Matematiqki fakultet u Beogradu

Pitanja i odgovori za usmeni ispit

- iz matematiqke analize 1 -

Predrag Pilipovi Profesor

Br. indeksa 116/2016 dr Miljan Kneevi

Beograd, septembar 2017.

Sadraj
1 Skupovi, relacije i funkcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
2 Po e realnih brojeva. Supremum i infimum. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
3 Posledice aksiome neprekidnosti i Arhimedovo svojstvo skupa R . Egzistencija +

korena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
4 Kantorova lema o umetnutim intervalima. Borel-Lebegova lema o pokrivaqima. 12
5 Prebrojivi i neprebrojivi skupovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
6 Graniqna vrednost niza realnih brojeva i osobine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
7 Taqke nagomilavaa. Bolcano Vajerxtrasov stav. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
8 Koxijev uslov konvergencije realnih nizova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
9 Konvergencija monotonih nizova.1 Broj e.√ . . . . √. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
10 Graniqne vrenosti nizova a = n , b = a, c = n, n ∈ N, a > 0. . . . . . . . . . .
n n
29
11 Gori i doi limes realnih nizova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30
n n n

12 Koxijev i Xtolcov stav o nizovima. Konvergencija niza a = , n ∈ N. . . . . √

n
n!
32
13 Graniqna vrednost realne funkcije - osobine. Hajneova karakterizacija graniqne
n n

vrednosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
14 Graniqna vrednost sloene funkcije. Levi i desni limes. Graniqna vrednost
monotone funkcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
15 Koxijev uslov konvergencije realnih funcija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
16 Asimptotske relacije o, O, ∼ i ihova svojstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
17 Neprekidnost realnih funkcija - definicija i osnovna svojstva. . . . . . . . . . 46
18 Bolcanova teorema o meuvrednosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
19 Vajerxtrasova teorema o ograniqenosti neprekidne funkcije na segmentu. . . . . 50
20 Neprekidnost monotone funkcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
21 Neprekidnost inverzne funkcije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
22 Neprekidnost elementarnih funkcija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
23 Eksponencijalna, logaritamska i stepena funkcija. Izraqunavae graniqne vred-
nosti lim (1 + x) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1/x 59
24 Ravnomerna neprekidnost - Kantorova teorema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
x→0
61
25 Diferencijabilnost realnih funkcija. Pojam izvoda i diferencijala. . . . . . . 63
26 Geometrijska interpetracija izvoda - pojam tangente i normale. . . . . . . . . . . 65
27 Pravila diferenciraa. Levi i desni izvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
28 Teoreme o sredoj vrednosti - Rolova, Lagranova i Koxijeva teorema. . . . . . 70
29 Lopitalova pravila. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
30 Izvodi vixeg reda i Lajbnicovo pravilo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78
31 Tejlorov polinom - svojstva. Tejlorova formula sa ostatkom u Peanovom obliku. 80
32 Tejlorova formula sa ostatkom u Lagranovom i Koxijevom obliku. . . . . . . . 82
33 Maklorenovi polinomi elementarnih fukncija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
34 Monotonost i lokalni ekstremumi realnih funkcija. Ispitivae monotonosti
pomou izvoda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
35 Konveksnost realnih funkcija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
36 Konveksnost i prevojne taqke. Ispitivae konveksnosti i konkavnosti pomou
drugog izvoda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
37 Primitivna funkcija i neodreeni integral - osnovna svojstva. . . . . . . . . . . 95
38 Integracija racionalnih funkcija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
39 Integracija nekih iracionalnih funkcija. Integracija trigonometrijskih funk-
cija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
40 Integralna suma, doa i gora Darbuova suma. Definicija i uslovi egzistencije
odreenog integrala. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
41 Klase integrabilnih funkcija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
42 Svojstva odreenog integrala. Prva teorema o sredoj vrednosti. . . . . . . . . . 114
43 Veza izvoda i integrala. utn Lajbnicova formula. . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
44 Parcijalna integracija i smena promen ive u Rimanovom integralu. . . . . . . . 121
45 Nesvojestveni integral - definicija i osnovne osobine. . . . . . . . . . . . . . . . 124
46 Nesvojstveni integral nenegativnih funkcija - poredbeni kriterijumi. . . . . . 126
47 Apsolutna i uslovna konvergencija nesvojstvenog integrala - Abelov i Dirihleov
kriterijum. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
48 Redovi - definicija, osnovne osobine, Koxijev uslov. Primeri. . . . . . . . . . . 129
49 Redovi sa pozitivnim qlanovima - poredbeni kriteirjumi, Koxijev i d'Alamberov
kriterijum. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
50 Redovi sa pozitivnim qlanovima - Rabeov, Gausov, Kumerov i integralni krite-
rijum. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
51 Apsolutna i uslovna konvergencija redova - Lajbnicov, Abelov i Dirihlevo kri-
terijum. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
52 Asocijativnost redova. Komutativna konvergencija. Dirihleov stav. . . . . . . . 143
53 Nekomutativna konvergencija redova. Rimanov stav. . . . . . . . . . . . . . . . . . 145
54 Mnoee redova. Koxijev proizvod redova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146
55 Stepeni redovi - polupreqink konvergencije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148
56 Razvoj elementarnih funkcija u stepene redove. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
57 Iracionalnost broja e. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
1 Skupovi, relacije i funkcije.
Pojam skupa neemo definisati, iako postoji aksiomatizacija. Neka je U univerzalni skup
koji e sadrati sve skupove s kojima emo operisati.
Skupove obiqno oznaqavamo velikim latiniqnim slovom, dok ihove elemente malim. Uvodimo
oznaku x ∈ A, i kaemo element x pripada skupu A. Postoji prazan skup, on ne sadri ni jedan
element i oznaqavamo ga Ø.
Osnovne operacije i relacije izmeu skupova:
• A ⊂ B = {x | x ∈ A ⇒ x ∈ B} - podskup;

• A = B ⇔ A ⊂ B ∧ B ⊂ A - jednakost;

• A ∪ B = {x | x ∈ A ∨ x ∈ B} - unija;

• A ∩ B = {x | x ∈ A ∧ x ∈ B} - presek;
C
• A (X) = {x ∈ X | x ∈ / A} - komplement ; ∗

• A\B = {x | x ∈ A ∧ x ∈/ B} - razlika;
Osnovne osobine skupova †

(1) A ∪ B = B ∪ A, A ∩ B = B ∩ A;
(2) (A ∪ B) ∪ C = A ∪ (B ∪ C), (A ∩ B) ∩ C = A ∩ (B ∩ C);
(3) A ∪ Ø = A, A ∩ Ø = Ø;
(4) (∀A)Ø ⊂ A;
(5) A ∩ (B ∪ C) = (A ∩ B) ∪ (A ∩ C) distributivnost preseka prema uniji,
A ∪ (B ∩ C) = (A ∪ B) ∩ (A ∪ C) distributivnost unije prema preseku;

(6) De Morganovi zakoni: A, B ⊂ X

(A ∩ B) = A ∪ B , (A ∪ B) = A ∩ B ;
C C C C C C

Definicija 1.1. Ureen par je skup (a, b) = {{a}, {a, b}}. Kod ureenog para vano je koji
element je prvi.
Teorema 1.1. (a, b) = (c, d) akko a = c i b = d.
Definicija 1.2. Dekartov proizvod skupova A i B je skup A × B = {(a, b) | a ∈ A, b ∈ B}.
Definicija 1.3. Skup svih podskupova skupa A nazivamo partitivnim skupom i oznaqavamo
ga P(A).
Broj elemenata skupa A oznaqavamo sa |A|.
Teorema 1.2. Neka je A neprazan skup, i neka je |A| = n, n ∈ N. Tada je |P(A)| = 2 . n

Dokaz. Posmatrajmo niz od n qlanova, svaki qlan niza je ili 0 ili 1. Svaki niz predstav a
jedan podskup skupa A. Ako je i-ti qlan niza jednak 1, to znaqi da se i-ti element skupa A
pojav uje u podskupu, dok u suprotnom znaqi da se ne pojav uje. Npr. ako je niz saqien samo
od 0, tada je odgovarajui podskup Ø, a ako je niz saqien od 1 tada je podskup sam skup A. Broj
svih podskupova, odnosno nizova saqienih od 0 i 1 jednak je 2 , jer za svaki qlan niza postoje
n

dve mogunosti, i tako za n qlanova.

∗
Komplement se uvek gleda u odnosu na neki skup, npr. X , kada se podrazumeva xta je taj skup X , moe se
izostaviti.
†
Dokaz iz kursa matematiqke logike.
1
Definicija 1.4. Binarna relacija (nada e samo relacija) na skupu A je bilo koji podskup
skupa A × A.
Teorema 1.3. Broj svih relacija na skupu A, |A| = n, n ∈ N je 2 . n2

Dokaz. Posmatrajmo matricu dimenzija n × n. Svi elementi matrice su nule i jedinice. Ako
je element a 1 to znaqi da su j-ti i k-ti elementi skupa A u relaciji, u suprotnom nisu. Broj
svih moguih relacija je broj naqina na koji moemo izabrati matricu, a to je na 2 , jer za
j,k
n2

svaki element matrice postoje dve mogunosti, a ukupno je n elemenata.

2

Definicija 1.5. Za dati neprazan skup A relaciju ρ = Ø zovemo praznom relacijom, dok
relaciju ρ = A × A zovemo celom ili punom relacijom.
Ako je ρ ⊂ A × A jedna relacija na nepraznom skupu A i ako je (x, y) ∈ ρ kaemo da su elementi
x, y ∈ A u relaciji i pixemo xρy , u suprotnom kaemo da elementi nisu u relaciji i pixemo

.
xρy

Definicija 1.6. Za relaciju ρ definisanu na nekom nepraznom skupu A kaemo da je:

(R) refleksivna ako (∀x ∈ A)(xρx);
(S) simetriqna ako (∀x, y ∈ A)(xρy ⇒ yρx);
(A) antisimetriqna ako (∀x, y ∈ A)(xρy ∧ yρx ⇒ x = y);
(T) tranzitivna ako (∀x, y, z ∈ A)(xρy ∧ yρz ⇒ xρz).
Definicija 1.7. Ako je relacija (R), (S) i (T) na skupu A, tada je ona relacija ekvivalencije.
Ako je, pak, (R), (A), (T), tada je ona relacija poretka.
Teorema 1.4. Neka je A skup i neka je |A| = n, n ∈ N. Ukupan broj relacija na skupu A koje su
refleksivne iznosi 2 , dok ukupan broj simetriqnih relacija iznosi 2 .
n2 −n n2 +n
2

Dokaz. Posmatrajmo matricu dimenzija n × n. Svi elementi matrice su nule i jedinice. Ako je
element a 1 to znaqi da su j-ti i k-ti elementi skupa A u relaciji, u suprotnom nisu. Ako je
relacija refleksivna, to znaqi da su na glavnoj dijagonali sve jedincie, dok ostali elementi
j,k

matrice mogu biti proizvo ni. Moemo izabrati na 2 naqina ostale elementi matrice.
n2 −n

U slucaju da je matrica refleksivna, svejedno je da li e na glavnoj dijagonali biti 0 ili 1,

prema tome na 2 naqina moemo izabrati elemente na glavnoj dijagonali. Ako element a
n

jedinica, to znaqi da mora da bude i element a jedan. Prema tome, dovo no je izabrati samo j,k

gori trougao, a doi e biti odreen izborom goreg. To moemo uraditi na 2 naqina,
k,j
(n−1)n

jer elemenata u prvoj vrsti ima n − 1, u drugoj n − 2, ... , u pretposledoj 1, i u posledoj 0.

2

Dakle, ukupan broj simetriqnih relacija ima 2 · 2 , tj. 2 .

n
n(n−1)
2
n2 +n
2

Definicija 1.8. Za svaku relaciju ekvivalencije ρ definisanu na skupu A definixemo klasu

ekvivalencije nekog elementa x kao skup C = {y ∈ A | yρx}. Alternativna oznaka je [x] .
x ρ

Teorema 1.5. Neka je na nepraznom skupu A definisana relacija ekvivalencije ρ, tada vai:
(1) (∀x ∈ A)(C 6= Ø);
x

(2) (∀x, y ∈ A)(C = C ⇔ xρy);

x y

(3) (∀x, y ∈ A)(C ∩ C = Ø ⇔ xρy)

x y
.

2
Dokaz.
(1) Nijedna klasa ekvivalencije nije prazan skup jer je ρ relacija ekvivalencije, pa je samim
tim i refleksivna, pa je (∀x ∈ A)(xρx), tj. x ∈ C . x

(2) (⇒) Ako je C = C , tada je x ∈ C , jer je x ∈ C = C , pa je i xρy.

(⇐) Neka je xρy. Ako je z ∈ C , tada je zρx, a kako je ρ relacija ekvivalencije, tada je i
x y y x y

zρy zbog tranzitivnosti. Dakle, z ∈ C , pa je C ⊂ C . Analogno se dokazuje da je

x

C ⊂ C , pa je C = C .
y x y
y x x y

(3) (⇒) Neka je C ∩ C = Ø, tada je C 6= C , pa je na osnovu (2) i xρy
.

(⇐) Neka je xρy
. Pretpostavimo suprotno, tj. neka je z ∈ C ∩ C , tada je z ∈ C i z ∈ C ,
x y x y

pa je zρx i zρy, odakle sledi da je xρy, xto je kontradikcija.

x y x y

Definicija 1.9. Neka su A i B neprazni skupovi. Relacija f ⊂ A × B je funkcija (presli-

kavae) iz A u B u oznaci f : A → B ako vai da:
(1) svaki element a ∈ A je u relaciji f sa nekim b ∈ B;
(2) nijedan element a ∈ A nije u relaciji sa dva razliqita elementa.
Umesto af b pixemo f (a) = b. Skup A nazivamo domenom funkcije, a skup B kodomenom.
Definicija 1.10. Funkicja f je ”NA\ ili surjekcija ako (∀b ∈ B)(∃a ∈ A)(f (a) = b). Funki-
cja f je ”1-1\ ili injekcija ako (∀a , a ∈ A)(a 6= a ⇒ f (a ) 6= f (a )). Funkcija je bijekcija
ako je ”1-1\ i ”NA\.
1 2 1 2 1 2

Definicija 1.11. Ako za date neprazne skupove A i B postoji neka bijekcija f : A → B, onda
kaemo da su skupovi A i B ekvivalentni.
Definicija 1.12. Neka su f : A → B i g : B → C funkcije. Preslikavae h : A → C, za koje
je h(x) = g(f (x)), x ∈ A nazivamo kompozicijom funkcija f i g i pixemo g ◦ f .
Definicija 1.13. Neka je f relacija f ⊂ A × B, tada sa f ⊂ B × A oznaqavamo oj inverznu −1

relaciju definisanu na sledei naqin

f = {x ∈ B × A | x = (b, a) za neke a, b takve da je (a, b) ∈ f }.
−1

Teorema 1.6. Neka je f : A → B funkcija. Relacija f je funkcija, i to bijekcija f : B → A −1 −1

ako i samo ako je f bijekcija.

Dokaz.
Neka je bf a i bf a , tada je a f b i a f b, pa je a = a , jer je f ”1-1\. Poxto je f ”NA\
−1 −1

svaki element iz A je u relaciji f sa nekim elementom iz B, tj. svaki element iz B je u

(⇐) 1 2 1 2 1 2

relaciji f sa nekim iz A. Dakle f je funkcija.

−1 −1

Neka je f (b ) = a i f (b ) = a, tada je f (a) = b i f (a) = b , a kako je f funkcija

−1 −1

b = b . Dakle, f je ”1-1\. Poxto je f funkcija, svi elementi iz A su u relaciji f sa

1 2 1 2
−1

svim elementima iz B, pa su svi elementi iz B u relaciji f sa svim elementima iz A,

1 2
−1

pa je f ”NA\.
−1

(⇒) Neka je f bijekcija. Pretpostavimo suprotno, f nije bijekcija. Neka je f (a ) = b i

−1

f (a ) = b, tada je f (b) = a i f (b) = a . Ako f nije 1-1\, tada f nije funkcija,

1
−1 −1 −1

xto je kontradikcija. Ako f nije ”NA\, tada nisu svi elementi iz B u relaciji f sa
2 1 2
”
elementima iz A, pa f nije funkcija, xto je kontradikcija.
−1

Definicija 1.14. Funkcija f naziva se inverzna funkcija funkcije f .

−1

Definicija 1.15. Identiqko preslikavae id : A → A je funkcija za koju vai

(∀a ∈ A)(id (a) = a).
A
A

3
Osobine identiqkog preslikavaa:
• Ako je f : A → B , tada vai f ◦ id = f = id ◦ f ; A B

• Ako je f : A → B bijekcija i f : B → A, tada vai f ◦ f = id i f ◦ f = id .

−1 −1
A
−1
B

Definicija 1.16. Dve funkicje f i g su jednake ako imaju iste domene i ako vai za svako x
iz domena f (x) = g(x).
Definicija 1.17. Neka je f : A → B funkcija i neka je X ⊂ A. Sa f (X) oznaqavamo skup
{y ∈ B | (∃x ∈ X)(y = f (x))} i nazivamo ga direktnom slikom skupa X pri preslikavau f .
Alternativna oznaka f [X]. Ako je Y ⊂ B, sa f (Y ) oznaqavamo skup {x ∈ A | f (x) ∈ Y } i
−1

nazivamo ga inverznom slikom skupa Y . Alternativna oznaka f [Y ] −1

Teorema 1.7. Osobine direktne i inverzne slike. Neka su X , X ⊂ A i Y , Y ⊂ B, tada vai: 1 2 1 2

(1) f (X ∩ X ) ⊂ f (X ) ∩ f (X ) (jednakost vai ako je f ”1-1\);

1 2 1 2

(2) f (X ∪ X ) = f (X ) ∪ f (X );
1 2 1 2

(3) f (Y ∩ Y ) = f (Y ) ∩ f (Y );
−1
1 2
−1
1
−1
2

(4) f (Y ∪ Y ) = f (Y ) ∪ f (Y ).
−1
1 2
−1
1
−1
2

Dokaz.
(1) y ∈ f (X 1 ∩ X2 ) ⇔ (∃x ∈ X1 ∩ X2 )(f (x) = y)
⇔ (∃x)(x ∈ X1 ∧ x ∈ X2 ∧ f (x) = y)
⇒ y ∈ f (X1 ) ∧ y ∈ f (X2 )
.
⇔ y ∈ f (X1 ) ∩ f (X2 )
Dakle, f (X 1 ∩ X ) ⊂ f (X ) ∩ f (X ).
2 1 2

y ∈ f (X1 ) ∩ f (X2 ) ⇔ y ∈ f (X1 ) ∧ y ∈ f (X2 )

.
⇔ (∃x1 ∈ X1 , x2 ∈ X2 )(f (x1 ) = y ∧ f (x2 ) = y)
Elementi x i x ne moraju biti isti, ali ako je f ”1-1\, bie. U tom sluqaju vai da je
x = x = x ∈ X ∩ X , pa je i y ∈ f (X ∩ X ).
1 2
1 2 1 2 1 2

(2) y ∈ f (X 1 ∪ X2 ) ⇔ (∃x ∈ X1 ∪ X2 )(f (x) = y)

⇔ (∃x)((x ∈ X1 ∨ x ∈ X2 ) ∧ f (x) = y)
⇔ y ∈ f (X1 ) ∨ y ∈ f (X2 )
.
⇔ y ∈ f (X1 ) ∪ f (X2 )
Dakle, f (X 1 ∪ X ) = f (X ) ∪ f (X ).
2 1 2

(3) x ∈ f −1 (Y
1 ∩ Y2 ) ⇔ f (x) ∈ Y1 ∩ Y2
⇔ f (x) ∈ Y1 ∧ f (x) ∈ Y2
⇔ x ∈ f −1 (Y1 ) ∧ x ∈ f −1 (Y2 )
⇔ x ∈ f −1 (Y1 ) ∩ f −1 (Y2 ) .
(4) x ∈ f −1 (Y
1 ∪ Y2 ) ⇔ f (x) ∈ Y1 ∪ Y2
⇔ f (x) ∈ Y1 ∨ f (x) ∈ Y2
⇔ x ∈ f −1 (Y1 ) ∨ x ∈ f −1 (Y2 )
⇔ x ∈ f −1 (Y1 ) ∨ f −1 (Y2 ) .
4
Definicija 1.18. Neka je A ⊂ R neprazan skup i neka je f : A → R data funkcija. Skup
Γf = {(x, f (x)) | x ∈ A} ⊂ R2 nazivamo grafikom funkcije f .
Ako je funkcija f bijekcija, tada su grafici funkcija f i f simetriqni u odnosu na pravu
−1

y = x, pod uslovom da se grafici skiciraju u odnosu na isti koordinatni sistem.

Teorema 1.8. Neka f : A → B i g : B → C. Tada vai:

(1) ako su f i g ”1-1\, onda je g ◦ f ”1-1\;
(2) ako su f i g ”NA\, onda je g ◦ f ”NA\;
(3) ako su f i g bijekcije, onda je g ◦ f bijekcija;
(4) ako je g ◦ f ”1-1\, onda je f ”1-1\;
(5) ako je g ◦ f ”NA\, onda je g ”NA\.
(6) ako je g ◦ f bijekcija, onda je f ”1-1\ i g ”NA\.
Dokaz.
(1) Neka su a 6= a , tada f (a ) 6= f (a ) jer je f ”1-1\, tada je g(f (a )) 6= g(f (a )) jer je g ”1-1\.
1 2 1 2 1 2

(2) Neka je c ∈ C . Tada vai g(b) = c za neko b ∈ B jer je g ”NA\ i f (a) = b, za neko a ∈ A jer
je f ”NA\. Tada imamo da je g(f (a)) = c. Pa je g ◦ f ”NA\ jer je c bilo proizvo no.
(3) Direktna posledica (1) i (2).
(4) Neka su a , a ∈ A tako da je f (a ) = f (a ), pa je g(f (a )) = g(f (a )) jer je g funkcija, a
kako je g ◦ f ”1-1\ imamo da je a = a . Odakle sledi da je f ”1-1\.
1 2 1 2 1 2
1 2

(5) Neka je c ∈ C . Tada vai g(f (a)) = c, za neko a ∈ A, jer je g ◦ f ”NA\. Da e biramo b ∈ B
takvo da je f (a) = b, sada imamo da je c = g(f (a)) = g(b). S obzirom na to da je c bilo
proizvo no imamo da je g ”NA\.
(6) Direktna posledica (4) i (5).

5
2 Po e realnih brojeva. Supremum i infimum.
Posmatrajmo neprazan skup X . Pretpostavimo da su operacije nad tim skupom + (sabirae) i
· (mnoee) ispuavaju na sledea svojstva:

A1.1 (∀x, y ∈ X) x + y = y + x ...................................... komutativnost za sabirae.

A1.2 (∀x, y, z ∈ X) x + (y + z) = (x + y) + z ......................... asocijativnost za sabirae.

A1.3 (∃0 ∈ X)(∀x ∈ X) x + 0 = x ............................egzistencija neutrala za sabirae.

A1.4 (∀x ∈ X)(∃ − x ∈ X) x + (−x) = 0 .......................egzistencija inverza za sabirae.

A2.1 (∀x, y ∈ X) x · y = y · x .........................................komutativnost za mnoee.

A2.2 (∀x, y, z ∈ X) x · (y · z) = (x · y) · z ............................. asocijativnost za mnoee.

A2.3 (∃1 ∈ X)(∀x ∈ X) x · 1 = x .............................egzistencija neutrala za mnoee.

A2.4 (∀x 6= 0 ∈ X)(∃x ∈ X) x · x = 1 ..................... egzistencija inverza za mnoee.

−1 −1

......distributivnost mnoea prema sabirau.

A3.1 (∀x, y, z ∈ X) x · (y + z) = (x · y) + (x · z)

Ovako definisana struktura (X, +, ·) jeste po e. Dopunimo ovu strukturu binarnom relacijom
6 koja ispuava sledea svojstva:

A 4.1 (∀x ∈ X) x 6 x ..............................................................refleksivnost.

A 4.2 (∀x, y ∈ X) x 6 y ∧ y 6 x ⇒ x = y ....................................... antisimetriqnost.

A 4.3 (∀x, y, z ∈ X) x 6 y ∧ y 6 z ⇒ x 6 z ......................................... tranzitivnost.

A 4.4 (∀x, y ∈ X) x 6 y ∨ y 6 x ........................................................linearnost.

Ovako definisana relacija 6 na skupu X je totalno ureee ili relacija totalnog poretka jer
su svaka dva elementa iz X uporediva.
Ako su A i B neprazni podskupovi od X , takvi da je (∀a ∈ A)(∀b ∈ B)(a 6 b), tada postoji
element c ∈ X , takav da je (∀a ∈ A)(∀b ∈ B)(a 6 c 6 b) ...................... neprekidnost.
A 4.5

Ako jox pretpostavimo da vae sledea svojstva, dobiemo potpun i neprotivreqan skup aksi-
oma:
A 4.6 (∀x, y, z ∈ X) x 6 y ⇒ x + z 6 y + z ..................................... povezivae + sa 6

A 4.7 (∀x, y ∈ X) 0 6 x ∧ 0 6 y ⇒ 0 6 x · y ..................................... povezivae · sa 6.

Definicija 2.1. Svaki skup X koji zadovo ava aksiome A − A nazivamo skupom realnih
brojeva i obeleavamo sa R.
1.1 4.7

Neutral za sabirae zvaemo nulom, a za mnoee jedinicom

Teorema 2.1. Neka je R skup realnih brojeva. Tada vai:
1. Neutral za sabirae je jedinstven.
2. Inverz za sabirae (suprotan element −x) svakog elementa x ∈ R je jedinstven.
6
 3. Za svako a, b ∈ R jednaqina a + x = b ima jedinstvno rexee; to je broj b + (−a). Pixemo
i b − a i qitamo ”razlika broja b i broja a\.
4. Neutral za mnoee je jedinstven.
5. Inverz za mnoee (x ) svakog elementa x ∈ R\{0} je jedinstven.
−1

6. Zabsvako a, b ∈ R, a 6= 0 jednaqina a · x = b ima jedinstvno rexee; to je broj b · a . Pixemo −1

i a i qitamo ”koliqnik broja b i broja a\.

7. Za svako x ∈ R vai x · 0 = 0.
8. Za svako x, y ∈ R vai: ako je x · y = 0, onda je x = 0 ili y = 0.
9. Za svako x ∈ R je −x = (−1) · x.
10. (−1) · (−1) = 1.
11. Za svako x, y ∈ R je (−x) · (−y) = x · y.
12. Za svako x, y ∈ R vai taqno jedna od sledee tri mogunosti: x < y, x = y, x > y (to je
takozvani zakon trihotomije).
13. Za svako x, y, z ∈ R vai: ako je x < y, onda je x + z < y + z.
14. Za svako x, y ∈ R vai: ako je x > 0 i y > 0, onda je xy > 0.
15. Za svako x, y, z ∈ R vai: ako je x 6 y i 0 6 z, onda je xz 6 yz. Analogno za relaciju <.
16. Za svako x ∈ R vai da je x · x > 0.
17. 0 < 1.
18. Za svako x, y ∈ R vai: ako je x > 0, onda je x > 0; ako je 0 < x < y, onda je 0 > x > y .
−1 −1 −1

Napomena relaciju < na R definixemo kao: x < y ⇔ x 6 y ∧ x 6= y.

Dokaz.
1. Neka su 0 , 0 ∈ R neutrali za sabirae. Tada vai 0 + 0 = 0 , ali i 0 + 0 = 0 (A ).
Iz aksiome (A ) imamo da je 0 + 0 = 0 + 0 , pa je i 0 = 0 .
1 2 1 2 1 2 1 2 1.3
1.1 1 2 2 1 1 2

2. Neka su −x , −x ∈ R suprotni elementi elementu x. Imamo da je x + (−x ) = 0 i x +

(−x ) = 0, takoe je i −x = −x + 0 i −x = −x + 0. Iz aksiome (A ) imamo da je
1 2 1

−x = −x + 0 = −x + (x + (−x )) = (−x + x) + (−x ) = 0 + (−x ) = −x .

2 1 1 2 2 1.2
1 1 1 2 1 2 2 2

3. Pokaimo da x = b + (−a) zadovo ava jednaqinu a + x = b. Iz aksioma (A − A ) imamo

da je a + x = a + (b + (−a)) = a + (−a + b) = (a + (−a)) + b = 0 + b = b. Obrnuto, ako je
1.1 1.4

a + x = b imamo da je (a + x) + (−a) = b + (−a). Dakle, x = b + (−a) = b − a. Dokazano je

da je a + x = b ako i samo ako je x = b − a, dakle b − a je jedinstveno rexee jednaqine.
4. Neka su 1 , 1 ∈ R neutrali za mnoee. Tada vai 1 · 1 = 1 , ali i 1 · 1 = 1 (A ).
Iz aksiome (A ) imamo da je 1 · 1 = 1 · 1 , pa je i 1 = 1 .
1 2 1 2 1 2 1 2 2.3
2.1 1 2 2 1 1 2

5. Neka su x , x ∈ R inverzni elementi elementu x. Imamo da je x·(x ) = 1 i x·(x ) = 1,

−1 −1 −1 −1

takoe je i x = x · 1 i x = x · 1. Iz aksiome (A ) imamo da je

1
−1
2
−1 −1 −1
1 2

x = x · 1 = x · (x · x ) = (x · x) · x = 1 · x = x .
1 1 2 2 2.2
−1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1
1 1 1 2 1 2 2 2

6. Pokaimo da x = b · a zadovo ava jednaqinu a · x = b. Iz aksioma (A − A ) imamo da

−1

je a · x = a · (b · a ) = a · (a · b) = (a · a ) · b = 1 · b = b. Neka su x i x rexea jednaqine

2.1 2.4
−1 −1 −1

a · x = b. Imamo da je a · x = a · x , tj. a · (a · x ) = a · (a · x ), a postoji jer je a 6= 0.

1 2
−1 −1 −1
1 2 1 2

Lako se dobije da je, x = x = x = b · a = ab .

1 2
−1

7
 7. Iz aksioma (A ) i (A ) imamo x · 0 + x · 0 = x · (0 + 0) = x · 0. Neka je y ∈ R takav da je
x · 0 + y = 0. Imamo da je x · 0 + x · 0 = x · 0, tj (x · 0 + x · 0) + y = x · 0 + y , odakle primenom
1.3 3.1

aksioma sledi da je x · 0 = 0.
8. Neka je xy = 0. Pretpostavimo da je x 6= 0, dakle, postoji x . Ako pomnoimo jednaqinu
−1

xy = 0 sa x dobiemo da je y = 0.
−1

9. (−1) · x + x = (−1) · x + 1 · x = x · (−1) + x · 1 = x · (−1 + 1) = x · 0 = 0. Dakle, (−1) · x = −x.

10. (−1) · (−1) + (−1) · 1 = (−1) · (−1 + 1) = 0. Dakle (−1) · 1, odnosno −1 je suprotan element
(−1) · (−1), a kako je −1 suprotni element i od 1, a inverzi su jedinstveni dobijamo da je
(−1) · (−1) = 1.

11. Iz prethodnih svojstava znamo da je (−1) · (−1) = 1, kao i da je (−1) · x = (−x). Imamo da
je (−x) · (−y) = x · (−1) · (−1) · y = x · 1 · y = x · y.
12. Iz aksiome linearnosti znamo da za svaka dva realna broja vai x 6 y ili y 6 x, odnosno
x < y ili x = y ili y < x.

13. Neka je x < y. Pretpostavimo suprotno: neka postoji z ∈ R takav da je x + z > y + z. Po

aksiomi (A ) znamo da je y + z 6 x + z pa je i (y + z) + (−z) 6 (x + z) + (−z), odnosno y 6 x,
xto je kontradikcija.
4.6

14. Kako su x, y > 0 imamo da vai 0 6 x i 0 6 y, pa na osnovu aksiome (A ) vai da je

0 6 xy . Kako je xy = 0 samo ako je x = 0 ili y = 0, zak uqujemo da je xy > 0.
4.7

15. Neka je x 6 y i 0 6 z. Pretpostavimo da vai x · z > y · z. Tada imamo da je

y · z + (−x · z) < x · z + (−x · z), odnosno y · z + (−1) · x · z < 0, tj. y · z + (−x) · z < 0. Odakle
dobijamo da je z · (y − x) < 0. Kako je x 6 y, to je y − x > 0. Na osnovu aksiome (A ) imamo
da je z · (y − x) > 0, xto je kontradikcija.
4.7

16. Ako je x > 0 tvree je dokazano, takoe i kad je x = 0. Neka je x < 0. Tada je −x > 0,
tada je (−x) · (−x) > 0, tj. (−1) · x · (−1) · x = 1 · x · x = x · x > 0.
17. Na osnovu svojstva 7, tj. x · 0 = 0 i na osnovu aksiome (A ) da je x · 1 = x mora biti 1 6= 0.
Pretpostavimo da je 1 < 0, tada bi bilo 1 = 1 · 1 < 0, xto je kontradikcija, zbog svojstva
2.3

16. Na osnovu svojstva o trihotomiji imamo da je 1 > 0.

18. Ako bi 0 < x i x < 0 tada bi na osnovu svojstva 15 imali da je x · x < 0 · x, tj. 1 < 0,
−1 −1

xto nije taqno, znaqi da je x > 0. −1

Neka je 0 < x < y, tada je i x > 0 i y > 0, pa ponovo na osnovu svojstva 15

−1 −1

x · 0 · y < x · x · y < x · y · y . Dakle, 0 < y < x .

−1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1

Definicija 2.2. Realni broj a zovemo gorim ograniqeem skupa A ako za svako x ∈ A, vai
x 6 a. Realni broj b zovemo doim ograniqeem skupa A ako za svako x ∈ A, vai b 6 x.

Gore ograniqee zovemo jox i majorantom, dok doe ograniqee zovemo minorantom.
Definicija 2.3. Realni broj a nazivamo supremumom skupa A ako je a najmae gore ogra-
niqee. Realni broj b nazivamo infimumom skupa A ako je b najvee doe ograniqee.
Gore ograniqee kao i supremum ne moraju uvek da postoje. Ako postoji bar jedno gore
ograniqee postojae i supremum. Ukoliko postoji supremum skupa A oznaqavaemo ga sup A.
Analogno za infimum inf A.
Definicija 2.4. Skup A je ograniqen odozgo, ako postoji neko M ∈ R, takvo da je x 6 M , za
svako x ∈ A. Skup A je ograniqen odozdo, ako postoji neko m ∈ R, takvo da je m 6 x, za svako
x ∈ A. Kaemo da je skup A ograniqen, ako je ograniqen i odozdo i odozgo.

8
3 Posledice aksiome neprekidnosti i Arhimedovo svojstvo skupa
R . Egzistencija korena
+

Napomena. Sve sledee definicije i teoreme koje se odnose na supremum ili infimum bie
izloene samo za jedan od ta dva pojma, za onaj drugi se analogno definixe i izvodi.
Teorema 3.1. Svaki neprazan, odozdo ograniqen podskup skupa R ima infimum u R.
Dokaz. Neka je A neprazan, odozdo ograniqen podskup skupa R. Posmatrajmo skup
B = {b ∈ R | (∀a ∈ A)(b 6 a)},

odnosno, skup svih doih ograniqea skupa A. S obzirom na to da je A ograniqen odozdo, za-
k uqujemo da je B neprazan. Na osnovu aksiome A znamo da postoji neko c ∈ R, za koje vai
b 6 c 6 a, za svako a ∈ A i za svako b ∈ B . Odakle direknto sledi da je c = inf A, jer vai da je
45

(∀a ∈ A) c 6 a, xto znaqi da je c doe ograniqee, ali je i c vee od svih elemenata skupa B ,
tj. najvee doe ograniqee.
Prethodna teorema je u potpunosti ekvivalentna aksiomi neprekidnosti.
Teorema 3.2 (Epsilon karakterizacija supremuma). Neka je A neprazan podskup skupa R.
Tada je s = sup A ako i samo ako su uspueni sledei uslovi:
(1) (∀x ∈ A)(x 6 s), odnosno s je gore ograniqee;
(2) (∀ε > 0)(∃x ∈ A)(s − ε < x), tj. s je najmae doe ograniqene.
Dokaz. Neka je b = s − ε, tada je uslov ε > 0 ekvivalentan uslovu b < s. Pa je drugi uslov
ekvivalentan (∀b < s)(∃x ∈ A)(b < x)
(⇒) Pretpostavimo da je s = sup A, tada je ispuen uslov (1) jer je supremum gore ograniqee.
Pretpostavimo suprotno, tj. da ne vai uslov (2), odnosno, ¬(∀b < s)(∃x ∈ A)(b < x). Tada
dobijamo da je taqno sledee tvree (∃b < s)(∀x ∈ A)(x 6 b), odnosno, postoji mae
ograniqee skupa A od s, xto je kontradikcija jer je s = sup A.
(⇐) Pretpostavimo da vae uslovi (1) i (2). Neka je c ∈ R gore ograniqee skupa A, tj.
(∀x ∈ A)(x 6 c). Pretpostavimo da je c < s, tada bi po uslovu (2) postojalo x ∈ A, takvo
da je c < x, xto je kontradikcija. Dakle, za svako gore ograniqee c skupa A vai da je
s 6 c.

Teorema 3.3 (Arhimedovo svojstvo skupa R ). Za proizvo ne pozitivne realne brojeve a

+

i b postoji jedinstven prirodan broj n, takav da je (n − 1)a 6 b < na.

Dokaz. Pretpostavimo da ne postoji takav prirodan broj n da je b < na, to znaqi da je ispueno
(∀k ∈ N)(ka 6 b). Dakle, skup A = {ka | k ∈ N} je ograniqen odozgo. Budui da je A neprazan
podskup skupa R, on ima supremum u R na osnovu teoreme 3.2. Neka je s = sup A. Kako je a > 0,
to je s − a < s, pa s − a nije gore ograniqee skupa A jer je mae od supremuma. Dakle, postoji
prirodan broj k takav da je s − a < k a, odnosno s < (k + 1)a, a kako je k + 1 ∈ N, to je
(k + 1)a ∈ A, xto znaqi da s nije gore ograniqee skupa A, xto je kontradikcija. Dokazano
0 0 0 0

je da postoji prirodan broj n, takav da je b < na.

0

Uoqimo skup B = {k ∈ N | b < ka}. Takav skup je neprazan podskup svih prirodnih brojeva;
poznato je po principu najmaeg elementa da skup B ima najmai element. Neka je n = min B,
‡

on zadovo ava (n − 1)a 6 b < na i oqigledno je jedini prirodan broj koji zadovo ava ove
nejednakosti (za svako m ∈ N, m > n prestaje da vai leva nejednakost, a za svako m ∈ N, m < n
ne vai desna nejednakost).
‡
Kurs uvod u matematiqku logiku
9
Posledica 3.1. Za proizvo an pozitivan broj a i proizvo an realan broj b postoji jedin-
stveni ceo broj n, takav da je (n − 1)a b < na.
Posledica 3.2. Za svaki realan broj x postoji jedinstveni ceo broj k, takav da je k x < k +1.
6

Definicija 3.1. Za proizvo an realan broj x, jedinstveni ceo broj k, qije postojae utvruje
6

posledica 2, naziva se celim delom broja x i oznaqavamo ga [x].

Definicija 3.2. Za proizvo an realan broj x, definixemo egov razlom eni deo, u oznaci
{x} , tako da je {x} = x − [x].

Grafik funkcije f (x) = [x] Grafik funkcije f (x) = {x}

Teorema 3.4. Za svako ε > 0, postoji prirodan broj n, takav da je 0 < n1 < ε.
Dokaz. Teorema 3.3 za pozitivne brojeve b = 1, a = ε, tvrdi da postoji prirodan broj n, takav
da je (n − 1)ε 6 1 < nε. Desna nejednakost daje n1 < ε, odakle, zbog 0 < n1 , sledi da je 0 < n1 < ε.
Posledica 3.3. Ako je realan broj x nenegativan i za svako n ∈ N vai 0 6 x < n1 , onda je
x = 0.
Dokaz. Pretpostavimo da je x > 0. Onda, na osnovu teoreme 3.4, postoji prirodan broj m takav
da je 0 < m1 < x, xto je neodrivo, jer je po pretpostavci, za sve n ∈ N, x < n1 .
Posledica 3.4 (Skup Q gust u R). Za svaka dva realna broja a i b, a < b, postoji racionalan
broj x, takav da je a < x < b.
Dokaz. Uoqimo pozitivan broj h = b − a i neka je q takav prirodan broj da je 1q < h (teorema 3.4
pokazuje da on postoji), dakle, znamo da je b − a > 1q . Koristei posledicu 3.1,nalazimo da je
1 1
(p − 1) 6 a < p .
q q
Iz leve nejednakosti imamo da je
p 1
− 6a
q q
to jest 1q > pq − a.
Poxto je b − a > 1q > pq − a, imamo da je b − a > pq − a, odnosno pq < b. Dakle, a < pq < b, pa je
x = broj qije postojae dokazujemo.
p
q
Iz posledice 3.4 zak uqujemo da izmeu svaka dva razliqita realna broja postoji racionalan
broj, koji se od oba ta broja razlikuje. Odnosno da izmeu svaka dva razliqita realna broja
postoji beskonaqno mnogo racionalnih brojeva. Tada kaemo da je skup Q gust u skupu R.
10
Teorema 3.5 (O egzistenciji n-tog korena). Neka je realan broj x > 0 i neka je n prirodan
broj. Postoji i jednoznaqno je odreen pozitivan broj y, takav da je y = x. n

Dokaz. Posmatrajmno skup A = {z ∈ R | z 6 x}. Taj podskup skupa R je ograniqen odozgo

n

(brojem 1 ako je x 6 1, a brojem x ako je x > 1). Takoe 0 ∈ A, pa je skup A neprazan, stoga skup
A ima supremum. Oznaqimo y = sup A; dokazaemo da je y = x. n

1 Pretpostavimo da je y < x, x − y = ε > 0. Za svako pozitivno h, h 6 1, binomna formula

◦ n n

daje
     
n n n−1
n n n−2 2 n n−3 3
(y + h) = y + y h+ y h + y h + ...
1 2 3
      
n n n−1 n n−2 n n−3 2
=y +h y + y h+ y h + ...
1 2 3
      
n n n−1 n n−2 n n−3
6y +h y + y + y + ...
1 2 3
 
n n n
= y + h (1 + y) − y .

Izaberimo 0 < h 6 1 tako da bude h < (1 + y)ε − y . Egzistencija broja h je obezbeena

n n

na osnovu posledice 3.4, jer je za 0 < (1 + y)ε − y < 1 dovo no uzeti za h bilo koji
n n

racionalan broj izmeu 0 i (1 + y)ε − y . U suprotnom, za (1 + y)ε − y > 1 uzmimo h = 21 .

Za tako izabrano h imamo 
n n n n

(y + h) 6 y + h (1 + y) − y , to jest (y + h) < y + ε = x,

n n n n n n

xto znaqi da postoji u skupu A element (y + h), vei od y. Zbog y = sup A takav element
ne moe postojati.
2◦ Pretpostavimo sada da je y > x, y − x = ε > 0. Za svako pozitivno h, h 6 1, binomna
n n

formula daje
     
n n n−1
n n n−2 2 n n−3 3
(y − h) = y − y h+ y h − y h + ...
1 2 3
      
n n n−1 n n−2 n n−3 2
=y −h y − y h+ y h − ...
1 2 3
      
n n n−1 n n−2 n n−3 2
>y −h y + y h+ y h + ...
1 2 3
      
n n n−1 n n−2 n n−3
>y −h y + y + y + ...
1 2 3
 
n n n
= y − h (1 + y) − y .

Opet moemo izaberati 0 < h 6 1 tako da bude h < (1 + y)ε − y . Nalazimo da je

n n

(y − h) > y − h (1 + y) − y , to jest (y − h) > y − ε = x,

 
n n n n n n

xto znaqi da postoji realan broj y − h < y = sup A koji zadovo ava uslov: za sve z ∈ A je
(y − h) > z i zbog toga y − h > z . Ova kontradikcija dokazuje da nije mogue da je y > x.
n n n

Kako ne moe biti y < x, ni y > x, to je y = x, pa broj y ima traenu osobinu.

n n n

Jedinstvenost sledi iz qienice da bi iz pretpostavke y = x i y = x, y < y sledilo da je

n n

x = y < y = x, xto je nemogue.

1 2 1 2
n n
1 2

11
4 Kantorova lema o umetnutim intervalima. Borel-Lebegova
lema o pokrivaqima.
Definicija 4.1.
(1) Otvoreni interval sa krajevima a, b (a, b ∈ R, a < b) je skup (a, b) = {x ∈ R | a < x < b}.
(2) Odseqak ili zatvoreni interval ili segment sa krajevima a, b (a, b ∈ R, a 6 b) je skup
[a, b] = {x ∈ R | a 6 x 6 b}.

(3) Poluotvoreni i poluzatvoreni intervali definixu se analogno.

Definicija 4.2. Neka su [a , b ], n ∈ N odseqci realne prave. Ako je za sve n ∈ N ispueno
n n

[an+1 , bn+1 ] ⊂ [an , bn ],

kaemo da je niz (I ), I = [a , b ], niz umetnutih odseqaka.

n n n n

Teorema 4.1 (Kantorova lema o umetnutim intervalima). Svaki niz umetnutih odseqaka
na realnoj pravoj ima neprazan presek.
Dokaz. Iz definicije niza (I ) sledi da je za sve m, n ∈ N ispueno a < b . Stoga je skup
A = {a | m ∈ N} neprazan podskup skupa R ograniqen odozgo (bilo kojim brojem b ). Na osnovu
n m n

teoreme o supremumu postoji x ∈ R, takvo da je x = sup A. Kako je x gore ograniqee skupa

m n

A, za svako n ∈ N je a 6 x. Ali, i svaki od brojeva b je gore ograniqee skupa A. Kako je

x najmae gore ograniqee to je za svako n ∈ N x 6 b . Stoga je x ∈ (I ), za sve n ∈ N, pa je
n n

presek intervala I neprazan.

n n
n

Napomena. Neka x pripada preseku niza umetnutih odseqaka, tj x ∈ I . Tada je a 6 x 6 b ,

T
n n n

za sve n ∈ N. To znaqi da je x gora granica skupa A = {a | m ∈ N}, ali i doa granica n∈N

skupa B = {b | m ∈ N}. Ako oznaqimo sa α = sup A i β = inf B (dokazano je postojae sup A u

m

teoremi iznad, postojae inf B se dokazuje analogno), imamo da je α 6 x 6 β. Dakle x ∈ [α, β],
m

odnosno \
In ⊂ [α, β].
n∈N

Neka je x ∈ [α, β], tada a , za svako n ∈ N, pa vai suprotna inkluzija odakle

sledi jednakost, tj.
n 6 α 6 x 6 β 6 bn
\
In = [α, β].

Definicija 4.3. Neka je (I ) niz umetnutih odseqaka. Rei emo da duina odseqaka tei
n∈N

nuli ako za svako ε > 0 postoji n ∈ N tako da je b − a < ε.

n
n n

Teorema 4.2. Neka je (I ) niz umetnutih odseqaka qija duina tei nuli. Tada postoji jedin-
stvena taqka ξ koja pripada svim odseqcima.
n

Dokaz. Neka je ε > 0 proizvo no, α = sup{a | n ∈ N} i β = inf{b | n ∈ N}. Budui da duina
odseqaka tei 0, to postoji n ∈ N tako da je b − a < ε. Iz nejednakosti
n n
n n

an 6 α 6 β 6 bn ,

sledi da je β − α 6 b − a , pa je 0 6 β − α < ε. Odavde sledi da je α = β na osnovu posledice

3.3. Neka je ξ = α = β, na osnovu napomene imamo da je
n n

I = [α, β] tj.
\ \
I = {ξ}.
n n
n∈N n∈N

12
Definicija 4.4. Podskup U ⊂ R je otvoren ako je unija neke familije otvorenih intervala.
Po definiciji, prazan skup Ø je takoe otvoren. Zatvoren skup je komplement otvorenog skupa.
Primer 4.1. Skup R je otvoren jer se moe napisati kao S (−n, n), ali je i zatvoren jer je
komplement praznog skupa koji je otvoren. Ispostavie se da su R i Ø jedini skupovi koji su
n∈N

u isto vreme otvoreni i zatvoreni.

Definicija 4.5. Za familiju otvorenih skupova {X | j ∈ J } kaemo da je otvoreni pokrivaq
skupa A ⊂ R ako je ispueno
j

[
A⊂ Xj .
j∈J

Skup {X , n ∈ N se naziva konaqan potpokrivaq pokrivaqa {X

j1 , Xj2 , ..., Xjn } j | j ∈ J} , ako vai
n
[
A⊂ Xjk .

Teorema 4.3 (Borel-Lebegova lema o potpokrivaqima). Iz svakog otvorenog pokrivaqa

k=1

segemnta [a, b], moe se izdvojiti konaqan potpokrivaq.

Dokaz. Neka familija otvorenih skupova {X | j ∈ J } pokriva segment [a, b]. Posmatrajmo
skup A svih taqaka x za koje je ispueno da se [a, x] moe pokriti sa konaqno mnogo otvorenih
j

skupova iz familije {X | j ∈ J }, odnosno

j
n
[
A = {x ∈ [a, b] | (∃n ∈ N)([a, x] ⊂ Xjk )}.
k=1

Skup A oqigledno nije prazanm jer mu pripada najpre a, jer po pretpostavci [a, b] je pokriven
familijom {X | j ∈ J }, pa postoji interval koji sadri a. Potrebno je dokazati da taqka b ∈ A.
Poxto skup A nije prazan i ograniqen je odozgo sa b, on ima supremum. Neka je s = sup A.
j

Pretpostavimo da b ∈/ A, tada je s 6 b, pa i s ∈ [a, b]. Kao i svaka taqka segmenta [a, b], s pripada
nekom otvorenom intervalu (α, β). Tada postoji neko c ∈ A takvo da vai α 6 c 6 s, jer ne moe
biti c > s, poxto je s = sup A. Dakle, segment [a, c] moemo pokriti konaqnim brojem otvorenih
skupova, ali ako dodamo jox i interval (α, β), takoe imamo konaqno otvorenih skupova, koji
su prekrili i s, pa s ∈ A. Meutim, kako taqka s pripada A, to postoji jox neka taqka iz-
meu s i β koja pripada A, a vea je od s, xto je kontradikcija s tim da je s = sup A. Dakle, b ∈ A.
n+1
S
Xjk
k=1

[
a
(
α
c s
)
β
]
b
n
S
Xjk

Napomena. Qitaocu se preporuquje da preskoqi ostatak ovog pitaa, dok ne zavrxi

k=1

7. pitae jer se u da em tekstu koriste definicije i teoreme iz 7. pitaa. Takoe,

ostatak ovog pitaa se uqi samo za najvixu ocenu.
Teorema 4.4. Ako x ∈ (a, b), onda interval (a, b) sadri neku ε-okolinu taqke x.
Dokaz. Neka je x ∈ (a, b) i neka je ε = min{b − x, x − a}. Tada za proizvo an broj y ∈ (x − ε, x + ε)
vai
y > x − ε > x − (x − a) = a, kao i y < x + ε 6 x + (b − x) = b,
pa je (x − ε, x + ε) ⊂ (a, b).
13
Posledica 4.1. Neka je A ⊂ R. Skup A je otvoren skup u R ako i samo ako je A okolina svake
svoje taqke.
Teorema 4.5. Skup A ⊂ R je zatvoren skup ako i samo ako sadri sve svoje taqke nagomilavaa.
Dokaz.
(⇒) Neka je A zatvoren skup. Treba dokazati da bilo koja taqka nagomilavaa skupa A pripada
skupu A.
Kontrapozicija ovog tvrea je da taqka koja ne pripada skupu A nije egova taqka nago-
milavaa. Pretpostavimo, dakle, da x ∈/ A, to jest x ∈ R \ A. S obzirom na to da je R \ A
otvoren skup, jer je A zatvoren, sledi da je on okolina taqke x. Dakle, postoji ε > 0 tako
da je (x − ε, x + ε) ⊂ R \ A, pa se u toj okolini taqke x ne nalazi nijedan element skupa A,
odakle sledi da x nije taqka nagomilavaa skupa A. Ovim je, kontrapozicijom dokazano
da x ∈ A ako je x egova taqka nagomilavaa.
(⇐) Neka skup A sadri sve svoje taqke nagomilavaa. Ako R \ A nije otvoren skup, onda
sledi da postoji x ∈ R \ A takav da nijedna okolina taqke x nije sadrana u R \ A. Drugim
reqima, svaka okolina taqke x ima neprazan presek sa skupom A. S obzirom na to da je
/ A sledi da svaka okolina taqke x ima neprazan presek sa skupom A \ {x}, pa je x taqka
nagomilavaa skupa A koja mu ne pripada. Ovo je kontradigcija, pa je R \ A otvoren skup,
x∈

odnosno A je zatvoren skup.

