DZON tOK

OGLED ",- "

o LJUDSKOM
RAZUMU

PREDGOVOR
Dr GAJO PETRPVIC

"KULTURA" H162. BEOGRAD

/

ZNANJE I MNJENJE U FILOZOFIJI

OZONA LOKA '. '.
/ ,,\t";
NA RASKRSNICI NOVOVJEKEEVROPSKE
FILOZOFIJE

Iz 19.. vijeka naslijediili smoshemu, kodaje:d~

nostaVTIiO i na izgled p<Ij.hvatljivo prikazuj e bit..:
no dogadanje u eyropskoj fiJowfiji od 16. do 18.
vijeka. Glavna je otllika no'VoVjeke filozofije,ka."-
2\e shema, u njen0!Il. gnoS€oloS:kQnlkarakJe
s ovog gledi~ta grana se ~ u dva proti~C1tEl.
a ru ,
pravca: kQntinentalneraciO'naliste i engleske enJ.--
piriste. Dok prvi veli&ju razum kao jedJini izv'or
spoznaje, drugineumW'l'l!Q uVj eravaj'U da sflTa .spo-
znaja proistjece iz iskustva.l3orba. ovih. dvaju
pravaca ostajeosnoiV"a razyoja novovjeke evropske
filozofije sve do Kanta, Ciji kriticizam predstav__
Ija negaciju ali i a:riginalnu sintezu empirizma i
racionalizm.a.
Kadpol<1zeCi ad ove &heme pokuSavamo da
odtt"edim0 polozaj Dfuna 4>ka1u~vT'O'pskoj fiJ?zo-o
'Non Lokrocll<:> se 29. 'VIII 1632. u RlngfOfluk<:>d,
Bristola, od DCa pravnika,vatl'enog puntanca, k()ji jekaQ
oficir :rE-voluclonarne aI'IAijesudje~ovao 1I graClanskomratu,
cetl'desetih godlna. Skolovao SerU Ve;;tIltinst€,:,ui mruni,..
verzitetu uOksf()rdu, gdje je steka() stepen magistl'alpo-
c
staopredava grCkog jezikai reforike i moraine fil(>zofije.
Nakon regtauracije stjuarta (1660), u vrije:rne o~j;l.'''l:J0rl:Je
I izmedu Vigovaea i torljeva¢a, Lok SE> brzo nasao. It tal:JOl1l
vigovaca i sprljateljio ses baronom ASIijem, I>as",ijim
lot'dom SefWbe1irjem, jedtiJ:itIDdd vo<:'!a V1igoV'~eop02Jleij€.

v
 fiji ne ostaje nam dtrugo nego da ga smjestimo
medu "engleske empiriste". On ta{!la postaje "pri-
jelazni clan" od F. Bekona iT. Hobza ka Dz. Bar-
klijU i D. Hjumu, osniyac empiristiCke spoznajne
t€<>rije, crje zacetke nalazimo kod Bekona, a kraj-
nje konsekvencije ked Hjuma.
Medutim, kako je citava tracldcionalna shema
sarno karikatura' razvoja novovjeke evropske fi-
lozofije, 'to jei mjesto koje ona ostavlja Lob su-
viseusko, .~• • njegovufilo:wfijll,Lok nije sarno
"engleski empirist" illego i"kontipentalni ~acio;
nalist". U veCoj mjen nego Bekon i Hobz nJegOlVl
Goellne 166'1. stupid je uA'slijev'll sluzbu!<ao kucnilijecnlk,
. odgojitelj najstarljega sina, i sekretar i savje1;nik samoga
barona.Kad je AsH 1672. godine postao lord-kancelar Lok
jE! doMo vlsa<ku dr,zavnu fullkciju, a kad je.ovaj u:slkor.o
zatimpao, mora<) je i Lol,napustitisvoj polozaj, pa je oti-
SaO uFrancusku, gdje je proveocetirigocline (1675~113,79).
Fred maletom reakcijeponovo je 1683.,'napustioEnglesku
i sklonio se u l;Iolanellj1,l; gdje je neko vrijeme ziVio pod
la"nllim imenom, <:lJr' va;nderLindena,. Iz Hol$dJije se vra-
tao zai'e<inos n0vtirrll kraIjeffi Vilj.emom :m Ol'a,nsltim" u
vrijeme tl'kozvane \,slavne revolucije" ~G~8 gorlme. Zb?g
zdravstvenih r"",loga odbio je polozaj· ambasadora na
branl'lenbudkom • dvoru,aUj"" pdhvationeJm .1akSu
drlavnu funkciju uLondo')U.1691 ,godin",preselio Be na,
seosko dobro Jedne prijateljske porodic" neqglek() od, Lon.-
dona, gdje je ziViodo svoje srorti 28. X 1704. - Glavna
Lokovadjela: Pisma .0 tolerr;:llciji (Letters concerning To"
leration, 1639d692), Dvije, ra,.pT"veo!llladi (Two Treatises
of Governmev-t, 1690), .Ql:Iled . .0. Ijuds1<;om raZ''.l'lntt (AV-
Essa.y Concerning Human UnderstantUng. 1690), Ne7<.a
razmatranja. 0 posljedicama sniiavanja karnata lpora.sta
"rijednosti nOl'ca· (Some ConsiderationS of the Consequen-
ces of the l.owering Of Interest and the Raisillg of .th.e Va-
lue of Money, 1692), Neke misli 0 odgoi1~ (Some TOl,gMs
Concernino ,Education, 1693)" Razumnost ,krscans,tva (The
ReasQni!bleness of Christianity, ~695), Qupravljanjura,..
zumom (On. the Conduct of fh,e Understanding, objavljeno·
posrortno, 1706). .,... Vaznijino"iji radovio Lokuionje-
govoj filozofiji:R. I., Aarol}: ;ohn£0,,1(e, Ox~orC!1937 (Se_
cond Edition 10(5),"J. W. Gotigh:John Lock"'s'Politi,,al
PhilOSOphy, QXford 1950. A·Klemmt: John Loc7<.e.:, Theo-
retisrhe, PhllosoPhie. Meisenheiinlalan 1952.. D.J.O'C<m-
nor: Jo""'" Locke; London 19;;2. J. W.Yolton: .John iLCi"ke
and TheWa!!o! .14eas, Oxford~LoMon 1956. M. Granston:
John. Locke. A. BiQgraphy, London 1957•.
VJ
su pretece Dekart i Gasendi. U ne manjQj· mjex:i
nego Barkli i Hjum njego'Vi s].l nastavljaci fran-
:uski i njemai.'ki prosvjetitelji 18, vijeka. Spod-
Jednakim pravom s kojim se po.s.matra k,ao pri-
jelazni clan od Bei!;oJ;la i Hobzaka BaI'ldiju i Hju-
mu, Lok se moze posmatrati i kao prijelazni clan
od Gasendija .i BernijerakaVolte:ru, Kondijaku
i francuskim materijalistimli 18.vijeka, ill <Xi De-
karta i Spinoze ka Lajbnicu i K;mtu.LokQva filo-
zod'ija. ne l~~ uz jedanpdputevanovovjeke evrop-
• ske ~ilozofiJe; ona stoji na, njihoyoj najv~oj ras-
krsnlci. .
OSNIVAC spo<mAJNE TEOl'tIJE
U. "Poslanici crta.dcu", predgovorl1 s'V0m. Ogl~­
du 0 IJudskom 'l'azumu, Lok prica kako ga jejedtna
n,,:uspjesnadiiskuBija s prijateljima nave1a, p,a PO--
ffilsaiO "da smo maZda" posli. h.'Ti.~ praycem - da
je Pl:'€'. n() silo smo izapoceli takyo istra~ivaI'lje
t:eba~o l$pitatinase sp<;J6.obnosti i viq,~ti koje stya-..;
n naS l:'amml.1l0zeda res,aya,a koje TIe moz~".
Ideja da prouCavanje IjtldSko.g razl1:rr)1i treba
~apr~h9di SiVf!koj ~g<Jj ··njegovoj 'upqtrebi u
fil0zo,flJI 1 naucl, 4araz).ll):). treba najprije upotre-
bili za ispitivanje svojih vlastitihspo.znajnih sPo--:-
sobnosti" WOOstavlja po;lamu ideju Lokovog glav-
!t1og djel8,. .,' . , .
Preciziraj'uCi ~voj zadat!lk ,tokna,pO~kd
Ogleda izjavljuje dill>. zeU istraZiti "wreklo,iz-
vesn<n>t i opseg Ijud1<lkog znanja, k,a() i osnoye. i
~~~~~9~~ova.nja, mnjenja i sagllisaVanj8,;" (1,1;
On odml'lh dodaje da necewapti Ufizi~o
ra~:tranje.~uha ~ u llletafizi~e.spekl.ilacije?
sustim ?uha 1 0 IllJegovom o.<Inosu prenla :tijelu,
Bez obzlra. na. to sta je duh
--:-:::-"""'-. , . ., . LO<kZ€ll
:>am po sebi ,.. ...
• .. Citaj, D?on Lok: Ogled 0 ljudskOm>razumu•
I >kmiga, I glav>l, 2. odcljak, str. 19. Na isM nal\iIl.Ci-bir!lot
ce sa LoIkov Ogled i 'li dalltiem tekStu, .. .' >.. .
VII
 on 11'1oZe prufiti. "PJ:-0sti:rn' istlJ.-
prouCiti stan am
rijskiro roetodorn " on zeli da otkrijeizvor€" osno-
ve, stepene,i granJice naSeizvjesne i vjerovatne
spoznaje, znanja (knowledge) i mn.jenja (opini()ln),3
Ovakvo. prouCavanje .naseg raZ1J,ma nije . samo
prijatno nego i neobiCillo korlsno. Ako taCno upo-
znarrio granice nasih· spoznajnih spooobnosti·.mOO
ceroo da ihradOJl1alnd.j1'upotI:ebljavamo: .umjesto
da uzaIud pokllsavamo spozn<iti onosiJolil;ml je
principijelno nedostupno, usmjerit cerno ~ve srta~
ge naono sto narrije dJostupnoo Ovakvo razgrani~
cenje onoga stose moze spoznati odJ onoga sto je
nespoznatljivo takoder 6e nas cuvati<xi skepticiz,..
ma i rezignacije, dJoeega cesto dovode neuspjesnd.
pokusll:ji..,poznajenes.poznatljiy~g.
Prije. nego .sto se prihvat±rn0 n?a kakvog. dru--
gog spomajnogz,adatka,treba da, istraZi,rno}ticno
utvrdimo sta i kako mmemo, sta izl;lSto.ne Il}oze..
mo spoznati - to je 'osuovnizahtjev Loko'V.J~Iilin,
postaylj,anje:rn oiVOg zahtjeya JIJjegoy.qm ,reallza--
cijom u svom glaynoro djelu L<>k: jepqs.taJo.osnh
vac spQZllajne teorije i spoznaj!'J.O'i;~o/ijskeorijen-;.
tacije u ['lQ'Vovjeilroj filoZ4:)tij~., ' . ••.. .., ..•.•
U higtorijallla" filQ:;lofije~nim U ,19.. i?q,
vijeku POillekad ~.e. geporio "sPOZlilaj-noj . teor;iji" .
anticlqh ~ srednjovjekovnih:filozofa. Oni . koji~a- .
ko Cine po1azeodCinjenioo da seo, moguCniOSti,'
izvorirna, stePenima it granlcama ., spoznaje ras-
pravljalo v~ u antici i 'U ~dnje:rnyij€,lcu; pri
tome Ulporavljaju dasu '1spoznajnoteorijSke" ~n-,
cepcije Qvih filozpfapile s~taVI1J dio ~jihoveo Qn~
logije i IQgike. Spbznajnat.ei:>rija kOO·. zasebna i .
funda,:rnentalna clJisciplli).a rada se U nOViqITlvije-
ku: idJe.ju ,&.. ):>rou~"aIljenaSTh. s):>oznajmh ,.,~po­
sobnostf illpze .i '(::reba 4& prethodii. ISvak()ffi <'l1I"lY~'om
filowfskom P'09-uhvatu'Prvi je ~ire ra:zvjg, ()'J;llOat
zl02io i pokusao realizirati u' jednom ·zasebriO!lI1
dJjelu DZqn Loik;.naziv"spoznajna teorija" i na-
•SamLok hema nik~kvogZ8.je<1rii.Ckog,ndtiV!F"a
znanje i mnjenje. Mi cerno oboje nazivaJti .spoznajom".
VIII
stoj~nja oko- jasne i pregledn>:e .~tematizacijes.po-­
znaJ1?'?teoiI"etske problematike javljajuse1Jeik, U
19. VtJekll. . .'
Lo~vim prethodnikom uzasnivanju spozI1ai_
ne: teonJe ponekad srp,atraju F. Bekona.BekonoYa
mrsao da obnova nauka treba da pocne stvaranjern.
:!'ove m;tode na.ucnog ~strazivanja doista jesllCilla
Lolk:?VOJ da spoznavanJ€' trebada poCn'€ prouca-
:,anJen; spoznajnih spo\SObnosti. Ali t Q ipak nije
~sta =sao. Be'kono:;ra precutna pretpostavka, ,dia
J€ pourotma spozn,aJa moguca, postala Je za Loka
otvoren problem.
Yise~e?o. Bekon, Loko'v program spoonajne
teenJ€' antlclprrao je E. Dekart. Najjasnije taj je
pro~am proklamir;m u njegovim Regulama: "da
ne.bl~'~ uveik: ostaIi u neizvesnosti .sta je razumu
moguce I 5'!a razu~ ne Si <:lielovao slucajno, treba,
PiI"e .nego sto se pnprem=o ola stvari posebnOI S8_
znaJe:r.n0: dta smo jedn-om u zivotubrizljivo. ispitali
za kJnJa saznanja je Ij11dski Un). sposQban. "4
.. Medutim, za; razliku o~ Lok~.: De.kart je ovaj
program ost:;ano samodJelonucno: Regulae. su
ostale .~edovrsene (takve su.objavljene tek 1701,
pO'~~ y:tJe'ka nak?n De-kartove srrirti);Meditad.i>e
POCL11JU spozn.aJn.oteorijskim razrnatranjima.. ali
v
ova sIuz,e saroo k80 uvod uono sto. je sam Dekart
u p.?d~aslQVU oznaCio 'kao. glavni zadatak djeLa:
pru:,anJe dokaza :za "pnstojanje boga. irazIiCitcst
OOiVJekove druse od tijela". .
Rretpo<stavlja seda je Lokza vrij,eme s,"oga
bo;-av:kau Fra~cusk'?j{1675__1679) vidlio r'ukopisni
pnmJera!k: DekartoVlhRegula, ,ali to nije POuzdl9.~
:ro utvrdeno. Prva. skica Loko!vog Ogll1 da potj e ce
l~ vremena prij~ njegovog. d'Olaska u' Francus'ku
(l~ l~.7n Dakle, ne:!rlaIl)Jo I1ikakvograzlega gaIle
VJeruJernO Loku, kadJ kaze4a semiS4? opotrebi
. ,~R. l?eka[!: P,:aR;~ii:na i ,iaSnfL J;>ravila ruTo()vo<'lenja
41,!hQ':" u. Mtra,;;wan)u, tSti",e. Pre.veo dr)').. Nedeljkovic.
~:s~f4i'l~~:fsko drustvO, Beograd ,1952, lltr..115. Up.
rx

fotlcav'anjaliasih s poznaj nih ~oJ::~OISti ro?d1a
P ... ._""'l;J·e razgovora 8 pnJatelJnna..A1i 1x>
u nJemu l:"'~
nista ne mij enja. na. Cinjenici. ~a se lSta mlSao ve _
. .
..•. '-ri.:l'la iizrazlla uradOVlIDa R. Dekarta. Za
ranlJ€' L· 1_ ••. ...~ l'ao De-
snivajuCisp'(}~a.jnuteO'rlJu· 0"'- Je nasL<1V J .
IVU'- .• ..,
lfurt6vO djclo; . .. . . '
Ponekad re twdi da pravi osmvac sPOznaJ~
t~Orije ipak. nijeLok, ~ego K~?t. Lo~ Je,kazu,
pro1J:cava.osaInOpsil:?losko por,tJeklo IJ1;l.dske 81;>0:
znaje;probl
em lopC:kOgJ. poriJekla, vnJednost!' 1
granica spoznaje pootavio je ~k Kant. M~tim;
Lok nije proucavao samo ponJek1o spoznaJe. Vee
na poeetku OgLeda o~.~j.av~juje d~ ~porea. po-
rijekla spoznaje istraZlvati nJenu ."lZVJe:snos~ 1 0P."'
se"".. osnove i stenP-ne" a 0 svun ovxrnPltanJl-.
m: Joi:Sta i.raspravfj; 1J: ~etvrtoj knjizisvog~. dje.-
Ia. Zabludfl dJa jeOgted posveeeusan;o ponJeklu
spo:znajenaeta1a: jevj€FOvatno zato st6 p~ble::n
porijekla dominirll- u prve~tv:ije, dJ?Sa;d ~~JCltan:­
je, knjige Ogteda•. F:raneuskip~VJetitel;JllB.Vl­
jeka toliko su se oduseviliLok:qv= ~eenJemo po-
rijeklu ideja, da do glavnog diJelan]egovog Og~~­
da nisu ni stigli. Glavni dioLo~?vog.Ogteda .-:UJe
zainteresirao niHege1a.. -0:.. svoJlm1?redavanJl.I!l;ll
o historiji filozofije on· OpSlr'IlO gOVO'r1 0 prve dV;-
je knjige Ogteda, samo za.razliku. od fran:UlS~I:
materijalista dolazido zaklJu&ad;:t "ne:tn~zeb1ti
niceg povrsnijegnegosto je ovo (I..QIkovo)lzvode--
nje ideja."5 ... . . ..
Nasuprot Hegelu. imladohegelovgima'Marks
i lffigels usvojoj Svetoj po'rodici, upaznatom od.-
jeljku "Kritlcka bitka pro.ttv.franfU~kog~~te~
jali a " isticu vrijetinost 1 historlJskizna~] .~
ZlJ1
kovefilozofije. Ali n?:v'(}deCi glavnoLokovodJ e19
podkarakteristicno pogr~s:;im?a51?vom "ggled 0
porijeklu ljudskog razuma, , om kazu da je tu llik
• cr WE" :Hegel: samtIiche'Yerke. NeunzeJ:1l1te,
Band.VorlesunpenUl>er .· a:ie Gesehichte if,¢1'.. Ph~loSO'Phl.e.
Dritter Band, zweite Auflage,Stuttgart 1941, s·fl4.
x
obra~!ozio "osnovni princ:ip" .J3.ekona i. ~obza­
"porIjek!o znanja i ideja iz osjetnog svijeta"6.
Trecai eetvrta knjigaLokovog Ogleda otkri.-
c
:re?-e" . ~u U drugoj pQlovini 19, vijeka. M~dutim
JOs uV1Je~.:: moz~ cu¥_misljenje da je u Lokovom
OgZ.ed1~ TIJ~C 0 pSlholoskom, a ne 0 logickognose-
olq~k0rn.. pr?bleJ;lluspoznaje, dJa njega zanima na
kOJl n~cm l.Judi. faktiCn~ .dolaze dosyoji~.:;poznaja,
;:t ne lZ kOJe~ ~ora ~J1hoya spoznaja crpe svoje
pravo na. vaze~Je. .Ps1holos'ko i spoznajnoteorij-
sk~. proucavanje.dOlsta se ispreplecu u prve dviJe
ImJ!~ C?9!eda; .cetvr1::<:. knjiga )asmro pokazuje da
tu ~lJe I::? ops1hologl]1 :>pozn,aje, negoospoznaj-
nOJ teor1]1.
Lolfka.;>..osnivac spoznajne ,teorije nepripada
samo h:st?n]l englesk:e fi1()z~fije; kao takav on je
nas.tavlJac Dekartov Ipre'teca·Kantov
.. 00 L;>~ i K~ta do .I:8J8~h dian?: hnsljenja 0
vr:~ednos.1;i spo~na]n~. teO'rlJe1·spoznajnoteorijske
;mJentaCl.J.e u filc.:zof1Jl stalno SU se mijenjala. Ide-
~a .da .pn}e no sto poCpemospozuftvati. moramQ
lspltati samu mocspoznavanjaHegela j-e podsje-
cal.~ ~a ,,~1.1diru ;predostroznost" onog sholastiCara
kio]! Je htio cia na1.1Ciplivati prije nego sto skoel
1.1 vodu. Za: novokantovc~ spozuajna •. teorlja je
oonovna fi1o:z<;fska disciplina. Za:M:&tin;:tHajde..
gem spoznaJnl.prQblem uopcene po<.qtoji;suvre-,
meni erigleski filozofi tims~ pnoblemom' neobie-
.' K. Marx, . F. E:n.ge]s: Werke. Band ,2. Dietz Verlag
Ber!m. 19~8, S,. 136.•. - Uzgred. receno, zazaljenje jest"
O'iraj neoblcno zanimljivi od.ieljak Svete porodiee kojise
vr~o c:=sto,?itirc:,. d~ da~as nlje dovoljno proucen'~ U prl-
... mjedb. na kraju 6d;lel)ka Macl<s dEngelspnmjeCuju:
,. V~z;a franc"t:ls:kqg materijaliZJ1j.a 5 l)ek:artol;Ui, LQkom:' j
sup!'otn9St filozofije 18. vijeka .preli:lo.metafizid 17; vijeka
()DSlrn~)"Su prikazani u. vecini:' ~()yijih franc'uskih, historij~
fllozo:lliW. Mi s~o ovdl,e In:ali, narop1'ot16:1tickoj kritkl,
sarno ~a ponovlmo poznato.. " (OP. Cit., str. 140). Bliobl
z~nl~l)lvo ISJ?Uati, na kp.ie ql.! se frllncuske histol'ije fi-
l?"ofl)e o.sl~njall Marks 1 Engels pi~uci ovaj ()djeljak do.
11 ~u u nJ',"!'u doista sarno ponavljaHlloznato, 1 MIlk'; SU '
DCJene kale se tu sadrze taCne. .
XI
 . 'b,'Medu .roarksisfunA mlslj€ltlja
no'intenzlVno ave.,.,. ' . .••. '. ". ,'. LoroY
"}''''',na
su pOid1J€ J='
Po, nasem rruslJe,nJu',v,ec , ",'
, ' , d ., ••. ta"apo=Jha
Ogl¢d uvjerljivo pokazUJ€. ?- J€ ,,cIa ta ki ' ' roO-
teori'a s1obodnaod ontolqskih pretpos ,V n~
'. JAlJ. fantasti,ene spekulacije dogz.=tske m~,­
gu~a: '!i'ei poslije Loka uvj€'I'avaJunas ?Ia ~e
taf1zike. 1 rr .
J ", ,..........efleksiJ·a nUZan sastavmdio
spozn3.Juo ueoJ;"l.)s;"",- •.. ,
svake kritiene f110zof1Je.
REPREZENTA'l'IVNA TEORIJA IDEJA
Ra:tYijajucisvp-ju sppznajn()teorijskuk~ncea-'
ci"u Lok, i DekArt, polaziod pre:~osta~.~ ne:
midodilse spoznajemo 1>tvartlost k;>Ja POS] d",
zavil!;1:lo od nas, ,.ili~a.j~ nespoz.n:Jemoneposre
no niego samo,posredstvom ,,1d?Ja. '" ", 0
, . . , ......ao da" nikakvu apoznaJu
Dekl'lrt '_1~+ci'e
.... ,"J€ $maUL. ",
mp.ne .nemofnl ,l."Uati un...."C J
onome s.o J,e lZvan - 'L, 0 • b'" 'm""'
U"''''O posredstV1C:xm idieja, koj e 1man::. u se 1.. .da
k~o rnlSljenjeposve 'je isw: "OClgledb:lo Je .. ~.
. t . , 'redno nego samopO
duh ne 1>p0ZirlaJe S vaJ;"l. n€!p06' ......, "(IV. IVa
e<listvom idejakoje imao nJIma. ",
~ti:-, 620. Uporredd:IV, I,l :ilV;X,),~:I'y4..~ .' 'rtlO'la
po'am idiejejed~ Je od klJUC:';1PO]
:oekart~ve i Lokove f:i1ozofije, kao iCltave . e~
skef:i1ozofije 17.v:ijeka: LokOVO(Jol:lr~den]eO;;~~
'rna uglavnozn se slaze' s Delkart0VllIl..Za
k~ J'e ideja "ave on,'o i3to n'loj duh neposr.,__ndo ed
shvaca", odnQSIlO' "sve,stoje).lnase~ d.~~' ~. a
n-eston:riJslimo lJ.ez9pzira.:n.a:tio"p<a. '1I:0Jl. n-aClIl
.\ 1. . - U8__ C __ - -'. __ • _
mlS' 1~~izjavljuj~da on .ri~~cJ.u ,,~d;ja"=~~
,Yt ' diuh opaza u seb1, ill, stoJ~ nepo , .• ,.,
p~~e~ opa~ja,1?-1isli .ilir~~rna"(I:r; 'RIll, .8'.
etr, 127.Up~redi:I, I,a.1 IJ,I, 1)
"J:,a correspon4ence de pescartes dans.te~inMit~i
Paris 1893. :ur,p. 47.4".
• Op. cit., III, p. 392.
XII
Idleje sudakle za Loka. neposreda;n predmet
avih naSih spOZ!Ilajnih akata i ujedno sxedstvo za
spoznaju stvar:i koje postoje nezavisruo od tih aka-
tao One u nasem duhu preds~avljaju (reprezenti'-
rAjl.l) 00.0 soo pootoji i,zvan d'Uha.
Ldl:ovoj koncepciji ideja Cinjenisu razllc:i:u
prigovo~i,opravdahi i neopravdani.
Med'll n~pravdani:m.a. na prvo nijes-to ireba
stav:iti onaj koji IffiZe dia je Lo<k nekoO!I1Sekvenitan,
je:r podJ idejoiIIl;mjsli cas p:redmet, a~sam akt
misljenja. Ova tVTdnja potkrepljuje '$€ time sto
on kao posebnu vrstu idejanavocli "idieje reflek-
sije, a ove 06to ni.su predlfietnegoradJnje duha.
Medutim, nije tesko vidJjeii diEt Lok raZllkuje ideje
reflek.sije kao idieje o' radnjama naseg duha i od
onih ra<!nji duha 11a koje soe t~ idej,e odllOse i odi
onih duhovnih radinji kaje :imaj'll i;e ideje za svoj
prech-net. Y>.<J.O SW duh ne OpaZa neposTe<kJ.0 spo-
Ijasnje predmete, tako C>.\1,bar pre:mae>hom shva-
ca:nju 1mje u Ogledu dominir.a;, ne<QpaZa. nep9'-
sredno ni s.voje vlastite rsdnje. To z.naCi da ireba
razlikovati ns primjer '<}f"trZanje,. idi",ju .opazflnja
i misljenje 0 idieji QJ?aZatjja. Prvi? je ra4pja duha,
drugo ideja 0 toj racinji, trece J:'fl9irtja <lulla usJnje-
rena na ,idieju jeclne duhovne radnje, ',.'
Druga je .primjedba, koja Se cestq< cuje,d<t
Lok suv:ise Siroko shvaCarijec"i<leja",ICl~ja,je~
' njega predmet avih diuhovnih radnjiqd,o'Sje-tn.og
opaianja do najapstraktnijeg :rniSljenja; lI4egut'irn,
ocitO je da predimet osjetnog opaZ~ja i p~et
apstraktnog rniSlje11ja ne moze biti isti. Ovaj pri-
-.",
govor bio bi opravdan kadabi Lok 't'vl'diooas'll
we ideje istovrslle. Ali on smatra <:J,a. postoji nJ!l1:~
go:razli6tih wsw ideja.I'rema tome, al\co.Wk t
di cia je predmet svakog duhovrnog,.akta nek.a ide:;
vr:
ja" to joB ne znaCi da sviduh()vnaa:kti ir:n:aju sa-
svim isn p r e d m e t . . , .....'. ..'
Mnogo Ell ozbiljnije neke druge tfskoce. koje
proistjseu. iz d-e1'inicije pojma.;,ideje",
XIII
 , 'g~e i kalro
je bez jezika. Ill, malo slobodinije: pojedinaene
Pri 'e svega, namecese pltaI:l,Je, '~sam Lok spoznaje kao"privatno vlasniStVo" pojed:inaca
J . 'd . "ko'e BU pr€dmet duha,. , moguce 5U i bez rijeCi, spOZnaja kao zajednicko
postoje te ,,1, eJe ' " J dJuhu", ,Medutim,):li~e
''''';C'l·.n, tvrill da sU one "u .. ,. duh moze dobro i drustVeni razvojni proces moguea je sarno
=. yv. ' . . ., -to -to samO' ruJe , pomoeu rijeCi.
lako shvatiti ka~o nes " .drUe strane .ono sto. je
biti "u duhu':, 1, kakO, B • titi. ipredmet duha", Spoznaja je dakle bUno zaviSna od dviju vr-
sta znakova: ideja i rijl:!:cLldeje BU znakoviza
U duhu" mo,ze 1stovremeno ., .. ' , 1'deJ'a., k,OJ"e,
" v 'j;
J{j{! je teze. pI ante·
. kako,pomocu .,
poznati stvari. $iQiesu
. predmete, rijeCi 'su znakovi za ideje. ProuCavanje
sU u nas~ dMy, moz~hus n",posredp0 ~~tur>Ilf obiju vrs.ta znalrova zadatak je nauke ° znacima,
izvanduha. AJ-,..o S~l ' . .. kako oil. moze znati se:miotike (LIjuetwn5.Ij),
samo nje~OV~ vlastite~dJeJeke stvarli da ~u l1 aiSe ,'. Svoje shva6ainje 0 .semiotici i njenom mje-stu
da pored IdeJa pp?toJe 1 n~ .a? Ova· teiSk6(:a pro- u siste1!).u nauka Lok je ukrartko izloZio u posljedJ-
'd ' d kvatne tim s t varlm· .. ,'" 0 njoj glavi Ogleda. SVl:!: sto ulazi 1.1 djelokrug 1jud-
1 eJe a e •. ,. "ta.. ··LOkovo dj,elo i (li n39J c?'ffi.
vlaci se kroz Cl V'() " < " . '. ' Ilkog r~,()n ovdJje dijeliti tri dtijela: (1) "pri-
joo imati priJike ~. govor;uno. roda stvan kaikvesu same po sebi, njihovi odnosi
i njihov naCiri delpvanja", (2) "ono s1;o sam covek,
SE~nOTII{A,
kao .razmnno biee s:(obodne volj e, tr<:~a da C:ini da
bi postigao neki cilj, naroCito sreeu" i (3) "naCini
, . -e·d.no. """"za'
. " da razWri nepos:;: v ..~
sam9 i sredstva kojima se postlZe i prenasi znanje pr-
~matn:lu9:, "., " kdefirlrra znanje,kao .op~: vog i drogog".U s.;kladu s time sye ienauke dije--
svojev1astite l~eJ'e, I,o~t •• /?tll.vljanje slaganJiL iIi Ie na tri glavne grupe: (1) "fizika" iii "prirodna
zanje, a IDJn]enJe~,p ,po. " .' .,' .•• ' '. fi1ozofija"" (2) "praktika'~ Cijaje najzniai'ajnija
1 n' a mecht naslffi1qeJama., . " ", .• azl'
ne;saga J. . .... ;., <~'a imnjenjapro1zl grana "etika" i (3) .,semi0ti)m" ill "logika". Cil} je
Ii0:4h qeflnlcua ;l,ti.. l aZena rijefu!:1a, fizike postizanje spekulativne (teorijSike) istineo
dJaspoznajiJ.?e B-'<>ra.nll.;:no b ;, e~ dostUpnesu svemu 8to postoj~, ellj je praktike iSJP!'avno' djelo--
Ali ide-je kOJle ~1;l Faze1\lh~J nalaz~, SveSU .Co-- v8J1je.Tre&. graria(senrl?:ttk.a ili logika) havi s~
rn.
sarno on0IX';l)', .:U' 8 Je I:l~virngrudima, nevidljive "prouC<ivanjem, pr.ir(ldJe .znakova, koje 4uh upo-
.yj,ek?Venu.~ldr;;.~~~;~ll,II,1,str.44.0). < treb1java radi Fazumev8J1ja stvari ili pn~nosenja
-·
Perna ru
1 !lkrlvene 0. " 9; k . lie postojati tzva..TJ. d znanja, <'!rugima" (IV, XXL, 4, sir, 795,),' Semio.-
•l'v1eCllitiT', covJe .J1:ernOstojat1.ako. roO- tika je diakle.. ilauka 0 idejam.a, i rijeCima kao
stva':iOrustvore ~o ~u l'l,ldlma,KSJ() B'red7 instnuneni;irna, spoznaje, Serniotika illije &'l!I10 no~
gucnos,ti ~8'ro.un.:klJ.c~J<:.ro:n:llsli Jiza iljihovpsaop- vo ime za lo>giku, to je ime g.a nov logiCki.! program
stV;(yza blIJ~:7Je ,sv~Jlha 'kao "ve1ikiiillstruntent Cije os'tVarenje treba dJadQn$e "<1rukciju logiku
cavan,je .drugl,!Il IJudiT , i , ' 'I' dima, ' dao je- i kritiku. n~o stosu one ~dje smo do s>ada pozna-
". ''''_' ~I dnllitvaOOg Jl:!:. JU . vall." (IV, XXI, 4, I;1tr, 796:), . .
i zajedn;r"""U v. ..~ .. oo rij' eO- ' a rijeCisu C1.tlni~a.­ '
zik, JeZlkse sasLuJl " ..' }"' '.za prenose-': GoyoreCi 0 semiotici ,Lolt ne kaze ndstaek,Spli,.;
,~_.,
l'.vVl. za
. · . ·l·de·j·e,
·'zn,:akoVl.koJt
., nam
' . s UZ€" . ··b·l· "~,
Ilj'ihovo e ez~-c cite 0 odI1osuizmedu seJniotike ionog il;1traZiva-
. _ "~;h :rtli6lida:u:gima, kao 1 .'Z,a '.4 ·....h.795), nja 0 znanju i mnjenju kojim se on wvi' U svoJ11
IlJe Uf"""' b " (IV' XXI. "'L.,.... .
njeradli vfastite;:tpOtre '~ki.·e '~eza~a Qd jezi- Ogledu. Zato bi se mog1o, pitatida Ii iStraZiva-c
Nasa SpO'ZIlaJa teo~Js. J.. "ivanje IlemOguce nja sadrzazla u Ogledtt trew posrnitrati sarno kat:>
ka, all njeIlood!davanJ.e 1 5aoPC '
xv
XIV
 _J:. '~n~J'e .gdile ikalro je bez jezika. Ill, malo sl0bodinije:. pq.je4inacne
Fri'e s"ega, nmn=eOO ph""., 'Jan~Lok spoznaje kao "privatno vlasniStvo" pojeclirlaca
J ... .'d· ." k:o' su preclnlet d uha. """.... , mogucesu i bez rijeCi, sPOZiIlaja kao zajedJrriCko
postpje te ,,1. eJe ' Je, u. <lIuhu~'. ,Medutim, niJe
izricit? tvl.':d!- da 8 11 o~e 'e amo nije duh, mO~E;} dobro i drustveni razvojni proces mOg1.1ca je sarno
lako shvatiti k~k~~r~~ie strant~, ono . sto Je
C

pomoeu rijeci. . ...' ..'

biti ,,11 duhu" , 1 ° ' . b'ti. redmet duha,"· SpOznaja je daklebitno ?avisna od dviju vr-
U dllhu" moze is,tovremeno .1. '.,. "p CU , ',deJ'a' k.9J'e sta znaim-va: ideja i rijeci. Ideje suznak;0vi za
" - 't 'e kalro pom9 1 , predmete,l'ijeCi'su znakovi za ideje. ProuCavanje.
Joo je teze pI an~ 1ZIl.!lJti 8tVari Jr,qjesU
8U u nasem duh?, m<Jzd~I?ll~postedp.o dJostupn<:
obiju vrsta. znakova .zadatak je. nauke {) znaci!1la,
ilZvanduha. ",1,..0 s:t ' kako 011 m,oze zpati
0" ,
se:miotike (2:IJuslUJn~IJ),
s,amo njegov':l vlasti"b7 .1.cJi~~e cstvari i da 8U lJ.ase Svoje ~hvaCanje <.> §eIhioticii njenom mjestu
dapored ideFP9(5to'Je ,1 ." a?Ovateskoca pro- u sistemu nauka Lolf je1.tkratlto izloZio uposljedJ-.
idejeadekvatnJ. ,'tiIIl t~~ djelo i 0 Iljoj c~mo njQj glavi Ogleda. Sve ato ulazi u djelokrUg ljud.-
VlaCi se kroz C1i:l:l.vo ' . . ,c. ••... . l'kog lCiaZ1.,Un8. .'pn ovdje dijeli u tri dJijela: (1) "pri-
.oS imati prilike 4a gov<Jnmo. rOOa stvari ~e 8U same po sebi, njihovi' odnosi
J ,
i njillov IW,Cin de18vanja", (2) ,,011.0 sto sam covek,
SEMIOTIKA
kao razujDpO bice sl0bOdne volj e, tr¢1Ja da C:ini da
bi postigao neki ellj, irlaI'\ocito sreeu" i (3) "naCini
"" da' razuni ne'l.Ji08Tedno qpaza" samo
smatr~Juc::, " ikdefiIlira. znanje kaoopa:
i sredsWa kojima .8e postize i pr~mosi. zmmje pr-
vog i drugog". U sldadu s time.sye: se naukedi.j~
svojevlasti~ ],~e}e, L?1'e't stavIjlinje sla.ganja.ili Ie na tri glavne grupe: (1) "fizika" iIi "pri:r:odna
zanje, a nIDJeIlJe k~.p. po. ". ..' ""c," filozofija", (2). "praktika'~ Cija je najzniai'ajfuja
neslaganja medU nasl1:n}deJ~' ." .., 'zJ. i gra.nli i,etika" i(3) .,sen:ll0~"·.ili"logika".• Ci1j·je
,.... . ' c.·· ..· 'z;ri.anj a i :mnJemaprOl az
lIZ ().v:i;l+def1IIlC;~Ja ," '<bitfizraZena rijeCima. fizike postiza,nje spekglati'\7l'l.e. (te<orijsj{:e) istine • 0
diaspoznaJf,?e rp-or<:: nU3mo .1'l'eCirnadosttlprte 'su sVen!U sto pO\St()j~,. c;ilj je prakt;ike iSJPrayno djelo"
Ali ideje koJe W~'1±lZ!'azedjh}nala'ze.Svesu Co- vanje.. Treea grana (semi()'tLk,1;! iIi logika)·· havi se
sarnO on0IJ:1e, 11 CiJel!J.' se , , .' c,' .' <lima 'llE;}vidljive "prouCavanjem pr.iJ:i<:JdJeZn~'!;:ova, kQje cJ,uh ,upo:.
.vj,ek?Ve. =."'dSl~-::~.,:,.J. ~g(trrw ~tr. 440,) trebljliv;al'ailiraz;um.yvan.j<l. stvariili pr~nosenja
1skr1vene 0 u.J.~"';' " , v' '. to' ti izvan dl'u~ zna.nj;> Orugim,<i". (IY,' XXL,4,str, 795.),·. Semio:-
M:~ctl1tim, c()vJeknemoz~~j~~)."lema mO'- tika j~cklkle. nfluka. .0 ideja.rn{t i rijeCirna kao
swa, •a,drustvo~e ,,::-ore
<tH. 6nooti. komtuukaClJ€ m-. , J.
:t <'>i'udfma,Ka() sl:'€d,.,
. :ih.~"'o sao~
instrl..tnlentimlis POZl'l;l.j e, 8errrri0 'tikanije sarnO no~
vo ime za ~og4r.u, to Je iIIl",·. ffl nov logiCki'program
'" ~ ... '. '1" v ' . vOJ'ih nush '1 ·zanJ . y , . r .
stv(}za b1 JezenJ€ .S c
. ',' . d· <rim, IJudin:la
•.'ka0 "ve
. likiinstrumen:.
.... .. ".
t crje os1;varenje· treba ~.·c d9nese "<lrlikciju 16giku
?avi;n)e. v rll",_ . drustv~" bog je,lju~ d.i;tQ J~ i kritiku nego sto BU. 0Ile lcpije smo'do s.ada pozna-
c

'1 zaJed~Cku vew "00 .. v ' a rijecisuculI1l;zna...
z:ik. Jezikse sastO)1 ... nJeCl, •. v ' · .•. za re1loS€'-
," d 'e>zllakovi. koji naIIl sluze,,·p·
~rn~h ~i<1lmgima, ~ao i ~a njjh~v~~:tr-;
nje radii. vlastite upotre:~7"(~V, :xX '." pdj.ezi-
Nasa spoznaja teonJski Je r:~za~ "g1.16<l 0
ka, all njeno odria"anj-e i saopc1vaTI Jen e:lIl
XIV
vall. U (IY, ](XI, -4" lilB" 796.),
. Gov;oreCi 9' sell'li-otici Lokne .kaZe ndsta,e'IDspli..
v
cite 0 ociInosu~edusen:U6~e' i,onog' istraZiva-
nja 0 znan.ju illll'ljel'ljU koji.J:1'ls,e on bavi. u svom
Ogledil' Zajpbi se mog1(} pttati" ,~a Ii. iStl-aZiva-
nja sadrzaI'la ~. Ogledtttr~ba pos.matrati samo bo
xv
prethQdJn,a kriti&a is-traZivanja koja se one mogu
smjestitiu njeg;Qvu kLasifikaciju nauka ill· ooa Moriso'Va i KaI1napova s " .
naprotiv potpuno ill vceCim dijelom I?ril?adaju 11 ostvarenje, a djelomV e:mro~~ dJelonll.Cn.Q je
podrucje semiotike. . . grama. FormaJjz , ~? .negaclJa Lokovog ,
Zadatak Ogleda.kako je f~uliran u prvoj l~ticke logike,' j:kn!kiO.J1 Je' Odoijao .Lok ocl ~~
glayi prveknjige' na pm se pogled znnOg"O razli- stika simooliCk,e l.ogike. Je od osnoVnih karakte.ri_
kuje od z?;datka s.emio~ekako je oqrtanu .po.. ~a Lo:Jrovu Zamisao ' ,
slj~joj g],avi i5etvrteknjige. Ali bli~e J:"aZl"!1atra- ~t~I1ot.l'\~nici savremenog lo;~~ Iflike J?OZivaju' SJe
nje :o~h glava kao i Cit8.vog Ogledaupucuje na' , VIDel Oksforoske Skole 0' g ~liznla, pr;=d-
v

zaklrueak, da .'IE; prograJ;n s.,"~otike uvel±koj mje- s',;,<;g progl"amskog zbornik~ lCX;!0g Jezika. Na celo
ri, a moidJa i POtpuno poldapa s prograJllomOgle· ~?1i Lokove rijeCi dJa bi . 0:u-
su .ka? llWito s'tq...
da, J:,i0k je plt'ed. sebeposfayLo zadatak daistraZi Cl mogio p!'Uziti druk~,Proluc~vanJe Ideja i rije':
porij€klo, izvjesnost;, stepe'ne i opseg Ijudske spo.. uvodn,~ ~- ". CIJU ogiiku.· i "-'-'ti'k:u"
~u< e1anku eks r' ' t e . An a .u
znaje. Medutim, sP9:;:ul3.ja je za nje,ga .opazanje . lizatore Lolrovog
ku1+~-
2
l~~~~e P,r.o,glasujuza're..a-
~'-'VlU<inJa.9 M~A 'tim •..
Hi pretpost8.vljl3.!l1je odredenih oduos'll.medu Zimkd.. 'v
"-'m Oblcn01g jez:ika
....
' , . '. "",u , svojiIh
virna za. stvari, .idejanla' a. s.v9je. dru8'tvenopos'W- cu takoder udaljj]i od 4~~ se, u drugOilllPrav_.
janjeona dobiva ~dJa je .izraZena znako~a za
ideje - . rijeo~. .1'rQucav;omje sPQ~aje zatoje
nuZ'I1;o' prollCavanje,?l}.akova, Druglm <rijecima: KRITIK,;i. TEORrJE U:El.OEl];)NIH IDEJA
spoznajnlJ. t€'o~ija n1.!Zno je bar jednim dij>e'lOIn. se--,
miotika . ' . . •• : . 1m"
kriti cP:rvu ,; Jlgu SVioga Ogleda T _,. .
Gl;va ,,0 podjelf· na1Pte" ·nekima se Cini'ne~' . Cl teolrlJe urodehih . eli • • • , .. wuI1<; Je poovcetio
povezaI1la sosn9~im teJS;tq.m··Ogleda, Il~ad!no Joe ,?,ve teorije po Loku u 1: eJa 7': Principa.. Sust:iJna
dolijepljena be,?yidljivograzloga.. 1Jstvarl, nije St,oJ,e neki uroa:eni . tyr,cJnJ~ dJa.. u razumupo~
m 1 praktichi" k "POJmoVl 1.pr1nelpi spekulati
tesko vidljeti da ona iJn,a sv()jSm1sao; Iljen je za-
pri nj;onom P~st~U. ~~vjelllOvu dUSU utisn~
dai;ak daza naprijecl Jzyr~.~n() ispitivan.je znakova na SVljoet. 1 Je Ollea dOlnQsi sa sooom
pronade odreden.omj~stdusistemuna.uka.,'
0d.r'€dujllci Injee.to.. s~lni{!tik.e U· sistero1;1!laJJkh ,Glayni joe argumB t . ,
!.ok ne dajeillekU posye noY\l kl~ifi'kacijUIlauka. n~ldh spcl!:ulativnih·i n pn?~al;lca. t:-orije- stoiima
On usva.ja. tradicionaJil1J. p:odjelu l1.al.ika.na fizikU, nu: se slazusvi l' ucii pral~t~;cmI: PT:l!lctpa sko'i~
kao
etiku .i l}>gik:u; s~ traii .<kl, I:\.a mj estol,ili'Ol$tic- lroJe nala2:imo koJ. SYlh sto =a i llcekih id1j a
ke logike stuPi .nqya. logika .,.,- •~rnio1ika:. Po LOkovom!niSI' '.
U !lase yrij~:m~ aJll~cki fi1=qof q:V, Moris P;mo nepdrZ1v, Opce~JU ~ajte ar1WmeJ:l,t pot-
razvip je op6u nauku .oitl.akovim,a,S€mtotiku,Jro.; pIma, Cak i ka,q hi Pooto,¥l'anJe 0 l~jesnim. Princi..
hoVU urodenost.,meuut;im
r>""" ...' Jalo,
sto'llce bl."'
(1okazival.o
... ...
.• nJl~
ja ,prou&wa, p:l,eul.ffi()bne- .odnose. p:l,f!1uznakovima
(smtaksa), kaoi njil:lqy' 9d!nJospr€l11a onome sto -Y';'eg. slaganja nema, Ne' ' J~ Jo~gore, takvQg
latlV1llni prakti .PDst<>je nik.akvi s k
v • ••
oznacavaju (se:tmmti'ka)jprema. oIlimakojiih u:PO';' hvaCelllirniti ' ..<ml Pryncipi koji oi bili "pe,!-
trepljava.ju(pra,gn:U:1tl.ka.).•'Spvacanje. logike •. 1Q1.o lma takvi,h ide-J'a k ' b ' .Opcepn_
, oJ'e I bIle svoj-
semiotikeeksplici~. :la~tu]?<{ i R'I{afuap;iIn1'lici- 9 Log··. .. .
te <JIl10 je pretpostavka Cit8.ve siniboliClre ' logik.e, b A t e ,and LanlJ11,age. Es
Y ,Flew, Oxford 1955, p, i. says. First Series,. E<ji.to;m
XVI II O!on LOk

XVII
stvenesvim Ijudima. .To znaCi. da nema nikak-vih
ur«tenih ideja ni principa.
.• Pristalice "Urodenih ideja i principa potkrep-
Ijuju svoj gk;v~ .ar~=ent ~om po:mo.Cnih argu:
menata i obJasnJenJa. Medutim, SVl ti dopu~
aTgumenti i objasnjenja ~o. Lok:;t i~ rn:. dodaJu
nist" glaVlllom argumentu III znace l.1IlphCJ.te nar-
pustanje teqrije koju bi tre-Palo dJa podJupru. :Kada
se na primer kaze cia urodene ideje postoje "U dll.t-
hu najprije neopaZene, a zatim ill u jednom. tre--
nutku duh pocinje opazati, Oilda se time brise rar-
zilka izmedu urodenih i stec~ih idej<J.i C:i.tavate-
orija urodenih ideja gubi svoj sm.i;sao.
.se
Cesto raspravljalo .0 tome, pi'otiv koga je
-bila uperena Lokova kritika teorije: urodenih ide-
ja i principa. Kao pristalicu ove teorije otl ~
imence navodi jedino Lorda Herberta od CerberlJa
(1581-1648), autora kinjige Deveritate. Medutim,
Lok jasno kaze (u I, III, 15) da mu je Herberlova
knjiga deSla do ruku kad je glavni ddo njegove
kritike vrodenih idJeja' vee bio napi=.. Odijeljak
o Herbertu predstavljanaknadni =etak.Pitanj~
je na koga se odnosi glavni dio Lokove kritike, dio
u kojem on kritizi:ra ()IlJ() sto"se govori" ill sto
"neki" tvrde. . kana, slagali s njim zastupajuCi teariju urodenih
Do druge polovine 19. vijeka opeenito se snm-
traIoda je gIavni we lJOkove kritike uperen pro--
tiv .Dekana i kartezijanaca. Ovo• Inisljenje nalar-
zimo .medll ootalim kod najznaeajnijeg ltriticara
njegovog Ogleda G. V. F. Lajbnica, i kod naj~­
sIuznijeg siriteIja njeg,ovih. ideja u F'rancusk0j.-
Volter<J..Loikovu kritiku urodenih icieja i cii:.fvnje-
govOglel].Lajbnic p?Smatra kao nastavak Gasen_.
dijeve kritike Deka~ta.
U drugOj polovini 19. vijeka, karla su .otkri-
veni "racionalistiCki. elementi" u Lokovoj filozo-
fiji, neki su poceli tvrdliti Cia Lokova kritika nije
bila uperena proetiv Dekarta, n~go djelq-llliCnO! pro-
tiv sholasticara, a djeIomicno pI10tivengleskih :f:i-
XVIII
lowfa, Lokovih suv:remenika. Talro G. Gajl, autor
radJa 0 Lokovoj zavisnosti od DekaTta (1887),sma-
tra. cia se Loikova kritika urodenih teorijskih prinr-
cipa odnos.i na kembriCke platoIDeareRalfa. Ked-
voTta i Hen:rija Mura, a kritika umdenih l?raktic~
kih principa na Hevberla oeli Cevberija. .
Nekima se cinilo cia Lokovaopilirna kritika ni-
je moglabiti u:peT€'l1a protivtako beznaeajnihpJ:'O-
tivnika, pa ~u zakljuoCili da pravi sInisao LOtkove
kritike urodenih idej.. nijeu kritici tudili shva-
tanja, nego u railC:i.seavanju tla za tezu 0 iskustve--
nom porijeklu spoznaje. Tak,o E. Kas:i:r'er kaze da
"sjgtem urodenih ideja koji Lok ima predoCima,
u svojini pojediinosotima. nijehistorljska r€alnoot,
nego jedna. polemicka k9nstmkcija, koja muje
patrebna kao objailnjenje i suprotnost vlastitih
pogleda"10.
'Ovakvo shva&mje u novije je. vrijeme. ospo-
rio Ricard AIxJn. On tvrdidaLok nijerasipao
municiju pucajuei na imaginame oponerite, nego
da je ciljllo u pr"Vom reduna Pekarta i karte:zi-
jance, a zatiITli na "razIiCite engleskem.is1ioce j
profesOll'e, ITloraliste' i teol-oge svoga vre1Uena,koji
su se, premda nisu bili direktni sIjedbenici De-
ideja"l1.
Dr V. Jolton takoder mis-Ii da je Lokovakri-
tika bila uperena protiv stvarnihprotivnika,. ali
smatra da se ova odnosiJa u pTVom redl1 1;1a engle.,-
ske fil=ofe basta su Hej'l.,E:arpenterStiliJigfIit,
Saut, Mor.
ani koji tvrde dia se Lokov<l kritika urodenih
ideja ne odnosi na Dekarta nego na kembriCkePJa-
tonieare, poctsje6<lju cia je "opee sJaganje", protiv
kojeg poleInizira 1:.ok, bilo g'lavni argument ovih
" E. Cassirer: Das Erkenntnisproblem in der Philo-
sophie und Wissenschajt der neueren Zeit, Zweiteo:Bahd.
Berlfu, 1911. S. 230-231.
11 :a.. J. Aa1'<m:' John Loc~e; Se<:ond Edition Oxford,
1955, p, 89. . .
XIX

drugih. Dekart :>e njime ne sluZi, jero:urodenei<re--
je za njega nisu idJeje, koje su UV1J~~ aktuall}9
date u c?vjekovom <iuhU,nego one kOJ€ diuh moze
sam proizve,sti,. , ' " '" 0
Ako s,e pa,Zljivo ,ra=oi;ri Lokova kritikaUI:~
denih idJeja vidi se cia je ,ona usmj~rena i.prq!iv
Dekarla.Loik.qOlPllcujepretpOiStavku pnstalica
urOO,enih ideja i prinsipa da je, op¢e.?,lagaJ;lje ,0
izvjesnim principima dovoljan uslov" I).Jlh(.}Veu~o­
,. ," ali
denosti ".,. smatra
" . ,'" da" Joe opce
,," slaganJe
'" ti0 1>')tim. pnn-
cipima 17,uzan us<I.ov njihove urodenoe . ~
Zato argumenti, koji pokazujll cia nema "op--
ceg slaganja", ni 0 kakvimprincipima i w:- ne.r:na
n:i.k;akvih ideja koje hi bile svojstvenesVlID JJ~­
dima, po njegovom misljenju ,potpuno obaraJu
svakuteoriju uroCiellih ideja i prmclpa,
Lokova kritika urodenlh ideja ocLn<Osi se dJilkle
ne samona Herberta i ikembriCke platon.itare ne-
go ina Dekarta.. Teoriju urodenih idieja, koju.:k:ri-
fuira, On je uzeo djelQlIlicno odD€'karta, a dJt'!lC>-
weno od kem.briCkll'l. platoIllcara; neke oc1l pomo&-
nih argumenata za njihovutezu vjerojatIlo je sam.
dodao. Posmatranakao cjelina ovat€iOri.i~ Ul'?~e:
nih ideja nije identiena III s jedllromhi~toriJski
datom toorijom. U svom 'konkretIlom obllku ona
konstrukcija" koja je Loku b,ila po-
J"e " polemiCka
" , suprotnost vlastitimpog . 'led'
trebnalkao ,1100..
Medutiln,ta pOlemiCka konstrukcil~ l1ije sa'"'
gradena prClQzvoljno.Ona·u sebi sad= osnovne
e1emente tada presudnih teorija urode.nih idJeja -
francuslke ('ka.rtezijanske) i engleske (nooplato-
niCke). " IJa jedini izvor idJeja sfi.mo je podvojeno naUnu-
Da liu njoj ima vise kartezijan~h iIi plato-:
nicRihe1emenata, nijeod bitnogznaeaJa. Usyakom
slucaju da teoriju urodenih idJeja nije ~s.tupllJO
~2 Ja se" slazero s bra.niodm~l1rodenih_ pr.incipa ti
tOime d;{ ti principi, ako SU urodeni, morajU).iZivatiopstu
saglas,noo,t." (I, II, 24, :s.m-. 41,)
xx
tako eminentan mislilac kao Dekart, Lok se. vjero-
jatno ne bi toliko trudi,o da pobije kembriCke pla-
tonieare i Herberta. .
FQRIJEKLO IDEJA
Do.savsi do zakljucka da u duhu nema nikak-
vih urodenih pTincipa ni ideja, da je onPFobitno
neispisani bije1f list papira, Lok prirodll1o postavlja
pitanje odakleduhusve one ideje-, kbje, kako vi-
dimo, posjeduje.
Deka:rt je sve idJeje. podijeliona tri vrs~:
"Ul'ibdene", "pridJosle spolja" i "napravljene" iIi
"izmisljene". Ako od ove tri vrst",odibacimo "Ure>-
dene" ostaju n~ jos uvijek ideje dobivene spolja
i one Iwje smo sarni napravili ill izmisJ.ili.
Suprotstavljanje ovih dviju vrstaid~ja:k:ti­
tizirao je vee GasendJi. Dekartove "napravIjene"
ill "izmislj ene" ideje (na prirnjer idreja "siI'en"e" .m
i~eja "hipogrifa") po Gas,endiju nisu napray-ljene
ill odJ eega" Duh ih pravi ta'ko da sastavlja,prosi-
ruj€ i upmeduje ideje koje s'U dobivene Ilpolja.
Prema ,tome sve ideje potjeeu u ,krajl1joj Iipiji
spolja, samo Stl n€ike ad nji)l jednostavne,' a neke
slozene. .,' ."
Kao i Gasendi, Lok smatradia nas razum,ne
mooo ni odi5ega stvarati idieje, da sve idejeu
krajnjoj liniji potjeeu iz jedll()g Fma,. iz isku-
stva.Poput Gasendija i Loll: tvrdidra,se Bve ideje
mogu podijeliti na jedlhostavne i slozene. Meau~
tim, za razliku od Gasendija, on, smirtra clJaseisku~
STInO ne mme ide-ntificirati s osjemilTI iskustvoln,
s prirnanj~ i<1<:ja ,spolja. Iskustvo, koje,predstav~
tr~snje i lSPoljaiJnje. " . .' " ".
Lokova teza da.sve id€jepotjecu uitrajnjoj
liniji i2: isK,us.i:ya, C€gto se uzim~ kao ,dr()k<lz da je
on "jednostrani emp:irist'~ ill"s~nzua1ist",k?ji
poif;puno previda ulO!gu razuma u spoznaji..Ak0
izbliZe razmotrimo njegovo ueenje,vidjet cemo
dJa to nije tacno.
I; XXI
Ii
H
 U Lokovoj podjeli.i.skustva naspqljasnje(ren-
zacija ill osjet). i lJl1utrasnj I;!. (refleJ{£jja Hi samo-
opaWfije)l3 kriju se brojne teskqCe... . Svakako je ta.Cn.ije kad se kaZe da je Ipkllm-
Ono sto Lok kaze 0 l'azliCi izmedu unutrasnjeg
i spoljaSinjeg :i.skm;Wa svodi se uglavnom na to,
da se ideje koje stjeeemo preko spoljasnjeg isffro-
stva OOp0se na spolja8nje styarl, a on.e 8to i,h stje-
Cemo preko· unutrasnjeg iskustva, na radnje na-
seg duha.,!,o znaCi da. razlika iZIneau spoljasnjeg
i unutrasnjeg iskustva ne poCiva na nekim unu-
trasnjiI!l karakteristikama samog isikustva, nego
na .karakterlstikama onQga stospoznaj€'IIlo posred-
sWorn iskustva. Iyazi da razlika izmedudviju v:r-
sta iskw>tva.leZi·izvan iskustva.
Nejasno je takoderdia li su unutrasnjei spo-
Ija1lnje iskustvo medusobno !tllzavisni ill je spo-
Ijasnje isk;ustvo pu.Zna. pretpostavka.unutrasnjega.
Tamo gdjedaj,e svoja ,o~ovna objasnjenja senza-
cije i refleksije Lok ill. stavlja napolt'edokao dva
pqre!:ma, sarnootalna i jedJnakO vrijedna izvoraspo-
znaje. Medufun, kadgovoxi 0 vrem€nSkom slije-
diu, kojim razum dqlazi dq jednostavnihidJeja,on
kaZ~ da oo'vjek u svOitn raz'Ioju.najp;rije stjeaeide-
je senzadje, a zatim ideje refleksije. Da lito zna-
ci da je refleksija na neki naCinzav:isna od sen-
za¢je, do lroje grap.iGe ide njenazavisnos:t iuoo-
IpU je njena sam(}Stalnost, Lok nije blize objasnio.
Ipak, 'I1prk os svojim nejasnocama, LolroV'o
uc~je 0 isik:ustvupriliano jasno pokazuje dJa on
"Lo1<;ov tennin· "l'eflexiO'tj".bi1o bi pogr~tv>pre­
vest! na!im "razmisljanje", jer <In kOO },.oka(kao ni kOO
Sp<iJnoze i Lajbmca) illema OM znacenie '11 Imjem ga UipO-
trebljava vecina filozofa 19. 1 20. vijeka. Lokova "reflek-
sija" nije diskurzivna djelatnost razuma, .kojom on prelazi
od jedp" misli .kdrugoj,nego jedna oct dvije vrsti opa-
zanja ideja,onavrsta k()jo", opazamo ideje 0 radnjatna
syoga duna, Ncl<i saVremepi englesk! autori pisuqL 0 Loku
,;prevode(( njegov iz.raz "reflexiont( modernim' ~,intx()~1?ec...
tiolj". Mislim da to J:Iije najs.retnije, jer se pod "introspek-
cijOln" obil:no misli pll:\nski primjenjivana psiholos!ta
metoda.
XXII
nije "senzuali.st" !kakvim ga ponekag smatraju..
Njegovo "iskustvo" ne svodise ria osjete.
pirist, ali jeneoprezno kad se tvrd!i da je Oil radd-
kalni ",mpir1st ikadmu 56' pripisuje teza da je
iskustvo izvQl:t'" Soye spoznaje. .
Teza dasve idejewtjecll iz iskustvl1 ne smi-
je se brkati s tezom$ sva sPoznaja izvjrejz io;,ku-
stva. Prvu tezl1 Lokdpista zastupa i detaljno opra-
zlazeu drugoj knjizi svogaOgleda, drugadeza
protivurijeci onom, shvaeanju spoznaje, koje le~i
u osnovi Citavog Ogleda, a najpotpunijeje izl()-
zeJ;1o 11 cetvrtoj .knjizi.
Porij~klo idJeja nije istp sto i porijeklo spo-
;maje jer ideje same P<>. sebi nisu spozhaja; nego
materij{l1l'!J!6zna,je. Sl1stina. j~spoznaje u otkriva-
nju odnosa me411 idejgma, {l OV9 ot:krlvanjeadno-
s·a Clde1ojeljudskpg.razuma. Prl2'InIltome,ne maze
setyrdiiti all ii IskUlS,tvapotjece syaspoznaja; iz
iskW)tvapotjece samoml1terijalspoznaje. Ako Lok
u drt!goj knj:i.zi Ogledai sam katkadia kazeda sva
!tMa sppznajapotjeCe 1.lkrajnjoj liniji iz isku..
stva, to. su oCi~n~brizlji'le for;muladje,kojesu
11 supr0tnosti spWyoll).njegovom koncepcijom
spoznaje. .
S druge strane, piianje je .qa Ii i teza da sV'e
iCleje u krajnjoj liniji~tjeCuiziskustvaposve
taeno sazimaLoko'Vo:ucenjeo porijeklu ideja kako
je izlmeno u drugoj. knjiziOgleda. Ovopita.nje
tijesno je·povezanos pitanjemo podjeli idejana
jednostavne i slozene.
VRSTE !DEJA
PreInIl uJ.o:zi kqjapclnjillovo1'):'l.nastanktI pri-
pa~ ra,zumu.i islplstvuLokdijeli sve i~,ejeIl·~
presta i s1ozen~'.PJ:'oo,te i~leje raZUln diobiva gotq;.
ye i?Jiskustva..:Ep !!1j~hp:vompri,manj11 {)nj~ /pasi~
yan:ne mozejh nist'v!O!r,iti ni unistiti nipfu!J:;rlje-.
xxrn
n.itikao sto ni ogledalo nenio~e odibiti,jzmijemti
ni izbrisati sIikekoje u rjim,. proizvode predmeti
stavljeni ispred njega,Slozen,e iIi komp1eksl;J.e
ideje predstavlja.ju naprotiv rezult.at aktiVllO&"ti ra...
zuma na osnovu prostih ideja: "Kadje 1'azum jedt
nom snabdeven tim prostim idej.a:ma, on je sJ.J<:l-
soban da. ih pOIIaylja,. upo't"eduje i povezujE! na
gotovo bezbrQ'j raznoV't"snih naCina, i t~o p't"avi po
vO'lji nove,kompleik:sne ideje." (II, II; 2, str.11l.)
Ova podjela~zgleda naprvi pogled V't"IojOOJ...
nostayna i jasna; akoje pogledJamo izblize slika se
znatno mijenja:
Prije svega, Lok ponekaditvrdi dajepriina-
juci prost€' ideje .raztIln .,;potpuno" .{whoilly)ili
"sarno!' (only, merely) pasivan, dok 'ponekadJFe
da je razum pri tome pasivan "najvecimdijel0XIl."
(fo'" the most part). Karakteristicanje u tome po-
gledlJJ.25. ,odjeljak pete-gIave drug-eknjige,gdje"le
u n~Iovu "kaze .jedno, •a u tekStudJ.-ugo. Ova ne-:,
saglasnost neki (na.. primjer Aron)objashjavajn
takbts10 je i pasivnoprimantizvjesna aktivn{)\St.
Pasivno primajnCifi010ve proste ideje razumnije
pOtJ:>uno pasivanzam stojei t<>primanjeneka ak'"
tivnost. Ali on je potpuno pasivan u torn smislu
stoon s.am nista ne stvara.
Mislim dJa je OyO objasnjen.j.e suyise jedno-
staVI).O, da. bi ogradIu "najveCim dijeIom('trebalo
shvatitiQzbiljnije, kaoizrazLokovetendencijeda
n,aknadnq ikJorigirasvojuprvgbi.tnll tezu0 pottpu...
nojpa!\ivnosti. Ova tepdencijajasnije je closla db
izraiaja u devetoj glavidrugeknjige, koja. je po-
sveOOna opaZanju. Dok je naprijed tvrdiQ da 1'a-
zum kao' m ogiedialo n.e ~.(}zen,~. odbiti, promijeniti
ili unistiti proste ideje. 1mje muiskustvo pruza,
niti sa!il stv()riti neku noyu !roje u is.kJustyunema,
ovdjefdk najed,oom; piSe dia '. "igeje k<:lJe'pri-
mamo putem {)\Seta bivaju1i.Bdlrasl~.h.IjUili Ge sto
i=enjene porM uticajem. . njillOyg,g ,. rosudivanif).':
(II, IX,S, str.139-'140.)ida napose "na~ dUhee-"rt9
menja ideju clobiven~,'osetom u ideju dobivenu
XXIV
rasudivanjern, talw cia prva sluZisamo da izazove
drugu, a cia mi touopste ne pJ:i!neeuj,ewo". (II,
IX, 10, str. 142.) " .
Lokovamisao kretaIa se od shvacan:ia dla je
razum oJ?aZajuci ideje potpuno pasivan. ka shva-
canju cla je on ,pasivan najvecim dijelom. Oba
shvacanja ispreplecu sey OgZedu.
Te.Ze je pitanje, koliko se shvacanje prostih
ideja kao oJ;1ih koj,e. razum potpuno' (ili vecim di-
jeIom) pasiVllJO primaiz iSktlstyaslaze .sa shvaca-
njem da su prpste ideje~,idrejekoje nisu sastav-
ljene, i koje prema tome sadrZe u sebi =no jednu
jedinstv€ll1u. pojavu iliz~isao duha, i ne 'mogl1
se rastaviti na razliCite ideje". (U, II, 1, 8tr. 111.)
Prema prvom shvacq.nju proste ideje su i:deje
koje su nam neposreclno dJate u iskustvu. Po dnl-
gonisZ:yaeanj11. tos.uideje koje sedlalje ne mogu'
rasclamti, svojevrsni nedjeljivi"atomi" iskustva.
, Da Ii nam neposxednO'isk;ustvo doista pruza
skuppr08tih "atomskih"elemenata, kojerazum
naknadno kombinira i spaj;'lilisl1ti nedjeljivi..at<r
mi rezultat naknadne aoolize cjelovitih struktura
koje ·su namneposreooo date? '
Lok je u pocetku bez rezerve .• prihvatao pm
odgbvorr, premda je nasluCivao njegoV'e teskoce:
"Ialm su kvaliteti}roji delujuna naSa C'UIa, usa...
mim predmetima tako sjedinjeni i silveni cia med1.l
njima neroa razmak,a ni .odvajanja,}pak je jasno
da }9lejekoje oni proizvode U dJulj.u 1l1a.ze preko
fu1a pmste i. neizmeS2.ne." (II, II, 1; str. 110.)
",Jasuo" je,clak1e, cia° "sjedinjenirn islive--
n,im" kvali~et;irna ciobivamp"proste i neizmesane"
ideje!
lpak u daljem izlaganju Lok ne ostaje. posve
vjeTau tezi da susve "proste ideje" doistaproste.
Tako onpise cia 'se prostoa:- i iTajanje s praycorr1
ubrajaju meduproste.ideje, premda "nijednanasa
poS€bna ideja Q njima nije Iisena izvesnetllozeno~
Sti";1l oprav<:ianjeza tonalazi u tome. s10 sU."nji'"
xxv

hovi delovi svi iste vrste i bez primese rna kakve
rlruge idieje". (II; XV, 9, st!". 206.) . .' .
Pjelomicno napustanje shvaeanja cia su ideje
koje su nam netJosredno dat.e.)1 ~tvu."at?:m­
ske" navelo jeLoka na l'evIZlJU svoJe prvobltne
podjele ideja. . . .. . .' .
Dok u drugoj glavi diruge knjigedijeli s.veidJeo.
je na proste'i &lozene, O<n U XII glavi istek.rijige
daje odj€dnom drukcijl,l,. komplicIT8Jliju podjelu.
Napomenuvsida su p:mste id",jeCl!l1e koje ra-
zum pasivno. prima iz·. iskustva, Loko'Vd~e l'azli-.
kUje tri glavne radnje kojima diuh dpeluj€,na pr<)-.
ste Ideje: (1) "kombinovanje 'ViSe pl'ostih. ideja ti
jednu slozenu", (2) "dovodenje u VElZU. clveju. ide- .
ja,biloprostih bilo sloihenih i postavljanje jedn,;,
pored! druge, taim da abe vidimo. odjedanput, .all
ih ne spajamo ''Ll.' jednu", i (3)' apstrakcijaili. ~od­
vajanje Jenne ideje oclJ svih dirugihkoje je prate
U lijenom realnom postojanju". (~I, XII, 1, stl'.169.!
Kao rezultat prveradnje nastaJukompleksne ill
slozene ij:leje, kaorezultatdriIge- idejel'elacije,
kao rezultat treee ~ opee ideje.To znaCida.s'esve
ideje ne dij01e na dvije nego na cetiri osrio"ll11e·
vrste: pl'oste, slozene, J;elacione i opee. Same.:.slo-
zene ideje dijele se, kakosaznaiemo maIodialjei'
na •tri podvrste: roodJuse, supstancije i relacije.
(II, XII, 3.)
Ova podjela idejasadirZana u XII glavine.
zbunjuje samo zbog to¥a sto $e ne. slaze's dd.hotO"·
mijom na pocetku diruge glave, negO iZb()gt{)g~
st{) se idej e relaeije pojavljuju u njoj dvaP1.1t: prVl
putkao jednaod eetiri OBInovne vrsteideja,'drugi
put bo· jedna od tri podvrste slozemh ideja. Rje'-
senje ove zagonetkeuzaludIio jetrazitiusamom
tekstu cetvrtog izdaIija Lokovog Ogled(/. (to je teMt
po kojemje :raden srpskohrvatski prijevod); g?O
selako ·nalazi ako uporeefuno prvo icetvrtolz-
dianje. Upocedivanje pokazujeda je u pm odie--
ljak XII glave .na.k:rhwdtno umemut -teklst gdje Se uz
XXVI
prost€' ideje,. kao posebne osngYne vrste ideja na-
vode slozene ideje, idejerelacije i opee. idieje.
Lok je da.kle prvobitno dijelio sve idieje nit
"proste" i "s1ozene", a slozene natri. podvrste
(moduse, supstancije i reladje). U skladu S oV0ln
pocljclom napisana je i citava <1Jrug<J. knjiga Ogleda:
prostim idejaroa posvecene su gIave II- XI, slo-
zenim idejama glave XII ..,.- XXVIII (modusima
glave XII ~ XXII, supstaneijama XXIII - XpV,
relacijama XXV - XXVIII). . .
Kasnije je Lok doSao do. zakljuCka di:i.. ~deje
relacije nisu :podJVrsta slpzeni.h, jer u njima, kako
se kaZe u vee citirati0m umetku, postavljamp: dvije
ideje iednu pored druge "tako cia abe yidimoqd-
jedanput, ali ih ne spajamo n jednu" (poa,cl'tao
G. P.). . .••..
S dr1.lge strane, naknadnaist!"aZiy.anja orije-
Cima sadrZana u. t!"eeoj knjizi Ogleda, uvjerila. Su
Loki u p<.>tl'ebu priznanja opcih ideja,. :Razm:1l\tra",
jua n,jih()VOdID.CB preiIla. sloze-mIll ide-jama zaklj1.i-
cioje clJa. ni ()Jl'le ni~.p, slqzene,. jer se. njima nekom-;
,binira' vi~e jdeja" u jednt1nego se l'laprotiv vrs~
".odvajanje jedue idej~ od svih dr1.1ginkoje j(;)pra.tfi!
U ] enorrn ):"ealnq'mP9cstojanju". . .' . . .
Il TaJ,\jo je L,ok 1.1 u.metkuu tV jzdanje Ogleqa
uz proste·.i sloze'n€ ideje faQ zasebne. vrste 'pri-
znao ideje relacije i opee icleje.
Ako' su ideje relaciJe zas.eb~ . vrsta. ideja,
ondJa kao podVI'Ste sIozenih ideja mo~ os.tati saroo
ideje medusa isupstancija. Medutim, Lok.nije
saY ostali tekst. 8,vojeknjige doveo u sklad 8, nak-
nadnim umetlrom. Tako se ideje relacije u teikstu
i daljeoznacujutakoder bQ . poovrsta &ozenih, a.
opee ideje nisuu drugoj knJizi dobHe on0Trljesto
kojebi im kao jed'!1ojed cetiriglavnevrsteideja
pripadalo. .... . . . • <
MoZemo, dakIe,reti cia je Lok o.d koncepcije
prema kojoj razum iz iskustva. primaatomske idTie
iod! njih komponira sloZene evoluirao ka k{)TIeep-
dji prana kojoj iskuswo nije ogramceno samo
XXVII
na pruzanje atomskih. idtejaniti razumsamon:a
njihovol3astavljanje; Ali OUT je trajno ostao vje:ran
shvacanju da razum u svim. svojim djelamostilna
mora polaziti od materijala koji mu PI"UZaisku-;-
stvo.·. ,.
Drugim rijeCima u pitarijU () Porijeldumate-r
rijala ;spoznaje Lok je trajno bic' emplrist, s¥I'0
je kasnij e svoj empiriz:e,rn dljelomicno oslobodio. QIc1J
"atomizma" iIi "kompozicionalizma" skojim.je
ovaj :pTV0bitno bio~topljel1' .'. ...
:wapustajuCi kompozicionalizam 1)ok jeq.oJrra-
ja ZadJtfuo·. k0iln>p0zicio,rialisticlnJ. '.. teTIP.itn0l9'15iju.
Tako jedosoo do,paradoks"lne teZ e da je Piro'SUl
svaka ideja, kojurazum IlepO/lrednormma izisku::;
stva, bez obzira na to da Ii je Qna stvarno Prosta
iIi slozena.,., . . . . . . • '. .'.
Akokazemo <.1'\1 jeLpkupitanju 0 PO!l'ijekIu
materijala. sBoznajebio irajno .eTIlpirist .l1e zeli!l:l(l
reCi cia njegova teza ,?porijeklu syihidceja ~.isku~
s:tva posve adekvat;no. rezimiranjego<y;o ucen4<;!,Q;
porijeldu id~ja.. Slozep:~,relacioneiop6eidej~Ila­
staju djelafuosp,r razuma na osnovu idejg koj<;!' su
dJobiveneiz iskustva. Zat'o. bi ;qil() ta~ijereCi,.4a
sve ideje osirnpr(hStih potjeeuidskustvaJrazu-
rna.•. Drug1m • rijecima, Ldk bi ade~'\Tljl'tnije' rezimi.~
rao syoje ucenje ~o poriJekl~ i Yr"Stan:18, }deja,).1a je
seve fdeje podijeli? I)a.
one 1I:oje potjecu iZ~kustva
i na O!I1!e lwje I>Otjecl.l# ihsJ.su.stya i ra.zurna. ..
Ovakvoglediste moZes'e kll'l'akteriziratihto
empirizam u tomshrlslu sto je,ponjemu iskustvo
doista,uslQV svake spoznaje (jer idlejJ'),koje suma-
t€Tijal.spolZnaj"',ili nepOSiI'edno potjeouiz iskustva
iIi su sagradene od onih koje nam pruZa isktistvQ).
Ali, ak9uzmemo U obzir daS€ iskustvo dJijeli· na
spoljasnje i unutrasnje, dla je vee pri primanju
pros,tfrt ideja :razum djelo:n::tilCnoa.1<tivail1, adas]o~
zene idiejepredstavljajunj¢g\qVo ,djelo,moz,emo
reCi aa se uiLokovom ucenju 0 porijeklu idejakroz
empirizam nIl:Zire vee i racionaliz,a.m.
XXVIII
PROSTEIDEJE SENZACIJE. PRIMARNI I SEKUNDARNI
KYAI,I',t'ETI
Pro~te idej:- ra:zutn p()tpun(}(ili veClln dij~
l<:U}) pasly,no pl)ma ~ iskustva; zato je njihova po..
dJecm u tlJesnOJYezl spodjelom iskustva na sen,..
zac;iju i refleksij'll. '
Prema naCinuna koji prcste idej€' dospijevajU
U QlL!h. Lok, ip.·
dijeli na ceJ;iri osnovne vrste: (1)
one kQJe stJe'Ci'!mO pUtenl jednbg ,cula' (2) .stjecene
:eutem viSe:eu1a; ~3) stjecene refleksij~m; (4) stje-
cene "sYlm I??tevnnasenzacije i refleksije".Ima-
n:? d~~e .dYlJe vr~~e idleja.senzacije, ·iaeje':reflek-
SIJe, 11deJe senzaClJ€ i refleksije.
Kao stom)e pokittsaoida. pronade nek~i.nteI'TIe
o;d.lll'Je, po.kojima bi se razli'kovale ideje se.nza-
';IJe o?,ldeJa re~leksije(nego.ih je razlikovao po
lZV~ustv.en'O!IllpredJm.etuna koji' seodn0se)
tako m sV'()Ju' dalju podjelu i<ieja senzacijei,ck
ne z.?smva na· njiho'Vimocilikama'koje nepas:redJ:J.0 '
o~o n~~oih r:azliktlje (!:Jpobroju cula preko
kO'Jlh Ih pnrnamo 1 (b) PO' nJihqvomodnosu PJ:'€1Illjl
objekti~ k.valitetima tijela:Pti tome ()npret-
poIl~av!Ja, da se ovedvije podjelePOklapajU, dla od.
broJa 6ulapreko 'lrojih stjeeemo !I'elm idleju zaVisi
~an~s~°d~h.~~cnakvalit~tu tijela, koji je ~aziva
. Ide~ek:()oje $tjecemo 'llr"€Kovis¢' cula doi* su
slik;e pnm~rnih kl:a1.iteta tije11J.(njihoveveliCine,
?bI!ka, o/OJa! P()il0zaJa,kretatlJa, mirovanja),dok
l~Je kOJe stJe~o FIUo preko jedn?g cula (idlECje
!:0Je.' zVlik;a,. mlI"l~?o, 0ku:sa. it{j.) rrisll..$.like objek~
Cl sekuindrarnili kya~teta, a qvi"u stvaJ:inisJ1 u
zna-
ti.vu1h svoJStaV~ tiJela. nego sarnO .suJ:,jeij{:ti"li"11i .
samim 1='redmetimaniStaqo njihove>TIl{)p <l<l s.vo-
jim prlmaI"nifTI kVa1i~fTIa, tj. TIlClSp,m oblikom .
sas~vom ik:reta.nj('!m$V'OJThneopazlji~ih •. d~lita:
prolzved~ u nama razn~ o.s~, kaoboje, uk.llSe"
zvukoyelM.". (II, VIII, 10, sir: 128.) . •....• ....••
yz prirnarneiBekundq.rne ~a,1ite!j;eLoksp,ci...
minje i "moCi" (neld hisfur'icarl filozOfijenazvali
XXIX'··
su. ih "iercijarnim kvalitetima"), spooobnosti tijela
da zahvaljujuci sasta vu svojih priIllilI'nih kvaliteta
izazivaju takveproihjene unekom dlrugl"llrIl tijelu
da ovo poolije toga drukCije djeluje na'na,Sa Cula..
Ideje primarnih kvaliteta jesuslik:estvarnih
kvaliteta tijela, ideje cuinih kvalitetanisu slicne
stvarnim kvalitetimatijela, ali se obicnorilisli dJa
jesu; ideje mocinistl>Slicnestvatnini svojsivima
tijela, ali to 0 njimanitkoi ·ne rilisli. .
Culni kvaliteti i mociubitnomeseslazu pa
i moCi mozemo ubroj ati. medU' sekLirt<lJa.l'ne· .il:vali-
tete, a da. ne bismo izbri&lli razliku :iZrhedu culnih
kvaliteta i mod mOZen16 podijelitisekundarne
kvaliteteI18 "neposredpo opaZljive:U.. "postedno
opazljive". .. . . . . .• ...
Tvrgeci da idieje selkundarnih.kvaliteta.n:\su
slkn!:'!obje.i{tivnirn kvalitetima tijelaLoksePoziva
na relativnost tihigeja i na njihovu poVe>zanQS.t
os. (j'dItedenimemocionalnirn stan.iilna.·. 'I'vrdnja da
ideje J?rlmar'nih kv?li~ta.· jl3s'U sli¢neobjektivnim
kvalitetim<. .tij.el;;l.~use Cini, tolikoprirOidna da
je poseb,uo ne obrazla.ze.. •.
Izmedu kyalitlotll,i ideja, <:liakle, Il1oZe, aline
moraposjpjatiodrios<slicnosti.. M€!duti.Ini:iZrhedu
kvaliteta tije.)a i prostihi<iejasenzacije uvijek.p0-
stoji odnas uztolwvanja.
U odjeljcima 127 14, tlSJIle gllive,dJ.:ug~ k:njige,
Lok J?OOtobnoQpisiUje:rnep.anlzain k()jiin prlm<t:rIA
i .sekUl1darni "kvalitet. tijelaproio/0de .. 'U ,ua.ma
ideje 0 sebi. Ova LOkova te9l:"ija preds1av1janovu
vaJ:"ija'ntu ;mtiCke te<)rije. eido./,a i. sredhj()yjekovne
teorije specija: odsp()lj~I1jih tijelalrreeu 00. k_a
nama ne~a tjelesca kojasu. P?j~Cpon€'<)pa...
Zljiv%, dJoPiI"tl dQ nas,\h cula l:pl'~nOses"kamoz~.
odnOBno sjedisj;'u. osj¢ta;'gdj~ .P()'budu.ju I1astanak
ideja s,eUZf\cije..U1aziti ua,eta1je.8Ve.. te()rijei upo-
rediyati je ~ d:r:u:girI:l. ~licnpnteOrijama nijepo-·
trebno: Zanimljiva j,e sarna cinjenica da..LOk. raz-
vija teoriju te vrste. jerWQ¢igledh0:pro~vurij~Ci
njegovoj unap!r.ijed ;Pl~<)¥1amirarf>j naJJ1jeri .da, ne
XXX
ulazi u razmatranje pitanja 0 tome kakvim s,e fi-
ziCkim procesima oojasnjava prisustvo idleja. 'U
duhu. Sam Lok OBjeta da je odstupio cd svog pro-
grama pa se izvinjava Citaocu sto Be "zabavio fi-
zi¢kim istraZivanjem molida malo vise nego sto
saJIJ, nameravao<", ali s.e ujed::np opravdava tvrdeCi
dia je "taj nwiizlet u prir<;dne nauke"bio, ne0'P-
hodan radi boljeg objasnjenja prirodJ€ osjeta i raz-
like izmeQu dviju V'rsta ideja senzacije (II, VIll,22,
stl:. 133-134).
Ucenje 0< ppmarni!'U i sekundarnim kvaliteti-
:rna neupuceni ponekad smatraju najkarak:iieristic-
nijim i najoriginalnijim dijelom Lokove filozofije.
U stvad, i ovo ucenje pokazuje kako njegova filo~
zofija orgauski izrasta iz l;lvl'Opske £i1oz,ofske tra-
didje.
Misao dilJ.. su culni kvaliteti (boje, zvukovi, mi-
risi i sl.) subjektivni, 9a treba razlikovati dvije
vrste kvalit~a (objektivne.i subjektivne) Ilalazirn.o
jos k,od Demokrita i Epikura. U novOffi. vijeku ovo
ucenje obnavljaju i razvijaju osnivaci n<::wovj~e
:filozofije Kmnpanela, Galilei, Hobz, Dekarj;. tJ
srednjem vijeku svi su kvaliteti smatrani objek.-
tivnilna. Ali medu tim objektivnim k.va,lit.eiima:
sholastieari su razillrovali primarne od izvedenih,
sekundarnih· Za. fi'ksiranje Hobzo,,€! i. De.kartove
distinkcije LOk se, daide, pasluzio sholastiCkom ter~
minol<:>gijom.
DvadJesetak go,d!ina priJeobjavljivanjaLqk.o-
'V'Og Ogleda tu je term.inologijuuslienOffi srnisJ.u
upotrebi<) po=ati kernicar, LokoV prijatelj Rob~
Bojl. Da Ii mu je tu termin()logiju i Citavu teoriju
su.ge<r:ira~ Lok Hi ju je Loik: napl'otiv :poQ;ajmi,o ?d
TI.Jega, mje dosa? PCYUWano utvrdeno.· M~dutiUl,
opaza se &. Lokova teorija nije potpUll{) idienticna
s Bojlovo;ul, kao ni s Dekartovom i E;obzov0'1}l'. Za
Bojlasu primarni kvali1;€ti objektivni, a s'ekundar-
ni stlbjektivni. z,<t Loka sekundarni kvaliteti nisu
potpUJl1O subjektivni. Ol1isU l'ThQ6i kojezallvalju...
ju.C.i svodim pri:rnarltlim kvalitetiIlla objekti'Vno po-
XXXI

sjediuju spoljasnji predmeti. Subjektivne su u siv,a-
ri nas,e id1eje 0 sekundarnim kvaliietima i to sub-
jektivne u tom smish.l sto nisti slicnre k"ICaiitetlma
koji ih izazivaju.
Premda sam Lok 'Uije smatrao dJa suselmn-
dJarni kvaliteti pot]?uno subjektivni hjegov& je1,lce-
hje cesto bila take shva6eno. U tom ob1iku Lokovu
je tezu prihvatiq. i Dz. BarklL Medutim, on je &na-
trao, nekonsekvenmb,rn' tvIXl'llju da BU idJeje pri-
marnih kyaliteta !>like objektiVnih svojstava ma-
terija1nih tijela. Primarnikvaliteti rclativni su kao
i sekundJarni, a p<n"edtoga onisu neodvojivo po-
vezani Ba s-ekundar'llima, tako da se cak ni u rnisli
ne mogu odvojiti od! njih. To po Barkliju znaci da
i prlmarni kvali.teti postoje samo u duhu i cia su
sve realne stvari samo skupovi ideja.
ImajuCi uvidu ove zak1juCk:e~oje je iz Lako-
vog ucenja izveo Barkli, n~ki reali.sti i materija-
listi kasnije su ostro kritizirali LokoiVe ueenje 0
,sekundarnim kvalitetima. SastayljaCi ruske. histQ-
rije filezoil'ije priznajuda je to uc~nje bilo mm}e-
reno protiv sho1a§ticke metafizike kvaliteta i pro-
iiv naivnog realizrha, ali muzamjeraju da 011'0' "rrl€-
tafizi&:i otkidaju6i kvalitete.odJ materijalnih stvari
otvara put sUlbjekJivriom idealizmu"14.
AngloarrneriOki l1'eOlI'ealist Alfred! Nert Vaji-
hed parocl:irajuCi LOkovu ieoriju piSe: "Tako •. se
tijela Qpafuju s kvalitetima koji im u s~y:arnOiSti ne
pripadaju, kvalitetima koji su u stVaTlSamo. pro-
izvod duha. Tako se prirrodi odJaje priznanje koje
hi llistiriutreibalo rezervirati za nas; ruZi za njen
mitis slavuju za njegov pijev, i suncu za njoegov
sjaj. i'jesnici su u veliilroj zabludi. Svoj!m lirs~
stihovitna 0'Ili treba cia se. obrate samnna seb1 1
treba da ihpre1vOCe- u ode autocestitanja na izvr-
snosti Ijudskog duha. Prirooa. je nesro diosadno: pez
14 11c'l'opu", I/JUJloco!jJuu. nO;1\ pe;1\a~e>'t .n:. CP. AJI~K­
CaH;1\pOBa, B. E. BmwBcKoro, M. B. Mmmrna, n.w.
IO,l\>IHa. To'4 II, OrHll. PocnOJlMT>I3,ll;aT. 1941, CTp. 221.
XXXII
zvuka, bez. miTisa, bez boje, puk:a jurnjava tvari,
bez kraja" bez smisla. "15
PROSTE IDEJE REFLEKSlJE. DUR, RAZUM
IOPAZANJE
Ideje 0' radnjarna d¥?a :r:~doibiya'p~
samoopazanja. ill refle!ksi]e; OvaJ lZVor ide]a nIJe
Culo u striktnOlITlsm.islu te rijeCi., ali je "vrIo sli-
~" cu1u, pa ga mozern.o nazvati "unutrasnjirn
culom" . .
BuduCi dia je UIlu1::rasnje "Culo" jedir:lJO, ovdje
se ne ~e p6jayiti podjela ideja. na oille koje ~tje-­
Cemo Wek.o j~og Cula i QIle koje stj€'iSemo. pt1€ko
viSe i':u1a. Mectutim i tu jeumj,esno Ilii;anoeqa Ii
8U naSe ideje slilIDe onOill1e 51;0 Tl€Iprezentiraju.
ZeleCi da podigne "jedincobr~znuilmJuzistent-
nu zgradJu" Lbk je prog1asio da 0 radnja,ma duha
2lnamo, ka.o i 0 spoljasnjim m~terijalni;m tijelirna.,
sarno preko ideja. K nase ideje oradnjam,a
ako
duha nisu identiene stim raCinjamaprirodno se
namece pitanje, da Ii SIU 1m ba.r. sliene. Lok.to .pi-
tanje nepootavlja, ali citavo njegovo iz1aganje
pokazlUje da ih srp.atra 8Iiqrima. F OIleJkad onse.cak
izraZavatakokao da su idieje 0 radnjl:lJ:!l8 naseg
dJuha potpuno identi On€, sa samim tim radnjama:
"Opa.zanje je i prv:asposobno.st naSeg du~a u.nje--
govorn. radu sa idejama, iUJedho prva 1 llilJWO-
siija ideja koju dobiyamo refleksij<J!m'" (II,. IX,
1, stl'. 137~) .' .>, . . • .... '..
U skladu sa svojom repre.:zentattWlOlITl kOlJ:lcep--
cijom spoznaje LeI< bi morao red. da je ppaiCf-
nje J?rYa spooobnoot duha, a' ideja opaza1t ja prva i
najpoos.tija id~ja ref1elmije. Kada. ~az:: dJa j" C>p.~­
zanje ujedno 1. ~()Sobn?s! du~a 1 ldJE!Jfref1~k:slJe
qn je oCiio Up11otivUTJecnosti sa sVc>JQ'ffiPsnov-
110m IWhcepcijom.
,. AifredNorth Whitehead: Science and theModer'n
World. Copyright 1925. A Mentor Book. Published<by the
New AmerIcan Library. Ninth Printing 1959, p. 55.
m Dzon Lok XXXIII

MedUftfu:n, dok seovro moze tumaciti S3ilOOkaJO
nebriZljivast u izraZavanju, ono stl> on pi-se uPo<-
sljednjoj glavi sv(]ga Ogled,a, ne maze s.e tumaciti
drukCije nego kao dj,elomiCIlia napustanje toorije
reprezentacije.
Loik, nai!me, klJ.ze:"BuduQ( dia ;oi jedna cd
sitvaxi kQ1e' duh po...omatra,osim njega, sa,mog,nije
prisutna u razumu, neophodno je dJamu bude pri-
sutno nesto <lirugokl'to, ztLak. ili., p:redstava •stva;ri
koju p<JlSmatra: a to d!r1.lgo su ideje." (IV, XXI, 4,
stl'. 795.;podcrtao G. P.)
PI'¢ffia QVGiIll izl.¢ da 'fJ'OStojibitna razlika iz-
medvduha isvih¢;ugih Btyari, da je on za razli!k:u
od syega drugog nepq&"edno dat sam sehi, pa ga
miOZemo opaZati. b~POITlJOci i'<ieja.
IakOje toIIloMIa j~o mjel'3-tou Og.ledu gdj,e
se jas~,o. tv:rdi dad0h. sam sebe opa~a neposI'l'ldrJ,o,
0Il:l0 b~ca odJredenu svjetlost iIja q:tre.dijeloveLo-
kovog izlaganja, gdje se. razlikuj'ti raq.nje duha i
idejeo tim rlidhj.a:m,a. Ono uPllCujena to, da ova
razli'ka kod LoilaJ. nlkada mje bila tako dUboka kaJo
ra:z.Jilka izmectu ~dejas~acijei ik;va:li1ieta mate-1-
jalillh tijeb, i <Ia !l.l€l):>iizljivnaCin jzrazavanjapri
kojem Sie ne razlikujutaenoraq.njie <:h,lhai idleje 0
njima nij.e opasan.••,. . ..,. ,
Po Q!l1ome,stoje napisao 0 idejama reflclrs:ije,
LoklJ. s pra1,nom slI).atraju()ceI!l:'-en,gleske psi:hologi-
je, Mectutim, nije~a.s 20datak dadletaljnoizla:'i:emo
i ocjenjujemo psiholoski dJio Lokove mozofije. U
ovOlrtl Ps.i.ho~0Sloo<ffi dijelJu.z!lnima :n,asuglamDm
s'a:rno pitanje () l'azumu .i njegovom mjestu u sUdo>-
pu duhQlVIliih aktrl.V1nOstL. . .. .. ,.
Dvije glavne railnjfl. duha (mind) IJoLoku BU
0p8.zaa'1je (Pe'J:c€pti,on) ilimisljenje (thinking) i1:lO'-
tenje (voliti;on) ili h1ij,en}e (willing). M9c mnsljellja
zOlVe se razu,m (flLDderstanding),a, moehtijenja
valja (will). Ove dvij'e moB (powers) Hi podobnosti
(abiliilLes.) duha, nazivaju se. takodeisposobn9lStima
(faculties).· (II, VI, 2, str. 1'20.) ..
XXXIV
Pored prostih idej,a senzacije i. p~ostih i~a
l'efle!ksije pos:boje po ~.i. proste IdeJ": sanzaClJ.e
i mfleksije, ~oje dOSPIJ€iVaJU u duh "sv=p~teyu.­
mase.ruzacije J refleiksije".· Tak'Ve su n.a pnlIlJer
idieje Zll.ci0vOljswa ili uZIvap.ja ~ple<llSlUJ.'e. 0.1' de-
light) i hola iIi neIagodr1>o&ti. (pam or u?~mess},
kao i idleje sHe ili moti (powe'r), pastO]lUlJ a (eXl.-
stencel, j€dimstva (unitg}.(II, VII, ~, st:-" 120.~
Lolk neodgovara Jasnona..pt1;a.nJe na. ~to se
odnose zajedniC1>:e ideje senzacIJe l!'8'flekslJ;e: na
mat,erijaklle stvaI'i ili nll, duhovne prooese? Na ne-
sro stoje dJjelomie= mat:"Pja~no, a dj~orniCn? dJu,-
l),0'Vni0 iJ.i nll, nestQI soo mae nlmatenJalno m d'll,..
hovno? .Mp,z,da se neke od nji!).odnose na, materti,..
jll,lne stv'ari, a druIge na<iul),O'Vne.radirtje? . •.. .
U s.valk:oms!ucll,ju meetu idJedama refleksJ.Je 1
s:€n,za.cije [ia1<lzimo ideJe ra,dos'9 i bol~, dakl,e idej.e
o onom sto bii psiholozi il1azvall ernoCl:analnnm pSl-
l),tcikim pro~. Tako uz spozuajne.i.voJjne WQ-
cese k.ojeekspli,cite pritnaje !>:ao ?'Sn?vne ~te d'tl-
hovnih rndnji Lolk: ~mau obZlr 1 emoCloualne.
Progla.savaju6i ra:l1.1ln i voljuza dvije duhovne
moB ill sposobnosti wk ;n~ up~z~~V'a. &:
se pod sposobnOiStima ovdJe :n,~ SUUJU mishti "neki
posebni 9iniop u nama. Ik?ji imaj~ sVaki. s:"(JO:u ~
se>bnu vll'liSt i oblast i kojJ. nai'eduJu, slusaJU 1 vrse
ra.zneakcije,k'aQ nekaposebina b:ica". (II, XXI, . 6,
stl". 248.) , • . .:
PQS1io< je 'Paj:Prije id':?'Wi~~ ~ie ~ rm-
SljOOje. tvrcieCi dia j~, O'Pay~Jez~~nusIJ:enJe ~1ela~­
nost razuma. Lok •. udJalJllJBm lZJ.aganJu razlikuJe
ova dva poj~a. U glavi,o opaianju on spominje .da
neki iclJentificiraju opaZaJn>je: i :roi.§lje?je, ai.l~da.?~ u
duhu engleskog j,eZiJk;a tre~lo r~ili?,v:a1?- mlslJe'-
nje kao onu qillhorvnu r.!)JdnJy. pp.¥Jp~Je ;raZ1.l1lU
aktivan .od opaZml'ja, kaJ(J ;nl€oog? pil'loemu Je duh
"veCim, d,elom samo pasivan".(II,JX, l'l>otr.l.37.)
U gIavi Q moB (II, X,xI)Loik .pooO'VO~ t,,:,di da
moe opaZIlI,lJaZOV€m:"lJO< razumol1f,ada <OIP.:azartll~ ~
akt ~l;l1JO'Ze biti tr'OVT&nl:>.; (1) opa.zanJe ideJa
I1I'" XXXV
u nasem duhu, (2) opaZanje znaee-?-ja ZIlakOlVa,.(3)
opazanje veze' ill nespojivosti, sJag<mj<:i;i1i nesla.-
ganja medu ideja:p:ta.Ori odimahwdi.tje da taenije
se izrazavajruCi (odnosno, premacetvr~ izd.anju,
u skladu s' obicnom upotrebom jezika)saffi{) u d:r'U-
gom i treeem slueajumozemo reCti da razumijemo.
(II, xXI, 5; str. 247.)
Ova klasifikaciji.t razumskihakata. zandmlji;va
je j€lr pokazuj~LokovuteZnj!\l da p!l'ev1ada tradi-
cionalni dualizamsipoznaj,r'lih dJuhorvnih funkclja,
dJua.lizam izmedu iskustva i razuma,<opaZanjai :mj;-
sljenja.
Opazanjei:k:oje seikao izvor' iskustva. ob¥m:o
Supllotslta.vlja razrumu L?k ovdje posmatri.t1qloprvu
(najjeclnostaVIliiju . ioonovnu) .djclaronost .razuma;
misljenje kiojese obieno s:rnatraspecifienom dje-
latnooCu l'azumashva~a kM viBuforTIl.U opaZanja.
Natajnacin mjesto l'azLla'D,a i isk1Jstvi.t. dobivcn:po
j,edinstveni razum.; lIljesto sruprotnpsti mne(iu opa-
zanja i apstraktnog miS:1j<=fija' dJobivamo razliCite
fonne i stupnje¥e opaZanja.
Trodjehia' podjelB. l'a.=n,a: injegovlll ' radnji
nije neka. sasvimslueajna ius.putna :mis,ao Lodrova.
Ova podjela u tijesnoj·. jevezis oonOvnOiffi' str'Uk-
turom Ogleda:opazanju idieja unaSem'duhU P9-
sve6ena je druga knjigaOg1;eda,opazanje zna.Ce-
nja .znakova Cinipredmettreceknjige, op<tZanje
sJaganja ill neslaganji.t klieja proucava se u~v:rtoj.
Medutim, ako ova podjela razunwkihddelat-
nosti dobro izdtZava suoca.vanje s osnovnonl. stru'k-
tul'om Ogleda,onap:roa.azi losij~ akoje up0re<iu-
jemo IS on;i;m sto Loik: 0 pojedinimr~jan1a 1'a-
zuma govori unutartih kirijiga, ncrpose udirrugoj
icetvrtoJ. .' .. •. . .
U dJe:se'toj i jedanaestoj glavi drugeknjige. Lok
go>vori 0 dJuhoVIliim radnjama posmatranja·. (CQill-
templation), paimfenj:a (memoryr), raspoznavanja
(discerniJng), upo:t'~diyanja (co:rnparlng), se.<l.tB.vlj<t-
nja (compounding),' imenovan.ja (rtaming);apstra-
hovanja (abstraction). U glavi oslozenim idlEdama
XXXVI
on na'VOdi tri radnje polllJOCu Jwjih razum iz prostih.
idejastvat'a sv:~ ostale; to s;uspajanje, upo1'ediya-
nj,e iapstrahovanje. U gl<wi ,0 mj)dlusjma n1.i~ljenja
(II, XIX)sa2JIlad'emP 0 duhovnimraliin:jamaose:ta
(sens<t1;ion), se6?i1lja (1'emEf!!l!brance), prisecauja
(recollecti<ln),. po.smatranja (conternp1iition), sanja-
renja (franc. reverie), paZnj~ (attention), udublji-
vanjii (intention) iIi. studiranja (o;tudy), satljanja
(dreaming), ekJ:;t.aze (ecsfusY),zakljuCivanjaili
umovanja (reaooming), sudenja (judging), htenja
(volition), znanj..a (knowlecirge).
Lok, medufun, nigdje.1;le ~va cia QiVe
razHCite radJpje 1'azua.na·.raspodijeli u.tni,naprijed
nav:edene gru;pe.razumskih operacija. {laje poku-
Sao, vje-rovatnobi naiSaOna'QIeSiiV:ladljiVi€' tesilro6e.
SLoZENE IDEJE
. Sve id/ej€' koje nisu. proste.. Lok jepitvobitrto
smatrao slozenima,. a dijelio ih je namod~, sup-:;
stancije irelacije.
Modusi ~ takv"SlozeneilClJeje koje "lle sa:-
dr'Ze .u sebi pretpos,tavku samOsWIl9g pooitoj~ja,
vee se smatrajl1 'Irao zavis.ne ot:lJ sU!JBtanc:ija": . (II,
XII, 4,str.162.), a ideje'supsta:ncijesl.l."ikornbl...
nacije p1'ostih idej,a zakoje se s,ma.trada.p~dstav­
Ijaiju pooebne pojedinaCille stvari !roje po-<;toje za
sebe, iu kojimaje pretpoot![vljena ili;rnutnaidejii
supstancije, takV<i. kakv<i' 'je,uvekprvi i'glavni
e1emenat". (II, XII,6, str.162,). '" .'
N'aj~,relacijese,'SllS~ojeo(:1 "posmlio~aii.ja i
upar-ediv<mja jec1n,e' ideje s d;rug<ml"; (II, XII, 7,
str. 163.) . . .
)8Jko j e . Lo!k.kasnij¢ .~~'V~~~ ()yU podjelu,
drugaikJl1;jiga Ogr~4a pre~s~baZirana:t;tj9'j..
Osnovni je ~adataik:dtrugeJoijlgedapokare ka.'kA
Sf\T~. id~Je ko.j'e. !1.s. s raz:umI>osJ€ldlgj<'! PPPoaoclaj'u U
jedn.u.o~L B.aved~ll. vrstt<t:. QyQ!"azvrs.tavanje i
u~stayan1e.$~janije 00iffi'Q ,sepi eilj. Q,n,() tre-ba
XXXVII
dapokaZe dJa sve'i>dJeje u ikrajnjojliniji potjecu ':i2;
iskustva, jer akose sve idej,:,. koje rlisu proste
(pririiljene gowve iziskUJstva)rooguuvrsti'ti me-
au moduse; .supstan¢j", .illi. relacije. i aUro su moou-
sl,sups;l;a,ncije irelacije idej", jzyed€Q1e u ikiia:jnjoj
lilDijii:;; isku'5<tv.a,6oola sve ideji:Jocitopotjeeu u
kirajnjoj liliijiiz islkustva.. ! duhu" ill "opjasnjavanjem imena raJi:mji koje m-
Medutim,pitanje je dill li se modusi,r~lacije
i sUP>Stancije mogJU posmatr",ti. :kaoideje izvedene
12: iSkustv.a.
Naprijedl smo v1rlijeli da hi polazeci ·od Lok{)c.
vog opeeg OOl'edenj,a iSlo~e11ihideja kadonih koje
stvro:arazurp. niaosnovupmstih, hiloa<diekVatnije
recrdta s~ooene ideje potj'e'cuiz iskustva i razuIn<i.
Da li Lokova 'odl'edenjw pojedihih wiltS. $10-
zenih ideja potvrduju taj zakljueak?
Svi modUJsi m(}gt1 seJ?Odijeliti flap:roste i ,SJO-
:rene. Prosti modusi s,am:o su varijacije ill kombi-
n<lci:j,e je1dlrJ,e ist('l ptXJiSteideje-, he;>; ikak\ne ·primje...
se. dru.gih igeja; mj,es,orvititnodrusd sastavlje.pisu
od vis,e ~ih prbstihideja, kJoje zajedoo eme
jeq!nu fJ'1oZenu. MjestQ i )iik.iS'Ll prQlSti mod~i ideje
prostci"a,; IjlUba;v,~ja, zelja'i'~Ellosi:, 1I18Jd1a,:;;tr8h,
a,cajanj e;~td~pa, zayis'i;,stid- prosti. I!W<;!lUsi id,e-
ja radosti i OOla':E{a9Prirnjeri mjesovitihmodu§a
mogudia. pool1.lZe :idejeobaveze, . pijanstya, Iji:!p0"-
te, lazi, !krage. .• .'. , . . ".'. '. .... 'y
13'lld'LlCi . 'dJji se.sastoJe .od kOlI:ll,binac:ija razli.ci..,
tih prostm' id~amje~cYViti m<:>du.si· j<i&:np'IS1~ra?1.b
kuju ad prostih. AlizPl)g ovogistog :r;azIQga:mogaQ
bi ne1l!ro.diJ. ill P9bT:k:!l.';; ~d~jam:a sUrPStanciJe. Oq
i<dejasupsta;ncije:r:n,j,,'soyfti ml)dll.lsi ~:aZIiikiuj1J. se
po tome' sto suoni'"JrorllIbinacije takvihitllej.a(koj!e
'ne LSlIl'l.atramo za karak~eristi.cne o:mafk;e rna >i[mlk-
vihZivih 'bica sa~QlIIk:r'irtnlm postojanj~~'\'1ecza
odvojene ..~s=p$lf.aJ.rie~d<:lje, . k()jeAuh\s,as~YJ.ia.
ujedno". (II, X}(H,l, str.:30~:) •. . . •...•. " ...• ' . ..'
.01:>razujucamj~§oIVi~I,Thoduse .d'llh je~tiya:n"
a aiktiVlllOLStt koju .• on yrs{nij e.po,cb::~~a.;v-?Jtlje. 'PB-
rode. SpajajuCi proSte ideje u· :mjesovite moo'ilSe
xxxvm
razum€ se mora voditi raeuna 0 tome da Ii one.
taiko zajednOI postaje u prirodi. Ponekad Tf\ZlUIn
da~azi od mjeso'Vitih :mo.clJusa i na 9'snovu "ilSkustva
i p(}SInatraJl1ja sarnih i'3tv,ari",. ali .:umogo .<SeS6e do-
~azi. do tn:jih ,:pronalaz:,nj~.ili PIXi~zvo!ljnim s;pa-
J~Jem nekoliiko prostih ldeJa u nas.om vlastitom
kad! nismo vidjelil:tli pojmova koje ne moZ€lIl1o vi-
djeti". .' .
. . K~() v€Za ~oJoo: .razum poveZJ.lje vise p:i'O'stih
IdeJ:a 1.1 Jed~ rnJesCJIVJ:ti n::?dus 'Th~, podlogeu pri-
m~,9'v~ hl.se kJ9:~bmaClJ,eh=o.1"aspa1e,00 neIna
necega Sm,lh drZl na okupu. To .n.esto su imenl1,.
"Sfuga, marla samusku.pinu stvw;a duh ime joe
anaj evo!!.'"... Jooji je .evrsto veZe u jedlnJO'. ,; (III, V,
10, str. 474.)
Mjes{)'vi.ti molCllU,si su, dakle, talwesloZene ide-'
j,e k?je: se, dioduse, prave <ld materijala, sto nam ga
pruza ls!kuJsil;v(}~llJi taj ITl-<aterijal .dovodJe u vez('lU
k?jima. se '()n ,~e palaziu iskustvll i u !kodima.'&e
nJ"gl0;'1vpr?'t0tiip.orvi ne pojavljuju u pr.irodj.. Zato
za .;tIlJ eSQlVilte.tnodUS~e doista mozerno' :recida su
oni.. zaje<inii5ki prOlizvod iskustva iTa~. AkiO
je razuni d<;d!na1'p< 1~a9 i wkuso/9 nuzan.UlSlw nd~
hovog na:s-ii!nka,.:ne. izgleda opravdano tvrditi dJa
ono€' 'U k,rajnjoj liniji potjecu samo iz iskustva.
IDEJE SUPSTANCIJE
Prvalmljiga Og!ecktsadr;ti i. jedan lkiratakod_
jelj~ .0 i<:leji sups4mcije. Lok tu piSe da :idleja
srupstancijenJijeu!!.'"odena, .i u toj 1;vrrdlnji ~ ni~
eega. rlJea~iiir?.og. Ali r..o~.u OV9ll"n odjeJjkti ta¥er
tvrdl da ldeJu supstancue "ll1ltl s~"'?<:=.<> "iti mo,..
zemp steei putem~cij.e iIi,· I;~f1ek.sije" ,00 "ja-
sllle ideje" {) supstancijiuop6e nemamo i .da rije.cju
"supstancija~'KXl'l1iai5avam,osamo"neodrre4e:ne pret-,-i
pOt>tavke.R, n~ zpa.J1,1o ni S!lml <1emu (of. w,e kqo"W
not what), (tj. 0; necemocemunel11aill0p<JISeb:nl1,
odredenu, pozitiV11:1.<ideju) ,,1\t,o pma,tramoza.,su)j-
XXXIX'.
 stratum, ill poc11ogu, ohih idJeja koje znarno". (1,
IV, 18, str; 83.)
RijeCi "pooebnu, oda-ed(mu, pozitivnu", <iodane
SIll u cetvrtom izdanju Og~edC1:' :Lok je, dakle, upr-
vom izdanju tv:rdIi.o da rijecju ."supstartcij,," .Q:ZI1<V-
Cavamo neizvjesnupretpostavku 0 n~ 0 ,cemu
nemamo nikakvu i(teju, ucetvrtom izdanju ikaze
da je to pretpostavka 0 neeemu () Cemu n€llDJm1o
posebnu, odredenu, po~itivnuidejlt. To .zrlJaqda
prarna eei:vl'tomizdlanju neka.kvU .Ulejl1OJ SuP-
stan~iji ipak imamm Kako je'u' cetvrtom WdJanju
ostala tvrdnja da ideju supsta.1:lcije neIll:0~m.o
steCi ni senzacijom. niref1eksijom, ootajenejasno
na koji naem doLazi mo do njeL da lijeCaki u
naj:n;,anjoj mjerl oprawlanodapretpostavljamo ne-
sito na OISI!'lOVU te ideje sumnjiv9g porijelk1~, koja
nijeni posebna, ni odr«iena,'ni pozitivna .• .. . .•.
Ono sto Lok pise 0 ~ups<ta;nciji 11 IlelroUik{)
odjeljaka Um-etnu1:lih u glavu () prostian. m~,*i~
rna ideje prostora (II,XIIt, 16-~O)tl.lk<>der nav0>cu
na p0misOO da je.on protivrnk'klfejef>U~~gij~.
Polemizirajueis orrlmali:°ji sInaVajucis. ne--
rna praznog prostora, Lqk napitaIlie'difili.}e1{l'o-
sOOa.' bez tijela supstancija ili akci<ien8ja, odg<t
vatrada l.1e Zll.a,i da se tqga, svogrif)Zjiarrjanece
stidj-eti sve dok mu oni kojipitaju nepOikazu ja-
snu i oda.-ed€lllu idiejuSIUpstancije. Zahtijevajuei da
se De diZe buika.· "zvuJrovinia bezjasnog i ocltrede-
nog :z.nacenja" Lok ~ koji tollk0naglaSavaju PO'"
jedineslogove rijeC:i "supstancija"pQiZtva da·. raz..
mdsle 0" tome ,,'l:1a.li
oni, kad upotrebljaYflju·t1i
ree iza besk!onaooOlg, '. nesnvatljivog bog", . i.za
kon.acni dJuh, izate1o. run.., to;svand put uistom'
smislu'l" (II, XIIl, 18,str.173.y'
M::o jeu.potreb1javaju uvijek uisllonisrnislu,
onPa je to "za:ista: veoma krutadiQlktrina", aalko
je upotrebljavaju u trirazliCitasmisla>to:"e1?al?bi
da 00 posluZe sa tti rfl..zrlJa· imena .k.aIko bis~ spri~
jeCila zooka ··i zabunfl '1fuja pr:ll1odno proi2:J,atzi .' iz
mjeilOlVite UJpoitlrebe taKo nejasiJiogtermma,' ;,ter-
XL
mina koji u svak;idaSnjoj upotrebi ne sarno.da ne-
rna tri pooebna jasno odredena znacenja, vee nerna
ni jedno jed:ino". err, XIII, 1B, str. 173.)
U svojoj kriticiPOjrna supstancije Lok ide
tako dJaleko da .ucenje 0 supstancijii, akciden~i­
jama uporeduje s indijskom. prieom 0 sJonu koji
podr4v~v z:ernlj1,t i. ~ ~o:mjaci koja pO<:l~avaslo­
x;a. .uob1~]en? obJa8n]avanje pojmova suPs;i;anci...
]e 1. avk'7~Cl]e, on taikoder ironieno uporeduje
s obJasn]enJen:, pojma ~jigej. papira i sJova, ko,je
kaZe dia se lm]l'ga sastoJiocl papil'a i sllova lla sou
slovaolrlo sto s~oji napapiru,a papir on.o s:to CUrzi
slova.. (II, XI1I,19, 20, str. 174,-175.)
~~ o~:,-ovu ~h usputhih kritika poj!l1a sup-
stanc1Je, .Cl~C. bl.mogao ocekivati da. ce ugIavi
o <?~z~q;llm Ide]~n:a. supstancije (II, XXIII) Look
d~f=tivn,o raZO!I'ltl 1 odbaciti ovajpOjam. Medu-
tim., to se !!lie desava.
. r ova glava poeinje, dociuse,SJ umovanjiJn,a
k~a kao dJa nago~IJestavaju odbacivanje' Supstan..-
ell,e. .
J.y.li, .~e ~k, ~toopaZamo da.neke od nasih
p:rostih. ~clJe]~ 10.U zaJedno, pa p:r'etpootavljamo da
~me pnpa<la]u ;:sroj stvari ~. nazivamol ih .ieclninI
rmenom. Budu"" dJa ne mozemo shvatiti '. kako bi
te proste ideje mog1e pootojati same za sebe pret-
~tav1ja:r;t0 nekisUJPstrat u kome O'lle posoo;ie i iz
aroJeg pll'Oizlaze. U pojmu supstancije nemaniikak-
ve druge. ideje ooim pretpostavke 0 ueOOmU sto
predl'l.tavl]a podlogu ohih kvaliteta kojisu kadri
da u nama proizvedu ideje. .
. Poilto sma stvoriJi !!leku ,;mutnu i relativ:nu"
1~e~uosupstancijil1op6e,stval'amo ideje 0 poj€....
dmlm "fsta:ua ~tancija i to taiko dasastavIJa'"
m? uk~bl~8;ClJe ~e pI'OiSte ideje,ko;:ie !!lam se
zaJeclno JavlJa]u u1skustvu. Tako stjec'Serno idJeje
covjeka: ko:nja, zlat,a, vode, IgvoZda,dijamanta itd!.
Pored la8mh prostlh idJeja U c;Yfm. slpZenim ide..
jama U.vij~k se.: sadr~ i. :I1Je~amla ideja <>!:jeeemuce-
mu te 1de]e pnpadaJu 1 ucemu su sadr.za.IlJe• .1:;rpra..,
XLI

vo to nepoZll'lato nesto sto po naoojpre!tlpOOta-yci
podrlava jasne jednostavne id,;~e koje s~pojav'lJu-
jU za.jecJ,In,o nazivamo su;pstanClJom.. ..
Na isti [lacm kao ideja materijalne iSUpstan C1]e
nastaje i ideja duha (spirit, miJndl),i~.d~O'V'l'le
supstancije (spiritu.ail. substance).. OpazaJuoC1 rad!-
nje naseg duha :mllisildrrno da CQ1."'; nemogu ~o~tO"
jati same, pa bl.lduci & ne shv~camD lroil~o b1 n::<J~
gle pripadati tijeti.u, pretpostavlJam~ .da su to dJe-
latnosti dUha ill duhovne supsiJancIJe. . ....
"JaISitl:o je, da.1cle,da je ideja telesn : sUlpSlta.n~
cije ill materijeisto tailro udaljena <Jd! l1!l.&eg':>hV'a-
tanja i razumevanja kao i ideJa duhovnesupstan-
cije, ill duha... " .. " . . .. b .
0'110 zvuCi. koonagovjestajpotpunJO~g .<;"dac1-.
vanja Weje s1JiPStancije.. Ali nastavak· reoenlce~lq-
'l'lJOsi iz;n>enadenj.e: .. "
" ...staga M mo':hemo, samo 1'1a (l<S~OVU toga~~?
nemamD ni1mikvog pojma o.duhovnol .sUp's.tanClJI,
zak:J.juCiti (1a oma<ne postoji, kap stoi izlstog:a~
zlo"a ne mozeroo pO<ricati nipostojanje tela; J·er
m-ditrr da tel{)ne postoji,samoz::~o sto n.~7Xla~o
jasnu i odtedenu :i!deju.O sUPStan?l;t mat<;TJ.]e, biil~
bi isto tlllko razurnno k;a;oltvrdih da ne po,,:t<J] 1
duh, sarnozatostonemamO jElSTIU i<Jdr'edenu 1!l~
iu 0 supstan:ciji dl.llha." (II, XXIII, 5,s?" 314.) ..•. ;.
• Ni 0 rnaterijalhoj •ciodlt.Jh~ Su~][,
dakle,"nemamo jaL'illU id~u, aJito J?s~eznaCl. rla
i:tn.llrnoprr-avo pocicp.ti njIhovO POSID.:TJ3J?W·. Ne:>:n. -"
Ci li t<J dla bi; se treba10 :Par UlZarzati odJ·sUJda: 0
to .1 ·
. mei.ok srnawa da je, utprkos nejasnosti. .~a:Sfr~ide­
ja ornaterij·alnoj i duhovnoj supstanClJ'H n ]lho%
postojanjesigurno.. . . . . ".. ~
Posebno je z8n.imlJlvTJ,agla:s.aik LoikOiV'eargu ..
mentacije. On<narQilito naglasava rlaimamopr~"?"a
tWditi takocierp()Stojanje .duhovnes:upstan.c~]e.
Kao da lie ponIislja da hi ?:etko mogao?~btl]no
o~p{lraV'atipOiStojanjematenJ!JJ~ne.supstanCl]€, Lolk
uporno dokazuje da za postoJanJedUhovnesurp".
XLII
stancijegovore je~lIlakodobri<razlozi.lalro poi".
JY'€:qc~ ne polep:lizira ni s. kim, oCit,(} je da seqn
()v:dJ~ ponQ'Vo ukljucuje upolerpilq.t izmeall kar-
rezijanaca i njihovih protivn;ika. "
.!Postojan~e rnat~j<lll1Je supstancije· ):lila, je
podIJed:nako, slgU:mo 1 za D€'karta izaHobza i Ga...
sendija.. Meautjm,naslJP'l'()t Dekartu, Hobz iGa..
s,endi osporavali su postojal}je zas,ebm~ duho'ITne
s<~p.<>tand.je. Ust~juciu obranu duho,vne1>1.lIpstan-
CIJe, ~ s~ OiVdQe OiPredjeljuje· za Dekffi".ta prptj.v.
Gasen:dIlJ<L 1 Hobza. .
Braneciikartezijanski.dualizam Lok ostro m ..
tizira pristalice roaterijalistickog mOlOi=a:"Samo
z~to ~ nedovolJno,r<l$IDiSljamo> sJdoni smo mill:]je--
n~:u cia nam .nasa c~la pdkaziiju iskljuCivo mate"'-
TIJa1J;e si;va~, Svakt aktoseta,ako gadoibro rll.z-
m~tnroo, .dJaJ€ nampodjednako uvid u abadela
, ~de, . mate;ijalni i duhovni.Jer dok gledlam,
slusam1 :s1., Ja mare davan ·;wene. pOlStoji ne!ko
n;aterij~6 biee, predroet tog oseta;.ali llje-dlrlQ ioS
S[:g;urnlJ~ .zna;m da UIIlutar ro",me postoji duho1V!1!O
blee 'ko}e gleic!-?' i slusa)' (II,XlqIl, 15, str. 323.)
U lS~? Vl'lJeme ,dolk dokazuje postojan}eobiju
Sups-pnClJa Lok ne propust;l3.upozoJ;itida sui,deje
oobJema vrl9' nejasne: "A 110basl"llCaja nasa ideja
° ~up.<>tanciji, jepodjednalm mutna, Jli 11!i'kaha,:
!D' Je samo·<iJ.1.0p:retpostavljenQ ne. Zl}axnni sarosta
sto p<JdrZava iJdreje kojenaziva..n."le>.• ak:cidencijaiIT)a'."
(II, XXIII, :t5,.str.323.) . "
a
A1ro je;n,asa idieja 0 supstanciji tako mUitna
na os~?"U 0;oga moz~ tvrditi cia. supsitancij,~
(mater,J,Jalna 1 4uh<iV'n,a) Ip:akp~toje?
. .osnorvni.je Lokov argument stO;9 m:aterljal~
J.?'?J 1 d!uhov:rJ;oj s1JiPStanciji ipaik posjeduiemon'eke
Jaslle i odredene ideje; . . .,.•
. N~e p~ek'\eje 0 onil)mstO' jeislldjuC1.V1b
SVO]stYel1o~tedji jeSu,;!,l;ohe¢'ja. ~yrsJihi i:m,~
tome. ~<diyOJl.YI-:h, .delova i SiJ29so>}:most pr€T10senja
kre.taTIJa putem implili,;a",. (Ir, :x.XJ{I, ·17,str. 324,.) .
 nase prim.jerne ideje () ;morn stoje iskljuCi'¥osvoj-
stveno duhu jesu "miilljenje i volja, ~)(InpsnoIIlo.C:
pokretanja tela 'PQIlIl0Cu rnisli, i illobodialtaQ PO<-
sledica toga". (II,XXIII, 18, str. 324.) . lln~mo sarno vrlo nejasnu ideju. Medutirn u isto
PrematOIIle, nasa idejatijela ideja je t'aspro...
strt;e cvrste 5ups.ta:l1cije, 5posobne dJapr€'l1.OSi he-
tanjeputem impulsa, naSa ideja o.dIuSikao nema-
tJerijalnom duhu ideja je osupsta:ndji koja nJ1gJj
i ima moe da htijenjem iIi miSljenj,em izaZiva kre-
tanje u tijeh.t.
Ljudi oje su mis'll "ut:onule u materiju", i
roo,ji 5U "toliko podivrgli .svoj duh culimadarijetko
kada razmisljaju obildcemusw je i2;nadtdga",
kazu da ne mogu zamisliti mi:sleeu stvalr; Lok od...
govara da je to moMaistina,alida OO.OO:i, ako
bolje razmdsJe, uvidjeti CIa 11€ mogu ~itini
prostomu.
Kao stone znamo nakoji naCirl mislimotako
ne marooni na koji naCim.smo pTostoTni,tj, lmko
sesjedinjavanjem iIi kohezijom Cvrstih dJjjelOlVa
tijela s,tvar-a prostiranje. Primam.e idleje :rn:iSljenja.
i prostolrnos,ti p04j,edJnl!ltkp sup=e teSkoca;ti oba
slucajastojimopr~.zagonetkOm.
•Do istog' zakllj11Cka dolazimo aIm Il10c .tiMa
da pr€nooi kretanje 'l'utem im.pulsat1POT~dujemo
sa spooobnoscu duse daizaZivakJ:'etanje ~ u
V101je. "Sv~od?evno .·iskustv;OOCigledino.n
pokazuj e 00 se k:retanj'e Pr()lizvo~iirn.pulsom i
mn
misIju; ali nacin kl:l1oo se to vrsl te!\lm mowmo
shvatiti ~.jedtnako;namje nejasnoi jedno idTu-
,go." (II, XXIII, 28\ str. 330.)
Na OSIn0Vli. s~ega toga Lok>zaik[jutujeaa.ie
postojllJIlje materijalne i duhOV'ne supstancije iz-
van svake surhnje, ali da.nam je "s1.1pstancija 00-
ha n€pmnata kao i SUP8tamCijll tijela".(II, Xx::III,
30, stt.332:) (}ba pojma supuna teskoca,1l.1i' ".(>0-.
ja[U cil.lha ne sadlrzi ih wse negopoja:m tijeIa ...
LT syim. .ovim umoYarjin1a j~SDJOdo,lazi··dO iz-
raZaja jedna osnovnaprotivm-je'Cnost, . tradiclonalno ucenJe 0 Olupstanciji. SvojOnl kriti-.
XLIV
LOok upo.r11o ~~ da~u nam i materijalna i
duhoMIla Sups~cIJa IX?tpuno nepoznate, cia oriji-
:na nemamo niikakvu ill da 1.1 najboljem sIu&ju
vriJeme on sarno postojanje materija1rJ.e i duhwne
s~~ta:ncije ~rogla!\1.1je za nesumnjivo. Protivu_
rJe:cn=t u .koJu on ovdje upada vTlo je sHena onoj
kOJu1Wlazirrio 11 Kantovom ucenj1.1 ostvari posebi.
U pri.lo?,. teze da ppstoje mateTijalna i dJuhov'-
na.sups"tanClJa .L,ok na,vodi da Iil.i poznajemo neke
!lTlIIlairn<;. ~&.lIt:rte ~aterije (prostor i impuls) i
~I:a (In1~lJ.e:r:Je :. voIJa). Ali prema.njegovim vla-
~tlln obJoonJ:~!!lJ= ovi P:r:in1ami kvaliteti josne
cme supstaJnClJ~.;SUipStancijaje neka .nama ned0""
stupna os:t;-ova ill poCilloga oyih (i drugih) In'aJite-
~. Me~l.l~,.~, osnorvu eega moZerno tvrditi da
ti kvaliteti vn"ilzn? ~aju imati neku podlogu?
