TRETMAN GOVORNO-JEZIČKIH

POREMEĆAJA
Predavanje III – Rana intervencija
Logopedija
Godina IV, semestar VIII
Doc.dr Neda Milošević
I. Rana intervencija

O Rane intervencije su integrisan, međuresorni,

interdisciplinarni državni sistem stručnih usluga namenjenih
maloj deci sa kašnjenjem u razvoju, invaliditetom, atipičnim
ponašanjem, socijalnim i emocionalnim teškoćama, ili maloj
deci koja imaju velike šanse da ispolje kašnjenje pre polaska u
školu usled loše ishrane, hroničnih oboljenja, drugih
bioloških faktora ili faktora okruženja.

O Situation Analysis of Services for Infants and Young Children with Disabilities in
Republic of Serbia (2017). Development of Early Childhood Intervention Services:
Opportunities and Challenges. OSI and UNICEF;
Rana logopedska intervencija

O Rana logopedska intervencija je usmerena ka

prevenciji poremećaja i smetnji u celokupno
komunikativnom, govornom i jezičkom
funkcionisanju;
O Ranom tretiranju govorno-jezičkih poremećaja
Prelingvistički razvoj

O U prelingvističkom periodu jezičkog razvoja

celokupna komunikativna situacija, u kojoj dominiraju
emotivni i vizuelni aspekti, opredeljujući je faktor u
tumačenju poruke i u produkciji.
O Kod odojčeta bitnim delom reakcije su i biološki
uslovljene. Saopštavajući poruku svaki govornik
ispoljava svoje biološke potencijale, prethodno
iskustvo, znanja, kognitivni kapacitet i emocije.
O U prelingvističkom periodu emocije, govorna i
mimička ekspresija majke oblikuju komunikativnu
situaciju, daju joj biološki smisao i socijalno značenje,
formiraju pažnju odojčeta za govor drugih i učvršćuju
asocijativne puteve, što su uslovi za razvijanje
sposobnosti razumevanja i produkcije.
O Upotreba neadekvatnih, razvojno „starijih“ ili

izostanak receptivnih i ekspresivnih

prelingvističkih reakcija može biti jedan od
bitnih pokazatelja usporenog razvoja odojčeta
i pojave patologije u kasnijem razvoju govora.
O U prelingvističkom periodu reči same po sebi nemaju značenje za
odojče. Ono reaguje na majčine neverbalne signale, na kvalitet
njenog glasa, suprasegmente (prozodiju), način izgovora i
posmatra periodično tokom razvoja lice majke ili majčine oči.
Odgovara svojim oblikom izražavanja. U majčinim reakcijama
dobija potvrdu svoje egzistencije. Razmenjuje komunikativne
signale. Tokom razmene verbalnih i neverbalnih signala neki od
njih gube komunkativnu funkciju, neki se usavršavaju i
dopunjuju, neki se tek savladavaju. Učenje putem iskustva i sama
praksa obrazuju asocijativne puteve koji predstavljaju biološki
osnov lingvističke strukture jezika.
O Razumevanje značenja iskaza produkovanih u komunikativnoj
situaciji najčešće prethodi upotrebi jezika. Razumevanje poruka u
direktnoj je vezi sa kognitivnim kapacitetima i iskustvom. Ima
funkciju dubokog izvora obrade raznorodnih informacija
pristiglih sa različitih nivoa perceptivne svesti, ali i dubokog
izvora raznih mogućnosti govorne ekspresije (na primer, učenje
putem imitacije govornog modela potencijalno velikog broja
govornika), da bi se najpribližnije verno razmenilo iskustvo,
informacija, emocija, vršio uticaj na druge. Razlike postoje u
motivaciji deteta koje usvaja jezik, u tempu ovladavanja pravilima
upotrebe elementarnih jezičkih jedinica, njihovom kombinovanju
i postepenom usložnjavanju.
 PROCENA