Definicija 4.6. Za skup K ⊂ R emo rei da je kompaktan, ako ima Borel-Lebegovo svojstvo,
tj. ako se iz proizvo nog otvorenog pokrivaqa skupa K moe izdvojiti konaqan potpokrivaq.
Teorema 4.6. Neka je K ⊂ R, tada je skup K kompaktan ako i samo ako je K zatvoren i ograniqen.
Dokaz.
Neka je skup K kompaktan, tada se iz proizvo nog otvorenog pokrivaqa skupa K moe
izdvojiti konaqan potpokrivaq. Ako je K konaqan skup, onda vai trivijalno. Neka je
(⇒)

K beskonaqan.
Pretpostavimo da je S beskonaqan podskup skup K koji nema taqku nagomilavaa u skupu
K . To znaqi da za svaki element x ∈ K \ S postoji okolina U (x) za koju vai U (x) ∩ S = Ø.
Takoe, ako je s ∈ S, onda s nije taqka nagomilavaa skupa S, jer je S ⊂ K , pa postoji
okolina V (s), za koju vai V (s) ∩ S = {s}. Kako je
 [  [ 
K⊂ U (a) ∪ V (s) ,
a∈K\S s∈S

to iz pokrivaqa koji se sastoji od skupova U (a), a ∈ K \S i V (s), s ∈ S, se ne moe izdvojiti

konaqan potpokrivaq, xto je u kontradikciji sa pretpostavkom da skup je K kompaktan.
Dakle, svaki beskonaqni podskup skupa K ima taqku nagomilavaa i ona pripada K .
Neka je β ∈ R proizvo na taqka nagomilavaa skupa K . Prema osnovnom svojstvu taqke
nagomilavaa imamo da, za proizvo no ε > 0, u skupu (β−ε ,dβ+ε )∩K postoji barem jedna
1 1 1

taqka a ∈ K i a 6= β. Neka je d = |a −β| > 0 i neka je ε = 2 . U skupu (β −ε , β +ε )∩K

1

postoji barem jedna taqka a ∈ K i a 6= β. Naravno, a 6= a . Nastav ajui postupak,

1 1 1 1 2 2 2

dobijemo beskonaqan skup S = {a , a , ...} ⊂ K , kojem je β taqka nagomilavaa. Dokazali

2 2 2 1

smo da svaki beskonaqan podskup skupa K ima taqku nagomilavaa koja pripada K , dakle,
1 2

β ∈ K . Prema tome, sve taqke nagomilavaa skupa K pripadaju skupu K , to jest skup K
je zatvoren.
Preostaje da se dokae da je skup K ograniqen podskup skupa R. Pretpostavimo suprotno,
to jest da K nije ograniqen skup. Ideja dokaza je da se konstruixe beskonaqan skup
L ⊂ K , koji nema taqku nagomilavaa u skupu K , qime se dobija kontradikcija. Neka je

14
 proizvo an element skupa K i neka je n prirodan broj za koji vai |x | < n . Poxto
nije ograniqen, sledi da postoji x ∈ K za koji vai n < |x | < n , za neko n ∈
x1 1 1 1

. Nastav ajui postupak izbora taqaka skupa K dobija se beskonaqan skup prirodnih
K 2 1 2 2 2

brojeva {n , n , n , ...} i beskonaqan podskup L skupa K tako da vai

N
1 2 3

|x1 | < n1 < |x2 | < n2 < |x3 | < n3 < ...

Skup L oqigledno nema ni jednu taqku nagomilavaa u R, xto je u suprotnosti sa dokaza-

nim.
Primetiom da iz ograniqenosti skupa K sledi da on ne moe imati taqku nagomilavaa
koja je ±∞, pa pretpostavka da je β ∈ R nije ograniqee.
(⇐) Neka je K ograniqen i zatvoren skup. Ako je K konaqan skup od n elemenata, i ako je
{X | j ∈ J } pokrivaq skupa K , onda za svaki element a ∈ K , k = 1, 2, ..., n postoji
otvoreni skup X ∈ {X | j ∈ J } koji ga sadri. Tada postoji n otvorenih skupova koji
j k

pokrivaju K , xto je konaqan potpokrivaq. Dakle, K je kompaktan.

k j

Pretpostavimo sada da je K beskonaqan skup i da on nema Borel-Lebegovo svojstvo, xto

znaqi da postoji otvoreni pokrivaq {X | j ∈ J } koji ne sadri konaqan potpokrivaq.
Iz ograniqenosti skupa K sledi da postoji interval [a , b ] takav da je K ⊂ [a , b ]. Po-
j

smatrajmo skupove   a + b 
1 1 1 1

∩K i
  
a +b 1 1 1 1
a , 1 , b ∩ K. 1
2 2
Za bar jedan od tih skupova vai da pokrivaq {X | j ∈ J } ne sadri konaqan potpokrivaq
tog skupa, jer bi u suprotnom K imao Borel-Lebegovo svojstvo. Izaberimo tako okarakte-
j

risan segment i nazovimo ga [a , b ]. Jasno ovako izabran segment sadri beskonaqno mnogo
elemenata skupa K . Sada posmatramo skupove
2 2

∩K i
     
a +b a +b 2 2 2 2
a , 2 , b ∩ K. 2
2 2

Opet, za bar jedan od tih skupova, po konstrukciji vai da pokrivaq {X | j ∈ J } ne

sadri konaqan potpokrivaq tog skupa. Po istom principu, odaberemo bax taj segment
j

i nazovemo ga [a , b ]. Po istom principu dobija se niz umetnutih intervala (I ), gde je

I = [a , b ], za koji vai da duine segmenata tee nuli kad n tei beskonaqnosti. Na
3 3 n

(I ) se moe primeniti Kantorov princip. Neka je

n n n
n
\
α= [an , bn ].
n∈N

Neka je U (α) proizvo na okolina taqke α i ε > 0 izabran tako da je (α − ε, α + ε) ⊂ U (α).

Po konstrukciji, duine intervala [a , b ], n ∈ N, tee ka nuli, odnosno, postoji n ∈ N
takav da je [a , b ] ⊂ (α − ε, α + ε), za sve n > n . Poxto se u intervalu [a , b ] nalazi
n n 0

beskonaqno mnogo qlanova skupa K , poqevxi od n , sledi da je α taqka nagomilavaa skupa

n n 0 n n

K , a kako je K zatvoren skup, vai α ∈ K .

0

Kako je {X | j ∈ J } pokrivaq skupa K , to postoji otvoreni interval (λ, µ) kom pripada α.

Postoji ε > 0 takav da je (α−ε , α+ε ) ⊂ (λ, µ). Za tako odabran broj ε > 0 postoji m ∈ N
j

tako da je [a , b ] ⊂ (α − ε , α + ε ) ⊂ (λ, µ), za sve n > m. To znaqi da postoji konaqan

0 0 0 0

pokrivaq skupa [a , b ] ∩ K , xto je u kontradikciji sa konstrukcijom niza zatvorenih

n n 0 0

intervala I . Dakle, skup K je kompaktan.

n n
n

15
5 Prebrojivi i neprebrojivi skupovi.
Definicija 5.1. Skupovi A i B su ekvivalentni (pixemo A ∼ B) ako postoji bijektivno
preslikavae f : A → B.
Znajui za identiqko preslikavae, kompoziciju preslikavaa, kao i inverz bijektivne funk-
cije imamo sledea svojstva relacije ekvivalentnih skupova:
(R) A ∼ A;
(S) A ∼ B ⇒ B ∼ A;
(T) A ∼ B, B ∼ C ⇒ A ∼ C .
Napomena. Kako ne postoji skup svih skupova ne moemo rei da je relacija ∼ relacija ekviva-
lencije, jer ne postoji skup nad kome definixemo relaciju. Ali za svrhe ovog kursa, rei emo
da je ∼ relacija ekvivalencije na skupu U koji nazivamo univerzalnim skupom, koji sadri
sve skupove sa kojima emo operisati.
Definicija 5.2. Skup je prebrojiv ako je ekvivalentan skupu prirodnih brojeva. Kaemo da
je skup najvixe prebrojiv ako je konaqan ili prebrojiv.
Teorema 5.1. Skup Z svih celih brojeva je prebrojiv.
Dokaz. Konstruiximo bijekciju f : N → Z na sledei naqin:

 0, n = 1
f (n) = n, n = 2k k∈N
−n, n = 2k + 1


Funkcija f je dobro definisana i vai da je f bijekcija iz N u Z.

Svaki prebrojiv skup A ima svojstvo da mu se elementi mogu poreati u niz. Ovo proizilazi
iz qienice da postoji bijekcija f : N → A. Dakle,
A = {f (1), f (2), f (3), ...}.

Ubudue, umesto f (n) pisaemo f .

n

Teorema 5.2. Skup svih racionalnih brojeva intervala (0,1) je prebrojiv.

Dokaz.
Posmatrajmo trougaonu xemu. U ovako posmatranoj
xemi pojav uju se svi racionalni brojevi iz inter-
vala (0,1). Ako u xemi, idui sleva u desno i odozgo
na dole, odstranimo sve racionalne brojeve koji su
se ve pojavili, dobiemo niz svih racionalnih
brojeva intervala (0,1). Sada se lako uspostav a
bijekcija izmeu ovog skupa i skupa N.

1 2 3 4 5 6 ... 
f=
1/2 1/3 2/3 1/4 3/4 1/5 ...

16
Definicija 5.3. Neka su A , n ∈[N dati skupovi. Skup
n

A= An = {x | (∃n ∈ N) x ∈ An }

zovemo prebrojivom unijom skupova\A . Takoe, skup

n∈N

B= An = {x | (∀n ∈ N) x ∈ An }

zovemo prebrojivim preskom skupova A .

n∈N

Teorema 5.3. Najvixe prebrojiva unija najvixe prebrojivih skupova je skup koji je najvixe
n

prebrojiv.
Dokaz.
Neka su A = {a , a , a , ...}, A = {a , a , a , ...}, ... , A = {a , a , a , ...}, ... dati skupovi.
Pretpostavimo da je barem jedan od datih skupova prebrojiv. Bez umaea opxtosti neka je to
1 11 12 13 2 21 22 23 n n1 n2 n3

skup A . Zapiximo te skupove na sledei naqin:

1

A1 : a11 , a12 , a13 , . . .

A2 : a21 , a22 , a23 , . . .
A3 : a31 , a32 , a33 , . . .

.. .. .. .. . . .
A4 : a41 , a42 , a43 , . . .

1◦ Ako imamo konaqno mnogo skupova, imaemno i konaqno mnogo vrsta, pa moemo da for-
miramo niz tako xto emo prvo izabrati sve elemente prve kolone, pa zatim druge kolone,
i tako da e.
A = {a , a , a , a , ..., a , a , a , a , ...}
U ovom postupku preskaqemo elemente koji se ponav aju. Tako dobijamo niz sa najvixe
11 21 31 41 12 22 32 42

prebrojivo mnogo qlanova.

2◦ U sluqaju da imamo prebrojivo mnogo skupova, postupak formiraa niza je malo drugaqiji.
Naime, postojae prebrojivo mnogo vrsta i prebrojivo mnogo kolona. Formiramo niz u
”
cik-cak\ na sledei naqin
A = {a11 , a21 , a12 , a13 , a22 , a31 , a41 , a32 , a23 , ...}
Vidimo da smo ovim mehanizmom pokupili sve qlanove iz tablice. Ovde takoe preskaqemo
sve elemente koji se ponav aju, zbog toga dobijamo najvixe prebrojiv skup.
Posledica 5.1. Skup racionalnih brojeva Q je prebrojiv.
Dokaz. Za svako m ∈ Z znamo da su skupovi Q ∩ (m, m + 1] prebrojivi. Posmatrajmo skupove
An = Q ∩ (n, n + 1].
Takvih skupova ima prebrojivo mnogo. Znamo da[je
Q= An .

Na osnovu prethodne teoreme znamo da je Q najvixe prebrojiv. Ali kako je Z ⊂ Q, to Q ne moe

n∈Z

biti konaqan, pa mora biti prebrojiv.

Definicija 5.4. Za skupove koji su prebrojivi kaemo da imaju kardinalnost ℵ (alef nula).
Pojam kardinalnosti je u vezi sa ”brojem elemenata nekog skupa\. Formalno, kardinalnost nekog
0

skupa redstav a egovu klasu ekvivalencije, u odnosu na relaciju ∼. Kardinalnost skupa A

oznaqavamo sa card A. Ako su skupovi A i B ekvivalentni kaemo da imaju istu kardinalnost
i pixemo card A = card B. Za konaqan skup S kaemo da je egova kardinalnost broj egovih
elemenata, tj. card S = |S|.
17
Teorema 5.4. Skup realnih brojeva intervala (0,1) nije ekvivalentan skupu N.
Dokaz. Pretpostavimo suprotno, da se svi realni brojevi iz intervala (0,1) mogu poreati u
niz a , a , ...., a , ... . Kako se svaki realan broj moe napisati u decimalnom zapisu, imaemo
niz
1 2 n

a1 = 0, a11 a12 ...a1n ...

a2 = 0, a21 a22 ...a2n ...
.. .. ..
an = 0, an1 an2 ...ann ...
.. .. ..
gde je a ∈ {0, 1, 2, ..., 9}, i, j = 1, 2, ... . Meutim, postoji broj b = 0, b b ...b ... , pri qemu je
ij 1 2 n

2, ako je a = 1


1, ako je a 6= 1
nn
n b =
nn

za svako n ∈ N. Oqigledno je da je b realni broj intervala (0, 1), a razlikuje se od svih

a , a , ..., a , ... . Prema tome pretpostavka da se svi realni brojevi intervala (0,1) mogu pore-
ati u niz je pogrexna.
1 2 n

Interesantno je da su svi intervali realnih brojeva, bez obzira na ihovu duinu, ekvivalenti.
Naime, linearna funkcija (koja je bijekcija)
f (x) = (b − a)x + a, a < b,

preslikava interval (0,1) na interval (a, b). Dakle (0, 1) ∼ (a, b). Xtavixe, bilo koji interval
realne prave ekvivalenatan je celom skupu R. Na primer, lako se vidi da preslikavae
f : (0, 1) → R
π
f (x) = tg(πx − )
2
predstav a bijekciju, pa se moe konstatovati da je R ∼ (0, 1) .

18
6 Graniqna vrednost niza realnih brojeva i osobine.
Iz tehniqih razloga, radi jednostavnije izraavaa, skup realnih brojeva se proxiruje sa jox
dva elementa +∞ i −∞, koji se qitaju redom sa ”plus beskonaqno"i ”minus beskonaqno\. Tako
dobijamo proxiren skup realnih brojeva
R = R ∪ {−∞, +∞}.

Ako je a ∈ R, govoriemo da je a konaqan broj. Koristiemo oznake:

(1) (−∞, +∞) = {x ∈ R | − ∞ < x < +∞} = R,
(2) (a, +∞) = {x ∈ R | x > a} i [a, +∞) = {x ∈ R | x > a},
(3) (−∞, a) = {x ∈ R | x < a} i (−∞, a] = {x ∈ R | x > a}.
Definicija 6.1. Pod okolinom taqke x ∈ R podrazumevamo bilo koji otvoreni interval (a, b)
koji sadri taqku x. Specijalno, ako je ta okolina oblika
Uε (x) = (x − ε, x + ε) = {a ∈ R | |a − x| < ε},

gde je ε > 0, zovemo je ε-okolinom (simetriqnom okolinom) taqke x.

Definicija 6.2. Niz realnih brojeva je preslikavae skupa N u R.
Ako svakom prirodnom broju n, na osnovu neke zakonitosti odgovara realan broj a , kae se da
je dat beskonaqan niz realnih brojeva
n

a1 , a2 , a3 , ..., an , ...
gde se brojevi a (∀j ∈ N) nazivaju qlanovima niza i predstav aju krai zapis od a(j), gde je a
funkcija a : N → R. Broj a se naziva n-ti ili opxti qlan niza. Uobiqajena je oznaka za niz
j

, ili (a ) , ili samo (a ).

n
(a ) ∞
n n∈N n n=1 n

Niz se moe zadati tako xto je poznat opxti qlan, ali i preko rekurentne forumle. Jedan od
najpoznatijih rekurentno zadanih nizova je Fibonaqijev niz, koji se zadaje na sledei naqin:
f = 1, f = 1 i f = f
1 2 +f n . n−1 n−2

Rexavaem ovako rekurente jednaqine dobija se da je opxti qlan Fibonaqijevog niza

√ !n √ !n !
1 1+ 5 1− 5
fn = √ − .
5 2 2

Definicija 6.3. Realan broj a je graniqna vrednost (limes) niza (a ) realnih brojeva ako za
svaki pozitivan realan broj ε postoji indeks n = n (ε), takav da svi qalnovi niza sa indeksima
n

n > n (ε) pripadaju ε-okolini taqke a. Pixe se

0 0
0

a → a (n → ∞)
n ili lim a = a. n→∞
n

Ove oznake se qitaju ”a tei ka a kad n tei beskonaqnosti\, odnosno ”limes niza a , kad n
tei beskonaqnosti, jeste broj a\.
n n

Logiqkim simbolima moemo zapisati

a = lim an ⇔ (∀ε > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n ∈ N)(n > n0 ⇒ |an − a| < ε).
n→∞

Napomena. Za konvergenciju nekog niza nije nam bitno ponaxae prvih nekoliko qlanova.
19
Primer 6.1. Po definiciji dokazati da je
2n + 3
lim =2
n→∞ n + 5

Rexee. Treba za svako ε > 0 odrediti n (ε) tako da se svi qlanovi niza a = 2nn ++53 sa
indeksima veim od n (ε) nalaze u ε-okolini taqke 2, odnosno da su na rastojau maem od ε od
0 n

taqke 2:
0

|a − 2| < ε, tj.  − 2 < ε, odnosno

 
 2n + 3  7
n < ε.
n+5 n+5

Posleda nejednakost bie ispuena ako i samo ako je n > 7ε − 5. Zato uzmimo da je
#
"
7
n0 (ε) = − 5 + 1.
ε

Definicija 6.4. Niz realnih brojeva je konvergentan ako ima graniqnu vrednost, a divergen-
tan ako je nema.
Teorema 6.1. Ako postoji, graniqna vrednost nekog niza je jedinstvena.
Dokaz. Pretpostavimo suprotno. Neka je a < b i neka su a, b graniqne vrednosti niza a . Neka
je ε > 0. Ako izaberemo ε tako da bude mae od b − a, tj 0 < ε < b − a, tada u okolini U (a) se
n

ne nalazi b. Prema tome svi qalnovi poqevxi od nekog n se nalaze u U (a), ali samim tim se ε/2

nee nalaziti u U (b), xto je kontradikcija sa tim da je b limes niza.

0 ε/2

Definicija 6.5. Konvergentan niz qiji je limes jednak nuli naziva se nula-nizom.
ε/2

Teorema 6.2. Neka su (a ) i (b ) dati nizovi relanih brojeva.

n n

(1) Da bi bilo lim a = a, neophodno je i dovo no da niz (a − a) bude nula-niz.

n→∞
n n
∞
n=1

(2) Ako je lim a = 0, onda i samo onda je lim |a | = 0.

n→∞
n
n→∞
n

(3) Ako je (a ) nula-niz i c ∈ R, onda je (ca ) nula-niz.

n n

(4) Ako je (a ) nula-niz, a (b ) ograniqen niz, onda je (a b ) nula-niz.

n n n n

(5) Ako su (a ) i (b ) nula-nizovi, onda je i (a + b ) nula-nizovi.

n n n n

Dokaz. Taqke (1) i (2) direktno slede iz definicije graniqne vrednosti. Dokaimo ostale
osobine.
(3) Ako je c = 0, oqigledno je da je (ca ) nula-niz. Pretpostavimo da je c 6= 0. Poxto je (a )
nula-niz, to za svaki pozitivan broj ε postoji prirodan broj n takav da za sve n > n
n n

vai
0 0

ε
|an | < .
|c|
Tada vai i |ca | = |c||a | < ε za sve n > n , pa je (ca ) nula-niz.
n n 0 n

(4) Kako je (b ) ograniqen, to postoji konstanta M takva da je |b | < M za sve n ∈ N. Za niz

(a ) vai da za svako ε > 0 postoji n ∈ N takav da je za svako n > n ispueno
n n
n 0 0
ε
|an | < .
M
Dakle, za svako ε > 0 postoji n tako da je za sve n > n
0 0
ε
|an bn | = |an ||bn | < · M = ε,
M
pa je lim an bn = 0
n→∞
.
20
 (5) Poxto su (a ) i (b ) nula-nizovi, to za svakoε ε > 0 postoje prirodni brojevi n (ε)εi n (ε)
takvi da je za sve n > n (ε) ispueno |a | < 2 , a za sve n > n (ε) vai da je |b | < 2 . Neka
n n 1 2

je n = max{n , n }. Tada je za sve n > n , ispueno

1 n 2 n

0 1 2 0

ε ε
|an + bn | 6 |an | + |bn | < + = ε.
2 2

Definicija 6.6. Za niz (a ) realnih brojeva kaemo da tei +∞ i pixemo lim a = +∞

ako za svaki realan broj M postoji indeks n = n (M ), takav da je a > M za sve n ∈ N za koje
n n
n→∞

je n > n . Za niz (a ) kaemo da tei −∞ i pixemo lim a = −∞ ako za svaki realan broj M
0 0 n

postoji n = n (M ) ∈ N, takav da vai a < M kadgod je n > n .

0 n n
n→∞
0 0 n 0

Logiqkom simbolikom zapisano:

lim an = +∞ ⇔ (∀M ∈ R)(∃n0 = n0 (M ))(∀n ∈ N)(n > n0 ⇒ an > M ),
n→∞

lim an = −∞ ⇔ (∀M ∈ R)(∃n0 = n0 (M ))(∀n ∈ N)(n > n0 ⇒ an < M ).

Teorema 6.3 (Teorema o algebarskim kombinacijama graniqnih vrednosti). Ako su

n→∞

i (b ) konvergentni konaqni nizovi, tada vai:

(an ) n

(1) lim (a ± b ) = lim a ± lim b ,

n→∞
n n
n→∞
n
n→∞
n

(2) lim (a · b ) = lim a · lim b ,

n→∞
n n
n→∞
n
n→∞
n

(3) , ako vai b 6= 0 i lim b 6= 0, za sve n ∈ N.

an lim an
lim = n→∞ n n
n→∞ bn lim bn n→∞
n→∞

Dokaz. Neka je lim an

n→∞
= a, lim b = b. Tada se, na osnovu 5.2 (1) moe napisati
n→∞
n

an = a + αn , bn = b + βn ,

gde su (α ) i (β ) nula-nizovi.
n n

(1) Bie
a + b = (a + b) + (α + β ). n n n n

Na osnovu teoreme 5.2 (5) znamo da je zbir dva nula-niza, nula-niz. Dakle,
lim (an + bn ) = a + b = lim an + lim bn .
n→∞ n→∞ n→∞

Sliqno se dokazuje za razliku.

(2)
an bn = (a + αb )(b + βn ) = ab + (aβn + bαn + αn βn ).
U teoreme 5.2 (3) pokazali smo da je prozvod konstante i nula-niza, nula-niz, pa imamo da
je (aβ + bα + α β ) nula-niz. Dakle,
n n n n

lim (an · bn ) = a · b = lim an · lim bn .

n→∞ n→∞ n→∞

(3) Kako je b 6= 0, to postoji ε-okolina taqke b, koja ne sadri broj 0. Iz qienice da se skoro
svi qlanovi niza (b ) nalaze u toj okolini, sledi da poqevxi od nekog indeksa n , postoji
broj r > 0, za sve qlanove niza (b ) vai
n 0
n

|bn | > r > 0.

21
 Imamo da je an a a + αn a 1
− = − = (bαn − aβn ).
bn b b + βn b bbn

Znamo da je izraz (bα n − aβn ) nula-niz, takoe znamo da je niz bb1 ograniqen, jer n
 
 1  1 1
= < .
 
 bbn  |b||bn | |b| · r


Jox znamo da je prozivod nula-niza i ograniqenog niza, opet, nula-niz, pa je razlika ab n

−
a

nula-niz. Dakle, lim a

n b

an a n
lim = = n→∞ .
n→∞ bn b lim bn
n→∞

Primer 6.2. Neka su b i c razliqiti od nule, tada

k k

za k = m,

bk
 ,
za k < m,

ck

nk nk−1

b +b k + ... + b
k−1 0


za k > m i b , c istog znaka,

lim = 0,
c n +c
n→∞ m n m + ... + c m−1

za k > m i b , c raznog znaka.

m−1  0 +∞,


 k k
−∞,

k k

Teorema 6.4 (Teorema o dva policajca). Neka su (a ), (b ) i (c ) tri niza realnih brojeva,
takva da je:
n n n

1 a 6 b 6 c , za sve n ∈ N (ili poqevxi od n );

◦
n n n 0

2 lim a = lim c = a, gde je a ∈ R.

◦
n n
n→∞ n→∞

Tada je i lim b = a.
n→∞
n

Dokaz. Kako se definicija limesa pomalo razlikuje u okolini taqke a ∈ R od definicije u

okoline beskonaqnosti, dokaz je dat za a ∈ R, a za a = +∞ dokaz je sliqan. Neka je a ∈ R.
Odaberimo ε > 0 proizvo no. Tada postoje indeksi n i n takvi da je a − ε < a < a + ε, za sve
n > n i a − ε < b < a + ε, za sve n > n . Neka je n = max{n , n }. Tada je, zbog uslova 1 , za
1 2 n
◦
1 n 2 0 1 2
n > n0
a − ε < an 6 bn 6 cn < a + ε,
tj. |b n − a| < ε , xto znaqi da je lim bn = a
n→∞
.

22
7 Taqke nagomilavaa. Bolcano Vajerxtrasov stav.
Definicija 7.1. Neka je a : N → R niz realnih brojeva i neka je n : N → N strogo rastui
niz prirodnih brojeva, tj. neka je
n1 < n2 < n3 < ... < nk < nk+1 < ... .

Tada se niz a ◦ n : N → R, tj.

a , a , a , ..., a , ... ,
n1 n2 n2 nk

naziva podnizom niza (a ) i oznaqava se (a ).

Definicija 7.2. Taqka a ∈ R je taqka nagomilavaa niza (a ) ako postoji neki podniz tog
n nk

niza (a ) za koji vai lim a = a.

n
nk nk

Primer 7.1. Za niz a = (−1) , n ∈ N izdvajamo 2 podniza a = (−1) = 1, k ∈ N i

k→∞
n 2k

= −1, k ∈ N. Lako se vidi da su taqke −1 i 1 taqke nagomilavaa niza a .

n 2k
a = (−1) 2k+1

Definicija 7.3. Neka je A ⊂ R. Taqka a ∈ R je taqka nagomilavaa skupa A ako u svakoj

2k+1 n

okolini taqke a postoji beskonaqno mnogo taqaka skupa A.

Teorema 7.1. Taqka a ∈ R je taqka nagomilavaa skupa A ako i samo ako u svakoj okolini U (a)
taqke a postoji bar jedna taqka skupa A razliqita od a.
Dokaz.
(⇒) Zaista, ako je a taqka nagomilavaa skupa A, onda u svakoj okolini taqke a postoji bes-
konaqno mnogo taqaka skupa A, pa e meu ima biti barem jedna razliqita od a.
(⇐) Pretpostavimo da a nije taqka nagomilavaa skupa A. Tada postoji okolina U (a) taqke
a u kojoj ima samo konaqno mnogo taqaka skupa A, tada je mogue uzeti ε > 0 tako da se u
(a−ε, a+ε) okolini ne nae ni jedna taqka skupa A, xto je kontradikcija sa pretpostavkom
da u svakoj okolini taqke a postoji bar jedna taqka razliqita od a.
Definicija 7.4. Pod okolinom taqke +∞ podrazumevamo bilo koji interval oblika (m, +∞),
gde je m ∈ R. Analogno, bilo koji interval (−∞, m), nazivamo okolinom taqke −∞.
Teorema 7.2. Neka je (a ) niz realnih brojeva i a ∈ R je taqka nagomilavaa niza (a ). Tada
za svaku okolinu U (a) i svaki prirodan broj n postoji prirodan broj m > n takav da je a ∈ U .
n n
m

Dokaz. Neka je a taqka nagomilavaa skupa (a ). Tada postoji podniz (a ) niza (a ), takav
da je lim a = a. Neka je U (a) proizvo na okolina taqke a. Iz lim a = a sledi da postoji
n nk n

k ∈ N takvo da je za svako k > k , a ∈ U (a). Prema tome, u okolini U (a) se nalazi beskonaqno
nk nk
k→∞ k→∞

mnogo qlanova niza (a ). Prepostavimo da da postoji okolina U (a) i prirodan broj n takav da
0 0 nk

za svaki prirodan broj m > n vai a ∈/ U (a). To znaqi da okolina U (a) osim eventuralno
n

qlanova a , a , ..., a , ne moe sadrati vixe nijedan qlan niza (a ). Dakle, naxli smo okolinu
m

taqke a u kojoj nema beskonaqno mnogo qlanova niza (a ), xto je kontradikcija.

1 2 n n

Teorema 7.3. Ako postoji realan niz (a ) razliqitih elemenata skupa A koji tei ka a ∈ R,
n

kada n → ∞, onda je taqka a taqka nagomilavaa skupa A.

n

Dokaz. Neka je (a ) niz realnih brojeva. Za skup B uzmimo B = {a | n ∈ N}, B ⊂ A. Neka

lim a = a, tada u proizvo noj okolini taqke a postoji beskonaqno mnogo qlanova niza a ,
n n

odnosno beskonaqno mnogo elemenata skupa B, pa je a taqka nagomilavaa skupa B, pa samim

n n
n→∞

tim i skupa A.
Teorema 7.4 (Bolcano-Vajerxtrasova teorema za skupove). Svaki beskonaqan ograniqen
podskup skupa R ima bar jednu taqku nagomilavaa u R. Svaki beskonaqan podskup skupa R
ima bar jednu taqku nagomilavaa u R.
23
Dokaz. Neka je A ⊂ R beskonaqana +ib ograniqen. Tada postoji segment [a, b] tako da je A ⊂ [a, b].
Podelimo segment [a, b] taqkom 2 na dva dela jednake duine
i 2 ,b .
   
a+b a+b
a,
2
U bar jednom od ta dva segmenta se nalazi beskonaqno mnogo elemenata skupa aA. +Oznaqimo taj
segment sa [a , b ]. egova duina je 2 . Sada ovaj segment sredom taqkom 2 podelimo
b−a b 1 1

na dva segmenta jednakih duina, i bar u jednom od ih se nalazi beskonaqno mnogo elemenata
1 1

skupa A, oznaqimo taj segment sa [a , b ]. egova duina je b 2− a . Nastav ajui postupak

dobijamo niz umetnutih odseqaka:
2 2 2

[a1 , b1 ] ⊃ [a2 , b2 ] ⊃ ... ⊃ [an , bn ] ⊃ ... ,

gde je duina n-tog odseqka . Ovo je dakle niz umetnutih odseqaka qija duina tei 0, i
b−a

na osnovu teoreme 4.2 postoji taqno jedna taqka koja pripada svim segmentima. Pokaimo da
2n

je ξ taqka nagomilavaa skupa . Neka je proizvo no. Budui da duina segmenta tei
ξ
A ε>0
0, postoji n ∈ N tako da je . S obzirom na to da je ξ ∈ [a , b ], sledi da je
bn − an =
b−a
<ε
[a , b ] ⊂ (ξ − ε, ξ + ε) i kako sadri beskonaqno mnogo elemenata skupa A, sledi da oko-
n n
2n

lina (ξ − ε, ξ + ε) sadri beskonaqno mnogo elemenata skupa . Dakle ξ je taqka nagomilavaa

n n [an , bn ]

skupa A.
A

Neka je sada A beskonaqan i neograniqen podskup skupa R. To znaqi da A nije ograniqen odozgo
ili nije ograniqen odozdo. Bez umaea opxtosti pretpostavimo da A nije ograniqen odozgo,
Tada za svako M ∈ R postoji a ∈ A tako da je a > M , tj. a ∈ (M, +∞). Prema tome, u
proizvo noj okolini taqke +∞ ima taqaka skupa A razliqitih od +∞ (jer je A ⊂ R), pa je +∞
taqka nagomilavaa skupa A.
Teorema 7.5 (Bolcano-Vajerxtrasova teorema za nizove). Svaki ograniqen niz ima kon-
vergentan podniz. Svaki niz koji nije odozgo ograniqen ima podniz koji tei ka +∞. Svaki
niz koji nije odozdo ograniqen ima podniz koji tei ka −∞.
Dokaz. Neka je (x ) ograniqen. Tada postoji segment [a, b], a, ∈ R, takav da je x ∈ [a.b], za svako
n ∈ N. Podelimo ovaj segment na dva segmenta jednaka po duini. U bar jednom od ih se nalazi
n n

beskonaqno mnogo qlanova niza (x ). Oznaqimo sa [a , b ] onaj u kome se nalazi beskonaqno mnogo
qlanova niza (x ) i izaberimo jedan qlan x koji pripada ovom segmentu.
n 1 1

Podelimo opet segment [a , b ] na dva segmenta jednakih duina i sa [a , b ] oznaqimo onaj u

n n1

kome se nalazi beskonaqno mnogo qlanova niza (x ). Izaberimo sada x ∈ [a , b ], ali tako da
1 1 2 2

je n < n b. −Nastav ajui tako postupak, dobijamo niz umetnutih odseqaka (I ), qija duina
n n2 2 2
1 2

tei nuli. Takoe, dobijamo i niz (x ), takav da je x ∈ [a , b ] i n < n , za

k
a
b −a =
i < j . Prema tome, niz (x ) je podniz niza (x ). Na osnovu Kantorovog principa o umetnutim
k k k nk nk k k i j
2
nk n

odseqicma postoji jedinstevn borj ξ takav da je {ξ} = T [a , b ]. Kako nizovi (a ) i (b ) tee ∞

k k n n

ξ , kada n tei beskonaqno, na osnovu teoreme o dva policajca imamo da je

k=1

ξ ← a 6 x 6 b → ξ, k → ∞, odnosno lim x = ξ.
k nk k nk

Pretpostavimo da niz (x ) nije ograniqen odozgo. Tada postoji n ∈ N takav da je x > 1. Niz
k→∞

n 1 n1

xn1 +1 , xn1 +2 , xn1 +3 , xn1 +4 , xn1 +4 , ... ,

takoe nije ograniqen odozgo jer je dobijen od niza (x ) odbacivaem konaqno mnogo qlanova.
Zato postoji n ∈ N takav da je n > n i x > 2. Nastav ajui postupak dobijamo niz (n )
n

takav da je
2 2 1 n2 k

n < n < n < ... < n < ... i x > 1, x > 2, ..., x > k, ... .
Kako je niz (x ) rastui i neograniqen, znamo da je lim x = +∞.
1 2 3 k n1 n2 nk

24
nk nk
k→∞
8 Koxijev uslov konvergencije realnih nizova.
Definicija 8.1. Za niz (a ) kaemo da je Koxijev, ili da ispuava Koxijev uslov ako za
svako ε > 0 postoji n tako da je |a za sve indekse m i n vee ili jednake od n ,
n

tj.
0 ∈N m − an | < ε 0

(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n, m ∈ N)(n, m > n0 ⇒ |am − an | < ε).

Gore pomenuti uslov se moe formulisati i na sledei naqin:

Za svako ε > 0 postoji prirodan broj n takav da za svaki prirodan broj n > n i svaki
nenegativan ceo broj p vai |a − a | < ε.
0 0
n+p n

Teorema 8.1. Svaki Koxijev niz je ograniqen.

Dokaz. Neka je (a ) Koxijev niz. Zadajmo (na primer) ε = 1. Tada postoji n ∈ N takav da
je za svako m, n ∈ N za koje je m, n > n vai |a − a | < 1. Prema tome, za sve m > n vai
n 0

|a − a | < 1. Neka je
0 m n 0
m n0

M = max{|a1 − an0 |, |a2 − an0 |, ..., |an0 −1 − an0 |, 1}.

Tada je |a n , za sve n ∈ N, tj. a ∈ [a − M, a + M ]. Dakle, niz je ograniqen.

− an0 | 6 M n n0 n0

Teorema 8.2. Svaki Koxijev niz (a ) koji sadri konvergentan podniz je konvergentan.
n

Dokaz. Neka je (a ) Koxijev niz i neka je (a ) egov podniz, takav da je lim a = a. Zadajmo
n nk nk

proizvo no ε > 0. S obzirom na to da je (a ) Koxijev, postoji n ∈ N takvo da je |a − a | < 2ε ,

k→∞

za svako m, n >ε n , (m, n ∈ N). Za isto ε > 0, kako (a ) konvergira, to postoji k ∈ N takvo da
n 0 m n

je |a − a| < 2 , za svako k > k . Postoji k ∈ N takvo da je n > n za sve k > k . Izaberimo

0 nk 1

sada k ∈ N, takvo da je k = max{k , k } i n > n . Tada vai

nk 1 2 k 0 2

1 2 0

ε ε
|an − a| = |an − ank + ank − a| 6 |an − ank | + |ank − a| < + = ε.
2 2
Dakle, lim an = a .
Teorema 8.3 (Koxijev kriterijum konvergencije nizova). Niz (a ) je konvergentan ako
n→∞

i samo ako je Koxijev.

n

Dokaz.
(⇒) Neka je (a ) konvergentan niz i neka je lim a = a . Neka je ε > 0 proizvo no. Tada
n n

postoji n ∈ N, tako da za svako n > n vai |a − a| < 2ε . Za sve m, n > n vai

n→∞
0 0 n 0

ε ε
|am − an | = |(am − a) + (−(an − a))| 6 |am − a| + |an − a| < + = ε.
2 2
Prema tome, niz (a ) je Koxijev. n

(⇐) Neka je (a ) Koxijev niz. Znamo da je (a ) ograniqen, tada na osnovu Bolcano-Vajerxtrasove

teoreme znamo da on ima konvergentan podniz. Na osnovu prethodne teoreme znamo da kada
n n

Koxijev niz ima konvergentan podniz, onda on konvergira. Dakle niz (a ) konvergira,
xto je trebalo dokazati.
n

Primer 8.1. Ispitati konvergenciju niza (x ) sa opxtim qlanom x = 1 + 21 + 31 + ... + n1 . n n

25
Rexee. Uzmimo ε = 12 . Posmatrajmo razliku
1 1 1 1 1 1 1 1 1
|x2n − xn | = 1 + + + ... + − 1 − − ... − = + + ... + .
2 n n+1 2n 2 n n+1 n+2 2n
Da e imamo da je 1 1 1 n 1
|x2n − xn | > + + ... + = = .
2n 2n 2n 2n 2
Xto znaqi da ne moemo nai n za , tako da je za ispueno |x − x | < 12 . Dakle
ε=
1
n 6 n0
(x ) nije Koxijev, dakle divergira.
0 2n n
2
n

Napomena. Ako u R uvedemo rastojae (metriku) kao d(x, y) = |x − y|, x, y ∈ R, zak uqujemo da
je R kompletan metriqki prostor, tj. u emu svaki Koxijev niz konvergira.
Sliqno vai i u R = R × R × ... × R, jer je konvergnecija u R ekvivalentna kovergenciji po
n n

koordinatama.
Definicija 8.2. Neka je (x ) niz u metriqkom prostoru (R , d). Kaemo da niz (x ) konver- n

gira ka taqki x ∈ R ako je ispueno

n
k k

(∀ε > 0)(∃k0 ∈ N)(∀k ∈ N)(k > k0 ⇒ d(xk , x) < ε).

Definicija 8.3. U R metriku uvodimo kaovEuklidovo rastojae u R, tj.
n

u n
uX
d(x, y) = t (xi − yi )2
i=1

Teorema 8.4. U euklidskom prostoru R niz (x ), x n = (x1k , x2k , ..., xnk )∗ , konvergira prema taqki
x= (x1 , x2 , ..., xn ) ako i samo ako je k k

lim xik = xi , i = 1, 2, ..., n.

k→∞

Dokaz.
(⇒) Pretpostavimo da je lim x = x. Treba pokazati da je lim x = x , za svaki i = 1, 2, ..., n. i i

Neka je ε > 0. Tada po definiciji konvergencije u metriqkom prostoru (R , d), postoji

k k
k→∞ k→∞
n

k ∈ N takav da je d(x , x) < ε za svaki k > k . Kako je

0 k 0

|xik − xi | < d(xk , x), i = 1, 2, ..., n,

za svako k > k dobijemo 0
i i
|x − x | < ε, i = 1, 2, ..., n.
To znaqi da lim x = x , i = 1, 2, ..., n.
k
i i
k
k→∞

(⇐) Obrnuto, pretpostavimo da je lim x = x , i = 1, 2, ..., n. Neka je ε > 0. Tada postoje brojevi
i i

k ∈ N, i = 1, 2, ..., n, takvi da za sve k > k vai

k
k→∞
i i
0 0
ε
|xik − xi | < √ .
n
Uzmimo da je k 0 = max{k01 , k02 , ..., k0n }
v v
. Tada je za svaki
k > k0
u n u n 
uX ε 2

uX
d(xk , x) = t (xik − xi )2 < t √ = ε,
n
i=1 i=1

pa je lim x
k→∞
k =x .
∗
Napomena: xi predstav a oznaku za i-tu koordinatu ureene n-torke, a ne stepen. Svaki od xik qini zaseban
niz.
26
9 Konvergencija monotonih nizova. Broj e.
Definicija 9.1. Za niz (a ) realnih brojeva kae se da je:
n

1◦ rastui ako za sve n ∈ N vai a 6 a ; n n+1

2 strogo rastui ako za sve n ∈ N vai a < a

◦ ; n n+1

3 opadajui ako za sve n ∈ N vai a > a

◦ ; n n+1

4 strogo opadajui ako za sve n ∈ N vai a > a

◦ . n n+1

Ako niz (a ) zadovo ava bilo koji od navedenih uslova kaemo da je monoton, a ako zadovo ava
uslov 2 ili 4 , kae se da je strogo monoton.
n
◦ ◦

Teorema 9.1. Ako je niz realnih brojeva (a ) rastui i ograniqen odozgo, tada je taj niz
konvergentan. Ako je niz (a ) opadajui i ograniqen odozdo, tada je taj niz konvergentan.
n
n

Dokaz. Neka je (a ) rastui i odozgo ograniqen niz realnih brojeva. Tada postoji M ∈ R takav
da je a 6 M , za sve n ∈ N. Posmatrajmo skup
n
n

A = {a1 , a2 , a3 , ..., an , ...}.

Skup A je neprazan i ograniqen odozgo, takoe je podskup skupa realnih brojeva. Na osnovu
svojstva supremuma, postoji supremum tog skupa a = sup A. Dokaimo da je
a = lim an .
n→∞

Posmatrajmo proizvo nu (a − ε, a + ε) okolinu taqke a. Bar jedan qlan niza a se nalazi u

toj okolini, jer bi u suprotnom svi qlanovi niza bili mai od a − ε, xto bi znaqilo da je
n

a − ε = sup A.
Neka je a qlan niza (a ) koji se nalazi u okolini (a − ε, a + ε). Poxto je (a ) rastui, to za
sve n > n vai a > a > a − ε. S druge strane je a 6 a < a + ε, jer je a = sup A. Prema tome
n0 n n

za sve qlanove niza poqevxi od a vai

0 n n0 n
n0

a − ε < a < a + ε, tj. |a − a| < ε.

n n

Dakle, lim a = a.
n→∞
n

Napomena. Ukoliko rastui niz nije ograniqen odozgo, egova graniqna vrednost je +∞. Ana-
logno, ako niz koji opada nije ograniqen odozdo, egov limes je −∞.
Primer 9.1. Odrediti graniqnu vrednost niza zadatnog sa x = 6 i x = 2 x + x .
 
1 3
1 n+1 n
n

Rexee. Lako se indukcijom pokae da je x > 0 za sve n ∈ N. Posmatrajmo razliku

n

3 − x2n
 
1 3
xn+1 − xn = xn + − xn = .
2 xn 2xn

Kako je 2x > 0 za sve , treba da ispitamo znak √

. √
3 − x2n = ( 3 − xn )( 3 + xn )
S druge strane iz nejednakosti aritmetiqke i geometrijske sredine imamo da je
n n∈N

3
xn + r
√
xn 3
xn+1 = > xn · = 3, ∀n ∈ N.
2 xn

Pa je x √
za sve prirodne brojeve vee od 1, dakle . Dobili smo da je
√

, odnosno x < x , pa je niz opadajui. Dakle niz je opadajui i

> 3
n n ( 3 − xn ) 6 0
xn+1 − xn < 0 n+1 n (xn ) (xn )

27
ograniqen nulom, dakle na osnovu prethodne teoreme postoji lim x i oznaqimo ga sa c. n→∞
n

Kako je c = lim x = lim x = lim 2 x + x , na osnovu teoreme o algebarskim kombina-

 
1 3
n n+1 n

cijama limesa imamo da je

n→∞ n→∞ n→∞ n

⇔ 2c = c + 3 ⇔ c = 3 ⇔ c = 3 jer je c > 0.
√
 
1 3 2 2 2
c= c+
2 c

Teorema 9.2. Niz konvergira.

1 n
 
an = 1 +
n

Dokaz. Imamo da je a = 2, a = 94 , a = 64 , ... Dokaimo da je (a ) strogo rastui i ograniqen

odozgo.
1 n 3 n
27

 n     
1 n 1 n 1 n 1 1
an = 1+ =1+ + 2
+ ... + k
+ ... + n
n 1 n 2 n k n n
n(n − 1) 1 n(n − 1)(n − 2) · ... · (n − k + 1) 1 1
=1+1+ 2
+ ... + k
+ ... + n
 2 n   k!
  n n
1 1 1 1 2 n−1
=2+ 1− + ... + 1− 1− · ... · 1 − .
2! n n! n n n

Kako je 0 < (1 − nk ) < 1 za sve 1 < k < n imamo da je

1 1 1 1
an < 2 + + + ... + + ... +
2! 3! k! n!
1 1 1 1
=2+ + + ... + + ... +
1·2 1·2·3 1 · 2 · 3 · ... · k 1 · 2 · 3 · ... · n
1 1 1 1 1
<2+ + + + ... + k−1 + ... + n−1
2  22 23 2 2
1 1 1 1
=2+ 1 + + ... + k−2 + ... + n−2
2 2 2 2
1
1 1 −
=2+ 2n−1 = 2 + 1 − 1 = 3 − 1 .
2 1 2n−1 2n−1
1−
2

Dakle, a n <3−
2n−1
1
, odnosno
an < 3 n∈N za sve an−1 . Posmatrajmo sada :
      
1 1 1 1 2 n−2
an−1 =2+ 1− + ... + 1− 1− · ... · 1 − .
2! n−1 (n − 1)! n−1 n−1 n−1

Kako je n > n − 1, imamo da je n1 < n −1 1 , odnosno −1n > n−1− 1 , odakle sledi da je
k k
1− >1− ,
n n−1
pritom, qlan a ima jedan pozitivan broj vixe od qlana a . Sada je jasno da je a > a ,
odnosno niz je rastui. Poxto je (a ) rastui i ograniqen odozgo sa 3 sledi da postoji lim a .
n n−1 n n−1
n n
n→∞

Definicija 9.2. Ojlerov broj e definixe se kao lim 1 + n . n

 
1
n→∞

28
10 Graniqne vrenosti nizova a n =
1
n
√ √
, bn = n a, cn = n n, n ∈ N, a > 0 .
Primer 10.1. Dokazati da je lim n1 = 0. n→∞

Rexee. Po definiciji graniqne vrednosti niza treba pokazati da

1
(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n ∈ N)(n > n0 ⇒ < ε).
n
Na osnovu
 posledice Arihmedovog svojstva znamo da je gora formula uvek ispuena, a broj n 0

je n = 1ε + 1.
0

Primer 10.2. Dokazati da je lim √a = 1, gde je a ∈ R, a > 0.

n→∞
n

Rexee. Kada je a = 1 sluqaj je trivijalan. Dokaimo tvree za a > 1 (za a < 1 dokazuje se
analogno). Neka je a = a. Kako je a > 1, to je a > 1, pa moemo pisati a = 1 + h , gde je
√
h > 0. Znamo da je
n
n n n n
n
 
n 2
a= ann n
= (1 + hn ) = 1 + nhn + hn + ... + hnn > 1 + nhn .
2

Dakle, h n 6
a−1
n
. Kako je n→∞
a−1
lim
n
=0 , tj.
a−1
(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n ∈ N)(n > n0 ⇒ < ε),
n

to je h 6 a −n 1 < ε. Pa je |h | < ε za svako n > n , odnosno lim h = 0, pa je lim a = 1.

n n 0 n n

Kada je a < 1, tada posmatrajmo niz b = a1 > 1, za koji dokazujemo da tei 1, kada n tei
n→∞ n→∞

beskonaqnosti, na potpuno isti naqin kao u sluqaju a > 1.

n
n

Primer 10.3. Dokazati da je lim √n = 1. n→∞

n

Kako je n > 1 znamo da je x = √n − 1 > 0. Tada je

n
n

n(n − 1) 2 n(n − 1) 2
n = (xn + 1)n = 1 + nxn + xn ... + xnn > xn
2 2

Dakle, 0 < x < n −2 1 . Prema teoremi o dva policajca lim x = 0. To znaqi da je za svako
2 2

ε > 0, postoji n takvo da je |x | < ε , za svako n > n . Odnosno |x | < ε , tj. |x | < ε. Dakle,
n n→∞ n
2 2 2 2

lim x = 0.
0 n 0 n n
n
n→∞

29
11 Gori i doi limes realnih nizova.
Teorema 11.1. Neka je (x ) niz realnih brojeva i T skup egovih taqaka nagomilavaa. Ako
je x taqka nagomilavaa skupa T , onda je x ∈ T .
n

Dokaz. Neka je x taqka nagomilavaa skupa T i U (x) proizvo na okolina taqke x. Tada postoji
a ∈ T , tako da je a ∈ U (x). Kako je U (x) okolina taqke a, budui da je a taqka nagomilavaa
niza (x ), znamo da se u okolini U (a) nalazi beskonaqno mnogo qlanova niza (x ). Prema tome,
u proizvo noj okolini taqke x se nalazi beskonaqno mnogo qlanova niza (x ), xto znaqi da je
n n

x taqka nagomilavaa niza (x ).

n
n

Napomena. Ovo svojstvo nam daje da je skup T zatvoren, tj. u emu se nalaze sve egove taqke
nagomilavaa.
Teorema 11.2. Za svaki niz realnih brojeva postoji kako najvea, tako i najmaa taqka nago-
milavaa.
Dokaz. Neka je (x ) niz realnih brojeva. Skup T je neprazan podskup skupa R, pa ima supremum
u skupu R. Neka je α = sup T i neka je U (α) proizvo na okolina taqke α. Iz definicije
n

supremuma sledi da u okolini U (α) postoji taqka a ∈ T , ali U (α) je onda okolina i taqke
a, pa kako je a taqka nagomilavaa niza (x ), sledi da se u okolini U (a) nalazi beskonaqno
mnogo qlanova niza (x ). Dakle, taqka α je taqka nagomilavaa niza (x ), tj. α ∈ T . Kako je
n

α = sup T , sledi da je α = max T . Sliqno se dokazuje za min T .

n n

Definicija 11.1. Najvea taqka nagomilavaa niza (x ) naziva se limes superior ili gori
limes niza (x ) i oznaqava se sa lim sup x ili lim x . Najmaa taqka nagomilavaa niza (x )
n
n n n n

naziva se limes inferior ili doi limes niza (x ) i oznaqava se sa lim inf x ili lim x .
n→∞ n→∞
n n n
n→∞

Teorema 11.3. Neka je (x ) niz realnih brojeva. Realan broj x je limes superior niza (x ) ako
n→∞

i samo ako vae sledea dva uslova:

n n

(1) (∀ε > 0)(∃n ∈ N)(∀n ∈ N)(n > n ⇒ x < x + ε), odnosno za proizvo no ε > 0 skoro svi
qlanovi niza su mai od x + ε, tj. samo konaqno mnogo qlanova niza se nalazi u intervalu
0 0 n

[x + ε, +∞);

(2) (∀ε > 0)(∀n ∈ N)(∃m > n)(x > x − ε), odnosno za proizvo no ε > 0 postoji beskonaqno
mnogo qlanova niza koji su vei od x − ε.
m

Dokaz.
(⇒) Neka je x = lim sup x . Ako preptostavimo da ne vai uslov (1), onda bi postojalo ε > 0
n

takvo da se u intervalu [x+ε, +∞) nalazi beskonaqno mnogo qlanova niza. Onda bi postojao
n→∞

podniz (x ) niza (x ) qiji qlanovi (x ), k ∈ N, pripadaju intervalu [x + ε, +∞). Ovaj

niz (x ) ima bar jednu taqku nagomilavaa b koja je istovremeno i taqka nagomilavaa
nk n nk

niza (x ), Kako je x > x + ε, za sve k ∈ N, to je onda i b > x + ε i zato je b > x. Ovo je

nk

nemogue jer je x = max T .

n nk

Dokaz za uslov (2). Neka je ε > 0 proizvo no. Budui da je x = lim sup x , onda je x taqka n

nagomilavaa niza, i kako je interval (x − ε, +∞) okolina taqke x, to za svako n ∈ Nn→∞

postoji m ∈ N, takvo da je m > n i x ∈ (x − ε, +∞), tj. x > x − ε.

m m

(⇐) Obrnuto, pretpostavimo da vae uslovi (1) i (2). Neka je U (x) proizvo na okolina taqke
x. Postoji ε > 0 takvo da je (x − ε, x + ε) ⊂ U (x). Iz oba uslova sledi da e za svako n ∈ N
postojati m ∈ N takvo da je m > n i x ∈ (x − ε, x + ε), dakle, x ∈ U (x). Onda je x taqka
nagomilavaa niza (x ). Pretpostavimo da postoji taqka nagomilavaa a niza (x ), takva
m m
n n

30
 da je a > x. Izaberimo ε > 0 takvo da je ε < a − x. Tada je x + ε < a, i interval (x + ε, +∞)
je okolina taqke a. Kako je a taqka nagomilavaa niza, to e se u okolini (x + ε, +∞)
nalaziti beskonaqno mnogo qlanova niza (x ), xto je u suprotnosti sa uslovom (1). Dakle,
x je najvea taqka nagomilavaa.
n

Posledica 11.1. Niz (x ) ima graniqnu vrednost ako i samo ako je lim x = lim x , tj. ako
i samo ako ima taqno jednu taqku nagomilavaa i tada je
n n n
n→∞ n→∞

lim xn = lim xn = lim xn .

n→∞ n→∞ n→∞

Dokaz.
Neka niz (x ) ima graniqnu vrednost, znamo da je ta graniqna vrednost jedinstvena, dakle
postoji samo jedna taqka nagomilavaa niza (x ), pa je ta taqka i gori i doi limes
(⇒) n

niza.
n

(⇐) Neka je a = lim x = lim x . Neka je ε > 0 proizvo no. Iz qienice da je a = lim x
n n n

znamo na osnovu teoreme 11.3 da su skoro svi qlanovi niza mai od a + ε, ali takoe su
n→∞ n→∞ n→∞

skoro svi qlanovi niza vei od a−ε, jer je a = lim x . Dakle, samo konaqno mnogo qlanova
n

niza se ne nalazi u intervalu (a − ε, a + ε), pa je a = lim x .

n→∞

n→∞
n

31
12 Koxijev i Xtolcov stav o nizovima. Konvergencija niza
√
n
n!
an = n ,n ∈ N.