Na 0v,0 odl1.1C'TIO plUmle Ipk i ne pOku!\a:va cia od,..
govorl.
U ~~tojanju d<!: spooettadiciona:InotFoenje 0
SUPS"tanClJl.f,<Jik ta;ko .odstupa ad svoje empiristi¢ke
~e 0 por;rJeIt:I;t, IdeJa. J€r ideja sUlpStancijeocito
J?-Je: k~b=cIJa sarno onihidie.ja koje raZUlll stje-
ce: IZ isk;us.tva.. P<ored. je?'nosta:vnih ideja koje 5U
~t:ieCene ~ustvo;n :' IdeJl Supstancije sadrZ<l'na je
1 Jedna neJasna ldieJa Cije porijeklo nije poznato.
',' Meciutim, premda je 1.?kOiVa osnovna inten-
ClJa u roopravljanjuo supstanciji 0000. bU,a.obr~­
n?; De:~o~ .dua~, njeI1 <:>bjektivni r",zultat
r;lJe bilo, ucy.rscenj~ dualizrna, nego naprotiv UnO-
senje sumnJe U pOJam il1.1pstancije Nastiprot rna-
terijalisti~()~ ikritici (Hobz, G~.endi) koja je PO-
kazala ~Skoce u ~~jmu dUhovne s.upstancije,.Lok
dolqlz:tt e da Ole slim:: teSlko.c:e saclrZe. i 1.1 pojIilu
matr=Jalne s1.1PSUm~~,e. Uvj:ren· da.. time osp()ra-
va ~uhovnu s1.1pstanClJ1l, on Je samo potik:opaoma_
tenJalnu.
na.
.B.ez· obzira • svoje· namj€O:'e 00. je' u;Z;drmao
XLV
kom. pojroa SUpstandje B&rkLi. 1. Hjum. sam<> su
iivrsili program koji je impJicite veC .bo dan u
· 0g.e
Loikovom· 'du. 10
REALNOST I ADEKVATNOS'I' lDEJA
Poojehideja prema porijeklu i s:J.oze~QSti (na
prosrte i slozene,oonosno na pros,te, sloe:ene, re-
ladone i QpOe), Lok. u zavrsnLm glavama druge
knjige Ogleda (II XXIX - XXXIII) dodJaje podje-
Ie na (1) jasne (clear) i nej.asne (obscure), (2) raz-
govjjetne .(distinct)i nerazgavijetne (confused), (3)
realne (real) i fantasticne (fantastic), (4) ..adek.ya~­
ne (adleqate) i neadekvatne (inad!equate) 1 (5) lStl-
nite (true) i lazne (faJ.se).
Prve dvijepodjele razlikujU: idleje pp njihQ-
vim inte:rnimsvojstvima, preostale tn. po njih,?,""
V<Jffi odnosuprema stvarnosti.
Razlikovanje ideja po njihoVlOj jasnocii. ra-
zgo'\li.j'etnosti, olCito pr:eu:zeto ?~ De~a, .ne 19ira
1;>itnu ulogu u LoirooyoJ filozotfiJI. Lok Je Illaknadno
sto vise dooao do uvje'r'enja dJamnogi kQji gov~e
o "jasnirrl· i razgovetndr,n. klJejarna" nerazumt,1u
:J.6Kao· stoje ..S\7ojom ()branom J?ojma sU;:ps:tarlCij(;l
prethodnik Barklijeve i Hjumove kr'itike ovog l?oJmal tako
je· Lok svojom obranom pojma boga, prethodmk FOJerba-
hove .krltik(; re1igije. Pojan~ boga po L()ku ni!e urotien, ali
on Imasvojeovravdanjejer do slo~eneid:Je..bo?a. dola-
zimo Ila sHean ~a~in kao, i dC), druglh;, tak,v.lh,ldeJlto _"N!i-
ime ako ispitarno svoju idejuo l1eshvatljivom Vrhov:qom
bic~, videcemoda sma i do nje dooH ;naistinacin, i."e:a
su nase slo:l'€ffie idej eo bogu, i p()Se-br,nm dup:o:virna :._paCl-
njE'p.e od prostih idej" koje stlcemo. reflekslj?,m; ~apr. 1'0-
Sto smo svojim u!lJu~snjim :li3k tv.2"" sme:k,ld~eJe 0 po:-
us
stojanjl1 i trajanju, 0 znanju i mOC!-, ? uZIvan.JU i. sreCi,
i () drug!m kValitetima i mocima kOJe Jeb?lj" In:atLn~~o
biti bez njih, ako sad hocemo da,stvQrimo sto l'pkl!"dn.IJ.u
ideju 0 Vrhovnom biou; m.I uvecavamQ ~ve te IdeJe pn~
dajuci'im'ideju beskOtnaenosti, i sastavivsl ih,zatim ujedno,
dobivamo slozenu ideju ob{)gu." (II, XXIII, 33, str.334.)
Do!< je Lok u ovakvom nastailku ideje boga nalazionjeno
opravdanje, Fojerbah tOe u tome naCipo1aznll tal!ku za
livoju ktitiku.
XLVI
taiSno taj izraz i cia bi bilo bolje /tclVOiriti 0 "odr€'-
denim idejama" (str. 16).
Razili!k:ovanje istinitih i Iamih ideja taikodex:
nema V'elitk:i. znacaj, jer Lo!k sroatra da strogo go-
voreCi ideje ne mogu biti ni, istinite ni lazne. Isti-
na i laz su svojstva sudovaili stavova, a 0 1sti-
nitosti i Iafuosti idej,a moze se govO!citi g,ailn0 U
prenesenom smislu. . .
Mec'!utim, raz:l.i.k;ov;anje ideja na reailne i fan-
tastiene, kao i ra:zlikovanjena 3!dlEik:vatne i nea...
dekvatne neobieno je vaZuo za Citavu Loiklovu lro;n-
cepciju. Iaiko je I'aspravljanju 0. TeaUnosti i ade'k:-
vatnosti idej,a p06vetio dvije pos,ebne glave ill gTU-
g'oj knjizi Ogleda, Lok se na ovopitanje waca u
vise mahOV<l U "br'€aoj iu cet"vrtoj.
R~€ :su ~defe po Loik::u "one koje, imaju
OSa101V1l u primdi, koje su u skladu sa stvarmm
postojanjem i bicem swari, odinosno sa svojim
protortipovima", a f,antas,ticne ili h:imeTieneo!ne
koje "nemaju !OOnDveu prjrodi j uo~te nisu U
sik:ladu sa sWarllliO!s6u biea na koja se p.reeutl")o odJ-
Diose kiao ,na svoj,e pa-ototipove", (II, :xXX, 1, str.
401.) .. .. ~
Re~ln!e ideje dlijele s.e sasvojoe sttrane na al;'l~­
lwatlle i. lIleadekvatne. Adekvatn~ su on,€" ,,'koJ€
savrseno IJ["edstavljaju one prototipove odJ kojih po
pretpostavci duha poticu, koje pO IljegOVoi ;za-
misJi zarnenjuju i sa 'kojima ih on up=euuj,e",ne-
adekyatne SU<J!Il€ koje "sarno dJelimhmo ilinepct-
puno pr;edstavljaju oneprototipoye na koje g,e od-
nose".. (II, XXXI, 1, str.. 404~40[;i.)
as
Razmatraj'UCi pitanJe, koje BU od :t1 ih ideja
realne i adekvatne,a koje to ni:su, Loik tvrdi dla
su Bve pt'O'ste ideje k;ao i slozene id!eje.modusa i
relacija rE:alne i aqekvatne, dok. meuu . :slo~enim
idejama supstancijaimai realnih i fantast~cnih,
ali su sve l'OOlne neadek:vatne.
Te2la cia naS,e idieje mqgu biti realne i Illdeik-vat-
ne i.;da to mnoge qclJ njih doilsita i jesu, jedna joe od
osnovnih teza Lo!kove iilozafije. Mequtim, njoepom
XLVII
obrazlaganju Lok nije posvetio pafujukoja bi od~
govaTala nj€'nDd vainosti.
RaspTavljajuci ° realnosti prootih ideja Lok
u%>oiWiraVa da ,one nisu reame u ~ ~lu da s~
one slike stvari, ne~o u tom smlslu sto ,wstOJl
stalna korespondentnost izJnedu njih 'i rea1nih
stvari, sto 0lIl€ "adgovaraju i Sl2211 &e s, onim mo-
Cima stvari, kaje ih pro,izvade u nas,em duhu". (II,
XXX, 2, str. 402.)
Glavni jeLoiltav argument zatako' shvaeenu
realnost prostih idleja sto ih "kako je pokazano,
duh ne mOeZenikako sam stvoriti". (IV, IV, 4, str.
620.)
Ovaj argument nije narocit? uspjelan, jer se
LokJorv dokaz cia d1,1hne mozestvoriti ni jedll1u
pDOStu ioej'll sa s\'oje stra;nesvodi na to da su sve
proste ideje iskustveno stjec€!ll:€ icDeje 0 svojstvi-
:rna tij.ela i radnj,rona duha, tj. da su oneu nj,e-
govom smis1u rea1ne.
MjeSorviti modusi i relacije, ako'Ilisuprotivu,-
rjecni nuzrl0 su realni, poLoku,zato soo, (Jm i ne
mogu posOOjati dlruki;ije nego 11 Ijudskom duhu.
Ove ideje ne zele dJa 1:>udu kopije neleeg drugog,
one su same s,voji praootipovi, pa se prema tome
ne mogu ni razlikovati od svojihpTOtotiwva. Da-
juCi. avo objas'IljenjeLok, ne postav1ja pitanje 100-
liko imaSJ;nisla reCi da je nesto svoj v1astiti pro-
totip. . mogu biti proizvodi samoga ,. duha.
Pocw' opeeg al1gumentaza Tea1nosrtsvih ·pro-
stih ideja, nalazimo kad Loka i ru:z specifiCnih za
realnost prostih ideja senzacije. Ovi aTgwnenti ni-
suuvijek isti. , nam prindpijelno ne, m~e biti OOto. Na orvo bit,.
Na jednom mjestu <u: IV, II, 14, str.592.) Lok
kao "dokaz k,ojt otklanja Bvaku sumnju".' navodJi
jas-nu razliku koja postoji izmedu ideje lroju jeu
nasem duhu ozivjelo pamcenje ione koju duhu
odredenom trenutku prima preko CU:la. Na prigo-
VOl' da sliene ideje moeZemo imati i u, SIl'lU, LoIk
odlg,ovara da postoji "vrlo ocigleclna razlika"iz-
medu tOlga dJa Ii sanjamo da smo u vatri Hi smo
XLVIII
stvamo u njoj. Prilicno zapleteno oibjasnjenje ave
razlike sV'ordd se n.a to cia u jednom slueaju osje-
Camo bol, dOlk ga u d.."'U,gom ne .osjeeamo. Medu-
tim, kako i u snu mozemo osje'Cati bolove ovo 00-
jasnjenje ne izgleda uvjerljivo.
Siru argumentaciju za realnost prostih ideja
senzacije nalazirno u glavi gdje s,e raspit'avlja 0 na...
sem znanju 0 pos<toj,anju dt'ugih stvari. Lok QiVdje
navadi oertiri razloga lwji pojaCavajU naiSu od boga
danu sig,urnciSt da izvan nas postoje stvari: (1)
Ljudima kojima ne,;Lostaju organi nelrog Ma, ne-
dostaju i p!t'oote idleje senzacije ikoje odgovaraj1.1
tOlffi culu. (2) Za razID..u ocli ideja kaje sami iz1J'Zi-
vamo u BVOlffi sjecanju, ideje ikoje su rezultat osje-
ta ne zavise 00 narevolje; piti ih duh mOeZe s;1;vo-
riti kada zeli,niti ill :m¢e odbiti kada ffiiU ih isku-
stv{) pruza. (3) ,N~ke ideje kad "lU rezuhat stvamog
os.ieta pracene su osjecaj,em zadJovoljstva ill boila,;
karl ih svojevo1jno oZivljujemou pamcenju emo--
cionalne pratnje, nema. (4) Na,sa Ma, uzajamno
potvrd'llju svoja svjedocanstva i omoguCuju' I¥lm
cia yrSimo uspjeSna predvidanja. '
Ne ulazeCi 11 podrobna razmatranj.e o¥ihaiTgIl....
menata ,prilnijetit cerno s·amo cia ,sviom uglay-
nQm polazeod, pretpostav'ke dla ideje o'4reaenih
svojstava (na ~-i.mjer ideje :n:ezavisne od veaje iIi
ideje' pracene, nekin~ , emocirona;tn:lm. stanjem) ne
'
Pitllnje je, medutim,da Ii I).a OSll'lOYU internih
svojstava onroga sOO nam,j;e nepOsTed:nodato smi-
jemo ma ka;da zaJqjucivati .ma sta, 0 ry,ec·emu sto
no pitanje od kojeg ovisi sUJdbina svake reprezen~
tativne teenje sPO<Znaje Lak. neodgovara.
RIJECI, IDElE, I STVARI
- - ,
Ide}e predstavljaju po Ink'll rnaterijal sve
spoznaje. Ali sp{)znaja nije vezana samo, za ideje,
nego i za, rijeci. Opazanje ;ideja ne pl'etpostavlja
IV D~on Lok
XLIX,
nuzno rijeei, ali nUhovo bilje.~enje. i po!:rar:U~a­
nje u diuhu (narocito pohranJ!Y~IJJe QPclh. lde)a)
prakticno je nemogu6e bez nJeCl~ S~=a]a.~a~
opa'Z:anje cdncsa medu id1ejama takoderj€ teo~jski
moguca bez rijeci, .ali surijeCi potrebne za .njeno
sacpeavooje drugim ljudim~. ~ije c\.ldio. ~to J::: Lok
po1aze6i od ovakvih shvacanJa. P?'SVe~lO . Clta~
trecu knjigu OgLeda p1'oblemu jezika 1 njegovoJ
u10zi U sPOZIlaji.
Filo'zofska historiografija 19. i p0Cetka 20. Vl-
jeka nije obr3oealamnogo.~zn~e na ~reC1:l kJ;~igu
OgLeda. U nasevrijeme mlsljenja 0 pJeno] VTl]ed-
nosti vr10 su razliCita. Dok mnogi jos uvijeksma-
traju Claona po svom znacaju ivrije'dnosti znat-
no zaostaje za ostalim knjigama . OgLe~.a, .P'r~d..,
stavnici i simpatizeri suvre~ene ~~lozo~lJe.:le~l~
s..~loni su da je smatraju na]vrednlJom 1 naJoTlgJ.-
naJnijomP
Oni, koji sm~traju da tre6a knjig~ ne zaslu-
zuje Vetu· paznjU'podsjeeajuna to da Je cna nalt-
nadino umetnuta u. ()!fLed.
Istina je da seu ppllrt ~kfcama.<?~leda (u
dvije skice iz 1671. godline, k300 1 U SklCl lzl~l:l5)
problematika danasnje tre6e knjige dodiruje samo
uzgI'ed V1."lo kratJ~o, a u definitivn?m teks,tu LOk
isUceda joe prema njegovom l?:"0~ltno~ p.a,;lU .;ul
crugom knjigom trebalo da ShJedl s~dflSnJ~cetvr..
tao Tek naknadno on jedoo;J.0.d()za.kljucka da su
I'ijeci i idreje tako cvI'sto J;nedusobno po'yezane .?a
je nemoguce goveriti jasno io~redenooz~!lJl1jU,
ako prvo n~ I'azmotrimo pI'iI'oou,:rpotI'eb.u} zrta..
cenje jezika. Zato je tome pooXetl-o sa~alln]U tre-
eu knjigu.
Medutim ako je Lok tek naknadno dodao
trecu knjigu, to jos niSta r;e gOV,?ri 0 nj~noj ~je;d­
nosti. Sam Lo,);: sanatrao Je svoJe proucavanJ~ Je-
zilm originalnim i vazn1m. J"redvidajuciprigpvor
" D. Dz O'Konor naPrimjer. pise: ,,'tako pre,:,~a
treca knjlga nij" bila na,iutjecajnii! dlo Dnled", ona Jel1
neku ruku najoriginalndja". (0.,. Cit., p. 123.)
L IV'
da ie: govo1'io 0 rijeCima"mtl'9go'v:isen",go sto ta-
ko. sltan :!?rediIDet zahteva" Lok odgovara da je
..zello svratiti paznju Citalaca .na temuj{oja mu iz-
gled8; "nova 1 yomalo neobiiffia" i Pota.6i ih "da
ra~ll1l?le 0 gresikama koj~sul'yojstvenesv:ima i
kOJe }~aJ u krupn€J)osl~dice,,~ Hlldi ih preriullo
zapazaJu". (III,V, 16, str. 478.) ..
v,~ Lok?~ Ti~ljenjem mozemose u os~ovi
. sloZlti.. Tr~~:l l!n.llZJ Oflleda prip~<.ia znaeajna ulo-
.u
~a hlStcTlJ1filozpfskih istraziv1l.~ja9 jeziku..Lok
Je Je~ano~' Pn;ihkoji sUlle prihvatilisistematsk-og
.pro;ucavanJa p1tanja.o sustini jezika iO.9d1nQsU
J~zika p're-:na mislj~!lju i stvarnooti.
.P(}bcaJ .za J~r?ucav<ltlj<l filozofslj:o-jeziepih pi-
te:nJa Lok. Je dpblO odsvojihengleskih.. prethod-
nika. .
~ svom Novom Organonlf F..Beikon .medu
os~hm predrasuda:rpa.o<1. kpjih treb~ oeistiti ljud-
.ski.duh, pod'\?I'gao je.~tici i tzv,,,i&ole trga~'. (idola
fon), .pr·~rasllde kOWlJ:naju. sy()j kOrijen 1l. jezlku
ka,.o sredstyu komunikacije: Lokoyakritika' nelSa-
vrs,er;stva lZ:loupotrebe rijeCi (Ill, IXXI)pI'e<.t.-
stavl]a nas~~y~ Bekorn0ve kritike"idolatrga".
. ..• 0 r<1ZhCltim .v:rstalll~z1o;UPO'tre:be jezika. pislilO
J€ 1 Hcibz. M;~utlm,dok j~ ~ekon prO]l,cavae jezik
u pr'\l'0~ realLl ka? nw'EiUG, 1ZV01' pr8'dI'I:lSBd!a,. kod
!-Iobza Je ~. ~)vom plfUill nj.e~ovp9zitiV'ni znacaj
1. w?!¥a. Je.. lk Je ~~ nJega"naJPlemenitiji i l1:'ljko-
~smJ1 pro.na~zak ..' ST.e<:lStyO bez koj<lgme 4u IN...
d~m~ ne bl bJ]o ,:1l1 drzave,. ni druiltva, ni ug'l)voll'a,
III mIra, kaP sto ih nerna TIl J;n~du llilYovi.!na m.ed.-
v.iedima i vukoyima"18 •. ••....... .. '
. Ono ~to Lok .pi~.€! C;sBstini ifunltc.jjama jezika
u ffi;110g0:'l,e. P'?ds]eca. na Hobza... POPBt Hobza On
tvr~~ da Je J<lZL"k: "yehko sredstvoopstenj;i. i <l'p.1£ta
dI'11§tye n'a ve:r;a" (III, 1,.1, st!'. 4~7.). Kao.i!Iobz
0p misll dia I'ij<l~i illlaju dyijeosn0'Vne funkcije; da
()!le Sluz~"PTV'0,;,:a..pele~~jfT nasih ~s1i; drugo,
18 Thomas Hobbes: Leviathan. Everymim'S Library,
London, New York 1949, p. 12".· ,
LI
 I moze primeniti reCi, kao znakove, nepooredJno ni
za saopstavanje tih mislidrogirna" (III; IX, I, st!'.
524 up. III, II, 2.):. . . . 2, str. 441.)
Pored Bekonai Hoibzau' Engleskoj .17,yijek:a
filozofijom jezika bavili su se i.neki filorofi :rna-
njeg ranga, kao·Dw:nyilldns i Berthog. Njihovodi-
nos. prema Loku proucavao je u posljednje vrijeme
Dz. V. JoHan.
Ne ulazeti 1.i bliZe. razmatranje iZV<:lra i .lrl~to­
rijskevrijedInooti Lokoye filozofije jezika , zaqr-
zat 6errw se ria jeQnorn pitll.nju k{)j.e je oct bitnog
. .roacajaza citavuLok,ovu filozofsk1.i koncepciju.. To
je pitanje 0 odlri0SU rijeci, idej:," i stvari,. ..' " "
Ldeje su po Loku znakovl Za stvan, a nlecl
su znakovi zaideje. Kaostodul1 n€ moz€ Ilepo-
s'l"edno opazati sitvari, liego sarno idJeje, ta~o or;
pomobl .rij e,Ci. ne. mtl,ze. ne'J?ospedno oznacavati
stvari nego opet samoideje. .' . . '.
Medutim, kao. stopoIlElkad irnplicite pa .cak 1
€'~plicite do:pusta da .duh Inoze Ilep'{}sa:-edno, hez
pdmoei ic:l1ej a, opazati svoje ylastite radnj-e,. Rrn-:
u glavi ° partikulamadopustadia ima rijeCi .kp~e
ne()znacavfljju idej~nego":rnedusobneveze ldeJa
ilista.v(}va kojhna ihpovezpje duh". (III, VII, 1,
str. 5IB.)Oneksplic;it";tV;dJi.da terij.eCi (p~~le).
"same po sebi u stvarl nlSU lInena rinkakvih~deJa
(III, VII,2, str. 519.), dias.u.one sve "znakoYll1eke
radinje ililleke sugestije duhll " (III, VII,' 4, Str·
520.). . . • • '.. .. .....
Odjeljak 0 parlikulama ipa.k nije odlucah?.a
I..<:>kovo shvaeanje rijeci. U Citavom .ostalomtfO'kstu
011 zastupa shvacanje c:la su sve rijeCi koje irn,aju
sIUisla culni' znak,ovi 1'1. ide}€!, a da su ideje sa
svoje strane "prayo inepos:red.Il?znaCe~je"r.ijeCi
(III, II. 1, s~r. 44Q.).. ' ., .v .. · • • • . , v'" .
Ideje su. pq, Loku nest? sto J€ syaikom ,"OYJetku
prly~tno, ste poo1Joji 'samo unjegovom ylastii;<J.m
dfuh u; Zate rij~Ci u sYO'lll primartlO'lll i1i nepos):"edt-
nom znacenjuoznacavaju islkljuCivo Weje uduhu
onog pojed;incakMiihupotrebljllva:.,,911o s~ reCi.
o'ZIIlaCavaju jesu' dakle . ideje. govornika.; niko·· ne
LII
na sto drugo sem na ideje koje sam ima." (III, II,
Premda rijeCi stv~no i .neposredino oznaea-
vaju samoideje u duhu onaga koji g.ovori, Ijudi
ceste misle dase One,neposreQn'oodnose i na ideje
u duhu dll'ugih IjUd!i pa iro.a same stV'ari.P.oLcku
obje su ove pt'etpostavke pog!'esne: "svaka upo--
treba rijeci za bilosta. drugo osim za ideje koje
imamo u svom duhu dov6didlo pogre,sneupotre:be
reCi. i ne:izbezne nejasnoce i pometnje u njihOVom
znacenju." (III, II,. 5, str.443.)
Tvi'deCi da sU' rijeci .znakovi za nase priyatne
ideie, Loktakoaer poput Hobzatvrdii da suti
makovi proiz-voljni, eta ne postoji nikakVa nuzna
veza ni slicnbst izmedu rijeCi jnasih ideja, koje
njima ozna,Cavamo. Kadabi postojala prirodna
veza izmedu. artiltuliranih ':;:vu:kova ipdrep:€11ip.
idej a,· svi bi Ij 1.Nil wall isti j ezik.l\iIedutim to. nij e
sluCaj.·· " ....
Duga iuobicajen<l upotrebarijei::i .dioyode.do-
duse clio toga da one konstantn:oi brzo izazivaju u
ljudima odredene ideje,a to navodi. na pl'etpo--
sta.vk1.i da .:izmedu rijeCi i ideja po~j;oji Prlrodln.<t
veza. Medutim, jasno je, .kazeL<:)k, da .,pneO!Zi!la-
cavaiu sarno ideje pojedinih Ij-q<:1i, i dil su S njima
sasvim .proizvoljno· povezane". (III, II, B. stl'" 4~:±.)
Tvrded da su rijeCi. proizyoljni zna:B:ovi.· za
nase privatTIoe ide joe, .Lok dadaie objasnj"nje:."Tac-
no je dodus<e cia u svakidasnjojupotrebi svih jj:'-
zika postoji precutna saglasnost>po.kojoj suodi'e-
d:e~ zyukovi vezanizaodredene ideje; time;je
znaOel1Je zvukiova utoliko ogranie:enotdacovek ne
~ovoripravil:n·ot!k.QIleupotreOljava. (l'c1red~ne zvu-
k~e zaistu ideju zakojui dn:'ugi.-lda on, dgpu-
stIt€' da d!odam, ne govori razumljivo a'ko njegove
reei ne izazivaju kod slusalaca. istei{Ieie'koje.. i
on ho6e. njimada iZT<lzi". (III, II,8,*.444,)
Ovo objaanjenj.€, d'9:Vodi nall dQ i~ne od. QSl1'0V-
nih teS,koca Citave J;,o,ko,v¢koncepcije. ItijElGisu
LUI
 Nije se teSko uvjeriti da to nije posve taCn(), opce ideje nastaju iz pojedinacniHna ta' . v.
Lok d~duse smatra da su sve postojece s.tvari pq- sto iz niza poje.ddnacni.h ideia "~;""n~~ ~.,:L~aCln,
"t· . J .,........_"" ~"v ono
jedina>en€, ali na pitanje, kakorijeci usprkostome s ~ J~ SVlma ';-rJlma zajedniCko, Ideja OOvjeka na
mogu biti opce, odgovara: "ReCipostaju opSJ;e time prrmJer nastaJe tako cIa iz naSih sloiZeniH ',d ,
sto pootajuznakoviopsti.h ideja;. aidejepootajj1. Petr~,."Jakovu, Mariji i Ivani iSpuStamo on~ ::j~
opstetime sOO odyajaroo od njihuslove-vreme- ~tP~lc::rO s,:akoj odJ njih, a zadrzavamo sarno OillO
nai mesta, i sve dJruge idejekojebi iin mogleo<i- s 0 1m Je svuna zajedniCko,
rediti pcs'E!bno postojanje." (III, III, 6, s:t;r. .447.) ~)ema toFie 0l?'ce (general) i llniverzalno (uni-
Lokova jePQZicijadaikle konceptuaIizanJ.:op6e v~ers ,.ne prlP?d!aJu samim stvarimane,go su to
nije u stvadma, ali .nije ni S<l!Il0 u rije·Cirna, negp ":LZUIn1,l tV(m~vme razuma, koje j~on stvorio samo
.Ie u prvom redu u pojmq.vi..ma(conceptus). Rijecr za sV'o'Ju upo1;rebu i koje setiC:tl samo' ak
su opee kada njimaozl'lp.Cawimg <,pee ideje.Kako reCi iIii~eja". (III, III, 11, str.45i.) zn ova-
te idejepredstavljaj.uJ'ezu}tatprQcesaapstraLltcije , To, Ipak. ne znaci cia je opce nesto potpunp
Lok ih. takoderpaziva "apstra:ktn.ima". sllbJe~tlvno, b~z ..ikakve.-osJ.1.ove.u stv.arima. Pri-
Opce ili apstralttne ideje nemajutacno odIre- roda Je swar~~llCl s~van mnogima Q'!1 nji.1l dala
deno mjesto 11 Lokoivoj klas:iiikacijiideja.. U nj..... ~edu:obn.u§hcnost1 uprav-o. taslicnost predlStav.,-
govoj Pnrobitnoj. klasifiliaciji,prema kojoj Ole. sve 1Ja o;bJek;tivnuosnovu opCih ideja. PolazeCi _:.i '"~.:.
nooti kOJe " .". ., . . . . . '-''-' sue
ideje dij,ele na proste (8 cetiripodvrste) islozene .' .oPIl';B- pe';'Ll. stvar11!larazum Oltvara. gP'-
(8 tri glavne podvrste), nije senaSlo mjestoz;;ropee ~~~~ne ih opce lde.]e, dJaj~jIIl imella i ~uva. ~h 1-l
idleje, Pre:manjegovoj Itasnijoj1das:iiL~ciji opce
idleje, naporedo$ prootima,sloienima irelacioni- , Iz,:,ye ko:n~"npcije,prernakO'joj~bjektivno 0-
rna Cine j ednu od Cetiri osnovne vrste ideja. 'lVIe- ~!0.Je slicnostl medu .stvar:iJ;xJ.a, mog19biSezakl~u~
dutim, neki. njegovi tekstoyi (na primjer .m, VIII) Clti de s1;1- stvan objoeiktivno. podijeljene narodove
(genera) 1 vnste (species) ida s'e TIase opoe ideje od-
mogli hi .• s;e.• in te.rpretirati tako' dlasepotdjelaideja
na apstraktne i k0nikretne:t1lkrst-:l s podjelomna nose na teo rodiOve i vrste. .• ..• . ..
pros,te i &laZene, da i proste iSloz,~'ne ideje>mogu = trIpkdaizvodi ill'esto d~'llkciJ'i . zaklJ'uv-,~O
' .,C<:=. . n ne
., a. a,. su rodovi ;i vrste ne,fito nezavisno od op~
ott1kl tn
bitt ik 'e ei apstraktne. . . .
Kaosto ne ooreduje uvij,ek jednalro odrtos
..
Clh IdeJac J;l,ego, m;islij-a 'S'U a.pstraktne idieje normi--
opClh ideja premadrugim vrstamai,dJeja, Lok nalna t:lu:'~~a o:noga sto se naziva I'odo'Vima i'vI'~
ne opisuje uvijekna isti nacinniprirodu otJcih stama. BIti CQVjek, spadatiu ·l.]'udsku· vrstu' ...n. '
t· "t· pvsJ€,-
ideja lmd' ni prirodiu procesa apstrakcije, Ciji re- '.d• ~y
~v"-
:1,.."
l.SUS'.
v •
Inu comeka.
."Y.",. _' imatl' nra'vo"na
.' --- _ -~... .'
. ,
''''' . ,
_ -;LU.~e;;,_coV""
zultatonepredstavljaju. Je.o.. - sveJe to Je4no te i,sto. .
'rako ko,c'JLbka nalazimo vee elemente Dve O~atle silij'edi dia su "sustine vrsta stvariA po
teooje univerzalijakoju ce .kasnije. detaljno raz- tome,l
tth s.amor.azvrsta.v.anJ·e.
.. . ' dGloI·Q.~
- . = um·a.' . ,. :'"
lCO]Iap-
viti B~rkli, teorije po kojojsu opee ideje u stvari s a ovanJem stvm'ateops.te id-eje": (III IiI 12
pojedinacne ideje kojesmo uCinili repr~zentantima str. 452.) . . ' • ,
za grope idejaistevrste; 'Medutim,ova·. teorija .. ' .Lo.k0ya toorija. 'opeih ddeja, kao i lnnog1'dll'u •.
cCitonije zadlO'voljila Loka,·pa.s,e oriu·treooj k:njizi
Ogll3da potpunopriklanja drugojteoriji po kojoj ko'OOJh nJego'Vog
clJiJe10Vl
J
.. . . ." u.cen.J',ap";"-a'
.' ""c;. ... .
.'7. u.J'e··d·.a
..··. o'u .•";".'
ostran empU'lst ikako se to ponekad p1::'it."
.... gI
nIle 0'11a-

LVI .
LVII
postavlja. Obrazovanje opeih ideja i razvrstavanje
stvari, koje. vrsi razum, ne more se. svesti name-
hanicko· kombiniranje gotovih prostih idJeja,koje
nam pruza iskustvo.
ZNANJE I MNENJE
U cetvrtojknjizi OgIedaLok najzad pristupa
rjesavanjuonih osn'ovnih pitarija,koja je samsebi
postavio na po~tk1.lsvog djela, pitanja o "poreklu,
izvesnosti i opsegu Ijudskog znanja,kao iosno--
virna i stepenima.' verovanja, mnenja i ,saglasava-
nja"; (I, I, 2, str.17.) . . .
Obicnose smatra, de. je pitanje 0 porijekh.l
spoznajeLok rijesio vee U drugoj Imjizi Og!eda.
Ali to je saulO dJjelomicno tllcno·. U drugoj knjizi
on raspravljao porijeklu kl~ja, dakle oporijekJu
materijalcispoznaje. Potpunodgovor naRitllnje
o porijeklu' spoznaje,kao i na sva ostalabitnasP8""
znajnoteorijsJl:a pitllnjfi, d:onosi tek Cet.vrta kl1jiga.
Sto vise, Loktf'kuoetvrtoj knjizid."lj~jasnoodre-
aenje osnovnih" pojmoya .svojespoznajne teorije,
poj mova znanja> i IT'.nielJ1~a. , . .
Ovi pojmovi pojavljuju' se vecupo,eetfu
OgIeda, u odeljciJ1la gdje Lok0d1t'eduje za?lltak
i metodu svoga djeJa (I, T, 2~3 VeC iz>teksta ovip
odjeljakavidise dll Lok razlikuje<i doneklesu-
protstavlja znanje (knowledge) i rn.nje!lj~(opini(m),
dok sdlruge strane ~. pojmom mnienja<ijelwnieno
identificira iIi bar zblizuje poj!Il0ve vjerovanja
(belief) j saglasavanja. (assent). Iz t~iksta oyihO;9-je-
ljaka vida se takodeTda Lokovo razlikovanje zna-
nja i mnjenja odgov1l.ra pribJizno grCkomraz1iko-
Vl'\nju pojrnova epist~me i do:r;a, latinskoj, distink-
ciii izmedu. scire, i opinio,tljemaekom.'Wissen i
Meinung. . Lok, medutim, sve vjerovatl1e;spoznaje,ea~ione­
M:edutim, jasno odl'eUe'I!jepojrnovaznanja i
mnjenja nl3.Jllzimotek uC,"tyrtoj).qljizL pgrea.a.
I./Okovo h;l1l.g.anje oyclijese samo utolilro terminp."
LVIII
looki komplicira, sto se bo termin za mnjenje
upotrebljava i sud ill sudenje (judgment).
Znanje po eetvrtoj knjizi Ogleda nije nista
drugo TI:go "opazanje povezanosti i slaganja ill
neslaganJa i nespojivosti rna kojih nasih ideja"
(IV, !' 2! str. 579.); sudenje (judgment) je pretpo-
sta.vlJanJe takvog slaganja iIi neslaganja, tllmo
gdJe se ono ne opaza.
Duh tako irna dvije sposobnosti kojei se b1l.ve
istinom i lazju: . .
"Prvo, znanje, kad sigurno i nesumnjivo opa-
za slaganje iIi neslaganje ideja; •
Drugo, sudenje, kad spajailiTazdvaja idejeu
duhu mada ne opaza dOl se one sigtlI'rl0 slazu iE
ne s)azu, vee samo pretpostavJjada jetakp; a to
znaci, kao sto i ree pokazuje, da on tvrdi cia je
to taklo pre no sto se to poi.lzdtm6vidi." (IV, XIV,
4, str. 720 - up. IV, XVII, 17).
.. I~ ovih odredenja vidi se:(l) z11a!lje imhje--
nJ~ BU po Lo~m. sP05p'1:l.nosti iIi rl3.<lnje dtlha usmje-
rene na otkrlVanJe odl'los~i ~!aganja .iIi neslagimja
::lI~du ideiama; (2) r~z~iJl:a rpe4t1, nji~ je u torne
~to .se u J?,dlnPID sl~f8.Ju 4tJ~<ll1os opazapotpyl1o
lZv]esMl nesUmnJ1V'0' dok se, u drggom samo
s vise iIi manje razloga pretpos4tvlja aaon Pa-
stoil.· .' '. .
U vezi sash,vaeanjempa se znanje imnjerje
odnose .na .uase icVeje Jl3.v1ja se. Pl'Q1:l1t:l1J.., reaJnos,ti
z.nanja i mnjenja; {)o nje:mu Ce jos .bitigoyora. ,
Lokovorazgranicenjezn:anja i mnjel1jaodl3tu-
pa od UO!piClljenog utol~o sto je tu pojam Zl1llinja
suzen, a.poji'lm mnjenjaprQsiren.. ObiC!1osePOd
. znanjemJ:i€rnisl;i sarno. onosto je potpunol3~gur..
no, nego i ono stoje u p'dredenoj mjerLvjeroyatl1o.
!t0je Se priblizuju potpunoj iZivjesno;;ti, iskljuCuje
lzpojl1J.a zl1anja.Time jeprjro;dJno prgsireno p{)d-
rucjemnjenja.Lokovo ml1j~nje,nij!, ,eisto ,s).lpjek~
LIX
 tivno, uno ukljueuje mnogo l'azliCitih stepena, od
gotovo posve izvjesnih g,poznaja, do sl.lhjeIdivnih
pl'etpostavki koje nemaju osnova.
VRSTE: I STEPENI ZNll,'NJA
Slaganje in€SJ.aganje ideja mozepo Lok1.lbiti
cetverovrsno: (1) identitet i1i ~azIiCitost, (2) 1"<!1i1~
cija (odnos.), (3) koegzistencija iIi nuzna poveza-
nost, (4) realnopostojanje. P:vetna tomei naile
znanje kao opazanje slaganja iIi D.€slaganja ideja
moze po svom sadrzaju biti .:z.nanjeoJdlentitetu
("plavo nije zuto"), re1aciji ("dvatrQkuta na jed-
nlj.kim bazama izm€du dviju para!ela .jesu.jedna-
ki"), ko,egzist~ndji ("gvozde je podilozno utjecaju
magneta") LreaInom. postojar+ju ("bog posteji").
Pp nacinu na koji 5e opliZa slaganje:ili nesla-
ganje meduidejarna, moz"lmo Da,zlikovati tli ste-
pena znanja: intuitivno, dJemonstrativno isenzi-
tivno. . nju iIi neslaganju izmedu ide-je bo~a i id~e po--
Intuiuvno je :z;;nanje,;1kq dBlt n~jJOsredn9',brz
pomaCi "t)el;:~ trec~ ideje, Q'Pa:za;9Iaganj'~ ili ne'slar
ganje dviju ideja. ;rakvca.su:i:nanja, <:1a bijelo' nije
Crn'O, dakruZnicanije "frc>k1.lt ,<:la je 'tti. v.iSenego
'dva. D!'111?ru;tratiyno Ie ~a.nje, Fk? se!jlaganje
ili. nes]aganje dviju ideja p.o<l' otkriva njihovi ,ne-
posl'ednim uporE!mvanjem, neogo p{)sredstvorrije~­
l1l
ne iIivi.se.ontgih ideja. Qvaj postupah: Lok zove
,;umovanj ei:n'; .'ili '. "z~ikl1jU<';hranjem" ..(l'easoning),
pooredIi~ :idleje ,~dakaziffi,a"(proofs), aspooobinoot
dJuha da ihbrzopronaae. i pl'avilnoprimjeni "bi-
strinom" ill "oiltI-oumn.recu"· (sagacity). Najzadl,
s€nzitivno znanje jeznanje 0 egziStenciji pojedi-
llacnih spoljasnjih predmeta, koje stjecemoop.a-
zanjem isvijeSCuo stvarnQlIi pl:'irnanju irleja ¢d
tih predmeta. (IV, JI,1';I".' str, .592.)·
Wkovapodjelazna.njau cetiri.vrste zanimlji-
va jebo pokusajrevizije' tradicionalneteorije
suda. Pore,dsudov.a sUbjektskog-predikatskoig tipa,
kojima hi odig,ovarali sudovi ko,egzist(;lncije, oV'dje
LX
se kao za:sebne v1'ste priznaju i sudovi idJentiteta,
relaci,o.ni sud{}vi iegzistencijalni sudovi. Aran
s pravom primjecuje dia se ova podjela,~slaze bo-
Ije s modernom teorijom nego s tl'adicionalnom".
Ipak, ponesto u ovoj podjeli maze da smeta,
Prije 5vega, posta jeslaganje ili neslaga'l1je oCito
jedna. vrsta l'elacije, slijedilo bi da su svi sudovi
relacioni, pa izdvajanje l'eladCJnih sudov9: u po-
sebnu vrstu mme izglooa.ti neobic!I1JO. Sam Lok dJIe-
lornieno predvida taikav prigovor, pa nap0nrl:llje
dia idientitet i Imegzistencija doduse jesurelacije,
ali da 8U to ipak specifiiSne vrste slaganja i1i ne-
slaJganja idieja pa zasluzuju dJa se pOf3matraju za-
sebno, odvojeno Old ostalih l'cladja. (IV, I, 7).
JOB veea te'sko(:a nastaje u vezi s egzistencijal-
!lim s1.ldovima. Ako je i u ovim sudovim,a 1'ijec 0
slaganju i neslaganju meou idejmna, to, znaCi cia
je, na primjer, u sudu "Bog postoji" rijec 0 slaga-
Btojanja. Ovah."Va int€TpTetacija ima u sehi nesto
neuvjerljivo i Look to indire'ktno priznaje karl kaze
da su identitet i koegzistencija vrste reladje, a
PTelazi sutke preko pitamja, da Ii je i postojanje
neka. I1elacija. Ali' aka znanje 0 egzistenclji nij'e
apazanje odJnosa meau idejama, .onda. ili ono uop6e
nije znanje ili nije diobra Lokjoya opea de:fiJrJicija
Zinanja. '
U Lokc>vom ucenju 0 stepenima znanja jasno
Be osjeea utjecaj Dekarta i Spinoze.
U svojim Ri!gt/,lama Dekart tvrdii da u spoznaji
sudjehlju cetir,i duhovne moei: razum, masta, cuila
i parrncenje, ali da je "jedini ra:zumsposob<jn da
sagl",dava i:stinu".Pri tome, postoje sam\) dvile
l'adnje razuma kojima IDoZemopostiCi znanje 0
stvarima bez ikakvog straha d F se prev~rimo:n~
posre~n\) intuitivno sagJeciaV{lnje i dedukcii.a_
:Raz15.kuj:uCi intuiciju i diediukciju, Delk:aI'ttlj~nCl
istice dJa je dedukcija zavisna odi intuicije, jEll'Se
ona u stval'i s,v;6di na ni:z sukcesivnih intuitivn:ih
akata.
LXI
 D~kartov ucenik i nastavljac Spinoza razliku-
je u svojoj .Etici tri stepena spozi>aje: mnjenje (opi-
nio), razum (ratio), i intuiciju (intuitio); on tvrdi
da je spoznaja prve vrste jemni uzrok la~nosti,
dok je spoznaja druge i treee vrste nuZno istina.
Poput Dekarta i Spinoze Lok sm<J.tra da pot-
puna pouzdano znanjepruZaju samo intuicija i
demonstracija ("demonstracija" je Lokov termin
za Dekartovu "dedukciju" i Spinozin "raZ1.ill1").
Kao Dekart i Lok smatra cia je intuitivno znanje
najsiglJrnije, i dJa od intuil;ije zavisi "Bva jasnQca
i o6evidnost sveg naseg znanja". (IV, II, 1, sir. 585.)
Demonstracija zavisi oq intuicije jer ;,na svakom
I
1
koraku uma ka demonstrativnom znanju po-
staji i intuitivno znanje onog slaganja Hi ne;laga-
nja koje on traZi u odnosu na sledJecu posrednu
ideju, kojuce on upotrebiti kao dokaz". (IV II 7
str. 588.) . , , ,
Odjeljak, u kojem Lok uvodi senzitivno zna-
nje kae trecu vrstu znanja (IV, II, 14, str. 592.)
moze lako dazbuni Citaoca. Na prvipogled cak
ne izgleda jasno da Ii. je senzitivna spoznaja zna-
r;je iIi samo mnjenje. Ako pogledamo bli~e, vidjet
cemo da on ovu vrstu spl>znaje ipak priznaje kae
~r:anje. On docl<use tvrdri dia je sve sto nij", intuicija
III .d7monstracija samo vjera (faith) iIi mnjenje
(opmlOn), ali odmah dodaje ogradn.,: "bar kod svih
opCih istina". .'C . u ll')!1ogomE;> bie zavisan 00 sholasticara{ ali da su
C?v?m neupadljivom ogradomuvedena je u
stvan Jedna nova va~na podjela u podrucje zna-
nja. Frema toj podjeli moramo razlikovati (1) zna-
nje 0 o<pCim istinama i (2) znanje 0 postojanj'u.
Znanje 0 opeim istinama moze biti intuitivn() i de-
monstrativno, . znanje 0 pojedinacnom postojanju
m<>ze biti takoder senzitivno.
. IzLokovog izlaganja ne vidi se posve Ja.sno
na koji od! tri nacina treba shvatiti. senzitivnp zna-
nie. Da Ii je to (1) opazanje slaganja drvijuideja,
ideje <> nekoj stvari i ideje postojanja, (2) opa7!anje
odnosa izmedu jedine ideje i spoljasnje stvarina
LXII
koju se ona odnosi ill (3) opazanjesame spoljasnje
stvari?
Kao cetvrtu interpretadju mogli bismo dodati
takvu premg kojoj je senzitivnoznanje opazanje
jedne ideje kao realne ideje, ali ako malo razI).'li-
sli.mD, vidjet cemo da se ona nuzno svodi naprvu
ili na drugu, .
ad tri naveaene stvarno razlicitt1 interpreta-
dje prva je u skladlU s Lokovom opcom koncepci-
jom prema kojojelJuh mo~e opazati sarno svoje ide-
je, dok su druga i treca u suprotnosti s njom. Me--
°
putim, o.no sto Lok pise senzitivnom znanju go-
vorl vise u prilog druge i treee interpretacije:
. Da podjela znanja na opee i egzistencijalno
dovodi upitanjeLokov polazni poj8.lU znanja jos
jasnije pokazuju one, naknadno umetm.Ite glave,
u Kojima on raspravlja a znanju promatrajuci ga
kroz prizmu {J'V€ podjele. (IV, VI-XII.)
OVdje medu ostalim saznajemo oa postoje tri
razne vr"te znanja 0 PQstojanju: vlastito posta-
janje spoznajemo inwicijom, postojanjeboga -
demonstl'acijom, postojanje drugih stvmi senza-
cijom.
:r.okova argumentacija 28. tvrdnju davlastitu.
egzistenciju spoznajemo intuitivno predstavlja va-
rija.cijuDekartovog cogito.Njegov dokazUl posta-
janje"nekl>g boga" (a GoO) pokazujeola j", onipak
sholasticarl, .kakoironicno primjeeuje 0' Konor,
"obayljali takvestvari mnogo bOlje".
Medutim, najzanimljivije je 'U g),avamau KO-
jima se raspravlja 0 spazn!lji postojanja dasetu
u velikoj mjeri ignoril'<J.reprezentativna teorija
spozn!lje. a znanju Q vlastiwll}.postojanjuLok na
primjel' govori kao 0 "opazanju svog vlastitog po-
stojanja" iIi kao p "izvjesnom opa~anjupostoja;"
.nja stvari koja sumnja",a ne kaoopa~anjUslaga­
nja izm~du ideje 0 "stvari koja sumnja" Lideje
postojanja.
LXIII

OPSEG 1. :REALNOST ZNANJA
BudlUCi da je manje po I,.olruopiiZa~je.~~~,ga­
nja iIi neslaganja. nasih ideja, ono ne moze; let da-
lje od ~deja.Ni 0 cemu, 0 ce~u inemamO IdeJa.pe
mozemo iinati ni znanja. IdeJe su neprekOr'aqva
granicaznanja. Kak;0 0 .m?o~o ~u ',' ~to ~toj~
uopce ne mooemo lrnatl !dJe,Je ~li. :noz~o lmah
sarno necloyoljno jasne, nase' Je znanJe nuzno ogra-
nieeno.
Ali opsegnase.gznanja n.e~ostaje•. samo ~
realitetom stvari nego i za opazallJem nasih viasti-
tih ideja. 0 lllnogim poznatim ideja;.na .11.e mozepo
oiikriti ni na' koji naCin da Ii se slaZu III n::t slazu:
Ne ostajucipri opooj tvrdinji <:>, ogramcenosti
naseg :manja, Lok detaljno i.spituje dlOkle onodJo"
pire, razmatrajuCi redrim cetiri razliCite vrste od-
nosa medu idejama." '" " .Ali, ako je znanje satllo opa'ZanjesJ.aganja ill
U pogledu idlentienostii r~like. nIlS:. zn.an~e
dopire ddkle i ideje, jer: za. qllo kOJe ~dVlJe IdeJ:
koje su predJ:net duha mtuitlvn.o o~anl;0 cia .~
jesu m'nisu iden~ene.• Nas,e znanJeojpo~gZ!StenClJl
i nuz1'1oj povezanosti ideja je .naprotiv. ,;ye(}ma
v
usko, gotovo nikakvo". Nesto mse ~a:r:Ja lma~~
onespojivostikoe-gzicstencije medu IdeJama, all I
o\"o ima svoje granice.
Treca vrsta znanja, o~zanje sl~.a~jaili..ne--
slaganja nasih, idl~ja •u 'vezJ. S, dIruglffi. odlt1os:~,
predstavlja "najsirepoljenaseg znanJ.a"., all, Je
ujedno najte.ze od~<;d:iti dJokl:e on(Ji.~oplre. ~ap:e­
dovanje U oV?ID .diJclu zna:r:Ja.za,:,1Sl o<i ~~e ":,le-
stine pronalazenJa p~["ednih :~eJa, pa Je :,tesko
.1'€ci gde je kraj takvlm otkrlClma: ~di ce urn
iscrpsti sva svojasredistva za nalazenJedO'ka~,
odriosno ispitivanjeslaganja iIi neslaganja udlll:lJe-
nih ideja".(IV, III, 18,str. 604.) Usvakom ~lu"
eaju Loik je, dubollro uvjere~ ~a dem~~stratrv~o
znanje Q re1acijama medu. IdeJam:', nlJe ogran;-
ceno na podrucj!= matematike, daJe ono moguce
i na podJrucju morala.
:r..XI V
Wajz.ad, !lto se tiee cetvrt.e vrste :z;uanja, OUO je
kap sto ,smo vee rek1i troja;ko: 0 svam v1astitom
posrtojanj-q posjedujemo intuitivno zn.aIt1j~, 0 posto-
janju boga - deiI:llOllstr-atiy.no, a opostojanju svih
drugih stvari senzitivno. ' .
KonaCan je tilkljucak Loikovog ispitivanja ,op-
sega znanjada je Ijudsik0 znanje "vr1o usko", a
neznanje "besikrajno ve6e ad naseg znanja".
Poredonoga sto Be principijclno ne moZe spo-
znati mi ponekad ne znamo ni onosto je princi-
pij.elno spomatljivo zato !lto nismo dovoljno mar-
Ijivi ustjecanju i ispravnom upo.redivanju id~ja.
DokazujuCi dJa je 1judsko -zna;nje ogranieeno,
Lok nikako ne ~. cia bude skeptik. On sInatra dJa.
je u granicama koje je odirediJO sigumo znanje mo-
gu~ i da ga miu odiredenoj mjen doista.., posjedu-
j€'ll1Jq.
neslaganja IIledu, id~janaa kojes~ nalaze u nasem
duhu, n;e znaCi lito da mi nespozn:ajemo niikad
nista 0 samim stvar:ilt:na koje su izvan. duha, 0 svi-
j€'tti u kojem zivimo i djelujemo?
Lok vidi neizbjeZnost ovog pita..nja i postav1ja
ga sam. sebi: "Ako je istina ~ase sve man)e sa-
Sitoji sarno U opaZanju slaganja iIi IllciJ,aganja: na.sih
ideja, onda su vizijenekog zanesenjaka jed!t1ako iz-
vesnekao i umdIVanja rieikog trezvenog oorveka.
Nije vazno kaik-ve su same..stvari; neka rov",'!;: opaza
samo sla.ganje svojih fantaiija, i govori u!,kJladiu
s tim, pa ce Bve to biti samaistina i izvesnost...
...A1iodi kaleve je lcoristi sve ,to fino znarije d co-
;rekovim sopstvenim izIniS1jotina:ma za ne'kog ko
ho¢e dia, i'straZuje' realnost stvari?" (IV, IV, l,.str.
619-620.)
1'l'a, orvaj, prigovo,r,Lok odgovar<i pr:OVOdieCi
raz1i1fu :izriJedu znallja, i ,realnog znanja i tvrdeci
daznlmj~ rrJ:Oie biti ,:realIlo. .,
, UVije"¥: !kooa opailaffio slaganje ,Hi nes1aJganj~
naSih ide-ja pqsjedJuj€>ffio izvjesnp znan.je"akada
V "zan Loll:: LXV
 eu
smo sigurni da se te ideje sLaZu oS realnoS stvari,
to je "izvesno reaIIl!Ozm,auje". (IV, IV, 1~, stl". 631.)
Dmgim rijepn.a, zn;mje jere;alno alroopaZa-
mo slaganje ili ne.sJ.agan.je met1u I'eal.n:iin ideja-
rna. Pitanje da:Ii je rea1no zna,nje ll1iO!gucesvodi se
ta:ko lla pitanja: (a) dan su TIloguce reame idJeje
(ideje koje se slafu sa; stvarlrna); i fb) da 11 j(:"! I):1iO~
guce opazanje slaganja iIi nesl~.a;njamedutim
kl1ejama. ..
Kao sto sl1lO vee vidjeli Lpk()v od!gov<>r naoOO
p\taIlja je po¢.tivan. /,dikaiko je njegova all"gtli-
mentacija za rea1llO&t idieja puna. nejasnos.ti i te-
sikoca, to i. njegova teza.o realnosti:znanja neiz-
glecia ne,pokolebljiya. . dJobiti dJemonstrativne doitaze i. izvesno, zl;lB.nje; a
Pojmu realnog manja blizaik je pojam is1±ne.
Ist1na u pravom smislu te njeCi po, Loku zn&cr
"povezivanjeili razdvajanje znakova, p't.'~ffiil,tOJJ1e
da Ii se stvari.. =naCene tim zn.ailrovirna lUeduoobno
Sl~l iIi ne slazu". (IV, V, 2,str. 632) ,. .,'
Kalro se !J?ove:zivanj~ ili;razdvaj;\1'l.je' zna!kova
naziva "stavom" (~iti0n), lU()Ze sereCi da isti-
na pnpada stavovima, ,<;l. ikako?stavovi mogu hiti
m"ntalni i verbaJ.tii, tq i 1;;1;ina ffioZe biti. istitl-a:rni-
sJi i istina rijeCi. . ' , . .
Na osnovu ovihoipja-Sinjenj-a mqglo hi se uCi-
niti cia je realnoznanj!'l iistirna misIli ist<>. Ako ih
ra:zmo,triIno paZljivije, vidjet 6emo (la, se istina i
znanjoeipa!k razlikuju. Istina je. povezivanje : ili
razdvajanje znakova kojesievrSi u sklariu sa s1a-
ganjem iIi neslagimjem stvaa:i.Realho znamjeje
opazanjeslaganja. iIi ne.91a.ganja iqejakojeoogo-
va·ra .sJ.aganju iIi neslaganju stvari.
Drngimrijecima,istil1a.je precirnet znanja,ne-
zavisan odsamog akta znarnja. Istinit stay mwe'tn0
mi:sliti iIi cail!: i izraziti rij£lCima ne opazajuci hje~
.govu istinitoot. 't3ve SID znamo;nuznOje is:tinito,
aU sve sto je istihane mcrramo znati. ' uzeto "nepos1oedno"pizn;acilo: bezpqmoci ideja i
LXVI
M,NENJE I PRISTAJANJE
Kako je nas€' znanje \TrIo ogranioeno,. c6v'jek
koji bi u Zivotnoj, praksi htio da Be rtlkovodlisill'tlO
zna.njem, biobi najcesce nespoooban da,.seodl1,lci
za akciju. lY.IedBtiln, kao nadJomjestak zaznanje
fuJg je covjeku dao sudenje ill :rrinjenje: "Spoo(}h-
nost koju je bog da<> coveku dabi hm .nadoknadio
nedo,statak jasnog i izvesn()gznanja,ka<i se 9v<l
ne rooze steei,. jeste sudenje; njime duh d0J;J,0si' za-
kljucak (fa Se njegove ideje· slazu. ill ne slazu, od-
nosno - sto je isto -da jenekistav iStinit iIi 1.a-
zan, .i, to bez demonstrativno oiCigletInih dJDkaza.
Duh katkad vrili to sUdenje iz ntizd~-jernern,<;loze
katkad opet iz l€'11osti, nEly€!stinejl~,zurbe,cak i
karl se mo'gu dobiti.demonstrativn{, i sigumi do~
kazL". (IV, XIV, 3, str, 719-720.)
:L.<>k nijetaeno Qdre<;li() Od11osizmedu mnj~nja
(G,Rinion), sUdenj<:t(judgment), sag1asa,vanja (as>-
sent), vjerovatnoce (pr'ob~1::lilitY).f\4€'dutinJ.,.more
se tvrditi da tonisu sarno ra:zliciti, nazivi za iSti
pojam, negorazliCitf iak,(}blisld pojl110VL
B.8,zlike medli njima Lpk;neo<!b:'edujeposve
precizno i ne 1.ipDtre;l.'>1jaya ihkQnsek,ventno li gkla-
dusa syoj011'l defiIlicijom. Ipak, nj.e;poya ()bjasnje-
nja uglaYtl0.rnPOikazli~Uu cemtJ. .;st,te raZlike. Talro
Lok definiravSi sudenje ~odaje: "K{ldJ se, .taspo-
sobnost dl,lba ispoljava nepoSore'ctno nB.; ;stvarima
000 se zove,sudenje'; .kadi se ,bavi istinamaizril.re.
nim P011'l(}cu. reCi,·obieTIO se naziva· ,saglasavanje'
iIi ,nesagIasnost'." (Iy, XI\T,3,'str'. 720.)
. U oY()ln <,bjasnjenju prije svega upada u, ocr
da se "suO;.enje" ~e.zyati ~1i"sut'tenje'~ ili"sa-
gl{lsavanj'e"•. N.e;ppIiku.' :IDoZelUJ() 'ukloniti t~o, da
razli1qljer,no.sud(l'l}j", u}iremi sudenj e 1.1 uzeTIl ami-
sIu. Jos y~sg zbunjujeiwpli9i:J:'ana mdnj{l !;Ii ~e
duhrpqZ€ baviti s.tvarim~ "neposredJrl0". Buky:alno
LXVII

rijeci. Medutim, kako se ~~~o ba~lje~je
stvarima sjJprotstavlja baylJenJu lst~narna lzraze-
nimrjjecima,. m~e se .za.k1juCi.~id.1a se PO~ nepo-
srednim bavlJenJem1nl$li 1J;;.vlJemestvan.mapo-
mocuidleja ali bezpomoCi rijeg.!. To znaCi. da je
razllka izmedu sudrnjau uZero. Ilrnisiu i~gIasav~~
nja u Wme sta se prvo odno;;i ~:n? na ~IagilnJe
ili p.esJ.agarije. i~~ja,.a cirugo na.nJI:l~lIna lZl'azene
stavoye 0 tomeslaganju iii. nl:!SIagam u .
Pojam vjeioY<J.~noCe (p1'O'):Jability) Lok ob,j.a~
snjavakontr'a~tiraju~igas~Jmo?1 demo~tJ:l1:clJe.
"p0lt je denonstracljap<>kazlvanJes.laganJa. l~ln.:­
slaganjadvej1.! ideja posre-ds.tvomJt&nO?l~l :?-se
dokaza koji imaju Stalnu, nepl'()rnenlpV1l ~ vldIJ?,"':u
medusobnu vez Ll .,..., dotle. je yerovatnoca •. pnVld
takvog siaganjailL neslagllnja,posre~t"omdoka-
za cija medusobna veza nije. s~lnll,\ l"li nepro-
lllenljiw Wse. Pal" ne opaz<:i .da Je ~ak"a, <J:ok u
sWari je~tl:l, ili b~r veCim del().rn i:ilgll:l(ia, ?a.J7st~~
a to jl:ldoVoljno9-lUhtld,apceIli stay kao lstip.tt ·111
lazan."(IV,)(V,J, str.72L) .. • ..
Cinjemca 8a seyjerqvatn?Ca sjJprotsta,vlj,aqe-
IIlonstraciji upucuj e na t,o cJ,a Je f.<tzP~()V';llJ~ lZVJe-
sne i vi€'r0vatne. SP()zn.a,Je(znanJ~ 1 mnJellJa)·lllo"
guCe saIIlbo kod pOsJ;'edne SPO":l1aJe, cIa. n.e.po~redna
spoznaja ondakadll je IIl{)gtlcamor2b,1~lslgprn~
m!
znanje (intuitivn {) ilis~nzitiYlll.?)· Ivie·'T.1.1.'t1 Lok:.taJ
~akljuCak ekSPlicite l1e fonnWlra,. • .... •.... .
On posve jliSno ne9drett-u.je ni l'Il;~li~u i~fd-u.
vjel'ovatnosti s. jedine st':<tll€ 1 sudenP, IrlIlJenJ!' 1
pristajanj~.:> Oil')Jge strane.Da pn.takVll razl~
ipak i:il1,i Vim ~e izsJijede~;gtJ~~.a:. "V~roy~tnoca
(probability). je verov~ctn~~. (Alk$~~n(;'ss).da, Je.ne-
sto istinito; i same>. znaeenJ€tl:l re91 kllzu)e d,; Je to
stau (proposition) za koji ima I;ll'~u~~l;lata.Ilid?:
kaza zbog kojihse mozedlOPtlstlti }11 pnhvatlb
kao istinit. Drzanje du.ha pre'm(], .takvtmstavovhrUf.
na7.iva se;verovanje' (belief), ,saglas~yanje'~as­
sent) Hi ,nmjenje'· (opinion), sto znaCl dopusta-
LXVIII
nje ili prihvatanje nekog :>tava kao istinitog na
osnovu argumenata iii dokaza koji naS nagovaraju
d<a ga prihvatimo, a bez izvesnog znanjadaje isti-
nit." (IV, XV, 3, 'str. 722 - podcrtao G.P.)
Pteroa ovome vjerova.tnoca je stay iIi svoj-
stvo stava koji jemozda istinit, mnjenje (vjel'ova-
nje, saglasavanje) je aktd1.lha kojim se prihvata
iii tvrdi neki stav.Drugirri rijeeima, oonos vje-
rovatnoeepremamnjenju analogan je odnosu isti-
ne prema znanju.
Vjerovatnoca imadvije osnove: (1) saobraz-
nost necega snasim vlastitim znanje:ro i iskustvqrn
i (2) svjedlOiSanstvo d1rugih Ijudi,koji zalazusvoje
oPazanje i iskustvo.
Od stepena· u kojem se neki stavslaze s na-
sim znanjem, posmatranjem i iskustvom, kao i od
broja i vjerodostojnosti sviedoka tekoherentnreti
i medusobnog slaganjaniih{}yih iskazazavisiste-
ppn vjerovatnoce nasih vjeroyatnih stavova. ;;(od
njihovogstepena vierovatnocetrebaJo bi da zavise
isteoeni naseg :>aglasavania (assent) s niima.
Najvisi stepen saglaSavania, vrIo blizsigur-
nom znanju, predstavlja uvjerenjeiIi pouzdanje
(assurance), aza njim slijede povierenje(confi-
d~mce), vjerovanje (beli"f), pretpostavl.ianie (ep--
njecture), nagadanje (guess), sumnia (doubt), koo€-
hanje (wavering). nf'povjerenje (distrust), . nevje-
rovanie (disbelief) itd. ;
Ovako shvaceno mnjenjedoph··e mnof!oda1ie
od znanja, ali i ono ima svoje granice. O. onome
o cemunemamo ni vlastitog anaJogtlog znanja ne
mozemo imati ni i{}le. vjerodost{)jno~.rnnien;a.
Pa iPak, premdani zJ:lanje i mnjenjE'uz~tizajedlJ:lo
nisu neograniceni, oni susasvimdoyoljnLzapo-
trebe eoviekovQl< zivota i ani sujedi.m na cell1u
sya covjekova aktlvnost treba cia po,civa. Razum
moze da pogdjeSi aU "mf.\kako .Cesto gresio,~
vekipak ne maze 0"mati nikaky?~ ?~goff.:v:od!pa
osimumai ne moze se :>lePo potClnIti vo1J1 1 dlk-
tatu drugog". (IV, XVI, 4, str. 727.)
LXJX

RAZUM, 11M I'VJERA
U J!;avrSnom dijelu Sypga Ogled~(IV,. XVII-
:XIX) Lok raspravIja~) umu (reason) 10 nJegovom
odnOl$u preroa, vjeri (faith). U pre.thodnP:r:t. teksm.
.. - um (reason) u."'''tr.eoljava se vrlo TIJetko'
rlJec,. . .Y - '-' v '
njenQ znacenje poseJbno~sen.eJ O"'ta1WJll.Va· •.a. s
'z to . •.,e1
prirod no javIja p'ttanje st<:?e t~]urn. Da. hJet~
sarno drugo ime l!:ll. ra~ ill neka od razmnll.. raz
liCita duhovna moe? •. ' , ' .
.' Engleskl .termini U1l.dersta1l.di1l.9 .'t reasp1l. o~­
govarll.ju latinskim terntin'tn::a Me!lectJts,l rat~o,
francusik:iIn ejl-tende7nentira1Sq~, nJeP¥ickim Ver-
stand i vernunft, nasim razum.tum. . .'.
U sr~jevje1w'Vnoj fUoz2f1J1 ,~~l tnte~:~c:
tus i rOJtio 'llajeesce S).l oznll.caval1 dYlJe· r,azl1c;:t-
spoznajne moCi, pd. oemn je. i~tellectus, ?lO VIsa,
a ratio niza. U osamnaestom VlJeku oya] Je odnos
iZInijenjen i kodKanj;.a je ddreMnosup!l.'ota.1J: yer-
1l.un ft (urn) jevisa,a. l(er$tand(.l'aZ1.:lm.-).nlZa SpD-
.
znaJllam . oc. . ~~~slu
. .U tom ~".~".
o'li,.·s.e.. term.mI. pretezno
upotrebljayaju i <ianas. ..' >,. .
KoclJ Loka !l.'azumi urrJ. lllSU·9.V1.Je. :l-as,ebne spo-
znajnemo&.Uporedu~uCi.n~k~~onte!¥toveuko~
jiroa,re. pojavlj1.1juoVl te'1"Ininl cal: . ' bi se ,n;Oga~
dobiti utisak' da <oni za Lokaznace posve l:,iq:
Medutimiz eksplicitnih objasnjenja u.gla~"O
umu" vicii s.e <iarazum nijesasv'tl:Il !sto 8to 1 :-U ?
Razum (1.mderst3.ndin,g). j~ s1.ruP sVIh .spoznaJmh
sposobnosti ;i d~elatnQsti oovjekovih, um. (I'eason)
sarno. jeclna od tih sposo;qnosti, sposobIlost umova -
.' "'NaITomimllGl Cia rilec Cl11 (re",son) lIba u eng1esJ<;?m
, .' z;n'a'c. ~'"'"~ na pocetku XVII giave IV .k.nJ'ge
razua=",G' JJV" . . . "k ' .
T '".
cove'kovu
kaltedace'je onu!tXJ'treMJava,tl ao naz.v za ". .' .'
~:~O:;zli:t'v~<t'~eg~~j~~~jkhj~f~O:~'O~~~~~~
jMrollaqvlsu'je". (IV, XVII, 1, str. 737.) Medutl[ri, 11" ;po,)
• tk I iknjige on je twddo da' je =m(11'nderstandm~
cgnou ~touzdize covekaiZriadostallh bi~a koja. pqse"!uJu
aUla, " ~to m11 daj e svuonu. ~e<:ln<)St l. viast ~OJu lI118
",ad nj:lma". (I, 1, 1, st!'. 17.)
LXX
nia iIi zikljucivanj,a (reasoning). Urn je dJakle dio
razuma, njegova moe pqsrednog spoznavanja istin,e
za razliku6d moB nepos!l"ednog opazanj<J, idleja i
moei neposrednog spoznavanja iStine putem intu...
icije i senzadje (IV, XVII, 2, str.. 737~738.)
Spoznaja koja s>e postiz~ .umom moze biti iz-
vjesna ill vjerovaima (znanje. ill mnjenje), a divije
sposobn()Sti . koje on u sebi sadrZi jesu ostrO-
umn()St ili pronic1jivost (sagacity) i zakljucivanje
(illation), "PrvOllJ, on pronalazi posredn~ ideje, a
drugo.m ih tako sredujeda p0l:IlOCu njihotlrr:iva
medu$obne ve2;e svih karika u IaI1,cU koji povezuje
dva ekstrema; time. on taka reei izvlaci na vidik
trazenu istinu, i tose zove i!Zaldjucivanje' (illa-
tion), ~li ,zakljucak', (inf€'l'~nc~),. a g,astoji se u
opazamupovezanosti svih. icieja u lancu zakljuci-
vanja," (IV, XVII,2, str. 737.) ,
Odredujuci um kao sposobnQ\.qt umovania' iIi
.
zakljuqvanja, Look naroCito naglasava i 1?odk>obno
razIaze da za'kIjuCivanje ne tr~1J.a identificirati .sa
siIogizrnom. SHena Bekotlu i Debrtu onsmatra
da silogizam ne.sluzi ni za yrsenje novih otkrica
niza prOll1alazenje diokll.za, da jeon sarno "vesti-
na carkanja pomocu onog malog znanja kojeyec
1?DsedlUjf'm~ i .kome. on n,e. dJod$j-~ nista novo".
(IV, XVII, 6,. str. 749.)
Po SVOm j)dnqsu pre,ma umu sve S€ stvarl
dijele na tri VI'ste: na one koje Su u.skladusumorn,
one kojesu iznad umai oone Jj:ojesu mu suprotne.
U skJadu je s umom nll. prirnjer postojanje j,e:dnQg
Qo~a, suprotno .UIDU postojanjevise bogova, a. iz-
nad uma vasikrsenje mrtvih. ' .
PoJazeCioctovog razlikovanja Lok rjesava pi.. ,
tanjeo odnostl uma prema vjeri (faith).
Za razliku od l.lma koji Je "otkrivanje izves-
nosti ili verovatnosti onih stavova. iIi. iSRllR do
kojih duh dolazi zakljucivanjerrJ. naOsllOYU ideja
kojeje stekad pomocu svojihpru-odnill S!)(li~,obno:­
sti, tj. osetaili l'e.Eleksije", vjera je ,;sagJasavanj,e
LXXI
sa nekltn sta"Vorn koji nije. izveden zakljuCivanjem
pornocu uma' vee gap~amo n~~Qvu poyere-
nja. U O'lloga ko gaizl'lOSl, veruJuCi. da mu ?e na
neb natprirodan naCin sao:psten od ooga". TaJ .nat-
prirodini nacin otkrivanja istine· Ijudimazovezno
,iotkrovenje". (IV, XVIII, 2, str.760.)
premda formal:no priznajevrijednost i. zna-
caJ otkrCly~nju iVj~ri,Lok stvarno sv0'?d njih~;'
domasaj i kompetencije u wlo uske. ~a.mc€" .~Je
svega, otkroveJ:J.je je vezano .zaor;aJ 1St~ IIla~e::Ja!
od kojeg se gradli znanje i mnjen]e, za emp1I'lJ~:
stecene prosoo ideje; .Nika1l:av "bogotn .J?'~d~nutl
covek" ne n:oze puOOmotkrovenja prem]eti dru~
gima ni jednu j~dinU n?~ prostuideju.
LoIc velikodtusno dopusta da se otkrovenJem
moau otkriti isOO istine leoje mozem601;kriti i
um~m , ali odmah dodaje upozorenje
koje sami jasno otkrivaznoumom u;n.JeJ';' ~vJesll1-
. " '.' , c.,.. . , .,'; ", . " ,", _': ;. ,'_,.. .
je ad onih leoje su nam prenesene ptlte;m otk;9ye-
nja "jeI' nasezmanje dia je to otkr,()y~nJe prOlzasI o
od bbga ne moze nikad biti tako lzv.esnok~o z.na-
nje koje sticemo j~snim•. i odre(leJ:J.1ITI .op~z~l'lJem
slaganja iIi nesJaganJa naSlh sopstvemh 1deJ.a . (IV,
XVIII, 4, str.762.) . . • . . ..•.
Zato se nijMa'll stay. kOJ1pro11VUr;JeCi ?~Sem
jasnom intuitivTI(?m znanJu nemwe pnhvatJti kao
boiansko otkrovenje niti moze pretendirati .da se
saglasimos njim. . .
Uotkrovenje treba da vJ:ruJe:m.o sa:r:o .ako
nam ono otkriva stvari koje sUlznad uma11lstva-
ri kClje nisu suprotne umu,a 0 Kojima um jos nije
rekao svoju posljednju rijec.·
Opcenito govol'eCi moie .se re<::1dl'lje,isVe sto
je bog otktiopotpu'11O istinito" j dti"o tome ~~
mwe 'biti. nikakve ,~urntlje". Ali "UJ:n!l1qr:'t: SU.~lt;,
o tol1l~ da Ii je nesto bozansko otkrovec,'1Je1h IllJe.
(IV, XVUI, 10, str, 767.)
otkrovepje,dakle .ne maZe. <ia se s1;1Protstav-
lja umtl niti mcze. d<a se. stav1ja .iznad mega:
LXXII
"Um mOTa biti nas konacnisu~ijaivoc#cu
svemu. (Reason must be OUT last judge and guide
in li,verything.)" (IV, XIX,14, str. 777. .... podcTtao
G.P.) ..
.... SPOZNAJA, I3VIJET l COVJEK:
LClkova~poznajn(}teotijska koncepcija moze
se svesti na n~koliko oono;'J:J.ih teza, W. kojih sva..
ka sadtii po jedno a~i: ..
1) Razum nepesredno O'J?aZa samo sv()je vla-
stite ideje, ali.. pomoCil ideja on spClznaje i .stViir-
nostkoja je nezavisnaod .nas,
.
. . 2). s.~v.m~terijaln.ase swznaje pe>tjece Ukraj-
nJOJ llmJ1 1Z lskustv<i, (lU sazna spoznaja jedjelo
dasu lstine razUIna.
_,., ._ -', _0' 3) ~judska;spoznaja.je vrlo ograhicena, aU u
OdredeJ:J.lzngramCama on<i mozebitivrlo vjemvat-
na i Call: potpuno izyjespa. ...
U svojoj koncepciji Lok jetakop()ku$ao iz-
miri~ i prevaziCi .o:novne suprotnosti spoznajne
teonJe, sl.lprotnosti.1~edurea1izmaiideaUzma
• e;npirizzna i ra,cianalizma,dogmatiztn<i i . skepti~
Clzma. Po osnovnoj usrnjerenostisvoje koncepcije
on je U mnogo veCojmjerln.egostose to obieno
misli preteca Kantov.
OSl'lOVU za iZmirenje idealizma irealizma Lok
nalaziu reprezentativnoj koncepcijisppznaje,.osno-
vu zapomirenje racionalizma ie:tnpirlzmau razli-
kovanju spoznaje injenog materijala, c.snovu .za
. . • p're~aziWe~je ?ogmatizma i skepticizrna .'J.!. P(WIa-
cenJu gramce lzmedu onoga lito. se mozej .oonoga
sto se ne. ma~e spoznati. .•. .., . . .• . , '
. E~ezentati':Pakonce~oijaspoznaj,e S{UUIJ,;PO
sebl ruJe kontr.adrlktorna,ah je ,pJ.!Zn()nedqkazlji-
va;raz1ikovanjfj spoznaje.i nj~nog l'naterija1a vr__
10 je kruto; idejaP9vJ"~njag:r-,,nicepurn.jete­
skoea. Z"to nijeeudp. sto LokJ.! nastojanjll,~a~<¢o--
LXXIII
 spoznaju boga i naSih moralnih dJ·v t'
?dlvraca filozofiju od suvire v,e~r:~~ Lok
~ ~nadPO
ka'tesvoje teze upada u brojnedeskoee i protivu- k
njegovom m:iSljenju nije dorasla i ' up :
l'je<::nosti, . se govori .oprotivurjeCn{)sti~edu
... __ ,_,""";"'~'~
P.Qnekad uJe J€ . "
ziilkim a se, od ·pr-wke - . . . 0 t..u=v. -=.. meta- fi
empirizma druge (ili prve tri) i racionalizmace- , .' pltanJrrnao~ene nedovoIjno prouCavani~
tvrte knjige Lokovog Ogleda, Medutim, ako pri- ak~uel~ problenuma covjekovog ziv<Yta 'da' ,
hvatimo Lokovo ralllikpovanje spozl1aje i njenog ~J~ nJeg~<vu spoznajnu ek6l1O'ITlSku, polit::ikU lS;1.-
materijaIa, onda izmedu glavne' teze drtlge knjige 19lOznu 1 ~it"21nu aktivnost, , e-
(da sve idleje u krajnjo1 linijt p<>tjeCu i~ iskustv )
a
LoIro~~ sfi1,:,oJOjf,~rijentaciji za proucavanje eovjeka
i glavne tezecetvJ:te knjig-e (cia ocinos e menu ide- , 0201Ja predstavlja zaokret d
tiv:tl!o-metafiziCke fil "",' 17 "
' ,-,
0 .. sp€'.K.uIa-
jama O1Jaza razum) I1J€rt).a.' nikakve'protivurjeeno- 11 vk' ,, , ,ozo~~Je, V1:Je!ka !ka antronn-
sti, one se napn,?tiv odlicno nadopunjavaju; wk as 1 QrlJentiranoJ fUolZofiji 18, vijeka, ..~
nijenekonsek\l;entan U tom s:rnislu da u svakoj filooZQfi' .,...-~'~.,~ na ~ju usm.ierava
Ne samo po "'''''bi . ti ' k
. , .' Ju, neg<; i po nal.<inu 11'ntencIJama ~Iro"
JOJ pr:stupa, Lok; predstavlja uzorr za. 18 vije.:i~
knjizi svogOgl,eda piSe nestosUpt'Otno onome sto
je tvrdio u prethodrioj, Stvar j€ napl'9t ivutOme,
da Lokove 9snovnekoncepcije koje Onprovodi ~e_pnstupa, ~il~zofskim i, drustvenim ~bIenrlma
kroz Citavo djelonisu slqbodIl€ od tesko,ea; panji- '7S:to teoTIJskian, qbjaSnjavalaCkifu fumr& .
S. C1IJ€ID da OItkrije apstraktne 0""""'. '. ., ..._.'. .1 ama,
hovo konkretno razvijanj,e dovodi Loka .do proti- nOISti On ' t ' ,,,_ -"',,~ 18"",,,,, {) stvait"-
' d" . Je lpl=n peda'gog prosvJ'etitelJ' Ikb:"
l1 la pronade i pro.siri . .' ~Cnl
vurjechosti i u okviru pojeddhih knjiga Ogleda, v

Medutim, te t~skoce i protivurjecnostine mo-

gu bitno umanjiti vrijedriost Ogledti: . · Po svojoj
primjenljive spqznaje ~ •.
da r''''~' v • .,' '.
tm
.
v , v,.'

e on cvrstOVJ'ertlJ'·e
,]1 ze-
,fIVOt Iwrisne,
sveobuhvatnosti i svestranosti, poobiljusadrzanih , ~,um rnoze Ii tt'eba dia pfuti 00 'eku " v

o r]eseU}.1e svih njegovih problema, 'IIJ klJ1.1c za

distinkcijti isugestija, Lokov Ogled nesumnjiv
je jedIna od najznacajnijih spo=ajnoteorijskih ra~ ce' kao d'Uh~~
Covjek je za b"Loka materi , J'21
, no 1' d1.1hovno bi-
sprava koje su .iliad> napisane, , 'vvuO Ice on Je na lzgledi .
vo rasci.1' eplJ'en". lzrrned 1.1 razuma 1.' volj~'llept"emos.ti,- k "
m:d~ prirodne (empirioracionaIne) spC:;'uai:Oj ~~~=
lpaik. Oglednije"Cista" spoznajnoteoretskara-
sprava, U njemu se sadrZi i odredeno shvacanje
svijeta i covjeka, ~t ;nog otkrove:rja:, Ali: volja "nikadJa' ne' pro-
Kao stOu,svojoj konc,epciji spoznajenastoji ~en,a da,~ pdkondiiktatima raz1.1ma""', a otkro-
da izmiri idealizam i realizam,'Lok u svojoj opeoj Je Vr1Jedl sarno kada je ovjereno' oct razuma
koncepciji, svijeta poktlSava da pomiri materijali- p,o svojoj vjeri 1.1 moc Ijudsiko razum8 i' PO'
zam . i spirtltualizam,Prihvataju6i kaMezijanski zalag,a~ju ,za racionaino ul'eO:enje dJ'xstva I' r az u
dualiZaID, koji priznajep6Stojarije dvijuposebt).ih no "
'Me~,~nJ
-J ,.- e. s 1.?--- ' "'" 'ct ualnih
'h mUllVl ' problema Lok m- '
supstaficija (materijalne i duhovne), Lok ujedhO {)vac p:rosv)e,ti:teIjs,tva, gradanskog sldbo:da ki]e
up()zorava na teskoce sadrzane upojmu sUpSta -
n pokreta, ~ojj dominira dluhovnim lnvotom E:.a~
dje i na netnoc Iju~og razuma da e
prodr u naj- u 18, VlJekl.l, p~
dubije wjne stvarn<>sti;
Ali, ma koliko dra je nesposoban :La iscrpnu
spoznaju svega postojeceg, Ijudski razu~potP\1no
je dovoljanza nase zivotnepotrebe, i napose za
LXXV
LXXIV
 Loikove progres.lvne, ali umn0l'l0me nedJcsljed-
he filOlZO£.s>ke i drustyenopoIiticke koncepcije ima-
ju svoj .mstorijski ko:rIjen u pr&kisi engIeske Hbe-
ralne bUrZoozije 17. vijeka Ciji je. idJeolog dn '010.
BoreCi se protiv feudalnog apsolutizma i ujed-
no se pribojavajuCl revolucionarne aktivn<isti na-
roda., zalaZJ,l!Cl se za politiCku slobodu i ravnopr«v-
nost i ujec1Jr:to ne<lovolj,no sn~jela cia 'odilucno
zahtijeva ukidanje svIh Ieudalnih privilegija,
trazeCi pravo da ne Yjeruje u sluzbe'no propisanog
boga I n~ usudujuCi Sie dia raskrstLsa svakorn. re--
ligijom, ona je naSla rj€iSenje svojih p~"Oblema u
klasnom kompromisu 1688. Njena umjerena revo-
lucion~t i naprednost qobila joe svoj adle>k:vatan
teOrijski izJ;-az u filQZOfijiDionaLoka.
Bertram:li Rasl taCno primj,eeuje cia. je Lok 'Ow
OGLED
,;apostol revolJ,l!cije 1688, najumjerenije i· naju,..
spjeSnije od Srv:ih revolticija". Treba, samo dJodati
'0 LJUDSKOM RAZUMU
da. je ta ,,najumjerenija i najuspjcinija" revolu-
cija, kako je rpokazao Marks, predstavljala "lwm-
promis. izmedu,burZ~jeiu njenom usponu i ra-
llijih reudalnih veleposj ednika" .
Dr Gajo PETROVIC

1 Dian Lok
 VISOKOUVAZ.EJSrOM

TOMAStJ. GROFtJ. Op l?EMBRQKA

I MONTGOMERIJA
BARoNtJ mmBERTU OD KARDIFA. LORDU R.OSU ODKEN-
- DALA~ PARA,FICHJTJA•. MARMIONA.SENKANTENA :I
SERLANDA; LORDUPREDSEDNXKU KRUNSKOG SAVETA
NJEG.• V,ELICANSTVA, I LORDU NAMESNIKU PO~INE
.. vn..LSJRA I JUZNOG VELSA.

Milostivi gospodine,
Ova rasprava, koja je.rasla pod okom Vaseg
g<Jspo>dstva i P9sla u svet po Vasem nalogu, dol:azi
sada da p9 nek>om prirodJno111 pnlVU zarpoli Vase g~
sp9dstvo za onu zastitu koju ste jojpre nekoliko
godlina obeeali. Ja dcduse ne mislim de ce stavlja-
njene-kog imena -makako velikdg -na poeetak
lmjige moei lia sakrije greske koje se unjoj palaze,
Stampane stvari ostajui propadaju. po svojoj SoP':"
stvenoj vrednosti iIi pomiloj volji citaoca. No bu..,
duei da is~ini nije potrebno nista drugo vee da. je
posteno inePristrasnosaslusaju, misIim da eemQo-
jarasprava najsigunlije postiei to preko. Vas,jer
se Vama priznajedastebIisko upoznati saisti-
nom unjenim dublje skrivenimyipoyima. PO":lla-
to .le cia je Vas.e gospQdstvo 9ttslo daIe}{ounaF
opstijem i najapstrllktnijerp. poznavalljust'{~ri;
cia1je nego smdiopiru obicne :metoqlie,izato Ce
Vase priznavanje i odobr;;lvanje. plana9ve ral;pra,.:.
.ve pomoCinjoj b<lr utoli}{ost<), nese .biti•• oSl1Clena
bez. citanja. ism ce se Ijudizatosklqnitidl!.l:ma:lo
ra.zmisle i 0 onim nienim delovi:ma za koojebi ina"
ce mozdasmatrali da nezasluzujupaznju,.• jei' su
malo van. 1.1gazenog puta. SmatranJe Deeega.,nova:'
J>

torstvom predstavlja veoma tesku optu7Jbu za 000
koji 0 Ijudstkim glavama sude kao i 0 perikama,
prema modi, i za koje sarno prihvacene teorije
mogu biti ispravne. lstina j,e retko kad i retko gde
dobil~ veeinu pri svojoj prvoj pojavi; ljudi uvetk
sumnJice nova misljenja i obicno im se proUve,
ni iz kakvog drugog razloga vee zato sto nisu obie-
na. Ali istina, kaQ i zlato, nije manje istinita zato
sto je tek izvadena iz rudnika. Njena vrednost se
mora otkrivati· kuSanjeIIi.· i ispitivanjem, a ne na
osnovu starinskih moda; akoona joS nije dlobila
99Job:eIlje •pu1?liik~ da.uge'Ll SVakJ<:1asnjiopticaj,
ona lpak:IDoZe<!labUd~,stara,kolik<:dprirod a , a
8vakako ne manje stv;;uma. VaSl?<gospodstyo moze
da pruzi velike i ubedljive primere za to, ako Vam
se svidi clJa uCinite uslu,gu publici o1;Jrriyajuei joj
:pefue od onih ktupl1ih i obinmih novootkrivenih
istina, dosl>d poznatih samO nekolicil1ikojiIna ih je
Vasegospodstv9' ljubazno delimieno otkrilo. l.da
Ilema riiceg dTugog, to bi vee bio <!Ioveljan .razlog
da .pooveti.rn ovaj Ogled VaSerI1 gosPQ'tlstvu;a'lta~
ko on Ima nesto podlUdarnosti sa nekimdelovima
~mog ~olemog .1 plemenitijeg sistema na).lka'lt0ji
Je Vase goopodlstvo ~rta,l() na tako. nov, pI'ecizan
i poucan.na.Cin, mislim da eu postiei doyoljno sla-
ve a'ko mi VaSe gospodstyodopustjq:a Se pohva-
lim .<4. sam tu itamo dosa:o do.. nekih mislikeje
nisu mnogo drukCijeocli Vasihi ,Akio VaSe gospoo-
~tvo smatra l?rikladnimdaseoyo poj,avi. pred sve-
:mm ).lZ VaSe. ohrabrenje, nadam sedaceteimati
tazloga dla jedinog diolil1a podete i dalje ocli toga; do--
pusti.te mi da ka~em daovde pruzate 8vetu uzo-.
rak neoega sto note izneveriti njihova 6cei!dv anja,
.aka. s~mo mogu da topodnestt·To pokazuj~,'ini­
},OStiVl gospodine,. kakav dar' japruzam ovdla Va-
~em gospodstvll;to je dar siromai\nacoveka svom
velikom i'bogatom susedu, koji neee loSe primiti
ltotaricucv:eea iIi voea, mada sami ma imnog6v~
Ce obilje i savrSenije vrste toga istog. I bezvredne
4
stvan doibivaju vrednost kacli se daju kao znailrovi
postovanja, uVaZenja i zahvalnooti; a Vi ste mi
dali tako velike i naroCite povo>die da olSetimsve tc>
u najvisem &tepenu prema Vasem oospodstvu da se
ja, alko cena onoga sto PruZam r;ste u proporciji
prema veliCini tih OSeCanja, mogu sa sigurnoscu
poh.';~ti da daj~~ VaSeID gospodstvu najclirago-
ceroJ! poklon kOJl Je ikad primilo, Siguran sam da
j.e moja najveCa obaveza da se koristim svakom
p:ili~om da bili izrazio zahva1nost za onaj dugi
I1Iz}Jubaz?,osti koje mi je uCinilo Vase gospodstvo
_ IJubaznih l.\sluga ikoje eu velike i vazne i same
po.s:,bi; a jo~ vise zbog one spremnosti, brige.
paznJe 1 drugrh obavezujueih okolnosti kojima su
'Uvek bile praeene. Vama se svidelo dia tome do-
~ate joS nesto s1:<) daje jos veCi znacaj i veCu pri-
J,atnost. ~vem~l ostal?m: diali ste mi uverenje da
c,:te .m1 1. da~Je ukazlvati odreden stepefi postovar-
n~a 1 dati lID neko mesto u svom dobrom miSlj€'-
nJu, gotovo rekoh prijateljstvu. To pokazuju mi-
l~t~v~ ~osp?dine, i Va~e reCi i postupci u· $~akJoj
pullel, ~k 1 pred drugrma 'kad ja nisam prisutan
i zato nije roDja tastina sto spominjem ono st~
s:rako ~na; napro~iv, ne bi bilo pristojno kad ne
~1? pTI~nao ono sto duguj:m VaSem gospodstvu,
1 sto lID svakog dana kazuJu drugi, koji su tome
svedoci. Zeleo bih da ani llSpejU' da Vas uvere u
mojuzahvalnost i\Sto tako laiko kao iito uspevaju
d(a uver,e mene u moje sve va-ce obavez;e prema
yakm gospodstvu. Siguran sam svakal~o da ne bih
Imao RAZUMA 0 kome piSem kad ne bih bio pot-
puno svestain tih obaveza, i lrnd ne bili iskoristio
nvu priJiku dla posvedocim pred svetom koilko sam
oibavezan da budem i koliko jesam,
Milostivi gospodine,
;N'ajponizniji i najposlUiSniji sluga. Vaseg ~ ..
spodstva
nZON LOK'
Dorset Kort, 24. maja 1689.
 POSLAJ.'nCA CITAOCU
CITAOCEl,
Evo ti predaj~ u rukec nesto Bme sam razv~
dravao neke sVQje dokort~i te8ke casove; akoto
kojom srecom razvedri i neki tvoj Cas, ako budes
rna i upola toliko uzivao u citanju •. dela koliko
sam ja uZivao pisuci ga, neees zaliti svoj novae,
kao 8to ni ja ne ;1alim· svoj trud. Nemojpogresno
shvatiti dJa ja·' tohvallin svoje delo, nemoj iz toga
sto sam uzivao dok sam gapisaozakljuciti da sam
i sad zaljubljen ti njega. Onaj ko lovi seve i vraIn
cene uziva .nista manje od onog ko lovi. plemeni-
tiju ddvljac, mada mu je cilj n;l11ogo sitniji;ako
ne zna da jepredm'et overasprave Razum, najuz..
visenija sposobnostduse, sposobnost koja, kad j~
upotrebljavamo, donosi veCu i trajnijuradQst nego
ijedna druga,taj je s.laboupozI:\at s tim predm€-
tom. Trazenje istin,€ pl}moCu razu.rna . s licno je]oyu
i sQkQ~arenju; uziva.njese y,€cim delom nala~i u
sarnom tom trazeniu.U svom napredovaI:\jufa
znanju <1nlh na sVak0m kpra.kuIlOstize p:eko Qtpi,-
ce koje rou je u tom tr~utku·ne sam0na.jll?yij~
vee i !l~jb()lje. . . . '. ... •..... ..... .....•.•....•.
Razum, na.il!le, sude~i 0 pr~metima(qailkao
i ok?)· P() onome. sto odhjihsagleda.rie.m()~eda
heuZiva uonome sto otkriva n.€, zal'€¢i ZC;I.Q)1.im
sto: fill je izmaklo, j€'r rou je to. i I).epoznat(). ?;~tCl
00.. onal..ko se UZd!igaoiz:nad kutj,je za milos
. .. . '. . . . j '. . " ,..
...• tirij\.l,
.. . .. .-~ . ', . " .- :......... , .... ,' . '. ." " .
 ko se ne zadovoljava time da doko·no Zivi od mr-
viea isprofienih uverenja, nego stavlja svoje :misJ:i
u pokret cia bi naSao 1 sledio istinu, iroati ism uZi-
vanje !tao i lovae; svaki trenutak njegovog tra-
Zenja nagradice ga nekorn radoscu, i zam Ce on
spravom smatrati dJa nije uzalud utrosio vreme,
cak i aiko se ne rn&e pohvaliti nekim velikiiffi dio-
bitkom.
Takvo je, citaoce, uzivanje ornih koji puste svo-
je rnisli da teku i $lede.ih pi&uCi; a ti ne treba da
im zavidis na tome, jer ti om pru~ju priUku da
se i s,am tako zabavis, ako samo hoc~ dazapoolis.
svoje misU Citanjern. Na te rnisli se'ja'pozivarn,
ako su one tvoj-e vlastite; aliakQSU uzilte na V€TIl.
?dJ drugih, onda nije vaZn,() kakve sU, jeronda.one
lie idu<za istinom~ nego za nekimsitnijim cilje-
vima; nije vazno daznarno sta misUili govorioilaj
koji misli i govO'ri samo po diktatu drugih.Akoti
!'lam S1.1<1is 0 stvarimaionda znam da 'ces S1.1diiti
is-krello, i neC'll sezaliti ni vreaatina wajt! kri~
tiku, rna kakvabila.Jer iako sam polpunouveren
y istinitost svega &tase nalazi. u.ovoj raspravi,
~pa'k smatram cia sam podlozan greskarna, isto '. to-
:p.ko koliko i ti, i zriam <1a ce ova knjiga oStatiili
,pro>p8:sti prema.tomekakvobude tvoje misljenje
o njoj, a ne mOje. Ako nades u njoj malo novog
. :\1i poucnog za sebe, za to ne treba dakriviS rnene.
;Knjiga nijenamenjena onIrna koji BU v~ savla~
dalitaj predm.et i potpuri:o upoznalisvoj razum;
vee mome' vlastitom obavesta"al1.ju i. zadovolja.-::
yan'ju nekih prijatelja koji su prh:nali da nisudlo-
voljno I1oU~li tajpt'edmet. I{adbihsmeo .&3.. ti
dooadiljem prieajuci ti istoriju ovog<D151edla, ist>ri-
Cao bih ti kako se u mojoj sobi .sastalopet. Hi s~st
prijatelja i ~() su lir; yaspravljajuCi6pekom
pre.drrp,etu. Wlo. udaUen,omO;d -ovoga, nasH ,brw' na
:mitvoj tacci, jer su im ,se na sv~ !stran~isjJteCile
WSk06e. Posto smo seneko vi"erhe'uzaludJ muCili,
~e: piilazeCi nista bliZe resenju tih.,:suninji ,koje
8'
SUo .n~ b?t; obuzele, ja sam p\}mislio da sfuo:In9Zda
posli kl'lVlm pravcem ..,.. da je pre no sto SrrlQ :i:
zapoceli ~o . isn:aZiy~je. trebalo ispitati nas€,
sposo~nosti 1 Vldeti koJe stvari nas razum moze
<:kit, resava a koje ne rnoze.PredloZih to drustvu'
i ono &e?dmah slooi s tim; •. dogov{)risIDo se 413 .1:6
bUd.~ J?~ predmet naseg is.traZivanja.Kako nikad
ramJ'e~msam raZmatrao tajIJred:met, napacih za
sle-dleCI sastanak nekoliko brzih i 'nerazradenih
misH, i to. bes€' IJ:v~ klicaove r<:lsprave-' koja je
~~? zapoc,'€ta slucaJem,. anastavljena na' molb1.1
1 plS8.na nepovezano, na parce. Bd'$le du.gihinter-'
vala ~an.em.a.riyanja vracao S'<:lm jojse'opet, kaiko
su
kfdl
= dozvolpva1e prilike i raspolozenje; i .tek
sam se povukao U mimo mesto,gde mi je
hIla obezbe~ena dokoHca i briga' o· m0!lIl zdr'avlju;
dO"leo sam J€ U red oVako, kako.vidiS.
. "Iz.tog isprekidanog,Mcinapisanja p0teklestl
moz41a ,P)lT:d o~talog, i.{lve dv~ sliprotne., gresk-e':
da je u. nJ{)J moz4a Teceno i previllei. prerr1a1o. Ako
nades.da 1lJq.m• (1elu ,nes~o n~dlostaje,' meni .6e pit~
?r"agQsto Sl.pe:r<:,€l~da on,o bude diuze;slt() ti Pak
lzgleda s}Jv1Be yelik9,. za to je kriy.predtlJ.et;j e:r'
kad sam prvi. put staviopero na hartiju,i jasa,nl
pon:JsHQ q.a ce SV~ soo imam da .kaZem 0 toLte'Ini
:rnOCl da stane na jedan, tabak hartije ,~ ali sto'Sam
~~je 188.0, .to .S.L\ mi §eotvarali. siJi vidlid., sva.fuo
npvo ootlrrice VQdlilo medalje, i tako jeknjiga neo-'
SeIDe; n.aeasla4o. sadiasnie v~liCine. :N€euPOricati
dtlbise onal11oZda. mogla Bvestiina manji obitlJ.
da b~ se Ileki nje!)'!' deloVi .m0glisazeti; to' pisan.i~
.:W-'.. ;nahoye, sa ..mnogim dlfgi.m preiJddima, 'mo¥lo
~e pr9t!Z1Ykova,'!inelka ponayljanja. A~ .da prizn<Jm
~twu,sada •.saIl:). suvise len ili suViSe' za.poslen da
je §1,o"acuj <;n1,. . '. ' . ' '.........•.. ' . , ..:
.' . :Wij~ rni l1epOizrratOkalro· fnll10'!Jri$€ poka~.,;
Japlta BVOj ~gl~,kad 'j)ustalp knJigu. da. ideu
sy.et sa greskom koia biiei:ako lakO tn,ogla~a""
diu najra$oritijir:ilCi.taOdma,koJisu, 1.lv€iIF i ,:iJ.liJ-'o
9

pwbirljiviji. JY.[eautim, ljudi kOji znajU. @ se lei-
nost zadovoljava kakvim bUp iZgov0I'0m, oprosti-
6e mi SID sam dJozvolio da me s~vlada moja lenoot
mis~e.ei da iIJ?-am vrlo diOlbar izgavor. Stoga ~el..l n.a.~
v?d* u SVOJU odlbranu to da istipojam ima razile
mdave, pa zato rowe biti pogodan iIi potreban kao
dok~z ill ~lustrac.ija u raznim delayitnaisteraSpra-
ve,.1 da Je to blO slUCaj u !!ID0gim ~~l0v:in!a Dve
maJ~; nego eu ostaviti topostrani, ,iatvorenopri-
zn~tl da. ~a?1 s: ponekad dugo zadrlavao na j~
nOJ t;~ 1 1~~zavaQ je na razne naeine sa sasvim
~~kcIJlm ?ilJevima. Ne I'I'etendujem,diaobj,av_
:JuJ~m ova] Ogled radi obavestava,njllljudikoji
ImaJU bogatu misao i brllo shvata.nje;jas~ i sa!l1
smatram dak~ !akvihmajstora znanja, izato ih
un~pre~ 0P?lnuIJem da, neocekuju da . ee ovde
?aCl n7:sto Vlse od onog sto sam ja mogaooizatkati
:z svoJlh.sopstvenih prostih misli ist? jepQde-
seno z~ .IJuq.e mag kalibra ...... ljude kWIria ll'lozda
?ece, b~!: kil~? st? san:' s.e p0trtJdia' <iaO'bjasniIn
~ PI:lbltZlm nphoVlmm;slima nel{e istinekojt!t>;i
:un mace, zhOgutvrdemh predrasuda ilizbogap"
.str~ktnosti samih iqleja, maZda bile<tesko 'pri$tu-
pa'cne. Neke predmete treba razg;ledati Sa svih
str.ana~ a kad j~ poj~ ~ov - kao sto su z.a mene,
pnzn:,Jem, .noVl, ~~kl poJmavi u ovoj, knjizi -', iIi
k~di Je van uob1GfJenog put~- kao sto, ce rekaQ
blh: tipojm0vi; izgledati ~~ma " oncillrt.ij€, dfo.-
vohl an prosto JOO8on pogled dia. bi taj predlnetbio
puste:r US,Vaeiji, r~um i ~a bi se tamo jasrio itraJ..
no ucvrstio. MlS11ro daJe sYako opazio ..samn.a
sebi ill .n!j- d;rugima!.(iCl stvar koja je vr'lQ llmfna
kFd se .~zrazl na j~an :raC1ti pOStaie yrlQ jasna. i
raZUml]IVa kadJ. Be Izrazl na arugi;(j9c1usE!' posle
toga duh nalaZl malo razlike u reeiJ:na. ' i Mdise
. ~~t6 j~ jedaA.naein. razum~ b<>lje, a'drUgi sla,..
qIJe.. Ahr;e uticu sve st.vari jOOnako na masfusvih
IJU~I, !'l"a~ ,s~vatanja nisu manje razliCitll nego
nasI OkUSI; nuslitioo 00 ista istina, jedrillko ode-
10
vena, biti s.v~ome jednako ugodna, isto je sto
i misliti da moz.emo. svakoga pocastiti istom
stom jela; no J:Pada je to jelo dobra hraIJ.a, imada
vr-
je u nj emu isto meso zll. svakog, ipak lleee svako
hteti cia ga jede ~a istil!).zaCincmt - neki ljudi, eak
i neki j<ika sastllva, nece hteti da ga jedJu diok ga
nepriredite na ~TUkCi.ji na9in. Eto to je ustvari
razlog zbog koga sU ani koji su mi savetovali da
Qbja,vim 0"10 delo hteli daga obj~vim uovakv()m
ruhu; i kad sam. vec prif;t.ao dia ga pustim u jav-
nost, zelim da to shvati svako ko se p0trudi da ga
procita, ,Ja tako malo Zellm da se pojavim u stam-
pi, da bih bio dao ovaj Ogled na citaIJ.je sarno ne-
kolicini prijateIja koji stl dali prvi povodza njega,
da mi nije pol,aska]a nadia dia ce on bit! ad neke
koristi i d!'ugima kaQ, sto je bio meni. Posto sam
se dakle poiavio u stampi sa namerom dablldem
8tO koris.niji,. mislim da je potrebno da ana ;;to
imam da kazem ucinIm sto la!ksimi razurnlJivi-
jim za sve Citaoce. Zato eu laMe podneti !j-kose
misaoni i ,ostroumni Ijudi buduZalili @> sam u
nekim deJoyima svog dela dosar1?n, l'lego ako rteko
:11:0 nije naviknut, na apstrr-ktIle speku~aeije. iliko
imCl qrukCije pojrnQve, krivo shvati.ili ne shvati
ano s to .1Jcoeu da }{aihem.. '.. " .
MoodJa ci:! se smatrati Pia slIDlja neobi1:notllSt
iIi dirzak ,kad hacu cia pouCavaro 9VQ nase1).$eno
doba- jer :rnoja narnera. se gotovo svqdil'lato; kad
priznajeJ:P dia. senadam da, ce ,ovo delo ,:rhozela. ko-
ristHi drtigima. Aliako smern da gQvqrimotvpre-
no oonirna koji sa ,pritvorooro skr0lllilOOCU OSti-
auju kao bes!korisnoono sto sa!I1ipi$l,l, rekaO bih
da mnogo viSe liei na tastinM ili dirskqostako,se
knjiga objavljuje radi nekog lir:ugogqilja al'lel'<>-
uke;, ne ukazuje duzno pootovanje puqlici. on&jko
stam.pa __ i prema tomeocekuje dla ce Ijl,ldJiCitati
-nesto eime on ne misli dapl;'UZi nikakyu koris1J
ni njima ni drugima. Zato se jadirZim syojen.ame-
re da budem koristan, pa ,:makar Ij1.l9in~ ,na.sliu
11
 pvpm delul1.ist,i.dobro. os.ill1 ~oga; ako je moj dar
bezvredaI1,nek4 mu bar4!Qbr~ narnerabl.lde izvi-
nje1'1je. Eto zato se ja. ne Pojim~ti1re, maciape
ooeJrujem da eu j e i~~Ci-. j~. je .nisu izbegli ni
bolji pisci. LjucLsiki principi, pojmovi) ukl.lsi to--
liko su razliCiti. da je tesko naei knjigttkojapise
dopala svima, ill koju. bi svi oPPflcili. I>riznaj€'ffi
dia ¢llOba u kame ziv:iti:lo nije baiLneuko, i stog<i ga
nije lake zadovoljiti. Ako ne hudem i~o tu sreeu
daoo svidim Ijudima,zato niko 1'1" treba dfl se
nade mm~den.. Otvorepo izjavljujem svim svojiro
Citaocima...,-izuziroajvci jecino pola. tllSeta ujih
,,-,da ovarasprava prvobitno nije bUa n.ameJ:ijena
ujima, i· da !>fl' zato i ne m,or<ij),l trtldJ.ti d'as,e ubI'()-
je U pjene Citaoce. .Ali ako i'leko nacteza. shodno
cia Be ljuti i psuje ()VO delo, ll1o:i.;e daCinltObez
brige; jll 6u jJ.poVebiti avoje yreme.1'1a nes1Jb. ..~o-'
rianije nego.·da.seupustam u. ra:,:govOT s njitn.
Meni c.euvek ostati to zad,?,voljstyo- da.?arn isIv"""
no teZ:io zaistino'rrl i korisnpscll, .Inakar i pa Ilaj-
skrOlnniji ml.cin.. Republika nauke ima <ilfinas dlosta
majs.tora graqitelja eiji ee mocni pliihovi.za na-
preda~. riaukaos.taviti trajne sj)0menikenaudiv.,
ljenje potomstvu; no ne moZ~ &e SV:ako nooatida
postan,e 13oj1. ill Sidenhem.• U vekUko,ji j~. proiz-
veo takVenauenike kaOSIDSU veUki Hajgens, neu-
poredivi g. Njutn, i nekid1'tigi sHCni njima, 011:>-
voljna jeambidja za Wv€'ka datezi da bude niZi
radnik,pa da samomalo ras.eisti tlo il.!kIpni Xl€-
stood onog smeea kojepreprecuje Pl,lt.ka znanju;
jerzna.nje .bisigurnomnqgo v,ise napredOYalO 1.1
Bvetu kad Ilapori tltnnih ojm.arljivih lju~ine, bi
bili oteZani'·ueenom ali neodigovornomupotrebom
rnraenih,afektiranih, ili nerazumljiv,ih .termina
koiisubi1iuvooleni unaukekac>· neka vestiria, i
kojisiU toliko preooyladali uniimada Be fil(}zofija
-'kojaje ustvari istinsko poznavanje stvalm<osti
- nije a;natrala prikladnom niwednomda. se uve-
d,e 1,1' dl()bro vaspi~!lil1o, drustvoi pristojanrazgo-
VOl'. Mutrie i besmislenefonne govora oj zloupo-
12
treb€' j,ezilre. toliko 81.1 dugo .sm,atrane m,IS'lJerijarna
nauke, a teske ill loSe upotrebljene r.eCi, sa malo
~nacenja ill l:le1: znacenja, tako su dugo naturane
i pogreilno smatrane kao duboko ZI)anje i v:isoka
spe'ku1acija, cia neee bitt laka uv€'riti one koji go-
vore ili slusaju te stvari da au to sarno prekriva-
Ci neznanja i smetnje istinskom znanju. Proy~la u
to sv,etiSte taStine i neznanja pokaia¢e se,. ja se
nadam, ka.o usluga IjudskQnt razumu; doduse, ma-
lo je ljudi koji pomisljaju 11a to dla !>vojotn upo-
treoom 1'e.(1 mOOdia varaju .oobe ill druge,. ili 00.
jezik sekte kojoj pripadaju mozdasadrZi greske
koje bi trebalo ispitati iJj ispraviti - i zato mislim
da ce mi bitiopro.Steno s.to sam se u treeoj knjizi
dtugo zadrnao natom predrl1etunas IDjeCi daga ta..
ko objasnim da ni ukorenjenost zablucia .ni. snaga
mode neee moei da budu izgovor ()ni;ma koji se
ne brinu za :macenj~ svojih reei i ikoji neti'Peda
Be ispituje smisao njihovih izraza.
Cuo sam da je kratki izVodJ oye ra?prave,koji
je bio stampan. 1688 godine, 1:)io od! nelkih os1.1den
PeZ citanja, zato SID se 1.\ njem1.1 porifu wodene
ideje; jer oui su brzopleto zakljuCili <1la ce 1.1
spravi tes.ko ostati ~v pojam ili dok~z duho- °
.a-
virna, aim se odbacuje pretpostavka 0 urodlfnim
idejama. Ako !le neko isto takQ uvredi na to· na
pocetku ove rasprave, ja !5a tnolim cia je procita
celu, nadiajuCi se da ce se Qnda uyeriti da ukla-
njanje 1aznih temelja ne SkodJ. istini, nego 1()1 nar-
protiv koristi; jer :jstina trpi najveeu Sti"'tl.l. iIi
orpasnost onda kad je pOffiooana sa laZju iIi sagrar
dena na 1a21. U drugoro. .izdJanju dodOO samsIe-
. deee:
Izdiavae roineee oprostiti *0 ne k~ell1Ilista
o ovom drugom izdanju u kome po njegov()~obe­
Canju treb.a da budu i:spravljene sve <me ~ke
k:oj e su postojale u prvom,. On j;akoc:'l,e~eli.oa(ob~
javim cia ovo izdanje saddi Citavo jeo:nonovopo-:.
glavlje - 0 idientitetU- imnoge doda'!;J(e'ijspray,
ke na drugim mestima. Moram napotnenuti Cita~
13

ocu <La. sve to nisu nove stvari, nego, su to v~~nom
ill nove potvrd!e ne6ega sto san:. vec rekao, ill ob-
jaSnjenja kojima l!:elim da st:rec:L~ da :;e :lode do
p<JgreSnog shvatanja necega sto Je ranIJe stampa-
no. To diakle nisu neka I!l0ja oostuI?anja od r~­
nijih gledista; izuzetak eme sarno I=ene kOJe
sam unea u XXI glavi II knjige.
Smatroo sam da ono sto sam tamo napisao
sloboda" i voIJ"" treba da bude sto preciznije
O " k'
revidirano, jer ti predmetl s.~ u. s~ •ve . ovm~a
:.. .". ...1. • •
zadavaIi ucenom delu sveta pltanJa 1 teskoce. kOJe
su unosile ne malo zabune u moral i teologlju -
oblas~i nauke u kojima je za ljude !;1!!jvaznije ~a
imaju jasne pojmove. Posto sam b!lz~ ra~motno
rad! ljudskog cluha i strme ispitao motIve 1 stavo..,
ve koji ga pokreeu, nasao .sam dia m.oram done~l~
izmeniti svoje ranije nlls11 0 tome s~a u kr8;jnJoJ
limji odreduje volju u svim s~obodnJ.n1 radlnJama.
Na mogu propustiti da. to pnznam precl sverom,
isto onako otvoreno i spremno kao st() sam na
pocetku objavio OM sto sam tadia smatra~ iSJ;rav-
nim; jeT mislim da je u :-edu da .na:pu~tlm 10:'1-
bacim rwko svoje uveren]e, aka Je l.Stma protlv
njega, a ne d<) se protlv~m ~sljenju. :'!!I1lgih. Ja
=
tral!:im sarno istinu i ona ce uvek biti dobrodo-
sla, bez obzira kad i otkud doJazi. .
No iak,o sam uvek spreman da napu~tim nelw
svoje :rcisljenje, ili odstupiJTI odl necega s.t:o sam
napisao, am se qiOkal!:e cla u tom? PO,:;to]1 n~ka
greska, moram ipak priznati da mI nazalost nl~U
nista pomogle one kritike na ne~e ~elove mOi e
knjige koj-e su se pojavile u su;.mp1i nlJ~dna ~ tlh
stvari koje su navod~e protiy uJe nIJ: Il1l cl~la
podloge cia i8ta izmemm u taCk~a k~Je ~u bile
dovedene u pitanje. Ne znam da 11 ovaJ m?J pr,e~­
met traZi viSe r<)zmisljanja i pal!:nje nego sto hoce
da mu posvete povrilni Citaoci, iii bar .o~i medu
:\ljima koji sL<zahvaeeni yreq~asud.ama; 111 u ~<>:m
izral!:avanju ima oake neJasnoce 1l:oJa ga zamracuJe,
14
U!ko, 00 moj nacin izlaganja otel!:avll dlrUgima shva,..
ta:\lje tih pojmova; bilo jedno iii drugo tek vidiim
da se casto pogre,snoshvata onoste hceucia ka";'
zem,i cia nisam te sraee da me svucia pravilno ra-
zun;eju.. ~akvih prirnera iIruil to1.ilw, cla .ja mislim
da eu bIti pravedan i prema citaocu iprema se-bi
ako ~aklj.uCim ovo; iii je moja khjiga napisana
dovolJTIQ Jasno da bi jernogli pravilno shvatiti oni
koji je citaju sa onom pal!:njom i objektivnoscu
koju bi moraD poka~ti. svak<! ko se pot.nJdd da to
Cita; Hi sam je opet napisao takomutno cla je uza...
lu.clno poIn:s~vati dJa je PDpravirn. Bilo <La je isti-
mto prvo ill dirUgo, tim.e sam pogoden sarno ja·
stoga neeuni pOtkuSati da dosadujem Citaocu even~
tua~nim svo}im od~vorima narazne prigoVore
ne'kim delovlIDarooJe knjige,na koje sam naisao;
jeroom uve=n cia ce onaj koji nade d<) sutipri;"
govori dovoljno· vali:nidaispita cla Ii su tacni ill
pogresni, moei i sam cia. viQi cia ()ni ilirrisu do-
voljno zasnovani, ili se he. protive mojojdlOktri,ni
ako s;e i mojei protivniGlw. m.iSljenje praviln6
shv2.b. . . . .
Ako su neIq (briuuei se cla se nijeclna .:njihova
diobra misao ne izgubi) objavljuju~i svoje kritike
o mom Ogleclu ucin.i1i, Iljemu tu cast <llf!, neee da
pri21naju da je Ogledi,ostavljam publici da sarna
oceni kolilw BU joj koristila ta kriticka pera,i ne-
eu d9. traeimvreme Bvog citaocatraeeCi svoje na
clolroni iIi zlobpj zaciatak da umanjujem zad()"olj-
stvo koje neko pruta sebi iIi drugima pobijajuCi
na talco 13k naCin OM sto. sam napisao.
Kad su izqilvaci pripremali Oetvrto izda.,je
mog Ogled<a, javili. su mi d!a JTIOgu, <liko im<)Jn VI'e-
mena, dodiavati iIi menjati u njemu SY"sto nadem
za sl1odino. Povodom toga smatraJTI· za potrebn? da
napomenem citaocu fl.a s'3JUpored razI1ih mesti-
micnihisJ?Tavki uneo i jednuizmen·ukoja se JTIora
.pome~uti, jer se provlaa kroz celu krijigu i je:r;
Je vazno da bude pravilno shvacena. o tome sam
tacla kazao sledeee:
15
 JaIme i razgovetne ideje" - to je izraz .ko~i
'e d.6duse ()pst~ poznat i c~t? iz.gov:ar~n od IJUdi~
~ ga ti Ijtidii., po mom nu~lJenJu., lpak ne shva
ta 'u t uno. JV[oZd!a se same tu : tamo na~e po-
n~ko ~o ~e potru<dJi cia raz~sI.i 0 nJemu da wc:no
b:
.. tvrdlto sta on ill drugi IJudi podrazumevaJu pod
~. Ja sam zato na veCini mesta. ueesto, .',r~go-:
vetne" swV:!o"odreaene", smait;"aJUCl d~ ce IJ~di
~o IaI1cie shvatiti sta time llOCU .~a ¥~em. Tim
recima ja oznaeavamneki Predrnet kOJl Je u duhu
i koji joe prema tomeodreaen, tj. tllkav ~1;:vOgg::
vidimG i oJ?&Zamo. Ideja se dJakle, ~oze. na~vati
"odlredeIl;Gm" kad se, takva kakva J~ .ob~ektrv?o
u duhu i kako je tamo odlr~der;a'1?oveze1 b~ ,:tz.:
mene odiredi imenomiliartikullsa rum zvukom kO]l
ce staIno biti zIiak tog istog predmeta U duhu, ocJ,.
nosnoodredene ideje. , . .. " ,"
Va objasnirp. to malo detalJmJ~: Mdt.oz.nacal-
yam prootuidej\',l. kao "odrede;1.U", time n:-:shmna
onu prostupojavu koj\.l duh lIDa .pr",dJ QCln;:a ()di-
noono ()pazau sebi onda k.ad ka.zemQ da Je on:;
u njemu. Kad pak upotreblm pndev "odred.en~
za }rompleksnu idJeju, time podrazumev:aro. ?de.1u
kloja se llastojiod odredenogbroja prostihv~li m.a-
nje slwenih ideja,sl()zenih na taikav nac:;t 1 ':
takvoj proporctji. kak,,~, ~h ima pred, ~'elnla ~
vidi u llebi kad Je 1;a IdJe]a pljsutna u ~]en:u .
odnosno karl treba da bude );lTISutna, P',os~,]'t ]€
cov,ek imenovao. K?Zem "treba da bu<:Js ' Jerlnll.}o
ko (moZda bas niko) obra<?a toliiko paznJu n~ sVOJU
upotrebu jezika da nebl hteo da upotrebl neku
ree dok Well;{). ne sagledia usvo duhu odre~enu
rn
fdeju ikoju hore da ozn~Ci tom reeju. Nedos~atak:
takve paznje :prouzrokuJ~ ne malo z~bu.~e 1 neo
jasnoee u Ijudskim :misJifua i FaspravIJ~]:!ma,;.
Znain da nij~n jezik nema. ~liko.reclda
bi mogao:· izraziti. svu razn~nQ$~ideJ~ko]e ;ilaze
u Ijudske rasprav.e i zaklJuclvanJa. All t:o mkoga
riespreciwa c1Ja pri upotrebi neko:g ternuna uv~
16
ima u duhu ocwedenu ideju koju hoce njime cia
oonaCi i dla u ixl!ku raspravljanja s.taJno V'eiZlUje tu
ideju sa tim terminom. Ako on to ne Cini, ill nije
kadar dJa ueini, onda ce uzalud tvrdit.i 'Cia ima ja-
sne iIi odlredene ideje, jer joe jasno da one nisu
takv,e; a kad se upotrebe takvi nedovoljno odrede-
ni termini, onda ne moZemo ocekivcati nisw osim
zbr!ke i nejasn06e.
Iz tih razloga sam smatrao: dJa ce izraz "od'-
redene ideje" biti pre pravilno shvacen nego izraz
"jasne i razgovetne"; a kad Ijudi uvedu tako od-
redene ideje u sve svoje diiskusije, umovanja, iIi
isiTa:'tivanja, vide6e dia 6e time biti dokrajeen v&-
Iik deo njihovih sumnji i raspri. Posto najveCi deo
pitanja i spOOOVa koji zbunjuju coveeanstvo dJO'Ia-
ziod sumnjive i neodredene upotrebe reCi, ill (sto
je isto) od neodl!'ooenih 1deja koje te reei treba da
oznaeavaju, ja lSam izabrao te termine da mnace:
(1) lleki neposredni predmet duha koji on <Ypaza i
ima prr-ed slobom, razliCit oell zvuka kojim ga ozna-
cava; (2) da ta tatko odredeM idJeja (tj. time sto
je duh ime., spoznaje i sagleda u seibi) neprome-
njena odreuuje svoje ime,a to iroe oldJredujetae-
no tu ideju. ~o Ijudi uvedu u svoja istraZivanja
i rasprave· tako odrOOene idJeje, ani 6emoei cia vide
dokle s.u stigli u tim is,traZivanjima i ras:r:rravarrna,
i da izbegnu najveei cLeo sukoba i raspri koje sadla
IllliS.taju izmedu njih i drugih.
Osim toga, izdtavac ce smatrati za potrebno da
pomenem Citaocu i to da suoV'de dodllme dYe sa-
svim nO'Ve glave: 0 asocijactji ideja i oentuzijazmu.
On j,e odlueio. da te glaVe i jos Mke vere dodatke
koji se pm put pGjavljuju, u stampi, qd\Stampa
:tasebno, sa istom s.vrhom i na isti :p,acin kao i pri
drugom izdanju ovog OgIeclJa.
U O~Oiffi, sestom izdanju, ima vrJ..o malo doda-
taka i1i ,izmena; najveCi dec tog novog nalazi se
u XXI gIavi II knjige, tako dia svako 1m ISmatra t.o
za potl'eibno moze 11Z vrlo malo trudra dopisati
te dodatke na. margine ranijeg izdanja.
2 Dzon Lok
17
 KNJIGA I
Glava I
UVOD
1. Istrazivanje raz 1n(l, prijatno i korisno. __
Posta tt
j~. upravo r<i;illm o'lloilto uzdize coveka iz-
nad ostajih bica koja poseduju cula; Uto mu daje
svu anu prednost i vlast kojuima nad! njima, on
(ra;rum) je vee po svojojplemenifusti svakako
vredranpred.p1et naileg istraZivaCkogfrldfl.; RazUTQ,'
kao i ok?,. cini d<t vidim0 iopazamo sye cJruge
stvari,ali ~am rebene opaZa; potrebn.. je vcitina
itrud da bisrno gaudJaljiIi i ucinilinjegovimvla_
stitim predlmetom.. Ali· kakve god teskoce. sta.jale
na putu tomistraZivanju, rna. ilta bill)' to ilton,am
taiko sakriva nassame, ja ~<l1TI ipaksiguJ.'an da ¢e
Bvakiuspeh. U {)svetl.favflnjuna~egduha,:,u upoznai-
vanju sanasi m S,?rpstyenim p,zumolU,biti. ne sa,..
mO Veo'lU<i PB.jatan .vee Ce' i mnogopomoci UslTIe-
ravanju naSih!rliSli prijstrazivanju. drugihstvari.
2. qadatak.. __ Po$to. ie, QaIcie, moja nameia
AA istTIl~lUP(}lie:rcl:o, izvesno$ti opseg ljupskog. ?J!l<t'"
nja, kao i osn()ve i $tepene Ver<)"Va!lja,nin~jaisa-
g4l~yanja, jaz;asad! :\1eol1 Jl1<lZiqll fizii;k(} TM.ma-
.~ranje . 9uha,. nip ou ,se tWditi#a .dSjJitaniu. ,cemu
je •Iljegov? susi;in<l, niti kakvililkretanHm? •Quha
;\1ipromel1awa te1.?mi doqivatn0 osete U prganh,na
iIi ideje ura~li; ,!"!'ifi d\'i" Ii s'l~ te·i<leje; ilipoj~
dine bd!njdh; zavfseu svomforrrrlranJuotlJ ma;~epje
2' 19
 ili ne' to °U spekulacije ~ojima se ja, rna ko1iko dia
s1.1 zaclrnlJive i zabavne, n:,:cu baviti, jer se one n~­
laze van <Jik:v:ira z&diatka kOJl sam pr€'duz~o. Za mOJ U
sadawj1.1 svrhu bi~e d?"oljno. ,da pr:ouifu,n lj,:dake
spooobnosti razab1ran~a u nJihQIV?J ~:=m. na
predmete sa kojima a!olaze u dodIT; 1 Clill
da moja razmisljanja 0 toj stvari neee biti sasvim
uzaludna a.~o tim pro&tim, istorijskim metodom
uspem eta nekako obja:snim naCine z:,a ko~e nas ~a­
zum dobiva svoj,e poj!nove 0 s.tvar:ma, 1 u~~
bar neke kriterij·e pouzdam.osti naseg znanJa, III
osnove onih tako raznov!'snih, razIicitih i potpuno
pmtivrecnih U'bedenja kGja se nalaze menu 1ju-
clima; a koja oni ipak katkad isticu sa takvom
uverenOOC1J. i powzdanjem ,cJJabin~k:0,kOlt,i posrna-
trao Ij1.j.dska uverenj<i pa zapazio s;;:p.r-otnos.ti .rr:~dU
a
pjima, 1.1 isto vreme yj,deo, k*:'O Ihse vi"~19~pl:1e.:np
i oililrno 1judi drne j sa 1>:a!lIT0\!Il Ih '~d1ucn.0SC~1:Ze.­
stiMmbrane, imao mozc:1a raz10gada pOIffilsh dJa
istina uopste ne postoji, ili ,l:la, Covec~'tv0 newa
dov()ljnih sredJStava daje" POUZtllill,0 iSlPozna.
, '3. Metod...... Zato ie",vredno tI'Ul:la,ispi'tati,gra:-
nice izmenu ,nmenja ,1 znal1 ja, i utvr;diti' kaJ.cvim
mm:ama ~ro:ba da ~gUJiSem()SVOJU8.~g1aSI:hosti PCh-
mepmp sv'Oj<t, l;Ubed€11ja, kads;€.r<;,dio, st.,.arirlla
okojima nemam.(} pouzdanog, znanJa. U t,u svrl;m
j<l cu upotrebitisletiBci meto;d: . . . ; , .
Prvo. ,Is.tJ:;aziY<lCuporeklo 'Opil11<i~Ja, pOJ.ll)cOO
v;a, ili k ak<:> &"odvolit", 'c1ra il1 na,zove¢'E(, ko,iei.'0'f~k
posrnatra.i ~ koje je' sv;esum cia ihima 1.1 SoY'QID
duhu; ka{> i naCin\" na koje ih razuIIldoRiva.
: . pt'U@O. Nastojacu da potkaZern'kalr'V<:> :.<:naD.;J€
raz:u1XJ. dJobiva POrnOCU tih icl~ja, i };;~va j€PO~­
danost, oCigI-ednost i obllp. tog zmanj,t:,. ,. ".,
Treee.· IstraZicudJ()nelde prirodu 1 Pove ve-
9S
rt! iIi nIrrlenia' a podJ, tim. poarazumE(vam· na.~ePfi­
hvatan;e
.
koo'
.J.,,:_ .:. ,'
jEtiniterie:ke
",<,' ',.<,':
tvrdnje
: .-",0 cijojisprij-
< .._.,_- ".• ', : .!..
ros:ti u styl:j.p 'lJ.emalTho, po~lzdan'()Jg ~!:\ma;tl.1 cemp
i',
imati J?TilJ:ke qll ispitl7TIlB' rai10gej St",pen~;;agla-
savanja.· , . . .
