim plućima, ali
uz njega nije mogla da ţivi. Proklinjala je dan kada je pošla u
Sidnej sve više svesna svoje nerazumne odluke.
Ponovo je čula muziku, ali ovoga puta tišu i diskretniju od
one iz restorana. Instinktivno je pošla u pravcu odakle je
dopirao zvuk. Mesečina je bila dovoljno jaka da je dovede do
grupe mladih ljudi koji su sedeli na plaţi i svirali na gitarama.
Prišla im je i stala tik do njih. Najednom više nije bila tako
očajnički usamljena.
Izvadila je cigaretu i blago je zgnječila između prstiju. »Da li
da ih upitam da sednem kraj njih?«, pomislila je, ali joj se
učinilo veoma glupim. Plaţa je bila svačija i mogla je da sedi
gde hoće. Spustila se na pesak, ali je ipak zadrţala rastojanje od
nekoliko koraka. Zatvorila je oči i prepustila se prijatnoj muzici.
- Kako se zoveš?
Lenjo je otvorila oči i pogledala u pravcu odakle je dopirao
glas. Na srebrnoj svetlosti je primetila tamnokosog mladića
bledog lica. Bio je veoma mlad, nije imao više od dvadeset
godina i smešio se široko i srdačno.
52
- Temi - jednostavno je odgovorila. Godinama nije

izgovorila svoje ime bez prezimena i ta promena joj je veoma
prijala. Bila je bosa, sedela je u pesku i osećala se veoma
slobodno.
- Umeš li da pevaš, Temi? - mladić se osmehnuo još šire i
otkrio niz blistavih, blago nepravilnih zuba.
- Umem - nasmešila se. Sećala se daje nekada izuzetno lepo
pevala, ali to nije činila otkako je Lens prerastao uspavanke.
- Pa onda pevaj - dobacio je bradati mladić koji je sedeo
najbliţe njoj. - Zar ne primećuješ da muzika tuţno zvuči bez
glasa.
Nije odgovorila, samo se primakla bliţe grupi ljudi i pustila
svoj raskošni glas. Pevala je duboko, iz srca, i na čudotvorni
način ispunjavala prostor oko njih. Nije razmišljala, a to je bilo
osećanje koje je odavno zaboravila.
Vreme je prestalo da postoji za nju. Uskoro su svi pevali, ali
tiho prateći njen kristalno jasni glas. Konačno je muzika
utihnula, a neko joj je dodao bocu vina.
- Sigurno si ţedna?
Nikada ranije nije pila iz flaše, ali sve što je te večeri činila
nije činila nikada ranije. Prihvatila je vino i dozvolila da joj
gusta opora tečnost sklizne niz grlo.
- Imamo bend - mladić sa divnim osmehom je uzeo flašu iz
njene ruke . - Treba nam pevačica.
- Nudiš mi posao? - nasmejala se.
- Samo ukoliko imaš dobre noge - dobacila je crnokosa
devojka. - Moje su krive, pa neće da me uzmu u grupu.
- Lin, ti ne umeš da pevaš - tri različita glasa su se čula u
isto vreme. Onda su se svi glasno nasmejali.
Temi se pridruţila smehu. Sve što se događalo izgledalo je
kao romantični san koji se više nikada neće ponoviti. Njena
53
kancelarija na vrhu oblakodera, njen energični nastup i čelična

volja bili su tako nebitni u poređenju sa onim što je
doţivljavala.
- Mislim da imam veoma dobre noge - rekla je.
- Odlično, primljena si.
- Lepo.
Prijatni zvuci muzike su se ponovo začuli i Temi je
nastavila da peva. Neobična noć se nastavila sve do jutra.
- Kasno je - rekla je i lagano ustala na noge. Nebo je polako
dobijalo crvenu boju, a sunce samo što nije izašlo. Bila je
ukočena od dugog sedenja i veoma umorna. Sve to joj nije
smetalo, osećala se ispunjenom kao retko kada.
- Nismo se dogovorili oko posla.
Temi se osmehnula crnokosom mladiću.
- Kako se zoveš?
- Martin.
- Već imam posao, Martine.
- Gde radiš?
Temi je primetila da se svi polako razilaze i da Martin i ona
ostaju sami.
- U Njujorku.
- Pevaš?
Sunce je konačno izašlo i svetlost se razlila obalom. Tek
tada je shvatila u kojoj se situaciji našla.
- Ne pevam - veselo se nasmejala. - Ja sam direktor
marketinga u jednoj ogromnoj kompaniji.
-Šteta, dobro pevaš.
Temi je zbunjeno raširila oči. Uvek kada je ljudima
saopštavala svoju profesiju, svi su bili iskreno zaprepašćeni.
Bila je suviše mlada za odgovorno zanimanje koje je imala i
54
suviše lepa da je neko zamisli kao direktora. Martin je bio prvi

čovek u čijem pogledu je umesto divljenja videla saţaljenje.
- Umorna sam i ţudim za snom - istresla je pesak sa sebe i
pošla u pravcu ulice. Ĉarobna noć je bila završena i morala je da
se vrati u svakodnevicu.
- Ispratiću te.
Nije se bunila, mada je osećala da nije u redu da ostaje i
dalje u društvu mladića. Bilo joj je sasvim jasno da on očekuje
nešto više od njihovog susreta, nešto što ona nije mogla da mu
da.
Koračala je kraj njega lagano u nadi da je to samo
produţerak prijatnosti koju je osećala i da će se sve završiti
pred vratima njenog hotela.
- Ti si stvarno direktor - rekao je kada su stigli do recepcije.
- Šta sad to znači?
- Ovde odsedaju samo bogati.
- Da, ja sam veoma bogata - izgovorila je kao mnogo puta
ranije, ali su njoj samoj te reči zvučale prazno. Bila je
siromašnija od Martina i njegovih prijatelja, siromašnija za
radost koju su oni imali.
- Pa, vreme je da se rastanemo - stidljivo joj je pruţio ruku.
Temi je uzela njegovu usku lepu ruku i snaţno je stegla.
Najednom joj je bilo ţao što je sve tako ispalo. Martin je bio
otvoren i neposredan sve do trenutka kada se nije sreo sa
svetom koji ju je okruţivao. Umesto udvaranja koju je očekivala
dobila je zbunjenost i strah.
- Ja sam ona ista Temi koja je noćas pevala sa vama.
- Znam - izvukao je ruku i počeo da se povlači.
»Tako je mlad«, pomislila je. Bilo joj je ţao da sve prekine
tako naglo. Ĉitavu noć je imala osećanje da im pripada, a sada
55
se sve to rušilo. Nije bila spremna da se vrati u svoj savremeni

svet luksuza i odmerenosti.
- Hoćeš da mi praviš društvo dok doručkujem?
- Moţe.
Seli su za veliki sto prekriven belim, vezenim stolnjakom.
Posuđe je bilo od skupog kineskog porculana, a čaše od rubin
stakla. Umesto prijatnog doručka dobila je još jednu grešku.
Martinu nisu prijali preljubazni konobari i srebrni escajg.
Osećao se loše i nesigurno, a ona nikako nije mogla da započne
konverzaciju sa njim.
- Ţao mi je, nisam shvatila da je vreme za buđenje iz sna.
- Nemojte ţaliti - nasmešio se na rastanku. - Za mene je ovaj
doručak bio san sličan onom koji si ti sanjala noćas.
- Opet te ne razumem.
- Sve ovo - rukom je pokazao oko sebe. - Kad bih ja ovo
doţiveo da se nismo sreli?
Poljubila ga je u obraz, a onda se naglo okrenula i pošla ka
liftu. Ţelela je da što pre ode da ne bi napravila još neku grešku.
Ušla je u svoj apartman sa osećanjem da će se istog trenutka
sručiti na krevet. Zbacila je stvari sa sebe i pošla u postelju bez
ţelje da se pre toga istušira.
Već se spuštala na krevet kada je ugledala cedulju na
noćnom ormariću. Nije jasno videla brojke, ali je dobro znala da
je to Rosov rukopis. Pogledala je na sat, bilo je vreme za jutarnju
kafu pred odlazak na posao.
Najednom se razbudila. Snaţni drhtaj je potresao njeno telo,
a onda još jedan. Bila je u stanju sličnom groznici. »Stariš,
Temi«, besno je pomislila. Osećala je da je noć na obali
pokrenula nešto u njenom ţivotu, tek sada je shvatila šta je sve
izgubila i šta još uvek gubi.
56
Ţelim te, Rose, i ništa ne dobijam time što beţim od tebe -

promrmljala je sebi u bradu i uzela telefon. - Pokušaću da
iskoristim bar malo vremena koje imam.
***
Ros je snaţno prodrmao plavokosu devojku, ali ona se nije
probudila. Progunđao je i naglo izašao iz spavaće sobe. Ĉesto je
dovodio devojke u svoju spavaću sobu i ostavljao ih da noć
provedu kod njega, obično ih nije budio ujutru, već ih je
ostavljao da spavaju dokle ţele. Nije mogao da shvati zbog čega
ga tog jutra nervira pomisao da će plavokosa lepotica ostati u
njegovoj postelji.
Ušao je u kuhinju i stavio vodu za kafu. Marija, koja je
radila kod njega obično je dolazila na vreme da mu skuva kafu,
ali tog jutra se on probudio ranije nego obično.
Loše je spavao i bio je sve nervozniji. Temi se nije javljala, a
njemu ponos nije dozvoljavao da je pozove. Bio je uveren da je
ono što se dogodilo između njih bilo podjednako lepo za oboje i
nije mogao da shvati zašto ga ne zove.
Od trenutka kada je izašla iz njegove kancelarije drhtao je
svaki put kada bi se setio njenog lika. I pored najbolje volje, nije
mogao da se priseti vremena kada ju je očajnički mrzeo, sve što
je pamtio bilo je njeno prelepo lice napregnuto od uţitka i slasti.
Napunio je šoljicu do vrha i izašao na terasu. Smestio se u
leţaljku od bambusa i zatvorio oči. Sunčevi zraci su bili još uvek
prijatni i opuštali su njegova podivljala čula.
Temi više nije bila ţena koja mu nije dozvoljavala da krene
napred, ona nije bila ni veštica koja ga je noćima pohodila, bila
je samo ţena ţeljna ljubavi koja je drhtala u njegovom naručju i
jasno mu pokazivala koliko ga ţeli.
57
»Neka sam proklet kada sam sebi dozvolio da zaboravim