Teorema 12.1 (Xtolcov stav). Neka je (b ) strogo rastui niz realnih brojeva i lim b
n n =

. Neka je (a ) proizvo an niz realnih brojeva i neka postoji . Tada je i

n→∞
an − an−1
+∞ n lim =l
n→∞ bn − bn−1
an
lim =l
n→∞ bn

Dokaz. Neka je l ∈ R. Za svako ε > 0 postoji indeks m, takav da je za sve k > m ispueno
ε ak − ak−1 ε
l− < <l+ ,
2 bk − bk−1 2
zbog pretpostavke da je b > bk−1
k imamo
     
ε ε
l− bk − bk−1 < ak − ak−1 < l + bk − bk−1 .
2 2

Stav ajui u prethodnu nejednakost redom k = m + 1, m + 2, m + 3, ..., n (za proizvo no n > m)

dobijamo: 
ε
  
ε
 
l− bm+1 − bm < am+1 − am < l+ bm+1 − bm .
2 2
     
ε ε
l− bm+2 − bm+1 < am+2 − am+1 < l+ bm+2 − bm+1 .
2 2
.. .. ..
     
ε ε
l− bn − bn−1 < an − an−1 < l+ bn − bn−1 .
2 2
Sabiraem prethodnih nejednakosti (usled uzajamnog skraivaa) dobijamo:
     
ε ε
l− bn − bm < an − am < l + bn − bm ,

odnosno
2 2

odnosno
 
ε an − am ε  an − am  ε
l− < <l+ ,  − l < .
2 bn − bm 2  bn − bm  2
Namextamo identitet:
an am − l · bm − am + l · bm + an − l · bn
−l =
bn bn
am − l · bm + an − am − l · (bn − bm )
=
bn
am − l · bm bn − bm (an − am ) − l · (bn − bm )
= + ·
bn bn bn − bm
  
am − l · bm bm an − am
= + 1− −l
bn bn bn − bm
     
 an   am − l · bm bm an − am 
 − l =  + 1 − − l 
 bn   bn bn bn − bm 

Koristei qienicu da za dovo no veliko n razlomak bb tai 0, i nejednakost trougla imamo:

m
n

32
      
 an   am − l · bm   an − am 
 − l 6  + − l .
 bn   bn   bn − bm 

Kako b tei beskonaqnosti, to za n > m prvi sabirak tei 0, tj mai je od 2ε . Ve smo
n

dokazali da je drugi sabirak mai od 2ε . Dakle, za n > m,

 − l < ε, tj. lim a = l.
 
a  n n
b  b n n→∞ n

Sluqaj kada je l = +∞ svodi se na prethodni. Tada je, za dovo no veliko n, a − a >

> 0, pa je niz a rastui, poqev od nekog qlana i a → +∞, kada n → ∞. Primenom
n n−1
b −b
dokazanog tvrea na ab dobijamo
n n−1 n n
n
n

bn bn − bn−1
lim= lim = 0,
n→∞ an n→∞ an − an−1

tj. lim
an
n→∞ bn
= +∞ .
Teorema 12.2 (Koxijev stav). Ako postoji lim a =a , tada niz b =
a1 + a2 + a3 + ... + an

ima graniqnu vrednost a. Obrnuto nije taqno.

n n
n→∞ n

Dokaz. Oznaqimo sa u = a + a + ... + a , i sa v = n. Kako je niz v oqigledno rastui i tei

beskonaqnosti kada n → ∞. Proverimo da li postoji sledei limes:
n 1 2 n n n

un − un−1 a1 + a2 + ... + an − a1 − a2 − ... − an−1 an

lim = lim = lim = a.
n→∞ vn − vn−1 n→∞ n−n+1 n→∞ 1

Na osnovu Xtolcove teoreme imamo da je lim b = a. n→∞

n

Ako posmatramo niz a = (−1) . Znamo da taj niz nema graniqnu vrednost. Ali niz b =
n

ima graniqnu vrednost jednaku 0. Tako da Koxijeva teorema ne vai u

n n
a + a + a + ... + a
1 2 3 n

obrnutom smeru.
n

Teorema 12.3. Ako je lim a = a i a > 0, n ∈ N, tada je lim √a · a · ... · a = a.

n→∞
n n
n→∞
n
1 2 n

1 1 1
Posmatrajmo niz . Na osnovu Xtolcove teoreme imamo da je
+ + ... +
Dokaz. a
cn = 1
a2
n
an

1
a 1 1
lim cn = lim n = lim = .
n→∞ n→∞ 1 n→∞ an a

Dakle lim c1 = a, ali je i c1 harmonijska sredina za koju znamo da je maa od geometrijske.

n→∞ n n

Iz nejednakosti sredina, teoremi o dva policajca i Koxijevoj teoremi imamo da je

→ a, kada n → ∞.
1 √ a + a + ... + a 1 2 n
a← 6 a · a · ... · a 6
n
1 2 n
c n n
Pa je lim √a · a · ... · a = a.
n→∞
n
1 2 n

Teorema 12.4. Neka je a > 0, n ∈ N i neka postoji l = lim aa . Tada je lim √a = l. n+1 n

Obrnuto ne vai.
n n
n→∞ n n→∞

33
Dokaz. Posmatrajmo niz definisan sa b = aa , za n > 1 i b = a . Tako posmatran niz je
n

pozitivan za svako n ∈ N. Vai da je lim b = l. Na osnovu prethodne teoreme imamo

n 1 1
n−1
n
n→∞

√
r
p
n a2 a3 an
l = lim b1 · b2 · ... · bn = lim n a1 · · · ... · = lim n an .
n→∞ n→∞ a1 a2 an−1 n→∞

Ako posmatramo niz a = 2 + (−1) , jasno je da je a > 0 za sve n ∈ N i vai da je a ili 1 ili
n
n
n n

3, pa je lim √a = 1. Ali limes niza 22++(−1)

n→∞
n
n
(−1)
ne postoji.
n
n−1

Primer 12.1. Nai graniqnu vrednost

√
.
n
n!
lim
n→∞ n

Rexee. Neka je a = nn! . Vidimo da je a > 0 za sve prirodne brojeve. Posatrajmo

n n n

(n + 1)!
(n + 1)n+1 1 1
lim = lim  n = .
n→∞ n! n→∞ 1 e
1 +
nn n
√
Prema prethodnoj teoremi je .
n
1 √ n!
= lim an = lim
n
e n→∞ n→∞ n

34
13 Graniqna vrednost realne funkcije - osobine. Hajneova ka-
rakterizacija graniqne vrednosti.
Definicija 13.1 (Koxijeva definicija graniqne vrednosti funkcije u taqki). Neka
je f : A → R data funkcija i neka je a ∈ R taqka nagomilavaa skupa A. Za b ∈ R kaemo da je
graniqna vrednost funkcije f u taqki a, ako vai za svaku okoliu V (b) taqke b postoji okolina
U (a) taqke a tako da za svako x ∈ A ∩ U (a), x 6= a, vai da je f (x) ∈ V (b), tj.
(∀V (b))(∃U (a))(∀x ∈ A)(x ∈ U (a), x 6= a ⇒ f (x) ∈ V (b)),
i pixemo
lim f (x) = b.

Primetiom da se u prethodnoj definiciji ne zahteva da funkcija bude definisana

x→a
Napomena.
u taqki a. Funkcija f moe, ali ne mora biti definisana u taqki a. Qak iako je funkcija f
definisana u taqki a, onda vrednost f (a) ne utiqe na graniqnu vrednost funkcije f u taqki
a. Da bismo ovo naglasili, dogovorimo se da ako je U (a) okolina taqke a ∈ R, onda sa U (a)
◦

oznaqimo skup ◦
U (a) = U (a) \ {a},
i zovemo ga probodena okolina taqke a. Tako, ako je a ∈ R, pod probodenom δ okolinom taqke a
podrazumevamo skup U (a) = (a − δ, a + δ) \ {a}. Ako je a beskonaqna taqka, onda se pojam okoline
◦

taqke a i probodene okoline taqke a poklapaju. Prema tome, sada moemo pisati
lim f (x) = b ⇔ (∀V (b))(∃U (a))(∀x ∈ A)(x ∈ U (a) ⇒ f (x) ∈ V (b)), ili
◦

x→a
◦
lim f (x) = b ⇔ (∀V (b))(∃U (a))(f (U (a) ∩ A) ⊂ V (b)).

Definicija 13.2 (Epsilon-delta definicija graniqne vrednosti funkcije u taqki).

x→a

Neka je f : A → R data funkcija i neka je a ∈ R taqka nagomilavaa skupa A. Broj b ∈ R je

graniqna vrednost funkcije f u taqki a ako za svako ε > 0 postoji δ > 0 takvo da za svako
x ∈ A iz probodene δ okolinte taqke a vai f (x) ∈ (b − ε, b + ε), tj. |f (x) − b| < ε. Logiqkom
simbolikom:
lim f (x) = b ⇔ (∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ A)(0 < |x − a| < δ ⇒ |f (x) − b| < ε).

U zavisnosti od toga da li je a realan broj ili neka od beskonaqnosti, kao i da li

x→a

Napomena.
je b realan ili neka od beskonaqnosti razlikujemo sledee sluqajeve pri definiciji graniqne
vrednosti funkcije u taqki:
(1) lim f (x) = b ⇔ (∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ A)(0 < |x − a| < δ ⇒ |f (x) − b| < ε);
x→a

(2) lim f (x) = +∞ ⇔ (∀M ∈ R)(∃δ > 0)(∀x ∈ A)(0 < |x − a| < δ ⇒ f (x) > M );
x→a

(3) lim f (x) = −∞ ⇔ (∀M ∈ R)(∃δ > 0)(∀x ∈ A)(0 < |x − a| < δ ⇒ f (x) < M );
x→a

(4) lim f (x) = b ⇔ (∀ε > 0)(∃m ∈ R)(∀x ∈ A)(x > m ⇒ |f (x) − b| < ε);
x→+∞

(5) lim f (x) = b ⇔ (∀ε > 0)(∃m ∈ R)(∀x ∈ A)(x < m ⇒ |f (x) − b| < ε);
x→−∞

(6) lim f (x) = +∞ ⇔ (∀M ∈ R)(∃m ∈ R)(∀x ∈ A)(x > m ⇒ f (x) > M );
x→+∞

(7) lim f (x) = +∞ ⇔ (∀M ∈ R)(∃m ∈ R)(∀x ∈ A)(x < m ⇒ f (x) > M );
x→−∞

(8) lim f (x) = −∞ ⇔ (∀M ∈ R)(∃m ∈ R)(∀x ∈ A)(x > m ⇒ f (x) < M );
x→+∞

(9) lim f (x) = −∞ ⇔ (∀M ∈ R)(∃m ∈ R)(∀x ∈ A)(x < m ⇒ f (x) < M ).
x→−∞

35
Teorema 13.1 (Hajneova karakterizacija graniqne vrednosti). Neka je f : A → R i neka
je a ∈ R taqka nagomilavaa skupa A. Za b ∈ R kaemo da je graniqna vrednost funkcije f u
taqki a ako i samo ako za svaki niz (x ) takav da je x ∈ A \ {a}, n ∈ N i lim x = a, vai da je
n n
n→∞
n

lim f (xn ) = b.
n→∞

Dokaz.Pretpostavimo da je f : A → R i da je a ∈ R taqka nagomilavaa skupa A.

(⇒) Neka je lim f (x) = b, b ∈ R, i neka je (x ) niz realnih brojeva takav da je x ∈ A \ {a},
n ∈ N i lim x = a. Neka je V (b) proizvo na okolina taqke b. Tada postoji okolina U (a)
n n
x→a

taqke a, tako da je
n
n→∞
◦
f (U (a) ∩ A) ⊂ V (b).
Kako je lim x = a i x 6= a za svako n ∈ N, postojae n ∈ N tako da za svaki prirodan
n n 0

broj n > n vai x ∈ U (a). Sada iz f (U (a) ∩ A) ⊂ V (b) sledi da je f (x ) ∈ V (b), za svako
n→∞
◦ ◦

n > n . Prema tome, lim f (x ) = b.

0 n n
0 n
n→∞

(⇐) Pretpostavimo suprotno, tj. da b ∈ R nije graniqna vrednost funkcije f u taqki a, tj.
nije lim f (x) = b. To znaqi da je taqna formula
x→a
◦
¬(∀V (b))(∃U (a))(f (U (a) ∩ A) ⊂ V (b)),

odnosno ◦
(∃V (b))(∀U (a))(f (U (a) ∩ A) 6⊂ V (b)).

Dakle, postoji okolina V (b) taqke b takva da za svaku okolinu U (a) taqke1 a vai1
f (U (a) ∩ A) 6⊂ V (b). Ako je a konaqan broj, sa U (a) obeleimo okolinu (a − , a + )
◦

taqke a, a ako je a = +∞, uzeemo U (a) = (n, +∞), n ∈ N. Iz pretpostavke nsledi nda
n

za svako n ∈ N postoji x ∈ U (a), tako da je f (x ) ∈/ V (b). Za niz realnih brojeva (x )

n
◦

oqigledno vai da je x ∈ A, x 6= a, n ∈ N i lim x = a i lim f (x ) 6= b, xto je

n n n n

kontradikcija.
n n n n
n→∞ n→∞

Teorema 13.2. Ako postoji graniqna vrednost funkcije f u taqki a, onda je ona jedinstvena.
Dokaz. Neka je f : A → R, i neka je a ∈ R taqka nagomilavaa skupa A. Pretpostavimo da
funkcija f ima dve razliqite graniqne vrednosti b , b ∈ R u taqki a. Posmatrajmo proizvo an
niz (x ) ∈ A \ {a}, n ∈ N, za koji je lim x = a. Na osnovu Hajneove karakterizacije graniqne
1 2

vrednosti mora biti da je lim f (x ) = b , ali i lim f (x ) = b . Dakle, niz y = f (x ) ima dve
n n
n→∞

razliqite graniqne vrednosti b i b , xto je kontradikcija.

n 1 n 2 n n
n→∞ n→∞
1 2

Definicija 13.3. Za funkciju α : A → R za koju je lim α(x) = 0, kaemo da je beskonaqno

mala kada x → a. x→a

Teorema 13.3. Neka je lim f (x) = b, b ∈ R. Tada je f (x) = b + α(x), gde je α(x) beskonaqno mala
kada x → a. x→a

Dokaz. Zadajmo proizvo no ε > 0. Kako je lim f (x) = b, to postoji okolina U (a) taqke a, takva
da je f (U (a)) ⊂ (b−ε, b+ε), tj. b−ε < f (x) < b+ε, za svako x ∈ U (a). Tada je |α(x)| = |f (x)−b| < ε,
x→a
◦ ◦

pa je lim α(x) = 0.
x→a

Teorema 13.4. Ako funkcija f : A → R ima konaqnu graniqnu vrednost u taqki a ∈ R, onda
postoji probodena okolina U (a), tako da je funkcija f ograniqena na skupu U (a) ∩ A.
◦ ◦

36
Dokaz. Neka je f : A → R i neka je a ∈ R taqka nagomilavaa skupa A, i lim f (x) = G ∈ R. Na
osnovu definicije graniqne vrednosti funkcije, za ε = 1 postoji probodena okolina U (a), tako
x→a
◦

da za svako x ∈ U (a) ∩ A vai |f (x) − G| < 1, tj. f (x) ∈ (G − 1, G + 1). Ovo znaqi da je funkcija
◦

f ograniqena na skupu U (a) ∩ A.

◦

Teorema 13.5. Ako je α beskonaqno mala kada x → a, a f ograniqena funkcija u nekoj probodenoj
okolini taqke a, onda je α · f beskonacno mala funkcija kada x → a.
Dokaz. Koristiemo Hajnevou karakterizaciju graniqne vrednosti. Neka je (x ) proizvo an
niz realnih brojeva, takav da je x ∈ U (a) ∩ A, n ∈ N i lim x = a. Tada je lim α(x ) = 0 i
n
◦

|f (x)| < c, za neko c ∈ R. Kako je proizvod nula-niza i ograniqenog niza opet nula-niz, sledi
n n n
n→∞ n→∞

da je lim α(x )f (x ) = 0. Na osnovu Hajneove karakterizacije graniqne vrednosti funkcije

zak uqujemo da je lim α(x)f (x) = 0.
n n
n→∞

Teorema 13.6 (Teorema o algebarskim kombinacijama graniqnih vrednosti funk-

x→a

cije). Neka je lim f (x) = a i lim g(x) = b, gde su a, b ∈ R. Tada vao:

x→x0 x→x0

(1) lim (f (x) ± g(x)) = a ± b,

x→x0

(2) lim (f (x) · g(x)) = a · b,

x→x0

(3) lim fg(x)

x→x0
(x)
= , ako vai b 6= 0.
a
b
Dokaz. Celo tvree moe se dokazati na osnovu Hajneove karakterizacije graniqne vredno-
sti i ekvivalentnog tvrea za nizove. Drugi naqin bi bio preko osobina beskonaqno malih
funkcija (u analogiji sa nula-nizovima). Npr:
(2) Moemo napisati f (x) = a + α(x) i g(x) = b + β(x), gde su α i β beskonaqno male kada
x → x . Imamo da je f (x) · g(x) = (a + α(x))(b + β(x)) = ab + aβ(x) + bα(x) + α(x) · β(x).
Ako oznaqimo sa γ(x) = aβ(x) + bα(x) + α(x) · β(x). Imamo da je γ(x) beskonaqno mala, pa
0

je f (x) · g(x) = ab + γ(x), dakle, lim (f (x) · g(x)) = a · b.

x→x0

Teorema 13.7. Neka je f : A → R, g : A → R i a ∈ R taqka nagomilavaa skupa A. Ako je

lim f (x) = b, lim g(x) = c i b < c, b, c ∈ R, tada postoji okolina U (a), takva da je f (x) < g(x), za
svako x ∈ U (a) ∩ A.
x→a x→a
◦

Dokaz. Neka su b, c konaqni i neka je ε = c −2 b > 0, i neka je V (b) = (b − ε, b + ε) i V (c) =

(c − ε, c + ε). Jasno je da za svako s ∈ V (b) i svako t ∈ V (b) vai s < t. Sliqno ako je jedna od
1 2

taqka b ili c beskonaqna, mogu se nai okolina taqke b i okolina taqke c, takve da za bilo koje
1 2

s ∈ V (b) i bilo koje t ∈ V (c) vai s < t.

0 0

Kako je lim f (x) = b i lim g(x) = c, to postoje okoline U (a) i U (a), takve da f (U (a)∩A) ⊂ V (b)
1 2 ◦
1 2 1 1

i g(U (a) ∩ A) ⊂ V (c). Neka je U (a) = U (a) ∩ U (a). Tada za svako x ∈ U (a) ∩ A vai f (x) ∈ V (b)
x→a x→a
◦ ◦

i g(x) ∈ V (c), pa je f (x) < g(x).

2 2 1 2 1
2

Teorema 13.8. Neka su date tri funkcije f, g, h : A → R, neka je a ∈ R taqka nagomilavaa

skupa A i neka je za neku probodenu okolinu U (a) ispueno f (x) 6 g(x) 6 h(x), za svako x ∈
◦

U (a) ∩ A. Ako postoje konaqne graniqne vrednosti lim f (x) i lim h(x) koje su meusobno jednake,
◦

tada postoji i graniqna vrednost lim g(x) i vai x→x0

x→a x→a

lim f (x) = lim g(x) = lim h(x).

x→x0 x→x0 x→x0

37
Dokaz. Neka je lim f (x) = lim h(x) = a ∈ R i neka je (x ) proizvo an niz sa osobinom da je
n

x ∈ U (a) ∩ A, za n ∈ N, i neka je lim x = x . Tada u skladu sa Hajneovom karakterizacijom

x→x0 x→x0
◦

graniqne vrednosti vae jednakosti lim f (x ) = lim h(x ) = a. Budui da je f (x ) 6 g(x ) 6

n n 0
n→∞

h(x ), na osnovu teoreme o dva policajca sledi da je lim g(x ) = a. S obzirom na to da je (x )

n n n n
n→∞ n→∞
n n n

proizvo an niz sa osobinom da je x ∈ U (a) ∩ A, za n ∈ N, i lim x = x , u skladu sa Hajneovom

n→∞
◦

karakterizacijom graniqne vrednosti ovo znaqi da postoji graniqna vrednost funkcije g u

n n 0
n→∞

taqki x i da je jednaka a.
0

38
14 Graniqna vrednost sloene funkcije. Levi i desni limes.
Graniqna vrednost monotone funkcije.
Teorema 14.1 (O smeni promen ive u limesu). Neka su A, B ⊂ R, f : A → R, g : B → R,
taqka nagomilavaa skupa A, b ∈ R taqka nagomilavaa skupa B i neka su ispueni
sledei uslovi:
a ∈ R

(1) lim g(y) = c ∈ R,

y→b

(2) (∀V (b))(∃U (a))(f (U (a) ∩ A) ⊂ V (b) ∩ B).

◦ ◦

Tada postoji graniqna vrednost sloene funkcije g ◦ f u taqki a i vai lim (g(f (x)) = lim g(y).
x→a y→b

Dokaz. Iz uslova (2) sledi da postoji okolina U (a) takva da je f (U (a) ∩ A) ⊂ B , pa je skup
◦

U (a) ∩ A podskup domena sloene funkcije g ◦ f . Budui da je a taqka nagomilavaa skupa A,

0 0
◦

to je a taqka nagomliavaa skupa U (a) ∩ A, pa samim tim i domena funkcije g ◦ f .

0
◦

Neka je W (c) proizvo na okolina taqke c ∈ R. Iz uslova (1) sledi da postoji V (b) takva da je
0

g(V (b) ∩ B) ⊂ W (c). Takoe, iz uslova (2) sledi da postoji okolina U (a) takva da f (U (a) ∩ A) ⊂
◦ ◦

V (b) ∩ B , iz qega sledi g(f (U (a) ∩ A)) ⊂ g(V (b) ∩ B) ⊂ W (c).

◦ ◦ ◦

Primer 14.1. Neka je f (x) = 0, x ∈ R, a g(x) = | sgn(x)|, x ∈ R. Ispitati da li vai

lim g(f (x)) = lim g(y).
x→0 y→0

Rexee. Vidimo da je lim g(f (x)) = 0, ali lim g(y) = 1, xto nam pokazuje da ne mora uvek iz
lim f (x) = 0 da sledi lim g(f (x)) = lim g(y). Primetimo da funkcija f ne isupuava uslov (2)
x→0 y→0

iz prethodne teoreme.
x→0 x→0 y→0

Definicija 14.1. Neka je f : A → R i neka je a ∈ R taqka nagomilavaa skupa A ∩ (−∞, a).

Za b ∈ R kaemo da je levi limes u taqki a ako za svaku okolinu V (b) postoji δ > 0 tako da za
svako x ∈ A koje ispuava uslov x ∈ (a − δ, a) vai f (x) ∈ V (b), tj.
(∀V (b))(∃δ > 0)(∀x ∈ A)(a − δ < x < a ⇒ f (x) ∈ V (b)),
i pixemo
lim f (x) = b.

Analogno se definixe desna graniqna vrednost funkcije u taqki.

x→a−

Teorema 14.2. Neka je f : A → R i neka a ∈ R taqka nagomilavaa skupa A ∩ (−∞, a), a takoe
i skupa A ∩ (a, +∞). Funkcija f ima graniqnu vrednost u taqki a ako i samo ako ima levu i
desnu graniqnu vrednost u taqki a i ako su one jednake.
Dokaz.
(⇒) Neka je lim f (x) = b ∈ R i neka je V (b) proizvo na okolina taqke b. Tada postoji δ > 0
takvo da za svako x ∈ A koje zadovo ava uslove |x − a| < δ i x 6= a vai f (x) ∈ V (b). To
x→a

znaqi da za x ∈ (a − δ, a) ∩ A, kao i za x ∈ (a, a + δ) ∩ A vai f (x) ∈ V (b). Na osnovu

definicije levog i desnog limesa zak uqujemo da funkcija f ima i levu i desnu graniqnu
vrednost u taqki a i da su one jednake b.
(⇐) Pretpostavimo da vai
lim f (x) = lim f (x) = b.

Neka je V (b) proizvo na okolina taqke b. Na osnovu prethodnog postoji δ > 0 takvo da
x→a− x→a+

za svako x ∈ A za koje je x ∈ (a − δ , a) vai f (x) ∈ V (b). Takoe, postoji δ > 0 takvo da

1

za svako x ∈ A za koje je x ∈ (a, a + δ ) vai f (x) ∈ V (b). Neka je δ = min{δ , δ }. Tada za

1 2

x ∈ A takvo da je x ∈ (a − δ, a + δ) \ {a} vai f (x) ∈ V (b). Prema tome, lim f (x) = b.

2 1 2

x→a

39
Teorema 14.3 (Hajneova karakterizacija za levi i desni limes funkcije). Neka je
,
f : (a, b) \ {x0 } → R a, b ∈ Rdata funkcija. Tada je c = lim f (x) ∈ R ako i samo ako za
monotono rastui niz (x ), a < x < x , n ∈ N, za koji je lim x = x vai da je lim f (x ) = c.
x→x−
0

Analogno, d = lim f (x) ∈ R ako i samo ako za svaki monotono opadajui niz (x ), b > x > x ,
n n 0 n 0 n
n→∞ n→∞
n n 0

n ∈ N, za koji je lim x = x vai lim f (x ) = d.

x→x+
0
n 0 n
n→∞ n→∞

Dokaz.
(⇒) Dokaz sledi neposredno iz definicije.
(⇐) Pretpostavimo da d 6= lim f (x), tj. postoji okolina V (d), d ∈ R, takva da za svaku
x→x+

okolinu U (x ) vai f (U (x ) ∩ (x , b)) 6⊂ V (d). Neka je n ∈ N, takvo da x < x + n1 < b i

0

0 0 0 0 0 0

neka je x proizvo an realan broj iz (x , x + n1 ) za koji je f (x ) ∈/ V (d) (on postoji jer

0

1 0 0 1

f (x , x + ) 6⊂ V (d)). Neka je n ∈ N tako da x < x + < x . Izaberimo x ∈ (x , x + )

0
1 1 1

za koji je nf (x ) ∈/ V (d). Na osnovu prethodne konstrukcije formirajmo niz (x ) za kojin je

0 0 1 0 0 1 2 0 0
0 n 1 1

ispueno da je (strogo) opadajui, x > x , n ∈ N i lim x = x . Dakle, za sve n ∈ N vai

2 n

/ V (d), pa nije lim f (x ) = d, xto je kontradikcija.

n 0 n 0
n→∞
f (x ) ∈
n n
n→∞

Napomena. Za funkciju f : (a, b) → R, a, b ∈ R analogno se mogu definisati lim f (x) i

lim f (x).
x→a+

x→b−

Definicija 14.2. Neka je f : (a, b) → R, −∞ 6 a < b 6 +∞, data funkcija. Za funkciju f

kaemo da je
(1) rastua na (a, b) ako vai (∀x , x ∈ (a, b))(x < x ⇒ f (x ) 6 f (x ));
1 2 1 2 1 2

(2) strogo rastua na (a, b) ako vai (∀x , x ∈ (a, b))(x < x ⇒ f (x ) < f (x ));
1 2 1 2 1 2

(3) opadajua na (a, b) ako vai (∀x , x ∈ (a, b))(x < x ⇒ f (x ) > f (x ));
1 2 1 2 1 2

(4) strogo opadajua na (a, b) ako vai (∀x , x ∈ (a, b))(x < x ⇒ f (x ) > f (x )).
1 2 1 2 1 2

Funkcija koja zadovo ava bilo koji od navedena qetiri uslova zove se monotona funkcija, a
funkcija koja zadovo ava uslov (2) ili (4) zove se strogo monotona funkcija.
Teorema 14.4 (O graniqnoj vrednosti monotone funkcije). Neka je f : A → R, (a, b) ⊂ A
rastua funkcija na intervalu (a, b). Tada je
lim f (x) = sup f (x) i lim f (x) = inf f (x).
x→b− (a,b) x→a+ (a,b)

Dokaz. Neka je β = sup f (x). Mogua su dva sluqaja.

Ako je funkcija f ograniqena odozgo na intervalu (a, b), onda je β konaqan broj. Neka je ε > 0
(a,b)

proizvo no. Tada postoji x ∈ (a, b) takvo da je f (x ) > β − ε, te za svako x ∈ (x , b), budui da
je f rastua funkcija na intervalu (a, b),vai
0 0 0

f (x0 ) 6 f (x) 6 β.

Prema tome,
β − ε < f (x) 6 β, za svako x ∈ (x , b). 0

Odavde, za sluqaj da je b = +∞, sledi lim f (x) = β, a za sluqaj da je b ∈ R, sledi lim f (x) = β.
x→+∞ x→b−

40
Ako f nije ograniqena odozgo na intervalu (a, b), onda je β = +∞. Neka je M ∈ R proizvo an
broj. Tada postoji x ∈ (a, b) tako da je f (x ) > M . Kako je f rastua funkcija na intervalu
(a, b), to za svako x ∈ (x , b) vai nejednakost f (x ) 6 f (x). Prema tome,
0 0
0 0

M < f (x) za svako x ∈ (x , b).

0

Odavde, za sluqaj da je b = +∞, zak uqujemo da je lim f (x) = +∞, a za sluqaj da je b ∈ R

dobijamo da je lim f (x) = +∞. x→+∞

Ostatak tvrea dokazuje je sliqno.

x→b−

Napomena. Teorema o graniqnim vrednostima opadajue funkcije dokazuje se sliqno.

Posledica 14.1. Neka je f : (a, b) → R rastua funkcija. Tada za svako x ∈ (a, b) postoje
lim f (x) ∈ R i lim f (x) ∈ R. Takoe postoje lim f (x) ∈ R i lim f (x) ∈ R. U sluqaju da je

a = −∞ ili b = +∞ postoje lim f (x) ∈ R ∪ {−∞} i lim f (x) ∈ R ∪ {+∞}. Analogno ako je
x→x−
0 x→x+
0
x→a+ x→b−

f opadajua.
x→−∞ x→+∞

41
15 Koxijev uslov konvergencije realnih funcija.
Teorema 15.1. Neka je f : A → R i a ∈ R taqka nagomilavaa skupa A. Tada funkcija f ima
konaqnu graniqnu vrednost u a ako i samo ako
◦
(∀ε > 0)(∃U (a))(∀x0 , x00 ∈ A)(x0 , x00 ∈ U (a) ⇒ |f (x0 ) − f (x00 )| < ε).

Dokaz.
(⇒) Neka je lim f (x) = b ∈ R, tada za dato ε > 0 postoji okolina U (a) takva da je |f (x) − b| < 2ε
za sve x ∈ U (a) ∩ A. Neka su x , x ∈ U (a) ∩ A dve proizvo ne taqke. Za ih vai
x→a
◦ ◦
0 00

ε ε
|f (x0 ) − f (x00 )| 6 |f (x0 ) − b| + |f (x00 ) − b| < + = ε.
2 2

(⇐) Neka je (x ) proizvo an niz za koji je x ∈ A \ {a} i lim x = a. Za dato ε > 0 uoqimo
okolinu U (a) koja ima svojstvo opisano u formulaciji teoreme. Izaberimo zatim prirodan
n n n
n→∞

broj n , takav da je x ∈ U (a) za sve n > n . Ako su n i n dva takva indeksa, bie
◦
0 00

|f (x ) − f (x )| < ε, xto dokazuje da je niz (f (x )) Koxijev, pa postoji lim f (x ) = b ∈ R.

0 n 0

Neka je (x ) neki drugi niz za koji je x ∈ A \ {a} i lim x = a. Analognim razmatraem

n0 n00 n n
n→∞
0 0 0

dobijamo da postoji lim f (x ) = b ∈ R. Ako bi b 6= b tada za niz (y ) koji se dobija

n n n→∞ n
0 0 0

uqex avaem niza (x ) i (x ), a za koji vai y ∈ A \ {a} i lim y = a, ne bi bilo

n n
n→∞
0

ispueno da postoji lim f (y ), xto je kontradikcija. Dakle, b = b , pa prema Hajneovoj

n n n n
n→∞
0

karakterizaciji graniqne vrednosti postoji lim f (x) = b.

n
n→∞

x→a

42
16 Asimptotske relacije o, O, ∼ i ihova svojstva.
Definicija 16.1. Ako postoji U (x ) okolina taqke x ∈ R, takva da je
0 0

za svako x ∈ U (x ),
f (x) = α(x)g(x)
◦
0

gde je α beskonaqno mala funkcija kad x → x , tada kaemo da je funkcija f beskonaqno mala
u odnosu na g kad x → x i pixemo
0
0

f = o(g) kad x → x , 0

i qitamo ”f je malo o od g kad x tei ka x \. 0

Napomena. Prethodna jednakost treba da se shvati kao f ∈ o(g), jer o(g) predstav a skup ili
klasu, a ne kao pojedinaqnu funkciju.
Osim toga, ako su funkcije f i g jox i beskonaqno male funkcije kad x → x , onda kaemo da
je f beskonaqno mala vixeg reda u odnosu na g kad x → x ili ”f bre tei nuli nego g kad x
0

tei ka x \.
0

Ako je g(x) 6= 0 za x ∈ U (x ), onda je uslov f = o(g) ekvivalentan uslovu

0 ◦
0

f (x)
lim = 0.
x→x0 g(x)
Primetimo sada da uslov da je f beskonaqno mala funkcija kad x → x moemo zapisati na
sledei naqin
0

f = o(1) kad x → x .
Definicija 16.2. Ako postoji U (x ) okolina taqke x ∈ R, takva da je
0

0 0

f (x) = β(x)g(x) za svako x ∈ U (x ),

◦
0

gde je β funkcija koja je ograniqena na U (x ), tada pixemo

◦
0

f = O(g) kad x → x , 0

i qitamo ”f je veliko O od g kad x tei ka x \.

Definicija 16.3. Ako je istovremeno f = O(g) i g = O(f ) kad x → x , onda kaemo da su
0

funkcije f i g istog reda kad x → x .

0

Teorema 16.1. Funkcije f i g su istog reda kad x → x ako i samo ako postoje konstante
0

c , c > 0 i okolina U (x ), takva da za sve x ∈ U (x ) vai

0
◦
1 2 0 0

c1 |g(x)| 6 |f (x)| 6 c2 |g(x)|.

Dokaz.
(⇒) Neka je g = O(f ) i g = O(g) kad x → x , tada postoje ograniqene funkcije β i β , takve
da je
0 1 2

f (x) = β (x)g(x) i g(x) = β (x)f (x) kad x → x .

2 1 0

Iz prethodnog sledi za proizvo ne konstante c i c imamo da je 0

1 2

|f (x)| 6 c |g(x)| i |g(x)| 6 c |f (x)| kad x → x ,

2
0
1 0

jer je |β (x)| 6 c i |β (x)| 6 c za svako x ∈ U (x ). Uzimajui da je c = c1 dobijamo

1
0
2 2
◦
0 1

traenu nejednakost
1 0
1

c1 |g(x)| 6 |f (x)| 6 c2 |g(x)|.

43
 (⇐) Direktna posledica definicije.
Teorema 16.2. Neka su funkcije f i g definisane u nekoj probodenoj okolini taqke x . Tada
je
0

(1) o(cg) = o(g), x → x , c ∈ R;

0

(2) o(g) = o(cg), x → x , c ∈ R \ {0};

0

(3) f o(g) = o(f g), x → x ; 0

(4) o(g) + o(g) = o(g), x → x ; 0

(5) o(o(g)) = o(g), x → x ; 0

(6) f = o(g), x → x ⇒ f = O(g), x → x ;

0 0

Dokaz. U celom dokazu posmatramo x ∈ U (x ), gde je U okolina taqke x .

◦
0 0

(1) Neka je h = o(cg), x → x , tj. h(x) = α(x)(cg)(x) = cα(x)g(x), gde je α(x) beskonaqno mala
kad x → x . Kako je cα(x) beskonaqno mala, x → x , zak uqujemo da je h(x) = o(g), x → x .
0
0 0 0

(2) Neka je h = o(g), x → x , tj. h(x) = α(x)g(x) i α = o(1), x → x . Neka je c 6= 0 proizvo no,
0 0

tada je h(x) = 1c α(x)(cg)(x). Kako je α(x) beskonaqno mala funkcija, kad x → x , to je

h = o(g), x → x .
0
c
0

(3) Neka je h = f o(g), x → x , tj. h(x) = f (x)α(x)g(x) i α = o(1), x → x . Tada je h(x) =

α(x)(f (x)g(x)), pa je h = o(f g), x → x .
0 0
0

(4) Neka su h = o(g) i h = o(g), x → x , tj. h (x) = α (x)g(x) i h (x) = α (x)g(x), α =

o(1), α = o(1), x → x . Tada je h(x) = h (x)+h (x) = (α (x)+α (x))g(x), pa je h = o(g), x →
1 2 0 1 1 2 2 1

x , jer je α (x) + α (x) beskonaqno mala kad x → x .

2 0 1 2 1 2
0 1 2 0

(5) Neka je h = o(o(g)), x → x . Tada je h = o(h ), x → x , za neku funkciju h takvu da je

h = o(g). Imamo da je h (x) = α(x)g(x), gde je α = o(1), x → x . Takoe, h(x) = β(x)h (x),
0 1 0 1

gde je β = o(1), x → x . Tada je h(x) = α(x)β(x)g(x), pa je h = o(g), x → x , jer je proizvod

1 1 0 1

dve beskonaqno male funkcije, beskonaqno mala funkcija.

0 0

(6) Neka je f = o(g), x → x . Tada je f (x) = α(x)g(x), gde je α = o(1), x → x , odnosno

lim α(x) = 0, pa je za svako ε > 0 ispueno |α(x)| < ε, za svako x ∈ U (x ). Izaberimo
0 0
◦

proizvo no ε > 0 kojim je |α(x)| ograniqena. Tada je po definiciji f = O(g), x → x .

0
x→x0
0

Definicija 16.4. Za funkciju f kaemo da se asimptotski ponaxa kao funkcija g kad x → x ,

ili da je funkcija f ekvivalentna sa funkcijom g kad x → x , ako postoji okolina U (x ) i
0

funkcija ψ, takve da je f (x) = ψ(x)g(x) za svako x ∈ U (x ) i lim ψ(x) = 1. U tom sluqaju

0 0
◦

pixemo
0
x→x0

f ∼ g kad x → x . 0

Primetimo, da ako postoji okolina U (x ) takva da je g(x) 6= 0 za svako x ∈ U (x ), onda je f ∼ g,

0
◦
0

kad x → x ako i samo ako je lim fg(x)

0
(x)
= 1.
x→x0

Teorema 16.3. Relacija ∼ (x → x ) je relacija ekvivalencije na skupu funkcija definisanih

u nekoj probodenoj okolini taqke x .
0
0

Dokaz.
(R) Oqigledno je f ∼ f kad x → x . 0

44
(S) Neka je f ∼ g kad x → x . Tada postoji okolina U (x ) i funkcija ψ, takve da je f (x) =
ψ(x)g(x), za sve x ∈ U (x ) i lim ψ(x) = 1. Tada je ψ(x) = 1 + α(x), za sve x ∈ U (x ), gde
0 0 0
◦ ◦

je α(x) beskonaqno mala funkcija kad x → x . Kako je lim α(x) = 0, to postoji okolina
0 0 0 0
x→x0
0
x→x0

U ⊂ U za koju je |α(x)| < , kad je x ∈ U (x ). Sada posmatrajmo funkciju ψ (x) = ,

1 ◦ 1
0 0 1
2 ψ(x)
koja je dobro definisana za svako x ∈ U (x ), jer je ψ(x) > 21 , za svako x ∈ U (x ). Kako je
◦ ◦

lim ψ (x) = 1, sledi da je

0 0

1
x→x0

g(x) =
f (x)
ψ(x)
tj. g ∼ f, x → x .
◦
= ψ1 (x)f (x), x ∈ U (x0 ), 0

(T) Neka je f ∼ g i g ∼ h kad x → x . Tada postoje okoline U (x ) i U (x ) i funkcije ψ i ψ

takve da je f (x) = ψ (x)g(x) za svako x ∈ U (x ) i g(x) = ψ (x)h(x) za svako x ∈ U (x ) i
0 1 0 2 0 1 2
◦ ◦

lim ψ (x) = 1 i lim ψ (x) = 1. Tada je f (x) = ψ (x)ψ (x)h(x) za svako x ∈ U (x ) ∩ U (x )

1 1 0 2 2 0
◦ ◦

i lim ψ (x)ψ (x) = 1, pa je f ∼ h.

1 2 1 2 1 0 2 0
x→x0 x→x0
1 2
x→x0

45
17 Neprekidnost realnih funkcija - definicija i osnovna svoj-
stva.
Definicija 17.1. Neka je f : X → R, X ⊂ R interval i x . Kaemo da je funkcija f
neprakidna u taqki x ako za svaku okolinu V (f (x )) taqke postoji okolina U (x ) taqke
0 ∈X

x takva da je
0 0 f (x0 ) 0
0
f (U (x ) ∩ X) ⊂ V (f (x )).
0 0

Drugim reqima, f je neprekidna u taqki x ako 0

(∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀x ∈ X)(|x − x0 | < δ ⇒ |f (x) − f (x0 )| < ε).

Napomena. Primeujemo da je definicija neprekidnosti funkcije u taqki sliqna definiciji

graniqne vrednosti funkcije u taqki. Meutim, za razliku od definicije graniqne vrednosti
funkcije u taqki x , u definiciji neprekidnosti taqka x je uvek u domenu funkcije f .
Teorema 17.1. Neka je f : X → R i x ∈ X taqka nagomilavaa skupa X . Funkcija f je
0 0

neprekidna u taqki x ako i samo ako je ispueno

0
0

lim f (x) = f (x0 ).

x→x0

Dokaz. Sledi neposredno iz definicije graniqne vrednosti i neprekidnosti u taqki.

Teorema 17.2. Neka je f : X → R, X ⊂ R interval i x ∈ X . Funkcija f je neprekidna u
taqki x ako i samo ako za svaki niz (x ), takav da je x ∈ X , n ∈ N, i lim x = x vai
0

lim f (x ) = f (x ).
0 n n n 0
n→∞
n 0
x→x0

Dokaz. Tvree sledi direktno iz Hajneove karakterizacije graniqne vrednosti funkcije.

Teorema 17.3. Neka je f : X → R, X ⊂ R interval i x ∈ X . Funkcija f je neprekidna u taqki
x ako i samo ako je ispueno
0
0

lim f (x) = lim f (x) = f (x0 ).

x→x−
0 x→x+
0

Dokaz. Dokaz sledi trivijalno iz teorema 14.2 i 17.1.

Definicija 17.2. Neka je f : X → R i X ⊂ R interval. Ako je funkcija f neprekidna u
svakoj taqki intervala X , onda kaemo da je f neprekidna na intervalu X .
Definicija 17.3. Ako je X segment [a, b] ⊂ R, kaemo da je f neprekidna na segmentu [a, b]
ako je neprekidna na intervalu (a, b) i postoje levi limes u taqki a koji je jednak f (a), kao i
desni limes u taqki b koji je jednak f (b).
Napomena. Uvodimo oznake f ∈ C(a, b) ili f ∈ C[a, b] ili f ∈ C(R) da bismo naznaqili da je f
neprekidna na nekom skupu.
Teorema 17.4. Neka je X ⊂ R interval i neka je f : X → R neprekidna u taqki x ∈ X . Tada
postoji okolina U (x ), takva da je funkcija f ograniqena na skupu U (x ) ∩ X .
0
0 0

Dokaz. Iz qienice da je
lim f (x) = f (x0 ),

znamo da za svako ε > 0 postoji pozitivan broj δ = δ(ε), takav da je

x→x0

|f (x) − f (x )| < ε, za svako x ∈ X, za koje je |x − x | < δ.

0 0

Neka je δe e∈ (0, δ)e, takvo da je (x − δ,e x + δ)e ⊂ X . Tada je f (x) ∈ (f (x ) − ε, f (x ) + ε), za svako
x ∈ (x − δ, x + δ). Uzmimo da je M = max{|f (x ) − ε|, |f (x ) + ε|}, tada je |f (x)| < M , za svako
0 0 0 0

e = U (x ).
0 0 0 0
x ∈ (x − δ,
0
e x + δ)
0 0

46
Teorema 17.5. Neka je X ⊂ R interval i neka je f : X → R neprekidna u taqki x ∈ X . Ako je
, tada postoji okolina taqke x , U (x ), takva da je za svako x ∈ U (x ) ∩ X , f (x) istog
0

znaka kao i f (x ).
f (x0 ) 6= 0 0 0 0
0

Dokaz. Neka je f neprekidna u taqki x , tada je 0

lim f (x) = f (x0 ),

x→x0

pa se za ε = |f (x2 )| > 0 moe nai δ = δ(ε) > 0, takav da je f definisana na intervalu

0

(x − δ, x + δ) i da vai
0 0

|f (x) − f (x )| < ε, za svako x ∈ (x − δ, x + δ).

0 0 0

Dakle, za x ∈ (x − δ, x + δ) = U (x ) bie ispueno

0 0 0

|f (x0 )| |f (x0 )|
f (x0 ) − < f (x) < f (x0 ) + .
2 2
Xto znaqi, ako je f (x ) > 0, iz prethodne nejednakosti imaemo da je
0

f (x0 )
0< < f (x),
2
dok za f (x ) < 0, sledi da je
0
f (x0 )
f (x) < < 0.

Teorema 17.6. Neka su funkcije f i g definisane u okolini taqke x . Ako su f i g neprekidne

2

u taqki x ∈ Rf, tada su i funkcije f ± g i f · g, neprekidne u taqki x , a ako je g(x ) 6= 0, onda

0
0 0 0

je i funkcija g neprekidna u x . 0

Dokaz. Tvree sledi iz teoreme o algebarskim kombinacijama limesa funkcije. Na primer,

neka je lim f (x) = f (x ) i neka je lim g(x) = g(x ) 6= 0. Tada na osnovu teoreme o algebarskim
kombinacijama limesa imamo
0 0
x→x0 x→x0

lim f (x)
f (x) x→x0 f (x0 )
lim = = ,
x→x0 g(x) lim g(x) g(x0 )
x→x0

te je funkcija fg neprekidna u taqki x . 0

Teorema 17.7. Neka je funkcija f definisana u nekoj probodenoj okolini taqke x i neka je
lim f (x) = b. Neka je funkcija g definisana u nekoj okolini taqke b i neka je neprekidna u
0

taqki b. Tada sloena funkcija g ◦ f definisana u nekoj porobodenoj okolini taqke x , ima
x→x0

graniqnu vrednost u taqki x i vai

0
0

lim g(f (x)) = g(b) = g( lim f (x)).

x→x0 x→x0

Dokaz. Neka je V (b) okolina taqke b u kojoj je funkcija g definisana i neka je U (x ) probodena ◦

okolina taqke x u kojoj je funkcija f definisana. Tada, budui da je lim f (x) = b, sledi da
0

postoji okolina U (x ) takva da je U (x ) ⊂ U (x ) i

0
x→x0
1 0 1 0 0
◦
f (U1 (x0 )) ⊂ V (b).