20
4. Korisno je poznavati granice naseglfhv.a-
tanja. - Ako ovim ispitivanjem prir<xle' raifuna
UlS:pem cia otkrijem ka.kve stl njegove :moCi dok1e
one dJooiZu, kojimsu stvarirna bar unelm~j meri
= s,e
d<TI'asle, a u kojimanas i2idaju, rekao bili cia onda
nece biti zgmeg ubedil.'i neutl:).()['ni Ijudski dJuh da
bude o,p:t'eZi11iji, d? se ne mesa u stvari koj~ su iz...
naJdJ nJegovog shvatanja, eta. stane kad dQae do
kraja slTojih, mogucnooti, d<J. sepomiri sa n€7;na-
njem .uonimstvarimaza kioje seposle ispitivanja
utvrdi dJa 8U izvan dosega naii!ih sPooobn08ti. Tada
mozda ne6emobititako drski,dq pretendlujucl DEi
n~k? univerzalno znanje pakI'ecemo pitanja Lzbu;...
nJuJemo sebe i drug-e diskllsijama 0 stva:rim:a, koo-
jiima Mae shvata'11je nije'doras1o, 0 kojima ne mO':
zemo stvoriti u SV;QIffi duhu n1kakve jasne iIi raz-
gov:tne pojmove, iIi 0 kojima (1mo sro jemoZda
precesto slu&-1:j) nenramo bas nikaik:vog' po,j=a. Ako
uspemo dautvrclinlo do1cle seprosti:re vidJik razu-
ma, koliku pou2!danoot on moze "pas-tic:! svojim
snagama a 'U kojim sluCajevima, on Irl()ze samp
razmisljati, i nagadati, onda6erno moZdia. nauciti
da. se zadl(}vo1javamo onim std mozernopolStici u
avant s<ldiasnjem ,poJ.OMjU. '
5. Nasa sposobrwst odgovara nasem stanju i
ma· -
inter.esi :IeI' iai!<-!), ?bdrn nase'!.' shvatanj<l., nije
Ili izdaleka dO!l'astao ogrorrmom pro8transtvU"st'va:-
ri, n:li Cemo. ipak imat:i dovoljno raz10ga da veli-
came, dareZljivog Tvorca naiieg biCa ;zaO!!1U Iroli-
. Cinu i st.epen znanja koje namj~p<;Jdarioi po ko~
j4na iak0: da1e»:o prevazilazim0 osWe stanOVn1ke
()vog n1fse~ ooravista. LjudJi mogv ,da budu sasvim
~ovoljni onim sto je bqg S~tra.o prilcla.(j.nitn
= njih, jer on im je ciao, kaQ sto kaZes...,.. F'.et1:lr,
1r.UV,XI.Jl'p6C; Ewijv K~\\ ,,(JOe.[38lO:V, "sye sro .ie, lluzito
za :lWotne potretw i za }J<)'1.lkU u vr1ini'" i stavio pn
je Ilf!dJohvat,udoppa ,sredlStya za ovaj'zivot, i' Pl.lt
c"
~oji vodi ~a. lJoljem. Ma koliko Iljih()v() z;nanjebi1o
1SipodJ D.;ek6g 1.j.lliver;zalnog iIi savr~enog shvatanja
21

svega sto postoji, OTI<'. iP~Z2'd!(),:oljava njil:0vu
najv;ecu potrehu: da ImaJU dovo1Jno svetlosti da
hi dosli do spoznaje svog Tvorca i .all. bi saglecia1i
svoje duZn<osti. Ljudi mogu naci dovo1jno materija':'
1a da zapoole svoje glave i ruke sa raznovrsnoscu,
uzivanjem izadoV'oljstvom, ako saroo ne hudiu tako
dirsJd da se svadaju sa svojim vlaiStitim sastaVO'ln,
i dill. ·odbacuju hlago;slove kojih su im pune. ruke,
sarno zato sto ovi nisudiovoljno velikida hi.obu--
hvatili bas sVaku stvar. Necem.o imati mnogo ra-
zloga da se zalimo nil. uskoeu nas,eg duha, aka ga
sarno budemo ·zaposlili onim sto nam,moze biti.oo
koristi; jerza to}eon i te kako sposoban: i hila hi
nooprostiva i detinjasta oangrizavostkada bistrlo
potceniliprednosti znanja izartemarili·. njeg;ovo
usavrsavanje zaciljeveza koje nam je dat, sarno
zato sto ima stvari koje sU izvan njegov{l'g dlohva-
tao L~ni i neposlusni sluga kojine6eda radi svoj
pombO ,uz svet10st sveCe riemoa~e Se izgovarati time
sm mu je nedostaja1a sunCaJ;La Bvetlost. Sve-6ako-
ja je postavljena u nama daje dovoljno svetIootl
za Bye na,se svrhe.. On:irn sto otkrijemo.( pri toi syei;-
10sti moramo sezadl(:lV01jiti; mi 6emb pravilno upo-
trebiti nas razum ako se Qavirn,o svim pr'oornetima
na pnaj napn i u O'ilo0'ffi srazIDer\:l koji odlgovara
nasim s)?ooohn()Stima, ina on?j osn6vi na kojoj ih
mozemo 9agledati; a ne dill. be~usJQYno- illne)lin~
reno trazimo dokaz ill zahteyamo. pouzdan()st tarno
gde mozerno imati .sarno "Ve'rovatnocYu\ 1,oja j,e, uo-
\Stalom dmlOljna za sve nase potrebe. Aik?ne b<r-
de:mo verov.alini u j ednu styar, 9fl mo
mozemo pouzdano znati sve stvari".· hi6~moisto
zfltC? stt::> ne
toUko mucilri kao onaj sto nij,~ hte,o daup()tre1Ji
svoje nog,e, ve,c je06tao sOOe6 i propao' samo za~
to stb, nije imao krila da JetL
6. poznavanje. nasih sposoonQsti·~ tek JJrotiv
skeptic}zma i lenoiiti. ....., KJ;jd h1.lc1:emo upoznali svo-
ju snagu, bo1je eemo :m"lati sta mozernJO preduzimati
s neko nadiom nil. u$peh; kad b1.l,d!emodlobroraz-
motrilim moci naseg duha i procenili sm jnozemo od
22
nji!;t ocekivat;i'0;'lda neeemo hin raspo1ozeni da
sedlm.? .nil. ~1;:U _1 ostavljamo naSu misao bei PClo-
sla, ocaJa:vaJuCl sto ne mozemo znati sV'e; niti pal\::
da dovo~o sv~~m stvar u pitanje i porieemosva.-
ko znanJe,.zato sto neke stvarl ne mozemo shvatiti..
Moronaru Je od! velil~e koristi da zna duZinu svoC1
dubmmner:a, iak? njime ne moze i=eriti sve ok;
ansf£' dubm;; nJemu ~: dosta,dia zn?- da je on d~
yolJM dlUgacak da moze dtosegm.lti dno tamO ade
J,: to potrebno,da bi ptvrdio pravac puta i dabne
bl n.alet,:? nil. gI'ebene koji ,ga mogu unistiti. Nag
posao nIJe da znamo sV'e stvari, vee da zmhno
sarno one .koje se, tieu n?-seg ponasanja. Ako uspemo
da p!o?,ademo, mere kojima i"azumno stvprenje, u
polo,zaJu ukakvome se nalazi ,Oovek; u ovo~sve­
tu, m<;>ze i -:re?a dl: oclmerav8,.sV'o1amiSljenja 'i dte-
lo,:apJa kOJa lZ IU1h slede, ondtarias. ne. trBba za-
~T1JlJavati. to sto 6e neke druge stvari izbeC1.na-
se.m z n a n J u . · . ,. ,
7. povod O'I)og Ogleda. - Toje dakle bioprvi,
povod (>vog Ogleda 0 razumu.Ja,sam .n?-ime sma,-
tl:aodi~ je prvi koraik ka odgovoru ~ razndpita-
nJa kOJ.a lJ~~ki. duh ve=!l. rado postavlja u tome
da se 1:vrS1 :~~lt naseg. r~zumevanja, dase ispi_
ta~u nase mOCl 1 da Be Vldlza kaktre sustvari one
prikladJn~. <?inilo mi Se da pomnjemo ,sapogre--
snog. k:;aJa 1 da uzalud traZimo zad{}voljstvo 111ir-
n?1S 1. ~gurnog pOBedovanja istina koje naS se.nai-
VIS: tlCU, d.ak; nismo iZVTsilito ispitivanje i dok
P:t.stamo mlSli da se gube u prostranom okeanu
b~a, ka,o. cia je sve to bezgranieno prostranstvo
pnrodna 1 nesumnjiva svojina naseg razuma kao
da tu .nem,,; niceg sto nije podiredeno njeg~vom
sudu, .sto: hI moglo izbeci njegovom. shvatanju.
Kad .1Jud!i.. t!:ko prosiruju svoja istraZivanja preko
graD:lCe svo)lh. moguooosti i pustaju svoje 'rnisli da
1utaJu. po diubmama u koji~ane mogun;l.Ci nika-
kay. slguran oslonac, onda nije Clidost,)(>nipo:-
krecu bezhrojna pitanja i diskusije koje nikadJrie
23
dovoQ,enidgk$vog j8JSriog zakljuCka,.1 koje .zato
mqgusmno dapodr!<e i pojacaju njihovesumnje
i ds,ihnakrajuutvrde u potpun(J([Il skepticizmu.
Kacl biswo pak 'dobro prouCili sp?sobnosti.na3<=,g
r~zuma, k<:Juacno utvrdili pvOIltiranje l1aseg zna-
nj1t' i nasli on-aj horlzont koji postavIja granic..'1l iz-
menu osvetljeriih i tl3.mnih deI0'l<l stvari - izmedu
onog sto narn Je shvatljivo Lonogsto riije - Ijudi
bi se m<ii:d!a sa man.ie skrupcla pomirilis tim da
TIE: znaju neke stvari, iupotrebilibi svoje :tnisJi
i ra:i:goMo<r€, sa vise lroristi i zadovoljstva, na one
druge. ...
. 8. Sta ozna~avarec "ideja", - Tolijm sam
smatrao 7.a potrebno da· ks.Zem. 0: f'0vodlU ovog
istraZivarija () ljudsk:0m razumu.· No pre no stD
prede:rn na izlaganje svojih niisli. o. tam Predmetu,
moram jos na. pocetku zam,?liti CitaOj3a za oproste-
nje zbog ceste upotrebereCi "ideja" na !koju ce
on naiCi u ovoj raspravi. eini mi se cia taj tennin
najbolje ozhaeava sve 8m je predmet Tazumadok
Oovek niisili,· izata.sa:mgaupotrebio da izrazim
sve OIno· sto Be rpodrazumeva pod izrazima privi-
denje, pojam, vrstastvarl, Hi bilo sta· Ci:tne seduh
molle baviti kad misli; zato niisammogao izbeCi
vrIo Ces,tu upotrebu, tog izraza.
:E'retpqstavljam da ee lUi se rado priznati .~
takve idejep0f3tojeu Ijudskim duhovima. Svako
je svestan da ih ima.),1 sebi; a reGi i diela drugih
Ijudi dokazace mu di<;t ih imaju i dI'rugi. . .
Prvo eemo, dakIe, :ispitati kako onedolaze
uduh.
Glava II
NEMA UROElEN.IHPJ;tINCIPA U PUHU
1. Pokazan put kojim,se dolazi.do svakog Zn4:
nju; to vee dovol,ian dokaz daono 1J,ije uro<ienO. __
Medu nekim Ijuditna vlada Ovrsto uverenje da u
24
r<lZlimu postede izvesni uroden;i principi . neki. pr'-
~o.~itni. poj~Qvi,. Jo.o:vu\ "'VOtUl, tak<~ reci.pe~
catl utisnutL u IJudski diuh, kOje dU8a dobiva.u
svom. prvom . za~etku i donosi sa SOibOilll TIa svet.
Da blh uveTlO citaoce bez prlldrasuC!la u laZYlOst
~ prretpostavke, bice· dOlToljho da pokazem (kao.
stose nadam da cu .i uciniti U sledeCim delovima
ove rasprave) kako, Ijudi mogu p08tiCi sve ono ma-
nje kaje irnaju p:;-osto upotrebljavitjuCi svoje pri-
ro?ne sposobnosti, bez pomod ikakvih ur'Odenih
ut:saka, i l~ko ~'Ogu, post~ci. i PO~dJa.nost znanja
t~J,.ode bez lkakV1h. prvobltmhpoJmova ili prin-
c~pa: JeT meni secini da ce.svaIro 1aJ,::o.priznatida
bl ~~Io drsko P'l':tposJ;avljati cia SIl :iJdJeje 0 bojama
uroaene Stvo.r'i;lill)U kome j.e .bog dao vidJ i mQc da
putem oCiju prima te idejeodJ spoljasnjihpred-
meta; ~ bilo. bi)sto taka nerazumnopripisivati i
razne cruge lStine prircd.'Ili!m. utisciina i urodenim
pojn:Dvix.:"a, !karl "vidimo da u rebi imamo sposob,..
nostl kOJlma mo;z.emo postiCiznamje tih iStina isto
ta!ko sigurno i Iakq kaoi da su prvobitno utisnute
u dUh.
. Ali kako ce.s<>vek koji idle ZR sV~jirn niis1i~a
traz~ei . istinu IlJ~ovnobiti krit\U>:c'Y~Il. ak?, ga .
teIl1lS~1 po;vedu rna 1 malo van obienogputa, ja eu
navestl razloge 2!bog kojih sunmjam u istinitost
tog lUisIjenja,. kao izvinjenje 3a .svpjuza;bludu,ako
~a:n u zaib~udJi; a ? tome neka sude PIli koji su,· kaQ .
1 Ja, sklmu da prihyate istinu :rna .ka!kv,a.~a. hila..
2. ,?p8~te slaganje 'l<eliki dokaz. -: NiSta nile
tako. prirnlJeno !kao samo po. s€,hi J:azum1jivo, kao·
to dJa postoje izvesni prin:eipi, i spe!kul<\tivnij prak_ .
ti;Coi (~i s~inju jedne i.d:r'uge), opsteprimlje~
,Ill ~ CltaV'Oi5 co.ve~9Stv:a;:ra o~~ovu~.ga<:Jni.d<>:,
!k8;Zu~u d~ tl. prlUClpl ~oraJU.. nuzno b1tl..posrojap.i .•
U~Cl k~J€ IJud~€'<duse dQiJ:)lyaju usv(J([IlprY?,m
zacetku..1 donQ,se sa scborn na svet isto ()n'akonu~
znQ i stvaJ;"I1o kao i sve svoj.e uroder16Sposo]:lnp6.ti.
25
 3. OpSte sraganje ne dokazuje da je rveSta
urocieno. - Taj <'!lokaz, izvvcen iz opsteg slaganja,
imaovu' nezgodu: Irlro bi zaista bilo tacna cia po-
st6j.eneke istine u kryjima "e Citavo oove6l.llstvo
glaZe, to nebi dokaziva]·o dla SU o.ne urOdene, ako
bi se moglo pokazati da IjUdi moguc.:lo,ei 'diD opsteg
slaga.nja u tim styarima nekim drugim putem; a
jatvrdini da se to moze uCi11:iti.
4. Ne postoji 8veapste sla,ganje da "ano sta
jeste, jeste" ida je "nemoguce da ista stvar i po-
staji i ne postoji".- No jos jegore to da tajar-
gument 0 sveopstemslaganju, koji je upotrebljen
da bi Be doka.zaliurodeni principi,po mO'1n mi-
sljenju, dokazuje da takvihprincipa nema; jer
nema nijedJrtog principa sa kojimhi se slagalo ex-
tavo coveeanstvo. Poce6u8a spekulativnim i uzeeu
za primer one razvikane demonstrativne principe:
"Onosto jeste, jeste"i ·"Nemoguceje daistastvar
i postoji ine postoji" - principe.koji, emi mi se, •
imaju ylse pravROJa se nazpvu-urod·enim nego svi
drugi. Ti principiimajutako ~tvrdenu reptltacijg.
opSteprllnljenih nac.ela, da ee se nesumnjiv·C> sma-
traticudnim aka neko pqk\1sa dll ihdoved·e U pi-
ta l1 je. Ja eu ipak biti tako sloboc18p da kaZem ~1l..
ne sarno da 0 tim stavovinl~ ne postoji (?pstesla...
ganje, vee oni CM nisu ni poznati veUkom delu
ooveeanstva: . sazna.vanJa, onda 6e po tom gledistu sye one iGti..
5. NisU oel, rp-irOdf! utisnuti u d'lJi 1t,jer nisu
pOznati deci, idiotjma, itd. __ J~!f, prvo, oCigledno
je ,dia deCIl i idiotiriemaju ni mijmUilljeg pojinil. ili
ideje a njima; a to je vee dovoljno ·o,a se utvrdi dil.
nema onog sveopsteg slaganja koje nuznomora da
prati sve urodene istine;m'eni izglec:ia gotov6 pro-
tivreenoreei da pootoje istine utisntite udusu,
kad ih dusan?, zapaza iline shvcata; jerako "uti-
snuti" uopste nesto znaci, ono nemoze znaciti
drugo vec"llCiniti da neke istine l;ru.dushvace~e".
J er meni izglerdJa teSiko shvatijivo da nesto hude
utisnuto u duh Ii da dJuhto ne opazi. Prema tome,
26
ako deca i, idioti imaju dillsu, imaju duh, i u njemu
nose.t~ utlske,. o~d~ oni neizbezno moraju te istin€
op~:ti, sa~r:ati In 1 prista~i na njih; a posto oni to
ne ~ei oClgledno je cia takve utisnute isti,ne ne
postr;'Je. Jer aka onenisu Y.u prirode utisnuti poj-
m~wl, J;:ako ondia mogu bItl urotlene?A ako, jesu
utl~:"Utl ~ojmo:,i, kak:O andamogu biti nepoznate?
Re.~l da Je pOJam utlsnut u duh, a uistovrerne
reCl~.da duh to: ne zna i da to nika.dJ nije za1'azio,
maCl pretvontitaJ pojam u nista. Ne moze sereci
oa ,u duhu postoji ne1,?- sta;;: ako ga on nikad mje
upozl1~O, ako ga uopste· nIJe pOIStao svestan. Jer
ako bl se to moglo reci za ma ijedan takav stay
on:cJa s.e sa istiIn razlogom moee reci da su u duh~
SVl onl stavo'Vi koji 8U iG,tiniti i nil koje je duh bilo
kad;a spos'Q<bar;. dapr:Lstane; jer aiko.se rnoze reei
da Je u d~~u lJed~n s:tav koji on jos nije .upoznao,
to m~ra ~~tl zato sto Je on sposobanda ga upozna~
nil. tal' naCln, duh se sastojiod svih onih istina k'oje
ce rna kaclJupo,;;:nati. I vise: gledajuCi taIm .u duh
n;ogu biti l.ltisnute istine koje onmti je k~d znao
~l.lti .ce kad.znati; jer 90vek maZe dugo ziveti pa
lpak umretl ne saznavsi ~moge istine koje je nje-
gOY duh sasvim sigurno bio spos,oban da' Sazna.
Prema ~.ome, ailm ;:;u ?- od prirod~ utisnuti pojmo.yj
ako kOJIh. se voodd dlSkusija, isto sto i sposobn(}st
ne lwje c.ovek rna kad! s.azrn~ biti odreda uroden.e'
ali tllj veliki dobz svodi se u stvari sam() na vtl';
nepnavilan n",~in izraZavanja: pretendujuei .da
utvrde su1'rotrlO, oni u stvari ne kazu nista razli"
Cito· odJ onih koji poricu urodenep'["incipe. Jer Diko
nikad, mislim, nije poricao da je duhsposobanda
sazna mn<Jge istine. Sposobnost je, kazu ani, mO-
dena, a znanje je steceno. Ali cemu ondia' tolika
borba za neb modena na.Celll? Ako istine mogu
?a budu utis~u:te u razum a dane blJOO zapazene,
l'a o~da ne vlrom kako semO'.ze pl-aviti rna kakva
razlika po poreklu medu istimama koj.e je, duh
27

sposoban da sazna: one moraju biti iIi sve )lrO~
dene ili sve naknad1no ste6ene, UZ<J1ud .ee eovek
poku'Savati da ih razl:i!kuje. Dakle, onaj kogovori
o urodenim pajmovima u razuIIlu, me maZe .pod
tim (ako misli na rna kakve odredene istine) pod-
razu.rnevati da su u razumu istine koje on nikad
nije zapaz.io i lwjihuop.ste nije svestan. 'Jer aka<
se te reei ("bitt u raz-umu") iolepravilno shvate,
one znai5e "biti shvacen". Prema tome, kad se kaze
da je> n€iHo u razumu ada nije shvaeeno, iii dJa je
nesto u diuhu a da nije zapazeno, Olllda je to ista
kao kad bi se reklo da stvar i jeste i nije u duhLl
Hi razumu. Aka sU,dakle, ta dvastava - "Sve
sto jeste, jeste" i "Nemoguee je. daista stvat" i
pootoji i ne postoji" - utisnuta 001 prirade, deca ne
bi mogla cia ihne znaju; i deca, i svikojiimaju
dusu, morali bi ih imati u razumu, znatidla su
istiniti, i elagati se s njima.
6. Odgovor na tvrdnju daih Ijudi saznaju. kad
poent! upotrebljavatium. - Dabi .se izbegao raniji
prigO'vor, obienol s,e odgovarada ih svi Ijudi sa-
znaju i pristaju na njlhonda kadciorastu do upo-
tJrebe uma; i da je to dovoljan dokaz dia su uro-
denio Ja na to odgovarain:
7. Onikoji su toliko zan<=seni da se ne truOie
ea'k ni·· da ispitaju0.ll0 sto sami. kazu, prihvataju
kao jasne ciokaze s:ur=jive fra2Je koje teSKO da ista
znaee. Nairne, ak6 primenimo taj odgovO'r, u rna
kakvoilU prihvatljivom smislu, na. naS sadasn~i
predmet, on mora znaCiti jednu od (JIVe dye stvan:
ili da Cim Ijudi dioTastu do upo"trebeuma, ti prm-
postavljeni urodeni zapisi postaju njima poznati i
bivaju od njih· zapaZehi; ili pak cia upotre!ba i vew
zbanje Ijudsk.og uma pomaz'e Ijudima cia otkriju te
principe, ~() da ihooni svakako upoznaju.
8. Ako ih um otkriva, to ne dokazuje da su
urodeni. - Aiko om podrazumevajuda Ijudi upo-
trebom uma mogu otltriti te principe, i da je to
dovoljan dOKaz aa sU oni umdem, onda bi njihova
28
argumentaCija izgledala ovako: Sve istinekoje
nam urn maze sigurno otkriti i uciniti cia ih cvrsto
prihvatimo" prirodno su utisnute u duh;· jer ono
sv€Opste slaganje, koje je, kaZe se, !ljihova ozna-;
ka, siVodi se prosto na to da sma kadlri da ih po-
motu urna s,igurno saznamo i prihvatimo; na taj
nacin, ne bibilo nikakve razlThe iZlnedu mate-
matiCkih naeela i teoI'enla koje matematieari iz-
vode iz njih: moralo bi se dopustiti da je BVe to
podjednako urodeno, jeT susve to oiJkriea izvr-
rena pomoCu uma, istine do kojih razun11lJO stV'cr
renje sigumo moze doCi, ako· sarno usmeri Syoje
cem. ,.
misli tacn6 tim pirav
9. Nije tacno daih razumotkriva. -' Ali kako
ti Ijudi mogu srna"tratida je nuzno upomebiti um
cia bi seotkriliprincipi zakOje Se pretpos~ylja da
su u:rod,eni, kad razum (ako im mozemo verovati)
nije niSta dru'!5'o nego s.posobThost izvodenja n~.pc>­
znatih istina iz principa ill stavova koji su vec 1?o-
znati? Svakakose nikad ne moze smatrati ur04<r
nim ono sto' tek moramo otkrivatiutn0m,. semako
ne u=emo, k<lJO sto sam vee reIrn6, <lia su urodene
sveistine Kojima nas urn bilo· ka,d nauCi. Jv.togli
bismo isto taJro misliti dJa nam je potrebanum.da
bi nase oei otkrilevidljive predmete,kao idamo--
rwThO imati ili upatrebiti um da bi urn mogoao cia
sagleda 0"110 sto je prvobitniO utis'nuto u nJe~a, i
stone mot/:€' dla budie u razumu p<re lliO sto joe odnje-
ga zapazeno Pl'ema tame,l'e>(>i cia.1ill1: otkTIva ,tEO'
taka utilSnuteistine znaCi reCidaeavek puteInuma
otkriva ono sto je pre znao; pq: ako ljudi. poseduju
te prvohitne ul'0aene istine pre upo~l'ebe uma, a
ipak ih nikako neznaju diok ne dorastu do upotrebe
uma, ondla se time u stvart kaze ,da ih onii znaju
i ne2'Ilaju u istimah.
10. Ovdec,e :n~ko mozda prinietiti dJa mate-
maticke demonstracije i dTIlge-istine koj~ nisu
uwaene ne bivaju prihvacene 6dmah elm se PO-
stavf', i ria se., one po to:me razlikuju ad onill na... .
cela i ,dirugihurodenih futina. 0 prihvataJ1Ju ne-
29
kog stava <:l'rlmah eim bude postavljen imacu pri-
like da govorim posebno ka:snije. Ovdie Cu sarno, i
to> vrlo Tado" dopustiti da se te maksime razlikuju
od matematiekih demonstracija po tome sto ove
druge coveik: mora izves.ti pomocu razuma i diaka-
zivanja da bi diabio nas pristanak; dok oneprve
prihvatamo i slazemo se sa njima odmah eim smo
ih shvatili, bez i najrnanjeg Ulnovanja, Ali neka
mi til ujedno budle dopustenQ da pdmetim claw
O'tk:r"iva.s1abost one mu<lrolije po.lmjoj jenuZi}a
upotr;eba urna da bi se otkrile te opste 1s.tine; jer
mora se priznati da se za njihovo otkrivanje ra.-
zum uopste ne upotrebljava. MiSlimda s,eni oni
koji daju takJ;iV ,odgovor nece ),lsuditi dIS tvrde da
je saznanj~ naceLa "Nemoguc", jeda i 13 ta stvar.i
postoji i ne postoji"l,iediukcija naseg uma:Jertime
bismo unistili (jUU blag,odat priI'iOde).wju oni ,to-
bo!t€ tako v Qle, diok s druge strane hoee. da dCJ:Vedu
znanje tih principa u zavisnostod rada nasih IJ:li-
sli; asvako misljenje je trazenje i Prekapanje koje
izii;1kl.lje trud i napor. I kako semoze 1,1 rna kaJwom
prihvatljivom snrisJ.u .pre~PQstavitida jeoinome
sto je bilo usadeno odr prir<;Jo<:J,e kaiOosnova i vodric
naseg uma, pOtrebi;m, urn da,bi ga.gtkrio?
11. 9nikoji se potrudJe da sa malo vise ,pac-
znj", razmisle 0 operacija,ma razuma". videc€'. dra to
brzo p:rihvatanjenekih. istinaodstrane duhs ne
zavisi ni od urod€nih poj'mova ni od upotrebe Uma,
vee od jednesposobuosti diuha,l<-.n-ja se potpuno
razliklJ.j,e i od jed,Thog iod drL!g'og, k.f1lO. sta cerno
vidJ~ti kasnije.F'.Q6to 1.!tIi,dakle, nem,\, nikakvog
pos.la sa nasiro,. prihvatanjem tihm1eela, oudla adOO .
se izre,kOID "ljudi ill s.aznaju i prihyataj'l,l onda kad
diorastil do upotrebe uma"zeli reei danam 'UPQ"'·
t:reba uma p'omaze da sa:mamo tanaoela, ta izreka
je potPU-110 pogresna;a i kad bi bila istinita, doka-
zivala bi dia one nisu Ul'o,dene.
12. Ne saznajemo.ta nacelg o1J:da kad d.ora-
stemo do upotrebe uma.. "T.' Ako t;1rdenje da ih
saznajemo i prlhvataIDp ouda "kad <JjQr~stemo dio
30
upotrebe urna" zna¢i dau to doba duh pocinje da
ih.zapaza; ida dleca saznaju i prihvataju ta naq~la
tim docrastu do upatrebe urna, Dnda je i to tvrde-.
nje laznQi poyrsno, Prvo, ono je laino; jeroci-
gledino je da ta naeela n~ dolaze u duh ~ko rano
kao 1.!potreba uma, i zato je lazno oznaeavati doba
dorastanja do upotrebe uma kao dloba njihovog
otkrivanja. Koliko primera upotrebe uma mazemo
Ulpaziti kodJ dec€' mpogo pre nego .~to ona imaju
ma. kakav po'jam.o naeelu "Nemog1,.lce je da ista
stvar i postoji i ne postaji"! A velik deol'lepisme-
nih IjudJi i divlj<lli:aprozivi i mh<l,gegodine svog
zrelog(,iialJa, ada ni jedl'lom l'le POrnisli natakye
i slieneopste stavave.Dopustaml,ia Ijudi ne do-:-
laze do spoznaje tih opstihi apstraktnijih istinaza
koje &e misli da s11. uro4-ene,sV,edlDk ne. d()'Ta~tu
dio upotrebe uma; ali dodajem:. p.a eak ni ouda. A
to je taikozajiosto se teopste arpstraktne ideje tek
stvaraju u ~ll.ihu, na ]{ojise i. 9dnose, posta Ijudi
Porastu do )lpotrebeuma; ta opsta naeela &e. po,gre-.
spo smai:raju urodenim. prinpPirna. au. stv,ari s1.l
Qtkrica i istin>e, uneseneuduhnfl isn na.cin i ot-
p-ivene istim postupcirna kao i rnJ;l()gi o/ugi sta-
vO]1i za hloje se niko nikadJnij~ drZl1uO~ dapl'etpo-
stavi d fl91.l v.roct:eni. Nadam se da cu o'V'0uspeti dia
objasnirrl, u. daljem toku ove rasprave. Dop11stam,
dakl€, da, je nuznocialjudii q,arastudo,upatrebe
:Urna pa bi stekIi 2;nanje tih. opstih istina; .ali PC>-
:deem, cia ih opi otkrivaj1.l' bas tadakad cioras:tu
do upotrebe uma.
13. TimE? se one ne, razlikuju od ostalih sa-
;matlji'1)ih 'istina., ....... U meu1.lvremenu moze s,e pri_
metiti cia seiZrelm "LjudJisaznaju i prihvata;u ta
nacela kadl dO!l'J;istu clo upatr~b~ uma" svodi ~! stvar-
nos,tiprosto.. nil ovo: 0l1i ih neznajli i ne zapa.zaju
pmupotrebe 1lnla' vee ih rno,gusamo evelltualno
prlhvatiti kasnije 1.!, toku Ijudskog zivota ~il-li
karla, t9. se ne. zn.,a;a tak9 mog1,.lprihvatiti i s.ve
dl!"Uge~iJ..Znatlji'v€l istine, Prero,a jiome, cinj~uica
dJa ih.ljudi saznaj1.! kad darflstU.$.q~reuma.
,,-..;Y.;:," l. • .'i"';,.,
'f~"" ..~\\:\ 31
,"'" A,\
.,;t-'
",'0
\)1 . ",
_." I l\'nl
9,~1'.~~,H \..,,1\;4 c.,rIp'
~n
t;
"j" /~ 'j/
n~. razlikuje ove od dirugih niti im .daje kak"vu.
pred-nest; isto tako, time s,e ne dokazuJe da su OlW
urodene vee baS suprotno od toga.
, 14. ':K.adbi vrerye dorastanja do upotrebe uma
bilo i vreme njihovog otkrivanja, to ne bi d6kazi-
valo a,a su uroaene. - Drugo, i kald bi bilo t;J:Cno
da ih Ijudii saznaju i prihvataju upravo onda kad
dorastu do upo,trehe uma, ni to ne bi dJokazivalo
da sil orre urodene. Taj naCin dokazivanja j~ isto
tolika povriian koliko je sama pretpostavka lazna.
Jer po kakvoj t~ logiciizlaz~ da je neki pojam
prvobitnood prirode utisnut u dUb unjegovom
prvom nastahku, 'zato stl) biva prvi put zapaZen
i prihva6en tek '!tad! ~'Cne delovati jedna spo:-
soibnost duha kojaima s~vim drukCije polje rada?
Pre.rm; tome, kadJ bi se Pretpqstavilo da Ijudi prvi
p~t prihvatajl.l ta nac(,Ia kad dora.stu diO l.lp',otrebe
govOra (a to m<:>z!lbiti isto toliko istipitokao i da
to Cine kad dmastu do ltpotrebe um<l), to hi bio
isto taka, daba'!:" dokaz dasuone urodene kaoi kad
se kaZ€: cia su urodene zato sto ih Ijudiprihvll;taju
k<1.dJ dorastu do upetrebe Uma. Ja se daltle sl~0em
sa pristalicarn.a urodenih princiPB.. u tome da duh
n,erna n:ilka.~VJog znanja 0 tim opstirn i. samim po
sebi razUIIlljivim naoelima sye dck ne paene upo-
trebljavati :um; ali pori,cem dJa ana bivaju >2;ap(.l-
zetla taeno u vreme kad covek dJoraste do upotre--
pe urna; a i kad 'bi .to bUo tacno u to vreme,
porieem da bi to dokazal0 da su one umetene. Ako
u st<lVU "Ljudi. ih prthvataju lmd doras:j;Li do upo-
trebe uma." ima ml3. kakve istine, onrno~~ ,zt18eiti
saroo OW)': pooto je stvaranje opstih:apstraktnih
ideja i razumevaIlje opstih imena p(}Pratnli pojava
razumne· moo,. koja. raste uporedo s nj0;rrl' . . deca
obicno steknu te opste· ideje i nauoe imenak?ja
stoje ume.sto njih tek posta sU diuze vremeveZbala
razum na svakidasnjim, ko-nk:retnijirn idejanna,pa
im se andia, na osnow njihovog. sVak:,od1nevnag
saobra6aja i meduakcii'e sa drugiina" priznadla}U
sposobna za razuman ra:zgovor.Ak1o tvrdnja da
32
IjW:l i prihva18ju. ta nacela kad dorastu dq upo-
trebe ,uma irna makakav <!I'ugi istinit sadrZaj, ht€(>
bih da mi 00 to pok<:iZe; ili bar da mi se pokaze
k~o 18 tV1'dnja maZe, mau kakvomsmislu; doka~
zati da su one urodene.
15. Koraci. putem . kojihduh dosti2e razne
istine. - NajpreCula pustaju unutra pojedinaene
idieje,itak9 snabdevaju narnestajemkabinetk6ji
je dotle bio prazan; duh se onda pootepeno priVi-
kava na neke od tih ideja, one ,00 SffieStaju upazn-
cenje i.d?bivaju imena. Kasnije dull ide dalje,ap-
:>trahuJe lh .i ~stepeno uef upotrebuopstih imena.
Na tar naCirl dUIt se snabdeva idejama i jezikom,
maten)alom na. komeon veZba. svaju moe· razabi-
ranja; upon'eba uma pos18jevidnija izdana u dan,
uporedo sa porastom togrnaterijala koji mu diaje
zaposlenje; No iailro se ~ticanjeopstih ideja,Upc>-
treba opstih imena i razUlTI. razvijaju~ajedino, ja
n~ vi<:ldmkako bi tomoglodokazati cia suoh.e
urodene. Priznaje:m da seznanje nekih istiIla jav-
Ija vr10 :t:'aIlo u dJuhUj .ali b<iS tou izv'esnom smi-
slu po'kaZuje da one nisu ~odeIl~' Jer,ako hoee-
rno da. pasmll;trarno, vi<l.eeerno dJi jet<:> opet znanje
steCemh, a 1102 urodo2nih ideja; j~najpre se saznaju
ideje =tale delovanjem- spoljasnjihstvari, onih
sakojima deca najpre imaj'U posl.a,kojenajees6e
deluju nanjrb.ovll; eu1a. DUhotkriva sIagl.lrijai raz-
like medu . tak0steee:nirn' idejarna verO'vatnoifun
llloZe da se korlsti memorijom, Cim postane sposo-
bandJa zadrZava i prima razg{)vetnei,deje.) AIibilo
da se to desava tada iii ne, sVak:aJro Jesigumo dJa
on to Cini m,nogo pre nego stomoze'dJa izgovara
l'~, mnogo pre nego sm. dorastedo onoga stoobie-
no nazivamo ,,1.lpotrebom uma". J"er dete znaraz-
liku iimedu $latkqg i gorkog(tj.da .sJ.atkonije
g9rko)pre nosto progovori, isto tqko sigumo kao
$to kasnije, karl. progO'VQri, znada Pcien i se6er-
lema nisu lstastvar. )..' .. ,., ..
16. Dete n1O' zna. .d<).sutri ieetiris€:$m.sve
dok .ne postane kadI:o da.broji dQ.sedam idokne
3: D.2oti f..Ok
33

nauci ime i idlej"u iedinakosti; tek ~da, ,kacl',~u D:l~
, QbjliSnjene j;e re~i, .o~o prihvttta. taJ s~v, bolJe recJ.
hvata njegovu lStimt()lSt, All TIlJe, otacn<;J' Pia QnO to
~ak() spremno prib,vata zato sto p} to,bila ur<Jden ,:
. tina niti <iR to dotad nije prihvatal0 zato:sto bJ.
:'u riedostaj<ila "UPO'1;reba UTIfR; n<;goono shva;ta
istinitost tog.stava Cim jeu.~vorn duhustyonlo
j,asne i razgovetne ideje. kOF:t;pa. ?dgova,:-a1.u , ta
imena' tad<i qno spoznaJe tu.ll,tiP-J-t06t po~~om
onom ~rnovu" i istim onim ~r~tVJ.I?R',?O' kOJun~
je ranije znalq <:l<l stap i tre~nJa. :rll~.u lSta. stv<iI"'
ipo istom osnoY\l po kome ce kasmJe :rn?z~a. sa-
7.illalti cia je "n?rncguce da istol.;>tvl1t 1 P07F°;Jl1P<=
postod i ", ];:ao 5to cemO potpuTIlJe po~ati.k~J?
I tako stojplsnijfn€<J;:0stekne te0p'ste. ld:;Je ll<i
],>:oje s~ QO:nOS€ tartacela ili saznOl znac€r?;J.€ tlh op~
stih iZraza J;:oji i"i1 za:rneIJj uj~, ill sB;staVIU svo.~
duhu ,idJej e koje oni OZI1acavaJu?, uto¥.ko qe kaSrrlJ~
oil moci da prihyati ta nacela ; )er nJ;p,0vl ~,
sa idJeja:rna koje zamerrj.ujU,. nls~ msta VIse uro~
deni nego. ideje :maCke IhlaSl()e, 1 z,:to on :mora da
ceka diok se YreIIl€llOm,J posmatranJ€c:m n :. up?~na
Sa 11ji:ma; tek ,tada 6e on, elm l11use.?r:ttZl prilika
da sasta,vi 1;eidejf, U svolll .duh,u,.1J:till:a~ar ,da
upozna istinitosrt tih l1acela 1 da "\lId!- ~<iIiv §e te
iMje slaw iIi n,eslazl.lon~o~akoJe 1ZrazeIlo~
tim stavovima. Otuda dol= da.coyel;:zna dJa o.~ . re
naest i dev.etnaest Cine tl,'iclJesetilj>edJa:tp, po ::stO:lll
~cigle<lnom ,dokazu ,po kolIle ,znol <:l<l Jedan,} ..dva
~ne tri; dok dete zna oVO drugo , a tel~ ~snl;Je ,ono
,rv o ;... i to ne zato, stohi !TIu .ne<:Ios.t;aJal~ upotreba
hma nego zato sto 5e ideje 0ZIla('ene re,C1ma os,e,m-
naest,devetna~st i tr:Ldes~t i sed<llll: ne:tl1J(J'gJ1~a~­
[itt taka przo kao one ()znacerle s<i.Je>dian, dva I,tri.
. 17" Akose one pTihvatu.1ueim su postavl1eJle
ishvacene,to ne dokazuje cia su. uTodene. :- Post<>
dekle nije uspeo izgovor dJa 0 tim sj;avoVJ.n)a po-
stoji opstesla,gaJ?'je !k~d Ijl.l:li do;ra:mu~o u1?0trebe
:nma, i~to' niJe ostala. nikakVa raz1ika lzmedu
tih toboZe urodenih i~tina i drugih koje se kasnije
sticu i nauce, Ijudi supokuilall qa sactlvajU to
opste slaganjesa tim takozvanim nacelima govo-'
reei da one biyaju opste prihvaeene odmah Cim. su
postavljene i CiID sushvaceni izrazi kojima su iz-
lozene; vid~Ci da sviljudi, cak i deca,ci:tncuju
i shvate izraze prihvataN te stavove, oni misle da
je to dovoljan dJokaz da su oniul.'o4eni. p·osto
ljudi uve~, Cim .sU .cull ree;l tih nace1!l, priznaju dia .
OIl! 1JQ .nesumnjive istine,oni hi ~ toga htell daza-
kljllce diasuti stav()yi sVakako bili prvo.bitnousa-
deniu razum, kad ih duh, bezikak-yog poduCava~
nja, Ci!TI, J::>udu postavljene, c<lmahprihvata, slaze
se s Ilji!I1Ol,i kasnije nikad ne sumnjau itJ,jih.
18,. Ako, je talwo. sZa-aanje" zwz7c uroClenosti,
onda i stavovi da su jedan i dvatri, da sZastriije
gOTcina, i ~iljadu sHcnih, moraju biti uT()Cleni.-
OdgovarajuCi na t{),ja pitam da Ii je br2\().prista-
janje na ne1ti.s1:11v, cilIl se on prviputcuje i cirn
se shvate njeg()vi t;erIl::dni, pouzdlan.znak urodeno.g
priJ:lfiP<i? Aim nij~,on:da je uzaludn() pozivanje
na p:kv() opsteslaganje)mo 11a dokazza to; a,1l:o
se,pak,reikne dlR to jeste znakuro4en{)sti; onda
om rporaju dopustiti cia su urodeni svi onIstavov~
sa !k.0jirp.a se svak0 sl~~e CiID ihCllJe; 'Ii tom sJucaju
oni cebiti obilato snabdeveni'LITodenirn pril1cip).-
mao J€'r' PC) istoxnosn:ovupolmme ti ljudi hO~,da
protu te :rna.ksime kao urodene (tj.po. s.1aganju
s Iljin1.a sim ih ljudi ,J)1'Vi put cuju i shvate),bni
morajll prihvatiti kao urodene i razne s.tavorve 0
brojeyima, kao"jedan i dV<i su tri", "dva i dvasu
eetiri", tako da i mn,?stvo drugih sJicnih stavov<:t
° brojevima, koje svako prilivata Cim ih cui€; i
shvati, mara naB mestO' medu tim ~eni:rn aksiQ"o
mima. Ita privilegija ne pripadasamobrojev.inm
i stavovirnao neki
ma odinjih; i nauka opriroclJi.,
kao i sve dnigeIiauke, sadcle sta"irove na~oje ee
sigurno svakoprislJati cIrnih shvati. Da;,dvatel<i
TIe il110gubiti naistommestu", to jeistinas,a kojo:rn
6e se svako saglasiti isto ta!ko radokao4sa na.celom
3· 35
daje "nembgu6e da. ~ stvar ~ IX>stojiine.po&~~
ji",da,,'belonije .emo, da,,6et"orouga~.:t;lJe
krug" cia zuto mje slatkd': te stavove, lnuh(){[l
drugih, o&~SIlQ bar onoliko. njih koliko~<)j~
snili ideja, svaki nonIJ.<lJan. cove~.!lIlora nuzno prJ.~
hvatiti odmah eim ih cuje iCim Zl1'1l ilta znaee. Ako
ti Ijtldi hote <;la ostanu verni SVO'ffi< vlaJS1;ftorn. pra-
vilu, ida s:matrajU"pristanak c::nn,covekprvi Ptlt
euje i sh.van" kao zn~ urodenosti,01'l!daoriimor~­
ju dJo:rustiti ne satnq .dJa ~jlldi. imaju ?U~lik?u~
denih s1;avova kolilio lmaJurazgovetnih ldeJa, vee
da ih imaju oooliko koliko mo~ .ria4initi1"ecenica.
u koj:ima idJ~je razlicite meau so1JOm.·popljaju,,iedf.
na drugu: jer svakareCeni<;~ u koj<::>jj~a id~j~
pobijadrugu, razliCitu od nJe, sv3k.a1oc><:e doblti.
pri~tanak Cim bude SlliSluilana i shya Cena, lStOtakO
sigurno kao i ona opsta., "NeJnogu6eiE! da isti1.
stvar ipostoji i ne poS1;oji", ili onajoo1<ikSe
shvatljiva, na kojoj seOv'a zlliSniva, ,,~toniJ.e razli-
Cito"; ina taj naCin orui ce <ClioblitiC,itavs legtj~uro-­
denih S1;avovasamo te jedne vrs.te, dai ne s~- .
njemo rna kakv~ drug~. Ali kakonijedan stav.ne
moZe biti tmJd~.a da nebU~lJ.l uroden,",iidieje .0
kojilmJ. on govori, .to hi zn.~lillq'smatrati urode-?F
svena~. ideje o,J:>ojama,~kovim% 1,1kt1si:ma,
oblichna iM.; a to;Ue potP1Jno :nolprqtl:io up:lu. i
iskilstvu' popustani dB. je' ~Fti .ibP:i pristanak
na neki. stavCimseoneuje ishvati,~oCigl¥­
nosti; ali ociglednos.t, ll:oja ne ~avi.;>iod1J.rod~
ideja v~od nei:€g drugog (kao soo Cemopokijati
ka~nije), kar<:illcterii§e nmoge st<tvovekoje joB niko
nije 'PQk:uSao cia, proglasi 1,ll"odenin1a,jer: bi to bH? '
smeSno.
19. Takv'i; m,anje uopste1tistavovi poznati pre
oni1l. opsti1l.nacela. - NemoZe l1e rem ni to.da Ov1
k~etriiji sami po sebi oCigledni. StaY<>v1·.sa Iro,.
j:ima se 5VakO odmall. slaZe, k8.0"jedan. j dvasl,l
tri«, "ze1eh.Q.nije crveno", itdi.,bivaj'll prihvaceni
zato sto proistieu 1z (){[lih OpstijiA~1;avoya. kgje
'"
36
smatraju za :rrodene ~rincipe; jer ko gOOJ se potrud!!.
:Ja .pogleda sto ~~ desava u TaZUlnu, videce date
1 s~=e ~ren.uJe .~tavove pouzdano ZI'!-aju i cvrsto
p:~vataJ?~ om kOJl nemaju ni pojIDll <) orrim op-
s J= 1?'a oo rna; ~sto ~u oni, dalde, ranije u dUh'll
nel5.0 ~ tako~~ru prv:t. princlpi, njihovo' prihva-
tanJe elm se CUJU ne ffiOZe zavisiti cd ov:ih. . .,
. 20. Odgovor na prigovor da .tvrd.n)' . da •
'edan
J .
su d "Otd '. • . e
va. ; . msu nz opste ni korisne. _ Aka ".1e n 11
bCrvlse reld~.da lS!taVOvi kao "Pv'a i dvasueetiri"
". . er: o l1lJe p avo", itdJ., nisuopsta nailela i ~
msum ad ~:.n<J.I'ioCitekoris.ti, ja odJgQVar~ da
to ~a1(Jo ne u 'l~na dokaz u ve-4 saopstim sla-
ganJem. JE':r ako Je ovo pouzdan znak: ,,~ t'
onda svaki ,.... . ~vuenQS I,
.' . . . . .' . ~OguCl .stav koji biva opSte prihvacen
,h;i se c~Je 1 s4v~ti, mQiI'a biti priznat za woden
'. s l~a<:'.l. Ono naee},o "Nemgguceje dB. ista stva;
~poSC:JIl ~e POSi?ji", jer .SU oni Po tom o.sno~
~e::!naki. A .sto se tiee Cinjenice da je to 00&10 0 ..:
stlJe, !'no J·e utoli~ dalje cd urod€'n0sti: ier
aplite 1 apst::,lktne Ideje udalje·ruije su od nasih PI'-
1e
oe
Vl 'p-:rOOPCl~a .nego oni konkretniji i g1edni stll.-
Y'0Vl, 1 zato Ih r&zuJJl shvata i P:rim.ll tek U kasni-
~e: stl~n3h SVO? ras~. .stu se pak tiee kor:lsnosti
~v:elli'~f~k na~ta, vldeee se moZdad!iona nije
. v v . . ",-,a aos 0 ~ obieno mis]i,kadJ ih bUdemo
potpUnIJe r~Ill<t1rali na<x,lgovaraju
eem
21 .. Ta ~cela katkadnisu poznata. dok ne bUdu.
:rnestu.·.
F,.sta,!"lJena,; to. dokaz da nisu u.roClena.·,- No mi
JOS ~lSmo got~Vl sa "pristajanj.em na nekesta\l'o-
v~ ~ Be prVl put euju i shvate": treba prvo da
p~lmeti:mo :Ja to, u~esto da bude z:nak urodeno-
sti, u stV<lTI dokazuJ€suprotno' jer se po ro
~tfXliStavlj;a cia mn<¢ljudi koj.J. znaju iTazum:J;
b ge ;stvan~ n~ znaJ'U te pl;'jncipe sVE': dok im n
udu predoC€m, i <:la te iStine.mogu,tako <JIStat~
nekome nepoznate sv€, didk: ibne quje odJ.d ·h1
Jet,: ako su u:Odene,. ~u ond,atreba daibud~e-:
doqene dapl se na njihdobio pristan'-.."'_ . """s.t
.... . <U>., ..., , 0..su
37

odprirode prvoohitno "Utisnute u ra:zum(k.a.d bi tako
nesto moglo da bude), morale bi valj<ia 'biti po-
znate ranije? III zar'lSIe time 'sto bivaju postavlje,·
ne utiskuju u duhu jasnije nego sto ili je utisnula.
pril'loda? Kad bi bilo tako, onda bi iz toga sledilo'
da il1' Covek zna bolje posta ih je takqnauCiQ n~go
sio ih je znao pre. Aotud!a opetproizlazidJa nam
ti principi U"l0gu postati oOgledlllijikadJ ih uCimo od
drugih nego ~to ih je ucinila Pril'oda lltisnuvsi ih; ,
a to seslabe. sla~e saidejom 0u.rodenimprincipi~
rna, i daje joj vrlomalo pop-ske; stavis,e, to doka-
zUje da ani ne mogu da budu osnova svega osta-
log znanja, ka'o sto neki hoce. Ne U"l0~~ se pore~
da se ljudiprvi put. upoznaju sa mnoglm<i ad ?h
oCiglednih isJ;ina tek onda kad '. iU"l budiu pre'dJoce-
ne; ali jasno jeda u takvoj P?lici svako vidii di~
sad! upoznaje stavkoji dotaCi nije znao,au kOj1
odsad nikad neae sumnjati,ali ne zato Elto bi bi,o
uroden, vee zato 8to on, ispitavsi prirodu stvari
sadrzanih u timreCima, ne moze roisliti drukCije.
bilo kako i koliko'da r.azmislja 0 njima. Ako fie
svaka tyrdnja 1I;;0ju prihvatamo odmah ci!ll.' je cu-
jemoi shvatimo mora smatrati, urodenim. prind-
pom,oll1:dta svaka diobro iasnovana primedbai.dobi-
OlSti
vena izvoclenjem: opsteg' pravila iz pojedin
mora biti "Urodena.;amedutim dJobra je poznat6 (lja
do takvih zapaz,ll,nja i njihovog svoa:enja na opste
stavove.ne.d{)ilaz~odmahsvi, vee sarnO najblstrije
glave; i zato tLstavovi nisu urod€mi, veeskupljeni
iz ranijeg poznavanja poj(Odinacnih prirIlera i ra2l':""
misljanja 0 njima.. Kad .sutako ljudi lt0ji irnaju
moe zapazanja stvorili te stavove, oni koji nemai'\l
tu moe ne mogu da se ne saglase s timstavovima
poSto im budupredocenL .
22. J)a su oni implicitnOPo:znatip'l"~ nosto
bttdu predoceni, rrwze :znaciti samodo. jeduh k,!,~
dar da ih shvati. - Ako Be pekne : "RazumpoznaJe
te principe pre no sto·ih Prylput<cuje, ali ihiJ,'lO-
zIlaje implicitno, neeksplicitno" (a' tako,moraju
38
reO oni :lmji tvrdJe dra. se ti princi.pi nalQ~=
rou pre n 'to b d .. .' ~ u razu-
' t . . ~s " u u poznati), on& je tesko shvatiti
sase, po azumeva pod tim da je prineip, im Ii ' .
no utlsnut u razum: to b' .__,,,' .. '.. . E ,CJ,t-
· d h kad' .' . ' . . 1 J t:U1no moglo znacltlda
~e ~ .b,a: da shvati i cyrsto Prihvati te stavove.
· 0 m~ 1.1 sve matematiCke demqnstracije, kab i
~e pJ:'lnc~pe, .vebaio slll..atrati.od'prirode utisriu.-
., U duh, bOJlID seda ce to tesko .prihvatiti oni
kOJl n~~e daje .tete demonstrirati neki stav nego
saglaSlti .se sa nJlm posle demonstraciJ'e M '·1 "
matematicara k .. ' h . . a ° ]12
dii 'a . ...,' OJI .ce t:ti dill, poveruju dJa su s'vi
J .grann
'-arnoa ko' kOJe
.. 0lU, crtaJu sarno.• ko.piJ·.e ---" 'ill"
UiVUen
1
'
L. ...... Je Je PJ:'ll'Oqa utisnu1a u njihoVe dunove.
.mov 23'. A rfJurrt:.'frIJ~ 0 prihvatan~u ci1nse tuje iil.:'"
je a~ Jt; no.lazr:,~J pretpo~to.vc~ i1.a nije bHo rani..
.. 9 ~cef'Ja. - BOJlm se dJa' preaasnji argulll.ent ko-
JIm ?Cev.;:Ia :na~ vere da:maJtsi.J:!le kOj€, Ijudi' PI'$-
u.
~vataJu.~ 1~ ~1.lJu tI'eb<t sm'7trati U!'~E!ni:rilazait>
· ~ .SoC ~ .lJ1:1di :'ful~ s~glasavanl. sa. s~"voviili8. k9'je
TIf~u .u.CIll, 1 pnnlaJ;'- Ih n~ zbogilll<lgedem{}Il;'Jtf~-
Cl]e III d9kaza,.vec
cdnosno a .na'oonoviip'ros.w.g
.• . i znosen].~,
.,.'
·.•.. r. Z'Ulll.ev~nJ a izraza k6jinm .su i zreceJ1i -'-.
: taJ ar~U"l~mtl:r:aj{)sj~,dp:u slabbst, Cini mise
· .• , .SoC. u. nJ:~u ~Jesl€de6a greska: pretposta'ylja
s~. da W-!l:.l.i ne b1vaju podtucavarti,dJa Ql1i neu~~
, ~~JeclU:u. stv,ar de novo; au. stya'ridni biVaju Podu-
,yam l '~ce stvari koj~ nisu ranije znaliPrVo
?cl~le~o J~clJa s.U oni nauCili izraze'injiho,v,o zna;
~'e~e, J;r ':l: jeclno~!l:lrugo .nistt znali <Xi rodenja.
, •. .1~ .nl]e ~ve.nJlhQvo st~~eno znanje u ovorn
ShlcaJU t, Jer om ;IllSU o~ ~eZ:Ja .~nali riiidejekoji...
rna se ti staV{}.Vl have, kao mnJlhovaimeriari .
su ~ye t6ll.allCili kashije; Postodakleu Svifu·:,~
~%dma. k~j,: Ijll~ prihvataju ·citnihCujunis4
< .em m ~a,?: upotr(';bljerii llrijima,hi shvli-
:Tl~e tp~a d~()bTIfh:zamE!njujllidej~, ni te'i<iej'!'!'EJoje
men.JUJ.u, Ja 1· .. ondaradl()' z;nao !ita ootaje l.li'D:-
de:;o,1;1 timst<ivovima. Voleo bih dJa.mil1€k .••........
kaze lJedan s.taV' eiji ilU izra,zi iliidejei.ll'{)deti±.~
..;.
3Q
t."k~tepenoBti.~Il'l9.id~je iin,1;~;J., i.uCimod~
p-raviJ.n(l poveZ'\ljemo JedJne s d!M.ligl.nl,a; 1 tada llll
pristajemO, Cim ih eujemo, na stavove~z:reCeneiz.-.
r~irt)a eije smo znacel1je nauCili.i u kojiIruJ. se iz.-
raZava slaganje ill neslaganje koje IXloZemo i sami
zapaziti kad s;J.sta.v.iJ:no nase ideje 0 tome; medu-
tim, mi nism,o ka,dri da prihva,timo neke druge sta-
vove, koji su sanu po sebiistot8.ko si.gurtilioci-
gle4ni, ali u kojima se ram 0 idejamalrojeIle IXl<>-
zemonaucitL.tak0 brzo ill tak0 l;J.ko. D~tenapri.­
merbrzQ prihvata stay "jabukanije vatra", jerstl
se ideje 0 te <ive railie:itestvari prisnim poznav?-
njem jasno utisnule u njegov 0011, i QUo je naucilo
da iIXleha "jabUka" i "yatra" ozniicavaju teldoeje:
ali isto tp dete.Ce yerovatno te~nekoli:lro gopina
kasnije. prihvatiti sta.v. "nemoguce je da. ista stvllI
i ~toji i neposto~i", jer iakp je te reO I:tJ.oMa #5to
t8.ko l;J.ko nau~iti; 11;jihovo zl1a.ceI1~e. je . sire.. obu-
hyatniif~ i ;';ip$traktnije negoznacenje imel1a. datih
OniUl culnim pr(O<clJrneti-n¥t sa kojima ~te ima PO:;-
sJ.a; zato ~()no k;J.$nijenauCiti njihoYp taCnozna'-
OOnj~ i trebaee IXlU vise vrem<mada jasIlo styory
u. SVOlne duh);l OIleopsj;e ideje ~je one QZnaeava..,
j\l.. Dok t9ne.b1.I<1~~adeno, uZ;J.l\ld ce~ po~sa,..­
vati da dobijej;e ad .IIla lrog dei;e+.a pristaI1
StaV .naCinjen<JcitakvIh ?pstih. tefm:illa.;ali. C:i:rn
aJcna
ano dobije. te ideje.,i nau(i nji:hovallnen<i,pn()ce
se odlmah sloZiti.Sll drugim .pornenutimstaV"0m
istokao i sa prvi.l;n, i to Sfoba izi;stogrilz1oga,tj ..
Zlito sto na'li9 <ia se ideje u. njegoyom <lu,hu. sJazu
ili ne slazu isto onako koost{) se .reqi koje ih~,.
menjujuu .stayu potvrduju ili negii-aj'il' Aliako
mg· seiZIlose .stav;ovi s?\S1:.1J.vIjetl,i O'd, -req,koJe ozn<¥;
cavaju njemu joo nepo:wa~ idieje, ondia, m;J.kolikt;>
tistavovi bili istiniti ili.laznisami Pi>seb~,9n()jh
n<;¢e ni pJihvatiti IIi ocib?clti, nego.ooostati .1.I.:nEl-:
ZIlanju,. Jer ako reel. nisu znak.<:>Vi .nasih ideJa,,!)):l<;l
su,. S:;unO pTazni zvuJrovi; mi 00. m~~~o,saglasiti
sa njima sarno ako odgovarajuidejama koje :nn.a-
40
mo, .i nikako drukeije. Ali posto Ce pokazJ.vanje
razmh stepena i puteva kojima znanje dolazi u naS
duh, .kao ~ osn.ova od kojih zavise razni stepeni
saglasavanJa, bIti predmet kasnijeg raspl'avljanja
ovde Ce moZdJa biti dovoljno da sarno dJodirnemd
tu t/i!~u, kao .iedan cd razloga zbog kojih sam po-
sumnJao 17 te =adene principe.
24. NMU U'rodeni, jer ne uzivaju opstu sagla-
snost. - ZakljueujuCi tu diskusiju 0 oP8tOj saO'la-
s~osti, ja se sl~em s ~ll:aniocima urodenih prin-
Clpa u. ton:e da 11 punapl, ako su urooeni, moraju
uZlvati opstu saglasnost. Jer, dJa istina bude UI'O-
~ena a da ipak ne bude prihvacena, toje za mene
IS10 tako nerazumljivo k
ao i da Covek zna i ne zna
ne:m .is.ti~u u isto vreme. Ali ako je tako, onda ti
pnnclpl, : prema pr~znanju sanrih tih Ijudi, ipak ne
m<:![KU blti urooem; Jer oni nisu prihvae€ni ad oruh
kOJl nt; razumeju izrare kojima su izreceni, kao ni
o~ ve!lik;>g .d~la onih koji ih razumeju, ali ih joS .
m~u Cull mti su.. ~ nj.ima mislili; a takvi saCinja-
Po.
va~u..' mo~ ro:tslJenJu, bar polovinu eovecahStva.
All Cak.~ ' !<' Je ta~ broj mnogo manji, to jedJovoljno
?a. pomst;t;rrdnJu 0 postojanju opilte saglasncsti,
I time. po~aze dJa ti stavovi nisu urodeni, vee i po
tome sto 1h deca ne znaju. .
.' ~5. Ta n.acela se r:e saznaju prva. - Ali da ne
bll~ blO optuzen da UZlmam dokaze iz diecjih misli,
koJ€ su nam neIloznate, i da zakljut':"Ujem naPflno-
vu onaga !ito se doesava U njihovom razulll.upr~ .
no 810 on maze da se izrazi, ja dalje tvrdim d~ta
dva o.psta s~~~ ne pr~tavljaju istine koje ptyy
na.staJu ~. d:CJ1I? duhovima, i dia oni ne prethOd~
svrrn ste~er;lm 1. naknadno dobivenirn. pojrnovi rna
- ~ to h1. ~i:lo ~eophodlno kad bi bili urode#i.Nije
vazn? da ]1. ml mooemo to oolt"editi ilit1e;pO$toji
S':'~~ta~o vr~e Jrn<:l d~ P0Ci;I.ju eM. IIlisIe, ka4 po
nJl00vrrn recnna 1 deIm12, rogurno znarnO da· je
tako. Kad ona dakle postanu kadra da IIlisle clJa
saznaju, da se saglasavaju, moze li :iko razu~an
41
 pretpostaviji da ona. tada mogu .d<t ne znaju one
pojmove koje im je priroda utisnula, ako takvih
ima? Irna Ii ikakvog razloga za pornisao dJa ona
mogu da primaju utiske spolj<iSnjih stvari, a ,c;lia u
isto vreme ne znaju pojmove za kojoe Be sarna pri-
rodapobrinula da im budu utisnuti iznutra? Mogu
Ii ona primati i prihvatati novopridosle pojmove,
a istovremeno nr;; znati one za. koje se pretPostav-
Ijacia su utkani u sami princip njih.ovog biea, da
su utisnuti tamo neizbrisivim slovima, da bud"c1
temelj i vodicCi.tavog njihovog stecenog znanja
i budueeg razrnisljanja? Po tome bi Lz1azilo da se
priroda trudlla t:i:zalud, iii bar cia je vr10 rdavo pi-
sala, kad njena sloiVa ne mogu cia vidie one ocr
koje vrlo diobro vide druge stvari; slahol),e mogu
S1p.atrati najjasnijim delovima istine. i OsnOvama
sveg naseg znanja istine koje se ne saznaju prve,
i bez kOj~h se nel)umnjivo mogti saznati mnoge dru-
ge stvaTl. Det", svabko zna da dadilja koja,ga hra-
ni nije macka s kojom se igra,ni crni Arapinkoga
se boji; dia serne protiv gIista ilislaci~, koje OnO
odbija, nisu isto ste i jabuka iIi secer, zakoj:ima
pla6e; ono je sigurno i ne&umnjivo uvereno u to;
ali moo", Ii iko ree). cia se to desava na osnO'VU prin-
cipa "Nemoguee je da ista stvar i postojiine pa-
stoji", da dete zbog toga tako cvrsto prihvata te
i druge delove svogznanja? ill dJa dete jrna ma
kakav pojam iIi nagovestaj 0 tom principu u dooa
kad,.o'l1o, kako se jasno vidi, vee zlla mnog'El'dryge
istine? Oonome. ko. k~ze: "Deca, prihvatajute op-
ste apstraktne ;;.pekulacije zajedno sa cuclom i
zvecko'ql'.' moze se verovatno sa dosta opravdanja
pomisliti da ima vise stra:,>ti i Zara :za odbranu svog
uV€:l'enja, alimanje iSkr'€lwsti i istine, nego dete
o kome je rec.
'.
26. I ;tato nisu urodene.
. . . . . . . ' .
~ Prerna"" ......
.,.: ,'". .
tome' fuko
'. ...
postoj,e mnogi opSti stavovi koje uvek i sP:reTnllO
prihvataju, cim ihcuju, svi odrasli Ijudi koji su
vee kadrl da Se 81uze opstijim i apsiJraiktnim ide-
42
jama i imenima koja i~. zamenjuju; ~pak, posto Se
ti stavovi ne magu nacr u OISoba naJrnladeg uzra-
sta, koje ipak znaju druge stvari, ne mote se sma-
trati dJa ani uzivaju opStu saglasnost razumnih 080-
ba, i Oll1i Be prema tome ne mogu niikako smatrati
urodenima. Nemoguce je,naime, da ijedna urodena
istina (aka takve postoje) b'liqe nepoznata ..... bar ne
onima koji znaju boo sta drugo; jer ako su to
urodene istine, one moraju biti i urodene misli,
peste u duhli ne moze biti takve istine. 0 kojoj on
nikadJ nije mislio. !'o tome jepcrgledno dJa ako po-
stoje neke urodene istine, •(lnda one rnomju biti
prve od svih misli, prve koje s,e pojavljuju u duhu.
27. Nisu urorlene, jer se najmanje pojavljuju
tamo gde Sf)' ono sto jeuroaeno najjasnije poka;tuje.
~ Vee smo dovoljno dokazali dJa Qna opsta nacela
o kojima 1'aspravljamo nisu poo:nata qed, idioti-
rna i velikom delu co,veeanstva; a po tOlue je ()ci-:
gledno .cia .ona ne uzivaju opstu saglasri(}st i ne
proolStavljaju opst.e1.lToden.e pojmove..Tu je, me;-
autim, ukljuc'€njos jedan dokaz protiv njihove
urodenosti.: nairne, ako su ti zapisi uroden! i pr-
vobitno utisnuti pojmovi, oni bi. morali da se PO'-
jave u :najj3iSuijem i najCistijem vidu bas uon~h
(}Soba u kojih nenalazimo oonjih ni traga; po
mom misljenju, pretpostayka da onenisu urodene
veorna je pojacana time sto su onenajmanje pOz:na-
te onima u kojima hi se, dia soll urodene, pojavlji-
vale sa najve6omsnagom. ivitalnoscu. :Posto su
deca, idioti, divljaci i nepismeni ljudi najmanje
od! s,vih iskv=eni QbieajiIna iIi pozajmljenim IIti,..,
sljenjima, posto ucenje iobraz?vanje joShij", svel~
njihove urod€'lle misli u novekalupe, niti j~ na,..
metanjern stra'llih i ucenih doktrina PO'Illutilp ona
Cista slova koja' jeprimaa u njimaispisala; moze
se s. razlogom pom:Lsljati da oi ti'!1l'Odenipojrnoyi
morali bas u njih?yim duh0virna biti jasno?tvo-
rerli svacij~m pogledu, k~o sto i jesu otYO'l.'ene- d~~
J€,misli. Tfebalo1Ji.sv~kakoocek:ivati da ce ti priJ:l":"
 cipt biti savrs€no poznati l..trodenicima, jer ako 8U
nepol>redino utisnuti u dusu (kao sto ti 1judi pret-
pootavljaju)? .IJe mogu nd:n1<M0 zavisiti 0 telesnom
sastavu ill organima, u kojim~ se, po opStem pri-
znaI1 ju, sastoji jeciina razlika izmedutih idrugth
Ijudi. Prema na:CeliIl1a branilaca urodenih prim:i:'pa
covek bi mocao .~ti da bi ti.urodeni zraci
svetlosti (kadi·bi ih bilo) morali b1istati UPunom
sjaju upravo u onir,na koji nemaju l1iikakvih reo-
zervi, koji ne u;meju nista da sakriju;i da bi nji-
hovo postojanje u njima moralo biti isto tako ne-
sumnjivo kao i postojanjeljubavi p~ uzivan.ju
i straha od bola. Ali avaj! kakva se opsta n~cela
mogu naci medu decom, idiiotima, divljacima i pot-
puna nepismenim Ijttdima?I kakvi opsti principi
znanja? Njihovi poimovi flU malohrojni i uski, do-
biveni scunood onihpredmetasa kojima oni imaju
najviSe posla i koji najjace inajeesce utieu na nji~
hava eula.·Dete pozn<lje syoju dadilju t svojuko-
levku, i onda tek postepeno upoznaje igraCke malo
odraslijeg dJob~; a :rn1<lqi divlja:k· ima· verovatno
punu glavu ljubavi i lova, vecpremaobieaju svog
'p1emena. Qnaj koji odJ neukog<leteta iIi div1jeg
statH"vnika smn,a oeekuje W opste maiksime i tobo-
znje principe!tl<luka, nsci Ce, bojim S€', da je .po-
gresio. Takvi opsti stavovi retko se spominju tt
indijanskim kolibama; a JOB manje.se onimogu
naCi u :lI1islimadeee, iIikao otisei tt duhovirna UTO-
denika. Oni sl1 jezik t zaniJrnanje s1oo1ai akadJemija
uOeillhnaroda, vienih takvoj vrsti razgovora iIi
ucenja, kod kojth su dtskllstje ceste; jeT ta naMa
S11 pri!ldadna za .vestaCkoargumentisanje i korisna
za ubedivanje, ali ne maZe se bas reCi da vode ka
otkrivanju isttne iIi napretku manja. Ali. 0 njillo-
voj IIlaloj korisnosti za napre~ znanja hnacu pri-
like dS govorim stl'e u knj. IV,· gl. 7.
28. RekapiWlacija. Ne.znam k;oliko eesye
avo izgledati apsurxl.ru:> I!1ajstoriIna <:lbkazivanja;
veravatno Iriko neee lako progutati s:ve to otprve.
44
Moram zato zamoliti. za
malo. primirje sa predra-
&udJom i ~zdTzavanjeodJkritike, dol' nebudem pot-
puno sasluSan u toku ove rasprave, jer imam dosta
volje da Be podlvrgilem holjem sudu. Posto Ilepri-
StraSiIlO trazim istinu, neCe :lI1i biti ~ao ak() budem
uheden da S<Un biosuvi~e zaljubljen u svoje vla~
stite ideje; a i..:majem da smo s.vi mi skloni tome
. .
p r .
. .', . ..... . ..... . '0 ' , " . ".. - .." " . ;1
kad nam setokron rada studJiranja glave usijaju
cd njih.
U vez£ sa celron ovom stvari, ja ne vidim.,nj~
kakvog osnova po kome 9ih. mogao sm.~trati ta
dva razglasena naOela urodeniIIla; jer ona..ne tiZi-
vaju sveopilt\1sagJasnost,a Dna vrlo siroh. sa.gl~",:
snoot na kojun<tilaze nije .nin'la,lo cirukClja oosagl~­
snosti kalmt P9stizui. mnogidrtlgistiiyovi;. kojine
mogubiti l..1IXXteni; s i zato sto je saglaSinost na
koju .nai~e post~gn1..rta di11.lkCijim pUtem, i. ne
poUce od prirodno utisl)utih pojI!10va, kaO sOO Ctl
bez sUm,nje pokazati 1.1 toku overasprave. A <lkQ
SIllo llt yclili da ti prvi principiZIlalljai nauke n1s1.1
LlTodeni; on<la j!iP~tpos.tl3.vljllIIlda. ill nil>akva
druga spekulativnil nace1llne m(lgu polagati pravo
da to buOO. . . .
G lava III
NEMA UROl:>E1'lIH PRAKTICl'lIH PRINCIPA
1. Ne,ma TrtOralnih principa. koji bi. bilit(J.ko
.iasni i tako op~teprimUeni kaorma pome1/,uta spe,.,
kuI(J.ti1)n(J.. nacela•. Alro qtlasPe~tivna nacel~
o kojima smo ra~prav1jaIi uprethodnoj glavi sty.ar-
no ne uZi"\TajusveQpsiu. sa,glas!)iost eel()g cov ecan.7
stva, ka·o stos:rtl,(> tam() idOkazali, oll,dapost<\je ja7
sno da pralcticni principil.no~joSIIl8.njebi:ti.0p-
i\teprimljeni; )ll.islim da C!" bititesko na~i ij<:;dri.Q
moralnq pravilo sa Mjhn bi.sesvako takoo spreIl1Il()
sJqZio kao .saIIJ.islju At? jeste, jeste'~, iIi koje 1:11
45.
 bilo tak0 oCigledir..a istj;nakq\) MoelO ,,~~oguce
je da ista s.tvar iJ?ostoji i ne postoji". P()toIne je
ocigledno dJa ta Inoralnapravila In0gu jos, manje
pretendovatipa budu tirodena, i dia je jaea sUInT
nja u to, 'lia bi 0n.<l moglabiti urQdeni otisci U d llhu.
To, meuutim, uopste ne zn,acid!a njihova istinit{)St
podileze su:mnji., Ia4rQ nisu' jep.l1 ako 9cigledna., ona
su jednako istinita. Qna spektilativna nacela. do--
kazuju sama seRe; a da bise pouzelano otkrila
is,tinitootrnoralJ).ih princiJ:'a, potrebl10 je uJJJ.ova__
nje, raspravljanjei izyesno naprezanjeduJ1a.;. Oni
nisu taIs0 jasno vidiljivi, kao n~ki Prlropni zapisi
urezani' u dtuh;, jer p'Vi, ,kad bi ih, bil9, morali, hi
b~ti vicllji'Villa.rrrl PO: sebi,} Ila osnoyusvoj'\1 jasnoce
poznati sviIna. Ali tirneistinitost i ppuzdanost ,D.'l0'-
ralnih principa. nije nimaloumanjena, kao SID ni
istini1;()st i pouzdaI1ost pri!lc;Ndl1 .su, triugia tro-
ugIa j~ruJ.ka dvama .pravim ugI9vim,a, ,nije w:nlJ,-
nj.ma time sto se zna da. to~je j;ako oCigledn? ka,o
tyr'dnja "Cclina je' v~a!l=g{)d'~", i da Be S. tjrtf
n~~ .sv*o tak:0lakQ~ahs1<:@ti.PovpljnQ je
da ta' II1oralna' pravilamo/W hiti dokaza.Ila;. :<:l'lto
smo mi sami krivi ako nismo dobili pouwan<> zna-
nje 0 ujima. Medutim, neznanje tih pravila koje
pokazuju mnogi ljucli, i SP01"O saglasavanje sa nji-
ma, oCigledno diokazuju dia.'9na nisu urodena, i cIa
se nece sarna, bez trai€ll1.ja, pokazati Ijudslrom po,-
gledu. . stoji ,neko s:veop0i3te slaganje 0 ,njima (P<l,' .makar- i
2. , Vera i pra'vda: nisu Prindpi koje bi prizna-
vCl-U svi Ijjtdi. ..;.. Pozivam ()IHo koji bardonekle J?O-o
znaju istoriju, coveCanstva i. koji su, 'VideliIIlli1(),
sv=ta va.!l g,vog d<.>rna6eg ognjista, "<lir kazuima Ii
uops'te takvil;lmoralnihJ?rincipa s~ kojim,abi se
slagali svi Ijudii. Gde je taprakticna, istin.<l, k()ja b~
hila opStepriJnlje~ab.ez~u:mnjii bE!Z pitanja,kao
st!;>- .bi ffio-rala bitiprii:t1ljena lil{o je urodeIla? Prav-
da, pootovanje ugovora izgleda da su to stv'ari
sl1 k()jirna se ,slaze v~na 'ljlldL9rnatraSIi) <lirtaj
princip v1ada. 'cak i u lopovSkinijazbinama idru-
46
zinama najveCih razbojnJ:ka, dia Cak i ani koji su
se najviSe uc1Jaljill od Covecnostiodrzavaju medu
scbom vern i propise pravicnosti.. Dopustamda
isami odmetnici Cine tako. medu sobom; ali OIll
fune ne primaju tepropise kao urodene zak(.me
prirode. Oni ih odrzavaju kaopravila koja supri-
klad.n:,,: :,nut~ nj~hovih zajedhica; ali nemoguce je
~liti cia J€, zmsta prigrliopravdu kaoprakticrn
prmep onaj koji se odll10$i postenClpremasvom
dJrugu razhojruiku, aistovremel:lO pljacka ill
ubija prvog postenog Cove..1ru koga sretne.Pravda
i istina suorpste dtrustvene ve:cei zato cak iodmet-
niCi i razbojnici, kojisu raskinuli sa svimostalim
s~eto:n,moraju da drZ,e mathi oobomveru i pra-
VllaJeclJnakosti, jer inace ne hi mogli dJa se,odrZe
na okupu. Ali·.hoce Ii ikozatoreCi da oni kojizive
od! prevare i pIjacke imaju, ui'odeneprincipt'; prav'"
de i istine, koje priznaju i prihvataju?
3. "Taka ih ljudiPoricu u ptaksi,iplZk ihpri-
znaju u mislima."; odgQv()rnatCi.Jprigovor ,M?,"
zda 6e neko primetjti dal>~oniusv.()ail1:1duh(}vima
Wectltno s1~zll ¥a., onim ·cernUprothll.'"€Ci.Iljihova
praksa,Ja odg(}varam:::Brvo,uV~ksam sinatraodi!l
su Ijudsk:a. deIIl najbqIji, tumaCi njiho'Vih:rnisli; no
p<:Jst<> je sigumq ,i:iapraksa ve9ne1juiii, kao i ot'\'o--
rene izjavenfIdh od njih,dovocieu ,suninjl.1ili
negiraju ()veprincipiO', :ne:moguce je ondJa,da. po-
i311Irl°rnfdu odrastim.lju<:l!ima); akad toga liema."
,onda Be ne moze~akljuCiti cIas,ll0nj. UTod€,ni.
lli'ugo , vr10 Jecudnai l1eraZ),lrnna pretposta:Vk"a da
postoje urodeni praktfeni principik{)jibi f1~~ra...
z~vali.sam<) :' kOJ;1temp~jLPraktii\Dt principi ii.Q-
Rlvenlod PflT{)qepostoJezai:o<qabidielQ'Valif rrio ...
l;'l1j l.1. doyoditi d90d@ovarajuceaikcije,a netekdo
s~ktilat~vnog priznqUja dIE< su istfuiti; fllfce se .n~
~azJi~uju oQ)spf):!tulativrrih nac~l1.PriZnajerrlcla
.Je pnn:dla: usa'liila coveku ,~Jj.1l ta$rerom i odvrat-
nost p~ nesreci; to su zaista 'llmqleJ:liprakti~~
47
principi, koji stalno delujU i neprestanoutis:r !la
Bve naSe aJtcij e, kao sto i odgova.ra r.rakti,CPll-r;
principhna. Njih mot.emo naB. ~ s,,:u;n li<m~~~
svim vremenima, om EU postOJ:am lsveopsti,ah
oni predstav1jaju sklonol:'ti apetita.ka dobru, a n.e
otiske istine u razumu. Ja ne poneem cia pOS~oJe
tendenqij e prirodno 'lltisn'llte u lj'll~ke. d'llhove, ~~a
itna stvan klojes'll lj'lldim,a Cim .poen'll da osecaJu
i :z;apaZaj'll, pnjatnf.!' i dru~~ koje .su im::eprij~t:
ne; stvarikojima suskl<:;nl 1 stvan oo.k9Jlh bez~., .
ali to uopste ne govoriu kor~st, ne~:urode~h
oti~a u dJUhu koji bLpredstavlJali prmclpe znanJ&
, regulisali nas'll praksu.Takvi'llrodeni otisci u ra..,.
~tunu timene samodJa nisupotvrdeni, yee j.etO
dokaz pmtiv njih; jer kadbiP9Stoj~li?~otis. ci
ad prirodeutisnuti u razUffi, J:a0,prmClpl t nama,
mi ne b1smomogli cia ne~pa=nokaklo om stalno
deluju 'll nama i 'llticuna nase :o:anje"b«sika.(),S1f.
oni cirugiyti~'ll na ,vplj'll. ~aPfp.t, I'r~~Yt:laJ'llcl
st.aIne izvore,lIIl:0tive SVlh l(l'lslhakClJa, 0Jl sna7
zan POl1s'f;rek nepr~~o O'p>e6aJ:n0 ., . ., '.
4. MOral1!~-m 'ptavilim7J. pottebO:1tJi~doktIz.;
ergo, ona nisuuroaena. __ Jos,jE!d<q1t?21<:;!5zas~,
ja sumnjam U In<l kakye uroq€'Ilepp.nc~J?€Jeste ~
sto smattaIndJase. ne' maze post<lYlti mJe~Il.o fIl'<>-
raIn?' pravilo. a,. da: iSovek ne bi. In0ga,,? spravolIl
ttaZiti raz1oi$za: nje,ga; a. cia BU ta pravila 1-W0deIl.1l
iIi bar sarna P9 ~ebi ?Cigledll1.a, 1;raZ{;njera.zlogti
bUo bi seSVittlsnteSfio i1>€,smisl~o; jersta:l"? I1r o;:-
deni pril'lcip mora n'liZno. bitt tilkav da l(Jeg?V}l
istinitostne treba dJokazivati i daza nJegovo I'D'"
hvatanJe nije potreb~ razlog. Cov€,k!l koji.bi ~e
raspitivao illl sve sttane dianad€,:;a~Iog :l:,as~() ~~.
nemoguce da jedna styar iPo,'>t<>Jl 1 .ne P?stoJ~,
smatrali bismo.. lis~niIn. zciravepameh;Ta~. stay
objasnja,,~ i dIokazUjesam sebe, inik2kaY..<lr!1;¥t
dokaz nfjernu P9treban; ()naj ko razume l'eCl 'k0;Jl-
rna je taj stay i~~zen, prihvata g~ 0cllnal1 s.arrnm
tirna ako to odniah'neUoCini' msta ga nika,d vi~
n~InoCi nagovoriti' na .to. Ali ako postavimo
48
one najevrsce pravilo morala, temeIjsvake dru.-
stvenevrline, da "covek trebadJacini drugomono
sto zeli da drugi. Cirri njemu", nekome lro to nikad
pre ni;je euo, a sposoban je cia razume, neee Ii oni
a dJa to ne bude nimalo besmisleno, moB. da zaI'i-
ta: a zailto? Tzar neee onaj kojt mu je pted1oZio
to pravilo biti obaveza:n da mu dokaze njegovU
istinitoot i razumnost? A to jasno dJokazuje da. to
pravilo nije modeno; jer kadbi bilo takvo, za
njega se ne bi ttaZio nl davao dokaz,nego bi g;a.
Ijudi morali (BIn ga cuju i razumeju, 'Ii najma.-
nju ruku)" prihvatiti i priznati kao neoporecivu
istinu u koju se ne moee po,sumrijati.Prema tome,
jasno je daistinitost svih tih mQralnih pravila
zavisi ad neceg' ptethodnog .iz cega onamoraj'll
biti izvedena,a.tonebi bilo takOkad bi onabila
urodena:, ili'bar sama po sebiocigledna.
5. Primer sa pridrzrwanjemugovtJra. - Dasl:
IJudi mOiTaJu pridir'Zavati uguvora koje s'llsklO'"'
pili, to je svakako veliko i nepobitno prtivilo mo-
rala; pa ipak,· ako ,zap'itan1o nekog hrueanina -
koji, kao ta1l:<lv, veruje da pOStoji sl'eea i n~eCa
u drugom zivQtu -,zasto Covek treba dll drzi svoj'll
ree, on' ce k!1() l'~zlog navesti ovo: "Zato sto Bog,
koji imavlastnad· veenim zivotom i srnrcu,zah~
teva to od nas." AlI.ako za:pitamo za razlog nekog
HobzQvog pristalicu, on ~eodgovoriti: "Zato sto to
zaht'eva javmJSt, i sto ce vasLevija1:<lnka~ni.tLako
tako ne cinite.'.' A cia je to pitanje bilo po,stavljen()
nekom starom paganskom filowfl{, on.' bi .,od,g<>-
vorio:"Zato sto bi dirukcijepost1.lpanjebilonepoe:.
steno, ispod IJ1.l~kog dostojanstva, suprotno vrlini,
tom najveeem 5avr'Seootvu Ij'll<:iske prirode."
6. VT~ina nailazi na sveopste, odobra7.'anje ne
zat(j iito je uroCt~rJ{I.vec zato !lto je k01-i;na.. - 9tu,-
da .potice svaona velika raznovrsnost misljenla
o mocaInimI'ra,vilima, koj~ Se moze niiCime<tu .
Ijudima.j a tam:isIjenjazayise 00 roznihvn>UI-
sreee koje oni 0cek!1ju ilipostavljaju seb~kaocilj;
i Dzon Lok 49
 , "'.'00' "",e bibilotako kadbi moralni principi
~iliSV~rod;iri,nep05red!nOutisn1;lti u nll;k ;duhOVe
bolljmn rukom.DopustaIn. d.9. Je .post~JanJ~. boga
OCigled'l1o dokazanom: toliko ?8-cma, 1 da Je po-
kornost kojumu duguJemo toliko saglasna sa sve--
tl06cu wna, da velikl. deo ~ve~~a poovedo-
Cavataj prirodni zakon; no lpak nushm da ;~eba
priznati da, neka moralna pravila mogu na1C1 na
vrlo Siroku saglasnostk<>d covecanstva ihez po-
znavanja i ,primav~nja istinskog temelja morala,'
koji moze dJa ,bude'iSamO volja i zakon onog boga
koji vid[ coveka i u tami", kojidirzi wruci nagrade i'
kazne, i iroa dovoljl1o rooei dapozo~e na odgov?r-
11OIi>t i najoholijeggtesWka. Jer bog Je pe:razdvoJ~o
povezao ,vrlinu i opStus~u, '. ti;ko <:ia~ JeJ?rak~1~
kovanje wline nuznozaoCuYaPwdirustva.1<>pi:9
korisno zasve .one sa koji.J,na krepostlm .covek )IDa
posla; zato nije pikakvo ~ud.(l s1;(> svavk9.n~sa:x;o
priznajeta pravila, nego 1h I prePOrucuJe IVeli,gt
pred iliUgima, jer je ~guralldae~ njernu hiti I:?'"
risno ak0 ih dirugi budu, postoyali. Ak,q. on uzdlze
kao sveHnju nes,to elje bi. gaZenj:e i oskvrnjiyanje
uniStilo njegovu bezbedpost i$~gurnost, oPda 01'1.
moZe dla ,Cini to i iZint~resakao i iz uy~ja.
Mada timenije nista oduzetood Qi?g1e<ine veene
i morB.'!ne obaveznosti tih pravila, iz toga ll,e ipak
vidi dla spoljasnje lju¢!kopri:ffiavanje tih pmvllll.
na'recirna n'e dOkazuje da su ona l.Il:0deni prin~
cipi;' stavik, time nije dQlmzano Calc Pi t? <:la ih
ljUdi u s€ibi, usvojim dUhovin1B ,prlhyat!J.ju ~ao
nepovrediva praYila svoje prakSe; jer mi vidimo,
da mnogi IjudJi,. zbog. lienog in:tere:'a ~. potreJ:;a
ovog Zivota, spolja priznaju t od0br~vaJu ta PrIL'"
vila dok svojim dJelim.a jasno dokazuju cia VTlo
mal~ l:l1isle na Zalronodavca koji ~.h j~ pl'OPisao,
i na. p,aka0lt(lli je' odredio za~u onima.koji
ihprestupe. .' . ..; .' . '. •..
. 7. Ljudska' d~Ia1U.ls '/1,perav!f1Udd pra1JI1~
vrUne nije njihov unutraiinji princip. - J\ko ne
primamo,iz uetivosti, izjave veCine ljudi kao ~
50
punoJs~e,.vee .~atramo !:i~ su nJlnova 40ela
tumam n]lhoV1h misli, on4a eemo videti dao .
u. sem .ne ~stuju ta pravila baS takp j~o,JC:
msu Oas SalSVlm livereni u njihovti izvesnoot i oba-
v~QS.t. Veliki moraln..i princip "CiJ:li:te kao StO
~ooete dB. v~ma Cine .drugi", ljudi vise hvale neg6
"'t:o. ga 1?fakt:UQlju. All krsenje tog pravila ne mOZe
bIti veclRorok nego sto bi bila Poucavatidruge
daono ~1J7 moralno ni obavezno pravilo; a o'V'(>
~go bl bllo smatrano ludim i suProtrllm onorn.
mteres~ k.offie Ijudi Udovoljavaju kad sami krl;e
to pravilo. Mozda. ee, ipak, biti napomenuto dJa
nag S9.~est odiyra.ea od takvih prestupa, i dJa se time
mvr~uJe unut!'a'snja obaveznost. ifvrstina. tog
pravila. .
8. Savest nijedokaz nekog uro(tenog .1'17.0-
n:n1am
Znog pravil~ . ...., Na to jaodgovllram da nesum-
u to da..mnogi. ljudi, ia1l:011emaju nista za~
plsanou .:"VO]lm srclroa, mQgu ipak,onim istim
putem. kOJlm :Io'laze 90 saznanjadJrugih stvari,. dO<5i
do pr:t~yatanJa nekih moralnih pl"avila iuveriti
sa ~ nJ1ho,,:: .ob.:veznost. Drugi opet1IlO gu doCi
~ lS~g .mlsIJ~n].a put;mr vaspitanja,drustva, i
prrhvatanJ~ obJca2a svoJe zenyje; takvo "lVerenje,
rna kako bllo steCeno, posluZiee uvek da pokrene
~~. r~d ~~vest, koja nije nista drugo v€j5 nasemi-
slJe~le 1~1. sud 0::n?!l'aln0J.ispravnostiili neis:prav-
nosh naslh Vlastitlh akcIJa. A ka<'(J pi sayestbila
dokaz urodenih pr~ncip{l, ondla bU suprotnosti
~o~le .biti urodeni principi; jel'neki Ijudi,m.ad,~
~aJu lS~U usmerenost savesti, cine 0119 st,o. dtu.gi
lzl:>egavaJu.
9;. PTimeri. .zZodela. kojaljudimsebez gme
saves.ii. '"\ No Ja ne mogu. da VidJim bko bi ~je­
dan covek mogao davedro"i samopouzd9.flo pre-
?tUp{l ta mO):'alna praYila ~ad bi onabilauroctena
1 u~zana.u nj~ov dJlIh. Pogle<iajmo sa11JJ()neku
:u-nuJu kOJa plJaCka ~ad, .i vi@J:ll0il1lali Ulljih
ikakvog shvatanja i smisla za m.()raln~principe,
••
61
 no W%lasavaju svecima vade takav Zivot clia pri_
ti ma kolika .zlodela Cinili. stojnost ne <fuzvoljava Coveku da to isprica. Oyd.e
ikak.v~g .:rat:kab ~"ve: ~ilovanja, tosu zabave Ij1;lda izhooim U vezi s tim ie<ian
pas'U& i2; BaumgartenQr-
Ra2JbOJP-lStv:a, u IS 'od kazne i prekQl1"a.Zar IllSU
koji 5U 9iQ'\?:1i slobod:: e i to najcivilizovanije, ked vog Putovanjq,knjige koja se nf.mo'le 1$0 naC:i"
postojale Cltave naClJ ' d .., nil poljima oil na jezikunak,?me je objavljen: lbi(sc.prqpe
,. "h J'e izlaganje deoe,a pogln"U aksa BeZbes in 4egypto)' vidim'Uil sanctumunuTlt Sa-
....OJI . . , divl"ih tivotinja, bilo stalna pr. . ' racenicum .inter arenarum cU,muZos,' ita ute:z:
gladIi ill odal h.J ·1'. n·.a ilipreilrorevana k.ao 1
. to tako mo· va Je .' ," danas U
rar- wtero matns prodiit, nudumseqentem. .Mos. est,
1j!, t= ,~:te' deee.? Zarne stavljaJu JOS 1 • .. ut didicimu s, Mahometistis! 11,t eos qui .amentes et
uanJ·e ~ ~ ..• ' 1 . . ZAJ'OOno sa nJl~
_1.,' _ zernlJ'aroa. d€Cu U grou0V'e. _~.vv1' ·ili·' sinerq.tione Bunt, pro sanctis colant et ve11,erelltur.
n~'.
. , ak' ova umr1a u J:"-&~u, . bumper e~ eosqut cum d.iu vitam egeri'/!,t,inqui'/!,a-
hovo~. maJ~om, 0 Je ki toboznji astro]og 12-:
ih UnlstavaJu a.ko s8f~.ne recnomzvezdQirn.? ill tissima,m" voluntanan~ demum pe1'1,iten-ti.am eitpa.,
jaM. dJa &U l'oden<} t""; n;s bi" a 'u ill i2;lazu bez ttpertatem, sanctitate 'lJenerandos a.~putant, .Eiu.sm~ ,.
zar neIna mesta gd~ IJllP u ci'it~lje kad ovi <J!o.;. di vero genus hominurnlibertatem qua1ldam effro-
ikakve gri'le savestl, SvoJe ~? U jednom delu enem habent,d()rnAJs quas vol'un~ intrandi, edendi,
stignu izvesno doba ,staros . . Ii da su neme- bibendi, et quod tn<Ljus est, c011.cumbervdi; ex quo
Azije, bolesnike za kOJe se
Civi iznose joo 'live van m~ . ' P
k mlS
olaZu na zetnlju
. da»()-
concubitusi poles· seC'lfta fuerit,sancta simiZiteT
h~betur. His ergohominibus, dup-t vivurot, magn()s
,. '1 v •vetru 1 newemenu , •. exhibent honores; mortuisvero. vel templa '/Jel
i ostavlJ8.Ju lZ.~.:z rnilosrda1 pokopavanjeZive mon'!Lmenta. extruuntap-tplissima, eosqu,e contin-
ginu bbe:.}~~ skrUpula obicna je,~:var ~~ gere' ac sepelire maximae fortunae. ducunt ,l0c.0'
deee ,. matra hriscans]dnl,
M' elacanaroda kOJl se s . . S K&- Audivimus haec dicta, et dicendaper interpretem
m~ ' d I' dti J'OOu sopstvenu decu. • a Mucrelo· nostro.lnsuper .sanctum illum, quem
!Ina 1 mesta g ~ JU, . 'decU, da bi ih po--
ribi su ob~~a:,ah ~lisf<tk;~:~·de Ia V~a pri~ eo..Zoco vidimus, pl1.blicitwrapprime c011l.me~dari,
tomutovili 1 pOJe ' d J uPeruu tovili eum eSS(3 hcnnin,em .sanctum, . dipi1J;um, ,ac,~nte­
namk31ko su ,ljU:~ ~~i~v~jim.ropkiniama gnt(]jte praecipuum;' eo . q11,0d, nee fe11l.ina:"'UiTl~
i jelJ. decu. ko]u, 1 nalo'lnice zatu svrhu); ?- ~ unfJ'lfa.m . ' esset, nec:Jlue'1'()rum, sed· tq.tiJt;'!Lmmodo
asellarum concubitoT" at~uemUlaTumP Jos '/Jise'
(a nJID.ksu 1 ~a~s~ile sposobne da radaju, 1 nJif is~ tak.vih sWan o tim V'aj:n~ tpTSkim.svec:jm{l
te maJ e ne, ,I , TupinaIIlbo smatralo Je
bi ubili i POJel~,5_1:1eme k izvJ:"Se osvetu i pojOOu moee se naCiu pismLl):'jetm Dela. Vale od! 25,jal-
dare doCi. U raj -'0. ve . :r
sto . viSeb svojih'eneP::XJa~lJa:
' leme ne zna ni
To p boa nikalwu
nuara 1616, . GdJe•• ~u9nd~ ti urodenI principi pray":
de, pdboZn(h~'ti,.Za.hv<g'l1~,praviCn,gsti, nevin9$ti?
v· pnznaJe nikal;:vog "a, • OdnosnOi gde je onO'!1veopsteslaganjekojeilas
za Ime ozJe, n b _",.6 LJ'udIi ko,je Turd sJ.l,lZbe-
religiju, nikakav 0 r~, . ,. .. ubeduj~ cia .PQI'3toje takva l1rodena pravila? PoSta
,,' . ,',' . ' -,. ,.:,"._ -", ..... '-C'," _,',

1 Gruber ap1£a Thevenot, deo IV, str. 13,
, Lambert ap1£d Thevenot, str. 3B,
• VoSSitlS, De Nili Origil1e, cap. 18, 19,
• p, ' Mart" Dec. l.
• Rist. des Incas, lib" I, cap. 12,
• LERY. cap. XVI, slx. 216, 231.
52
--,---"-"--
, Baumgarten, Peregrin, m,: n, c~P. 1, SoU-. 73.'
Tamo (tj. kod Be/ba u Egiptuj videsmo jednog sara-
e"nskog sveca. kako sedi, go /roo od majke roden medu
pesiianim brezuljcima; Kao .to smo doznali, muha~eaanci
ima:!l1 obiCaj rIa lj1£de Iwji su rnaloumn! i nerazumni .tuju
i obozavaju kao Sveee, StaviSe; smatra}u svetima i do~
53.

sedyoboji z~W 8W tm..ul,Uodi,~traju~~ma.
ubistva u d'1oboj1,1.~ se:
l:lez gn~e savesti..' 1 ne
saxnoto. vee se u mnogIm mestlma neucestvo-
vanje u' :tome. smatra na~v~lll.sramotozn· .Ako
p6g1edJamo po svetu' da VlO=Q lrl-,de. kakVo1. ]e&U,
videeemo daom n.a jednom lll€stutrpe gnzu sa...
VEsti zbQg ~stllis~ri koje ~, :na l:1irugo:nl
mestu, smatraju zaslugom. . ' ••..
10. Ljudi imaju supTotne ,praktic.ne principe.
_ Onaj .ko pailjiv() prouci lstoriju. coveean!?tva i
objektivno p0'gleda sto CD:1'e! razna ljudska pleme-
na po svetu, moCice d ll u~vr~i ~. bi St ~s~() mo...
gao naCiWkav mqralpl pnnc1p•. Ili zq.ytUslitr•Wkv~
moralno pravilo . koje nije negde oID!llovazeno . 1
osudeno opstim 'stavoffi citavih ljudslcih tliustava
Cija su prakticn:a misljenja ipraYi1a.~iv9ta.P()t.Pu.-;
no suprotna pravilima,i.misljenjip;a d~g:Jh (1Z;U-
2let¥: cine samo ona moralna. praVlla kOJa su ap-
soMno neopl1odnadJa pi g,e .druStvo odria1o l1a
okupu; a i •.ta se obicnozan~juII odnCll;1ma
izmedu razliCitil1. d:rusta'1a ).. .. • . '. ..•
11. Citavenadje odbizcUju.ne~ moralna pro>
vila. ...... Oydie ceJ;1€ko IIlO~<J.'T,igoYQriti <laCinje....
mea d'a Ijudi krs~ prayila .ne OO~:qlje da ih 1).7
po~naju. D?pustaxn da taj prigov?J:y<,\zi ~mo g4e
Ijudi prestupaju zakOn. $li~a se ne odri cu ; ~
gde strah od sI'alllOte, p~k~a, ka!?!le, pO<1qlzuJe
stojnim. stot,anja. ion!! koji ~u qUflo ~i'V~H na?od'Vr.a~ni?im
"i.,otom pa se na kro.:h' 'Vol;rao 'poka]aZt ipnhvattZ, .8tro-
ma§t'Vo.' A ta1<'viljudl uzi'Va]u ta.""o goto'Vo neogl''1?,ICe71U
slooodu: mogu da ulaze usvak1f ku<lu•. 4a jedu, da pt;u. pa
cak I da polno opU"; a aleo iztog.op.stenja pr(Jlza~e ,Porod,
i on.e smatra .vetlm. Tak'Vlm l]udt111a, dok 8U ZWt, uka-
zu;uda.kle velike poca.f;'i; a ka,f' umru,poflizu im rilmJ
hramove ili spomenlke. i d.d:e da je ~'eoma sr~Cno ono
mesto gde .u bora'V.ili 19de." polcopan!. S'V~ §to ]e (} tome
trcl>al<J ,.eel <luli smo odnaseg MUkreI~prilko tJlmaca.
Cult smo uz to do. ;e ta; s'VCI%kOgaS7t;0 'V14e\l. na!om
mestll. jaVtlO h.Va!je71 IZtla4 s:"ih fl1"Jlgl~•. kao s'Ve!! b~atl­
sId i izv'1tlrildno po§ten co'Vel,; I to zato §tq 'IU]e nt¥:,
op§tlo nn:Liellll'7t;O.~lsa de¥ma, 'Ve6 s,"no sa mall~n-
cam<> i mazgamal .' .
54
da oni iroaju neko strahopoSWvanje prema njemu.
Ni. nemoguCe je zamisliti da bi ceIa jed!na nacija
mog1a da javno odbaci i porekIle ono za sta Svaki
od. njih p()uzdano i nepogresno zna da j~ zakc>n;
jer takobi to moralo biti kad bi zakon bio od
prirode utisnut u njihove duhoye. MogucJ:lo je cIa
Ijucili katkad javno priznaju morama pravila U
koja u svojim priyatnim misliffiil, ne veruju, samo
zato da bi OOrzali svoj ugled i steklipoStovanj~
medu (mima koji ta pravila =a.traju obayezni.m.
Medutim, ne moZ~ se .zamisliti da bi C€lo jecina
Ijudsko .drustvo javno i izriCito p()reklo i odibacil.c>
neko pravilo kadJ bi oni USyojim duhQvima: nePo-,
bitno i sigurno znalida je to zakon; a ne bi im ta-
~wd: mog1o biti nep<>Znato dasviljudisa kojima
~Ju posla zn~jlJ. to isto;i Z!'lt6 bi s.e. Syaki od J:ljih
J:mJao cia naV1.l~ cd stranedrugih .sav onaj. prezir
19adenje sto ga i zasluzuje oovek koji se jayn,o
06'Jrice coY~n06ti, COyek koji rerneti pozn~ta i pri-
rodna praVlla 0 pravom i krivom, i kojizato i ne
maze biti smatran necim drug:irn, veeotv9rehim
nepri~~~lje~ :rr:ira~srece drugih. Kad bi. makoji
prakticlll pnnClp bIO uroden,~mda bi svako IllO-'
rao znati da je taj princip pravedJan i dobar. Pre--
rna tome, pretpost;:wka da hi cele nacije mogle i
recju i delom, jednoousno i jedinstveno negirati
ono za sto svaki odinjih zna cla je na osno\7U apso--
lutno nepobitnogdokaza isti~to, pravedJnoi dobro
- takva pretpostavka' bila .hi u najmanju ruku
protivrecna.To nam dovoljno pokazuje dia se ni-
j~no. pravi10 k<.>j: Iju?i bilo gde krs.e, ito po
0P1itoJ saglasnostl 1 lIZ Javno odobrayanje i dopu-
stenje, ne moZesmatrati urodenim. Ali na taj pri-
govcxr moramodgovoriti jos neilto.
12.. Vi kazete, Cinjenica d11l1judi krSe pravi10 ne
dokazuj:e dB..im jeononepoznato. SlaZem se;ali
a:ko W pravilo, bilo gde, Byi od recla saglasno krse;
onda je to, kafum ja, dlokaz da ono nije urodeOO.
Na primer:uzmimo rna koje odi onih pravila ko:ja
Sou najoeiglednije izyediena iz Ijudskog uma I:koja
55
 najbolje odgovarraju prirodnQj sklol1CJ'Sti vee.ne
Ijudi, pa je zato samo vrlo malo njihbilo toliko
besramno da ih poiekne, ill toliko nerazu:tn!).o da
u njih pllsumnja. Alro se za ije<in.o tak-vo pTavilo
mo~e pomisliti da je cd prirode utisnuto, nijedino,
cini mi se,· ne hi moglo polagati vise prava na uro-
aenost nego avo: "Roditelji, cuvajte i volite svoju
decu". Aka k~ete eta je to urodeno pravilo, sta
time podrazumevate? Podtrazumevate eta je to
urodeni princip, koji podstice i usmerava delova-
nje svih Ijudii u svim prilikama; ill opet, d!l. je to
istina ko1u svi ljudi imaju u&nutu u svoj UJ::;l,
i koju prema tome Bvi znaju i prihvataju, Ali to
pravilo nije urodeno n:i u jednorm smisluod ta dva,
!'Tva, rani~e iznerenim primer:ima ve'c sam ..do-
kazao da ano nije princip koji utic~ na delavanje
svih Ijudi; .a i ne m()["amo lei sve OJO Mingrelije
i PeTUa da bismo paim primere onih koji zane-.
maruju, zloetavljajj,l, pa cak i unistavaju svoju
decu; niti treba dia. giediaIn9 na to ka<> na. krajnje
zve:r;stv'o n€ki.h divljih i varvarskih..
. naroola, kad.·.
znamo da je izlaganje nevinede~, bez ~=ti
iIi kajanja,bilosv<lltidasnja.i neprek()["avana prak..
sa i kodJ Grka i RimljlO\na', Drugo,nije .tacno ni .to
00 je to urpO:ena istina, pazn./l,ta svim Ijudima:
jer, "Roditelji, cuvajte svoju decu" - to je tako
daleko od urodene istine da.to caki nije nikakya
istina; jer to nije stay, ,nego zapovest, koil:i, ne
moze biti ni lama ni ietinita. Da bismo je mogli
prihvatiti kao istinu, moramo jeBvesti na tvrdJnju
kao sto je 9va: "Roditelji su d~niOO c11vaju
sV'Oju decu", Ali ne maze l';e. shvatitHlta je tQdu..
inQst ako se ne l';hvatasta je zakon; a zak<mse
opet ne moze shvatiti ill pretpastaviti bez zako--
nodavca, kaoni bez nag:r:adie i kazne; prema to:tne,
akore pretpostavi da j¢ taj, ili bi10 kQji drogi
praktiCnli princip uroden {to jest, urezan u duh
kao duznost}, ondJa se mpra pr~tpostavitida. &U
urodene i ideje boga, zak<ma, obaveze, kazne,
56
zagrvbnog ~vota. Jer OOev1dn.o je sarno po sebi
da 'krSenj:e tog pTavila u 0Y0TIl. ziyotunije praceno
. kaznom, 1 dla ono (pravil.o) preffi!J. tome nema sna-
g1f' zakona. ,11 .O'llim zt=.ljama gde je <>pSta praksa
sy~tnanJerIlu. Ali te ideje (koje bi m()["ale sve
blti urodene,*0 je ~akva duznost urc4ena) da-
leko su odurodenosti vec po tomesto ih ne roo-
ze'mO naei 11 jasnOIIl i razgovetnom 9blilru ni kod
.').vakog ::cenog ~li misaonogcoveka. al--..aITholi hxi
e~rogZlvj)l?"i a 1 ana medu njima kojaizgledia kao
~aJ\'er'o~a~lJe o/0gena (misl na ideju Qoga),
.1 stv,an illJe takva. Mislim da ere usledecen). po-
nn
iPavIJu. to P9~tati .oCiglednQ svakom .razumnom
I,.'oveku.
•
1.3. 1z svegastoje receno mOiZemo Cini mi s·ej.
. , ' .... ~'. ..., ....." " "0 .. .. '." "," ........ ...... • •• ,.. .. ••
s~ s:-guI11oscuza¥j~citi@ nijedlnO. pTavilo koje
l]udi ~ g~ SWnOtl Sa opstim dopustenjem krse,
na n:9'Z.e b;tl smat:arw: urodenim;jer nemoguce jre
cia pI l]Ulll, bez shoo ill stl.'aha m1rnoi samo'llVe..,
rs no 1p::sili p'ravilo ~a koje b~ (1?-uZno,. ~o je uro~
f_no):w-orah. nepobli;no ;z~ati. 9apotl<;:e .odJ boga,
> da ,cebog SlguTno k:!lZmtltaj prestup taka da ~
se on vrlo slaJbo isplatitiprestupniku. Ako Covek
ne:rna takvog znanja, on u()pilte ne mo'"ze znati ilta
mu)e duzl1Jost. Nepoznavanjezakona, iIi sumnja
u n]ega, nada da eeseizbecLznanje iii moe zakO...
en
nOOlavca, i sIi €' pohude,mogu ~vesti )jude dia
papuste nekommomentanom p:t:ohtevu. Ali. neka.
ijeda!Il. Coyek vi<lli greilku, i sibu pored nje, pre..,
s~p, 1. va;tr~l spr~nuv dagakazni; neka paired
uZlvanJa kOJe ga l~usava, villi uzdignutu ruku
SVel11Qgueeg, spremnu na osvetu (jer tako bi me-
ralo Sio'akako biti ako je dumost Ul'ezanau duh); i
~eka ~ ondla neko kfZe da Ii bi lju<lisa takviri.
l$gledima pred robom,satakO pouzdanim znBJ.'.
njem, mogli tako ob€Sl1.O i b€skrupulozno vredati
~kon koji•.nose 11 sebineizbrisivo zapisan ik6ji
1m JJ.o.de ~., dJok gakr~e; da Ii bi ljudi, ooeca.juCi
u sebl UpISaJle ukaze ]ednog SVerIloenog Zakbn0'-
57
davca, mogli istovremeno·· amal0vazavati·. i gaziti
nogama njegove najsvetije naredJbe; i konacno, da
Ii je moguce da, dok neko tako prkosi tome Ul'O-
denom zakonu i vrhovnom Zakonodavcu,svi koji
to gledaju, pa Caki vladari i upravljaCil.'laroda-.
i sami ispunjeni istim ()Seeanjem zakona. i Zako--
nodavca, preeutno· saucestvuju s tim, ne izraZa:"
vajuCi svoje neg()dovanje, ne izticuCi nl. najrnanji
ta
prekor? Principi dlelovanja nalaze Se zais uljud..
skim apetitima; alioni su takvi da nes.amo<ja
nemaju nist.a zajednicko sa 'urodenim morllltii:m
principima, vee bi, kadbi im sepustio punza;-
wah, doveli Ijude do umstenja svakog morala.,
Moralni zakoni su dati da buOO uzda i ogranicenje
tih preteranih ~elja, a oni tomogu da pudu samo
ako sadde.· nagradei, kazn~ koje 6e preyagnuti
nad onim uzivanjem kojecovekmisli da postign~
kr.seCizakon. Zato, ako postoji istasto je urezano
U duh svih ljudikap zakon, ondJa svi Ijudil11.O'Ta.ju
sigurno i neizbemo znati.da ihzakrSenj~t<>gza..
kona ocekuje stgurna ineizbeina kazna."'er aJro
Ijudi ne znaju teuroclenestvari,jJi sunmjaju u
njih, onda nema. nikakvog smislainsistira.ti .na
urodenim principima;jer ondla.ti prindpi pis:u-
'UopSte pouzciaono i istinito utvrdeni kaosto Be pre--
tenduje, vee 8U ljudis njima kao i bez njih u
istom nesigurnom ikolebijivom stanju. Svald :u-ro-
deni zakon morao bi nuzno bitipl'a6en pouzdlaJ-
nom sveilcu 0 n~zbeZnojkazni, kojabi biJado--
,"oljno j~ da uCini,s,vakiprestup nepozeljnhn;
sem ako oni ne pretpostavIjajuda je saurodel1im
zalronom dato i uro(leno evandelje. Ovde ne bih
releo da Be pogresno shvati da ja, zato sto negi.-
ram urodeni zakon, smatramda postojesamo. po-
zitivni zalooni. Velika je razlikaizrftedu uro¢!enog
i prirodnog zakona, izmedu neceg sto jeodJ. samog
pocetka urezanounase duhove i nereg srone
znamo, ali 1)lczemo upi:>znati, upotrebljavajuci i
primenjujuci na odgo/aJrajuci naCin. IJ.as.e priroa,.
ne sposobnosti. Mislim da su podjedJnako daleko od
58
istlne oni koji upailJaju u diva suprotna e.~trema,
bilo tvrdeei da postoji urodeni zakon, pilo poricuCi
da postoji zakon koji moZemo saznati uz lJOmoe
prirodne svetlooti, tj. bez pomoCi pezitivnog ot-
krovenja.
14. Oni koji zast11.paju. urodene praktiCne
principe ne kat'll; nam kakvi s11. ti prin-cipi..~ Raz-.
like !k:O(je postoje medu ljudima u pOgIedu prak-
ticnih principa t.ako su oCigledne da serneni cirri
dla je bez ikakyog daIjeg da~za jasneda je, uzi-
majuCi kao kriterij opstu saglasnoot, nemoguce da
pootoje rna. kakva urodena mora1napravila. A 1:0
je dovoljno da nas navedie na pomisao da. je pret-
post.avka 0 urodenim principima prosto proizvolj-
no izmisIjena; jer oni kojitako uvereno goYore
o njima, nepokazuju mnogo voljeda nam kafu
kakvi su to principi. A to bi semoglo s. pravom
oeekivati odJ IjudJi koji toEko istieu temisIjenje;
tesko je imati poverenja. u znanje ilicovekolju-
bIje ljudi koji, tvrdeci da jebog urezao u duhove
Ijudske temelje znanja i pravila~ivot.a, ipak talro
malo mare za poduku svojih bliznjih, iIi tza umi...
renje Coveeanstva, .da nece da 1m pekazu te prin-
cipe, daih izdvoje iz sve one razMvrsnosti kaja
tako muei Ijude.U stvari, kadJ bi t.akyi uroderri
principi pcetojali, ljudi ne bi morali da ihuCe.
Ka.di bi ljudi nalazilitakve urodene stavoveure-
zane u svorn duhu, oui bi ih lako razlikovaliod
ost.alih istina koje su kasnije nauCiJi i izveE iz
njih; rust.a im ne bi bilo 1akSe nego da znajukoji
su ti principi ikolikoih ima, 0 njihovom broju'
ne bi moglo dla bude nikakve sU1"n!lje, b~ ka.o ni
o broju prstiju na rukama; tada Pi. 8'1Takifilozofski
sistem verovatno bio kadar daihnabroji naizust.
No poSte, koliko znam, joB niko nije. pekuSao da
namdade njihov kat.a1og, njihovi zas~pni<i ne
mogu kriviti ljude sta sumnjaju u 'Urodene j:)rin,..
cipe; kad cak ni oni kaji zahteyaiu od:l~udJi'da
veruju u to, neCe da nam- .kaZ'u' k,oji .suto s?,-
59
vovi.. Lako jepredvideti dJa ~i ra&l~ti ljudi,pr;i'-
padnici razliCitih sekta, .trn~ b, poc,eli cia ~ ~~u
liste tih urodenih prakticmh pnncrpa,unell U. nJih
samo one koji odgovaraju njihovim razlicitiJ:n h.i:
pot€Zama i podupiru Il,~ihove posebne slro~e. ,li
crkve; a to jasnopokazuJe <la. takve urodene <stine
ne pootoje. Stavise, mnogi Ijudi ne sarno da ne
nalaze u sebi nikakve uroliene morame principe,
TIea'o, porieuCi Cov€eanstvu sloboduipretvarajuci
taka ljude u obien€ mailin,e,· uklanjaju tiJ:ne .ne
sarno urodena vee i sva druga moralna pravila.,
tako dta onilrojine mogu dashvate kakoista SID
mje slobodno ffioZe da ima zalron, neroaji.l mogue:
nosti da verujuu bHo sta;po tom osnovu, om
koji ne mogu spojiti moralnosti mehani9nost (a te
dive stvari nije lako pomiriti iii dQvesti u sagla-
snoot) mQlraju nuZn01 odbaciti sve principe vrline.
15. Ispitivanjeurodenik principa lwda Her-
berta, ~ Post6 sam ovo napisao, bio sam obav€-'
srenda je lorn Herb€rt odredio te urodene·prin-
cipe u svojoj knjizi De VeTitate; zato sam pogle-
<lao ttl knjigu, nadajuBseda eu!rod Coveka taik.o
velikih sposobnosti naB nesto sto ee me zadovo-
ljiti u tom po,gledu i dokraj0itiID?je trazenje. 1!
poglaIVlju njegove knjige De Insttn.ctu ~~tur~IJ~
(izdan,je 1656, str.76) nasao sam sledeC!h. sest
oznaka njegov;ih rwtitiae ,c0mm1fnes2: 1) P~r~tas3,
2) Independentia~, 3) Umversahta.s5: ~) Gertztu~q6,
5) Nec12ssiltas7 , tj.kako(}n to obJasnJava,Facmnt
ad ht:m;l-inis conservationem~; 6) Modus conforma-
;tioni.~9. tj. )l..sse?tsusnuZla interposita mora~o. A pri
• -
/I _ .
OprirodM 7n instinktu. - Prevo
ophi pojmo'U,1. --PTe'D.
• - PrvobitT/,pst; 'prethodenje. - Puv.
II --...._ Nez,avisnost.+ -Pre·~'.
• - Sveoplitost. ...., prevo
e_ lzvesnost. .__ Prevo
'1_ NUZ110St. _ Prevo
..... Dop;inose ocuvanju coveka. - Prevo
.. - Nacin saglasavanja~ .~__ Prevo
,. - pristanak bez ikakvof} oklevanj/>. Prevo
60
kraju svoje Taspravice pe
ReligioneLaicil, on
kaZli! 0 UJ:'04enim principima ovo: Meo ut TW1l. uni-
uscujusvis religionis confinio ,arctentur quae u.bi-
que vigent veTitates. Sunt enim in ipsa mente
coelitusdescriptae, nullisque traditionibw;' sive
seriptis, sive non scriptis, obnoxiae. 2 0Str. 3.) I
jw: VeTitates nostrae catholicae, quae ta1UJ.uam
indubia Deie.ffata in. foro inteTioTi descTipta<l.
Posto je tako odredio oznake urodenih priIlcipa iIi
opstih pojmova,i usmmo d;;l. 8U oni bozjom rukom
ut1snuti u Ijudske duhove, on ih zatim nabraja.
ovako: 1) Esse aliquod supremum numen;2) Nu'-
menilIud coli debere; '3) Virtutem cum. pietate
conjunctam optimum esserationem, cy.ltus divini;
4) Resipiscendum essea.peccatis; 5) Dati .wae-
mium vel poenam post kanc..vitam transactam4 • -
Marla se ja slazem 4a su tooCite iBtine, k()j~ hi,
U2; pravilno objasnjenje, gotovasigurn9prihvati1<>
svako razumno s,tvorenje, smatram ipak &l. on ni
izelaleka nijeuspeo da dWtaze dJa su to. p.r'ode~
otisci in fore interiori descTiptae 5; jar moram uzeti
slobodu da primetim:
16. Prvo: Tih pet stavova ili tie predstavljaju
I9ve one()lfJ8te pojmove, upisan,e boZjim prs:rom
u nas duh (kad bi se moglo razumno pretpostaviti
da takvi postoje), ill predstavljajuvise 001 toga;
jer postoje i dmgi stayoyi koji bi,i po. nj~govUn
vlastitim odredbaIIla, mogli·pr'etendov.a.t, na takvo
pOTeklo i bili priznati kaollrodeni princip.i, baT
isto tolilro koli:k:Oi .tihpet koj~ on nabra]a; na
Oreligiji jednog svetovnjaka. --,Prev.
1 --, .
• - Stoga aa
se istine koje vrede. posvuda .ne svode
= gf~~i~ebilo koje pojedi1l.<1cne reUgije. ....,P~ev.
• __ Naiiesu opiitdstineone koje su nam Talo M"
sumnji-ua bozja nacela izn'Ut'faup~sane.:,-:~rev. .' ',,:
• - 1) Da postojineko W1}ovnCi bozan.stvq; 2) Da·s".
to boia-nstvo 'Yn.ora,postovati;~XD~ je vTlin,a'V~zttnaS4-poT:
babloli6il najbolji 1/.<lcin iitoval\ja bozanst~·aJ. 4)· Da ~e.treba
pokajati za grphe;5) Da ce pas!e ovog zwota b't> data
'lwJJrada iUl~(l,z-na. ~ Prev~
Ii '~' ~p~saniiznutra. ~ ~r~v•
61

primer qnika6Sto hpCcid9 tebi Cinj; dirugi",
fu.kvih,
i In()Zr.l~'jpS ne~olik:o stotiIla ako.!3e dopl.'(}
Tazmisli. . . . . ..
17~ . DrUgo:N"ekiod tih stay()va ne posecluju
SVe njegove oznake; u stvari, njegova ~1'Y<;: d!r"uga
itreea oznaka ne pristaju upotpunosjj m.leclnQffi
od njih, a Pn:a, dlruga,. tre9' cetvr'ff.i se:~ta ozp.aik~
slabo se slazu :;a n.legovuntreom,.. c-etvrtirn, 1
petim staVO% .3erJ:la stranu tOSi;(} nall1.istorija
dok<l.zuje cia mnogi'ljudi pa i eele nacije, sumnjajl,l
iIi ne V€rUjuu te stavoye, poj~~lli sve; nego.ja
ne mogu.da vidim kako bi tr:e¢i,tj, cia je "vrlll1a
udruzena sapo!>oZlloscu najbolj~postovanjebogiJ."
m()gao CIa bude uroOeni princip, kacl je toime
ilizvuk,,;vrlina", talro tesko razumljivo, taka ne-
sigurn,og zn,a.c.enja, tolikopodlozno diskusiji i teo-.
Sko saznatljivo.1')toga to uOpSte pern:0M;. dla):mde
sigurno pravilo ljudske prak:se, .i moze vrlo malo da
pOl:nogpe upr<!jvljanju nasirnZJ.voto'rn;zato0!10
nije niInalo podesn.0 dabude nazvano urodell1lTI
prakticnim principom.
18. Pogl€dajmo smisao tog stava (jer princip
ili opSti pojam sas~ojise ustnislu, a n~ u zvuku~;
dakle, "Vrlin? je nabolje. p~tovanje !>oga", t.l.
ona je za njega inajprihyatljivija; ako se UZrne •.. .•.
a take najMee ijeste-,.dp. ""\/TUna" oznll.eava one
akcije koje, prema razliCi~om:misljenjuraznih;z.e"
IDalja, zasl~ju p 0 .hvall1,. ob,~a .w.
j .s.t~v. ne ~q
cia u()pstemJe.jasan, Ilego mJe m .llltimt. A.kose
pak uzme da vrlina oznaeava delovanje u sagla,.
snosti sa bozjom voljom, ili sa od boga datim pra-
vilorn,koje je lstinito~ jediIlo meri!0 vrline kad
vrlina oznaeaya onosto. je samo .•J?O ?€bi prayedno
i dobro; onodla jetaj stav,da je "vrlina najbolje
pOOtOYanjeboga" listinit i.jasan, ali 00. vrl? mal';
k:oristi u IjudslWm ~voty;Jero~.seu stya!} ~vodi
p:rosto natvrdnju: ,Bogu jerrulo kadse Cini ()no
sto on zapoveda"; fuvek moZe bitLsiguran dJa je
to i~tina, ali time nijesaznaollta je 'tcdto bog za-
62
poveda, i tako opet nema nikakvog pravila ili ~_
cipa za svoje delovanje, Irao sto nije iID?o ni pre
toga. I PeSto stay "Bogu je milo kaOI se Cini' Qno .
Sto on zapovedl8." kazuje tako malo, mislim dace
biti vrlo malo takvih koji bi ga priznali kao uro-
dem moralni princip, upisan u duhove svih ljudi
(rna ko!iko da je istinit· i jasan). A svalro ko tako
uCini mwaCe s razlogom smatrati jos na stotine
staV'Ova urodenim principima, jer ih ima :rimogo
koji imaju isto takvo pravo na to, a ko:}e jos I)iloo
nije ubrojio medu lU"oaene principe.
19. Ni cetvrti stav ("Ljudi treba de. se pokaju
za svoje grehove") neee nas mnogopoul:iti MO
nam Be prethodno ne objasni looja se dela sInll.'-
traju grehovima. Nairne, pesto reo peccata, odino,-
sno "grehovi", ovde oznaeava, kao i obieno, sva
:zla dela za kOja ee poCinioce postie .kazna, kakav
je to onda veliki princip morala koji nam nare--
auje da zalimo sto smo Cinili, i cia ne Cinimo viSe·,
dlel<l koja ce nan;! doneti neSTI!cu,a ne kazuje nam
koja BU to dela? Taj stay je doista istinit i pociesan
da bu<Jre. ucepljen i prihvacen <Xl onih za koje Be
pretpostavlja da su ye6 prethOdnO nauCili kojasu
dela gresna; ali ni taj stay, ni onaj ranijl, ne mogu
uopste bili 1.Irodeni principi, a j da jesu to, neb.i
bili ni 00. :kakve koristi, Bem 1.1 slueaju kad hi krl-
teriji i granice svih vrlina i grehova bili takode
urezani u IjudlSkiIn duhovimak<l.o urodeni prin-
cipi - a vr10 je sumnjivo da bi to mo-glo biti talro.
Izgleciami nemoguee da bi bqg ure.:;;aou ljudsld
duh principe pomocu reCi taka neodtredenog.zna-
.renja kao sto su· "vrUne" i "grehoVi", koje meriu
ra.4l1im'ljudima znarerazne stvari; stavlSe, tesko
je pretpostaviti cia su oni uopste izrazeni te5ima,
Jer:3U rea 1.1 ve6ini tih ~ncipa vrlp UOpS~l11ter__
mini, kakYe niko ne moze razumeti ako nlJe pry?
uP9znat sa P9jeOinos.timakoje oni obuhvataju.p
praktiCrilin primerima 0 kejima gov()ri~o, foYek
mora preduzima,ti mere na osnovu po=ava.n.Ja sa~
63
mih diem ipravUa· 0 Illjima, odvoj~n.? od reCi i JJ.r'.e
no SID :lm sa=aimena; ta pravUa oovek: mora
znati ber;; obziTa lroji ~ jezik slu.cajno nauciti, en-
gl€Ski ill japanski, pa calc i akci ne nauCinik,akav
je2ik, ili ne bude nikad sposoban da upotrebljava
reei, kaio 81;0 je sluqj sa nenilin igluvinl.ljudi-
rna. KadJ bude. dJo~o da Ijudi lroji ne zooju
rec1,ili k:9ai niS1j. pouceni zakonima ioibicajima
svoje zemlje, ipllk. zn,aju da postovati bogaznaCi
ne uibijati druge Ijud!e, ne imati vise zena od jed-
ne, ne vrSiti pobaeaj, ne izlagati decu, ne uzimati
od drrugog onosto je Illjeg"ovo iakonam to s.am.ima
treba, vee, naprotiv, pomagati ID1.l i zadovoljavati
njegove potrebe - aako smo cinilisuprotnood
toga, kajati se, Zaliti zoo~ toga, i odal.lCiti da. tak()
vis€.ne Cinimo; - kaZem, kad se dokaZe da svi
Ijudi stvarnoznaju i pclhvataju sva ta PrcavUa ~
.ios hiljadu dJrugih koja su takode obulwaeenaonirn
dive-rna opStirn 1'eCima,virtutes et peccata'''V1"line
i grehovi",pnda ~mo imativi§e razloga dapri-
znarno da sU: to opsti pojmovi i praktiOni prin-
cipi; no i Uza· sve. to, sveopi3ta saglasnostciisti.-
nama do Cije.gse :mania moze dJoC:! i na drugi na,-
cin (koobi mogla da postoji tl:lkva saglasnost 0 mo-
ralnim principima) joS ne bidokazivala da su one
urrod€inle, a ja nista drurgo i Ile dokazujem.