na sve samo zbog jednog prijatnog popodneva«, besno je
pomislio i podigao se. Upalio je cigaretu i energično odbio dim.
Telefon je pozvonio i Ros je značajno izvio obrve. Niko nije
imao naviku da ga zove tako rano i istog trenutka je pomislio
da ga očekuje neprijatna vest.
- Rose - Temin glas je milovao. - Da li sam te probudila?
»Ne, nisi me probudila, već danima zbog tebe ne spavam«,
prošlo mu je kroz glavu.
- Upravo pijem kafu - oprezno je rekao. - Zašto si ustala
tako rano?
- Nisam ni legala.
Imao je utisak da mu je zabila noţ direktno u srce. Nadao se
da je izgubljena i sama u Sidneju, da su joj noći puste i da vapi
za društvom.
- Da li ti je potrebno nešto? - hladno je upitao.
- Ne, ţelela sam da te čujem.
Ponovo je osetio bol. Izgovorila je reči koje je on ţeleo njoj
da uputi, ali mu ponos nije dozvoljavao. Temi je to mogla da
kaţe lako, kao najobičniju frazu. Ona je uvek sve mogla.
- Ţeliš li da me vidiš?
- Aha.
Nasmešio se. Njen spontani uzdah je sve otkrivao.
- Doći ću po tebe u osam uveče.
***
Temi je ušla u hotelsku sobu i bacila gomilu paketa na sto.
Umesto da legne i nadoknadi neprospavanu noć, izjurila je u
58
kupovinu i obišla pola Sidneja. Prvi put otkako je došla imala je

volju da obilazi butike.
Nervozno je raspakovala pakete i rasula sadrţaj po celoj
sobi. Ĉinilo joj se da nikada nije kupila više stvari. Pogledala je
oko sebe i glasno uzdahnula. Umesto isključivo zelenih stvari
provejavale su i druge boje. Nije mogla da kaţe da je učinila baš
preterani pomak, ali raznobojni detalji su predstavljali veliku
novinu za nju.
- Šta da obučem? - počeša se po bradi.
Uzimala je stvar po stvar dok se konačno nije zaustavila na
muslinskoj haljini. Bila je to paučinasta gomila materijala koja
se prelivala od svetloţute do boje mahovine, a čijem raskošnom
utisku su doprinosile tanke, zlatne niti.
- Ĉini mi se da sam rešila problem - zadovoljno se spustila
na krevet i na trenutak zaklopila oči. Ĉinilo joj se da će za par
minuta opuštenosti vratiti snagu. Umesto toga njeni kapci su se
spustili i postali teški poput olova. I pored najbolje volje, nije
mogla više da ih podigne.
Temi je imala utisak da će joj glava eksplodirati. Ţelela je da
spava, a neko to nije imao nameru da joj dozvoli. Zagnjurila je
glavu ispod jastuka, ali i tako se čulo jako udaranje.
- Prekini! - besno je viknula.
Lupanje se nastavilo i ona je sa uzdahom bola ustala iz
kreveta. U prvom trenutku joj nije bilo jasno odakle dopire
zvuk, ali je ipak pošla ka vratima. Otvorila ih je naglo sa nadom
da će se brzo otarasiti posetioca i da će moći da nastavi sa snom.
- Imam utisak da nisi spremna za naš izlazak - Ros je stajao
sa buketom cveća u rukama.
Smešio se iznad velike leptir mašne od ljubičastog satena.
Bio je neverovatno elegantan u crnom smokingu i beloj košulji
sa ljubičastim pojasom oko struka.
59
- O, ne - zaječala je.
Stajala je u izguţvanoj platnenoj haljini pogodnoj samo za
kupovinu po vrućini, ali veoma nepraktičnoj za spavanje.
Nekada paţljivo nanesena šminka se slivala u raznim pravcima,
a pramenovi kose su drsko iskakali iz punđe. - Uđi!
Soba je bila u neredu i nije postojalo nijedno mesto na koje
je Ros mogao da se spusti. Besno je počela da sakuplja rasutu
garderobu i tek kupljenu kozmetiku. Svi njeni veliki planovi su
pali u vodu.
- Imam utisak da si ti ljuta, mada sam ja taj koji je ostao pola
sata ispred zaključanih vrata - pomerio je bledozeleni
kombinezon sa fotelje, a onda se spustio na nju.
Besno mu je prišla i uzela odloţeni kombinezon sa stola.
Nije joj se dopala pomisao da ga vidi kao ukras između rasutog
rublja.
- Ĉitav dan sam birala haljinu za izlazak - prosiktala je. -
Pogledaj na šta ličim!
Ros se tiho nasmejao. Temi je bila veoma lepa ţena, ali ni
najmanje zadovoljna. Nije umela da vodi nijednu igru
zavođenja i sve što je govorila bilo je direktno i iskreno.
- Pokušaj bar da uloţiš šarm kad već nisi stigla da se umiješ.
Suzila je oči i pogledala ga je sa mrţnjom. Nije bila
šarmantna i nikada se nije trudila da nadoknadi taj nedostatak.
Uvek je smatrala da je njena otmena lepota, paţljiva nega i
sigurnost koju je posedovala dovoljno oruţje u osvajanju
suprotnog pola. Trenutno se nijedan od njenih kvaliteta nije
video.
- Idem u kupatilo - uzela je muslinsku haljinu i besno
zalupila vratima za sobom. Paţljivo izabran komad garderobe
je više nije radovao kao kada ga je kupila.
60
Temi je posedovala kvalitet redak za ţenski pol, umela je

neverovatno brzo da se spremi. Dugogodišnja paţljiva nega je
učinila svoje, tako da joj je bilo potrebno samo malo truda da bi
stigla do svog najblistavijeg izdanja.
Osećala se sasvim dobro kada je ponovo izašla iz kupatila.
Haljina joj je stajala savršeno, lice joj je izgubilo podbulost od
dugog sna i ponovo je blistalo.
- Da li je vredelo čekati me? - veselo je upitala.
- To ćemo tek videti - ustao je i pruţio joj ruku. - Veče tek
počinje.
- A za sada?
Odmahnuo je glavom i nasmejao se. Bila je to još jedna od
Teminih osobina po kojoj se razlikovala od drugih ţena. Ona je
volela komplimente i dosađivala je sve dok ih ne bi iscedila iz
Rosa. Njenu sujetu je bilo teško povrediti, ona je sama traţila
zadovoljenje i insistirala je sve dok ne bi čula ono što ţeli.
- Izgledaš savršeno.
Njeni kapci su zatreperili, a onda su se naglo oborili. Stajala
je malo naslonjena na Rosovu ruku i nije se pomerala. Ĉitavim
stavom je odavala nekog ko ţeli još mnogo toga da čuje.
- Ĉini mi se da si lepša nego ikada, i haljina ti savršeno stoji
- nikada nije bio vičan komplimentima i uvek ga je izluđivalo
kada je morao u nedogled da ih smišlja. - Ĉini mi se da će tvoja
lepota doći do izraţaja tek pod romantičnom svetlošću sveća.
- Hvala - rekla je jednostavno i pošla ka vratima. Konačno je
bila zadovoljna onim što je čula.
- Ideš negde? - uhvatio je za mišicu i zaustavio.
- Da, ţurim da stignem do tih sveća.
- A, ne još - blago je raširio noge i spustio ruke na vitke
bokove. - Ja još ništa nisam čuo.
61
Temi se vratila par koraka i sasvim mu prišla. Svojim

vrelim dahom je dodirnula njegovo lice, onda je blago razvukla
usne i oborila teške trepavice. Njen pogled je drsko, ali
izluđujuće lagano prešao svaki prevoj njegovog tela.
Bila sam u najdubljem snu i nisam imala ţelju da se budim
kada si zakucao na moja vrata - počela je mekim baršunastim
glasom.
- Ţelela sam da odeš i da me pustiš da spavam, a onda sam
otvorila vrata. Stajao si lep, moćan i privlačniji od najluđeg
greha. Shvatila sam da nisi prekinuo moj san, već da si ga
učinio sličnom bajci - zastala je sa snenim izrazom na licu, a
onda je naglo otvorila oči i drsko ga pogledala. - Dovoljno?
- Sasvim - obgrlio je njena ramena i poveo je ka izlazu .
Oduvek si to umela da radiš.
Temi je ćutala u kolima. Nije bila radoznala da sazna kuda
je vodi, nije poznavala Sidnej i ništa joj nije značilo ime
restorana. Bila je opuštena i sasvim prepuštena Rosu i tihoj
muzici.
Primetila je da izlaze iz centra grada i da se već dugo voze
gotovo pustim drumom. Onda su skrenuli i našli se u gustoj
šumi koja je izgledala kao deo privatnog imanja. Konačno se
automobil zaustavio ispred velike bele kuće.
- Gde smo? - njena radoznalost se konačno probudila.
- Ovde stanujem.
- Izveo si me kod sebe na večeru? - bila je zbunjena.
- Izveo sam te na najbolju večeru u Sidneju - izašao je iz
automobila i otvorio njena vrata. Pruţio joj je ruku, a onda ju je
poveo ka raskošnom stepeništu.
Temi je bila naviknuta na luksuz, ali je ipak bila zadivljena
prizorom pred sobom. Kuća je bila ogromna i ničim nije
podsećala na već poznate stilove koje je imala priliku da vidi.
62
Bilo je jasno da je arhitekta imao veoma razvijenu maštu i da je