Prema tome, sloena funkcija g ◦ f je definisana u probodenoj okolini U (x ). Neka je (x ) ◦

niz takav da je x ∈ U (x ) i lim x = x . Kako je f (U (x )) ⊂ V (b), to je f (x ) ∈ V (b), n ∈ N,

1 0 n
◦ ◦
n 1 0 n 0 1 0 n
n→∞

47
a iz lim f (x) = b, sledi da je lim f (x ) = b (Hajneova karakterizacija graniqne vrednosti
funkcije). Budui da je funkcija g definisana u okolini taqke b i neprekidna u taqki b,
n
x→x0 n→∞

iz f (x ) ∈ V (b), n ∈ N i lim f (x ) = b, na osnovu teoreme 17.2, sledi da je lim g(f (x )) =

n n n

g(b). Kako je (x ) bio proizvo an niz iz okoline U (x ), na osnovu Hajneove karakterizacije

n→∞ b→∞
◦

zak uqujemo da je
n 1 0

lim g(f (x)) = g(b).

Teorema 17.8. Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini taqke x i neka je neprekidna
x→x0

u taqki x . Neka je funkcija g definisana u nekoj okolini taqke f (x ) i neka je neprekinda u

0

taqki f (x ). Tada je sloena funkcija g ◦ f definisana u nekoj okolini taqke x i neprekinda

0 0

je u taqki x .
0 0
0

Dokaz. Iz qienice da je funkcija f definisana u nekoj okolini taqke x i da je neprekidna u

taqki x sledi da je lim f (x) = f (x ). Sada na osnovu prethodnog tvrea (za b = f (x )) sledi da
0

je funkcija g ◦ f definisana u probodenoj okolini taqke x , ali kako je funkcija f definisana

0 0 0
x→x0

i u taqki x , a funkcija g definisana u taqki f (x ), to je kompozicija g ◦ f definisana i u

0

x . Dakle, g ◦ f je definisana u okolini taqke x . Takoe iz prethodnog tvrea imamo da je

0 0

lim g(f (x)) = g(f (x )), tj. lim (g ◦ f )(x) = (g ◦ f )(x ), dakle, g ◦ f je neprekidna u taqki x .
0 0
0 0 0
x→x0 x→x0

48
18 Bolcanova teorema o meuvrednosti.
Teorema 18.1 (Bolcano-Koxijeva teorema o meuvrednosti). Neka je funkcija f nepre-
kidna na segmentu [a, b] i neka je f (a) < f (b) (f (a) > f (b)). Tada za svaki broj C takav da je
f (a) < C < f (b) (f (a) > C > f (b)) postoji bar jedna taqka c ∈ (a, b) takva da je f (c) = C .

Dokaz. Neka je f (a) < C < f (b). Podelimo segment [a, b] taqkom a +2 b na dva segmenta jednakih
duina. Moe se desiti da je = C , pa je traena taqka c = . U suprotnom,
 
a+b a+b
f
2 2
6= C , i tada na levom kraju jednog od segmenata
 
a+b
f
2
   
a+b a+b
a, , ,b
2 2
funkcija ima mau vrednost od C , a na desnom veu vrednost od C . Oznaqimo taj segment sa
[a , b ]. Prema tome vaice nejednakost
1 1

f (a1 ) < C < f (b1 ).

Podelimo da e segment [a , b ] na dva segmenta jednakih duzina taqkom . Ako je

 
a1 + b1 a1 + b1
1 1 f =
2 2
C , traena vrednost c = . U suprotnom, na levom kraju jednom od segmenata
a +b 1 1
2
   
a1 + b1 a1 + b1
a1 , , , b1
2 2
funkcija ima vrednost mau od C , a na desnom vei od C . Oznaqimo takav segment sa [a , b ] i
prema tome, vaice nejednakost
2 2

f (a ) < C < f (b ).
Nastavimo postupak prav ea sve maih i maih segmenata [a , b ]. Tim postupkom emo ili
2 2

nakon konaqno mnogo koraka doi do c takvog da je f (c) = C ili emo dobiti niz umetnutih
n n

odseqaka (I ), takav da je I = [a , b ], qija duina tei 0 i takav da je

n n n n

f (an ) < C < f (bn ), ∀n ∈ N.

Na osnovu Kantorovog principa o umetnutim segmentima postoji jedinstvena taqka c koja pri-
pada svim segmentima [a , b ], n = 1, 2, 3, ... . Kako je
n n

c = lim an = lim bn ,
n→∞ n→∞

zbog neprekidnosti funkcije f imamo da je

f (c) = lim f (an ) = lim f (bn ).
n→∞ n→∞

Na osnovu teoreme o dva policajca imamo da je

f (c) = lim f (an ) 6 C 6 lim f (bn ) = f (c),
n→∞ n→∞

i kako je lim C = C , imamo da je f (c) = C .

Posledica 18.1. Neka je X ∈ R interval i neka je f : X → R neprekinda funkcija na
n→∞

intervalu X , tj. f ∈ C(X). Tada je direknta slika f (X) = Y ⊂ R inerval.

Dokaz. Posmatrajmo vrednosti α, β ∈ Y , takve da je α < β . Kako su α i β iz direknte slike
funkcije f , znamo da postoje a, b ∈ X , takvi da je α = f (a), β = f (b). Izaberimo proizvo no
γ ∈ (α, β) tj. f (a) < γ < f (b). Na osnovu Bolcano-Koxijeve teoreme znamo da postoji c ∈ (a, b)
takvo da je f (c) = γ. Dakle, γ ∈ Y .
49
19 Vajerxtrasova teorema o ograniqenosti neprekidne funk-
cije na segmentu.
Teorema 19.1 (Vajerxtrasova teorema). Neka je f : [a, b] → R neprekidna na segmentu [a, b].
Tada je ona ograniqena i postoje taqke x m , xM ∈ [a, b] takve da je
i M = f (x ) = max f (x).
m = f (xm ) = min f (x) M

Dokaz. Neka je M = sup f (x) ∈ R. Dokaimo da je M < +∞ i da postoji x M ∈ [a, b] za koje je

f (x ) = M . Neka je (a ) niz realnih brojeva takav da je
a6x6b
M n

lim a = M i a < M, n = 1, 2, ...

n n
n→∞

Vidimo da za svako n ∈ N postoji x ∈ [a, b] tako da je

n

an < f (xn ) 6 M, n = 1, 2, ...

Kako je a 6 x 6 b, n = 1, 2, ..., sledi niz (x ) je ograniqen i na osnovu Bolcano-Vajerstrasove

teoreme ima konvergentan podniz (x ). Neka je
n n n
nk

lim xnk = xM .
k→∞

Zbog a 6 x nk 6b , imamo da je a 6 x M 6b i znamo da je

ank < f (xnk ) 6 M, k = 1, 2, ...

Sada iz lim a = M sledi da je lim a = M , xto zajedno sa prethodnom nejednakoxu na

osnovu teoreme o dva policajca daje
n nk
n→∞ k→∞

lim f (xnk ) = M.
k→∞

Budui da je f neprekidna na segmentu [a, b] i x ∈ [a, b], f je neprekidna u x i kako je

lim x = x imamo da je
M M
nk M
k→∞

lim f (x ) = f (x ), to jest M = f (x ).
nk M M
k→∞

Kako je f (x ) ∈ R, sledi M < +∞, tj. funckija f je ograniqena odozgo i dostie svoj supremum,
odnosno maksimum u taqki x . Analogno se dokazuje da je funkcija odozdo ograniqena na
M

segmuntu [a, b] i da na emu dostie svoj minimum.

M

50
Posledica 19.1. Neka je f neprekidna funkcija na segmentu [a, b] koja nije konstanta, i neka
je m = inf f (x) i M = sup f (x). Tada za svako y, takvo da je m 6 y 6 M , postoji x ∈ [a, b] takvo
da je f (x) = y i vai jednakost
[a,b] [a,b]

f ([a, b]) = [m, M ].

Dokaz. Na osnovu Vajerxtrasove teoreme postoje taqke α, β ∈ [a, b], takve da je f (α) = m i
f (β) = M . Neka je, recimo α < β i posmatrajmo segment [α, β]. Budui da je [α, β] ⊂ [a, b], sledi
da je funkcija f neprekidna na segmentu [α, β]. Neka je y ∈ (m, M ) proizvo no. To znaqi da
je y izmeu f (α) i f (β), pa iz Bolcano-Koxijeve teoreme primeene na segment [α, β] sledi da
postoji x ∈ (α, β) takav da je f (x) = y i stoga, y ∈ f ((α, β)).
Prema tome, za svako y, takvo da je m 6 y 6 M , postoji x ∈ [α, β] ⊂ [a, b] takvo da je f (x) = y, tj.
[m, M ] ⊂ f ([α, β]) ⊂ f ([a, b]).
Obrnuta inkluzija je oqigledna, jer za svako x ∈ [a, b] vai m = inf f (x) 6 f (x) 6 sup f (x) = M ,
tj. f (x) ∈ [m, M ] i prema tome, f ([a, b]) ⊂ [m, M ].
[a,b] [a,b]

51
20 Neprekidnost monotone funkcije.
Definicija 20.1. Neka je f : X → R i x . Taqka x je taqka prekida funkcije f ako f
nije neprekidna u toj taqki. Kaemo jox da je funkcija f prekidna u taqki x , ili da funkcija
0 ∈X 0

f ima prekid u taqki x .

0
0

Definicija 20.2. Neka je f : X → R i x ∈ X taqka prekida funkcije f . Taqka x se naziva

taqka prekida prve vrste ako postoje konaqne graniqne vrednosti
0 0

f (x ) = lim f (x) i f (x ) = lim f (x).

−
0
+
0
x→x−
0 x→x+
0

Broj f (x ) − f (x ) naziva se skokom funkcije u taqki x . Ako je f (x ) = f (x ), tj. ako postoji

+ − + −

lim f (x), onda kaemo da je prekid otkloiv.

0 0 0 0 0

x→x0

Napomena. Prekid u taqki x je otkloiv, jer funkcija f moe da se dodefinixie u taqki x

vrednoxu koja je jednaka lim f (x), tj.
0 0

x→x0
(
za x 6= x ,
lim f (x), za x = x
f (x), 0
fe(x) =
0
x→x0

Tada je fe neprekidna u taqki x jer je lim fe(x) = fe(x ).

0 0

Definicija 20.3. Taqka prekida funkcije f koja nije taqka prekida prve vrste naziva se
x→x0

taqkom prekida druge vrste.

Teorema 20.1. Neka je data rastua funkcija f : (α, β) → R. Ako su a i b taqke prekida
funkcije prve vrste f i ako je a < b, onda vai
   
f (a− ), f (a+ ) ∩ f (b− ), f (b+ ) = Ø.

Dokaz. Pretpostavimo suprotno, to jest f (b ) < f (a ), pri qemuε je f rastuaε i a < b. Neka je
− +

d = b − a > 0 i neka je ε = f (a ) − f (b ) > 0. Tada je f (a ) − = f (b ) + . Iz definicije

+ − + −

graniqne vrednosti funkcije sledi 2 2

     
d + ε + ε
∃δ1 (a, ε) ∈ 0, ∀c ∈ (a, a + δ1 ) f (c) ∈ f (a ) − , f (a ) + ,
2 2 2
     
d − ε − ε
∃δ2 (b, ε) ∈ 0, ∀c ∈ (b − δ2 , b) f (c) ∈ f (b ) − , f (b ) + .
2 2 2
Kako je ea + δ < eb − δ za eproizvo ne brojeve ea ∈ (a, a + δ ) i eb ∈ (b − δ , b) iz monotonosti
funkcije f sledi f (ea) 6 f (b). Nasuprot tome, imamo
1 2 1 2

ε ε
a) > f (a+ ) −
f (e = f (b− ) + > f (eb),
2 2
xto je kontradikcija.
Teorema 20.2. Neka je data rastua funkcija f : (a, b) → R. Tada f moe da ima samo taqke
prekida prve vrste i to najvixe prebrojivo mnogo ih.
Dokaz. Na osnovu posledice 14.1 znamo da monotona funkcija ima konaqne leve i desne limese
u svim taqkama svog domena. Dakle svi prekidi koje monotona funkcija moe da ima su prve
vrste.
52
Neka je x taqka prekida funkcije f na (a, b). S obzirom na to da je x taqka prekida prve vrste
i da je f rastua funkcija, vai f (x ) < f (x ), pa postoji r = r(x) ∈ (f (x ), f (x )) ∩ Q,
− + − +

jer je Q gust u R. Na ovaj naqin svakoj taqki prekida dodelimo jedan racionalan broj. Na
osnovu prethodne teoreme sledi da je ovako definisano preslikavae ”1-1\, odnosno, ako je
x 6= y , onda je r(x) 6= r(y), pa skup taqaka prekida ne moe da ima kardinalnost veu od skupa
racionalnih brojeva, odnosno, rastua funkcija na (a, b) moe da ima najvixe prebrojivo mnogo
taqaka prekida.
Teorema 20.3. Neka je x ∈ (a, b) taqka prekida monotone funkcije f : (a, b) → R. Ako je
funkcija f rastua, onda vae nejednakosti
0

lim f (x) 6 f (x0 ) 6 lim f (x),

x→x−
0 x→x+
0

pri qemu u barem jednoj od nejednakosti vai stroga nejednakost.

Ako je f opadajua funkcija, onda vae nejednakosti
lim f (x) > f (x0 ) > lim f (x),
x→x−
0 x→x+
0

pri qemu u barem jednoj od nejednakosti vai stroga nejednakost.

Dokaz. Neka je f rastua funkcija na intervalu (a, b). Tada za svako x ∈ (a, x ) i x 0 00

vai
0 ∈ (x0 , b)

0 00
f (x ) 6 f (x ) 6 f (x ),
0

pa je
sup f (x) 6 f (x0 ) 6 inf f (x).
(a,x0 ) (x0 ,b)

Odakle sledi da su sup f (x) i

(a,x0 )
konaqni brojevi. Na osnovu teoreme 14.5 imamo da je
inf f (x)
(x0 ,b)

lim f (x) = sup f (x) i lim f (x) = inf f (x).

x→x−
0 (a,x0 ) x→x+
0
(x0 ,b)

Prema tome, postoje konaqne graniqne vrednosti lim f (x) i lim f (x) i vai nejednakost
x→x−
0 x→x+
0

lim f (x) 6 f (x0 ) 6 lim f (x).

x→x−
0 x→x+
0

Ako bi vailo
lim f (x) = f (x0 ) = lim f (x),
x→x− x→x+

onda bismo imali da postoji graniqna vrednost funkcije f u taqki x i da je jednaka f (x ). To

0 0

bi znaqilo da je funkcija neprekidna u taqki x , xto je u suprotnosti sa tim da je x taqka

0 0

prekida. Prema tome, u bar jednoj od nejednakosti

0 0

lim f (x) 6 f (x0 ) 6 lim f (x)

x→x−
0 x→x+
0

vai stroga jednakost.

Tvree se analogno dokazuje za sluqaj kada je f opadajua.
Teorema 20.4. Neka je f : [a, b] → R monotona funkcija i neka za svaki broj C koji se nalazi
izmeu brojeva f (a) i f (b) postoji bar jedna taqka c ∈ (a, b) takva da je f (c) = C . Tada je
funkcija f neprekidna na [a, b].

53
Dokaz. Pretpostavimo da funkcija f nije neprekidna na [a, b], tj. postoji taqka x ∈ [a, b] takva
da je funkcija f prekidna u x , i neka je, na primer, a < x < b (sluqajeve kada je x = a
0

ili x = b razmatramo sliqno). Neka je f rastua funkcija. Tada na osnovu prethodne teoreme
0 0 0

vai f (x ) < f (x ) ili f (x ) < f (x ). Neka je f (x ) < f (x ) (sliqno se razmatra drugi sluqaj).
0
− + +

Na osnovu teoreme 14.5 imamo da je f (x ) = inf f (x). Neka je C ∈ (f (x ), f (x )). Kako je

0 0 0 0 0 0
+ +
0 0 0
(x0 ,b]

f (a) 6 f (x0 ) < f (x+

0 ) = inf f (x) 6 f (b),
(x0 ,b]

sledi +
(f (x ), f (x )) ⊂ (f (a), f (b)),
0

pa je C ∈ (f (a), f (b)). Pokaimo sada da C ne moe biti slika nijednog broja c ∈ [a, b]. Zaista,
0

za x ∈ [a, x ) vai f (x) > f (x ) < C , dok je za x ∈ (x , b] vai f (x) 6 inf f (x) = f (x ) > C , i
0 0 0
+
0

prema tome, f (x) 6= C za svako x ∈ [a, b].

(x0 ,b]

Dakle, bilo koji broj C iz intervala (f (x ), f (x )) nalazi se izmeu brojeva f (a) i f (b), i nije
+

slika nijednog od broja c ∈ [a, b]. Dobijena kontradikcija dokazuje tvree. Sluqaj kada je f
0 0

opadajua funkcija, svodi se na prethodni jer je onda −f rastua funkcija.

Posledica 20.1. Neka je f : [a, b] → R monotona funkcija. Tada je f neprekidna funckija na
segmentu [a, b] ako i samo ako je slika segmenta [a, b] segment sa krajevima f (a) i f (b).
Dokaz.
Neka je f neprekidna na [a, b]. Tada je na osnovu posledice 19.1 f ([a, b]) = [m, M ], gde
je m = inf f (x) i M = sup f (x). Ako je f rastua funkcija, onda je inf f (x) = f (a) i
(⇒)

sup f (x) = f (b), pa je f ([a, b]) = [m, M ] = [f (a), f (b)]. Analogno kad je f opadajua.
[a,b] [a,b] [a,b]

[a,b]

(⇐) Ako je slika segmenta [a, b] segment sa krajevima f (a) i f (b), onda, budui da je f monotona,
na osnovu prethodnog tvrea sledi da je f neprekidna.
Teorema 20.5. Neka je f : [a, b] → R neprekidna i injektivna funkcija. Tada je f strogo
monotona na [a, b].
Dokaz. Pretpostavimo da f nije strogo monotona. Tada postoje taqke x , x , x ∈ [a, b] takve da je
x < x < x , ali da f (x ) nije izmeu f (x ) i f (x ). Pretpostavimo, ne umnajujui opxtost da
1 2 3

je f (x ) izmeu f (x ) i f (x ). Primenom Bolcano-Koxijeve teoreme na segment [x , x ] postoji

1 2 3 2 1 3

broj c ∈ [x , x ] takav da je f (c) = f (x ). Kako je x < x , to c 6= x , pa f nije injektivna, xto je

1 2 3 2 3

kontradikcija.
2 3 1 1 2 1

54
21 Neprekidnost inverzne funkcije.
Teorema 21.1. Neka je f : A → B ⊂ R strogo monotona funkcija na skupu A i neka je f (A) = B.
Tada postoji inverzna funkcija f : B → A i ona je takoe strogo monotona, i to strogo rastua
−1

(strogo opadajua) ako je f strogo rastua (strogo opadajua).

Dokaz. Neka je f : A → B strogo rastua funkcija. Pokaimo da je f injekcija. Neka su
x , x ∈ A i x 6= x . Tada je ili x < x ili x < x . Odavde, budui da je f strogo rastua
funkcija, sledi ili da je f (x ) < f (x ) ili f (x ) < f (x ). Dakle, f (x ) 6= f (x ). Prema tome, f
1 2 1 2 1 2 2 1

je injekcija, a kako je po pretpostavci f surjekcija (f (A) = B), zak uqujemo da je f bijekcija.

1 2 2 1 1 2

Sledi f ima inverznu funkciju f : B → A. −1

Pokaimo da je f strogo rastua funkcija. Neka su y , y ∈ B takvi da je y < y i neka je

−1

x = f (y ) i x = f (y ). Mogua su tri sluqaja: ili x = x , ili x > x ili x < x .

1 2 1 2
−1 −1

Ako je x = x , onda bismo zbog jednoznaqnosti funkcije f imali f (x ) = f (x ), tj. y = y ,

1 1 2 2 1 2 1 2 1 2

xto je kontradikcija. Ako bi bilo x > x , onda bi, s obzirom na to da je f strogo rastua,
1 2 1 2 1 2

vailo f (x ) > f (x ), tj. y > y , xto je takoe kontradikcija. Prema tome, x < x , tj.
1 2

f (y ) < f (y ), te je f strogo rastua funkcija.

1 2 1 2 1 2
−1 −1 −1
1 2

Teorema 21.2. Neka je funkcija f : [a, b] → R strogo rastua (strogo opadajua) i neprekidna.
Tada je inverzna funkcija f definisana, strogo rastua (strogo opadajua) i neprekidna na
−1

segmentu [f (a), f (b)] ([f (b), f (a)]).

Dokaz. Neka je f ([a, b]) = B . Ako je f strogo rastua funkcija, onda je B = [f (a), f (b)], a ako je
f strogo opadajua funkcija, onda je B = [f (b), f (a)] (Posledica 20.1). Iz prethodnog tvrea
sledi da je inverzna funkcija f definisana i strogo monotona na skupu B i kako je slika
−1

tog segmenta funkcijom f opet segment (f (B) = [a, b]), na osnovu posledice 20.1 sledi da je
−1 −1

f neprekidna funkcija na segmentu B .

−1

Teorema 21.3. Neka je funkcija f strogo rastua (strogo opadajua) i neprekidna na intervalu
(a, b) (konaqnom ili beskonaqnom) i neka je

c = lim f (x), d = lim f (x).

x→a+ x→b−

Tada je inverzna funkcija f definisana, strogo rastua (opadajua) i neprekidna na inter-

−1

valu (konaqnom ili beskonaqnom) sa krajevima u taqkama c i d.

Dokaz. Neka je funkcija f strogo rastua na intervalu (a, b). Na osnovu teoreme 14.5 sledi da
je c = inf f (x) i d = sup f (x), i zato za svako x ∈ (a, b) vai c 6 f (x) 6 d. Dokaimo da u obe
prethodne nejednakosti vai stroga nejednakost, tj. da za svako x ∈ (a, b) vai c < f (x) < d.
(a,b) (a,b)

Zaista, ako bi postojao x ∈ (a, b) takav da je f (x ) = c, tada za svako x ∈ (a, x ), jer je funkcija
strogo rastua, vai f (x) < f (x ) = c, xto je u suprotnosti s tim da je c = inf f (x). Sliqno
0 0 0
0

se dokazuje da ne postoji x ∈ (a, b) takav da je f (x ) = d. Prema tome, za svako x ∈ (a, b) vai

(a,b)

f (x) ∈ (c, d), tj. f ((a, b)) ⊂ (c, d). Da bismo dokazali da je f ((a, b)) = (c, d), ostalo je da dokaemo
0 0

da za proizvo no y ∈ (c, d) postoji x ∈ (a, b) takav da je f (x ) = y . Zaista, iz c < y < d,

budui da je c inf f (x), a d = sup f (x), postoje x , x ∈ (a, b) takvi da je f (x ) < y < f (x ).
0 0 0 0 0
1 2 1 0 2

Sledi x < x jer je f rastua funkcija. Kako je f neprekidna na segmentu [x , x ] i vai

(a,b) (a,b)

f (x ) < y < f (x ) na osnovu Bolcano-Koxijeve teoreme sledi da postoji x ∈ [x , x ] takav da

1 2 1 2

je f (x ) = y .
1 0 2 0 1 2

Kako je f strogo rastua na intervalu (a, b) i kako je f ((a, b)) = (c, d), na osnovu teoreme 21.1
0 0

sledi da postoji inverzna funkcija f : (c, d) → (a, b) i da je ona takoe strogo rastua. −1

Dokaimo da je f neprekidna na (c, d). −1

Neka je y ∈ (c, d) proizvo an broj. Tada postoji x ∈ (a, b) takav da je f (x ) = y . Postoji

δ > 0 takav da je [x − δ, x + δ] ⊂ (a, b). Tada funkcija f slika segment [x − δ, x + δ] na
0 0 0 0
0 0 0 0

55
segment [f (x − δ), f (x + δ)], f je neprekidna i strogo rastua, pa je na osnovu teoreme 21.2 i
inverzna funkcija f neprekidna na segmentu [f (x − δ), f (x + δ)], pa dakle i u taqki y , jer
0 0
−1

y ∈ [f (x − δ), f (x + δ)], jer iz x − δ < x < x + δ sledi f (x − δ) < f (x ) < f (x + δ). Kako je
0 0 0

f neprekidna u proizvo noj taqki y ∈ (c, d), sledi da je f neprekidna na intervalu (c, d).
0 0 0 0 0 0 0 0 0
−1 −1
0

Posledica 21.1. Neka je funkcija f strogo rastua (strogo opadajua) i neprekidna na in-
tervalu [a, b) (konaqnom ili beskonaqnom), a ∈ R, b ∈ R. Neka je c = f (a) i neka je d = lim f (x).
Tada je inverzna funkcija f definisana, strogo rastua (strogo opadajua) i neprekidna na
−1
x→b−

(konaqnom ili beskonaqnom) intervalu [c, d) ((d, c]).

Posledica 21.2. Neka je funkcija f strogo rastua (strogo opadajua) i neprekidna na in-
tervalu (a, b] (konaqnom ili beskonaqnom), a ∈ R, b ∈ R. Neka je d = f (b) i neka je c = lim f (x).
Tada je inverzna funkcija f definisana, strogo rastua (strogo opadajua) i neprekidna na
−1
x→a+

(konaqnom ili beskonaqnom) intervalu (c, d] ([d, c)).

56
22 Neprekidnost elementarnih funkcija.
Definicija 22.1. Konstantne, stepene, eksponencijalne, logaritamske, trigonometrijske i
inverzne trigonomerijske funkcije su osnovne elementarne funkcije.
Definicija 22.2.
1. Osnovne elementarne funkcije su elemenatrne funkcije.
2. Ako su f i g elementarne funkcije, onda su i f + g, f − g, f g, fg i g ◦ f elementarne
funkcije (pod uslovom da su definisane).
3. Sve elementarne funkcije se dobijaju primenom pravila 1. i 2. konaqno mnogo puta.
Teorema 22.1. Konstanta funkcija f (x) = c je neprekidna u svakoj taqki svog domena.
Dokaz. Za svakoj x ∈ R je ispueno f (x) − f (x ) = c − c = 0, te se za dato ε > 0 moe izabrati
proizvo no δ > 0, pa e za svako x sa osobinom |x − x | < δ biti ispueno |f (x) − f (x )| < ε.
0
0 0

Teorema 22.2. Funkcija f (x) = x , n ∈ N, je neprekidna u svakoj taqki svog domena.

n

Dokaz. Neka je dato ε > 0. Posmatrajmo brojeve x − ε i x + ε i oznaqimo sa δ rastojae n n

p p

broja x do blieg od ta dva broja, tj. neka je

n n
0 0
0
p p
δ = min{ n xn0 − ε, n xn0 + ε}.

Tada je δ > p0, a ako uzmemo proizvo an realan broj x za koji je |x − x | < δ, on e pripadati
intervalu ( x − ε, x + ε), pa e vrednost funkcije f (x) = x pripadati intervalu (x −
0
n n n n
p

ε, x + ε), tj. vaie |f (x) − f (x )| < ε.

n n
0 0 0
n
0

Teorema 22.3. Funkcija f (x) = √x, n ∈ N je neprekinda u svakoj taqki svog domena.
0
n

Dokaz. Neka je n neparan broj. Funkcija f (x) = x je strogo rastua na skupu (−∞, +∞). n

Zaista, ako je 0 < x < x , onda je 1 2

0 < x < x , tj. f (0) < f (x ) < f (x ).

n
1
n
2 1 2

Ako je x < x < 0, onda je 0 < −x < −x , pa je 0 < (−x ) < (−x ) . Kako je n neparan broj, n n

to je (−x ) = −x i (−x ) = −x , i prema tome

1 2 2 1 2 1
n n n n
1 1 2 2

0 < −x < −x , tj. x < x < 0, tj. f (x ) < f (x ) < 0.

n
2
n
1
n
1
n
2 1 2

Za sluqaj da je x < 0 < x , vai −x > 0, pa je (−x ) > 0, tj. −x > 0. Stoga je
1 2 1 1
n n
1

f (x1 ) = xn1 < 0 < xn2 = f (x2 ).

Na osnovu prethodne teoreme funkcija f (x) = x je neprekidna na skupu (−∞, +∞). Kako je n

lim x = −∞ i lim x = +∞, n n

x→−∞ x→+∞

iz teoreme 21.3 sledi da je inverzna funkcija f (x) = √x definisana, strogo rastua i −1

neprekidna na skupu (−∞, +∞).

n

Pretpostavimo sada da je n paran broj. Funkcija g(x) = x strogo rastua i neprekidna na n

intervalu [0, +∞) na osnovu prethodne teoreme. Budui da√je g(0) = 0 i lim g(x) = +∞,
iz posledice 21.1 sledi da je inverzna funkcija g (x) = x definisana, strogo rastua i
x→+∞
−1

neprekidna na intervalu [0, +∞).

n

57
Lema 22.1. Za svako x ∈ R vai nejednakost
| sin x| 6 |x|.

Dokaz. Za x = 0 oqigledno vai jednakost. Neka najpre 0 < x < π2 . Uoqimo jediniqnu krunicu
sa centrom u koordinatnom poqetku i polupreqnik OB neka obrazuje ugao od x radijana sa
pozitivnim delom x-ose, tj. sa polupreqnikom OA. Neka je OB polupreqnik simetriqan
polupreqniku OB u odnosu na x-osu. Jasno du BB je upravna na du OA i obeleimo sa
1

C ihovu taqku preseka. Iz pravouglog trougla OBC sledi BC = sin x, pa je BB = 2 sin x.

1

Duina krunog luka BAB je 2x. Oqigledno duina dui BB nije vea od duine krunog
1

luka BABπ , tj. 2 sin x 6 2x. Prema tome sin x 6 x.

1 1

Ako je − 2 < x < 0, tada je 0 < −x < 2 , pa je na osnovu ve dokazanog sin(−x) 6 −x. Kako
1
π

je u ovom sluqaju | sin x| = −πsin x = sin(−x) i |x| = −x, dokazali smo da je | sin x| 6 |x|. Ako je
|x| > , tada je | sin x| 6 1 < 6 |x|.
π
2 2
Teorema 22.4. Funkcije f (x) = sin x i f (x) = cos x su neprekidne u svakoj taqki svog domena.
Dokaz. Zadajmo ε > 0 proizvo nu taqku x ∈ R i neka je δ = ε. Neka sada x ∈ R pripada
δ -okolini taqke x , tj. neka je |x − x | < δ . Tada vai
0
0 0
   
 x − x 0 x + x 0   x − x 0 
|f (x) − f (x0 )| = | sin x − sin x0 | = 2 sin cos  6 2 sin ,
2 2   2 

s obzirom na to da je . Ako iskoristimo nejednakost iz prethodne leme, dobijamo

 

 cos x + x 0 
61
 2 
 
 x − x0 
|f (x) − f (x0 )| 6 2  = |x − x0 | < δ = ε,
2 

qime je dokazana neprekidnost funkcije f (x) = sin x u proizvo noj taqki x .

Sliqno se dokazuje da je funkcija f (x) = cos x neprekdina u svakoj taqki x ∈ R.
0
0

Posledica 22.1. Funkcije f (x) = tg x i f (x) = ctg x su neprekidne u svakoj taqki svog domena.
Dokaz. Na osnovu prethodne teoreme znamo da su funkcije sin x i cos x neprekidne na R. Iz
teoreme o algebarskim kombinacijama neprekidnih funkcija znamo da je funkcija f (x) = tg x =
sin x
cos x
neprekidna u svakoj taqki x ∈ R za koju je cos x 6= 0. Analogno i f (x) = ctg x.
Posledica 22.2. Inverzne trigonometrijske funkcije f (x) = arcsin x, f (x) = arccos x, f (x) =
arctg x i f (x) = arcctg x su neprekidne u svakoj taqki svog domena.

Dokaz. Funkcija f (x) = sin x je strogo rastua na segmentu − 2 , 2 , i vai sin − 2 = −1,
   
π π π

= 1, pa na osnovu teoreme 21.2 sledi da je inverzna funkcija f (x) = arcsin x neprekidna

 
π
sin
na segmentu [−1, 1]. Sliqno se pokae za ostale inverzne trigonometrijske funkcije.
2

Teorema 22.5. Svaka elementarna funkcija je neprekidna u svakoj taqki svog domena.
Dokaz. Dokazana je neprekidnost svih osnovnih elementarnih funkcija (eksponencijalne, loga-
ritamske i stepene u sledeem pitau). Sada iz definicije 22.2 i teoreme o algebarskim kom-
binacijama neprekidnih funkcija kao i teoreme o kompoziciji neprekidnih funkcija, sledi
tvree.

58
23 Eksponencijalna, logaritamska i stepena funkcija. Izra-
qunavae graniqne vrednosti lim(1 + x) . x→0
1/x

Teorema 23.1. Eksponencijalna funkcija f (x) = a , a > 0, je neprekidna na skupu R.

x

Dokaz. Ako je a = 1, onda je f (x) = 1 x za svako x ∈ R i ovo je neprekidna funkcija na R.

Neka je sada a 6= 1. Dokaimo da je
=1

lim a∆x = 1.

Neka je najpre a > 1 i neka je ε > 0. Kako je

∆x→0

lim a = 1 i lim = 1, tj.

r
√ 1 1 1
lim a n = lim a− n = 1,
n n

n→∞ a
n→∞ n→∞ n→∞

to postoji n ∈ N takvo da je
0

1 1
−
1 − ε < a n0 < 1 + ε i 1 − ε < a n0 < 1 + ε.

Neka je δ = n1 . Tada, ako je |∆x| < δ, onda je − 1

< ∆x < 1
i iz qienice da je y = a strogo
x

rastua funkcija, jer je a > 1, sledi

n0 n0
0

− n1 1
a 0 < a∆x < a n0 ,

sada imamo da je ∆x
1 − ε < a < 1 + ε.
Prema tome, pokazali smo da za a > 1 i proizvo no ε > 0 postoji δ > 0 takvo da za svako ∆x za
koje je |∆x| < δ vai nejednakost |a − 1| < ε, xto upravo znaqi da je
∆x

lim a = 1, za a > 1. ∆x
∆x→0

Neka je sada 0 < a < 1. Tada je b = a1 > 1 i vai lim b = 1, iz osobina limesa znamo da je
∆x→0
∆x

1 1
lim a∆x = lim = = 1.
∆x→0 ∆x→0 b∆x 1
Prema tome, vai
lim a∆x = 1, za sve a > 0.
Sada sledi
∆x→0

lim ∆y = lim (ax+∆x − ax ) = lim ax (a∆x − 1) = 0,

xto znaqi da je funkcija y = neprekidna za svako x ∈ R.

∆x→0 ∆x→0 ∆x→0
ax
Posledica 23.1. Logaritamska funkcija f (x) = log x, a > 0, a 6= 1 je neprekidna funkcija na
skupu (0, +∞). a

Dokaz. Za a > 1 (0 < a < 1) funkcija y = a je strogo rastua (opadajua) na intervalu

x

(−∞, +∞). Kako je za a > 1,

lim a = 0 i lim a = +∞,

x x
x→−∞ x→+∞

dok za 0 < a < 1 vai

lim a = +∞ i lim a = 0,
x x

na osnovu prethodne teoreme i teoreme 21.3 sledi da je inverzna funkcija y = log x neprekidna
x→−∞ x→+∞

na intervalu (−∞, +∞). a

59
Posledica 23.2. Stepena funkcija f (x) = x , α ∈ R, je neprekidna funkcija na skupu (0, +∞).
α

Dokaz. Nako je y = x = e , α ∈ R, tvree sledi iz prethodne teoreme i posledice kao i

α α ln x

teoreme 17.8.
Primer 23.1. Dokazati da vai
 x  x
1 1
lim 1+ = lim 1+ = e.
x→+∞ x x→−∞ x

Znamo da vai 1 n
. Neka i , tada
   n  n+1
1 1
Rexee. lim 1+ =e xn = 1 + x0n = 1 +
= lim x = e. Neka je proizvo no. Tada je , pa
n→+∞ n n+1 n
lim xn 0 x>1 [x] 6 x < [x] + 1
n→∞ n→∞ n

[x]
1 x 1 [x]+1
    
1
1+ < 1+ < 1+ .
[x] + 1 x [x]

Neka je (a ), n ∈ N, proizvo an niz realnih brojeva i . Tada je ,

 [an ]
1
n lim an = ∞ 1+
n→∞ [an ] + 1

n ∈ N, podniz niza (x ) pa vai lim 1 + = e. Sliqno .

[an ]
1 [an ]+1
   
1
n lim 1 + =e
Na osnovu teoreme o dva policajca imamo da[aje] + 1 [an ]
n→∞ n n→∞

1 an
 
lim 1 + = e,
n→∞ an

pa zbog proizvo nosti niza (a ) vai 1 x

(Hajne).
 
n lim 1+ =e
x→+∞ x
Da e, neka je t = −x,
1 x 1 −t
     t  t−1  
t 1 1
lim 1+ = lim 1 − = lim = lim 1 + · 1+ = e.
x→−∞ x t→+∞ t t→+∞ t − 1 t→+∞ t−1 t−1

Primer 23.2. Dokazati da vai  1

x
lim 1 + x = e.
x→0

Kako je (smenom t = 1/x) i

1 1
1 x
   
Rexee.
t t
lim 1 + t = lim 1+ = e lim 1+t =
t→0+ x→+∞ x t→0−

= e (takoe smenom t = 1/x) dobijamo traeni rezultat.

 x
1
lim 1+
x→−∞ x

60
24 Ravnomerna neprekidnost - Kantorova teorema.
Definicija 24.1. Funkcija f : A → R je ravnomerno neprekidna na skupu A ako za svako
postoji δ > 0 takvo da za svake dve taqke x ∈ A i x ∈ A, takve da je |x − x | < δ, vai
0 00 0 00

nejednakost |f (x ) − f (x )| < ε.
ε>0
0 00

Uslov ravnomerne neprekidnosti funkcije f na skupu A zapisijuemo:

(∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀x0 , x00 ∈ A)(|x0 − x00 | < δ ⇒ |f (x0 ) − f (x00 )| < ε).
Teorema 24.1. Ako je funkcija f ravnomerno neprekidna na skupu A, onda je ona neprekidna
na skupu A, tj. neprekidna je u svakoj taqki skupa A.
Dokaz. Direktna posledica definicije ravnomerne neprekidnosti.
Definicija 24.2. Neka je A ⊂ R i f : A → R data funkcija. Modul (moduo) neprekidnosti
funkcije f , za dato δ > 0 je broj
ωA (δ) = sup{|f (x0 ) − f (x00 )|  x0 , x00 ∈ A, |x0 − x00 | < δ}.


Napomena. Oqigledno je da je ω (δ) > 0, za svako δ > 0. Takoe, funkcija ω : δ 7→ ω (δ), je

rastua za δ > 0.
A A A

Teorema 24.2 (Kantorova teorema). Neprekidna funkcija na segmentu je ravnomerno nepre-

kidna.
Dokaz. Prvi naqin. Neka je funkcija f : [a, b] → R neprekidna i pretpostavimo da nije
ravnomerno neprekidna. Tada postoji ε > 0 takvo da za svako δ >1 0 postoje taqke x , x ∈ [a, b]
0
0 00

takve da je |x − x | < δ i |f (x ) − f (x )| > ε . Prema tome, za δ = n postoje taqke x = x , x =

δ δ
0 00 0 00 0 0 00

x ∈ [a, b] takve da je
δ δ δ δ 0 n n δn n
00
δn
1
|x0n − x00n | <
i 0 00
n

|f (x ) − f (x )| > ε .
Niz (x ) je ograniqen i na osnovu Bolcano-Vajerxtrasove teoreme postoji konvergentan podniz
n n 0
0

(x ). Neka je x = lim x ∈ [a, b]. Dokaimo da i odgovarajui podniz (x ) niza (x )

n
0 00 00

konvergira ka taqki x . Iz nejednakosti

nk 0 nk nk n
k→∞
0
1
|x0n − x00n | <
n
imamo da za svako k ∈ N vai:
1
0 6 |x00nk − x0 | = |(x00nk − x0nk ) + (x0nk − x0 )| 6 |x00nk − x0nk | + |x0nk − x0 | < + |x0nk − x0 |,
nk

a kako je lim n1 =0 i lim |x 0, to na osnovu teoreme o dva policajca zak uqujemo da

− x0 | = 0
je
nk
k→∞ k k→∞

lim |x − x | = 0, tj. lim x = x .

00
nk 0
00
nk 0

Sada na osnovu neprekidnosti funkcije f u taqki x ∈ [a, b] sledi

k→∞ k→∞

lim f (x ) = f (x ), i lim f (x ) = f (x ),
0
nk 0
00
nk 0

i prema tome,
k→∞ k→∞

0 00
lim (f (x ) − f (x )) = 0. nk nk

Meutim, na osnovu pretpostavke imamo da vai nejednakost

k→∞

|f (x ) − f (x )| > ε , za svako n ∈ N,
0
n
00
n 0

odakle izvodimo kontradikciju.

61
Dokaz. Drgui naqin. Neka je f : [a, b] → R neprekidna i neka je ε > 0. Iz definicije
neprekidnosti sledi da za svako x ∈ [a, b] postoji δ za koje vai x

ε
(∀x0 ∈ [a, b])(|x − x0 | < δx ⇒ |f (x) − f (x0 )| < ).
2

Neka je U = (x − δ2 , x + δ2 ) za svako x. Intervali U qine otvoreno pokrivae segmenta [a, b].

x x

Iz Borel-Lebegove leme sledi da postoji konaqno potpokrivae U , U , ..., U . Neka je

x x

x1 x2 xn

δx1 δx2 δx
δ = min{ , , ..., n }.
2 2 2
Tada vai 0 0 0
(∀x ∈ [a, b])(∀x ∈ [a, b])(|x − x | < δ ⇒ |f (x) − f (x )| < ε).
Zaista, neka za x, x ∈ [a, b] vai |x − x | < δ. Poxto intervali U , U , ..., U pokrivaju [a, b],
0 0

za svako x ∈ [a, b] postoji U takvo da je x ∈ U ⊂ (x − δ , x + δ ). Tada, iz

x1 x2 xn
xk xk k xk k xk

δ xk δx δx
|xk − x0 | 6 |xk − x| + |x − x0 | < + δ 6 k + k = δ xk
2 2 2
sledi da je x ∈ (x
0
k − δxk , xk + δxk ), pa zbog neprekidnosti funkcije f vai
ε ε
|f (x) − f (x0 )| 6 |f (x) − f (xk )| + |f (xk ) − f (x0 )| < + = ε,
2 2
qime smo dokazali ravnomernu neprekidnost.

62
25 Diferencijabilnost realnih funkcija. Pojam izvoda i di-
ferencijala.
Definicija 25.1. Neka je f (x) definisana u nekoj okolini taqke x . Rei emo da je funkcija
diferencijabilna u taqki x ako se priraxtaj funkcije
0
f 0

(∆f (x0 ))(∆x) = f (x0 + ∆x) − f (x0 )

u taqki x moe napisati u obliku

0

(∆f (x0 ))(∆x) = A∆x + o(∆x), ∆x → 0,

gde je A realan broj, tj.

(∆f (x ))(∆x) = A∆x + α(∆x) · ∆x,
0

gde je α(∆x) beskonaqno mala kad ∆x → 0.

Broj ∆x je razlika x − x .0

Napomena. Priraxtaj funkcije (∆f (x ))(∆x) = f (x + ∆x) − f (x ) je definisan samo za one

vrednosti ∆x za koje je x + ∆x iz domena funkcije f .
0 0 0
0

Teorema 25.1. Ako je funkcija f diferencijabilna u taqki x , onda je ona neprekidna u toj
taqki. Obrnuto ne vai.
0

Dokaz. Neka je funkcija f diferencijabila u taqki x . Tada je 0

f (x0 + ∆x) − f (x0 ) = A∆x + α(∆x) · ∆x,

tj.
f (x) − f (x ) = A(x − x ) + α(x − x ) · (x − x ),
0 0 0 0

odakle imamo da je
f (x) = f (x ) + A(x − x ) + α(x − x ) · (x − x ).
0 0 0 0

Kada preemo na graniqnu vrednost dobijemo

lim f (x) = lim f (x0 ) + A(x − x0 ) + α(x − x0 ) · (x − x0 ) = f (x0 ).
x→x0 x→x0

Dakle f je neprekidna u taqki x . Da obrnuto ne vai pokazuje sluqaj f (x) = |x|, gde je f
neprekidna funkcija, ali ne i diferencijabilna.
0

Definicija 25.2. Neka je data funkcija f : (a, b) → R i neka su x, x ∈ (a, b), x 6= x . Ako
postoji konaqna graniqna vrednost
0 0

f (x) − f (x0 )
lim ,
x→x0 x − x0

onda se ta graniqna vrednost naziva izvodom funkcije f u taqki x i oznaqava se sa f (x ). Jox 0

pixemo i
0 0

f (x + ∆x) − f (x ) 0 0
f 0 (x0 ) = lim .
∆x→0 ∆x

63
Teorema 25.2. Funkcija f je diferencijabilna u taqki x ako i samo ako ima izvod u toj
taqki.
0

Dokaz.
Neka je funkcija f diferencijabilna u taqki x . Tada je (∆f (x ))(∆x) = A∆x+o(∆x), ∆x →
0, za neki realan broj A, i stoga
(⇒) 0 0

(∆f (x0 ))(∆x) o(∆x)

=A+ , ∆x → 0.
∆x ∆x
Odavde je
f (x0 + ∆x) − f (x0 ) (∆f (x0 ))(∆x) o(∆x)
lim = lim = A + lim = A.
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x

Prema tome, funkcija f ima izvod u taqki x i f (x ) = A.0

0
0

(⇐) Pretpostavimo da funkcija f ima izvod u taqki x , tj. da postoji

(∆f (x0 ))(∆x)
lim =
f (x ). Sada moemo zapisati to kao
0
∆x→0 ∆x
0
0

(∆f (x0 ))(∆x)

= f 0 (x0 ) + α(∆x),
∆x
gde je α(∆x) beskonaqno mala funkcija kad ∆x → 0, i prema tome
(∆f (x0 ))(∆x) = f 0 (x0 )∆x + α(∆x) · ∆x,

xto znaqi da je funkcija f diferencijabilna u taqki x . 0

Primer 25.1. Ispitati diferencijabilnost funkcije f (x) = |x| u taqki x 0 .

=0

Rexee. Izraqunajmo izvod funkcije f (x) u nuli:

f (0 + ∆x) − f (0) |0 + ∆x| − |0| |∆x|
lim = lim = lim .
∆x→0 ∆x ∆x→0 ∆x → 0 ∆x ∆x

Kako je lim |∆x| = −1 6= 1 = lim

|∆x|
, znamo da ne postoji lim
|∆x|
= f (0). Dakle, 0

funkcija f (x) = |x| nije diferencijabilna u taqki x .

∆x
∆x→0− ∆x
∆x→0+
0
∆x ∆x→0

Definicija 25.3. Diferencijal funkcije f u taqki x , u oznaci df (x ) je linearna funkcija

priraxtaja ∆x definisana sa:
0 0

(df (x0 ))(∆x) = f 0 (x0 )∆x.

64
26 Geometrijska interpetracija izvoda - pojam tangente i nor-
male.
Neka je funkcija f neprekidna na intervalu (a, b) i neka ima izvod u taqki x ∈ (a, b). Uoqimo
taqke grafika funkcija A(x , f (x )) i M (x +∆x, f (x +∆x)), gde je ∆x 6= 0 takvo da je x +∆x ∈
0

(a, b). Prava AM = p se zove seqica grafika i ena jednaqina je

0 0 0 0 0

xp − x0 yp − f (x0 )
p: =
∆x f (x0 + ∆x) − f (x0 )
(f (x0 + ∆x) − f (x0 ))(xp − x0 )
⇔ yp = f (x0 ) +
∆x
f (x0 + ∆x) − f (x0 ) f (x0 + ∆x) − f (x0 )
⇔ yp = xp − x0 + f (x0 ).
∆x ∆x

Odavde vidimo da je koeficijent pravca prave AM jednak

f (x0 + ∆x) − f (x0 )
k= = tg ϕ,
∆x
gde je ϕ ugao koji seqica AM zaklapa sa pozitivnim delom x-ose.
Kada ∆x → 0 tada se taqka M kree po grafiku ka taqki A, a seqica AM tei tangenti
grafika funkcije t u taqki A.
A

Ako je ugao α ugao koji tangenta t zaklapa sa pozitivnim delom x-ose, onda je tg α en koefi-
cijent pravca. Kako je
A

α = lim ϕ,

to je zbog neprekidnosti funkcije tg

∆x→0

tg α = lim tg ϕ,
∆x→0

65
tj. f (x0 + ∆x) − f (x0 )
tg α = lim = f 0 (x0 ).
∆x→0 ∆x
Prema tome, izvod f (x ) je jednak koeficijentu pravca tangente grafika funkcije f u taqki
0

A(x , f (x )), a ena jednaqina je

0
0 0

y = f 0 (x0 )x − f 0 (x0 )x0 + f (x0 )

, tj. 0
y − y = f (x )(x − x ).
0 0 0

S druge strane, normala konstruisana u taqki A, n , e imati pravac

A

1 1
kn = − =− 0 , f 0 (x0 ) 6= 0,
k f (x0 )

dakle, jednaqina normale n je x − x0

n : y − y0 = − .
f 0 (x0 )

66
27 Pravila diferenciraa. Levi i desni izvod.
Teorema 27.1. Neka funkcije f i g imaju izvod u taqki x . Tada i funkcije f + g, f − g i f g
imaju izvod u taqki x i vai
0
0

(f + g)0 (x0 ) = f 0 (x0 ) + g 0 (x0 ),

(f − g)0 (x0 ) = f 0 (x0 ) − g 0 (x0 ),

(f g)0 (x0 ) = f 0 (x0 )g(x0 ) + f (x0 )g 0 (x0 ).

Ako je jox i g(x ) 6= 0, tada i funkcija fg ima izvod u taqki x i vai

0 0

 0
f f 0 (x0 )g(x0 ) − f (x0 )g 0 (x0 )
(x0 ) = .
g g 2 (x0 )

Dokaz.
(f + g)(x) − (f + g)(x0 ) f (x) + g(x) − (f (x0 ) + g(x0 ))
lim = lim
x→x0 x − x0 x→x0 x − x0
 
f (x) − f (x0 ) g(x) − g(x0 )
= lim +
x→x0 x − x0 x − x0

Budui da funkcije f i g imaju izvod u taqki x , to konaqni limesi oba sabirka u zagradi
postoje, pa na osnovu teoreme o algebarskim kombinacijama graniqne vrednosti imamo
0

 
f (x) − f (x0 ) g(x) − g(x0 ) f (x) − f (x0 ) g(x) − g(x0 )
lim + = lim + lim
x→x0 x − x0 x − x0 x→x0 x − x0 x→x0 x − x0
0 0
=f (x0 ) + g (x0 ).

Prema tome, funkcija f + g ima izvod u taqki x koji je jednak f (x ) + g (x ). Analogno se 0 0

dokazuje za funkciju f − g.
0 0 0

Buduci da funkcija g ima izovd u taqki x , ona je neprekidna u x , tj. lim g(x) = g(x ). Kako
i funkcija f ima izvod u x , iz
0 0 0
x→x0
0

f (x)g(x) − f (x0 )g(x0 ) f (x)g(x) − f (x0 )g(x) + f (x0 )g(x) − f (x0 )g(x0 )
lim = lim
x→x0 x − x0 x→x0 x − x0
 
f (x) − f (x0 ) g(x) − g(x0 )
= lim g(x) + f (x0 )
x→x0 x − x0 x − x0
f (x) − f (x0 ) g(x) − g(x0 )
= lim g(x) · lim + f (x0 ) lim
x→x0 x→x0 x − x0 x→x0 x − x0
0 0
=f (x0 )g(x) + f (x0 )g (x0 ).