O Do klinički relevantnih informacija o sadašnjem stanju

logoped dolazi opservacijom i formalnim ispitivanjem
preverbalnih sposobnosti i reakcija odojčeta.
O Ispitivanje je individualno, sprovodi se u optimalnom
periodu kada je odojče ili dete starijeg uzrasta budno, suvo,
nahranjeno, i ako je to moguće–raspoloženo i
zainteresovano za komunikativnu razmenu i igru. Sprovodi
se u ambulantno-polikliničkim ili stacionarnim uslovima.
Procena traje oko jedan sat.
O Podaci o preverbalnim sposobnostima dobijeni na osnovu anamneze,

obavljenim intervjuom sa roditeljima, opservacijom i formalnim

ispitivanjem prema jedinicama skale, u obradi se sistematizuju,
uporedjuju medjusobno i definišu funkcionalni nivo u odnosu na
norme za hronološku dob.

O Na osnovu usklaĎenih činjenica, uzimajući u obzir individualne

razlike biološko-emocionalnih i socijalnih uslova, donosi se

zaključak o sadašnjem stanju, odnosno nivou prelingvističkog
funkcionisanja odojčeta ili deteta starije uzrasne dobi koje kasni u
razvoju i još ne govori. Ukoliko postoji klinička opravdanost,
predlažu se dopunska ispitivanja.
O Funkcionalni nivo je polazna tačka za
preduzimanje daljih mera i postupaka u praćenju
razvoja, savetovanju roditelja, periodičnim
kontrolama razvoja, pravljenju plana rane
intervencije, ili uključivanja drugih stručnjaka u
tretman i dopunu dijagnostičke procedure.
O Rana intervencija sprovodi se u cilju
stimulacije nerazvijenih prelingvističkih
sposobnosti kako bi se stvorila adekvatna
baza za pravilan jezički razvoj - prevencija
O Rana intervencija takođe podrazumeva i
ranu detekciju poremećaja govora i jezika i
rano uključivanje dete u rehabilitacioni
proces.
Izvod iz radnog materijala stimulacije psiho-
motornog i govornog razvoja
Autori: Branka Bulatović, lekar
Ana-Marija Nikolić, psiholog
Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu
patologiju
 OD O DO 3 MESECA

C/ GOVOR
1.Stimulacija izgovora vokala uz pevušenje.
2.stimulacija izgovora prvih suglasnika – ploziva u obliku
slogova i intervokalno postavljenih suglasnika.Prvo stimulisati
na nivou gukanja ( ka,ge,hi aha,age....) a zatim na nivou
početnog brbljanja ( pa,pa,ba ,de,to...)
-V.reagovanja na ljudski glas (kada je dete uznemireno i plačljivo
polako mu prići uz oslovljavanje i verbalno smirivanje –
navikavati ga da se smiri na sam govor i ne uzimati ga odmah.

D/ DRUŠTVENOST
1.Reagovanje smeškom na poznata lica.
2.V. reagovanja na kratka odlaganja pri uzimanju hrane (dok dete
gleda pripremu).
3.V. zapažanja i igranja svojim rukama.
 3 - 6 MESECA
C/ GOVOR
1.Stimulacija zadržavanja pažnje na ljudski glas i govor.
2.Često ponavljamo imenovanje osoba i predmeta kojima je dete svakodnevno
okruženo.
3.Provociranje igre ponavljanja i imitiranja brbljanja-pored jednosložnih treba
da budu zastupljene i dvosložne verbalizacije i to kako sa plozivima tako i sa
drugim suglasnicima(nazalima,lateralima i na kraju afrikatima).
4.Dozivanje deteta po imenu-pokazivati oduševljenje kada se dete osvrne.

D/ DRUŠTVENOST
1.V.diferenciranog reagovanja na mrštenje i smeh.
2.V.imitacija gestikulacije uz ogledalo (propraćeno vokalizovanjem i to
produženim A,O,E,I,U).
3.Razgledavanje svoga lica u ogledalu sa majčinim u pozadini-skretanje pažnje
uz pokazivanje.
 6 - 9 MESECI

C/ GOVOR

1.V.»čekanja» reagovanja na pomenute reči.