20. Odgovor na prigovor da "urm:teniprinci-
pi mogu dase iskvare~'. - 'I'u neoomnogovrede~
onaj laki ali ne bas sadriajniodgovor, naiime da
urodeni moralniprincipimog"u. dabJidu zamraceni,
a nakraju i sasvim istiSlllu1i iz Ijudiskih duhova,
delovanjeItt yaspitanja, obieaja iOpSteg fu:p.enj<i
onih m,edu kojimazivimo. Ta njih(}vatvirdnja, •.~.•.
je istinita, potpu'lliO unistava" onaj argument 0 s~
opstoj saglasnosti, lrojim0ni nastoje d ll .~okaZU:
svoju tezu O~erllm prIDcipiIlll:1'; sem ~'O' . t:i
IjudJi ne rnisle cia· njihovaprivatna. ubedenja:, ilJ.
ubedenja 'njihovie partije, t~ba ·pri:tnJ.ti. k.ao BVe-
opStu saglasnost - jer nijerediak slueaj da Ijl1idJi,
64
pretendujut:i da su em jed:ini pooednict pravog
un:a , odbacuju glasove i misljenja sveg ostalog co-
vecanstva, kao nevr€dne da "e uzmu u obm. Pre-.
ma tome, njihova argumentacija bi izgl€diala ova-
ko: "Principi koje Citavo ooveeanstvo prrima he>
i.st:i;nite. jesu urodeni; principi koje prihvataju
lstinski razumni ljudi jesu pr:i:ncipi koje prima
cela 'oovecanstvo; mi i nasi istomiSljeI1i.ci jesrn.o
razumni Ijudi; prema tome,prilllcipi u kojima se
mi slaZemo jesu modem". To je vrIo zgodian naCln
zakljueivanja, sasvim blizu nepogreSiV<:>sti. Jer
inaCe bilobi vrlo tesko shvatiti kako to d;a po-
stoje neki principi koje svi Ijudi primaju i pri'"
hvataju, a ipak su svi ani izbrlsani iz duhova
m:nogih IjudJi rdav:im obieajima i Iosim vaspita-
nJem; to jest, svi Ijudi ih priznaju, a opet ih mnogi
IjudJi poricu i odibacuju. Zaista, a.ko je svako Ij11d'"
sko delovanje, kao na primer volja naiJih ucitelja
ili miSljenja naSih drugova, baro cia izmeniili
UJl1isti te prve principe u nama, on-da 00 niaID pret-
postavka 0 njihovOffi postojanju vrl0 malo pomoCi
i lUi OOmo ostati u nedoumici sa njima kao i be~
njih; Uprk9S svem tom hvaIisanju 0 prvimprrlnci':'
pima i urodenoj svetlOsti, mi Cemo biti u mraku
i neizvesnosti kao da ih i nema; jeT ista je stvar
nemati nikakvog pravila, odnosn.o irnati jeclJno koje
se mooe iskriviti na sve moguee nacme, iIi imati
mn0i3tvo razIicitih isuprotlllih pravila medu koji-
rna Ille znamo odabrati ono pravo. Medutirn, u vezi
sa urodenim principima, zeleo bih da ti Ijudri jiiSno
kafu mogu Ii oni da budu J1;amaglj€'r:li i izbrlsani
putem vaspitanja i obicaja, ill ne mogu; ako ne
mogu, on4a ih moramo naCi jednake .i jasnekod
s;vako~ Wy€}{a; a MO se mogu menjati pod uti~­
jem slucajno pridJoSlih pojmova,onda ih morillllQ
naci u najjasnije.m i najoeevidnijem oblikutam()
gde su najbliZi izvoil"U - u dece i nepislllE'Ilihljudi;
na koje su naj:II1a!1je uticala tuda mislj~ja. Opl'€7
delili ..se oni za jedno ill drugo, vidieee svakako.
. ~..',. ,'. cUt
5 Dzon Lok
65
 nije<fu.ri ni' dtrugi;'lucaj ne odgovarp.vidljiVirri cj"... ligi}a ill mora~ -;- na taj nacin ,QI1i poenu cia '
njenieama ni stvarima koje svakodnevno zap&- traJu te doktrine zaneobocl1ie ' , ,SIlla~
gle-dne urodene istine. ' same po, sebi oci-
zamo.
21. Suprorni pri1l.cipi u svetu. - Ja rado do- 23. D?daj.mp. tome jos,i ovo: karl ljum k ,;
tako vaspltani, porastu " • . OJI su
pustam da postoji velik braj m.i,Sljenja koja Jju<;U svom duhu Om :h ," 1 pocn.u da razlll1s1jaju 0
pryobitnije' od Oni~ :~j~ ~~~~~~d~ na~unista
iz raznihzemalja, razlicitog vaspitanja i naravi,
primaju i prigrljuj~ kao prvobitne' inesuIrlIljive pIJena, jos pre nego sto· "hJ :un, bilauce--
principe; apoSto su :tnnoga ,od tih milUjenja besrni__ ' • 1 d b . . , J e nJl ova memori"a
slena ill §uprotna jedtna drugi:n:Ja' nemo~6e je da ' ce a a, elezl njihoveakcije i .dati, ,,' 'J,. po-
budu istinita. Ali makoliko da su svi ti stavovi ne-, zato oni ,bez dVOUlnljenJ'a zakl' " :-adnove pOJave;
slJ'enJ'a .,.. " ', ,JucuJu a su tami-',
razurnni, uvek in:lamesta gde ih ljudii smatraju sve- • '<;,JJl1:ZVor ne mo~ da nadu u1;\ebi si
tinj<Jnl; cak i Ijudi koji se u svemu arugom pOlla..., cd ~Oga 1 Pnrod,e utisnuta U njihoveduh6veg'Urna'.?
nau:cena od' cln:umh Q . ' , ne
saju sasvi m razumno radije ee se rastati sa zivo- . pod', "'~ " m ondaeuvaju ta m:iSIJ'€ .
tOrn i sa onim sto im je najdraZe, nego da diopuste 1 vrgavaJu im se, sa "to,' " nJ~
mnogi Ijudi, oclvr' ,pos yanJem,. kao sto lSi'!
sami rna sebi da poswnnjaju u ta misljenja, iii, ciru- zato sto hi t/bilO=~~u SVOJdl.ID roditeljima;ne
gima da ih dove<\u u pitanje. " nisu tako : uce ' ' ~o__ .eea to necine ako
22. Kako !judi obieno dolaze do svojih prin- bili tall: po. ~;- vee zato s'to su od pacetka
cipa. _ Ma koliko <\;;l nam te Cinje)'lice izgle-dajl.1 " 0 vaspltam,l posto se n '.. .
eudne, rijih pQtvrduje syapdqAnje islrustvo; a Wo,. postovanjePcOceIo, misle da jeo~o~~d~6d J€ to
zda nm:n to nece lli izgledatitak0 cudno akoraz- 24, Sve cenamtoi Iati" ':, ' .
gotovo neiz'beZno ak' zgl:aavrlo. verovama, i
motrimo kakvim, se puteviPJ3 i nacinima dolazi,
do toga dia doktrine koje ne proizIaze ni iz kakvog
eanstva i Ijudski Sas~
cfu ziWako ' i
gc: g , a:r;:.o prIroducove-
v, Jervecln.a ljudine:moze
U radJu na s~~!:°p~eZl'~VUesv~og, da~a i:zvesno'vreme
boljeg izvoca vee jz j:lredfasuda' nekedadilje iJ1
autoriteta neke stal'ice, tokom vremena ~,sloznim; . ale ' , 1 ne moze nnati d s '
deloyanjem okoline bivaju uzdilP1ute na stepen 1:a i 0 neTf n.eki t~n:eIj m neke Princip~~/~
religio:znih i,li moralnih principa. !'J"aime,oni koji ~tabilr: .poelV~JU mlsh, Retki Btl IjuditoIik&ne-
sebrinu da vasj:litaju svoju ,dJeeu u dobrim prin__ vove ko,~pov:sn.arazt~~dla nebiimali neke sta-
cipima (kakpo Qni to z()'VU) _ a malo je ~hkoji kOJ'im J p?S~Ju,k~Jl 1m sluze kao Principina
nemaju vee spreman si$tem nekihsvojih Prlncipa a zasmvaJu s,voJa uniovan' " ,' ..
prosudujUiStinito . 1" , "Ja~ pr:mm kOJlma
u koje veruju ..., lllivajl1 u bezazleni, i predrrasuQ.a~ nekinernaju vi': 1 az?o, prravo J knvo; i poSto
maneoptereeem razum one dCJlktriIl€ koje zele da
on zadrZi i prihvati (jer ncispisana hartija ~ :o!etJ:!?cipe" ~;fa:~~~~~~~o;~:;:~h=
bilokakva slova), I posto deca uce teprincipe cim g';tovos~s~ bl~ po~cenidaih ne smeju ispitivati
pootanu iole spooobna da shvataju, a "!lOSle, iIn ih . 1 . prlIl1aJu na Vert! -- bilo to izne ' ,;
potvrduje ,sva njib,ova. ?kolina, bilo ,otvorenim iz- =ti. enosti, 'Uticaja> vasPitanja, ili neprOlniS1j~
j-avama iIi pl'eeutnom saglasnoscu ..... iIi ih, bar l'Ot--
vrduju oni 0 cijoj murlrosti, znanju i, poboonosti ,:25~ Taikva,s1.1oeevidnosva aeoa in'l1ftdil~um'
imaju visoko miS1jenje, govoreCio tim d'Ok.trina:n:Ja ~1~lJe cudo' ~to ni <Xit:C:$~ Ijudi (Posto nav,ika;'~~Cl1
uvekkao 0 osrwvi i temelju na lrome Be gram rei:- nego pnroda, nftJcesce USpeva d1lP~Yo#za
5·
66 67
njih ubozanstvo onopred C:im su Il;avikli d~ P:i-
k1anjaju svoj duhi razum), zauzetl neophodln
Zivotnim poslovima, iIi u stalnoj trci za uzivanji~
ma, n,,6e da ozbiljno sedJnu i ispitaju svoja nac~
_ osobito oui medu Cije principe spada i to d'a pnn-
cipe.ne treba ispitivati. A i kad bi IjUdd imali slo-
bodnog vre=oo.a, sposobnosti i volje za to, koji bi
se od njihUsuclio dJa uzdrma temelje svih svojih
ranijih misli i delovanja, i bio kadar da pod.n.ese
sramotu sto je toliko vremena pogreS11Jodnislio i
bk> u potpunoj zabludi 7 Ko ima smelo.s.ti dla se. ooU-
pre prekorirna kojirna svudabivajU spremnodo-
cekani pni 8to S11. se. drznulida se ne slo2:,e sa 9P--
Steprimljenim uverenjimasvojezemijeilipartije?
Gde Ce se naCi oovek spreman da strpljivo podlnosi
da ganazivaju eudljivim,· skeptikom, ate1stom -
a sigutno je da ce se tako diesiti SVak0TIl koma i
najmanje posumnja U neko opSte mnenje'? Zatim,
ljudi ce Se i plaSiti cia dovode U pitanje teprin-
cipe, j<,r vecina misli cia su tQ si;andardi, usadeni
OOJ bOga. u l1jihov duh dlllJudJupl'avi.1Q<i .lp:itetij
svih ostalih mIlenja. A kaiko ih i p,eiJJismatrali
svetinjomkad nalazeda suta njihove p.a.jranije
misIi, i dta ih i..svi drugi vi1>Qkopoi§tuju?
. 26,. N,aosnovu svega toga lako jezarrQ.sliti
kako Se &gada da ljuqi oPoZa;v:aju idiole izgradene
U svom vlastitomduhu, da s'e zagre'vaju :z:a'1)Dj~
move koje tu odayp.a. nllla2ie,priciaju bpZanSy,i ka-
raktel' besmislie.ama izaibludama, i postaju va1;re--
ni poklonici volova i rnajmun,a; pa secak i pre-
piru, bore i \.lmiru u odbl'ani tih svojih, u~enja.
Dum solos credi't h.aben-do.~<',!sse Deos,. q'Uos ipse
eoli.t.1 Jer poot<> l'azumne sposobnosti duse, koje su
gotavo stalno (iakio ne uvek razborito iIi mudl.'o)
zaposlene,U veCipe Ijudi :he bimJOg'Ie dladduju.
bez nekog temelja i osionca, jer ti Ijudi z:bog leo,.
nosti iIi pristrasnQStl n.eee - ili zbog nedOstatka
, Dok.. veruje d:a tl,'eba $. postQje ...roo ond p(>g<>vi
Iroj"· on sam· ilItuje. '- prev.
68
vremeIia ill dobr:e pomoCi, iIi iz drugih l'azloga n
nn mog:r - da pr~ u principe znanja, da traze'
VOl' 1 po~kl~ lstme, onda je za njih prirodno i go--
iz=
toyo . nazbe~n~ da prihvataju neke po.zajrnljene
~r~ClIJe:; pnnclpe za ko,je' se smatra da pTedstav-
IJaJu oClgledne dokaze 5vih d'rngih stvan 1 da im
zata- ne treba. n~"Vog '!'a-kaza. Svako im primi
neke ~akve 1?nnCl.peu svoJ duh, l0dir2ava ih tamo
s'; postovanJem kakvq se obicno ukazu'e prinet-
~.lma, ne pokusavajuCi da ih ispituje, ve/privikav_
51 ~e da u njih veruje zato stou njih trelba vero-
yati - sv~ ~e takav. biti kadal' dlaprihvatima
~ besn;usheu, .stecenu putem vaspitanja iIi
0?i.caJ~ SvoJe zem1Je, kao uroaeni princip; dJugim
p!llJenJem uvek u Iste predmete on ce konacno
t<:.k0 , zamagliti svoj vid da ce U nakazama, nasta-
~Jenrrm "! svom .vlastitom mQiZ&U, videti slike bo-
zanstva 1 dela nJegovih ruku.
27, Principe treba ispitati. - Vee 00ll)0 mno>-
stv~ s,,!P!?tni.h principa kojih se d:rZe i za koje Be
b~ IJ~di sVlh V'J:'Sta iJte~na, pokazuje kolikQ je
nJ0 dosI~ napl'ed oznaeemm putem do. principa ZiOt
kOJe ,::ruJe ~su Urodeni. Qnaj .ko bi IJoricao cia je
tonacm kOJUIl vecina ljudi 41Q~azi.do onako' oYr-
5!<>g ubedenja U istin'ij;b$,ti oCiglednoot llyojih priIl-
Clpa'.mo:~Ce.se. UV~riti da je vr10 te.sk,oll:1a nakoji,
d~gl naClirL. <lh:las:U~i postojamje j;<).likih suprotnih
~acela u .koJa IJudi c;vrsto verLlju,sa ui:!edenje ih
rn
lSP':l'VedtaJu~ ll. mnogl Stt Ca!{ svakogca&<ispremni
4a.Ih ." za~te
. syoj<lm 'kJrvlju.
. .-.. . _...
Stvarno, ako urodeni
. . .- - . .
pnnpP~pnaJ:U tu privilegijll daihfjudi prihvataju
bez l~pltivanJa, sarno naO$novu :njlhovog vla5titog
autor!-teU;, on~~ne 2IIlam. s,ta Be SVe ne. 'rr1OZe ve--
rova.ti" TIl d~ 1I. sema Ciji. p.r.indpimogu uopste
c
?~e5ti ~ Plta:t;:Je., A akq oni rnogu i tnoraj\,lbiti
lspltam. l stavIJ€nl na probu, Ollda zelim:<i.a.znam
ka!':o ,b~ Be rnogli ispitati ti prvo:):>itni impdeni
pnnClPl; od>nosno, mogu bar sa l'azlogqm qa;zapi-
. tam kak.voe su o=.alre, i 'k.al'.a!kt~stike po kojiina.
69
se pravi urodeni princ:lpi mogu razlikovati ad osta-
lih da bih tako izbegaogreske u tako vaznoj stva-
ri 'uz toliko nmootvo razliCitih naeela za koja se
tv'rdida su urodena. Kad mi to bude pruzeno. onda
eu I'a,dto prigrliti te stavove kaQ dobrodlosle i lmri-
sne; a dotle neka rni bude dozvoljeno da s'kromno
sumnjam uta, jer tle bih rekao da je sveopsta sa-
<11asnost (jedi.na oznaka koja rni je pruzena) dovo-
Ijan znak da bih na osnovu njega mogao dia izvrilhn
izbor i uverim se u neke urodene principe. Mislim
dia iz svega sto je I'eCeno nesumnjivo proizlazi da
ne postoje nikakvi prakticni principi u kojima b~
sa sJagalisvi ljudi" i da prema tome ne postoje m
urodeni ptinc:lpi.
Glava. IV
JOS NEKA RAZMATRAN.TA U VE;lI SA UROl'lENIM
PRINCIPIMAI SPEKULATIVNIM I PRAKTICNIM
1. Principi niS'U uroc:ieni, a.~o nisu. 'U'/'oc:iene
ideje ~oje ani sadrze. - Dasu oni koji hoCe clia haS
uvere da postoje urodeni principi, umesto SW, su
uzeli te principe kaa celine, posebno razmatrili d'<t
love ad k:ojih se sastoje ti stavovi, mozd~ tada ne
bi imali smeIostl da poveruju u lljihovu urod~
nost; jer ako ideje ad kojih su sastavljene te istine
ne bi bile urodene, anda nistavovi sastavlj;mi od
njih nebi mogli biti urodeni,nitibismo ih mimogli
mati ad rodenja. Jer aka ideje nisu urodene, onda
je duh morao ne~ovreme?iti.~ t~h p~m..cipa;
prema tome ani msu urodem, vee dJoblveru lZ ne-
kog drugog izvora - jer gde nema samih idJej~
tamo ne moze bltini znanja 0 njima,ni slagarlJa
s njima, ni bilo kakvih, izrecenih i1i~ljenih,. sta-
vova 0 n j i m a . , ''
2. Ideje,naroCito one koje pripadaju prinCi~
pima, ne Tadaj'U ,se, zajedno sadec0";t. -: Akopa....
Zljivo pogledamo novorodenu, diecu, rmaoemo vrlo
70
m~o razloga da pomisJimo da ona donose mnogo
ideJa sa sobom na svet; jeru njih nema ni hlljma-
njeg tracka rna kakvih sredellili ideja, osim !l1OZda
n~kih bl~ih pojmava 0 gladi, zedl, toplini ine-
kim bolovuna koj-e su mozda oseeala u utrobi; a
najdialje su 00 njih ideje vezane sa izrazima od
kojih su sastavljeni oni opsti stavovi koje smatraju
urodenim Principima., Covek nwze Videti kako ka-
snije ideje postepeno dolaze u njihove duhcJ,Ve i
to sarno one kojima ih snabdeva iskustvo i zapa-
zanje stvari sa kojima imaju pOsla; ito nas doyolj-
no uverava cia, te ideje nisu nikakvi PTVobitni za-
pisi urezani u duh. • , ,
. . 3. A.1{o uopilte postojeurodeni principi, onda
Je lzreka "Nemoguce ie cia ista stvar i postoji i ne
postoji" svakako utodeni princip. Ali roMe Ii iko
pomisliti, i da li ee iko reei,;ja sU nemoguenost i
identic~oo:t urodene ideje? Da Ii,au to icleje koje
poseduJe 1 dionOSi sa sohom na svet celoooveean-
stvo? Da li su to prve idieje' u dece, da Ii one pret-
hode svim stegenim ideja:tna? To bimorao biti
~lu?tj kad bi one bile u:N>iiene. Di Ii dJete Poseduje
IdeJe nemoguenosti i identiteta pre nego ideje be-
log iIi crnog, slatkog iii gOrkOg? Da Ii dete na
osn oVll znanja tog principa zail"ljucuje da mleko iz
dojke nema vise isti ukus kad je na bradavicu na-
trljan pel ell? Ako dete razlikuje svoju rna.iku od
neke strane osobe, i nju voll a odI stranca hezi cIa
?f.IS
li. one to Ci!)i na, osnovu stvarnog znanja, Prln-
crpa ImposS'lbde est idem. esse,et non,lisse t ? Odn()l-
suo, zar duh upz-avlja sobom i odreduje svoj pri-
stanak na osnovu ideja koje jos n Posecluje ? Ili.
t
~; razum izyod!i zakljucke na osnovu principakoj~
J?S ne. ..zna 1 ne shvata? Naiivi "nep}0guCnost"i
"ld~ntknost" oznaeavaju ideje ~oje su jako dalelro
ad toga cia bi mogle biti urodene, adnosno dQnese-
ne sa sobom n.a svet; nuprotiv, meni se cini d8, eo..
• Nemoguce je da ista stvar i "";"toji i
p,,~1.l. ... ""'" ne postojL
71
 vek mora da ulozi :rnnogo truda i pafuje da hi ih
peravilno f=irao u svom razumu: daleko odi ro.~a
da ih dOiI1osUno sa sobom na svet, one su toliko
udaljene od; decjih misJi dIa cemo, ?-ver:en san:, na
osn<:»Vu ispitivanja naci dIa ih nemaJu III mnog~ 00-
rasli Ijudi.
4. Identitet nije uroaena ideja. - Moo je Jd~­
titet (da uzmem samo taj primer) urodena :deJa,
i prema tome tako jasna i oCigI~na ~ smo Je SVl
nuzno morali znati od kolevke, Ja bIh onda voleo
ella mi neko od sedam iIi sedamdeset godina objasm
dIa Ii covek,stvorenje koje se sastoJi od ~ulle i ~ela,
ostaje ish covek kaell mu ~e te:~lZIDen;;; cia. ~I. B':
Euforb i Pitagora, koji 8U = h ~stu .dusu, b~li :sti
covek iako su ziveli na udaljenost~ od nekoIilro
vekov'a; i da Ii je,ouaj petao, koji je takode im~o
istu dullu bio isto sa njima dvojicOIu? Iz ovoga ce
se mooda'videti da naSa ideja istovetnosti !}ije tako
odiredena i jasna da bi se mogJa smatratl urode-
nom. Jer ako te urodene ideje nioo jasne i razgQ-
vetnetako da ih svako zna i prirodno prihvata,
onda ~ne ne mogu biti nooioci sveOlpstih i.nesym:
njMh istina, nego ce neiZibez~.:sta;In~lza~vati
neizvesnoot. Jer valjd!! nece svaClJa IdeJa 0 ~den­
titetu biti onakva kakvu ima Pitagora i hiljadle.n.i:,-
govih sJedbenika; a koja je ond::'pr~va? KO;la Je
urodena? IIi zar postoje dye razliCite ~deJe 0 lcien-
titetu,obe u:rodene?, ",...
5. Neka mko ne misli da su PItanJa 0 cov§'-
kovom identitetu koja sam o'V'de postavio, Sattn0
prazne spekuJacije; a Cak i da ~u one SaInO to, i to
bi dovoljno dokazivalo da u lJudskom razumu ne
pcl$toji ni.kakva urodena idieja .identiteta. Ako. nt;~
pocne malo pazljivije razmilllJati 0 vas:kT~enJu 1 0
tome kako Ce bOOanska pravda. posI~~eg diarta
dovesti na sl.td one iste 00000 koJe su crmle dobro
iIi zlo u ovom Ziv<Ytu, da bi stekle &reCti. ~livnes:eCu
U slede6em. naCi ceda nije lake odrediti sta Je to
isH Covek, <Xmosno u cemu se sastoji identitet; po-
sle toga on nece biti tako neskroman cia misJi da i
on i svak;o drugi, pa cak i deca, imaju od prirode
neku jasnu idieju 0 tome. .
6. Ideje 0 ceUni i delovima nisu urodene. _
Ispitajmo sada onaj matematicki princip, da je "ce;-
lina veta nego dlelovi". Koliikoznam, i <:>n se ubra.-
ja medu uro<1ene principe. Mislim dase on mWe
smatrati tak:viIIlsa isto toliko ["~oga sa koliko i
svaki drugi; a us.tvari nilro ga neCe smatr<tti tak-
vim, kad se $8.1l1O podseti dasu ideje lroje on sadr_
Zi, celina i d e1ovi" po"tpuno re1ativne; a pooitivne
ioeje Kojima one neposredno i pr...vilno pripadaju
j~u prostiranje i broj, prem!lkojima BU celina i dieo
reJativni pojmovi. Pakle,ako su. celina i <:lL"O
urodene ideje, onala i ideje prostiranja i br9ja lnO-
raju biti urodene; jer nemoguce-je ilnflti ideju 0 re-
lativnOffi pojmua da prethqdno nenwmoklejuo
stvan na koju se on O<:J.llOsi, na kojoj je zasnovan.
A da Ii su ideje- pmstiranja i broja. od prin.xle- ure,,:
zane u Ijudske duhpve, to stavljam na razma...,
tranje onima }roji zastupaju ura;teneprw.cipe.
7. Ideja bogostqvcmjanije urodena. - Da "bog:a
treba lltovati" to je ueButnnjivo jedna od najveeih
istina ~oj e je ljucJsJti doh kadar cia primi, i, zasJu-
fuje PrVo mesto meq).l s'>llnW'a[cticIlimprincipi-
ma; ali i ona bi se mogJasmatrati .uroetenom sarno
ako bi i iclieje boga ibq.gostovanjaI:lile UT'Qdene.A
da idejakoju" oZ,nacava iz:raz ,,®gostovap.je"n.e
postoji ).l dl€cjemr?ZU1Ilu, inije UI'€'Zalna u duh ocl
njegoVog. prVJog J?Osi;anka" - s. tim ce se,mjslirn.,
sloziti svako ko zna kako je malo i medu odraslim
ljudima onih koji imaju jasa;n Lrazgoyetanpojam
o tome. eim mi se da nema nistasmesrtije nego kad
se kaze da je debi uroden taj prakticrti pniIncip _
da "boga t;reba st(}Vati" - a d!l orta.'ilistovre1Ile ne
znajuu eemu ,se~stoji to bogoMovanjekojeim je
duznost. Ali o;stavimo to.
8. 'Ideja. bog~ nije urdaena. Ako ~e za ijed[}u
id¢ju moZe pom;islitida je UT<J4ena, ,to se. 8vakakl?
:rilI;JZe, Sl11.Ilogo razlogapOInisliti Z<t jdJejU, boga; jer
73
tesko je zamisliti kako bi mogli postojati urodeni
moralni prlncipi bezurodene ideje obogu: ne IP-Q-
zemo imati pojam 0 zakonu i 0 obaveznooti po-
stovanja zakona, a da nemamo pojam ozakon,Q-
davcu. Osim ateista koje spominju stan pisci i koji
su zigosani. u analima istorije, zar nisu moreplovci
i U ovim novijim vremenima otkrili Citavenacije,
u zalivu Soldanijel, u BrazilijP, U B9randaju3, na
Karipskim ostrvima i.td., koje nemaju mkakvP-g
pajma 0 bogu, nikakvereIigije? Nikolaus del Te<:o,
u svojim Pismima E:x: Paraqua7'ia de Caaiguarum
ConversionepisE> ov(}: Reperi eam gentem n'UHum
nomen habere, quod Deum et hominis. animam sifJ-
nificet; nulla sacra habet, nulla idola', To flU pr'.....
merl naroda klod kojih je nekultivisana prlroda
Q,.~tavljena sarna sebi, bez pOmoCipis:tnenosti i disci-
pline, bez oplemeIljivanja )ll!letnostima i naukarna.
Ali mogu se naei i dlrugi narodi., koji su uzivalisva
ta dobra u vrlo velikoj merl, pa ipak nemaju ideje
ni znanja 0 bogu, jer nisu <,llovoljno usmerili na to
svoje misli, NE> sumnjam cia Ce i 4rUgibiti iznena--
deni kao i ja kad cuju cia· Sijamei spadJaju medu
takve narode; no neka pogledaju sta () tome kaZe
bivsi poslallik francusk9g kralja u toj zemlji",koji
i same Kineze ne smatra milia boljim", A .ako ~
cemo dta verujemo La LUberu, misionan u Kini, pa
cak i sami jezuiti, kojinajvise hvale:IGneze.S1a~
se svi do jednoga i uveravaju nag da su prlpacl,ni¢
sekte »Ueenih", koji tame pred~tiJ.vljajupart:ijurui
vlasti i koji se drie stare kin€$1l:e religije svi od
1 Rae apud Thevett\ot, str. 2.
• Jo. de Lery, cap. XVI.
a MartLnJere, 201,322; T!=y, 17, 545; OV'ing't<m,
489, 606. . snaex:ev~ju re-chpa pu~m :z;ajedniCkQg jezilaulvok
, Relatlo Tripleo; de .rebus Xndicia Caaiguarum,. 4~,
70. {Na§ao sam da to pl€'me riema nikakvog imenakoje
bi oznacavalo boga i ljudsku duSu; uz to ,nemajuni-
kakvih sye'tinja, nhkakvih idola. - Prev.)
• La: Loobere,Dt( Roya1Lme de Siam, tome I, C8JP. IX,
sect. XV etc.; cap. XX, se¢; XXII etc.; cap. :lQ{II, sect. VI.
• Ibid., <to:tne I, cap. XX, sect. IV. etc.; cap. XXIII,
74
'reda a!eis!i' f~-idi NaVare~oya ~abra1tft putO'/)(1.11,ja,
s'(: 1, I Hzst~ma Sultus. Smen:;~um.) A akopazIji,..
VlJe pogledJamo Zlvote I rasprave nekih ljudi koji
nisu tako daleko od! nas, imacemo moZda i sUvise
razlo~a za b~jazan da i u civilizovanijim zemljama.
mnogJ. nemaJU bgs tako jak1e i jasne otiske l:x>zan:"
stv~ ~ svpm dJuhu, i da zaljenja na ateizam koja
se cUJu sa pl'0povedaonica nisu b~zpod1og.e. Mada
to danas bez stida priznaju Samo neki pokvgreni
qedr:t ci , mi b~o 0 ~<mle ¢ulivii3e i oddrugih, kad
IJudima n.e bI zavezhrao jezik:e strah ocimaca vla-
7..~ iIi krlti~~~suseda;·a.• 1l:ad bi bojazall od: kazne
III sr.ama bIla uk1()njena, om bi isto takootVO l1.0
ispc:yed~!i .atr-izarn reCimakao sto .gaispo:ved<J.ju
re
svoJ1n1 .zlvotom. .
. 9. No i bd bi svi Ijudi u svim zi'!'IIl1jamairnal'i.
poJam q bOgu (a istarlja nam lmzuje suprotno od
toga), i-Z toga ne bi slEOcilIo da je ideja 0 njemlJ uro--
.dena. J IOT i kad bi svaki Ilarod znao ime bozje i
lmao bar Mkolikonejasnih pojmova 0 njemu to
ip~ nebi dokazivalo da su ti ptljmovi Prirodni~ti­
sCl. u duhu,ka-o sto ni cinjenica da su reC! vatra"
ill "sunce", "vrucina" ili "braj" i idejek;je one
0:zn8:cavaju, tako opstepoznate i.prihvaeenemedu
IJu<llma, ne dokazujei dJa su te.. ideje urodene. No,
s d!ruge strane, odsustyo togimena, ili nedootatak
tog pajma. )1 ljudskbm diuhu nije doka-zp:rotiv po.-
stojanja boga kao st<icinjeruca davelikLdeo .co.-.
vecaz;stva nema nl pojma ni rem za magnetne do-
l~azuJe da magTletne pos.toji;ili kao soo Cinjenica
da mi 'l1emamonikak11ih ideja. Q razlicitim vrstarna
ande4l ili r.;lzumnih biea. iznad nas nije nikaka.v
dokaz da takya. bi6;l pe ,~toje.• r..judi. s~, nairne,
zemlJe, I .zaton~mogu jz~ .dia. uz naziy~oIJip
s~ari .~?je i~Iljihoya. Qk()lina. naj(';esce .spq;rnln,je
pm:r;e. I nekeldejep,njimf;l; paaIt()Jei;a.kya idjeji'!
praceI);R predstava.gl2 Jz~n()Sti, .v~1iCWe,. n~giz~
van;rednog, ak~ je Pra~ bojazani eab:tWu~ost,.~()
75
ena 'Ucepljuje u dJUh strah od fP80Iutne i neodo-
Ijive sile, onda ce s,?, Qilla uMiko dublje urezivati
i vise siriti, ~ito aIm je to idejakoja jeu skla-
du sa opste:Ijudskom svetlosCu uma i k?ja priroanO
prcizlazi izSveg .na&eg znanja, kao sto je i<ieja j:}oga;
Jer u 8vim de1:im.a stvara!llja pojavljujusei:a¥0
jasno vidljivi znaci izvanredne. rnUdr9Sti i . morel,
da svako raz)imn() st\>'dlrenje,~o Sarno hoce dla .oz.-
biljno razmisli 0 njima, mor;:t,dJoCi •. <liP. otkrica .po-
Za'nstva; a 1Jti$J8.j koji otkrice takvog Bicanuzn?
mina dUhoye svihk:oji su. bar jednom cull 0
njemu t<JHko je veIik, 1nosi sa sobamtako ffi!l0go
misli i saopStenja, da memizgledaeu:dJnije stQse
mogu naCi Citavi narodi toliko Zivotinjs.ki. da ne-.
maju ideje 0 bogu, (Ilego 8ro bibilo ka<i 'hi se naSli
ne1ti koji ne bi irrmli pojma 0 brojevima iIi 0 vatri·
IO.Cnn j~ imebqitje jooanputspwenuu> l.t
nekom del1.J.sveta,kao izraz kQji OZll<lCavauzvise-
no, rnocno, mudro i nevidljivo Eire,. ondasetaj
pojam, zato sro jeu skladil sa principimaroravog
razumaisro je Ijudtima u intereswdaga cesto sPo-
minju, nUZIlJO,.sve vise si'l7,i i· preniO$i nas'V'e dJalje
generadje. lpak,opste prihvatanj~ tog.irnena,i
anjenicadia. i onaj nemislyCi doo ooveCanstvCi..d90-
biva tim p1Jtem neke nesavrilene i nesigurnepoj-
move 0 .njeinu,: ne. do1l:azuju dia je ta ideja ur<J.'-
dena,nego samo dasuoni kojisu je otkrili pr;:t~
vilno upOtrebili BVO} urn, zrclorazmisIili q,l.iZrOci,..
rna stvari i pronaSli njihoy lzvoc; apoilW su Qncla.
manje rnisa.on!iljudi primiIi od Iljih talk:o zmiea-
janpojam,on nije vise' mogao nestatt
U. To je sve.<sto bi iSe moglo zakIjuCitina
osnovu ideje bOiga:, kadbi ollia posrojaIausvi:in
Ijudskim plemeninla i piIa. opstepriinljena OQ •~€~
Iih Ijudi u sviIrl. Z€m1j~. OpSt~ priznavanje boga~
Ju,
po mom tniSljeIl .~.id€$.Ije od tog okvlra; a ako
D:i: to dokaziYalOdaje i<))ejaboga urodena, on~ bi
time biIo~o&l.jeiidi:ja vatre isto t l1ko
ul'Odena, jei':m:iJi;;lim dasesasigurnoSCu moze
76
reei dla u svetu nerna o.sobe koja ·bi imaI!t pojam 0
bogu a da n:erna pOJarn °
"atri.. Kad bi kolooija
male deee bIla smestena na neki otQk na kojem
nerna vatre. siguran sam da omne bi irnali niPo}-
ma ~ ~oj ~tvari; ni imena za nju, rna kioliko da j €'
ona mace opstepnmIje:na i poznata u svemu osta-
lorn svetu; isto tako, .001 bi vermramo bilidJalekopd
rna kakvog imeina ill pojma 0 hogu, sve dokneko
od njih The bi upotrebio svoje misli,na.ro da istr~i
por~dak stvari i njihove uzroke, sto biga lako da-
ve-Io do pojma 0 bogu; posto bi on to pren€O na
druge, sam njihov urn i primdinasld0nost njih0vih
m1s.Ii doprineli bi dia se taj pejam pro.siri i ocirZi
medu njima. .
12. OdgOVOT na tvrdnju: "Bozjoj Mbroti odga.-
vara da svi ljudi imaju neku ideju Q njemu, i zato
im je on pr:irodno urezao tu idejl~".. ~ Medutim.
neki dokazuju da i'e saglasno sa bozjQll:'l d9'brotom
da on. urezuje u Ijudske duhove QZ11ake i pOjmove
o seb, a ne dla ih ostavlja u nu-aku i su111Il.ji Qotako
knlpnoj stvari; (Ia bi on time takOde obe~bedioclla
ga .tako razuman stvor kao sto je co"ekcasti i
pOstuje; na osnoVlj toga zalkIjucujese da je on to i
uCinio.· . , . .
Ako taj argument :b:n.ll ikakvu dokaznu sn8Jgu,
onda on diokazujemnogo vise negosto bi hteIi oni
koji ga primenjuju u ovom$lueaju. Naime,akomi
mD,zemo zakIjuciti cia jebog uCinio za Ij'1ide sve
fifo Ijudi :m:iJi;;Ie da je za hjih najbolj e, i to zato stO
to odgovara njegovoj dobroti, onda ce time biti'
dokazano ne sarno da je on urezao1l1judske dJil.;;'
hove ideju 0 sebi, nego i dia.. je tanto UPi&ro·jasnim
slovima Bve 8ro Ijudii treba da znajll ilivertrtuo
njenJu i Bve fito treba dJa cine ako ho6e da pofiruju
njegovu volju; k,ao i to da imje d1ao voljuiose-
eanja koji .!;u u saglasnosti s tim. SvakoCe, naraV'..
no, misliti da je za Ijud;e;bolje tako, n.ego datrai~
znanje 0 bogu pipajllciu rnraku,kao8t6 sil .pO
recima sv. PavIa CiniIi svlna.rocli ,..
(Delaapostolska;
;,_, ;_ .• ,.... ·'c." ::
77

XVII, 27);bolje nego claim 6eV'olja. sud:n'a. sa ra-
=mom, i· prohtevi sa duznostima. Rllhokatolici.
ltaw da je za Ijude najboljedJa nazemlji bucie je-
da.'Tl nepogresivi sudJ:ija svih sporoya, i da to prema
tome oclgovara bozjoj dlObroti; i cia zato takav su-
dija i postoji. Sa istotakvirn razlog()rn ja onda ka-
zeln: bolje je. za Uucle da i svaki covell: budenepo-
gresiv. Mislim da je vrJo dobar ovakav argument:
"Besltrajno mudd bog ucinio jetako, i zato je 1fIko
najbolje". Medutim; smatr'am cia pokazujemo mal?
preteranopoverenje. u svoju vlastitu. mudr,ostako
ka.Zemo: "Ja smatram to najboljim, i zarl;o jebog
tako uCinio". Povezujuei to sa ranijomte!ri0rn'
uzaludno je na takav n.acin dJokazivati cia . je bog
to uCinio, kad liam pouzdano iskustV'o dJokazuje da.
on to nije uCinio. Ali iako Ijud1i nemaju takve pr-
Yobitneotiskie znanja, iIi idJeje urezane U dJilh,
boija dobrota ipiikim nije uSkraeena; jer bog je
snalxleo Coveka sposobnostima koje su mudoyolj..
ne da otkrlje sve'sto mu je·potrebno za njeg9v~
ciljeve, i ja ne sumnjam da el.]. dokazatida cove'k
maze i bez urodenih princiPA, pravilliom upatre-
bom svojih pri:rodnih sposobnosti, postiei pozna-
vanje boga i sve <irugo sto mu je vazno. :posio
je bogobda.no Covekii spOsobnostima saznallja kak-
ve danas pooediuje,on nije mOTaO, zbog svojeci(j...
brote, da· mu joS i usaduje 1.1. dlUh te uroaen.eprin-
cipe, isto kao 8to nije morao da gradi zanjega kUce
iJi mostove, kadmu je vee daourn, ruke i materi-
jal; a neki IjudJ:i u sv-etu, iako bogati, ne:rn:ajuni
ku~ .ni mostova, ilisu vrlo slabo snalxleveni. nji-
ma, dok drugi opet nemaju nikakvih idejao oogu
ni moralliih principa, ill ih imaju, ali vrlo rdave;
u oba slucaja to je 7..ato sto se oni nisu potru'drlli
da iskoriste sJl'(lje bogatstvo, syoje sposobnosti i
snage za te ciljeve, nego su .sezadJC>voljilisa mne---
njima,obii,!ajimai stvariIna kakve .81.1 ZR1;E>kli U
Sy()joj zem1ji, ne traZE-ci nistayise. .DasmQ jaili
yi bili r9denLu:wllVU Soldanije; verovamo ni n.aoo
misJ.i i pojmovi ne bi otisli dalje od onih Zivotinj-
78
sJdh pojmova kakve imaju :fIotentoti koji tamo
ilive; a dJa je vircizinijski kralj AI><X'ankana bio va-
spitan u Engleskoj, on bi md'alJa postao l.].cen teolog
ill <:lobar matematiear l\:ao i rna lroji Englez· tog
zvanja, jer je SVa razlika i=edu. njega .i nekog
obrazovanijeg Engle-zau tome stosunjegove spo.:.
sobnosti de-lovale u ()kviru nat:'ina zivota, obieaja i
pojmova njegoye zernlje, i nisu nikad bile uprav-
ljene na neka dialja i drukCija istraZivanja; pa ako
on nije imao nikakve idleje Qbogu, to je biJosamo
zato sto se nikad nije bavio JnisJima koje bi ga po-
vele do toga.
~3. Razliciti ljudi imaju razliCiJteideie 0 bogu.
~ Kad bipostoja1enek:e ideje ).tr€zlllllel.l Ijudske
duhove, onda bi.smo,i po.mom misljenju, mOrali
s razlogom (J.cekivatidatubude i!:'leja Q covekovom
StvQl:t'itelju, kao beleg koji je bog stavio nasvoje
de1o,. da bi upo:wrio coyeka na njegovuzavisnost i
duznost; i da bi se u toj ideji pokazali prvenc.i ljud.,
skog znanja. Ali kako ~kasno otkriva kodt diece
rna i traCaktakvog pojma t A i kad ga nademo taIno,
koliko on vise.lici na Inisljenje i pojarn decj eg uCi-
telja, nego 8m predstavlja pravog boga! R:d pazlj!-
vo posmatra napredak decjih duhovll. ustieartju
znanja,uvicieee da na njihov razUm ostavljaju
najveCi . utisak oni predmeti sa kojiIna.se najpre.i
najprisnije susreeu, aod nekih drugihnete naei
n! haga. Lako je primatit! da se njihoveInisli sire
samo llkoliko se dieca upoznaju save&>mraznovr-'
sn0i3cu culnih predimeta,zadrtavaju ideje 0 rijima.
u pamcenju, istieu vestinUda ihsastavljaju, uve,..
cavaju i kombinuju na razne naCine. Xasnijeeu
pokazati kako.oni tim putemformiraju u svom
duhu Ijudsku idJeju.o boZanstvu.
14. MoZeli sepoInislitida su IjuQslre ideje<o
oogu njegove vlastite oZnake, znacj urezaninjeg<)- .
vim prStam u njihove duhove, kadmividimoda
i Ijud! u istojzem1ji, sltiZeCi se istiIri imenolllbo~a,
imaju onjemu sasvim razliCite; Ces]<osuprotllei
79
 nes:kIadne ideje i zamis1i? To sto se oni SlaZutl
imenu ill ZV1J.k'll reei ne dokazuje da imaju i 'll'FQ-
den pojam 0 njem'll.
15. Da Ii s'll mogli i~ti istinit ili prihvatljiv
pojam 0 bozanstvu oni koji su oboZavaJi i prizna-
vall na stotine bogova? eim s'll oni priznavali rna
i jedtno boza,nstvo vise od jedinog, to j,e, vee nepo.'
'!:limo svedoffio da oni boga 11e poznaj'll; i to je dJO-
kaz d!a oni nis'll :i1naIi istinit pojam 0 bogy, jer je iz
njihovog pojma bilo isldj'llceno jediootvo, beskJo,.-
nacnost i vecnost. Ako tome jos dodamo njihove
grube pojmove 0 telesnosti, izrazene 'll njihov:b:n.
'SJiOkama. i prikazivanjima bozanstava, zatim lj'llba-
kanja, zenidbe, isparivanja, pohote,' svade idrtige
niske osobine koje su oni pripisivali svojim bogo.-
vilna, onda svakako neeemo moei da m.is1imo da
je paganski svet, tj. najveci deo coveca!1Btva, imao
'll svom duh'll takV'e ~deje 0 bogu kakve im joe on
sam dg.o, zato sto nije :roeleo, da pogresno m.is1e 0
JJij,emu. A QUO s'VIeapste '81agall1je, tako mncgo upo-
trebljavano kao diokaz, moze 0 uroden;im idejama
dJokazati samo 0'\"0: da je bog u=ao u duhove
svih ljudi lroji govore isti' jeziksamo svoj.e ime,ali
ne i idJeju 0 sebi.; j€T' i ani Jjudi Imjis'll se slagali
u imen'll, imalls'll istowemeno krajnje razliCite
pojmovoe 0 stvari koju to ime OZhaeava. Ako oni
kazu da je ono mniOStvo boza.nstava koje su obo-
zavall paganski narodi predstavljalo samo figura-
:tivne naOTre i=azavanja razmih atributa tog coo-
shvatljivog biea,ili raznih delova njegove provid--
noo:ti, ja na to odgovaram: necu ovde da istraZu-
jern kakvo je sve moglo biti njihQ!Vo porekloj ali
niko TIe molte tvrditi da je prost sV'et mi&lio, tako 0
tim bogovima; a ko hoce da pogleda. Putovan.1e bi-
skupa od Berita, glavu XIII (dla i nesporrrinjern
dlruga svedoeanstva), vidie6e da teologijiJ, Sijam<ica
otvoreno priznaje mnostvo bogovaj ill, kako Opat
od Soazija, 'll svom dneV'l1iku Pt~tovanja u Sijam
(107/177), joo riJ,zboritijeprimeeuje,on;a 'llsustini.
ne priznaje ruikakvog boga.
80
.. .15" Aiko.a:u re~u.da 81..1. :rn.udri Ijudd,svih fi8,,.
G,LJs 1..1.vek l1llahpraililrte pojmov€ 0 jeclinstyuibe-
s!;:onacnosti BozaJJjs,tva, js se stim, gla.Z€:rn0 . Ali ta
tYrdnja ()n~13.,pryo,isklj~cl1jef!;veo.i>stu saglasnost
1.1 sv~m'll osun 'll nnenuj jer- pos~o }e takvih m'lldri,h
y'l1 :rr1o.
d1 maLo, m¢dajedan. na hiljadl.1, tit op-
s,tost Je vr10 usl!A;. drug-c, izgl~da ,:mi da j-e time
jll$PO d?kaz'iTh?\.da naji!J.olj~ inajpravilniji IjudslJd
p'(J<JmoVl 0 bogu nilSu ,bili urezani" vec steC011i .ml,.
i5l ju, meditar;i.j0m,.i pravilnom. upotrebo/n Ij'Lldskili
sJ?Ps<;-bnosti ;naime;, mudI"i.. i razboril:i Ijtjdi 1.1 SV€,tu,
pl.'aviln0'lUi brj,zlji'!l9nJ. 'llpotreoo:rn svpjih misli. i
llma , POptig+lsupravilnepojm[)lyeo' tQ;j'fiekaoi 0
<lr.u;girn ,stv~~a; dol{, su leniinerazumn~ Ijudi,
d¥ldmb:roJ~Jl. '~d, ovih~ ,.pre-uzeli svoje: poj:rn<l''iI'e;
1:l11o~~'Lv~! 1Z. opstetradQcije i yulg<iJ:;nih ideja,n"
razbIJaJuCl W'l1ogo g-lavu 0·, njiill.a.. Akoie •dakli;
~1?ravcl<,nc> sina"tr'l,ti da· je poj<J,ffi .0 .1.>O,g-U.'llToderi
:01l.to§tol su gloi im~ ,svi m¥dri Ij1!di, 911:da 5e i vr,.
}in<, mQI'a~:ma1rati').lrBE!exW1'l).; je:rr i .nj¥S'tl.tn;'ek
POlS'PQJo~valim:Udiriljudi·. • ..... ,.. •.... • •.••
. 1.6. ;Tak<:y je~Cjgl:"clip-obiosl'll~ajsvih:pagaa:l~;
!'lil ;u J€'VJ:'eJ}, hn.,s'C?Il'l. Imul)¥11!ed1l.nci,. koji pri_
zr:aJu :>am.o ]>edno.g boga, iaL.lco.ispo>v~'tiaju tudJo:k-
t:1nll 1 brm'll s~ dana.}lC€ Ijv,de pravi1'l).pojmo..
VJ;lJ1~ o. bogt;l, rusupo,stiJgli m da im.. svi 1judi I3teJ.i;-
n.u lSte i pTavilnoe P?jmpv~ p. njemtto :Kad bl1>rno
ispitivali, kol1ikoljismocaki mea'll rurrna naSH talc..
vihlrojizamiSljaju. ~ogp U oblik1J cQyel>:all:al1:o s€>cii
na nebU;, i1i imaju razne druge besmlslene i nepri-'
kladne ~d~je .() nj€'ffitl ! Hriseani ka? i. '11urci:iffiali
stl m"J:1u sobo:rn Citavesektekoj,esu vatrenio tvr"
dile i dokaziva1e da j€qozanstvo telesllo ida. ima
Ij'lldiski oblik;. p:;l.•.. iako nlidJanasn@l~(> mEldu
~obo~ malo njihkoji re·izj,~snjavaj'llza antl'opO'"
monlza:rn (jasam., d,odv,se;sreoIleke !rojis'll to
ispovediGlli), ip;3ik verujem 'cia ce;onajlc0seprihvati
.; Uocl,g!iJlalu se isto ta:konaJaze .div',,!, odeljU<;a:
-, . Prev.
6 DfonLok
81

da to ispita na9i mnogo Ij~di ~,;og. :miSljer;ia".,
meau neukitn i n€o:brazovamm hriscamma. Udit,e .
saroo u razgovor sa seljacima gotovo svako~. uzr:ac-'
sta. Hi sa mladim Ijudima gotovo svakog staleza,
pacete videti da oni d()duse imaju cestou ustima
bozje ime, ali da su pojmovi kojeoni p:r:unenjuj~'!,~
na to ime take cudni, niski i jadni. cia mko ne bl.
n'log:ao pomisJiti ni da su ill nauCili od nekogra- ~
zumnog ooveka, a.kaJnOli dia im je sam bqg ureza{)i~
svojim prstom takve idleje, .Ja ~od-e nt; vidim ~a... !~
sto bi bozja dlO'brota moral~ blti manJa zato sto;~
nam nij.e snabdeo diuh idejama 0 sebi, ak() nije.~ . ~
nja zato sto n~~ salje u svet n:eodeve'!la tela, 1. s~~@
se ractamo bez poznavanja ma kakVe umetnosti Ih :,
vestine. Mi irnamo.sposobnosti· lfojiffia mozemo PC}- ),j
emo,
lltiCi sve to, pa aik:() i:pak ne prn,tiz Ofl'lda je to
zbog nooqstatka marljivosti irazumnos-ti u. na~'.f~
a he zbog njegove hJedovoljne d()!b;ote. Dl.i bp,g P9Z
stoji to je isto taillo siguI11? kaoli.Ul~_~::_~:lProStnl??
uglovi na preseku dve upravne n,l]e J"""'~.vl.i:-' '"
ki razurnan stvot" koji. je ikadiskrtmo podm:eo dla ;~
ispita istinitostta dV;i stavl.i' Iho::ao se s~oc~ti ~ nji.:,;!
rna' ia1ro nen'la sumnjeda posIDJe mnogt IJuili kO]ly
ne ~naju ni jedM ni drugi, jer msu nikadi usmerili • .•:~
svojemisli tim praycem. AkQ s~ nekOlTI 1lvidi dlCl
to nazove SV~{)pstom saglasnosc1.l. (a to je najdalj'7 .I'
tacka do kfog,e saglasI101St :mO'z~ iCi},j{1 mu to ra~? .••~
dJopusUun.; ?li. takv:boa.·s;<J"eoE~ta s.a?~a~nosoniht
zuj,e da je i~eja . ga - """am h"eJ8J. 7:
.ne dglok.
u. 0,<)
- UTodena.
170 Ako ideja boga nije uroaena, '!l-ijedna dru~ "
ga ideja ne '1J1,oze sec smatrati uroaer:om,. --: ~~ 'I
da iz svegareceno~ o6gledJl1o pTOlbZl8.Zi da,l~e]Cl'i~j
boga nije urodena, iaJ>;:opoznavanje ogfl preps a,;,:c
Ija najpmodnije Qtkri&: Ijudisk9g ~TIla; a k,ad ]'7,
to tako, ja sm"tra:m da bl seo~da.tei8'tro mogla .sima ; .
trati urodenorn. ijedna drug-a lde]a; JeT kad bl bO'g\l;
hio ure-zao u Ijudski razum rna kakav.otisak. rna'!
kakav znak, najprirodnije bi bila orekivati cia ID Jil'
32
bude neka j8osnq, i jednoobrazna idiej80 <) njemu, uko-
liko bi n~ slabe sposobnosti bile kadre da prim,e
tako neshvatljiv i beskonacan predmet. Ali kako
nasi d'uhovi u svom pocetku nemaju tu ideju, koja
bi im bila najpotrebinija, to je razIQg da se jako
posumnja i u sve druge urodeI1e otiske. Moram pri-
znati da ja ne mogu cia nadenJ, ni.ied8on (ukolliko
mogu dia razaberem), i zeleo bih da me drugi oba~
veste ukJoliko oni mogu.
18, Ideje supstancije nisu 'U-roitene. - Prizna-
jern cia postoji JOB jedna iqeja kloja bi bila od opste
koristi covecanstvu kad bi je imalo (a opSte ron€'-
nje tvrill cia je ima); a to je idJeja supstancije., koju
mi nemamo i kfogu ne mo.zemo stem ni culnim opa-
zanjern ni re1'leksijom.Da je primria htela danas
snabde- nekollll idejam, mi bismo SVakakio zelelidia
to bude ona idejalmju svojim sopstvenim spooob-
nostima ne :rooZerno steei; nas'U.prOit tQlne,posto ta
1i ideja ne moee doCi. u nail d'Uh onim ptltevima kfoji-
rna doJaze druge" Clnjeruca je cia mi nekJu jasnu
ide]u 0 toTIl€ i nemamo; pl'ema'torne, reeju "sup-
stancija" tni ne olZnacayamQ niSta osim ·neke'neo..
d!redenepretp()s.tavke 0 ne znamo ni sami cem't.l
(tj. 0 necem 10' cemu n€lna1l1O' pos.ebnu, odredenu"
pozitivnu ideju) a SID smatx-arooza'substratum, ill
podilogu, omh ideja koje znanw.
19, Nijedan stav '!l-e maze bitiuroClen, jerni-
jedna ideja nije t~roitena. ~ J\iLa ilta. tnidakle g<)VOI-
j" rili 0 urodemm principima, bilo urod:eni:rn bilo
prakt1eniro, smatrati cia su neki s.tavovi uro<ieni
,.\.! mada idej,e 0 kojima oni govOl'e ne- mogu ni !1q koji
n.aCin bili urOdtme isto je toliko ve:oovatno kfo.liko
i tvrditi da neko itna U dZepulOOfunti, ada u
isto weme nema ni jednog penija,silinga,. krulJ,e,
.il ili rna leakye druge monete od koje ta s1l1na m<Ji['8o
biti sastavljena. Opste prihvatanje. tihstavova •i
pristanak: na njih uopste ne dokazuj,e. da 8U iqeje
:i=a.'tene u njima urodene; j eru .• mnog:i:tn sluCaj~...
vima Ijudi ce se nuZno sIoZiti sa.re6ma kojeizra'"
zavajus[a>ganj,e ill n:eslaganj,e idiej80 koje oni znaju,
6" 83 .
bez obziTa na to !tako su st€ilclj te idiej-e. Sv,ako ko
ima pravilnu idieju () bog'll i bogostovanju sloziee
se sa stavom "Boga treba po.stovaii", ako joe izra~
Zen je2ikom koji on raz,ume; svaki. razuman covek
koji 0 tome do'sad nije razmisljao bi6e sutra sp:re-
man da to prihvati; a ipak 5e moze sa sigurnoS(-u
pretpostaviti da milioni ljudi ni dana.s ne pooeduju
ni jednu od te dye ideje. Jer, ako dozvolimo cia
divljaci i veCirna seljaStva imaju tdJeje 0 bogu i
bogostovanju (marla covek neee baS lako pOVler~
vati u to ako pocne razgovarati snjima), ja ipak
mislim da ih deca velikOim vecinmn nemaju, i zato
tr-eba tek dla pocnu dia ihstieu posle nekog vreme-
na; tada 6e takode poceti da prihvataji.l ouaj stay,
i poole 6e wlo maJlo sumnjati u njega. Ali kad 60-
vek prihvata stay tek posto ga cUje, to !l'~ doka-
zuj,e da su ideje u nj€'l'IlU urodEme, isto kao sto,
ako je neko roden slep (sa mt'enama koje ce kasni.-
je biti odl5tranje.ne), pa kad pI'og];eda 'sloZi se, na-
raYno, sa tvrdnjom da joe "sunee sjajno", iIi da je
"safta'll zut", to ne dokazu}e cia je em im8JO urodene
idleje {} SUnCU i sjaju, 0' 8afranU i zutam. Dakle, a1ro
takva naknadna saglas;nost ne dokazuje 'dia su ideje
urodene, utoliklo manje ona ffioZe dbka2iati dia su
u1'ooeni stavo'Vi koji su sastavljenii od tih ideja. Ako
nek,o TIna nek'e UJrodene idejoe, meJ,o bih zeloeo da
Cuj em imje su i koliko ih ima.
20. Nema uToaenih ideja u pamcenju. - Neka
mi bude dopusteno da dodam i ovo: Ako postoje
rna kakV'e llI"odene- ideje, rna ka;kV'e idej.e u c1Iuhu
o KOjima Qlll. momentano ne :m:iIS1:i, one onda mo-
raju bi1i smeStene U paro6etrju, a otude moraju
biti iznesene na vid:iik putem se6anja; to j€!>t, ka,d
ih se setimo, moramo =ati dla smo ih ranije imali
u dJuhu 1<:ao peroepcije - inaoe Se s,eeanje ne bi
secalo. JeT' seeati se znaci zapazati l1JeSto putem
pamcenja, odnosno. sa svestu da je to, bila mnije
znaTho ili zapaZeoo; MO toga nema, onda j'e ideja
[nova, a ne zapam6ena; ta svest daje ide:ia bila
84
raJnije u duhu jeste ono sto, razlikuje seea.nje· cd
svih drugih nacina miSIjenja. Ideja koja nijebila
zaopaZe'l1a od druha nije ni hila udubu. Sve ide}e
koje s€' nalare u dubu ill su aktuelna zapazanja,
ill su bile aktuelna zaPaZatrja, a sada sU u duhu na
taY.E.V nacin da putem seeanja mOgLl opet postati
aktuelna zapaZ81l.iC\;Kadl god pastoji aktuelno za,..
pai:anje neke ideje he:;; B€Canja., onda se ta ideja
pojavljuje kao potpuDO nova i ranije nepoznata ra-
zumu. Kad god pak seeanje i2Jnese neku ideju u
aktueITan vidokrug, to biva sa svesC'U da je ona bila
'U U;.'11U ranije,damu ni:jepotpunostrana..Neka mi
svako 100 urne posmatrati 1~ cia. Ii je to' tako; a
zatim, ze[,eo, bih da vidi:m. bar jed/an primer da je
neko uspeo da oiZivi u S€~ju, kao ranije; po~atJ.l,
neku ideju koja sesmatra umdenorn (i to pre negq
sto mu jebila ucepljena. naCinima ).roji cekaJsnij e
biti pomenuti); jer bez ta.kve svesti oranijem za-
paZan,iu ne:rnEl secanja - ideje koje, dolazeu duh
bez takve. svesti msu zapamcene, .ne d1O'laze iz me-
ID9rije, za ~jih s€' ne moZe smatrati dasu pre te
pojave hile. U duhu. Onosto nije u aktue1.IlOffi vi-
d{)JrrugLl :iIi 11. pamC€'nju, nije uopste u duhu, jedf-
:nako kao da nikad ni.ie bila ta.m0' Uzmimo da je
rieko dete imalo vid doknijetoIiko ocJlt'aslo da je
moglo' poznavatii razlilroyati boje; ~ za.'tim su .:mu
:tnTelle zai:v0riJe prozo'r€;, O!Uo jepl'ovelo oetrxieset
.ili ped€JS('!t god~na u potpgnO::m IIlTaku, i za to, vre-.
me izg:ubilo fV.ako ste'~anje p.a idieje boja. kojej~n~
kad !JO'-"edpvmq. T~aVje :bi? slui:aj .jednogslep'0g
o{}veka sa kojimsam j~ r,azgovar8JO: on je kao
dete izg'UibiQvid od boginja, iinJ,ao je tako IDll10
pojmao;bojamC\ l>Bodaj~ roael1 slep_ Pitam. ~e
Ii iko tvrditi dC\ je taj cOlveR: ):m;aotada U sJ1oJ,U
duhu·vi~ iCl"ja..o bo,ja.!l}a. neg().¥ki ·slepae.OO
rodenja? Mffilim da ce so€' iSvako sloZiti da ni jedan
nl dr1Jjgi rrlsU im,a!l:i nikaikye idejeo bojama. Kad
su Ilm.:rwene 0dstr"anjene, on stice idieje () bod~
(kojih se ne seea) de novo, one dola:ze u diuh pu-
85
tern, njegoV'og obnovljeoog vida, i to bez if-akve
$vesti 0 ran;iJem poznavanju. Sad on !DJO'Ze d,a oZiy-
Ijava te ideje, cia ih doziva ,u duh :mad! se nade u
mraik:u. U tom slueaju, posto sve te idej,e, 0 boja-
ma mogu biti oitivljene lrod nisu na vidiJ;:;u, i to
sa svescu 0 rapijem poznav;:Hlju, one &e nalaze
'll pamcenju i za njih s,e ,:rowe l'eCi da, su 'll dub'll.
Time hoCu da katem o-vo: s-vaka ideja koja na~
lam u diuhu a ni}e aktuelno na vidUku, Hi:l.l""'"
'll duh'll samo po tome sto se nalazi u. paro,ce11jl1;
aako nije upamcenju, nije ni 'll duhu; a
naIazi upamcenju, nju pam6enje moz,e izneti
aktuelni" viddk samo 'lIz. zapa:Zanje ,da ona doJ,azi
iz pam6enja, to jest daje bilaranije po:zn<lta
je se sa,cia seCa1I)O. Rtema tome,akJo 'postc~joe
dene ideje, ,onda ()Il1€' IDor;aju biti ,'ll P~fi;:~6~~~
inai;€ wypste ndsu u duhu; a ako SI1l u
onda mogu. bitiqZivlj,ene bez ilGakvog Sp'YUas~lJ
uticaja; i k,ad god dodu ).1 duh, dome
nd€', tj. prae:ene su zapazanjetn cia n1sru sa;sviim nove
zadruh.J izmedu onog~to se,nalazi, u. p am6en j'll
er
ill u. dlUhu, i onog sto nije tam0 postoji ta staJna
i bitna razlika --:-- da kad se-tamo pojaviono sto}lije
bilo 'll PIDne:enju,()Il1o se 'llv€!k' pojavljuje ,kaiOix>t-
puno JJ.()ViO i ranije JJ.,epozp,aw; doE s€' onq SID &e
nalazi 'll pameenj'll iIi d'Uhu~ kadJ bUJdJe putem se-
canja sugerisano, pojavljuje !lJ!e 'lro() %!'!!v<>' vee ~ao
nesto sf,o duh tf.e,lsp u s,ebi, ~<ljll6i cia je railije
bilo tu. Na taj n.e,Cin !11oZemJo pr:0V€T.iti da, ~i
duhu postoje neke uJ:'Clden~, ide-je pre llti§~ka 0I>~:-:
zanj a ill ra.znJ:);s~jahja. ,Rac1o bih naSaoooy;eka lj:OJ1
se S€tio ijedne takve ideje, bilo onda ka,d je d~
rastoo do upo~be runa ill u ma 1rod~ dirugo
.me' coveka k:0me op.>€ nisu bil€!!J.ove pqsl€ rodfO'-
nja~ Ako'neko rekne <:J;a u duhu PQstojeideje koje
nds'll u pamcenju, zelim da on to objasni i uCini
shvatljiviim. • ' . , ' , ' . . ' ,' ,"
21. Ti pTincipi nisu uToaeni; jeT SU oq ,male
koristi iIi nepouzdani. ~ Pored I(NO.g sto,sam ve~
86
relrno, postoji joo jedan razlog zbog lwjeg ja sum~
njam da ISU ovi ill bilo koji prineipi urodeni. Ja
sam PotpUfiOuveren da je- be$krajno. mudri Oog
stvorio sve stVari u savrsenoj mudmsti" ali ne
moguda shvatim zasto bi trebalo smatrati da je
on urezao u Ijudske duhove neke univerzalne prin-
cipe, kad ti takozvaniurodeni prlncipi, ukloliko
sou spekulativni hisu od naroC,ite koristi, a ukoliko
su pr:aktieni nisu saIni po sebiocigledlni; a nijedni
ni drUgi ne- mOigu se razli'lrovati od nekih dIl'U.gih
istina za koje sene dopusta da su llrod€'lle,Jel"
cemu bi morale biti vrezane u duhbmjim prstom
i4eje koje duhunisu jasnije od onih koje stioedoc-
nije, ili se cak ne mogu ill razlikovati od njih?
Alro neko misli da.postoje takye urodene idejei
stavovi, koje se posvojoj jasnoei i korisnosti
razlikuju od svega sto doJazi u duh spolja, stoon .
stice, tome valjda ne6ebiti tesko da nam kaZe koj.e
su toideje, pa ce onda svako 0& nasbitikadar da
sudli da lisu one takve ill nisu: jel", ako postoj,e
takve urodene ideje i utisci, potpuno razli¢iti ad
sveg ostalog opazanj,a iznanja,svako ce ih naCi
u sebi. 0 dokazanosti tih, takozvanih urQden~h na_
oela veC sam govOI'io; 0 njihQiV'oj kar:isnostiimacu
joB prilike da g<)V1Ori:tJ:l.. .... .
22. Ljudi otkrivaju, Tnzlicite stvari zato ito
razliCito primenjuju svoje sposobnJOSti. T Da, zac-,
kljui;im: neke ideje S€!J:]JameCiJ razumu svakog
covekai neke vrs,te, istina, proizlaze 1z bi1Qo kakvih
ideja, eim ih samo duh spoji l,l stavove;d'ruge
istine rnogu da' budu otkrivene i prihva6ene,~
kad se ideje sredeJJ.e u Tanac pravilno up.=ede i
iz njih pazljivo izved'll: zaklju.i;ci. Neke odJ onih
prvih, zbQg njihovog taw, opSteg i laikogprihva-
tanja,ljudi EU pooell pogreSno &matI-ati umD:€11i,..
rna; istina je medutimda se id;eje i pojmovi'llop-
ste Xl€' radaju sa nama, haskao ni umetnosti i na~
uke. Nase spoo01bnooti, dJoduse, otkrivaju .neke od
njih brne nego druge, i zato su te prve Sire prj...,
87
 hvacene; ali i to zavisi od toga na kJe1ji naeil1. upo-
trebljavamo organenas,~g tela i moei nasegdJuha
- jerbo,g je obdario ljude spooobrtootima i sa:"ed-
stvima od Cijeg nacinau.potI'ebe zavisi kakve cemo
mi istine otkriti, prihva.titi i za,drl;ati. Vel.:ike razli-
Ire u pojmovima koj,e rtalazimo medu ilj'Udima dc-
laze otuda sto oni.,razUCito upotrebljavaju svoje
sposob!l.OiSti; doik iL~ki(i to veci11.a) zloupotreblja-
vaju S'1oju moe saglasavanja, time stc primaju
stvari na vern, iz lenolsti pedlvrgavaju svojeduho..
vecldktatima i gospodstvu drugih, ito karl.se rad:!
o dioktrinama kej,e bi Oin,i bili duzni dapaZljivo
ispitaju, a ne slepo prcgutaju, vemjuei 11.a re,e;
drugi opet prirnenjuju.s:voje misJ.i sarno na mali
bmjstvari, upoz11.aju te stvari d0'1'Olj11l0 i Caksticu
ve'1iko ZIlainje 0 njima, ali ne 'znaju niSta drugo,
jer niloodnistl pustili svoje miSli da se upUiSte u
nekadruga istraZivanja. Na primer, da su tri 'U!gla
u trouglu jednaka d'i7ama pravirn. ugloiVima, to je
istina ta);;o pauzdanak<lk;o sarno mcze biti, po mom
m1S1j,enju ociglec1nija nego mno'gl odlo,nih sta'i7O~
va kaje smatrajtlprinciplma; a ipalk postoje mill-
oni Ijudi koji mo~da dobromaju 'cJ.ru.ge st'1ari, ali
to u:opste ne zuaju, zato sto nikadJ nisu zaposlili
svoje misli pitanjem tih uglcva; a i onaj mji pouz~
<:llano zna taj stav, moZe ipak da ne zna'r'ililta 0 isti-
nitosti' nekih drugih stavova u sarnoj rnatematici
keji su isto tako jasni i (j,Cigleooi kao i taj -zato
sto je u istrazivanjutih matematickih istma zausta-
viosvojemisli kod neke granice inije otiSao daIje,
Isto .se tako moze dogoditi i 00. naSim. pC>jmoiVlma
o b&anskom biCu; jer iako nema :!stine kojubi
covek tnogao se'bi tako ocigledno dokazaij kao sto
maze postojanje boga,ipak onaj koji se zadovo-
ljava sa stvarlma kakve na1az:i u ovom svetu, u.J.oo...
lilio one sluZe njegovim uZivanjima i strastima, i
ne ulazi malo viSe u istraZivanje njiliovih uzro..
ka, njihcve svrhe i eudesnog poretka, nemi&li 0
tome pazIjivo i sa tru,dom ~ taj mote dJugop~
88
Ziveti bez ikakvog PO~ma ° takvom Bicu; .a .a.ko
mu peko putem govora stavi takav pejam u gl<lvu
~xn .ce mo~da u to poverovati, ,ali akonije sam, t~
ISpl'tao, ;llJegoV'o znanje neee biti nistasavrse'llije
,:d zna,nJa onoga lroji ):1i Cuo da.su triug41 'waughl
J€dnaka dvama pravlm uglov.u;na,p,a primioto
na vern, ne, ispitujuei drokaz,tako, da OU'], nema
sn:arno znaIl,je'oistipitosti tog stav8", v'€c daje sv;oj
p~l.stanak kaJO. veJ:"0,v:atno mlsljenje; a da je par-
211J1;-'0 ~~potreb1!o' svoJe SpOIS.ObIliOSti, qne ,bi rou to
r:a.zJaSill1le ~ uCinileocigleooim. ,Ali otom~ samo
~-;:r€d, to>li_~.o da pOkaZemkolikoJ:l,ase znanje za-
~l ad pravJ.l~~ upotrebe O'llih mo¢i koje nam je
~lr:oda J?O'~i1a, a kako malo zavis;i od onih ttr'o-
0.;:'11]1 .p:::n:c:rpa~a JrOk senapl'aznopretpol$tavlja
do,; Sl1:!:?J:- ~y:un.lJudiml:lza.upravljanje;akadJ biti
p:r1nqm bili u njima, Ijudi. bi ih morali 'zn'~ti· ,
Vb" 'b' ' . '"~ .' .. n, Jer
cem'u llnacre 'l.Ii tu; a posto ih ni]'edan C ,~.1.
' v
~l 'ti • .. -' ' . , ..,' ," CiOY""'- ne
:" 1~, m, mQze tia .ih razlikuje odcIrtigih steeenih
lstlna; mQz€;:rno sas,y.tm l~p.o. Zak1JUCiti& oni ine
p<YstoJe.
2il· Ljudi morajumisliti isaznavati sami, _
Ne ,znam 00..• k~~e lk;ritiku naiCi ova sumnja
u1.1TIQdene pnnClpre ·.k;odJ IJudi .koji ce. biti spremni
~ t'? .nazovu"potkopavanjemstarih temelja zna-
:r:J~.~lZVe~;n~ti"; ja slml baT sebe uv~o dJa je put
k?Jl~, ~ 1saO u skJadu sa istinoltD, i dazato 00
U~VTscuJe, te .temelje. Siguratn slml sa,m0 U .tod
~ U ovoJ. raspravi nijebilo stalio nidanapus~
m ~ ,sl~ rna kakavautoritet; iilac s~ jerdiino
za 1,stinom,.1 Ina lruda meona v<Jdila,moje :misli
su Je r:epI'l,s~asno slemIe, ne gledajuei dali tim.
pu~m ~diu ili ille i<:1.1u joo neCij'e stope. To ne znaCi
dJa J~ n<: ~u~'€m duZno.po'~tovarije miSljenjima
drug1h IJud:!~ a~ ,k~acnoj, najveee postovanJe. jtre'-
ba. uf~vati lStim, Nadam Se sarno dIa se neee
s~vatit1 kao <:lirSikost sto eureOida bis;momi mazda
V1~ navredovali u;otkrii,canju racionalnog ikon'"
i;€;rnplativno~ znanJakad bismoi \Ita. traZili' naiz'l"c..
89
 ru,u posmatranjU @:mih stva:ti, i kad bismo se u
tom trazenju viSe koristili svojim sOipstvenim mi-
slima nego mislima drugih; jer, Cini mi Be, isto
je tak6 nerazumn6hadati se cia cemonesro saznati
raZ1lIThQm drogih IjUJdi, kao i da 6emo nesto vidieti
ooma dirugih. KoUko istine i razumnosti sami
posmatramn i shvatamo,. toliko pravog i stva,rnpg
=anja pos,edujemq. To sto misljenja dirugih Ijll(ji
leMe u nasim moz$ovima ne cini has nimalo pa,..
metnijim, makar ta misljenja bila i istinita. Ono
sto je u njima bile> znanje, u nasje sarno diqktri-
narstvo, ako &e mi. slaZemo samo zbog uglednih
imena, a ne upotrebljavamo svoj 1ll1l.-lmost<J, su
oni Cinili. ~ da shvatimo istine koje su njima do-
nele ugled. Aristotelje svaltako bio uman sovek;
ali niko ga nijesmatraoumnim zato st'?' bi on sl€'-
po prihvataJO i samouvereno~a,zivao; fuaa mi-
sljenja. A akoo (JTI. nije postao filowf time sto bi
bezispitivanja prihvat~o tude I?rindpe, ne bih re-
kao ni cia ce iko mugi posta.ti filozof tim putem.
U naukmna svako ima anoliko lroliko stvarn.ozna
i shvata; ono .u sta Mm,o' veruje i st,oprlmana
vecru, to su tek parCio koji, iako doom pristaju
u svoju eelim.t, ne dddaju mnogQ zalihi onoga koji
ih sapira. Tak;v" pOz,ajrnljenobogatstvo, kao ca'-
rooni novae, makar '1illo zlato u mei iz .koje je
primijeno, biCe, lisee i praSinakad.. dIOde u
upoj;rebu.
24. O(lakle (lolazi verova77,je 1,turoae= priw-
cipe. - Kad. su Ijudd nasli. neke .QpStestaVQveu
kode :;e - &rnbi sarno biU ,shvac§li - nlje moglo
sumnjati, za njih je', =am, bHo .najpreee i naj-
lakse cia zakljuce da su ti 8tavoVi. urodeni; POOt{) je
to biilo prihvaceno, leni su se oslobodilit:r'Uda dJa
istrafuju sve tosto je nazvano llrO,deil1i:tn,a ko;.
lebljiVi. su prestaIi da istrafuju. A oil1ima.kojisu
hteli da s€' napravegospociarima i uCiteljima jako
je is10 u raeun da postave kao'vrho<Vni princlp to
da principe nilloo ne sroe ilSpitivati; j>eTpOOto 8U
90
jednom utvrdilinaeel0 dJa postoje urodeni prin~
eipi, njihovi sledbenici 8U IliliZno morali. prihvatiti
neke dioktrine kao takve; time im je u stvari odu-
zeta. upotreba v1a:stitog tuna i $uda, i ostavlj<e'no
im je da veruju u te dioktrine i primaju ih na ree,
bez daljeg ispitivanja; u takvom stavu slepe la-
lrovernosti, njih su lakSe mogli potCiniti i isJmri-
stiti neki ljudii' kq.ji su bili, V'esti i cijl jeposao bio
da ih vode i usaauju im nacela. A kad Covek ima
vlast da bude di,ktato[' priillJcipa i '!leiteIj nepoll"e-
civih istina, i da nateruje druge da pmgutaju kao
urodeni princip OillJO sto moze sluziti njegovim in-
teresima, onda j,e tom Coveku zaffitadata v,elika
moe nad drugim Ijudima. A dia su ti dmgi ispitali
na koJi n,l<ein ljudi stileu =anje mnogih opstih isti.-
na, naSli bi 4a te istine nasta.ju u Ijudskom dluhu
kao rezUltat postojanja samih stvarl, karl ihpo-
smairamo kako weba; i dla suone bileotkrivene
putem primene onih sposobnosti lroje je priroda
podesila da primajtl stvarl i sude 0 njima, uko1iko
se pravil:n,o primene na njih.
25. Zakljucak - Udaljem raspravljanju na-
meravam da pokaZem kako razum postupa u tonte;
pre no sro prectem na ro moram konstatovati da
sam doslad bin prinuden da izlazEml razloge zhog
kojih sumnjam u urodene principe, kako bih time
raskrCio put dio, onih po mom miSljenju jedino
isi:initih temelja na kojima ee se zasnivati nasi
pojmoVi. 0 Bopstvenom =anju; i PoSto nekl argu-
menti protiv urodenih principa proizlaze iz opSte-
primljenih misljenja, ja $am morao da uzmem
neke stvari za gorovo, sto se teS[ro maZe izbeCl kad
Covek predlUzme dia dokaZe Iamost iIi neverovat-
nast neke tvrdnje; jeT u polemikama se desava kao
u napadiima na gradove: akQ je = zemJ.jiste na
koje tr€ba postaviti baterije dovoljno Cvrsto, ne
pita Be od koga je ono pozajmljeIlJO, iii kome pri-
pada - dovoJjno je da dobro sluZi za neposrednu
svrhu. Mectutim, PoSte> u nastavku QVe rasprave
91
zelinJ. da podignem jednoiQlb::-aznu. i d!o~le~u Zgra'-;
d'll' nadamse dIa eu je, k;o1iko nu mOle iSlkustvo 1
zapaZanje posluZ.e, izgradiiti na takvoj b~ d8.
neeu morati da je podupirem podJgredama 1 stu~
borvima, oo.1anjajuel se nil' pozajml}ene ili napabir-
cene temelje;a ako se taj moj <!vocac pokaie kao
kula u vazduhu, ja eu sEe baT potruditi da ona
bude dobro sastavljena i cia se dirZi zajedno. Ujedno
upoiZo;ravam Citaoca .da ne ocekuje odl mene n~
po't'ecive ubedljiv€>demonstracije,alw mi prv()n~
ociobri privilegiju,..- koju dJru.gi tako. Cesto sam!
uzimaju ,.... dasvoje pnncipesmatram QlakazaiJ.:i:m.;
u tom slucaju ja ne sumnja:ffi da eu uspesnodo-
kazivati. Sve sto mogu cia kaZem u korist princi;PB
nil' ko'jima Ce, se zasnivatimojedalje raspravJ..la-
nde. j,este da mogu same> da se' poz,orvem na ne-
pristrasl!l'o iskustvo i zapaianj e samih lj'lldi, da
sudJi 0 njiho'voj istinitostj ili neistinitosti; i to je
dovo1jno za ooveka koji ill€' postav1ja sebi ~akay.
drqgi .zadatak vee cia :i:skreno i SlobOOno 121021
svoJa nagactanja 0 jeanom predmetu koji je po~
malo ob<l;Vijen tminom, imajucr ka-o jeddni cilj n€-
pnstrasno istraZivanje ietine.
KNJIGAII
G lava I
o IbEJAMA U0F'STE, INJIHpVOMPOREKLU
b Ideja je predmet miSljenja.- Posto joe sva-
ki oovek sam u sebi· s;ves
tancia misli, ida ono'
CUne se njegolV dub bavi dok mislijesu klejekoje
se 'Ll njemunaJaze, ,l)jema n:ilrekV'e sumnje da Ijudi
1maju U Ilvo:qrduhu razne, ideje,kaoo sto su na~
primer 'Oitle kOJe se izraZavaju" reC:iina "beliha" ,
"tvrdloca", '"slast", ,,misljenje", ;,k:rei:anje"; ".~
vek",;,slon", "vojsk:q.", "pijanstvo", itd. ,Prern~
tome, na p!rV1om mestu treba istrazitikak6ih on
srti,ce. Znam cia postoji prihvaceno mlS:1jenje dJa
Ijudi imaju uI10deneideje IprVobitn>e "aprile, uti_
snute1.l njihov duh nasllmom poiSetku Mea. To
mrsljenje sam V'ec opi§irno jespij;a,p,i smatr'mn da
Oe0lt10 !ito SIlm rekao uprethoclir}oj knjizi bitimno-
@D. lakse primljeno kadl budem. POk,aza;o ()da1d~
razum dobiva SVe te icieje koje PR'Swuje ~kojim
pl.1.tevima i stadijima one !dola~e u dub; za SV'e-
doCan:stvo 0 tomeja 6t.l s.e pozvatinaiskustvo i 7..at-
pazanje svak,og .ooveln1-. .
2. Sve ideje poticu .i2; oSE!taili refleTcsi;;e . .....,
F-DetpOl&tavilllo dJak}e da je dJuh, kftko se kaze, be?
papir bez ijednog 810va, hez ijedn,e i<leje; na l;:oj1
naCin se onispunj<lNa? Odakle OillJsti6e onu9g...
romnuzalihu .koju jeInaI'ljiva i noogrampel1ilJ,
93
 • nvvlnvo be- spoljasnjim predmetima, i zatoga :moZeno dO&ta
, ta ~ likaJla na nJeffiU, sa 6'~'~
ljudska roas 1~~_ ,.< ? Otkuoo. rou say taj mate- adekvatno nazvati "unuiJrasnjim C:'U1orn". Ali kako
. raznO.ll<'Os<;u. .--' ro sam ono dru:go nazvao "oaetom", na:zvacu 0170
s~aJnorn " ,oa? Na to ja odgovaram J"""r.;0.
r.lJal ~. 1 znanaJ. iskustvu je zasnovano, 1.lZ "razmi.s1janjem" ill "refleiksijom", jeT ono PruZa
reeJu: 12 lSk;US.tv. ,. ~i 't'oizlazi, sve nase zrumJe. sarno one ideje koje diuh stice razmis[jajuCi 0 svo-
njega u ~aJa:JoJ. ~J k~ja pribavlja nasero .1'a zu- jim sopstvenim unutrasnjim de1ovanjirna. iPrema
Moe zapazanJ~. Jie "ljenja _ bilo da ee' baVl spo- tome, u nastavku ove rasprave pod refleksijom
mu say mare.:Ja mIS ..... ~ iii da mi saw po- poodrazumevamzapazanje svojih sopstvenih ra<l-
• ., 'ulrum predlrnEIoU"a, . ' nji odJ strane uma, put€'11l kojeg razum stice ideje
ljasnJ= c,' . ' 0' ,acije naseg duha, l1'a-
~matramo UI1utrasnJE
~ .. Tadva naClna zapaz'anJ'aJesu
p e r , , "

' '. o tim radnjama. Te dve stvari, dak1e, - spoljhe

zmisl)amor; n~lma;:h' ,.."rbdstieu sve idej e koje :im;a- materijalue stvari kao predmeti os·eta, i unutrasnje
izvon znanJa, 12 nJl "'-, v • ati !'ad.!l1je naseg duha kao predmeti refleksije, predi-
roo iIi koje prirodno roozemo:lID :de'a _ Prvo'. stavljaju za mene jedine izvore iz kJo1ih p1'o!istieu
, 3 P dmet oseta joe-dan tzvor t ? dm sVe nM,e ideje. Izraz ,,1'a<lInje" upotrebljavam ov<le
. re . . dlinirn C:'ul:lllm pl'e ' e-
NaSa eula, bav€Cl se J?:<:J€ azmh opaz,aja 0 stva- 1.1 si1'okom smislu, ob1.lhvatajuCi njime ne Sarno
tima, p1'enose u dJuh ~~~:1'az,nih nalCina ti, pred- dlelovan'ja. duha u veti s njegovim idej::una, vei:
rima, p1'e:r:m tom~.~~~o sticemQ ideje ~utog, be... i neku vrstu straosti koje katkacl nais.taju 12 njih,
meti deluJu ., n,a hI , 'k
nJl-"-ace me,0g, ~--'og
eVl,-"
gorkog,
, , " "d kao sto su zadovoljstvo iIi nelagodnost koji pro-
log, yruClne, ,au,,"" moCulnim aSo'!:linarna;ka ; izlaze iz nek-e misli. '
slatkog, sve" ono .1
zoye to u 'duh, ""',
stoenose ".--' azume'Vam",.,,
tk,

" 5. Sve nase ideje dolaze iz ta dva izvora. -

k.azern dla CLu.a pr "', .asn:ill ,dr,q,~ta u duh ~n() MeQ1i se ooida u razumu nema ni najmanjeg
da ona preno~e sa spoIJ, .J T ~eliki izvo1' v'ecme t1'ac.T(.a neke ideje !koja ne bi biLa dobivena iz .ie.dJ-
sto tamo izaziva te opazaJe>. ,a;1 . odcula, i putem Thog ad ta dva izvoxa. Spoljasnji predlmeti pruz.aju
nas"ill ,r"·ct eJ'a , 'koJ'i
" ""'tpuno
.t;--
zaVlSl
. • nazivflID "osetOlffi'
" duhu ideje 0 Culnim osobinama, a to stl svi om
nJ'ih snabde"a 1'azJ4nl, P, ' " . .' ·de';a- razlicitiopazaji koje oni pmiz\"ode u nama; a duh
, " ' d ha drugt t;z:vor t J '
4. Radn~e. nasei!' 'U, a iskustyoo; snaihd:eva ra- pruz.a 1'azumu iJd!eje 0 svojim sopstvenim rad-
DrUgo. DrugllzvOr 12 ,I;;og, rodnJ"i naseg duha 'U njama..
... 'ama' J'e-sw opazal1Je •
zum
-~ma
lue] ,
'. . . k d'
viidle'aroa kode Je steika.'C>, a
0 ,nJ"~Q l:1So--
Kad. lZVTsimo potpun pregled till ideja, i ra-
znih njihovih modl\1Sa, kombi:hacija i od!nOsa, vi-
., karl se, on ba d •.e Jira==J ''''a .•
"~
dusa 1'azroatra t:- r~_n~
~",,",
niz ideja koje sene dJecemo da one pmoota'(rljaju CitaV1l naSu zalih u
Z1.lm iz toga stice JO:, }e~~'stV"ari' kw sia su na ideja, i da 1.1; nallerrt dlUhu nema nircega sto nij e
izvuCi iz spo1JasnJl. , ' , . , '.~roVSi" u njega uslona ta, dvanacina. Neka bilo ko i.spita
roogu " . ' "slJ'enJe,surnnJanJE:, v~ •
primer:opazanJe,mI . hten' i svakoJake iSVPde m.iBli i telllj€ljito p1'euraZi svo11 razUIn,. pia
nje, zaklju?van~e, ~a~Je,P.ostc>~~tnO mi sV'esr;i neka mi kaZe da Ii sve originalne ideje koje tame
druge radnJe naseg ~ a. hi miill atuda pn- naciepredstavljaju ism drugo sem pr€rlmetenje~
tlih radnji i zapaza.mo l:e~:eid~je, ibaS kao sto iI: govih cula, i x:adnje njegovog duha, posxnatra;re
mamo u :tazum kao ro de1u'u nanasa eula. Svaki :l!:aop~clm€t 1'efleksije. J\iIa. koli'ka 00. je ITh'lSaZRa-
prima~o i cd. ~ela ~~, p~tPUft10 us,em; on veo... . :hja,kQju O'!} m,isli da posoouje, ako ispituje stro-
oov~.:ma tat~OTu1"~il~o nema nikakva posla sa .gim m~rjIom oP. 6e videti dau sYom d/uhu nem.a
m.a liCl na ne","O C, ,
95
94
ni j€dJD'e idej€ koja. mu nJij,e bila. ucepljer:;a n.a. j:--
dJanod ta dva noacina; razum ih, ~oouse, m';J'Z€
komhinovah i prosirivati na beskraJno raznolike
nacine kao SID Cerno. videti kasnije.
6.' To se moEe posmatrati k?d dece. ,.... Ko
pazljivo posmatra stan~.edeteta fmlono dode na
svet, nere moei cia twdli da ()Ino mla ne zn~ ko-
like .ideja koje tr:eba da budiupredmet nJegov<Jg
'buducegzn.aJnj.a. Ono stice idejetekp?stepeno;
idleje oCi<:rlednih i prisnih osobina urezuJu se do-
dus€' pre" no sto pamcenjepocn~ da be.l:z~.vreme
ired pojavljivanja,aliideje neklh neobl=]ih QW-
bina pojavljujU secesto taJ:o kasno da se. g,:~'V~
svakomoze setiti. kad. se pnn put upO'Zn~o sn]tJt»a,
akad bito imalo neke svrhe, dete PI se 1?oglo
i tako po,dJizati da bi Bv,e do odraslih go~tLna i1na.1~
vrlo malooeakLnaj<J1bicnijiliicieja. Ali kakco sm
ljnda rode;njero dos.pevaju u sv.et u lmm,,;su ok~­
zeni telima lmjastalno i r=o~sn0:d'el:aJu.nait1]lh,
udecje dnhove u'('ezuje se JI1n:ostvo~deJC1;hllo da 5e
neiko brine 0 tome ili.ne.. SvetlostIPO}€ uveks.u
prl ruei, elm je 'oko otvo!'~mo; ~oyi i nek~ opl-
pljivi kvali1'eti O'PSedaju oc1gova~aJ'llca (::-ula I tra-
ze ulaz udJuh; :mi§lim ipak cia, cerno se lako slo-
zit.i da dete, k?dp~pilo ,c1Jdano.. ave .dok n: ~a­
iSte negdie gde pO\'jtojisamo crn.-o. 1 be~o' ne bl ~l{)
nikakYihideja 0 grimiznom..ili ~elenmn, ?ask,:o
SID ni. ouaj· kojiod ,malena nlJ€ ;nlkad OkuSlOO~tri­
gu.ill anaJDoas nema pojma,o bm Yrf~ama. ~ysa.
7. Ljudi.· EU . snahdev~nj •. r.azhctttm tqeJa'rna
zato Mo irnajtL. posk sa orazL!ctttm p1"edrnptt1p,ll-' -:-
Lj'UcJi, dakle". dobivaj"Jz spolj;;;.snjegsv.eta IDalnJ';
ili. vise prostih ideja prema tome di~ p.. .p~etl
sa kojima.imaju pasJa pruzajl,l ma;nJelli Vlse a - r 9. DuSa poc£7l.jeda. stice itleje kad p?cwe da
zno'J'ffinosti: a iz r<'!dnjJ syog diuhs....prema Yo,tn,e cia
11 vise ili. ~nje razrniSljaju o njimf" JerlY1ada
onaj lw posmai!l-a. r:w-n...ie SY;~!5. dU\'Ia .mpra s':.akaik~
u da zapaZa; jffl.' s1;icati ideje i~a~ti .ista je stvar.
clobiti Ciste i jasn~ ~deJe.9 nJIm~, ,1pEl;k ak'.?~- .l1iP
ti roisli. tim pTavcemi11ie 1?os~tr"a.paz,l]lV(~, on
nece steei jaBn€ i odredene ldeJoe 0 tim raooJ.ama
96
i svemu Sto se tamo unutramoZe poomatrati, isin
kao sto neko neee roC/a da pohyata sve iCieje TIe-
keg pejzaZa, :iIi delpva i kretanja n4r.og Casov:nika,
.ako ne uperi oCl u njih i pazljivo ne poomatra
sve delovoe. Ta 1'11ika. ill taj easovnik mogu biti i
tako smeSteni da ose on susreee. s njima. svakpg
dar'-oa; pa ipak Ce on. imati sarno· mutnu ideju 0
svim njihovim d1clovima, sve dok ne po6ne paZljiVIO
posmatrati svaki. deo pojec1linaeno.
8. Ideje iz refleksije dolaze kasnije, jer za-
htevaju pa!:;nju. - Otudapostaje jasno zasto ve-
Cina dece tek dosta kasnostiiSe id!eje 0 radin'iama
svog duha, a nekl Ij\.1di ni \.1 toku Citavogsvog zi-
vota ne uspevaju cia steknu o:sobito j~e iIi aavr-
Sene idieje 0 veeini njih; to je zato sto te radInje do-
dus~ stalno teku u njima.,ali kao. neke .£1uidne vi..
zije, ne ostavljajuci doYoljno dubok~ utisk€l lroji
bi duhu dali jasrne, razgovetne itrajne ideje' to
maZe biti tek kad re Tazum oilo:ene unutra, pr~a
sebi, ra:zmi.sli 0 SVDjim raonjama i uCini i.h pred";
metom svog posmatranja. UlazeCi u svet diecalll1
Dkru:rena mnootvom novih stvari koje im stalno
zaokupljuj'll Cu1a. i privlace dluh., tako· da 00 On
zurl da zapazi nove lltv~ i eldon fe.uzivanjuu
raznovrsnosti i promenljivosti predimeta. Tako je
dete u pnrim godin.am.l1 opieno za'Ureto. i zabaV'-
ljello gledanjem spoljnjeg 8veta. Covek u tim gO-
dinama n<J!l:ta.ji da se up~ sa onirn sto se nalazi
van Il1jega; za sve vreme. ra.stenj~. paznja mu je
stalno upravljena na spolja\'lnje ()lSete, i taka on
l'€tko iStize da ozbiljndje razmisli 0 ono:tne sto se
dogada 1.1 njemu, dok ne dode u zrelUe godine; a
nek:i Ijuda gotoV'O nikadi.
zapaZa.. - Ako pitamo kad covel>: prviput stiCe
idJeje, to je isto .k.ao .da pitarno k.ad on. poCinje
Bostojj JI1edut:im, gledi.ste cia dl.lSa uvek misli i
stalno neposredno zapaZa ideje tl selli, za ave vr~
7 D20n Lok 97

me svog postojanja; ~ je s!aln~ misljenje u,rt:o
tako neodvojivo od cl:use kao sto Je stalno prosti-
ranje neoclJvojivo oclJ tela;. ~o j.e to i~~~a... ..
ispitivati pocetak covek0v;.h IdeJa znaCl lSPltlYvatl
poCetak njegove duse - JeI' prema tom gledistu
dusa i njene ideje poCinju dia postoje istovremeno..
kao i telo i njego,vo prostiranje.
10. Dusa ne misli 'Uvek; za to nema dokaza.
- No da li duSa pretoji pre prvih zacetaka. odno-
sno fonniranja, odnosJlJO poeetka Zivota u te1u. iIi
pootaje zajedno s nJim, ili neko "Terne posle njega
- to ostavljam na ra=atranje onima koji 0 tome
viSe znaju. Ja pak priznaje.tn da spadam l!leQu one
koji imaju tako tupu dusu da ne mogu d!a vide ka...
ko ona stalno posmatra ideje; i koji ne smatraju (;la
je dusi potrebno d<J. stalno misli, kao SID ni telu nije
potrebno da se stalno krete; jer ja mislim da je
opazanje id'eja za du~1,l ono sto je kretanje za telo:
ne njena sustina, vee jedna od njenih radnji. Zato,
rna koliko da smatramo misljenje prikladnirn d&,
lovanjem duse, nema potrebe cia smatramo da ona
mora stalnO cia misli, dla stalno bude dielatna; jer.
mozda sarno beskonaeni Tvorac i Cuvar sVih stvari'
1ma tu privllegiju cia "nikaodJ ne c!J:ema i ne spa-:-
va"; ali to ne pristaje nijednom konaenom bieu,
ill bar ne pri:staje,ljudskoj duSi. Mi pouztianozna-
mo iz iskustva da ponekad mislimo; iz toga izvla..
eimo nepogreSiv zakijueak - da u nama postoji
nesto sto ima moe misljenja; ali da li ta supstanr
cija stalno misli iIi ne,o tome moremo znati. sa:rp.o
onoliko lroliko nam kazuje iskustvo. Jer,reCi
da je stalno mis1jenje bitno za dusu i neodvojiVo
ad nje, znaGi postav1jati pitanje i=ova, a ne die>-
kazivati ga raz1ogom; a ako glediste nije samo po
soehl oCig1edno, 0'I10 se mora OOkazati. A cia Ii je
ta tvrdnja - cl:a. "dusa uvek misli" -sarna po sebi
oeigledna, 0 tome pozivarn eoveeanstvo da sud!L
Pita Be, recimo, da li sam ja mislio eele pOOille
n06, iIi nisam; poSto jeto pitanje· 0 stvarnoj ci-
98
njenici., ako se kao odgovor na njega pncl:a hipo-
teza koja je upravo sporna, to znaGi da s:e nedo.-
kazano uzima kao dokazano; a na taj naein Be moze
dokazati, bilo sta.· Recimo, ako se samq pretpo-
stavi da 'Svi easOVnici misle dok kucaju, onda je
time potpuno i nesumnjivo dokazano da je moj
Casovnik cele prosle nOCi rrrislio. Ali onaj ko nece
cia vara sam se.be mO'!'a cia gradti sYoj1,l bipotezu na
cinjenicama i da je potvrdujeCulnim iskustvom,
a ne· ~ta vcii nasilje nad i:1njenicama zbog svoje
hipoteze, tj. zato sto on pretpostavlja dia je to tako
Takav nacindokazivanja svodio, bi se lu> ovo: ;n10ra
biti cia samja. mislio cele prosle noti, zato sto nekiO
drugi pret.Postavlja $ ja uvek misJim, iako ja sam
ne mogu cia primetim da je totale~. .
Ali Ijudi kojisuzaljubljeni •u .svoja 'lWere-
nja ne sarno da pretpostavljajU onosro nije d()ka-
zano, vec navode i netacne i:1njerJ.ice. Kako. bi
inace neko mogao CIa mi podmeee kao moj zaklju-
Calc tvrdtnju da neka stvar ne postoji, .zato sto je
nismo svesni dok spavamo? Ja ne kazem da Co-
vek nema duse zato SID je nije svestan diok spa.-
va' ali kaZern da nije moguce eta on misli, bila na
ja'ii. bilo u snu a da ne bude sYE¥>tan toga da :t:ni-
sli. Nije neophodno da qUdemP' svesni. bH? .koje
drUge stvari; ali je n~phodno, l}!y!"k .ce. b1:tI n~
ophodtp.o,dabude;n10 svesni svoJlh ~lsh, ~e:rJe
nemogu6e da Inislimo.a da ne.budie;rno svesn~ tpga.
11. D~Lsa. nije u'l'Jck S'l'JBsna toga da m~s~~. -
Slazem sedia dluSa bucinog coveka .nije nikad bez
mlsli, jer to je us10v bUd!l1og.~tainja; n0m4e1o
bi cia budni eovekrazmifl!i. 0' tome.da lijespav~
nje bez sno-va. stanje lwje obuhvaj;a Cita:v>pg.C<i>-
veka, dusu kaO i te10 - jer tesko j€lzamisliti eta
neko mme da misli a. cia .ne bude syestarl to~a. Alro
dusa eoveka koji spaya..misli a . llij~ s"Ssna toga,
ja oncl:a.pitam: dia Ii onau tokutakv0g.mi*lje-nja
oseca Ina kalevo zadovoljs.tvo ~li 001,$ Ii je spo-
sobna da bude sreena iIi nesree!la? ,Ja sm:n. ~gu-
99

cak i u toku ;pajtvrdeg sna, ali cia paJ?~je ne
zadrlava te misli. Vooma je t~ shvatrti kak? to
drusa coveka koji spava je&rlOg trenutka marlJIYo
rrrlsli, a vee sledle6eg trenutka, kad_&e .~)Il pro-
budJi. ne moze da se seti ama bas m.ceg-a od
svih'tih misli; u to bismo mogli poverovati tek kad
bismo irnali .neki jam dokaz, a ne samo golu tvrd-
nju Jer komoze zamisliti, sarno na oonoVU toga
5tO ~u se tako tvrdd., da velika vceina Ij~dd u toku
celog Zivota po nekoliko sati dnevno rru s1e ne: ° pohrani za kasniju upotrebu i da ih oZivi kad za,..
Cern cega poole· uopste ne mogu ?a se; ~te,. c~ ~
a.'ko ih neko zapita 0 toIDe usred tih mlSli. eml n.u
Be da vceina Ijudi prQIVodi veCi deo svog spavaIlJa
bez snova. Jedan Covek koga sam ~~avao, o:mlr-
zovan i dlobrog; pamcenja, rekao m~)€ <la. mkad
u iHvotu nije imao snova, sve ~ok nlJe ~o~lO gr<:-
znicu od koje se upravo tada b.1~ ?poraVlo, a.to ]~
bilo u njegwoj dvadeset pewJ Ili d~ade~e! sestoJ
,goc1Jini zivota. Mislim d~ u .svetu :una JOs. d~ta
takvih primera; svako ce slgurno xpe~u s;,:oJIm
poznanicima nati dovoljno primer-a lJudi. kO]l VEl--
Cinom provode noti bez snova. .. . .-
15. Pfema toj pretpostavci, mtsh spavaJ1.Lc~h
ljudi morale bi biti najracionalnije. :- Ako. Gov~k
misli a nikad ni za trenutak: ne zadrlava ms~ ~
tih misli, onda je to vrlo besH:~ti.Sil1~ vrsta :n~slJe­
nja; dlUsa u stanju takvag mlSlJenJa vn;di Jedva
nei3to vise ne.g9 ogledlalo, koje s;w.n9 p.TIJ:IUl. sva-
kojake slike ill ip.eje, ali ne zadrzava mJed!Il)l' on~
nestaju, iSCezavaju, ne ostavljajl,1;ci .ni . naJmanJ~
trag; ogledalo nema nista ad.tak"!-h IdeJa, ~o III
dusa. od takvihqrlsli. Mazda ce om 9na.a reel ov~­
ko: "Dok je Covek budan, on u'P0rr.eblJav~ za ~­
sljenje telesni materijal, .80 pamcer:J~ zadrzava :r:J:?l':
'sli putem utisaka koje or::?S~vlJaJu.na m~gu, .~
tragova koji od takvog nllslJenJa os~J:U na nJemu,
ali kad dusa spavajuceg coveka mrsli, .dok ~ ~
lle opaza ona misli za sebe, i posta ona za .svOJe
misljenje: ne upotrebljava teleane o.rgane, ona ne
102
ostavlja nikakve tragove na mozgi;( i, za:!;o on ne
pamti te misli". Da i ne pominjem ponovq. besmi-
sleni zakljuM 0 dye razliCite licnooti koji sledi
izte pretpO,'ltavke, odgovaram na to joil i QVo:ako
diuh .moze primati i posmatrati ma kakve idJeje. bez
pomoei tela, onda se iz toga mora logicno zaklju-
Citi da ih on moze i zadrZati bez pomoCi tela; jer
mace duSa, odnoono rna kakav ~bniduh, nece
cd tog miSljenja imati nikakve koristi. A ako. se
ona. uopste ne seC<l. svojih misJi, ako ne moze da ih
trebaju, ako nije.kadra da razmislja 0 pr<:>illosti, da
se koristi ranijim iskustvima, z¥:ljuCivanjima i
mislima - cemu joj O'Ilda :misljenje? Oni koji sma-
traju da je dtisa stvar koja misli, nece na ovakav
naon uCinitidusu niata plemenitijom nego oni
koji smatraju dia je ona sarno najfiniji dleo ma--
terije, a koje oni pm DSuduju za to. Dusine misli
koje nestaju eim su pomisljene, koje, Cim nisu
na vidJiku, odlaze zauvek i ne ostavljaju nikakvog
traga upattleenju, nisu nista korisnije, i ne cine
svoj subjekt rnsta. plemenitijim,nego sIova i$pi-
sana na prasmi koja ce pm dah vetra izbrisati,
ill otisci utisnuti u gomiluatoma ill u Zivotinjski
duh, Priroda nikad ne gradi· izvrsne stvari da bi
s.I:uZile za sitne ciljeve, ill p.izasta; teSko je shva-
titi dla bi nas beskrajno m.udri Ty6rac stvopo tako
velicans:tveriu spos()bnQSt kao sto je moe mislje-
nja, spOSQbnost koja se najvise priblizava izvrsno-
sti Iijeg~:lVog nfshyatljivog biea, zato da ona bude.
'U toku bar cetvrtine svog zemaljskog trajanja,
upotrebljena za tako plitku i beskorisnu svrhu: da
Staln9 misli a da se ne seea nijedne od tih misli,
i ne Cini cikaky:o dobrp ni sebi ni drugim.a, ni bilo
kakyu korist nekorn dirugom delu stvaranja. Akg
ispitamo stvar, verujem da u Citavom Bvemixu !le-
0e1IlO naCi mesta gdie bi kretanje, pa c;ak i kreta,;-.
nje tupe i bezos~jne materije, bilo 1;akO slabo
iskorisGenQ>, tak<> potpunos,traeen<>.
103
 16. Prema tojpetpostavci, dU§u bi moraIa
imati ideje koje nisu izvedene ni iz oseta ni iz re...
flekstje, a o tome nema gOVOT(L' - DoduSe" nrl po-
nekad imamo neke opazaje dol;: spavamo, izadr-
Zavamo te misli. 1.1 pameenju; ali svi koji Jiei'lto
znaju 0 snovima ZlUaj1.1 i dJa im se ne kaZe lrolik.o
51.1 te misli obic:no nastrane i ne:s1.1visle, k-olik.o malo
saglasne sa redom i savrS€nstvom razumn9g biea.
Zeleo bih da mi Be odigdvorina ovo pitanje: pa li
dusa del1.1je IDaiIlje razumno kad rnieJ.is.a:ma,ta-
kore<:i odvojena od tela,ili kad mi:slizajedno sa
telom? Ako 81.1 njE:,..'l€ SflIniostalne miJsli manje r~­
zumne, onda ti Ij1.1QJi mor<J,j1.l da kaZu 4a dusa dO>"
biva ad tela savriienstV'o razwnnog IIillUjenja; alp~
jeo SlUprotno tacno, onda je cudno ~to SIU naSi
snO'Vi vecmom tako sitnicavi i nerazumni, i z.aSto
dJuSa ne zadrlava niSta od nekih svojih razummi'--
jih monologa i meilitacija.
17. Aka jq mislima ne znam ta,ondq ni nikq
drugi ne moze to =aU. - Neb nam oni lroji ta1.""O
samouvereno tV'rde dra <lJuSa uveik i nepl:'eSt<ln0 mi:"
sli, kafu kakve misJi ima d1u.Sa detetawe riego s~o
se spoji sa telorp, i1illWavo tada, p~ negoS1:o
pr:imi rna kakve ideje pUteIn o:seta.. KoU.iko ja znam, •
ljudski snovi se Uyek sastoje od idJeja lroje rovek
ima i na javi, i$o 8,1.1 veCinom CUdnovato s<lstay-
ljene. Ako duSa ~ neke. ropstvene ideje, koj~
nije izyela ni iz oseta ni 12 refleksije (a tako 1I1O!r'a'
biti, alro ona poCinje <1a misli •p'renego sto jed6-',.·
bila niakalkve utiske ad tela), CUdino je ondada .
ona baS cikad u. toku svog privafuog misljeIlja
(toliko privatnog daga ni sam oovekne opaZii)n€
zadJrZaya, Cal;: ni 1.1 t'renut!ru kad sa budi iz njih,
nijednu od tihnlliili' pa da ~brad!uj€ ooye;kakalt-
vim novim otkrieem.. Ko moZe smatrati logianim
to.da dusa za v:rexne syog povlaeen.ja 1.1 fuku sna
misli toliko sati, pa se ipak nikad posle ne seti
nijedne od tih ideja koje nije IJozajrtJila ni od
ooeta ni cd refleksije, aako i saCUva kojuu pam~
104
cenju, to s1;1 s~o o~e kojepoticuQ<l; tela, pa Prenta
t~~e ma.>:LJe pnstaJu diuhu'? Cudno je cia dlU~ bas
I1!lJ€danpu~ u.to~ celog covekovog Zivota nepri_
:ov~ u s<:canJ~ n~Jed:'1JU odJ syojili Cistih, uro<!ernih
ldeJa" ~ kOJe J€ :unala. pre nego Sto jeiSta
poza]mila ocl tela; da (ma nikad ne ixnese na vidik
?U~og coveka nikakve druge ideje vee .one koje
~"1]:u zadah bureta,koje oCigleclno vuku koren
12. nJenog sjedJill!jenja sa telcm. Ako.onll. 1.lvek mir-
~, ~ k"r~_ ton:t;' posed1.1je ideje pre nego lito sa
sJeclini S nJIm, ill pre nego sto ill dabije od tela,
on~ S€' mora pretpootaviti da S€ ona bas 1.1 snu
seca svojih Urod€'riih idieja., da i'ClJeje kojima se bavi
za vreme tog ~rek:i.da veze sa telom, ddk mis1i sama
z~ ",eb:, mOl.'aJu bar p011€!kad hit.i. one keje su za
~Ju . p:r:u-odnije i prikladJnije, koje nisu pMistekle
lZ. tela vee .ISi1.lCis~ njene .c... ill 81tO i!l€, idea;e, onda
TI]€ne radnJe sa n]nna; a poSt~ se budaneovekni--
!;ad ne: see~.t$vih ideja, mi iz te Wetpostavke mo~
:e mo _lZVUCl samo zakljuCak da se dusa seca rie":
,;"g:: lakO ~e sam ooyek ne seea, ill Qpet da. pam~
cenJe zad!rZav~ samo one ideje ik:9je potieu Qdi tela,
odJnosn() ram1Je dIUha sa takvim ideja...-na..
13. Kako rlieko moze zv,ati. dd dusa uvek mi-
sli? J~r. a.ko ta tvrdnja nije sama po scbi oCigled~
na, njoJ Je potreban dokaz. - Ja bih takode rado
CUO ?d tih ljuili, koji tako samouyeren.o izjavljuju.
?~ l.1udska duSa, .odnos'!1o ilovek - jer to j¢jedno
11sto -llvek misli, otku'Cll omi to znaju' ill jo.sbQ!je
kako oni sami 0 sebi znaju damisle 'kadlto s.aani
ne opaZaju? Njihorvasigurnost je, bojinl Be, sic-
gurnost.~ dokaza,. ~ njihoyo znanje - znanje
bez opazan.J~. Sv:e m:r: se Cini da je njihov stay
~onfuzan po~an:, ~()r~scem kao hipoteza, a niliako
Jedina ~ om? JaMll~ lstina koje nassvpjom 00,..
gI~;'!noscu prnnon:vaJl.l da ihprizmffi1o,"ilis~l.'~
tolikQ pormate ppst€lTl iskustvu <1a bi. bilo .drs'ltp
p0:tcatii~.Jel· na~vise sto. se moii:e reCi,uprp,og
togstava Jeste cia.1e moguCIlq cia dusauvekmisli,
105
aline i da uvek zadrZava :u :p=;Cenju to ~to misl!;
. ·ka".em da J'e. isto...tako mogucno
aJa z ·t·· da.:l,_dusa ne nu-
e-
sli uveA, i da je IDno,g? ve:roY~ illJe "";' ?tJ.8: P,?l1
kad 1.l0pate ne misH, nego da cesto mlsh pO ettav
jedan dlUg Vl'eIDenski. peri?'l'~ pa on'Cia·<:>dnJ,ah pOOle
toga nije svesna da Je II1lslila. . ista vidoviti om koji pbuzdano vidle cia ja mislim
19. Vrlo je neverovatno da bi covek mo@ao d(i,
dugo misIi, ada odmah posl(3 toga 71<e pamtl to. ~
Pretpostavljati da dusl;lm,isli ada.c?vek .to ne oJ?ll-
ta, znaCi, kao.sto je receno, praVlti Qd Jedlr:0g e?'"
"eM dive liCriosti;' ¥o neko d?br~ z:a:::mo tri .n~~n
izratavanja tih Ijudi, morace p<>In1~liti da om o::lne
UpraV9 to. N~e, oni koji nam k.aZt; da .dJu.Sa .uyek
misli, n<,; !wfu nikad, koliko se s~C8;ffi' da o;ovek
UVElk misli. Moze libiti cia dlUSa mlsh, a da c<>yek
ne .misli? IIi, da cove'k mlsli, a da ne l;>Ude ~og~
svestan? :!{ad bi neko .drugl takQ govoflo, om bI
to smatrali b'l:bljanjern. Akooni kazu:. "Covel';
uvekmisli ali nije uvE'k svestantoga", (}nda bl
mogli isto tako reCi da se telo prostire, ali dlane:rr;a
delova.. Jer, ista je toliko shvatljiyo ka~ se klzze
cia se telo pl'ostirea neTIl4 delov,a, ka? .~ da~est~
misli a nije svesno, iii ne opaZ<t, dJa.ffilsh. Om kOJl
taiko gOVO'I'€' mogli bi, kad. bi to bilo pO<t~:mo ~
njihovuhipotezu, sa isto toliko ra~loga re(!l ~a Je
Covek uvek· gloolan, ali da ne oseca t;> JIvek,. dpk
seglad 'll stvarisastoji bas· u torn oseca~u, !WO sto
se i misljenjesastoji u tome cia jecovek svestan
da mislE Ako oni kafu cia je coveksaro pred s{)-
born uvek svestan da misli, pitam
znaj'll? Svesnost je opazanje onaga st~ .~
n: otkud to
cit
sava u oovekovom so~tvenorti duh'll. Mor;)€' h ne .0
drugi opaziti cia sam .ill. sves.tat: bilo cega,kad ~~
sam. to ne opaZam? NNw ne moze, ovde nazem~Jl,
zn,:ati iStasta je van njegovog iskustva. "Proi?uQJite
Coveka iz evrstog sna, i :zapitajte ga sta~e .~og
tre'Il.l.ltkamislio. AIm on t.ada cije svestan d:a ~e lSta
mlsli<:J>a neko ga. uverava cia je iP:k ~ho, taj
dlrUgimooa. da je izvanredan pogadac filsli, zar ne
106
bibilo jos boljs cia ga liveri cia prosto nije nispa~
vao? To je nesto vise od filozofije; ta ne IIlOZe
biti msta manje nego otkrO'\'enje, kadneko drugi
uspeva cia otkrijeU mom duhu misli, dok ja sam
nisam kadar da otkrijem nijednu. Mora da sudo-
anda kad ja sarone mogu to dill. opazim, i kad
cak izjavljujemda ne misIim; a uz to su kadri dla
vide dJa psi iIi SIOIlOvi ne misle, iako ovi pokaz'llju
sve moguce znake misIjenja, jedino sro nam izri-
<:ito Ile .kaZu da misIe.Neko moze pomisliti CIa ti
ljudi idu korak dalje od rozikrucijapaca; jer izgIe-
cia. dJa je Iakse uCiniti sebe nevidIjivpn ZCl d!rt.ige,
nege sto je uCiniti misli drugog vidiljivim za m.ene
a da nisu vidIjive za njega. U stvari, dovoljno je
da definisemodiusu kaosupstanciju koja stamo
misli, i posao je uraden. Ako ta diefinicija i ima
neku podlogu, jll. opet ne znam Cemu hi ona lTI'ogla
posluZiti, osim da primora rnnoge ljudeda POsu-
mnjaju u to dia uopste imaju dusl,l. -poSta nalaze
cia provodie diobardeo svog ziveta 11'6 mislecl. Nh
kakve definidje na svetu, nikakve p:retpostayke
ma koje sekte, nis'll talko jakedia bi pomstiJe stalno
iskustvo; UZ'l'oik .toIikih ~orisnih· prepirki i ga-
lameoko toga 11 svetu leZimoZda u tome sto pre-
tenduj.emo da warn<> vise nego sro opazamo.
20. Posma.trajuci decu videcemoda n~ma
drttgih ideja· sem o71<ih koje dqlaze iZ· oseta ili re-
fleksije. - Stogi ja ne nalazirn. razlo~~da pove'-
rujem u to da duSa misli pre nego. stos'll joj cula
pribavila ideje() kojin)a ce m.isliti; tekkad.ih
stekne, iuporedJQ sa njihovim ).lmnozava+J.jemi~
drZavanjem,ona v~zbom na njima usaVTSavaI'o/).:;,
zne vidove sYoje sposobnost~ mis1jenja;a kaSilijr>
kombinuju9 te ideje i razmiSljajuCi () ~vojim yl~
stitlm radnjama; ona povecava ~voju zalihu.isti~·
sve veC'll lakOcu u p~cenju, zlllnisljaa:J.,i'll, z<Ik1:itl-
Civanju i dlrugim naCinima misljenja.· . . ,.
107
 . '-' spreman da UC1 .. lZ
- opa2_.J '~nna
21. OmlJ kO]l J€' 'woJ'u hipotezu k.ao
. - stva.
• wlrn ,. a .
ne cIa nam.ece ~
.. 6e ikodl novorwenog . e"", a
pravilo pnrodi, naCl . • ko'a hi bila l1iaVl!kn ta
d ~~t 23. Ako se,' claIrle, J:)O&taviPltanie: k
ada •Cove!<
pOCinje d~ ima ideje? :-jamir:;lim ciat£lcarnoogo-
VaT glasi: onfuJ..'h.-a.dpoene da~a 0iSJet~'. Jer, po-
malo tragov~ neke?~o ~\:Vog za:klj'Ucivanja. ll
sto izgledadau duhu !lema ll1kakvih~<lejadiok mu
nrisli, .a J05 ~tiJeda bi razum
da
A teSko =.1 .. na d~a.
__ rno~la ill ne pruZe CuJa, ja smatr.a:In; d!a su id!2jeu r~u
nrisliti a da uops'j;e ne ~
Je l.'J'uCu]e
' .' istovremene sa ooeti.maja ·Qset.je .fukav utisakili
taka ffiIl1JO go u0',,= '--' da deca koja 81.1 teik doSla
. ~""'_
.,._. 'UZITle:mo pokret une-kom'delu teI:a, kojipr0izV'odi. n€!ki opa-
.~ . ., deo svogYl-e:mena 1.1 ~"'_ fuj U l'azumtt Kak0 iigl§j:la" taik:viutisci kojena
na svet provodle naJ:'ecl . amo onda kad glad! tn;l.- nasa cwa v:r.sespoIjaSlljipred:meL1, prufuju.
vanju i retko se hp-'O!e - s. . ,. dni'i od svih 0re- u
n sisu ili ka<d neki bol (;na~nezgo,_.) 'sili'duhd.a , prvu prilik:u .Z8.vrile.':!je r-adnji k;~j~,'hazivl3.n:odluh
.l?r>zi":
• ;' . -'-- . Oak utIca) na reAl, PrJ.. ' ••.. zanjem" secanje.m c." T;:tZ"nlatran]em, Z,aklJUCIV"w-
ta), ill ne>ki UJ.'"!5!J . . d . e' ako l12l'Iiemo sve to njem, itd. .. ' ., , . ' .' .
ga O'Pazi i da nesto pre UZID . tramo cia se fetus
b · . acemo railogaa
u 0 z~, l.I1~ '. 1-'
d sma
acliikuje rnnogo ad bilJ~og
.. 24. IzvorsvegnaJ.eg zna1ija Vr~mel1'0rn dub
U IIlaJellloJ Utroul ne r •. , :malokad nesto poCinje da 'raz;rmslja I) Sv-?jim sopst.Y;mim rad'njl¥--
stanj~; .i:~r ~n .goto1 ~v::
zapaza IIi nusIi, a ~a ~~
rtsrr::stu
..,,_ teenescu
gde ne mora
u.ve.1>. pod_
rna, vrsenim na idejaina<kojedobivaputemos.eta,
i taik10 se snabdevalllovim nizom ideja, koje ja na-
··t- 1-_-1.1 .w:le Je <.nULU't:'D
trazl 1 u"""".' 5~. . to'meg sastava; gdie nenla
:zivam "ideje potekle iz refleksij,-et'. ,Izvor sveg na-
jedln.ak~ meKom ~ go v~~ &1.1 mti tako zatvorene seg Z!r'.anja jesu dakle, koo sto oo:in vee rokao, uti-
sci koje nanaSa CulaVl~S~ spOtljaSnjipredan.eii,ek_
svet10sti pred ~, ~" 0' zvukJova, i gdie nerr:a' stemi u odnoou na diu.h; DO isopstvene radinje
duha, ,koje:po.Iaze 9d;' int€'rn,ihinje~l.l,sVIQjstve.nih
d:a ne mcgu pnmati
raznovrsnosti ili promene cg """"clmeta
z," _
koja
•
bi uti-
snaga, i k~je,kad4l.lh,orijima ra=iSlj<l.,1X>staju
calana Cula. .. d t od rodenja i p<J<smatI.-a- k'1kode Pl'edInet ppl'lIna;1;,ra;r:tjfL Pr'ema t~e, prva
22. Ako pr~timo n:=~u vrsi vreme, vide~o sposobnoot Ij1JJdsIk:Qg int ¢lektajeste dq.je duh!ipo-
rno prorrnene kOJe na J 1"' ukoliko putem cwa
i:usli
v·

dia duh P<J:SUt?e ~toliko ~!.v ukoliko ima vise soban dJa primautiske, bilo, 9nekojena njega pu-
stice vise IdeJa,.~ o~ V1~Ie nekog yrem€na ono tern eula \Tse~olj.;t&nji predl'n:eti, :i.1:i,~e koje. vrje,
materijala za =SlJ:nJ~ete '!roji 81.1 na njelfcl
njegove SQPstY€'ne J;"adnjekad Ol1;ra2;J.11iSlj a o nji).'nll.
To je P!vf 90yelt()'V kpra!kka 9W:t:iV aa:ljl.l stvari, to .
poCin1~ da..UP92IDtis~]j 'er su mu najbliZi. Taka, je 'O&lqya na,lk:ojoj ee.O!1gr~ditisve.que pojmc>v€
ostavi11 llanace . ~ re,. J ''-_ '-~J'ima svaiko-
oznaJ.e "'e
000""" sa"'-...
'da ih razli:lmje 0 d
koje ikadbude prwoctnostek:{l-o U <:>v()ll1 Bvetu, To,
je po'Cllloga t pqlazn<3., taOl;:a, syih: 9nih!~Seni.':l. mi-,
ono pootepeno uP.
dn€'WlO :una "'~-.
. . """"La, 1 pQ>C1nJ. .'d.
tr 'a·• da -if) On() poIielo Ia za-
sli kaje se ~,iz,llil>dJ opUtka i (.'!ostiZu do.samog
s ana~,. 'r"V>
"'- .terme. se l'JaJU
. cu'•1a.
VI 1 . 1 •
0<1:'e koj.emu pribav
dir:fuva 1 ~zlikuJe 1 eJ .• _,_..: dn.th posrtepeno usa- neba'' dalk duh ." luta
"'~' po onim velikitn
".", " :
prostranstv:i:lna,
upuStajuCi se :Ud!ll~k<JGeZne.sPe'ku1acije:kojega,
'. ,', '-'; "',
,',-' '",,
'-".-I<=~~ posmatrati k=.v . . . da1'~
T<=.U mo~,~ • 'ooti . kako napreduJuCl h
vrSavtt te sposobn . .:. l ' a kom'b:inovanja i ap- kako misIi" uzdifu,quse u s:tv:arl ne odrrp.Ge ni.Z3
v€Zba i sposobx;osti s~~:1 ' . 0 n.·una,· i razmi- pedalj od onih idieja koje,*:u:muProZi.1\l cUla, lli
1'azmis1j;,1Jnje. .
strahovanja ideJa, ~J~~=J~ miati priliike da
.! '"

sljanja 0 sv~\l tome, 2S. U to'!cUp!fimanjaprostih. !.4eja.! .razum je

govorim kasmJ€'. 1)ecin.o1npasi~q.n./ U tom delllSV'~ ra9a~a~
108 je presto pasivanj njemu nije dato' na volJu dia
109

G La v I1c II
b PROSTIM: IPEJ1UYIA
1. N ekompleJcsnep?jav~. - ?,9;pi~?bOlj e
shvatilipriroou, vrstu 1 Obl~ ~st'!g :z;nan.1a, ';D.<J-.
·br,n. ddatiriaUIDUledn.u stvar . ~·vezl s.1l-
ramo do ~ . '. .'.' 'k' . ar 'Ib' proste
nasirnidejflIna:tojest, dJ~sun:e e Q1.nJ. .••• ....• '
a neke slozene (lwmple!ks.~<;!).. ' " . •• 1
Iaiko su kvalit€tikOJI~el,:lU;Il~~as8; (';tl.<t. u
samim preclroetiIDa tak()sJ~~J.,enl.l~v;epaknl ~a
medu njirna nemaTazm.!l;k~ ~l uu"aJanlf.\,l . J€
jasno' da idlejekojeo<rU·t>'r'OI:w~elldtl£uula:ze
preko Culaproote i. n~~esane. J:'L ~qa. ~1l';'U.
i ipanje cesto Prlmalu IS~v-remeno~az1iClte}{i€Je
oX is-tOg predmeta:-- ka0 l~d'~y,:k u Jecl!nG1n Istom
komadu voska Vidl .kretlmJ€ 1 bOJlI, .8. .~oun.
mekoeu i toplotU--madasu te prost: IdeJe
ujedinjene 'u istom predriiclu,on<:su lpak potpu-
no oovojene JOOna 00 druge, b8lS~ao ~ d.?laze
od razUCitib' cula; l11adlnoca ityrt;lOCa ko]e coyek:
oreCa u komadu ledapredstavlJaJu u. dl1h~ .ISto
tako razliCite idejoikaO i miris i belina'lJil.1 ana',
110
ili UkllS secera i miriB ruze: rusta nije oCiglednije
nego to da Covek jaSJrlO i odvojeno prima te proste
ideje, ideje koje nisu sastavljene, i koje prema
tome sadrle u sebi Sfll110 jedJnu. jedJinstven u poj avu
ill zamisao diuha, i ne :rnOgu Se ra:staviti na razlicite
ideje.
2. Duh ih ne maze ni stvoriti ni uniStiti. - Te
proste tdeje, materija} sveg na.seg znanja, bivaju
sugeTisane i pruzene duhu sam:,>. na ona dva ra-
nije po:mel'lu;ta naCina~ tj. pute:m oseta i refleksije.