Prema tome, funkcija f g ima izvod u taqki x i jednak je f (x )g(x) + f (x )g (x ).0 0

Pretpostavimo sada da je g(x ) 6= 0. Kako je g neprekidna u taqki x i lim g(x) = g(x ) 6= 0,

0 0 0 0
0 0 0
x→x0

sledi da je g(x) 6= 0 u okolini taqke x . U toj okolini je definisan koliqnik fg i vai

0

67
 f (x) f (x0 ) f (x)g(x0 ) − f (x0 )g(x)
−
g(x) g(x0 ) g(x)g(x0 ) f (x)g(x0 ) − f (x0 )g(x)
lim = lim = lim
x→x0 x − x0 x→x0 x − x0 x→x0 g(x)g(x0 )(x − x0 )
f (x)g(x0 ) − f (x0 )g(x0 ) + f (x0 )g(x0 ) − f (x0 )g(x)
= lim
x→x0 g(x)g(x0 )(x − x0 )
(f (x) − f (x0 ))g(x0 ) − f (x0 )(g(x) − g(x0 ))
= lim g(x) lim
x→x0 x→x0 g(x)g(x0 )(x − x0 )
f (x) − f (x0 ) g(x) − g(x0 )
g(x0 ) − f (x0 )
x − x0 x − x0
= lim
x→x0 g(x)g(x0 )
f (x) − f (x)
 
g(x) − g(x0 )
lim g(x0 ) − f (x0 ) lim
x→x0 x − x0 x→x0 x − x0
=
g(x0 ) lim g(x)
x→x0
0 0
f (x0 )g(x0 ) − f (x0 )g (x0 )
= .
g 2 (x0 )

Prema tome, funkcija fg ima izvod u taqki x i jednak je f (x )g(x g) (x− f)(x )g (x ) .
0
0
0 0
2
0
0
0

Posledica 27.1. Ako funkcija f ima izovd u taqki x , onda i funkcija cf , gde je c konstanta,
0

ima izvod u taqki x i vai

0
0
0 0
(cf ) (x ) = cf (x ). 0 0

Dokaz. Na osnovu prethodne teoreme kao i qienice da je izvod konstantne funkcije 0 u svakoj
taqki sledi
(cf )0 (x0 ) = c0 f (x0 ) + cf 0 (x0 ) = 0 + cf 0 (x0 ) = cf 0 (x0 ).

Teorema 27.2. Neka funkcija f ima izvod u taqki x i neka funkcija g ima izvod u taqki
. Tada sloena funkcija h(x) = (g ◦ f )(x) ima izvod u taqki x i vai
0
y0 = f (x0 ) 0

h0 (x0 ) = (g ◦ f )0 (x0 ) = g 0 (f (x0 ))f 0 (x0 ).

Dokaz. Po definiciji izvod je

g(f (x0 + ∆x)) − g(f (x0 ))
(g ◦ f )0 (x0 ) = lim .
∆x→0 ∆x
Neka je ∆y = f (x + ∆x) − f (x ). Poxto je funkcija f diferencijabilna u x , ona je u toj taqki
i neprekidna, pa ∆y → 0 kad ∆x → 0. Odatle sledi
0 0 0

g(f (x0 + ∆x) − g(f (x0 )))

(g ◦ f )0 (x0 ) = lim
∆x→0 ∆x
g(y0 + ∆y) − g(y0 ) ∆y
= lim ·
∆y→0 ∆y ∆x
f (x0 + ∆x) − f (x0 )
=g 0 (y0 ) · lim
∆x→0 ∆x
0 0
=g (f (x0 )) · f (x0 ).

Teorema 27.3 (Izvod inverzne funkcije). Neka je funkcija f strogo monotona i neprekidna
u nekoj okolini taqke x . Ako funkcija f ima izvod u taqki x i ako je f (x ) 6= 0, tada inverzna 0

funkcija f ima izvod u taqki y = f (x ) i vai

0 0 0
−1
0 0

1
(f −1 )0 (y0 ) = .
f 0 (x0 )

68
Dokaz. Kako je funkcija f strogo monotona i neprekidna u nekoj okolini taqke x , to je i
inverzna funkcija definisana i neprekidna u nekoj okolini U (y ) (teorema 21.3). Primetimo
0

da kada y → y , tada f (y) → f (y ) = x , i ako je y 6= y , onda je i f (y) 6= f (y ) = x .

0
−1 −1 −1 −1

Prema tome,
0 0 0 0 0 0

−1 0 f −1 (y) − f −1 (y0 ) 1
(f ) (y0 ) = lim = lim y − y0
y→y0 y − y0 y→y0
f −1 (y) − f −1 (y0 )
1
= lim .
y→y0 f (f −1 (y)) − f (x0 )
f −1 (y) − x0

Kada uvedemo smenu x = f (y), imamo da je lim f (y) = f (y ) = x , takoe, za svako

−1 −1 −1
0 0

y ∈ U (y ), y 6= y , vai f (y) 6= x . Tada na osnovu teoreme o graniqnoj vrednosti sloene

y→y0
−1
0 0 0

funkcije i qienice da postoji lim f (x)x −− xf (x ) = f (x ) sledi

x→x0 0
0 0
0

f (f −1 (y)) − f (x0 ) f (x) − f (x0 )

lim −1
= lim = f 0 (x0 ).
y→y0 f (y) − x0 x→x0 x − x0
Sada na osnovu izvedenog imamo
−1 0 f −1 (y) − f −1 (y0 )
(f ) (y0 ) = lim
y→y0 y − y0
1
= lim −1
y→y0 f (f (y)) − f (x0 )
f −1 (y) − x0
1
= −1
f (f (y)) − f (x0 )
lim
y→y0 f −1 (y) − x0
1
= 0 .
f (x0 )
Definicija 27.1. Neka je funkcija f pozitivna i diferencijabilna na intervalu (a, b). Tada
je funkcija g = ln f definisana i diferencijabilna na intervalu (a, b). en izvod naziva se
logaritamskim izvodom funkcije f i na osnovu teoreme o izvodu sloene funkcije vai
0 f 0 (x)
g (x) = .
f (x)
Definicija 27.2. Neka je x ∈ R. Ako je f : (a, x ] → R i ako postoji konaqna ili beskonaqna
graniqna vrednost
0 0

x→x−
lim tj. lim f (x + ∆x)
f (x) − f (x0 )
x − x0
,
∆x
− f (x )
,
∆x→0−
0 0

onda se ta graniqna vrednost zove levi izvod funkcije f u taqki x i obelezava se sa f (x ).

0

Ako je f : [x , b) → R i ako postoji konaqna ili beskonaqna graniqna vrednost

0 − 0
0

, tj. lim
f (x) − f (x ) f (x + ∆x) − f (x )
0 0 0
lim ,
x−x
x→x+
0
∆x
0 ∆x→0+

onda se ta graniqna vrednost zove desni izvod funkcije f u taqki x i obelezava se sa f (x ). 0

Teorema 27.4. Neka je funkcija f definisana u okolini taqke x . Fuinkcija f ima (konaqan
0 + 0

ili beskonaqan) izvod u taqki x ako i samo ako ima (konaqan ili beskonaqan) levi i desni
0

izvod u taqki x i ako su oni jednaki.

0
0

Dokaz. Dokaz sledi iz definicije izvoda i tvrea 14.2.

69
28 Teoreme o sredoj vrednosti - Rolova, Lagranova i Koxi-
jeva teorema.
Definicija 28.1. Neka je funkcija f definisana u nekoj okolini taqke x . Za x kaemo da
je taqka lokalnog maksimuma ako postoji δ > 0 takvo da je
0 0

f (x) 6 f (x ), za sve x ∈ (x − δ, x + δ).

0 0 0

Broj f (x ) se naziva lokalni maksimum funkcije f .

Analogno se definixe taqka lokalnog minimuma i lokalni minimum funkcije.
0

Definicija 28.2. Taqke lokalnih minimuma i lokalnih maksimuma se nazivaju taqkama lo-
kalnih ekstremuma, a odgovarajue vrednosti funkcije u tim taqkama zovu se lokalni ekstre-
mumi funkcije.
Teorema 28.1 (Fermaova teorema). Neka funkcija f ima u taqki x lokalni ekstremum.
Ako funkcija f ima izvod u taqki x , onda je f (x ) = 0.
0
0
0 0

Dokaz. Pretpostavimo da je x taqka lokalnog maksimuma i da funkcija ima izvod u toj taqki.
Tada postoji δ > 0 takvo da za sve x ∈ (x − δ, x + δ) vai nejednakost
0
0 0

f (x) 6 f (x ), tj. f (x) − f (x ) 6 0.

0 0

Stoga, ako x ∈ (x − δ, x ), sledi x − x < 0, pa je

0 0 0

f (x) − f (x0 )
> 0,
x − x0
a ako x ∈ (x , x 0 0 + δ), onda je x − x 0 >0 , te je
f (x) − f (x0 )
6 0.
x − x0
S obzirom da funkcija f ima izvod u taqki x , to ona ima i levi i desni izvod u ovoj taqki i
vai jednakost
0

0 0 0
f (x ) = f (x ) = f (x ). 0 + 0 − 0

Na osnovu izvedenog imamo da je

0 6 f−0 (x0 ) = f+0 (x0 ) 6 0,

pa je
f 0 (x0 ) = f+0 (x0 ) = f−0 (x0 ) = 0.
Napomena. Fermaova teorema govori o tome da je potreban uslov, da diferencijabilna funkcija
u taqki x ima lokalni ekstremum u toj taqki, je da izvod u toj taqki bude jednak 0. Meutim,
ovo nije i dovo an uslov, tj. ako je izvod funkcije u nekoj taqki jednak 0, ta taqka ne mora
0

biti taqka lokalnog ekstremuma. Na primer funkcija f (x) = x ima u taqki x = 0 izvod jednak 3

0, ali ova taqka nije taqka lokalnog ekstremuma.

Teorema 28.2 (Rolova teorema). Za funkciju f : [a, b] → R neka su ispueni sledei uslovi:
1. f je neprekidna na segmentu [a, b],
2. f je diferencijabilna na intervalu (a, b),
3. f (a) = f (b).
Tada postoji taqka ξ ∈ (a, b) takva da je f (ξ) = 0. 0

70
Dokaz. Ako je funkcija f konstantna, onda je f (x) = 0 za svako x ∈ (a, b), pa za ξ moemo uzeti
0

bilo koju taqku iz intervala (a, b).

Pretpostavimo da funkcija f nije konstantna. Kako je f neprekidna na segmentu to na osnovu
Vajerxtrasove teoreme ona dostie svoj minimum i maksimum, tj. postoje taqke x , x ∈ [a, b]
takve da je f (x ) = m = min f (x) i f (x ) = M = max f (x). Tada je M 6= f (a) = f (b) ili
m M
m M

m 6= f (a) = f (b), jer bi u protivnom bilo m = M , pa bi funkcija bila konstanta, xto je

[a,b] [a,b]

suprotno pretpostavci.
Neka je, recimo M 6= f (a) = f (b). Kako je M = f (x ), odavde sledi da je x 6= a i x 6=
b, pa x ∈ (a, b). Prema tome, funkcija je definisana u dvostranoj okolini taqke x i u
M M M

oj dostie najveu vrednost, pa je x taqka lokalnog ekstremuma. Budui da je funkcija f

M M

diferencijabilna na intervalu (a, b), a x ∈ (a, b), funkcija je diferencijabilna u taqki x ,

M

te na osnovu Fermaove teoreme zak uqujemo da je f (x ) = 0. Prema tome, za taqku ξ moemo

M M
0

uzeti x .
M
M

Interpretacija Rolove teoreme

Teorema 28.3 (Lagranova teorema). Za funkciju f : [a, b] → R neka su ispueni sledei
uslovi:
1. f je neprekidna na segmentu [a, b],
2. f je diferencijabilna na intervalu (a, b).
Tada postoji taqka ξ ∈ (a, b) takva da vai jednakost
f (b) − f (a) = f 0 (ξ)(b − a).
Dokaz. Jednaqina seqice odreene taqkama A(a, f (a)) i B(b, f (b)) je
f (b) − f (a)
y = f (a) + (x − a).
b−a
Desnu stranu u goroj formuli oznaqimo sa F (x), odnosno posmatrajmo linearnu funkciju
f (b) − f (a)
F (x) = f (a) + (x − a).
b−a
Za u vai da je F (a) = f (a) i F (b) = f (b), tj. vrednosti funkcije F u krajim taqkama
segmenta [a, b] jednake su odgovarajuim vrednostima funkcije f . Linearna funkcija F je ne-
prekidna na [a, b] i ima izvod u svakoj taqki intervala (a, b) :
f (b) − f (a)
F 0 (x) = .
b−a

71
Posmatrajmo sada funkciju
f (b) − f (a)
Φ(x) = f (x) − F (x) = f (x) − f (a) − (x − a).
b−a
Ova funkcija ispuava uslove Rolove teoreme, tj. neprekidna je na segmentu [a, b] kao razlika
dve neprekidne funkcije, diferencijabilna na intervalu (a, b) kao razlika dve diferencija-
bilne funkcije i pri tome je
f (b) − f (a)
Φ0 (x) = f 0 (x) − F 0 (x) = f 0 (x) − ,
b−a
a s obzirom na to da je Φ(a) = f (a) − F (a) = 0 i Φ(b) = f (b) − F (b) = 0, vai Φ(a) = Φ(b). Na
osnovu Rolove teoreme zak uqujemo da postoji ξ ∈ (a, b) takvo da je Φ (ξ) = 0, tj. 0

= 0, pa je f (ξ) =
0 f (b) − f (a) f (b) − f (a)
0
f (ξ) − .
b−a b−a

Interpretacija Lagranove teoreme

Posledica 28.1. Neka je funkcija f : (a, b) → R neprekidna na intervalu (a, b) i neka ima
izvod u svim taqkama intervala (a, b) jednak 0. Tada je funkcija f konstantna na intervalu
(a, b).

Dokaz. Neka su x , x proizvo ne taqke iz intervala (a, b) i neka je x < x . Tada je a < x <
x < b, pa je funkcija neprekidna na segmentu [x , x ] i diferencijabilna na intervalu (x , x ).
1 2 1 2 1

Prema tome, funkcija f ispuava uslove Lagranove teoreme na segmentu [x , x ], odakle sledi
2 1 2 1 2

da postoji taqka ξ ∈ (x , x ) takva da je

1 2
1 2

f (x2 ) − f (x1 ) = f 0 (ξ)(x2 − x1 ).

Budui da je ξ unutraxna taqka intervala (a, b) sledi da je f (ξ) = 0. Dakle, f (x ) = f (x ). S

0

obzirom na proizvo nost taqaka x , x zak uqujemo da je funkcija f konstanta na intervalu

1 2

(a, b).
1 2

Teorema 28.4 (Koxijeva teorema). Za funkcije f, g : [a, b] → R neka su ispueni sledei

uslovi:
1. f i g su neprekidne funkcije na segmentu [a, b],
2. f i g su diferencijabilne na intervalu (a, b), pri qemu je g (x) 6= 0 za svako x ∈ (a, b).
0

72
Tada postoji ξ ∈ (a, b) takvo da vai jednakost
f (b) − f (a) f 0 (ξ)
= 0 .
g(b) − g(a) g (ξ)

Dokaz. Pokaimo najpre da razlomak na levoj strani ima smisla, tj, da je egov imenilac
g(b) − g(a) 6= 0. Ako bi bilo g(b) − g(a) = 0, tj. g(b) = g(a), onda bi funkcija g ispuavala
uslove Rolove teoreme na segmentu [a, b], odakle bi onda sledilo da postoji x ∈ (a, b) takvo da je
g (x) = 0, xto je suprotno pretpostavci. Prema tome, g(b) − g(a) 6= 0.
0

Uoqimo sada pomonu funkciju F (x) = f (x) − λg(x), x ∈ [a, b], gde broj λ odreujemo iz uslova
da je F (a) = F (b), tj. f (a) − λg(a) = f (b) − λg(b). Prema tome,
f (b) − f (a)
λ=
g(b) − g(a)
i f (b) − f (a)
F (x) = f (x) − g(x).
g(b) − g(a)
Funkcija F u tom sluqaju ispuava uslove Rolove teoreme jer je F (a) = F (b), F je neprekidna
na [a, b] i diferencijabilna na intervlau (a, b), odakle sledi da postoji ξ ∈ (a, b) takvo da je
F (ξ) = 0. Kako je F (x) = f (x) − λg (x), to je f (ξ) − λg (ξ) = 0, i stoga
0 0 0 0 0 0

f 0 (ξ)
λ= .
g 0 (ξ)

73
29 Lopitalova pravila.
Teorema 29.1. Neka su za funkcije f, g : [a, b) → R ispueni sledei uslovi:
1. f i g su neprekidne na intervalu [a, b),
2. f i g su diferencijabilne na intervalu (a, b), pri qemu je g (x) 6= 0 za svako x ∈ (a, b),
0

3. f (a) = g(a) = 0.
Ako postoji lim fg (x)
x→a+
(x)0
0
(konaqan ili beskonaqan), onda postoji i lim fg(x)
(x)
x→a+
i vai jednakost
f (x) f 0 (x)
lim = lim 0 .
x→a+ g(x) x→a+ g (x)

Dokaz. Neka je x ∈ (a, b) proizvo an broj. Tada funkcije f i g ispuavaju uslove Koxijeve
teoreme na segmentu [a, x], pa postoji taqka ξ = ξ(x) ∈ (a, x) tako da je
f (x) − f (a) f 0 (ξ(x))
= 0 .
g(x) − g(a) g (ξ(x))
S obzirom na to da je f (a) = g(a) = 0, imamo
f (x) f 0 (ξ(x))
= 0 .
g(x) g (ξ(x))

Neka postoji graniqna vrednost lim fg (x)

(x)
= L. Iz a < ξ(x) < x na osnovu teoreme o dva
0

policajca imamo lim ξ(x) = a. Kako je ξ(x) > a za svako x ∈ (a, b), na osnovu teoreme o smeni
x→a+ 0

x→a+

promen ive prilikom izraqunavaa limesa, sledi da postoji lim fg (ξ(x))

(ξ(x))
x→a+
i da je
0
0

f 0 (ξ(x))
lim = L.
x→a+ g 0 (ξ(x))

Sada, kako je f (x) f 0 (ξ(x))

= 0 ,
g(x) g (ξ(x))

to postoji lim
x→a+
f (x)
g(x)
i vai
f (x) f 0 (x)
lim = L = lim 0 .
x→a+ g(x) x→a+ g (x)
Analogno tvree vai i za levu, kao i za dvostranu graniqnu vrednost.
Posledica 29.1 (Prvo Lopitalovo pravilo). Neka su za funkicje f, g : (a, b) → R, a ∈ R,
b ∈ R, ispueni sledei uslovi:
1. f i g su diferencijabilne na intervalu (a, b) pri qemu je g (x) 6= 0 za svako x ∈ (a, b),
0

2. lim f (x) = lim g(x) = 0.

x→a+ x→a+

Ako postoji lim fg (x)

x→a+
(x)0
0
(konaqan ili beskonaqan), onda postoji i lim fg(x)(x)
x→a+
i vai jednakost
f (x) f 0 (x)
lim = lim 0 .
x→a+ g(x) x→a+ g (x)

Dokaz. Dodefiniximo funkcije f i g u taqki a, stav ajui da je f (a) = g(a) = 0. Sada su

funkcije f i g neprekidne na intervalu [a, b) i ispuavaju uslove prethodne teoreme, odakle
sledi tvree.
74
Teorema 29.2 (Drugo Lopitalovo pravilo). Neka su funkcije f, g : (M, +∞) → R, M > 0,
i neka su ispueni sledei uslovi:
1. f i g su diferencijabilne na intervalu (M, +∞), pri qemu je g (x) 6= 0 za svako x ∈ 0

(M, +∞),

2. lim f (x) = lim g(x) = 0.

x→+∞ x→+∞

Ako postoji lim fg (x)

x→+∞
(x)
0
(konaqan ili beskonaqan), onda postoji i lim fg(x)
0 (x)
i vai jednakost x→+∞

f (x) f 0 (x)
lim = lim 0 .
x→+∞ g(x) x→+∞ g (x)

Za vai da , pa su definisane sloene funkcije

   
1 1 1
Dokaz. t ∈ 0, M t
∈ (M, +∞) ϕ(t) = f
t
i , . Na osnovu teoreme o izvodu sloene funkcije, funkcije ϕ i ψ
   
1 1
ψ(t) = g t ∈ 0,
t M
imaju izvod u svakoj taqki intervala 0, M1 i vae jednakosti
 

   
0 1 1
0 0 0 1
ϕ (t) = −f · 2 , ψ (t) = −g .
t t t

Pri tome je ψ (t) 6= 0 za svako , jer je za svako x ∈ (M, +∞). Na osnovu

 
0 1
t ∈ 0, g 0 (x) 6= 0
teoremi o smeni promen ive pri izraqunavau limesa, sledi da postoji
M

  (
smena x = t1 )
1
lim ϕ(t) = lim f = = lim f (x) = 0.
t→0+ t→0+ t t → 0+ ⇒ x → +∞ x→+∞

Analogno, postoji i
  ( 1
smena
)
1 x=
lim ψ(t) = lim g = t = lim g(x) = 0.
t→0+ t→0+ t t → 0+ ⇒ x → +∞ x→+∞

Funkcije ϕ i ψ ispuavaju uslove prethodne posledice. Pretpostavimo da postoji lim

f 0 (x)
x→+∞ g 0 (x)
=

L i pokaimo jox da postoji i lim i da je jednak L.

ϕ (t) 0

S obzirom na to da je ψ (t)t→0+ 0

   
1 1 1 1
ϕ0 (t) = −f 0 · , ψ 0 (t) = −g 0 · ,
t t2 t t2
dobijamo da je  
1
0 f0
ϕ (t) t
0
=  .
ψ (t) 1
g0
t
Opet primenom teoreme o smeni promen ive pri izraqunavau limesa zak uqujemo da postoji
 
1
f0 1
smena
( )
0
ϕ (t) f 0 (x)
t x=
lim 0 = lim   = t = lim = L.
t→0+ ψ (t) t→0+ 0 1 + x→+∞ g 0 (x)
g t → 0 ⇒ x → +∞
t

75
Sada na osnovu prethodne posledice sledi da postoji lim ψ(t)
ϕ(t)
i da vai jednakost
t→0+

ϕ(t) ϕ0 (t) f 0 (x)

lim = lim 0 = lim 0 = L.
t→0+ ψ(t) t→0+ ψ (x) x→+∞ g (x)

S obzirom na to da je x 7→ f (x) kompozicija funkcije t 7→ ϕ(t) i funkcije t = x1 , na osnovu

teoreme o smeni promen ive prilikom izraqunavaa limesa sledi da postoji lim fg(x) (x)
i vai
jednakost
x→+∞

 
1
ϕ 1
smena
( )
f (x) x t = ϕ(t) f 0 (x)
lim = lim  = x = lim = L = lim .
x→+∞ g(x) x→+∞ 1 + t→0 + ψ(t) x→+∞ g 0 (x)
ψ x → +∞ ⇒ t → 0
x
Analogno tvree se moe formulisati i za taqku −∞.
Teorema 29.3 (Tree Lopitalovo pravilo). Neka su za funkicje f, g : (a, b) → R, a ∈ R,
ispueni sledei uslovi:
1. f i g su diferencijabilne na intervalu (a, b) pri qemu je g (x) 6= 0 za svako x ∈ (a, b),
0

2. lim f (x) = lim g(x) = ∞.

x→a+ x→a+

Ako postoji lim fg (x)

x→a+
(x)
(konaqan ili beskonaqan), onda postoji i lim fg(x)
0
0
(x)
i vai jednakost
x→a+

f (x) f 0 (x)
lim = lim 0 .
x→a+ g(x) x→a+ g (x)

Dokaz. Neka je lim

f 0 (x)
, i neka je ε > 0. Izaberimo taqke x i x tako da je
= L L ∈ R, L 6= 0 1

a < x < x < b. Na osnovu Koxijeve teoreme primeene na funkcije f i g na segmentu [x, x ]
x→a+ g 0 (x)

sledi da postoji ξ ∈ (x, x ) takvo da je

1 1
1

f (x1 ) − f (x) f 0 (ξ)

= 0 ,
g(x1 ) − g(x) g (ξ)
xto je ekvivalentno sledeem izrazu
g(x1 )
1−
f (x) f 0 (ξ) g(x)
= 0 · .
g(x) g (ξ) f (x1 )
1−
f (x)

Kako je lim
f 0 (x)
x→a+ g 0 (x)
=L , za ε +ε 2 > 0, postoji x takvo da je
1

za ξ ∈ (x, x ).
 0 
 f (ξ)
< ε ,


 g 0 (ξ) − L ε+2 1

S druge strane kako je , to e se za ε moi pronai

 
ε ε
lim f (x) = lim g(x) = ∞ 0 = min ,
δ > 0 takvo da je
x→a+ x→a+ 2 2|L|

g(x1 )
 
 
1 −
za svako a < x < a + δ, x < x .

 g(x) 
 − 1  < ε0 , 1

1 − f (x1 ) 

 f (x) 

76
Konaqno,
g(x1 )
 
 
  1 − 0 (ξ)

 f (x)   g(x) f 
 − L = · 0 (ξ)
− L 
 g(x)  
1 − f (x 1 ) g 

 f (x) 
g(x1 ) g(x1 ) g(x1 )
 
 
1 − 0 1 − 1 − 
 g(x) f (ξ) g(x) g(x) 
= · 0 − ·L+ · L − L
 1 − f (x1 ) g (ξ) 1 − f (x1 ) 1−
f (x1 ) 
 f (x) f (x) f (x) 
g(x1 )  g(x1 )
   
  
1 −   0  1 − 
 g(x)   f (ξ)   g(x) 
6 · − L  + |L| ·  − 1 
f (x ) g 0 (ξ) f (x )
1  1
    
1 − 1 − 
 f (x)   f (x) 
g(x1 ) g(x1 )
   
   
1 −   0  1 − 
 g(x)   f (ξ)   g(x) 
= − 1 + 1 ·  0 − L + |L| ·  − 1
 1 − f (x1 )  g (ξ)  1 − f (x1 ) 
 f (x)   f (x) 
g(x1 ) g(x1 )
   
   
1 −   0   0  1 − 
 g(x)   f (ξ)   f (ξ)   g(x) 
6 − 1 ·  0 − L +  0 − L + |L| ·  − 1
 1 − f (x1 )  g (ξ) g (ξ)  1 − f (x1 ) 
 f (x)   f (x) 
ε ε ε
6ε0 · + + |L| · ε0 = (ε0 + 1) + |L| · ε0
ε + 2 ε +2 ε+2
ε0 ε ε ε ε
< · + 1 + |L| · = + = ε.
ε0 + 2 2 2|L| 2 2

Dakle, na osnovu definicije graniqne vrednosti imamo da je lim fg(x)(x)

= L. Dokaz teoreme za
L = 0 je jednostavniji i ega izostav amo, kao i sluqaj kada je L = ±∞.
x→a+

Teorema 29.4 (Qetvrto Lopitalovo pravilo). Neka su za funkicje f, g : (M, +∞) → R,

M > 0, ispueni sledei uslovi:

1. f i g su diferencijabilne na intervalu (M, +∞) pri qemu je g (x) 6= 0 za svako x ∈ 0

(M, +∞),

2. lim f (x) = lim g(x) = ∞.

x→+∞ x→+∞

Ako postoji lim fg (x)

x→+∞
(x)0
0
(konaqan ili beskonaqan), onda postoji i lim fg(x)
(x)
i vai jednakost
x→+∞

f (x) f 0 (x)
lim = lim 0 .
x→+∞ g(x) x→+∞ g (x)

77
30 Izvodi vixeg reda i Lajbnicovo pravilo.
Definicija 30.1. Neka je f : (a, b) → R diferencijabilna u svakoj taqki intervala (a, b).
Ako je funkcija f : (a, b) → R diferencijabilna u nekoj taqki x ∈ (a, b), onda se taj izvod
0

(f ) (x ) zove drugi izvod funkcije f u taqki x i obeleava se sa f (x ) ili f (x ).

0
0 0 00 (2)
0 0 0 0

Ako funkcija f : (a, b) → R ima izvod u svakoj taqki intervala (a, b), onda to znaqi da je na
0

intervalu (a, b) definisana funkcija f sa: 00

(∀x ∈ (a, b))f 00 (x) = (f 0 )0 (x).

Pretpostavimo da je definisian n-ti izvod funkcije f na intervalu (a, b) za neko n ∈ N, u

oznaci f . Tada se (n + 1)-vi izvod funkcije f definixe kao izvod funkcije f :
(n) (n)

f (n+1) (x) = (f (n) )0 (x), x ∈ (a, b).

Za n-ti izvod se kae da je izvod n-tog reda. Pod izvodom nultog reda, u oznaci f podrazume- 0

vamo samo funkciju f .

Teorema 30.1 (Lajbnicova formula). Neka su funkcije f i g n-puta diferencijabilne na
intervalu (a, b). Tada je funkcija f · g n-puta diferencijabilna na intervalu (a, b) i vai
sledea formula: X  n
(n) n (n−k)
(f g) (x) = f (x)g (k) (x), x ∈ (a, b).
k
k=0

Dokaz. Dokaz izvodimo indukcijom.

(BI) Za n = 1 je (f g) (x) = f (x)g(x) + f (x)g (x).
0 0 0

(IH) Pretpostavimo da vai Lajbnicova formula za neko n ∈ N.

(IK) Dokaimo da ona vai i za izvode (n + 1)-vog reda. Znamo da vai:
n  
!0
X n (n−k) (k)
(f g)(n+1) =((f g)n )0 = f g
k
k=0
n  
X n
f (n−k+1) g (k) + f (n−k) g (k+1)


=
k
k=0
n   n  
X n (n−k+1) (k) X n (n−k) (k+1)
= f g + f g
k k
k=0 k=0
n
X n  n−1
X n
(n+1) (0) (n−k+1) (k)
=f g + f g + f (n−k) g (k+1) + f (0) g (n+1)
k k
k=1 k=0

Zamenimo sada indeks sumiraa u drugoj sumi, tj. stavimo da je l = k + 1, pa je k = l − 1 i

n−1
X  n  
n (n−k) (k+1) X n
f g = f (n−l+1) g (l) .
k l−1
k=0 l=1

78
Ako u prvoj sumi umesto indeksa k pixemo indeks l, dobijamo
n   n  
(n+1) (n+1) (0)
X n (n−l+1) (l)
X n
(f g) =f g + f g + f (n−l+1) g (l) + f (0) g (n+1)
l l−1
l=1 l=1
n     !
(n+1) (0)
X n n
=f g + + f (n−l+1) g (l) + f (0) g (n+1)
l l−1
l=1
n  
(n+1) (0)
X n + 1 (n−l+1) (l)
=f g + f g + f (0) g (n+1)
l
l=1
n+1
X n + 1
= f (n−l+1) g (l) .
l
l=0

79
31 Tejlorov polinom - svojstva. Tejlorova formula sa ostatkom
u Peanovom obliku.
Definicija 31.1. Neka je funkcija f n-puta diferencijabilna u taqki a. Polinom stepena
ne veeg od n za koji vae jednakosti
Tn (a) = f (a), Tn0 (a) = f 0 (a), ..., Tn(n) (a) = f (n) (a),

zovemo Tejlorovim polinomom reda n funkcije f u taqki a.

Primer 31.1. Neka je polinom P ∈ R[x] stepena n razvijen po stepenima binoma (x − a):
n

Pn (x) = c0 + c1 (x − a) + c2 (x − a)2 + c3 (x − a)3 + ... + cn (x − a)n .

Izrazimo koeficijente c , k = 0, 1, 2, ..., n preko vrednosti polinoma i egovih izvoda u taqki

a. Jasno, P (a) = c . Naimo prvi izvod ovog polinoma:
k
n 0

Pn0 (x) = c1 + 2c2 (x − a) + 3c2 (x − a)2 + ... + ncn (x − a)n−1 .

Odavde sledi da je P (a) = c . Druga izvodna funkcija polinoma P je:

0
n 1 n

Pn00 (x) = 2 · 1 · c2 + 3 · 2 · c2 (x − a) + ... + n · (n − 1) · cn (x − a)n−2 ,

odakle dobijamo
Pn00 (a) = 2 · 1 · c2 pa je c
2 =
Pn00 (a)
.

Nastav ajui postpuak dobijamo da je

2!

(n)
Pn (a)
cn = .
n!
Prema tome, imamo
(n)
P 00 (a) Pn (a)
Pn (x) = Pn (a) + Pn0 (a)(x − a) + n (x − a)2 + ... + (x − a)n .
2! n!
Na osnovu prethodnog primera zak uqujemo da za Tejlorov polinom n-tog reda funkcije f u
taqki a vai:
(n)
T 00 (a) Tn (a)
Tn (x) =Tn (a) + Tn0 (a)(x
− a) + n (x − a)2 + ... + (x − a)n
2! n!
0 f 00 (a) 2 f (n) (a)
=f (a) + f (a)(x − a) + (x − a) + ... + (x − a)n .
2! n!
Izraz na desnoj strani obeleava se jox i sa T (x, a). n

Definicija 31.2. Tejlorov polinom T (x, 0) nazivamo Maklorenovim polinomom reda n u

oznaci M (x).
n
n
f 00 (0) 2
0 f (n) (0) n
Mn (x) = f (0) + f (0) + x + ... + x .

Lema 31.1. Neka je funkcija Φ n-puta diferencijabilna u taqki a i neka vai:

2! n!

Φ(a) = Φ0 (a) = Φ00 (a) = ... = Φ(n) (a) = 0.

Tada je
Φ(x) = o((x − a)n ), x → a.

Dokaz. Dokaz izvodimo indukcijom koristei Lopitalovo pravilo.

80
(BI) Dokaimo da je tvree taqno za n = 1. U tom ci u pretpostavimo da funkcija Φ ima
izvod u taqki a i da je Φ(a) = Φ (a) = 0. Dokaimo da je onda Φ(x) = o(x − a), x → a.
0

Zaista, zbog Φ(a) = Φ (a) = 0, imamo da je

0

Φ(x) Φ(x) − Φ(a)

lim = lim = Φ0 (a) = 0,
x→a (x − a) x→a x−a

prema tome je Φ(x) = o(x − a), x → a.

(IH) Pretpostavimo da je tvree taqno za prirodan broj n.
(IK) Dokaimo da je taqno za n+1, tj. da za svaku funkciju Φ koja je n+1-put diferencijabilna
u taqki a i koja ispuava uslove:
Φ(a) = Φ0 (a) = Φ00 (a) = ... = Φ(n) (a) = Φ(n+1) (a) = 0,

vai da je
Φ(x) = o((x − a)n+1 ), x → a.

Posmatrajmo lim (x −Φ(x) . Postoji okolina U (a) u kojoj je funkcija Φ(x) diferen-
cijabilna. U toj okolini je difrencijabilna i funkcija ϕ(x) = (x − a) i vai
x→a a) n+1
n+1

ϕ (x) = (n + 1)(x − a) 6= 0, za x ∈ U (a), x 6= a. Kako je funkcija Φ n + 1-put dife-

0 n

rencijabilna i vrednosti svih n + 1 izvoda u taqki a su 0, to je funkcija Φ n-puta 0

diferencijabilna i izvodi u svih n izvoda su 0, pa na osnovuΦindukcijske hipoteze za-

k uqujemo da je Φ (x) = o((x − a) ), x → a. Zato postoji lim ((x − a) ) i vai
0 n (x)
x→a
0
n+1 0

Φ0 (x) Φ0 (x) 1 Φ0 (x)

lim = lim = lim = 0.
x→a ((x − a)n+1 )0 x→a (n + 1)(x − a)n n + 1 x→a (x − a)n

Na osnovu Lopitalovog pravila zak uqujemo da postoji lim (x −Φ(x)

a)
i da je jednak 0. x→a n+1

Teorema 31.1 (Ostatak u Peanovom obliku). Neka je funkcija f n-puta diferencijabilna

u taqki a. Tada je
0 f 00 (a) 2 f (n) (a)
f (x) = f (a) + f (a)(x − a) + (x − a) + ... + (x − a)n + o((x − a)n ), x → a.
2! n!
Drugim reqima, odstupae funkcije od Tejlorovog polinoma jednako je
Rn (x) = o((x − a)n ), x → a.

Dokaz. Kako je R (x) = f (x)−T (x), gde je T (x) Tejlorov polinom n-tog reda funkcije f u taqki
a, zak uqujemo da je funkcija R n-puta diferencijabilna u taqki a, a na osnovu definicije
n n n

Tejlorovog polinoma dobijamo

n

Rn (a) = f (a) − Tn (a) = 0,

Rn0 (a) = f 0 (a) − Tn0 (a) = 0,
Rn00 (a) = f 00 (a) − Tn00 (a) = 0,
.. .. ..
Rn(n) (a) = f (n) (a) − Tn(n) (a) = 0.
Prema tome, funkcija R (x) ispuava uslove prethodne leme, odakle sledi da je
n

Rn (x) = o((x − a)n ), x → a.

81
32 Tejlorova formula sa ostatkom u Lagranovom i Koxijevom
obliku.
Teorema 32.1. Neka funkcija f ima neprekidan n-ti izvod u okolini taqke a, U (a) = (a −
i (n + 1)-vi izvod u probodenoj okolini U (a). Tada za svako x ∈ U (a) i svako p ∈ N
◦

postoji ξ koje je izmeu a i x takvo da vai jednakost:

δ, a + δ)

0 f 00 (a) 2 f (n) (a)

f (x) = f (a) + f (a)(x − a) + (x − a) + ... + (x − a)n + Rn (x),
2! n!
gde je
f (n+1) (ξ)
Rn (x) = (x − ξ)n+1−p (x − a)p .
p · n!
Dokaz. Neka je x ∈ U (a) i pretpostavimo da je x > a, analogno za x < a. Na segmentu [a, x]
posmatrajmo funkciju
f 00 (t) f (n) (t)
 
0 2 n
ϕ(t) = f (x) − f (t) + f (t)(x − t) + (x − t) + ... + (x − t) .
2! n!
Budui da funkcija f ima neprekidne sve izvode do n-tog reda u okolini U (a), funkcija ϕ je
neprekidna na segmentu [a, x]. Kako funkcija f ima (n + 1)-vi izvod u probodenoj okolini U (a), ◦

to je funkcija ϕ diferencijabilna u intervalu (a, x) i vai

f (3) (t) f 00 (t)
 
0 0 00 0 2
ϕ (t) = − f (t) − (f (t) · (x − t) − f (t)) − (x − t) − · 2(x − t)
2! 2!
 (n+1)
f (n) (t)

f (t) n n−1
− ... − (x − t) − · n(x − t) .
n! n!
Nakon sreivaa dobijamo
0 f (n+1) (t)
ϕ (t) = − (x − t)n .

Izaberimo sada proizvo nu funkciju koja je neprekidna na segmentu [a, x], diferencijabilna
n!

na intervalu (a, x) i za koju vai za svako . Funkcije ϕ i ψ ispuavaju uslove

ψ
0

Koxijeve teoreme o sredoj vrednosti na segmentu , te postoji ξ ∈ (a, x) takvo da je

ψ (t) 6= 0 t ∈ (a, x)
[a, x]
ϕ(x) − ϕ(a) ϕ0 (ξ)
= 0 .
ψ(x) − ψ(a) ψ (ξ)

Kako je ϕ(x) = 0, ϕ(a) = f (x) − T (x, a) = R (x) i ϕ (ξ) = − f 0

(n+1) (ξ)
(x − ξ)n , iz prethodnog
sledi
n n
n!
f (n+1) (ξ)
−Rn (x) − (x − ξ)n
= n! ,
ψ(x) − ψ(a) ψ 0 (ξ)
pa je
ψ(x) − ψ(a) f (n+1) (ξ)
Rn (x) = · (x − ξ)n .
ψ 0 (ξ) n!
Sada za funkciju ψ izaberimo
gde je p ∈ N.
ψ(t) = (x − t)p ,

Jasno, ψ je neprekidna na [a, x], diferencijabilna na (a, x), pri qeu je ψ (t) = −p(x − t) 0 p−1

za t ∈ (a, x), ψ(x) = 0 i ψ(a) = (x − a) , pa iz svega toga dobijamo

6= 0
p

(x − a)p f (n+1) (ξ)

Rn (x) = p−1
· (x − ξ)n ,
p(x − ξ) n!

82
tj.
f (n+1) (ξ)
Rn (x) = (x − ξ)n+1−p (x − a)p .
p · n!
Napomena. Ako u prethodnu jednakost ubacimo p = 1 dobijamo Koxijev oblik ostatka, tj.
, gde je ξ ∈ (a, x),
(n+1)
  n
f (ξ) x−ξ n+1
R (x) =
n · · (x − a)
n! x−a

dok za p = n + 1, dobijamo Lagranov oblik ostatka

, gde je ξ ∈ (a, x).
f (n+1)
(ξ) n+1
R (x) =
n (x − a)
(n + 1)!

Ubacujui u prethodnu jednakost ξ = a+θ(x−a), gde je θ ∈ (0, 1), ostaje ξ ∈ (a, x), dok Lagranov
oblik ostatka poprima alternativni oblik
(a + θ(x − a)), gde je θ ∈ (0, 1).
(x − a) n+1
(n+1)
R (x) =
n f
(n + 1)!

83
33 Maklorenovi polinomi elementarnih fukncija.
Razvoj funkcije f (x) = e . x

Poznato je za funkciju f (x) = e , da je x

za svako n ∈ N.
f (n) (x) = ex ,

Zato je za n ∈ N , f (0) = 1. Pa dobijamo da Maklorenov polinom n-tog stepena funkcije

(n)

f (x) = e izgleda ovako

0
x

x x2 x3 xn−1 xn
e =1+x+ + + ... + + + o(xn ), x → 0.
2! 3! (n − 1)! n!

Razvoj funkcije f (x) = (1 + x) , α ∈ R. α

Posmatrajmo izvode ove funkcije. Dobijamo

f 0 (x) = α(1 + x)α−1
f 00 (x) = α(α − 1)(1 + x)α−2
.. ..
f (n) (x) = α(α − 1) · ... · (α − n + 1)(1 + x)α−n .

Odakle vidimo da je
f 0 (0) = α
f 00 (0) = α(α − 1)
.. ..
f (n) (0) = α(α − 1) · ... · (α − n + 1).

Izraz a = α(α − 1) · ...n!· (α − n + 1) podsea na
binomni koeficijent. Usvojeno je da se i u

ovom sluqaju, kada α nije prirodni broj pixe . Dakle, Maklorenov polinom n-tog stepena
n
α

funkcije f (x) = (1 + x) se moe napisati na ovaj naqin

α
n

     
α α α n
(1 + x)α = 1 + x+ x2 + ... + x + o(xn ), x → 0.
1 2 n

Razvoj funkcije f (x) = ln(1 + x).

Data funkcija1 je definisana za x > −1. Naimo sada n-ti izvod ove funkcije u taqki x = 0.
Iz f (x) = 1 + x sledi f (x)(1 + x) = 1, a prema Lajbnicovoj formuli je
0 0

n  
0 (n)
X n (n+1−k)
(f (x) · (1 + x)) = f (1 + x)(k) .
k
k=0

Kako je (1 + x)
(k) =0 za sve k > 2, i kako je za sve n > 1 (f (x) · (1 + x)) 0 (n) , dobijamo
=0
   
n (n+1) n (n)
f (x)(1 + x) + f (x) = 0,
0 1
tj
f (n+1) (x)(1 + x) = −nf (n) (x),

84
pa je za x = 0 (n+1) (n)
f (0) = −nf (0).
Kako je f (0) = 1, dobijamo da e f (0) = −1, f (0) = 2, itd. Matematiqko indukcijom se pokae
0 00 000

da je (n) n−1
f (0) = (−1) (n − 1)!
Sada dobijamo da Maklorenov polinom n-tog stepena funkcije f (x) = ln(1 + x) izgleda ovako
x2 x3 xn
ln(1 + x) = x − + − ... + (−1)n−1 + o(xn ), x → 0.
2 3 n
Razvoj funkcije f (x) = sin x.
Naimo nekoliko prvih izvoda funkcije f (x) = sin x.
0 π 
f (x) = cos x = sin x +
2
00
f (x) = − sin x = sin(x + π)
(3)
 3π 
f (x) = − cos x = sin x +
2
(4)
f (x) = sin x = sin(x + 2π)

Sada uopxteno za n-ti izvod dobijamo sledee

za n = 4k + 1
  
π
sin x +
za n = 4k + 2



 2
sin(x
 + π)

f (n) (x) =
sin x + 3π za n = 4k + 3
za n = 4k



 2
sin(x + 2π)


Naimo vrednosti izvoda u taqki x = 0

za n = 4k + 1
  
π
sin =1
za n = 4k + 2



 2
sin(π)
 = 0


= −1 za n = 4k + 3
(n)
f (0) =
3π
sin
za n = 4k



 2
sin(2π) = 0


Dakle, Maklorenov polinom n-tog stepena za funkciju f (x) = sin x glasi

x3 x5 x7 n−1 x
2n−1
sin x = x − + − + ... + (−1) + o(x2n ), x → 0.
3! 5! 7! (2n − 1)!

Razvoj funkcije f (x) = cos x.

Na isti naqin kao i za funkciju sin x dobijamo
x2 x4 n x
2n
cos x = 1 − + + ... + (−1) + o(x2n+1 ), x → 0.
2! 4! (2n)!

Razvoj funkcije f (x) = arctg x.

Odredimo ene izvode u taqki x = 0. Iz f (x) = 1 +1 x sledi f (x)(1 + x ) = 1, x ∈ R, a prema
0 0 2

Lajbnicovoj formuli imamo

2

n  
0 2 (n)
X n (n+1−k)
(f (x) · (1 + x )) = f (1 + x2 )(k) .
k
k=0

85
Kako je (1 + x )
2 (k) =0 za sve
k>3 , i kako je za sve
n > 1 (f 0 (x) · (1 + x2 ))(n) = 0 , dobijamo
     
n (n+1) 2 n (n) n (n−1)
f (x)(1 + x ) + f (x)2x + f (x)2 = 0,
0 1 2

tj. (n+1) 2 (n) (n−1)

f (x)(1 + x ) = −2nxf (x) + n(n − 1)f (x),
pa je za x = 0 (n+1) (n−1)
f (0) = −n(n − 1)f (0).
Kako je f (0) = 1 i f (0) = 0, dobijamo za k ∈ N
0 00
0

za n = 2k
(−1) (2k)! za n = 2k + 1
(n) 0
f (0) = k

Sada je
2! 3 4! 5 (2k)!
f (x) = x − x + x + ... + (−1)k x2k+1 + o(x2k+2 ), x → 0,
3! 5! (2k + 1)!
konaqno dobijamo Maklorenov polinom n-tog stepena za funkciju f (x) = arctg x
x3 x5 x2k+1
arctg x = x − + + ... + (−1)k + o(x2k+2 ), x → 0.
3 5 2k + 1

86
34 Monotonost i lokalni ekstremumi realnih funkcija. Ispi-
tivae monotonosti pomou izvoda.
Teorema 34.1. Neka je funkcija f : (a, b) → R neprekidna na intervalu (a, b) i neka ima izvod
u svim unutraxim taqkama tog intervala.
1. Ako je f (x) > 0 za svaku unutraxu taqku x ∈ (a, b), onda je funkcija f rastua na inter-
0

valu (a, b).

2. Ako je f (x) 6 0 za svaku unutraxu taqku x ∈ (a, b), onda je funkcija f opadajua na
0

intervalu (a, b).

3. Ako je f (x) > 0 za svaku unutraxu taqku x ∈ (a, b), onda je funkcija f strogo rastua
0

na intervalu (a, b).

4. Ako je f (x) < 0 za svaku unutraxu taqku x ∈ (a, b), onda je funkcija f strogo opadajua
0

na intervalu (a, b).

Dokaz.
1. Neka je f (x) > 0 za svaku unutraxu taqku intervala (a, b). Neka su x i x proizvo ne
0

taqke tog intervala takve da je x < x . Tada je a < x < x < b pa je funkcija neprekidna
1 2

na segmentu [x , x ] i diferencijabilna na intervalu (x , x ). Iz Lagranove teoreme

1 2 1 2

sledi da postoji taqka ξ ∈ (x , x ) takva da je

1 2 1 2
1 2

f (x2 ) − f (x1 ) = f 0 (ξ)(x2 − x1 ).

Budui da je ξ unutraxna taqka intervala (a, b), sledi f (ξ) > 0. Kako je x − x > 0, sledi 0

da je f (x ) − f (x ) > 0, tj. f (x ) > f (x ). Prema tome, funkcija f je rastua na intervalu

2 1

(a, b).
2 1 2 1

Napomena. Ostale tri taqke tvrea dokazuju se analogno. Umesto otvorenog intervala (a, b)
moglo je da stoji bilo koja vrsta intervala, npr. [a, b).
Teorema 34.2. Neka je funkcija f definisana i neprekidna u okolini U (x ) i neka je di-
ferencijabilna u svim taqkama iz U (x ). Ako izvod mea znak pri prolasku argumenta kroz
0
◦

taqku x , tj. ako postoji δ > 0 takvo da f ima jedan znak u okolini (x − δ, x ), a suprotan u
0
0

okolini (x , x + δ), onda je x taqka strogog lokalnog ekstremuma. Pri tome, ako je f (x) > 0 za
0 0 0
0

x ∈ (x − δ, x ), a f (x) < 0 za x ∈ (x , x + δ), onda je taqka x taqka strogog lokalnog maksimuma.

0 0 0
0

Ako je pak f (x) < 0 za x ∈ (x − δ, x ) i f (x) > 0 za x ∈ (x , x + δ), onda je x taqka strogog
0 0 0 0 0
0 0

lokalnog minimuma.
0 0 0 0 0

Dokaz. Neka je f (x) > 0 za x ∈ (x − δ, x ) i f (x) < za x ∈ (x , x + δ). Neka je x ∈ (x −

0 0

δ, x ) ∪ (x , x + δ). Funkcija f ispuava uslove Lagranove teoreme na segmentu sa krajevima

0 0 0 0 0

u taqkama x i x , odakle sledi da postoji taqka ξ izmeu x i x takva da vai

0 0 0
0 0

f (x) − f (x0 ) = f 0 (ξ)(x − x0 ).

Ako je x < x , onda je x − x < 0 i f (ξ) > 0, budui da je x < ξ < x sledi da je f (x) − f (x ) < 0,
0

tj. f (x) < f (x ). Prema tome, x je taqka strogog lokalnog maksimuma.

0 0 0 0

Analogno se dokazuje u drugom sluqaju da je x taqka strogog lokalnog minimuma.

0 0
0

Teorema 34.3. Neka je funkcija f n-puta diferencijabilna u taqki a i neka je

f (a) = f (a) = ... = f (a) = 0 i f (a) 6= 0, n > 2.
0 00 (n−1) (n)

87
Ako je n neparan broj, funkcija f u taqki a nema lokalni ekstremum. Ako je n paran broj,
funkcija f ima strogi lokalni ekstremumu u taqki a. Pri tome, ako je f (a) > 0, onda je (n)

a taqka strogog lokalnog minimuma, a ako je f (a) < 0, onda je a taqka strogog lokalnog
(n)

maksimuma.
Dokaz. Budui da je funkcija f n-puta diferencijabilna u taqki a moe se razviti u Tejlorov
polinom n-tog reda sa ostatkom u Peanovom obliku
0 f 00 (a) 2 f (n) (a)
f (x) = f (a) + f (a)(x − a) + (x − a) + ... + (x − a)n + o((x − a)n ), x → a.
2! n!
Kako su prvih n − 1 izvoda u taqki a funkcije f jednaki 0, imamo
f (n) (a)
f (x) − f (a) = (x − a)n + o((x − a)n ), x → a.
n!