jasno osećao Rosov ukus.
Ĉim su stupili na veliku mermernu platformu, dvokrilna
vrata su se otvorila i uniformisani lakej se duboko naklonio
pred njima. Ros mu je predstavio Temi i dobacio ključeve
automobila.
Temi je zaustavila dah kada je zakoračila duţ prostranog
predvorja. Sve se kupalo u svetlosti, sećala se da je Ros uvek
mrzeo polumrak. Beli mermer je blistao prigušeno, a metalni
delovi sa pozlatom u punoj raskoši. Sve je bilo skupo, ali
jednostavno. Ros je mrzeo stilski nameštaj i uvek je prednost
davao ravnim geometrijskim oblicima. U skladu sa tim
kupovao je umetničke slike samo modernih majstora.
Nije uspela da izrazi divljenje kada su se vrata pred njima
otvorila i devojka u beloj uniformi duboko se naklonila pred
njom.
- Večera je servirana na terasi, baš kao što ste ţeleli - rekla je
Rosu, a onda se okrenula ka Temi. - Sledite me.
Temi je išla kao u snu. Njene potpetice su odzvanjale po
mermernom podu. Primetila je da u čitavoj kući nema nijednog
tepiha. Onda se setila da je u Sidneju suviše vruće da bi neko
trpeo vunene tepihe.
Terasa je bila raskošno osvetljena i Temi se učinilo da je to
najveća terasa koju je ikada imala priliku da vidi. Dugačak sto
od crnog kineskog laka je bio postavljen, a kraj njega su stajala
dva konobara.
- Da li si ih iznajmio za večeras ili drţiš toliku poslugu? -
njena radoznalost je pobedila pravila dobrog vaspitanja.
- Svi oni rade za mene, ali ne uvek - Ros se zadovoljno
smešio svestan utiska koji je ostavio na nju. Rukom je zadrţao
konobara i sam pridrţao Teminu stolicu.
63
- Šta to znači? - radoznalo je gledala po stolu. Dopadao joj

se servis od kineskog porculana i jednostavni svećnjak sa 12
sveća. Jedino nije znala čemu sluţe sveće uz tako jaku svetlost.
- Kuvarica i sobarica obično dolaze samo pre podne.
- Nemaš običaj da večeraš? - upala mu je u reč.
- Marija stiţe da za jedno prepodne spremi ručak i večeru.
- Ah, da - tek tada se setila da Ros nikada nije pridavao
veliku vaţnost večeri i da je uvek jeo salate. - Ko još radi za
tebe.
Nemoćno je slegao ramenima i zavrteo glavom. Učinio je
sve da je fascinira, ali nije očekivao da će ga tako revnosno
ispitivala o tako prizemnim stvarima.
- Ţeliš li spisak zaposlenih, broj radnih časova i iznose
plate? - nestrpljivo je upitao.
Temi nije bila uvređena. Nasmejala se zvonko i uzela već
napunjenu čašu koja je stajala ispred nje.
- Zaboravila sam da si ti umetnik, a ja dosadna poslovna
ţena - otpila je gutljaj i lice joj se ozarilo. - Metaksa.
- Još uvek se sećam tvog omiljenog pića.
Najeţila se od topline u njegovom glasu. Najednom joj je
smetalo što je sto toliko dugačak i što i pored najvećeg napora
ne moţe svojom šakom da dodirne njegovu.
Večera je trajala veoma dugo, ali Temi nije osećala nervozu.
Mada je bila naviknuta na brza jela s nogu, uţivala je u svemu
što je bilo izneto na sto. Više nego u hrani uţivala je u nekoj
neuhvatljivoj romantici koja se širila oko nje.
Kada je na sto stigla voćna salata u velikoj kristalnoj činiji,
shvatila je čemu sluţi svećnjak. Najednom su se sva svetla
ugasila, a Ros je dugom šibicom upalio jednu po jednu sveću.
64
- Znao sam da ćeš izgledati čarobno pod svetlošću sveća -

rekao joj je neţnim glasom. Poljubio je savršenu krivinu njenog
potiljka, a onda se vratio na svoje mesto.
Temi je drhtala od uzbuđenja. Imala je utisak da se neka
nevidljiva ruka steţe oko njenog srca. U njoj je sve treperilo i
ţudelo, a nije joj bilo sasvim jasno za čim.
Podigla je pogled i usmerila ga na Rosa. Sedeo je uspravno i
gledao je kao da pogledom prodire u samu srţ njenog bića. To
nije bio Ros koga se sećala, već muškarac privlačniji nego što je
mogla da podnese. Njegov dečački šarm se pretvorio u
zavodljivost, a lepo lice u savršenstvo. Ros je bio moćan, čvrst,
zavodljiv i svestan utiska koji je ostavljao.
Poţelela je da ga upita šta će biti sa njima, ali je osećala da
nije vreme za to. Veče joj je pruţalo mnogo toga, znala je da još
uvek nije uzela sve što joj je ponuđeno i nije ţelela da kvari taj
neuhvatljivi trenutak svojim sumnjičavim razmišljanjima.
- Hvala ti što si mi poklonio ovu noć - rekla mu je tiho.
- Hvala tebi.
- Meni? - oborila je kapke i stidljivo se osmehnula. - Na
čemu?
- Na tome što si mi pomogla da postanem čovek, na tome
što si me spasila otrovne mrţnje uz koju nisam mogao da ţivim,
na tome što si, kao i uvek, sve postavila na pravo mesto.
Temi je široko rastvorenih očiju zurila u Rosovo mirno lice.
Bila je sasvim sigurna da halucinira i da reči koje je čula nije
izgovorio Ros.
- O čemu govoriš? - promucala je.
- O nečemu - što mi već četiri dana ne izlazi iz glave. Onoga
dana kada smo razgovarali kod mene u kancelariji došao sam
kući i prvi put sebi dozvolio da realno razmislim o svemu.
Shvatio sam da bih bez tebe i dalje bio neuspešan fotograf u
Njujorku. Samo tvoja snaga i tvoje otrovne reči su bile dovoljno
65
jak razlog da se probudim i učinim nešto sa sobom. Da se nije

dogodilo ono sa Dţejkom verovatno od mene ne bi bilo ništa -
lice mu je bilo ozbiljno i blago napregnuto. Pripalio je cigaretu i
na taj način dao sebi malo vremena. - Ja ne pravdam ono što si
učinila, niti pravdam sebe, samo mislim da je sve to bilo
neophodno da se dogodi. Moralo je nešto tako jako da me
prodrma da bi od mene napravilo čoveka.
Vrtela je kašičicu u ruci i povremeno gnječila voće, ali nije
bila u stanju više ni zalogaj da pojede.
- Ne znam šta da ti kaţem - promucala je.
- Ti? - nešto slično osmehu je zablistalo na njegovom
zgrčenom licu. Temi ga je iznenađeno pogledala, a onda je
glasno odahnula. Vreme za velike reči je prošlo i Ros se ponovo
opuštao.
- Ne znam da li je tvoj uspeh imao veze sa mnom, ali mi je
drago što si uspeo - konačno je mogla ponovo da jede. - Takođe
mi je drago što me više ne mrziš.
- Zar? - u njegovom glasu se jasno osećao provokativni
prizvuk.
- Mislim da je to dobro zbog Lensa - brzo je rekla.
- Ne petljaj Lensa u to, on nije bio mnogo pogođen našim
lošim odnosom - prezrivo je odgurnuo voćnu salatu i dosuo
vino u čašu. - Oboje smo se trudili da budemo dobri roditelji,
svako na svom kontinentu. Ĉak i ovaj nesporazum Lens nije
osetio, sve je ispalo najbolje moguće po njega.
- To ne znači da se neće osećati prijatnije kada vidi da više
nismo smrtni neprijatelji.
- Beskrajno volim Lensa, ali on je sada daleko od nas i uţiva
sa svojim vršnjacima. Siguran sam da mu ovih dana ne padamo
na pamet. Slaţem se da nije loše to što smo prvi put u prilici da
zajedno odlučujemo o našem sinu, ali takvi razgovori mogu da
pričekaju.
66
Temi se osećala kao ţivotinja sterana u zamku. Mogla je da

vodi ljubav sa Rosom, ali ne i da razgovara toliko intimno.
Mnogo toga se isprečilo između njih da bi tako lako prešla peko
svega. Lens joj je pruţao mogućnost da razgovor odvede na
teren na kome se osećala sigurno, ali Ros joj to nije dozvoljavao.
Hteo je intimnost sa njom, ah vezanu samo za sebe.
- Zaboravi na sve - rekao je meko. Ustao je i poput mačke se
primakao njenoj stolici. - Ţelim da te vidim nasmejanu i snenu,
ţelim samo da uţivaš, a ne da mrštiš svoje lepo čelo.
- Ja...
- Ćuti - prstom je preklopio njene usne. Obuhvatio je njen
tanak struk i podigao je na noge. - Imam još jedno iznenađenje
za tebe.
Osećala je njegovu blizinu i njegov opijajući miris. Više joj
nisu bila potrebna iznenađenja, jedino što je ţelela bio je on.
Ušli su u veliku salu jako osvetljenu ogromnim kristalnim
lusterom. Osim sobnog bilja gotovo da nije postojao nijedan
komad nameštaja. Soba je bila prazna, ako se izuzme mali
orkestar koji je stajao na improvizovanom podijumu.
Ĉim je zakoračila u salu, saksofon je zacvileo. Bio je to bal, mali
lični bal priređen samo za nju.
- Oduvek si volela da igraš
Ros je privukao njeno uzdrhtalo telo uz svoje. Zvuci muzike
su ispunili salu, a njihova priljubljena tela su zaklizila po
podijumu.
- Sve ovo samo za nas dvoje? upitala je tiho, plašeći se da
njene reči ne pokvare čaroliju.
- Ne, sve ovo je samo za tebe.
Tiha jeza je obuhvatila njeno telo. Ĉinilo joj se da zna sve i
da moţe sve, jedino što nikada nije osetila bila je prava
67
romantika, onakva kakva postoji u bajkama. Nije znala šta se sa