2.Provociranje imenovanja jednostavnim dvosložnim rečima.
3.V.brbljanja i jednostavnih imitacija u ogledalu.
4.V.duvanja – gašenje sveće, šibice, upaljača, vode kroz slamčicu.

D/ DRUŠTVENOST
1.V. « bravo», «pa-pa».
2.Igra skrivača-iza vrata, kartona i pokrivača.
3.Navikavanje da jede gustu hranu, kašikom dete drži kašiku a
majka ga hrani preko njegove ruke.
4.Da samo gricka keks ili parče jabuke.
5.Reagovanje na gestove prema njihovom smislu.
 9 - 12 MESECI
C/ GOVOR
1.Imitiranje zvukova i šumova iz okoline koji mu skreću
pažnju.
2.Korišćenje prvih osmišljenih reči-ne dati detetu stvar koju
traži dok je ne imenuje pošto već zna da je nominalizuje;
često ponavljamo i imenujemo predmete i lica sa kojima je
dete u svakodnevnom dodiru, komentaričemo dogaĎaje.

D/ DRUŠTVENOST
1.V.usvajanja prvih zabrana - dete treba da se uzdrži od
radnje koja npr. može da prouzrokuje objektivnu opasnost
(vruće, struja, prst u vrata....itd).
2.Samostalno pijenje iz šolje i lončića.
3.Donošenje predmeta na zapoved ili gest.
4.Zasmejavanje prisutnih pomoću v.logomotorike.
5.Suzbijanje ljubomore, dovesti drugo dete i deliti pažnju i
predmete
 12 - 15 MESECI

C/ GOVOR
1.Vežbe iz prethodnog programa samo obimnije sa
naglaskom na razvoj rečnika.

D/ DRUŠTVENOST
1.Razumevanje i izvršavanje naloga: daj-uzmi,
ustani-legni, baci-digni,..itd.
2.V.pokazivanja prstom predmeta koji detetu nisu
na dohvat ruke.
3.Pokušavati zajedničke igre sa još jednim
detetom,navikavati ga i usmeravati igru mada još
uvek bez učenja saradnje.
 15 - 18 MESEC

C/ GOVOR
1.Pokazivanje i imenovanje predmeta. Slikovnice sa
krupnim i jednostavnim slikama.
2.Razvoj razumevanja reči preko pokazivanja „gde
je, donesi, ko je to?...“
3.Razvoj ekspresivnog fonda reči - tražiti od deteta
da imenuje šta hoće/traži.

D/ DRUŠTVENOST
1.Učenje samostalnog jedenja kašaste hrane
kašikom.
2.Učenje traženja noše.
 18 - 21 MESEC

C/ GOVOR
1.Stimulacija upotrebe vezanog govora na nivou
rečenice od 2 reči = imenica + glagol.
Podsticati razumevanje govora postavljanjem
pitanja –ko je to, šta radi, gde ide?...
2.Ispunjavanje neke želje samo traženjem rečima.
3.Pokazivanje delova tela na sebi, na lutki i na slici i
imenovanje.

D/ DRUŠTVENOST
1.Imitiranje jednostavnih radnji – logomotornih
modela i imitiranje radnji oca i majke.
2.Izvršavanje naloga - jedan predmet se stavlja na tri
različita mesta - v. pamćenja
 21 - 24 MESEC

C/ GOVOR
1.Imenovanje poznatih predmeta meĎu
nepoznatima.
2. Konstrukcija rečenice od 2-3 reči-glagol +
imenica – neke zamenice (prisvojne,pokazne...) ili
neki pridev.

D/ DRUŠTVENOST
1.Pospremanje svojih stvari na mesto.
2.Učestvovanje pri oblačenju, svlačenju, umivanju i
brisanju – praćene govorom.
O Literatura:

O Borota, V. (2013). Razvojna skala za procenu nivoa prelingvistiĉkog

funkcionisanja. Instrumenti i merenja u logopediji: Kongres logopeda
Srbije. Nacionalni skup sa meĎunarodnim učešćem održan 17-19. Maja
2013. Zbornik radova. Ur. Neda Milošević. Divčibare: Udruženje
logopeda Srbije