Kako je f (n) (a) 6= 0 i f n!(a) konstanta, imamo

(n)

f (n) (a)
 
n n
o((x − a) ) = o (x − a) , x → a,
n!
pa je
f (n) (a)
 (n) 
n f (a) n
f (x) − f (a) = (x − a) + o (x − a) , x → a,
n! n!
tj.
f (n) (a)
f (x) − f (a) = (x − a)n (1 + o(1)), x → a.

Vidimo sada da postoji okolina u kojoj znak zavisi isk uqivo od znaka
n!
(a − δ, a + δ) f (x) − f (a)
(x − a) , odnosno
(n)
f (a) n
n!
f (n) (a) f (n) (a)
   
sgn(f (x) − f (a)) = sgn (x − a)n = sgn · sgn((x − a)n ).
n! n!
Ako je n neparan broj, onda izraz (x − a) mea znak pri prolasku argumenta kroz taqku a, tj.
n

za x ∈ (a − δ, a)
  
f (n) (a)
 − sgn


n!

za x ∈ (a, a + δ)
sgn(f (x) − f (a)) =  
f (n) (a)
 sgn


n!

Odavde zak uqujemo da je f (x) < f (a) u jednom, a f (x) > f (a) u drugom sluqaju, xto znaqi da
f (a) nije lokalni ekstremum.
Ako je n paran broj, onda izraz (x − a) ne mneja znak pri prolasku argumenta kroz taqku a, tj.
n

za svako x ∈ (a − δ, a + δ) \ {a} ovaj izraz je pozitivan, tj.

f (n) (a)
 
sgn(f (x) − f (a)) = sgn .
n!
Odavde sledi da je znak f (x) − f (a) konstantan za x ∈ (a − δ, a + δ) \ {a}, xto znaqi da je a
taqka lokalnog ekstremuma funkcije f . Pri tom, ako je f (a) < 0, onda je i f (x) − f (a) < 0,
(n)

tj. f (x) < f (a) za svako x ∈ (a − δ, a + δ) \ {a}, pa je a taqka strogog lokalnog maksimuma. Ako
je pak f (a) > 0, onda je a taqka strogog lokalnog minimuma.
(n)

Posledica 34.1. Neka je funkcija f dva puta diferencijabilna u taqki a i neka je f (a) = 0 0

i f (a) 6= 0. Ako je f (a) > 0, onda funkcija f ima u taqki a strogi lokalni minimum, a ako je
00 00

f (a) < 0, onda funkcija f u taqki a ima strogi lokalni maksimum.

00

Dokaz. Neposredno sledi iz prethodne teoreme.

88
35 Konveksnost realnih funkcija.
Definicija 35.1. Funkcija f : (a, b) → R je
1. konveksna na intervalu (a, b) ako i samo ako za svake dve taqke x , x i za svako
λ ∈ [0, 1] vai nejednakost
1 2 ∈ (a, b)

f (λx1 + (1 − λ)x2 ) 6 λf (x1 ) + (1 − λ)f (x2 )

2. konkavna na intervalu (a, b) ako i samo ako za svake dve taqke x , x i za svako
λ ∈ [0, 1] vai nejednakost
1 2 ∈ (a, b)

f (λx1 + (1 − λ)x2 ) > λf (x1 ) + (1 − λ)f (x2 )

Lema 35.1. Taqka x ∈ R pripada segmentu [x , x ] ako i samo ako postoji broj λ ∈ [0, 1] takav da
je x = λx .
1 2
1 + (1 − λ)x2

Dokaz.
(⇒) Neka je x ∈ [x , x ]. Tada iz jednaqine λx + (1 − λ)x = x imamo da je λ = xx −−xx . Vidimo 2

da takvo λ ispuava uslove λ > 0 i λ 6 1 jer je x > x i x > x .

1 2 1 2
2 1
2 2 1

(⇐) Pretpostavimo da je x = λx + (1 − λ)x , gde je λ ∈ [0, 1]. Kako je x < x to je i (1 − λ)x 6

(1 − λ)x . Sada imamo
1 2 1 2 1
2

x1 = (λ + 1 − λ)x1 = λx1 + (1 − λ)x1 6 λx1 + (1 − λ)x2 6 λx2 + (1 − λ)x2 = x2 .

Kako je x = λx + (1 − λ)x , to je x ∈ [x , x ].
Teorema 35.1. Funkcija f : (a, b) → R je konveksna na intervalu (a, b) ako i samo ako za svake
1 2 1 2

tri taqke x , x, x ∈ (a, b), takve da je x < x < x vai nejednakost

1 2 1 2

f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)

6 .
x − x1 x2 − x
Funkcija f je konkavna na intervalu (a, b) ako i samo ako za svake tri taqke x , x, x ,
takve da je x < x < x vai nejednakost
1 2 ∈ (a, b)
1 2

f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)

> .
x − x1 x2 − x
Dokaz. Neka su x , x, x taqke iz intervala (a, b) takve da je x < x < x . Tada je na osnovu
prethodne leme
1 2 1 2

x , gde je
 
x −x x −x 2 x −x 2 2
x= x + 1− 1 ∈ [0, 1]. 2
x −x x −x x −x
Funkcija f je konveksna na intervalu (a, b) ako i samo ako je
2 1 2 1 2 1

     
x2 − x x2 − x x2 − x x2 − x
f (x) = f x1 + 1 − x2 6 f (x1 ) + 1 − f (x2 ).
x2 − x1 x2 − x1 x2 − x1 x2 − x1
Sreivaem prethodne nejednakosti dobijamo
x2 − x x − x1
f (x) 6 f (x1 ) + f (x2 ),
x2 − x1 x2 − x1
tj. dodatnim sreivaem dobijamo traenu nejednakost
f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)
6 .
x − x1 x2 − x

89
Teorema 35.2. Neka je f : (a, b) → R konveksna (konkavna) funkcija na intervalu (a, b). Tada
je f neprekidna na (a, b).
Dokaz. Neka je f konveksna funkcija na intervalu (a, b) i neka je x proizvo na taqka iz
tog intervala. Pokaimo da je funkcija f neprekidna zdesna u x . Izaberimo taqke s i t
0

takve da je a < s < x < t < b. Neka je x proizvo na taqka iz intervala (x , t). Prema tome,
0

a < s < x < x < t < b i zbog konveksnosti funkcije f iz s < x < x sledi
0 0
0 0

x − x0 x0 − s
f (x0 ) 6 f (s) + f (x),
x−s x−s
dok iz x 0 <x<t sledi t−x x − x0
f (x) 6 f (x0 ) + f (t).
t − x0 t − x0
Iz prethodne dve nejednakosti dobijamo
x−s x − x0 t−x x − x0
f (x0 ) − f (s) 6 f (x) 6 f (x0 ) + f (t).
x0 − s x0 − s t − x0 t − x0
Budui da je 
x−s x − x0

lim f (x0 ) − f (s) = f (x0 ),
x→x+0
x 0 − s x 0 − s
 
t−x x − x0
lim f (x0 ) + f (t) = f (x0 ),
x→x+ t − x 0 t − x 0

na osnovu teoreme o dva policajca sledi da je

0

lim f (x) = f (x0 ).

x→x+
0

Sliqno se dokazuje da je f neprekidna sleva u taqki x . 0

Teorema 35.3. Neka je funkcija f : (a, b) → R diferencijabilna. Tada je f konveksna na

intervalu (a, b) ako i samo ako f raste na tom intervalu. Tvree za konkavnu funkciju vai
0

analogno.
Dokaz.
Neka je f konveksna funkcija na intervalu (a, b) i neka su x , x, x proizvo ne taqke iz
intervala (a, b) takve da je x < x < x . Tada na osnovu teoreme 35.1 znamo da je
(⇒) 1 2
1 2

f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)

6 .
x − x1 x2 − x
Kada preemo na limes imamo da je
f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)
lim 6 lim .
x→x+
1
x − x1 x→x+1
x 2 − x

Budui da funkcija f ima izvod u taqki x , to je 1 lim

f (x) − f (x1 )
, a kako je
= f 0 (x1 )
funkcija f neprekidna u taqki x , to je
x→x+
1
x − x1
1

f (x2 ) − f (x) f (x2 ) − f (x1 )

lim = ,
x→x+
1
x2 − x x2 − x1

pa dobijamo da je f (x2 ) − f (x1 )

f 0 (x1 ) 6 .
x2 − x1

90
 Sada kad na prvu nejednakost ponovo primenimo limes imamo
f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)
lim 6 lim .
x→x−
2
x − x1 x→x−2
x2 − x

Iz qega kao malopre zak uqujemo

f (x2 ) − f (x1 )
6 f 0 (x2 ),
x2 − x1
xto nam daje 0 0
f (x ) 6 f (x ), 1 2

odnosno f je rastua funkcija na intervalu (a, b).

0

(⇐) Pretpostavimo da je f rastua na intervalu (a, b) i neka su x , x, x ∈ (a, b) proizvo ne

0

taqke takve da je x < x < x . Funkcija f ispuava uslove Lagranove teoreme na

1 2

segmentima [x , x] u [x, x ], pa postoje taqke ξ ∈ (x , x) i ξ ∈ (x, x ) takve da je

1 2
1 2 1 1 2 2

= f (ξ ) i
f (x) − f (x ) 1 f (x ) − f (x)
0 2 0
= f (ξ ).
1 2
x−x 1 x −x 2

Budui da je ξ < ξ , to je f (ξ ) 6 f (ξ ), pa je
1 2
0
1
0
2

f (x) − f (x1 ) f (x2 ) − f (x)

6 .
x − x1 x2 − x
Sada na osnovu teoreme 35.1 zak uqujemo da je funkcija f konveksna na intervalu (a, b).

91
36 Konveksnost i prevojne taqke. Ispitivae konveksnosti i
konkavnosti pomou drugog izvoda.
Teorema 36.1. Neka je funkcija f : (a, b) → R dva puta diferencijabilna na intervalu (a, b).
Tada je funkcija konveksna na intervalu (a, b) ako i samo ako je f (x) > 0 za svako x ∈ (a, b).
00

Analogno vai za konkavnu funkciju.

Dokaz. Na osnovu teoreme 34.1 f (x) > 0 za svaku taqku intervala (a, b) ako i samo ako je f (x)
00 0

rastua na tom intervalu. Na osnovu teoreme 35.3 funkcija f je konveksna na intervalu (a, b)
ako i samo ako je f (x) rastua na intervalu (a, b), odakle sledi tvree.
0

Teorema 36.2. Neka je f : (a, b) → R diferencijabilna funkcija na intervalu (a, b). Funkcija
f je konveksna na intervalu (a, b) ako i samo ako taqke enog grafika nisu ispod taqaka tangente
konstruisane u proizvo noj taqki tog grafika. Analogno tvree vai za konkavnu funkciju.

Dokaz.
Neka je funkcija f konveksna na intervalu (a, b) i neka je x . Tangenta na grafik
funkcije f u taqki (x , f (x )) ima jednaqinu y = t(x), gde je
(⇒) 0 ∈ (a, b)
0 0

t(x) = f (x0 ) + f 0 (x0 )(x − x0 ).

Neka je x ∈ (a, b) proizvo na taqka. Tada je

f (x) − t(x) = f (x) − f (x0 ) − f 0 (x0 )(x − x0 ).

Primenom Lagranove teoreme zak uqujemo da postoji taqka ξ izmeu x i x takva da je 0

f (x) − f (x0 ) = f 0 (ξ)(x − x0 ).

Na osnovu prethodne dve jednakosti izvodimo

f (x) − t(x) = (f 0 (ξ) − f 0 (x0 ))(x − x0 ).

Na osnovu teoreme 35.3 znamo da je funkcija f rastua na intervalu (a, b). Sada razli-
0

kujemo dva sluqaja:

1 Ako je x < x , onda je ξ ∈ (x, x ), te je ξ < x , i stoga je f (ξ) 6 f (x ). Prema tome
◦ 0 0

f (x) − t(x) > 0.

0 0 0 0

2 Ako je x > x , onda je ξ ∈ (x , x), te je ξ > x , i stoga je f (ξ) > f (x ). Prema tome
◦ 0 0

f (x) − t(x) > 0.

0 0 0 0

Na osnovu prethodnog vidimo da je svaka taqka funkcije f iznad ili na tangetni t.

(⇐) Neka je f (x) > t(x), tj. f (x) − f (x ) > f (x )(x − x ) za svako x ∈ (a, b). Tada je
0
0
0 0

> f (x ) za x > x ,
f (x) − f (x ) 0 0
0 0
x−x 0

92
 za x < x .
f (x) − f (x0 )
x − x0
6 f 0 (x0 ) 0

Neka su x , x , x taqke iz intervala takve da je x < x . Stav ajui i u prvu

nejednakost da je x = x i , dobijamo
1 2 3 (a, b) 1 2 < x3
3 x0 = x2
f (x3 ) − f (x2 )
> f 0 (x2 ),
x3 − x2
dok ako uvrstimo u drugu nejednakost x = x i x 1 0 = x2 , dobijamo
f (x2 ) − f (x1 )
6 f 0 (x2 ).
x2 − x1
Na osnovu dobijenog imamo
f (x2 ) − f (x1 ) f (x3 ) − f (x2 )
6 .
x2 − x1 x3 − x2
Sada na osnovu teoreme 35.1 zak uqujemo da je funkcija f konveksna na intervalu (a, b).
Napomena. U prethodnim teoremama koristili smo izraz konveksna i konkavna funkcija zane-
marujui strogo konveksne i konkavne funkcije. U svakom od prethodni uslova konveksnosti
funkcija pomie se znak nejednakosti 6, sve teoreme vae i za strogo konveksne funkcije, gde
umesto znaka 6 treba da stoji znak <.
Definicija 36.1. Neka je funkcija f definisana na intervalu (a, b). Za taqku x ∈ (a, b)
kaemo da je prevojna taqka funkcija f (x), a za taqku (x , f (x )) prevojna taqka grafika funk-
0

cije, ako je funkcija f (x) neprekidna u taqki x i ako postoji δ > 0 takvo da je funkcija strogo
0 0

konveksna na intervalu (x − δ, x ) i strogo konakvna na intervalu (x , x + δ), ili da je f (x)

0

strogo konakva na intervalu (x − δ, x ) i strogo konveksna na intervalu (x , x + δ).

0 0 0 0
0 0 0 0

Teorema 36.3. Neka je δ > 0 i neka je funkcija f : (x − δ, x + δ) → R neprekidna na intervalu

i dva puta diferencijabilna na intervalima (x − δ, x ) i (x , x + δ). Ako
0 0

mea znak pri prolasku argumenta kroz taqku x , tj. ako je funkcija f (x) pozitivna na
(x0 − δ, x0 + δ) 0 0 0 0
f 00 (x) 00

intervalu i negativna na intervalu (x , x + δ), ili obrnuto, onda je x prevojna

0

taqka funkcije .
(x0 − δ, x0 ) 0 0 0
f (x)
Dokaz. Neka je funkcija f (x) pozitivna na intervalu (x − δ, x ) i negativna na intervalu
00

(x , x + δ). Na osnovu teoreme 36.1 sledi da je funkcija f strogo konveksna na intervalu

0 0

(x − δ, x ) i strogo konakvna na intervalu (x , x + δ), pa je po definiciji x prefojna taqka

0 0

funkcije f .
0 0 0 0 0

Teorema 36.4. Neka je n ∈ N, n > 4 paran broj i neka funkcija f : (x − δ, x + δ) → R ima

izvod n-tog reda u intervalima (x − δ, x ) i (x , x + δ), a neprekidan izvod (n − 1)-og reda u
0 0

taqki x . Neka je
0 0 0 0
0
(2) (3) (n−1)
f (x ) = f (x ) = ... = f
0 (x ) = 0 0 0

i neka f (x) mea znak pri prolasku argumenta kroz taqku x , tj. funkcija f je pozitivna
(n) (n)

na intervalu (x − δ, x ) i negativna na intervalu (x , x + δ), ili obrnuto. Tada je x prevojna

0

taqka funkcije f .
0 0 0 0 0

93
Dokaz. Koristiemo Tejlorovu formulu n − 3-eg reda funkcije f sa ostatkom u Lagranovom (2)

obliku. Za svako x ∈ (x − δ, x ) ∪ (x , x + δ) postoji taqka ξ izmeu x i x takva da je

0 0 0 0 0

f (4) (x0 ) f (n−1) (x0 ) f (n) (ξ)

f (2) (x) = f (2) (x0 ) + f (3) (x − x0 ) + (x − x0 )2 + ... + (x − x0 )n−3 + (x − x0 )n−2 .
2! (n − 3)! (n − 2)!

Kako je f (2) (x
0) = f (3) (x0 ) = ... = f (n−1) (x0 ) = 0 , to je
(2) f (n) (ξ)
f (x) = (x − x0 )n−2 .
(n − 2)!

Budui da je n − 2 paran broj, to je

za x ∈ (x − δ, x ) ∪ (x , x + δ).
sgn f (2) (x) = sgn f (n) (ξ) 0 0 0 0

Razmotrimo sluqaj kada je n-ti izvod f pozitivan na intervalu (x − δ, x ) i negativan na

(n)

intervalu (x , x + δ), analogno se razmatra drugi sluqaj. Za x ∈ (x − δ, x ) budui da je

0 0

ξ ∈ (x, x ), sledi f (ξ) > 0, a znamo da je znak n-tog izvoda u ξ isti kao znak drugog izvoda
0 0 0 0
(n)

u x, pa je f (x) > 0. Ako je x ∈ (x , x + δ), onda je ξ ∈ (x , x), pa je f (ξ) < 0, pa isto kao
0
(2) (n)

malopre f (x) < 0. Prema tome f (x) mea znak pri prolasku argumenta kroz taqku x , pa je
0 0 0
(2) (2)

na osnovu prethodne teoreme x prevojna taqka funkcije f .

0
0

Posledica 36.1. Neka je funkcija f : (x − δ, x + δ) → R (n + 1)-put difrencijabilna u taqki

x , gde je n paran broj, n > 2. Ako je
0 0
0

f (2) (x0 ) = f (3) (x0 ) = ... = f (n) (x0 ) = 0 6= f (n+1) (x0 ),

onda je x prevojna taqka funkcije f .

0

Dokaz. Kako je
f (n) (x) − f (n) (x0 ) f (n) (x)
0 6= f (n+1) (x0 ) = lim = lim ,
x→x0 x − x0 x→x0 x − x0

sledi da je fx −(x) konstantog

(n)
znaka, jer bi u suprotnom lim
f (x)
= 0, xto je kontradikcija.
(n)

Dakle, kako x−x mea znak pri prolasku agrumenta kroz taqku x , mora i f (x) da mea znak
x 0 x−x x→x0 0
(n)

pri prolasku argumenta kroz taqku x . Poxto je n paran broj, na osnovu prethodnog tvrea
0 0

sledi da je x prevojna taqka funkcije f .

0
0

94
37 Primitivna funkcija i neodreeni integral - osnovna svoj-
stva.
Definicija 37.1. Neka je F : (a, b) → R neprekidna i diferencijabilna funkcija na inter-
valu (a, b). Za funkciju F kaemo da je primitivna funkcija funkcije f na intervalu (a, b)
ako vai F (x) = f (x).
0

Teorema 37.1. Neka su F i F dve primitivne funkcije funkcije f na intervalu (a, b). Tada
je razlika F (x) − F (x) konstantna.
1 2
2 1

Dokaz. Poxto je
F (x) − F (x) = f (x) − f (x) = 0 za svako x ∈ (a, b),

0
2 1

na osnovu posledice 28.1 zak uqujemo da je funkcija F − F konstanta funkcija na (a, b).
2 1

Definicija 37.2. Familija svih primitivnih funkcija funkcije f : (a, b) → R naziva se

neodreenim integralom funkcije f i oznaqava se sa f (x)dx.
R

Napomena. Iz prethodne teoreme sledi da je

Z
f (x)dx = {F (x) + C | C ∈ R},

s tim xto emo skuovne zagrade ubudue izostav ati i pisati

Z
f (x)dx = F (x) + C,

gde je F bilo koja primitivna funkcija funkcije f na intervalu (a, b).

Teorema 37.2. Neka su f, g : (a, b) → R dve funkcije koje imaju primitivne funkcije i α, β ∈ R
konstante. Tada vai
Z Z Z
(αf (x) + βg(x))dx = α f (x)dx + β g(x)dx.

Dokaz. Dokaz sledi iz odgovarajucih osobina izvoda i definicije neodreenog integrala i

primitivne funkcije.
Tabliqni integrali (ako nije drugaqije naznaqeno, onda je x ∈ R):
(1) cdx = cx + C , c ∈ R.
Z

(2) xα+1
, .
Z
α
x dx = + C α 6= −1
α+1

(3)

, 
.
,
Z
dx ln x + C x>0
= = ln |x| + C
x ln(−x) + C x < 0

(4) ax
, , .
Z
ax dx = + C a > 0 a 6= 1
ln a

(5) .
Z
sin xdx = − cos x + C

(6) cos xdx = sin x + C .

Z

95
 ,
   
π π
(7) tg xdx =  .
 − ln(cos x) + C x ∈ − + 2kπ, + 2kπ ,
Z 
 

2 2


 ln(− cos x) + C ,
  k ∈ Z = ln | cos x| + C
π 3π
x∈ + 2kπ, + 2kπ ,


2 2


(8) √1dx− x = arcsin x + C , |x| < 1.

Z
2

(9) 1 +dxx = arctg x + C , |x| < 1.

Z
2

+ C , |x| > 1 
   
1 x + 1
(10) 1 − x =  1 1 + x  + C , x 6= ±1.
 ln

 
Z
dx  1  x + 1 
2 x − 1
+ C , |x| < 1 
2
= ln 
2 x − 1 
 ln

2 1−x


(11) √xdx+ 1 = ln(x + p1 + x ) + C .

Z
2
2

(12) cosdx x = tg x + C , cos x 6= 0.

Z
2

(13) sindx x = − ctg x + C , sin x 6= 0.

Z
2

Teorema 37.3 (Smena promen ive). Neka funkcija f ima primitivnu funkciju na inter-
valu (a, b) i neka funkcija g : (α, β) → (a, b) neprekidno diferencijabilna. Tada je
Z
f (g(x)) · g 0 (x)dx = F (g(x)) + C, x ∈ (α, β).

Dokaz. Diferenciraem desne strane prethodne jednakosti po promen ivoj x, imajui u vidu
pravila za diferencijrae sloene funkcije, dobijamo

0
F (g(x)) + C = F 0 (g(x)) · g 0 (x) = f (g(x)) · g 0 (x).

Teorema 37.4 (Parcijalna integracija). Neka su u i v diferencijabilne funkcije na

intervalu (a, b). Tada je
Z Z
0
u(x)v (x)dx = u(x)v(x) − v(x)u0 (x)dx.

Dokaz. Iz Lajbnicovog pravila

(u · v)0 (x) = u0 (x) · v(x) + u(x) ·0 (x)

sledi formula
Z Z Z
0 0
u(x) · v(x) = (u · v) (x)dx = u (x) · v(x)dx + u(x) · v 0 (x)dx

koja se qesto zapisuje u obliku Z Z

udv = uv − vdu.

96
38 Integracija racionalnih funkcija.
Definicija 38.1. Racionalna funkcija je koliqnik dva polinoma, tj. funkcija oblika
P (x)
R(x) = ,
Q(x)

gde su P i Q polinomi. Ako je stepen polinoma P mai od stepena polinoma Q, tj. ako je
deg P < deg Q, tada za funkciju R(x) kaemo da je prava racionalna funcija.

Teorema 38.1. Neka je R(x) = Q(x)

P (x)
racionalna funkcija, i neka je deg P > deg Q. Tada se
R(x) moe zapisati kao zbir polinoma i prave racionalne funkcije, tj.

f (x)
R(x) = h(x) + ,
g(x)

gde su f, g i h polinomi, takvi da je deg f < deg q.

Dokaz. Neka je R(x) = Q(x)
P (x)
i neka je deg P (x) > deg Q(x), tada se polinom P (x) moe predsta-
viti preko koliqnika i ostatka kao
P (x) = Q(x) · h(x) + r(x),

odakle de eem sa Q(x) dobijamo

P (x) r(x)
= h(x) + .
Q(x) Q(x)

Sada se smenom dobija f (x)

R(x) = h(x) + ,
g(x)

gde je fg(x)
(x)
prava racionalna funkcija.
Teorema 38.2. Svaki polinom P (z) ∈ R[z] ima taqno n = deg P (z) nula u po u kompleksnih
brojeva. Pri qemu, ako je z ∈ C nula polinoma P , tada je i z takoe nula polinoma P .
Dokaz. Prvi deo tvrea naziva se osnovnim stavom algebre i ega neemo dokazivati. Tvree
vai i za P (z) ∈ C[z].
Drugi deo tvrea vai na osnovu osobina kompleksnih brojeva.
P (z) = an (z)n + an−1 (z)n−1 + ... + a1 z + a0 = an z n + an−1 z n−1 + ... + a1 z + a0 = P (z) = 0.

Teorema 38.3 (Teorema o faktorizaciji). Neka je P (z) ∈ R[z] i neka je deg P = n. Ako su
z1 , z2 , ..., zn nule polinoma P , tada je
P (z) = a(z − z1 )(z − z2 ) · ... · (z − zn ).

Dokaz. Dokaz se izvodi preko Bezuovog stava i osnovnog stava algebre ali neemo ga dokazivati.
Pokaimo da je desna strana jednkosti zapravo polinom stepena n sa realnim koeficijentima.
Pretpostavimo da postoji z ∈ Z takav da je P (z) = 0. Na osnovu prethodne teoreme znamo da je
P (z ) = 0, pa imamo (z − z )(z − z ) = z − zz − zz + |z | = z − 2 Re z + |z | , xto je polinom
0
2 2 2 2

sa realnim koeficijentima. Dakle, za svaku kompleksnu nulu dobijemo polinom sa realnim

0 0 0 0 0 0 0 0

koeficijentima, koji mnoei sa polinomom iz R[z] ostaje u R[z].

97
Teorema 38.4. Svaki polinom P (x) ∈ R[x] neparnog stepena ima barem jednu realnu nulu.
Dokaz. Neka je
P (x) = an xn + an−1 xn−1 + ... + a1 x + a0 ,
i a 6= 0. Tada je
n 
an−1 an−2 a0

n
P (x) = an x 1 + + + ... + .
an x an x2 an xn
Izraz u zagradi tei 1, kada x tei beskonaqnosti.
Pretpostavimo da je a < 0. Kako je n neparno, imamo da je
n

lim P (x) = −∞ i lim P (x) = +∞.

x→+∞ x→−∞

Analogno se dobija i za a > 0. S obzirom na to da je P neprekidna funkcija na celom R moe

se nai segmet [a, b] takav da je P (a) · P (b) < 0, pa na osnovu Bolcano-Koxijeve teoreme postoji
n

x takvo da je P (x ) = 0.
Teorema 38.5. Neka je Q (x) dat polinom takav da je deg Q = n. Tada se Q (x) na jedinstven
0 0

naqin moe predstaviti kao

n n n

Qn (x) = a(x − x1 )α1 (x − x2 )α2 · ... · (x − xk )αk · (x2 + a1 x + b1 )β1 (x2 + b2 x + c2 )β2 · ... · (x2 + bl x + cl )βl ,

pri qemu je
α + α + ... + α + 2(β + β ... + β ) = n, α ∈ N, β ∈ N,
1 2 k 1 2 l i i

i vai b − 4c < 0, tj. kvadrati x + b x + c nemaju realne nule.

2
i i
2
i i

Dokaz. Tvree sledi na osnovu teorema 38.2, 38.3 i 38.4.

Definicija 38.2. Racionalne funkcije
A
(x − a)
i Bx + C
(x + bx + c) k 2 k

gde su A, B, C, a, b, c realni brojevi, a k prirodan broj, i pri qemu polinom x + bx + c nema 2

realnih nula, nazivamo prostim racionalnim funkcijama.

TeoremaP 38.6 (Metod neodreenih koeficijenata). Svaku pravu racionalnu funkciju
R(x) =
(x)
m
Q (x)n
, gde je m < n, moemo predstaviti kao zbir prostih racionalnih funkcija, tj.
A11 A12 A1α1
R(x) = + + ... +
x − x1 (x − x1 )2 (x − x1 )α1
A21 A22 A2α2
+ + + ... +
x − x2 (x − x2 )2 (x − x2 )α2
.. .. ..
Ak1 Ak2 Akαk
+ + 2
+ ... +
x − xk (x − xk ) (x − xk )αk
B11 x + C11 B12 x + C12 B1β1 x + C1β1
+ 2 + 2 + ... +
x + b1 x + c1 (x + b1 x + c1 )2 (x2 + b1 x + c1 )β1
B21 x + C21 B22 x + C22 B2β2 x + C2β2
+ 2 + 2 + ... +
x + b2 x + c2 (x + b2 x + c2 )2 (x2 + b2 x + c2 )β2
.. .. ..
Bl1 x + Cl1 Bl2 x + Cl2 B2βl x + C2βl
+ + + ... + ,
x2 + bl x + cl (x2 + b2 x + c2 )2 (x2 + bl x + cl )βl

gde su svi A , B i C realni koeficijenti.

ij ij ij

98
Napomena. Konstante A , B i C odreuju se mnoeem goreg izraza faktorizovanim obli-
kom polinoma Q (x), pri qemu jednaqina prelazi u jednakost dva polinoma. Izjednaqavaem
ij ij ij

koeficijenata uz iste stepene dobija se sistem linearnih jednaqina po nepoznatim A , B i C .

n
ij ij ij

Integracija racionalnih funkcija se, kao xto smo videli prvo svodi na integraciju polinoma
i prave racionalne fukcije, koja se metodom neodreenih koeficijenata svodi na integraciju
prostih racionalnih funkcija, pa ostaje da razmotrimo kako se rexavaju integrali prostih
racionalnih funkcija.
(1) x A− a dx = A ln |x − a| + C .
Z

(2) (x − a)−k+1
, .
Z Z
A A
dx = A(x − a)−k dx = A +C = +C k >1
(x − a)k −k + 1 (1 − k)(x − a)k−1

(3)
b
2 Z
( )
k2 =c− b4
Z Z
dx dx dx x+ =t
2
=  2  =   = 2 =
x + bx + c 2 b

b b x+ + k2 dx = dt
x+ + c−
2 4 2
Z Z dt ( t ) Z
dt k 2 =s 1 ds 1
= = k = = · arctg s + C =
t2 + k 2 t 2 k s2 + 1 k
 
dt = kds
+1
k
 
1 x + b/2
· arctg + C.
k k

Z A · 2x + A · b + B − A · b
(4)
Z
Ax + B 2 2 2 dx =
2
dx = 2
x + bx + c x + bx + c
 Z 2
A·b k2 =c− b4
Z
A 2x + b dx
dx + B − =
2 x2 + bx + c 2 x2 + bx + c
d(x2 + bx + c)
   
A·b 1
Z
A x + b/2
· + B− · arctg =
2 x2 + bx + c 2 k k
 
A 2B − bA x + b/2
ln |x2 + bx + c| + arctg + C.
2 2k k

Z A · 2x + A · b + B − A · b
(5)
Z
Ax + B 2 2 2 dx =
dx =
(x + bx + c)n
2 (x2 + bx + c)n
b2
 
 Z  2
k =c−

A·b
Z
A 2x + b dx 
4

dx + B − = =
2 (x2 + bx + c)n 2 (x2 + bx + c)n   x+ =t b 

2
2
 Z  Z 
A·b dx
Z
A d(x + bx + c) dt
· + B − = I n = =
2 (x2 + bx + c)n 2 (t2 + k 2 )n (t2 + k 2 )n

.
 
A A·b
+ B− · In + C
2(1 − n)(x2 + bx + c)n−1 2

99
 .
Z
dt 1 t
I1 = = arctg + C
+kt2 2 k k
 1 
u= 2 dv = dt 
2nt2
Z  Z
dt 
(t + k 2 )n  t
In = = 2nt = 2 + dt
(t2 + k 2 )n   du = − v = t  (t + k )
 2 n (t2 + k 2 )n+1
(t2 + k 2 )n+1
Z 2
t + k2 − k2
Z Z
t t dt 2 dt
= 2 + 2n dt = + 2n − 2nk
(t + k 2 )n (t2 + k 2 )n+1 (t2 + k 2 )n (t2 + k 2 )n (t2 + k 2 )n+1

t
In = 2 2 n
+ 2nIn − 2nk 2 In+1
(t + k )
t 2n − 1
In+1 = + In .
2nk 2 (t2 + k 2 )n 2nk 2

100
39 Integracija nekih iracionalnih funkcija. Integracija tri-
gonometrijskih funkcija.
Posmatrajmo neodreene Zintegrale
 r
oblika r r 
n1 ax + b n2 ax + b nk ax + b
R x, , , ..., dx,
cx + d cx + d cx + d
gde je R racionalna funkcija svojih argumenata, a n .n , ..., n proizvo ni prirodni brojevi.
Tada se smenom
, 2 k

ax + b
tn = , n = nzs{n1 , n2 , ...nk }
svodi na integral racionalne funkcije koji znamo da reximo.
cx + d

Ojlerove smene. U odreenim situacijama

Z
emo posmatrati integrale oblika
p
R(x, ax2 + bx + c)dx,

gde je R racionalna funkcija i a 6= 0. U nekim sluqajevima se prethodni integral svodi na

integral racionalnih funkcija.
1 Ako je a > 0, tada se smenom
◦
p
2
√
ax + bx + c = t − x a
integral svodi na integral racionalne funkcije. Kako je prethodna veza linearna po x
i t, dt se lako izraava u funkciji od dx.
2 Ako su x i x meusobno razliqiti koreni jednaqine ax + bx + c = 0, tada se smenom
◦
1 2
2
p
ax2 + bx + c = t(x − x1 )
polazni integral svodi na integral racionalne funkcije. U tom sluqaju je
ax + bx + c = t (x − x ) i ax + bx + c = a(x − x )(x − x ),
2 2 2 2

odakle dobijamo
1 1 2

a(x − x ) = t (x − x ), tj. x =
t x − ax 2
2 1 2
2 1.
Sada lako pronalazimo vezu izmeu dx i dt:
t −a 2

2tx1 (t2 − a) − 2(t2 x1 − ax2 )t 2ta(x2 − x1 )

dx = 2 2
dt = dt.
(t − a) (t2 − a)2
3◦ U sluqaju da je c > 0, ako uzmemopsmenu √
ax2 + bx + c = xt ± c,
svodimo poqetni integral na integral racionalne funkcije. Kao i u prvom sluqaju,
kvadriraem se dobije linearna veza po x i t, pa se lako izraqunava dx preko dt.
Integracija trigonometrijskih funkcija.
Z
U pitau su integrali oblika
R(sin x, cos x)dx,

gde je R odreena racionalna funkcija. U ovim situacijama uvodimo smenu

x
t = tg ,
za koju znamo da je
2

2t 1 − t2 2dt
sin x = 2
, cos x = 2
, dx = ,
1+t 1+t 1 + t2
zbog prirode tg x2 . U tom sluqaju se integral svodi na integral racionalne funkcije po t.
101
40 Integralna suma, doa i gora Darbuova suma. Definicija
i uslovi egzistencije odreenog integrala.
Definicija 40.1. Neka je f nenegativna neprekidna funkcija na segmentu [a, b]. Ravna fi-
gura, ograniqena intervalom [a, b] na x-osi, pravama x = a, x = b i grafikom funkcije f nad
segmentom [a, b], naziva se krivolinijski trapez.
Definicija 40.2. Pod podelom segmenta [a, b] podrazumevamo konaqan skup taqaka P = {x , x , ..., x }
takav da je
0 1 n

a = x < x < x < ... < x = b.

0 1 2 n

Podelom P segment [a, b] je pode en na n podsegmenata

[x0 , x1 ], [x1 , x2 ], ..., [xn−1 , xn ].

Ako je P neka druga podela tog semgenta, kaemo da je podela P finija od podele P , odnosno,
0 0

podela P grub a od podele P ako vai P ⊂ P . Skup svih podela segmenta [a, b] obeleavamo
0 0

sa P[a, b].
U svakom podsegmentu [x , x ], gde je i = 1, 2, ..., n, izaberimo na proizvo an naqin po jednu
istaknutu taqku ξ . Izabrane taqke ξ , ξ , ..., ξ formiraju ureenu n-torku istaknutih taqaka
i−1 i

ξ = (ξ , ξ , ..., ξ ). Ubudue, kad god je to mogue, emo kao podelu posmatrati ureen par (P, ξ).
i 1 2 n
1 2 n

Definicija 40.3. Neka je P = {x , x , ..., x } podela segmenta [a, b]. Oznaqimo sa ∆x duinu
i-tog podsegmenta, tj. ∆x = x − x , i = 1, 2, ..., n. Parametar podele P , u oznaci λ(P ), je
0 1 n 1
i i i−1

λ(P ) = max ∆xi .

16i6n

Napomena. Jasno, ako je podela P finija od podele P , onda je λ(P ) 6 λ(P ). 0 0

Pravougaonik Π , qija je osnova segment [x , x ], a visnina f (ξ ), ima povrxinu f (ξ )∆x . Ste-

penasta figura S koju qine svi pravougaonici Π , i = 1, 2, ..., n, ima povrxinu koja je jedna
i i−1 i i i i

zbiru povrxina svih pravougaonika X

i

n
f (ξi )∆xi .

Primeujemo da stepenasta figura S zavisi od podele P segmenta [a, b], kao i od izbora taqaka
i=1

ξ = (ξ , ξ , ..., ξ ), takvih da je ξ ∈ [x , x ], i = 1, 2, ..., n. Ako poemo od podele P koja je finija 0

od podele P dobiemo stepenastu figuru koja se jox mae razlikuje od krivolinijskog trapeza.
1 2 n i i−1 i

Prema tome, ako se parametar podele sve vixe i vixe smauje, onda se odgovarajua stepenasta
figura sve mae i mae razlikuje od krivolinijskog trapeza, pa e se i povrxine stepenaste
figure sve mae i mae razlikovati od povrxine krivolinijskog trapeza. Intuitivno je jasno
da za povrxinu krivolinijskog trapeza treba uzeti graniqnu vrednost gore navedene sume kad
parametar podele tei nuli.
Definicija 40.4. Neka je data funkcija f : [a, b] → R, podela P = {x , x , ..., x } segmenta
[a, b] i izbor istaknutih taqaka ξ = (ξ , ξ , ..., ξ ), ξ ∈ [x , x ], i = 1, 2, ..., n. Suma
0 1 n
1 2 n i i−1 i

n
X
σ(f, P, ξ) = f (ξi )∆xi
i=1

naziva se Rimanova ili integralna suma funkcije f za datu podelu P i izbor istaknutih taqaka
ξ.

102
Definicija 40.5. Neka je f : [a, b] → R. Funkcija f je Riman integrabilna na segmentu [a, b]
ako postoji realan broj I takav da za svaku podelu P = {x , x , ..., x } i za prozivo an izbror
istaknutih taqaka ξ = (ξ , ξ , ..., ξ ), ξ ∈ [x , x ], i = 1, 2, ..., n vai jednakost
0 1 n
1 2 n i i−1 i

lim σ(f, P, ξ) = I.
λ(P )→0

Broj I se zove Rimanov integral ili odreeni integral funkcije f na segmentu [a, b] i pixe se
Z b
I= f (x)dx.
a

Ako je funkcija f integrabilna na skupu (a, b), [a, b] ili R, onda pixemo f ∈ R(a, b), f ∈ R[a, b]
ili f ∈ R(R).
Teorema 40.1. Ako je funkcija integrabilna na nekom segmentu, onda je ona ograniqena na tom
segmentu.
Dokaz. Neka je f integrabilna na [a, b]. Pretpostavimo da funkcija f nije ograniqena na
segmentu [a, b]. Iz integrabilnosti funkcije sledi da za ε = 1 postoji δ > 0 takvo da za svaku
podelu P segmenta [a, b] parametra podele λ(P ) < δ i za svaki izbor istaknutih taqaka ξ, vai
|σ(f, P, ξ) − I| < ε = 1.

Fiksirajmo podelu P = {x , x , ..., x } segmenta [a, b] takvu da je λ(P ) < δ. Tada za proizvo ni
izbor istaknutih taqaka ξ vai nejednakost
0 0 1 n

|σ(f, P0 , ξ)| 6 |σ(f, P0 , ξ) − I| + |I| < 1 + |I|.

Kako je funkcija neograniqena na [a, b] sledi da postoji k = {1, 2, ..., n} takvo da funkcija
nije ograniqena na segmentu [x , x ]. U svakom od segmenata [x , x ], i 6= k, izaberimo na
proizvo an naqin taqku ξ i uoqimo zbir k−1 k i−1 i
i
X
σ (k) = f (ξi )∆xi .
i6=k

Budui da je funkcija neograniqena na segmentu [x , postoji taqka ξ takva

da je k−1 , xk ] k ∈ [xk−1 , xk ]

|σ (k) | + 1 + |I|
|f (ξk )| > .
∆xk
Odavde za ξ = (ξ , ξ , ..., ξ ) vai
1 2 n
 n 
X
f (ξi )∆xi  = |f (ξk )∆xk + σ (k) |

|σ(f, P0 , ξ)| = 
i=1
> |f (xi )∆xk | − |σ (k) | = |f (ξk )|∆xk − |σ (k) |
|σ (k) | + 1 + |I|
> · ∆xk − |σ (k) | = 1 + |I|,
∆xk

xto je kontradikcija. Dakle, funkcija f je ograniqena na segmentu [a, b].

Definicija 40.6. Neka je funkcija f : [a, b] → R ograniqena na segmentu [a, b] i neka je P
podela segmenta [a, b]. Neka je
m = inf f (x), M = sup f (x) i neka je
[a,b] [a,b]

mi = inf f (x), Mi = sup f (x).

[xi−1 ,xi ] [xi−1 ,xi ]

103
Sume n
X n
X
s(f, P ) = mi ∆xi , S(f, P ) = Mi ∆xi

nazivamo doom i gorom Darbuovom sumom funkcije f za podelu P , respektivno.

i=1 i=1

Teorema 40.2. Neka je funkcija f : [a, b] → R ograniqena na segmentu [a, b] i neka je P podela
segmenta [a, b]. Tada je
m(b − a) 6 s(f, P ) 6 σ(f, P, ξ) 6 S(f, P ) 6 M (b − a),

za svaki izbor istaknutih taqaka ξ. Osim toga, vai i

s(f, P ) = inf σ(f, P, ξ), S(f, P ) = sup σ(f, P, ξ).
ξ ξ

Dokaz. Za svaki izbor taqaka ξ, vai

m 6 mi 6 f (ξi ) 6 Mi 6 M,

odakle mnoeem sa ∆x i sabiraem dobijamo i

n
X n
X n
X n
X n
X
m∆xi 6 mi ∆xi 6 f (ξi )∆xi 6 Mi ∆xi 6 M ∆xi ,

odnosno,
i=1 i=1 i=1 i=1 i=1

n
X n
X
m ∆xi = m(b − a) 6 s(f, P ) 6 σ(f, P, ξ) 6 S(f, P ) 6 M ∆xi = M (b − a).
i=1 i=1

Neka je ε > 0 proizvo no. Kako je M = sup f (x), to postoji ξ ∈ [x i

∗
i i−1 , xi ] takav da je
, i = 1, 2, ..., n. Mnoei sa ∆x i sabirajui dobijamo
[xi−1 ,xi ]
∗ ε
f (ξ ) > M −
i i i
b−a
n n n
X X ε X ε
f (ξi∗ )∆xi > Mi ∆xi − ∆xi = S(f, P ) − (b − a) = S(f, P ) − ε,
b−a b−a
i=1 i=1 i=1

tj. σ(f, P, ξ ) > S(f, P ) − ε. Na osnovu prvog dela tvrea imamo da je S(f, P ) gora granica
∗

skupa
{σ(f, P, ξ) | ξ = (ξ , ξ , ..., ξ ), ξ ∈ [x , x ], i = 1, 2, ..., n},
1 2 n i i−1 i

i budui da za svako ε > 0 postoji izbor ξ = (ξ , ξ , ..., ξ ) istaknutih taqaka ξ , tako da je

∗ ∗ ∗ ∗ ∗

σ(f, P, ξ ) > S(f, P ) − ε, zak uqujemo da je S(f, P ) najmaa gora granica ovog skupa, tj.
1 2 n i
∗

S(f, P ) = sup σ(f, P.ξ).

ξ

Sliqno se dokazuje i da je s(f, P ) = inf σ(f, P, ξ). ξ

Teorema 40.3. Neka je funkcija f : [a, b] → R ograniqena na segmentu [a, b] i neka su P i P 0

podele segmenta [a, b]. Tada vai implikacija

P ⊂ P 0 ⇒ s(f, P ) 6 s(f, P 0 ) 6 S(f, P 0 ) 6 S(f, P ).

Dokaz. Dovo no je dokazati tvree za sluqaj kada se P i P razlikuju za jednu taqku. Neka je 0

P = {x , x , ..., x } i P = P ∪ {x }, gde je x
0 1 n
0 < x < x , za neko k ∈ {1, 2, ..., n}. Tada je
0
k−1
0
k

n
X n
X n
X
S(f, P ) = Mi ∆xi = Mi ∆xi + Mk ∆xk = Mi ∆xi + Mk (xk − xk−1 ).
i=1 i6=k i6=k

104
Ako je M 0
k = sup f (x)
[xk−1 ,x0 ]
iM 00
k = sup f (x)
[x0 ,xk ]
, onda je
n
X
0
S(f, P ) = Mi ∆xi + Mk0 (x0 − xk−1 ) + Mk00 (xk − x0 ).
i6=k

Kako je [x 0
k−1 , x ] ⊂ [xk−1 , xk ] i [x , x ] ⊂ [x
0
k k−1 , xk ] , to je
{f (x) | x ∈ [xk−1 , x0 ]} ⊂ {f (x) | x ∈ [xk−1 , xk ]},

{f (x) | x ∈ [x0 , xk ]} ⊂ {f (x) | x ∈ [xk−1 , xk ]}.

Otuda i
sup{f (x) | x ∈ [xk−1 , x0 ]} 6 sup{f (x) | x ∈ [xk−1 , xk ]},
sup{f (x) | x ∈ [x0 , xk ]} 6 sup{f (x) | x ∈ [xk−1 , xk ]},
tj. M 0
k 6 Mk iM 00
k 6 Mk . Pa je zbog toga
Mk0 (x0 − xk−1 ) + Mk00 (xk − x0 ) 6 Mk (x0 − xk−1 ) + Mk (xk − x0 ) = Mk (xk − xk−1 ).

Sada dobijamo traenu nejednakost

S(f, P 0 ) 6 S(f, P ).

Sliqno se dokazuje da je s(f, P ) 6 s(f, P ). 0

Posledica 40.1. Neka je funkcija f : [a, b] → R ograniqena na segmentu [a, b] i neka su P i P 0

dve proizvo ne podele segmenta [a, b]. Tada je

s(f, P ) 6 S(f, P 0 ).

Dokaz. Neka je P 00 = P ∪ P0 . Iz P ⊂ P i P 00 0 ⊂ P 00 na osnovu prethodne teoreme sledi da je

s(f, P ) 6 s(f, P 00 ) 6 S(f, P 00 ) 6 S(f, P 0 ).

Definicija 40.7. Neka je funkcija f : [a, b] → R ograniqena tada brojeve

I = sup s(f, P ) I = inf S(f, P )
P P

nazivamo doim i gorim Darbuovim integralom.

Napomena. Na osnovu prethodne posledice sledi da je skup {s(f, P ) | P ∈ P[a, b]} ograniqen
odozgo ma kojom gorom Darbuovom sumom, pa je supremum ovog skupa, I , konaqan broj i vai
I = sup{s(f, P ) | P ∈ P[a, b]} 6 S(f, P ), za svaku podelu P . 0 0

Odavde sledi da je {S(f, P ) | P ∈ P[a, b]} ograniqen odozdo sa I , pa je infimum ovog skupa, I ,
0 0

takoe konaqan broj i vai nejednakost

I 6 inf{S(f, P 0 ) | P 0 ∈ P[a, b]} = I.

Prema tome, za svaku podelu P segmenta [a, b] vai nejednakost

s(f, P ) 6 I 6 I 6 S(f, P ).

Teorema 40.4. Neka je funkcija f : [a, b] → R ograniqena. Sledei iskazi su ekvivalentni:

(1) f je integrabilna na [a, b].
105
 (2) Za svako ε > 0 postoji δ > 0 takvo da za svaku podelu P segmenta [a, b] za koju je λ(P ) < δ
vai
S(f, P ) − s(f, P ) < ε.

(3) Za svako ε > 0 postoji δ > 0 takvo da za svaku podelu P segmenta [a, b] za koju je λ(P ) < δ
vai
|σ(f, P, ξ ) − σ(f, P, ξ )| < ε,
1 2

gde su ξ i ξ proizvo ni ureeni skupovi istaknutih taqaka za podelu P .

1 2

(4) Za svako ε > 0 postoji δ > 0 takvo da za svake dve podele P i P segmenta [a, b] za koje je
0 00

ispueno max{λ(P ), λ(P )} < δ vai

0 00

|σ(f, P 0 , ξ1 ) − σ(f, P 00 , ξ2 )| < ε,

gde su ξ i ξ proizvo ni ureeni skupovi istaknutih taqaka za podele P i P , respek- 0 00

tivno.
1 2

Dokaz.
Pretpostavimo da je f integrabilna na segmentu [a, b]. Izaberimo proizvo no ε > 0, tada
postoji δ > 0 tako da je za proizvo ne podele P i P za koj je ispueno max{λ(P ), λ(P )} <
(1) ⇒ (4)
0 00 0 00

δ vai
ε
|σ(f, P 0 , ξ1 ) − I| < ,
2
ε
|σ(f, P 00 , ξ2 ) − I| < ,
2
gde su ξ i ξ proizvo ni ureeni skupovi istaknutih taqaka za podele P i P , respek- 0 00

tivno. Sada imamo,

1 2

ε ε
|σ(f, P 0 , ξ1 ) − σ(f, P 00 , ξ2 )| 6 |σ(f, P 0 , ξ1 ) − I| + |σ(f, P 00 , ξ2 ) − I| < + < ε.
2 2

(4) ⇒ (3) Ako u iskaz (4) uvrstimo P = P 0 = P 00 , direktno sledi iskaz (3).
(3) ⇒ (2) Pretpostavimo da vai
ε
(∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀P ∈ P[a, b])(λ(P ) < δ ⇒ |σ(f, P, ξ1 ) − σ(f, P, ξ2 )| < ).
2
Kako je sup σ(f, P, ξ ) = S(f, P ) i inf σ(f, P, ξ ) = s(f, P ), to je
ξ1
1
ξ2
2

ε
S(f, P ) − s(f, P ) = sup σ(f, P, ξ1 ) − inf σ(f, P, ξ2 ) 6 < ε.
ξ1 ξ2 2

(2) ⇒ (1) Neka je

(∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀P ∈ P[a, b])(λ(P ) < δ ⇒ S(f, P ) − s(f, P ) < ε).
Xto je ekvivalentno
lim (S(f, P ) − s(f, P )) = 0,
λ(P )→0

jox vai i
s(f, P ) 6 I 6 I 6 S(f, P ),
pa odatle dobijamo da je I = I = I . Sada na osnovu prethodne nejednakosti imamo
s(f, P ) 6 I 6 S(f, P ).