Kad je razum.Jednom,snabdeven tim prostim iclie-
jama, on je sposoban da. ih ponavlja, uporeduje i
povezuje na. got()VO bezbroj raznovrsnih naCina,
i tako pravi po wlji nOVe, k()II1pleksne ideje. Ali
ni najuzviSen.iji duh, iIi najbo~at:iji razum, makar
posedovao ne znam kakv1.1przinu i raznolikost mi-
sli, ne moze pr<mati iIi styoritiu duhu ni jednu
j€dinu novu prostu ideju koja neo bibila primljena
nanapredJ pomenute natine; isto j;ako, n:iikakva
snaga razuma. ne ,mo:ze unistiti one k:oje su vee, tu,
Covekovo vladlanj~ :nad tim malim svetOInnjego-
vog vlastitog razuma dosta liCi na njegovo vlada-
nj,e mid velikim SVetom vidljivih stvari, u. kome
on taJiode, :rna kolikom vestinom i umetno8Cu ra~
spolagao, mozesa:rno cia kombinllj", i raz91V3ja rna·-
terija} koji mu je pri ruci,. a ne .rno0e pi na
kakav lllacin stvoriti rna i najmanjUCestiGli nove
mateTije, nitiunistiti rna i jedan atorn. o~ onoga
sto vec postoji. Svako ko sam pokusa da. stvon. u
svom razumu neku novuideju, koju nije primio
putem cuIa od spoljasnjih predmeta, hi putem
refleksije ad radnji svag duha, vicieee da je tone-
mo-gu6e. .zeleo bih d1a neko pokusa da. izrnisli nOO
ukus koji nije ntjkad> osetio !'La llepCU, Hi stvori
ideju 0 nekmn mirisu koji niJkad nije udisao; ako
rou to uspe, onda eu i ja priznati da i slepac irna
ideje 0 bojama, i cia gluv Cov:ek irea tacne i jasne
pojmove 0 zvukQIVima.
3, 1z tog razIoga ja :m:islim da niko no m<ne
:zamisliti u teli:ma, rna kako ta telabila sastavlje-
111

na, niJ.~ve druge kvalitete po ~oj~;nl~ i~ zapa~"m.0
osim zvukova, ukusa, mirisa, VldlJlVlh 1 0p1p1J1v.i:h
kvaliteta; mada svakako verujem~ <la, bogu .!,:-:Je
nemoguce da stvori i neko stv~.J:e sa ~Jlm
or-mma koje bi magIo sprovoditi opazaJe mare.-
r.ij~nih ~tvari u razum na. vi..s~. naC~. onili
net ikoje obifuo nabrajamo 1 kOJl !iU <:tati c~:ci':-u:
A' d.a je Oove6anstvo blio stvoreI1O sa samo tIrl
L'Lllai ondla bi kva1iteti koji IS'll predlmet petog CU1a
. .
c. . .... _. . -. . .... " ' " .'
bili isto tol&o da1eko od naseg opaza11Ja 1 zarm-
sljanja, kao ste 8U damas <J11i !"oji pri~:JiajU sestom,
sedroom. ill osmomCulu; a bilo hi SUVlse smelo po-
l'icatida nelka d!r'uga stwrenja, u nekom dirugom
delu ovog golemog i Cudesn0g svemira, mozcl!a iroa-
ju takva Cum. Ako OOyek l1€' stavlja sebe ohoIo i.z':
nadJ svega, vee uv"ida neizrnern~s.t ~, :"grade 1
ogromnu raZIrl!ovrsnost koja se moze nacl 1 U OV~
nJen= roalmn i beZnaeajnom de1u u k?de1ll. se:xu
Irre6emo on 6e 1ako do.ti na misao cia 1 u dTUgIID
njenim. Predelima roogu da postoje dr~gia i druik-
Cija raZUlnTlJa bica, >0 Cijim sposobIliOStima on ne
moZe cia zna ni naslucuje msta, k',ao sto ni crv,
7.a.tvocen u fij'Cci nekog ()TffianJa, ne rooz,e cia zna
nista 0 covekovim Cu1imaili razumu; takva razn,o-
vrsnost i uzviilenost priklacinisu mudirosti imam
Tvorca. Ovde sam sledio opste miSljenje ella Covek
ima samo pet Cula, marla hi se m&da mogIo s pra..
wm natbrojiti viSe; ali za moju SBJdia,,1;:nju svrhu
jedna pretpa.stavka moze sluziti ist<> takJo dobro
kao i druga.
G l av a III
o !DEJAMA JEDNOG CULA
1. Poaela prostih ideja. - Pa bismo bolje
shvatili ideje kioje dobivamo put.em ~eta, :moZda
neee biti zgoreg aa ili ovde razmoti1mo U od:nosu
112
na razne nac:inekojima one doilaze do naS.eg dtul;.ta
i postaju pr:hnetne za nas.
Prvo, dakle, pootoj,e. ideje IkJOje doiLaze u nai§
duh putem samo jednog Cula.
v :Qrugo, pootoje ideje kloje se prenase u dJuh
putem viSe ·Cula.
of Tace6e, ~deje !kaje dobiVanIO sarno :refleksijom.
Oetvrto,. ima taJkvih koje k;r-ce sebi put i. bi-
c: vaju sugerisane duhu putem svih vrsta oiS€1;a i re-
fleksije,
.• . • . •
Razmotri6emo sada posebno s.vaku,odJtih vrsta.
1. Postage idlejekoje prinlail1Jo ~. samO
jednogcu:1a, je'!.' je to culo posebn.o podeseno d:a
ih prima. Talco, svet10st i boje,kaJo bela, crveno,
zutq, pIa",,>, i njillovi stepeni, nij=ei IDeiiavine,
ka;a zeleno, .g:ffimizno, Ijubicasto, moclm i ostaIe,
ulaz'e samQ pute= .oCiju; sve vrste buke,zYV!kov.a
i tonova samo pwtem 'UJSiju; TaJz:r,i ukusi i roirisi.,
putem nosa i nepca. Ako ii &g:ani, odlnosno Zivci,
spl'O'lTodnici koji ,"ode ideje u audlijenciju mozgu,
u nj,egovu, da tako kazem, sobuza primanje, - ako
oni ohole talro da ne mogu vrSli:ti svoje funln;ije,
ondia nema nika!k:vih stramjih vrata, kroz koje bi
Ollie magle uti, nikaikvog d:rug'og nacina da budu
iznesene na viPik i dia ill razu:n primi,
Medu ideja:m;a pipanja najvaZni;j~ sU teplina,
hlarlinoca i evrsto.ca (solidity). Sye ostaIe odnose sE!
sk<:>ro iskljucrvo na kon.figuraciju fulnih pT€roneta
(glatko, hrapi;l;vo), i1i na evrscu .odn.osnoslabiju
atl;.tez'.tju delO\Ta (trIil'do i mekO, Zilavo i Ikrhlro), i
dO\Toljno su O<:igI~dne.
2. lY.lisu.iIn d?- neee biti potr€lbno da nabraja:rn
svepojediine proote tdej,e koje pripaidaju svak{)ill
culU. Sve karl bis:mq ihteli, to n,e. bismomogliuiI'a-
d!iti, jer veCina cula dOID!QlS.i .toJ,ilro ideja da n'lirie-
mamo ni imenaza sve. Og'rom.an bvoj mirisa, kojih
ima istQ tolilro 1to1i1ro ivrsta tela. 11 sV'€:tu -ak:q
ne i vi.§e - 'V'eCinom nema imena. Za te, ideje n1i
se obi-eno sluzimo nazivima ,,:rnir1san" i "smrdilHY",
8 Dfon Lok 113
sto u swari znOCi jediva nesto Vlse nego da S'll
ugodni Hi neugodni; a u swan mitiSI ruie i ljubi-
Ciee, maJdJa su (Jlba ugodna, predstav1ja.Iu svaikaLlro
vr10 razUCite ide-je. Ni razni uktmi, 0 kojima dO--·
bivamo iJdeje putem ri.epca, nisu billje snabd~veni
. .
l'IIlteIUffia. ,,. 81a tk0,.
" "gOT:k" 1" to" 1-.
••,.- -'" ,,]U
0,. ,,~ot:U.O,.
"sIano", to' su gotoV'o svi epiteti kojima se sluzimo
cia bismo imenovali OIllO bezbrojno mnoiJtvo ukusa,
ike.Ii su razl:i!Citi ne samo kod g>Otovo svak.e vrstei
Zivih stvorenja, vee i rood raznih de1(1'Va istog p1o~
00, iste biljkle iIi Zivotinje. Isto vaZi i:za bO'je i
zvulw'Ve. Zato eu Be ja u ovom worn prikazu pro-
stihideja zaOlO'voljiti time silo Cu izneti sarn.o OIlle'
koje su najvaZnije za nailu sadaSillju sVrhu, Hi koje
StU San1€' za sebe te!Ze pTi.mclne, iako ces.to u1aze u
sastav komp1eksniJh idJeja; mislim darnedu takv~
svakaklo spada "cvrsitoea"; i zato Cu se njome po-
zabaviti u slederoj glavi.

Glava IV

o CVRsToCr

1. Tu ideju dobivamo pipanjem. - Ideju

stoee dJobivarno pip8n'jem; dna proizlazi otuda
se svako telo ·ordupire ulasku s:vakog drr-ugog
U pr'Osto!t" koji OIllO poseduje, SVe doik ne 1r'I"""Hf
taj prostor. Ideja cvrsto,ee je najce~Ga In~~u
.lama koje nam pxuZaju OS1eti. Bilo da kr,eee't')1.Q
ill rnirujemo, u ikakvom god Be polozaju :n,a.ta2:ln.,
mi uvek oseCaIno pod Bobom nesto !lto nas po,ctlr~
Zava i spre,cava da utonemo dublje; a p~:::
s:vaikOOalievn>o po rulkama razna tela, i
da ona, dok su medu rukama, nekOlln ne,savUtcllji';"
yom snagom spreCavaju prilaz onim
ruku kioji ih dotieu. To· ato taka 8p!t"eeava uribli;;'
zavanje dva tela kadse OIlla kreeu jedno prernla
<:1:r'ugKlm, .Ia nailvam "Cvrstooom.". Neeu da ra-'-
8"
114
115
iako je kaplj,a tolik:o meka, ne hi bila kadira da sa-
vladaju njm ,oiJpor, i mogla bi da se potpuno pli-
blize te!k kaidi bi ona bila uklonjeI1Ja; po tame Ee
nasa ideja Cvrsto6e razlik!uje i od Cisrbog prost()ra,
koji nije spoo.oban ni za otpor ni za kretanje, i od
ohiene ideje tvrdoce. Naim~, ~ rnoze zamisliti
dva tela na n€ikoj .udaljenQSti koja 5e mogu pri-
bliZiti jedno'drugom i d()taCi svojim povrsinama, a
dJa u tdku tog prihlizavanja IW dOdil'nu i nepomeI;e
nijednu drugu Cvrsfu stvar; utam il~uCaju, eini mi
se, imamo j!l.\'lJl1.l. idej1.l prostara bez evrstoce. Ja
pitam (dia ne bismo 1J raspravljapju iSli sve do uni-
stenja pOijedin,og tela), )!laZe Ii covek preoot/7.yiti
sebi lcretanje sarno jedinog tela, ada niJka.kvo< drugo
ne zauzima 0d.m.ah'hje,govo mesto? Ja mislim dIa je
jasn,o da mooe, j~:r kl",ja k:retanja U jednom teli.t
uo.pste ne ukljucuje ideju kretanja u nekom dlru-
gmn' kao &00 ill ideja cetvQrougla 1.1. jedJWffi telu
ne ukljucuje cetvomugao u drugom. Ja The pitam
dla li tela postoje na takav naCin cia kretaln}e jed-
nog stvall:'no !lie more biti pez kretanj8J drugog.
OpredeHti se u tQj stvari zaili protiv znaCi u Stva-
Ii opredeliti se bez doikaz,a za ili pro,tiv valmurna.
Ja med'Utim pitam samOmoZe li Oovek imati pr,ed-
stavu 0 jednom teJ,u koje re kre6e dlOk sva o?tala
miTUjU - i :mislim da niko nece tvrditi da ne moze; ,
a amo j,e tako, onda nam OIlJO mesto, koje 'je to telo
naPustHo daj,e idJejucistog prostora bezCvTstoCe,
u koji drugo telo IIlJoZe uei bez ikaikivog otpom ill
spreeavanja. Kad se klip u pumpi porvuce, proot?r
~o~i je on ispunjavao u, oevi ostaje sVakako ist!,
biIo da. >n'eko druglo\telo sledi 'klip ill !lie; i nerna ni~ ,
kakve protivreCnooti u tOllIlie SIto tv,r1diimo da. za kre-
tanjen jednog tela ne mOTa cia sledJ! kaietanje dru-
gog koje se nalaZi neposredlno pored njega. Mi-
sljenje 0 nUZIlosti takvog kretaJnja zasnovanu je
smno na pretpost8Jvci da je \"Wet ispunjeIl, a ne 11Ia
jasnim idejama prostora i evrstoOe; a te dV'e ideje
su isto t<'iiko razIiCite medu sobom kao i ortpor i
116
b€20tpO~'n~t, izbijatrje i neizb:ijaI1Jje. ,A i sar,rne nji-
~ov~ pre?lrke oko vakuuma jasno poka.fuju da
~JUclil lIDaJU ~dstavu 0 prostor:u bez te~a, kao sto
cemo poikazati na drugorn lUestu.
. .4. .Razlikuje .se od tvrdoce. .,- Cv.rsto1ea se ra'Z-
~Je 1 ~d tvJ:d<:ce, po tomesto se cvrstoe8. sastoji
:: l~punJen?iSti, 1._ ~e(jistveno, U po;tpunom islclj)1r-o
cenJudTugih tela lz..pr<;.stora :wji ,jednQ poseq.uje;
d0a:-. se ~doCa sastOll U cvrstoJ!koheziji<'lielova ma-
~Je, ~o~om .s,e stv8.l!:?-ju mas,e izraz;itog obima C€...
line kOJe tesko menjaju oblik. Zapravo,miria.zi-
vamo, stvari "tvrdima" i "mekima" saroo 11 odn0"
su na s~stavnasegsopstvenog tela; naime, mi obie-
no' nazIVam? "tv:rdim"ono sto,p6d pdtisk0mne-
~og deJ,a na'segtela neQa izIneniti svo,i oblik nego
ce nam pro'uzroikovatibol;
.v
,a" 7'.
melldm"
__ , supro,.t,'n,o·..
tom
. . e, ono s~o, vee PQ;c1',!akiIn inimaiLo bolnim pri-
ti!Skorn menJa poloZa"j SVod'ih,d1e1ova. ,"
. Ali inajtyrde telo, rna koIiko, ()= teSko m'"...
nJal,o medusobnipoloitaj svojili!!W~tnih deloy-a
ill 5":'06 oib!!k u .celini, nemayiSeCvr8toCe9dnaj;
mekSeg; dljarnant nijeni, za dIa'ku cvr1jC'j. odvodie.
·Je:rcmadil c.~.s: ~va parceta merm€!l.''fl gJ,atl)ih,strana
J,ak:se pT1bli:z:tI J€:dan. drugom ak.o: jeizrnedtl nj i4
~m8 vede il.I. vaz<iuh, ,nego ak8 je medu' n6jma di-
~~t, It? ~llJe ,za'tosro su., deJ,ov:i. dijamantacvrSCi
ili otPOl;1tll~l neg() .delQvi VOd!e' nego zato ,sto se die:-'
an
l()yi ""ode lakse'odvajajujed gdi<irugog, i zato ee
Se omlaks? ukl?niti j<:rei:<lnjemu s;t;ranu, da'l1apra-
V'e p~t .ono~ p'ap~adi mEmnera;ali kiad biih vestacki
sp;:ec.I}i da. S€:i:zn"laJ.mu, 9vrd bi, traj,!"!,o sp:reeaYaJ,i
p~blizava¥,J": ona dvaparp"'ta m€!l'ffiera :il>to, kao ~
daJ,amanto1 ~va .siJa n~ pi IIJ.?,gla. ~vladaJ:l njihov
otpor" ba.'? kao illl otpor d1E!!1&tra (tIj<lma!nta. !'Tajrhekse
tel? n"!; s;'t'tu is!!) c~ se taiko nesavladlji;yl() 'O<dupi-
rati prlibl~zava;nJu <irugih dyaj1J:J;elakad inajtVr..,
de kqje se mo'~e zami!$lliti - "lilioJik,o sarno ostane
me~u njima i ne bUGe li'klor,j'eno'A!s?<iebro ~...
Pun:uno vodo'lllHi vazduhom nelro Popu.s£],jiv(),
117
meko telo, brzo cemo ",e uveriti. 0 nje'gl>Vom ot-
poru; alto neko misli da sarno tv1'dia tela mogu ,
spreCiti njegove r~ da se pribliZe,' neka ?1.1'de
ljubazan pa izvrsi opit sa va2lduhJOln zatvot"enunu
f1.1'tbalsJrn loptu. Eksperiment sa s1.1'p1jom loptom
ad zlata, ispunjeuQm vodo!ffi i Cvrsto zatvorenom,
za koji sam CuoclJa. j,e izvrs,en 1.1' Firenci,takode po~ ,
kaZUje Cvrstoeu tak() mekog telaikaJo 5to je voda.
Nairne, posta jetako napunjenazlatna lopta bila
stavljena u pres1.1' i dJo kraj:nooti stegnuta zavrt-
njima voda je sa!Uanapravllasebi put kroz pore',
toga ~lo gustDg ntetala, i kako njeni deliCi :nis:u , '
vise mo,glida se pribliZavaju un1.1'tar lopte, ona Je
izbila napolje, podigla se kao rosa i ~a. u k:a:-,
pljica:ma, pl'e nego '5tO s1.1' sten~ l''?'P~ p0PoUstile :p0'd "
z€stokim 'pritiskom sprave k,OJa Ih J e stiska'la.
5. 0 c'VTstd!:i zavisi impu.Zs, ortpori izbijanje.'
- Pomotu ideje cvrstoCe razJikujemo prostiranje
tela ad pT'ootiranja j,er prostiranje tela
nlj e nista dJrugo , iIi kiontinuitet
stih, odvogivih, pokretljivih dok ",,,,,,,,t; •
ranje pr-oo..t ora 'kiarttinuiret " , ' " ...1,
nepokretnih dielova'"Od Cvrstooe tela zavlSl 1 nJl..
hoy meduoobni impu1s., Dtpor i izbijanje.' tmada,J:le
dIosta 1judli (i ja priznajem da sp8Jdlam mean nJIh)'
koji SU UVeTen1 da imaj1.1' jasne i razgovetne ideje
o Cistom prostoru i CvrstoCi, imis1e.da mogu',sebi
predsj;a,viti prostoru kome'nema ni6eg,a stobi,se
odupiralo te1u ili.bil0 njime iste'!'ano. To jeideja
Cistog 'pIrOOtora, PO' njihQIVOIn misljenju isto talw
°
jasna kao i m~ kakva ~deja rprostiranju tela; jei:
ideja 0 UJdialj erJjostiizmed1.1' dvll. s1.1'prDltna alela nek
kookavne povrsine j€dnako je j=a bez iidieje 0 ne:-- r o
kim evrstim delovima izmedu njih kao i sa. H.,""U,
s dru§e stram-e, =:i su u"eren~ da poredJ
Cistom ~ostoru imaJj1.1' razl.iJCitu odinjetdeju ne-
cern sto ispu.njava prOlSj;m, sto rot>~e hiti. ~Tano.
pod impulsom clrugih tela, ,ili se mt>ze odu:pi.rati
njihQIVom kretanju. A a'ko jma 1jud!i kioji ne vide
118
te.. d-:e ideje ,odtvojerJJQ, V1eC ih mesaju i prave ad
nJlh Joonu, onda ne znarn ka1;:Q bi !UOgi1i menU'
b~. r~gov~a.ti l~~ koji imaju isrtu ideoju ~
ra;zmm m:erurna, ill razne ideje pOO istim. :irl'le:;"
n~; ~ sto.:n'~ znam tkako !=,i ~orvek k,qji ni.ie sl€']?
~' gluv, 1. kOJI lffia PQsebne !ldeJe 0 skerletnoj boji
: ,'0:. ZV'Uik:u trube, roogao raz?OvaraJti 0 s1(€'I'letnod
bo~: ~a slep.?e:m koga sam J,edJanput spomenuo, i
kOJI Je zaillls1Jao da idJeja () skerletnoj 'boji liei n:a
zvuk truhe.
, 6.• ,sta j.e cvrsio.~a.- Akio menekJq. zapita sta
Je ~CVJ1S,to;c;a,uputieu.g<: da traZi obavesteI1je od
svo]lh cula. neka staVl lzmedu nllru. k:r€men Hi
futh:-Isku }0!11;u, .Fa neka onda PQkUiSa.da ih sa-
staVl,,Pa ce.:z:;mti. A:k;o on misli d,amu tinJe nije
dov~~n~ olYjas~jeno sta j;- tocvrsrtoca,i uoemu Se
sastoj1, Ja obeoavam dJa ell mu to Objasrriti siUn
~eika on prvo.. lU:e:u Uraze .sta j.e ,to mis1jen:je i
oe~u .s~ sastaJl, 111 nekami objasni sta je prosti-
J
ran]e i¥ .kJ.:e~je, jer to moZda izg1eqa llik:se. NaSe
oe
proste IdeJ UCI,mo sarno
iz iskustva;akb'pokus.p.rbJO
<la, po~el11:0 dalJe oct toga, i <laih putem reCibo1je
()bJaS11I~ dlll~U, Il€'cemo imati niSta vise- uspeha.
nego onaJ fuJI ibi poikuSaoda govoll"om Tasvetli
~u;r duhu neko.g slepoa,da muputerii reCiuce--
pI ldJe']e svetlOOti i boja; Zasto je 'to taM, poikaza6u
nn drugoramestu.
GZavaV
PROSTIM IDEJAMA RAZNIH ClJLA
Idej~ l,roje d~biv~ ~kco viSe Cu1a jesu idej e
p~t:<J'ra:rliprn..tiranJa, obhka;kre'tanja imirova~
~Jfl-': Je;t" te .ideje ;rSe p::unetI1eu~iskie i na(l'P i na.
J:e
culo. PIJ?aJ'IJa, to st ~1 m(~ffiTIJO primiti i prenetS.
1.1' .d1.1'hId~epl'os.tirallIJa, oblika,kre'tm1ja i mirova.,
nJa razmh tela I ptJek<:> gledJaIlja ipre[ro pipanja,
119

Ali!kako eu imati prilike da 0 tim id~ama gOViO:
iiln opsirnije na drugom mestu, oV'die ih samo na
brajam.
G lava VI
o pROSTIM IDEJAMA IZ REFLEKSlJE
1. Proste ideje iz refleksiji? Le§u. r~dnje du~a
sa d:rugim idejama. :- KaJd duh, posto Je lzvana pn-
nUo idleje spomenute u ranijim glavama , ?krene
'pa,gled UIlutra, prema s~bi, i p~smatra sv~,le rad=
nje sa tim ided.ama koje =a, on lZ toga dobiva dru .
gle tdeje, koje isto t~o mo~. <la. bU~ ry~6~
njegov;og posmatranJa kao 1 IdeJe prinllJen
spoljaSuj ih stvan. v • .,
2. Iz refle7esije c;J:obivamo ideju o:pazanJa t tde-
ju volje. _ Dve glavrrIJei najye6e rOOnJe~uha, ? k?","
jhna s,e najeesee govori i koje ,su .ta1>,<> (..'I{;s,:e ~a ~~
syak,o moee naCi. u sebi karl hoce, J'e8u: orpazana e . 111
rnisljenje, i htenj,e ili v;;J.ja. ~oc rnislje:p.J~. nazI.va
se' razum" a moe htenJa naZ1va. se "VolJa , te dJ;re
". ,. ., posobnooti"
;mom iIi podJobnosti dttha. naz,r~7aJ~ S'; ,,~ .. .
.1:.
o neltirrn vidoiVim.a tih pl'os:tih Ideaa redJ~kslJe,
kao sto su seeanja, razabiran.ie, Z~~UclVanJe, s.Ur-
tienje, znanje, vera, itd., imacu prilike da g,ovonm
• kasnije.
"Glava VII
o PROSTIM IDEJAMA IZ OSE'!'.'\. I REFLEKSIJE
1 Zadovoljst1)o i boL - P08toje i W{ve p~
st!': :iJdleje koje se prenose u dIuh i p~tem ?~et,:. 1
putem :ref1erks.ije; na primer, za;d.ovolJStvo lli .UZl:
van}e, i njegova supromost,. ,pol ill nelag(>dJnost, za
tim: snaga', postojanje, jediJnstvo.
120
2.Zarl.ovoiljstvo iIi nezadovolj.stvo , pl"atego-
toYO sve 'na&e idE!1e, one iz oseta kao i one iz re-
fleksiJe; gotC>V{l'svaki .spoljasnji uticaj nanasa
cma, i, svaka ,pota,jna misao U 'lli'lutrasnjos,ti naseg
ciuha, mogu da proi,zvediu u namazadovoljstvo iIi
bot Izrazima "zadlOvo'ljstViO" i "bol" zelirn da ozna-
Cim sve !l,ilo, nas radJuje ill muCi, bilo da to proi:z-
lazi iz misli na'seg duha, ill iz delovanja l1J€'k.~ stva-
ri n" naSe tela,_ ,Bilo da na:zovemo ong prvo "za-
,- tv"
d ovq.lJs h-"'~"~",j,~pn.J~
:0 ,,,r~l,; t" "s~caJ
" tnos, . " il'
..~ s:l.,
Ii ouo dJrugo "nelagodnost", ,,InUk,a", ,;001", "pat-
n:ja", "teskoba", "nes;reea", ill sr., sve s'll to samo
ra:zn~ stepem iste stvari, i svi om ptipadaju ideji
zadovqljstva ibol", uzivanjai neprijatnosti;za
tedve vrste ideja ja6u najc.esceuP9,trebljavati ova
pOiSilednja im€'r1a.. . ..... .
3.. PI;emu<.lrornTvorcll naS~g bi'ca -;- kojinam
je .<.lao moe :p.ad raznim delov:ilna naiSegte1ct, dia ih
po yoljikre~ iii drzin19 u Ini,ru,idia njihovim
kretanjem po!k:reeemo sebe i 9ruga 1:¢!I.apored nas,
u cemuse i ~asto1e Bve telesni€)akcije; koji je tac-
kode dao naS€J:n. duhu moe da u :rn,nogim sluCaje.,
virna'more da hira fudJede 0 lrojimaee mis:li.ti,i da
paZlj~vo i sabrano istraZuje oyaj ill onaj predJInet -
naSe1n tvoreu sesvi~lo cia '. mnogim .nMim. :mi-
sErna i osetima prldruzi ose6anje zado'Qoljst'Qa, cia
bi nas podisrt:a!kBJQ na one .radnje nliSljenja i k:reta~
nja za 'katie smo sposobni. E:ad bi to oseeanje bilo
potpuno odvojeno odJsvih naSih spoljaSnjih (}seta
i unutrasnjih misli,l11Lnebismo i:nialirazlogada
pretpostavljamo j€dnumis~iliakcijudoo.goj,ne-
mar .paznji ill ~tanje mit'Q'Van'ju: ;rni tada ne bi-
sma pokretali syojetel0, ni zaposljavali svoj d 114,
vee bisrnopust\lisv(Jje :m.iJsil.i (akom6gill. t~o d ll
kazem) da plove n~ VOldJu, ~!¢lja i pravca, a
ideje .na,s""g diuha, bo Zarl~a[l.'ei1esenJre,da s<i€
pojavljuju tam,o. ka'ko> l1ti.gnu, ne.posveOOjuci.Jm
pa.znju; OOvek: kojibi S'enasaQ ui;a.kV;om stanN, ina"
kohko bio obdiaren. iSpos()lbn.o;;;ti.;rnar~uma ivo1Je,
121
 bio b:i veoma leno i neradtlQ stvorenj,e, i prO'Vodio
bi svoje vreme u len:jivom, 1.eta;rgi:On s;nu. Zato
arn
se nasem mudrom. tvorcu svide1.odJa nekrmpred-
metirna i idlejama koje od njih dobivamo,kao i ne-
kim nasim nrilslima, pridruzi zadovoljstvo,i to u
raznim stepenima kJod raznih predmeta, l~ako one
spcsobnosti kojima nas jeOlbdario ne bi ostale sa-
svim diokohe i neupaslene. .. .
4. Bo!deluje na n
as kao i zadovoljstvo, time
!lto nas podstice na rad, j:er mi sa iStotolikosprem-
nos,ti poilcreoemo svoje spasobnosti dia bisIllo izbe-
gli jedino, kao i da bismo traZilidrugo; YaZ?,~ je
sarno dia zapamtimo jedno - da u n..ama cesto 12a-
zivaju boi isti on! pred'rr1eti i ideje kojiizazivaj:u
i zadiovoljstvo. Ta njihova bliska v:::a, ~bog ~Je
cesto osecamo hoi lrod ooeta k{»d k9Jih blsmooce~
kivali zadov,oljstvo, da.je nam joo jednu priliku d:;
se divimo'mudrosti idobrcli ~eg st'laraoca, kO]l
je radii oCuvahja naSeg· bi pbpratiobolo:tn delo-
6a
vanje m:nogih stvart fia naSa tela, da bi. ru:~ ~~
upozorio na. stetu kJoj11n~ one. ~OgU:UClr:lt~. 1
opOmenuo nalS da se uklommo od nj1h. All on nl],e
samo 'lIeleo da nas saeuva, vee i da oeuva s'laki. PRS
. . ' . ' . . .
dieo i organ u savrs~momstanj'U, i zato je 11mnoginl·.
slueajevima pridruZio bol caki omm id~jama koje
nas redluju. Na primer, vrucma nam jedo nelrog
stepena vr1.oprijatna, ali Cim malo vii3:e poraste·
pretvara, se 11 nemaJo mllc€'1l}e;. pa i smn.a ,,'letlost,
ta najprijatnaja Qd svih eulnihpoja'la" ako jeima
lSuvioo, aIw prede merukoja je po:g)OdJna za, nase
ro, iz&i.vavemna bolan ooe6aj.l;TIroda je taka.
mudro i prikiadno uI'edila, da kad· neki pred:rnet
zestinoro.. svog dieltWanja po:remeti aparate oseta,
cija strnktura mora nuzllO hiti 'leoma. fina i deli-
kama onda n3JS b.ol opoo:ninje dia se po<vucemodok,;
oQian rtije oos'lim poreme6en i takoonespOOO'bljen
za dalje fUl1kcio~je. Pos!JJ..atranje.tihp,recltrneta
koji proizvodebol moo€' nalS uVeritl da ]e ~vrha
bola upra'lo taikva; na pri:Iner, jakasvetlost ]ene-

122
123
 aD€' postoje, da imaju post()janje; a svaki realni Citim sastavljan,j,em dvacLeset i oetl'n',s.....va
1n__ 'ill'
'd " ' __ "-ak. ,-"'_1,' alto
pre'cb:n.et ill. ~:;J!eja 'kJoju ~O~en;[():m1atrati jed.nom 1 uC!. A!Ui<', ut4Je, razm.i:slimo '~olP- ' _" ,
stv,ari, sugense razumu ideju Je<:l!inmva, n. 'b" ', v , "",-0 Se mnostvo
A.0't11J maCl}a maze napiI'aviti sa sam . ld
' 't'1'1' , 0 Je nom'od
8. Sila. - Si1a je isto ta1ro priosta i:deja lrojU r:an1 Je ~omenIU 1 :id€a~ ~ idejom broja, eij,a joe za-
dobivamo osetam i red'leksijom. Naime, vi<J!e£1 kaloo liha neLSCTpna, u stvan beskraJ'na' l' 1._'.
mi sa:rni m00emo po vo~jipoikreta1;i razn€ delave " l' ,~o ogI'omruo
~n€'l=.:::.no 'po J€ pruza matematiCa:rima sarno i:dJe--
v "

tela kojisu dotle' mirovali,i ose&ljuci sva1\jQg we- Ja pr'os.u,anJa!

Dutka preko eula ucinke 'kJqje prirodna. tela proiz-
vode jedno na drugo, mi na oba ta naCina ;dobi-
vamo idleju sile, '
9, UzastopnoS't, - Eared <JIVi.h postaji jo&jedna
ideja koju nann doduse p'r'UZaju i Cula, ali jeeesCe
sagledamo u dogadajima unutar naseg dJuha; to
.ie ideja uzastormostt Naime, ako pogl€'damo u sebe
i ra:zmislimo 0 l()[Jj()me sto tu zapa2:8Illlo, vid'eCemo
da nase ideje, dok S!l.'1Ogod b'qdni ill dok ista .mi:
slima, i<J!u u povorci; jrona odJlazi a druga doklzi
bez prekida, " 'd ' ,
10, Proste ideje su materijal sveg na,~ef1zna­
nja. - TOSiU ako ne sv€' a 011110 najvaznije ,od onih
prostihidJeja kJoje dub poseduje i ad lfujih jesa~
stavljeno Bve njegOlViO znanje; Bve to OIl stioe samo
na dva ranije porilenuta nacrna,osetom' i re&lek-
sijom,
Neb nilw nemisli clJa BU ta dva naCina pre..
uSke graniee' za setanje mo6nog ljudskog duha,
koji De maZe da se zadiovolji granicantasveta, veC
po1<"!ce dalj-e ad zvezda, lfujicestosiri svoje misli
G lava VIII
JOS NEKA RAZMA'l'RANJA 0 :PROSTlM IDEJAMA
U 1" Pozitivne ideje sa negativ~im uzrocima _
ven sa pt10stim iclejama ""OM~ tr~b ,_ ,:
sv,aka stvar u pri~~-'" ,k)' ;""~ v=, , a JOS reel da
dr cia --'. • "'-'.l. 'OiJa Je po svom 5aJStavu ma,...
•a .' utice, na nasaCulaiproJiz\Tede J:1.Jcld ' v.
~uu~Ukad' proazyodli time jednuproSitu idieju °iGi.:!.
, , nasa ""'""''''''bnoo' t' ~ . b' ,"".
-K-~".aza ,Wan,Ja zapazi tu
.'
1 eJu, <;n,dia dU,h gleda nanju i smatra jek.aostv: •
nu pOZJ.~n'11u Ideju u razumu, kaoi 5VaUm d' an:-
bez, ?,1nir~ na ,to kabv je 'bio njen spoljaSnjf:~
:rok, 1iako:,J€l taJ uzrok Il'lOedJa sarno neki nedostata:k
U Onoffi cu nom P'I'ed:metu,
2
tlosti ., :::, primer, l'~je top1ote i h18JdnoCe, I've.,
1 .uunebel"''' 1 Cl"hiOg' J_~~_"_. . ' , ' ,
d 'ednalro ' .-0. , .' ""'- "',-=Ja 1 m1l'ovanj a,
pe J . su Jasnel pontnllne,ldeje u dUhUiak
su llJekl ,ow ~o!ka kodi ih p'OOJizvode PI'ooto,'nek:.
nedJOOtacl a.nili predmeta, iz kOiih na'sa . 1 _ ' "d V

te. luJeJe.
'-",' Kad' ra:z;um posmatra"~"-"'"
"-

IZVO· e
da1je od n.ajdaljeg prostiranja mat€cije, i pra- te i.-l;"'; 'h
gleda kao poo b ' , " ~,Je, (){tll ,sve
vi izlete u tu neshvatljivu p:r'azIlinu, Ja do- , .' e De Poe:1.tivne idejene uzimaj ..
pustam dJa je "ve to tako; ali Weo bili cia U ob= uzroi!re looji ih Proizvode'J'''''': t' u
odin 'd ' ',,' ,~..
" uC!
=OCI se TIle
roi neko pactIO ma i jeditlU id:eju kioja nije bila , Os,e na 1 JeJu kalwa pootoii u :r'<>""'~ ,
primljena na ona dva ptm1enu'ta naCdina., Hi ijednu prn-odu rt
.,'
'ro" "
, ~_'Y:mOJa, postoji izvan p.as, 'I'osu dve
=~••u, ,v€o na
sJooenu ideju kO(ja mje salStavljena od takyih pro- vr1:;>'.::azl:c1te S~a:J:'l' kQj€t ,weba paZljivo razliko~
stih id:eja, Nece nam bitt tako eudno stoje tomal<:> ~ati" ~<;T Jedna Je stv% 9pazirti i. SlpOznati' id~u. be-
p1'lOOtih ideja do.vo'lj11()i da upooli i najhitrij t1 misao ~tilli c:nog, a ,~asVJpl drugai,spitivati kakveto
ill najvecu, radlnl1spOlSobnost ida pnbavimaterijal ce, 1 n(i kOJI n~cin rarsporeden.e po povrsini
za sve ODO ra.znoliJko znanj,e i jos razholildja ma-
v,

=e da neb PI'edn1eit ,izgleda beoill' • •• • '

stanja i mJ:l.ie'tlja "Corve·eanstva, alro sam<> pomisli- 3. Slikar ill boj.oottija 1kl9ji nika~je- istrazi-
mo ko1iko se mnostvo reei moze n8iCiniti razli- vao=cl!:e boja, :ima u svom razUmu' isto taka
124
125
 j=e, savrS€l1'e i odredene idJeje belog, crno'g i
ostalih boja kao i filozof koji se muCiol pa'QU!Cava-
ju,ci njihovU prirodu i ko1i rrtisli da zna koliko je
svaka od njih pozitivna ili negativna po UZTiOku -
a mo0da su s.1i'k:aTeve ideje i jasrrije nego filozo-
fove; ide'ja c:rnog isto je tako pozitivna u njego-
yom dJuhu kao i idJeja belog, marla je uzrok te boje
IIlDZda samo neki nedostatak u spoljasnjem p:ood-
metu.
4. Kad hi. moj zadatak u ovom radu bio cia
istra~m prirodne uzroke i nacme opaianja, ja bih
ovako pokuSao dJa objasnim zaSto negativan uzrok
mo~e bar u nekim slucajevima prOiizvesti pozitiv-
nn idieju: posto su svi oscli U nama proizvedeni
sarno raznim stepenima i vidovima kretanja u na-
semb~ol06lrorn bieu, koje na razne na-Cine pod,.,
stieu spoljasnji predmeti, s:manjivanje nekog kre-
tanja kJao i njegovo rnernjanje ili pojaCavanje mora
nuzno izazvati nov oset; time je uvedena nova ide-
ja, koda re zasrniva san\O na ;iZmeni ukretanju
bioloiikog faktora u tom organu.
5. Ali ja neeu ovde rla odJlueujem dJa Ii je to
ta1ko iIi mje, vee Cu pOlZVati sVakog da kare iz
iskustva, nije Ii Ijudska senka, ,mada ne predstav-
Ija msta drugo nego nedostatak svetlosti (sto jle
nedostatalk svetlostl ",e,ei, to je senka jasnija), kad
je covek posrnatra, k:&!lra da pr;oizverdie u njegovom
duhu is,to tako jasnu i pdZitivnu :iJdeju kao i covek
flam, malkar bID say u jasnoj sunCanoij svetlooti!
Stika senke je takode pozitivoo. stvar. Mi doduse
imamo i negat!ivna imena koja ne o1Z1l1,aCavaju di-
rektno pozitiV'De iideje, vee njihovo odlsmtvo, kao
soo su "neUlkusan", "tisina", "n:ista"; O!!lie u stvari
govore 0< pozitivriim iiCllejama (tj. "ukusu", "zvuik:",
,;biee"), oznacavaju¢i rnjihovo odsustvo.
6. Pozitivne ideje sa negativnim uzroci'f!\a. .,.,
Na taj naein, maiZe se s pravom ;roeCi dia covek
viidi tamu. JeT, ako :zamislimo potpuno tanm.:urup:u,
126
iz koje se ne odbija nikakva sli'etlost, srlgurno je da
eo;vefk mo2€ videti njelri oblilk ili je: moii:e nas:likati.
moz~ se pitati ne daje Ii i rnastilo kojim pi&eni
~~ lde'i~. Negativni, IiSavajuCi uzood pocitivnih
ld~.1a ~l8Jt: BU ovde prema opStem. miS'ljenju;aIi
teSko .bl~:>ilostvar;noO'dJrediti ima Ii uopste ideja sa
negat~v.n= ~cm:-a - trebalo bi najp:re" Techno,
odredl~ ~a.1i Je mJrwanje lisavanje u odinosu fia
kreif:anJe, iliobratTho.
7. Ideje u duhu,kvaliteti utelima. - Da bi-
sI?-0r~jivije govorHi ° idejama i bo<lje otkrili
nJlhovu pnrocl'u, moir"a6emo napraviti razliku iz-
medu njih kao ideja iIi opaZaja unaiSelll duhu
i 'kao modi:.fi\9dja materije u. telima koja proizv';
de te opazaJe u nama; da ne. 'bismo mislili (kao
sin se moMa ohii.'noCini) da su on€ta~I1e slike i
F.ike necega s~. postoji u predlInetu; jeJ; veci;n>a
l~:Ja o~~a ne Ii:l ~. nesto sto postoji izvan nas
~:sta VlS~ ne~ st.o l.Inena koja?=acayaju ideje
lice na nJlh (lam ih bude u nama kardi ham diodu
dosluha). ' ,
8. Ja naz1li"am "idejom" sve sto duh ()rpaza u
~, ili sto, je neposredan predtmet opaZaja, misJi,
ill razuma; a :sposobnost nekog PX'IOdrrJ.eta da proiz..
vede u nama neku ideju ja nazivam "kvalitetom"
~gp;roedmeta. Na. prirrlRr, poStosn!e¥ pah1l1ja
:una sposobnost cia u llama proizvooe icteje belog,
ihladnog i okruglog, ja nazivam teo sposlo:bnosti
"kvaIite,tima" uilwIiko. se n<!lJ
aze
u samoj snez:noj
~Ulji; : "idJejanna", uikolik<;> &U one oseti:i;Ii OPa--
zaJl U nasem razumu; a .a.kp katkadgovo~ iq,,- °
jama kao ala sru u siannim stvarirna, tr~bCl.shvatiti
de tada pod njima pOdrazumevam On€:'liValitete u
pred1:netima koji ih· proizvO!ie u 1'1a ll1a.. '.'
9. Primarni kvaIiteti. - Jl<Iedu taJrVe.kValitete
u ~~a spaclaju, pil'V:O, om koji sUpO"tptmo.l:leod-
VO~lVl oct tela, rna u kaikvom stalljv 000 bilo; o!!li
kOJe ono stailno zad:clava, malkakv;e promene trpelo
127
i makaikva sila delovakJ. na njega; oni koje cwa
stalno nailaze u sva'kom delicti materije dovoljno
veJikom cia bi bio Qpazen, i lroje dub nalazi cal;;; J
u deliCirna' koji />u suvise sitni dla blismo, ih orpazili,
kao neodvojive od njih. Uzmimo na prirn;er z:n:co
pilenice i pres'ecimo ga na diva deJa: svaki od t!-h
deLova i dal}e zadrlava evrstocu, prostornost, oblik
i po>kretnost; presecimo ih opet, ani ce zadrlat~
iste kvaliterte; ak,o ih delimo i dalje, SV'e dok deloVI.
ne pastanu nevidljivi, syaki deo mora i dalje zadr-
zati sve te kvalitete. Jer rolin, tucalk ili bilo koje
tela koje deluje nadlrUgo, svodeci g;a na n,:vi~­
Ijive deJ.ove, moze sarno da ga podell, ':' dl"'~JenJ':
ne moze odu:zeti ni evrsto¢U, ni p'IlOIstlran}e, m
oblik, ni pokretnos.t 1llJ:edlpmn telu;ono sarno pravi
od j€dne mase maiberij,e dYe i1i vise; a te ~e
stvorene podelom, racunarte :k:ao pos€lbna tela, d~lU
iizvestan bmj. Ja dakle naziv~ te .Q9()biJl1!e - cvr-
stocu, prostiranje, oiblik, kretanje ill nU::0v~nje, ~
broj - prvobitnim iIi primamim k.vallteti;ma, 1
smatram cia one pro12v,ode u nama proste ideje.
10. Sekundarni kvaliJteti,' - Drugp, iIUa kva-
liteta koji u stvari nisu u samim :iJTedmetima,
niilia dlo njihove mom da svojim prirn!u:lnim kva~
litetLtna, tj. rnasottl-, obliloom, SilBtavom i kretanjem
svajih neopailjivih dleli6a pl"oizverlu u nama raz 11.<::1
osete, ka{)1 boje, ukuse, zvulkove itd.; ja ih nazivm;n
sekundarnim kvalitetima. Ovima bismo mogli dio-
dati i t:recu vrstu, k)ojl1b:tsmo je<dva mogli nazvati
s;pos,obnostima, iaiko Sou.to ism t~o realni kv.a}k
teti ~dmeta kao i Qvi koje sam, cia bili blo u
skl~du sa uobtca:jenim naCi'llOffi govora, nazvaiQ
kvaliJtetin:la" ali sekundarnim, za razJ:ik;u od prvih..
Jer, spoo.obnost vatre da pomocu svadih primarn.ih
kvaliteta Pl'o!i1:vede promene u boji ill sastavu VO~
sk.a iIi gline isto j~ tako njen kvalitet kao i njeoo
sporobnolst cia pOmoCu tih istih p:t"imlIDruih kvali,
teta (tj. rnase, I$st!l.v'ai kretanja neopaZljivih de-
128
lova) proizlcede u meni novu kteju ill aset p1amena
ill gOTenja, koje pre tog<\ nis am
osecao.
11. Kako primarni kvaZif;etiproiz~odeideje0
sebi. - Sledeca stvar kojl;j treba 17azmotriti jeste,
kako tela proizvodie u muna ide}e;' to s.e o.cigled!no
deilava putem impulsa, jedin()g nacina dJelovanja
tela koji :mozemo zi'ffiisliti.
12. Dakle, pooto spoljaSnji p:redmeti n:isune-
pooredno spojeni :sa nailim duholll uC,a:sukad Pl'o-
izvade ideje u njem.u, ami ipa.kzapazamoprimar..
ne kvalitetepojedinih odnjih koji su pruienina-
sim culima, ocevidn() mora biti9'!' 12 njih proi~lazi
nek.o kretallje koje se putemnasih Zivaca ili bio-
loskog biea,.putemnekill delova na,ileg tela,prenQlSi
ka mozg).! iIi sedJistu os~tl:l i tak{) pr9izvodiu nasem
duhu pojeclJine ideje onjima. Posto se,ppostiranje,
oblik, proj i kreta.nje tela kpja 811 diov()ljno yelika
mogu opaziti na udaljen'OStl putem vicl!a,oCig'ledno
je da 12 njih mOTa da idu ka oCim.a nekap()jecti-
naCIl(} nepPm,etna tela, koja taka prenooe l:1.a mozak
neko kretarije, a ono prQd:zvoo.di }deje 0 tim P1"\"d-
llletima. . . .
IS. ... A kako sekunc1arni. - MoZerno zamisliti
da se ~. idejesekun<:1arn~h kyalitetapraizvode u
nama na, isti nap'll kao j i<Jieje primarnih, tj.d.elo-
vanjem. neprimetnih ees,ticana n~. cula. P~t<>
oOev.klno PplStojf 'OOla, i to velikbr6j ujih, k!O'jal:1U
taka malena cia mi ne mo?emo nijedll1 im culQm ra..,
zabrati kakva im je masa, kakav obliik;ili kretanje.
(kaosto joe Qcevid!l0 slueaj' sa delovima VOc:1Je ivaz-
duha, i sa drugirn joB mnogo manjim <;)'d ti1:l, koji
su maZda tolik;o manji od del()va v<;)'de i vazduha
!kQliko su ovi :tpanji od zr:nl:l grailkailikrupe),pret-
pootayimo zasad, da razliCite mase,oblici, kretiJ.-
:nja i b110jevi takvih eestica, deluj.um:na .pojemne
nMe culne 0I,'gal:1e, proizvode u ua;rna r?zliciteqs€oo
te boja i mirisa; na primer, daljubi<Cica,delovanjem
taikvih.. neprimetnih cestica 1ll&teti.je pos.ebnog
sa.
obliJl:a i !l1aSe, raznim sitepenima i :rnodifikaci~
9 D~on Lok 129
jarna kretanja, prolllZl'dkuJe u nasem dlu.hu ideje vise priblitimo, oS>e'j; bola sas . .
v:= 1'azlie;:tt oct toga -
v.

plave ipoj e i prijatn{'>g mirisa tog cveta; naime, nije m~1'acemo raZInisliti 0 ~me
nerrioguce zamisliti· da je bog zdruZio takV'e iJdeje kaze!,mo da se ideja toplote k ::rru:moli ,razloga cia
sa ta!kvim. kretanjima·, iako one n>emaju nikakve u nama stvarno naI . '
"_. . . .
°tU Je vatra proizvela
azl u vatri· a dJa ' '..:1, • b
sJicl1!osti sa njima, jie1' on je isto tako· zdruzio ideju AOJU Je lSta vatra pr' ]a . '.' . se IU>eJa ' ola
bola 'sa kretanjem komada Celi'.J,;a koji ,deli !laSe u njoj, Zasm bi se ~a ~a~ti. nlli?ll, nenalaz{
meso - kreianj em sa kojim ta ideja ne:Jna ni.'l::akve snegu, a boI ne kad s " ~oca nalazila u
sl1cnosti. i drug1.l ideju, ~' ne ;:,:g PdTO::zvh00!i. ;< nama i jednu
14. Sve stl) sam rekao u veri sa oojama i :rn1- vec' pomocu , ze a 1 ~-'ecie ..:I_.l.V'.
:mase,oblika b ,"'". ~~ v .'-"W<CIJ€
risimamoze da vazi i' za ukuse, zvuko:ve i druge Cv:r-stih delova? ' roja 1 kretanJa svojih
s.Iicne culn.e kvaUitete; jermada 1m mi pogx'esno 17.Masa broj obli' . he. • . '
:ilJ.srnega stv~o ~ 1 ,'K l , .:Wnje ?eIOVavatre
pripisujemo :rea1noot, oni u stvari :h.e postoje u sa-
mim predmetima, vee predstavljajusposobit1Ol!>ti
proizvooenjaraznili ooeta u nama, i zavise, kao
Cija cula zapaZajUi~ az: U~jlma, Pilo.da ihne-
zvati realnim :kValitet' ne,.stogase o.l1.i mo~ ,.!l.I'lr'
sto sam rekao, od<J<nih pr'1I'OIbitnih kvliliteta (tj. teli~. Ali svetlost, t:'jil~~,?,po&~ie~tim
rnase, oblika, sastava i kreta:h.ja dielova). postoJestvarno U rl'i.ma ,., _e . iIi hladn,ocane
l~, ldeje primarnih kvariteta jesu sUcnosti, a stojioolest ili pa.tnja..Ak~~ u ma~~ po. ::u
sekun"diarnih nisu. - MiJsIim da iz toga nije teskO
izvtlci zapazanje da idJeje primarnih kvaliteta tel&
oC';i ne vide svetlQlSt nibo'e"mmo~
nepoe ne oseea uku. '. ), 1.1\S1~CU.JU ZV'Uk;ove,
t: osete:4kq
imaju slienosti sa njima, da njihovi uzmi stv?TIlo boje .,'UIkUSi ",,<_' . •se, m nOEi:mJ.rise- onda sve
, . ' , __ ;fuulSl 1 ~ov:i, uko1:iko' '<'
postoje u s'am.iln teli:Itia; dak ideje proizvedene 11 ideje, lSOOZs,vaju, nesta.u, " . , . s u posebIle
nama sekundJarniln kvalitetima tela nemaju n:iJkak- TOke tJ'bIik . ,._~.J 1 svode se .:t:la svojeuz-.
V'e slienositi sa tim telilna, USftmim telinia. nema ni- , . 0,. ',1 """",tanj€delova
cega 8m bi liCiiID rnatakve nase ide:ie. U telirna -pI) , 13. DQvo1jno -v:e1iko parce' " , ' ,
ik<Jjima im dajemo imena postoji sarno sposiJbn~t u nama pmizvede idieju okru l~:e. ~o .l€ d~l
izazivanja ta'kvih oseta u ruuw:t;ow sto je u nasoj , oblika;a aIm je' neko 'v g~Uif? IIi cetV't:tastog
ideji slatkO, phV() ill toplo, Pre&taVlja u sllmin'J. ,dntgo, ol!1idai idle'u ~:e sje,~o? mesta na
telima kioja takvim narivarno sarno izvesne mase, precistavlJ'a. stv J e~Ja.Ta [tde']a kretanja
, . armo k:retaDJ€ :.tna1le· ,_, ·'ili· .~
oblike i kretanja neprimetnih deliea. yorougao .takode su l'stl" • .:1 . . . . ' "'-lug. ce1J;.<
dub ' 1 U J1UeJll U .poorl;o' ,
16., Mi kaZemo da j,e pIame!ltopao i svetao; , u 1 U mani; dakIe, i kretan'e' b'. Jan.lu, u
da je' sneg beo i hladan;a mana bela i slatka; sve $..• a:t'l1Jou mani bilo .:I'-'ih· ~..• :I, ~ llit nfIaze se
to na osno~ idJeja koje oni proizvod1e u nama. Me- '·,s t . mi '~. Se svako ' lam '""",' =
slQiZiti. Osirnto
opatlamo ili·' ne,. . I.
dutim, obicno se misli da SoU ti kvaliteti u telima ka~ diamasom, oblilrom ' !5a, mana.l€
isto soo. i te klJeje u nama,dJa je j,edno sftvt'ilerl,{) sVojih dJe.Iova prraiZverle.u ' sastavom . 1 .kreianjem
sUeno drugom, kao U ogledalu;kad bi neko mislid ,nekadJ ijakihbolovaiIi n~maoseeaJ m~'!,{e, a po-
o tome drukcije, veCina Ijudi bitosmatrala vrlCl lako sJoZiti date! idej .~. Sv~ Dese:. 0Ilet
,ekstra:vagantIiim. A. ipak, aJro uzm€n'lJO u obzir Si" veC suposledice iO.j~:l~el .bolarusu ;< .mani,
nj<'micu 'da ista vat1'a PJX)izvodi U nama, .kad sung ne posoo.je tlikol:iil.ro ih. " vanJa ,nanas,l 'U0Ilste
na izves:noj udaljenooti, ooet topfute, a kad joj se Ijude tei3ko uveriti cia ~ . nktk:~,~jPakje
s . ~,p~Cl»i '-'cnisu
9* .r,~", 'to J,s, -"~
13(L ,.;r ~·'31'
'.'/-. .

:10 "",j', I uk~ c",'

\~::i .)""""".,
.\,.".,.
\'>('.,.
,...
.,.
stvarno u mani, nego su sarno pooledice delovanja i),
mane na oci i nepce, pomocu l<:vetanj,a, m~e i 'ii'
oblika njenih delica; jer ni hoI ni muka pro1.1zro-
kovani manomnisu, kao sto priznaju sVi, nista
drugo vee pooledice njenog delovanja na stbmak ;1'
i creva putem mase, oblika i kT{~tanja njenih nepri-s;
metnih deIova (vec je dakazano cia tela ne maze );
d'elovati nicim drugim). Ako dopustamo da ona mo- ':
ze delovati na creva i storriak, i time proiz'voditi po-I
sebne ideje koje ana sarna ne sadrZi, zasto ondane
bi moglaila deluje i na oci i,nepce, i da time
takone proizvodiposebne ideje koje sama nesa'"
dr:li. Posta su sve te ideje posIedJioe deIovanj,a ID?se,
obli'ka" brOja i kretanja delova mane na razne de-.
love naseg tela, tI'ebaI0 bi dati razlog zaSto Se '&na-
tra da s1.1 one k?ie proizvodie 00 i nepcestvarno
u mlini, oak on€c koje proizvode q-eva i sto,mak,
nisu; ill zasto se smatra di<lbol i muka, idejekoje
su pooledice mane, nepostoj", alw ih !IIi ne ase--
camo, ada, slatkoca i belina - pos1edice de10vanja
te iste mane na druge delove naseg tela, na Isto
tako nepoznat naon -stvarno postoje u mani i
onda kad ih ne gledamo i ne lrusamo. '
19. Ideje primarnih .7evalit;!ta slicne su pred'"
metima, idejesekundarnih nisu. ,~ PogledraiIIlOi
crvenu i belu boju uporfiru; ako samo spTeCimo
svcetlost d~ sija na njega, njegovebojeisoezavaju;
Oh vise ne izaziva u nama takve ideje.Kadse
svetlost vrati,on opetizaZiva u nama takve pri-,
vklJe. Zar iko moZe IIlisliti ila prisUiStvo iIi odJs.ustvoii
svetlosti stvara 1.1 porfiru rna kakve stvarn.e pro-tvd:
mene, da se ide}€' be10g i crvenog stvarno naIo\ze
u porrfiru doke je onna svetlosti, mada je jasno
cia 1.1 rnraku nema nikakve boje? 'U stvart on ima.:;1~
i nOCu i danju takw konfiguraciju deliea koja.je,ii!'
ka"dra da proizvede u nama ideju crvenog akose!~H
ZI"aci svetlosti odbiju od nekih delova tog tvroog ;;i0ii:
~~:a~d1~~e1~1=~ ~~~~ ~en~:~druni;~j~.1
;~~.!
132
?e1kina ni cn.:enilo, vec samo i:zvestansastavkoji
Je a dar da lZaZO'V'e te osete u nama. .
. 2.0. Ak? stucamo badem, njegova jasn,a bela
bOJa :=e~ee. se u ?rlj~vu~ anjegov slatki ukus
postace ulJeVlt., M()zelitucanje tuckomizyrsiti
rna kakvu stvarnu 1"1:"=00 u u bilo'kom te1u, 9sim
promene upo'retlru njegoyih dJelo\Ca?
,,21: P~to pri!Ilimo,takvo shvatanje irazliko-
yanJe :deJa, moo, ~emo da objasnitno kakoto da
Je~na ~u: v<:da mOOe is,tovremeno izazvati na jed-
~oJ ruCl loeJu hladnooe, a nadrugoj top1ote- na-
une, ~em0!51!ce je 00, ista voda, kadJ bi se te ideje
na1azile u nJoj~ bUd,e istoVl'emeno i toplai, hladna.
A.ko pak ?~vatlmo 0Ja. top1ota nasip ruku nije nista
d.rt.:g? vee r.:yes~.ayrst~-.is.tepe'nkretanjausitnim
dehCima nasih .Zlvaca ill bLoloSkog biea, onda mo-
~emo ,raZUTIl~ti.,kMO je mogUl)n.0 CLa; ilSta voda
J.Stovr;€;men~ lZ<l~()ve na jednoj,rucioset topline
a na ;JrugoJ hladpo¢e; sto na,pr.inH~r ugpste nij~
:n~,cn?k.od7oblika: onp, s1A) PO'Cl jed!no~'rUJwrn
:-za~l'va IdeJU "o:pte, nem(),ze pod, d:rygomizazvati
l~~JU kocke;Ah ako osec.a~ t?p1i~~Lh~dnooenije
tr;_svta. <:lrug;o' nego poras,t lli smp.nJ E)'llJe kretanja si-
eusnih <ieio'va na$eg tela, izazyano korpu.skulama
r;tekog d"ugo~ t;l~, o;n4a je 1ak() shvatit~<iil,ako
J€ tq kretanJe Jace u Jednoj rud ne,Cf:o 'Ll,cJ.r-tigoj
~a4kO'.1]fl ob~ 'l:).l.ke de1uje nelw telo~k'Oje'Llsvo~
Jlm.dehcun.~ llTI;'l j<l,ce kretanje o:ci :onoga u j,jdnoj
ru? va ~lablJe o~ onoga u drugoJ, o:ndift ce to telo
poJaca.ti. kretaTIJ,e u j<;dnoj ruci, $. l3l'lli:in jiti ga u
~gOJ, 1..tako !zazvati l'a:djcite ,oo,ete tqplirie i lIlad'-
noce, kO]l :zaVlse (lid! tpga,' • ' "
.2~: ,~ m:uop::,das~jemiz1aganju zabaVio sam
,~' flZlCktm lstraZlva.:r;:rJem lIlozdamalq Vise nego
sto s~m lla:r:nera-:ao..A:1i to je bUo neo.ph0dJn<.)zato
d~. bl!;J. b':~Je obJ~Sll1<: pr;irodll oseta i da .Pi..1} ja-
~el~1~)Z10 raz11ku lZmedu kvaliteta u tdima i
kteJa l~oJ'; oni~zivaju~, dJuhu; j,erbez; toga ra-
spra,V1JanJ€ 0 11)una:n,e pI boo razumlj~vo.l'i[adam
133
 seda ee mi biti oprost€'ll taj mall met u prirodne
nauke; jeT u OVOID nareID istTazivanju neophodno
jerazlikovati primarne i Tealne kvalitete tela, kQj~
su uvek u njitna (ij. cvrstoeu, prostiranje, oblik,
broj i kretl;ffije iIi mirovanje) i koje katkad zapa-
zamo (tj. kadslU tela dJovoljno veJ.i!ka, tako da ih
mozeroo pojedinaeno opaziti)od onih sekundarnih,
. pripiSanih kvaliteta,rooji su u stvari sarno sposob-
nosti razrucitog kombinovanja delovanja onih pri-
roarnih, karl to delovanje nemozemo jasno zapa-
ziti; time taroode saznajemo kojesu:lidJeje stvarne
sJ.ike nooeg sto zaista postoji u teli:ri"JJa istog imena,
a koj,e niau.
23. Tri vTste kvttUtetd 11. telima. ~Pravilno
gledajuCi, u telima postoje, dakle; tri vrste
kva'liteta:
PTVo; masa, obliik, broj,poloza:j i kvETti;l.nje ill
miro'V'anje njihovihcvrstihaelova. Ti. J.{valiteti se
nalaze u njima bilo da ih rni zar>a:Zamo ill nO'; .~ kad
SIU tela takve veliCine da ih J:rlJ()~emlo 0'Paziti, :mi
prciro tih kvaliteta oobiv amo idejuo stvari kakva
je Qna po sebi1; to je na priIn,eI" ja.13no '[rod vestai:kih
ptedmeta.Te kvalitete j~ nazivam prl.marnirrh
Drugo: Sp9sobnootpilo f,ojeg t<¢'l.a da putern.
sv?jih neprimetnih primarnih kvaliteta d1eluje na
naroCitnl3.Cin na neb naSa Cula i time izaziva u
.natrul. id,eje O' raznim hQjama,. ~~a, miri;..
si:ma; ukusima, itd. Ti' kvaliteti se obieno :nazi,..
vaju cu!nim. , ce"',e 'rooCi, zavisne .od njegovih prima.:tnih kYali'"
Tree€: Male bilo 'kojeg telada pO:rr).oeu pofSeb-
mg SastaVA svojih priinarnih kvaliteta
ta1~e prorrnene u masi, obliiku, sastaV1i i kret::iniu
drugog tela, da 0170 posle toga drukCije dieluj,E!
naSa. cula. Na primer, sunoe ima mOG dJa
flak belim., a vatTa da uCini olovo teCni1m. Ti
lit<=ti ie obieno nazivaju "moCi".
Oni pm ik.va:1iteti m.ogu se pO mom ,:m:isl:jerLju
s p.avorn nazvati realnim, :prv(JIb~tnim:
rum kvalitetima, jeT Be oni nalaze u samim stva-
134
rim~, bilo, ~a il;. zap~amQ ill De; od raznih nji-
hovih modif1kaC1Ja zaVI:Se sekundJarni kYaliteti.
Druge dVe'vrste u styTari su sarno moei razli-
Cit~g deloyanja.na druge stvari., a te m.oei proizla-
ze 12 razmh modifikacija primarnih kvaliteta.
24:. Prvi kvaliteti' su sUk.s; drugi to nisu, ali
s~. 0 nJzma talco misli; treci niti jesu, niti se to d
nJzm.a misU. ~ A~i iako sllte dye posJedinje VTste
kvahteta u stvari S3mJQ moCirooje se odnose na
r~a ~ruga tela a proizlaze. izTaznfuroooifik,a':'
e1Ja pnmarnih ik.valiteta, ipaJk se 0 nji:tn.a. obieno
I~Cije misli. Nairne, drugu vrstu, tj. moCi iza-
2avanj.a raznih idejau nama PI'€konasiheula svet
dbicno smatTa stVarnim: kvalitetima pr'eChnet~ koji
na nag :tako deluju; dJok treeU vrstu naziva iSil1la-
tra pl'o:stomo;Cima. Na •. primer i<leje • topline iIi
svetlostl, iJroje preko oc1ju ili cula. pipanja .prima...
mo cd sunea, obieno se smatraj1.1'stvanlimkvali-'
~,tima.koji.postojeu Suneu, necimvisim: nego sto
JE! moe. Ah kadia poomatramo odno~ sunca prema
,:os~ l~?.ii o:no. topiili pobeljllje, mi ·gledamo be'-
lmu 1 mekocu lzazvane u voskU ne 'kiao kvalitete
~:-mca, vee kao uCinkeproizvedene njegoVim. mo--
crma; prema tome, aJko pravilno p6smatTamo, kva.-
liteti si\7etlosti i topline koje ja opazambdme
greje ill oiSv<¢'tljava.sunce, nisu u samornsuncu, kao
sto ni promene izvrsene u voskU kad seon bell
ill topi, nisu u suncu. Sve su to Poaj·edlnako· Sun-
teta, po koj.ima je one kadro, u jednOrrrl sJucaju,da
tako 1zm,em masu, oblik, sastav iIi kretanje nekih
neptrimetnih deliea mojihoCiju iIi niku 'diatime
izazove u meni ideju svetlosti. iIi topline, a u dru-
g~ da~e:n~ .rr1asu,oblik, sastav iIi !kretanjene-:
pn~€'trllh diel~ca .voska da oni time i.za:zivaju:u
mem pose:bn'e .~deJe beHne. ~ t e C n o s t i . <
25. Izgledp. da razIog zaStos,e jednemOCi
obMno smatraju, stvarnlm k;valitetimaa druge
sarno moeima, l<¢'ziu to:rr).'€ sto na$e i:dej:eco raznlIn,
135
bojama, zvu.kovima itd., ne sadlrZe u sebi nis"ta ad
maseoblika, ili kretanja, pa mi zato ne mezemo
zamWiti da suone rezultat prirnarnih kvaliteta;
asim toga, nailim Ctilima izgleda da primarni kva-
liteti ne ucestvuju u izazivanju tih ideja, i na.iz'"
gledJ nemaju s njima nikakve podudarnosti, ni,.
kalkve zamislive veze. Otuda mi tako =elo za...
misljamo da su te ideje slike neeeg sto stvarno
postoji u samim predo:netima, jer svojim osetima
ne m¢erno otkriti nLkakvu masu, oblik iIi he...,
tanje delova koji bi ih izazivali, nit! nam um mo'ze
p<>kazati kake. bi tela mogla SVojom masom, obli;,
kom i kretanjem izazvati u duhu ideje plavog, zu",
tog itd. Medutim, u drugpm sIuc<J.ju, kad jedno telo
dJelujuCi na drugo ml:!nja njegove kValitete, mi
jasno vidimo d,a proizvedeni kvalitet obicno nema
nikakve s!icnostisa IIl<l k8!kvom osobinom stvari
lWja ga je p:roizvela, i zato ga smatramo PI'osto
uoinJrom moke mo(1. Mada prirnajuCi od sunca ide...
ju tapline ilisvetlOGJti mi obiono pomisljamo dia
su to orpazaji i slike takvih istih kvalitetasaillpg
sunca., ipak, ka:d vidimo kako vosak. ilineko lepo
Hce menjaju boju pod utica.jem sunca, mine m~
zemo z?lllisliti dJa je to opaZaj ili slika .neke os~
bine sunca, jer na samom suncu ne nalazirnp tako
razlicite boje; naime, naSa cuI$. BU kadra cia zapaze.
slionost ill nesli,cnes,t culnih kvaliteta dvarazna
spoljasnja predmeta, pa mi zato, kad vidimo cia je
u nekom predmetu izazvan neki Culni kvalitet
;keji ne mooemo naci u samom.izaziVaeu, dlpsta
smelo smatramo da je to samo uCinak moCi, a ne
prenosenje nekog kValiteta kojistvarno pas-toji u
predmetu koji je izazvao p:romenu. Medutim, po-
sta nasacula nisu kadra da otkriju ma kakvu ne-
sJ.ienost· izinedu.ideje izazvane il namR i kValiteta.
predmeta lroji' ju je izazvao,' mi smo sk10ni mi-
sljenju dla su naSe ideje slike neceg sro postoji u
predmetima, a ne uCinci. izvesnih moCi, nastalih.
modtifikacijrnn njihovih primarnih kValiteta Sa ko.
136
jima (kvalitetima) nasa idJeja nemani:kakve
slicnosti.
26.. Dve vr$te se~~~~cirncih l<;valiteta:. nepo~
sredno ~ ,P0sredno opazlJzm. ...... Da zakljU>Clmp: :po,.
red ramJ": pomenu~h p~arn~h ~valitetatela, tj.
n;ase! obI.ika, prostiranJa, bro]a 1 kretanja njiho...
Vlh ~vrstir: deleva, sve oStal9 po. cemu o-patamo
~la 1 po cemu ih razlikujemo- jedno ad drugog
Je~u sa~o razne njihnve moCi, zavis:ne odJonili
pnmarn.ih.kvaliteta, po kojima su ona sporobna
da deluJuCl neposrednona nasa t~Il3. p,roizved,u.1.1
nama razne ideje, iIi da delujuci na diruga tela taka
i=.ene.nj~hove primarne kvalitete cia ova pocinju
?a lZaZlvaJR J1 nama dirukcije idJeje nego sto smo.
ih pre toga rmaIi. M:islim daprye od ovih.moz$Uo
:t;azv;ati .J:>.eP01l1"epno oPilZljiy.im sekundarnim kva,-:'
h~a, ~ dr'U.ge, 'Posreoop opaZljivi+rl sekundar:'
rum kv$.lltetima. .
G~av a IX
o OPAZANJU
}. ?p~za;tje je p1\)aprostaideja refleksije. _
Opazan]e Je 1 prva sposobnost naileg duha u. nj~
?o,,:om r?-du sa idejl3.ITla, i uj.edno prva i najpT101i'tij"
l'dJeJa kOJu.?~biv.amo refl~ksijom; neld je ;l1azivaju.
pro~t9 ...ffil:slJf:'hJem"; uopste. Medutim, znlsljenje,
u praVilnoJ upotreb1 engle$kog jezika, oznaeava
ant: vrstu r&da (:luha sa idejam,a ~l kojoj .ie&uh
akt:van, _tdle, on Il:€storaZIl1atra. uz :lzvestan st€pen
vol]ne J?azn]e; dbk jeu :f}rostoIU,golom opazanjti
duh VeClm q.elom sarno pasIvan i D,l€. moze <la. he
Qpaziono sto opaz.a. ..
2. Opazanje postoji samo .kaddUhdobije uti...
sak. - Sta je opazl3.nje, t Q ce svako bplje .sa:z;nati
sam ako razmisli 0 tomestaon .sam Cini kad.:g1edil3.
slusa, OiS!eea, ill. misH, Ilego ako bip. mll jl;l.gov()ri~
137
o tome. I-Gogod razmisJi 0 onorne sto se deSava 11
njegovOiffi duhu, svakako ce shvatiti to; a alto neee
dB. 'razrrlisli, tiikakve rem na svetu ne mogu mu
dati neki pojam 0 tome.
3. Sigurnoje svakakiooo opaianja nema ako
piI'omene koje se vrse natelu ne Sti,gtlU do duha;
ako spoljasnji utisci ne budu zapa~eni iznutra. Va-
tra moz,e da nam pali telo, aJi mi lIlece:r.oo ose6a.ti
niSta, bas kao ni cepanica, aka njeno kretanje ne
'bude preneseno u mozak i ne izazove u duhu oset
tapline ili ideju bola - u 6emu se i sastoji st\Tarno
opazanje.
4. Kako cestoCovek m~e Videti na &ebi kaiko,
kad muje duh intenziVfio zaposlen pO'srnatranjem
nekih predmeta i marljivim razmiSJjanjem 0 ne-
:kim idejama ,u njjma, uopste ne zapaza delovanja
zvucnih t,ela na orgarnu sluha sto pl1oizvocle prome-
nu koja bi mace izazvala idejuzvuka! Ot'gan maZe
doibiti dovoljan impuls, ali ako on ne usPe da bude
zapazen od! duha, opaZanje izostaje; i tako, ialm je
u uhu izazvan pokret koji obieno pii:Wzvo,dli ideju
zvuka, mi zvuk ipak ne CujemcJ' Oset izostaje u tom
slucaju ne z:bog nekog defektau ocganu, niti zato
'sro bidelovanje na IjudskeliSi bUo slabije nego
obicno; nego zatosro pojava koja proizvodi ideju,
iako je prenesena yrek:0 odgovarajuceg organa, ne
biva zapaZenau razurnu, i talro ne utiskuje nii-
kakvu ideju u duh; zato ,oset i7..o~taje., PI'ema ~e,
uvek ikadi postoji arecaj ill opaZ8ij, pOBtoji i ~deja: u
razumu.
5" peca imaj'U ideje vee ,u utrobi,ali ne 'U-TO'-
elene. - Stoga ja ne, su;mnjarn <;1a i d~ca, prim&-
njujuCi s,"oja 'eula il.1a prte1d!meJ;e kJoji na.njih deluju
u ntmbi, dobivaju neSto malo ideja joS pre rode-
nja; to je neizibezna posJediica delovanja onih tela
kojaih okruZUju, ili pak ol1ih' potreba i bolova
odJkojih pate. Mislini (akJo sesmenagadati 0 stva-
rilnakoje baS nisu podloZne ispitivanju) dta· se
medu tima sigurno nalare irleje gladi i toplme; to
138
suo .jamaeno prye decje ideje, 81 kojima :se ni ka-
SillJe gotovo nikad ne rastaju.
6. No m~d<: sa s r~ogom more pretpostaviti
da dleca doblvaJu neke J.deje pre no stD dOQll na
sve~, te pro."te ideje su ipak daleko od ocih uro--
Q~mh I:~cipa z~ .koje se neki zalazu, a, koje smo
rm ranlJ~ ~blic:ili. ~v.ralopre pomenute dve idieje
pr~tav.JaJu ~osledlice oseta, pmizlaze prosto iz
ne~ delov~Ja n,a telo u utrobi, i pre.ma tome
zaV1~e ~d n:ec~ga.yan dU~~, 1, ne razlikuju se od
drutglh c~l~mh IdeJa po naCInU postarum, vet, sarno
po tome sto im vremen:ski prethode' dok su' oni
modeni prin~pi, kako se pretpOSlta~lja saBvirn
~ry.k;cije prirode: oni ne dJolaze u dub p,.{tem slu-
caJrnh promena u telu, ill delovanja na telonego
su tako reCi prvobitne ideje, urezane u duh' u sa-
mom prvom trenutku njegovog nastajanja.
7., Nije jcr.sno koje su ideje prve. - Posto neme
ideje, kao, sto s raz1qgom pretpostavljam.o, ulaze
u.?,ecji dlUh vee u utrobi, zato sto slme po,n:ebama
nJlhovog tadJasnjeg zivota i postojanja, isto tako
prve ideje, ko}e im \Se urezuju posle rodenja jesU:
oni Cl.llni kvaliteti sa k,ojirn.a najpre dC'laze u dediI';
meau tim idejama mo:Zda je najva,Znija i najdelOi-'
tvOl'Ilija ideja 8vetlosti. A kako,duh zudd da' bude
snabdeven sy:tm idejarna k~je nisIl pracene bolom,
o tome moz'emo ponesto nagadati posm.atrajuCi
kaiko. novomdena deca,ma hlro ihpoJOOili, Ilvek
okr'ecu glavu na o.nu stranu sa koj.e diolazi svetloot.
Al~ posro SIL te ideje sa kojima se diete na poiSetim
na}ceMe susrece vr10 raznolike, vec prema razliCi-
tim usloVi~a. prvih koraka dece 11, sV'etu., :iJstD je
~k? raznolik 1 n·eDdJretl:en i redot'JtSled kojim Sle r.a.zne
:9'eJe pro put pojavljuju 11, duhu; a. nije hi naTO-
Clto vazno da ga pw;najemo.
.8. Rasuvo.ivf/nje cesto menja ideje oseta.-OU
veZl sa opazanJem treba dalje da imamQna 'lImu
da ~diej,: ik?j,: Prin;amo putem O$eta bivajuuod-
rashh lJudl cesto l=enj,ene pod utiC<J,jem njiho>-
139
vcg rasudivanja a da oni to i ne zapaze. Kad sta-
vimo predl oei. ollTUglu loptu bilo koje. j:"dIinstve~e
boje na primer zlamu, alabastr€ll1u, III emu, Sl-
gur:do je da ona stvara 1;1 nasem dl,lhu id:ju p'~osnog
kruga raznoliko osencencg, na ~~m~ ~ase o~ h,:a-
taju neko~ko stepena ~~~losti I sJaJa: All P?sto
smo mi iz Iskustva nauclh cia raspoznaJemo utiske
koje na n<l;s' oJ;>icno Cine. konve~natela .i r:u:ne
nacine odlb1janJa svetlosti po kOJlffia razliku]emo
eulne oblikepcr:edmeta, nase rasudivanje sada po
navid menja pojave u njihc)'V'e Uzrokei i tako, per
gadajuci !k.akva je figura po OInome !lto je ustvari
sarno raznolikostsenki iIi boja, rasudiyanje uzima
to kao mak figure i styara. seb1 opafuj konveksne
figure i jedins.tvene boj.e ~ dOk je u s.tvariideja
koju dobivarno od tog tela sarno predl'ltava 0 1'azno-
liki> obojenoj ploW, kao sto se ocito vidi u slikar::
stvu. U. vezi stirn jaeu ovde uneti proPlem. kOJl
mi je pre nekoliko mes,eci ljubazno poslao u plSm-u
o,naj vr16 tunnii rna.rljivi unapredivac pravog
znanja, ueeni i vredni g. Moline. Problem glasi:
"Pretpostavimo da. je neki slepo 1'ode~:d c~JVek, .sada
od>rastao, naucio !dla pipanjem razlik:uJe loptu i
kocku od istogmetala iotpr:i1ike iste veliCine, tako
da kad opipa jednp iIi di-ugo, wne cia kaZe koje
je lopta a. koje kocka. Pretpostavimo zatimda je
glepi covek progl,ed8JO i da Sl,l lopta i kocka stav-
Ijene pred njega nasto. Pitanje je: mozeli on saci1a
svojim vidomrazlikocvati Ioptu od kocke i reel
koje je koje a cia ih ne opipa?" Na to ostro1,lmni i
1'azboriti posta:vljac problema odgovara: "Ne mQ,ze.
Jer, on je doduse stekao iskustvo 0 tome kake na
njegovo culo pipanja deluje lopta, a kako kocka,
ali jos nije iskustvom nauCio dlil OnO sto die!uje
na njegov,o pipanje tako i tako, mora delovatl na
njegov 'lid na. ovakav iIi. onakav nacin, odlllosno
cia istureni ugao kocke,ko)i je nejednako priti&.lrao
njegovu ruku, mora pred okomizgledati onako
kak,o izgleda na. kocki." SlaZem se sa odgovO!1'O'lll
140
tog. umn~1§ ~o.spod!i.na, Cijim se prijateljstvom po-
noslmi =slJe~Ja sar:x da sler:i oovek,ako sarno gle-.
da .ta .te1a, neee moB na Prvl pogled pouzclano reCi
kOJe Je kocka, a !roje lopta, mada pipanjem moze
rouzdano .razlikovati ~jihove figure i imenovati
l~bez greske. To .sa:n lzneo pred. mag citaoca, da
?l mogao da raztmsli 0 tome koliko mozda duguje
lskustvu, obrazovanju i stecenirn pojmovima i
?~da kad misli da muoni ni najmanje tie kori;te
III ne !?OmaZ~i a jos. vise zato sto onajostmumni
gosp0d!nd~lJe dodaJe da je povodiom moje knjige
POlSt<:V~O taJproblem mnogirn vrIo U:mnimljudi-
rna, I d:~ je ·vrIo malo njihclal0 odTrlah anaj .odgo-
vor kOJl on smatra ispravnim, nego su se uverili
u to tek posto s1,1 Culi njegoverazloge.
9. Ja. jed;mo. J.n.r!s.l:im ..da)e to redovna porjava
~mo. ko~om~ HlJeJa k?~e primarno pl..ttem vida;
Jer .VId,Ie naJobuhvatmJe od svih Cula: on pre-
nosl.nasem dJuhu idleje svetlosti i boja koje odgO':"
varaJu samo l7-jeJTI.u, ali i j~o 1'a:licite odtih ideja
prosto'ta, oblika 1 kretanJa, !toJe razn.iln svojirn. .
promen~ma m~7"jaju izgled njegovih pravih pre<:i--
meta, tJ. svetlosti i boja; tako se .mi n~vikavarno
da.~u?irno 0 ie;dnom po drugom.Pooto namje~j .
~b1caJ, pre~o lSkustva sa stvarirna sa kojima se
ces;~o susre~mo, pootao uko1'enjen, to sud njese
vecmam desava tako stalno i tako brw da hli t9 ide-
ju kojl1 smostvorill 1'asudivanjem smatnuno opa-
Zajem nasihc1,1la; na taj naCin,oset sluZi samdda
izazove rasudivanje, i tetko biva sam' uzet '1.1 ·ob-
ziT. Isto tako, l1Ja pcr.'imer,covek koji pa:Zljivo Fila
razumevanjem eita iIi slusa gotovo i ne opazasl()..
va i}i zvukove, vee prati idleje koj e ovi iz~vajUi
u nJemu.
10. I ne treba dia su eudimosto se to takornalo
zapaza, ako. llaTI1.o pomislimo sa kakovelikom brzi-
nom duh vrsi svoje radnje; jerkao sto se smatra
da "ja" pezauzima niikakav p1'ostor, dla nemapro-.
stornost1, take i;;;gledJada i njegove radnje ne tre'-
141
 baju nikakvo vr:eme, vec se m;:t0ge od njih na
izaled deSavaju lstovreIIleno, u JeQnom menutku.
c6vorim tako imajuCi u vidu upoI'edenje sa tEile-
snim radrnjama. Svako 1ro se po,trudi da razIllisiIi
osvojim mislima videee da je to tako'. Kalw nas
duh, talkio :r-eCi u trern aka, jed!nim pogledom obu-
hvaia osve delove neKog argumenta za kojise
s pravom maze reCi da je vrlo dJug, S obzirom na
t{) koliko bi nam vremeua trebalo da ga izrazimo
reCima ikorak po korak izvedemo prednelrirn
dJrugim! Drugo: TIeeemo se cuditi sto taLl;:o,m.al6
zapazamo tu zamenu oseta rasudivanjem, ako uz-
memo u obzir kako se .navikom naneku radnju
sti~e'takva lakota u njenom vrsenju cia se ona c€'-
sto vrsi a da je nezapaiamo. Navike, naoocitoone
koje su sweene vrlo rano, dovode OOkom vreme-
na do toga da v:rsirno radnje !wje eesto uopSte ne
za~amo. Kako eesto 11 toku jednog dJanami spu.,-
stimo o~e kapke, a 4a uops;te ,ne zapazimo (La
smo 1,1 mrakul Ljudi k<:>ji su se ,navikli na neku
UZI'€e:ku izgovaraju gotovo u syakoj reilenicizvu- .
kove koje drugi prime~uju ali ih ,oni sami niti .
e:uju ni.tlprimete. ~toga nije naroCij;;o eudno sOO
nas 4uh~to menja ideju dobivenu OiSetomuid~
jud!olJ,ivenu rasu!:livanjem, taka CIa prva, sluZi sa:rnO
cia ,izazo'fe 4rugu, a.. da :mi to uopste. ne pri-
me("Uj€'lIlQ.
11. Opazan!je Wlposta1Ylja razHku. izme4u. zi-
vatinja i nizih bica. - Cini mi.oo da. upra.vo ta
sPflsobnost opazanja USlpostavlja ra.zlikuizmedu
ZtV'ortinjskog carstva i niZih delova ,pr:irode. J€!t'
marla mnog'e biljke pOkazuju neki stepEm. kreta.-
nja i pod! deiovanjem nekihdJrugih tela vrlo br20
menjaju .svoj oblik i kretanje, taiko da suz,bog
sJienosti tog kretanja sa onim koje vrsezivotinje
kao posledi.cu ,osetadJobtle ime "osetljiVie biljke"
- ja ipak: pretpootavljam da se sve to \iTsi Cisto
mel1aniOki, illlak.o kao stose ok:reee osjedivlje zobi
kad s€' maloovlazi, ili 'leao ilto se uzeskrati karl
142
se naHje vooarn. Sve se to desava beil ikakvog
oseta u predme1u, bez posclovanja ili prirnanja
ikakv:ih ideja.
12. Ja yeru,jem4a moe opaZanja posto,ji u n€"-
kom ste~enu ~od ~rvih. vr~taziv:otinja; kod nekth
su, dodu~~, prr:rIJodr:u ~nlaz.t za primanje oseta tako
malobroJnl, a oIJazai!1Je tako mracno i nejalSno da
su njiho'Vi.oseti dialeko sporiji, malobrojniji i mlm.je
raznoyr~n:lji nego ko~ dJrugil;- Zivotinja, aliipak.
dov~lJn~. 1 l?~dro pnlagodem stanju i uslovima
takvih zlvotinJa. Tako se mudrost i dobrota Tvor-
ca jasno pojavljuje u svim delovima ove cudesne
gra1evine, U svim mnogobrojnim VTostama· i siie--
perurna stvQt1Ovaj.l: njoj.
13. Po samoj gradi l1ieke ostr.iigeili drUge skolj-
ke ~oze~o, r~ao bih, s razlogom :zakljuciti da nj~
na Cula Il1llSU nl tako mnoglQbrojri:a.ni·tako hitra kao
u Coveka ili ne:kih dJru.gihzi'fotinja;ai kadbibila
talcva, to joj nebi nista vn,delo, bd nijeu stariju
cia yr:lazi s j~o~ mesta na drugo., Kakvu 'bi
k?'rlst. ~o od vIda I sluha stvorenje kojene mpZe
nil pr!Cl predmetu u kome sa udaljenosti .opaza
ne~ dobro, niti se odmaCi od predmeta u kome
opazaneiko zlo? I zar ne bi brzina; ose:ta. upra-vo
~metala ziv,otinji ikoja mQit"a cia I€"'4 tame gdeie
Jcl~o:m slueajno doopela, ida tu prima prili.vWad-
ne .ll~ tople, prljave iIi ciste Vod/e,vec !lmko }oj
slucaJ nanese? . .
14. Ali ja ipak. nemIQgu da ne tnislim. daiu
njima postoj~ Ill:,ko satno, nejasl1lO opazanje,pi>
kame se razllkuJu oct pDtpun,e J1JeOsetljivosti. A i
s~o coV'eean,st,v? nam pruza pn:imere po ImjiIna.
hi t<:. moglo blti taik1o. Uzmimo nek.og 100me je
~taraCzka nr;IlJJO? <:>dJuzela seeanje nara.nije znanj.e
1. p{)tptu:.? lzbnsala iz duha, ideje koje je poo€!<lo-
YllJQ\ ,u:nn.stila mu POtpl1illO vidJ sluh i miris .a .dq-
n"kIe i l!kus, :i time zatvoriuigotovo sve. Pl'ilaze
kr?:z k?je ~i ..lllJogle uti nove ideje; ili a!ko mu>je
lroJ\ pnlaz JOs napola otvoren, on ipak jedva moee
:t4S
da prima utiske, ill uopste ne moo,,; da ih z~drii.
Neka SV8!ko prosudi lmliko ~e n.eki takav covek
(bez obzira na sav ouaj hvallSa':l g?vor ~ urode-
nim prindpima), po SVO'ffi zn3:nJu 1 m:;nJ.II.1 SP?":'
s.obnostima, uzdize iznad stanJa neke SkolJke :li
ostrige. Ako onda covek. provede u t.akv~. s~nJu
tri diana iii sezdeset godma - mogucno Je 1 Jedno
id07Ugo - jll. se pitam gde bi bila r~zlik~ u l?o~~:,,",
du umnih sposobnosti izmedu nJegll. 1 naJIllzih
vrstaZivotinja. . ill 81atko, dok SU pred!meti odsutrri. To je pamCe-,
15, Opazan.1e je ulaz za znanje. - OpaZanje
je, dakIe, prvi karak istepenik na putu. ka zn~-:
nju, i ulaz zasav materijal znanja; stoga, sto XIUUlJl
broj cula ima covek ili neki dJrug~ stvoc, sto ..su
malobrojpiji islabiji utisci koj~ ~oblva pre,ko nJl?-,
i ste. susiabije spooobnosti kOJe Ih obraauJu, toJe
taj stvor daiji. o~ o:nog .znanja k~v? se moze
naCi kod nekih IJudl. Ali to znanJe una mnogo
l'aznih stepena (kaosto se maZe vi~eti ~edu Ij,;:,-
dima); sigurno je da se ono ne moze n~C1 kotl. Cl-
tavih nekih zivotinjskih vrsta, jos manJe kodpo-
jedinihjediniti tih vrsta. Ovde je dovoljn<: dia P,;:I-
metim da }e opaZanje prva dJeIatno~t sVlh naslh v
um,nih spoSQbnosti i ulaz za sve znanJe u nas du~.
Ja sam ta$Jode sklonmisljenj~ da j~ opa~anJ,e
U svom. nll.jn5.zem vidJu ona grarnell. kOJa razlikuJe
Zivotinj.e oct nizeg redia stvorenj~. A.li to spo~njem
saroo uz put kao svoje nag~dmlJt? J<;T ~ a:as p~:
met nije vaZno sta ce konacno ucenl lJUJdi. utvrditi
o tome.
Glava X
o ZADRZAVANJU' IDEJA
1. Posmatranje (kontemplacija). - SledieCa
sposobnost duha, kojO'Ifi on vrs~ daiji .napredak :?a
putu ka znanju, jeste ouo sto Ja .naz.lva;mza~~­
vanjem ili Cuvanjem onih proot1h ldeJakoJe Je
144
duh dobio osetom ilirefleksijom. To Sf: ¥rili na dva,
naCina: prvo, time gto se unesena :ideja dirl~neko
Vl'eme staJno na vidiku ..., ilto ja nazivrou·pos.ma.:.
tranjem (kontemplacijom)
2. Pa'll'lCenje. - Drugi naCin zadrzavanja jeslle
sposobnost ponovnJQg oZivljavaJ,1ja u dlUhu onih
ideja koje su, poilto BU bile utisnute, iscez.le.odino-
sno bile taiko reCi stavijene na stranu, van vidika;
na prim~, kaa zanriSljamo toplinu ill svetiost, Zuto
nje; ono je, da talco kaZem, magacin nai3ih icleja,
PaSto uski ooyeikov duhnije kadardJa drZi na vi-
di'lGJ i ra:zmatra mnpge ideje lstovren.wno, bilo je
potrebno dia on imll, spremiilte u k'Oje ce' odioziti
one ideje koje mumogu jedaJ.'\p1.1t zat-;rebati. No.
lrnko naseideje>nisu~go Vee stvarni opazaji u
dJuhu, koji prestll,ju <:ill, postoje kad ih dub, viSe
n€ opaZa, to od1aJganje nasi,:h idejll, U spl"€:miSte
pam6enja znaCi 1.1 stvari samo to da.duh ima SPO:'
sobnost da u mnogim sb,lcajevima .&ivi opll,zaje
koje je rarrlje jn:mo, dJodajuci im joB jedan opaZaj
- da ih je i.>nao ranij.e.U to;m smislu kaw se da S11
naile ideje upam6enjU, diok ustvari one nisu nigde,
veC duh sarno ima srposoibnOiSt dia ih pc>Uovo&ivi,
da ih tako re¢i' ponovo naslika u seb:i "'- doduse.
neke- tf$e, a neke laikS€, neke Zivlje, <iruge?pet
nejasnije. Zbog te sposobnosti, diakIe, kaZese cia
mi imamo u razumuone ideje koje momentano ne
poSmatramo, ali ihmozemo izneti navidiik, iza.;.
zvll,ti ih po!1()vo :i ucmiti ihpr:edmetomnaS:ih mi-
s11, bez pomoCi onih eulnih kvaliteta koji su.1h
p:roizveli u duh,~.
3. PaZnja, pon,avljanje, zadovoljstvoibol
uCv1'seuju ideje. ~ Paznja' i ponavijanje lmlogo.
pomafu dia se :ideje uCVT$te u pamQenjU;' ali naj..
dublje i najtrajnije utiske os1;av:Ijaju ot]:n.-ve,pT:t-
rodno, onei.c.!Jeje '!roje su pra6ene. zadovolistvOl!}.
ili l:lolo:m.PoBto je veliki zadJatak nai3ihC1,liA cia
nam skr.ecu pamju na 0110 81;0 skodi ili kom;titelu,
10 ~on Lok 145
priroda je rnudro ~ed~la .(bo sto je;rec p6~:
n9)dlaprinlanje nel9-h: 1deJa ~~~e pra;ceno ?O}?lTI,
bol kad dece zamenJuJe razm,;-slJanJe1 zaJc.lJC:ClV;a-
nje, a kocl odraslih deluje brze nego ra~rD.lsIJanJ.e,
i ta1ro primorava.1 mlaoe i Sytate da1Z?e~avaJu
predmete kaji nanose bol, sa zurb.omkoJa; ]e IJO'"'.
trebna dia bi Sa spasli; a.i jednima i drugJIna bol
urezuj~.u p<>mcenje op()IIlenu za. buoo6nost.
. 4. Ideje u pamcenj1L blede.- Uvezi sa razli-
citim stepeninta trajnosti ideja k10je su ureza.r:e
u parocenje mozemo prim.etiti da -~u .neE;~od DJID
y
'bile izazvane u razumu time sto Jenekipredmet
delovao na eula sarno jedianput i nijedn()ffi Vise;
druge su bile pnrlene eulirna Visen,:goj~~i
ali su bileslabo zapaZen~, jer je duh b10 nt;paZlJl~,
bo kod dece, ili je bio zapoolen na drr1.1goJ stram,
koncentrisan saroo najedIm stvar; kao kod odra-
slih, pa se taka<ta idleja n!je.'l1Jub?,ko. ure~:: u
njega; nekim Ijudi:ma opet. ldeIe b.1vaJu pazlJ:vo
i opetovano ucepljivane,aliom,bilo 2Jbog neeeg
u telesnom sastavu ill n,*og .drugog nedostatka,
intaju vrlo slabo ~Cenje. U s.Vim tim ~11l~~~€"­
virna ideje u duhu br2JO bledle i cesrrosasVJ;m. 1i>00-
zavaju izrazurn.a ne· ootavljajuci za scborn Vise
traga nego senke koje preleeu yre¥o Zitnog. p<.>li:r;
one nestaju iz dJuha kao da 1h mkad. tamo nIJ'e-
bUo. . nestati. - Sto se pak tiee samili idieja, laiko je pri~
5. Na taj naCin, mnoge od onill i~jakojestl
nastale u decjem dtuhu kad je ontek poceo da opa-
za (neke od tih, kao sm su neka zadiovoljstva i bo"'
loVi nastale mazda joopre rodenja, adruge.u de,:,
tiJIrj~tvu), ukoliko u daljem toku ziv?ta~e bU.du
ponavljane, nes~ju,.po~u.no, bez_. 1 n,:~man.l'eg
traga. To se moze pnmetitr kod! omhkoJ1 sun,e--..
kimnesreenim sluca:jem izgubili Vid u ranoj mla-
dooti, pa posto su sarno ,~.>vIas pri:rn:i;li ideje baja,
a posle ih nisu obnav:ljali, potppn~vih~be, ~o
cIa p<>slenekoliko godina nema.lu I1lS~ ,,?se.POJrn~
:ili s€eanja 0 bajama negasleporodem IJud.i.. Nekr.
146
Ijudi, doduse, imaju vrlo jailro pamcenje, neki
UlPraV() cud€lS.Ilo; no ipak izgleda dia sye naSe ide-'
jestaIno pl~padaju, cak .i one najdublje usadene
i kocll Ijudi sa najjaCim panlcenjem - pa ako ili
katkad ne obnavljamo, bilo ponavnim radom cula
bilo razmisljanjem a onome sto ill je prvi put i~
zvalo, ureZani tekstse gubi i na kraju od njega
ne ostaje nista. Talro ideje nare mladosti. kao i
deca, cesto uminI pre nas; nasi dUhoVi liCe tam
na grobove te dece kad im se pribliZavamo: hro!1r-
za i mramor sU doduse jos na njinta, ali jenatpise
izbrisalo vreme, a lSiike trunu. Slike u nasem
di).lhu naslikane su nesta.1nim bojama; ako se po-
nekad ne OBveze, one blede inestaju. Ja neeu ovde
ispitivati koliko na to deluje sastav naseg tela i
grada naseg biolookog biea, i da Ii je sastav mozga
razlog zasto neki za<iJI"zavaju zapise na njemu kao
rnraroor, dlrUgi kao kamen tesanik, a ti'e'::i malo
bolje nego pesak; ipak mi izgleda verovatno da
telesni sastav katkad utice na pameenje, jer eesID
vidamo kako bolest potpuno liSi dub sVih njego-
Vih icLeja, i kako vatra groznice za nekoliko dana
sprZi sli'ke koje au izgledialetrajne kao da su u
rnramoru is.klesane, tako da od njih olStane saroo
prah i haos.
6. Ideje koje se stalna ponavljaju teiik6 mogu
metiti da se one.koje se najeesce .osvezavaju (medu
njima su one koje, se prenose u dub na viSena-
cina), Zbog cestog vracanja predmeta iIi radnji
koji su ih proizveli, najbolje uCvrscuju u pamce-
nju i ostaju tamo najjasnije i najtrajnije; staga
ideje prvobitmih kvaliteta tela (tj. Cvrs toea, pI'(l>-
stiranje, oiblik, kretanje i mirovanje), .zatim· ohe
katje skOlI'O UVeR: deluju na nasa tela, k-ao mplina
i hladll'loca, i one koje dieluju na sve vrste bica,
kao pootojaJIlje, trajanje i broj, - koje d6noi;i sa
~bom gotoyosvaki predme\; SID deluje na nasa
arIa isvaka miSBJ9 kojom Be baVi nas duh ,.... sve
147

te i slime id~je re~o ka;di ~estaju, sve dok dull
uopilte more da zadrZava IdeJ€'. . ne moze dia ima.. ideje, stvarno S<leuvane u njemu,
7 Duh je ces.to aktivan lcail pamtt. - U tom,
moga; l:>ih reCi, sekundarnom opaZanju,ocJ:1osno
ponovnom sagledavanju ideja koj~ .su ~ezal:. u
pamoenju, duh cesw nije P~1A? pa:swan, JeT ozry-
ljavanje tih zaspalih 6lik~ zaVJSl por;ekad od! volJ~.
Duh se vrlo cesto zapmlJava trazenJ~m neke skfi:
vene id~je, 9n, cia tako kaze,;:n. okrece PI':=a nJoJ
duilevno oko; ponekad doduse one same wkrsava-
ju u n.ailem. duhu i nudle se r~u, a ~r:o ces~(}
ih lIleka mutna i burn;!. strast tril:1 lZ sna 1 l~baeuJ.~
iz njihovih tamnih(:elijana sveti?St da.na;)er ~asl
afekti vraeaju pamcenju ideje kOJe su .maee lezale
zanemarene. 0 idejama koje 6U spremlJene u ~­
6enju i lroje duh po potrebi oZivljuje~tl'ern: prrme-
titi joo i to ;Pia one ne. same} da ~?ps.re r;.= n;>ve
(sto se i podr~l.:\TIleva lzra:zam "OZlv~Juje ), Vee
duh opaZa kao ranije utiske, . ol;mav1Ja pozn. tls1;VQ
aJ,
s njima kao sa idejama koje J~,~ ram]e.
taj l'laCID iako ideje urezane ra11lJ€ tll;~U stalno na
viqliku, dne ipak u seCa?ju uvek b~"yaJU; prePOZ?~­
te kao ranije urezane (tJ. da su ra~'ll~e PIl,€, na Vl~
ku), kao idleje koje je razum vee Jed:noro ~~o:
8. Dva nedostllitka, pameenja:. za.bO'fa1J.~JanJe
sporost. - Parncenje je, pasle <>PR7anJa, naJpotreb-
uije razumnom bieu. Ono je tolilro .vaZ>r;o da su
bez njega sve cstale naile ~pooob.nos~ v.elflrlm de-
10m beskm1sne. Nase znanJe, nase ~ 1 umova~
nja bili bi ograniceni noll ~utno pns:rtn; P~
mete, da nije poll1.OCi pamcenJa; a pamcenJe more
imati dva n.edostatltti. . mOo Citao 1li mislio ikad u svom sves;non:1 Zivotll_
Prvi je, kad ono potpuno iz~bi i~eje; Posll:1:-
driea je potpuno neznanje. J·er :rru. mozemo :na~
nesto samo aiko imamo irdieju 0 tome; pa. karl J,deJ R
nestane, ostajemo u P9tpunom neznanJj.1!. • o torrne, to nam l.11oie pomoei da
Drugi. je nedostatak, kad ~e on? sporo kre6e,
i ne moie dla pronade spremlJene Ideae
brzo cia bi mogle' posluZiti dJuhu kad mu
148
Nw je to izrazeno 1.1 jakom stepenu, to je onda
glupost; OIlJome koji zbog tog nedostatka pamcfuja
. . ' .... . ',.'. . ....•.
pri ruci kad potreba traZi., bilo bi ~koil.'O bolje da.
ih nema nika!ko, kad mu taka malo koriste.· Tup
covek, koji gubi dobre .prilike zato sto mota tra-
Ziti po pameti ideje koje mu trebaju,nems mn~
go vise vajde od svog zuanja nego onaj koji je
potr>una neznalica. Pamcenje diakle ima zadatak
da pribavi duhu one zaspale ideje koje sen mu mo-
ffi<2'n.tanO potrebne. Alro ihono ima uvekspremIl,e
pri rucj, ondla tu osobinu nazivamo invencijom,
mastom, hitrinom duha. .
9. To su. ned'OOtaci kojezapaZanio ak9 Upo-
redujemq pam6enje pojed!inib. 1judi med-q.. sobom.
Postoji joo jedan ned9Statak,za koji se moze reei
da je nedostatak 1judskog. PamCenja uopste, a1«t.
se cno uporecli sa pamcenjem nekih .viSih stypre'-
nih umnih biea, !koja 1.1 t\)j Sj)OSObnosti toliko n<).'d-
visuju coveka da 8U moZ<:l.a.uVek~vesnasVi.hsvo-
jih ranijih radlIlji" i Qa. im .p.ijednailIlisao koju su
i'kadimala ne .wazi iz vida. Da je to mog'UcJ."l0' U
to nag dovQajno uverava b&je sve=mje: onzna
sve proS1e, sadaSnje i buduCe stvari, i sve misli
ljudskih srd'aca. njemu su uvek otV'orene. .Ter ko
t mooe sumnjati uto da bog more preneti na one uz-
virene duhove, s:voje nepool'edne pratiooo, hilo koje
ad svojih savrsenstava u bilokojojrneri,'Ukoliko
su stvorena i kOl1a ena biea sPCS01)l1a ~ ih ~e?
Prica Be 0 onom cud'Ll. QdJ spowbnooili, g. PasltaIu,
da on, dol{ mu ~Cenjenije oslabilo zb()g naru-
senog zdravlja, nije' zaborav1jao niSta sw je ucr-
To je izuzetan dJar, tako malo poznat mini ljucli
da. 1m izg1eda gotovo neverevyatan - jer oni; .P9
obica.ju~ mexe syecln:-qge po sebi. Ako :razmisll.mp
proSirimo viJdJik
svojih. misli p1"'ema. joo veCim savrsenstvima 'UZVi~
ilenih d1ihava. Jer5poSobnost g. Paskala· bila je
149
jos uska, zbog ogranieenosti ~ju~lrog?uha nay ze-
mlji - nairne, on je mogao lma!l veliko mnostv<?
ideja sarno uzastopce, ne s.ye od.Jedn'?n:-; dok ne~
!'€dovi andela imaju jmnacno ~~e Vldiike, ~ neki
su od njih. oPdareni sposobnoscu.da ~adrz~ zl;l'""
jedno i stalno imaju pred. SObomJ kao u J~o~ sli-
d, sve svoje proslo znanJe. Mozem? zarrus1?;tl ko-
liko bi se obogatilo znanje nekog lTIlsa.pnogcoveka
kad bi on mogao da i.mll. l.lvek .pred sobo~ sve
svoje prosle;rriisJ.i ium.ovanja) otudla; :rnoz.:mo
p:t:etpostaviti da je to jedna odonihstva~u.k()Jlma
znanje pojedinih duhova daleko, nadnnasuJe naSe:
10. Zivotinjeimaju pamcenJe. -.-- !zgleda <!# 1
mnoge druge zivotinje imaju, k}lO 1 ?Ov:e~, V1S~
kg :razvijen1.\ tu sposobnost zadrza,:,anJa lcuvanJ.a
idejakojedodu u dn.lh: ·Da, ost~~o drtLge .prl-
mere. vec to sto ptice uce me1odlJ€ 1 t:t:ude 5e, kao
sto s~ maze posrnatrati, da taeno J.?9g~OJe no:e, .:La
menenesumnjivo diokazuje da one lma.Ju ~oc opa-
zanja, dazadrzflvaju i~eje u pamcemu I upotrj"
bljavajuih kao uzorke.. Jer meni izgleda neI?oguce
aa bise one mogletruditidausklade svo)€ gIa:-
SQve sa nota.ma (a jasno je cia to cine), k'7~n.~ bl
~~.~l~
~ ..", v
.ideJ·a. 0 nJ'ima,
• .
Ja diodWJe. ydopustam da zvuk
h 'x''': pro-
u toktt sviranja n¢ke arije rrwze me alU~ '.. .
uzrokovati neko kretanjebiol05kog fakt'3rll umo-:
zgoVlma . ' da "sa' to kretanje
.· t i ' h ptica , ' . k lI10ze
' prelletl
tako
na mlSice krlla, i dJa izvesnl zvu~OVl n:?~ ...,
ll1e h.apiCkiotera ti pticu, jer to mozda .SlUZIIlJeIlO~
oC1,lvanju; ali zato s,e nikako ne ~OZe'p~~stavltl
da bi zvuk mogao - ni.U toku ~V1:t:anJaanJe!a joS
manje posktoga ~ ll1ehaniClti pr~zr~kmratl U ore
ganu ptiejeg glaga takvo kretan]e kOJe .ga. 'I:lskl~­
duje sa notama stranog z"VUka' .klldl .Y> l!I11t:Ea I1 Je
ne maZe uopste kol'istiti oeuvanJu ptl~. I VlS~ ro(
togll: nemanikakye pi>d1oge da se pretposta'0 "~
lta1I1oli dokaZe) da ptice mogu p~tt;;peno pnbl~;­
Zavati llVOj e n01;€ ariji<>ooviranoj Jllce,~ cia; n7"
maju ni oseta ni pamcenja; jer ak() onenemaJI,t
150
ideje 0 toj ariji 'U svom pamcenjtt, onda ta arijeF'
sada lie postoji, i nem&e dabvde zanjih uzOi"
rak koji ce imitirati i kome Ce se opetovanim:p<:\-
lrnsajilI1'7 prib11Zavati; jer ne vidimzastoZVUlt
£rule ne bi mogaoostavititragove u rijihov6:m
mozgu, tako dla one zatim, ne ochnah vec. kroz
kasnije pokusaje, nastoje da proizvedlU slicne zvu~
kove; i zasto i zvttkovi. koje one same proizvode
ne bi iBm tako ostavili tragove iIroje onekasnije
slede.
Gt av aXr
o ltASPQZNAVA..l'fJU i DR.VGIM ~DNJAMA DVHA
L N~rna znanja bez raspoznavanja. - Joojedi:-
na sposobnostkoju mozemo zapa:ziti u nasem dJuhu,
jeste sposobnost r8spoznavanja i razlikovanja
raznih ideja. Nije dovoljno im~ti mutan. oJ,J:aZaj
iIleeeg uopste;.ako duh ne:rna ja.sne opazaje razlici-
tih predmeta i njihovih kv@teta,. on ce moci. da
stekne vrlo.maJo zll8.l1ja, bez obzira da Ii 'bela koj~
nas Okruzuju uvek ovako pvo delliju na nas, 1 da
li je' duh stalnb zaposlen :trfSljenjem. Od. te spo-
sobnosti razlikovanja jerlne styari cd druge zavisf
ocig1edinost ipo<tl2danost Cak i nekih. 'V,eOll1a opstih
stavova , koji suWi srnatt'am. urodetlimiB.tinall1~;
jet' 1judi, previdajuCi pravi razlog zasto 0 tim
stavovimapostoji opilta s.a.grasnost,pripisuju to u
potpunostijedinstvenimuroCtenim .utiBcima, dQ.k:
to 11 stvari .zavisi·· od te spOSQibnooti ias;nog .tas~
znavanja, kojoll1 9tuh opaza da su dye ideJejedna,... .
ke ill razliCite.' AU Q imnvise k.I3.$nije. ..•.•.•....'
2. Razlika izmectu ostroumnostii razbora. .d
Ovde necu <ia ispitujem da.11 je riesav:rsen()st!5~
sobnosti tacnog raspoznavanja jedne id~je()ddfu.i
ge prouzrokovana sla:b05CU ili defektimaeulnih
organa, .ili l1€dtostatkom iZoStrenosti, veZbe ili pa-
Znje IU razumu, ili .prirodlnom brzin6m 1. nagloSC.u··
151
n,ekih temperam.enata; dovoljno je day kaZemo~1a.
je to j€dna odJ radnji 0 ko1.ima duI; l'llOz.; da = } -
Slja i da ih za~ u se~l. Ona. Je vazna za nase
zn~.nje po. tome sto, alto JE! ta spos<llbnos~ sanJaP<>
seJ:li slaba ili nepravilno ra,zlikuje stvan, onOO su
nasi pojm:m zbrltani a naS mn i razOO1' poreme-
ce;'i ili u zabluW. ~. se u Sp08Q1bnosti 00.. se i<leje
12 pantc$lja ·uyeklmaju pri rul:i Sillltoji hitrina
Ulna, on,da se.u sposobn~ti Cuvanja j~s.npce i~~da
i finog razljkovanja swart medu kOJuna 1'az.lil~e
nisu velike sastoji dobrim delom taooQ&t suda i ja-
snoca shvatanja kojune;!ti IjuQli pooedJuju vis.eodi
drugih. U tome je moZOO p~oga .onogopilt€!!f. za:
paianja - da Ij'Uwikoji imaJu hi~ m~<)nJu :
znatnu os't:vouronost nemaju uvek naJJasmJl sud! r;~
najdU'blje sJwatiinje. Jer oiltraupmos~ .~ ..sastOJ1
najvis('! u brzom i raznovrsnorn. skuplJanJU 1 fI:~­
binovanju ipeja medf\1 ikojima irt1a J;Jaf. tnal
0 . sli,:-
nosti Hi sklada, da bi 8e. tako stvori1e u masti. pr1:;
jatne l'like i ugo9ne .vi7ije; d():\{ se. r~?or~ Il<lSJ;!-
Pl'Qlttome, sas.tojtbmi u. pazljiY<:)"l1l.odvaJan~uonlh
ideja medu ImjimE(.~ rna. ~:m.a.l(). razllke, . da.
bi se time izbeglopo.gresno uzpnan~ ~~clrne. stvalJ
mesto druge, 2Joog njihov€! slienostl iIibhskostl.
Taj postllpak je potpunosupratan;:ne-tai0ri ~ al.~­
ziji, u Ikojima se veeim dJel~ S~:roJ1 ona zaJ:lm:~Jl­
Yost i pJ:i.jatnO$t 9stI'ouFJa, kOJ= 9l1.O tak0 ZlVO
dleluje na Illastu, i 2lbl:lg koga. ga .syet tako ,raclio
prihvata· jer nJegova le:pota 5e. VlW naPl'Vl po-
gled, i ~ao ne rnm'a da .s,e trudi ¥ b~ispital.a
kolilw je u tome i:~e i~i r~~ti.Du.h se, za:;
dovoljava prijatn'OScu slike 1 ZlvoS¢tl. mast€!,. 1 ne
traz.i niSta vise; smatralo hi se ska1'o 'llvred(jm k;ad
pravilima istine i rf,lZUTIUlOlSti -8,.
bismo hteli da1spitanlo to oStJx)umlje postrogIm
t,?da b~ S':.po-
kazal.o cia seono s,9Stoji od n~ga silo bas nIJe U
sklaclu 50 I),jima. . .
3. Samo jasnoca sprecava zbrku.. .-- Dob~
razlikavanju ideja najviS e ppma!re ako su one Ja-
152
She i odredene; aka SU onetakve, onda neee biti
zbrke i greSaka u njihovom razillrov<lliju, iaJro l:lB.ni
ih cula ponekad razliCito prenose u rae.mmpri-
likama od istog predlmeta, i tako. na izgledi greSe.
Jer, i<>.ko Covek u groznici dobiva go.rak ukus od
ileeer<i, Imji je inace sladak, ipakce ideja gorkdg
ostati u duhu tog ooveka isto tako jasna i razli-
efta od ideje slatkog kao daje kuilao sarno fue.
Cinjenica da ista vrsta tela prOlizvodi putemuku-
sa jedanput jednu ide-ju a drugi put drugu neee
izazvati zbrku izmedu ideja sJatkog i gorkog, kao
$to nece biti zbrkeni izmedu ideja belog i slat-
kog, iIi belog i okruglog, koj,e jedlno i isto paree
Se6era proizvodli istovremeno u dlUhu. 1sto take.
ideje naraneaste i madre b(jj€ koje proizvodi ista
kolicina rastvora lignum. nEiphriticum, O'staju. isto
tako posebne ideje kao ilia hi bUe ideje istili boja
dobivene ad diva vrlo razlieftatela.
'1. UpO"reCUvanje. - JoB jednaop€'raclj~ .duha
sa svojim idejama jeste uporedivanje j€dne sa dr'll.,.
gam, u pogledu velicine, st€!peIla, v~ena, mes.ta
i bilo r.akVili drugih uslova; l1atome se zashivaci-
tava ona velika grupa idejakoja se oznaea.va na""
zivom "relacije" (odnosi); 0 rome ka!«> jo ogromno
njeno prostiranje imacu jDS. prilike dJa goyoI'i..-n,
5. I iivotinje uporeduju, ali nesC/:'I)1·seno... -
Nije lako odlreddti u kom step:enuzi;vot~,njehnaju
tu spolSob~ost. Ja rnisl.i.:nt da kOClJ njihnije nairoCi~
to razvijena, jer iako one verovatno imaju izye-
stan broj dOlVoljno jasn.ih ideja, meni i~k izglecla
da je sarno ljudskoln, razum'll sV(jjstveno da..post:?'
jo utvrdio <.ta su neke ideje potpUno I'azliCi1;e i pre-
rna tome da ih ima dye; trait i razmatra.tleemu
bi se one magIe uporediti. ~togasmatra;m da.Zi-
votinje uporeduju svoje ideje ~.t1:k~o·suto
neke culne okolnosti, vezane uzsamepr'ecln:l.ete.
MaZe se sa dlos,ta verovatnoee reCi dia. zivotin}e ng-
majti onu drugu ljudsku moe uporedivanj,g, koja ..
153
se bayi apstiln idejama i ,koristi sarno u apstrakt-
nom umovanju.
6. Kombinovanje. - SledeCa radnja duha: sa
klejatna jeste kombi.n~)Va;nje; ~ j,est, o~ sasta-ylja
zajedno neke proste H:leJe kOJe Je doblO osetima
i razmiSljanJem, i kombinuje ih u sloZene. U kom-
binovanjemwe 5e racu;nsti i prooirivanje; u nje-
mu se dodus!'!. sastavljanj-e nepojavljuje u tak9
slozenorn. vidu, aHono ipak predstavlj!\ s.astavlja-
nje vise ideja zajedno, doduse idJeja iste vr&te: R~
dmo diodajuci nekoliko jed[nica jednu qrugoJ do-
biv~ ideju tuceta, a sabirajuCi ponovljene ide-
je nekoliko motki (mere za duZin"tl) dJobivamo os;-
minu milje. . . trasnjih idoeja, a idieje dobivamo od pojediinih
7. Zivotinje malok()mbinuju. - Mislirn da sU"
i u tome zivotinje daleko iza ljuCli. 0!l.e dodusEi
primaju i za,driavaju .zajedno neke kombil)acij(:"?
iii proste idleje (kao sto za psa H!",miris i glas nje..,
govOg gospodara sacinjavaju .v:er?v:,atno sloz~~u
ideju kojupas. ima iP njemu;. ~h, JOS verovatmJe,
precistavljaju odvpjene oznake po kojima ga on
prepoznaje), ali jane inislim. cia one ikaq, .same
sastavljaju i prave .slozene ideje. A rncmdJase .1
tamo gde mi misliIno da one ilnaju .slozene i<:lJe...'.
je radi 1J. stvan. same> 0 jednoj prostoj koja ih
upucuje kapoznavanju vise stvari, jer Me ve~
vatno·.mnogo manjerazlikuju stvari pomocu vida
nego st0mi to.zamislj<\ln.03 .Ja imamverodosto-j-
no obavestenje da cekuja Braniti i zavoleti mlage
lisk e• bas kao i svoju stenad, aIm samo udesit€! da
je jedanput posisu,talw da njeno mleko prede
kroz njih. A ()11e zivotinjek:0je imajUl:Il1lOSWQ
mladih .ujedanput, kako izgledJa, uopste ne znajl,l
njihov broj; jer. Il1aOli se jako zabrinuza sV¥:o
mladJo koje irn buoe oduzeto pred ociIl1a iIi na ~<r
maku sluha; iPak, ako im neko uk;rade jedno ill
dv(}je dnk .suodsu~, ill lJe; buke, .izgledJa da se
tad,a uopilte.n.e qrinu i J:le zapazlijlJ da ih je manje.
154
8. Imenovanje. - Kad dJeca ponavljanjem
oseta ucvmte ideje u pamcenju, ona postepeno
poCinju da uce upotrebu znakova. Akad im go-
vomi o't"gani steknu veiltinu forrniranja artikuli'-
sanih glasova, ooa pocinju da upotrebljavaju reei
da bi drugi:ma oznalllla svoje ideje. Te govorne
znakove onakatkad pozajrnljuju od drugih, a
katkad prave sarna; poznato je cia deca, kad. po-
Cinju da se ~uze jezikom, cesto daju stvarilna
nova i neobiena imena.
9. Apstrahovanje. - Poilto 5e reei,dJakle,
'llpotrebljavaju kao spoljasnji znalmvi nasih unu-
stvari, kad bionda svaka pojedinaideja koju SIDO
stekli imala posebnoime, imenirna se broja ne hi
znalo. Da bi se to sprecilo) duh pretvara poj€'-
dine ideje, dobivene od pojet:l.inaeni~ predmeta,
u opste; a to on cini tako s10 ih poomatra onakve
kakve su u duhu, kao pojave odvojene od. svih
ostalih egzistendja, i oiCl1 uslovanjihovoEi. stva1'-
nag postojanja, kao sto su vreme, mesto, I Tazn~
druge popratne ideje, To se naziva "apstrahvva-
njem", i time ideje dobivene od i>ojedinacnih 'biea··
postaju opsti predstavnici syih idej~ iste vrste;
a' njihorva imena postaju opsta iroena, primenlji-
va na. sve postojeee swari koje suu skladU sa
tom opstoin idejom. Razum uzima takvE) pl'edzne,
cis1€' pojave u duhu - bez obzira kako SU, odakle
i u kakvom drustvu tamo BUgle ~ bo standarde
prema kojima recta realna bica u vrste i dElje
im imena, ukoliko se slazu sa "tim uzorci:ma.
Tako, ako duh opazi· danaskod kredle ili snega
:i£tu boju koju je juce opazio kod mleka, on' p()-
smatra tu pojavuOOvojeno, pretvara jeupred--
stavnika svih pojava te vrste, i poSto joj je 000
we "belina", oznacava tim. ivukom taj istikva~
litet gde god ga nade ili zamisli. Na taj naCinpo..
staju univerzatije, bilo kao idejebilo kaoizrazL
155
 10. Zi'votinje ne apstrahuju. ~ Ako'i moze
bili nekog kolebanj~ Q tome cia li ZiyO!tinje (10
neko mere prosirujmi kombmuju livoje ideje, mi-
slim da mog\l sa. sigurn~Cu reei daane \lopste
nemaju moe apstrahovanja, i da je pose4ovanje
opStih id£1a ()(110 1.1. cemu se eovek potpunor~1~
kuje ad Zivotinje; to je savrsenstvo diD koga Zivo-
tinjske sposobnooti ne mogu dopreti. Jer mi oce-
vidno ne nalazimo kod njih ni traga odpokuSa'ja
da upotrebe opste' znakove za univerzalne ideje;
to nam daje dovoljno razloga. da smatrllnJ.o da one
nemaju sposobnooti apstrahovanja odn-osno stva-
ranja op.stih ideja, -PoSto ne upotrebljavaju n1
reO ni bilo kakve druge ~te znakove.
11. A to sto one ne znaju i neupotrebljavaju
opste reCi he moze' re pripisati nedootatku orga-
na kojinla hi mogle proizvoditi artikulis~e gIa~
soye; 'jer znam ella mnoge od njih .mogupr?izv?,~
diti taih.-ve gI!U'ove i dJosta jasn<> ~zgovarati reo,
ali ih nikad ne upotrebljavaju U .n.eku oP;8tu
svrhu. S druge ~t,rane, ljudi koji zbog nekog 01'-
garuikog defekta. ne mogu izgovar<i>ti, reB, 1pak:
izrazavaju univerzalne ideje, i to putem znakova,
koji im sillie umas-to opstih reel; ta ~posobnost
oCigiedinQ nedostaje Zivotinjama. Stogamislim da
moZemo pretpostaviti ella se u tome zivQtinjekaQ
vrsta razlikuju od ljudti, da je to sWami razlika
koja ih potpuno odvaja, i koja se u krajnjoj li-
niji .!fu1 u og:romaTii jaz. Jer alro one uOpSte imaju
ideja, ako nisu Sam.o maSine (a neki bi hteIi da
je tako), onda ne :maZemo poricati da linaju i n.eku
vrstu Ulna. Meni izgleda OCtgledJno i to da 'neke
od njih u izvesnim prilikama zakljucuju kao da
&u razumne; ali to Cine sarno sa pojedinacnim ilie-
ja.ma, • onakvilna kakve is\! ih dobile cd Cula. I
najboIje oil njih ostaju 'U tim uskim granicama,
i po mom misljenju ni,su sposo1:me dia prosir-e
svoje idl'!je makakvorn vrstom apstrahovanja.
156
12. Idioti i ludaci. ~ Kollko idiotima nedosta-
ju, iIi kolilro su u njih slabl:! iSV"e ill pojedine ra-
nije Bpomenu~e sposobno,:;ti, to bi se nesumnjivo
mogio doznati putem ta=og posmatranja raznih
njihovih s1.abosti. Oni koji slaho opaZaju, ili vrio
slabo zadclavaju ideje koje im dJodu u duh koji
nisu kadri da ih brzo izazovu iIi da ih kcmblhUjU,
ima6e malo materijala za misljenje. Oni pak Mj:l.
ne mogu da razlikuju, uporeduju i apstrahUju, t€'-'-
Sko cia 6e m06i daupotrebljavaju i razumeju je-
zik, da surle ill zakljueuju, osim sam<> malo i ne-
smtrseIl.o 0 onim' stvarlma koje su prisutne i nji-
hovim eulima vrl0 poznate. Ukratko, ulroliko m.a
ijedina cd spomeriutih sposobnosti nedostaje ili je
poreme6ena, u Ijudskom Sihyatanju i znanju na-
staju oogovarajucr dtefekti. .
13. Sve 1..1 svemu, defekti kod idiotaproizlaze,
kako izgIedra, iz nedostatka brzine, ah."tivno.sti i po-
kreta kad intelektuaInih sposobnosti, sto ih liSava
uma; . ddk ludaci, i:Zgleda, pate od druge krajh<>Sti.
Jer meni se cinida oni ne gube sposobnoot zaklju-
Civanja; nego, pcilto osu wlo pogresno povezali
neke idleje, om poen.u da ih smatraju za istinu, i
onda greSe isto onako kao Ijudi lmji pmvilno za~
kIjucuju polazecr odJ pogrei'lnih principa. Naiffie.
PoSto su zbog iestine svoje maste uzeli ll1.aStu. Za
stvarnost, 01"'.1 izvode iz njepraviln-e zakljuiSke.
NaCi. 6ete,n,a primer, poreme6enog eoveka lroji je,
uobrazio d1a je kralj, kako, pravilno zaklju(11Ju6~ iz
toga, zahteva. odgovarajuce poeasti, post,ovanje i
pokorava.nje; .drugi opet uobrazavaju da s1.1 .~.
~ta1da, i ponasaju se oprezno, bas kako j,e i ·Po.~
trebno da bi Sf'! saeuy?lo tako krhko teIQ\. Zlxlg
toga se dteSava da 60vek koji je u svemu<>Sta1oni
priseban i zdrava razuma, budeu jednoj stvari Iud
kao da je iz ludni<;e; to clolazi otud? stQ S11. se l.lek;e
Th€Suvisie ideje, bilo zoog nelmgnaglog iyrlo j~~
ltog utiska, ili zato Sto se masta tog ooye~dug()
bavila istom vrstom misli, tako cvrsto -pove.zaleoo
157
su os:tale sjedinjene. Medut~ np:a. m:: Ogo ste-
. a ludlilaili ludosti; :k<Jd nek;ih una .VIse nesre-
=0 smuCkanih ideja, kod nekil}.~nJe. Ukratko,
ra~ika izmedu idiota i ludaka lezl, lZgledia, u tome
soo ludacikrivo spajajll' ideje i tako p~ave POIFe-
sne stayove, ali onda na osnovu nJ~h. pra:n~n<:
umuju i izvlace prav:(lne z~~uCke; dok .ldio!i
stvaraju vrlomalo stavoya, ~¥:h.ne stvaraJu. m-
kako i jedva S11 kadri da zaklJueuJu.
, .". . .. . . ; y •.•
14. Metod. - To su, mislim, narvazmJ': spo--
sobnosti i radnje dlUhalrojima ~e oTl;~onsti u
procesu shvatanja; mada &e one pnmenJUJuna sve
'd . duhu uopste J' a sam dJooad uglavnom
1 eJe u ..' . 'dJ 'am.a'
upotrebljavao samo primere s~ prostim 1 ~] d1uh'
a povezao sam objasnjavanje till sposobnl'~tl .. ,8
sa prostim idejam.a, pre prelaska na s ozene, lZ
sledeCih razloga : . .•. " drugima je nem0ID-lce da 1m porelrnu tu 'privile--
Prvo, pOOW seneke 0<1 tillspo6?bnqstiy ~
eetk1.1 rimenjuju uglavnom samoll~ Proste IdeJe,
mi mJem.o sledeet obicni metodr t:nl1~ei <:1a pra-
tirno i pro~cav(lIDO nji~ov~ nestaJanJe, napredo-
vanje i postepena pobolJsanJa;
Druigo zatosto posmatrajuci kako ,umne spo--
sobnosti p~luju sa prostim idejama, kOle s:r 1.1; .dU,"1
., " b'· 'as";J'e preClZlllje
hoviIna veeme IJudli 0 leno] .~ , . ' . . .' .
odredenije nego slozene,. IDotelIlO lakse lstrazlti
i nauCiti :kako duh apStrahuje, imenuje, upore~
je i uopst€ operiSe sa slozenim i~eJama,kodJ kOJlh
bismo mnogo lakse mogli pogreslti, ...
