Андраш Ласло

О ХАМВАШУ

László András: Tradicionalitás és létszemlélet

Kötet kiadó, Nyíregyháza, 1995, стр. 11–12
Превод: Сава Бабић

Бела Хамваш је у Мађарској скренуо уопште пажњу на

значај Јулиуса Еволе, Ренеа Генона, Леополда Циглера – и
касније на Рудолфа Панвица. И сам Бела Хамваш је једно од
својих најважнијих дела, Scientia sacra, написао у духу схватања
трдиционалне спиритуалности и метафизике, a ова духовност је
мање–више присутна и у његовим доцнијим делима. Међутим,
недвосмислено је да се Хамваш до 1944/45. године све више
приближавао традиционалности, године 1945. се овај процес
обрнуо, и Бела Хамваш се почео удаљавати од духа Традиције и
Традиционалности (мада се никада од њега није могао сасвим
отргнути). Бела Хамваш је стао уз хришћанство, у много чему се
супротставио Традицији, a доцније – као компромис – свој суд 0
овом питању дефинисао је да хришћанство треба сматрати
довршетком Традиције. Почев од тада опет је био отворен према
Традицији, иако је до краја живота потпуно и безусловно
прихватао битни примат хришћанства у односу на све остало.
Успомена на Белу Хамваша све до данас живи у мађарској
културној свести како је он био први и једини представник, чак
заснивач Традиције и Традиционалности. По нама, Бела Хамваш
је први био усмерио пажњу на Традицију и он је био –
хронолошки – први репрезентант ове духовности. Међутим, у
строгом и најдословнијем смислу речи он није био једнозначно
традиционални мислилац и аутор. Писац ових редака добро је
познавао Белу Хамваша, и имао је срећу да га сматра својим
очински добрим пријатељем. С непролазном љубављу и
поштовањем сећа се његове узвишене личности, као и оних
дијалога (увек усмерених на суштину) које је могао с њим да води.
Од њега се могло веома много да научи, и аутор ових редака – и у
овом смислу – веома је захвалан Бели Хамвашу.
Све то пак ништа не може да измени наш став да Бела
Хамваш – иако је био писац – мислилац дубоко дотакнут и
инспирисан Традицијом – није припадао кругу радикално
традиционалних аутора и мислилаца, и мада његово схватање
није било далеко од њих, што се неких његових виђења тиче
мислио је супротно од оних који су припадали овоме кругу
(нарочито су одређени погледи Беле Хамваша супротстављени
основним схватањима Јулиуса Еволе, али се „хамвашевски"
ставови не могу помирити ни са појединим виђењима Ренеа
Генона).