tim radi.
- Ovo je previše...
- Ne, samo ti nisi navikla da primaš - toplim usnama je
dodirnuo njenu usnu školjku. - Uvek si samo poklanjala.
Zatvorila je oči i naslonila čelo na njegovo rame. Njegov
uzbudljiv muški miris je zagolicao njene nozdrve i doveo je u
stanje slično ekstazi. Prepustila se muzici i njegovim sigurnim
rukama, prepustila se uţitku koji joj je nesebično nudio.
- Tako si lepa, kosa ti je poput svile - šaputao je neţno dok
je prstima vadio ukosnice iz njene kose. Pramenovi su se rasuli
po njenim ramenima, a on je prste upleo u srebrne vlasi.
Pokušala je da se seti kada su poslednji put tako zaneseno
plesali. Ništa što je doţivela sa njim nije ličilo na trenutak koji
su upravo delili, sve je bilo drukčije, čak i njih dvoje.
- Tako mi je lepo - šaputala je zaneseno.
Nije joj odgovorio ništa, već je jače privukao njeno telo.
Osećao je njenu dirljivu klonulost i ţeleo je da je nosi svojom
snagom. Izgubila je osećaj za vreme. Toplina se uvlačila u svaku
poru njene koţe i činila je pomalo hipnotisanom. Onda je osetila
njegove usne na vratu i sve je prestalo da postoji, osim njih
dvoje.
Ros je ţeleo da se čarobno veče produţi u nedogled.
Njegovi dodiri su bili laki i neţni, pruţali su samo obećanje.
Temi nije mogla da ga prati u toj igri, osetio je kako se pridiţe
na prste i kako se njeni prsti divlje upliću u njegovu kosu.
Vukla ga je k sebi dok mu je zaneseno nudila usne. Bio je to
izazov jači od njegove ţelje, utonuo je u slast njenih usana po
prvi put senzualnih i toplih. Njena hladna maska je pala s lica i
postala je uzdrhtala i strasna ţena puna obećanja.
Jeknuo je u trenutku kada se njeno telo sasvim prislonilo uz
njega i kada je osetio kako se gotovo divlje kreće. Delić svesti ga
68
je upozorio da nisu sami, ali muzičari su osetili da im mesto

više nije tu. Muzika je lagano utihnula.
Temi je čula zvuk koji je poremetio njenu zanesenost.
Otvorila je oči i primetila kako mladići lagano izlaze noseći
svoje instrumente.
- Vodi me odavde, ţelim da budemo sami - šapnula je.
Ros se nasmešio i lako je podigao u svoje naručje. Ĉvrsto je
drţao njeno vitko telo u rukama dok je išao ka velikom
predvorju.
- Nisam ni ţeleo večno da ostanemo dole - rekao je tiho,
dok joj je sitnim poljupcima obasipao uvo i obraz.
- Bilo je to duţe od večnosti - podigla je ruke i snaţno ih
obavila oko njegovog vrata. Otvorila je oči tek kada je osetila da
su stigli do velikog bračnog kreveta. Spustio je neţno njeno telo
na glatku svilenu površinu koja je bila prijatno hladna.
- Tvoja spavaća soba? - upitala je.
- Ne, samo spavaća soba.
Nešto u boji njegovog glasa ju je nateralo da se sasvim razbudi.
Sirom je otvorila oči i pogledala oko sebe. Soba je bila
tamnozelena, a ogroman krevet mesingan i prekriven
svetlozelenim pokrivačima. Jedini nameštaj je bio toaletni sto u
uglu, a jedini ukras fotografija koja je prekrivala ceo zid.
Zanemela je kada je shvatila da je to njena fotografija koju je
Ros napravio na dan njihovog venčanja.
- Kada si okačio ovu sliku? - upitala je bez daha.
- Ĉim sam završio kuću - zagonetno se osmehivao. - Ovu
sobu sam prvu uredio, a tek sada ću imati priliku da spavam u
njoj.
- Zašto?
Ni sam nije znao šta da joj odgovori. U trenutku kada je
opremao sobu bio je uveren da to čini da bi ga podsećala na sve
69
ono neprijatno što je morao da preţivi, da bi stekao novi, bolji

ţivot. Sada, dok je gledao njeno telo ispruţeno na svilenim
čaršavima, dok je drugim očima gledao njenu fotografiju, na
kojoj se smejala mlada i srećna Temi, činilo mu se da je oduvek
lagao sebe.
- Moja mrţnja je bila ogromna, ali ona nikada nije
umanjivala ţelju za tobom
»Ţelju? To nije ţelja, to je ljubav«, pomislila je i tiho se
osmehnula. Znala je da čovek koji samo ţeli ne kači sliku sa
venčanja i ne posmatra predmet svoje ţelje u čednoj beloj
venčanici.
- Vreme je da ova soba oţivi - rekla je promuklim glasom i
ispruţila ruke ka njemu.
Ros je posmatrao njeno opušteno telo i čeţnjivi izraz na licu.
Nije mu se ţurilo, bila je tu u toj sobi u kojoj je uvek lebdeo njen
duh i imao je ţelju da je dugo posmatra.
Večernje odelo mu je postalo neudobno i lagano je počeo da
ga svlači. Prvo je smakao sako, a onda je lagano raskopčao
košulju. Ispruţio je ruke ka Temi i nemo je zamolio da mu
otkači ukrasna dugmeta na manţetama.
Temi je bez daha posmatrala njegov savršeni torzo koji se
jedva video između krajeva košulje. Pokušala je rukom da mu
dotakne čvrst i zategnut stomak, ali Ros joj nije dozvolio.
Uzmakao je pola koraka i pobegao od njenog domašaja. Sve što
je mogla bilo je da posluša njegovu ţelju.
Klekla je i neţno uzela njegovu ruku. Polako je skinula
ukrasno dugme i svoje duge prste zavukla ispod njegovog
rukava i neţno mu dodirnula nadlanicu. Onda je njegovu tuku
privukla i poloţila je na svoje grudi. Osetila je da su mu prsti
kruti i da se gotovo ne miče. Nije obraćala paţnju, već se
beskrajno polako prepustila otkopčavanju drugog dugmeta.
70
Njeni dodiri su bili neţni, ali je sasvim jasno primao poruku

iz njih. Mada je ţeleo sa igra traje usporeno, polako je počeo da
gubi strpljenje. Prsti su joj bili neţni, ali veoma uporni. Temi je
imala čudotvornu moć da ga dodiruje na način koji je budio
svaki nerv u njemu.
Odvojio se od nje i smakao košulju sa sebe. Posmatrala je
kako se beli oblak spušta na tepih i kako se njegovo savršeno
telo pojavljuje u punoj lepoti. Srce je počelo ubrzano da joj kuca
dok je posmatrala kako se pantalone spuštaju niz njegove duge
mišićave noge.
Elegancija kojom je zračio u trenutku je nestala. Temi je
pred sobom videla samo plavog Vikinga prepunog snage i ţelje
za njom. Opčinjeno je posmatrala kako joj se primiče, kako se
svi mišići napinju na njegovom telu.
- Divan si - nekontrolisano se otelo iz njenog grla.
- Lezi na stomak.
Glas mu je bio neţan, ali ipak zapovednički. Talas
zadovoljstva je prešao preko svih njenih čula dok je poslušno
izvršavala njegovu naredbu. Ona, koja je uvek bila moćna i
velika, veoma je volela da bude neţna igračka u Rosovim
rukama. Koliko je ona volela da upravlja njihovim ţivotom,
toliko je Ros voleo da upravlja njihovom ljubavnom igrom.
Temi to ne samo da nije smetalo već je veoma volela. Bio je to
jedini trenutak u kome se njena superiornost gušila i pretvarala
u podanost.
- Opusti se - Šaputao je, mada za to nije postojao nijedan
razlog. Temino telo je leţalo sasvim opušteno i spremno za sve
što je ţeleo da joj ponudi.
Ruke su mu bile tople i neţne. Dodirnuo je njen potiljak, a
zatim pronašao kopču na haljini. Osetila je kako se svilenkasta
tkanina talasa i kako klizi niz njena ramena. Leđa su joj bila
71
sasvim gola, ali samo na trenutak. Uskoro su Rosove velike