. Treee zaOO sOO &u i same te radnJeduha sa
idejama k~je oodtobiva od ose.ta;~ad,se' bolje ra-
zmisli, isto tak() niz ideja, doblvemh lZOnog cl!"u-
gog izvora naseg znanja, koji Sal1l nazvao ,-,re:nek,-
sijom"; zaOO je bilo prikl~n? d~a.p'ne blldU ~plt!lne
ov.de, odmah pool: p;r<)Stlh IdeJa lZ oo.et<l.: 0 kom-
bino\i'anjU, uporedivan.Ju, apstr~ova?~u, ltd., 0 kp-
jirila sam uprilVo go.yprio, imacu pnlike da gove-
~(}.p$irnije na. drugom. rp.estu .
158
15. To su poceci ljuds1cog znanja. - Na taj
naein j<\ sam dao kratku i k;:tko ja. lnislim istinitu
istoriju pty.ih pocetaka Ijudskog znanja: odakle
duh dobiva syqje prve predirnete, i kojim koracilna
napreduje do pOStavljanja i gomllanja ideja <ld Iro-
jih ce se sastojati ave znanje za koje je sposoban.
P.Qzivam se na. iskustvo i poomatranje da kafu
imam li ja pravo u svemu tome; jex najbolji na-
em pronalazenja istine jeste da ispitujemo stvari
kakve zaista jesu, a ne da zakljucujemo da su one
takve kakyim,a ih zall'lisljamo, iii kako smo ad dru-
gih IlauCili dia ih zamisljamo. .
16. Poziv na iskustvo, - Is~no govoreCi, to
je, koliko ja moguda otkrijem, 5edini naCin k9jirh
idJeje 0 stvarima dolaze u razum; .aka drvgi ljlldi
imaju urodene idJeje ili ulivene principe; neka
samo uZivaju u njima; aka suani sigurni u t(),
giju kojam se uzdiz.u iznadsvojih bliznjih,J,a.
mogu da govorim sarno 0 on()m~ sto ~alazj]'I1'U.se1";li
i sto se SllWe sa onim. pojmo'Vi;ma za koj~ ~€lUo,
ako ispitamo sve postupke Ijl1di raznih v.rem,~nf.'
raznih zemalja i vaspitanja, n,aci d" za,viseod' ~­
melja koje sam ja postavio, i da odgovaraju o,y{}m
metodu u svimnjegovim vidovima i st<iddjima..•..•
17, Mra¢na ?olJa. - Ja ne zelim dapOdu~'V"m
vee daistrafuje<rri; zato pv~~moram. O'pet dapri-
znam dia su . spoljasnji i unutrasnji oseti,~oliko
mogu dia. vidim, jedina vrata na koja znanjeul~i
u razum. Koliko sam mOga,Qda ptktijem, w 8U
jedini prozori kojima svetlost ulaziu tu lllJ:'acnu
robu. Jer izgle<ia rrrl. da raztim d'osta liCi. .n~pot­
puna neosvetljenusobieu, S1l .sarno jednim malim
otvorom kroz koji ulazfl spoljasnje vidljive slike,
ili ideje spl)ljasnjih styarij .akabi alike k1jflulaze
11 tu mracnu sobu ostajale tam0 i leZale tak9. sre-
d~ne da/?e po p<>trebi niogu naci, QI:lda bi ortazai-
i3<ta l:lila .sasvirn sliCna Ijl1dskom razum.u u odnosu
na predmete vida L ideje 0 njima.
159
 To BU, <trto, moja nagadanja 0 tome kako ra-
zum stice i zadriava. I>rOSte id!eje i njihove vido-
Vie, kao i 0 nekim· drugim radlnjama sa idejama.
Sad pre1azim na malo podrobnije ispltivanje ne-
lrih ad tlh prootih ideja i njihov,ih vidova.
o KOMPLEKSlIfIM IDEJAMA
1. Duh pravi te ideje od prostih. - Dooad
smo isplitivali one idJeje koje. du1'1 prima SllSvim
pasivno; to 8U vee pOInenute proste ideje, dahive-
ne oseOO1:Q. i ref1eksijoro; duh ne moZe pijednu cd
njih styoriti 5a"ln; u njemu ne moze biti 'l1.i6ega
s.tose Xl€'! bi. sasfujalo isk1juCivo oel! tihprostihide~
ja. U toku. primanja svihprostih idejadJuhje pot-
puno pW;iVaJ1'; ali zatim on vm rawe radnj,e ko-
jima izProstih ideja, kao mate,rijala i osnove we-
~a ost;p.og, pravi druge. Postoje ttl glavne racjnje
;:iuha kojiIIl:a 0rt deluje na proste ideje: 1) Komb1-
novanje vISe prostih ideja 1.1 jednu sloZenu; tako
se prave lImnpleksneideje;2) Dovodenje u vezu
(li\reju ideja, boo prost;ih bilo slooenih, i ];XlStav-
Ijanj~jedne pored drUg,e, taiIro da 000 vidifud 00-
j~pU't" ali W. ne spajamo u jednu; tak0sedo-
bivaj1.1s.ve. idJeje rciacija (odn<xla:);· 3)' Odviljanje
jedneidej~ od ~vih dht$ili kojejeprate u njenom
to
realnJorn ~janju;" Sie zove"apstrahovanje"·i
tako se dobivajusve opste ideje.T,o po1=uJe cia
OOv€,kova moe '. cll~luje slii::nol,l intelek.t\.18lnonl. kao
i u ma1;erijaln,o!n svetu. Nairne, ll'1aterijarjedinog i
clrug<:>g sveta jet"akavda&>vekcuemanad njim.
moo, nee mDze nidaga stvori Pi .~'.~ urijSti;zato
O'n m~e, samO eta ~paja 1l1.<\1;erijalriePrednlett\, dJa
lh stavlja iednog oporeddJrtig<:>g,:i.lf <l.a.ihpotpuno
l'azdvaja. U 0vom r.a~atranjukQIllple'k"snihideja
ja Cu zapoCeti· saprvim od till ProC€Sa,aIia dtu-
160
ga <iva doci Cu kasnij,e. PoSta se zna ella proste idJe-
je postaje sjedinjene u raznim kombinacijama, ja-
sno je <ia i du1'1 moze <ia posmatra viSe njih. spo-
jene u jednu i,dieju, i to ne SaInO spojeV'e kakvi
postoje 'l1 spoljasnjim predn1etima, vee i svoje v1a-
stite. Taikv'e ide-joe, nacinjene cd nekoliko prostih
spoj€nih ujedrno,ja naZivam "komplclrsnim"; takve
su na primer: lepota, zahvalnost, covek, vojska,
svemir. Tesu ideje mom:b:inacije raznih prostih
ideja, iIi komp1eksnih nacinjenih od prostih, aJ.i ih
duh ipak moZe, ako hoce, posmatrati svaku za.
sebe, kao jednu potpunu stvar, ozn<l,eenu jednim
imenom.
2. Te ideje su vOt)no nacinjene. - U toj syo-
joj spooobnosti ponavljanja i vezivanja idieja,dl.lh
i:n:1a veliku moc variranja i umnmavanja predm~
ta svojih :rnisli, daleko iznad onog sto, su mu prUi-
:tili met iIi refleksija; ali sye to ostaje u granica-
ma ,onih prostih ideja koje je on dobi,o iz ta tdtva
izvo'I'a i lwje su u krajnjoj liniji materijal svih
njegovih kombinacija. JeT sve prOISte ideje do1a-
ze od sa:rnih stvari, a duh ne moze stvoriti Pi viSe
ni dcr"UJkCijih stvari od onih moje &U mu date. On
moZe hnati 0 Ctilnim kvalitetima s,amo one ideje
koje mu prelro Cula do1aze iz spoljai3njeg sveta,
a 0 de1avanjUmisleCih supstancija samo one lroje
nalazi u sebi; .ali karl je jedinero stekao te prost:e
ideje, on se ne mOra vise ogranieavati na Jl<lGma-
tranje i na. ono sm mu se pru~ izVana; on moze
sopstvenom cllelatnooc'll spajati ideje kode jest~
k;a'O, i praviti od njih nove, kompleksne, koje uOp-
ste nije dobio kao spojeve. .
3. Dele se na moduse, supstancije i odnose. -
Mada su kompleksne ideje hezbDOjne u svom stva.,
ranj'll i razl,aganju, mada je heskrajna ramoV'!""
snost mojom one ispunjavaju i zabavljaj'll lju<isk",
misli, ja ipak: smatram da se Bve one mogu svesti
na. ove tri vrste: 1) modllile, 2) s'llpstancije, i 3) od?
nose (re1acije).
Dzon Lok 161

4. Modusi. - Prvo: "modusima" nazivam one
kompleksne ideje !koje,bez obzira kako su sl(Je;e-
ne, ne soorneu sebi pretpostavku sarnostalnog po"
stojanja, V€c se smatraju kao zavisne ad s:u,pstan-
cija, iIi kao ucinci de10vanja na supstancije; tar-
kYe su na primer idejeoznacene reCima "trougao",
"zahvalnos~", "ubistvo" itd. Izvinjavam se ako ree
"modiu:s" ima u toj upotrebi nesto dru.k!cije Zllaoo..
nje ad uobieajenog; kad ,Be gOVwl 0 stvarilna koje
se razlikuju odJ obicnih,opSteprimljenih pojmova,
moraju se neizb€Zno ill praviti nove reCi, ili upo--
trebljavati stare u donekle novom smislu; cini mi
s,eda je ovaj drugi postupak unasem slueaju pri_
hvatljiviji.
5. F'rosti i mesoviti modusi. ~ Postaje dvevr..,
ste modusa kojezasluZtiju cia budu razmo,trene za-
sebno. Prvo, postaje modJulsi koji. su sam<> varija-
die ill razne kombinacijejedne iste proste ideje,
bez ik,akve prlmese, kao na primer "tuce", "divade-
setina"; to su samoideje 0 odredenom zbirupo-
sebnih jedinica: ja ih zovem ,,,prostim modlusmm",
jerse ikrefu u granicama jedne proste ideje. Dru-
go, postoje modlusi sastavljeniod pwstih ideja ra-
znih vrsta, ikoj e zajoono cine jednuk<Jll::npJ.eJ:ksnl1;
na primer "Iepota',', koja se sastoji od izvesne kom_
binaeije boje i obl.1ka, koja izaziva uzhranje kod
p<lsmatrai.':a; modus "krad<l" o~znaCi, skrlvenu
pI"omenu viasnistva neke stvari bez pristanka vI......
snika, i po tome Be vidi da je kOl11binovap. odvise
ideja raznih vista; tak",e moduse nazivam "l11.e-
wvitim" ,
6. Supstancije pojedinacne iIi kolektivne. -
prugo,:Ldeje supstancije su kombinacijeprostih
ideja Zll, koje se smatra diaprodstavljaju posebne
pojedinacne stvari koje postoje za sebe, i u koji-
ma je pretpostavljena ili·mutha ideja sups-tandje,
takva kakva je, uvek prvi i glavni eIemenat. Tak0'
aiko ideji supstancije dodJamo prostu ideju neke
mutne belicaste bQje, S:,\ izvesnom merom teZine,
162
tvrdoce mstegljivos,ti i lwvnosti, dobivamo ideju
olmTll' ~ kombinacija ideja 0 izvesnom obliku sa
sposobnoSCu k:retanja, mislj'7,lja i .zak1j;::C1Va.:1,ja,
povezana sa idejmn supstanC1Je, daJe obIcnu :i.de-
ju Coveka. Ideje sups~c~je dele s,e ~ode ~ dive
vrste: jedno su pojedinacne supstanClJe kOJe po-
stoje zasebno, kao na primer c~:,ek i~i ovro; dirugo
eu ideje (} viS'e takviih supstanClJa zaJed!no, kao~a
primer artnija Ijudi iIi stada ,orva~a..Sv~a .odl tih
kolektivnih ideja takode je jedna Jed'i.m1 ldeJa, kao
i ona {} corveku ili jedinki.
7. Odno£. - Treee: poslednja vrsta kornplek-
snih ideja jesteona koju n~,,:amo'"o~': i
koja se sastoji od! posmatranJa 1 uporediVaIlJa Je-
dne idieje s drugmn. 0 razruim Vl'stama odnosa go-
vorlcemo kad: na njih <lode l1e.d.
8. I 'lJ-ajkompIikovanije ideje dol4ze iz ta.
dv(1.
iwoTa. - Ako bismo pratili rad svog duha, 1 pa-
Zljivo poqmatrali kako on p0111avlja, salbira i spaja
proqte ideje dobivene osetom iIi refieksijom, to bi
nas odvclo dalje nego sto bismo moZdana poOOtku
ocekivali. A!ko pazljivo pogledamo pooeiklo llllsih
pojmova., verujernda cerno naCi dia su eak i n~j­
kompJilrovanije ideje, rna ~ali1w izgledale ,:d;aI]~
ne od cula ili od radnji naseg dluha, u stvan~deJe
koje j.e razum sam. st,;,orio, ~VljajuCi i poy~­
juCi ideje koje je diOblO ad culnih pre<lmetaili od
svojih sopstvenih radnji sa .njt.ma,. !'fa taj .D.aein,
eak i one ",elike, apstraktne ldeje pro[zlaze lZ ose-
ta i refleksije, i predstav1jaju saroo ano sro d~h
mme pootici i postize obicnom, upotrebom sV'oJlh
spo60bnosti, obradujuci idei.,:' ~biV!€Il!e 00 eu
ptedmeta, iJ,i od svojih radnJlfoJe SBiIll za~za' T?
1nih
eu pokliSati'da pokazem ~ id~j~,prostO!fa, y.re."
mena. i bes.krajl1iOsti, kajelzgledia,iu kao dll su 1:J.B.r
udialjenije (Jdtih i:zv;ora.
11' 163

GZava XIII
o PROSTIM MODUSlMA; I TO PRVO, 0 PROSTIM
MODUSIMA PROSTORA
1. Prosti modusi. - laiko sam u prethodno~
dielu cesto pominjao proste ideje, koje su. stvarm
materijal svegnaseg znanja, ja sam ih tamo tre-
tirao viSe u vezi. sa naCinron kojim dolaze u duh,
neg10 kao razliCite od drugih, sloihenih ideja,zato
mozdJa nece biti suvisno da opet pogledamo neke
odnjih sa tog stanoviSta, i cia ispitamo one razli-
cite modJifikacije iste ideje koje duh katkad nalazi
u postojeC:i= stvarima, a k~tkad stvara sa:n, .bez
pomoci rna kakvog spoljasnjeg Predmeta ill suge-
stije izvana. ... . ., .;
Te nwdifikacije plio koJe Proste lueJe (ko]e Ja,
kao sto sam rekao, nazivam "prostim !1J.0dusim.a")
isto su tako pooebne i odJredene ideje- u dubu kao
i one lroje suim. najsuprotnije ~ ~,~jU!dJa~jer;ije; j:oT
idejabroja dvaisto je takio :-BZhCiia od 1deJe. ?:ro:J a
jedian, kaosto je plavo razllClto od toplog, III kao
ilto je i jednO i drug,() razliCito od rnakojeg broja.
A ipak j,e ideja broja dIVHla./':injena jedlloOlStavnim.
ponavljanjem prosteideje () jedll?j~ed:i~; da-
ljimpovezivanjem takVih ponavlJanJa doblvamo
posebne prOfSte moduse"tuce", "groS" (12 tuceta),
"roilion"4 .. ... ..... .
2. Id~ja prostora. - PoceCu Sa pl:'O$tpIll1 ldtt>-
jom prosWra.Pokazao s~ yanije. (g}. r~) ¢La n;i
dobivamo ideju prostora I y:Idom 1 plpanJem,. Mi-
sJim da je to oci,gleodino; dokazivati cia Ijlldi o~z~...
ju pomocu vida . urlJaljenost izmedu. tela. S<lzhmtih
boja illizrrledudelova istog tela, bilo b~ l$to tll.ko
n~bIl() kao i dOk,azivati da. ljud~ ;ride same
boi€" lst" je talw<>Cigl€,dnoda om opazaJu til udltJ,-
ljenost i u mraku, pOrIl'oeu d!odiraipiPanja.
3. Prostor i prostiranje. - Takav prostoa:', po--
smatran sarno kao duzina izmedu neka dva biCa,
bez obzi:ra na b5.lo sta i=edu njih, naziva se "uda-
164
ljenOlSt"; a ako se po.s1r1<:Itra i u duZinu, i1.1. Sirinu,
i u debljinu, onda mislim. da se moze nazvati "za-
premina"; izraz "prootiranje" upO'trebljava se
obicno za sve te vrste posmatranja.
4. Neizmernost. - Svaka porsebna udaljenost
jest€' porsebnamodiifikacija pTostolra, a sva'ka ideja
oodredenoj u¢LaljetlOlSt:l iIi pTOStoru jest€' prO$ti
modus, te ideje. Radi potreba merenja i zb{J,g n,a-
vike dJa IllE!re, ljudi stvaraju u d1.1.huidieje 0 nekim
sta1niro udialjenos,tima, kae> six> su inc, .jard, hvat,
milja, Zemljin pr<3'cnJk itd.; sve su to posebne.ide-:
je, naCinjene sarno od pl'ostora. Kadi se ljudske mi'"
sll nayikn'u na takve sWne duZine ill m€X"e pro-
stoca, onda ih ljudi mogu ponavljati u svom ditlhu
koliko ho6e, ne ffieSajuCi ih i ne p0iV'ezujuCi nisa
kakvim idejama tela ili .Ileceg sllenog, i tako stva"1
raU rebi ideje duZinskih, cetV1()rnih j kubnihstl()':'
pa, jal'di, ill hvati, zamisljajuCi ihbil,o O'V'de, medu
svemirsktm telima, bilo vangranica rna ka.kvih
tela; dodajuCi te ideje jedJnu drugoj, 0ni roo,gu
pro-sirivati sVoju idleju prostO/!'a koJiko !Wd- h(jc€"
Ta sposobnost poitlavljanja iIi u4vosi;ruCavanja
svaike nas€' ideje o'Udraljen05ti, i dodavanja jediO'e
druge>j dOikle god hocemo, a da pas nikad nista.n-e
sprecava i ne zaustavlja rna ko1iko je PTQsirivali -
ta spOISobnost pam daje ideju nei=er:nosti.
5. Oblik. .~ Postoji jos jedna moddfikadja te
ideje, koja u stvari nije niSta drugo vec odnps
medudelovima ograniQenog prostiranja ili ome":
denog prostora. Taj odJl1.os otkrivamo dO<:1JirpIn
evJnih tela, kad nam ru:bovi tih tela Clodu nadlOi-
hvat; a nase oko ga otkriva i na telli.na i na bOI-
jams, karl sagleda njihovegra.nice: i tako, posrpa.-
trajuCi kalrose tela zavr!3av:aju bilopravimllni-
jama koje se susreCu u vidljivinl. uglovima,bllo
krivim linijama ked kojih se ne mogu videti uglo-
vi, posmatrajuCl medusobne odnose svegatoga, u
svim kra.jnjim delovima nekog tela iliprostOTa, mi
dobivamo idJeju koju nazivarno "obllk" i koja pru-
165
za duhu beskrajnu raznovrsnost. Jer, pored ogrom-
nog broda raznih oblika koji stvarno postoje U ko.-
herentn.im masama, rnaterije, broj onih looje dUh
sam moze da stvo;ri - varirajUCi. id€'ju prostoa:-a i
tako PTaveCi. nove ko.rnbinacije, ponavljajuCi. svo-
je i,dleje i povezujuci ih po svojoj volji - apsolutno
je neiscrpan; on moze da UmIlJoZava oblike in in-
finitum l •
6. Jer, IdJuh mo~e dia pooovibilo kojuJideju
duZine u pravoj liniji, i da joj doda jos jedD:J.U 'U
istom pravcUJ, to jest cia podv1ostruCi duZinu te pra-
ve linije, iIi da joj doda drugu sa bilo kakvim na-
gibom, i taill:o napravi sve mOgUlre vrste uglova; on
i1TIoZe talrode dasikrati bilo lmju odzamisljenih li-
nija, oduzimajuCi. joj polovinu,cetvrtinu, ill koji
godi hoae deo; ta\k.vo deljenje ne moze imati kra-
ja, i njime se mow napraviti ugao bilo koj€' ve-
liCi.rie;linije koje predlStavljaju strane uglamogu
tak6de biti 'bilo kojedJuZine. Duh 'lTI&e tim lini-
jama oodavati druge, raznih duzina ipod raz:nim
ugIo:vi.ma, tako dapotpuno zatvaraju delove Pro-
stO!l:a; ocigledrio je da on talOO ffio2ie p<YVeCavati
broj oblika, boo u pogledu figure bilo u pogledu
zaprerirlnie, in infinitum; a sve sutosamo ran
prosti modJusi,.prostora.
Duh rno~e Cinitis:ve to ne saxnJOisapravim,
vec i sa' krivim Imijama, ilisa ,lmmbinacijiaIDa
pravih ikrivih; a sve sto Cini sa linijama, ~ci~
niti i sa povrsioom.a; na os!l1JC>yutogamozemoza-
misliti koliko je beslkrajna raznoVi'SMst oblika
koje j e duh kadar da stvorl, kolik.o je on kadar
da poveca broj p!'ostih modiusaprostara.
7. Mesto. - Joil jedlna idlejal;;:Qja spada ova..
mo i pripada ovom, plemenu, jeste 00.0 sm nazi-
vamo "mestom". :K8!O soo u prostompr06tOTl,l pa~
smatramo odnos udaljenosti izmedu neka dvatela
ill taCke, tako u ideji mesta posmatramQ odnOll
udaljenDsti izrneduneke stvari i dve iIi vise tacaka
:I. U beskraj. _ Prevo
166
za boje. smatramo da drlje istu udJaljenost meau
sCli~, 1 prema to.rne da miruju; i€!', ka'Cl nadem.o
~ Je ~eka ;;tvar danas na istoj UidJaljenosti Od ne-
kih. taCaka (dXe ili viSe) na 'kojoj je bila i june, a sa
~oJlm~ smo J~ tadra uporedlili, i aa ni te, tacke nisu
:zmell1le ;,,,oJ1.1 medusobnu udaljeuost, ond<i. ka-
zemo ~ Je o;na za'Clr~ala isto mesto; a akio je pri"
~etno lzmemla udalJ~most od bilo wje od ti.h ta-
ca~;a, kaz'emo da je izmenila mesto. Medutim, u
o~1ccnom .govo,ru i svakidasnjoj upotrebi pojma
mes~, = ne gledamo uvek taenu UJdaJ.jenost ad
t:r~clzno odredenih tacaka, vee udJaljenost oil Ve-
li'kih grupa culnih predmeta sa kojima .ta, ;swar ima
P,? n~s~ miSljenju neki odnos, i cijuudaljenost
001 n] e :una:rtlJOi neld l'azlog dra posJ:D<l,tramo. '
. '. 8. N"a prlmer,ak,o ilahovske figure' oSt1\nu na
mum. -.poJj~a vsahovske piLote na kojim,a sma ih
OiStaVll1, IDl kazemo da su svena istom mestu, ili
~ su neppkmnute,. iako jesahovsk8.; ploCa, bila ~..
zda u n1€duvr<emenll prenes-e-ne,iz jrone SQOe u
drugu - i toy z~t(}sto sm~ poredilinjihw polaZaj
sam? sa po!oz8;Jem o~ d~OY<t ,s<thovske plaCe koji
ostaJU n,;:t .1stOJ UJdi,aIJet1OSti ,Jedan od dtrugolg. Isto
tako, kazemo da je sahovska ploCa na istom. mestu
na kome je bila ukolikJo os:tane u is.'tom delu ka-
bine, iako 00 mozdJa brod na kome se nalazi u rn~
duvreme.l;lU sfulno krere; ,klJ.ze:rpeo, talwete cia je
h.we; ~ lstom IJ;1estu ul"oli'ko jeostao ina istoj uda-
IJenosti ad! dJel<,wa sllsednog kapna, iaiko s,e u :me--
dllvremenu m~da zemlja ,()kroo.ula, tako de. su i
brod, i sahmrska]?'loca, i figU!l:e izmenili mesta u
odnosu na udaljenija tela, koja au zaiClrzaIa istu
meduoobnu udaljenost. lVJ;eduthn, posto je mesto
.sah~vskih.figura odredeno njihovom udaljenoscu
odl lp-esp;h delova ploce, me,sto plOice njezinom.
uda1Jet1oscU od izves.nih dJelova kaibine (sacijim
smo ['oloiajem uporediJi n}ezin), a mestO' br~da
njegovom lidaIjenoseu od odJredenih cvrstihdJelo-
va zemlj-e - mi mozeme> za t~ stvari ipaik S PI"'B.,-.
167

yom kazati da su u t{llll'1pogledu na :istDro mestu,
Dl.&da su u pogledu nekih drugih stvari. nesunmji-
vo izmenile mesto, jet' se njihova udaljenost od
tih dr'ugihstvari, koje u ovom slucaju nismo uzeli
u obm, izmenila; a kad bude.tl10 imali prilike. dJa
uporedli.mo njihov polozaj sa· poloZajem tih dru-
gih stvarl, onda cemo i wi smatrati <Jasu izme-
nile mesta.
9. MeauUm, kako BU, tu mocli.fikaciju udalj€'-
nosti koju nazivamo"mesto" st-;orili Ijudli za syo-:
ju sva!kidasnju upotrebu, cia bl. tako po rot0eb~
mogli oznaCi,ti poseban pol&aj sv~e ~tv.<)Il, l.lu<;li
posmatraju i odreduju to m~to ~Z1ma]UCl ".l; ObZ1~
one obUmje stvari. koje naibolJe slu.z€ n.lihovOJ
mmnentanoj svrsi,· a ne uzimajuci ).l ohm n~e
druge stvari, koje bi za ne~u drugu ,syrh1f bolJe
odredile poloZaj te iste swan. Ta1~o. posto J~ upo-
treba oznacavanja mesta svaike f1gurell,a sah0v-
skoj ploCi odredena sarno =lltar .tog i¥tanog.kJo.-
mada SlrVetabU9 Pi sUprotno to] s;yrsl kad bl se
t[); :rnerilo brio cim drugim; ali kadsprern:imo te
ilste figure u vreCicu,pa nek:o ondlaza,pita gae je
crni kralj, prayilnJo .cebitidaoznapmo to m~to
pomocu die:lova sohe ulrojojse o~nala;:i, a, ne po-
mocu sahovske plo¢€' - jeT oznacavalJ.Je nJegov,og
po,lo,zaja i~ .sacia\,dirUgu s'7hu m~o oll'dakad i se
nalazio u 19TI na silhoysko] ploCl,. 1 ZScj;p ,:se'f!J.<)ra
odrediti pomocl.), drugih WlJ3,. Isto,taikio" IkaS bl, nas
neko zapi1Jao na kOme semes:LuIlalaze sj;ih0vi koji
kazuju povest 0' 1'>J"isU i EUI'ijal:u, vdo bi~mo nepra:-
vilno, 9d~dili to m,ffito, kad blSIrlJO .r~kh da se om
nalaze 'li tOm i tom delu z~'ffili'e,ili ].1 BodU:ejan~
sikoj bilblioteci; a pravilno ·pismo ga OIZI1aCili po>-
m()cu delova Vergilijevih dela, odn~no, p r a'V:il <lI1
odgovor bi bio da se ti; stihovi n~aze .otprilife, u
sred5.1lJi devew knjige nJegorv:e E1le:Jtqe, I <1a su, 8t-
kad je' Vergilije stampan, .~vek. bili na. to~ iStoI?
mestu - J~r tq je taellO, lak? Je. sama ~Jl%a. ¥-
Ijad'li puta menjala mesto; bellO J,e zata stol ]e ide-
168
ja 0 mestu ovde upotrebljena sarno zato da biS1il()
znali u kome delu knjige Se t<t povest naJ.azi,tako
cia bismo je po potrebi U(tneli naCi i iskoristiti za
svoje svrhe,
10. Mislim da je jasno cia nasa ideja 0 mestu
nije nista dirugo vec relativni polD,zaj neke swari,
kako sam ga malopre izlozio;to Cerno, lako prihva-
titi aikose seUmo da, iako mozemo imati ideju ()
mestu bilo kog dela svemira, ne moiZemo ima:ti ni-
kakvu ideju 0 niestu samog svemira ~ jer Irli ne'"
maroo nikakvih ideja 0 nekim i:'Vrstim, jasnim, po>-
sebnim biCima van svemira, tak() dta bismo mogli
zamisljati .neki njegov odnos udalj,enostim'ema
njima; vec je sve van njega jedltlolils: .pros,to;r ili
prostiranje, u kome duh ne nalazi nikakvog razli-
kovanja, nikakvih ()znaka.Jer, ako kaierrio da se
svet negde nalazi, time sarno kaz€n1o da on po-
stoji; tako je u toj frazi upo,trebljena ideja mesta,
ona oznacav3, sarno njego\'o postojanje, a ne. i nje-
gOY smeStaj. Tek kad neko uspeda pronaae istvo-
ri u svom duhu jasll'U i razgo\'etnu pred!Stavu 0
mestu svemira, taj Ce rnoci da narn kaZe dia Ii sle
on krece ill stoji mi:rno'u nerazaznatljivoj prazni-
ni beskrajnog prostocra; doduse, ree ;,mesto" ima
ponekad jos nejasniji smisao, i <Y.Zn8ieava on<aj pro;-
s:tor koji zauzima bUo koje teJo; po tome je i sve'-
mil' na nekom mestu. Mi,. dakle, dlDbivamo tdJe<ju
mesta na :isti na-Cin Imo i ideju prostoca (jer je ona
8,arno pojedinaeni, ogranieeni vidJ ove druge), tj.
pomoCu vida i dodim, prekio kojib nail duh prima
ideje prostiranja i udaljenO'sti.
11. Prostiranje i telo nisu isto. - Ima nekih
koji hi hteli cia nas uvere cia SU telo i poostiranje
i<>ta stvar; oni time kao dla menjaju znacenje reCi,
a ipak ne bih hteo da ih osumnjicim dato cine,
pooto BU i sami mk:o ostm 08udili filozbfiju dru-
gih zato sto se suvise oslanjala na neodredeno zna-
cenje ili lazljivu mraenost sumnjivih iIi besmis;Le~
:nih izraza. Ako ont, dJakle, pojmovima "iJelo"· i
169
 "prostiranje" oznaeavaju ism stoi ostali $V¢;, tj.
pojmom "telOi" nesm sto je Cvrsto i prostorn6 i
Ciji se delovi mogu odvojiti i pok:r>etati na razne
DaGne, a pojmom "pI'1ostiranje" samo pr&tor koji
leZi unutar grarliica tih evrstih koherentnih delova
i koji oni zauzimaju ~ ondJa oni brkaju dYe. wlo
razliCite ideje. Jer ja pozivam svakog neka mi na
QSl1"OVU svojih :misli kaze,nije Ii ideja prootoira ism
tako razlicita 'od ideje cvnsto6e, kao sm je ova ra~
zliCita cd ideje skerletne boje?Doduse, illi Cvrstoca
ni skerletna boda ne mogu postojati hez prosti-
ranja, ali bez OIbzira nato to. SU. razlieite ideje.
Mnoge ideje ne mogu .ni nastati nipostojati bez
nekihdrugih ideja, alisu Ipak potpuno razliCite
od tih dru.gih. Kretanje ne mooe postojati, .nitise
.zamisliti, bez prostora; a ipa'k kretan.je nirte pro--
stor,a PI,'ustOil:' nije kretanje __ pirostor mo'z,e post~
jatibez kI'1etanja, i to su, pl'ema tome, dIVe potpu-
no tazliCite ideje; a po mom miSljenju iscto su tako
med)J.s,obno razliCite iidejeprostora, i evrstoOe.
IdejaCvrstooe j,e tako neodvojiva ad tela, dirt ona
nslo;vlj,ava njegovoispunjavMje prostora, njegov
kontakt So drugim telima,' impuls na njih i preno-
senje kretanja putem impulsa. Pa. alw ima razloga
za tvrdnju da je duh razlieit od tela,zatosto mi-
sljenje ne ukljuCuje u sebi idejuprostiranja, onda
ja mislim da je na osn,dvu istog razloga dJokazano
cia prostor.nijete~o, ·zato. sW.,onne ukljucuje ide-
ju evrsto6e; jer prostor i tvrst6ca su isto takora-
zliCi.teideje kao i misljenje i prostiranje, i istose
tako mogu jasno r.azluCiti uduhu.Prema tome, 'O,ei-
gledno je da su relo iprO-$tiranje dye zasebne idle-
j,e. Jer .....
12. I'rvo: prostiranjene ukljueuje ni evrsto-
eu n.i otpor kretanju tela, dok ih telo ukljueuje;
13. Drugo:delovieistogprostoira neodvoji'Vi
su jedan oddrugog, i .zato sek,ontinuitet nerno~
razdvajati, nistvarno ni uduhu. Izaziva:m sva-
'kog da ma i u misli odvoji rna koji nj,egw de.ood!
170
rna keg drugog na koji se nastavlja. Stvarno de-
Ijenje i o<ivajanje vrsi se, ja millslim, tako sto se
delovi odImicu j€'dan odJ drrugog i na taj naCin stva-
raju rlV<e povrsine tamo gde je ranij.e bio kontmJJ.-
itet; a deljenje u duhu znaCi dau :m.islima stva-
ramo dV'e povrsme tamo gde j,e ranije bio konti-
nuitet, i zamisljamo ih kao razdvojene. To se pak
!noze Ciniti samo sa onim stvarima koje duh sma,..
tra spowibnw dJa budu razdvojene i da razdva~
janjem dobiju nove zasebne povrSine, kakve drotle
nisu imale,ali ih mogu stecr; no nijedian od tih
na,Cina razelrvajanja, bilo stvarndh ill mislenih, ne
moze se po mom .miSljenju primenit[ na Cisti
prostor. .
Covek doduse mozeuzeti U obzir sarno Qno..
liki deo tog prostora kol~o mu odgovara, ilike~
liko maze izmeriti stopom, negledajllClos.ta1o;
to je svaka!k:o delimieno posmatranj,e, .alinije n.i
delje<nje ni ra21dvajanje, cak niu !I1:islima;jet co-
vek ne moze deliti u mislima ,ako ne posmatra dve
r:0rvrSine kao odvojeM jednu od <iruge, niti de~
liti stvarnO' ako ne izvrsi razdJvajanje tih dveju
pOvrSina; a delin'rLeno posmatranje nijeodlVi:tJ,a.-
nje. Covek rnoz€' ,posmatrati svetlost sunc;a bez
njegove to(plote, ili polU'etl.iivost tela bez njegov€'
prostornos,ti, a da i ne. pO'misljao odvajanju tih
idej,a,Jedno je Slml0 delimicnOpos:rnatranje, za".
vrseitlo sarno u sebi; drug,o je posmatr.a:nje dveju
si"Vari kao zasebUoC> postojeqih.
14. Trece: Delovi Cistog prostota Sell nepOlkret>-
ni,sto, sledi iz njihove neodvojivosti; jerkretanje
m:jeni:ijta drngo vec. menJ;ap.je udaljenooti izmedu
dlV'eju stvari, a toga ne moze biti medu dclovin1.a
koji su neodvojivi;prema tome, oni moraju veeno
mirovati medu sohom.
Pl'1ema tome, odredbe ideje prootog p1'OIStora
dlov,oljno i: jasno raz.likuju tu ideju pd id~etela,;
jer dielo:vi tog prostora su neodvojivi, n"epokretni
i ne pruzaju otpar kretanju tela.
171
 15. Definicija prostiranja nije objaSnjenje. -
Ako .me neko zapita sta je taj prestOI' 0 kome
govo'l'im, odgovorieu mu kad mi on odgovori na
pitanje sta je prootiranje. Jer a!k:o kazemo, kao.sto
ohicno kaZu, cia je prootiranje 0110 kad postoje
partes extra partes," onda srno, time sarno rekli da
je prostiranje prostiranje; jer da. lii sam doznao
ista viSe 0 PTirodJi poostiranja kad mi je receno dJa
prostiranj,e maCipostojanje delova koji se pro-
stiru van deIovakoji soe prostiru, tj. da se prosti-
ranje sastoji od dlelova koji ,seprostir1.!? To .ie isto
ikao kadJ bi me neko pitao, sta je vlakno,a ja m;u
odgovorio dJa je to swar koja se sastoji od vise
vlakana; da Ii bi fiU to pomogl0 da boIje shvati
sta j.e vlakno? Zar ne bi on pomisIio da jahoeu
cia s,e salim s naima, a ;p.e da ga ozbiljno poucavam?
16. Podela bica na tela i duhove nedokazuje
da su prostor i telo isto. - Onikoji dokazuju da
ISU prosibor i reIo jednbi ism, iznose ovu dilemu:
taj prooto!r iIi je nesto, iIi nije nista; ~o i~u
dva rela nema ni,sta"oiDJda se ona nuzn,o mOTaJU
doticati· a ako dtopustimo da to jestene!lto,ondia
om piU:ju da Ii je to telQ ili duh. Nai to j~ odgo-
vara.m drughn pitanjem:a lIDO 1m je relmo da po>-
stoje, iIi da mogu postojati, 15=0 Cvrsta hiea koja
ne misle, i misleca bi,ca koja sene pros,tiru? JeT
to je sve st6 oni podrazumevajupod pojfi0vima
"telo" i "duh".
17. Supstancija, 7wju ne pOznajemo, nije do-
kaz protiv odvajanja prostora ?d tela. - Akoneko
zapita (kao sto obicno pitaju) da: Ii. jetaj PT'Ostor
bez tela supstancija. iIi akcidens, ja eu .mu bez
oklevanj:a odlgovoriti da ne Zlla1n; i Jl€CU se stidJeti
svog neznanja, sem ako mionikoji pitaju ne p?;
kazu jas11JO odredenu idl€ju 8upstancije. ..
18. Ja nastojim kloliko goclmo€i1l da~begnem
one zablude u koje sma sklOIli da upadnemo ak()
1 Delovi van de/ova. -, Prevo
172
u~i.mamo . reCi urmesto swart. Nase neznanje neee
bItl manJe ako &e budemo pretyaraIida znamo
O'11JO sto ne znamo, ako budemo dizali buku zvuko-
virna bez jasnog i odredenog macenja. Proizvol;no
naCinjena imena ne menjaju prirodu stvart, ip01-
mafu nam cia ih shvatimo samo ukoliko su njihovi
zua1mvi, ulooJiko zamenjuju odredene ideje. Ze-
leo bih cia om kJoji toliko naglas.avaju ta ceti-
ri sIoga, "sup-s1<an~ci-ja", raZmisle 0 tOlIT1€' da
Ii oni, kad upotrebljavaju tu rei: i za beslro-
nacupg, neshvatIjivog boga, i za konacni duh,
i za telo, Cine to svaki put u istom smisJu? Da
Ii ta ree oznabva uvek istu ideju, kad &S s,ve
te tri tako razIiCite stv:ari nazivaju supstanci-
jarna? Kad b:i bHo tako, ZaT ne bi otudJasJediilo
da se bog, duhQlvi, i telo, PoSto su 8vi isre' pri-
ro:~~,. to jest. ~s~~cije, razlikuju. samopo r a-
zlicltim modiflka,clJama te supstancije; kao i da
se drvo i sljunaik., posto su u istom s:rnislu tela i
i~~,:- istu telesnu prirociu, razIilqJju samopo ra-
z!i{;ltim modlifikacijama te iste mate.rije? To bi
bila zaista v€oma kruta doktrina. Aleo O<Ili rek:nu
cia
• upoirebIjavaju
_, .. " tu
'. r;ec za boO'a,
_. o. konaene
... _.... ' __ 'duhove
.
1 materiju u tri I'lazliCita macenja, i c'la ona ozna,..
cava jednu idJeju ikad se za boga kaze da je on
supstancija, dtrugu kad se' supstancijmn nazove
dusa, a trecu kad se tak«)nazove telo: paste) naziv
"supstancija" po to!l1l.e OZ1:iacava tri p<>oobne ira-
zliCite ideje, dobro bi bilo cia oniodrede re PO"-
sebne ideje, iIi da 1m barem dJadu tri razna inie-
na,da bi tako spreCiIi zbrke i zabune u tako va-
znoj stv8ri, koje bi prirodno proizaSle iz mesovite
upotrebe tako nejasnog termina - te.n:nin.i koji
u svakidailrrjoj upotrebi ne sarno da n.ema tri po-
seb~ jasno odir'edena znacenja, vee ne
jedmo. A ako om mogu tako da naprave odJ sup-
ma ni jedno
stancije tri posebne ideje, zasto neIro drugi ne bi
mogao da naCini i cetvrtu?
173
 19. Supstancija i ak,cidens malo koriste jilo-
zofi. ~ Oni koji su prvi izmislili.pojam akcide~
kao nekog stvarnog biea '!rome Je po<trebno nesto
u cemu bi se nalazilo, bili su prisiljenii. da kao po-
drsku sebi izmisle rec "supstancija". Da se ()na~
jadni indJij8ki filoQ:of (koji je zamisljao da je 1
zemlji potrehho neBto sto bi je podJrzavalo) sm.::~
S etio reIC1 n sun~tancija", ne bi se morao k"mUCIti
~- .
da izmisli slona koji poddava zemlju, ,., i ' ornJa-
Cu koja podLrZava slona; rec nsupstancija"efika-
811;0 bi izvrsila sve to. OIillj ko bi tElspitivao 0 tome,
mOP'ao bi se zadovoljiti od!gIOvorom nekog indlij-
sloog filw:od'a: dIa supstancija, iaiko ni ~ n«: zna
stEI je, podrZava zemlju - bas ka'~ sto 1 = P:r:uru:-
mo kao odcrovor onu diobru dQktrinu evro-ps:kiih
"ta fI-
. moe kretanja delova' svog tela; a to. nije sa;r:rro< po
Iozofa: da supstancija, iako ni Sarna ne zna s, Je·,
b "
pod'rZava akciden.se. I'reIDa tQill1e, mi 1.lQ1:lste ne-
mamoideje 0 tmne ilta jesupstancija, vee sarno
neku zb,kJanu i nejIasnu:Ldeju 0 tome ka'ko sup-
stancija deluje. " ,
20. Neka ueeni Ijudn misleot.oimIe kalro hore,
' .
ali neki in,teligentan Amerikanac,koji. bi PTOU-
cavao prlrodu stvari i 2leleo da upozna naSu arhi-
teikturu, iJeSko da bi No zadovoljan kad hismo mu
rekli dla je stub nclto sto podirZava podhoZje, a
podQ1.ollje nesto ilto podriava stub. Ne bi Ii on, kad
bi dobio takvo objaiinjenje, pre, pomislio da rou se
rugamo, nego da g1auCimo? A nekoko ne PO~rLaj~
knjige dobio bi zaistEI vrio stedrupouku 0 p=dl
knjigai onaga stoOIIlesadrZe kad bi mu se reklo
da se sve ueene knjige sastoje cd hartije i slova,
ida stl s[ova stvan koje stoje ns. hartiji,a hartija
stvar koja drZi swva: ZClista izv,'l.nredan naCin za
stticanj e jasnih pojmova 0 slovims. i hartiji! Ali
kad ,hismo latiIlske reo inhal,!rentia :i substantia
prevell jasnim, oIC1Jgovarajucim engleskim reCima,
kao "prijanjanje zaneilto" i "podupiranje Odi00doo",
onda bi nam sebo1je otkrilo kolilko je jasnoCe u
doktr1.ni 0 supstanCiji i akcide'llSima, i videIi bi-
174
smo kako ta doktrina doprirJosiresavanjir filoz,o.f':
skih pitanja.
21. Vakuum je van krajnjih granica tela. -
Ali cia se vratimo ideji prostwa; <lk() nenlisIimo'
da je telo heskrajIlIO (a mislim da nikot()ueee
ni tvrditi), ja bih onda zapitao: kadbi lJbg poota-
'V:10 coveka na ivicu telesnih bica, da Ii bi ,rovek
tada mogao ispruziti ruku van Sy;og tela?Ako bi
mogao, ondia bi stavio ruku tamo gdeje pre, toga
bio' prostor hez tela; a kad bi,i'os rasirio prs~1
andia bi i izmedu njih bio prostor bez, tela. Ak:0
pak The hi moga? dIa ispruzi ruku, to bimwalo
biti zbog n.€ke spaljailnje smetn:je (pretpostavlja,..
mo, nairne, da je on ziv ida pOOeduje llobicajecr:-u
sebinerrJ.oguee, akobog tako hoce,iJi b<l.r.We
nemo'gu6e da ga bog tailro postavi);a.zatimjaPd-::
tam: dIa Ii je to' stosprecava' njegpV'li.iyk)l. dase
ispruzi :,rupstancija iIi akcid~,hesto iliirti,sta?
Kad n:d om 1iQ rese, onda,ce bit:i ~adrida. o;gja~:q.e
sami sebi ilta je to !ltD se nalazi, :ili mozedase
a
nalazi, izmedu dva udaljena ti=la, nije teloi l1I€Dla
evrs·toee. A dlort;Ie e=Q smatrati lmosasyi do-
bro dlokazano, dta tamogde nemanikakve, zaPreke
IIl
(na primer, VaJ'! krajnjih granica svih tela),.' te10
ko1e je pokrehuto 1l'l.02:e da sekreCedalje;k3()i tq
da tElmo gde nemanioega i=edu dva, tela, ona se
nufuo dIodiruju,; je!t" kad, b~ izmedu njihbio'icisti
promor; to hi bilo doevoljrio, da sIJT~ei cl~dil,,;3J:i
sam p:rostor nije dO'VoJjan d,s, spreci~tarlje.,U
stvari, ti Ijudi ilirnolraju pri;mati da, smatraju t!'llo,
beskrajnir.n - r.na(~a, to nerado tYI'£lJe, -, iii. I:ll0raju
potvrdtiti da prostor nije telo. ItadobihVide<1toga
misaono,g ,~veka koji I:>i mogao,U svojimmisU-
rna postaviti rna kakve granic:e bila prQstortt,bilo
trajaJ'!ju, iIi koji bi VerOV<lIO da ,moze puternmi.,.
illjenja doCi do kraja jednog iIi dmgog; pr€'rI1a
tome, ako je njegova tideja V8C11IoSti beskonaena,
175
ond.a j;e ~akvainjegova i,?eja AeizmernO\Sti..,..O'Pe
su ili konacne jJi b€&konacne.
22. ,Moe'. unistavanja dokazuje vakuum. -
Zat:im, ani !kJoji tvTd;e da pmstor ne l11.Qze P'O\Stoja:tt
bei'matertje PI3silj,enisu Ilie sarno cia smat~FJU
teLa beskoMCmm, vee i d.ta poreknu bogu moe da
uniSti bilokoji dJeo materije. A pretP'OlStavljam d<L
niko n~e poricati cia bog m02eukinuti syakokre-,;
ta'uje, u ma,teriji, zaustaviti svemirska .,tela taka
da bU<l!u u potpunom mirovanju, i drla:!J.i. ih, taka
dokle gO<:l mlJ s,e, svidJi. Svako ko na osnoyu tag:,"
priz;naje cia, bog maze, za vrem.e takvog opsteg =::- .'
roVanja, "Lmistiti ovu knjigu iIi tela, onaga ~oii je
6ta '.' Illioia .nmno pI'iznati i lIlogucnost ,. vakuuma;
jei ~C!igledil'o Je cia 6e P:('oostO'r koji je bio ~spunjen
delo;yIrq,a unistenog tela ostall tdalje,.lto lqi?
proistocr t);ez~ela. J er oko1oo te~, 9~duc~ U • pa!1Ju"J.
n0Irlritiry, yredstavljaju PI'a"ylqiJamaIltni Zld,l
apcro11.ltnoonemoguc.avaju. .ma lwjem dr'-ugom wI)..!
d1adospeutaj pros1Ji:;r. A' shvatanjedla se iect.ain
delicmaterije nilz.no beee na mesto Sll kogaje
uklonjen neki dirugi delie - to shvatanje je sarno
konsekvenca pretpostavke o· ispunjenooti prosto-
I'a;.a dia je to tako, patre-ban j~ neki .bolji ~?k;az'
negosto je golopretpostavljanJ.e d~ Jeta· =Je;
nica;.jeT .,ta 6njeniGa se nem,;,z'e nJikad dok~za:l
eklJp~entorn, anasejaSnel r~~ov:etne IdeJe
oogltJooonain dokaz;ujl1 dal).eposiJoJl .rrikakva nu~
ina. vezicl izmedu' })rqstora icyrstoee,post0ln9ze--
mo zm-nisliti j~C\n\.> bezqr..rg,oga,. gni p~ k:0ji zl'l-
=i,majl.], staY za iIi p:rotiv Yakuu.ma, s<UJ:ll.Ilf hIll. pn-
ZJooju ¥suza njih pac1fu1/7. i pLrTty.m'zas""bne ide::-
je', tj. da 0nS. imaju idJeju () prostIri3.p.ju ?ez)~Yr)lto...
ee mada poti,~unjen(}Po.stoj.anje;.jex- maCe .In se
pr~pira1Lnioko eega. Jer oni iwdi toliko Ill~
ak(}
njaj'u. znaeenje reei '~18 prostiranje nazivajl.l "te--
lom':,i];:ll'elIla tool€'
smatraju da je 6tava &uStil).8
teJa samd· u Cisromproisti):'anju bez cvrstote, -
1,:.PrazJl,o'._.) ,- P~1L().: ~- -Pre~.
176
ako ani govQre (I vakuumu, to mOIra biti besmi-
slen govor, jer nemoguee je d.aprostiranje budie
bez prostiranja. Naime, vakuum bilo da priznaje--
mo iii porlceti1o njegovo postojanje,znaCi svakako
prostor bez tela; a postojanje ovoga ne moze 'po-
rem niko.ako nece oa materiju u(;'ini beslronac-
Ulom i da odtizm€ bogu moe da· uniiSti bilo koji
njen £leo. .
23. Kretanje dokaz za val~uum . 'TMooutim,
ne moramo iei taka daleko da bismo pI'OIlJasli va..,.
kUum; ne moramo prelaziti krajnjegranice tela
u svemiru, nivrsitipriziv na bozju svemoc; 6ni
mi se da postojanje vaknuma jasnQ dokazuje. i kre-
tanje tela, koja su nam na vidikn i u neJ?'()8redno:j
blizini. Jel', niko ne Inoze J.)Cl'dieliti TlJeko cvrsto telo,
rna kakvih d'imenzija, tako dare njegovidlelovi
m9gu sloooOOo kretati na s,ve strane unutar njega::-
vepovrSine, ak,o u tom tell.! ne lmde oLS,tayljenneki
prazan prostm, iste v,eliCine kao i najmanji deo nf,l
koji je taj neko pode1io pomen"llito cvrs1;o telo. Ako
je, oakle, najmanji deopodeljenog tela velik kao
gorl.liS1i.\no Zl'l1JO, za slo<bodno 'kretan.je dleIova tog
tela unutar njegffi.'e povrsine biee potrebaJrl prauln
pI'ostor veli6ne g<Jll"Usirnqg zrna; ista tako, ako su
deliCi matedje sto miliona puta manji od goru-
sienog =, mora pootoja'ti. prostar bez CvrSte ma-
t-erije velik kaostomilioniti deo gorusiOnog =11;\;
jer ako j,e to taiSnJo u jednom pdmiexu' m?'l'a
biti i u drugom, i in infinitum. Ma koJiko
taj pi-ami prostor bio malen, on ipak rusi hi-
potezu 0 ispunjenosti. Jer ak", maZe postojati pro~
star bez tela, jednak najmanjern pasebnom p.elieu
materjje 1m-ji danas postoji u prirodn, to je ipa1~
prostor bez tela; razlika izmeduprootl)ra i tela
koja joe tiIrle stvorena utije niSta manjenego katl
hi se radilo 0 l>syaxut'/icr, jed!rloj od najveCih ucla..
ljenosM u prirodi. StoJga, eak i kad bismo prr-et-
pasrta.'Vili da praz:nd pr,6stor noopho<dian za lITe-
tanje nije jedll1ak na:jmanjem dielieu Podeljene
12 D~on Lok 177
evrste materij<e, vee desetom il:i. hilja4itom delu
togdeliea, ipak bi iz toga uvek sledil<l is·ta. kon-
sekvenca - po.stojanje pros,tor<l bez materije;.
24. Ideja prostorai ideja tela razlikuju se
medu sobom. - Medutim, ovde se ustvari radii
o pitanju d<l Ii je ideja prostor<l iIi prootiranja isto
sto i ideja tela; zato nije ni pot~bno dokaziv<lti
stvarno postojanje vakuuma, vee sarno Postojar'
nje ideje 0 njemu - jer tu id1eju imaju na umu
obiCni ljudi kad istrazuju i dilSkutuju {} tome po-
stoji Ii vakuum iIi ne postoji Kad ani ne bi vee
imali idJeju 0 pr05Wru bez tela, oni ne bi ni p()sta-
vljali pitanje 0 njegovom postojanju; ,a ,kadilji-
hova ideja 0 telu ne bi ukljuCivala nistavise od
proste ideje prostora, onionda ne bi mogli su;
mnjati u ispunjenost sveta; taJdJa bi pitap.je da. Ii'
postoji prostor bez tela bilo isto tako be"mis1eno
kao i pitanje da Ii postoji prostor b~ pmstora, ili
telo bez tela, jer bi to bila same razIiCita imena .2:?-
istu idleju.
25. prostiranje neodvojivo od tela, i zato nije
isto lito i telo. - Doduse, ideja prootiranja je"tak()
neodvojivo ppvezana sa svim vidljivim i gotOVQ
svim opipljivim kVa,litetima" cia mi ne mozemo
videti - a veeinom niopipa.ti - nijedlll.n spolja.snji
predmet a d<l ujedJno ne primimo i utiske prosti,..
r<lnja. Mislim da je baS cinjenica da s,e Pr'()Stira;-
nje ~paza tak() cesto zafeooo sa. ~g~m idJejama
navela neke 113 mdnju da se sva sustina tela sa-,
stoji u prostiranju. Tome se ne treba mnogo Cudi-
ti; vid i pipanje, nasa naJzaposlenija c1.1:la, toliko su
ispunili dl.lhove tihljudi ide-jam proshra!njad~ su
oni postaIi tako r~i opsedlnuti njo.me i neee dapri...
znaju da postoji iSta 8to nijep:t:'Olstomo. Neeu o-vd:e;
daraspravljam sa Ijudimakoji uzirnajumerui m:Cl'"
guenost ,svih bi6a samo i~ svoje uske i grllpe im~­
ginacije; vee, post<:> ovde imam posla samo ~ onI-
ma koji smatrajU da jesustina. tela prostiranje
(jer kaZu cia ne mogu zamisli.ti nijecian Culni kva.,.
178
litet ma kojeg tela bez prostiranja), ja Cu ih za,..
moUti cia uzmu U obzir ovo: da su oci, pored! ideja
vida i pipanja, razmotrili i svoje ideje ukusai rru-
risa, iii da su sarno ispitali svoje ideje gladi, :~edi
i raznih drugih bolova, naSH bi svakakoda te idie-
jeuopste ne U!kJ.jUcl.ljuideju prostiranja; jer ta
idJcja je, kao i sve ostale,samo neko delovanje na
telo koje nasa cula mogu da uhvate ~ a ona nisu
wIlko izostrena da bimoglada posmatrilju Cistu
sU8tinu stvari.
26. Aka se zato sto se te ideje stalno povezuju
sa svim drugim mora zakljuCiti da o'nepredtstav-
ljaju sustinutih stvari sa lmjimasestalno pove-
zuju, onda je nesumnjivo sustina ,svake stvari je-
dinstvo; jer nerna nijednog pre'dm~ta Gseta iii r€-
fleksije kOji n e bi sadrzavao ideju jedno,g. No mi
Smovee diovoljno pokazali slabost argu.menata
takvevrste;
27. Ideja prostora razlik.uje se ad ide.iecvr-
stoce. - Da zaik:ljuCirno: rna st!i da Ijudi misle
a postojanju vakuuma, menije jasno jedno - da
se' naSa idieja prostora jasno. razlikuje od ideje
cvrstoo€', isto kao lito se cvrstoca razlikujeoct Iq-e-
tanjfl' a kretanje od! p!'O!ltqra. Nem,a ideja koje bi
se toliko razlikovale kao te dve; ,m! mozemci isto
taka; lake zamisliti presto-r bez I:vrstoc.e,· kao sto
mozemo zamisliti i teIo iii prestoI' b e2:j.cretanja;
marla nam je potpuno jaS:tlIO da ni teloni l<:retanje
ne .mogu, postojati b~zpro&tora. Ali ja ostavljam
svakome na volju da Ii ee smatratidla je prOlStor
sama odn08 koji proizlazi iz postojanjadrugih
bi6a na udaljenosti, i d.a 11 ee shvatitibukValno
:r~Ci premudrog kraIja Solomona.: "Ni nebo ni ne~
besa nad nebesima n€,o mogu da te prime",jJi 0cne
jos ista:knutije, onog nad.ahnutog filozofa, sv. Pa~
vIa: "Unjemu zivimo i kreeemo se, i unje:rnuje
nase postojanje"; ja samo smatram.da jell,aSa ideja
prostora o113kva kakosamje opisao,i ili!}erfzli;
Cita. od! ideje tela.Jer, bilo daposmattamo u·sa~
12' 179
l,TI.oj materiji udJaljenO'St. i.z:m.edu njenih Cvrstih,
lroherentnih delov:a, i CIa je u odnosu na te evrste
<J!.elove nazivamo "prostiranjem"; ilidaje, POS),TI.a-
trajuCi je kako leZ:i unu1:.alrgraIliJca bilo kojeg tela
sa: 'njegQ'Vih nekoliko. dimenzija, :nazivamo. "du;-
mom, sirinom i debljinQm"; ill da je pl)lSffiE.tra-
roo kako Ie?ii.z:m.edu rna koja .dva tela (>dnosno
P<J,zitivna bica, bez obzira ima Ii u tom meduprq-
sWru materije ill nem<l.' pa je nazovemQ"udaljer-
l1JOtScU"; kako god da je posmatramQillnaztvamo,
to je uvek ta ista, .jedinstvena j Pl'osta ideja PTQ-
stor'a, dobivena od pl'ed~eta kojiJ,TI.1l. se baye nasa
euIa, i 0' k:o,jima imamo 11. dnlh'u sre'dene idej.e,ta:kp
CIa ih mo,zeIIlo oZivljavati, p[)l1Javljati i. dociavati
jedInu drugoj koliko god lWcem.o, zamisljaj~
Pl'OstOlr iIi udaljenostbilo kat> ispunj~I1 evrstim.dJe-.
lovima ~ tak.p. d:a nikakvo dr;ugo t~I() ne moz,e uei
a da ne izbaci napolje telo koje je ranije bUo,til
- ill kao lisen evrsto6e,tako cia telo, jEtih dimen-
zijil Ikao i taj prazni iIi ~s.ti· I>rQStor moo€' biti
smesteno 1.1 n,jega. bezos:tr<i:p.jivanja :!Ii izbaciva-
nja necegastoje ra.p;ije hg., tam.0' Alida hi se iz-
begJa zhrka U . i~anju tih, stvari, m{jZd/a> bi. bilo
IJ'O~~jno da .se naziv "tJ'rostiranje"upotrebljav1l.
s.amo .za materiju, .odnoono za udaljeno;;t; u!)J.l.til:r
granica: pojedrinih tela, B. nazi:\T "rasprostiranje"za
prostor uopste,. bez obltira tia Ii u njenm i,ma.ill
nema Cvrste materije; tako dia bi~e n,a primerlllO-
g10 reei: "PmstoT j~rasprostrt, atelo se prostiye'>
NO. u tGffie je svak.o sIobodan da I>ostupa kak() zeh;
ja to predIazem sal!1l(} ra:dd jasnijeg i razuriiljiyir-
jeg izrazav.a:nja;
28. Ljudi se malo razlikujt~ 1.1. jdsnimPl'0s1;im
idejama. - Mislim, cia bi} uov0'll1. slucaju, kao i u
:ll1.hmtim dru.giJ,TI.,
0_.' . :. ,',: ... _ .... _..
ras[Jra
..;,','
v"
bili! brzo dokraj eel),a.
,",'-
bismc>s.arnG ta.cl1JO znaJi, sta oznacav<lJu nase I'ecl.
Jasam,nai:me, skl<:>n :misljenju cia s~ Ijud:j,uglav-
nO:m slaztt u Svnn svojim W{)stim. ideja.!l1ar ak;o rih
samo clobro. i,spitaju, i$o u raspravljanju l,TI.ozda
180
zJ:mnjuju jedan drugoog razUcitim imenima. Rekao
!:n~ d::, ~e ~judi koji apstraktno misJe i valjano
lSpItuJU IdeJe u svom dllhu ne mogu mno"orazIi-
kovati u misljenju, ma koliko zapadali u"zabunu
zbog reei (jer reei uJ>Of;rebljavaju prema nal'inIU
ra.znih skola iIi sekta u kojima sU bili. vaspitani);
diok medu ljudima koji ne misle, looji ne ispituju
briZljivo, i savceSno svoje idJeje, i ne skidaju sa njih
oznaike koje su im ljudi dali, vec ih me8adu sa
reeima ~ medu takvima mora bitibeskrajna 1'a-
spT'a, svada i psovanje, naroCito alto su tG ueeni
knjiSki, Ijum, odani nekoj sekti i naviknuti., na
njen jezik, navikli da ponavljaju ono 8to euju ad
drugih. Ali aikJo bi se dogodtUo da dva misaona Co-
v~ka ~aista imaju 1'azli'Cite. ideje ja. ne vidim bIro
bl om tada mogli rasprav1jati ill ube~ivati jeWm
dr~og. Ovde me ne trelba pogre.sno razumeti, so
d~a Ja smatram da 8e bilokakva leprilava fani;azija
IJ~~skog mo~ga ffiOZe' odmah ubrojati u ideje 0
kOJIma govonm. Ljudskom duhu nije lako da od-
str~ one konfuzne pojmave i predrasude klode je
:Xl?1O .1Z nerazboritosti, putem obieaja ili opiiteg nri-
slJe!1Ja; tek: trudJOiJ1). i upornim ispitivanjem svojih
!~eja ~ln m&e uspeti da ih svedie na one jasn-e
1 lzraZlte Pil'OSte ideje od kQjih :'iU sastavljene i da
vidi kpje :'iU od tih prostih ideja nuzno medu~obno
povezane i zavisne. Dok covek ne ispita na ta.j na-
cm primarne i prvobitne pojmove 0 stvariIna, on
ce gradJiti na nejasnim i ne&igurnim pri:ncipima
i 1:e81;o Ce guhiti put. '
G~ava XIV
o TRAJANJU I NJEGOVIM PROSTIM MODUSIMA
.v ...... '. ..
kad
d'..,' "';.' .. _'",.
1. TrajdnJje je prostiranje koje protice. ~'Pq­
stoji jos jedn.avrsta udaljenosti iIi duzine; 'idieju
o njoj ne <'!,obivamo ad stalnih delovaprostora,.• vee
od prolaznih i stamo propadajucih delova j.1zastop.-.
181
nosti: to nazivamo "trajanje", a njegovi prosti
mod,usi jesu sve one razne. du.Zine tog. proticanj?-
o lrojima imamo posebne Ide]e, kao sto su S;1ti,
dani, godine itd., W€!lIle i veen,ost.
2. Ideja trajanja proizlazi iz razmisljanja 0
sledu naSih ideja. - Karl j,e neko zapitao j,ednog
velikog coveka sta je to weme, ovaj je odlgov{)!rio:
Si non rogasintelligo (sto otprilike znacl: Sto vise
mislim 0 njemu, to ga manje shvatam); mazda ,re
taj odgovor navesti nekog na poInisao da se vre--
me, koje otkriva sve druge stvari, sam? n.emoze
otkriti. Ne misli se hez razloga da trapn]e, vre-
me i veenost imaju nesto vrlo nejasno u svojoj
prirodJi. Ali rna koliko te ideje izgle~aleuda.ljene
od! naseg shvatanja, ja ipak ne ~uII1l1:Jam ~a. cemo!
ako ih budem.o pratili pravo do Ishodlsta~ bIb kad;:r
da ih pomoCu ona. diva izvora sveg naseg znan]a
(tj. oseta i J:"efleksije) uCinimo isto t~'o jasnim
i razgovetnim kao i mnogedruge za k?Je se ~ma.:
boa da su mnogo manje mutne.. TadJa cemo Vlde~
da i sarna i<leja veCnosti ima lSto poreklo'kaQ I
sve ostale nase ideje.
3. Da bismo pravilno shvatili ~me i, ve~­
noo.t moramO pazljivo razrnotriti kakva je nasa
idej~ 0 trajanju i kako. smo je s:ekli. sv~kome
ko se potrudii da osmotri b~ran~,!, sto se desavll; u
njegovom vlastitom duhu b16e OCIgledn,:.<1Ia u. nJ~­
gQVOmrazumu, diok god je b~ldan,postoJI.t:,o~ Id;e)a
koje stalno smenjuju jedna arll;~'R.az~Il1s~)a~Jem
o tom uzastopnom pojavljivanJu razruh Id~Ja u
nasem duhu dolaziltio do ideje sleda; a udal]enost
izInedu pojedinih o.el{)va tog sleda, odnosno. iz-
medu pojave diveju ideja u nasem dtuhu, nazlv~­
roo tl'ajanjem. Jeil' dole mislimo, ,odn~ll,o dQ~P:l­
mamo u svoj duh jednu za dJtugom razne IdeJe,
mi znamo da postojirno; i zatomi nazivamo nase
pastojanje,odnosno n~tavljanje naseg., postojanja,
iii biloatadrugo sta js s.allle'I:ljiVQ sa nizanjem ide-
ja U ,naseni diihu, trajanjot?'lll W1S. sa.nlih, odnosno
182
trajanjem te druge stvari leoja koegzistira sa na~
sim miSIjenjem. . '
4. Meni izgleda jasno da nasi IJOjmovi 0 sledu
i trajanju proizlaze bas iZ tog izvora, tj. iz razmi-
~Ijanja 0 toku idej<j koje vidimo kako iskrsavaju
Jedna za dJrugom u nasem duhu, 1 to zato sto Ini ne
roazemo drukCije orpazati trajanje vec samopo-
=atrajuei taj tbk ideja koje se ,za rediom pojav-
ljuju u razumu..Kad to nizcinje ldeja prestane, pre-
staje i naile opazanje trajanja; sto svako maze ja-
sno videti na vlastitoffi iskustvu, kad cvrsto spa-
va: nairne, kad covek spava iIi ne misli, bilo da to
traje jedan sat, je,dlan dan, jedan mesec ill jednu
godinu, on uop~te ne zapaZa trajanje tihl3tvari'
njernu izgled.a dia nemanikak-yog razmaka izmedU
trenutka kad je prestao da Inil3li itr€-Ilutka ka.d!
pO'tlOVO pocinje da Inisli.. Ne 0lmnjallJ., .cliabi is.ti
utisak imao i budan covek kad bi mogao cia ddi
u duhu l3amo jednu ideju,bez izmene i nlzanja
drugih; a cest4) i vidimo kako r-eko.k;o js .upravio
svoje misli wlo intenzivno, na samajednu stvar,
tako d,a u toku te intenzivne kontemplacijejedva
zapaZasled idieja koje mu dotle prol~edruhom,
gubi iz racuna dobar deo togtrajanj.l:lizatorpu
weme izgledJa krace nego ,sto je. Medutim, ako
san oblcno spaja medusobno udaljene delave tra-:
janja, to bivazato sto u toku tog we;mena u na~
sem duhu nema nikak.ViQg sIeda ideja..Jer aka cO-
vek u toku spavanja sanja, tako d!l njegov duh
opaZfI. razne ideje jednu za drugom, on<'ta oniu'
toku sna ima ooecaj trajanja i duzinetrajanja.:
menl je po tome potpUDa jasno dJa Ijudd izvpocle
ISvoje idieje 0 trajanju iz svog razmislj all,ja 0 ni,..
zanju ideja koje opazaju U SVom raz llm).1 kako sle-
de jedna za drugom; bez tog opazanja oni ne mogu
steCi ideju 0 trajanju, ma sta se desavalo u svetu.
5. Ide}a trajanja primenljiva i na dogadaje
u toku sna. - ,Posta je covel;, tako, r[lzmis1janjeI11
o sledu i broju svojih mlsli, steiltao poja;m iliide-
183
ju 0 trajanj 11, on mooe primen~ti.taj poJan: 1 ~
stvarikoje postoje dok on ne mlsh; kao st() 1 anaJ
koji je stekao ideju pro.;;tira:~j~ tel~ 'o/"eko svog
vida iIi -pipanja, moze pnmemti tu1dieJu na ~d~­
v
ljenosti na kojima se nikakva tela ne roogu.nl Vl-
deti 11i opipati. Stoga, mada covek nema nik;akq.v
pojam 0 dUZini trajanja ko~:, ,je pro!llo,.dok Je ~n
spavao Hi bio u stanju nenuslJenJa" on 1)?~ mozr,
posto je Posrnatrao menjanje diana 1 noCi 1 utvrdi~
da jeduZinanjihovog trajanja posvemu sudect
ravnomema i stalna pretpostaviti da je t() sme-
njivanje za vreme nj'egovog spav:s.nja. ill nenlls!j&:
nja teklo na isti· naCin kao i ranlJe, 1 prema tome
zamisliti i izracunati trajanje svog spavanja. .Ali
da su Adam i Eva (dbk su bili s<illli na svetli),
urnesto svog uobieajenog sua cd jednenoci pr?v~l~
u neprekidnom spavanju eitava dva<Jeset 1. cetir1
sata, trajanje tadivadeset ieetiri saUl; b~o bi ~.
njih nepovratllo izgubljeno i zauxek lZhr'lSano 1Z
njihovog r:ClCUnanja VTeme:na.. ... .... . ' ... '.' .
6. IdeJa sreda.. ne dolaz~ o~kre:anJa. -. N~ n;.J
Mein, razmisljajuCi ()I pojav~jlvanJu rSfnlh .::deJa
jedne za dJrugom unas.em razl;=u, =.
st?-S€mO
ide'ju sieda' a .ako neko mm da Je u stvan stl,cffin0
p=atranj~m kr'etanja putem culCl~ oIl' .ce rnoz~
prihvatiti mQije mi'sljenje ako se setl da lkreta~Je
proizvodiideju sleda u nasem diuhu.san.m :m-
0liko
pl'oizvodi neprekinut niz razgovetmh IdeJa. .T~iI"'
kad oovek posma:tfanek{)i telo koje Sie stvanl0 kre--
61':, on ipak ne zaJpaZa nikalryo k:retanIj~ aJ:o .w.
kretanje ne prodzvod!:i s.talan mz uzastopm~ l?,,:Ja,
na. prlm€T, Covek namirnon:. moru, V~I ,,?dik:ll
kopna, na lepom dianu, moz€l eltav ~t gledati sun-.
ee, ili mote, iIi brod' Clda nezavaz1 nikakv~ kre-
tanje 11i u jedn:1<J1nl od tih pred:n).eta, ma?a. s~ ];Jar
dva od njih, arnooda i svatri, presla za to\,peme
i te kail~() velikput; ali I:'im on primeticla jeije-
danod njih izmenio udaIjenoot od nekog drugog
tela, cim to krretanje proizvede U njemu Ina kakvu
184
novu idleju, on opuZa kretanje. Ali ako se corv'ek
nade na ne:kom mestu gde sve stvari okonj,ega
miruju, gde on ne zapaza nikakvo kJcetanje. ako
on u tom milrnom easu razmislja, opazice kalro se
u toku tog milsljenja u njegovom diuhu pojavljuju
jedna za drugom r&Zl1.e ideje; na lJiSnovu toga on
ce videti i pronaci sled, iako ne posmatra nikaik.vo
kretanje. .
7. U tome j.e, po mom misljenju, razlog zasto
mi nezapaiamolrretanj(lkoja su, l1ladasitalna, ve-
oma spora; to je zatosto je njih6vo menjarije uoo-
Ij€nOOti na putuod jednogCulnog objektaka dru'"
gom, toliko sporn da pmizvodi u nama nove ideje
tek u velildm razmacima;. pooto and, dakle, ·ne
mQz:e da p1'O:izv;ede stalan toknovihkliejakojebi
neposredno sledile jedina drugu u .naseniduhu, mi
nemamo oPaZaj .lm-etanja; jer. taj se opazajsasiloji
u staInom sledu, a mi taj sled ne mozemo opaziti
bez stalnog Ill2anja raznih idejakoje proistifu iz
njega.
8. S dJruge strane, stvari IWjesekrecu tako
brzo da naSa oola ne stiz:u da jasno uhvatepro...
mene udaljenosti u toku njihovog k:retainja.. ,ne
p'OOizVode zbog toga nika:kav tok icj.eja., u quhu, i
zato mi ni tu neopaZ:amola:ftanje. A!kore.siIno,
neka sWar opisuje krug u kracem ~enu n.ego
sto na.se ideje .obieno slede jedna drt.lgu,on,da mi
ne apaz:amo da Be. ta styar kI"ece, vee I1a+nqna iz-
gleda kao po1;pun, savrilen. kru,g tematerije iIi
boje, a :ne kao dleo kruga u pokretu.
9. Tok ideja. ima. odreden stepen b'l'zine.-
Stoga ostavljam drugima da prosud~ nije 1:f ve!['O~
vatno dla nase ideje, dJok smo bUdni, slede j,edna
drugu u odredenim razInacima, doota slienc> oninl
slikama. III fenjeru lrojise vrti zbog topline s\TMe.
Tonjihovopojavljivanje u sledlll moz:e dodusebiti
ikatkad brZe a katkad S1porije. ali ja ne bihreka<:i
dia ta brzina mnogo varira kod budnog cc>",eik:a.
Izgleda da pestoj,e izvesne grariice brzine .1 spoiJ:'Oo-'
185
 f>t:i uzastoPn:og pojavljiyanja tih. ideja 11. nasem
dWm, graniee preko kodih ono ne moze iei ni brze
ni sporije.
10.. Tu svoju cudnu pretpostavku zasnivam
na tome. sto sam opaZio da nil mozemo sarno do
izvesnog st~pena opazati sled utisaka koji dJe1uju
na nasa cuIa; ako oni idu prebrzo, mi gubimo ose~
caj sleda, eak i u slucajevima gde je ocigledno da
postoji stvaransled!. Na primer, ako kroz sobu pr~
leti topo:v:sko tane i odnese nekom coveku udo
ill par6e mesa, jasn,o je hezdokazivanja da ono
mOil'audlariti u dva :sobna zida uz.astopce; jasno je
takode da ono moo:a dodirnuti prvojeclJan deQ<
Ijudiskog me,s,a, zatim drugi, i tako redom; ja me-
dutim verujem da nikl> odonih kojisu imali pri-
Hke diao:sete bol od takvog pogotka, ill da cuju
uzastopni udar u dvazida, nijempgao da prim~
ti nikakyu postepenO$t bila u bolu. Hi u ·zvuku
tako hrzog udarca,. Takav deo j;r-ajanja u kame ne
primeeujemo nikakvu postepenQst magli bisnlo
ni;l,zvati trenutkom; on trajesamo tQliko koliko je
dlOvoljno da s.e u nasemduhu pojavi same> jedna
ideja, i zato ne opazamo nikakav sled.
11. Istotakobiva i ondak~djekTetanj~ tako
sporo dia ne f'ruZacullina stalan Xliz svciih ideja,
onom hrzinom koj?m j~ duh sposoban dJaih pri-
ma; PoSto na' taj niJ,Cin' ostaje Vf~lik meau]:)rostor
izme:dll ideja. koje:. to kretanje Pruza, nasim ,cllli-
ma, tajprostorBOPunjavaju druge icl'e:j~nase:g,llJi:
sljenja, i t;J.ko gubimo ose6aj~retallja. Iako Be to
te10 stvarno krece, ono ne menja syojuprIIIletnu
uda1jenost od llekih drugih predmetiJ,onom brzi,.
n<N11. kojom ide1e na~eg,duha n0I"lP41no sled~, je-
dna,$1irugu, i zato nam izgl",ela dll, i;astvar,<>toji
naIDes.tu. Tose lTIoze videti naskazaljkama~...
~vn{ka, senkarna.. 5uncanihsa1:()va, ,1 na. cirugim
staJ.rUm ali sporim kretanjima; posle izv~nog
vremensk0g razmaka mi opazamopopromenl uda,-
186
ljen-olsti dia su se ta tela pokrenula, ali sarno kre...
tanje ne opawmo.
12. Tok ideja je mera drugih sledova: - :N"a
taj naein, meni se cini da je stalno i p;ravilno
nizanje idieja u. bud,nom coveku tako reei mera i
kriterij svih drugih siedova; jer ako i jedan 00 tih
tece brZe nego nase ideje - ria primer kad dva
zvuka ili bola ill sl. slede jedJan drugi u t6ku tra-
janja sarno jedne ideje - Hi opet ako je neko kr~
tanje ill sled ta1>!o sporo dia ne ide ukorak sa na-
8im idejama, od[l(Jsno sa brzihom njihovog po-
javljivanja - na primer kad u razmak izmedu ide-
ja koje nas vid stice posma.trajuci promeneu prj,..
metnoj udia.ljenooti n-ekog tela u pokretu, iliiz-
medu zvukova iIi mirisa koji "lede' jedan za dru-
gim, ulaze u nas duh j.edna iIi vise ideja u svom
prirodnom sledlu - u obata slucajami nemamO
os,ecaj stalnog, neprebdnogsleda, Qdnosno opaza,-
mo sled, aUuz velike intervale mirovanja.
13. Duhse ne maze dugo zadr;1iavati na.lednoj
nepromen~jivoj ic/.eji.-.4Uw s'" dakle ideje una,..
km duhu, diok god ih imamo, stalno menjaju i kre-
eu u neprekidnom Bledu, neko bimog.ao reci da
je onda coveku nemoguce da d1ugo misE omiJ, k~
joj pojedinoj stvari. Ako 5e time misli da bi co-
vek mogao dug<> vremeuiJ,imati u duhu samo jednu
istu pojediLnacnu ideju, bez ika,kve varijacije, ja
mislimdia je to stvarno nembgu6e; ,noposto ne
znam kako su ideje naseg duha p..acinjene, od kak~
vog su materijala, odakIe im svetlost i kakose
pojavljuju, ne mogu za to naCi nikakav dokaz osim
iskUstva; pustam svakog neka sam pokusa moZe
11 u toku nekag iole duzeg vremena ddati u svom
duhu jednu jedlinstvenu, nep.!'omenjenuJ.deju, bez
ijedne dJruge. .
14, ZiJ, taj poJrusaj mozemo ,uzeti na primer
nelm figuru,neki stepen svetlosti Hi beline, ilibiJ.Q<
sta drugo; veruj€m'da ee svakom kQ,to pokusabiti
veoma tesko da drZi sve osUlie ideje van svog duha,
187
· da ce mu ma koliko bio oprezan, s,talno naila-
~ti jedna ';a drugom bilo ideje <!ruge. yrste, bilo
razUeiti aspelkti one jedne (a svaki od tili aspekata
je vee nova ideja). . nog izvesnim peri<.Jdima i obeIezenog izv~ini m&-
15. Po mom misljenju, sve.sto covek mote da
uCini u tom slucaj\,l jeste dIa pazi i posmatra kakve
su to ideje SID se smenjuj~ u njegovom r~u~u:
ill opet da ih odabira, p~.pnma sa.t?0 O?e .ll:O]~ zeh
da upotrebi; a da Sp!t"eCI stalno ruzanJ e tlicmh, to
mislimda De< moze, iako .obicno mote sam odilu-
citi koliiko Ce im posvetiti paznje.
16. Ideje, 'ln4 kako da st~ nastale, ne ukIjuc:U;-
ju o&ecaj kretanja. -~vde: n~cu dIa. lllazim u p1-
tanje da li su te raznolike Ide]€' u l]udsk.-0m duhu
protizvod neltih kretanjaj ja sam.san:l.os1gura;n ,?,a
Cline u s'Vojoj pojavi he ~juCu]U ~k.akyu !de;jU
kretanja, i kad Co'V€kne bi 1mB.? tu IdJ~]U m~ce, od
ndih je uopste ne bi dobio. To Jesve sto ffil ~sad
treba i to dovoljno pokaz-uje da idleje sleda I tra~
janja'dobivamo otuda sto posm.atr:a!lUO idieje u na-
sem duhu kako se pojavlj"uju jedna za 4r'ugom; bez
toga uopSte ne- bism0c1c>Sfl dotih idJeja.Pre~
tame, idej"\l, trajanja ne dobivam,o od kretan]a,
nego odl stalrtog taka idejau. na~m d~-u,d5lk. smo
budni; jer kretan,je.nam ne moze.dratlopazaJ tra~
janja, sem. ukoliko izaziva U nas.eID;. duhu8~aIa;n
sled ideja, kao sm sam pokaz~o ramJe. Tok IdeJa
kQje uopste' ne sadrZ~· i~eju ¥~nja, uD.'as~
duhu, daje PJa.m isOO tak0 Ja\Sne Idle]€' ~ 1. tr",:-
janja lfao i fuk ideja izazv<:~h ~epreik:i.dD1n1.pn-
metnim promen8rrl a razdalJl~e 1ZLtledu <;Iva tcela~
promenama !lroje potiCu od Ja,etanja.;pr~ma ~ome~
mibismo stekli idJejtl trajanja i kadJ.ne bl.'Sffio 1Inall
nikakavoseCaj kretanja.
17. Vreme je trajanje odreaeno meram('t: .
Poste. je tako doibiO ideju trajanja, duh pqsIet;,bga"
prirodno nastojida. odredi !leklJ. meTIl to,g. o!psteg
trajanja, pemoeu koje 6e ll).o6idJa 0ceni nje~~:,u
r
du:Zinu u raZI;llm sl'Ucajevima i da upozna azh9 te
188
poret1re ra:;mih stvari; bez toga bi ve1ik de611as~
znanja osta? konfuzan, a velik deo.istocrije sasvini
beskoristan. To posmatranje trajanja k,ao' odre<:le,.
rama'ili epohama, jeste ono sto po mom miSIjenju
najprikladnije nazivamo "vr·eme",
18. Pobm mera za '/)reme jeona koja4~li cil
tavo njegovo trajanje na jednake periode.':'" Pri
merenju prooto:ra najneophodlnije je ds. prim~nimo
standard ili. meru kojQm se sluzimo na stvarcije
prostira:nje hoeemo da utvrdimo. Vr€me· se, !?'~-=
dutim, ne moze meriti na taj naCin, jer:mi n,e m?"
zemo uzeti dvarazna deW jednog sleCha pa meriti
jedan drugim; pa kak.0 mera tr'ajanja ll).o0e b~ti
samo trajanje (kao. sto i. mera p:rooti'l'anja mo~. biti
sarno p=stil'anje), a h'8.janje se, sastojiod stah'ipg
nizanja prolaznosti, mi ne. mozemo irnatinek"u
staln-u,· ne1='r'omenIjivu n1€TU tra,janja kao sto .im,a-
mo za .nek!e duzine prootiranja, .. na .primerince,
rn
stope, jarde itd., obeldene trajn:.i dellivima m~
tepje. Prema tome,. PQ.§todna m€'ra zli. vreme !no~e
biti sarno ona .klojaplitem staIn? ponavljanih pe-
:rWolon deli Citavu njegovtt dumB. na prividtno je-
dnake dlelove.. ani pak delovi vremep.~ko.ii n~l.l.
obelezeni, iii niSIU smatrani ka,o obelcieni i i:zm:e-
reni takvim periodip1a, De maze potpuno upaj.a:J:n
vreme<na, kao 'sto se na ~l'cimer yj,di 1>0 fraza:rna
,;pre svih vremena" i ;,karl vreme piesta:n-e da
pi6'stoji" . .
19. Sunceva i mesecevet kretanja n;ajpriklad-
ni1e. mere za vreme. - Dnevni igoclisnji sUjIlcevi
obHasci posto}e od poce1Jka prirode, sitalnisu, pra.-"
•
vilni i vidljivioeloffi Cove'Canst vu.,a smatra ~eLda
S'U meausobno jednakij zat.o se oni ~dosta ra'zlo~
ga upotre!bljavaju kaomera trajanja. Ali ka.k:.oT
lol";
zlikovanj,e .danai godJi za.v1si ad kreta:nj~sunC<J.',.
IJa
iz toga je nastalo pogresnos,llvatan;je da su armta-
njei trajanje jednodlrug?me meTa.. Nai;m~, Ij'll..Qi.
su se mereei vreme navikIina ideje minutil,' ea-.
 soya dana m€SeCi gooona itd., tako cia: su uyek
kad 'bi se spomenul0 vreme mis~i .samo n~to (a
svi su ti delovi vremena u.stvan l~erern san::~
pomoCu kr<!tanja: tih neb~sJcih te~a), .l.zato su bl!i
skloni dg brkaju vreme 1 kretanJe, III bgr daml~
sle da je to dvoje: nuzno me?usobnp pov:::zan~; a;:-
stvari svako stGi.lno periodlcno pOJavlJlvan]e lli
smenjivarije ideja u na iz~l€d jedinal?m.. raz.r:-a~,
cima trajanja, akoje stGi.lno 1 sV~k:o'rn. Vldl]lVO, l~tc!
bitakodobro obeleZilo intervale vremena kao 1
ono Ikoje j~ sadia u upotrebi.. Kad bi se 1')a prirrzer
Bunce (koje su lleki smatrali vatJ.-om), un::,:sto ~t~
svakog dana dolazi u neko doba na o~rllike lsti
meridijan, u to doba palilo, a dvan~::st. casov:a :po-
sle toga gasilo, i kad bi umesto, g?'t1!snJeg ob?l~ka
l.Lisrom vremenuprvo vidlnu POJa:cav~lo aza~ur~
opet smanjivalo svoju svetlost i top!inu, 3:e:, bl ~l
takve ravnomerne pojaye, bez kre:tan]a sluzlle. ~m.-­
mak,oji ill opazajuza me-renje razrpaka tr~]~Ja
isto tako dobro kao t pojave kretanJa?K<ld bl.te
pojtwe, bile stalne, .syakornvidljive, i u~~a¥.m
razmacima, one bi i bez ikakwJ<g kretanJa sil=le
covecanst vu kal) TIler~, vremena.
20. Ne.svqjim kretanjem,. vee Pl!rjodi~nhn
pojavljivanjem. ~ lJ. stvari, zamrZllvanjevodeili
cvetanje biljaka, k~d bi se ponavljaio u jeilnai<.im
razmacirru:t u svim delovhna zein1je, sluZil() bi Iju-
dima za racunanje' goddna f,sto tak0 dobWkaooi
kretanje sunea; i zaista, vidimokako je nekil"ja,:
r9W u A..'!leric:i racc;nao godin,e prema reoovnom
<lolazenju i odJawnju. izvesnih ptica,.Jer i napaq.
gro(Znice, osecajgladi iIi zedl, neki miris. iIi u~u.s,
iii ma kakvadruga id~.ia kq,ja se ..,talno p9nav1la
u, jeilnakill1 ra:;:Ingchna ikoju.?fzapazalisyi Ij}l'cli
- sve,bi totakoue ll1'0gI0 s1tlZltl za mer{')l1Jesloo§l.<
i za '!,azlikov~nje vr~menskib.razmiJ.ka.Tfl:kopa
primer ..,lepo 1'Ouenl Ijudi sasvill1 dQbro bro'je.yr~
megoilinama, iako ne,mogud~ prat:'o go.o.lsnJfl
kretanja, jer ih ne vidJe.Zatojapltgm:mJe). IIlera
190
m.:em~ma nekog slepca, kojl bi razlikovao godine
blio po letnjoj vrucmi iIi zimskoj hladnoCi, bilQ
:po ~risu nekog PTaIecnjeg cveta i1i c;kusu nekog
Jes,enJeg ploda, bolja od one koju su iman Rimlja..
ni pre no sto im je Julije Cezar refonnisao ka~
lendlQ.r, iIi od mera mnogih drugih narada Cije Stl
godine vr10 nepravilne, mada ani tvrde da ih mere
kretanjem sunca? Hronologiji stvara nemalu te-
skoCu i to sto jetesko utvriliti ta6nu cliuZinu go>-
dina kOjima IOU se sluZili razni narodi, jer se nji..
hove godine jako razlikuju jedna od dlrUge, a sye
Se opet - mislim i1a mogu to tvriliti - razli'kuju
0<1, stvarnug kret,anja sunca. A ako se sunce ka,Q
v . . ',.', . ' ... ' .... ': . :.
sto pretpostavlja jedJan skorasnji domisljatipb
"" .. ' . ,'. . ".. ...... .... '.... ..
sac" u peJiodu od stvarallia sveta 0.10 P'O,topa kr-."""
tal~ sarno po ekvatoru, be,. onih godi~Bjih potni-
canJa ka obratnicima, i tak? 1?odjeillla,ko siyllo
svoju sv€tlost i toplinu na sve nastGi.njene, d",love
zemlje (cliak. IOU dani bili svi jednake dc;Zine),onclia
mi se Cini maJo verovatno <:Ia bUjui!i prepotopnog
sveta (baz obzira na kretanje g,unea) mogli od PQ-:
cetka raeunati pomocu godina, odnosno meriti vr e..
me pedo,dima. koji se nisu ocllikovalinikakvirn pc....
sebno ocigledl!l.im culnim Qznakama.
21. Mi n", mozemo pouzdano. znati cla. su ma
lWja dva dela trajanja meausob1llO jednaka. - Ali
mazda ce neko I'eCi: "Kako bismo bez suncevog iii
nekog drugog pravi1n{)g kroetanja mo,gli uopJlte zna-
~ dl,:- BU ti perioili jednaki?" Ja. na ,to odgovaram:
IJu?1l mo,gu 'spoznati jednakost bilokakvih pojava
ka'Je se ponavJjajuisto onaka kao sto su spoznali
iii pretendovali da ffil spoznali, jedna~OISt dana: tj:
prosto sudeci 0 njima premasledu idteja koji je u
meduvremenu prosao kraz Ijudsk~ dtUhove. Na
osnovu tog niza Ijudi su otkrili nejednak:o,'>tiu pri-
rodnim danhna, ali ne i 11 vestackim.; tonagada-
nje ~a SU "vestacki i1ani", iii VUXY~P.E('Cf. jednaki
bllo 1m je i1o,voljno d1a ih uzmu kao meru. Iako. joe1
---
" Dr Thomas Burnet: TheoTY Of the Earth.
191
taenije istrazivanje kasnije o1ikrilo nejedna~"t!- u
suncevom dinevhom obilasku (ne. znam v~ l:t 1 ?
godisnjem), ti dani ipak, zbog svoJe to:boznJ~ 1 prl-
vidne jedJnalwsti,i dalje sluze za r:acunanJe vreo-
mena (mada ne i za taeno merenJe delov~ tra-
janja), bas kao da jetacno dokazan;> da su J~n~
kL Zato morarno brizljivo razlikovah s,:mo traJan~:
od mera kOJe' upotrebljavamo qa b~ ocenili
njegorvu duzinu. Trajanje sarno po. seb~ mora~o
posmatrati kao' nesto .sto teee stalr.;=, Jed;:;aE;im,
jedinODbraznim tokom. Ali tt? ne mozem;o reCl X;l '~
jednu od mera trajanja <ko]e upoti;ebIJ~varno .. ":u.
ne mozemo biti sigurni da su oclJre0eIll .del?Vl III
periodi tih mera jedryaki jedJan dru,gorp., J'er ~ <Woe
s'UkcesiV'l).e dume trajooja, rna kako ih, nJ;~rill, m-
kadne mo,z€'Ir!0 oogledno dokazati ?a .su Jednail>;e.
Kao sto sarm reka<:>, utvrdilo se dll. Jel.sam0k;e.-
tan~e, sunca., koje s'U Ijudi taki~ dJM? 1 sa, ~l~Q
pover€nja upotrebljavali 'k.ao -t:aC11U mem t:aJanJ<,t,
uneh--im. svojim del0virr1a ne)edhlllro; pa l~W ,s~
Ijudi uposledirlje vreme ,po~ uPotre?IJayati
klatno 'k.ao sta1nije, i .' ravn()me'r!llJ~ k1'e1JanJ.~ n~go
sto je sunC€YQ, odnQSho (dia gov<:mmo tacnlJe) z§~
riiljino, ipak, kad bismo zaPi4ili nt!koga .lkako '?;n
moze pouzdJano znati da 'su dvas~c€S1vna nJl-
haj~ klatna jedl:laka,njemu .bi'bi~o vrio ~SJ;:o~a
taeno dokazeda je to tak0;Jer n:u ne}1'lozenwsa-
gumo zIiati da Ii ce naJna l'l~poznat! UZl'Oik. tog
kretanja uvek jednakodelQyati, d0k: s dirug~ str:,,:~
ne ZiI1amo'da sredina u ikOjoj • 5e klat no krece nlJe
uvek ista; neka promen.a jem:,?g if. d1rygog (U::!rQI-
ika ili sredin~) ID:oi€ prouzrok,ovatl neJecllnakost u
kretanju klatna, i time uni~tititacn,ost ip~uzda,.
nost merenj;J. pom06l.l njega .,.....a to !l~ mozed?",
goditi .i sa dNgim periqd!icn.Im. kreUl.:r:jl~, kakvlh
drLlgih pojava.Pojam 0 traJa,nJu ?SftaJelpak }lv~k
jaSan, lako se nl. za jednu 0El nas:h m:ra ti;aJanJa
ne mo~ oCigledno dokazati <lia Je, tacna. p;ema
tQme, pooto ne moz,emo sta,viti jedan uz dTUgl dva
192
sukcesiV1la deia trajanja, nell:l.OZ~{)nikadsigur~
m
no sacznati d1a Ii su oni jednaki. Svesto ooelI1l()
uciniti za merenje vremena jest<': dakle dauzme-
mo za meru ono 8to, se neprekidno i s'Ukcesiyno
pojavljUJje u prividno jedrnakim razmacima' a tu
prividnu jednakost mozen1Q meriti samoon:lm' sto
nam tok ideja ostavlja u parn.genju, uz JOB nelt~
verovatne razloge koji nas ubed1iju 11 njihovu jed,...
nakost. ' ,
22. Vreme nije mera kretanja.- Izgleda.mi
i:oudJna jedna stvar: dok svi Ijudi oCito mere vre-
me pomoCu kretanja ve1ikill. i vidijivih svetskih
tela, dotle se vreme ipak definiSe kao mera kre-
tanja; medutim, s.vakmne ko i lnaJ,o. 'razrnisli<>
tome biee jasno da je za merenje kretanja, potr€,-
bno uz,eti u obzir prostor kaoi\l'reme; a oni koji
hoce da joo :malo dublje zagledajuustvar, vid?Ce
da je Za praviino ocenjivanje iIi merenje krej;artja
neophoooo l1zeti 1.1 obzir i zaprern,inu stvarikoja
~e k.t'eee. U stva::i, kretanje doprim.)si ,1neren,iu tra~
Jar,'Ja samoukollko prouz~uje p<)nayljanje izve-
smh cu!nih ideja u prividno jed:nakim razm<t~hlia,
Jer kad hi kl'eta.nje sunca bilo tako nejednako kat>
Sto je kretanje brodakoga gone nestalni vetr0vi
- katkad vrJo sporo, a katkad opet v1'lo brzO,bez
ikakvog pravila - ill kadJ bi bilo stalM1ste brzi-
ne, ali' ne bi bilokruzno, i tako ne hi .pr0iz"\'odilo
1ste pojave;ono nam tada ne bi uopste bilo od k~
risti 'kao mera Vr€mena, kao pi prividn,o nejecllna-
lro kretanje neike komere. " " .•
23. Minttti, sati,. dani i godi'ne nisu nuzn()
mere trajanja. - Minuti, sati, dam i godine nisu
pr-ema t<>me .potrebni V.l'e.t!lenu ill trajan.iu niSta
vise nego sto su inCl, swpe, jar<ll i milje, obele-
zeni ma U kakVlOj materiji, Pqtr6bni pro,stiranju.
Jer, iako smo mi u ovom deJJl svemirasta.!n0nl
1.1potrebom tih mer-a --,. kao peri sun~
ceyim kretanjem, iIi kao P<)Znatih oda Qdredenih
delova tih. J?e'7
rioda - utvrdili- U svom .duhu id€lj.e 0 itakvim'
13 D;'!on Lok
193
duZinama trajanja, tak() dJa ih prilnenjujemo na
sve delo"e vremena ciju duzinu hoeemo dOl. uty-
dd:mD; ipak mogu postojati drugi. delo~ syemlra
gde se te naSe mere 'Uopste ne upotreblJavaJu, kao
soo se ni u Japanu neupotrebljavaju nasi inm,
stope Hi milje; a ipak. i tamo mara cIa posOOjine-
SOO analogno njima, Jer kad ne bi bilo nekih r&-
vnomernih perioddcrdh ponavljanja pa makar
svet bit> pun kretanja kao sto j~ i sada" samo. kad
nijedno (lid tih kretanja ne bi bllo.praVlII:o r&;po-
redeno u prividno jednaka obrtaJ~lJa - ,rnl tam:. ne
bismo uOpSte bili kadi:i. dia sa=:r;nenmq., d~~e
Pr"ajanja iJi da ih ozn.acavamo dl'Jlglma, All crnJ~
nica cIa se za racunanje vremena mogu Upotrebltl
1'azlJ:i:'ite mere nimalo ne mellia poj;,u:n 0 stvari
imju treba meriti ~o trajanju, isto kao 800 ni 1'8_
zUCiti standia1'di swpe i ari8na ne menjaju poja:r;n
p1'ostiranja kod! onih koji upotrebljavaju 'be Tazli'"
Cite mere. . 27. Ako tni neko ovde· stavi prigowr dOl. sam
25. Nase merevremena primenljive i nil. tra-
janje pre vre?nenu.. ~ Posto je duh dobiQ. takvu
~leru vremena ka() rrt:o je gOdiSnji obila:z$: SUllen,
qn je. moze primenitii na tra.janje ukometaroera
joa nije pastojaIa, i s>a kp.jim ona u stv~ ne~a
niilta zaJ~Cko, A.ko naPrimer neko kaze da Je
Avram roden 2717-te gOOine po julijanskom r8eu-
nanju vremena, to je isto tako razumljivokao i
raeunanjeod stvaranja sveta, mll.cIa 11 tako dale-
koj proill()Sti nije p110 ni suncevog Ili bilo ~og
drugog kretanja. JeT i pod pretJ2ostavko~da Je. ~u­
lijanski period! zaP?Ceo ne1ro~o. sto,tif;lag~:ru:~
pre nego 8to su stvarno postaJah dam, DOC! III
godine obelezeni kretanje~ sunea, mi ~?zElm?;r~­
eunati isto tako ta;Cno, Odnosno menti traJanJoe
isto tako dobro, ka.0 ida je u to vre'l11:e postojalo
~lUnee i kreta10 se na.· isti nacin kao. i sadia.. Ideju
trajanja jedhakQg jednom godi8njem obilaskusun....
ell. m&emo u. mislim.a pri.me:r)iti na trajanjeukome
nije bilo ni sunca nikretanja ist<> tak0 lako ka0
194
sta ~dJeju stop: iIi jarda, dobivenuoo. tela' kojaPQ.
Z?aJen:o, mozem~ u mislima primeniti na.JIda::
lJ€nostr van gramca sveta, gde i nema n:ikakvih
tela.
26. Poata pretpootavljamo daizmedu naseg
vremena i poCetkasastojanja rna kakvih tela, od-
nosn.o s~orenja sveta, iroa 5639 g(}dina, pretpo--
stavlmo 1 to. da.OO ovog m~sta do najudaljenijeg
t7'la u sve.J?1~.= 5639 mllja, iIi mili9na milja
(Jer su to emJemce, i zato udialjenost m;ora biti 00-
red,en,:); mi mozemo u misl:ima meriti. godlnom
traJanJa pre stvorenja sveta, ili ono koj~ Cc= biti
posJe nestanka svih stvari i kretanja, i~to, kao sio
~e~? meriti miljom prostor koji s,e pntza van
naJ~ta!-Jlh ~I,,:. Isto tako, mooemo pI'V'Om· merom
merIt! traJanJe u kome nerna nikakvog kretanja
a drugom zamisIjeni prostor u kame ne.ma nikik~
vih tela.
u ovom objaSnjavanju vremena pretpostavio ne.sto
8m nije whalo prf'tpostavIjati, tj, cIa svet nije ni
v€ean ni beskrajan, odgovoricu dOl. za mojusada-
snju svrhu nijezasad potvebno da upotreibljavam
argumente kojima bih dokazao dOl. je svet konaean
i u trajanju i u prostiranju; no poSt<> je bar ist<>
tako lakopretpostaviti to kao isupmtno odi toga
ja svakako imam prayo da pretpostavim:to, 1;:ao sfu
svako ctn:gi ima pravo da pretpostavi suprotnQ OC]
toga; a Slguran sam da ce svako ko se tc~a. pri/'"
hV8;ti moB lako, dJa z;,u:nisli pOCetak kretanja (mada
ne 1 poeetak svalrog trajanja), i time diOci do kraja,
do non ultra u posmat1'an,ju ikretanja. Isto t.<lkooIl
moOO u mi&lima postaviti granice telu i pir9stlra'-
nju tog tela, ali nei prostoruu komese telo n h
lazi; ie:r lIli~ao. ne moZ; dose:ci ~ajnjegran~cepro­ l1
s:tora 1 traJanJa, kao sto nI naJobuhvatIIijeshya,.
tan.je pe moZ~ doseei krajnje grarncebro:1a. asv€!
to IZ J€dmog Is-tOg razloga, ikao sto cemo videti na
drugom mestu. . ..
13'
195
 28. Vecnost. - Prema tome, na ist:i naCin i .lz
iBtog izvo!l:a lz .ko?,a Siffi;> <:lobi!i ideju vr:men~: do-
bivamo i onu 1deJu kOJu naz1vamo "vecnost , na-
ime pooto smo dOibili ideje sled/a i trajanja, po-
mofu ra=i.sljanja 0 toku sopstvenih ideja, iza-
zvanih u nama bilo stalnim priroonim iskrsava-
njem tih ideja u toku bu~no~lnisljenja, bilo sul;?-
C€'sivnim dJelovanjem spolpsnJih predmeta na nasa
Ma, i PoSto sm9 iz suncevih obilazaikll. izveli idJeje
o izvesnim duzinama trajanjit, mi mo,Zemo u mi-
slima dodavati te duZine trajanja je1dinu <1rugoj ko-
liko god puta zeumo, i ~o uvecan,;, p~enjivati
ih i na proSle i na buduCe odseke traJan]a.; 1 to 1no-
zemo Ciniti sve dalje, bez gralllica i meda, in irv-
finitu'ln, primenjujuei takoduZinu godJisnjeg kre~
tanja sun:ca na period trajanja u kome po pretpo-
:stavci nije bilo ni sUhcevog ni maikakvog drugog
kretanja; i to je isto t~o laJro i prisUupaeno shva-
tanju bo i karl pri.menimo svoj pojam 0 dana-
snjem kretanju senke na st.tnCll.llOln ca.smmiku u
toku jednog satana nek<;> trajanje utoku proSle
noeI, nll. primer gocr:-enj,e sveCe (rnada je to gorenje
sada apsolutno odivojeno od! 5VakOg stvarn.og kr~
tanja, i macia je nemogu6e da to jedJnocasoVl1o tra-
janje planwru:t pros!e :noei koegzistira sa rna ka-
kvim ktmanjern koje je Iliada u toku ilikoje ce
ikad biti, ikao 11to je i za ma kloji deoh'ajanja pre
stvorenja. sV'eta nernog:uce da koegzistira sa. s8.da..
snjim kret8.njem sUTIca). Bez obziranEl.te smetnje,
.aJko ja imam ideju a dlliiini kretanj~ senke na ~
sovniku izmedu dva satna znak<l' la lllQigu: U rm-
slima potpuno jasno iz,tne~:iti trajanje g>oJ1enja (me
sve6e proS1e noCl, bC) i trajanje b~(). rega 8to po--
stDji sada; u stvari js. time sarno llllslim da b1~~
ka na ca.sov;ndiku da je SUiUce t!ldaosV'etltiavalo
brojCiln;illt i k;r-eWo se istom t)l~om kao i sada'
presle. prostor od! jedne do dJruge s:atne ozn~k~ za
ism vremekoliko je sveci trebalQ da dogan.
196
29. PoSto su pojmovisata, dana ili godine
sarno moje ideje 0 dUZihi izvesnih periodiCinih ra\1'-
nomernih k:re'tanja (a ta kretanja nika.d nepostoje
~va. uj'edanput u stvarnosti, nego samo kao
ldeJe u mom pamcenju, izvedene iz rrJOjih
Culnih opazaja ili refleksija), ja ihmogu. isto
taiko lako i lz istog razl<:>ga primeniti u lUislima na
~ajanje lroje je' prethodilo svakC'ffi kretanju, kao
~ Il<l svaku ,sprar koja postoji bar jedan minut :ili
Je'cilan dan mnije cd stadija kretanja u kame 5e
sunce naIaei (JIVog trenutka. Sve proSle so/an. na-
laze se jednako u savrsenom mirovanju'p{)Sma-
trajuci ih na tatkav naGi'n, sasvim je svejedrio da
li sy one postojale pre stvorenja sveta ill tek juce
- JeT' merenje bilo kakvogtrajanja poIDocu. nee.
kog [cretanja uop8te ne zavisi oclJ stv=og koe01-
zistiranja tog trajalllja sa tim ill bilo ko1imslic~ ,
kre'tanjem, vee je za to dovoljno dill. ja imam. u
dlUh jasnu ideju 0 duZini nelrog pOZitlatog pe.ri{j;oo
ll
dicnog kretanja, Hi kakvih drugih intervala tra'"
janja., i da to primenim na trajanje stva....-.i koju
hocuda izmerim.
30. Tako napri.lTI€il' v.kI1m9 .da neld ljudi za-
misljaj'U da trajanje sveta od njegoVQg postanka
do ove s,adaSinje 1689. godline iznosi 56.39 godina,
odinosno dia je jednako 5639 godiSnjih obilazaka
Bun.ca, dok. dirugi sm.atraju da je totrajanjeltlllO-
go duZe; kao na primer stari Egipeani,ko1isu'U
AleksandrOV'o vr:eme raeunitli da od postankasun'-
ca ima 23.000 godina, ill danasnji Kinezi,koji 1'a'"
cunaju da je svet star· 3,269.000 godina,ili vise.
Makar ja i ne. verovao u to njihovo racunanje
i to dlUze trajanje sV'eta,. ja ipak mogu da gazan1:i-
slim ffitJO talw dobro kao i oni, i dia taCna shv8.'-"
tim da je jeOOo dJu.ze odJ drugoga, bas !k;ao sto shv.a.-
tam d!a je Metuzalem Ziveo duze nego Enoh. Ako
je dille uobieajeno racunanj~ od 5639 godfua
tacno (ao!Ilo mooo cia bude taCl1OI, kao isvakodrU;;':
197
go koje se navodi), meni to ipak ne smeta .da shva.-
tim sta. misle drugi kad kafu dia je svet 1000 go-
dina stariji, jer svako maze isto lakO zamisliti (ne
kazem poverovati) da je svet star 50.000 goddna,
kao. ida je star 5639, i isto tako dobro shvatiti
trajanje 50.000 kao i 5639. Iz toga proizlazi da za
merenje trajanja bilo koje stvari vremenom nije
potrebno cia ta stvar koegzistira sa kretanjem po-.
motu kojeg je merimo, ni sa rna k<llkvim· dJrugim .
periodiOnim kretanjem; vee je za tu svrhu do.-
voljno. da mi imamo ideju 0 duZini. bUo b.kvih
pravilnih periodicnih pojava; tu ideju. mozemo
ondau mislima primenitii na trajanje sa ~(}jim
ta pojava ili tokretanje nisu nikad lroegz.istirali.
3LUzirnajuCi z<lprimer Mojsijevu i8tc)rijll
stvaranja sveta, ja mogu zamislitida je svetl<JSt
pootala tri dana pre postanka sunea, prosto tak0
sto 6u zamisliti da je duzina. trajanja svetlosti pre
suncevryg postanka bila ravna tri ma
lascima isunca (da se ono tadi:;tkretalo kao sto. ~e
!kreCe sada); isto ialro mogu da s1;vorim idej:u, i 0
torne da je haq;.postojclO, iii da suarieteli stvo-
!'eni, jedan minut, jeclaIl sat, Jeciandan, godin'll,
ili. hiljadu gpdii.na pre nego sto je postala svetlost
iIi rna. kaikvostal'lli) hetanje.Jer aka sarno mogu
cia zamislim. :trajanje
.... ,_ -
jednako
'" ,:'_._" _.:
jedJnom
. -0.- :: .',
vreTl}en:u, kad nije postojaIo niti se kretal0 nije<ino
telry, ond~ mogu tomminutu. dodlavati drug-e, dok
ne. dodEOffi.de> Sezdeset; .i dodaju6i tako jedne dru-
gima minute, sate iIi godJine (tj. rame del()ve
suncevog obil8.ska, ili bilD .kog clrul5'0g perioida 0
kame imam ideju), mogu ta~o nastavlj;lti ininfi-
nitU1n, i +a-J;Itisliti trajanje koje pl'evazilazi SVe p~
ri<Jde koje mo~ izracunati, mt>kaJ;' dodav
znam koliko. Eto t9. je;po mommiSljenj:u" Iedirii.
pojamo vecnooti koji mozen:\>o oobi clJa st\l'<>rimo;
jer nas pojam () njenojbeslkon~Cnostl nEl' :IIlDZelbiti
198
druikCiji mega sto je pojam koji imamo obesko,..
naanosti broja, tj. dJa IDoZemo dodavati brojeve
jedan drugome u beskraj.
. 32. Pr~ tom~ mislim da je jasno da ideje
1 mefe tt:aJanJa doblvamo iz Ona dva izvora sveg
znanJa (tJ. oseta i refle,ksije). .
Jer, prvo, posrnatrajuci sta s€ diesava u na-
sem duhu, kako se tanto idleje u stainom toku.jedna
:m drug<Jffi pojavljuju pa iscezavaju, mi dobivamQ
ideju sleda.
Dtugo, posmatrajuCi razrnake izmedu delova
tog sleda, mi dc>bivamo ideju trajanja.
. Tre6~, pos:natrajuci putem ellia izvesne 'PO'"
Jave n~ lzvesffim.. pravilnim i prividino jednakim
I'azmaCl~ mi dO'bivamo ideje .() izvesnim duzi-
nan;a ill ~erama trajanja, kao sto su mimiH, sati,
dam, godine itd.
dnevninl, obi.. ~etvrto; p0i3to smokadn-i da 'll svom dJuhu po-
nav~Jamo te mere vremena, adnosno ideje 0 utv1:"-
demm duZinama trajanja, kollko god puta hoee-
mo, mi moZemo· dazamislimo i trajanje u kome u
stvari nista ne traje o&osno ne postoji' na taj
nacin zamisljamo sutrasnji dan, slede6u gcilinu, ili
sedam godJina unapred,
minuw
: ,
U. :pe~: p~to smo kadri da 'U mislima ponavlja-c
mo".k:>liko godputa. ho6emo svaku takvu ideju 0
dUZIUl vremena.(rmnut, godJinu, vek) i da ihu
b€lskraj dadajemo jedlnu drugoj kaosto dod1ajemo ;
i bmjeve, mi time stieemo ideju 0 vecnosti . na-
primer 0 veCnom buducem trajanju nasih dust'!
:t i 0 V€Cnosti Onog beskonapnog Bi6a koje jEl' nu~
zno moralo oduvek postojati.
ao n.e Sesto: 'P<O<'?matrajuCi bilo ko1i deo beskonac,..
neg trajanjakao ogranicen periodJicnim merama .
mi stiiJemo ideju 0 onome sto nazivam.o vreme';
uops-te. . »
199 .
 G!ava XV
o 'rRAJANJV I PROSTIRANJV POSMA'rRANIM
Z....JEDNO
1. Oboje mogu do. bttdtt veei f rnarlJji. - Tako
smo s,e U prethodnim glavama diosta dugo zadirzali
naposmatranju prostora itI-ajanja, ipak, po,sto su
to ideje odorpSteg macaja, koje uz to imajuu
svojoj prirodi nesto vrlo nejasno i ooobeno, mo--
zda Ce biti korisno da ih radi holjeg objasnjenja
uporeddI:9'o jedno ,So dr4gim; posmatr'ajuei ih za-
jedno, mo-ida cerno steei 0, njima jliSn,ije i razgo--
vetnije pojmove. Da izbegnem zabuIlu, nazivaeu
prosti ap$fraktni pojam l,ldalj~nosti iliprostora
"prostiranjem", da bih ga ,tako ra:z;~ikO'vaoodpro­
starno~ti, lroju neki primenjujusa;no naudalje-
nostiu evrstirn delovimamaterije, i. Iroja prema
tome ukljl,lcuj,e ill bar nagovestava ideju tela;' d Cllk '
ideja cistogprostora to uOpSte ,ne uldjucuje. Is.to
tako, radije upotrebljavam izraz "prostiranje" nego
"pros:tor", zato s.to se ]?od prostoromeestopodra-
zumeva udaljeQ10st izmedu sukcesivnili 'oolova ,u
kretanju, koji nikadJ ne postoje zajedno, kao ,:j. i:;:.,
me<lu onih koji sU'pQstojanLDuh nalazi i ujooipQ'.ITt
i u drogoan (tj. u prootiranju kao i utrajanju) z~
jedniLCku ideju 0 Imntinuiranoj duzini, .1I:0ja J:n&e
biti kvalitativno ¥e~ ill maIlja; covek, naime~jnla
°
isto t<lko jasnu ~deju, ,azlicj., u ,duZin1.. izme<lu
salj;a i dana, kao 1.. 0 razlici iz:tnedu, ineai sto<pe.
2. Prostiranje nije' ograniceno 1/U1.tery,jom. ,--:
Posto je duh stekaoIdeju 0 duzini =t k()jeg dela
prootiranja - neka to< bud-E>. pedalj ill korak, ilista.
god hocete - on Jnooe,kao st<> je vee receIlO,p?-
navljati. tu idejui taIro,· d>odiajum jednU'dirugoj
uvecat.i s'VOiju ideju dl1'1iine na dva.pedlja iIi dva
1=aka, pa onda dodajump6VQlji daljedoCi, do
meduoobne udaljenosti rna. koj9 dya d>fl1a ~lje,
1.. do udtaljenosti sunca iIi najdalje zvezdJe. IduCi
200
t<;kvom progreslijom, a uzim~juCi za polazlm tacku
bil~ mes~na ko~e se nalazi ill malroje drug9, dUl:\
moze preel, granJ1ce svih tih ciUZina, i njegovo> na'::
predovanje ne roWe nistazaustav;i,ti bilo dJa se
krece unutar granica tela iIi van njih.'Mi 1l1oiZemo
vrlo.lako u mislima <loci do kraja evrste prosto!r~
nos:t1, do, krajnjih granica svih tela; no i kad se
:md)~:no tu, nasem ~uhu niSta ne smeta cia pode
I dalJe u to beskonacno prostiranje !rome ne IIloze
III naCi ni zamisliti kraj. Neka niko ne tvrd.i cia
v:u: ~ranica materije nema nicega; jeT timE! 6e s.ta.-
Vl.tl 1 ~oga 1.: granice materije. Solomon, <:iji je ra-
zum blO velik i pur; znanja, nije tako mislio karl joe
rekao: "NI nebo, m nebesa nadl nebesWlanisu do..
voljni ~ te prime". Cini mi se cia onaj koji hoC€
da .uven s,:?e da maze svojim mislima dopreti
d~lJ~ od bozJeg postojanja, odnQsno da mozeza,,-
nus~t!- neko prostiranje gde boga nema., j<Jkopre-
cenJuJe sposobIlJosti svog razuma.
3. A ni trajanje nije- ogranicerwkretanjem. _
!st~ .je s~ar i sa trajanjem.Pcilto je duh stekao .
ldeJu 0 bllo kojoj duzini trajanja, on je .Iheze udvo-
strncavati, umnogostrucavati i uveeavati ne sarno
pr'e%o g;:anica svog vlastitog postojanja, vee i Pl"e-
ko gramca.postojanja svih telesonih bica 1.. svih mera
vremena, naCirijenih na osnovu .kretanja velikih
s,v~mirskih tela. A opet IjUdi lakoprih.Jataju iVT~
dnJu .00 trajanje maze do,diusebiti bezgJ;antcno
(lrno sto svakako i jeste), ali da se ellO nernoze
pruzati prekogJ;anica BVai!rog bica. Svako CEl se
medutim, lako sioziti s tim dia bog ilspunjava vee";
nost; ne vid~m za;stob! ~da iko JnOII'ao sl,ll11!ljati
u to ~ on. ~punJava 1 nelZIDernost. Njeg<)VO' b~
~lwnaCIlo blee svak$ko je jednako bezgranteno .1..u . . .
Jed,;nom i udrugom .vid1u; i Bni mi se daonikoji
kaz~: "Gde n~ n1ikakvog tela, nema ni ga" -"
&U'Vlse precenJuju materiju. .
6e
.... •
. . 4. ZaSto ljudi wIese pri:ZniLjube.sko.fi.a.(;7UJtfa~
JanJe nego beslwnaeno prostiranje, _. Mislirrida.· . .
201'
nam ovo IDOze objasniti zasto svii familijaTno i bez
i najmanjeg oklevanj.a govore 0 V1eenosti i pretpo-
stavljaju njeno postojanje, za.sto Ole niko ne usteze
da pripiile trajanju b€skonacnost, dok mnogi PO-
kazuju sumnje i rezerve kad treba priznati ili
pretpostaviti beskonacnost prostora. Mislim diFl je
razlog za to ovaj: posto mi. upotrebljavarno traja-
njei prostirarije kao nazive osobina koje pripa-
daju dJrugim bieima, lako nam je ~ i Calc neizb:e-
zno - da zamislimo da pogposedJuje besikonacno
trajanje; ali kako prostiranje ne pripisujemo nje-
mu, vee samo materiji, .koja je konacna, s:kIoniji
SInO da sumnjamo u postojanje prostiranjab€z
materije; jer obi.cno pretpostavljarno da je ono je-
dine njen atribut. Zatosu Ijudi, kad razmisljaju
o prostoru, skIoni dJa se zaustave kod granica ma-
terije, k~o da tu preflt.!l.ie i pr'ostor:A akQ', razmi-
slivSi 0 tome bolje, podu dalle, onda opet nazivaju
ano sto je van graniea svemira "imaginarnim
prostorom", kao da t.!l.j prostor nije' nista,pOSto
u njemu ne postoje l'likakva tela. MeClutim, (lni
nikad ne nazivaju"imaginarnirn" ono. trajanje
lroje je pqstojalo pre svih tela ipx:e kretanja ko-
jima ga merimo:; jEr' uvek se pretpostavIja da j.e
u njemu bilo nekaITtvog d'rugog SltVaTnog pootoja._
nja. Ali .ako nazivi stvari uopste' mpgudia 'Up'Ute
nase. misli ka izvorima Ijudsl¢h idJeja (a. ja svaka.-
ko mislim. da mogu),naziv. "trajanje" (4ut:ati0J,1)
mogao bi nas uputitidas.ene~d moralosmatrati
da postoji neka analogija.iZmeiiu kontinuiranosti
pm;tojanja, zajedno sa nekom vrst<tm otpo~apre­
mao svakoj unistavalaCkoj sUi, i ..~ontin)liJ:an05ti
Cvrstoce Ckoja. 00 radio bl'ka sa tvrdocorn , i ako JXl'"'
gledamo siellsne anatomske delice.materije, ~nije
bas mnQ.go :z,azlicita od nje), i dJii"llutak,o n<li§'tale
vr10 smdine reCi durar" idurumesse.. A dia durare
oznaeava i ideju tvrdoee, kao i ideju postojanja,
mOZemo videti u HOi!'acijevoj XVI-toj epodi: Ferro
duravit seeu.La. All, bil() to .kak0 mu drago, $igurno
202
je. cia ee ",vako ko se upusti u razmiSlja:rrje'&ti.Ci
katkad u mislima prek{).· granica teIesn0.[l"u b~
skraj p:rostora ili prostiranja; idlejl.l o tom JH·a;t<>ru
razlicita je i odvojena od ideje tela' i svih. dI'ligih
stvan, i to mooe postati predmet daljeg r3Znrlslja--
nja za one Imji to zele.
5. Vreme Be odnoBi pre7na trajanju k~o rn-est 0
prema :prostiranjtL. - Gledajuci uopste, vre:D.eje u
odn6stl rna trajanje isto soo i mes.to u odriosu na
prostiranje. Oni predstavljaju Qnolike delove. i;ili
bezgranifuih okeana veenooti i neizrnern,?sti,.· kq-
liki su obelezehi i izdvojeni odostalog pomocu he-
kih da takb kaZemQ, kam.enova mechlEa: 'Kao takvi
o:r:\i' se upotrebljavaju cia oznaiSe medusobniodn.ioo
konacnih realnih biea injihov polozaj.u tim jedin·
stvenimJ.:l'f;lskyajnim okeanima tJ:"ajanja i PJ:"osto-
ra. Ako ili pravilnoposmatra.mo, "}'eme. i mesto
nisuniSta rlrugQ vee ideje oodredenim u<;laljepo-
stima od izvesnih poznatih ta:Caka, fiksiJ:"anih u
poj~<liinacno (l'pazljivim. C411!irnpre<irn~til):la ipo
pretpostavci uvek jedna'kornee:t.usol:mo. ud.aljenih .
:Na,.~e racunanje polazi od takyil1 fiksiranihta~
u c,.11l1.im predlJ:l1etima, pomoeunjih merimo naIIla
pristupacne delove onih beskrajpihkolicina; i.to
su u tom srnisIu, stvari koje n~zivan1O "vreTIle"
i ,'mesto". Rako su, naime, trajanje i prost6r ~a:rni
p~ sebi jednoobrazni i bezgranicni~ ka,d· he bihilo
takvih poznatih utvrdenih tacaka,stvari uhjinla
ne Pi imale nikakvog reda ni poJ.ozaja;svebistvari
lezaJ.e nagomilane 'U nera=rsivom ner;edu.
6. Vremenom i mestom smatra.moo'n(JUkotih
kolicina TwIiko jeobeleiEeno postojanjern-i kreta-
njem tela. - Vreme i mef;to, shv«eeni tako.kao
bdredeni, pojedinaeno opazljivi delovi beskJ;f-jIlih
ambisa prostc.ra i trajanja, obelE!.zeni iIi sroatrapi
kao obe1eZl:lni i odvojeni od ostalog pom<teupiO~a­
tih oznaka i granica, imaju dvostruksrniSa8' . .'
Prvo: Pod vremenom 'UOJ.'ste obicno "e·podira....
=neva oO:lIOli!k.i deo beskanacnog trajanjf-koliki
>203
 Je.izmereo.'l pomofu postoja1'lja i kretanja velik:ih
sy€IDirskiJ:l tela (ukoliko ihpoznajemo).i ujedno
koegzistentan. sa tim telima; u tom smisIU,V1"eIl1,€
paCinje izavrSava zajedn:o sa 9kviromovog culnog
sveta,k.1tQ u rll.nije porneTIutimizr<;iziml:< "pre svih
vremena", ili "kad vreme vise ne bude PO&tojalo".
M~sto se takode p<Jnekl:<d shvata ka.o onaj dieo be-
SlaJna¢nog: j;n~tora koji je obuhvaeen i uklju{\en
11mateTijalnl svet, i po toIne se onorazlikt{je cd
ostalog prostiranja; mada hi zato,UInes:t()naziva
"mestp" bo~je oqgov<U'Jionaziy "pros);ornqs.t".lInu;-
tar te dYe kategoTije nalazese pojedinaeno weme
iIi trajanje, kao i pojedinaena. pr9stOnlqs.t i mesto
svih.telesnih'biea, koje meri:qJ.o i odred)jjemo po-
moCu njihovih op~ljivih delova.
7. Katkad podvre'menom i. mestom podr~u.­
rrl..evamo CYnoliko togakoliko oznaCimo mer~1TUt, na-
cinjenirn na o~novu. obima iIi kretanja raznih t~la..
- Drttlg(l' K:l.l,t'k1J.d se reC "vreme" upotreiblj<;iya U
sit"eJtl.srn±s.lll~ i.~njuje na one delove b€'sko-
n2lJCnog trl.l,j<m.ja.k<)ji. nisu stvarno odrect<~ni i izme-
reni. stvarnim .·pos);6Janjem iperi<>diC:!lim kt'eta>-
njem t~la le0ja I>U 0dJ pOCetk;a odreCtena .00.. budlU
zna{:]. i da ()lbeleZ;avaju go¥snja doba, d~e i go<-
gine, i lroja .t;laID pre,ma.rom€sluze kao m~re vre-
men.a,; da!q.e.(OO ta1l:ye delove jedn()l(}braznog bE>-
s~onll.Cnq.g trajanjaza :kgj,e mi u bilo 1ra.kvoj pri-
lici PTetpos.tavimo da su jednaki izvesnilnduZi-
nama izmerenog v:remena, i zato 'ih s;rnatr8.1OO
ogranic@ima 1. o<1J;edepilna. Na primer, kad bi-
smo pretpostavUi da s:u se stvaranje ilipad an-
dela desili na POOetku julijanske ere, bila bi sasvim
isprav!ro rsv~{omshvatljivokadi bis<rno<,r,elkli:
"Vr",me odt stvaranjll. andeia duxe je negooQipo-
stankasvetaza 764 g)odine"; timebismoobele:aIi'
tolikL deo toganeodrede<l1i()g trajanja koliki sma-
B'anJ{). jedna!k::i:m sa 764 godi$nijll. obilaskasu;nca,
'\{ad .b:L s~ §u.n,oe tada krej;alo kao sto S€d,anas .kPe<-
204
ceo Sl.i.~o. ~ame! mi katkad govorim.o 0 m-estu,
Tazd~IJlm, lliob?ffiU. u. onoj ve1ik~ pr.aznini van
gI'Bmoo BVeta, mis,l'eCl time na onoliki deo tog. pro;-
BtoTa. ~oliki je. jed!nak: nekom. telu odredenih di-
m~nZ1Ja, nll. ~ 'lrnbnoj stopi, iIi kadaJ:' cia wi-
1m takvo telo; ili, opet pretpostavljamo u'€kutac-
kL~ ~ tom 'proo~rukio1a stoji na ne!}wj odJredeI1oj
ua,alJenostl od hila kOJeg dela svemirB.
~. Vreme i mesto pripadaju .mim bitimq.. -
G;de 1 k~da s~ pitanjll. lroja priparlaju svim konac~
mm egz;JstenCljll.ma, i ke>ja mi uvek izra¢unavamo
na oS,!roVU nekih poznatih delo'Va ovog culnogsve.,.
ta, i nekih odI'edenih epoha, obelezenih za n<l.'S
k'::etanjima 'koja opaZamo u tom Bvetu. K8d ne bi
bl~O ta.kvih, utvrdenih delovll. odnosno p€r1oda
nas kOllla¢ni razum ne bi mogao da u&poi$tavi m~
kakav red medu stvarima u tim bezgranicnim, ne:--
prom~nljivim okeanima trajanja i prootiranjl:<, koji
1.1 seibl obuhvataju sva konacna biea i 'moii BU 'U
svom punom rasponu pris-tupafuri sarno boZ8mStvu,.
zato ne trebll. da se cuddmosto ih ne shvatam.o
i sto naID se misli tako Cesto zbune kad hccemo
,C!Lq ih POiSJUBtran:1O apstraktno, same po seibi,ili kao
lllJeke vrste atribute neslwll.tljivog prvog bi6a. All
kadJ ih primenjujemo n~ pojedinC1!cna konafua bica.
ondla prostamost nekog tela znaCi OTI<oli'ki dec be- '
lSikonaenog prostorll.' kolild zauzima obim' tog tela.