Kada primenimo dobijeno sa, takoe, poznatom nejednakoxu

s(f, P ) 6 σ(f, P, ξ) 6 S(f, P ),

106
 dobijamo
|σ(f, P, ξ) − I| 6 S(f, P ) − s(f, P ) < ε,
xto znaqi da je
lim σ(f, P, ξ) = I.
λ(P )→0

Lema 40.1. Ako konaqnoj podeli P segmenta [a, b] dodamo l taqaka i na taj naqin dobijemo
podelu P istog segmenta [a, b], onda je
0

0 < S(f, P ) − S(f, P 0 ) 6 (M − m) · l · λ(P ),

0 < s(f, P ) − s(f, P 0 ) 6 (M − m) · l · λ(P ),

gde je
i m = inf f (x).M = sup f (x),
[a,b] [a,b]

Dokaz. Posmatrajmo sluqaj kada se P i P razlikuju za jednu taqku. Neka je P = {x , x , ..., x }

0

i P = P ∪ {x }, gde je x < x < x , za neko k ∈ {1, 2, ..., n}. Tada je

0 1 n
0 0 0
k−1 k

n
X n
X n
X
S(f, P ) = Mi ∆xi = Mi ∆xi + Mk ∆xk = Mi ∆xi + Mk (xk − xk−1 ).
i=1 i6=k i6=k

Ako je M 0
k = sup f (x)
[xk−1 ,x0 ]
iM 00
k = sup f (x)
[x0 ,xk ]
, onda je
n
X
0
S(f, P ) = Mi ∆xi + Mk0 (x0 − xk−1 ) + Mk00 (xk − x0 ).
i6=k

Odakle dobijamo
S(f, P ) − S(f, P 0 ) = Mk (xk − xk−1 ) − Mk0 (x0 − xk−1 ) + Mk00 (xk − x0 )
6 M (xk − xk−1 ) − m(x0 − xk−1 ) − m(xk − x0 )
= (M − m)(xk − xk−1 ) 6 (M − m)λ(P ),

jer je
M 6 M i M , M > m. k
0
k
00
k

Za sluqaj da se P i P razlikuju za l taqaka, postupak ponav amo l puta, odakle sledi tvree.
0

Teorema 40.5 (Darbuova teorema). Neka je f ograniqena funkcija na segmentu [a, b]. Tada je
lim s(f, P ) = I i lim S(f, P ) = I.
λ(P )→0 λ(P )→0

Dokaz. Treba dokazati da je

(∀ε > 0)(∃δ > 0)(∀P ∈ P[a, b])(λ(P ) < δ ⇒ S(f, P ) − I < ε).

S obzirom na to da je
I = inf S(f, P ),

to znaqi da postoji podela P segmenta [a, b] takva da je

P

ε
S(f, P0 ) < I + ,
2
za neko ε > 0, tada je ε
S(f, P0 ) − I < .
2

107
Neka P ima l podeonih intervala i neka je
0

ε
δ= ,
2l(M − m)
gde su
i m = inf f (x).
M = sup f (x),
[a,b] [a,b]

Pretpostavimo da je λ(P ) < δ, za neku podelu P segmenta [a, b]. Posmatrajmo sada podelu
P = P ∩ P , koja je finija od P i P , stoga je
0
0 0

ε
S(f, P 0 ) 6 S(f, P0 ) 6 I + .
2
Sada na osnovu prethodne leme imamo
S(f, P ) − S(f, P 0 ) < (M − m) · l · λ(P )
ε ε
< (M − m) · l · δ = (M − m) · l · = .
2l(M − m) 2

Sada je ε ε
s(f, P ) − I = (S(f, P ) − S(f, P 0 )) + (S(f, P 0 ) − I) < + = ε,
2 2
xto je trebalo dokazati.
Posledica 40.2. Neka je funkcija f : [a, b] → R ograniqena. Sledei iskazi su ekvivalentni:
(1) f je integrabilna na [a, b].
(2) I = I . Pri tome je f (x)dx = I = I
b
Z

(3) Za svako ε > 0 postoji podela P segmenta [a, b] tako da je

S(f, P ) − s(f, P ) < ε.

108
41 Klase integrabilnih funkcija.
Posmatraemo za poqetak dve klase funkcija definisanih na [a, b]. Preciznije, posmatraemo
kolekciju C[a, b] neprekidnih realnih funkcija na [a, b] i M[a, b] monotonih funkcija na [a, b]
(ponekad i (a, b)). U sluqaju kada je funkcija monotona na (a, b) zahtevaemo da ista bude i
ograniqena. Ispostavie se da e bilo koja funkcija f iz klase C[a, b] ili M[a, b], biti Riman
integrabilne na [a, b].
Teorema 41.1. Neka je funkcija f : [a, b] → R neprekidna na segmenutu [a, b]. Tada je f inte-
grabilna na [a, b].
Dokaz. Budui da je funkcija f neprekidna na segmentu [a, b], ona je ograniqena na osnovu
Vajerxtrasove teoreme i ravnomerno neprekidna na osnovu Kantorove teoreme. Neka je ε > 0
proizvo no. Zbog ravnomerne neprekidnosti funkcije f na segmentu [a, b] postoji δ > 0 takvo
da za svake dve taqke x , x ∈ [a, b] vai
0 00

ε
|x0 − x00 | < δ ⇒ |f (x0 ) − f (x00 )| < .
b−a
Neka je P podela segmenta [a, b] parametra λ(P ) < δ. Neka je
Mi = sup f (x), mi = inf f (x), ∆xi = xi − xi−1 .
[xi−1 ,xi ] [xi−1 ,xi ]

Kako je funkcija f neprekidna na segmentu [x , x ], i = 1, 2, ..., n, to na osnovu Vajerxtrasove

teoreme ona dostie svoj supremum i svoj infimum na tom segmentu, tj. postoje taqke λ , µ ∈
i−1 i

[x , x ] takve da je f (λ ) = M i f (µ ) = m . Kako je λ , µ ∈ [x , x ], to je
i i
i−1 i i i i i i i i−1 i

|λi − µi | 6 ∆xi 6 λ(P ) < δ,

stoga iz uslova ravnomerne neprekidnosti sledi

ε
Mi − mi = f (λi ) − f (µi ) = |f (λi ) − f (µi )| < , t = 1, 2, ..., n.
b−a
Otuda n n
X ε X ε
S(f, P ) − s(f, P ) = (Mi − mi )∆xi < ∆xi = (b − a) = ε.
b−a b−a

Prema tome, funkcija f je ograniqena na segmentu [a, b] i za proizvo no ε > 0 naxli smo δ > 0
i=1 i=1

takvo da za svaku podelu P za koju je λ(P ) < δ vai S(f, P ) − s(f, P ) < ε, xto na osnovu teoreme
40.4 znaqi da je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b].
Teorema 41.2. Monotona funkcija na segmentu je integrabilna.
Dokaz. Neka je funkcija f : [a, b] → R monotono rastua funkcija na segmentu [a, b]. Tada za
svako x ∈ [a, b] vai nejednakost
f (a) 6 x 6 f (b),
pa je funkcija f ograniqena na segmentu [a, b]. Ako je f (a) = f (b), onda je f (x) = f (a) = f (b) za
svako x ∈ [a, b], tj. funkcija je konstantna, pa je integrabilna. Pretpostavimo da je f (a) 6= f (b).
Tada je f (b) − f (a) > 0. Neka je ε > 0 proizvo no i neka je
ε
δ= .
f (b) − f (a)

Tada je δ > 0 i za svaku podelu P segmenta [a, b] za koju je λ(P ) < δ vai
Mi = sup f (x) = f (xi ), mi = inf f (x) = f (xi−1 )
[xi−1 ,xi ] [xi−1 ,xi ]

109
i
n
X n
X
S(f, P ) − s(f, P ) = (Mi − mi )∆xi = (f (xi ) − f (xi−1 )∆xi )
i=1 i=1
n
X
6 λ(P ) (f (xi ) − f (xi−1 )) = λ(P )(f (b) − f (a))
i=1
ε
< δ(f (b) − f (a)) = (f (b) − f (a)) = ε.
f (b) − f (a)

Prema tome, funkcija f je ograniqena na segmentu [a, b] i za proizvo no ε > 0 postoji δ > 0
takvo da za svaku podelu P segmenta [a, b] parametra λ(P ) < δ vai S(f, P ) − s(f, P ) < ε, te iz
teoreme 40.4 sledi da je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b].
Sliqno se dokazuje integrabilnost monotono opadajue funkcije.
Teorema 41.3. Neka je funkcija f ograniqena na segmentu [a, b] i neka za svako ε > 0 postoji
konaqan skup otvorenih intervala, ukupne duine mae od ε, koji pokrivaju sve taqke prekida
funkcije f . Tada je f integrabilna na [a, b].
Dokaz. Pretpostavimo da je sup f (x) = M > m = inf f (x) i da je ε > 0 proizvo an broj. Pre-
[a,b]

krijmo taqke prekida funkcije f intervalima ukupne duine mae od 2(M ε− m) . Skup taqaka
[a,b]

segmenta [a, b] koji ne pripadaju pomenutim intervalima jeste unija konaqnog broja segmenata;
oznaqimo te segmente sa ∆ , i = 1, 2, ..., n i
i
n
[
∆k = ∆.
k=1

Kako je f neprekidna funkcija, to je ona ravnomerno neprekidna na svakom segmentu ∆ , pa

postoje δ > 0 takvi da je
i
i
  
ε
∀x0 , x00 ∈ ∆i |x0 − x00 | < δi ⇒ |f (x0 ) − f (x00 )| < , i = 1, 2, ..., n.
2(b − a)
Stavimo da je δ = min{δ , δ , ..., δ } i konstruiximo podelu P skupa ∆ tako da bude λ(P ) < δ.
Dodajmo intervalima skupa [a, b] \ ∆ kraje taqke. Primetimo da te kraje taqke pripadaju
1 2 k

podeli P . Na ovaj naqin P moemo posmatrati kao podelu segmneta [a, b]. Formirajmo razliku
X0 X00
S(f, P ) − s(f, P ) = (Mi − mi )∆xi + (Mi − mi )∆xi ,

gde se zbir X 00
odnosi na one segmente qije se unutraxe taqke nalaze u skupu [a, b] \ ∆, a zbir
X 0
se odnosi na sve ostale segmente.
Prema pretpostavkama je
X0 ε X0 ε
(Mi − mi )∆xi < ∆xi 6 ,
2(b − a) 2
X00 X00 ε ε
(Mi − mi )∆xi < (M − m) ∆xi < (M − m) = ,
2(M − m) 2
pa je S(f, P ) − s(f, P ) < ε, odakle, na osnovu teoreme 40.6 sledi tvree.
Teorema 41.4. Neka su funkcije f i g integrabilne na segmentu [a, b] i neka se razlikuju u
konaqno mnogo taqaka iz [a, b], tada je
Z b Z b
f (x)dx = g(x)dx.
a a

110
 Neka je = f (x)dx, = g(x)dx i neka je ε > 0 proizvo no. Kako su f i g
b b
Z Z
Dokaz. I0 I 00
ograniqene, to postoji broj M > 0 takav da je |f (x)| 6 M i |g(x)| 6 M , za x ∈ [a, b]. Odredimo
a a

broj δ > 0 takav da je

|I − σ(f, P, ξ)| < i |I − σ(g, P, ξ)| < ,
1
0 ε ε 00
3 3
za sve (P, ξ) ∈ P[a, b] za koje je λ(P ) < δ . Oznaqimo sa δ = min{δ , 6kMε
}, gde je k broj taqaka
u kojima se razlikuju f i g. Neka je (P, ξ) proizvo na podela s istaknutim taqkama segmenta
1 1

[a, b] takva da je λ(P ) < δ . Tada je

ε ε ε
|I 0 − I 00 | 6 |I 0 − σ(f, P, ξ)| + |σ(f, P, ξ) − σ(g, P, ξ)| + |σ(g, P, ξ) − I 00 | < + + = ε,
3 3 3
jer je
 n     
X   X0   X00 
|σ(f, P, ξ) − σ(g, P, ξ)| = 
 |f (ξi ) − g(ξi )|∆xi  6 
  |f (ξi ) − g(ξi )|∆xi  + 
  |f (ξi ) − g(ξi ))|∆xi ,
i=1

gde se zbir X
odnosi na segmente [x , x ] u qijim svim taqkama se funkcije f i g poklapaju,
0
i−1 i

a zbir se odnosi na one segmente u kojima postoji bar jedna taqka x sa f (x) 6= g(x). Kako je
X 00

|f (ξ ) − g(ξ )|∆x = 0 i
X 0
i i i
 
 X00  X00 X00 X00 ε ε
 |f (ξ i −g(ξ i ))|∆x i
6 |f (ξi −g(ξi ))|∆x i 6 |f (ξ i )|∆x i + |g(ξi )|∆xi < 2M ·k· = .
  6kM 3
Kako je ε bilo proizvo no, to je I = I . 0 00

Definicija 41.1. Za podskup A skupa R kaemo da je Lebegove mere nula ako se za svako
ε > 0 moe nai najvixe prebrojiv skup otvorenih intervala I , I , ... takav da je suma ihovih
duina maa od ε i qija unija sadri A.
1 2

Primer 41.1. Svaki prebrojiv skup je mere nula.

Rexee. Neka je A = {a , a , ...} prebrojiv skup. Zadajmo proizvo no ε > 0. Posmatrajmo
intervale oblika
1 2
 
ε ε
In = an − , an + , n ∈ N.
2n+2 2n+2
Oqigledno je [
In ⊃ A

i vai
n∈N
 
ε ε ε 1 1 ε 1 ε
+ + ... = 1 + + + ... = = < ε.
4 8 4 2 4 4 1 2
1−
2
Primer 41.2. Kantorov skup je mere nula. §

Primer 41.3. Skup realnih brojeva, odnosno, bilo koji interval (α, β) ⊂ R nije mere 0.
Rexee. Neka je (A ) niz otvorenih intervala, takav da je
n
[
An = (α, β),
n∈N
§
Kantorov skup se dobija izbacivaem srede treine segmenta [a, b], ponav ajui postupak beskonaqno puta.
111
tada e ta unija pokriti segment [α + δ, β − δ] za sve δ > 0 i δ < β −2 α . Izaberimo takvo
δ proizvo no. Iz tih pokrivaa moe se izvui potpokrivae, pa e ukupna duina unije
onda biti vea od β − α − 2δ. Dovo no je izabrati neko ε ∈ (0, β − α − 2δ) da bismo doxli do
kontradikcije.
Teorema 41.5 (Lebegova teorema). Ograniqena funkcija f na segmentu [a, b] je Riman inte-
grabilna ako i samo ako je skup enih taqaka prekida Lebegove mere nula.
Napomena. Za ovu teoremu ne radimo dokaz.

112
42 Svojstva odreenog integrala. Prva teorema o sredoj vred-
nosti.
Teorema 42.1. Neka su f i g Riman integrabilne na [a, b] i neka je α ∈ R. Tada su funkcije
f +g i αf Riman integrabilne na segmentu [a, b] i vai
Z b Z b Z b
(f (x) + g(x))dx = f (x)dx + g(x)dx,
a a a
Z b Z b
αf (x)dx = α f (x)dx.

Dokaz je posledica definicije odreenog integrala i svojstva sume

a a
Dokaz.
Bi
X X X X X
(A + B) = A+ λA = λ A.

Teorema 42.2. Neka je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b] i neka je [c, d] ⊂ [a, b]. Tada
je f integrabilna na [c, d].
Dokaz. Neka je ε > 0 proizvo no. Kako je f integrabilno na [a, b], to je na osnovu teoreme 40.1
ona i ograniqena na segmentu [a, b], pa je ograniqena i na segmentu [c, d], dok na osnovu teoreme
40.6 sledi da postoji podela P segmenta [a, b] takva da vai nejednakost
S(f, P ) − s(f, P ) < ε.

Neka je P 1 = P ∪ {c, d} . Iz P ⊂ P , na osnovu teoreme 40.3, sledi

1

s(f, P ) 6 s(f, P1 ) 6 S(f, P1 ) 6 S(f, P ),

pa je S(f, P ) − s(f, P ) 6 S(f, P ) − s(f, P ). Odavde imamo

1 1

S(f, P1 ) − s(f, P1 ) < ε.

Neka je P = P ∩ [c, d]. Jasno, P ∗ je podela segmenta [c, d] i oznaqimo sa S i s goru i dou
∗ ∗ ∗

Darbuovu sumu funkcije f na segmentu [c, d] u odnosu na podelu P . Kako je S (f, P )−s (f, P ) 6
1
∗ ∗ ∗ ∗ ∗

S(f, P ) − s(f, P ), sledi

1 1
∗ ∗ ∗ ∗
S (f, P ) − s (f, P ) < ε.
Prema tome, funkcija f je ograniqena na segmentu [c, d] i za proizvo no ε > 0 naxli smo podelu
P segmenta [c, d] takvu da vai prethodna nejednakost, te na osnovu teoreme 40.6 sledi da je f
∗

integrabilna na [c, d].

Teorema 42.3. Neka je a < c < b, a, b, c ∈ R, i neka je f integrabilna na segmentima [a, c] i [c, b].
Tada je f integrabilna na [a, b] i vai jednakost:
Z b Z c Z b
f (x)dx = f (x)dx + f (x)dx.
a a c

Dokaz. Iz qienice da je f integrabilna na segmentima [a, c] i [c, b] sledi da je funkcija f

ograniqena na segmentu [a, c], a takoe i na segmentu [c, b], pa je ograniqena na segmentu [a, b].
Neka je ε > 0 proizvo no izabrano. Na osnovu teoreme 40.6 sledi da postoji podela P segmenta
[a, c] i podela P segmenta [c, b] tako da je
1
2

S(f, P ) − s(f, P ) < i S(f, P ) − s(f, P ) < .

ε ε
1 1 2 2
2 2
Neka je P = P ∪ P . Jasno, P je podela segmenta [a, b] i vai S(f, P ) = S(f, P ) + S(f, P ), i
s(f, P ) = s(f, P ) + s(f, P ). Sada sledi
1 2 1 2
1 2
ε ε
S(f, P ) − s(f, P ) = (S(f, P1 ) − s(f, P1 )) − (S(f, P2 ) − s(f, P2 )) < + = ε.
2 2

113
Prema tome, funkcija f je ograniqena na segmentu [a, b] i za proizvo no ε > 0 naxli smo podelu
P segmenta [a, b] takvu da vai S(f, P ) − s(f, P ) < ε, te opet na osnovu teoreme 40.6 sledi da je
funkcija f integrabilna na segmentu [a, b].
Ostaje jox da pokaemo drugi deo tvrea. Uoqimo podelu P segmenta [a, b] koja sadri taqku
c. Neka je ξ proizvo an skup istaknutih taqaka. Neka je P = P ∩ [a, c] i P = P ∩ [c, b]. Jasno, 0 00

P je podela segmenta [a, c], a P je podela segmenta [c, b] i vai jednakost

0 00

σ(f, P, ξ) = σ(f, P 0 , ξ) + σ(f, P 00 , ξ).

Kako je
0 < λ(P ) 6 λ(P ) i 0 < λ(P ) 6 λ(P ),
0 00

na osnovu teoreme o dva policajca imamo da je

lim λ(P ) = 0 i lim λ(P ) = 0. 0 00
λ(P )→0 λ(P )→0

Prelaskom na graniqnu vrednost, imamo

lim σ(f, P, ξ) = lim (σ(f, P 0 , ξ) + σ(f, P 00 , ξ)) =
λ(P )→0 λ(P )→0
lim
λ(P 0 )→0
σ(f, P 0 , ξ) + lim
λ(P 00 )→0
σ(f, P 00 , ξ), tj.
Z b Z c Z b
f (x)dx = f (x)dx + f (x)dx.

Definicija 42.1. Ako je funkcija f definisana u taqki a, onda je

a a c

Z a
f (x)dx = 0.
a

Ako je a < b i funkcija f integrabilna na segmentu [a, b], onda je

Z b Z a
f (x)dx = − f (x)dx.

Teorema 42.4. Neka su taqke a, b, c ∈ R krajevi triju segmenata i neka je funkcija f integra-
a b

bilna na najveem meu ima. Tada je funkcija f integrabilna i na ostala dva segmenta i
vai jednakost Z Z Z b c b
f (x)dx = f (x)dx + f (x)dx.
a a c

Dokaz. S obzirom na to da je funkcija f integrabilna na najveem od triju segmenata, na

osnovu teoreme 42.2, ona je i integrabilna na ostala dva. Za dokaz jednakosti, neka je, recimo,
a < b < c. Iz teoreme 42.3 sledi
Z c Z b Z c Z b Z b
f (x)dx = f (x)dx + f (x)dx = f (x)dx − f (x)dx,
a a b a c

odakle sledi tvree.

Teorema 42.5. Neka su f i g integrabilne na [a, b] i neka je f (x) 6 g(x) za sve x ∈ [a, b]. Tada je
Z b Z b
f (x)dx 6 g(x)dx.
a a

Dokaz. Dovo no je pokazati da za proizvo nu integrabilnu funkciju h na [a, b] za koju je

h(x) > 0 za sve x ∈ [a, b], vai
Z b
h(x)dx > 0.
a

114
Uzimajui proizvo nu podelu P segmenta [a, b] i bilo koji izbor istaknutih taqaka ξ dobijamo
n
X
σ(h, P, ξ) = f (ξi )∆xi > 0,
i=1

pa je
lim σ(h, P, ξ) > 0.
λ(P )→0

Stav ajui da je h(x) = g(x) − f (x), dobijamo traenu nejednakost.

Teorema 42.6. Neka je f neprekidna na [a, b] i f (x) > 0, x ∈ [a, b]. Ako postoji taqka c ∈ [a, b]
za koju je f (c) > 0, tada je Z b
f (x)dx > 0.
a

Dokaz. Znamo da je neprekidna funkcija na segmentu, takoe, i itegrabilna. Iz neprekidnosti

funkcije f u taqki c sledi da postoji h > 0 takvo da je za svaku taqku x iz segmenta [c−h, c+h] ⊂
(a, b) ispueno f (x) > 0. Sada, na osnovu osobina odreenog integrala imamo
Z b Z c−h Z c+h Z b Z c+h
f (x)dx = f (x)dx + f (x)dx + f (x)dx > f (x)dx.
a a c−h c+h c−h

Na osnovu Vajerxtrasove teoreme f dostie minimum m na segmentu [c − h, c + h] koji je vei

od nule, jer je za svako x iz tog segmenta f (x) > 0. Sada, za proizvo nu podelu P segmenta
[c − h, c + h] i izbor istaknutih taqaka ξ vai
n
X
σ(f, P, ξ) = f (ξi )∆xi > 2mh > 0.
i=1

Dakle, imamo da je Z c+h

f (x)dx > 0.

Teorema 42.7. Neka je f integrabilna na [a, b]. Tada je |f |, takoe, integrabilna na [a, b] i vai
c−h

nejednakost Z b

 Z b


 f (x)dx 6
 |f (x)|dx 6 (b − a) sup |f (x)|.
a a [a,b]

Dokaz. Poxto je f integrabilna na [a, b], tada na osnovu Lebegove teoreme ima skup taqaka
prekeda koji je mere nula. Funkcija |f | je ograniqena i |f | ima skup taqaka prekida koji je
podskup skupa taqaka prekida funkcije f , samim tim je i on mere 0. Ponovo, na osnovu Lebegove
teoreme, funkcija |f | je integrabilna na [a, b]. Da vai
Z b  Z b
 

 f (x)dx 6
 |f (x)|dx
a a

sledi iz qienice da je −|f (x)| 6 f (x) 6 |f (x)|, za svako x ∈ [a, b] i teoreme 42.5. Ostatak
nejednakosti sledi iz qienice da je za svako x ∈ [a, b] ispueno
|f (x)| 6 sup |f (x)|,
[a,b]

pa je na osnovu teoreme 42.5

Z b Z b Z b
|f (x)|dx 6 sup |f (x)|dx = sup |f (x)| dx = (b − a) sup |f (x)|.
a a [a,b] [a,b] a [a,b]

115
Teorema 42.8 (Prva teorema o sredoj vrednosti). Neka su funkcije f i g integrabilne
na segmentu [a, b] i neka funkcija g ne mea znak na segmentu [a, b]. Ako je m = inf f (x) i
M = sup f (x), onda postoji µ ∈ [m, M ] takvo da je
[a,b]

[a,b]

Z b Z b
f (x)g(x)dx = µ g(x)dx.
a a

Dokaz. Iz integrabilnosti funkcije f na segmentu [a, b], na osnovu teoreme 40.1 sledi da je
funkcija f ograniqena na tom segmentu. Prema tome, m i M su konaqni brojevi, i za sve
x ∈ [a, b] vai nejednakost
m 6 f (x) 6 M.
Pretpostavimo da je g(x) > 0, drugi sluqaj se dokazuje sliqno. Odavde, dobijamo nejednakost
mg(x) 6 f (x)g(x) 6 M g(x).

Na osnovu teoreme 42.5 sledi nejednakost

Z b Z b Z b
m g(x)dx 6 f (x)g(x)dx 6 M g(x)dx

.
a a a

Za sluqaj da je g(x)dx = 0, onda na osnovu prethodne nejednakosti zak uqujemo da je f (x)g(x)dx =

b b
Z Z

0, pa traena jednakost vai za bilo koji realan broj µ, pa i za µ ∈ [m, M ].

a a

Pretpostavimo da je g(x)dx 6= 0, na osnovu teoreme 42.6 imamo da je g(x)dx > 0. Otuda,

b b
Z Z

a a

deobom gore nejednakosti sa g(x)dx dobijamo b

Z

a
Z b
f (x)g(x)dx
a
m6 Z b 6 M.
g(x)dx
a

Neka je Z b
f (x)g(x)dx
a
µ= Z b .
g(x)dx

Time je dokazano tvree.

a

Posledica 42.1. Neka je uz pretpostavke prethodne teoreme funkcija f jox i neprekidna na

segmentu [a, b]. Tada postoji taqka ξ ∈ [a, b] takva da je
Z b Z b
f (x)g(x)dx = f (ξ) g(x)dx.
a a

Dokaz. Iz neprekidnosti funkcije f na segmentu [a, b], budui da je µ ∈ [m, M ], na osnovu

Bolcano-Koxijeve teoreme sledi da postoji ξ ∈ [a, b] takvo da je f (ξ) = µ, odakle sledi tvree.

116
43 Veza izvoda i integrala. utn Lajbnicova formula.
Definicija 43.1. Neka je f integrabilna na segmentu [a, b]. Ako je x ∈ [a, b], onda
Z je funkcija
fintegrabilna na segmentu [a, x] tj. za svako x ∈ [a, b] ima smisla integral x
, pa je
f (t)dt
funkcija Z x
a

F (x) = f (t)dt

definisana na segmentu [a, b]. Funkcija F zove se integral sa promen ivom gorom granicom.
a

Teorema 43.1. Neka je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b]. Tada je prethodno defini-
sana funkcija F neprekidna na segmentu [a, b].
Dokaz. Iz integrabilnosti funkcije f na segmentu [a, b], znamo da je funkcija f ograniqena na
segmentu [a, b] i M = sup |f (x)| je konaqan broj. Neka je x, x + ∆x ∈ [a, b], ∆x > 0. Tada je
[a,b]

Z x+∆x Z x Z x+∆x Z x+∆x

F (x + ∆x) = f (t)dt = f (t)dt + f (t)dt = F (x) + f (t)dt,
a a x x

pa je Z x+∆x
∆F = F (x + ∆x) − F (x) = f (t)dt.

Odavde, koristei teoremu 42.7, dobijamo

x

x+∆x x+∆x
Z  Z
 
|∆F | = |F (x + ∆x) − F (x)| =  f (t)dt 6 |f (t)dt| 6 M (x + ∆x − x) = M ∆x.
x x

Iz poslede nejednakosti zak uqujemo da je lim ∆F = 0, za svako x ∈ [a, b], xto znaqi da je
funkcija F neprekidna u svakoj taqki x ∈ [a, b]. Sluqaj kada je ∆x < 0 radi se analogno.
∆x→0

Teorema 43.2. Neka je funkcija f integrabilna na segmentu [a, b] i neka je neprekidna u taqki
x ∈ [a, b]. Tada funkcija
0 Z x
F (x) = f (t)dt

ima izvod u taqki x i vai

a
0
F 0 (x0 ) = f (x0 ).

Dokaz. Pretpostavimo da je x 0 ∈ (a, b) . Pokaimo da je F (x ) = f (x), tj. 0

0

F (x0 + ∆x) − F (x0 )

lim = f (x0 ).
∆x→0 ∆x
Neka je ∆x 6= 0 takvo da je x 0 + ∆x ∈ [a, b] . Kako je
Z x0 +∆x
dt = x0 + ∆x − x0 = ∆x,
x0

to je Z x0 +∆x
1
dt = 1
∆x
i stoga
x0

Z x0 +∆x
1
f (x0 )dt = f (x0 ).
∆x
Odavde, koristei prvu nejednakost iz teoreme 42.7, dobijamo
x0

117
   R x0 +∆x 
f (t)dt

 F (x0 + ∆x) − F (x0 )   x0 
− f (x ) = − f (x )

0  0 
 
∆x ∆x
 
 
 R x0 +∆x R x0 +∆x


 x0 f (t)dt − x0 f (x 0 )dt 
=

∆x

 
 
R x0 +∆x


 x0 f (t) − f (x 0 ) dt
=
|∆x|
 
 R x0 +∆x   
 f (t) − f (x0 )dt
 x0 
6 .
|∆x|
Neka je ε > 0 proizvo no. Iz neprekidnosti funkcije f u taqki x sledi da postoji δ > 0 takvo
da vai implikacija
0

|x − x | < δ ⇒ |f (x) − f (x )| < ε.

Neka je 0 < |∆x| < δ. Tada za t iz segmenta sa krajevima u x i x + ∆x vai
0 0

0 0

|t − x0 | 6 |∆x| < δ,
pa na osnovu prethodnog sledi
|f (t) − f (x )| < ε.
Sada koristei drugu nejednakost iz teoreme 42.7, dobijamo
0

 
 R x0 +∆x   
 f (t) − f (x0 )dt

 F (x0 + ∆x) − F (x0 )

  x0  ε|x0 + ∆x − x0 |
 − f (x0 )6 6 = ε.
 ∆x  |∆x| |∆x|
Prema tome, dokazali smo da za proizvo no ε > 0 postoji δ > 0 takvo da za svako ∆x za koje je
|∆x| < δ vai  
 F (x0 + ∆x) − F (x0 ) − f (x0 ) 6 ε,
 
∆x
xto je trebalo dokazati.
 

U sluqaju da je x = a ili x = b, onda se analogno dokazuje da je tvree, s tim xto sada

posmatramo levi i desni izvod u taqki x .
0 0

Definicija 43.2. Za funkciju F : I → R kaemo da je primitivna funkcija funkcije f na

0

intervalu I ako vai sledee

(1) funkcija F je neprekidna na intervalu I ;
(2) funkcija F u svakoj unutraxoj taqki x intervala I ima izvod i pri tom je F (x) = f (x). 0

Napomena. Ako levi kraj intervala, taqka a, pripada intervalu I , onda je primitivna funkcija
F neprekidna zdesna u taqki a, ali u taqki a moe i ne mora da ima jednostrani izvod. Za
sluqaj da ima desni izvod u taqki a, ovaj izvod se ne mora poklapati s vrednoxu funkcije f
u taqki a.
Posledica 43.1. Ako je funkcija f : [a, b] → R neprekidna na segmentu [a, b], onda je
Z x
F (x) = f (t)dt
a

primitivna funkcija funkcije f na segmentu [a, b].

Teorema 43.3 ( utn-Lajbnicova formula). Neka je funkcija f neprekidna na segmentu
[a, b]. Ako je Φ proizvo na primitivna funkcija funkcije f na segmentu [a, b], onda je
Z b
f (x)dx = Φ(b) − Φ(a).
a

118
Dokaz. Na osnovu prethodne posledice funkcija
Z x
F (x) = f (t)dt
a

je primitivna funkcija funkcije f na segmentu [a, b]. Kako je i Φ primitivna funkcija f na

semgentu [a, b], to se F i Φ razlikuju za konstantu na segmentu [a, b], odnosno postoji C ∈ R takvo
da je
F (x) = Φ(x) + C, x ∈ [a, b], tj.
Z x
f (t)dt = Φ(x) + C, x ∈ [a, b].

Stav ajui u prethodnoj jednakosti x = a dobijamo

a

Z a
0= f (t)dt = Φ(a) + C,
a

odakle sledi C = −Φ(a). Prema tome,

Z x
f (t)dt = Φ(x) − Φ(a), x ∈ [a, b],
a

odakle za x = b dobijamo traenu jedankost.

Napomena. Zbog kraeg zapisa, za izraz Φ(b) − Φ(a) upotreb avamo oznaku Φ(x) .
 b

Definicija 43.3. Za funkciju f : [a, b] → R kaemo da je glatka ili neprekidno diferenci-

a

jabilna na segmentu [a, b] ako ima neprekidna izvod na segmentu [a, b]. Pri tome se pod izvodom
u taqki a podrazumeva desni izvod u taqki a, dok se pod izvodom u taqki b podrazumeva levi
izvod u ovoj taqki.
Definicija 43.4. Za funkciju f : [a, b] → R kaemo da je deo po deo glatka ili deo po deo
neprekidno diferencijabilna na segmentu [a, b] ako postoji konaqan skup taqaka a = x < x <
... < x = b takav da su funkcije
0 1
n

fi = f |[xi−1 ,xi ] , 1 6 i 6 n

glatke na segmentu [x , x ].
i−1 i

Teorema 43.4. Neka je f neprekidna i deo po deo glatka funkcija na segmentu [a, b]. Tada je
Z b
f 0 (x)dx = f (b) − f (a).
a

Dokaz. Funkcija f je neprekidna na segmentu [x .x ] i u unutraxim taqkama ovog segmenta

ima izvod, pa je f primitivna funkcija funkciji f na segmentu [x , x ] i budui da je
i−1 i
0

funkcija g integrabilna na [x , x ] i neprekigna na intervalu (x , x ), primenom utn-

i−1 i
0

Lajbnicove formule zak uqujemo da vai jedankost

i−1 i i−1 i

Z xi
f 0 (x)dx = f (xi ) − f (xi−1 ), i = 1, 2, ..., n.
xi−1

Odavde sabiraem dobijamo

n Z
X xi n
X
0


f (x)dx = f (xi ) − f (xi−1 ) = f (b) − f (a),
i=1 xi−1 i=1

xto je trebalo i dokazati.

Napomena. Vidimo da f ne mora biti definisana u taqkama x , i = 1, 2, ..., n, pa je iz tog razloga
0

moemo ostaviti nedefinisanu u tim taqakam, tako da rezultat ostane nepromeen.

i

119
44 Parcijalna integracija i smena promen ive u Rimanovom
integralu.
Teorema 44.1. Neka su funkcije u i v neprekidno diferencijabilne na segmentu [a, b]. Tada
je Z b b Z b
0
u(x)v (x)dx = u(x)v(x) − v(x)u0 (x)dx.

a

Koristei formulu za izvod proizvoda dobijamo

a a
Dokaz.
(u(x)v(x))0 = u0 (x)v(x) + u(x)v 0 (x), x ∈ [a, b].

Sve funkcije u prethodnoj formuli su neprekidne na segmentu [a, b], pa su integrabilne, tj.
postoje integrali Z
u (x)v(x)dx i
Zb Z b b
0 0 0
(u(x)v(x)) dx, u(x)v (x)dx,
i na osnovu linearnosti integrala imamo
a a a

Z b b Z b
u(x)v 0 (x)dx = u(x)v(x) − v(x)u0 (x)dx.

a

Teorema 44.2 (Druga teorema o sredoj vrednosti - 1. verzija). Neka je f neprekidna,

a a

a g rastua, nenegativna i glatka funkcija na segmentu [a, b]. Tada postoji ξ ∈ [a, b] takvo da je
Z b Z b
f (x)g(x)dx = g(b) f (x)dx.
a ξ

Dokaz. Ako je g(b) = 0, onda zbog monotonosti i nenegativnosti funkcije g na segmentu [a, b]
sledi g(x) = 0 za svako x ∈ [a, b], pa tvree vai.
Pretpostavimo da je g(x) > 0 za sve x ∈ [a, b]. Neka je F (x) = f (t)dt, x ∈ [a, b]. Budui b
Z

da je f neprekidna na segmentu [a, b], sledi da je F diferencijabilna na segmentu [a, b] pa x

je F (x) = −f (x). Sada na osnovu prethodne teoreme primeene na funkcije g i F koje su

0

neprekidno diferencijabilne na segmentu [a, b], dobijamo

Z b   b Z b
u = g(x) dv = f (x)dx
f (x)g(x)dx = = (−g(x)F (x)) + F (x)g 0 (x)dx

a du = g 0 (x)dxv = −F (x) a a
Z b Z b
0
= −(g(b)F (b) − g(a)F (a)) + F (x)g (x)dx = g(a)F (a) + F (x)g 0 (x)dx,
a a

jer je F (b) = f (t)dt = 0. Budui da je funkcija F neprekidna na segmentu [a, b], na osnovu
b
Z

Vajerxtrasove teoreme sledi da na segmentu [a, b] dostie svoj supremum i infimum. Neka je
b

M = max F (x) i m = min F (x). Tada je

[a,b] [a,b]

m 6 F (x) 6 M, x ∈ [a, b],

i prema tome,
m 6 F (a) 6 M.
Pretpostavili smo da je funkcija g pozitivna, pa je g(a) > 0. Mnoei prethodnu nejednakost
sa g(a), dobijamo
mg(a) 6 g(a)F (a) 6 M g(a).
Kako je g rastua i diferencijabilna funkcija na segmentu [a, b], to je g (x) > 0. Stoga ako 0

nejednakost
m 6 F (x) 6 M

120
pomnoimo sa g (x) dobijamo
0

mg 0 (x) 6 F (x)g 0 (x) 6 M g 0 (x), x ∈ [a, b],

odakle zbog monotonosti odreenog integrala, sledi

Z b Z b Z b
0 0
m g (x)dx 6 F (x)g (x) 6 M g 0 (x)dx.
a a a

Kako je funkcija g glatka, to je g neprekidna na segmentu [a, b], pa na osnovu utn-Lajbnicove

0

formule sledi Z b
g 0 (x)dx = g(b) − g(a).

Na osnovu prethodnog imamo

a

Z b
m(g(b) − g(a)) 6 F (x)g 0 (x)dx 6 M (g(b) − g(a)).

Sabiraem ove nejednakosti sa

a

mg(a) 6 g(a)F (a) 6 M g(a),

dobijamo
Z b
mg(a) + m(g(b) − g(a)) 6 g(a)F (a) + F (x)g 0 (x)dx 6 M g(a) + M (g(b) − g(a)),

xto je ekvivalentno
a

Z b
mg(b) 6 f (x)g(x)dx 6 M g(b).

De eem dobijene nejednakosti sa g(b) > 0 dobijamo

a

Z b
f (x)g(x)dx
a
m6 6 M.
g(b)
Sada primenom Bolcano-Koxijeve teoreme na funkciju F koja je neprekidna na segmentu [a, b],
dobijamo da postoji ξ ∈ [a, b] takvo da je
Z b Z b

tj.
f (x)g(x)dx Z b f (x)g(x)dx
a a
F (ξ) = , f (x)dx = ,
g(b) ξ g(b)
xto je trebalo dokazati.
Posledica 44.1 (Druga teorema o sredoj vrednosti - 2. verzija). Neka je f neprekidna,
a g monotona i glatka funkcija na segmentu [a, b]. Tada postoji ξ ∈ [a, b] takvo da je
Z b Z ξ Z b
f (x)g(x)dx = g(a) f (x)dx + g(b) f (x)dx.
a a ξ

Dokaz. Pretpostavimo najpre da je funkcija g rastua na segmentu [a, b]. Neka je h(x) = g(x) −
g(a), x ∈ [a, b]. Tada je funkcija h rastua, nenegativna i glatka na segmnetu [a, b], te se na u
moe primeniti prethodna teorema, tj. postoji ξ ∈ [a, b] takvo da je
Z b Z b
f (x)h(x)dx = h(b) f (x)dx.
a ξ

Ubacivaem h(x) = g(x) − g(a) dobijamo traenu jednakost.

Ako je g opadajua funkcija na segmentu [a, b], onda je −g rastua na [a, b] i primenom prethodno
dokazanog dela na funkcije f i −g dobijamo traenu jednakost.
121
Teorema 44.3. Neka je funkcija f : [α, β] → R neprekidna na segmentu [α, β], i funkcija
g : [a, b] → [α, β] glatka na segmentu [a, b]. Tada ako je g(a) = α i g(b) = β, onda je
Z β Z b
f (x)dx = f (g(t))g 0 (t)dt.
α a

Dokaz. Budui da je g([a, b]) = ([α, β]) , to je na segmentu [a, b] definisana kompozicija f ◦ g.
Funkcija g je neprekidna na segmentu [a, b], i budui da je f neprekidna na segmentu [α, β],
sledi da je kompozicija f ◦ g neprekidna na segmentu [a, b]. Stoga je i funkcija t 7→ f (g(t))g (t),
0

kao proizvod neprekidnih funkcija, neprekidna na segmentu [a, b]. Prema tome, podintegralne
funkcije kod oba integrala su neprekidne, pa oba integrala postoje.
Neka je F proizvo na primitivna funkcija funkcije f na segmentu [α, β]. Kompozicija F ◦ g
je definisana na segmentu [a, b] i za svako t ∈ [a, b] vai da je
(F ◦ g)0 (t) = F 0 (g(t))g 0 (t) = f (g(t))g 0 (t),

te je F ◦ g primitivna funkcija funkcije t 7→ f (g(t))g (t) na segmnetu [a, b]. Stoga na osnovu
0

utn-Lajbnicove formule sledi

f (g(t))g (t)dt = (F ◦ g)(b) − (F ◦ g)(a) = F (g(b)) − F (g(a)) = F (β) − F (α) i
Z b
0
a
Z β
f (x)dx = F (β) − F (α).
α

122
45 Nesvojestveni integral - definicija i osnovne osobine.
Razmotrimo primer funkcije f (x) = √1x , x ∈ (0, 1). Funkcija f je neograniqena kad x → 0 . +

Meutim, na intervalu (0, 1] funkcija F (x) = 2√x, x ∈ (0, 1] je primitivna funkcija funkcije
f i postoji F (0) = 0. Prema tome, moemo pisati
Z 1
f (x)dx = F (1) − F (0) = 2.
0

Definicija 45.1. Neka je funkcija f definisana na intervalu [a, b) i integrabilna na svakom

segmnetu [α, β] ⊂ [a, b). Ako postoji limes
Z β
lim f (x)dx,
β→b− a

on se naziva nesvojstvenim integralom funkcije f na intervalu [a, b) i oznaqava sa

Z b
f (x)dx.
a

Napomena. Qesto se gore definisan integral naziva nesvojstvenim integralom sa singularite-

tom u taqki b i ukoliko limes postoji i konaqan je, kae se da nesvojstveni integral konvergira,
u suprotnom on divergira. Sliqno se definixe integral sa singularitetom u taqki a.
Definicija 45.2. Neka je funkcija f definisana na intervalu [a, +∞) i neka je integrabilna
na svakom segmentu [α, β] ⊂ [a, +∞). Ako postoji limes
Z β
lim f (x)dx,
β→+∞ a

on se naziva nesvojstvenim integralom funkcije f na intervalu [a, +∞) i oznaqava sa

Z +∞
f (x)dx.
a

Sliqno se definixe i nesvojstveni integral

Z b
f (x)dx.
−∞

Teorema 45.1. Neka su b

i b
nesvojstveni integrali sa singularitetom u taqki
Z Z
f (x)dx g(x)dx
. Tada
b
a a

(1) Ako ti integrali konvergiraju, vai jednakost

b b b
za λ, µ ∈ R.
Z Z Z
(λf (x) + µg(x))dx = λ f (x)dx + µ g(x)dx,
a a a

(2) Ako je a < c < b, tada b

konvergira ako i samo ako kovergira b
i vai
Z Z
f (x)dx f (x)dx
a c
Z b Z c Z b
f (x)dx = f (x)dx + f (x)dx.
a a c

123
 (3) Ako su f i g glatke funkcije i postoji konaqan limes lim (f · g)(x), onda (f · g )(x)dx b
Z
0
x→b a

konvergira ako i samo ako konvergira (f · g)(x)dx. U tom sluqaju vai jednakost b
Z
0
a
Z b b Z b
0
(f · g )(x)dx = (f · g)(x) − (f 0 · g)(x)dx,

a a a

gde znaqi lim f (x)g(x) − f (a)g(a).

b
(f · g)(x)

a x→b

Dokaz.
(1) Tvree sledi na osnovu definicije nesvojstvenog integrala i teoreme o algebarskim
kombinacijama limesa. Sada kad iz jednakosti
Z β Z β Z β
(λf (x) + µg(x))dx = λ f (x)dx + µ g(x)dx
a a a

preemo na limes kad βtob dobijamo traenu jednakost.

(2) Uzmimo β takvo da je a < c < β < b. Tada je
Z β Z c Z β
f (x)dx = f (x)dx + f (x)dx,
a a c

pa tvree ponovo sledi prelaskom na lim , jer je na [a, c] f integrabilno. β→b

(3) Pretpostavimo da postoji koanaqan limes lim (f · g)(β). Iz jednakosti β→b

Z β β Z β
0
(f · g )(x)dx = (f · g)(x) − (f 0 · g)(x)dx,

a

sledi
a a

Z β Z b
0
lim (f · g )(x)dx = lim (f · g)(β) − (f · g)(a) − lim (f 0 · g)(x)dx.
β→b a β→b β→b a

Kako postoji konaqan limes lim (f · g)(β), to postoji i lim β

ako i samo ako
Z
(f · g 0 )(x)dx
β→b β→b a

postoji lim (f · g)(x)dx.

β
Z
0
β→b a

124
46 Nesvojstveni integral nenegativnih funkcija - poredbeni
kriterijumi.
Teorema 46.1. Za konvergenciju nesvojstvenog integrala b
, za x ∈ [a, b),
Z
f (x)dx f (x) > 0
potrebno je i dovo no da postoji realan broj M , takav da je a

Z β
f (x)dx 6 M, a 6 β < b.
a

Zbog f (x) > 0 za x ∈ [a, b), funkcija ϕ(x) = f (t)dt je rastua. Konaqan limes lim ϕ(β)
x
Z
Dokaz.
postoji ako i samo ako je ona ograniqena. a β→b

Teorema 46.2 (Poredbeni kriterijum). Neka je 0 6 f (x) 6 g(x), za a 6 x 6 b i neka su

f (x)dx i (2)
Z b Z b
(1) g(x)dx
a a

nesvojstveni integrali sa singularitetom u taqki b. Tada iz konvergnecije integrala (2) sledi

konvergnecija integrala (1),Za iz divergnecijeZintegrala (1) sledi divergnecija integrala (2).
Dokaz. Oznaqimo sa ϕ(x) = f (t)dt i ψ(x) = g(t)dt, a 6 x < b. Ako integral (2) kovergira,
x x

onda postoji broj M takav da je ϕ(x) 6 ψ(x) 6 M , pa integral (1) konvergira. Drugo tvree
a a

stava ja kontrapozicija prvog.

Teorema 46.3 (Graniqni poredbeni kriterijum). Dati su nesvojstveni integrali
f (x)dx i (2)
Z b Z b
(1) g(x)dx,
a a

pri qemu je g(x) > 0, za x ∈ [a, b). Ako postoji

f (x)
lim = c, 0 6 c 6 +∞,
x→b g(x)

onda konvergencija integrala (2), pri c < +∞, sledi konvergencija integrala (1), a iz divergen-
cije integrala (2), pri c > 0, sledi divergencija integrala (1). Specijalno, ako je 0 < c < +∞,
onda integrali (1) i (2) konvergiraju, odnosno divergiraju, istovremeno.
Dokaz. Neka integral (2) konvergira i pri tome je 0 6 c < +∞. Kako je lim = c, to za ε > 0 f (x)

postoji β < b, takvo da je

0
x→b g(x)

< c + ε, za β < x < b.

f (x)
c−ε< 0
g(x)
Odavde je
f (x) < (c + ε)g(x), β0 < x < b,

pa iz konvergencije integrala (2) sledi konvergencija integrala (c + ε)g(x)dx, pa na osnovu b

Z

poredbenog kriterijuma i konvergencija integrala (1). a

Neka integral (2) divergira i pri tome je 0 < c 6 +∞. Pretpostavimo da integral (1) konver-
gira. Iz pretpostavke sledi g(x) 1 1
lim = , 0 6 < +∞.
x→b f (x) c c
Prema gore dokazanom, zbog konvergencije integrala (1), konvergirao bi i itnegral (2), xto je
kontradikcija.
125
47 Apsolutna i uslovna konvergencija nesvojstvenog integrala
- Abelov i Dirihleov kriterijum.
Teorema 47.1 (Koxijev kriterijum konvergencije integrala). Da bi nesvojstveni inte-
gral f (x)dx konvergirao, neophodno je i dovo no da za svako ε > 0 postoji β
b
takvo
Z
∈ (a, b)
da za svaki par β , β , za koje je β < β < β < b vai
0
a
1 2 0 1 2
Z 
 β2 
f (x)dx < ε.
 

 β1 

Posmatrajmo funkciju ϕ(x) = f (t)dt, a 6 x < b. Integral f (x)dx konvergria ako

x b
Z Z
Dokaz.
i samo ako postoji konaqan limes lim ϕ(x). To je ispueno ako i samo ako je ispuen Koxijev
a a

uslov x→b

(∀ε > 0)(∃β )(∀β , β )(β < β < β < b ⇒ |ϕ(β ) − ϕ(β )| < ε).
0 1 2 0 1 2 2 1

Na osnovu utn-Lajbnicove formule znamo da je

Z β2
ϕ(β2 ) − ϕ(β1 ) = f (x)dx,
β1

odakle sledi tvree.

Definicija 47.1. Nesvojstveni integral b
apsolutno konvergira ako konvergira in-
Z
f (x)dx
a

tegral |f (x)|dx. b
Z

Teorema 47.2. Ako integral b

apsolutno konvergira, onda on i konvergira.
Z
f (x)dx
a

Pretpostavimo da nesvojstveni integral b

konvergira. Znamo da na proizvo -
Z
Dokaz. |f (x)|dx
nom segmentu [β , β ] ⊂ [a, b) vai 1 2
a

Z  Z
 β2  β2
f (x)dx 6 |f (x)|dx.
 

 β1  β1

Pored toga, na osnovu Koxijevog kriterijuma za svako ε > 0 postoji β takvo da je za proizvo ne
β , β , β < β < β < b vai
0
1 2 0 1 2
Z β2
|f (x)|dx < ε.

Iz prethodne dve nejednakosti dobijamo

β1

Z  Z
 β  β
f (x)dx 6 |f (x)|dx < ε.
 

 a  a

Dakle, na osnovu Koxijevog kriterijuma, knovergira i b

.
Z
f (x)dx
a

Definicija 47.2. Nesvojstveni integral b

je uslovno konvergentan ako je integral
Z
f (x)dx
a
b
konvergentan i istovremeno integral divergentan.
Z Z b
f (x)dx |f (x)|dx
a a

126
Teorema 47.3 (Abelov i Dirihleov kriterijum konvergencije integrala). Neka su
funkcije f i g definisane na [a, b) i integrabilne na svakom segmentu [α, β] ⊂ [a, b). Za konver-
genciju integrala Z b
f (x)g(x)dx

dovo no je da budu ispueni uslovi

a

(D1) f je neprekidna na [a, b) i ima ograniqenu primitivnu funkciju;

(D2) g je glatka na [a, b) i monotono tei nuli za x → b;
ili
(A1) f je neprekidna na [a, b) i nesvojstveni integral f (x)dx konvergira; b
Z

(A2) g je glatka, monotona i ograniqena na [a, b).