šake prekrile gotovo svaki milimetar njenih leđa.
- Oduvek sam to volela - prostenjala je. Njegovi dodiri više
nisu bih neţni. Prvo je zagrejao mišiće ispod vrata, a onda je
počeo da ih masira. Temi je gotovo uvek osećala bol u gornjem
delu leđa i Ros je to znao. Nekada je imao običaj da je masira
posle napornog rada čak i ako to nije bio deo erotske igre.
Klečao je kraj nje i osećao nestašne pramenove njene kose
visoko na butini. Ĉinilo mu se da nikada ni sa kim nije bio
blizak kao sa njom i da godine mrţnje ništa nisu promenile.
Jedino je njeno zadovoljstvo voleo više od svoga.
Ništa erotično nije postojalo u njegovim dodirima, ali je
Temi ipak osetila poznato dobovanje u slepoočnicama. Koţa joj
se blago najeţila i to je bilo sasvim dovoljno da Ros svoje ruke
zameni usnama. Toplim i neţnim poljupcima je obasuo njenu
koţu glatku poput satana. Izvila se i tog trenutka je njena
haljina poletela nadole. Nije postala svesna na koji način se to
dogodilo, ali čitava muslinska zavesa se u sekundi našla na
podu.
- Još uvek ne nosiš ništa ispod večernjih haljina? - muklo je
upitao. I sam je bio iznenađen činjenicom da sasvim naga leţi
pred njim.
- Večeras sam sebi dozvolila taj luksuz - oslonila se na šaku
i pogledala ga ispod oka. - Nadala sam se ovom.
- A ja sam bio siguran.
Njena sujeta nije bila pogođena njegovim rečima. Smatrala
je da je sasvim prirodno što je u njegovoj kući, njegovoj postelji i
što će uskoro voditi ljubav.
- Nisam bio svestan koliko sam čeznuo za tobom - gotovo je
jeknuo.
Okrenula se na leđa i povukla ga na sebe. Više nije mogla
da čeka ni trenutak da oseti svaki deo njegovog tela čvrsto
72
priljubljen uz sebe. Ono što se između njih dogodilo u

kancelariji ličilo joj je samo na nervozno utoljenje prve gladi.
Tek sada je njeno telo vapilo za njim i za svim onim što
godinama nije osetila.
Nije se pomerao. Udisao je njen miris i osluškivao
neravnomerne otkucaje njenog srca. Imao je utisak da njegovo
telo ponovo ţivi posle neprijatnog dugog sna. Onda su njene
ruke postale nervozne i potraţile svaki zategnut mišić na
njegovim leđima.
- Zar si zaboravio kako se ljubi? - podigla je glavu ka njemu
i sneno ga pogledala.
Ĉinilo mu se da je zaboravio sve. Neţno je dodirnuo
ponuđene usne, a onda ga je vrtlog strasti poneo. Ljubio ju je na
samoj granici razuma dok su njegove ruke čvrsto stezale njena
bedra.
Tihi protest se oteo iz njenog grla kada je shvatila da se
odmiče od njenih usana. Pokušala je da se pridigne, ali je već
sledećeg trenutka osetila njegove usne na grudima. Vratila se na
jastuk i prepustila uţitku. Volela je njegove usne na grudima,
volela je način na koji je dodirivao njene bradavice. Samo je on
mogao da ih učini krutim i ţeljnim sve jačih dodira.
Sav uţitak iz njenog tela se skupio i koncentrisao u
dojkama. Ĉinilo joj se da su postale centar njenog bića i da će,
ukoliko Ros nastavi da joj ljubi bradavice, doţiveti orgazam.
Nije joj dao priliku da sazna da li je u pravu, njegova glava je
lagano počela da se miče i poljupci su prešli na njen do bola
zategnut stomak.
Osećala je kako se sa njegovim usnama pomera i centar
njenog uţitka. Svako mesto koje je dodirnuo postalo je erogena
zona koja je vapila za zadovoljenjem. Njene ruke su grabile
njegova ramena, a nokti su joj gotovo parali njegovu koţu.
73
- Polako, ljubavi - šaputao je između poljubaca. Bio je u

groznici od ţelje za njom, ali nije imao snage da prekine igru
koju je započeo. Dopadalo mu se da je muči na samoj granici
ekstaze, uţivao je u njenim sve jačim kricima.
Temi je videla kako njegova glava nestaje sve niţe i grčevito
je stegla kolena. Znala je šta će se dogoditi i činilo joj se da to
neće moći da izdrţi. Onda su njegove jake ruke gotovo grubo
rastavile njene butine i otvorile put koji je traţio.
- Ne! - vrisnula je. Sasvim iznenadno njegov jezik je
dodirnuo sam centar njenog bića. Došao je do tačke preko koje
se nije moglo. Znala je da se centar njenog uţitka više ne moţe
pomeriti. - Ne tako, ţelim te!
Ros se nije obazirao na njene povike. Drţao ju je čvrsto u
grčevitom zagrljaju iz kojeg nije mogla da se pomeri. Upijao je
njene krike, udisao njene drhtaje. Dobro je znao svaku reakciju
njenog tela, dobro je poznavao iznenadni mir koji je obuzeo
njeno telo. Bilo je to zatišje pred razornu oluju u kojoj je nekada
mogao da uţiva.
- Zašto? - prostenjala je kada je uspela da ponovo dođe do
daha. Usta su joj bila suva, a grlo sasvim stegnuto. Pridigla se i
sa nemom optuţbom zagledala u njega. Onda je primetila strast
u njegovim očima, uzdrhtalu snagu njegovih napetih mišića i
sva obamrlost je nestala iz njenog tela. Nije joj bio potreban
odmor, ţelela ga je gotovo luda od ţelje.
- Zato što te poznajem i što znam da niko nije tako
nezajaţljiv kao ti - mada joj se rugao učinio je to beskrajno
neţno.
- Samo za tobom sam nezajaţljiva - povukla ga je za ruke i
oborila na leđa. Znala je da je suviše uzbuđen da bi nastavio
igru sa njom.
Sa Rosovog lica je nestao osmeh u trenutku kada se Temi
popela na njegove butine. Osećao je neumoljivi pogled njenih
74
očiju i divlju snagu koja je zračila iz nje. Sada je on bio njena

igračka. Pokušao je da se opusti i prepusti uţitku koji je sledio,
ali sve je treperilo u njemu.
- Oh! - otelo mu se iz grla kada je osetio magičnu vrelinu u
koju ga je uvodila. Njene butine su se poput obruča stegle oko
njegovih bedara i zaigrala je na samom vrhu. Pokušao je da je
privuče, ali Temi se opirala. Njene čvrste grudi su ritmično
poskakivale, a zavesa od kose je padala preko njenog lica
potamnelog od strasti.
- Sviđalo ti se da me mučiš? promuklo je šaputala dok se
nadvijala nad njim i usnama traţila njegovo uvo. Dozvoljavala
mu je da prodre u nju ali samo malo, tek onoliko koliko je bilo
dovoljno da raspali njegovu strast do same granice, ali ne i
preko nje.
- Ne sviđa mi se, ne muči me - stenjao je i izvijao se. Ĉinilo
mu se da njeni poljupci liče na uţarene plamenove.
Osetila je da se njegova ţelja pretvara u bol i kliznula je na
njegove butine. Osetila ga je duboko u sebi i nešto slično poţaru
se zapalilo u njenoj utrobi. Bila je uverena da će joj trebati
mnogo vremena da se još jednom vine ka najvišoj tački uţitka, a
bilo joj je sasvim dovoljno da oseti grčenje njegovog tela i da
čuje krik koji se oslobodio iz njegovog grla.
Ros je osetio kako se njeno telo izvija. Ĉinilo mu se da nema
ni atom snage u sebi, ali je ipak uspeo da podigne ruke i spusti
je na svoje grudi. Bila je klizava i kapi njihovog znoja su se
pomešale.
***
- Nećeš se vratiti u hotel zato što se Lens vraća! - Rosovo
lice je bilo izbezumljeno od besa.
75
- Hoću.
Posmatrao je kako Temi vadi svoje stvari iz plakara i kako
ih baca u kofer. Ţivela je kod njega samo par dana, a činilo mu
se da njihov brak nikada nije ni prestajao da postoji. Bio je
naviknut na njeno prisustvo u svojoj kući, na njene stvari u
kupatilu, na njeno telo u svojoj postelji.
- Nećeš! - otrgao je kofer i čitavu sadrţinu rasuo na pod.
- Zašto to radiš? - umorno ga je upitala. Sela je na ivicu
kreveta i upalila cigaretu. - Već smo toliko puta razgovarali o
tome.
- Tačno, ali nisi uspela da me ubediš u svoje razloge.
- Moji razlozi se tiču samo Lensa. On je suviše mali da bi
mogao da razume ovo što se dogodilo između nas. Navikao
je da se nas dvoje mrzimo i sasvim normalno ţivi sa tim.

Ukoliko bi me video ovde, u njemu bi se probudile laţne nade.
»Laţne nade«, u mislima je ponovio njene reči. Bolelo ga je
svako izgovoreno slovo. Posle mnogo godina je ponovo imao
Temi, ali više ništa nije bilo kao pre. Prvi put su njih dvoje bili
ravnopravni i odrasli ljudi koji su uţivali da budu zajedno.
- Misliš da je tako lako izbrisati ovo što se dogodilo između
nas? - muklo je upitao.
- Mislim da je nemoguće izbrisati - tiho je odgovorila. -
Večno ću se sećati ovih dana kao nečeg najlepšeg što sam
doţivela, ali mi ţivimo na dva različita kontinenta.
Spustio se kraj nje i zagnjurio glavu u ruke. Znao je da je
Temi u pravu, a ipak nije mogao da shvati da postoji dovoljno
jak razlog da se rastave dvoje ljudi koji su toliko srećni zajedno.
- Ja ne ţelim da ovo bude kraj.
76
Neţno je prstima dodirnula njegov obraz. Ličio joj je na