A mesto je poloZaj nekqg tela u odnO\Su na nje-
govu udaljenost od nekog drugog tela. Ideja 0 P<>-
jedinacTI<om trajanju neke stvari jeste ideja 0 OIllom
dell! bes,konaenog trll.janja koji je protekao u toku
postojanjll. te stvari; pre:ma tmne, vreIne karl je
ta· stvar postojala znaci ideju 0 onom intervalu
trajll.nja koji je PTotekao izmedu nelwg poznatog,
utvrdenog perioda trajanjll.' i postojanjll. te stvari.
Jedno pokiaZuje UIIlutresnju razdaljinu izmeciu gra~
niea ob~ iIi postojanja' jedne iste stvari, na pri,-
ma: da Je to cetvOiltl1Ja stopa, ili dia je trajala elve
goddne; drugo pokazuje udlaljenost tog tela, po
205
mestu iIi po poorojanju, od drugih urtvrdenih ta-
Caka prostora ili trajalIlja, na primer da je to tHo
us.red Linkolnz-In-Fildza, ili u. sredini Prvog pe-
riodaB:Ek.a, i to leta goopodnjeg1671, ili 1000-te
godine julijanske ere; a &ve terazdaljine mi me'-
rimo prethodno stvor~nim idejama 0 odiredenim
duZinama. prostOTa i trajanja, Jato 8to,SU 11. jednom
slueaju inci, stope, 'lnilje i stepem, a U dlt1.~gonl mi-
nuti, dllli1i, godline itd. ' nHiSl bilo najprikladnije da smatramo oo.e najsitn.ije
9. Svi delovi prostornosti jesu. ptostOTnost; a
svi delovi trajanjajesu trajanje. - Pr<:A'Stor i tra...
janje se v ~ podudaraju u j~s jednoj stvari;
nairne, iako ie oboje s pravolll ubrajaju medu
proste ideje, ipak mjedrta' naSa pos.ehna idej;J.
o njima mje liSena izvesne sloZellosti; jer po sa-.
moj svoj9j prirodii jedno i drugo se s.a.stoj~oo
del(wa - alikalm su lljihovi delovi svi i~te vrste,
~. prime~ maka.kve druge ideje, oni, s.e ipak
mogu uvrstiti rnedu PJ:oste idJeje. Kad pi dJuh 1110-
gao, 'kao u sluCaju ht'oj.£i,dopreti dJo ne~og deliea
prc:>tocuosti ili trajanja 'tak0 sitnog da se ne hi
mogao dalje deliti, to hi <mda bila, da tako kaZe-
rna, nooeljiva jedlinica' ili ideja; njenimponavlja-
njem duh bi Stvarao !leobi uveeane ideje prostorno--
s:ti i trajanja. Ali lrnkoduh nijekadar da stvOri
neku ideju 0 prostoru bezdJelova, on umesto toga
upottebljavauobii'ajenemerek,()je su se ~vlliti­
dasnjom upotrebom u svim zern:1jama urezaIe'. u
Ijudts:ko Pamcenj~ (~() sto su inHi stope,ili aT_
§ini i pa:rasange, a za trajanje sekundi,minutf,
sati, dam i godine); takve ideje, kazell:).~ dUh 11.P<:l'-
trebljava kao proste,i one posi;aju sastavni', de-
lovi veC:ih ideja koje on po potrebi pravi sahhuCi
te diuZine koje pozn~j,e. S qruge stran€', ka4, d\lb
hoee da ih deljenjerrtsvede na manjeceline, 0Il<:lla
Se luIo jedinica brojanja uzi.rnanajll:).Hllja uobiCaT
jena meTa kojl.1 imamo. Medutirn i pri, sabirlltlju
j. pirl deljenju prostol'a ilitrajanja, JatdJ ideja .1\:oj11.
razinatramo post!lJUe wlo velika iIi. wlo .mal€Xla,
206
njena tacna ven~ina postaje vrlo mutna i nejasDa;
jasan ostaje sarno broj njenih ponovljenih sabira.-
nja ili deljenja, kao sto ce se lako uV<:riti. sVa&:9
ko pusti svoje misli da .lutaju po golemoj raStre...
nosti prostora, iIi deljivosti materije. Svaki dJeQ
trajanja jeste i sam trajanje; a svaki deo prost0J:"-
nosti i sam je prastornost; jedno i drugo se maZe
slaoirati i cleliti in infinitum. Ipak, rnoZda bi za
dielove prostora i trajanja ,0 kojirna imamo jasne
i odJredene ideje prostim idejama jednog i dru-
§Og, ad kojih 8U sastavljeni nasi kompleksni rno'-
oosi prostora, prosto:mosti i traJanja,' i U koje se
om opet mogu na jasan naCdnraZJ:esiti. Takav 8i-
cusni deo trajanja mogao bise nazvati "trenutak";
(.m predStavIja vreme u kojem kroz naS .<Iuh prQde
jedtOO ideja iz onog stalu()g niza koji njimepro-
lazi. Analogan delie prostora. n€ma odreafflo ime;
ne znam da Ii bih SIlIlea da ga nazoveIIl "Culnom
ta~kom", misleci time' na najmanji deli~. prostOra'
ill materije J.ooji moZemo da zapazimo, i koji o~iCno
.iznosi jed/an 11.l:Cni minut - a i zanajoiS.trije diko
najmanje trkIJeset luenih sekundi - onog 'kruga 1.1
Cijem je sredistu nase aka.
10. Njihovi delovisu neodvojivi. __ Prostlfa'"
nju i trajanju zajed!niCko je jos i t() sto zaoboje
dod~_lse smatramo da irnaju.del()ve, ali se ti nji-
hovi delovi ne mogu Cak ni 11.· mislima odvojiti
jedan ad dJrugrog; dodus€, dJelovi matmjalnih teila
koje uzimarno kao meru prostiranja, i delovi kre'-
tanja -- u stvari, delovi sleda ideja u :naSemduhu
- koje uzimamo kao meru trajaIlja, moguijedhi
i drugi biti pl'ekinuti i odV'ojeni; na primer, prve
prekida pocinak, a drug'e san, lrojitakode naziva'"
roo poCinkom.
11. Trajanje lici na linijt~, prostiranjena .cvr~
sto ielo. - Medtxtim, mectu nji rna ta
postoji t~ oei
:razlika 8to ideje 0 P['OstoTn:oj diUZini, mooemo okry>-
nuti na n€ikoli'ko strana, i tako dopiti obim, Sirillu
207'
i debljinu; diok je trajanje fieSto k!).Q duZina jedne
j.edine praye linije pruiene in infinitwm, koja ne
moze da se -umIlioZava, da varka i da pravi likO'Ve,
vee je jedna opsta m€'ra sv~og pos.tojanja, ).l k?,""
jojsve stvari, dok go~ l?~Q&toJe, podlJedJ?-ako: l~a].u
udela. Jer ovaj saclJa,snJl. trenutak zaJec1nicln Je
svim stvarima koje sada postaje; onpodjednako
obuhyata taj 'deo njihoye egzist€ID.cije, baS kao da
s1.1 one jedJno. jed:ino hiee; mozema opraydano reti
da sve postoje -uistom trenutku vremena. Da li
and~Ji i duhovi imaju nesto analogn,o tome 1.1 po-
glWu pTIOstiranja, tomaj razum ne maze dia do-
kuCi; i poSta s-u. nas razum i shvatarlje podeseni
sarno za nase ocuyanje i ciljeye nasllg biea., a ne
za realnost i dimenzije rna kakvih drtigih biea,
nama je verwatno jediJ).ako teS:k!o za~liti nek~
stvarno posta,janje Hi biee koje ne b1 Imalo. bas
nikakvog. prosuranja, kao i stvoriti ideju 0 neko.j
stvarnoj egzistenciji koja. nebiimala bas nika:
kvcog i;rajanja; zat(f uri ne znaID!O kako 51e ?U.hoVi
oon-ose p!'ema pl'f'stQT1.l, ni lffiko saobraca]u .u
njew.u. :;i:namo samoto da svaiIDotelo poseduJe
svoj odredeni de<> prostpra, u skladu,s.a pT()Stira.,.
njem svojih cvrstih dielova, i da OiniO tin"e, dlak goP.
ostaj'€, .!n,a tom mestu, sprecava SV!lkom. dTugom
telu rna kalkav udeo 1.1tomdeluprosto!r'a.
12. Delovi trajanjaniklld nisu'nipo dvq ttl.·
.ieclno, qeiovi prostiranjaspi uvek.zajedno• ...,. .Tr~.,.
janje, k ao i .vreme, ~oje je nj",gov d~, jeste ldeJA
o razelaljini koja se unistava,Cijideloyi nikad .nisu
nipo dva zajedn0' we sl",dte jet;W1.<:lrugog.u nizu;
a pl'OStiranje je idJeja 0 razdaljinikoja traje,eiji
delqvi pOistoje svi zajedrno i ne mogu stvarau sled.
Stoga, iako ne~emo zarn:i:sliti nikakvo. trajamje.
bez sleda iako 11e ffiW.emo zarnisliti da ne1."o biee
sada. postaji suiJra, ill uopste posedJuje ujWanput
nestoviseod sadailnjeg trenutkatrajanja; mi ipall;
mpZ~ffiO zamisliti da je veeno trajanje SyoeInqgq..
e\"g vrlo razili~ito ¢ trajanjaCoveka, ill. rna iloojeg
208
dJrugog konafuog biea.; jer covek !lema znanja rti
moCi da obuhvati sve proSle ili buduee stvari; nje-
gove misli znaju sarno sa juC€<, on neZlla sto ce do-
neti sutra. On ne moie dozvati natrag<ma sto je
proslo, nit! staviu u sadasnjost<mo sto tek treba da
dode. Tosto k.arem za eoveka vaZi i :z.a sva konacna
bica; neka odi njih mozda jako naddlazecoveka u
znanju i moo, ali su i ona u uporedenju s bogom
saroD' situa stvorenja. Konacna stvar, ma kolike
velieine bila, ne mooe se uparedivati sa. beskonac-
nom. Posto je u bogu beskonaeno trajanje udru-
zeno sa beskrajnim znanj,em i beskrajnom moei,
on vidi sve proS1e i budu6e stvari,onesu njego-
YOm znanju i pogledu isto tako bliske kao i. sa-
dlasnjost; sve suone za njega u istom vidokrugu;
i ll1ema stvari koju on ne bi mogoo da stvori onog
momenta kad mu se to svidi. .J.er po.stojanjesvih
stvari zavisi odnjegove dobre volje, i za:tc> sve
stvari poeinju da postoje onog momenta kadJ .on
pomisli da. je to pootrebno. Da zakljuCim: prostira-
nje i trajanjeuzajamno obuhvataju i ukljueuju
jedno drugo; svaki rlL"O prostora nalazi se u sva-
kom delu trajanja, a svaki dieo trajanj.a u sva'kQI1}
delu prostiranja. Cini mi se da se takva kombina-
dja dveju zas,ebnih ideja l'etkO mozenaCi u sve=
Qnom velikom mnostvu koje zamisljamo ill .mo--
remo da zamiJglimo; to. bi moglo dati .po,vooa za
dalje razrnis1janje.
Olava XVI
o BROJU
1. Broj jenajprostija i najuniverzahvija ideja.
Medu svim nasim idejan'la nema nijednekoja
bi se dJuhu nametala ua toliko nacina, nijedne tako
proste, kao sto je ideja jediinstvehooti iIi jednog.
U njoj nema ni traga raznolikosti ·iIi··sl&enooti;
ttl ideju nosis-a sobom &vaki. predmet kojim.se
h' D~()n !..ok 209
 bave nasa eula, 8valka ideja u n~em razumu, sva~
~ mis~o .na~~g duha; za1;o je onanasem mislje-
nJu naJpnsruJa, a po svom slaganju sa svim dru-
(pm stvarima o,":a je n~juni~erzalnija ideja koju
nnamo. Jer broJ se moze prnneniti na Ijude, n~
andel~, ?f ak;cije, na ~ - na svaku stvar koja
postOJl ill kOJa se moze zamLoliti.
2. Njegovi modusi dobiveni sabiranjem. -
PonavljajuCi. tu ideju u nasem duhu i sabiruCi ta
p?n8vIjanj~, dolazimo dio konlplek:snih ideja 0 nje-
mm. modJuSlma. Naprimer, sabiruci jedan i jedran
?oblvamo komplefumu ideju "par"; sabiruci za-
~ed~o dvanaes,t jediniea, dobivamo lrompleksnu
IdeJu "tuee"; tako isto dJvadesetinu milion ilibilo
lroji drugi broj. " ce biti, taeno j edanstepen veCi ad pravog ugla..
3. Svaki modus je zaseban. - Prmti modusi
broja ja~ su izdvojeniodsvih ostalih;i najma:n.ja
posebn'OOt Cini. zasebnu jedinicu, i svaka . takva
kio':IlJb~c:ija r~~je se. isto tako jasno odJ one
kOJf JOJ Je naJbliza, kao I od one kojajoj je naj-
dalJa; dv:a· je ~st~ tako razltCito 0& jednogkao iOO
dye. stotine;id€Ja broja dva razlicita je od ideje
broJa tri kao sto je veliCina Citav€ zemlj€ razli~
eita odJ velicille j~dnog novei6a. Sadrugim'prootllrt
:x:o~usll'D:~ to. nIJe tako;k;od njih e€SID nije lako,
ib Cak nIJ€nl moguee, razlikovati dye bliske ide-
je, kojesu u sustiJrn ipaikrazliCite. Ko 6e se na
primer prihvatiti da nade razl:iku izmedu beline
ove h~rlije i step€na beline najbliZeg tome? ill
ko moze dia stvori posebne ideje 0 svakom i naj-
manjem stepenu prostiranja?
4. Stoga je demonstriranje pomocu brojeva
,,:ajpre.e~znije: - Poste:> je svaiki modus broja tako
J~an 1 IZdJvOJen od svih drugih, <'ak i onih najbli.-
zlh, ja sam skion miSJjenju da je demonstriranje
pomocu brojev~, iako nije peiglednije j • taenije
r-~?O 01;).0 pornotu pr08tornih, kategorija, ipah: O'P-
13tiJ7 poupotrebi i OCiredenijepo primeni. Jet'ideje
brpJeva su preciznije ijasnije odiredene nego ideje-
210
pr08tiranja, gq,e nije tako lak;o opaziti i izmeriti
IIi jednakost. ni sitne razlike; nairne, nase misli
o pr08toru ne mogudoci de:> neke njegorve llajmaIlje
jediniee, odJ koje ne bi mogle i61 da1je; stoga n:ci
ne ll19zerno otkriti ve1.icinu ili proporrciju svakog i
najmanjeg. nje'govog stepena. U brojevima je na
primer jasno daje 91, bosto smo rekli, isto to"'
lik() razlic~to od 90 kao i od 9000, i,ako je 91 sle--
deCi stepen u odnosu. na 90. U pr'OlStiranju nije
tako, jeT 131;0 goc:lJ je i;ek malo veee od jedne "",tope
ilijۤnog, inca OClie TI)lOze se razlikovati od stope ili
inea; a od dve linij e koje izgledJaju jednake po du...
Zirli, jedna ~e biti dUZaod diruge za neb ne-
izbrojiyq~p; i niko noe maze oldJrediti trougao koji
5. Brojevimasu pdtrebna imena. - Kao sto
snio rek1i,ponavljajuCi ideju jedinice i ISpajajuCi
je sa tom cirugomjedJinicom, pravimo od njih
jednu ko1ektivnu ideju, mnaeenu imenom "dva",
~vako ko talco uCini i nastavi stalno dia dodaje po.
Je<:!JrlU jedinicusvakoj novoj kolektivnoj ideji broja
koju je dobi<>, dajuCi syakoj ime, !nJOZe tako bro-
jiti, odinosoostvarati ideje mnogih novih medn..
sobno razliCitih ~birova jedinica, sve dotle dok imfl
imena za brojeve i dokmoze da zadJrZi u pam6e-
nju sva i.m.ena u tom nizu; jer svako brojenje
predistav1ja samo staJno dJodavanje po jedne jedi-
nice vise, idavanje novog, posebnog imenaili
znaka novoj celinikoja Cirri jednu ideju, da bismo
jetaw raspozna'V'ali .00 onih pre nje i pasle Ilje,
i razlikovali od svake veee ili manje koliCiue' je-
dJillica.Fre:ma tome, onaj koji Urtle da sabere je-'
dan i jedan, pa ondia dva i jedan, i data1ro ide
daIje, imajuCi uvek pri roci i.me za svakunoyU
eelinu, i dia ist<> tako eini U obmurom pTavcu, Od'U-
zimajuCi po jednu jedinicu oct svalrog zbira; tac,i
zna sve idejebrojeva u granicama svog' jezika,
ocirlOSIlJO sve i4eje za koje froa imena, ialro moZoo
nista vise oct toga. Nairne, posro su svi prosti Il1o~
211
dusi broje'la u n~sem duhu samo lrombin~cije je-
dinica bez ikakve raznovrsnosti,bez rna kakv&
diruge medusobne razlike osim: sto je jednoviSea
drugo manje, izgleda n am
da su imena ill oznake
za svaku poseb<nu l{jombinaciju potrebniji negoza
hilo koju dJrugu vrstu ideja. Jer bez takvihiIiiena
iIi oznaka teSko bismo mogli upotreblja'latFbro--·
je'le za racUnanj>e, narocito kad je kombinacija sa,-
sta'lljena od JlJekog 'leliumg mnoStva jediriica. Karl
>bi=o skupili taka'l z1ir ne 0znaea'lajUci [ga .PDT
sehnim imenom ill o=aIDom, on ne bi bio niiJ1;,-:l
dlrUgo vee zbrkana gomila.
6. To j,e po mom' misljenju razl()g zaSto..nekf
americki Indijanci sa kojirna sam razgovar~>o)(a
koji su inace hili doota razumni i brzoshvatali)
nisu mogli nikako brojiti do hiljadukaorili,niti
°
su imali ma kakvu jasnu ide]1..1 tombroju,mada .
su sasvim: dobra racunalidJodvadeset; j€r njihov
je jezik siromasan, prilagOden malombraju >po.-.
treba !bskudnog i prostog zivota u! kOiIl1€ llo€oma'ni
trgovine ni matematii!re, izato u njemuner:h;1 reCi,.·
koja bi oznacavala hiljadu;zato, kadlbi,u razgo- .
voru dasH do tih velikili brojeva,oni bi pokazivaH
svoju kosu, da bi tako izraziliveliko ninostvo koje
ne mogu izbrojati. Mislimda ta njihovanespo-
sobnost pl'oizlazi otud!tsto im ned,ostajuimena.
Pleme Tupinambo nije imalo naziva za ,brojt:!ve
ve6e odJ pet; svaki brojveei od togaoni bi poka,:.
zivali na svojim. prstima i prstimadrugih ,pri-
sutnih.1 Ne sumnjam da bismoi mi. mogli jasno
brojiti rei'ima mn¢go. dalje nego stoobieno moZe-
mo, karl bismo samo nasH pogoruna imenada ~a."7.
Cimo te dlalje jed:iJ!1ice; dok na onaj n~Cin .knji saq.ll·
upotrebljavamo, tj. govoreCi 0 milionimami1i<ma
lniliona miJiona itdi., teskomOO&rlo .9tiCid8.lje .• <>P
osamnaesteiliu najboljem slueaju dyadeset .5etvIt
te decimale a da ne napravimozprku.Ali da P9l!:a.""'.
, ... .' 'Ei.toire d'un VOYClge fu,it ~n Eo; terre
Jean de Lery, cap. XX; '.' .•.•
212
zemo kako nam posebna imena poma~ <ill; d~bl'o
racunamo, aMasno da s,teknemo kOTIsne y:lreJe 0
brojoev:ima, stavicemo s1edeee ciire kao nazIve bro--
jeva :
Ob~eni naCin imenovanja tih brojeva na en-
gleskom jeste dal'le stalno pon~vljaju mi!ioni~-:
Iiona miliona itd., a po tome Je vrlo tesko ~t=<:l
jas[Je pojmove 0 svim tim broj~vim..a.Os~,:"IJa;m.
Bvakome da sam vidi nebismo 1l1akJj€ bro~1J.h, bo-
lje shvatali ideje b!t'ojeva i boJ.i.e iih.oznaCav~
dlrUgIma, kad bismo svakoj gruPl.09- sest bt'?Jki
dali nov sukcesivan naziv. To pomlnJem sama· z·a-
to da bih pokazao koliko stl pose'::ma imenapotre:h -
na pri ht'ojenju, ne pretendujuei na to da uvoidun
nova imena kao svoj pronalazak. .
7. Zasto .deca ne pocinjuda Qroje ranije.:-:
Deea na primer ne pocinjubail rano da broje, mti
mnogo ili jarko napreduj:, u.to~e, s.v~ ook n~ ste,k-
nu podobru zaIihu drugih IdeJa; tp)e za~ sto l~
ne<liostaju imena za mnoge progreslJe broJeva, .ill
pak zatosto jos Ilel'najusposobnosti da odl'azb~­
canih prostih ideja naprave kompleksne " pa. da}h
pravilno pO'l'edaju i tako zadrZe u pamcenJu, sto
je neophodno za racuna~j;'" A mada ~o. kasno
nauee brojenje, Cesto vidlUIlO da u1'lleJu s~~vi:rn
dobro raspravljati i .zak1juCivati i d~ vr10 ~asno
shvataju razne dJ;uge stvari pre no sto znaJu d;';l
ibroje do dvade$et. Neka deca ope!,kojaZibog sl~-.
bosti pa:m6enja ne mogu da zadJrZe razne. kombl" . .•
deB1·o;S1E,~ naciJe brojeva sa njihov1m imenima uredosledu,
.•..... '
213

njihove zavisnosti i odnose u tom drugom nizu pro-
gresije, nisu .ni do kraja Zivota kadra da sraeu-
naju ill redOlIl predu :rna i neki umeren nizbro-
jeva. JeT ko hoee da nabroji divadeset, ilida
stekne ideju 0. tom broju, mora znati da pre toga
dolazi devetnaest, i dla oboje,. stDjeci na svom
mestu u niztj, imaju pos.ebno ime iIi znak; jeT kOO
toga nema stvara se jaz, lanae se prekida, i broja...
nje ne maze iCi dalje. Prema tome, za pravilno
ra,eunanje potrebno je: (1) da duh dobro razliku.je
dve ideje kojese jedJna od druge odlikuju samo
p? tome sto im je dJodJata iIi oduzeta iedna j~
mea; (2) da on zadrzi u pamcenju imena ill oznake
s~ kombinaeija, pacevsi ad jediniee pa do tog
broJa - i to ne zbrkano i povrsno, nego taeno'll
~nom red'll u kome broj,evi 81Me jedanza drugim; .
Jer ako se on spotakne bilo u jednombilo u. dru-
gom, Citavo brojanje ee biti poremecenO, i osta¢e
samo nejasna ideja mnostva; talro neeemo moci da
dode!I1!0 doidejakoje !3IU neophodne za jasno
brojanje.. . .' . prvobitnoj nameni pripisuj'Ll prverustveIlQ onim
8. Broj m~Ti stJ~ merrjfv~stvari. ..,.. 0 brojuse
rooze primetiti jos i to da je on ono sto druh upo-
trebljava za mexenjesvihstvari. kojemozemo me-.
riti,. a to su uprvom redu prostiranjeitrajanje;
pa 1 naSa ideja 0 beskrajnosti, kad je primenju~
J.emo na to dlvoje, izgleda da nije nistadrugo. vec
beskrajnost broja. JeTsta su drugo.na.se idleje
vecnosti i neizmernosti vee ponavljana sabiranja
ideja 0 izvesnim zamisljenim delovimatrajanjai
prostiranja, kojima se, zbog beskrajn()sti broja, ni~
kad ne moze docina kraj?Ocrgledl:1oje svakome
da je broj jedina od svihnasihideja,koja nasnaj-
sigurnije snabclievatakQneiscrPnmn zaIihom. Jer
neka covek skupi U ieclmu. SUmU br~j kpIiki god
hoee, makoliko bi1p to rnnootvQ njemu se i. dalje
mooe dodavati isb toilko koliko 1 pre icovek
njime nij,e stigao msta blize kraju .~eiscrpne
zalihe b'rojeva, 'jer moze dodavatLdstotako kao dia
214
nista nIJe ni odJuzeo. To beskrajno Q(xlavanje ill
dodatljivast (ako re nekome vise svidi oval,"ec)
brojeva , tako oeigledna ljudskom duhu, i jestepp
mom :miSljenju ono s'1:o n am daje najjasniju i naj-
odredeniju i<lJeju () beskrajnooti; ali () tome Cu reCi
vise u sledeooj glavi.
G lava XVII
o BESKRAJNOSTI
1. B~skrajnostse po S7)ojoj'Wvobi~noj sV?:si
ptzpisuje prosto'rU, trajanju f broju, ...... Ako ~elimo
dJa saznamo kakve je vrste idejakojoj dajemo na-
ziv "beskrajnost", najobolje ee biti dap.ogleclia:q:to
cern'll dub. najnepoorednije pripisuj e beskrajnost i
k1l.ko PI). stvara tu ideju.
Kakomeni izgleda,. diuh smatra konaeno i be-
skooaenoza In!oduse kv,antitet<J, koji se po svojoj
stvarlma koje imajU delove i koje su kacire da se
uyecavaju ili urnanjuju putem dod~;vanja iIi odu-
zimaJnjama i najmanjelg d1eIiea; a ,takve suidej~
prostora, trajaI).ja i moja, koje s,mQr;"zinatrali u
prethodnim gllivama. Mi smo dodnse potpuno.uv,?,-
re).'li 00. je veliki bog, iz koga i Odl koga dolaze sve
swari, neshvatljivo beSkrajan; me§utim, kad mi u
svojim slabim L uskim. wislima priJ.n:enj~j~I?{) syp-.
ju ideju beskrajnosti na toprvo 1 I).aJvJ.8;e bIce,
misllrrlQ< prvens,tv€,no na njeg'0Vo traj;,.nje i sv~
prisutnost; i liZ to, viSe u figurativIlom s:mis1u
(kako ja srnatram), na njegovu 1Il,{}c, .mudros~, dI()o-o.
brQtu i druge atribute, lwjisu opravdano neis,crp...
niIl,eshvatljivi irtd. Jer karl minazivamote atr,i":
bette bes!a'Rjnim, ta Ilasa. i¢leja () beskrajnosti sa,,:,
drZi tek neki odraz i nagovestaj broj;,.Ui prostira ..
nja delli. ill predmetabooje 1Il,{}Ci, .m~ptrQst! i d 9":'
brote; lUi nikad ne mozex:n.o ~aJmsllti. wilko tlh
215
dela da ih ti atributi, ne bi premaSili i pq:-wazisli,
pa :rnakJ:lr th mi u mis.l~a- mno~ili kolik~ god! he-
eemp sa svom beskraJnoscu kOJu ppseooJe beslro-
nacm.' broj.Ja ne rnisJ.:irn da sam,kadar dla b.z~rn
ria koji nac"in ti atril>Uti posfuje u bogu, jer ()n
bes1crajno prevazilazi. domet nasih Wlkih., s~
bnosti' ani nesurnnjivo sadrze u sebi sve rnogllCe
savrs';nstvo; ja sam sarno izneo na kakav ih na-
Cin mi zamisljamo i kakve 811 nase ideje 0 njllio-
voj beskraj nosti.
2. Ideju 0 7wna,cnom nije .tesko stvoriti. - Po-
soo dakle duh smatra konacno i besk=aeno za
modifikacije prootiranja i traj.anj<i, .sad ,treha ra-
zmotriti kako on dolazi dJo tIh P()JInOva. Sto s'e
tice ideje kenacIlJog, tu nernfl veli~h te5ikoCf· '?1Je':-
vidni delovi prootiranja k<>ji de~uJ.l,l ,rut n~.cu1a
unooe Ujedno uduh ideju konacnog; a OblCnld't'
lovi sledJakojima merimo vreme i ttajanje, k.a()
sto 8U sati dlani i godine, jesu ogranicene, ~uzine.
Tez,e je videtikako mi stieeli!OOnebezgranicl?:':'
idej e 0 ve610sti i neizmernosti, kad su ~~~~ti
sa kojima im
amo posJa tak() daleko odJ te velicme
i van svake proporcije sa njorn.
3. 'Kako sticemo ideju belikrajnosti.
ko ima neku ideju 0 rna kakvoj utvrdenoj duzini
-".8v*6
prosfura ltao sto je recimo stopa, zna cia moZe po-
noviti tti ide-ju, d9ciati j.ednu drtigoj i tako dJoibiti
idejuo dye stope, zatim, , d~ju.Ci jo-s jedltl}l, 0 tri
stope, pa tako igidalje a, da nik,ad, ne ~tLgIl:e r;a
kraj sabiranju, bil() da uzima stal'n0 tu lStu ,ldeJu
stope ilida je po volji udvosttuCi, iliopet uzme
ideju'bilo koje drngepozna.te ~uzine~ redm,0 mtli,1.l.., ",
ilizemljin dijametar, iliorbz,s mag.nus; Jer:, hI!?
koju odi tih ideja da uzrne, i I!1a ,kohkoputa da, Je
udlVostruci iIi umnogostruCl , videCidai 'PO;sl(!~
znam kolikog llIIJ:noZava':lja i uvelicava~ja"te sV~je .
ideje jos uvelknema' nikakyog r~og-a <la ~,za\l ..
stavi i da nije niSta bliZi krajll tog sabiranja ne,go
sto je bio ika,d ga ja ;zapOOoo' PoSto moe uveliC<i-
216
vanja njegove ideJe prostora putem do~vanja
ostaje uvek ista, onotuda dobiva ideju obesi!a'aj-
nom pt'!(lstocu.
4. Nasa ideja prostora bezgraniena. -To je
po mom misljenju nacin, na koji duh stiCe ideju
o beskonacnom prostoru. Sasvim je d!'tigo pitanje
da Ii taj beskonacni pl'Ostrn" po idJeji dtuha stva:rno
postoji - jer nilse idejel1isu u¥ek ,dokaz postoja-
nja stvari. No kadi SIno vec pri tome, misljrnda.
mogu reCi qa smo mi, skloni misljenju <iaJepJ:.<:J>.-
stOT zaista bezgraniean, jer nClS, natabu zamisao
pritodno navodJi i sarna ideja prostora ill ,1-Jrostl...
l·anja. Jeir, biloda gledamQprosfur ltao prostir'8.':"
nje tela,m kao' da postojis aIll za se;be,bez~~
cvrste materije u njemu (ier 0, tarr>:"0!ll p<l"azn9rn
prostOTU ne S<lln0 cia ilnamoi~ej1.1, yec&arn ja,
kak() .tni se Cini, i doka~ao, pO:rnoCu kretRJ.'lia teia,
da on nuznopostoji), IlemoguCe je da bi m'U~h
iliad. megao naci ili zamisliti kraj" ill cLalti sell
svom napredoval'lju 'kroz, taj prostOT rnog.ao <bil?
gde zaustaviti, Im1 ltoliko d.asirjsvojumisiJ.0. ¥:a-
terijalne granice, makar to bili i dlijamantskizi-
dovi, ne sarno da ne sprec<tvajuduhudialje; napre-
dovanje kroz pJC:osfur i prostiranje,yec mU,I~<t, ~~
i olaksavaju i p<l"0siruju: jer SVe dJotle dOkle,' to
telo dosire, niko ne moze sumnjati u prootiranje;
a kad dodemo do krajnje granke tela" sta ,nas tu
moZe zaustaviti, sta moze reci ·dJuhu da j.e stigao
na kraj pros.t6ra, kad O!tl opazadanije? J€!t' alw jl"!
za kretanje tela· ovdJe, medu telirna, nuzno da po-
stoji neki, ma i najma!nji,prazari prostor-, i ako,
telo rnoze da se kreee u tom praznom prootoruili
kroz njega (a cestioe materije i ne mogu. da krenft
nikudJ osim u pr<lzan pros;tor),?ndla ¢I"!uve,k ostat~
jasno i ocigledno da se telomoze jednako Ig~tati,"
u praznom prostoru vangranica svihtela, kao i u
praznom. Prootoru llledu telirna; jer ideja ocfstom
praznom prostoru ostaje POtpUIliO, ista, 1:Ji1(jo,' da, ,••~
on nalazi meuu teJi.ma iIi van granica svlli tela.-
217
taj prostoirje uvek iste priI'IQde, mada nije iste ve-
liCin~: Na'taj naCin, bilo gde da duhzamilS!1ida
stoji, medu telimaili daleko od svih tela,on ne
mooe rugde naci granicu ni kraj toj jednolikoj idJeji
prostora, izatonuzno mora' zaklju~itida je on
vee po samojprlrodi, i dJdieji svakog Syog dela,
stval'no beskonacan.
5. I!lto je 'i. sa iaejo7n trajanja. - Kao sro, na-
lazeci da mwerno da, lJOl}avlJamo >dolde h96emo
svaku ideju prost\Yra, .Bti,cemoidejuQ n§izmerno-
sti; tak? isto, nalazeci da mozem0pc>pavljatiideju '.'
o svalroj' quzim .trajanja,' koju imarno u duhu, sa
svom onom peskrajnom s~.birljivosCu broja, sti-
cemo ideju vecnosti. Mi nai!XlJe vklimo u i>ebi da:
nikad ne m<>Zen1.o d<JCt. ~ !lrraja po,nayljanju tih
ideja, kao stty ne lllooe¥JP docL,do ki'aja bl"?janju
(sto je ocigledno. s.yakon1e).. Ali iQ:vdE! '. nastaje
jedno dirugo pitanje: ako iman1JO idjeju veenosti,
to n.e znaci .1a zn3Jno da. :rostoji nelcQ stvarI'l9 bi6e.
cij~ je trajanje yeeno. Sto se toga tice, nllslfu'l
d!aq.naj kOp<JISmatra nesto ilt~ postojisa<ia mOra
!!1uZno ,doei <i?l}eceg s1:O .P9Stoji verno. Ali posto
°
sam toTIle govorio na drugamIIliestu, 'r>eeu, ovde
ni~ta dodJavati,!1'egocu p~ei na. nel<:a druga .1'a-
zma1ranja u ve2;i sa pa&<ml i~jomo beskriiijnQllti.
6. Zasto drugeidejene. mogu da b'Udu;be-
sk:rajne. ---; Ak<:l: je dak(etako'ak0 .mi .sticen:lio idle-
ju 0 tJeskJ:oaj!lOSti· otUJPJa sto. o13aZamo da SffiO ki:ldri
cia bezkraja:rooavlja:mo svoje ideje, maze Be pi:'-
tatizailto 1'11i onda ne prlpisujemo ~.s'1a;ajpost i
Qrugim idejama, a nesa,mQi ideja:rna pl'ostora, i .tra-
janja; jer.i te d~e s'e mogu i.s:to. takq lakoi ce:;;tp
ponavljatf u dlUhu kao i ove dve;a ipak nik(). p&-
kadnezamiSlja bes;ki-ajnu!>latkocq. i beski'ajnu
bielinu, iakp :m{)ze popavljati idejuslatkog Pi be~
lo~ i~1:o< 1iolik0lroIilociii<ieju jal'df. iIi dana? N"~
to .,. ~a oagoyaram; SVf! idJeje za, lrojesmatramo <ia:
imaju deli)ve,i lroje s~ mo~ UV€6avati dodJava..
njem jedhakili iJjj manjih delova, pr1,lzaj,tl.:n.a.m
218
BYOjim. p?navlja:nj~m ~deju 0 :beskrajPlooti.; jer tim
~eskr8:Jmm ponavlJanJem nastaje nepr,ekidnQ uve-
~av:anJe, ~,?me ne r;mze biti kraja. Ali sa drugim
IdeJama nlJe tako; Jer ako naj'V'ecoj idej:! prostira,-
nja iIi trajanja koju imam u ovom tr~utku <00<-
dam ma inajrnanji deo, time dobivam stvarno
UV€C~j,:; .ali <:k<:>. najsavrsenijoj ideji koju imam
(} naJbelJo~ bel~nl dadam idejune~~e manje iIi je-
91~ake J;lellne ~Jer ne mogu dodJati ideju () ne-cem
Jos . belJem), time ne dobivam nikakvo uyeeanje,
~oJ8: id.eja Se ~o~s.te ne 13roiliruje; stoga se raiIi~
?~ IdeJ€,' 0' belim 1 s1. nazivaju "stepemma". Jer.
fdeJe k~j~ se sastQije od delova uV'eCavaju se ak,o
~m . Be dodama i najmanji dJeQi; aliak:o u=ete
IdeJu be1ine koju je vas vid ciopio juce odJ jednog
komacla snega, dodate joj drogu ideju ,1Jeline
?di drugog komada snega, 'koji vidite danas
1 ~;p<?jite ill. u svom duhu, one postaju tak~
r~ecI Je?no telo, sp.oje l>\e, tako d!a se ideja beline
t~ msta neuv~~ava; a a1;:o vee;,m stepenu be-
~me diodamo manJ1, time ne sarno da ga he uve-
cav:amo\ vee ga smanjujemo. Ideje koje se ne sa~
~toJe od ?eloya n,: mogu se uvecavati d<Jlkle g()&
oovek hoce, m pruzati dalje od onog sto dobivamo
preko Cu1a; dok prostor, trajanje i br'Qj, zato sto
5IU ~P?sobniz~ ~Yeeavanje putem ponavlj<'1,nja,
~ruzaJu duhu IdeJU 0 beskrajnoj moguel).J()Sti d~­
IJ~g uveeavanja, tako oa mi uopste ne ,lnoZemo
Zf:misliti prestanJJ.k: daljeg dodJavanja iliprogre-.
BIJe; prema tome, samo te ideje dovode nas duh do
misli 0 heskrajnosti.
!. Razlika izmeau beskrajnosti pro'stora i, be-
s~raJno'y pr?s~ora. - Iako na~a i,diejao beskrajno,-
stl- prmzlazl 12: posmatranja koliCine i heskrajn;e
mo~cnosti puha da uve6ava kloliCinu putem >'Po--
novl?e?og :'lodav~nja bilo ikakvih njenih delova;
mem lpak lzgleda da mi stvaramo velikineredu
svojim ~islima kad vezujemo ideju belSkrajnosti
sa rna kOJom pretpostavljenam idejom koliCine kojl.J
219
dJuh eventuaJ.no moie imati, pa takiQ govorimo ili
r'aSpravljfuno 0 bes.J:rajnoj :k;oliCini~n~no b~­
krajnom prostoru ill beskra]nom traJfl1]u. Nm-
me,pooto je naSa ideja 0 beskraju po momJIDsljet-
1'1ju ideja lroja beskrajno raste, <liok je ideja rna
koje k<JliCine koju duh ima :is;tog trenutika .zavr-
sena unutar ideje beskraja (jer rna koliko da je
velika, ne miYze biti veea ne.gos~oje), povezivati
heskrajnost sa ovo:m drugom idejoltJ. znaCi pri:rIl€'-
niti staticku lll€i!"U na ,Tastuei oibim; stoga. mislim
d~ to nije s,amo beznaeajna finesaako kaZem cia
moramo, briZljivo praviti·' razliku izm€dll ideje
beskrajno~ti prostora i ideje beskrajnog prostora;
prvo jesamo zamisljena beskrajnaprog!r€&ja ko-
jom se duh krece ponavljajuei po volji odahr{\ne
ideje prostora; ali da bi dJuh stvarno iSltekaq idJeju
obeskrajnom prostoru tr,ebalo bi pretpostaviti da
je on vee preSa() tu progresiju i stvarno sagledao
sve te PQnovljene ideje prostm'a, ko~e mu medu-
tim nikakvo beskraj?o ponavljanje ne moze ni-
karl u potpunostipredstaviti; zatoje to ocita prQ-
tivrecnoot.
8. Minemamo idejeo beskrajnompro8to~.~
MoZda ee nam sve to bili malQjasnijeako .,p<y-
gledamo tu PQjavu na brojevima. SVal!:Q ko maIo
razmisH lako ee uvideti beskrajnost brojeva, jer
svako opaza da ne IDooe doCi d() kraja njihovom
sabiranju; ali rna koliko da je jasna ta id~ja 0 bes-
krajnosti broja, jos je jasnije da· n,ema nista be~
smislenije nego sto bi hila styarna idejaojedJnom
beskrajnom broju. Sve pozitivne ideje prostora,
trajanja iii broja koje imamo u duhu, rna koIiko
dasu veIlke; ipak su konacne; ali kad z~isli:m.0
neki neiscrpniostafilk iz koga smo ukloniF Sve
graniee, i u ko:meduh moie beffiITajno. naP'J;'€do-
vati umislima a da nikadJ ne dovrli ideju, time
smo stekli ideju (} beskrajhostj.; a <:>ria izgleda veo-
ma jasna dok u njoj gleda
ll10 salllo ne'!gacijukraja
'-ali ~d hOC€':r:no cia stvorimou duhu ideju 0 ne-
220
kom bes:krajnom prostoru ill trajanju,. ta ideja
ispada wlo nejasna i konfuzna, jer se sastoji cd
dva vrlo razliCita, ako ne i nesaglastla dela. J€!r,
neka Covek stvori, u svom duhu ideju 0 ma kak:o
velikom prostoru iIi broju, jasno je da dub na toj
ideji zastaje i zavrsava; a to je suprotno iedJejibe-
skraj:nosti, koja se sastoji u zamisljenoj beskraj-
noj jprogresiji. To je po m-om miSljenju razlog
zaSto se mi tako lako zbunimo kad pocnemo da
raspravljamo i zakljucujemoo besik-rajnotn prosto~
ru ill trajanju itd. P,(>sto ne zapa.zamo da BU delovi
takvih ideja tneausobno nesaglasni, uv.ek n.am
j€dna njena strana pobrkazaikljuCke koje izvu&.'-
roo iz druge; na primer, id€jao "kretanju koje ne
idle napredJ" dovela bi u nepriliku svalwg ko bi
pokusao cia pomoeu nj'e neStO dqkazuj,e, jerOn.a
u stvari nije nista bolja od ideje "kretanja koje
miruje"; a isto je takva po 1tl.Olnmisljenju i idieja
o bes.krajnom prostoru iii (sm je ista stvar) be-
8krajnom broju, tj. () prostocu ill broju koje duh
stvaffio posediuje, oonosno sagledava i zavrsava u
njima, i ujedno 0 prostoru iIi broju koji su u stal-
nom i beskrajnom llveeavanju i progresiji i koje
011 U mis1il11a nikad ne mooe dose~uti: .Tel.' IlIa
.kako veliku ideju prostora da imam u' duhu, ona
u tom trenutku nije nista veta nego sto je, iako
j.~ ja mogu vee sledeC€ig trenutka udvostruciti,·:i
prodiu2iti tako dalje in injinitum:jer besk.=.inoje
samo ono sto nema nikakvih grani ca, a idJeja o be-
sikrajnosti je sarno ona kojoj u sVQjim mislima.ne
mOQ:emo naeigranicu. .
9. Broj nam PTuta najjasniju ideju d beskTlij-
no~ti. - Mea<t1tim, kao !ito sam. vee rekao, 'Oro} je
po mom miSljenju ideja koja n~lll pruza
l1ajja-
sniju i najodredeniju ideju· 0 8eskrajnooti~ojtl
mozeroo dros€Ci. Jer i kad dub traZi i~f.iu be.skraJ-
nosti u prostoru i trajanju, on Be takodesh.lZii~~
jama i ponavljanjhna brojeva, na printer JIDliol',la
miliona milja iii godina, asvesti· to odredene
221
·d' k'troa san'lO broj pClllllii~e da ne postanu
~~~~~de~~ gomila u kojoj bi se duh i;Z~bio:; a, kad
on sabeTe ujedno 'ko1ik~?od ~~ml1i~na ~~'.po­
znatih duzina prostora Iht:'aJanJ~? x:aJJasmJa. Idle-
ja 0 beskrajnos.ti lroju moze steCl ~€Ste m;aJ.. nY'""
sredeni, neshvatljivi OSltatak beskra~no. S<lJbrr1]1Vl!:
brojeva, kome se ne moz,(O sagle-dati mkakav kraJ
iIi granica. ' .. .'
10. Nase .,.azUCite koncepc~3e besk;a3no8't~ br?-
ja, trajanja i prostiranj1a: - ~oz~c:~ n~m n~sa
ideja beskrajnosti postati nesto J,:SUlJa, 1 rnozd.a
ce nam se otln:iti da je ona. u stvan sarnO beskr8.J-
nost broja, prirnenjena na odredene delove () k<;
jima imamo uduhu jasn·eirdJ.eje "7 akosepodse:tt-
mo da smo< mi obieno skIO'lll da smatramo ttaJa-
nje i prostiranje be::;1l;rajnim, a broj p,e; t()dola~~
oroda sto S,c mi uslucaju broja nal~ZlJllo tako ::0
na jedn0m. kraju: jer post() u Qr,oJu nem.a. ~ceg
manjeg ad jedne jedinice, ID;i se. tu. ~ust~vIJa:n;o
i drolazimo do kraja, dok.s.abmlnJu ill uve~avanJ~
broja ne rnoz€Jn.'C'JIO,Stavitinikakye.?':an):ce - 1
tako brojliCi na liniju. ciji j;?dan ~<lJ =arno p~
scborn . dok se drugi proteze dalJe ods,vega sto
m<JZE,~ zamisliti. $a trajanjenJ, i pros;torom stvar
stoji druikCije. Nairne, posmattaj'UJCi trajanje mi
uzimarno kaodia je ta linija broja p:m;tegnuta ~a
obe sttane u !tle=isliVLl~l1eodlredenu I beskQlna~­
uu rlUZiU'll; tocebiti o·Cigledno SVakomeJ.>:o haee
saIn0 da razmislio svwn pojrn'\tveenosi;i: V€IrU-
jem cIa 6e on tada 'Uvidet~ da ~ma P::ed1?tav-lja sanlQ
produZavanje te beslrraJnostl' 'bro~a 1 na ..'lWgu
stranu, a parte ante ~.a pn.Tte post,kako kazu.J~
kad nli ,pQSmaitz-4In0 Vec.10$t ~ par5Ji.an,~e, me CJ.-
nImQ u stv~i lJiStadrugo yee" poClnlJuCl od sejJe
iI sadasnjeg yr~ena .u,kome.sIn0:pO'llav~jarnou
druh'll tdejegodina, vefoYa., ill .nekih,~glh od!re-'
dJljivih., delQva proslogt:~~a!tlJa, sa ~gledOtr):\ cia
cemp to sabIranje produZltl u .b,eskrlaJno,<;t ~a
je .svojstvena broju; a karl pos;mattarno., yeCJ.1ost
222
a parte post,mi Isto tako poCinjemo od sebe, l'a-
eunamo umnozavajuci buduDe' periode, isialnQ
prod~avamo tu liniju broja isto kao i pre. Kadl
sastavimo ta dVa brojanja ujedno, ani cine one
beskrajno trajanje koje nazivamo "veenost", I
koje nam uvek iigleda beskonacno, bilo u koro
pravcu dJa gledamo" napred iIi nazad - j~ mi
uvek okre6emo u tom. prav<lu onu besko!tl<lCnu
sttanu broja, tj. sposobnost stalnog dodavanja.
11. Isto se dogada i pri posmatranju prootora:
zamisljajuci kao cia smo u centra, mi na sve stra-
ne sledJimo te, nezavrsljive linije broja, i racu-
najuci 04 sebe bilo u kom pravou mi.' uzimamo
jard, mllj'Ll, zemljin dijametar iii o1'bis magnus,
papom.Qcu beskrajnostibroja dodajeIDq jedan
d!rug<Jffi koillw puta hoCemo; pa pooto tom pona-
vljanju idejane moZeffiop(J<>taviti granieu kao ni
brojarnju, mI 12 toga .s.ticemo on,u nezavrlljivu
idejtl n€izmernosti.
12. BeskonJaena deljivost. - A potS'Do nase mi-
sli ne IDogudQci ni do kraja deljivosti kod ma-
terije bilo kai)cV'e veliCine, oordJa i u 1AJme Z<i.nas
pootojI prividna b€Skonaenost, koj<l takqae sadrzi
beskonacnost broja, ali sa razlikom: nairne, u po-
smattanju beslronacnosti prostora i trajanja upo-
trebljavamo sarno sabIranje brojeva, dok 0'11'0 llCi
nS: dcljenje .iodine jedJinice na razlomlce, u kOi!TIe
duh rnoz'e takode 10. in infinitum kao i u ?,tlO!tll
sabiranju, j€r' je i to'u stvari s,amo dQdavanje no-
vih' brojeva. Dodu!\e, niti onim sabiranjemmoze~
mo steo. PQzhiv1lU ideju obeskr'ajnovelikom prO--
storu, nhi ovim dletl.jenjem ideju 0 beskonaeno ma-
lorn telu; jeT naSa ideja ibeskomlenosti jeste, ako
smem tako da bzern, rasiiuca I neuhvatljiva ideja,
u stalnombeZigTanienom napredovanju, idejakoja
se nigde ne moZe zaustaviti.
13. Nema pozitivne ideje 0 beskonaifnom. -
Pasta se beskonacnoot broja s,sstoji samd unasoj
sposobnosti da stalno I dokle god ho6emo oodaje-
223
roo bilo lrojU lrombinaciju jedinica bilo kojem rar-
nijem broju, i poSto je isto takva i beslkonacnos.t
proooora i trajanja, tako da duh uvek ostaje otvo-
rena mOgllenost heskrajnog dociavanja - mislim
cia bi se tesko naSab neko ko hi bio toliko nerazu-
man pa rekao cia on ima pozitivnu idJeju 0 nekoro
stvarnom beskonacnom broju; a ipak ima takvih
koji uobraiavaju cia imaju pozitivne. ideje 0 bes-
krajnolIl trajanju i prootoru. Mislimda bi za razbi-
janje svake talkve pozitivne idej·e 0 beskrajnom
bilo dovoljno zapitati onog koji je pocseduje: moZe
li d10dati nesto toj :LdJeji ill. ne moZe? Time bi 5e
lako dokazala pogreSnost takvei4eje.l\1isliIll da mi
De mozemo imati pozitivm.l ideju ni 0 kakvom
prostOT'll ill trajanju koji nisu saf;tavljeni od po-
novljenih brojeva stopi;l. ill jarda, odnoon-o dana
i godina, i sq.merljivi sa njima; jeT to s<u obiene
mere 0 kojima nas dJUh inw ideju, i pornoCu kQ-
jih ocenjujemo veliCinu te vrsre koliCina. Stoga,
posto icieja 0 besk01'lacnom. pl"ostom ill trajanju
mora Dumo biti s.astavljena od beskouacnih de-
loya, ona moze biti besdco!J.'ll!cna &&1"4o,n smislu
beskonaenosti broja, tj. sposobna za sta>1no doda-
va:nje; ali ne mOOe biti nilrnkve stvarne, pozitivne
ideie 0 beskrajnom broju. lVIislim, nairne, da .je
ocigledno da sabira:nje konaCnih stvari (naprimer
svih duzina 0 ~ojhna imamopozitivne idej.e) moze
pr{j.izvesti ideju 0 besk01'laenom samo u sanislu u
kome ,to qni broj - koji se sag.toji od l),abiranja ko.-
nacnih jedinica, i koji nagove!\tava ideju. besko-
nacnog samo time sto mi vidim<- da smo k<uiri
da stalno poveeavamo 7Jbir a dia setime nista ne
pribliZavamo !traju te progresije.
14. Oni :koji hoca' da d<-kazu cia je hjihoVa
ideja 0 beskrajnom p<citivna,upotrebljavaj1.l za
to, kako mi izgleda, jOOah saljiv dokaz: uzimajuCi
beskrajno kao negaciju kraja, kazu dJa je sam kraj
negativan,a nj-egova je negacija pren1a tome po-
zitiV'na. Ali lliko uzmemo u obzir dta jekraj ±1elrog
224
tela s:uno n~egO'\T krajnji deo ill povrSina, onda
se mozda ne,::mo talro lako sl~ti s tim da je kraj
p:osto negaClJa; a amo nelro .J0szapq.zi di;l. je kraj
n~eg,oyog pera ern ill beo, taj ce bitt sklon lnisije-
nJu d.a je kraj nesto viSe nego proota negacija.
A ":f:0govopmcr 0 traj1Ulju, .kraj nij-e prosto ne-
ga?Ja post?.ian}a, ~ego n.i~gO'\T .poslednji trenutak.
All alC? o~ bas hoce dJa Je kraJ sa,mo negacija p<>-
~toa~J;a, Slguran.sam cia ne rpogupore<'ii. bar OOda
Je POoet~k ];>rvi i\ir'ellu.tak bici;l., i da nikp ne zami-
Mja p:ocetalk ka,o prpstu negaciju' pr-ema tonJ.e n:;J.
()\Snovu njihovog SOPStVeinOg .cJ.0ka'za, ideja-iec~osti
ct. pa.,.te r:nte,. QdnoS'Ilo trajanja bez pooetka, samO
Je negat1vna iclJeja. .
. ..1 5 . Sta 1i:pozitivno aSt negativno ),/,naSqj
CL
zde]z. 0 besk.,.(Z]no~. ~. PrizILi;l.jem.ipakdiaidJejabe--
sckram<Jg sq.:C!rZi. n!"sto, pozij;ivno UOOnbsu ..na, ave
stv;;u} na koje. jeprirnenjujenlO. Karl ho-eemo cia
zatnisli~beslcrcajanprost01."' ili tra,janje, mi. u prvi
~h Obl'Cl1J(). stvorimo n:elcu vrl0krupnuideju, na
~er ()1"41Uornma ve;kova ili milja, i po mogu6-
nOiS<tl je uqvootrucimo i unmogostruCirno nekolik;o
P'llt~.. Svesto t~nagomilamo u mislima jeste
poz:ttlVno;. ~o je.zbl: "eli~og broja pozitivnih ideja
lJiI'os tora ill traJanJa. Ali 0 onome SOO jos o'staje
PTekotoga mi nemamo baS nikakav 'P.ozitivanod~
r€;dr-n pojarn' kaosto nimornar nmra POjaIllb du-
bim lnorr-a. ka-Q1Sipusti velik dee> svog. kanapaza
mere-nje pane dohvati dno; pc> tome on sarno zna
da je dubina toliko. i toliko hvati i vise ~ali:tro-­
~ jetovi~e, 0 tome on uopste nem.a odreuenpo-.
Jam.; a 'ka'C! bl on SItalno dJodava.o kaThll!pa, avisafk ll"11.l.
stal'llo tonu<o bez zaustavljanja, onda bi njegov p.o.-
~(JIzaj bio sl1~an. poloZaju duha .koji 'P"<tzi potpuBU
l od,el:tenu IdeJu, 0 beskrajnosti. U. toi1Il slueaju.
bilo ;cIa. j~ ~nap qug deset hvaUili desethilja~
hvatl, ml Joonako malo 2JI1,am()·o, on~st() leZi
.9:u~lje o>dJ toga; sticemo sarno neja:s.nuirelativnp.
IdeJu da to nije sve, da se m.o.zei6 jQ~dalje,]:mh
15 :O:l;on Lok
 ima pozitivnu idejU 0' onolikO'.lll prostoru koliki
maze dJa obuhvati; ali· ka,dt se ttudd da ga ueW
beskrajnim, onse stalno Girl, staluo ide' cia1je, i
ideja (} njemu ostaje uvek nesavrsena inepotpUr-
na. Onaj pmstor koji duh sagleda kad pOsmatra
velieinu daje jasnu slikq. ipozitivan je u razumu;
ali beskrajnost je joil "Ma. (1) Ptema tome, ideja
o "tolikom" je pozitivna i jasna; (2) ideja 0 vecem
~?de je jasna, aU to je sarno relativna ip'eja; (3)
ldeJa 0 necem toliko ve6ern dJa se ne mOze 0;01.1-
hvatiti ocito je negativna a he, po,zitivna.Jer nil
ne mmzemo stecipocitivnu, jasnu. idJeju 0 rna ka-
kvoj veliCini prostiranja (a za tim se ide kad se
trazi ideja beskTajnog) aim nernamo • 1111vfltl1iVit
ideju 0 njendm ddl1l€nzijama; a mislim ,dJa •nikone
moz~ traZiti takvuoQll'edenost. u necem sto i", be;..
S:-CraJno. Jer 'kad bise rekl0<.1.a. Co·veI~ imaJ?'?2:I.;"
tivnu, jasnu ideju (} nekoj kolieini a ne zna koliko
j e wlika, to bi Wo isto toliko TazUhUlO kaoTli:&l
bi ~e reklo (1a neko ima p~tivnu; jasTIU idejwo
,broJu zrna peska na morskoj .obali, iako neina
koliko ih je, vee sarno da ihima viSe' od dvadJeset.
A bas tako "sawsenu" i "pozitivnu" ideju dbe'-
skrajnom prostoru iIi trajanju ima onajko kaz.e
da je ta ideja veCa nego' trajanjeili prostiranje
deset, sto, hiljadu, ill bilo koliko nilljailr godina.,
o .kome on moo.e ilnati ill ima pozitivnu id1ajU;
mlSllm cia je to jedJina idJeja o.bes;kriajnom'koju mi
mozemo steeL Pr~a tome,svesto leZi daljeod
nase' pocitivne ideje, u pravcu, beSkrajnooti,nalaZi
se u tami i ~rna svu neodredenost iu,ejasnost ne-
gativne ideje; jaznilffi d,!l j~ne shvataml d1a je
ne mol5U shvatiti koliko bih hteo, jer. je ,to su'vis:e
yeliko za ograIJ.ioenu 1 uskuspolS'Obnost; a onosto
je veCim delO'ln nedoshlpnO mo111 shvata'Pju, i 0
~e~uimilffi sarno nejasan nagovestajda je jos
vece, svakako j~ ve'Pffi~ dalek,o' od! pozitivne, pqt;..
pune ideje.Jer ako Irozemo dasilffio izmerili iii
presli toliko i toliko neke kolieine PI' joif nismo
226
dooli do kraja, time sarnO kaZemo dta je ta koli-
Cina jos veca. Prema tome,' negiranje kraja bilo
koje ko.JiCine znaCi dJrugim reCinmsamoto da je
ana veea; a totalna negacija kraja znaCi sarno dJa
nosdrno to "vece:' sa sobom usvim koliCinskim
progresijama koje vrSi nasa misao, ida ideju a
,joe vecem" d()dajemo svim idJejama ° kolicini
koje imamo ili bismo lllogIi da im#ffiO. Ostavljam
$vakome da sam prosudi maze Ii takva ideja biti
pozitivna.
16. Nemamo pozitivne ideje 0 'beskrajno'lTl.
trajanju. - Pitam onelkoji kazuda imaju pozi-
tivnu ideju 0 vecnosti, da Ii njihova idieja traja-
nja ukljucuje U s,€bi sled? Akone ukljueuje,. ani
hi morali dapokazu.kakva je razlika izm~u nji-
hovog pojma trajanja primenjenog na yecno bi6€'
iistog pojma, prlmenj enog .na .neilto .konaenO; jer
mozda ce se naci jQi; IjudJi, os£in:men,e,:!roji ce im
priznati dJa nIsru kadri da razumeju tu stvalr, j dia
ill njihov pojam 0 trajanju prlsiljav:a da smatraju
da je sve ono sto ima tr~janje duZe.danas nego sto
je bilo jUge. A ailm se oni, cia hi izbegli sledu vee-
nom postojanju, pozovu na sholast~~ki puncty.m
stans!, nilslim da time neee rnnogo POpraviti SWar
niti nam pruZiti neklu. jasniju 1 0d-r"edeniju ideju
o besikrajnom trajanju, jer za mene nista nijetako
nezamis1iyo kai) trajanje bt)Z sJedJa. Osim toga, aka
taj punctum sta'f!,$ ista zn:aCi,onsvaik.ak.o nije
qua'/l!tum, ;izato s,e ne moZeadno;;iti .na konaC:no
ill heskonaCno. Ali ako nase s1:,bo shvatanje ne
mOOe uopste odvojiti nizanje od tr;:J,janja,. oillda
nasa idteja 0 vecnosti moze biti sarno id~ja 0 besko-
nacnam nizanju trenutaka j;rajanjau kojim.. bila
sta posteji; a dJaIi neko iIna iIi moze imati ideju
o nekom stvarnom besikonacnom bmj.u,to IIl.U
ostavljam da razmatra, sve dJok, );aIj njE!~o'v: bE!s'!to-
naCni broj ne bude ~o velik da' mu on sa,m
ne moze vise IDsta dodati;a cini nil se da ce i .<.:l'I:\
, N epomicna tacka. - Prevo
15" 227
 ~ dok bude mogoo uV'l:'c<IV'ati svojb:roj,
sam, BV", • , ..J~'_ 'to "
smat :l:'at 1· da J'e ideia
'J.
do IIwJ€, ,J€'' .VJV<X\O nes SU"ji'lSe
mala a dJa bi stvarno ibila he&kraJna. , .
17. Wslim cia ce svako ra~o,stvo;en~:
. ,....;s,· Biko sarno htedrrJ,e da lSPlta SV0.l'e ill
1cOJe
.. ~ 'u, . b ' d .. d ' "d .
hilo Cije drugo postojanje, n:elZ ::zn?OOlO) eJ~
m'lldrom. veenO'lll bifu kOJe UlJe :unalo pooet~,
? svakako imam upraV'O takvu idej'll.? bes~aJ­
~orn. trajanju. Ali PoSto. je ta neg~C1Ja POc;=tK.a
samo negacija jedne pozrtivne stvan.. on~ ne :r:n.
daje neku pozitivnu idej'll 0 beskraJnosti; .1 kadi
god pokusam da svojim mis~i.r:?a d~egnern .takyu
ideju, priznajern da se 2lbunJuJeIl?- 1 da.-u:opste ne
mogu postiCi nero jasno shvatanJe 0 ill?].
13. Neroo pozitivne ideje 0 bes1cr~~om.pry­
staru. ~ ana:j ko misJ.i da j.e stekao pOZltlvnU ld~U
o bCiSllttajnom p!'OStOI"U vi.diece, ak0 0 .torm~ bolJ.e
razmisli, da ne illOO€steCi pozitiV'!1u ideJu m 0 n,aJ-
VeCerr1 kao ni 0 najrnanjem prostoru. Jer, ~.ov~:r.::
poslednjern S'luCaju, kJoji je na. izgled lakSl 1 bh~l
" vern shvatanju •mi mozemo steei saroo J:'€'lati-
::'ujdeju omal~ ikoj'e Ce.~velk ~iti.manje n~o
bilo sta 0< eemu imamo< pozrtivnu iJdJeJu. Sve nag.e
pooitiVne ideje 0 fila 'kakvoj koli~i, v-eli!=j ~ m:a-
10j, uvek :ima.ju rgfanicE>; diokna:>e.r;1ativne.lC1e:Je,
po 1oo1ima mozemo srlla1no dOdav~h Jedn~ 1 odu-
zimati Cd. dTugog,nemaju gra::1ca. Or;o. sto .pre-
ostaje, bilo velilro ili ma1~n~, lez:: u tattiN'
1 ,0 nJe~
n€nlaftno nikakve drUge IdeJe OSlffi dia moo
dlno uveeavatia drugo smanjivati ibez presta~!ka.
emo
Je--
Tucak i aVaID, BVeS6€'. nelki delie rnat;ri~~ ::;a n~e­
Ijivost isto tako brzo k:oo i naj~cl~:VI]a =sao
matem.atieara" a. .g,eometar moze, SVO]lm lauoero
izrnedtd besk~actli pro~tor ist() tako. b;rzokao s1;o
ga filooad' mooe najbrZim leto!Il.1J1isli d~,~l~ ra-
ztnfs1janjem shvatiti; a to zna.ci. steer p=tlvnU
ideju·o njerou. Ako covek Z;aml~ ~b Sa trom~
rom. od jednog inCa, 00 0 tome .1Il?-~ Jasnu.I PO:l-
tivnu ideju; isto tako,mo.~e zamJ.Shti rp?lOVlllU, oe:-
228
tvrtinu, osminu ad toga itd., sve dJok ne, dade do
ideje 0 necem vrlQ malom; ali ne mme dadopr'e
dio ideje 0 onoj neshvatljivo maioj koliCini koja se
maZe dobiti deljenjem. One jos manje kolicine koje
ostaju isto su talro udalj€ttle cd njegove rnis1i kao
i na pocetk\t;. stoga on nikad! ne maZe da stekne
j<lSllU i 'Pazitivnuideju Q ornoj malco. !k,oja (pIIT>1rzl-
1azi iz beskonacne. delj ivosti.
19. Sf:(/. je pazitivno a stanegativno u. naSO]
ideji beskonacnog. - Sva!ko ko Ulplravlja pogilOO
prema 'besfu<tJillOSti '[liOonje, kao iito sam rekao,
time 8to stvori s€lbi nelru veom:a ~ ideju
one VTSW 0 kojoj :rni$]j" tj. prostara i1i trajanja; i
onua veroiVatno ~a svoje misI:i't.llll'JinO~v:ajuci
u dOO'll tu·ipl'VU ~u ideju, ali :tLme-nedolazi
nista blize nek.oj jasll1JOi, pozitiv:noj iJdeji ,oOl11Oil1}e
sto proost.i;ljre do pKJlZitivnolg 'belSikona'imog, kaO s;Oo
ni =.a. j seljak nije mogao ,oooekati (]a, vada p1'9"'
tekne pa da prede reki:t kraj mje 5e s.tajrao: .
Ru.sticu.s expectat dum transeat amnis; at ill,e
Labitur, et labetur in omme' volubilis aevu.m.1.
20. Neki misle da irnaju. pazitiV1tu. ideju 0
vecnosti, a ne 0 beskonaenom prostaTU. _ Sretao
sam neke Ijude koji prave tol.:i'k:u razliku iz:mectu
beskrajnrorg trajanja i· 'beskrajnog :tJrostbTa dJa 8U
rubedili se-be da imajru pozitivnti. ideju () vecnooti,
ali cia neroaju i ne mogu imati nikakV:u ideju o be-
s'krajnom. prosrtoru.. Mi:sJ:i,m da je ,rnzlog njihove
pQgre'Ske sledeci: post<> su pravi1nim razmatrailljern
UZl'oka i posLeddca naSH da treba nuZn0priznatFda
post<>ji new yeeno bire, pa potom smati'aju dJa re~
alna postojanje tog bica tlhl.lhvata njihovu idiejlll
vecnooM isamerljivo je sa njoil'll, a post<> SIU s dru.-
ge straner zakljuC:ilida ne SaulO da nije nuzno, ye~
je, narprotiv, naizg1ed besmisleno smatrati dJa bi
telo moglo biti bestkrrajno, OI11i prebrzo izvodeo za~
• Seljak ceka da P1'oi!e ~eka; no ,Dna
Tece. i -teci ce bTza, 'U veku 'Vekova. ~ Prev.
kljuCak: da ne mogu :i:mati nikakvu klIejuo beskraj-
nom prostoru zato sto ne mogu steCi ideju 0 .he,-
S'krajnoj materiji. Taj zakrljueak je po mom mi-
sljeniu vrlo loSe iz~en; jeT. postojanje rnaterije
uopste ntije nuzI10 za postojanje prostora, kao sto
nipostojanjekretan~aill. ~unca ~~je .~UZ!1~ za. u;a-
janj,e, iako se trajanJe oblcnO men nJ1lne ; 1 =sJ:h;1
da coevek nesurnnjivo moze irnati ideju 0 deset hi..
Ijada k'Vadratnih mtiJja, iako ne poo~oji nije:Ino
:telo te velicine kao i idejll.o desetIJ.ilJa~a godma,
iako ne' postoji nij edno telo. takye starQ&ti. Meni
izgleda dJa je ideju 0 praznom prostorubez telfl
isto tako lako zamisliti kao zapI1eJDinU:bu:Sela bez
zita, iIi supljinu orahove Ijllske be:z je~~ u Iljoj;
je!t'.ako mi imamo ideju obeskrainO!ffi .pr~toru,
time uopste nije nu:zno uslovljenopostoJa;rJe ne...
!roC' beskrl3.jno protegnut()g L"VI'Stog tela; isto ,tak0,
sv~t ne mora da .bude veGan zato stomi imaID(}
idJeju 0 beskraino<;ti' trajanja.. zasto. hismo •.mis lili
da nasa idieja 0 beskrajnom prostD!t'U zahteva kao
po.rursku stvarl10 pootojanjematerij~, kad vi~o
dIa je naSa ideja o.budue.em besilrraJnomt1.:aJaIlJ?
isto tako jasna kap. i ,ona 0 proSJ.om? (doduse. rm-
slim da niko ne smatra dJa. moZello zamisJirti rna
koju stvar Mja postoji ill je postojala u tom budu;
cern trajanju:). Nemoguce. je,.naravno. yp?vez~~
nasu ideju <:.>lmducem traJanJ;t saS{JJdasnJIIDv;!1~
ProSJ.im postpjanjem, 00 sto Jenemoguce ucmlti
da id'e'je jl1cerasnjeg, da!1asnjeg i slltra~nj~~ ?P>dJu
je<lno, iIi spojiti pro.slo ibU!duc~vreme J.1J-~tr .ga
sav:remenim. .Ali ako ti Ijudisrna'trajudalInl3.J111a-
snijej.dJeje 0 beskrl);jno:ro trajanj~ nego 0 beskrai.;:
nom prostoru, zato 51;0 J~ne;svmnJlvodabog ~top
krarz; Svu veenost,dok s dru:gestranepeposto]lW-
ikakva stvarna !l1atepja koja bi imala tstoprosti-
ranje ka<> beskrajnLprostor; treba ipak priznati da
oni filozofi koji misl<i) da }eooikrajni prostar.ispu-
!!ljen boZjom beskrajn0rn. sVeprisutnoscu, a bl'1;-
skrajM trajanje njegovim v"Cniroppstojanjem,
imajll podjedriako jaspu idJejll0 beskrajIl:'YU,J. pro-
230 '
,-.
starn kao i 0 besikrajnom traja;njl.l; IThaJda. jalIliCS1fm
da nijedlan cd njih ni u jednom ni u drugomslu-
caju nerna nikakvu pozitivnu iodJeju 0 ~eskrajtio.sti.
J€!t' rna 'kakvu pozitivnu ideju kolicineoacovek
ima, on je uvek maze ponoviti, dodia,ti jednu dl:'U-
goj, isto tako.lako kaosto rooze sabrati idejedva
dana iIi dva k'Or<J'ka (tj. pozitivne idej'e di\lZinakoje
ima u ouhu) i' ici tako daljedokleged hoee; pa
tome, ako covek ima pazitivn11 idej'li 00 beskrajn{)In
trajanju ill prostoru, on moze sabrati dive beskraj~
;nosti, iCak uciniti jednu bes'krajnost beskrajno ve-
150m odt druge; a to S11 isuviile grube besmislice ada
Pi ill trebalo pobijati! . .'
21. Toboznje pozitivne ideje. 0 beskraJno~ti
uzroci pogresaka. - Ako iposle sV'sga. toga jos ima
Ijudii uV<;'1)enih da irnaju jasne,pozitivn,e, shvatlji,..
VEl ideje 00 besk:r'ajnosti, treba im o&taviti tu nji-
hovu privilegiju; i mem ce{kaa i nekim drugim
meni poznatim INdima, k{)j~priznaju dla nemaju
takv,e ideje) biti veoma drago daed njih nesto
vis,e na,1.l'lfun. Dosed sam,paime, b1p sk;lon rnisljoenju
da su Oil1e velike i nerazmrsive poteSikoceu koje
staln{} zapadaj11 svi kojiraspravljaju 0 beskrajn~­
sti p!t'ostora, trajanja, iii dieljivQsti, sigurniznaci
neke pogreske u nasim idejama 0 peskrainosti, i
nesrazmera izmedu prirode te ildJeje i nase egra-
nicene moci shvatanja. Jer kad Iju1;!i taka govo:ve
i raspravljaju <) beskrajnom pr.ostoru iIi traianju
°
kao qa imail1 njima isto tako potpune i pozitivne
id.eje k:ao sto imaju {) iItlenima koja upo·treblja-
vaiu ~ njill, iIi <) jar9fLl, satu, ill drugoj nekoj od-
redenoj kolicini - ondianijecudo sto ih neshvatlji-
vost stvari <) kojoj raspravljaju iIi razmiSljajuevodi
1,1 zabl,Lne i protivrecja, i1jto njihoviduhovipo-
pustaju pod tezinom predmeta koji je suvisevelik
:i moe'!n da bi ga oni mogli saglooati ikon-
trollsElti. .
22. Bve te ideje do laze izosetaireflek#ije.
Ako sarnse doota ,dJugo zadrlao. ~~. .,,' atr.an....jU·
.•
,?~'
J;I{'I- "v""<.;;:~
,:",,'" '!f.~,"231
i~l~ ~~
'·f~ tt. ,\\
l.'~ JJfl/mka
- ,.... .8
trajanja, prost.ora i 1::>~'oja, i onQg sto. pr:o~stiee iz
razrnatranja tlh StVaTlli - beskra]nootl - lpak ne
bih rekao da sam se zadrlao na tome vise nego
stO je~trel:mo, jer malo je. pros~ id:j~ Ciji bi
modusi davali toliko posla IJudsikim mlsllma. Ja
n,e mislim da raspravljamo njima u svoj n:jihOV'O'j
smni; za maju svrhu dmoljno je da pokaZemkako
ihduh dobiva takve kakvesu, iz oseta i reflek-
sije, i kako eai.
i nasa, ideja. b~skr~jnosti, ma k?:
liko izgledala· udaljenaod 'sVlh culmh predimeta, ill
radnji naseg duha, ~pak potit-e iz njih, ,kao i sve
d!rvge ideje, Mozda neki matematiea,ri kedi Stl cia-
1eko otiSli u s.pekulacijarna uvode ideje 0 beskraj-
nQstiiU sVQj duh na neki dru~ naCir:; ~ ~ ob:
zira, na to i ani lill',k:a.o i SVI ostall l]udri, s,tekh
svo}e ,pry~ ideje 0 besik:rajnQliti iz pseta i refl€'kEii-
je, na naCinkoji s;Jmovde izlozio.
Glava XVIII
o DRUGIM PROSTIM MODUSIMA
1. Modusi k-retanja., - Iako sam't1 prethod-
nim glavama pokaza,q ka:ko dub, polaZJeeL od! pro-
stih ideja dobiv.enihosetom, uspeva' daa<Jpre eak
do beskrajnosti - ikoga,maJda izgleda Jrrajn;jeuda-
ljena od! svakog eulnog opaZaja, ne lSadrZi 'Ustyari
nista ositm prostih ideja Jroje je duh d0'b~., preko
Cula i kasnije spojio pomoeu sV1Oje' sposobIlosti po-
navljanja idJeja; iako, kazem, imamornoMa, vee
dovoljno primera prostih medusa .tihpTOOtih ide~
ja OS€"ta, didvoljno cia .pokaremo k~o ih duh do-
biva ...... ipak Cu, za voljn metoda, izloZiti, rna i
ukratiW, jpS neke, odtih modusa, paeu zatim :pI'\':-
Ci na sl(l(Zooije ideje. ' "
2. K,liziti, valjati se, padati, hodati, PUZiti,
ircati, plesati, skakati, posl~akivati i mnolltvo dtr'U,.-
gih reCi ,koje pismo jos :mogli nayes:t:i,sve Sou to
reCi koje syak:() ko razlJIDeenglesld treba samo da
232
Cuje pa da odmah stvoriu svoni dlUhu odJredene
ideje - a s",e' su oneu styari sarno razne mo'difi-
kacije hetanja. MQ'dusi kretanja odgovaraju mo--
dusnma prostir<mja:"brw" i "sporo" jesu dve ra-
zlieite idleje kretarija, eije, sU odredb-e naeinjene
0<:1. vremenske i prostome uda1j.enosti sastavljerrih
zaJ€dno; :prematon:e, to "'U kOilIlpleksne k1eje koj.e
obuhvataJU vreme Iprostor-zajedno sa kretanjem.
3. Modrr.si zvukova. - Sliept:l: raznovrsnost
im~ju ,i zvukovi.Svaika arliku!ltsana rei;, jes:te po'"
seb~ mo~fikacij<l; ~~; otudavidimo da,se.po~
nlO>cU takVlh modifika'ClJaduh lTIJO,ze,preko eula
sl:Uha, snabdeti gotOyo b.!skrajnim brojem ,?O'seb-
nah ideja. Ne uZimajuCi 'u obzir 'Posebne hiko'Ve
ptieni zivotillja,zvukO'Vijos mogu biti modif~<J­
vani u razpovrsne no~ razpihduzma, koie . sa-
~ayljen,: uje(~no,saCinjavaju ogui(ljp.mpleQ{Isnu
.:deJu kOJu n~vamo "me1oclijon;'''; tuidJeju n1.ozda
lma u duhu muzi,car kad ne sIuS<! i neproizv'Odi
~oy;e, .vee tih(), u maSti,razmis1ja 0 tim tako
spojenim idelama, ....,.,
4. Modusi boja. - Modusi Doja takode suvdo
raznovrsni; neoke o,dl p.jihzapazamo ka,o. razliCite
st~e, iIi kako se ka:?\e ,~nija;nse" ist€' boje. Me-
dutrrn, kat-o J11i vr10 retko, bile za korisl:'lU bilo za
zabavnu svrhu, sastavljam",s.arI1.e booje, vee oMeno
uz nji? i?e i neki obIik- ikaou slikanju,tkanju,
vezenJu, ltd, __ mordJusi kale zapaZamo na.icesce~u
m~s.)p.ti, ~stavljeni od ideja raznih vrsta, tj.od
bOle loplika, kao na primer lepota, duga itd/.
5. Modu,si ukusa. ..... Svi slozeni ukusi i mirisi
takode ;sou medusi naCinjeni odJ pr(jstih ideiatih
cula. Ali posto za njih veqnom nemarnO: naziva,
mi ih manjezapaZamo i nemoZemo ili,staviii nil
hartiju; zato ih tie mogu nabrojiti, vec ihm0r"aIn
prepustiti mislima i isk.ustvu mog.cita
oca, . "'
6. Neld prosti rrwdusi nemajJ imena. __ :tv.r0Ze
sma-
se 'Uopste prin;tetiti cia oni prosti modusi koje
tramo razUC:ifuri stepenima iste proste ideje, mada
233
SU nmo;g:i od njih sami p? seb.i sasvim pasebne
iJdieje, ipak obieno nema~u. nikakvog POS~1:>Il?g
wena niti se rnnogo za<pazaJ~ kao zasebne IdleJe,
jer su' razlike medu njima. vrlo mal~. Pr,,:pu~tam
dJrugima cia razmislj8;ju 0 ~~e. da Ii s~ budl. za.-
nemarili te moduse 1 ostavlIi lh bez lmena zato
sto su im nedostajale dovoljno precizne mere
ikojima bi ih razlikovali, ill Zfto s.ID. imzna-
njoe 0 tim raz1jkarrta: ne bi. 'bilo nIl <xi ~
potrebe ill koristi; za mOJu svrhu dovolJIliO
je cia pokazem da Bve nase pros~7 }4.eje d.olaze u
duh sarno putem oseta i reflek:siJ€c.1 dalh d:lh:
postoih je dobio, moze na razne n~=e ponaylJati
i kombinovati, prnveCi tako n{)ve". kon;pleksne
ideje. Doduse, belo, crveno,slatkB ltd. r;lSu Pre-
trpeli modJifikacije, niti su kombmovan}em pr~
tvoreni u kom?leksnf) Mere koje .bismotrlo~li ime-
novati i svrstaft; ali BU zatolleke druge proste
ideje (na primer ranije navedene id'ej,;, jedinstva,
trajanja, kretanja itd" k~o i sposobrl<Jcst .inrisUe-
nje) bile na taj nacin modifiko'/<ffie u veliko rone--
stvo raznih kompleik.snih. idleja kO'je imaju svoja
imena.
7. Zasto nekirnOdusi imaju imena, a :neki ne-
maju. - Razlog je tome 'PC> mommisijenju to st()
je najveca Ijudska briga <?e>vek ~edud:r;;tgim Ij~­
dima i zato joe .cov~ku bilo naJPcm-ebmJe~nanJe
o Ijudirna i njihovim akcijatrla, i medusobnc> ~­
opstavanje tog.znanja;;.stoga su Ijudi stvorili vrlo
precizno diferencirane idej e 0 akcijama i dali in!
imena cia bi takJo sto lakse, be:l:. yelikih obilazenja
i opisi;"anja, mogli pamtiti stvari. sa Kojima su sva.-
kodlnevlW imali posIa, :i. raspravljati 0 njima,. kao
.i ,ella bi sto Iakse i brze shvatali stvario kojima
su morali .svakodnevno daYll.ti i prirnati. obavesre-
Ilja. Da je to tako, i ooal.l Iju:di,atyarajuq razne
komple'ksne idJeje i oojuei im imena, bili najvise
rukovodeni oSl19Vnim cilj",IT1. govqra(tj. cHjem cia
na stO kraci i prak,ticniji naCin B:r"67lesu :misli. je-
234
dan drugom), oagledno sve40ce oha imenakoj<;l su
pronasli ve,staci raznih struka i koja oni prime:-
njuju na razne kompleksne ideje 0 mOclifikacija-
IDa radnji iz tih vestina, da bi mogli brze1.1p1.1 C1 _
vati druge iIi raspravljati sa njirria 0 struci;8. te
ideje ne pos,eduju ·ljud!i koji nisu upueeni ute. veo-
stine, i zato reCi koje ih oznacavaju ne moze ra-
zumeti vedna Ijudiiistog jezika. Na primer, colshi-
re, drilling, filtration,. cohobatio:n1 ; sve te re.Ci
oznaeavaju izvesne kompleksne ideje koje retko
dolaze u duh bilo kome ooim onog malog hroja
Ijudi Cije je ianimanje takvo da su 1m ti pojmovi
stalno u mislima; zato ta imena obieno razumeju
samo kovaci i apotekari, jer su ani saini stvorili
Ikomple~neidejekoje te recioznaeavaju i dali 1m
imena (iIi ih prirnili ad drugih), pa zato Cim ill
euju odmah stYlore te ideje u svomdJuhu; na pri-
mer pod cdho1;;ation oni razumeju sve proste ideje
k'Qje oznacavaju destiliranje, pa sipanje destilira-
ne tecnosti nazad ka ostatku, i p<lnovno destilira-
nje. VidIimo, dakle, da postoji mnostvo prostih
~deja (Ba primer ideja ukusa i mirisa), i jos vise
modusa, koji nemajuimena. Te ideje i modusi ili
nisu bili dovoljno zapazeni od svih, ili pak njihovo
zaJpazanje nije bilo od ne'ke V'€!liike koristi za Ijud-
ske posloV'e i saobraeaj, pa zate> nisu dobili l=ena
i 11Ie smatraju s·e za vrsw. 0 tome eemo reei vise
dirUgom prilikom, kad budemo govoriJi Q re·c:in:1f\.
Glava XIX
o MODUSIMA MISLJE~JA
1. Oset, seeanje, posmatranjeitd. ~ Kad duh
okrene.pogled unutra, prema sebi, i posmatra. svo-
je ropstvene l'adnje, prvo sto sedesava jeste:mi~
'Prvu ad ovih reel nema nijedan od veliklllengle.
skih recni1ka; ostale znac·e: svrdlanje, tiltriranje,redestl-
lacija. - Prim. prevo
235
 sljenje. U misljenju dlUh posmatra velika mnostvo
raznih roodifj;kacija i otuoo dobiva odredene ideje.
Na p't'im.er, svak'.o delo;vanje nekog spoljasnjeg
predmeta na telo praceno je aktuelnim opaza..
njem; PoSto je ono razliCito ad syih drugih modi..
filkacija misljenja, duh Od njega. dIobiva posebnu
ideju koju nazivamo "oset",.ato je, da taka ka-
zeroo, stvarnoulaZe!J.je. bilo koje idJeje u razucrn
preko Cula. Kadise ista ideja opet pojavi, pez de-
lovanja neikog slienog pre,diroeta na SoPOljasnja Cula,
onda je to "sec.anje"; akp jeduh trazi, pa s mukom
i napocrom nade i panovo iznese navidlik, onda je
to "p't'i&eeanje"; aka joe on dugo zadrziu. pazljivom
razmaitrmlju, Oilld~ jetq "pos:ma1;ral1(ie"; Imdl ideje
pTeilecu naSim duhom a da razUIIl ne razmislja ()
njima i ne obraea.. Un :paZilju, to je ono stO> Francuzi
nazivaju "reverie"!, dok.nas j~ikgot()vo i nema
naziva za to; kad za:pazrono ideje koje nailaze (jer
POmen.l1Jo sam vee da se u naSero ,dJuhu, dok g.qd smo
budni, idleje stalno nizu jedna za drugom) i kad ih
tako reCi ,beleZiIDO u pamcenju, to' je ,,:paznja"; kad
se duh naroerno i sa vel:i.k:irn. udubljivanjem .za1i-
stavi na jedn,qj ideji,!posmatra je sa svih strana,
i n.eDe dia se oda2lOve uobicajenompozivanju dtru-
gih ideja, to je ono sto nazivarri0 "udubljivanj€,"
iIi "stuiliran,je"; ,,~pavi:mje" bez snova jes:te odrn0r
od svega to'ga; a "sanjanje" je onokadl nas duh
(rok spoljasnja Cula prekirm· md, i zato nepri-
maju utiske spoljaSnjih predmeta sa uobicajenom
b:tzin<JilIl) dobiva ideje koje ne potieu oct, s!poljaSn6ih
predroeta iIi poon,atih uslova, n.iti ih razum slo-
wdno odabirai]i k<m:-tPol:iS.e; aqstavijam s:vima da
saIni prosude dJa Ii je ono SID nazivllffiO "ekstaza"
lata drugo os1m snivanje otvO'1'€il1ih oCiju.
2. To je samo nekoliko prime!r'ara:znihmodu-
sa mi.sljenja koje duh moze primetiti u sebi, i 0
irojim<l zato moze steei isto tako jasne ideje kao
i 0' Pelom i crvenmn, kvadratu iIi krug;u. Ja .ne
1 _ san;arenje. _ Prevo
236
mislim da ih sve nabrajam niti dJa ""'~~rn··1'··. "-
it • 'd' k ' .• ' . - ...~ Je Oura-
uu]em one 1 eJe 0Je sticemo refle!ksijorn jer b'
se ~amo ~ !oga mogla naCiniti citava knjiga. ~
m<;i u ~snJU svrhu dovoljno je SID sam na ne-
~m.tiko pnmera pokazao kakve su vrste te .id .
I k 1. "h d ~.
h .S ti{lei to J€ ,ruDY-oljno i zato sto·eJe
chI
v • .
. .,a:,-o 1.
]O~ ::rrati. prilik~ <:la opsirnije raspravljam 0 Za..
kl]uervan,lu, .s~?enju, I;tenju i zr.anju, koji spadaju
medu naJvazmJe radn]e duha i modlUse mi$1j.enja.
. 3. Pro;nen.ljivost :paz~.j~ duha u torcu mislje-
?:?a. - M?zda Ipak nece bl!i neo!pr:?Btiva digresija,
III stvar lr:elevantna za nasu sadasnju svrhu aka
0v:~e: ra:m=limo ? razliCimm stanjima duha u'toku
mlS'~Jen!a, n.a k?J~ diOSta prirodno ukazuju nave~
dem I;:r:unen p~n]e, s,anjarenja i snivanja. Svalii:O
se maze na vlastrtom Lo.kusWu uver.iti da BU U duhu
buooog ~ov~~a uvek pri,sutne neke ideje; samo se
duh bavr nJlma sa razliCitim stepellllma paznje.
Katlred se duh usreds:redi na poomatranje neldh
predtmeta sa toliko revnooti da ok:t'eee ideje () njima
na Bve strane, primecuj,e njihove odnooe i 'Uslove
gleda svaki njihov deo ta:ffio podrobnQ 1 sa tak:vi~
udubljivanjem da odbacuie SV'e oir'U"'e misE i ne
zapaia ~ r:a. ~~ dbicna delovaJnj.a ~ cula :ffioja bi
u drugoJ :pnliCJ. lzazv.ala vrlo osetne opa:Zaje; kat-
kad opet Jedva zapaza niz kleja kOJe se smenjuju
u :razumu, ne 'llSmerava i ne sledJi nijednu od njih'
~ ~ekad ih pusta da prolaze gotovo bez ikakve pa-:
znJe, kao slabe s€!l1lke koje ne ostavl.iaju traga.
4. Zato je misljenje verovatno radnja duiie
a ne njen.a suiitina. - Misli:m dJa j,e svako i saroru;;
sebi iskusio tu :razliku izmedu napetosti i opus;tec.
no,Bti duha u toku miiiljen,ja, i sve anlO mnootvo
:-azliCi:m st~~na ~medu udubljenog razmisljanja
1 stanJa i!wje Je blisko neopazanju nieega. A aIc
o
podem<? joB malo da1je, nalazimo duh ustanju
sp~vanJ.a, fu!ro rea odlvojen od euJa, van dJO'l1).as aja
o~l>\h k!retan~a k<;j;a. delu~u na Cultle O'l]gan€ i koja
bI u dr1.1goJ priller prOlzvela vr10 five i oscine
237
ideje. Nije ni portrebno da navo<:lim. !k:ao primer Oille
koji prespavaju Citavu burnu noe ne cujuei gro-
move, ne videCi munj~, ne oseeajuei kako se kuca
trese, dlok oni koji su budni sve to i te kako ose-
eaju. Medutim i kad se dlUh tako odvoji od cula,
OIl cesto jos zadrli neki jako nepovezan i neskla.-
dan naCin misljenja, koji nazivamo "snivanje", dok
cvrsti san ne zatvori potpuno pozornicu i ne do~
krajci Bve privide. Mislim da je goto'Vo svako i sarn
iskusio sve to, i dta svako mme bez ~skoCa doei
do toga vlastitimposmatranjem. Ja bih iz toga ze-
leo da izvedem i o'1aj dalji zaklj1.lCak; PoSto vi-
dimo' da duh moze u raznim prilikama usvojiti
razne stepene misljenja, i biti ponekadi Calc i u
budnog coveka tako Qpusten da su mu misIi tamne
i nejasne goto'Vo kao i dla ih nema, ida on na kpn-
eu, u tamnom sklonistu dubokog sna, po1punq
gubi iz vida sve svoje ideje; posto nam stalno
iskustvo i stvarnost oCigledno dokazuju da je to
tako, ja pitam; zar nije verovatno da je miiJljenje
radlD.ja duse, a l1e njena sustina? Jer napetost i
opustanje se lako objasnjavaju dJelmTanjem cini-
le-ca, ali se ne smatra da se i sustine stvan mogll
tako menjati. Ali 0 tome kasnije.
Glava XX
o MODUSIMA ZADOVOLJSTVA I BOLA
1. Zadovoljstvo i bol su proste ideje. - Medu
prostim idejama koje dobi'lamo i iz oseta i 1Z re-
fleksije'leoma su znaeajIle dive; bol i zadovoljstvo.
JeT kao sto telo lilJoze imati cist oset, ili oset pra-
cen b9lom ill zadovoljstvom, talco i m.isao iIi opa-
zaj duha moze bitiCis.t iIi pracen zaalOvo,ljstvqm
iii bolom, uzivanjem iii mukom, nazovite to kako
hoeete, ,Kao i ostale proste ideje, tako ni, W d:ve
ne mogu biti opisane, niti senjihova imena mogu
definisati; mi ill mozemo upO'zuati sarno putem
238
iskustv~, kao i proste ideje meta. Jer definisati. ih
I{ao prJ;Sus,tvo dobra Hi zIa znaci samo objasnja-
vati ihput€lTI. razroisljanja 0 .onome SID mi salm
oseeamo, 0 onim l'aIZ11im i razlicitim delovaniima
dobra i zla na. nase <;liUhove tk,oja mi razlicito silva-
tamo i primenjujemo.
2. Sta je dobro i zlo. ~ Stvari s.u,nmme do-
bm iii zle sarno U odinosu na z.adJovoljstvo· ili boa.
Mi nazi'lamo "dobrim" onosto mozeu nama pro--
izve~t~ iii povecati zado'1oljstvo, oonosno umanjiti
bol, ill opet 0'l'l0 sto nam pribavlja iii oCuvava neke
drugo dobro, adnosno ahezbedllje OelsustVOI nekog
zla. I obratno, nazivamo "zlom" ono sto moze u
nama ..:r
prodzvesti . ill povecati
,. ' ..
bolo odnosno unian]·it.i .•
Z,lJ<....o voljstvo, ill o;pet Ono sID nam donosi neko zlo
Hi nas lisava nekiog dobra. Pod. "zado'V'oljstvotn"
i "bolo.m" mislim i....na" t.elesno. ina duh.arm .. 0 , kako..
. .... .. ' "':" .<','
se to obicno mzlikuje; iako su 1Jo u stvari sarno dva
',': . ,'::.. .." ::. :',.' . "
razliCita raspolozenja. duha, uzrokovana, pilo te-
le=rn. bolesCu, bilo nekim mislima u guhu.
~. Dobro i zlo su pokret(Lc.i MSih stram. ~ Za-
doV'oljstvo i bol, .od1l1osno njihovi u:zt'ocnici dobro
i zlo - to su ilarke oko kojih se obreu ua.se strasti;
aka razmislimo a sebi i razmotrlmo kako oltli u ra"
zliCitim uslovima deluju uuama- kakve modi-
fikadje iliraspoloi:enja duha'kak:veunutrasnje
OlSete (akosmem tako da ih<nazovem) oniprod-
zvodJe u na~ - mozemo 12 toga izvesti ideje Q n~
sim strastima. . .
. 4. Ljubav. - Tako, ako neko posmatra svoju
IDlsao u liZivarnju koje mu cesto pl"iICinjava. prilSollt~
nost iii odsutnost neke stvari, on stice idejukoju
naziyamo "ljubav". Jet· ak9 oov€k izjavida yoU
groZde, bilo u jesenlkad ga jede, iii u proleee ka.a.
ga nema, to =aCi samo cia mn ukusgroi,1;dapruza
uZivarrje; a .cim mu neka .promena zclravUaili 'te~
le~nog sastava unisti uzirvanje u ukusu grol.zda, z:a
nJ€'ga se, odmah moze l'e.cI <:La ne voli grotl':de.
239
 5. Mnnja. - I obratno: ::rusao 0 bolu koji ~am
piriC:injava neka pris\.rt:;la. iIi" oasutna. stva: ]este.
Qno SID nazivamo "mrznJOrtl . Kad bl mo~ posao
OV'dJe bio, da u isttanvanju nasL'J. ,'Stif.'asti idem
dalje cd sa:mi.h w,eja 0 ujima, ukaliko za'vise cd
raznih modlifikacijazadovoljstva i bola, ja bih pri-
meiio dla se naSa ljubav i u1l"Znja pr-ema neZivim,
neosetljivim biCima obicnozasniva na onom zado>-
V101jstvu i bohl kede os€eamo kad ih'rna na koji
naGin primenjujerno na nasacula, maJkar i uz nji-
novo unistenje; dok je mrznjaiIi Ijubav prema
bi6i.ma ITwja, suspo,s,oibna za sreeu' ilinesreeu reSID
u stvali nelagod!nost ili zadovoljstv·o koje n.alazimo
u se'bi i koj·e nastaj,e vee iz SanlOJg,poomatranja
njihotVog postojanja ili njihQve srece. Tako, ako
postojanje i sreea vlastite deC€' iIi ,prijatelja pri....
Cinja'va nekoroe st~nozad!ovoljstvo, kaze se da ih
on staInOt yoH. Ovde je roedutim dovuljno lia,Pri-
metimo same to da su nas,e :idleje Ijubavi imrirtje
u stv.'lri, sarno dispozicije dUh'} u~u .pa za.-
dovoljstvo i boluopste;, 'bez obz.jrana to SID ih je
prou;;:roJeovalo u, n a m a . ' . koristi i uzivanju u nekoj stvari lmja. ID()Ze da =u
'6. Zelja. - Nelagodnostlroj1.f, cqrvek, ,oseea
zbog odlsutnosti neke stvari, cije rou liZivanje dio-
nosi ideju z3JdovOiljstva jeste ono .St1;o. nazivarno
"zeljom"; zelja je ve<Sa ili manj.a ukoliko ~i'e tane-:-
lagodnost jag.a iIi. slabija. MoMa bi ovde. u;;:gred
vredelo prime#ti dia jeneJagodn·os.t najjaci, ,ake> ne-
i jedini pocL<;trekac IjUldl'lke radin~ti.1. delovanja;
jetr In:a kak,vo dobro dazarnisJirno, ako ods,utnO\St .
tog dobra ne donosi ni'ka!kvu neprijatnostiliboJ,
aIko je coveku i bez njeg~ dobr!) i prijatno, on ga
n€>ce :releti l.1iti teziti za njim; (I)].e,eqseca:l;i sarno
mali prohtev - a to j€>i~a,z,ko~imo~aCaYarno
najnizi stepffil Zelje, kad<:>cisustvo nekestvaxipro>-
uzroku;ie tako malu neJagodllostl:18, c()vekdobiva
teik:neku slabu !z,eJju za njom, ineupotreblja'W7'
nilrnkya ja<'a ili clikasnija snodstva daj?i jepooti-
gao. Zeljase takode gasiili uananjuje aiko, OOV<'!k
240
smatra da je dobro koje zeli noooLStizno iIi nerno-
gueno - ukolilko rou takvo ln1sljenj·e uklanja '. iJi
urblaZaYa nelagodnost. To bi nllS rnoglo navesti n'a
d1alja ra=isljanja, karl bi tome ovde bilo mesto.
7. Radost. ..,... B.adost je uzivallje koje duh ose'-
Ca kad misli na ne-lco dobro koje vee poseduje iIi
koje ce uslmro sigurno posedovati; a posedtijemo
neko doibro onda kad ga taka finama u svojoj vla-
sti da ga mozemo uZivati kad hocemo. Na primer,
covek koji je bHzu smrti ad giadi oseea radost ;;:bog
dolaska pomoci pre no sto :more cia uziva u njoj;
a otac, karne i sarno dobm stanje njegove dece
prouzrokuje radost, posed;uje to 9.6bro, stalno sve
diGk su deca u takVOID stanju; jer Giro. sarno p!OlIni,.
sli na to on oseCazadJovoljstvo.
8. ZaZost.- Zaloot jeneprijatnost kodu duh
oseca kiad misJi 0 nekom dobm koje je izgubio, a
'koje bi mogao i sada uzivam; ili je to oS,eC:anje
nekog sadasnjeg zla.
9. Nada.. - Tirada je- ono zadtotVoljstV1o, duha
knje svfl'11:0 nalazi sam u sebi kad misli 0 buducoj
priCini z8!~o'Voljstvo.
10. Strah.- Strah je nelaIgodnost dtuha zbog
mislio buducem zlu koje oe nas verovatno
zadeslti.
11. Qcq.janje. - Ocajanje je misao .0 nedosti~
zivosti nelwg dobra. Ono ra;;:licito dieluje 11.a ljud'-
ske duhove: ponekad izaziva neprijatnost iIi bol,
a ponekad mi.r i bezbrigu.
12. SrdZbq,. - SrdZba je llelagoOinolSl1; iIi nesre-.
d,most duha;;:bogneke uvrede, liZ teZniu ':<:a
osvetom.
13. Zavist - Zavist je nelagodnqst dulla iza-
llVaIl1ia posmatranjem ne1wg dobra ;j;)oje mi,zeJ:t-
mo" a lkJoje i·e postigao neikoza koga II)islillloqil
ne bi trebalo cia ga ima pre nas.
14. Kale strasti imaju svi ljudi. ..,. Ove 9.ye
posloonje strasti, : "lla·vist" i "srdZba" nisu iz=va'"
16 D~on Lok 241
 ne sarno bolom i zadovolj.stV'Om samima, po sebi,
vee sadJrze uz to i neka razmiSljanja 0 nama i dJru-
gima; zato se <J!!1e n~ nal~e k;0d svih. Ijudi, i'r;r ne;
!kima nedostaJU ti nJlhoV'l 'dJrugJ. dleIOVl, tJ.
ocenjivanje zasluga drugih ill namera za osv€<-
tom, ali Bve ostaLe strastl poseduju ,POnrom
rmsIjenju svi Ijudi, jer se sYe one sv:ode sarno
na bol i 'zadovoljstvo. Mi u kr'ajXl(joj lfuniji
vo!imo, zelimo,radujem.o 5e i nadamo sarno u '00-
noslina zadoV'oljstvo; a mrzllno, strahujemo i za-
lostimo Be' sarno u odnosu nabol; konamo, Bve te
strasti bivaju izazvanestvarima 's.axn0, uko]j~o 1Je
stvam izglediajukao uzroci zad<:Noljstva ihola, ili
su na nekri. nacin pra.cenebolom izadovd~jstvOllIl.
Na primer mi upravljamo s'Voju mrznju oibieno
(bar ukoiliko se radio culnom ill voljxH)ffi ,crnl:'"
ocu) 'Pit'ema subjektUkoji jeu nama pit'~okovao
bol, jer stit'ahkoji nam on zadaje predstavlja sta-
Ian boil.; ali mi nismQw!ko sta1niu Ijuibavi prema
Q!1Ome sto nam. je uCinilo dobra, jer zadlolvoitjstvo
ne dlelujena,:rias tako ja'ko 'kao bol i jer obionq
nismo tako sigurrui da ~nam ono i dalje ciniti
doibro. Ali o tome 'kasnije.
15. Sta 81k zadovoljstvo i ,bot ~PodJizrazima
zadovoljstvo" i "boI'" odnoiShb "llZivanje" i"ne-
j;njatnost" ja stainoppdrazurnevain(kao s.to sam
i ramje napomenuo) ne sarno tele;ml boll, zado-
voljstvo\ vee svako uZiV'anje Hi n:prija~ryost.ko~u.
oseeamo, prouzrolrovane bilo kakvim pnJa~1lm Jli
neprija1:rlim ose1Jcml. ili refle.k&jom..
16. U vezi Sa strastima treba nap<:J!tIl.~nuti i to
da se umanjivanje oola smatrai deluje lulO zado-
'VoIjs,tvo, dink se gt<bitak iIi umanjivanje zado~
voljstva smat:re. i deIuje kao bolo
17. Stia. :""" Zatim., vecma strastid~luje u ve,-
cfue Iju<ii i na tel0 izaziyajuCi na:n:jemu raznepro-
mene; 'pOOto te' p~enenisu .uvek vi?ljirve, 0n,e
tie ulaze Thufuo u idl8j11 syakete strasti. Jer reCl1~
:roo s.tid, tj. neIagv:>d:riast druhllzbog lnisli d,*s~
242
ucinili nesta nepristojno ili ne~to sip ce,uma,nji:ti
poiltovanje 'lroje nam drugi uikazuju,ndje U"Te!k pTa,...
Cen crvenilOllIl. ' ,
18. Ti prrimeri poka:zuju da naile ideje 0 8tra-
stirna dolaze od oseta i refleksije. Biro pi pogre..
suo smatrati M s<W ja ()vde mislio dao1;Jradim
sve ~'trasti; njih ima rrmogo vise nego sto S<llIl oVcli"
pomenUio, <l i s'va!kaod onih koje sam naveo za...
htevala bi mnogo opi'iirniju i precizniju obradu. I
te kode sam pomel1uo nay€O sam kao primere
modusa zadiOf\Toljstva i ,bola koje u nasern duhu
poouzt"okuju yazni naCini posmatrapja diobra i zla.
MaZda sairn mogao rnJavesti n~ke (lru,ge rnociJuse z~­
dovoljstva 1 baJa, jednQStavnije od oWl,n<t pn-
mer hoI kiodi izazivajuglad i zed, i zadovoljstvo od
jela i piCa: lwjimih uklanjamo; bol zb9'!~ osei;Ijivih
ociju, i za<1{)IVoljstvo koje dolazi.Cd J?:l.uz;ike; boJ. o:d
pretencio;';)Wg,llekoit'isnog preplranJa,.. 1 za:dlovO~J:
stvo zbog razumnog razgovora sa pnJat;'!lJem, 111
-dobro upravljenog studiranja kojim istraZtijemo i
ot'krh>;anIO istinu. Ali pooto su swasti za nas :rnno--
go vafullje,ja sam. radije izabrao njih !!roo primer,
dla JlOlrnZem kako S'U ideje koje imamo 0 nji:rna na-
stale ocli oseta i refleksije.
Glava XXI
o MOCI
1. Kako sticemo tu ideju. ~ Posta ~ svako--
dn,evno obavestavaju duh 0 promenama oojh prO'-
stih ideja koje on opaZa u spoIjasnjim pr<ii!meti-
rna i pOis:to (J!ll tako' zapalta 'kako jedna stvar,pre-
stale da pos1Joji, adruga, koje ranije nij~v~ili.>, 'R'o---
Cinje da postoji; posto on takocte, razrn1S}Jl.'JUCl(j
On{)ffie silo se desava 'U njemu ~amom, (Jpa,za stalnu ,
pI'CJtinenu svodih id<lja, katka4 lzazvanu" del0v.a-
njem spoljasnjih p1redmeta na. cuI,;, a .ka'tlqld. nJeo,.
govom sopstvenom ooLukOllIl; 1 posto Je orpazJO da
lB' 243
se neke stvari staJ.n,odesa;vaj~j ~. o~u~a ;z:aI.clju?
Cuje dia cO' i u bUdu6n'OS,~lv Shanl ,C'lnIOCl p;n)l~o­
dliti .rna istlln stvarima sliC'.l1e prome;ne: ru:- B;lican
nacin' i tako vidi da se n $ od pJ:1()stihldeJa Jectr::e
stvarl mooe izmeniti, i da neka druJga ,swar maze
izazvati tu izmenu; i tako stv~a ideJu 0 onome
sm nazivamo< "moc". Tsiko n,a primer kaZe:tpo da
vatra ima moeda istopi zlato" tj: da urristi kohe-
ziju njegovih neviclJ.jiyih dielora , atiIne i r:de-
govu tvrdoCu, :i pretvoI'l ga u ie-enos:; a,a ,l!Jlatq ~a
moe ilia se stopi; da sune€' ima moe da1ZbeIi V'O-
sillk a voSJ:l'k moc dJa se abell, Cime; ee .unistava
Zuti~ i rtlia njeno mesta dJalazi belina~ U tlJ:'ll. i sli'e-
n:im sIuCaJ'evima
. .
mio.ovOiI'imo 0 mqei u ednoi&u na
, . Q..... ".-:, "',, .• , , .-'
·v· ' •. '"
opaZljive ide}e; je:r mi moZe:rn;o 8paz'11m pl'OImene ,
na bilo 1wjojstVari, il:i delova:1Ja pa r;Ju, ~nJ;0p.u...
te=pI"imetnih p:rocrn"ma u rnJ~ CIlinlp:1 lde~a:
ma' i lIe mo~eITho ni zamisli1)i p'romene u nJoJ
arukCije vee ;kao :Pl'om",,~ 1.1,.njen)midejam~.
2. Aktivna i1J(I8ivna. 'moe. __ Mocu tom. s:tl:p.,.
sIu jeste dvovrsna, tj, iIi je kam:~ 4a vrili }?rom,:",
ne, ili ~a ih padnooi: p;rva Se moze oo:zvatl ,,~ti:­
vnom",diruga "paisiVI;l.om" moSi. Vr'edelo hi. 1"a.,
zmotrIti da Ii je materr'ija sasvim lisena.aik.tlvne
moCi kJao stn je njen stvaralae, bog, stvamo lZllad
svak~ pasivne moB, ida Ii 5'll s~ednji. stvooem. diU-
hovi jedlini spos<:>bni i :za a'khvnu 1 za pasJ.WJ:U
moe, Ja zasadi lle6u cia ulazim u to pi'ta>nje, jer
moja sadasnja svrha' ~leda is~it~j'em. r.:0ret:lo
moCi vec !ka'k.o mi stioemo til IdeJU." All ikako
akti~e moei Cine tako velik deo nasih komplek-
snill1 ideja <0 prir04nim supstancijama (kao sfu
.remo joS Videti), i pooto ih ja Q2:naeavmn kao
kve slede6 uobicajena shvatanja, mad-a one. ~
zda' nisu tako aktivne kaiko ih rado z:amislj,a naSa
prena.gla misao, !lli:slim 0Ja nij€, z~eg ~to< ~.
malopr~asnjim nagovestajeTrl ~putio,;nase, mis1i
ka pOi.'litnatranju boga i dUhova, u kOJilitna Je a!kr-
tivna moe najjas:nJi.ja.
244
3. Mac ukljucuje odnos, - Priz:na.jem damo.6
ukljueuje u sebi llekuvrstu odnosa. - cOnosa
a'kcije ipro!tnJene; mwe sesamo pitati koj~odJ rna...
8ih ideja bilo koje vrste, kM s€'. pazljivopaslYl;O;-
tri, ne ukljucuje to :ipto? Zarna~eideje pr~ti'ra,­
nja,. trajanja i broja ne uikljucuju takodeneki
skriveniodnes delova? Oblik i kretanje s,adrZe jcs
rr-.rIogov:idnij'e nestO< relativno u rebi. A 8to &u
dl'Ug'oculni kvaliteti kao boje, mirisi, itd., vee
mom'raznih tela u odnosu na na:iie oPaZM.ie?I
takJo dmje. A. a!kio se ti kvaliteti P9smatraju' u .sa-
mim stvarima, zar oni nezavise od mooe, oblika,
sastava i kretanja delova? A sve ilo ukljucuje neku
-', , vrstu edinosa. Stoga nrls.lim da 5e n,a,Saidleja moei
m{jze sasvin1. dob11O uvrstitimedu prcste idejei
smatrati kao jedna odJ onih koje CiIleglaVlli sa,..
stavni'deo' nasih komple!ksnihidej~ 01 sUPstal:l.dji,
lkao 8to eem.oimati pri1:i'ke da vidJimo ikasnije.
. 4. Duh namprUzanajjasniju ideju ° aktivnoj
mati. ~ldeju 0 Fivnoj lUOCi pr11Z;J.j l.l narn 1.1 izo.-
bilju gotovo sve culTI-e stvari.• Mi .n~ J:'ll.ooe da
ne primetimo kako se ne sarno SU1ni kvaliteti, yee
ITlO
i same $ups,taneije veeip.", njih nalaze u stal.Qom
In~n,janju; zam s razlo&?m sIna.tl'aql~ da l;u()Ile
uvek podloZIle promen:i. lstO< tako,one naxp, pru...
zajl1 mnostyo, primera aktivne meei ~ojlol. i bolje
oo@wara Zlla(-enju reei "moe"); je~ka4 ~9<l~H?
;primeti neku promenu, <;lip. mOol'a negdie Ila8,rn9C
kadru dJa izvrSi tu promenu, i. spo$obnost . same
stvari da je poCln€s<e. Pa ipa:k:' ako bolje pOgledJa...
roo ",tvar, tela koja deluju putem nasiho':!.la l:l.€
pru:2aju nam tak.o jasnu i odr<ed:enu. ~dejl1 (JIalj:ti~,:,
tar- nolj n'1JO<Gi 'ikaQ silo' nam. pr'LJ2:a reflekslJa 0 'l'<l~nJaIllll
na.<jeg duha. Naime, pOsto se svaka moe c<:in0sina
akciju, a nri . mozemo zamisliti sa.m0dve~t~
akcije, tj.:miSljenje. i kretanje, davidiln0m~
nain dola:ze najjasnije idejeomoCFii.k:oj.epr{)'"'
izvqde te' akcije. (1): 0 miSljoo.j'Llnam)iel()n<e~
Za baS niikaikvl.1 ideJju; tu idieju sticemo saIJJJi:)pl.!>"
245
~'em red'leksije. (2): telQ nam tamde' ne prllZa ni-
lrokyu1dJej1,l 0 poi':etku kre'tanja. TeLo UJ, mirova-
p.ju ne pruZa nam nik~vu ideju. 0, nekoj rx;tC'¢i
kretanja;, a kadJ se staVl ukretaiIlae, 1,1 t~e una
"l/i:se pasiVIlJal"lti, nego <JJkcij'e, Jer :k,ad se 'bilij~:k,a
lapta pokrene o<j. 1.)idara stilJpa, to, nije njena ak{lj.-
ja vee Samo trpljen}e akdje;, a ~dI ona, s;vodin:l
im: p 'll!l>IO'!n pokrene d:rugu loptu koja joj IeZi na
pv.i.u,ona time Sa:p;lO prenosi kretanje ~oje j,e go-
hila ad dTugog" i gubi n.a ,n:jemu OtJ1oliklQ klQl~
j~ druiga lopta dobiIa; a to, namc1aje~o
nej<l$nuideju 0 aktivnoj moe! 'kretanja u tel'll,J€'!'
v::
lo
vidimo ,da ono neprO!izvodi kretaIlje, ;vee, ga Sam,0
prenosi. SVaka!k0 je vr10 nejasna idleja (; maci<:m<l
kajaohuh;va,ta ~oprod~vanjepa~ivll;ost~ ~,ne
i prolizvQdenj,e akcij,e. Kretanje te1akoJe J€' 'F'?""
gurnrut0dirugim tE:'l.0l1l i nije niSta~ug?: T;ajam€
prlOm,ene ,aod! mirov~ja ,kretanJe,lZVT.sene 11
U
njernu, teska, se n:t9zenfaVati akcijom, kao sto se
p.e m,otZ,e nazvati i.\kcijom n~ tra:janje ,p:romene
njeg;QIV'Og' ',obldika, lz<J!Zvan;. istim ud,ar.t:'O'ffi'. I~ejU
o P?cej;ku krei.aJnja mi 8tieemp Ilamo refleKlllJOrn
O'OJ:lo:rrieSito sed!esava u,nama, jer is:k:ui!J,tvo n am
P9kaz'llje dJa m~~rno P()lk:re-n-uti ?e1ov~ n~r.;I5tr.;l~
i(b,ji 811 dotle mirovalialmn~ se , s,~o , prOllye,
~() Sarno zalnislimo taik.vu ,ak.ClJU. Mel1l stogalZ-
rgl~a da ,\Q# posInailranjem delova:njat~la na: ,ri~
C'LlJ.1Ol, stice:tl1!()1 sam(j vrlO);i;sayrsel1lU i I1le:Jasnu lJdeJu
o a~tiVI1iOj :tl1!oCi, jer nam.ona (tela) s~a po< sebi
!lepruzaju n:tkakVU i~ej'll q illl.OCi zapoCinj~ja
neke .a!keije, bill) aikqje. kret8Jnja iIi mis1jenja. ,Ali
"ak,0 neko mdsH' da mu onaj impuls k,o,ji tela~ kao
st~. opa.2atmO, vrile.jednQ na drugp, <lajejas:nu idle-:
j11.o Il1oei, to, talrode slu~ lpojpj svrsi, .i€'!', j~ ~t
jed-an (lid, na{1n,a kojF-adiuhst]pe idle~e; jas':m.
salpo Sll1atral() '. dJa Ovd.e .uzgred ,~l ,po~ta.VJ,ti
pdt<'rtje da Ii <1'\1h ne sti.ce jasnijU ide'jU O.~V1loj
ID()Ci pUtelrrl re:fIek:sije, 0 svojill). sO'P¢1tvenlm rad-
nja
ma, nr.;go SID je stice putem., m{t [kakvog spo-
Ijasnjeg ooeta.
246
•. 5. Valja i razum jesu moei. - J\1islim da joe
OClg1edno bar to da 11. nama POSwJ~ mOe da z.a,..
p0Cn€'ffiO iIi 'prekinemo, pl'(JiciIu~o iii .' zavrsimo
razne duhovne i telesne a'kcije i kretanja, vee sal
mim tim sto pomi:slimo, odnosllO odlukom u n:ti~
slima odiredIimo, Hi tako reei zapovedJmaI da se ta
i ta pojedrina:Cria akeija: lzvrsi iIi ne izvrSi. Ta moe
duha da ta'k1o naredi da 5e rieka ideja =me ili ne
uzme 1,1 razmatranje, odnosno da s'e oci1uei da .' pOl-
knene jedan deo< tala a ne dlruge, ili oibratn,o, - ta
moe je oho sto nazivamo "voljom". PraktiCIlJO vr-
senj,e te moei, tj. naredivanje poiSetka iIi pres.tan'ka
neke akcije, nazivamo "htenljem". Za prestaj:mj-e
akdje koje sledi pas1e Ulkvog naredenja iIi zapo-
vesti dulla kazemo cia. je "vo1jno"; a za sva'ku. ak-
eiju illoja se vrsi bez ta:kve misJ.i 11. duh11. kaz,emo
cia je "neV'oljna". Moe opazanja jeste ono stona-
ziv<Jmo "r=un".Postoj.e tri vrste tog opazanja
ikoje shvat.amo lrno akt razuma: (1) Opazanje idleja
u nasem d!uhtu; (2) opazanje znacenja Zna>KOiVa; (3)
OIPazanje veze ill. odbij<mja, slaganja ill nes1aga-
nja medu nasim idejama. Sve se to pripis'llje ra,..
zumu i1i moCi opaZanja, iaroo bimno po prafu;i mo-
gIi re6i da raz.umemo s.amo dye poslednj,e stvarL
6. Duhovne sposobnosti. ~ Te moo duha, tj.
moc IOpazanja i moe odaibiranja, obi,cIlJO< se nazi-
vaju jednim drugim imenom: nairne, obiCnlm na.~
ciilJom :gi>;vOTa;, k,aze se cia S'U raz11.m i vollja dn.l-
hovne spos<:!bnosti. To je dosta prikladan naziv,
ako se UipOtreblj.ava - kao soo i treba upotreb1j;a-
vati Bve reel - takO'da ne izaziva nikaikvu zbrku
III ljudskim misIima; a!ko se na primer ne misli
(a bojim se cia sll' tako misIilo) da taj nazi" ozna.-
cava neka stvarna biea u duSi, koj.a vrse 1Je. akcij~
shyatanja i htenja. Je[' akJo na primer kaMtno. dra
j e vo~ja visa i naredlbodavna s!posobnost dtise, da
je ona slobodna iIi nesloiboodna, da ona odredUije
niZe sposobnJ<'JISti, da se poikorava zapoVTeStirrna l'fl-
zuma itd. - ondJa, madia ti· i slicni izrazi mogu
247
biti sasvim jasno i odredeno shvaeeni od oillh koji
brizlji.Vo pa::e nil sv<:je irleje i koji .se u misljenju
rulrovode vls,e svedocan:stv(~m stvar'l nego zvukom
reti, ipak se, kalm rekoh, bojim. dil je tilkilV nai;in
g,ovOira 0 duho'V'nim SPO;SObnOlStlIl~a naveo; ~?g:
na zbunjenu i.dleju dasu to nekiposebm ClmOCI
u nama koji imaju svald svoju posebnu vlast i
oblast i koji nareduju, slus.aju i vrs,e rame akcije,
kao neka posebna biea; a takvo. misljenje davalo
je dQsta PQvodla za PtrepirkJe, nejasnoCe i nesigur-
nosti u pitanjima. koja $e nil to odnose.
7.0dalc!e ideje a slobodi i~uznosti. ~ Mislim
cia svaJ.~o sam vidi. dia ima 'U sebi mQe da zapocne
ill preltine, produzi ill zavrsi, ra~ne svoje ~cije.
Iz razmislja:nja 0 tOffiB'dOlkle doprre ta mocduha
nad ,covekovim akcijama (kJoju svako nalazi 'U
seibi) pmistiCu ideje 0 slobodi i nuznosti.
8. Sta j", sloboda. -Poil1;o se sve akcije 0 ko-
jima imamoneku idejv svode! kao Sio je re6eno,
na dIVe, tj. misljenje i kretanJ~, ~. dalJ4ego~ C?,:
vek ima moe. da misli i1i ne m1i,h, cia sekrece·jlI
ne kreee, pT'€roa prohtevu iIi zapQvesti .so<pstvenQg
duha, dot1e je on slobodJail).· KacJ: pakvrsen~e.:Qi
prekidanje neke akci.j.e nije pooJednako u cove--
kavoj moei, kad odluka njegovo:,gduha.koJ?-,? na"
:reduje Cinjenje iIi neCi.njenje necega nece bItipOd-
jednako izvrsena, ondaon nije sl()b~i~ je
akcija !noZdJa voljna. Prema .tome, 1?€Ja sl,?,boo.:
jeste idJeja 0 moei nekog aktivnog blea-. ~.I~I
iIi ne izvrsi ma koju akciju, prema OdlUCl ill zaID1~
sli svog <:liuha, koji se timeodiluCuj€! b.as za.~
akciju a ne neku drugu; a kad toaktivno bIce
rtetrta~oei da bira. kodu ee akciju izvrsiti prema
svorn htenju, O!nda 0'1'10 nije slohodn8' vec,Je V~
zano n'liZllOseu. Sl,pboda d,akle ne moZ<;'>dapostoJI
tamo.gde nema ni miBJi, ni htenja, n1 volje;ali
misaQ' valja i htenjern'Ogu postajati i pnde g<i€
nema's1pbode. M:00da cestva,r po€tati jasnija ako
p<>gledaxno jedlall. oCigledan primeI'" zaoba slueaja:.
248
9. Sloboda pretpostavlja razum i volju. - Niko
neee strtatrati s,lobodnim Ciniocem tenislm. lopt'll,
bila dia se an,t pod udarrom I"€'k,eta neee, ill da
mirno poclva. Ako s€ zapitamo za.sto je to taka,
vide<5emo da je razIag to sto mi smatramo da te~
niska lopta ne misli, i pr€TIla tome nema volje i ne
moze pretpostavljati kretanje mirovanju iIi oibra--
tno;ona'dakle 'nelma slobode, nije slooodan. Cini-
lac, vee njeno kretanje kao i mi110vanje spadaju
pod nail'll ideju nuznog i na:zivaju is·e tako. Isto
. tako, abo covek padne u vodu (zato sto se most
slomio pod njim), on u tome 11€ma sloboq'e, nije
slobodan. cinilac. Jer marla on ima volju, i ma.da
bi vise vole() da ne padne nego dJa pa,difie, zau-
stavljanje ill prekidanje tog kretanja nije u nje-
govoj mo.c:i, ne sledi njegovu volju, i zato (J!!1 u
tome nije slobodan. Isto taka, akQ covek udari
sehe ill svog prijatelja, nekim i1reevi1;im polj:]:"e>-
tom ruike koji on ne maze zaustaviti, voljom ill
naredbom duha, sVako tada sman-a da on, U tOJ:1,1!e
nije sJobodan i sVako ga zali za1;o s1;o j·e delovao
numo i pod prinudlQl11.
10. Sloboda ne pripada volji. - 'IJi, recime>dJa
Covek dok MSto spava bUde odinesen u neku, sobJ,1
gde se nalazi osaba koan bi on rado video isa},{.o...
jom bi zeleoda r<U:govara, i da u t'U sobu bu<Je
cvrsto zakljuCan, take> da ne moze izaei; kads,e
probudi, biee veseo 81;0 se nalazi, u tilko pazeljn9m
drustvu i rado ee tu ostati, tj. voljne> 6e izablrati
cia ostane a ne dIa ode. PHaro, z.ar nije to ostajanj.e
dJobrovoljno? Mislfun da !!riko ne6e posiUmnjati ll
to; a ipak, posto j'e evrsto zaklju;6an,oCigled no je
diE\. Olll nema slo<bodJe da ne ()stane, da od.e. pre!U<1.
tome, sloboda je ideja koja :ne Bripada htenju. ili
pretpostavljanju, vee osobi koja ima moc!ia nestio
ucini ill ne U'Cini, pI"ema tome ,kako Ilj €'l1<lub. iza,..
°
bere iIi naredL Nasa idejfl slopO'd:t <Josi.ze s;mro.dp.
te moCi, i nista dclje. Jer Cim ta.1OOc bude neCilp
ogranicena, odnosno cim neka pri:nudiaoduzme cO""
249
 veku tu sposobnost. ravnopravnog izbora izmedu
cinjenja i necinjenja n;eke stvari, sloboda i:I1as po-
jam ° njoj time admah prestaju.
11. VoLino je protivno nevoLjnom, a ne nu2-
nom. - za ro ffi00emo naCi diovoljno cesto i vLse
n7go d<JIV,oljJJ1o primera u' nasem 50pstvenom
Iu. Co-V'ek0"Y0. srce udrara, njegova krv cir<kulise, i
',;'Il; n~r::m n~e moo da to zaustavi sv.ojmn mi-
~~~u ill htenJ.enli sltoga u odnosu na ta kTe1Janja,
ClJe .zaust:'vlJanJe ne zavisi cd! njegoV1og i'thara i
ne b::..sledilo ~t;liuku njegovog duha bd! bi on tako'
Oi:lluClO, on TIl)e slabooan Cinilac. Kod one. Clidne
bolesii, !J0ju ZO'VU "pl<;ssv. Vita", grCev:iti pakreti
uhvate ooveku noge, lon, hteo De hteo, nema u
s:<rom du:hu ~oci dia .zaustavi .ro kretanje,i mora.
sta:no .~a I:le~e; on u tom delo-vanju nije slobochm,
:'~·c se. kr'eCe lsill) ta'ko, nuZno kao kamen :kad PadJa.,
III telllS~ lO'Pta udiO.:re,na re'kerom. S druge stran,e,
ontt ideju; tada je on u ocllnoou na ideje slobod.an,
. i to isto onoliko koli!k:o je slobodan U odnosu na
preclmetena arojiJ;na poCiva; jer on se ll1oZ€'slo-
bordillo pomaiknuti sa jedno;g predmeta na drttgi.
te- Medutim, ima nekih ideja u duhu, baS !kao i nekih
te1esnih kretanja, koje on u izves.nim' ttsloyima
ne moZe izbeCi .ni oda.gnati, rna koltkose napre-
zao. Co<vek koji se rnalazi na spraVi za mucenje
nema sloborde da oteTa idejtt bola i dla p!rede na
posmatranje ne5eg drugog; a katltad opet neka po-
mamna strast patera nase :misli, kao oluja nasa
tela, i ne ostavi nam slobodu dia mislimo 0 drughll
stvarima koje bismo vise voleli. Ali cim duh opet
stekne moe da nastaVi iIi pre!k:ine, zapocne ili zau,-:
stavi rna koje kretanje tela spolja, odnos.noma koju
. . -iznutra, pl'ema tome koje cd njih viSe voii,
misao
= : : ' .-. : ......

ga tada opet smatramo slobodcim.

.. -. - .- -: : .... :.. .. ..