Dokaz. Pretpostavimo da su ispueni uslovi (D1) i (D2). Neka je ε > 0 proizvo no. Kako f
ima ograniqenu primitivnu funkciju, to postoji broj M , takav da je
 < M, za a 6 β < β < b.
Z 
 β2 
f (x)dx
 
 1 2
 β1 

Funkcija g(x) monotono tei nuli kad x → b, pa postoji β ∈ [a, b) takvo da je 0

|g(x)| <
ε
2M
za x > β . 0

Prema drugoj teoremi o sredoj vrednosti integrala β < β < β < b postoji ξ ∈ (β , β ) takvo
da bai jednakost
0 1 2 1 2

Z β2 Z ξ Z β2
f (x)g(x)dx = g(β1 ) f (x)dx + g(β2 ) f (x)dx.
β1 β1 ξ

Odavde je
Z  Z  Z 
 β2   ξ   β2  ε ε
f (x)g(x)dx 6 |g(β1 )| f (x)dx + |g(β2 )| f (x)dx < ·M + · M = ε.
     
 2M 2M

 β1   β1   ξ

Na osnovu Koxijevog kriterijuma konvergencije integrala, tvree vai.

Neka su sada ispueni uslovi (A1) i (A2). Neka je ε > 0 proizvo no. Funkcija g(x) je ograni-
qena, pa vai |g(x)| 6 M , M > 0. Iz konvergencije integrala f (x)dx, na osnovu Koxijevog b
Z

kriterijuma dobijamo da postoji β ∈ (a, b) takvo da je

0
a

, za β 6 β < β < b.
Z 
β2
  ε
f (x)dx <
 
0 1 2
 2M

 β1

Koristei opet drugu teoremu o sredoj vrednosti, dobijamo da postoji ξ ∈ (β , β ) takvo da

vai
1 2
Z β2 Z ξZ β2
f (x)g(x) = g(β1 ) f (x)dx + g(β2 ) f (x)dx.

Odavde je
β1 β1 ξ

Z  Z  Z 
 β2   ξ   β2  ε ε
f (x)g(x)dx 6 |g(β1 )| f (x)dx + |g(β2 )| f (x)dx < ·M + · M = ε.
     
 2M 2M

 β1   β1   ξ

Na osnovu Koxijevog kriterijuma konvergencije integrala, tvree vai.

127
48 Redovi - definicija, osnovne osobine, Koxijev uslov. Pri-
meri.
Definicija 48.1. Neka je (a ) realan niz. Beskonaqni zbir brojeva
∞
n n=1
∞
X
an = a1 + a2 + ... + ak + ...
n=1

zove se brojni red, ili samo red.

Napomena. U opxtem sluqaju red moe poqiati i nekim prirodnim brojem m 6= 1.
Definicija 48.2. Zbir prvih n qlanova reda
n
X
Sn = ak = a1 + a2 + ... + an , n ∈ N
k=1

je n-ta parcijalna suma reda.

Definicija 48.3. Red P a je konvergentan ako je niz parcijalnih suma (S ) konvergnetan,
∞
n n

tj. postoji konaqan limes lim S = S. Tada je ta graniqa vrednost jednaka sumi reda i zapisuje
n=1

se
n
n→∞
X ∞
S= an .

U sluqaju da ne postoji graniqna vrednost kae se da red divergira. Ako je, pak,
n=1

lim Sn = ±∞
n→∞

kaemo da red odreeno divergira.

Teorema 48.1. Red P a konvergira ako i samo ako je niz parcijalnih suma (S ) Koxijev.
∞
n n

Dokaz. Direktna posledica definicije.

n=1

Teorema 48.2. Neka je red P a konvergentan tako da je

∞

n=1
n

∞
X
S= an ,
n=1

i neka je c ∈ R konstanta. Tada konvergira i red P c · a , gde je ∞

n=1
n

∞
X
cS = c · an .
n=1

Dokaz.Tvree neposredno sledi iz algebarskih osobina graniqnih vrednosti.

Teorema 48.3. Neka su P a i P b konvergentni redovi takvi da je
∞

n=1
n
n=1
∞
n

∞
X ∞
X
S1 = an , S2 = bn .
n=1 n=1

Tada su konvergentni i redovi ∞

X
S1 ± S2 = (an ± bn ).
n=1

128
Dokaz.Tvree neposredno sledi iz algebarskih osobina graniqnih vrednosti.
Teorema 48.4. Ako je red P a konvergentan, tada je
∞

n=1
n

lim an = 0.
n→∞

Dokaz. Kako je
iS
n
X n−1
X
Sn = ak n−1 = ak ,

to je
k=1 k=1

an = Sn − Sn−1 .
Red je konvergentan, pa je
S = lim Sn = lim Sn−1 ,

prema tome je
n→∞ n→∞

lim an = lim Sn − lim Sn−1 = S − S = 0.

Obrnuto ne vai!P Ali se najqese koristi kontrapozicija prethodne teoreme, tj.

n→∞ n→∞ n→∞

Napomena.
ako je lim a 6= 0, tada red a divergira.
n→∞
n
∞

n=1
n

Definicija 48.4. Neka je P a . ∞

n=1
n

(1) Brojeve a , a , ... nazivamo qlanovima reda, a broj a je opxti qlan reda.
1 2 n

(2) Ako je a > 0, za svako n ∈ N, tada kaemo da je to red sa nenegativnim qlanovima. U

suprotnom je sa proizvo nim qlanovima.
n

(3) Ako je a > 0, za svako n ∈ N, tada red P (−1) a nazivamo alternativnim redom.
n
∞

n=1
n
n

(4) Red P n1 zove se harmonijski redm, koji divergira.

∞

n=1

Definicija 48.5. Neka je P a dati red. Beskonaqni zbir

∞

n=1
n

∞
X
Rn = ak = an+1 + an+2 + ...
k=n+1

naziva se ostatak nakon n-tog qlana reda P a . n=1

∞
n

Teorema 48.5. Red P a konvergira ako i samo ako R

∞

n=1
n n →0 , kad n → ∞.
Dokaz. Znamo da je ∞
X ∞
X
Rn = ak = an+1 + an+2 + ... = a0k ,
k=n+1 k=1

pri qemu je a 0
k ,
= an+k k ∈ N . Oznaqimo sa S k-tu parcijalnu sumu reda P a . Tada vai
0
k
∞

k=1
0
k

Sk0 = a01 + a02 + ... + a0k = an+1 + an+2 + ... + an+k = Sn+k − Sn ,

129
gde je S n-ta parcijalna suma reda P a . Red P a konvergira ako i samo ako postoji konaqan
n
∞
n
∞
n

limes lim S = S ∈ R. Fiksirajmo n ∈ N. Sada kada k → ∞, onda je

n→∞
n
n=1 n=1

lim Sk0 = lim Sn+k − lim Sn = S − Sn , ∀n ∈ N.

k→∞ k→∞ k→∞

Dakle, niz (R ) je dobro definisan i vai da je

n

Rn = S − Sn , n ∈ N,

xto je ekvivalento sa lim R = 0.

n→∞
n

Teorema 48.6 (Koxijev uslov konvergencije redova). Red P a konvergira ako i samo
∞
n

ako za svako ε > 0 postoji n ∈ N, takvo da je za svako n, p ∈ N ispueno

0
n=1

|a +an+1 + ... + a
n+2 | < ε, kad je n > n .
n+p 0

Logiqkom simbolikom red P a konvergira ako i samo ako

∞

n=1
n

(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n, p ∈ N)(n > n0 ⇒ |an+1 + an+2 + ... + an+p | < ε).

Dokaz. Po definiciji red P a konvergira ako i samo ako postoji konaqan limes
∞

n=1
n

S = lim Sn ,
n→∞

gde je S n-ta parcijalna suma reda P a . Prema Koxijevom kriterijumu konvergencije nizova,
n
∞
n

niz (S ) konvergira ako i samo ako je

n
n=1

(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n, p ∈ N)(n > n0 ⇒ |Sn+p − Sn | < ε),

xto je ekvivalento sa
(∀ε > 0)(∃n0 ∈ N)(∀n, p ∈ N)(n > n0 ⇒ |an+1 + an+2 + ... + an+p | < ε).

130
49 Redovi sa pozitivnim qlanovima - poredbeni kriteirjumi,
Koxijev i d'Alamberov kriterijum.
Primetili smo da je za konvergenciju reda P a nepohodno i dovo no da niz (S ) konvergira.
∞
n n

Kako na konvergenciju nekog niza ne utiqe prvih nekoliko (konaqno mnogo) egovih qlanova,
n=1

nee biti bitno da li posmatrani red poqie od n = 1. Takoe kada kaemo da je a > 0, ne
mora da vai za svako n ∈ N, ve poqevxi od nekog n ∈ N.
n

Zarad kraih zapisa u dokazima, pretpostavimo da je za svaki pozitivan red P a , a > 0, za

0
∞
n n

svako n ∈ N. n=1

Teorema 49.1. Pozitivan red P a je konvergentan ako i samo ako je niz parcijalnih suma
∞
n

(S ) ograniqen. Kada (S ) nije ograniqen red odreeno divergira ka +∞.

n=1
n n

Dokaz.
(⇐) Neka je n n+1
X X
Sn = ak , Sn+1 = ak .

Tada je S = S + a . Kako je a > 0, vai S > S , za svako n ∈ N. Dakle, niz

k=1 k=1

parcijalnih suma je rastui. Ukoliko je niz (S ) ograniqen, prema teoremi 9.1 on je i

n+1 n n+1 n+1 n+1 n

konvergentan. Ukoliko je neograniqen, on je divergentan i poxto je rastui, to znaqi da

n

odreeno divergira ka +∞.

(⇒) Dokaimo suprotan smer. Neka je a konvergentan red. Tada postoji realan broj
P ∞
n
n=1

a i vai
P ∞
S= n
n=1
∞
X n
X ∞
X
S= ak = ak + ak = Sn + Rn .
k=1 k=1 k=n+1

Kako je a > 0 za svako k ∈ N, to je R > 0, pa je S > S , za svako n ∈ N, pa je niz (S )

ograniqen. k n n n

Teorema 49.2 (Prvi poredbeni kriterijum). Neka su

a i (2)
X X ∞ ∞
(1) b n n
n=1 n=1

pozitivni redovi za qije qlanove vai a 6 b , za svako n ∈ N. Tada iz kovergencije (2) sledi
konvergencija reda (1). Takoe, iz divergencije reda (1) sledi divergencija reda (2).
n n

Dokaz. Sa S i T oznaqimo parcijalne sume

n n

a iT =
X X n n
S = n b . k n k
k=1 k=1

Prema pretpostvaci da je a 6 b , za svako n ∈ N sledi

n n

Sn 6 Tn , ∀n ∈ N.

Pretpostavimo da je red (2) konvergentan. Na osnovu prethodne teoreme, on je i ograniqen, tj.

postoji realan broj M takav da je T < M , za svako n ∈ N. Tada je i S < M , za svako n ∈ N, pa
je i niz (S ) ograniqen. Dakle, na osnovu prethodne teoreme, zak uqujemo da red (1) konvergira.
n n
n

131
Obrnuto, neka je red (1) divergentan. Prema prethodnoj teoremi, ovaj red odreeno divergira
ka +∞, xto znaqi da je
lim S = +∞. n

Zbog S 6 T , tad je i
n→∞
n n
lim T = +∞, n

pa red (2) odreeno divergira.

n→∞

Teorema 49.3 (Drugi poredbeni kriterijum). Dati su pozitivni redovi

a i (2)
X ∞ X ∞
(1) b n n

pri qemu je b 6= 0, za svako n ∈ N. Ako postoji

n=1 n=1

n
an
lim = c, 0 6 c 6 +∞,
n→∞ bn

onda iz konvergencije reda (2), pri c < +∞, sledi konvergencija reda (1), a iz divergencije
reda (2), pri c > 0, sledi divergencija reda (1). Specijalno, ako je 0 < c < +∞, onda redovi
(1) i (2) konvergiraju, odnosno divergiraju, istovremeno.
Dokaz. Neka red (2) konvergira i pri tome je 0 6 c < +∞. Kako je lim ab = c, to za ε > 0 n

postoji n < b, takvo da je

0
n→∞ n

 − c < ε, za svako n > n .

 
an 
b 0

Odavde je
n


an < (c + ε)bn , n > n0 ,

pa iz konvergencije reda (2) sledi konvergencija reda (c + ε)b , pa na osnovu poredbenog

P∞
n

kriterijuma i konvergencija reda (1). n=1

Neka red (2) divergira i pri tome je 0 < c 6 +∞. Pretpostavimo da red (1) konvergira. Iz
pretpostavke sledi b 1 1
n
lim = , 0 6 < +∞.

Prema gore dokazanom, zbog konvergencije reda (1), konvergirao bi i red (2), xto je kontradik-
n→∞ an c c

cija.
Teorema 49.4. Neka su
a i (2)
X ∞ X ∞
(1) n b n

pozitivni redovi i neka je a b 6= 0 za svako n ∈ N. Ako je

n=1 n=1
n n

, za svako n ∈ N,
an+1 b n+1
6
a b
onda iz konvergencije reda (2) sledi konvergencija reda (1), dok iz divergencije reda (1) sledi
n n

divergencija reda (2).

Dokaz. Uslov da je
, za svako n ∈ N
a
n+1 b n+1
6
svodi se na a
n b n

· a , pa je a 6
a2 b2 b 2 b b 3 3
6 ⇒a 62 1 ·a 63 ·a , 2 1

odakle, ponav ajui postupak dobijamo

a1 b1 b 1 b b 2 1

· b , za svako n ∈ N.
b
n a 1
a 6
n ·a =1 n
b b
Sada na osnovu prvog poredbenog kriterijuma, tvree sledi trivijalno.
1 1

132
Teorema 49.5 (Koxijev kriterijum konvergencije redova). Neka je P a pozitivan red. ∞
n

(1) Ako postoje n i q ∈ (0, 1) tako da je

n=1

0 ∈N
√
n
an 6 q < 1 za svako n > n , 0

red ∞
P
an je konvergentan. Ako je
za svako n > n ,
n=1
√
n
an > 1 0

red P a divergira.
∞

n=1
n

(2) Ako postoji √

L = lim n
an ,
n→∞

tada za L < 1, red P a konvergira, dok za L > 1, red P a divergira.

∞

n=1
n
n=1
∞
n

Dokaz.
(1) Iz nejednakosti √a 6 q < 1 zaPsvako n > n sledi da je a 6 q , zaPsvako n > n . Kako je
n
n 0 n
n
0

0 < q < 1, to geometrijski red q konvergira, pa konvergira i q , pa prema prvom

∞ ∞
n n
n=1 n=n0

poredbenom kriterijumu konvergira i P a . ∞

n

Ako je √a > 1 za svako n > n , tada je a > 1 za svako n > n , pa je lim a 6= 0. Prema
n=1
n
n 0 n 0 n
n→∞

tome, red P a divergira.

∞

n=1
n

(2) Neka √je L = lim √a < 1 i neka je q = L +2 1 , pa je L < q < 1. S obzirom na to da je

n

lim a = L < q , to postoji n ∈ N takav da je

n
n→∞
n
n 0

a < q, tj. a < q , n > n .

n→∞
√ n n
n n 0

Poxto geometrisjki red P q kovergira jer je q ∈ (0, 1), na osnovu prvog poredbenog
∞
n

kriterijuma i traeni red konvergira. n=1

Obrnuto se dokazuje sliqno.

Teorema 49.6 (d'Alamberov kriterijum). Neka je P a pozitivan red sa a 6= 0 za svako ∞
n n

n ∈ N.
n=1

(1) Ako postoje n ∈ N i q ∈ (0, 1) takvi da je

0

6 q < 1 za svako n > n ,

a n+1
0
a n

red P a konvvergira. Ako je

∞

n=1
n

> 1 za svako n > n ,

a n+1
0
a n

red P a divergira.
∞

n=1
n

(2) Ako postoji a n+1

L = lim ,
n→∞ an
tada za L < 1, red P a konvergira, dok za L > 1, red P a divergira.
∞

n=1
n
n=1
∞
n

133
Dokaz.
(1) Radi jednostavnosti zapisivaa i ne umaujui opxtost, pretpostavimo da je n .
Pretpostavimo da je ispueno
0 = 1
a n+1
6 q < 1.
an
Ubacujui u datu nejednakost redom brojeve n = 1, 2, ..., dobijamo
a2 6 qa1 , a3 6 qa2 6 q 2 a1 , ... , an 6 qan−1 6 ... 6 q n a1 .

Zbog 0 < q < 1, geometrijski red P q = P q je konvergentan. Pa je i red P a q

∞

n=1
n−1
∞

n=0
n
∞

n=1
1
n−1

konvegentan. Sada, na osnovu poredbenog kriterijuma dobijamo konvergenciju reda P a . ∞

n=1
n

Obrnuto, ako je aa > 1 = 11 , prema teoremi 49.4 i qienici da red P 1 divergira,

n+1
n n=1
∞

sledi da red P a divergira.

∞

n=1
n

(2) Neka je L = lim aa < 1, i neka je q = L +2 1 , tada je 0 6 L < q < 1. Kako je lim aa =
n+1 n+1

L < q , to postoji n ∈ N takav da je

n→∞ n n→∞ n
0

< q, za svako n > n .

a n+1
0
a n

Kao u prethodnom sluqaju (za n = 1) dobijemo da je

0

a < q a , za svakon ∈ N.
n
n
1

Da e je dokaz analogan. U suprotnom, ako je L = lim aa > 1, postoji n ∈ N takav da je

n→∞
n+1
n
0

> 1, za svako n > n ,

a n+1
0
a n

xto se svodi na prethodni sluqaj.

Napomena. U prethodne dve teoreme nije obuhvaen sluqaj kada je L = 1. Razlog je u qienici
da za L = 1 red moe da bude i konvergentan i divergentan. Na primer, redovi P n1 i P n1 ∞ ∞

ispuavaju uslov da je L = 1, s tim xto prvi divergira, a drugi konvergira.

2
n=1 n=1

134
50 Redovi sa pozitivnim qlanovima - Rabeov, Gausov, Kumerov
i integralni kriterijum.
Teorema 50.1 (Kumerov kriterijum). Neka je (c ) niz pozitivnih realnih brojeva i neka
red
n

∞
X 1
cn
divergira. Oznaqimo sa
n=1

an
Kn = cn − cn+1 , n ∈ N,
an+1
pri qemu je (a ) proizvo an niz pozitivnih realnih brojeva.
n

(1) Ako postoje n ∈ N i δ > 0 takvo da je K > δ, za svako n > n , tada red P a konvergira.
0 n 0
∞

n=1
n

Ako je K 6 0, za svako n > n , tada red P a divergira.

n 0
n=1
∞
n

(2) Ako postoji

lim Kn = K,
n→∞

tada za K > 0 red P a konvergira, dok za K < 0, red P a divergira.

∞

n=1
n
∞

n=1
n

Dokaz.
(1) Neka je K n , za svako n > n , to je ekvivalentno sa
>δ>0 0

> δ, tj. a c − a
a n
c −c n c
n+1 > δa . n n n+1 n+1 n+1
a n+1

Bez umaea opxtosti pretpostavimo da je n = 1. Kako je δ > 0 i a 0 n+1 >0 , to je

an cn − an+1 cn+1 > 0,

xto znaqi da je niz (a c ) opadajui. Takoe, za red P b , gde je b

n n
∞
n n = an cn − an+1 cn+1
vai da konvergira, jer egova parcijalna suma n=1

Sn = b1 +b2 +...+bn = a1 c1 −a2 c2 +a2 c2 −a3 c3 +...+an cn −an+1 cn+1 = a1 c1 −an+1 cn+1 < a1 c1 ,

xto znaqi da je niz (S ) ograniqen odozgo i rastui je, jer je (a c ) opadajui,

n pa je konver- n n

gentan. Na osnovu prvog poredbenog kriterijuma, sledi da je red P δa konvergentan, ∞

n=1
n+1

pa je i red P a konvergentan.
∞
n

Neka je sada K 6 0 za svako n > n , to znaqi da je

n=1
n 0

1
cn
an
an+1
6 cn+1 , tj. cn+1
1
6
an+1
an
n > n0 .
cn

Pa na osnovu teoreme 49.4 iz divergencije reda P c1 sledi divergencija reda P a . ∞

n=1 n
∞

n=1
n

135
 (2) Neka je  
an
K = lim cn − cn+1 > δ > 0.
n→∞ an+1
Tada postoji n 0 ∈N takav da je, za svako n > n ispueno 0

an
cn − cn+1 > δ,
an + 1
xto se svodi na prvi sluqaj.
Obrnuto se dokazuje sliqno.
Teorema 50.2 (Rabeov kriterijum). Neka je P a pozitivan red. n=1
∞
n

(1) Ako postoje n i q > 1 takvi da je

0

− 1 > q, za svako n > n ,

 
a n
n 0
a +1 n

onda red P a konvergira. Ako je

∞

n=1
n

za svako n > n ,
 
an
n −1 6 1, 0
an + 1

onda red P a divergira.

∞

n=1
n

(2) Ako postoji  !

an
lim n −1 = L,
n→∞ an+1

tada za L > 1 red P a konvergira, dok za L < 1 red P a divergira.

n=1
∞
n
∞

n=1
n

Dokaz. Stav ajui u Kumerovom kriterijumu c = n dobijamo Rabeov kriterijum.n

Teorema 50.3 (Gausov kriterijum). Neka je P a pozitivan red i neka vai ∞

n=1
n

an µ θn
= λ + + α , α > 0,
an+1 n n

gde su λ i µ konstante i (θ ) ograniqen niz. Tada je:

n

(1) Za λ > 1 red P a konvergentan;

∞

n=1
n

za λ < 1 red P a divergentan.

∞

n=1
n

(2) Za λ = 1 i µ > 1 red P a konvergentan;

∞

n=1
n

za λ = 1 i µ < 1 red P a divergentan.

∞

n=1
n

(3) Za λ = µ = 1 red P a divergira.

∞

n=1
n

136
Dokaz. Prvi deo tvrea sledi iz d'Alamberovog kriterijuma. Drugi deo tvrea sledi iz
Rabeovog kriterijuma, dok trei deo sledi iz Kumerovog kriterijuma stav ajui da je c =
n ln n.
n

Zaista, tada je
an an
Kn = cn − cn+1 = n ln n − (n + 1) ln(n + 1)
an+1 an+1
1 θn
= (1 + + α )n ln n − (n + 1) ln(n + 1)
n n
n+1 θn
=( + α )n ln n − (n + 1) ln(n + 1)
n n
θn ln n
= (n + 1) ln n + α−1 − (n + 1) ln(n + 1)
n
n θn ln n
= (n + 1) ln + α−1 .
n+1 n

Kako je (n + 1) ln n +n 1 < 0 jer je n +n 1 < 1 i vai da je lim θn ln n = 0 jer je |θ | 6 M , za svako

n→∞
n
α−1 n

n ∈ N, gde je M ∈ R konstanta, i znamo da je lim = 0. Dakle, na osnovu prethodnog imamo

ln n

da je n n→∞ α−1

lim Kn < 0,
n→∞

pa na osnovu Kumerovog kriterijuma, red a divergira. ∞

P
n

Teorema 50.4 (Integralni kriterijum). Neka Pje f : [1, ∞) → R neprekidna, nerastua i

n=1

pozitivna funkcija za svako x ∈ [1, +∞). Tada red f (n) konvergira ako i samo ako integral
∞

n=1

f (x)dx konvergira.
Z +∞

Dokaz. Neka je
1

Z x
F (x) = f (t)dt, x > 1,
1

tada je = f (x) > 0, pa je funkcija F rastua. Integral +∞

konvergira ako i samo
Z
F 0 (x) f (x)dx

ako konvergira red P F (n + 1) − F (n)
, jer je

1
∞

n=1
Z n+1 n
X

f (x)dx = F (n + 1) − F (1) = F (k + 1) − F (k) ,
1 k=1

kada pustimo limese kad n → ∞ dobijamo

Z +∞ ∞
X

f (x)dx = F (n + 1) − F (n) .
1 n=1

Primenom Lagranove teoreme na funkciju F na segmentu [n, n + 1] imamo

F (n + 1) − F (n) = f (ξ ), za neko ξ ∈ [n, n + 1].
n n

S obzirom na to da je f nerastua imamo da je

f (n) > f (ξn ) > f (n + 1),
odakle sledi nejednakost
∞
X ∞
X ∞
X


f (n) > F (n + 1) − F (n) > f (n),
n=1 n=1 n=1

137
xto znaqi da je ∞
X ∞
X

f (n) = F (n + 1) − F (n) ,
n=1 n=1

pa red P f (n) konvergira ako i samo ako konvergira red P F (n + 1) − F (n)
koji konvergira
∞

n=1
∞

n=1

ako i samo ako konvergira integral f (x)dx. +∞

Z

Primer 50.1. Pokazati da red P n ln1 n divergira.

∞

n=2

Rexee. S obzirom na to da je funkcija f (x) = x ln1 x , neprekidna, nerastua i pozitivna na

[2, +∞), moemo primeniti integralni kriterijum. Imamo da je
Z +∞
dx +∞
= ln(ln x)2 = lim ln(ln x) − ln(ln 2) = +∞,
x ln x x→+∞

pa dati integral divergira, a samim tim i poqetni red.

2

138
51 Apsolutna i uslovna konvergencija redova - Lajbnicov, Abe-
lov i Dirihlevo kriterijum.
Definicija 51.1. Red sa proizvo nim qlanovima P a apsolutno konvergira ako konvergira ∞

n=1
n

red P |a |
∞

n=1
n

Teorema 51.1. Ako je red P a apsolutno konvergentan, on kovergira.

∞

n=1
n

Dokaz. Kako je red P |a | konvergentan, to je niz (Se ) Koxijev, gde je Se

∞
n n n .
= |a1 | + |a2 | + ... + |an |
Tada je n=1

(∀ε)(∃n ∈ N)(∀m, n ∈ N)(m, n > n ⇒ Se

0 0 m − Sen < ε).
Bez umaea opxtosti, neka je m > n > n . Sada imamo 0

|Sm − Sn | = |an+1 + an+2 + ... + am | 6 |an+1 | + |an+2 | + ... + |am | = Sem − Sen < ε.

Dakle, niz (S ) je Koxijev, pa red P a konvergira.

n
∞

n=1
n

Definicija 51.2. Red s proizvo nim qlanovima P a je uslovno konvergentan ako je red n=1
∞
n

a konvergentan i istovremeno red |a | divergentan.

∞
P P ∞
n n

Teorema 51.2 (Lajbnicov kriterijum). Alternativni red

n=1 n=1

∞
X
(−1)n+1 an
n=1

je konvergentan ako je niz (a ) nerastui i lim a

n
n→∞
n =0 .
Dokaz. Parcijalna suma reda je n
X
Sn = (−1)k+1 ak ,

pa je
k=1

2n
X
S2n = (−1)k+1 ak = (a1 − a2 ) + (a3 − a4 ) + ... + (a2n−1 − a2n ).

Niz (a ) je nerastui po pretpostavci teoreme, xto znaqi da je a > a za svako n ∈ N, tj.

k=1

> 0, za svako n ∈ N. Zato je niz (S ) neopadajui i vai S > 0, za svako n ∈ N.

n n n+1

Drugaqijim grupisaem qlanova sume S imamo

a −a
n n+1 2n 2n
2n

S2n = a1 − (a2 − a3 ) − ... − (a2n−2 − a2n−1 ) − a2n 6 a1 ,

pa je niz (S ) ograniqen odozgo. Prema tome, niz (S ) je konvergentan i postoji

2n 2n

S = lim S2n .
n→∞

S druge strane, kako je

2n+1
X 2n
X
k+1
S2n+1 = (−1) ak = (−1)k+1 ak + (−1)2n+2 a2n+1 = S2n + a2n+1 ,
k=1 k=1

139
i po pretpostavci teoreme
lim a2n+1 = 0.
Sada, na osnovu prethodnog imamo
n→∞

lim S2n+1 = lim S2n + lim a2n+1 = S.

n→∞ n→∞ n→∞

Dakle, niz (S ) konvergira ka istoj granici kao i niz (S ). Prema tome, konvergentan je i
niz (S ), tj. poqetni red konvergira.
2n+1 2n

Lema 51.1 (Abelova lema parcijalne sumacije). Neka je (a ) monoton niz realnih
n
m

brojeva i (b ) realan niz takav da su sume

n n=1
m
n n=1

i
X
Bi = b1 + b2 + ... + bi = bk , i = 1, 2, ..., m,
k=1

ograniqene, tj. |B | 6 K , i = 1, 2, ..., m, za neko K ∈ R. Tada je suma

i

 m
X 

|S| = |a1 b1 + a2 b2 + ... + am bm | =  ak bk  6 K(|a1 | + 2|am |).
k=1

Dokaz. Stav ajui da je

b1 = B1 , b2 = B2 − B1 , ... , bm = Bm − Bm−1

u izraz S = P a b dobijamo
m

k=1
k k

S = (a1 − a2 )B1 + (a2 − a3 )B2 + ... + (am−1 − am )Bm−1 + am Bm .

Kako su svi brojevi a − a , i = 1, 2, ..., m − 1, istog znaka i |B | 6 K , i = 1, 2, ..., m, to je
i i+1 i
 m−1 
X 
|S| 6 K  (ak − ak+1 ) + K|am | 6 K(|a1 | + 2|am |).

Teorema 51.3 (Abelov kriterijum). Neka je (a ) monoton

k=1

i ograniqen niz realnih brojeva

n

i neka red b konvergira. Tada konvergira i red

P ∞
n
P ∞
an bn .
Dokaz. Posmatrajmo razliku, za m > n, m ∈ N,
n=1 n=1

|Sm − Sn | = |an+1 bn+1 + an+2 bn+2 + ... + am bm | = |a01 b01 + a02 b02 + ... + a0m−n b0m−n |,

gde je a = a i b = b , za k = 1, 2, ..., m − n, i S n-ta parcijalna suma reda P a b . Kako

0
k n+k
0
k n+k n
∞

n=1
n n

je red P b konvergentan, na osnovu Koxijevog uslova konvergencije sledi da postoji n ∈ N

∞
n 0

takvo da je za svako 1 6 i 6 m − n ispueno

n=1

, za svako n > n ,
  i
X  0 0 ε 0 0 0
|B | =  b  = |b + b + ... + b | <
i k 1 2 i 0
6M
gde je M ∈ R takav da je |a | 6 M , za svako n ∈ N i ε > 0 proizvo an broj. Kako je (a ) monoton
k=1

niz, to je na osnovu Abelove leme

n n

 m−n 
X 0 0 ε ε ε
|Sm − Sn | = 
 ak bk  6 (|a01 | + 2|a0m−n |) 6 (M + 2M ) = < ε.
6M 6M 2
k=1

Pa na osnovu Koxijevog kriterijuma za konvergenciju nizova, niz (S ) konvergira. Dakle, n

konvergira i red a b .
P
n=1
∞
n n

140
Teorema 51.4 (Dirihleov kriterijum). NekaP je (a ) monoton niz realnihnbrojeva i neka je
lim an = 0
n→∞
. Ako je niz parcijalnih suma reda ∞

n=1
bn
P
ograniqen, onda red ∞

n=1
an bn konvergira.
Dokaz.Posmatrajmo niz parcijalnih suma (B ), takav da je B = P b . Na osnovu pretpostavke
n n
n
k

imamo da je |B | 6 K , za neko K ∈ R, za svako n ∈ N. Tada je i za svako 1 6 i 6 n ispueno

n
k=1

 i
X 

|Bi | =  bk  6 K.
k=1

Za n
X
Sn = ak bk = a1 b1 + a2 b2 + ... + an bn ,

na osnovu Abelove leme imamo i da je

k=1

za m > n, n → ∞.
|Sm − Sn | = |an+1 bn+1 + ... + am bm | 6 K(|an+1 | + 2|am |) → 0,

Sada na osnovu Koxijevog kriterijuma konvergencije, niz (S ) konvergira. n

141
52 Asocijativnost redova. Komutativna konvergencija. Diri-
hleov stav.
Teorema 52.1. Svaki konvergentan red ima svojstvo asocijativnosti.
Dokaz. Neka je P a konvergentan red. Tada je S = P a , S ∈ R. Posmatrajmo strogo rastui
∞
n
∞
n

podniz (n ) prirodnih brojeva, n < n < ... . Dokaimo da je

k
n=1
1 2
n=1

S = (a1 + a2 + ... + an1 ) + (an1 +1 + an1 +2 + ... + an2 ) + (an2 +1 + an2 +2 + ... + an3 ) +...,
| {z } | {z } | {z }
a01 a02 a03

tj. da je S = P a , gde je a
k=1
∞
0
k
0
k = ank−1 +1 + ank−1 +2 + ... + ank . Neka je
k
X
Sk0 = a01 + a02 + ... + a0k = a0i
i=1

k -ta parcijalna suma reda P a . Primatimo da je niz (S ) podniz niza (S ), tj. vai
∞

k=1
0
k
0
k n

S10 = Sn1 , S20 = Sn2 , ... , Sk0 = Snk , k ∈ N.

Sada, poxto je niz (S ) konvergentan i teiP ka S, kad n → ∞, to i egov podniz (S ) = (S )

n nk
0

mora teiti ka S, kad k → ∞. Dakle, red a konvergira ka S.

k
∞
0
k

Teorema 52.2 (Dirihleov stav). Svaki apsolutno kovergentan red ima svojstvo komutativ-
k=1

nosti, odnosno, ako je |a | konvergentan red i ako je (n , n , n , ...) proizvo na permutacija

P ∞
k 1 2 3

skupa N, tada je k=1

a , gde je a = a .
X X ∞ ∞
0
a = n k k nk
n=1 k=1

Dokaz. Dovo no je pokazati tvree za redove sa nenegativnim qlanovima. Pretpostavimo da

je a > P0, za svakoP n ∈ N. Neka su (S ) i (S ) nizovi n-tih, odnosno k-tih parcijalnih Psuma
n n
0

redova a i a , respektivno. Kako je a > 0, ti nizovi su rastui. Poxto red a

k
∞ ∞ ∞
0
n n n

apsolutno konvergira, on kovergira, pa je

k
n=1 k=1 n=1

∞
X
S= an , S ∈ R.
n=1

Fiksirajmo k ∈ N, sada imamo

Sk0 = a01 + a02 + ... + a0k = an1 + an2 + ... + ank 6 Sn ,

gde je n = max{n , n , ..., n }. Tada je

1 2 k

(Sk0 ) 6 Sn 6 S.

Dakle, (S ) je ograniqen i rastui je, pa je niz (S ) konvergentatn i tada red P a konvergira,

0 0
∞
0

tako da je
k k k
k=1

X ∞
0
S = a0k , S 0 ∈ R, S 0 6 S.
k=1

142
Ako sada zamenimo uloge redova P a i P a , tj. permutacijom qlanova reda P a moemo
∞
n
∞
0
k
∞
0
k

dobiti polazni red i istim postupkom dolazimo do S 6 S , odakle zak uqujemo da je S = S .

n=1 k=1
0
k=1
0

Dokaimo sada teoremu za prozivo ne qlanove niza. Oznaqimo sa

∞
X
Se = |an |,
n=1

gde odgovarajuu n-tu parcijalnu sumu oznaqavamo sa Se . Razbijmo red P a na razliku dva ∞

reda sa nenegativnim qlanovima

n n
n=1

∞
X ∞
X ∞
X
an = a+
k − a−
l ,
n=1 k=1 l=1

gde je a = a , za a > 0, i a = −a , za a < 0, gde su n < n < n < ... i nf < nf < nf < ...
+ −

permutacije skupa prirodnih brojeva koje se dobijaju tako xto se posmatra znak qlana a .
k nk nk l nel nel 1 2 3 1 2 3

Oznaqimo sa
n

X X k l
Sk+ = a+
i , Sl− = a−
j ,
i=1 j=1

odgovarajue parcijalne sume redova P a i P a . Ako je n = k + l, onda je

∞

k=1
+
k
∞

l=1
−
l

S = S − S , za svako n ∈ N.
n
+
k
−
l

Ako sada posmatramo red P a , to je isto kao da posmatramo red P |a | , jer je a = a > 0,
∞
+
∞
nk
+
nk

za svako k ∈ N. Sledi,
k k
k=1 k=1

+
S 6 Se 6 S, e za svako k ∈ N,
nk
k

pa red P a konvergira. Neka je egova suma S . Prelaskom na graniqnu vrednost kad n → ∞,

∞

k=1
+
k
+

a samim tim i kad k → ∞ i l → ∞, dobijamo da i red P a konvergira, gde je egova suma S .

∞
− −

Na kraju imamo da je
l
l=1

+ −
S =S −S .
Posmatrajmo sada proizvo nu permutaciju qlanova polaznog reda. Ukoliko izvrximo potpuno
isto razbijae permutovanog reda na razliku dva redaPsa nenegativnim qlanovima, dobiemo
da prvi od ih predstav a permutaciju qlanova reda a , a drugi permutaciju qlanova reda ∞

k=1
+
k

a . Na osnovu drugog dela dokaza ti redovi konvergiraju, odakle na osnovu prvog dela dokaza
∞
P −

konvergiraju i permutovani. Odavde sledi da i red dobijem permutacijom qlanova polaznog

l
l=1

reda konvergira ka S − S , xto je S.

+ −

143
53 Nekomutativna konvergencija redova. Rimanov stav.
Teorema 53.1 (Rimanov stav). Neka je P a proizvo an uslovno konvergentan red. Tada, za
∞
n

bilo koje a ∈ R permutovaem qlanova polaznog reda moemo dobiti red qija je suma jednaka
n=1

a.

Dokaz. Koristiemo oznake iz prethodne teoreme. Oznaqimo sa k < k < k < ... i m < m <
m < ... najmae od svih prirodnih brojeva za koje vae naredne nejednakosti
1 2 3 1 2
3

−
Sk+1 > a, Sk+1 − Sm 1
< a,
− −
Sk+2 − Sm 1
> a, Sk+2 − Sm 2
< a,
− −
Sk+3 − Sm > a, Sk+3 − Sm < a,
.. ..
2 3

Ovo moemo postii zbog razbijaa reda na razliku nenegativnih redova. Formirajmo red na
sledei naqin
− − −
(a+ + + + + +
1 + a2 + ... + ak1 ) − (a1 + a2 + ... + am1 ) + (ak1 +1 + ak1 +2 + ... + ak2 ) −...
| {z } | {z } | {z }
−
Sk+ Sm 1 Sk+ −Sk+
1 2 1

Novoformirani red je nastao tako xto smo dodavali prvo pozitivne qlanove sve dok nismo
prexli a, onda smo oduzimali pozitivne qlanove sve dok suma ne bude maa od a, i tako ponovo
dodavali, pa oduzimali, beskonaqno puta. Sve vreme smo u okolini taqke a. Znamo da polazni
red konvergira, pa vai lim a = 0, xto znaqi da posle nekog vremena, oduzimae i dodavae
qlanova e biti zanemar ivo malo, odakle zak uqujemo da novoformirani red ima zbir jednak
n
n→∞

a.

144
54 Mnoee redova. Koxijev proizvod redova.
Teorema 54.1. Posmatrajmo redove
i (2)
∞
X ∞
X
(1) an bn ,
n=1 n=1

i formirajmo beskonaqnu matricu

 
a1 b1 a2 b1 a3 b1 ... ai b1 ...
 a1 b2 a2 b2 a3 b2 ... ai b2 ... 

.. .. .. ..
 

 a1 b3 a2 b3 a3 b3 ... ai b3 ... 

 
 

.. .. .. ..
 
 a1 bj
a b a b ... a b
2 j 3 j i j ... 
 

qiji su elementi proizvodi qlanova redova (1) i (2). Ako redovi (1) i (2) apsolutno konvergi-
raju, onda red sastav en od elemenata matrice, uzetih u proizvo nom poretku, takoe apsolutno
konvergira. Pri tome je suma dobijenog reda jednaka proizvodu suma redova (1) i (2).
Dokaz. Za n ∈ N, oznaqimo n-te parcijalne sume
n
X
Sn0 = an = a1 + a2 + ... + an lim Sn0 = S 0 ,
n→∞
k=1

n
X
Sn00 = bn = b1 + b2 + ... + bn lim Sn00 = S 00 .
n→∞

I oznaqimo
k=1

i |b | = Sf .
∞
X ∞
X
|an | = Se0 n
00

Uoqimo proizvo an red qiji su qlanovi elementi matrice,

n=1 n=1

∞
X
aip bjp = ai1 bj1 + ai2 bj2 + ... + aip bjp + ... .
p=1

Dokaimo da ovaj red apsolutno konvergira. Naime, neka je

p
X
|aik bjk | = |ai1 bj1 | + |ai2 bj2 | + ... + |aip bjp | = Sp∗
k=1

p-ta parcijalna suma reda P |a

p=1
∞
ip bjp |. Sa n oznaqimo
0

n0 = max{i1 , i2 , ..., ip , j1 , j2 , ..., jp }.

Tada je
Sp∗ 6 (|a1 | + |a2 | + ... + |an0 |)(|b1 | + |b2 | + ... + |bn0 |) 6 Se0 S
f00 .

Dakle, parcijalne sume reda P |a b | su ograniqene i rastue (jer je opxti qlan nenegativan),
p=1
∞
ip jp

pa taj red konvergira, samim tim red P a b apsolutno konvergira. Tada na osnovu teoreme
∞

p=1
ip jp

145
52.2 redosled sabiraa elemenata matrice ne utiqe na zbir dobijenog reda. Da bismo odredili
taj zbiir, napiximo ga u obliku
(a1 b1 ) +(a1 b2 + a2 b2 + a2 b1 ) +(a1 b3 + a2 b3 + a3 b3 + a3 b2 + a3 b1 ) +...
| {z }
S10 S100
| {z }
S20 S200
| {z }
S30 S300

Vidimo da su parcijalne sume ovog reda, raqunajui da je svaka zagrada jedan qlan, oblika
S10 S100 , S20 S200 , S30 S300 , ..., Sn0 Sn00 , ... ,

a kako je n→∞
, to je P a b = S S .
lim Sn0 Sn00 = S 0 S 00
∞

p=1
ip jp
0 00

Napomena. Najqese se pod proizvodom apsolutno konvergentnih redova a i b podra-

P P ∞ ∞

zumeva red
n n
n=0 n=0

a0 b0 + (a1 b0 + a0 b1 ) + ... + (an bn + an−1 b1 + ... + a0 bn ) + ... ,

sa opxtim qlanom c n =
n
P
k=0
an−k bk . Dakle,
∞
X ∞
 X  ∞
X n
X
an bn = cn , cn = an−k bk .
n=0 n=0 n=0 k=0

Ovakvo mnoee redova obiqno se naziva Koxijevim mnoeem, a razlog xto je najqexe u
upotrebi je u vezi sa egovom primenom na stepene redove.

146
55 Stepeni redovi - polupreqink konvergencije.
Definicija 55.1. Neka je (a ) proizvo an niz realnih brojeva i x ∈ R, red oblika
n 0

∞
X
an (x − x0 )n , n ∈ N0 ,
n=0

nazivamo stepenim redom. Ako red konvergira za neko x ∈ R dobiemo sumu tog reda i oznaqiemo
je sa f (x). Ako je I ⊂ R skup taqaka x u kojima red konvergira, dobijamo egovu sumu kao funk-
ciju f : I → R.
Teorema 55.1. Ako je stepeni red P a (x − x ) konvergentan za neko xe 6= x , on je apsolutno
∞
n 0
n
0

konvergentan za svako x za koje je |x − x | < |ex − x |.n=0

0 0

Dokaz. Prema pretpostavci, red a (ex − x ) konvergira, pa egov opxti qlan tei nuli,
∞
n
P
n 0

tj. n=0

x − x0 )n = 0.
lim an (e

Zato postoji konstanta M ∈ (0, +∞) takva da je

n→∞

x − x0 )n | 6 M,
|an (e za svako n ∈ N .0

kako je xe 6= x , da e je
0
  n   n  n
x − x 0 x − x0 x − x 0
|an (x − x0 )n | = an (e
x − x0 )n n 
     
 = |an (e
x − x0 ) | ·  6 M  .
e − x0 
x xe − x0  xe − x0 

Za fiksirano x i q = xxe −− xx , red P P|q| je geometrijski red koji konvergira za |q| < 1, tj.
0 ∞ n

za |x − x | < |ex −Px |, pa kovergira i red M |q| i na osnovu prvog poredbenog kriterijuma
n=0
0
∞ n
0 0

konvergira red |a (x − x ) |.
n=0
∞
n
n 0
n=0

Posledica 55.1. Za svaki red P a (x − x ) postoji broj R ∈ [0, +∞], takav da vai
∞

n=0
n 0
n

(1) red P a (x − x ) apsolutno kovergira za |x − x | < R,

∞

n=0
n 0
n
0

(2) red P a (x − x ) divergira za |x − x | > R

∞

n=0
n 0
n
0

(3) red P a (x − x ) apsolutno konvergira ako je R = 0 i x = x , dok divergira za x 6= x .

∞

n=0
n 0
n
0 0

Dokaz. Na osnovu prethodne teoreme vidimo da je R ustvari definisan kao

a (x − x ) konvergira ∈ [0, +∞].

∞
  X n
R = sup |x − x |  0 n 0
n=0

Definicija 55.2. Broj R, qiju egzistenciju obezbeuje prethodna teorema, zove se polupreqnik
ili radijus konvergencije. Ako je R > 0, interval (−R, R) je interval konvergencije, tj. oblast
konvergencije reda.

147
Napomena. Odmah primeujemo da prethodna posledica ne kazuje nixta o konvergenciji reda
x = ±R. Meutim, tada se stepeni red svodi na brojne redove

a R i
X X ∞ ∞
n n n
(−1) a R ,
n n

koje ispitujemo prema nekom od ranije navedenih kriterijuma.

n=0 n=0

Teorema 55.2 (Koxijeva formula). Za polupreqnik konvergencije stepenog reda P a (x − ∞

n

x ) vai
n=0
n
0
R−1 = lim sup
p n
|an |.
n→∞

Dokaz. Neka je ρ = lim sup p|a | i neka je ρ ∈ (0, +∞). Pokaimo da je

n→∞
n
n

konvergira .
∞
−1
 X
an (x − x0 )n

ρ = sup |x − x0 | 
n=0

Posmatrajmo x tako da je 1 1
. Izaberimo ε > 0 takvo da je

x ∈ x0 − , x0 +
ρ ρ
1 1
|x − x0 | < < .
ρ+ε ρ
Iz osobina goreg limesa imamo p
n
(∃n0 ∈ N)(n > n0 ⇒ |an | 6 ρ + ε).
Posmatrajmo sada
p
n
p 1
|an (x − x0 )n | = |x − x0 | n |an | 6 |x − x0 | · (ρ + ε) < · (ρ + ε) < 1,
ρ+ε

pa na osnovu Koxijevog kriterijuma red P a (x − x ) konvergira.

∞
n 0
n

Sada posmatrajmo x tako da je |x − x | > ρ1 . Postoji ε > 0 takvo da je

n=0

1 1
|x − x0 | > > .
ρ−ε ρ
Druga osobina goreg limesa kae da postoji beskonaqno mnogo n ∈ N za koje je p|a | > ρ − ε.
Sada iz prethodnog imamo da je
n
n

p
n
p 1
an (x − x0 )n = |x − x0 | n |an | > |x − x0 |(ρ − ε) > · (ρ − ε) > 1,
ρ−ε

dakle, lim an (x − x0 )n 6= 0
n→∞
, pa red P a (x − x ) divergira. Znaqi,
∞

n=0
n 0
n

konvergira .
∞
−1
 X
an (x − x0 )n

ρ = sup |x − x0 | 
n=0

Posledica 55.2. Za radijus konvergencije R reda ∞

P
n=0
an (x − x0 )n vai
odnosno
 
1  an+1 
R= p , R = lim  ,
lim n |an | n→∞ an 

ako ti limesi postoje.

n→∞

Dokaz. Dokaz tvrea sledi na osnovu teoreme 12.4.

148
56 Razvoj elementarnih funkcija u stepene redove.
Definicija 56.1. Neka je A ⊂ R. Za red P a (x − x ) kaemo da ravnomerno konvergira na
∞
n 0
n

skupu A ka funkciji g : A → R, ako za egov niz n-tih parcijalnih suma (S (x)), x ∈ A, n ∈ N

n=0

vai
n

lim sup |Sn (x) − g(x)| = 0.
n→∞ x∈A

Teorema 56.1. Neka je f (x) = P a (x − x ) , i neka je |x − x | < R, R ∈ (0, +∞] polupreqnik

∞
n 0
n
0

konvergencije reda. Tada red ravnomerno konvergira na svakom zatvorenom intervalu koji je
n=0

podskup od (x − R, x + R). Pri tome je egova suma je beskonaqno diferencijabilna funkcija

na intervalu (x − R, x + R) i vai
0 0
0 0

∞
X
(k)
f (x) = n(n − 1) · ... · (n − k + 1)an (x − x0 )n−k , x ∈ (x0 − R, x0 + R).
n=k

Takoe, za bilo koje C ∈ R, funkcija

∞
X (x − x0 )n+1
F (x) = C + an , x ∈ (x0 − R, x0 + R),
n+1
n=0

e biti primitivna funkcija funkcije f .

Dokaz. Tvree e biti dokazano u opxtem sluqaju u analizi 2.
Teorema 56.2. Ako je realna funkcija f beskonaqno diferencijabilna na segmentu [x −h, x +
h] i postoji konstanta M , takva da za svako n ∈ N i svako x ∈ [x − h, x + h] vai |f (x)| 6 M ,
0 0
(n)

tada je
0 0

lim R (x) = 0, za sve x ∈ [x − h, x + h],

n 0 0

gde je R ostatak posle n-tog qlana u Tejlorovom razvoju funkcije f u taqki x .

n→∞

n 0

Dokaz. Koristei Lagranov oblik ostatka dobijamo da je za sve x ∈ [x − h, x + h] i neko

θ ∈ (0, 1) ispueno
0 0

 (x − x0 )n+1 (n+1) |h|n+1

 

|Rn (x)| =  f (x0 + θ(x − x0 )) 6 · M → 0, n → ∞.
(n + 1)! (n + 1)!

149
57 Iracionalnost broja e.
Pretpostavimo da je e racionalan broj, tj e = mn , gde je (m, n) = 1 i n > 2, n ∈ N. Neka je
f (x) = e , x ∈ R. Na osnovu Maklorenovog razvoja funkcije f imamo
x

x2 x3 xn
f (x) = 1 + x + + + ... + + Rn (x).
2! 3! n!
Uvrstivxi u goru jednaqinu x = 1, dobijamo
1 1 1 1
f (x) = e = 1 + + + + ... + + Rn ,
1! 2! 3! n!
odakle je 
1 1 1

n! e − 1 − − − ... − = n! · Rn .
1! 2! n!
Dakle, zak uqujemo da je n! · R prirodan broj. S druge strane, iz Lagranovog oblika ostakta
imamo
n

1
Rn = eθ , 0 < θ < 1,
(n + 1)!
prema tome vai nejednakost
1 e 3
< Rn < < ,
(n + 1)! (n + 1)! (n + 1)!

jer na osnovu teoreme 9.2 znamo da je e < 3. Pomnoimo li sve sa n!, dobijamo da je
1 3
< n! · Rn < ,
n+1 n+1
a poxto je n > 2, dobijamo da je
0 < n! · R < 1, n

xto je kontradikcija s qienicom da je n! · R prirodan broj. Dakle, broj e je iracionalan.

n

150