nadurenog dečaka kome je potrebna uteha. Nije imala snage da
mu je pruţi i njeno srce je krvarilo od bola.
- Naša veza nema budućnost. Sve što sam stvorila nalazi se
u Njujorku, tamo je moj ţivot.
- Znači li to da bi me pihvatila kada bih se ja ponovo
preselio u Njujork?
Odmahnula je glavom. Oboje su znali da njihova veza ne bi
izdrţala ni mesec dana u Njujorku. Ros bi ponovo bio na
početku i sve bi ponovo bilo kao nekada. Njegova zrelost,
njegova sigurnost i magična moć kojom je zračio bila je vezana
samo za Sidnej.
- U mom ţivotu nije postojao niko posle tvog odlaska. Svaki
muškarac sa kojim sam izašla bio je samo bedni surogat. Znam
da će tek posle ovog situacija biti mnogo gora za mene i iznad
svega bih volela da ovo nije kraj.
- Upravo to ti govorim, ovo ne mora da bude kraj.
Osetila je kako suze počinju da je peku. Učinila je napor da
ih sakrije ali one su se izdajnički zakotrljale niz njene obraze.
- Besmisleno je počinjati vezu bez budućnosti. Mi više
nismo mladi. Uskoro ćeš poţeleti da imaš ţenu kraj sebe, da se
budiš sa nekim, da doručkujete zajedno. Jednom ćeš nekog
sresti i tada ti više neće biti potrebni naši retki susreti. Ja ne
ţelim da sedim i čekam taj dan.
»Onda ostani, zar ti je posao hitniji od svega. Zar ti je bitniji
od sopstvene sreće, od mene, od Lensa!«, zavapio je u sebi. Nije
se usudio da glasno izgovori te reči. Temi je imala svoj ţivot u
koji je uloţila sve, nije imao pravo ni da je pita da ga napusti.
- Rose, ako se pomirim sa tim da je ovo kraj, moţda ću i
moći normalno da nastavim ţivot - glas joj je bio sličan jecaju. -
77
Ako počnem da ţivim od susreta do susreta, to neće biti ţivot

već pakao.
Ros je imao utisak da bol razdire čitavo njegovo biće. Ĉinilo
mu se da je bilo lakše mrzeti Temi nego ponovo osećati
beskrajnu ljubav prema njoj. Prvi put u ţivotu je bio spreman
da se suoči sa tom ljubavlju, prvi put je imao šta da joj pruţi, a
nije znao kako.
- Ne ţelim da remetim tvoj mir - rekao je posle duţe pauze.
- Molim te samo jednu stvar: da ovoga trenutka ne donosimo
konačne odluke. Moţda će sutra ili za mesec dana postojati
način na koji ćemo moći da nastavimo našu vezu.
Temi se bledo osmehnula. Nije verovala u to, a bila je
sigurna da ni Ros ne veruje.
- Temi, mislio sam da nikada neću prestati da te mrzim
rukama je obuhvatio njeno lice i naterao je da ga pogleda. Bio
sam siguran da se više nikada nećemo videti i da više nikada
nećemo izmeniti ni jednu jedinu reč.
- Šta hoćeš da mi kaţeš?
- Samo da je sve moguće.
Gledala je u njegove oči i činilo joj se da nikada nisu bile
toliko jasnoplave. Nije mogla da zamisli svoj ţivot bez njega.
Godinama izgrađivan oklop oko njenog srca konačno je pao i
ponovo se iz dubine duše prepustila svojoj jedinoj ljubavi.
- Ţeliš li da otputuješ negde na par dana sa mnom i
Lensom? - bez razmišljanja ga je pitala.
Ros je imao utisak da više ne diše. Ĉinilo mu se da je to
samo san i da Temi nije izgovorila te reči. Još uvek mu je u glavi
odzvanjao njihov razgovor kada mu je saopštila da Lens ne sme
saznati da su se odnosi između njih promenili. Donekle je
smatrao da je Temi u pravu i da bi Lens mogao da pati ukoliko
bi pomislio da je moguće ponovo imati porodicu.
78
Sva logična razmišljanja su bila suviše daleko od njega.

Pomisao da par dana provede sa Lensom i Temi bila je lepša od
svakog sna. Imao je priliku da bar još jednom u ţivotu ima
svoju porodicu.
- Znam jedno divno mesto, dopašće vam se - bez daha je
izgovorio.
Temi se setno osmehnula i utonula u njegovo naručje. Znala
je da je to odluka na samoj granici ludila, ali nije mogla
drukčije.
***
Temi je zaklopila fasciklu i prišla prozoru. Oduvek je
mrzela pogled na tamne oblakodere, ali sada joj se činilo da
Njujork nikada nije bio ruţniji. Jesenje boje nisu imale
uobičajenu toplinu, sve je bilo musavo i sivo.
Vratila se do radnog stola i interfonom naručila kafu. Bila je to
peta kafa koju je pila tog jutra, a samo jedan predmet je uradila.
Sav njen elan je nestao i pitala se šta je tako uzbudljivo
godinama nalazila u dosadnom i jednoličnom poslu.
Melani je ušla nečujno kao i uvek i spustila kafu na sto.
Jedva je pronašla prazno mesto od gomile neuredno rasutih
papira. Paţljivo je počela da rasklanja krš.
- Ostavite to - Temi je netrpeljivo dobacila.
Melani je začuđeno izvila obrve. Nije bila naviknuta da
Temi pravi krš, još manje da bude nervozna.
- Da li se osećate dobro? - upitala je.
- Ne, osećam se grozno.
- Opet ste u fazi kad mrzite Njujork? - Melani je pokušala
da se nasmeši.
79
- Iz dna duše - nasmejala se glasno, ali njen smeh je

odzvanjao prazno i izveštačeno.
Melani je shvatila da Temi nije raspoloţena za razgovor.
Otkako se vratila iz Sidneja, nikada nije bila raspoloţena.
- Ţelite li da razgovaramo, moţda će vam biti lakše?
- Ne, ostavite me.
Melani je izašla, a Temi se osetila još jadnije. Ĉitav njen
savršeno izgrađen svet najednom joj je ličio kao bezlična siva
masa. Imala je samo posao i ništa više. Njeni prijatelji su bili
samo saradnici sa kojima je bila u dobrim odnosima, nije
postojao niko sa kim bi mogla da podeli pustoš koju je osećala u
duši.
Spustila se u fotelju u kojoj su obično sedeli gosti. Tu se
osećala prijatnije nego za radnim stolom. Pripalila je cigaretu i
prinela šoljicu usnama. Ĉak ni gorka tečnost nije prijala kao
obično. Bila je usamljena i to ničim nije mogla da nadoknadi.
- Rose, da samo znaš koliko mi nedostaješ - rekla je tiho
nesvesna da je konačno to izbacila iz sebe. Zatvorila je oči i
prepustila se sećanjima. Srce joj je zadrhtalo kada se setila dana
provedenih u njegovoj kući, još više kada su se pred njenim
očima pojavile slike sa zajedničkog odmora. Ros je bio
beskrajno neţan ljubavnik, ali još neţniji muţ i otac.
Mislila je da će vreme ublaţiti njenu tugu, ali ona je svakog
dana bivala sve veća. Trčala je kući na kraju radnog vremena i
traţila utehu u Lensovom društvu, ali je dobro znala da to nije
isto i da nikada neće biti isto. Nije imala pravo da se zbog svoje
usamljenosti toliko privija uz sina i da mu stvara opterećenje
koje on nije mogao da nosi.
Ĉinilo joj se da ni Lens više nije srećan kao nekada. Nikada
nije pominjao zajednički odmor na kome je bio toliko srećan,
kao da je instinktivno osećao koliko je to bolno za Temi, ali
80
njegovo lice je izgubilo nekadašnji sjaj. Rosovo ime nisu

pominjali, ali ono je uvek lebdelo između njih.
Temi je osetila neprijatnu toplinu na prstima. Otvorila je oči
i primetila da joj je cigara dogorela do kraja. Odbacila ju je u
pepeljaru i istog trenutka upalila drugu. Pušila je mnogo više
nego ranije, jela je manje nego ikada.
Iz razmišljanja ju je prenuo zvuk telefona. Bezvoljno je
uzela slušalicu i još više se namršila kada je začula Dţejka.
Pozvao ju je kod sebe u kancelariju, što ju je dovelo na sam prag
histerije.
Pošla je istog trenutka sa namerom da neprijatni susret
ostavi što pre iza sebe. Retko je posećivala Dţejka i sve poslove
se trudila da obavi telefonom ili preko kurira. Morala je da ga
susreće na sastancima, ali tada je uvek bilo mnogo ljudi koji su
joj obezbeđivali da ne bude u direktnom kontaktu sa njim.
Energično je ušla u njegovu kancelariju i upitno ga
pogledala. Ĉinilo joj se da ga nikada ranije nije toliko mrzela.
Gledala je njegovo ogromno telo čudno sklupčano u fotelji i
zamišljala je njegove kratke noge koje jedva dodiruju pod ispod
velikog radnog stola.
- Ţeleli ste da me vidite?
- Sedi, Temi.
Namrštila se od njegovih reči. Smatrala je nevaspitanjem
činjenicu da joj se obraća tako intimno. Sela je i ukrstila noge
pazeći da ne otkrije kolena.
- Nešto nije u redu? - upitala je poslovnim glasom.
- Sve je u redu - glas mu je ličio na groktanje. - Odlučio sam
da do kraja godine odem u penziju.
»Nisi valjda?«, zlobno je pomislila. Već godinama je
ponavljao istu priču i uvek je očekivao da se svi zapanje.
81
- Da, mislim da je vreme - rekla je nezainteresovano. Dobro

je znala da su to jedine reči koje nije smela da izgovori. Dţejk je
uvek očekivao da se svi bace na kolena i moli ga da još malo
ostane.
- Misliš da više nisam sposoban za direktora? - povišenim
glasom je upitao.
- Ne, samo mislim da je vreme da se odmorite - učinila je
napor da bude velikodušna.
- Da, odmor... - zaklimatao je svojom velikom, okruglom
glavom.
- Dakle? - izgovorila je nezainteresovano. Uvek je mislila da
će skakati od uzbuđenja kada dođe dan Dţejkovog odlaska.
Bila je iznenađena odsustvom svakog osećanja.
- Zvao sam te zbog onog na šta sigurno ovog trenutka
misliš - nadmeno se iskezio. - Očekuješ moju fotelju, zar ne?
- Ne baš - ljupko se osmehnula. - Vaša fotelja je braon, to
nije moja omiljena boja.
Dţejk je zapanjeno zurio u nju. Bio je ubeđen da će Temi
skakati do plafona od sreće i da će se svim silama truditi da mu
ugodi.
- Pa, moţda je nećeš ni dobiti.
- Zar? - ravnodušno je upitala.
Dţejk je prišao baru i nasuo viski u dve čaše. Bio je siguran
da je njoj neophodno nešto ţestoko tog trenutka. Temi se
ironično osmehivala dok je pratila njegove pokrete. Nije mogla
da razume šta se dešava sa njom. Imala je osećanje da je sve to
loše napravljeni film koji sa njom nema nikakve veze.
- Znaš, Temi, ti si savršen radnik i siguran sam da bi bila
dobar direktor - pruţio joj je čašu i na trenutak dodirnuo njenu
ruku. - Bojim se samo da si premlada za tako odgovornu
duţnost.
82
Nije ni pomerila ruku. Pustila ga je da je dodiruje dok ga je

hladno gledala u oči. Najednom je shvatila da je došlo vreme da
plati za poslednji skok u svojoj karijeri.
- Ne ţelite, valjda, opet da vodite ljubav sa mnom? -
začuđeno ga je upitala.
- Ţelim da se oprostimo kao prijatelji - osmehnuo se i vratio
u svoju fotelju. - Mislim da bi bilo dobro da večeras izađemo na
večeru i porazgovaramo o mogućnosti da me zameniš.
Temi se glasno nasmejala. Bio je to ironičan smeh izazvan
histerijom.
- Ja više nisam devojčica koja zavisi od vas. Vi moţete da mi
oduzmete pravo da budem direktor, ali ne i da me najurite iz
kompanije. Naš odbor neće dozvoliti nikom, pa ni vama, da me
pomeri sa sadašnjeg radnog mesta - oslonila se laktovima na
fotelju i gornjim delom tela izvila ka njemu. - Ja mogu da
budem prilično nezgodna, a mogu i da vam napravim skandal
posle kojeg vam penzija neće prijati.
Nije čekala njegov odgovor, naglo je ustala i izašla iz
kancelarije. - Dugim koracima je otišla po svoje stvari, a odmah
potom napustila zgradu. Nije bila ni besna, ni povređena, ni
razočarana. Osećala je prazninu i ništa više. Godine koje je
uloţila u to da bi se popela do poslednjeg sprata oblakodera
sada su joj izgleda sasvim iracionalno.
Ušla je u stan sa osećajem olakšanja što više ne gleda ni
posao, ni Njujork. Blag osmeh je prešao njenim licem kada je
shvatila da se Lens već vratio. Utrčala je u njegovu sobu i
snaţno ga zagrlila.
- Jesi li dobro, mama? - briţno ju je upitao.
Temi se zagledala u svog sina. Videla je njegove zabrinute
oči i ozbiljno lice. Osetila je griţu savesti što je to izazvala u
njemu. Od povratka iz Sidneja stalno je traţila podršku u njemu
što je očito bilo preteško breme za tako malog dečaka.
83
- Mislim da jesam – spustila se na pod između igračaka

ukrstila noge. - Dţejk ide u penziju.
- Bićeš direktor?
- Moţda.
Lens se spustio na pod kraj nje i ozbiljno se zagledao u njeno
lice.
- Nešto nije u redu?
- Matori me ucenjuje, kaţe da sam premlada.
- Ţao mi je - promucao je. Znao je koliko je Temi ţelela taj
posao i nije mogao da nađe prave reči.
- Meni ne - najednom se široko osmehnula.
- Ne razumem...
- Ni ja - talas raspoloţenja ju je sve više preplavljivao. Posle
mnogo godina konačno je videla tračak svetlosti koji ju je vodio
u slobodu. Svi njeni nervi napeti u ţelji da napreduje istegli su
se do granica mogućnosti. Tek na kraju je shvatila koliko je sve
to besmisleno.
- Nećeš biti tuţna ako ne dobiješ to mesto?
- Mislim da neću. - Veselo je prstima raščupala njegovu
kosu. - Kao generalni direktor bih imala puno obaveza, često
bih morala da putujem, da idem na poslovne večere i da te
retko viđam... Da li si srećan u Njujorku?
Lens je zbunjeno zatreptao kapcima. Ĉesto je sa Temi
ogovarao Njujork, ali to je uvek bila šala.
- Jesam - promucao je.
- Srećniji nego u Sidneju?
- Veoma volim Sidnej, ali sam najsrećniji s tobom.
Temi je snaţno obgrlila njegovo rame i privukla ga k sebi.
- Ludice, znam da si srećan sa mnom. Interesuje me da li
više voliš ţivot u Sidneju i svoje prijatelje tamo ili Njujork?
84
Lens je tek tada shvatio da se od njega očekuje veoma vaţan

odgovor. Paţljivo se zamislio nad postavljenim pitanjem.
- Sidnej je lepši i topliji. Ĉini mi se da su tamo ljudi srećniji.
***
Ros Maršal je spustio fotoaparat i nadlanicom obrisao čelo
mokro od znoja. Bilo je to treće snimanje koje je obavio tog dana
i činilo mu se da ga boli svaki mišić. Uvek je ulagao celog sebe u
svaki posao koji je radio, a tri snimanja je bilo mnogo čak i za
nekog poput njega.
- Ja ću nastaviti. - Den Njumen ga je prijateljski potapšao po
ramenu. - Uradio si dovoljno za danas.
- Idem po pivo pa ću nastaviti.
- Ĉoveče, ti si vlasnik. - Den je zamišljeno zavrteo glavom.
Nije mogao da razume koji đavo tera Rosa da neprekidno radi.
- Dobro, onda ću samo popiti pivo - mahnuo je i izašao u
pravcu restorana. Osetio je da više nije sposoban da radi
najbolje što moţe, a voleo je da sve što uradi bude savršeno.
Našao je sto u uglu i sa zadovoljstvom se spustio u udobnu
stolicu. Bio je zaklonjen velikom palmom tako da je mogao da
ostane neprimećen. Nije bio raspoloţen za uobičajena ćaskanja
na koja je uvek bio prinuđen u svom restoranu.
Tek kada je seo shvatio je koliko je premoren. Jedan dan ga
ne bi toliko iscrpeo, ali poslednjih meseci je stalno igrao na
samoj granici izdrţljivosti. Ĉinilo mu se da je posle Teminog i
Lensovog odlaska izgubio ţelju za svim, izuzev za poslom. Sve
lepe ţene koje je sretao postale su samo deo svakodnevnog
dekora, sve šetnje i izleti koje je nekad tako voleo ličili su mu na
prinudnu izolaciju. Bio je usamljeniji nego ikad.
85
- Mislili ste da ste mi umakli - Beti ga je kucnula po ramenu

i prenula iz misli.
- Otkud vi? - bio je iznenađen. Njegova sekretarica nikada
nije sedela u tom restoranu.
- Traţila sam vas - Beti se osmehnula i sela peko puta njega.
- U studiju su mi rekli da ste ovde.
- Šta je to tako vaţno? - mada je u poslednje vreme bio
rasejan, ipak je bio siguran da nije zaboravio nijedan vaţan
sastanak.
- Jedna dama ţeli da razgovara sa vama u vezi posla.
- Pa? - bio je vidno iznenađen. Njegovu agenciju su
svakodnevno opsedale mlade ţene ţeljne uspeha preko noći.
Obično ih nije primao lično, tako da mu nije bilo jasno šta Beti
ţeli od njega.
- Da sam na vašem mestu primila bih tu devojku.
- Pa onda je primite - Ros je verovao u sud svoje sekretarice
i uvek joj je davao slobodu da sama odlučuje u takvim
prilikama. - Šta ću vam ja?
- Mislim da bi ovu devojku vredelo videti - Beti je ustala i
pošla ka izlazu. - Rekla sam joj da vas sačeka u kancelariji. Ja se
ne mogu umesto vas dogovoriti o svemu.
Ros je ispio pivo i ustao od stola. Beti je suviše dobro znala
svoj posao, tako da je bio uveren kako postoji vaţan razlog da
lično ode i porazgovara sa tom zagonetnom ţenom.
Nije bio radoznao, išao je ka kancelariji samo da bi ugodio
Beti. Poslednjih dana ništa ga previše nije interesovalo, čak bi se
moglo reći da je pao u stanje slično dubokom snu iz kojeg se
budio samo da bi radio.
Otvorio je teška vrata i ukopao se u mestu. Njena glava je
virila iznad visokog naslona na fotelji tek toliko da joj se videlo
86
samo teme, ali i po samo jednoj vlasi kose mogao je da je

prepozna.
- Temi - uzdahnuo je.
Okrenula se sa sve foteljom.
Ĉitavo njeno lice je zračilo, a na usnama joj je blistao osmeh.
- Ĉula sam da ti je potreban stručnjak za marketing -
izvadila je debeli sveţanj iz tašne. - Moje preporuke, diplome,
sve što je vaţno da se zna o mojim kvalitetima.
- Primljena si - nije se pomerao. Široko otvorenih očiju je
gledao u nju ne verujući da to nije samo san.
- Ovde su ispisane godine mog rada i truda, zar nećeš ni
pogledati?
- Što se mene lično tiče ne moraš da budeš ni pismena,
primljena si.
Ustala je iz fotelje i mekim, mačjim korakom pošla ka
njemu. Telo joj se napinjalo od ţelje da jurne i baci mu se u
naručje, ali je ipak obuzdavala strast u sebi. Nedeljama se
pripremala za dolazak, a Ros o tome nije znao ništa. Ţelela je da
mu da potrebno vreme da se privikne na njeno prisustvo.
- Imam utisak da nisam pogrešila što sam došla? -
nesigurno se osmehnula.
- Temi! - jeknuo je i jurnuo ka njoj.
Snaţno je rakama obuhvatio njeno telo i istog trenutka
potraţio usne. Ĉitavo telo ga je bolelo od ţelje za njom. Stezao je
čvrsto upijajući njen miris.
Nije bila svesna koliko dugo je trajao njihov zagrljaj, mada
joj se činilo da je sve prekratko za ono koliko ga je ţelela.
Protestovala je kada je shvatila da se odvaja od nje.
- Da li si došla samo u posetu? - tiho je upitao. Nije mogao
da poveruje da je ozbiljno traţila posao u njegovoj agenciji i da
je čitavu karijeru ostavila iza sebe.
87
- Naravno da nisam - ponovo je uzela sveţanj sa

dokumentima. - Zar ti nisam pokazala ovo čim si ušao? Tu se,
između ostalog, nalazi i moj otkaz. Sada sam nezaposlena i bez
stalnog mesta boravka. Prodala sam kuću, kola, sve što
posedujem u Njujorku.
- Ne razumem - tračak sreće je igrao u njemu, ali još uvek
nije mogao da mu se prepusti. Sve je bilo suviše neverovatno za
njega. - Bio sam ubeđen da si već na poslednjem spratu
oblakodera i da izdaješ naređenja iz koţne fotelje preko debelog
tompusa.
Ponovo mu je prišla i naslonila glavu na njegove grudi.
Danima je zamišljala njihov susret, a sada joj se činilo da sve ide
nekako nezgrapno kao komad koji se igra po lošem scenariju.
- Bila bih da mi je bilo stalo do toga.
- A do čega ti je stalo? - upitao je bez daha.
- Do tebe, do naše ljubavi, naše sreće i naše porodice -
podigla je ruke i neţno ih obavila oko njegovog vrata. - Ţeliš li
me još uvek?
- To je jedino što ţelim - tek tada je shvatio da sve to nije san
i da njegove duboko skrivene ţelje počinju da se ispunjavaju.
- Šta se dogodilo? - teškom mukom se odvojio od nje. Ţelja
za njom se mešala sa potrebom da čuje sve.
- Ništa posebno, samo si mi nedostajao - sela je na ivicu
stola i ukrstila noge. Nije joj bilo do razgovora, ah mu je
dugovala objašnjenje.
- Vratila sam se u Njujork i više ništa nije bilo kao pre. Bila
sam usamljena, nesrećna i ţudela sam za tobom. Posao mi više
ništa nije značio. Odlučila sam da rizikujem sa nadom da me
ţeliš koliko i ja tebe.
- A Lens?
88
- I on je ţeleo da se preselimo u Sidnej. Dobro znaš da

nikada nije bio srećan što preleće okean da bi bio čas sa jednim,
čas sa drugim roditeljem.
Ros je osetio kako čitavo njegovo telo podrhtava. Tog jutra
mu se činilo da ga više nikada ništa neće obradovati, a upravo
je dobio sve ono što je ţeleo.
- Gde je Lens? - nestrpljivo je upitao. Pomisao da je i njegov
sin u blizini činila ga je gotovo razdraţljivim od zadovoljstva.
- U hotelu, spava - uzela je torbu i pošla ka vratima. - Bio je
umoran od leta, a ja sam ţelela da budem sama kada se
sretnemo.
- Nemoj mi reći da si se plašila moje reakcije i da si ţelela
Lensa da poštediš ukoliko sve ne bude u redu? - zapanjeno je
upitao.
- Naravno da ne - glasno se nasmejala. - Da sam sumnjala u
tvoju ljubav ne bih doletela ovamo a da pre toga ne stupim u
kontakt sa tobom. Došla sam sama da bih te poljubila onako
kako ne bih smela pred Lensom.
- Onda učini to.
Temi se osmehnula i pošla ka njemu. Vrata kancelarije su
bila otvorena, ali je nije interesovalo da li će ih neko videti.
Ĉitavo telo ju je bolelo od ţelje da ga oseti i više nije imala
razloga da guši tu ţelju u sebi.
Podigla se na prste i uvukla šake u njegovu kosu. Mirisao je
divlje, bio je prepun obećanja. Potraţila je njegove tvrde usne i
jednim neţnim poljupcem ih učinila mekim i podatnim.
Njegove ruke su se ţeljno obavile oko njenog struka.
Privlačio ju je sebi sve jače dok je šakama neţno pritiskao njene
bokove. Njihov poljubac bi se pretvorio u nešto mnogo jače da
nisu čuli diskretno nakašljavanje.
89
- Idemo u hotel - Temi se prva pribrala. - Lens se već

sigurno probudio.
Klimnuo je glavom i nervozno uklonio pramen kose iz oka.
Neţno je obgrlio Temi oko ramena i zajedno sa njom pošao ka
izlazu. Prolazeći kraj Beti dobacio joj je prekoran pogled.
- Šta se nakašljavate? - upitao je preko ramena. - Ţenim se.
- KRAJ-
90

Boni Adams - Prevara PDF

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Boni Adams - Prevara PDF

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

Book as passion & BD

Temi Lejn je spustila slušalicu, ali je ipak par trenutaka

- Nešto smo uvređeni? - Temino lice slično maski se

- Sami ste malopre rekli da Njujork nije za ljude - Melani je

- On ne moţe zadrţati mog sina duţe nego što smo se

Uzeo je parče papira i paţljivo joj napisao podatke koje je

Rosovo lice je ostalo mirno, ali su mu se obrve izvile u znak

- Ne brinite, moj sin već godinama ide na kampovanje -

noge i pao čitavom duţinom preko njenog tela. Taj poloţaj im

troje koji su više od nje zasluţivali to radno mesto. Mogla je da

Prišao je ivici bazena i zagledao se u devojku koja mu je

plaţu činila ga je veoma raspoloţenim. Uvek je uţivao u moći

»Ti si niko i ništa! Ti si propali fotograf nesposoban da ţivi.

- Pa šta? - spustio je poljubac u dnu njenog vrata, a onda je

- Pa, igraćemo - obuhvatio je njen tanak struk i privio je uz

Dok se pripremala za susret sa njim, pitala se da li je donela

»Zašto sam to uradila?«, sa očajanjem je pomislila. Potreba

Rejčel je sedela u velikoj koţnoj fotelji i gledala fotografije.

- Zvala sam vas interfonom, ali vi ste ga, izgleda, isključili -

- Recite joj da ću je primiti za deset minuta - rekao je

- Hoću svog sina!

- Učinio sam ono što sam smatrao da je najbolje za njega i

ima drugare, ali je shvatila da je to pravdanje. A ona nije imala

- Da, lepa zgrada, još lepši parking - nasmejala se. - Drago

Automobil je već bio parkiran ispred njih, ali oni su i dalje

- Kako je ovde lepo - sanjivo je promrmljala.

Nije ni primetila kada je glasno počela da navija. Ros ju je

kasno. Njegova ţelja da u svakom trenutku Temi vidi samo kao

- Da si to shvatila na vreme, sve bi bilo jednostavnije.

- Sumnjam da sam ja društvo koje ti odgovara.

- Skuvaću nam kafu - nije se obazirao na njeno

- Sa mnom je sve u redu - nasmešio se i ispruţio ruku da bi

dolaska. Nije mu bilo jasno na koji način je ta ţena rušila sve

i jednoga dana sam se probudio i shvatio da više nisam čovek i

- Zašto mi sve to pričaš? - bio je vidno uznemiren. Ruka

Brzo je izašla iz kade i umotala se u veliki peškir. Snaţno je

telo je bilo napušteno isto koliko i duša i znala je da to ničim ne

Temi je blago suzila oči i zagledala se u ţenu. »Savršena

sama bila veoma uznemirena. Njeni čelični nervi su u svakoj

Podigao je ruku i nervozno je povukao kroz gustu kosu

- Da li ti, moţda, nisam bio ljubavnik, pa si morala i to da

- Ti nisi bio spreman da donosiš takvu odluku u ono vreme.

slušaš! Lakše ti je da ţiviš sa mrţnjom prema meni nego da se

bar na trenutak osećanje da negde pripadam. Moţeš li da me

Nije bila iznenađena, činilo joj se da su to jedine logično

Naslonila se na njega i osetila njegovo oznojeno telo na

Vrelina se razlivala njenim telom i pretila da je proguta.

- Ne, sada mi nije ţao, ali ne znam šta ću o ovome misliti

Okrenula se na peti i naglo izašla. Sve što se dogodilo bilo je

Koračala je lagano uţivajući u prijatnoj toplini koju je

- Temi - jednostavno je odgovorila. Godinama nije

kancelarija na vrhu oblakodera, njen energični nastup i čelična

suviše lepa da je neko zamisli kao direktora. Martin je bio prvi

se sve to rušilo. Nije bila spremna da se vrati u svoj savremeni

Ţelim te, Rose, i ništa ne dobijam time što beţim od tebe -

»Neka sam proklet kada sam sebi dozvolio da zaboravim

kupovinu i obišla pola Sidneja. Prvi put otkako je došla imala je

Temi je posedovala kvalitet redak za ţenski pol, umela je

Temi se vratila par koraka i sasvim mu prišla. Svojim

Bilo je jasno da je arhitekta imao veoma razvijenu maštu i da je

- Šta to znači? - radoznalo je gledala po stolu. Dopadao joj

- Znao sam da ćeš izgledati čarobno pod svetlošću sveća -

jak razlog da se probudim i učinim nešto sa sobom. Da se nije