uzetost ili kvrge ne dozvo1javaju oovekovim no,-
gama da s.e: pokore odluciduha,. amo bi ovaj hieo
~a. p~esii tela na drugo mesto. U svim. tim slu-
caJ:;'V1ma;:>ema ~lobode, !Dada i neko'ko. je uzet
m;>ze sas.Vlffi volJno seclJeti, ako pr.etpostavlja svoje
~rovan~ekre~ju. Voljnost ,prema tome nij.€' pro-:
tivna nliZnostl, nego nevo1jnosti. J r Covek moze
pre1.ipootaviti ono sto moze uciniti'pnome 7 sto ne
moZEf, tj.mo.ze vise vo1eti stanje u k Oll11e ,se l1:a1azi
nego odsutnost ili izmenu tog ",:tanja, i~oj je ono
:z:sog
IJIVO.
nuZnosti postalo samo po seibi neprom€ln-
.
c 12. Sta je sloboda. - Ka<~o je sa kretanjtlffi
te.~a, tako j.e i sa. naSim mislirria: a:k:.o je n~aOO
:;"Ji!h taikv~ cia jemoremo uzeti iIi ostaviti, Pl'E'rna
~b~ ruJ:Seg dura,. onda. sma 11 tome sl0ibOOni. Dak
~e eov€!k .l.mtdJan on noon:o ima stalncO' u duhu nelke
Ideje, i zato :nije fi<).obodJan.pa.misli ili nemis1i
isto kap s;(;o ~je sl?boda~ da odluci da 1i Ceo njeg9~
vo~elo dOJ:a'Cl nekp drugo i.li ruec",; alion naj casee
maze da bll'a .;lJa' Ii Ce U!Ze'ti.'U posmatranje,oV'U ill
250
13. Sta je n'Uznost. - Gde goo postaji portpuno
odsustvu mis1i, ili moCi da ",e nesto &i ill neCini
prerna naredenju mis1i, tu postaji inuZnost. Ona
se naziva "prin'Uda.", ako je poCinjanje ili nastav"
Ijanj.e neke akcije protivno volji biea sposobnogza
hternje; ako je paik proldclianje iii zaustavIjanje neke
aikcid·e protivno tod volji, onda s.e to ioV!€', "ograni.-
cavanje". Bica koja nemaju ni misli ni volj€"Pod-
lo~n:a sru nUZnosti u svemu.
14. Sloboda ne pripada volji. - A!k:o j~ to tako
(a ja mislim da jeste) onda ostavljamsva.l«:mn dJa.
razmisIi m:!' hi li billa koris.no da jedanput p1'eki-
nemo sa onim toliko pttta pokretanim ipo mtJII1l.
miSljenju nerazumnim (zato sw j.e nera2lU:rt:lljivo)
pitanjem: da 1i je cove!k:ova volja slOibodn.a ili nij.e?
Jer ako se' ne varam, iz onoga sto sam rekao sledi
diO. to pitanje UiOlpste nije na mestli; nai:l.t1e, isto je
tako bes.misleno pitati da li je covekova volja slo-
botdll1a, ~ i pitati dali je njegov san. brz,iliri.j:e-
gova vrlina c€'tvorougla ~ jer sloboda. se isw ta1roo
malo IIl.OZe primeniti na volju kOO j hrziniaok:reta-
nja na spavanje, ilioetvOl'lQClJ;glost na vr1inu.. SVakl')'
hi se nasmejao besmislenosti takvih pitanja, jer
251
 j€ oCigledno da modd:f:ikacije kretanja nemaju veze
sa spmranjerrt,ni razlike oblika sa vr1inom; a mi-
slim da ce s-vaJm, aka dobro razmisli, isto tako ja..
sno uvideti da sloboda, koja je sarno moe, pripada
sarno Ciniodma i ne moze biti atribut ili modifi-
kacija volje, jer je i ova samo moe.
15. Htenje. - 'rolilm je tesko putem zvuik0va
ras,tumaCiti i objasniti unutrasnje radnje, cia ja
ovde moram opomenuti eitaoca da mu izrazi "na-
redivanje", "zapo,!,edanje",,,izabiral).je", "pretpo-
stavljanje"itdJ.,koje sam upotrebljavao, nece do-
voljno jasno izra,ziti htenje,ako on u~to i sam 11,e
razmisli. 0 tome 3ta cinl kad nesta hoee.Na primer,
izr",z "pretpostavljanje", koji na .izgledJ naJbol.ie
izraZava akt htenja, ne izrazava,. ga precizno. Jer
ialkobi covek pre1Jpostavi'O letenje hodanju, pita,.
nje je da li on 1Jc> ikada uspte? Jasno je da j.e hte--
nje Ilkt duha ikojimon svesno vrsi onu vlast koju
smatra da ima.nad bHo kojim die1Qffi cov.eka, uPo>-
treh1javajuei te'1j deo za neku ra,clnju i1i zadrzava-
juei ga?d radnje. A sta jedrugov?lja, nego spa-
sobnol~tda se to Clni? A da Ii jeta spooolmOiSit
stvarno, istaviSe nego moe ..,- moe dUM. dta.us.rner:lJ.
svol].! misa,9 ka zavoCinjanju, nastavljanju, i1i pre--
kidanjubllo kakv€ rad!nje, ukolikQ to od nas Za-
vlsi? I moie Ii se po.-eei da. svakiClnilac ko.ji :i:rna,
~oe da misIi 0 svojim rad.1njarru:ti cia bir... hoce 1i
ih izvrsiti :iIi n€Ce, ima tu ~posobnos,t ki()~u nazi-
vamo "voljdrn"? Volja .je, d!ak1e, prosto ta.kVa sPo>-·.
sobnOi~t. Sloboda je pak eovekova moe da uCini iIi
n-e uCini bilo kakvu aikciju, prema tome da hi je,
duh vee iZ{lbrao da je uCiniili The UClni, <)dlnosrr)lO,
dJruIk:cijere~no, prerna tome cia It on sam to ho,ee.
16. MQci pripadaju. ciniocima.-S I>rerrta t0ltle,
jasno je da Je vo1ja samo jedna moe iii. sposgbnost,
a slobo~ drug... nwC ili~posobnost; ako, <JakIe,
pitamo iJI1,a Ii volja siobodu, :to znaei cia pita.moima
Ii jedlna moe drugu, iii .jednasppsobnost drugu:. ~o
t>!tanje
. -". je
- . .veC
. . na prvi pogledJtako
' . ' . -. .-
.. ..grubs bes:rn;i.,-
. -
252
sliea da se 0 njemu ne mwe dtis'kutoV'ati, niti, na.
njega odgovarati. Jer gde je taj kame nije jasnoda
moei pripa;daju sarno ciniocima, cia su one sarno
atributi 5upstancija a ne i atributi samih nloCi?
Stoga, postavljati pitanje na takav naCin - "cia Ii.
je vO'lja sloboda?" -znaCi u stvan pitati da Ii je
v'Olja supstancija, Cinilac, iIi bar pretpostav1j.atl da
je Dna to, jer sloboda s.e ne moze pripisati niiJemu
drugom.. Ako uopste ima jeztckog smisla cia 00
slobDda pripisuje nekoj moCi,onda se olna rrtoz,e
pripis,ati samocovekovoj moei da putem izboTa
zap()cn~ ill prekine neko lwetanjeu delovima svog
tela; to jeono pocemu se onnaziva siobodlllittl, i
to je sarna slobodJa.. A a1ro neko zapita dia Ii ie
sloboda slobOdna, mi eemO pooumnjati cia on 11
stvari ne zna sto govori; a Ilko neko, znaj'uei da
ree "bogat" omaCsva pos,edovanje bogatstva, za-
pita da Ii je sarno bogatstvo bogato, smatracemo
da taj zaslu.Zuje "Usi kralja Mide.
17. Iako .naziv "sposobl1JOst" k'oji su 1judi dali
toj moei zvanoj "volja" - i koji ih je naveo da po-
gresno, govore. 0 V'Olji kao 0 nekom delujucem bieu
- maze, uzirrtajuCi znacenje k,oje skriva njegov
pravi srrtisaQ, cionekle ispraviti b~smislicu - ipak;
vo1jel u.stvari zpaCi sarno sposobnost biranja, 00-
nosno pretpostllovljanja nec.eg neiJ€m drugom; ako
dakle vidi;mo volju, pOd imenom "sposobnosti",
ikao ono sM stvarno jaM, tj. prosM kao sposobnogt
da se nestoucini, .brzo ee nam postati jasno cia je
oosmisleno govoriti cia je ona sJo<bodna ill n~slo;­
bodna. Jer ako je razum,no misliti i go'Vociti 0SIID-
sobnos.tima'lrno 0' posebnim. bieima. koj a mogu da
deluju (8. to u stvari einimo kad kaitemo "Volja
zapov$" iii "Volja je slobodna"), onda, bi.smo.
tako mogli napravitii :,;posobnost govora, i sIJ'o-
sobnost hodanja, i srposobpos:t p1esanja, koje pro-
izvode te radnje, iako su to u stvari sarno modLts.i
kretanja, isto ~ao sto bismo rnogIi· reCi .cia SJU voIla.
i razum sposobnosti za vrsenje rad!nji biranja 1
253
opazanja, dok BU to ~?'IU9 modusi misljenj~; a ism
je toliikopravilno IVeC:1 da ~sob=s:t!pey'anJapev~,
i sposobn(J6t ples~Ja plese, kao 1 reCl.Ja vO~Ja
bira iIi :rawm. opaza, odinosno kako 00 d1ncno kaze,
cia v{)'lja upravlja razumo:.z.n,}li d~SIe raZUIn ~k<h
rava ili ne pokorava WIJl; l~to Je toliiko praVlIJ:"lo
i raz;um1jivo re<;i cIa moe. govora za,poY'ecIa moci
pevanja, ili da s,;, moe! pevanja p0il;:0mva iIi ne pq-,
korava mo<;i goV'ora.
18.. T<Ikav nacm goy-ora ipak }e Prevladao i
kako l11i izgleda n8lpravio veliku zbrku.. JeT, posto
BU to SYe mo<;i duhailii'Jr?V'eka da, vrSi ra,=e raJC1,-
nje, on ih vrsi kako nadeza shodno; ali:mocvrse>-
nja jedne F«dnde nije zavisrlaod mo<;ivrsenj.ll.d!ru~
ge radnj€'. Moe ~ljenja ne dieluje na;ro:oc biTapj<l,
ni moe biranja l1Ja moc :rniSljenja; niti moe plesa?
nja 9a moe pevanja, iIi mo4. pevanja na :mq ¢ ple- .
sanja, sm ee syako laiko opaziti, ako samo.razmisli
o tome; a ipak l11i ikazujemo baS to !kad gqy(jrlm0
cia V'Olja deluje na razum ilir8!zum n,a vol.i'U;
19. DO'PUe,tam da. oV<l; . iJ.i ona misao :more
stvarno biti POiVod hjen,ja, od.no$rB vrsenjasov€- .
kove moCi iZbma, ili da nekiizbor ~oji duh .v£ini
maze biti UZlXJik miSljen;ja 0 ovoj Ui<mC?j<itvari;
kao i da pevanje neike melodije l11.Qize biti j)Ov?4
dase zaigra oc1reu{O'l1. pIes, i igranje tog plesa.PO'-
vorl zapevanje te melod~je. Ali u Sf\Iirn tim sluea-
j.evima neradi se 0 tome cia jedna :moe deLuje
na cirutgu, vee ttl duh deluje i vrsirexnoci; eovek
je taj kojivrSi radnj':l', OIl je Ci:rlila~.~ojt i~ITIo~,
koji je sp~oban cia deluj.e. Jer nll)<Cl !llSu ClnlOCl-,
n€g(> od1losi: samo onosto i:ma iii nema moe .da
deluje mo~e biti. slobbdnoHi ne&1obbdno,a ne
sarna moe; jer slOboda iIi neslobpd,a m02€ 'Pripa.-
dati saInt0 OOO!me 8M ima ill. n¢ma moe dJadeluje.
20. Slobo4a 1J.epripa.czaVql:ti;.. .,...Taj n.aeingq-
VOI'a.llilStao je 0tLtda sM je f3J>qSC)bnOs~~ :p.cipi-
sivaIl0 ono sto TIn ne pripada; ali. \k:00i je' uz· l:l,azf"
"sp0So()b=sti" 'llveden u razgovore·() d~u i. p6jaJ:11
254
o njihovom deIovanju, to je isto 1:ali:.o' malo una-
pl'edilo na.se znanje () w:m llas.em.delu.,kao sto
nam je i velika upotreJba slifuog p,ronalaska, "spo,-
sobnosti" 'U: teil.esnirn radnjama, malo unapre<!ilo
medicinsku nauku. Ja, naravno, ne porieern da po-
stade i duhovne i teleisne sposobnosti; i reIo idJuh
ima.jurazne sposobnosti delovanja, jer maCe ni
jedno ni dJrugone bi mogli da de1uju. ~er nista
ne maZe delovati ako nije kadro dJa deh.}e; a. ono
stonema moe de1o;vanda nije kadro da deIuj,e. Ne
porieem ni to da. takve i sliene reei imaju svoje
mesto u svaikidaSnjoj upotreibi jezika koji· $U ih
uven. A/1m bismo ill sasvim riapustili, to bisuvise
Heilo na afektaclju; iakofiIozo:fija ne vo/Ii msko~
snu odeeu, ipakse i ona,kad s.e pojavi 'U javnosti,
mo!t"a udostojiti dta obu:ce uobicajenu odeeu i iezik
svoje Z€mlje, ukolHw se to .mo2le usklacliti sa isti-
nitoseu i jasno6om. GreSka· je, medUtin).,bi!a 'll
tome SID EU sp<Jsobnosti opisivane i pred&tavljane
kao posebni einioci. J er kad se na primer pita10
sm vari hranu u nasem starnaku, dlobivao se brz
i vrlo zad();voljavajuCi Odg6vbir da s:posobnost va-'-
renja vrAi taj pos.ao. "A 8m Cini cia stvariizlaze·, iz
tela?" - "Spooobnost isterivanja." - "Sta pok.re-
ee telo?" - "SpOBobno\St Im-etanja"; tako 1sto l~dl
se govo:ri 0 duhu, kHZe se da intelektualna sposob-
nost, iIi razum, razumeva, a sposow"oot biranda,
ili volja, noce ilizapoveda; a to uikratko znaei da
sposobnost varenja vari, ·spooo)mO'st kret,anja se
kreee, a sporobnost shvatanja shvata. "Sposob-
nost", "mQiguenost" i "ll'l."OC" je&u, po mont nll'slj~
nju samo ra:zna imenaza1stu stvar; i, karl hi se
taj ~acin. govora preveo u razumljivije reei,. stvaT
bi se, ja nrlsJim, sovela na ovo:da v:arenjevrsi ;n,e~
~to 8to je sposobno d~vari, kretanje nestostDo je
sposobno da se krece,a shvatanje nestosto je spe>-
sobno da shvata. Ako bi bilo dJrt:tk:Cije, 1Jobi zaista
biJ,o vr10 cudno!, kao sto bi bilo eudno ik,adbieo--
veik: bio slobodan a ne bi bi<> sposoba;n; diEt· hUJdJe ..
slobodan.
255
 21. V"eC ona p'ljpada ciniocu, o4nosno coveku.
- VratajuCi se pitanju 0 slohodJi, rnislim da je ne-
prlj-vilno pit21ti da Ii je v;alja s1obodna, vet treba
pitatida lije eovek slohodan. Stoga sma,tram da:
(1) Sva:.'lro je slobodan utoli.:ko Uk;oliko moze,
puteirn naredenja ili izbora svog duha, koji viSe
voli postojooje nekeakcije nego njeno nepostoja-
nje iii obratno, UiCiniti dJa ta akcija bude ili ne
bude'. Jet" ako ja rnOlg'U, UlSmeravajuei ;m.iSlju k:re-
tanje' sv;og prsta, u,Cinitida s.e on pokrene iz mi-
rovarnja iIi obraitno, ondia je ,oCigledno da sam ja
u t<l!ln pOIg1edu slo,bodan; a ako mogu, isto tako POI-
moeu :misli mog duha koja viSe voli jedno ili dru-,
go, pI'Qizvesti, reei Pi cutanjoe, onda sam slohorlan,
da govorim iIi da, eutlm; i Cove'!'. je' slobodan dJo
onog step€Xla do kog dopire ta moe dJ~lovanja iIi
nedJeloiV'anja, pokren:utamislju njegoiV'og duha koja
izrazava da v:ik voU jedno ill drugo. Jer kako bi-
sma, drukeije InogIi zamisliti neeiju slobodu, negq
tako da on imp moe da cini sto hoee?.A.u:k.oliko
nero mori:e, samim tim silo viSe voli neku radnju
nego njeno !l:lJeipostojanj-e, ili vise w1imirovpnje
nego radnju, prodzvesti tu radnju iIi mirovanje,
utoliko ;OiD. maZe dJa eini sta ho6e. JeT tako pret-
pos,tavljanje,neke radnje nj-enom nepostojanju je-
ste htenje ~ :radnje; i mi tesko mozemo da :<;ami-
slimo veeu slobodiu jedThoig biea nego kad je O1J.O
ikad!'o iClJa Cini stQ< hooe. Prema tome, tl pogledu
radnji koje su uiJ:'1utar dohvata tenjegO''Ve mati co-
veki2<g1eda toliko< slob(>dan ik,oli!ka samo moZe da
bude.
22. U pogledu hten,ja covek nije slobodan-o ~
Ali znatizeljni Ij1l'diSiki OJuh, zeleti .da oturi sto
dalje od seibe sve :m1sJi 0< krivnji. ~ .makar i time
8W cestaviti siebe u g'OI'e sta'llje neg.o Sto je kobna
nuzuost. - ne2<adpviolj~vase t.ime; .njemU nije
dowljna slobo<dJa koja nedOlpiI'e joSd,q.,lje od toga.
Zato se 'l.12;ima kao o,prpvdano shv.atanje da je co"
v·ek sloibodan spmo aka je.slobodan U sVQ<m htenju
256
isto ()IIloli'ko koliko i'll svom delovanju. Tak9'. ~e
?n<;ta u yeti :'". eovekovom slobodom postavlja jos.
1 pltanJ€ da li Je on slobodan da ho6e; smatram cia
se ~a to misli kad se raspravlja 0 tome da li je
volJa slobodna. U pogledu toga ja mislim sloo.<ece:
~3. (2). Posto htenje ili valja predstavlja
raclJnJu, a sloboda se sastoji od moti delovanja iii
nedelovanja, covekne moze biti slobodan u po,-
gl:,~~ htenj.a iIi eir;a v.olje onda kadje njegovim.
mlsnma vee predlozena neka radnja koja je u nje-
govoj maei i koja treba da odmah )Jude uCinjena.
Razlog je dosta jasan:posto je neizhezno diaradnja
lWja zavisci od njegove volje postoji ill ne postoji,
a njeno postojanje Hi nepostojanje sa,vrseno sledi
odvedenje iIi i:2:bor: njegove volje, on ne more iz-
b€'C:i htenje. postojanja iIi. nepost.oj<mja te radnje:
apsolutno je n'llZuo da on hoee jedJno ili drug.o,tj.
da p!'etpostavi joono drugom; a jedno iIi dJrugo
:,uZno ~o:a slediti, i. to sto sledi, sledi po izbonl
1 odluel uJegovog duha, to jest ponjegovom hte"
nju; je:r dJa on to nije Meo, toga .'lle bi ni bilo. Pre-
rna tome, u tom slucaju covek nije sloboda'll u od-
nos'll !Oa akt 'Vcilje; jer sloboda se sastojiu.moti
delovanja iIi nede1ov<mja,a u takvom slu'Caju 00.,
vek nema ta'kvu moe u pogledu volje. Jet' kadl60-
vekov·e m:isJ.i predloze neku radnj'l1, O!ll. mora sa
'lleizbeznom niUznoseu izabrati da je izvrsi iIi ne
izvrsi; Covek nuzThO mora hteti ill jedno ill drugo,
a za timizborom, odnosno hte'lljem, sigurn.Q sledi
akcija i1i p:restanak a!kcije, i to je tada. 1tistinu
voljno. Ali posta eovek ne moze izbeci' sam akt
hte~ja, odnos;no pretpostayljanja jednqg drugQID,
on Je PTema tom aiktu. 'll odInosu nuznosti, i zato TIE:J
moe€ da bude slobodan, s.em aiko sloboda i ntl~st
mog'll da i<lJu zajednQ<, pa da an bude i slobodan i
Ve2<an 'll isH mah.
24. OCigled'llo je da'k:le cia 11 svim sluCaje~ma
kad se predlaze nep<)Sll"edna akcij,a Coyek Ilerna
slobodu da ho6e- ili ne6e, j,er ne moe€ dJa,' se uzdrZi
nl:>ilon Lok 257 .
ad htenJa; a slobocia se sa:>OOj.i u mo'Ci delmranja
ill uzeirzavanja ad dielovanJa, 1 SaroD u tome. Re-
cimD za co,,"efka koji sedi kills se ipak dla je 1310-
ooda.~, jer 0Il"l mooe hodati ako hoce. Ali ako co~
vak 'lmji sem nema moci da se pomakne, tada on
nijs sloibodan, kao, stonije sl()b;xi~ ni co:vek kc:ji
pada niz strmen, madJa. se kre~e; Jsr au vue ::noze
za:ustaviti to kretanje 1 kad b1 hteo. Posto Je to
teQm, jasno je cia oovek koji hoda, ako mu dade
nllsa,o dla prestane hodati, nije slobodan u tome da
li ce od[uCivati da li da pres;tane hodati ill ue; on
:mo!!'a nuihno iz,abrati jedno ili drogo, hodanje ill
nehadanje; a tako je i sa svim druglim, jos ~:
1eko mnogobrojnijim radnjama. koje 131.1 U n~soJ
moci a koje nam tako diolaze na urn. J'eria!Jro.
ogroman broj voljndh radnji slede jed;1a ~. dru~
gam u svakom budinom trenutku rulseg Zlvota,
sa:rno malo njih biva zamisljeno ill. predlozeno
volji pre vremena kad, treba da budJu izws¢ne,
i usvlm takviro radnjama, kao sto sam pokazao,
duh 'Ll odnosu na volju nema moCi da dduje iline
dieluje, ocT k,oj¢ se sastoji sloboda. Duhu tbm slu-
caju niema moCi da se uzdrii (lid htenja; on ne rome
izbeei neku odluku 'U -rezl s tim radnjaroa. Ma ko-
liko to' odlucivanj:e bila kratko, rna koliko nllsao
billa brza, fuvek Ce posletoga ipak ill OiStati 'U sta-
nju u kame je bio pre tDg ;razroiSljanja, ill Ce, iz-
menitito s.tanje; ili Ce nastaviti akciju, :iIi j,e pre-
kinurt1i. Po' tome je jasno d:a on odreduje lid na-
l'eduje jedlno radije nega, drugo, OOnOtSno odbacu'-
jUCi dirugD, i da time nastavljlmJe ill izmena rad;
nje postaju n.ei2Jbezivo voljni.
25. Valja jeodredertanecimsta jevart;1/,je.-
p~to je da;kle jasno da, cawk :u yeeini sIuCaj~a
nije ,s.J.obodan da li Ce hteti ili ne,saqa se,pita d g
Ii je on slabodan da hoce jednu ill cllrugu 00, qve
wart, Jrretanje iIi mirovanje? To pitanje o,('j,gtled-
no s<ldrzi Wilko besmisla dJa bi vee on!>, moglo
uverii;i nekoga & sioboda nema veze sa vo!jOlITl'
258
J er pitati dia li je oovek slooodan da hoce p() ",6lji
k;retanje ill mirovanj,e, govor ili eutanje, znaCi, pi-
tati da li co,,",ek moze hteti one sta ho'e~;ili V()l-o ,
le1i. ono sOO voli ~ pitanje na koje, jaroislirn,
nije potrebno odJgovarati; od toga mogunapravitF~
pitanje sarno oni koji pretp<>.swvljaju dajedna',
voljaodreduje radnje druge, it Q[la opet treee, i
talco dalje in infinitum.
26. Najboljecemo izbeCi takve i sliane be-
smislice, ako U SVOID duhu jasno utvrd..irP.oi 'Qdre-c
dimOI idJeje swart 0 kojima se govon. 'l\irisl:i:rrl da
bismo mnogo lakse, resili velik' deo' teskoeakoje
zbunjuju Ijudisike roisli i U koje se zapli njih?y,
razum,da sme> jasIlO utv'rdili U ,svom ~aztlf1u idieje'
ee
o slobodi i volji i' da sma ih ondi!'l nbl3ili tak"!e' u
dlUhu, kao sto bi i trebalro, kroz sve one di:skusije
koje se zapodevaju 0 njima; ,tadil. bistrL0 mogli da
zapazimo kako, nejasn<XSa.llHstajenekadJ zbag, bJ:'ka-:
nja znacenja termina, a nekaci zbogprirode same
stvart,.
27. Sloboda. - Rrvo, dak:f.e, ~ebadi0bro ~a:
parotiti da se sloboda SHs.toji u zavisnootip()stoja-
nja ilinepostojanja bilo koje radnje ad naseg ht&o
nja, a !lIe U zavisnosti neke radnj~m njenesu-
protnosti od naiieg svidanja. Co,,"ekkojistoji na.
steni slobodian je da slroci dvadooet jardi lili;bJ:'d<;>
u more nezato sto hi imao moe cia',' . uradi i su;-
, : '.' '.. c- . "
.._'<...... '.", ".' ....:- .... ,:....: /,'
protno, tj, dia skDCi dvadeset jardJi uyis. - jeT" to
ne moo€'-'- nego zato sto irna moe daslf9'Ci jli 'l1e
s:koCi. Ali alko ga n€'ka sila veCa,od njegoyeevrsto
zadrZi, iii IgUI'ne nizbrdo, on. 't;ada viSeni'j<;o ,sloib()~
dan; jeT cinjenje Hi neCinjenje radn;Le 0 koj?j gO'-'
varimo ndje vise u njega:voj IIK1Ci. 0:>vek kajije
evrsto zawoPeu u kvadratml. sobusa StranaD:l(,i'9d
dViadeset' stopa,ako stQIji na' s~e.r-nIJan' [cri3:j'U,te~
sobe, slobodan je cia hada dvadesst ~tope,. ];l~~",,',
jugu, jeT moZie dla hOda ill da n~ h0dia.; <iti tlij~o/B':;
bodan da i;i:ni i suprotno, tj. da. JJ'O'de Clvade~tst;g
pa prerna ~S!t'U.
17' 259
 Sloboda se, dakle, sastoji u tome s1;o sma: k.adri
da deluje:rno ill fie delujemo, pre<roa SV'Offi lzbO'.l'\l.
ili yolji.
c 28.Sta je volja. ~ Drugo: Sigurno se ~~ se-·
camo <ill je voqlja ili htenje akt duha. kOJlmo~
upra.vlja svo1u :m.isao ka iZVJ.'senj'~ neke rad.nje,<l
tim.e primenjuje svojumqc wsen.}a te r·adu]'€. Da
biI1 izbegao nagomilavanje reiii,molin1. .da .mi se
avdi~ d~voli da. pod! recju "radrlja" (ili. "akcija")
shvatiul i pry-st8.janje neke radnje; jeT sedel1.jeili
cuto.nje, u C<JSu karl se prectlaz~ l1od~nje ill gov~r,
iako predstavljaju .samo uZrlrzaya~J,:?d ra.d.nJ~'
trazeipak isto toliku odlucnost yplJe 1 C§stoImaJtt
iSt<). takozf;lflcajneposlediice, i za;tq ih lIlozelIlo ~l't­
svim Iako shvatiti i kao ra9nje; ali to kazemsanJ.O
zatodJa ne biJi biolcrivoshvacen, alto ih racli krat-
kore ta~Q< nazoven:t' ,; .'. ., .
29.. ',sta,odredu,je volju, ---:.Treqe: PosiJo Je volJ::>.
proE1to mQ<c:duhada u,smeTava covetkove d!elatne
sposobno.s ti ka kretanju Hi mirovanju, uJwliko one
zav:ise pel tog usmerayanja,praVilan i. istmit od-
gOYOr na. pitapje"Sta. od:r~duj: yolju.~" jeste:
Du4 4' .• Jer OnO' stq odreduJe opstume<:: ~ra­
~anja, . YO:deCi je. u .()vom. ili.on-qm :p.ojYd.inac~op
pravcu, jeE1te prostoE1am Ci!nilac, JWJl prtme-p-J).!.Je
E1vPjU, moc u tom odfedenom pravcu. Ako till 00-
g>Qi\TO'!' nij e dovo1jan, ou<¥ je jasno da pitanje,,$ta
odreduje vo!ill?"uf;ltvari zn~~'i "Sta.,:,av<Jit!d dU~ 11
SlVatkom poj~omslucaju dtaupravl SVoJuo.p.s;tu
l11pC uSIDe'favanja ka..qvoj ilionoj VJ:l>ti 'kre.tanja
ili rnirovanja?"'. Na.to. ja odgavaram: Motiyza,
prodlUZavanje iste radilje ill stanja jest~za,d()vo1j­
E1tvO koje 1..1. njhna nalazimo u, sadasnjem tr-em1tku ;
alTI.0rtiv .za promenu uv~k j~ :qek?- neprijatn08t ;
jerria.s-~o neprijaj;nost· n?-vodl ~a p:{)lTI.e:,~
na•.
stanja .ili. neku novuJ;a-dJnJu. To Je taJ ye1iki;
ltU-qvv!koji •. deluje ll~ dtll1' nav9decigll ~ aJkcij1J:;
ra,(liJa"atk9Ci'!- ja eu to de1>Qi\Tanle nazvat:i "oclt"edi-
vanje volje", i objasni6u to malo qp8irnije.
260
30. Ne treba brkati volju i zelju. ---: Medutir:q.
pre toga moram iDS napomell1urti ovo: iako.sani
ranije, n-emajuci drugil1 reCi. cia oznaCim. taj akt
du,ha kome je pravo irne"htenje" ill "volja", na-
E1tojao dla ga opisem pomocu izraZ1:l "izboI''', "prei;-
:p0s<tavljanje", i slienih, koji oznaeavaju i 2:eljukao
1 volju, irak 6e Svako - poSte je to vr10 jedno-
s:tavan akt .7 bo1je E1hvatiti sta je to ako Satn ra-
zmisli () svom dtuhu i poomotri sta on Cini k<\d wsi
htenje; artikulisani glasovi, ma:kakvi. bili, malo ,<!e
mu pomOCi u tome. MisIim da je taopreznost,' da
nas. ne bi z<\veli izrazi koji nedovoljno O'znacava-
ju I'azliku izIlle(fu velje inekindrr"ulPh akata duba,
sasvim I'azliCitih od nje, utoliko vise .:t'xItrebna ilto
viddm da se volja cesto brka izaml'.!njuje sa raznim
drugim efektinla,. narocito sa:i:elj(Jm, i da to. cine
ljudi koji nika;.1ro ne bi yoleIi da. iIll Be kaz~ ..;La
nemaju saE1viJ:'rl jaBll € pojmoye 0 stvarimai dl't IPSll
baS razg,ovetnopisaJi 0 nji!l1.a.Cini mi se dfl jy- to
bI'kanje davalo nemalo PQvodJa za J:1ejasnoee i po,.
greske u toj E1tvari, i utcilikoga vise treJ;Jaizbega-
vati; jeT -8!ko neko okrene svoju misao prema s.ebi
i pogleda sta biva u njego'Vom duhu kad on n€-Sto
hoce, videce da se volja ill moc htenja ne odnOBi
ni na sta drugo vec ns onu pojedJinacnu ooluku
duh~kojom on, eim je to pomisliq, tezi dra zaP6cne,
nastavi, ill zauE1tavi neku racl>J:1iu za koju' ZJ:1a d""-
je u njegovoj moci. Ta cinjenica, ako je dobro
oomotrimo, jasno pokazuje cia je volja sasvim ra-
zlicita ad zelje, jer ova i u toku iste te radnj·e
more imati E1aE1vim~up'rotnu tea:lldenciju od on~ ka
:kojoj nas je poveila volja. Moze se, recimo,.<iesi.tl
cia me neki iiovek kome 11e mgg).!. nista.o>dibJitiza.,.
mo>li da nagovorilTI. na nesto .nekogdrugog, i .dta
ja, u istom trenut'ku kad to i,zvr~avain, zelim.. <lJa.
nagovaranje ne UiSpe. ,"fg,snQ< je da s~ u 1X),:m slucaju
zelja i volja suprot*vljaju jednl1 drugoj. .Ja hocu
cia Cinim stvar koja teii u jednom prayeu,~9k.
moja Zelja teZi u drugom, i to direktno suprotnom.
261
Covek. kame j'e od z€stokog n.a;pan:lJa kostobolj,: u
lJd.ovi:rna. PTosla glavobolja ili uedostatak apetlta,
zeli cia rou prode i taj bol u rukama ili nogama
(jer gde god rpootod.i bol, pos~ji i,zelja da ga se
oslo<bodiroo), iako nJegova volJa neee. :Ia ~red'UZl?e
nikakvu akciju koja bi mog.la ~l?mti tat bol'J er
onzna da hi u slueaju odJStrailJenJa poia skodlJlva
isparenja mog]a preCi u ~ero.- v:azr:W Ci~o. tela. J~
toga ocito Ilroizlati da su zelJenJe ~ ~tenJe dva rar;
z]icita a'kta dUha" i da je vplja, kOJa Je presto moe
htenja, U jos vis€ID, stepenu razJiCi~ od zelje. .
31. Neprijatnost odreauje volJu. - D~ s,e vr<b-
timo pitanju:"Sta jet,o stoodreduje.y?lJ-u. u po>-
gledu nasih radnji?". ~{j'sto s~m ra=';'l~lo 0< toroe,
ja nih re;'kao da t0ID.Je, .kao st? se ob~cno sroatra.;
neko veee dobro ~oJe covek unau lZgledJu, vee
neka (i to veCinom najmuCnija) nep;rijartmoot u ko-
joj se oovek nalazi. Neptijatnost de O!IlO,~to st.~o
odreduje volju i gttra nas na radinjeko'Je vrslroo
jednu za drugam. Mi tu neprijatnost,~vu'kaIn:a
je, mozerno zvati i "zeIjoro"; jerzelja je nepn-
jatnost ilwju /;lull. oseCa z~g ned~tatka nek~
diobra. ]\'leprijatnoot je svaki t,elesm ~ol, .roakoJe
vrste i svaki dJuSevni nenrir; a sa tiro ]e uvek
ucJ.ruiena i Zelja, jedJnaiw jaka kao i bol if nepri-
jatnoot 1~oje' oseeamo, iaJ'o ~. ~e .got{)lVOl ne r~­
zlikuje ad njih. Je1', postiO .Je zelJa. presto: n€IJTI:-
jatnost zbog nedostatka nekog dJohra,u VeZl ~.~ ne-
k,iIxl boloro kOdi.ooecamo, to 0as.'t1tfu.0 dohro J.esrte
olakSanje bola; idqk se to o1aksanJe ne postigne
dOtle mozerno bql pazivati. zelj\>:rp; je; SY~~I:0
oseca. bol zell da rou <Yrl- buille olaki§an' Ita zelJa]e
jedinaka samom bolu i neodvQjiv:,:-?~n.jeg<t. Osim
teze1jeza ol;lksanjemboia pOStoJll zelJa zl;'0?SU,t-
niJ:n .pozitivniro dobrOffi, .koja je talroae .J~d:na'ka
neprij",tnooti. Kol:iko z~l1~o nek? ?,~surt:n9' dob['o,
toilko tI"pimo i bolz:pog .nJ~ga. Ali n}J~n;oodsutn~
dOpro .ne prouzro'kuje 001 jeclnllif sYoJoJ f?tyarn<?]
iliz.anusljenoj ve1iCimi, dok svaki .b91 !?rOlUZl,'.qJ;:,uJe
262
zeIj'Ujedn~ sebi; jer ?dlsutnostdobranijeuV"~
bol, d<JJk pri81.rtnost oola jeste. Stoga mi xnQZemo
ra=atrati odsutno. do<bro i mislitio njexnui bez
zelje. Ali u.kOliko uopSte ima zelje, utolikQ ima i
neplijamosti.
.3~.f<elja je neprijatnost. - Svakok() .raz:misli
o sebi brzo C€' uvidJeti cia jezelja neklo stanje ne--
prijatnostL Ko jos nije =etio u zeIji OIt'lO isto !lto
je mudrae reka9' 0 );ladJi, (a orva se ne raz~lj,e
mnogo. ad nje): da oglaganje njenog ispunjenja
nanosi bol;JiaseITl srcu. .i to u srazmexi sa veliCi-
nom zelje, takodi3 neprij1l.tnost]{,a1Jkad tOlik()Uoa-
ras.tedJa cov~ vice: "pajte.UJi decU"~ dajtemi
Ono sro zeitrn "iJli ¢uu:rnr~i!" :podpritiJsik,:om
takive trajnl€, i neUJbIa.zeill€'Deprijatn0sti i. sam~i­
vot sa .svim ~vojim uzivanjixna moz.e.postati ne-
Sillosljirv teret. . . '.. '. . ..
.33. lifeprijatnost zelje odreauje voU1L Tacno
.le'da na diuh deluje i ~oibro i zlo,bilo prisutn() pilo
oods-utno; ali OItlO 8to nep()sredno <Jdreauje. Y91,jUU
svakoj Iljen<Jj povremenoj voljnoj Taocltnji, jeste ne-
prijatnost Zelje, upeTene ka nek<mJ. odisutnom do-
bi-u, bi10 ne-gativnom (kao' sto je neuti-alIlo stanje
za O'11Og ~ trpi bol), bilo pozitivn0m, kao,sto' je
uZivanje neke prijatn9sti. Daje up't'avo n:eprijat-
nost to sto odreduje uza.g.topne voljne a,k.dje od
rkojih se sastOji. najvec{ deo nailih ZivO'ta,' i •ikojE!
nas vode razlicit:i:nl' puteviroa do razliCiJih iZElvrSe-
taka, tOI 61.l. sad na;s'tojati dadJc>ka.;lem,na.osThOvu
iskustva kao i na~snmi'U :J<)!Pke same styari.
34. Dna. je izazivac akpije. __ Kadje Covek
savrseno za,dovo~j!llIl 'l,a "tanjern u komese nalazi,
to jest kad ne ()8€ca nl Daj~nj'U nt'!prija.tnost, da
Ii 0!Il tada usmerava svoju radinost, sVlOje?elo",.a_
nj e, svoju wolju na ista drugo sero na to da ostan~
u tom stanju? SvaJk:o ce se iz vlastito~ pos:tnatrar
nja uveriti d,a je tako. Zato je, kao sto, vidimo, nas
prernudri stvoritelj, znajuci sta odl'edujeyoIj'U i
sta je IJ['ikladno n<aBem obIiku i sastavu, stavio u
263
coveka n~prijatnost gladi,zedi .i ~g:ih priJxJdni.h
zelja koje se .redJovn<: poj~vIJ.uJusv~a.u. svo~e
weme radi naSeg ocuvanJa lprodBzenja nase
VI"ste. 'Misliin da iz toga m.<l'zemo zakljuciti ovo:
kad bi vec sarno posmatninje tih dobrih ciljeva
ka kojima nas guraju te neprijaimosti bilodO'-
voljno da odredJi. volju i cia nas navede n~delO'­
vanje, nti ne biSmo trehali te priJrodne: bolOlV€', a
mazda i nikakve boloveuop~te u ovom svetu.
a
Bolje jedJa se. oovek ozeni nego d 1,zgara", kaze
~v. pavle; iz toga mozemo videti sttl je ~o stonaj..
vise navodi Ijllde ra uzivanja, bra:c~o~ zivot~.Malo
izgaranje ko,je trpi.m~ terlJ.. ras Jace n:,go J.to n.a".
privlaci iliprimamljl.ljeizgledJ .na veea UZlVan]a.
35. Volju neodr~auje vece pozi.tivn?dobro,
negb neprijatnost. - Nacelo <1a dobI'>(}, v~e d.ohm,
ocltMuje volju, izgleda toliko umnen,,]. pphya..
cem opstom saglasIloseu. celogco'Veeanstva" da se·
nimaloillEl cudhn. sm sa:n:l.. i ja, kool sam Prvt put
°
oibiavio •svoje misli. tom grcedmetu, =eo tC( •. Za,
gOtovo; zamislja:trl cia. centi IIlnOgiradJije ~prostiti
sto sam .tada taiko uC:'i.nio, negoSto .se sada 1¥lu 4u -
jemQia se supJ:"otstavim tal<Q.Opste prinflj~nPI1l m~..,
sIjenju. IPllk, po.sto saIn stvar dQbrp lSipltao, pn-
nuden sam qa zakljuCim da d'O'1;>J:()" vece Mbro,
iako ga shvatamo i priznajemo kao. takv0, tie od-
rMuje volju sve dok ·U?1ia zeJja..ne :ppJ:"a~~ sra-:
zmernQ nje'l!1U i .ne pr0UZJ:"okllJe nam n~PTIJatl1ost
zbog Iled9sttlt1l:a tog dobra.MlJ.z~te ne .znarn koli-
k? uverayatiooveka .<ia je obilj¢. b'Q'ljeo.q ~irom::­
'stV'a m.0zete xnu to i:p~a.zati i na,terati .!$a dapn-
zna'dia su lepe zivotp€ll,clobMsti bolje od J:llzne
oskudJice, ali dok je 0Ilzadoyo~~an sa(Js~udioc:'lIli
Ine oseCa u njoj !l1ikakvunepnj~tnos~, ()!l1 s~; l)?aJF
neee poikrenuti, nj,egova volja se p.ec,,: ?dilu:~tlYl
na kakvu akciju koja bi ga izVelalz nJ~.lYI:oze.(}<>- .
vek biti ne znarn kako 1.1veren u prednosti VI"line,
u t~da je ona n~<)phodJna svako~~.k:0 imaJ;l1~
kalcve velike cHjeve u ovorn svetll ill na.qe u,o,naJ
264
drugi kao sto je hrana ne<JlPhodna sYemu zivom
ipak, sve dok on ne oseti "glad i zed za pravdom'"
dok:· ne oseti neprijatnost zbog nedostatlka .irrlir1le:
njegova volja se neee odlu6ti ni nak.akvu akciju
za sticanje tog priznatog veceg dobra, nego ce
umesto toga ncke druge neprijatnosti koje on os€-
Ca nav~stinjegovu volju na neke dlI"Uge akcije. ru
opet, IDOze neka pijanica videti kako mu zbog nje-
gova nacina Zivota zdravlje pmpadJa, imanje se ra-
sipa1 prati ga prezrenje,napadaju boloesti i nesta-
sica svega, pa cak i njegovog voljenog pica ......
ipak, kadJ on u uQhieajeno vreme pOOne oseeati
neprijatnost zbog nedosttltka svog d!rustva, i uk,~
renjl'mu zed za casoIn, to ce ga povuei u krcmu,
marla mu stoji pred oeima gubitak zdravlja i bq-
gats,tva, a maZda i srece u drugom svetu; a i naj-
manje od tih dobara nije beznaeajno, vec po nie-
govorn vlastitom priznanju daleko, veee od skri.-
!kljanja nepca casom vina, ill od dokonog easkanja
vinskog drustva. To se ne dJeilava zato sta Qn ne bi
video ve,ee dobt(); on ga vidi i priznaje, i 1.1 onim
inteJ:"Valima kad he pije stvara odlluke dia ce teZ:iJti
za tim veCim dobrom; ali kad ga opet napadne ne-
prijatnost zbog nedostatka uobicajenog uzivanja,
teznja za pri?mato veCim do,bJ:"om popusti, i pri-
lSutna neprijatnost skrene volju ka uobicajenp'j
radnji; time se navika jaca, tako da ce sled,eceg
puta jos sigurnije prevIadati, mada on potajna
oheCava sebi dato viSe neee Ciniti, da je to pq-
sIednji put soo ce raditi pro-tiv postizanja onih ve-
Cih dphara. Tako se 0lIl s vremena na vremeI;la.,
lazi u stanjl,l onog nesreenika koji se zalio: Vicleo
meliora proboque. deteriora sequor1 ; ~ izr~ka, Zft
kojtl se prizrnaje rlla je istinita i potvrnena stalnim
il'l:k:ustvom, mo,ze na taj nacm (i mQZdJa!1.i na ka"'
kay dirugi) posttlti Iako razumljiva.
" Vi4im i o4obravam ono sto je boljo, a .•Iedim .('no
lito je gore, - Prev.
265
 36. Jer je odstranjenje neprijatnosti prvi ko~
rak"ka sreCi. - Ak9 se zapitamo za razlog teq,-
njenice loodu .iskustvo tako jasno pokaz;uje, i sta-
nemo zapitkivati za8m sarno neprijatnoot deluje na
volju ~ odre~uje njen izboT, videcemo da, poilto
smoml kaml <:la, donesema Usjedanput sarno jecinu
odluku valje za jednu aikciju, ne<prijatnost koju
sada trpi:mo priTocmo usm,erava voljuka, onoj
sreei . za kojQ!tl1.:,vi teZifno u svim svojim a:il:cija,...
ma; Je:;: doik trpl1l).O ma kalwu neprijatnosrt mise
Ille mo:;:emo smatrati sreenima" a ni smatrati da
:=0 bar na }Yutu ka sreei; jer svako zakljueuje
1 smatra doa su bol i neprijatnoot nespojivisa 8re-
CO\lll, da (m~ eak 'hare 'U~ivanje onih doibrih stv;ni
looje pose<Uuj:emO\ jer i !!'IaIi bQI rell1et:i svalfuoza,.-
dOiVoljstvo u kome 11Zivamo. Stoga ce, izbpr sle~
alece akc.ije na kojuces~ od~uciti nasa volj.a, 1:>iti
pprodn~uv~k odrr-eden teznjoom za odstranjep,jem.
svaJ.cog : ~a]1::na'!ljeg bol51 koji oseeamo,jerto je
pTVl nuZIll k=ak 1fu sr-eci.
37. J er je samo-n-eprijatnost priS1J.tna. - Joil-
je4an razlog zasto sarno nepri~atnostodr€auje
volju mogao bi biti ovaj; zato ilta je sarno nepri-:
jatnost prisUitna, ,a bHo bi protivno prirodi stvari
da nesto SID je ad.sumo deluje ovde gde ga ne:m.;i.
Na to se mooe !peoi da i odsutno dobro J:ni02\e pu-:-
'tern posrn,atranjabiti predistavljeno duhu i taK?
uCinjeno prisutnim. ldeja 0 njemu moZe zaista biti
'll. dlllhu, i on je mo2\e ,gledati kaoprisutnu;ali 1)i-
kakvo prisutno dJob:ro u duhu ,nete maCi da pre-
;rlada r:ad ~eZnjo:n za odstranjenjem ne!k:enep~
J<J,tnostI k()Ju trplffiQ, sve dok i onO' ne izazove;u
~a 2ielju, i ddk. neprijatnost od te zelje ne dIO-
blJe prevailU U odredivanju naSevolje. Ukolikc>
tOiga nema, , 1deja 0 rna kakvom dobru ostaje u
dU1}u kao i sve <huge ideje, tj. kao predmet ne-
aktivne spekulacije, ne delujuCi na V'olju i 1'1e na,.-
vO?JeCi n~. ni na kabu akciju; razlog zato pok;a,-
zaeu katSUllJe. Kolik,o ima ljud!i Cijern suduhu ZlVO
266
prikazane neizrecive radootineba, ilroji Ptiznaju
cIa su one i mogu6ne i v·erovatne, a iiPak sera-elije
zaciovoljavaju ovorzemaljskom. Sre601'll! Na taj rta -
em, njihovu volju odreouje premoen8. neprijatnost
sad o,,"e Sadl one zelje, koje su sve ,!?uStene u trIm
za uzivanjima ovog zivota, i za sV'e to vrerp.e oni
ne cine nijeda'l'l koral<, ne krecu se ni za pedalj ka.
dobrim, stvarima' d..T").l.gog zivota, madS. ill smatraju
i 'De ikakC}i velikima. '
38. Jer za nebeskim raClostima ne teie svi ani
7~oji ih smatraju magucnim. - Karl' bi volja bila
odreaivana sagledanjem dobra., prema t()ll)e ka'ko
ono izgledia razu!!'Iu manje iii veee, - a 'll. tql{'iom
su stanju sva odsutna dobra., i sva ana za. lrojas,e
po ,obienmn miilljenju pretpostavlja cia pol¢eCl1
volju i da se VIOlja kre&>:,ka ItljIma - ne znarn..kako
hi ond,a valja uopste mogUl. nelk.ud skrenut:iod b{?-
skrajnih, vecnih • nebeskih radiosti, kad" su :joj ove
jednom predstavljene i kad ih smatrakao mq;-
gucne. Jer svaocisutna dobra - za, kqjase rrrisJ.~
da 0c1Inah, Cim, bl1du Ipredstavljena j sagl~d<lilla,
odired!uju nasu' valj'll ,i naViOdie nas naalke,iju'-,
sva S'U ta dobra sarno mogu6na ,a ne,1:l,epog:resivo
sigurna; z8oto ce dabro kqje je beskrajIliOI veee od
svihclrugih neizbezno redqvno i stalno nll.vO'Pdti
voljn ·na sve one aikcije koje Onozahteva; utom.
slucajulni bismo se stalno i postojanodrzalisvog,
putii prem.a nebtt, nilkad ne zwta;j'Uci i¢kad r;te '
1.1pU'cujuill svotl~ akcij'e nikak.yirn drugim prayce<rrJ;;
jeT veCinoo,t 1Jog huduceg stanja bila bi ncizmernq
jaca,ad svih zelja za. bogatstvOiffi ili cas6u,ilima-
kakvim d"ugim sver1Jskim uzivanjem koje bismo
mogli pooeleti, - 1'llaqa bismo dopustali d;is¥,do
ovih drugih lakse 'C!Ialazi, jer nijedina bUdu~ styar,.
nije jos u rukama, pa1:>inas taka i tQQloe~Y'anje .
moglo prevariti. E:ad bidakle bilo tako" kadJ/pi
volju odreetivalo, vece dOibrO koje Imamo lli)Zgle-:-
du, onda bi tlO velikoldiobro, beskrf-jnoi veceq4.
svih, cim bismo ga sagl€dali, odrnah obuzelo nasu
267
 ,,?lju, i.~. 'bi ga .cVT"to sle~ula, ne ispustajuti ga
nikad VIse; JeT volJa lma moe da upravlja mislima
kao i svim drugim delovanjima, iona bi, kad bi
'bilo • tako, ucvrstHa diuh u teZnji za samo tim
diobrom.
Ali nijedna velika neprijatnost ne Qiva nikad
zanemar,:na. - Takvo bi biIo stanje duha i re-
dovn3: teznja volje u svim njenim odlukama kad
hi ona bila odredena onim 8m se posmatra 'i sa-
gledla kao yece dobro; ali :iz iskustva vidlmo da
r:
to ije talm, jeT se ono po ~!WSem priznanj1.l hes..,
Ja:aJl1o ve~e dobro cesto napusta da hi se odstra-
'1ll1e ~topn:= neprijam,osti ~oje nas4ju odzelje
za .ne¥m: Sltnicama. A dokto po nailem priZna11jU
naJvece, 1 cak veCnoi neizrecivo dobro, mada kfit-
bell pokrene i gane dluh,ne Inme dJa cvrsto drzj,
Y-0lju, d<.t,t!e v;idimoda svaka veea i j~ca n€IJTi':"
J~~os.t, elm Jednmnzahvati yolju, ne pusta je
VIS~; 1 to nrop. vee pQkazuje 8m 1.l swan odrea:uje
V.o1JU. Nll.pnmer, svaki j~ teles;ni hoI, neukro...
tIva: st:~st.0,;eka 'looji jezestoko, zalju'bljen" Hi
nestrplJ1ya zelJa za a5vemm, s-v.e, te stras.ti odrza-
vaju.volju. U pO<J,tojanoqn i uaJpregnl,lt0nJ. s.tanju;
~ad Je YQIja ta}{o ,usmereI1a, ,ona uOipste ne dopu-
sta ravJ.mp ',00 napusti taj ]Jre<.b:net, vee pepresta.-
n.o.za:po,illjava Sve ,misli duha lIn0ei teJau tOlffi
cilJU,. .IeI'. Je .odluk:a yolje pod uticajem tevrhoyne
~~pTIratn,?str~k ~od 0v:a traje. Misli~da iz ~oga
J';SnO'p~~zlazi daJevolJa, odlr}osno nasa moe odia-
'blrar;~a Je~ r;id.?"je iZTeau, ~vih drugih, odredena.
!IleprlJatnoscu kCJu trPlffiO; zeleo pih dasvako i
=samoposmatranjempro-veri cia Ii je to tako.
39. Svaku nepTijatno~t pretti zeljet; - Dosad
sam }:l<ijv.i)?€, navodio kao priill€Tfaik,to,ra koji od':'
~edl.;\Je volJuo.nu .n,:pmatn9"'tk()~~nastajepdzelje,
Jer Jeon::.naJvazulJll.; 1.?aJofletmJa, i jervoJja ni-
kadi.r;~ yrs~.neku volJDu akciju,i retko UQpste- haM
re~~lJe akCIJU, a~)epri tOIll ne prati i neka zeUa;
to ~e po mom IIl1sIJ~IlJu razlog zasto se volja i zelja
268
tako, eesto brk;aju medusobno. Ipak, The treba da
iskljueima kao faktor ni' onunerprijatnostkoja'
stvara, iIi bar prati, veeinu dTIlgihstrasti.,· Od~
vratnost, strah, gnjev, zavist, stid; itd.,takode iza-
zivaju neprijatno.st i tiIlle utieu na volju.Testra..,
sti :retkO kad u Zivotnoj praksi nailaze same iproOi:-
ete, nepomesane s ,ck-ugima; ali u QOlCn,om razgo-
VOrl.! one, nose ime pr€:tna ono,me sto u, njima
najjaee dieluje i st;> se u trenutacnmn stanju duha
najyise istiee. Meni se cak eini da nema g(>tovo
nijedne strasti, koj3:. ne bi bila, pra6enaz.elj,om.
Gde god! postoji neprijatnost,po~tojii zelja, u to
sam siguran; jer miuvek zelimo SI'eeu, i koHko
neprijatnostiQ<S€'eamo, toliko sreee relimQ; a i ;%l.nll
tako,mislimo, ;rna kakvo da je ina,ee nase .sta.nje.
Semto.ga, sadaSnji treriutak nije za nas veenoot,
i zato mi, ma: koliko da sada uziv=, Livek gle-
darno dalje odJ, sadasnjice, a Uoporeda s tim gleda-
njem unapreq ide izelja, koja ?pet povlaej. za
sohom volju. 'I'ako, cak i kad se· necem radtUjelTIo,
OTIO sto podrzava 1'aq,nju od koje, zavisi ta Tadost
jeste zelja za njenim nasta.vljaniem,i strahdiabi-
sma je mogli izgubiti; i karl god ~ u duhu pojavi
neka. nElprij~tnost veea od te, voljrce time biti
'USTIlerena na ne'ku noyu akciju, i zanemariee sa-
dasnje zadovol.jstvo.
40. Volju prirodno odreauje najjaca neP'T'ijat-
nast. - Ali kako smo mi u OVOID Bvetil opsedrnuti
svakojakim, neprijatnostima, zbunjiva.ni razli·Citim
zeljama, sad sepr1rodno treba zapitati koja, od
njih ima prednost, u usmeravanju volje na slooieCu
akciju. Odigovor !Ila to jeste .cia je to obiC~o najjaea
neprijatno.s.t od onih za J.fuje smatram? ?a m(»gu
biti odstranjepe. Nairne, posto je yolja m¥ USme- ,.
ravanja nasih radtnili sp08obnosti ka nekoj a!kciji
za postizanje nekog cilja.,' Oria' nikadne~e biti
okrenuta. ka neeem sto se u tom trenutkusmatra
nepootiznim; jer ne rn.oZe se pretpostaviti dabi;-a.-
zumn.o hice moglo ra:diti sarno sa cilj€II1 daI'as1J;>a
269
 svoj.trud, a .to hi bioslU'caj. kad hi onodelpvalo
za postizanje .neceg sto smatra nepostiznim: sta-
ga ni. vrlo; yel:ike l1€'P;rijatnosti ne pokrE!¢u volju,
akose sroah-a da s¥ ,neukl<mjive; one nas tadJa ne
podsi:icu na napOil7€,. Ali' ostavlJajuci takve 611.1ca-
jeve po strani, uzi;1Stopne' akcije nase volje ¥ onom
nizU voljrrih radnji cd kpjili se"astoji nas. zivot
obicno.odil7eduje n,ajvaznija i najj~nepr1jatb.0st
koju U odreden'om tr.=nntku OS;eCaIDO. Podstrek na
akciju 'ko.ji stalno osee,amo jestenajveca sadasnja
neprijatnost; on" v·eeinmn odJre(iuje izborslede6e
radnje za kojuce sec YGlja<9diluCiti. MO'("arno ; ~ai­
me, stalno iJ:lfat,i n.a 'U~u d;f, je pravi ijedini pred';"
met volje neka nasa radnja,. iIlista. ,drttg?; jerna-
Sim' htenjem ;mi pmizvodliIn0 "'arno IlJekU. radnjl.l
koja je u ;nasoj moB, c 1;u vo~ja per:estaje ine dJo-
sire dalje. . . ' " ... . .... . sta nazivamo "dobI'om" i ".z1om", yi<dJ"eemo cia to
41. Svi, ~ele srecu. - Alr,o sesada;zapita sta,
pokrece zelju, odgc>va.ram da ie to are,ea, i niSta·
dir1..lgo. "Sreea" i "nesreell" sunazivi zadvaek-
strema, Cij", ikrajn1e ,gI'ani~ nep~ajemo, jer t{)
j·e pno sto "okonije viclje1o, uho,IJij~ Cul?,niti Sit'ce
ljucisko mozfol. 'zarrni.sJiti". ..'\11 mi. ip,* imam? vr10
five utiske 0' pekiln stepenima. Qba.ta 'f)Oj1nl.l, uti'-
sll;:e koje sma dobili razn:iln pri~erim;a ra!illstli
uzivanjana jedlnoj strani, izalosti i patrij~na dm...
goj; ja Cu sve te si:€pe:ne ra<:ii:k:r;atk.ot~uik:ljuciti
pod nazive "zadOlVQljstvo"i"bol"; a pootoji bol i
zadov(>ljstvo diuha kao i tela: • "On..itp.a pu!lu sf~cu
i zadoyoljstvo ye:Blovito". N08.k.o eemo ta,cnije, svi
bol<:lYi j zadovoljf'tva su dJuhovni, iak.o< peki na-
sta<jp.. 'U duhu. kao posleqica misli, a nep U teln
ikao,IJQ!;I"dica a.wkih mo~if:iJkacija. }{retanja.
42. Sta je srf!-ca, c Sreea, usvompunq=6bi-
:rn'll, jestenajYece zooovoljstvozaifuoi.e sm{) spa-
sobni, a nes,reea. najyeCi boI; a najrrizi stepen.qnog
smse. na:qYa sr~Co:m jest€' onolik:o slobodie()ld lJ<>-
10;va.i onolfl<:o stva;rnO'g uZlvaIlija lwHko joe, n:eop-
bOOno dia 6<m.nek bude zadovoljan. A poSto zadio-
270
voljstvo i bol nastaju delovarrjem izvesniliip["ed~
meta [l~ na~ duh ili t~lo, uvraznimstepeIlima,
sto~a rru nazmUIlJO ono ste> ~oze da. nam pr0'UZI':Ot-
kuJe za<lovoljstvo "dobrqm", a ono SID maze dia
nam prouzrO<kuje 001, "zlom",niizk.aikyog dru,..
gog razloga vee zato sto mugu danaon;l nan..esll za-
doV'oljstvo i bol, a u i;ome s€ sastoj! nasa s,reca
i nesreea. Dalj":,, iaiko je onp sto Jiroizvodi ,ina koji
stepen zado;volJstva samo 00 sebi' d'Obrq a on<:> Sto
proizvod!i. ina kojistepen 'bolazlo, ipa'k se Cesto
dogada da ih mi ine' nazivamo tako, jer diolaze upo-
redo sa vecim stepenirna. mte vrste; a kad tako
nastane medu njima upore(ti,vanje,mi onda s pra-
yom vrS:llno izbo;:" izmedu· raznih ste'pena bO'la i
zadoiVoljstva. Prerna. tome, ako prav:ili'J,o ocenimo
dobnm delom zavisi .od up0re(ienja; jer dobro ie
sve SID prlJ'izyodi manji fitepen bola ill veei stepen
zadiovoljstva, i obratno. .
43. Koje doorozelimo, akoje ne. ~ MadJa su
"zlo" i "dQlbr{)" uprayq takvi, i madasu, sva dobra,
uopSt", gledajuCi, pravi predmet zelje, ipi:1iknisru
8Va takva da bi nuZno pOikrenula zelju svakog'f)O~
jedino,g Co-veka (mada on uvida i priznaje cIa su
to dobra); zelju pQikrecu sarno onadJobra, odnosno
Qnoli.ko dobra, koliko se smatra neophodnim .za
CovekOiVU sil-e6u. Nijeclno drugo dobm,ma koliko
dia je veliko (stva:r:no ill prividlno)nepodstice06-
vekovezelje, ako ne cint sastavnidteo <ine sreee
kOj?m se on po ISvom sadailnjem ~ljenju zado..-
volJava. Prema tomgledistu, svako stalno traZi
SlreCU .i~eli sve ono .sm je. sacinjava; is Bve druge
stvari za ikloje prizn:aje cia su dolJre on. gleda bez
zelje, ostavlja ih po strani i zadovoljan ie bez njih,
MiSilim cIa nilko nije tako nerazum,an dia hi pqrieao.
cia znanje donosi zadovoljstvo; a vee sm. seft!';e
eulnih zaqovoljstaya, Dna imaju i suviSe sledbe'-
nika a cia bi tr<eibalo p~tatida 11 Ijudiitezezanjima
iIi ne. Recimo sadia dia jedan Oovek nalazi ;?;OOo-
271
voljstvo 'llculnim uZivanjima, drugi,'U uzivanjll
koje pruza znanje; iakosvaki cd njih mpra prir-
znati &O'no za Bm tezi drugi pruzaveliko Za-
dovoljstvo, ipak, posta nijedan neSInatra 'llZivanje
ono,g dlI"Ugog kao deo, svoje sreee, njihove zelie
neee time biti podstaknute, vee. 6e syaki biti zado-
voljanbez .onog ,sto uziva dtUJgi, jer se njihova
v:o"ja nije odlueHa da' to trazi. Ali Bm onaj sm
voli nauku oseti neprijatnost zbog gladJi izedi, on
6e se, ialw, mu volja nikad nije, bila podstaknuta
prijatnirn ukusom hrane datrazi dobru trpezu, ,pi~
kantne sosove, fina vina, ipak zbog te neprijatil1Ci-
sti oodilueiti da jede i pije, rnada verovatno sa ve-
likom ravnodusnoseu, sva!k'll dpbruhranu koju ,na-
de. Tako 6e i na drugoj sp:-ani onaj ePikurejac ~€ISti
2-9. krijigu ei
m ga uhvatineprijat.nostzbogl,1~o-­
statka nek,og znanja, bHo sto se stidJi ,toga iIi stc>
zeli da se time preporu<':i ,,>voj9jqragoj. Dalde, ~
!koliko ljudi ozbiljnoi postojal}o trazilisrecu,pni
ipak mogu da sasvim jaS!l'O sagledaju neko v~liko
i priznato dtobroa <la se za njega ne zainteresuju
i ne bud'll podsmkn!lLti njime, ukoliko smatraj'll &
mogu ostvariti svoju sreeu i, bez njega.Ali kad
5e raqi 0 bol'll, za to seO'lii 'llvekzainteres'llju; sva-
ka neprijatnost koju' osete deluje na njih. Sto:ga,
!tad im je noeprijatno zbog nedostatka bilo eegasto
smatraju poWebnim za svoj'llsrec'll, elm im serti,ei-
nidia hi ,ne-ko dobro<rn.oglo doprineti toj sreG, oni
pacinju & gazele.
44. Zasto ne zelirno '1.weknajvece dobra. - Mi-
slim dia svako moze i sam videti nssiOibi i drtigiIna
cia vidljivo ve(-e dobro ne podsticeuvek IjUidske
zelje 'll srazmeri sa svojom vidljivom iprizM
tom
veliCin0ITl.' dok nas svaka i najmanja ne'V{)lja p-tx'h
stiee na rad da jese oslobodi:rn.o; razlog Za to ja...
I>no proizlazi izsame prifude nase sreee i .TheS~Ce;
Svllikiprisu1mi bw, ma ,Mkve,vrste, doprinosi n?--
ooj ~adiasnjoj nesreei; dok.oclsutna dobra 'llopste
nis'll potrebna mawj stvarI1()jsreCi, mti njihova 00-
272
sutnost pojaeava nasu nesrecu; kadbibilo tak<>in:i
bism? uvek bili beskrajno nesreeni, jeri.rna'lJe..,.
skraJno mnogo stepena sreee 'koji nil>uu na~em
posedu. Stoga, Cim covek odstrani sve nePrija,tnt>'-
sti, 00 se zadovoljava um~renomkolieinomdobra - •
tek nekoliko stepena 'zad!ovoljstva, ,koje uzastop'n~
pruZaju Tol0bicajena uZivanja, dovoljnoje za sreC'U<
Kadto tie bi bHo tako, onda ne bi bilo mes~ za
one nevazne i na izgleci beznacajne TfldlJje na, koje
se tako 6esto odlu':'Uje naSa volja i nakqje mi volj ·
no rasiparno toHki cleo svog Zivota; tanasa ne'!t.lar...
nast ne bi Be nikako slagala sa staInom 'l1smereno.
Be'll volje iJj zelje ka najvecem vidljivOll'li dobru.
Mislim da. nemora:rn.o iCidJaleko da bismo se uve..
rili dia je totq;ko. Zaista, u ovop zivatu i.tn<lpalo
ljudi Cija jesTeea .tolika dai:rnstalno pruZa lJiz
umerenih, pros¥hih zadovoljstava, bez iItakvepri-
mese neprijatn9iSti;a ipak bisel ani, za:dov<;>ljili
tipe dla ostan'll ovae zauyek:, iako noe n",l~ ixn."eci
cia: poole ovog zivota V€lrovatIio postoji stanjev€<':':'
ne, trajne rad9'Sti, koje daleko nadimasc\je svak6
ovdasnje dobro.StaVise, ooi sigurnovide da jt! t.a.
rados.t mogtlcnija riego piOStizarije i pT6d~avanje
(Jinogobro1ka CaSti, bogatstva ili uzivanja kojitra-
Ze izb6g kogazanemaTUjti to yecnostanje; p.a.
ipak, iako potpul1!oVide razliku, iakO'~'llsigurni ~
mogucnost savrsene, sigurne i trajnes-rece u' bu..,
d'll6em stanju, i sas-vim trbed~ni da je nemogu
postici ovde, dok ogranieavaj'll svoju sreCuna' sii;,:j
na uzivanja. .·,iIi ciljeve ovog zivota i ne-uzi:fu::iju
nebesku rad<oot kaonjen l1'oophodni deo; - ipak
to vecevidtljivo dabTO ne podstieenjihove zelje,i
ne usmerava njih0vu volj'll ni na kak:vlkradnju ili
napOT za njegovo postizanje. ,.
45. Zasto ono, posto nije zeljeno, nepokreC~ "
volju. - Obifue potrebe naSeg zivqta ispUi!1jav.aju
velik deo njega neprij.atTIqstima od gladi, ~edi;VT'l1.o-'
Cine, hladtnoee, urnora od rada i poopan'QStUt4.~
sve se to 11 stalnim razmacimaponavljl;l;ako top~
joo dodmni:> nesrecne sJ.ucajeve i fantasticne ne.o -
18 !>.zon Lok 273
prijatnosti(kaopohlepa za CasCu, vlaScu, bogat-
sworn itd.),.~oje su se putem mod1e, prinl,era i va:-
spitanja uikorenile 'U nama kao steeene navike,. i
hiljadu drugih neuredJnih zelja 'koje Smo prihvatili
puteIn. obii;a.ja, yideCemo da smo malo kad u svom
Zivotu t,ako sJ0b<:>dni 00 tih neprijatnosti d1abinas
mogla privuCi. ud$J.jenija 0dsutna diObra. N<lSe pri,..
1'OOne iIi :>tecenezelje retko nasostavljaju clonekle
slobodne i u miru, v~. nasu volju staln() hvataju,.
jedmi za dr:'l.t~om,nepJ."ijatposti koje su. se nag()~
milale ka() posledicatih prirodlIrih potrebailLste-
cenih navika; i ta.ko, om smo. zavrSili jeclnu 1'ad~
nju izazvanll ta¥:vom odlukomvolje,vec naS neka
d1'uga neprijatnost ()petgm:a .p.aposao, Jer:.uk,la..
njanje bolova elji pritisak nepoort.ldno oSeCamo
predstavlja osl()l;>adanje .odnesreC~iprema tonw
Prvu stvar~ojll tTeqa lleiniti zaPQStizaIlje srece;
a POSto <Jd§utno dobro - DMl<lJa mimi,:;;J.imo"priZIlgt-
j€'J.lX>ivi#~ dajeOl).o doq1'() - nedop:r.inosisv~
jo:m. ods1..ltngsCu tot nesrl:'ci, •()no biva istisnutodll.
bi .'!la njegovo. mesto..d08lo utlanjapj:eQnil\nepri-
jatnosti kojeosElCamo; te~kacl dg)i'Oljn~ i pcmay-
ljaniIn po~atranj~m. pr:i;blizimo. to ..dJobr(} 4uhu
tako da 0l1. q{)ibije neki pojam () njemu, time. nastaje.
u nama izyesngt zeljai ()11.O paCiIlje daueestvuje u
nasojnep1'ijatn:OiSrti; tektadJa (J'll0 dolazi. 1.1 je<lnal;:e
uslove zad()voljavanja kao i ostaleihelje, i. pre:rna
SYojoj velicinit prltisku dolazi na1'ed da i ono
'USl:l1eri volju.
46. Odgovarajuce posmatra7l.je podsticezeliu,
- Tek t;ako, posle od,gova1'.ajueeg posmatranja i
ispitivanjanek<lg dobra koje namje pr<:idstavljeno ,
mozese nasa zelja uzdicidlO stepe11akoji <ldgova~'a
vredtnosti tog dobra, tak10 da i ono dade jecin0m. na,
redda deluje n:aVolju.'i ella ga mip~emotra­
ziti.'JeIi dobro za koje vidini0 i p$riaje'ffiO cia
jene .z:nam kakovelik() ne dopire do nase volje
sve dok lIte prOlizvooe· ~je u nasejlll duhu i tiJko
mun uCinJi neprij<l.tnim svoje odsustvo; Bve drotl~
274
rei nismou sferi njegov<>g delovanja, jex- ·nasu
volju odreduju sarno one 'lleprijatnosti kojesuJ?ri~
sutne: dok god ih ima, one stalno zaokupljajU nasu
')?afuju i uv€ik su gotove ella dll1du. volji pivi sled.eCi
podsticaj; a u;kjoliko duh vrsi neko Odme1'avanje
medu njima, on cdlucuje sarno koju.ce relju prvu
zadovoljiti, koju neprijatnost prvu ukloniti.· Stoga,
dok god u'llasem. d1Llhu pos.toji ijedna zelja, ijedna
neprijatnoot, dl()b1'o s<amo posebi uopilte ne· :J:nOze
dop:reti do volje niti je usmeriti. Posto je prvi ko-
rak 1.t nasim naporima za postizanje sre6e, kao sto
smo rekli, <lslobadanje 00 nesre6e tako da je vise
nimalo ne oseCamo, voljane moZe imati vre=en.a
ni zastadrugo dok potpuno ne ukloni svaku ne-
prijatnost koju oseeamo; a posto sIDe> u OVOilll ne-
savrsenom stanju opsedJnuti toliikimmnootvorn. Ze-
lja i po1Jreba, teslro da ih se uO'V'Om svettl !kad
mozemo osloboditi.
47. Moe da odlozimo postizanje rna koje zelje
krci put posmatranju. - Posto nas stalno· zaooku-
pljaju premnoge neprijatn<;sti koje au uvek gotoV€
da usmeTe vo,lju, prirodno. je, kao sto sam vec re-
kao, da najja,Ca i najhitnija medu njima odireduje
slede<:'U odluku volje; ta'ko se i desava u veCini
slu6>jeva, ali ne'livek. Jer kako pokazuje iskustvo',
diuh u veCini slucajeva ima moe da odloZi. ispu-
nje'llje izadovoljenje bilo koje svoje ~lje, P'I'erna
tome svih zelja jedne za drugom; zato je on s1o:po-
dan ala posmatra njihove p~'edmete, dJa ~h ISlVestra..
no Ispituje i upOireduje jedne IS a~. Utom€!
ae sastoji eorvekova sloboda; a cd njene nepraviln.~
upotrebe dolaze sveone greske, propusti i zabludJE:!
u koje upaJdamo u toiku naseg zivota, tezEltLza sr,e,.
com pa stvarajuci prenagle voljneodlukelpnb.va.-
tajucl se stvari pre no s1;(} je dovoljno ispitro:n?Da
bismo to spre6li, mi imamo mQcda· odloZimo .za,-
dovoljavanje ove ili onezelje, sto svak<J<rn&esva--
kodU1evno videti na srvOffi iskustvu.U tome je, kak()
meni i~gleda, WO'!." svake slobode; u tome se; Cim
18' 275
rod se, sastoji. ono sto se (rekao bih pogreSno) na-
ziva "slobodinom voljom". Jer \l 4:>k:u tog odlaganja
svih zelja, diok se volja jos nije odluCila za akciju
i dok taakcija (koja slew odluku) jo.s nije izvrseha,
mi imamo prilike da ispitamo, posmotrimo i oceni-
mmo koliko je dobro ill z10 Qno sto se spremamo
da uCiniIno. I kad smo pos1e dovoljpog ispitivanja
to oC1;lnili, izvrsili smo Syoju duZTIwt. uCinili smo
svestom~emo ili moramo da ucinimo da bismo
postigli sreeu; ako zelimo. hOCemo' i delujemo
prema konacnom rezultatu dobrog ispitivanja, to
mje nikakva greska vec savrSeTIstvo nase prirooe.
48. Al~o 8e upravljaT(lo prema svom 8udu, to
nije ogtanicenje slobode......, Ne samoda to nije
ogranice'nje ili umanjenje sloboc1Je,nego je to i
njeno pObo1jil,anj,e i pnwa blagodat; to nije sUZa-
vanje nase slobodte, vee njen pravi cilj i smisao;
i sto smo dalje od takveodU.uifuosti to smob1iZe
nesrr-eC:i iropstvu. P{)tpuna ravnodu$TIost duha, nll.
:koju ne biuticao kpnarni sud 0 do1;lru. iIi zlu (a
iakav sud treba da prl;lti izbor dUha), bill;l pi d.aleko
od predn05ti i oduicnooti ra.zumne, prirode, 'bila bi
is10 tako velika nesavrsenost kao sto bi to na QI!'U';'
goj stram bi() nedostatak ravnodri.Isnosti prema de-
lovanju iIi nedielovanju dok se volta ne odluCi.
Covek je slo>bodandia podigne ruku do glave, iIi da
je 05tavi u l'rliru; njemu j,e potpuno ravnodusno
jedno ill. drugo, i on bi bio nesavrnen karl ne bi
lmao tu maC, kad bi hio li5t:n te ravnod'llsnosti.
Ali on bi bio' is10 tako jako nesavrsen ako bi ostao
ravnodtiSan prema tome. da Ii, 6edignuti ruku ill
nece i onda k.Mi bi tiirne tre:bllio d ll sacttva glavu
ili oci ad uetarca kooji vidi ita!ro pada; saV'l'Senstvo
je- u tome sto je zelja, odnQID<>, moe izb()ra, (}~re­
dena <lobrom, kao i u tome sto je moe delovanj<i
ndredena voljom; ukQliko je ta odredenost sigur-,
mja, utoliko joe savrsenstyo. vete. StaviSe:kad hi"
SmO se, upravljali Prema bila Cemu drugOIT).. ane
prema 'konaenom rezllitatu ocenjivanja d~bra ill
276
~. ne~ ak<;:ij7 Od str~ na.seg duha, mi 1ielbismo
,b~ slobodni~ J€r. praVl Cllj naSe slobod!) jeste .±nO-:
gucn?S~ pqstJ.zanJa do?ra koje smo izabr.ali. Stoga,
svaki covek mora nuzno - vee po svom sastavu
:k<Io.;azu:n;:n? b~ce --:- dia se u svom htenju upravlj~
°
sV,?Jlm. nuslJ:~J~n: 1 ~t1rlQ:n tQme s10 je za njega
naJbolJ€ da elm; mace bQ Be upravljao po nekom
'Il:
dittl?O'~ a po sebi, a to je nedostatl;lk 810ibOde,
~o~ICati .da. covekova volja u svakoj njegovoj od-
LUel ;,ledi nJegov sopstveni sud! znaci tvrditi da Co-
ve\~~tovre~no, i hoce i nece da postigne neki ciIj
za C'1Jepostizanje vee deluje. Jer, aka ga on IX>
~om ::adraSn~em misljenju pre:tpostavlja svim dru.,
gun~, J=o Je '!a gasmatra najboljiIn i hoce da ga
P?"tigne pre 8Vlh drugih; d):ukCije: bi bilosamo ako
b~ mog~o d~ !5a istovremeno i postigne i ne po.
s?gn~, 1 h{)ce 1 ne6e; a to je suvise: oCigledna pro-.
11vre,cnQ\St da bismo je priznali.
49. Taka se upravljaju i najslobodnija bica. c-
Ako pogledamo ana visa bica iznadl nas koia uzi-
vaju sav;senu &reeu, imacemo razloga da nrlslimo
?<:l se om posto;janije ocUueuju za dpbrol1€go' mi: a
l!p<u; ~~~aJffio ::azloga da mislimo da su zato ma:nje
s,~e=:l III manJe slQbodni od nas. I kad bi se talro
bed!rilm kOl1acnim bicima ka() stQ smo mi pristojalo
da su:'!e 0 tome s~o .rooze da Gini bes1g-ajna m
dr05t 1 ClJobrota, mlshm da bismo rnoO'li reC:i da nj
u-
sam bOlg ne moiie izalJrati ono sto ni~ dobro; slo-
bo;Ita ~ve.nogu~eg ne spreeava ga da 5e rukovodi
OnIm s'bo Je :naJbolje.
v 50. !'ostojana resenost na trazenje srece 1ti.ie
8 uzavanJe slobode. - Ali cia bih tacn() pok$!ioto
~o~r~sno sb:v:atanj:; slQbode, postavieu pitanje: da
Ii Je oov~ prev::t~Jlv~C ako se manje upravlja ,pre-
rna ~UdJ;i1ffi rmsJ:Je'l1Jlma nego noeki muql!"ac?2;<h
v
sluzuJe h da se nf\Zove slobodom tos1o je covel<:
slobodian da pravi od Siebe buda,lu da,tov,ari ',n,a
'L._' "
seve.' sr~m I nevolju? Ako bi sloboda, prayaslo--
0000, bIla u tome sto bismo se istrgli ispodNJasti
277

uma lislli ogranieenja ispitiv<3Jl1Jja i sudenja lroja
nas ~preCavaju da ne izabiramO i ne Cinimo najgote
stvari, onda bi ludaci i budJale bili jedini slobodni
Ijudi' no nadam se da se niko nece OOluCiti da za
voJ.j,l takve s·lobode postane ludak, rem onih koji
su vee ludi. Misliro da niko ne smatra, onu stalnu
zelju za sreCom koja naspriBiljava da dielujemQ
za njeno postizanje, nekim suzavanjem slobode, lli
je barem ne smatra suza.vanjem zbog kojeg I;)i se
trebalo Zaliti. I sam svemoguei bog mora nuzno
cia budie sreean; i ukoliko je neko razurnno biee
razumnije, utoliko je ono bliZe beskrajnom savr-
senstvu i sreci. Da mi, kratkovida stvorenja, ne
bismo u svom neznanju pogresno ocenili sta i e pra-
va STeea, data nam je moe ds. odtlozimo ispunjava-
nje biro koje pojedinaene zelje, ds. joj ne dOlpu-
sUmo dJa usmerinasu voljui navede nasna del~
vanje. To znaCi staja'll.je u mestu, zato stq. nismo
dovoljno sigurni lrojim putem da krenemo; ispi-
tivanje znaci savetoVCl'll.je sa vodicern. Odluka volje
pnsle ispitivanja znaCi da sledimo uputstVCl tog
vodica: slobodan cini1ac je onaj ko ima moe <1Ja
deluje iIi ne Mluje lUlko ga upucuje Uikva,odiluka;
takVo odluCivanjene u:rn.anjujeonu moe odkoje
se sastoji sloboda. Qnaj komeSU lanci skinuti i tam-
nicka vrata. otvwen.a potpuno jeslobodan, jw
mooe cia ode iIi ostane, kako mU Be svidi; sloboc1an
j€ i ouda. ako s'€ zbog' mraene noCi, iIi looog vre-
m€'na,ili nedostatka Orugog stana, odIuM dia osta-
ne. Mada te zelje za neiltim uclJbobnostima potpuna
.odredtij1.l njegov izbor i navode ga dJa ostane u
taronici, on time ipak ne prestaj e da bude slobodan.
51. Nuznost traze'll.ja pave sreGe temelj sVClke
sIobode. -Prema tome, pastose najveGe sayrlen-
stvo razurnne l'rirode sastoji u marljivorrt i sWJ,-
nom. trazenju prave i stvarn,€ srece,brigaaa ne
bismopp.greSHipa umesto J?rave s:rece uzeli pri-
vidlnu Cin1 nuzni temelj naSe slobodJe. Ukoliko sma
CvrsCe vezanl za. po-stojano trazenje scr;eee uOIpste,
278
koja je naSe najveCe dobro i za kojomkao·". .,'.
uvek ~e :r;aSe zelje, utoliko eemobiti sl~()Z::~
od nuznosti dia se po.vinujeroo naSo; 'zeVl" 'k" .mJ~
se, u praviI'a prema nekom po.J'ooinaenom " ' Jl oJa bl
' "-
V • led v. ' 1 .L·e!lU-
tacn
. 0 na !zg pozelJnom dobru, i dJa onda.usme-
l7'roo volJu na neku pojedlinacnu radnju, pre. n
~to s~ dobro ispitali <;la li onanijeu~eslda.d~
sa ~asom stv~om srecom; ,i sve dok tim ispiti-
vanJem ne doblJ enl() onoliko oba.vestenja koliko
v
zahteva vaznost predmeta i priroda sluCaja mi m
~an:o ~ ~}mo zadovoljavanje te pOj~nacri;
zelJe, Jeo: J€ l1;uzr:o dia biramo i traziroo pravu srecu
kao svoJe naJvece dobro.
52. Razlog za to. - Osovina oko koje se okreee
s~oboda razumndh bica u njihoviro sta.lniro na.po-,
nma
• za
. postl'zanJ'e
' . Jeste
prave srece . dakle u tome
sto .om ~ogu dia upojedinim slueaje'Vima prekinu
~voJe trazenje dak ne razglooaju stoje pred niima
1 ne Qoo.vest.e se da Ii pojedina stvar koja. .e 'tad
predlozena IIi poZeljena leZi u pravcu n~ihovo~
gl~vn<;g cilja i Ci;nd stvarni deo onoga sto je njihova
naJvece do~:o; Jer sk~or:os~i i teznja njihov"epri.-
:roe k.:: sr€Cl obav·ezuJe Ih 1 n8.vodi·da se brinu&.
Je :re bl promasili ill pogresno shvatili; time im se
nuzno na1?e~e.oprezn?St, cuvanje, i razmisljahje a
sm:ru pOJedi~lh radn.l1 koje im sluze za pO$tizanje
sreoe, Is,!a nuznost koja usmerava ka trazeni1.l pra-
vog, b]a~enstva nareduje sa isto tolik6sIlliige za-
drzavar7.Je,. ispitiv~nje i 'pc>smatranje svake·· UZa-
stop~e zelJe, ~a nJ~o zadOV'oljenje nebi na.skodila
nasoJ st:':.a.:n0~ sreci i odivelo nas odi nje. To. je po
m.om. .rms~J~nJ~ ve1ilm preiroucstvo konacnih ra-
=~n~h 1;)1ca; zel~ hili da se dobrooceni nije Ii
.naFe~e spr~vodenJei vrsenje sve one slobode
~nJu c~)Vek 1=:,
za koJu je sposoban, iIi .lwja. rn"!l
J': ko~a, bas utome, i ne zavisi Ii smer svih
nJe~ov;h .radnji ~as ad ,toga sto on maZe zaustaviti
svoJ~ zelJe, spreciti da. O'llie usmerenjegovu"olju
na bilo kakvu akciju sve dok on pDtPunO itaCIio,
279
prema vamosti stvari .0 koJoj .seradi, n~ (Jcenli.
sta je u njiroa dobr<) : zlo.. Ml_.S~O ,kadn . cia to
u(J!adimo; a karl to llra~o, ~Sl~l&!Ilf.?'.SVOJu du-.-
znost iuCinili sve sto ~e u naso] .1nOCl, u stv~1.
svestoje potrebno, Jer, posto vol]a p;etpos~vIJa
znanje koj.e ee voditi njen izpar, sve st<:> mo;remo
da uradimo jeste dl<> zadIrzim? odluku volJe sye d.?~
ne ispitamo sta je dobro>a .sta zJ? u svakOJ ;~asoJ
2ielji. Ona sto za tim sle<h, sledi .u posledicnom
!aneu u kotne su Bve karike v~zane Jedna za drugu,
a sve zavise od konacne odluke rasudivanja; a 00
nas zavisi da II ee ta ooluk,a biti, dlO'nesena na osno-
vu uzurbanog i povrilnogpogleda, iIi Ila osnovu
clobrog i zreJog iSpitivanja. Iskustvo ;nam pak.PQ-
kazuje da sm.o u veeini slucajevakadrl dIa zadirlhmo
ispunjavanjepilo koje zelje.
53. Vlast nad nusim strastima jeste prapo una-
prec'livanje slob ode. -Ali ako nam. (kao fJ? se,kat-
kad clesaya) Citav duh obuzme neka kraJnJa muka,
na primer kad nas savlada bolod.m~cenja,i~ neka
siloyita neprijatnost, kao ona.kO]U l zaZlva IJl.lbav,
&<:!iZba" ill druga neka zestoka stra:'t, talm dan::
gosppclarimo 1ovoljno s~b?1?- ,da .b~-:m0 je Il10gli
dobro Lkoremto rapnotriti 1 oceruti. tada eepog~
koji zna nasu slabost i sazaljeva nas ~b<:>g n]e, 1
koji vidi sta je u.na~aj moei,a s:-a r:ijf' suditi
kao Ijubazan imllostiv <ztac. No 1 :m, ~eba da
posvetimo najv~ brigu 1 trud postizat).Ju ~zdr­
zavanja odprebrwg popustimja vIastitinl.' ~el].a.rn.a~
UIl'leravanju i ogranicavanju. na~ih. stra:>tl,dab1
talmnas razum mogao slobodnqispitiyati,a urn
objektivnQdavati svoj sud, j~ od. toga za,vis.i pr~­
Vilna usrneravanje naSeg deIovRnJa ka postlzanJu
prave si:e<\.e. Pri tome mor~ nastojatida.s!edimo
~nje naseg druha za Bustll;S.ko d01Jrolll~I?,,:
stvaliina, i nesmemo dopustiti daneko vehkO' 1
V<lznodobro, priznato iIi pre~stavljeno~a?!flo-
gu6no, iskllzne iz nasih ~l 11~ 9:StaylJaJucl ~
njima nikakav prohtey', .nilia1l:yu zelJu~asobom,
280:
n~protiy, treba da ga pos1Ilatr'amo svedlOk uellvi-
d=o rnJego'VU pravu vrednost,pa tiIne izazQvem.()
u svom dUh::, Qdgovarajucu zelju ineprijatl'lo~t
~bo;g ne~Ja tog dobra, iIi zbog str'aha da' e€'Ill.o
ga lZgublti. A cia svako mozeto postiei, ako sa!tiQ
stvam ddlu:ke kO'je je kadar da. 1zvrSi toee-, ~vako
i sam utvrditi vlastitim, iskustvom. I riekanilm I1e
tvrdi da nije kadarcba upravlja ;svojim strastima
~a ih sp~eci cia ne izbijl.l i ne naved1,l ga I1a akCijll;
JeI' kadi Je kadar da to Cini. pred vladar€'U1 ill.ne--
t:im velikim Covekom, kadar je i kad je sam, od-
nO&1O u prisustvu boga.
54. Kakoto da ljudi idtt.razlii'itim. P1ttE;1i ima.
- Na osnovu Teeenog Iakoje dati razI90'zaiitoSI;)
desa,ya ,<)11< .se. Ijl.ldi .voljl'l()kreclltako, ';a.zliGitim
praycima, pa neld i PUWtn z!a, i~osvi zele .sreell.
N.'a ~o mogu re6i da r~liCiti i supr0trl.i izpprikoje;
IJudl u svetu VTrene dokazuju .-da (}nine'ti'ate svi
d\Jbl'()' nego dajedinaista stvar pije pocijedrtako do-
br,:. svaJco.m,.,Covek;u. R~n()lifost, nastojallja poka-
zuJe da ne nalaze svi steeu llistoj stvarii ne kiu
ka I1joj istiIIl putem. Kad bi l>€.sVe Ijud.s'ke teZnje
ogranieavale. pa ovaj Zivot, onciabi ra"logzasto
se nekobaYI naukqm iznanjem., a drugilovom j
SokQlarstvom, zastp je nek? :[zabrao raslt?s iraz~
vi'at, a drugi trezvenost i bogatstyo, bione,u tome
sto:>vi oni ne ~eze za sre¢om, vee l,.l tome stp svako
od Iijih ~alazisr!"eu ~ .neCem drugom. Zato j¢ on;3.]
le1.'ar do~ro odgoV?ri() SV9ID pacijenpxkoR<l,SU
bOlele ,. o.':h: "Aka nalaziteveee 'zadov21jstvo . u
~usu Vlna neg<:) ~ tipotrel:>i o~nog vida, onoa je
Vlno drob!'>o za vas; ali akl.> yam vid pruZa veee uZi-
vanje Ilego piCe, ondavin<'!nije nis1;&". " .
55. Duh0vni ,'Ukusi su istotakoruzliCiti 'k<loj
nep~l:U~i;bezuspeso:io eete. pokuSavati dra zadovolj1W
BVe; IjudJe. PTUZajuel in;. l:>og~tstvo ilislavl.l· (ia,ko
neki nalaze; u tOl11e sreeu), ll::!l()o stq'eete bez;uspesi!'1O
hteti da, utazite "~,\,<iCijl,l, gladpru7.ajuCi svima ,8il'
ili iakove; jer iako je to za neke irrlo prijatna i
281
 fina hrana, zadruge je 'bljutava i odvratna; nmogi
Ijudi 6es razlogom 1'adije trpeti grcenje praznog
5tom,ak,a nego priroiti branu mja je za druge prava
gmba. zato su, Cini mj se, 5tari filooafi. u~u<i
istrazivali CIa li se summt(,m bcmum nalazl ubQo-
gatstV\.l., ili u te1esnim uZivanjima, ill u vrlini, ill
u kont€IIlplaciji. Sa isto toliko razloga mogli su
ispitivati OR Ii je najbolji ukuS jabuka, sljiva, ill
oraha, i podeliti Be u sekte zbog toga. Je1' prijatan
ukus ne za:visiod same stvari, vee od toga da Ii
je an.a prijat~ ov?m ili onom pojedinacnom nepc~,
a u tome postoji najveCa. raznolik.o,st; isto taka, Dal,
veea sreea se sastoji u posed!ovanju onih stVarJ
koje donose najveeeUZivaJ:l.je iCije odsustvo pro-
uzrokuje neki poremeeaj, :n~ki bol. A te stvari S11
razlicite ~ 1'azne IjudJe. Stog?-, llko IjU!cld mogud;J.
se nadaj11.ida·u~ivajUsamo u ovom ziyot\I. onda
nije nl .cudno n1. neraZUllIDOStA> oni· 1;taze .S.1'eeu
izbegavajueisv~. stvari koje iIn ovde s~pde, a tra-
zeCi one koje iInPruZaju zadJovoljstvo; inije Cl,l<1no
!!ito u tome .ima t(}liko 1'aznovrsnooti..J€Tako nema
nikakvih prekogrobnih nada, 9nda je svabko pra-
zas];:Zi kaznu, iako sigurno znatp.o dJa je
svoJlm. voljnim radnj.ama..-"hteo,
vilan ~kljueak: "J.:dimo i pijrno" - uzhrajtp.o u
na~zgled obuhyatasam?one eovekove radnje koje:
prOlzlaze iz htenja, pita se dalje <Ill. lije OOvek sIp,-
bodan u BV9m.htenju?Na toje vee odgovrn"eno da.
n veCini sJueajeva.· Coveknije sloboda'll da .uz- se
dr~~ od ak :htenja, da on !Ilora izvrSitiaktv~lje:
ta
kOJ= se predil(Y.Zena radnja izvrsava ill ne iZVTSava.
Postoji ipakjedf;Jll $lueaj ka<1 je .covek slopodanB
pogledu htenja, a to je kadronizab6["eneko. Uda-
Jjeno <i0bro. zacilj svojih napOlra. Tu covek.!IlOZe
~~dr-.lat!- akt izbora, uzdrZati Be oil.odlueivania.z~
III prO'tlv predlozene so/ari, di[)k.ne iSpita da Ii ona
zaista po svojoj prirodi i posledican"ladoptiri0si
njegovoj sl'es iIi ne. Jerkad je je.qm.om. :i.zabrao to
d1obro, i onp time postalo d eo
njegove sreee,OlJ.p
onda podstice zelju i izaziva· neprijatno,st Srazmet"-
ITll s njam, kojaodtt"eduje njegov:u. volju i navodri
f>~ 111;1 delov.anje za postizanje stvari kojujeiza--
mao, kad god se za to pruZi. prilika. Iz toga mQ-
ze"ill0 videti·. ~sto sedesa,va daeovekopravdano
u svim on.
i to
" ..
nuzno hteo ...... "
.. " .... .......... ..

samo ?nosto je smatrao dobrim. Nornada je nje..

,-.-..
.. .... ,- .- - ... -. -. .;....

onome st6 D!lS veseli - "jer sutra eerno Uffirt.:lp".
Mislim da nam to pokazuje razlog zastozelje svih
ljudi.!lie p0l.ci'eeu isti p1'eclmeti, iako svi teZe za
sreCom. LjUdJi mogu izab1'a,ti .r;azliCite si:vari a d ll
ipak. svi izabew pra,vilno, a,k.osamo pretpostavimo
da &11 oni bo gOOlilli bednih insekata, ocH~jL'l su
neki peele, t~ zato u~vaj11 u cve6u i nje,govoj sla-
sti, diok su drugi 1'az11e bube, te uZivaju u cirug1J;!1
vrstama jela; i paSto. su u "j;()me uziva,li jedJ:lQvre~
me prestaju da po@toje i .nestaju. za.uvek. . njeni 9ia bise uskladili sanjegovim losim h,bo-
, S6. ZaSto ~j1~di izabir/1,juzlo. - Ako dobro.raz-
motrimo te stvari, dJobiee!!Il0' .f"O mO>lTI ).):lisljeJ1;ju,
jasan :p.ojam 0 stanju Ijudsk,~ slobodJe. .Jasno jeoo
se sloboda sastoji u tome sto imam<> moe da neSto
ciniII)D ili neeinilTIo, dadelujemo ilise uzdrzi:m<>
od deloyanja. To.isene rno~e pore('i.. Ali Itaim W
282
gova V'olja bila uvekodredenEl onim sW je njego,,; .
razum .- . s matrao dobrim, to. gil. ipak ne. izvlnjava'
~ .... - .... -..- .' '....
Jer on je p1'enag1im sO'pstye:nimizborom naturio
. '. .' . .'. ' . .:-','.,' .' . ' .... >
srebi pOgT'*ine ikriterije dobra iz1a, taiko dia $U ovi,
madlIJ.lazni i P9~ni;jstoto1iko uticalina njego-
vo pon<l.sanj,ekaocla sllbili pravi iistiniti. On je
iskvar:io svoi ukus, izato je ;saroo ~arosebi adg,~­
"CJlI"an za botlest i smrt koj e su proizaiUe iz toga.
Vee'TIt zakon ipr;kodia stvari ne mogubiti izme-
rom. Ako on zanemariilizloupotrebi sloboduispi'-
tivanja onoga sto stvarno iistinski eini lljegO\Tu
sreeu, itimeobude zaveden na krivi put; za nesre¢e:
koje sIed'6 kriv je njeg(}v sopstveniiZlOO1'. On je
irrv..lO moe cia zaddi svoju od!luku; ta mQemu je·
data da bi brizljivo ispitao u eemu je njegova eea .sr
i da bi se tako saeuvao da De bude prevaren. A
283
poSto re radi 0 stvari od tako v~li~g i n~I?OSrecl.n~
zllaeaja, on niJe mogao smatrati da Je za nJega bolJe
.cia bude prevarEm.
To sto je receno mooe namtak<:>de otkrlti za-
sto Ijudi na ovom svetu odJabiraju razliCite stvari
i traze sreeu u suprotnim pravcima. No ipak, posto
su Ijudi J.+vek postojani i ozbiljni k~d se radi 0
sreCi i nesreci, postavlja sepitanje zast() ani cesto
pretpoot,avljaju gore boljem, zasoo. oda.~iraj"ll. ono
soo ih IX> njihoiVom sOp;>tvenom pnznaJlJu unesre-
cuje? . °
57. Da bismo saznali razlog :1:asto Ijud:i polaze
razliCitim '. i suprotnim .putevirna, iako. svi traze
srecu, moramo pogledati otkud nastaju r~e ne-
prijatnosti koje l.l:Smeravaju odluku volje u sviln
voljnim radnjama.
(1) Od ,telesnag bola. - Neke 00.. njih nastajU
iz uz;rokakoji nisu u nasoj moci; takvl su .C:esto
telesrti bOlovi od osklJdJice, bolesti, ili. sIJ,11jasn jib
povreda, na primer. mucenja itd.; ka~ $1,1. takyi
bolovi prisutni i zastoki, oni vecinom Jako dcluJll
na voljui skreeu tok Ijuds.kog Zivota ustram.f <xi
vrIine, poboonosti i Yer~, 00. svega onog stopo
njihovom misljenju vodi ka sreci; jer netrUdi se
svako qd· njih (ill nije kadar, jer se odlVikao od
toga) cia putemposIhatranja udaljenog, buduceg.
dobra probuui u sebi zelju za nJim, koja hi hila
dovoljno jaka da budeprot1iteza neprijatnostikoju
oseta zbog tihtelesnih muka, idaodrZi postoja-:
nost njegove velje u izboru. onih ak~ija koje· v~e
budrucoj srect Jedna susedna zemlJa predstavlJa
odnedavna po2ornicu tragicnih dogadaja, iz kojih
bismo mogli izvuCi. primere- kad bi.to hilo po-
tr"elmo, kadne bi Bve :wmlje i .epohe sveW p~le
dJoyoljno prinlera :1:aJo -. za potv,rdu one op?te
pz:imljene i~ke: Necess.ztas c(Jgzt ad "turpla~.
Zato i:rru;anodosta razloga dia molimo: "Nen,aye;:li.
n.:;JiS na:iSklJsenje".
,'iv;4zda nateruje na TUiine stvari. --:.P1'e1).
284
(2) Od pogresnih zelja. kOje aOlaz<1 od'pogre-
sn~f! sy-(J?nja. - Os~Ie nePrijatnosti nastaj'll~9og'
naslli zelJazaodsutn.np. ?Qbrom; a te z~lje S'll uvek
s!'aZrnerne i zavisn,e od nase zan:tisli () tom pdsut-
nor:'- dobru i naSeg suda 0 njemu;ai jedrioidiru.go
mo~e dia bude pogre5no, i to nasom.krivnjom.
58; Nas sud 0 prisutnomd?brtt m zlu uvek
tacan.- Prvo 1u razm0triti pdg;restW Ijudske su-
uOiVe 0 buducem dobru i zlu, ~oji zavode.njihove
zeI.iekrivim pravceIll.Jer kad s~ radi 0 prisutnoj
s!'€Ci i nesr,;ci, kad se sudli. saroo njima. dok g:u
njiliove posl'edice j(J-.§ d~eko; on-ella coVek r.ikadne
gresi u iZboru; leI' 011 najbolje .Zllasta:mu ~. ~i;iaa,
pa UJ, i (Jdabira. Stvari koj-e neposl"-edno sadal,Jzi-
va:rno jesu <mo sta izgledaju;.priYfd.i stvarn(JStsu
u tom slucajl.l. uvek jedno isto..JeT hoI iIi ZllClovolj-
sty() S'U tadaupravotolikikolikoih osecRlno., i zato
je prisutno dobro iJ~ zlo 0roliko koliko n~m izgled.a..
Stoga'ka<:lbisvaka rasa radnja l:illa~a..vriiena gllr.o,a
u sebi ill~ bipovlaiqIa nikakve pcsIeddce'lTIi 1:J€'z
sumnje nikad ne bismo gresili u izboru dIObra'uvek
bismo nepogresno iZ£tbrali najbolje. Kfj!"l binz,un
1.1jedanPllt bile IJredstayljene nlUke poStehO'tTrada
i mru'ke ul11iranja odgladli zime, niko ne bi ~ogo
razmisljaosta¢e cdto~a izabrati; ka.dlPi Gulna
zadovoIj~tvai n-ebesk"; rad9Sti bile ujedanput 11e-:
posrednoponudene ll}ll!iome, onse ne bikolebao
niti bi doneo pogresnu cdl1l1ru. . .' •.. .
59. Ali PoSt() pi'!se voljne rfdnj€, ne nose sa
sobom u SY01p neposredtnomdelovanju $VU $recu
i n~sre6u koje od njih :za"llise, V'E'C susa!:U0 pret-
hodni'llZI'0ci dobra iz1£t,. povlac~ za Bobam i do-
nose natu itt <mda kaq. su one same vee pr.oSl~\ kad
vis€,' n!'l' p?,:,~j)je;:Zlltol"lase zeljes!Iler£tju<1.alje ad
sadaspjih v'zivarja.i yOt;ie?uh ka. Qdsutn~mi dabI'll,
prernCi tOlT}e k(}liko srnatramo da. je onoD<eoplfodno
za PPStojfhje iIi .uvecanje ,nas€, sre6~. Odl?utno
diObm '!las i privlacisa.mo :;?:b()g tOg llakleg uyerenja
cia je ono neoPJiodll1();akotoga nema, onone deluje
285
na nas~ Jet" Ova nasa uska sposopnost na koju smo
navikli i koju ovdle. jedine> poznajemo, .cini<ia mi
moretno uZivati. sarno jedno zadov()ljstvo odjed-
notn; i :kad smo liSepisvake neprijatnQSti, to .mun.·
je, dok traje;, dovoljriQ da smatraIIl0 sepesreCnima;
tadana nas.ne OJe;luju odsutna doPra, makar pila i
vidljiva. Posto namje, naim€>, umvanje i zadovqlj-
stvo koje vee lm<\.jnl) dovoljJ:lo za sadiasnju sreeu,
mi ne ~e1WJ,q da se upu.stamo.u neke .p!l"Q'mene;
jea:'" smatral1lO dJa; nam je <iov()ljno stoSllllO sada
zadovoljni i vee po t?me sreqv. Jer k:0jezad()~
voljan taj je .sreean. Ali cimsepojavineka nova
neprijatn()st, til. sreca je poremecena i. l.ni se P()'""
novo dajemo na posao da PisropnasliJ¥I:eCu. ...
60. Od :pogresnog sudCL 0 tome sto je neophod"
no za srecu. - Pfema t()me, j.edan 0<;1 glavnihuzc:-
rOka zPog 'twjih Ijudi nisu podstakrluti da .rele
najy~e odsutno dobro j~tenjip,ova s~on()lltk:a
zakljucku &a mogu biti srecniipeznjega. J"er d(»k
oni takozaklju~uj1.!, lla njih ne <l~luju radlOStibti-
duceg stanja; oni osecaju mall:) brige in~):'ijatn<)oo
sti zbog njih, i p(»sto im je.yolja slobodI;Lll, 00 ta,k-
vih :telj~, 0irla se bavi zadovoljavll.njemonihbli:til),
i odstr&njivanjem neprijatnostikojenasUij11, zlJog
nedostatk~ tih bli:tih stvari izpog ceZnjezanjima.
Ali neka covek izmenisv{)ijpogl€'\i nates,tvari,
neka on vidi <ias,umu vrlina. i religija po~bne
za sreeu, neka zagleda.u puduce stanje pla.:tenstva ..
ili nesrece, i viill dJa. je bog prll.vednisudija, "sJ.J're- ..
man cira daje svalmmcovekiu prewa njegovim.~
lima; onima koji, strpljivo i uPatn.{) cin~ci dlObro:,
traze sJ.avu, cast i besm.rtnost, ve~J:liZivoV .~ . s\"a-
kom ko Cini z10, gnjev i srdzpu. patnj~. i1"\evolj11";
za one koji uvide da stanje'savrslme ~l":peH~he...
sreee, koje oookuje sve ljU?E':p()sle(),vQg ,~iV9t{1,
zavisiod njihoN'og vladffiljl'l na~ji, lJ:l~ .d~1:JTa
i zla kojima s~ tukovode pri S"l(()lJ:l odaQinmiupice
sUno izJ:nenjene. BoouCi ..da W nikalpiy bol i pi-
kakvo Zaliovoljstvo na ovom. syetun~ m00~ upp'-
286
rediti .sa onmn be,~krajnom sre6om. iIi IlajdlJ,bljonl
n~srerom ?es~e d}l8ena onome, Ijudicetada
USIDE'ravati radIlJe kOJe mogu da izvrse Ille prciha
p!rol,:zn,?~. 1:>ol:u Hi :z:''Clovoljstvu k{)ij-e praij te
radnJe llih .1Z nJlhsledll. U QVom :tivmu, vee PI'~ma
rome da 11 obezbedujili tu savroonu i trajn.ll .Slrecu
na Qillorn svetu.
61 ... Konkretnije pbjaSnjenjepQgresnih sucZo'lJa:
- No da biSmo Mnkretnije objasnilikako Ijudi(;e-.
sto pavlacenll. se'b.e n~J:"eC11,iak{) svi ozbiljill:J.trii~e
srecu, moramo vIdeti kako to cia oni danose PO'-
/5.re.sne :,:udo:re 0. st:rarima, pa :>e (}Ye onda predstav-
IJaJu. nJlhovnn zelJ~a u laZn9In ()bliku. pa. bismo
dakIe yidel~ kalk:Vi su uzrocipogresnog suda i do-.
kle.ool. dop:ru, m~!l'amo .se podsetiti da Ijilidi Bma-
traJu stvan dobr1IIla iIi rdavima 11 dVoslttuJl:om
smislu. .. . , ..
Prv9, stvarn9 sudohri ilizli samQzadovolj-
stvo iIi bal.'· .. ••.
PI1lgo: Fosto Stl stvarni .predmeii naSihzelja..
k~fui da pokreRU stvorenjekoje je Imclr0<ta pred-
vIda,. ne. samo sada~?ji pol i zado"V'P:ljstvo~ ~eg9 i
ono. sto ce nam svoJlm deloyanjem,ili~V?ji:rD..po,
¥:=<'hcama t ek jedtnOln kiJ,snije. lionetiZJidovoljstvo
ill bol, stoga snJa.1ll"amo dQlJ:>rima ilizlim,a i sty~ri
lroje wvlaCe ziJ,sobcm zad,ovoljISt"'i"Q} bQ~.· •...••• "
62. :J='0gl'esni Bud; koji cestq zavodJi na,gu yoljn
u
~jgo:w prll.Y~.sastoj~ se. pogresnO>Iti Wore--
dIV90DJU pOlllenutih stvarl. Tu ne Inislim nra ouaj
po~~'sans,Md koji.~vako mo:te stvoritio odluci
nekog drugog,vecIla ()nak;7eslldove zak:oje sVak;o
mora priznati. dasu pogresni.· Ja na.imeuZiInaIi'
koosigurno da sv~o razumnobice~illi;ta.tra~
sre61l,. kojase sastojiu. uzivanj\.t zad0'f0ljs-tYa, n~
p()m~cenog rna .kakv()ol~ znat~j<>.tn .neprijatnQB~I1;
zato Je nemqgulce da bl. neko dragovoljnostayljao
nesto gorko u svoje vlastito pice., iIi seodriClloJp.a-
~je stvarikqju mp:te pQStiCi a k9ja bi doprin¢la -
nJegovom zadovoljstvu i p<Ne6alatnu sVeCli, izuze'V
287
kadri.m za najmanji stepen &rete, - Ocigl~
dokaz za to pruZaju,:>vakidasnje IjudskeZalbe: syi..
kOme je (ll!laj bol koji .mOffie'ntano Os~najg<ni
()(! svih, i svi uzbudeno vi eu : "Sve pre neg0to! •.
Nista nije talro ne.tJ<ldnoSljivo kao to stosadl :tr- .
pini!" Stoga BU svi nasinl\Porl i misli U;S:rh¢reni
na to da s~ resimo sadasnjeg zla, jer to nim,je
prvi neophodni usJ,ov srece, pa Illa sta doSlo :pqsle
toga. U svom afektu mi misli mo dlB. nista ne m&e
biti veCe od nepJ;1jatnosti k()jutilko.teSko OO€CaIno
pa ca£: l1i jedt1all:o njoj. A' PoSto odricgnje ()(!'<;.<l~'
dJovoljstva koje na1Us~ Sfda nepOISredno pplZa
predstavlja bol, Cesto i vrlo velik· bol, i poStomim
zelj,a v8trenO tezi blislwm i priv18CnQmcilN, nije
eudo sto ta situacija delu,je na isti n,aCin kao i ~l,
i umanjuje u nooam miS!ima sve buoooe stya¢;
terajuti ;p,as tako retL slep? u svoj <;.<lgrljaj
65. Dodajmo joS da jE)od\Sutno dobra <ir1.1-
gim reCin).a, bu.diuce tlZivanje...,.. nar08to.akoJe
tako <1a ga nll slabo. poznajem(), retE.:o l>adkadto
da se suprotstavi makakvoj pristltnoj neprijatnOi-
8ti, bila da ova proizlazi odbQla iIi od zelje.· Jer
veliCin<i tog dG~l"a nije niSta vce6a, oC!lonogSto cE;l11o
stvarno okusiti. kad gabl1cl!eInOuZivali;. Zi;ltoga
en()
IjudQ clbi ja1ro . po~juj:u i na .njegovomesto
stavljajll 111a koju prisutn'uzelju, mis1~itl sebi
daQ[lo kad pOstan,e :praksamozda nece odg'9ya-
rati opste plIimljen om su'!.lJl.l ilimiSUenju, jersu
eesID videli da.neSfmo 000, s~s'l.l<:1n:'ugi uVceliea-
vall, vec i 0iLl0 U iSemu sunekovreme i sroni tlZi-
yall sa velikim zadovoljstvom i rado$Cu, p(liStaje
kasni!e hljutavo iii odvratno; zato ne IlaJaze ~nje.­
mu msta zbog cega hi treba10 d,a napuste sadasrije
uztvanje. No oni.i})8kmoraju priznati dajefu
pogreSllin naCinsudenja' u odnesu nasreCu tl bu-
clJucern zivotu, senJ,ako h06eda k;aZuda bognjje
:itad<iT aa usreti one kojimaje to namemo. JelT .po-
sto 't9 si;anje treha pO!l1jegovoj n.amer:ida b'\lde
sre6nO,onosrvakako mQll'a da Ibude takvoda zado-
VoJ;ji svaCiju ·z€!lju i pr6htev-; makarpre~tavili
290
alaCe njil:lova uarosi
bitt i tamo ~ razld.clti kao
sto su oVidle, ~pak te nebeska :mana. zadovoi!j~ti
svacije nepoe. Toliko on<l.Se111IJOgJ.,eSnQffi s'l.ldeil1Ju
o sadasnjemi bUduCemf:8dQiVoljstvu i bQNkad
ih uporedujemo II1edusobno, smatrajuCi Q~utno
£:ao buduce. ' . . .
66. U posmatrq.nju posledicCl. radnji.- II. ::ito
se tiee stVarl koje su dobre Hi zle. po syojim po.-
sled!iClml<l' PO tome !ito su k,adre da.nam u budup.
nos~ dJomeslt zlpili d~bl'0' mozemogresiti u fll.l~
denJu na nekoUk() nacina.
(I) !{ad .smatramo da iz njih n€ce. pmizi¢i to--
liko zIa koliko stvarno. proizlazi. • .
(2) Kad smai;tamo da pcsl",dica, mada znaeraj-
na., ipak nije sigurna, tj.da iStvarmoZe ispastii
drukCije ili da. je mo.zeIDO na nekinacm izbeci,
. n'f primer raddnoocu, vestinom, promenOlIn, kaja-
njem itd. Lako oi se IThOlgio detaljno dokazati da su
topogresni nacini sudenj,a, kadbih sam<> hteo da
ih pojedJina:Ono opsirno ispitujem; rio jacustavij;i
:>amo opstu primedibu da POIStUpamo veomapogre-
sno i ner~o, ako odibacujemo v~edQm6za
v9Ij1;lmat1jeg; i to na osnovu .nesigurn(lgnagada'-
nJa Ibez dovoljno ispitivanja, ne uzimajuCi uob-
zir vamost predmeta i potrebu potpuno tacnog
, -.'"",,;,
:' ' ';' suda. Mislilnda .to svakomora priznati, naro6to
ak?POgledaiWi'cesCe uzroketakvog pogreSl1og $.U~
denja,. od ikojih 6u sadneke navesti.
" 67.. Jjzrocitoga: . I - .neznanje._Ako nelm
sudi a dia nije pcibavio sva obavestenja kojamoze
da pribavi, (In ne mozeizb€ci pogre.sn9 sudenje.
U:Nesmotrerwst, - Kad Covekprevidi iQil10
8to :ina.'J.'o je neko~fektivn<.) itrenutaCn6 n€fZ!1Jlil>-
nje,ikoje zavodi naS SlUdisto 'Irao i emo prv(). Jet'
Bu/ienjElje tako r~i uravIl0teZavanje ra.e-una, odre-
divanje na kojoj str'ani se nalazi •debalans.. Zll.to,
ako se jed!l1a iIi dlruga strana racuna pp'Vl"SIlO zbrza,
tako dacoye~previdlii izostavi nek:e Spme, k01e bi
JllJOlt'ale uci u zbir, sud kioji iz toga proizide bic.e
19"
291
isto tako povrSan kao -cia je. dones.e;n 1.1 potpunom
neznanju. NajcesCi uZl'Ok fukve povrOOQI'lti jesre
prerezan utica} n¢kQg momentanog zadovaljstva ill
bola, pojaean Zlbog nase slabe, .stral3timapodloZne
prirode na koju najjace <J:eluje 011o, sto je upravo
prisumo. Da bismoizbegli takvu p0vr-snost, diati
su na.rrJ, razum i moe shvatanja; treba sarno 4a ih
pravill10 upoj;rebimo, 4a istrazimo i viditnostvar,
pa tek onda 0 njoj sudimo. No shyatanje bez 1310-
bode ne bi slu~lo ni.cemu; a i &1ob~a bez shva-
tarija (kad bi to megIv hiji) ue biznacila nista.
Ako covek vi!dusta ce rou· <lloneti korist iF stetu.
sta ce ga usreCiti ili unesreCiti, a nije kadiar da
uCini je4an korak u pravcu toga· iIi daijeod toga,
fita mu ()Q1davredi sto to vidi? A aka je nekom
slobodno dl!l. 1uta po potpunoj pomri.'ini, je Ii ta
njegova &1oboda i8ta holja nego da bude uooen taInD
amo kao mehuric na vetru? Aka coveka pokrece
samo neki :>lepi impu1s, spoljaSnji ill unutrasnji,
to malo menia stvari.. Pre:rnatome, prva i najveea
u'potr(Olba slobode jeste u· tomeda spreiSimo· slej:l'll
p!"enagljenost; slobodu mot'amD naprvom m~tu
!kQ!!'istiti za toda stanemo, otvorumooiSi, pogle-
dam.o oko sebe i sagledamo po",lediIce onoga 8to se
spremamo da uCinimo, onoliko· koliko· to zahteva·
ZQ<tcaj p'l'e'dmeia. Ovcle hetu dalje ispitivatikoliiko
ponekad dioprilnose pogreilnom sudenju lenost i ne-
mar,strast izestina, uticaj mode iIi· stecetiih lo..~ih
navika. PomenuCu samo joo jednu· wstu krivog
SU<l1a koju je, mislim, potrebno pomenuti, zato 8to
j,e moibda nedovoljno zapaZena, iako je vr1Q< uti-
cajna.
68.Pogresan sud a tome .sta nam je potrebno
za srecu. - Nema nikakve sumnje a toone 4a. svi
Ijudi zelesreeu; ali, kao 8tl) smo vee primetiJi, .ka<:l.
se -rese bola oni su obicnospremni da re Z1idoVQ<lje
bilokll.kvim zacJicwoljstv?m lroje inl.
je pri ruci. ill
koje im je mvvik.om omile1o;. i. pooto 8U 13 tinl s;reCni,
8ve .<lJokiintu srecu ne pore.metj nejta. nova ze:tja
292
i ~ri~aib:xost koju. ana. ,izaziva (pokazujuci imda
u stVa:r'l :r:~u sl'€C1ll), oni ne gledaju riis1",<ldalj.eOd
tog~! 1 njIhova volja se ne OOluCuje ni na kakV'u
akCIJU koj= bi tr8!Z:ili neko dTugo poznato ill sa":
g~t;dar:o dobra. Mi Mime Vidlmo dia ne moZemo
:-U:1vatL mnoga dobra, vee jedno iSkljueuje drugo;
1.•zato ~:neravamo naSe zelje sarno ka 9 nim Vid-
IJlvo ;reClnl dobrima koja smatramo neophodnim
z~. srecu; a ako mislimo da mozemo biti sreCnij bez
PJlh,.o?a. na. nas ne deluju. To je jos jednaprilika
u kOJoJ IJudii InDgu donetipogreSan sudako ooen e
~a za njihovu srec-u nije potrebno nesto ~to stvarno
~este potreb:r;o. Ta pogreskanas vodinakriviput
~ u poglediu l2Joora dobra kakorne teZimo, a cesto
1 u po%lediu sr.edstava za njegovo postiianje. ako
se :adio ud~Jen?,m dobru, Ali mana'koji.'naiSin
da cDvek gresl, bilo time sto vidi dobrota:mogde
ga stvarno nema, ili tim~ sto zanemaruie Mka
sredstva za njegOVQ postiZlinje misle{i .da. ~i\SJ.tp6­
trebna, on ce pri~ati da je pogre,sno sll cUo onda
kad, pr?JTIasi ~voj veIiki cHj - sreeu. Njegovc>j po-
gre:snoJ od[U~I doprinosi i s.tvarna iIi tobaznjane-
~god~os~ 01ll~ J:"?dnji koje Btl sredistvo za tajcilj;
J€T IJu~ma;l,Zg!edJa besmis1eno da U11,esreSavaju
sePe ra,di s['eCe, 1 zato se nerado odlucujuna. takva
s.redstva.
69. Mimo&emo da izmenimpugodnost Hi n~­
,!~odnost stvan. - Zato U veti 13 t<Jm stvari treba
~os kao posJednjeposi;avitipitanje: InDze lieovek
lZme!'liti ugodn<Jst iIi neugodnost kojaprati neku
rad~JU? ~as~o je da u .mnogim slueaje1rim8. on to
moze. LJUdi ll1Ogu. ~ 1 treba ..,-- dla pqpraye. svoj
llilrus, dia dadul.1.k:usnost OOorne sto je U iStvari iIi
?O njihovom misljenju nema. Duhovni ukusi
lSo't<? ~u tab? r~liciti ikao i tele&ni, i isto tako mogu
hl.!ti l=enJen:-; pogreSno je misljenjeda IjUdii. ne
mogu pretvonti nelag<Jdnost ili r'avnodusnost 'Q po-
gleclu neldh radnji. u zadovoljstvo i ze1ju.: onito
mogu, aka sarno hoee da uCine sve sm je 'Q njiho-
293
voj moo. Katkad je za to potrebno sarno dobro
razmislitio stvari..; a u veCini slueajeva to seInoZe
pootiCi rad01ll, rnarljivoSCu i navik01ll. Covek :moze
zanemariti hleb iIi duvan zato sto su mu raVlli)-
dJullni iIi neukusni, rnada mu se kaze da sou kori..sni
za zdravlje; ali ako mu ih um i razmisljanje pre-
poruce, onCe poo:ti da ih ~1;L.sa p;;; 6e naei ?a s.u
ukusni, ili ce navikom poStlCl to lSto. SasVlm J~
sigurnoda je ista stva<J:' i sa vrlinorn.. ~~nje su
prijatne Hi neprijatne bilo same po sebl, bllo kao
sre<llstvoza neki veCi. i pazeIjniji cilj. JedJenjedo-
pro pripremljenog jela koje prija covekovom nepc'U
utice na duh vee samimzadovoljstvom koje prati
je1o, bez obzira na neki drugi cUj; a kao. razmiJili";
roo ozadovoljstvu koje pru2\aju zclrav1j6 i snaga
(a njiroato jelo i sluZi), to 6e n,am izmepiti ukus
tako da cemobiti kadri ella progutarno i neki na-
pitak loseg· okusa. U poslednjem slucaju radnja
postajeprijatnija ill neprijatnija S8mo u vezisa
nasim ppsmatranjem njen<:>g cilja i uYeTenje~ da
ona vise iii rnanje vodi ka tom cilju, da je ne0P'"
hodnp povezan/l.. s njim; diok Be prijatngst I'adluje
same po sebi najla'kSe postize ill poveeaya. upo--
trebom ipraksom. Cesto se priyikavamo na neSt<i'
sto nam je izdaleka izg;ledJalo odvratno, Cim ga
oikuSamo; a kao. kusanjemnoga putaponavljamo,
poCinjemp da volimo O'tlJo sto nllrn je U prvom tre~
nutku bil(l< neprijatno. Navike imaj1l. earobnu sna-
gu; .00.0 na sta se !=,riyiknemo pastaje zbog svoje
lako6e i prijatnooti taka privlaenp da IIJiviSe ne
:rnozemo PTO<pUStiti vrs<$!l1je radnji kojima smo se
n<l:viikom prila'godili i zato ih zavoleli, iii se bar
oseCam<>n,eugodno ako ih propustifuo,.Iako je to
vrlo oCigledll1.o, iako svako :mOre i iz vlastitog isku-
stva videti da je trow, ipak je tIlj cleo IjUdskog po-
nasanja u postiZanju sreee ialiko zanemaren da Ce
se mozda sma1tratiparadoksalnom tvrdnjom ella
Ijudi mogu uciniti stvari iIi· tadnj e prija~niji1Il, iJi
manje prijatnim za sebe, i time popraviti0119>sto
j~svak~ko uzrok rnnogih njihovih- ne&naaa.zenja;
294
POsto su moct:a i opste rniSljenje u¥eli kr,ive poj_
mov~, a V81>Pltar;je· i. na;rika rdave obieaje, vr'ed-
nooti stvan su tIme lskrivljene i Ijooski ukusi. is-
kv~rem. Treba sepotruditida se oni poP-rave' a
~ l~e::om naviika menjaju se i na.sazadovoljsttra,
n:
1 1 S?~,:mo uikus za ono sta nam je potreboo za
erecu iJi sto ~. ~odd. k n.j.oj. Svako mora pciznati
.00 mOlZe to ~=tl; ?' kac! lZgubisreeu i kad ga sa-
>
v1ada n.esrwa, on ce pnznati da je gresiostoje
pr.0~tio da to '\lCini, i osudieesebe zlbog toga:
1 J:;t Plt<lim svakog nij;e li isam Cesto d!oziveo tako
nesto?
70. Pretpostavljrmje poroT~a vrlini ocevidno
pogre~an s;;-d. ....... Neeu dalje govoriti 0 pogresnim
su~'ovm;.a ;.zane:n~vanju onoga. stojeu njiho-
;,oJ ~'C1, C1pe .~JUJdli. sa.n::~sebe vode: _l'l.H krJvi put.
~o. b1 1Sp~mlo C1tavU knJlgu, atomJe mOJ POS;:lo.
All ;mak?Jikoda pogresni po~movi i sramno.zan€,-
manvanJe ~?~a sto mogu uciniti zavocleljude.
s.ptlta.ka srecll stvaraju toliku razlikuIXnjihovim
~vo'tmm tokovima, ipak je sigurno da6ese svaki
covek, alko samadobl'o razmisli rukovOditi u svom
izboru moralnoScu zasnovan~ na temeljima ist!"-
ne; a on<l;j. ko nece. da .bu{llerazumno 'stvorenje
~~ da ozbi1?no razl"lllsli a beskrajnojm"eCi inesre"-
C'l neika krivi sam sebe sto nije u'PO¢t'ebiosvoj'
razum o<tlalw ka.ko bi trebald. Nagrade i kazne drU'"
?o~ Z!vota, koje je SvemoguCil.istanovio radii po'"
J?'canJ? ~vogzakona, dovaljno su jakedia'Usmere
~J~ds~ lZlb~~,nasuprCYtbilo kakvom z:adov'Oli;;tvu
iIi bo,u kOJ1 Be mogu naei U ovom Zivotu.- ako
covek samo posmotri i samu mogucnostvecnog
stanja, 'U kOJu .niko ne more sunln,Jati. Onaj· ko
dopuSta da ce lzvrsna i beskrajna sreea biti rna...
kar sarno moguena posle?iC\a c]K)bmg Ziv'Otana ze.-
mIji, a stanje Suprotno j;o,me mogucna odmazda
~ rdav. zivot, mor? priznati. da bi veoma pogre-,
sno SUdlOkad ne bi zakljuCio. da moramoizabtati
krepostan Zivot, u kome sigU;t'no ocekujemo yeo,.
29.5
rovatnQ buw6e bla;,re.nstvo, a nika;k? poroean Zf-
vot, ,u k;QItl€' strahujemo od :m og. ~og :>?nJa
nesree€ koje V1"~o v€'rovatno oce~~e k;ivce,. :ih. bar
00 strasne nesigurnenade naumstenJ~. GcevldnO
je ella je to ta~" bez?bzira na to da II~postan
Zivot na zemlJl donQSI sarno bol, a po'l:'lQC3n sam?
zadovoljstvo. U stvari, vecinom se d~sava.bas
obratno;zli Ijucii nernaju mnogo toga c:Jme. bl.,W:
magli pohvaliti, a lead se sve uzme u.obZ1rcml
:thi sedJa oni i ovdenajgore prola:z<;. Ah ~d se na
jednu stranu terazija ~tavi b~aJna sre;::a, a .na
drugu beskrajna n,esreca - ako J€' ono .naJgore ~~o
Be moee desiti. poboonrnn coveku ukoliko,on TIl]e
u pravu, j€dnako onom najboljem sto 8€ mokde:
sitird?vom covekuukoliko j.e on u pmVU' mO~,e 1:
iko, ako nije ludi, rizikovatitako. mn<:go?Kop bi
se razum.an covekpdluCioda pnhvatimogucn?St
beskOlna{:'ne nes:reee,akotim rizikom. ne doblva
nista, cak i ako je i21begne! S druge strane, ,~o ~e
ispuni ()cekiv<U1je trezvenog CoveIa;,on De fl~kUJe
nista odl beskrajne sre6€ koju mooe zadlOqIti; Ako
je dobaroovel!:'llpravu, on je,veCno sre<;an; ,ak~
nij¢, onnije nesrecan, v€eprosto, ne ~~a ru~ta:
AAo je pak rd?v coyeJ;:u pra~, onroJe.srecan:
al~o :r.ije upr?vu, on Je j)eskra]no n~ca~.Z<lI
nece,biti krajnje pogreSan sud,onega kOJlll1 POISle
svega togan.e, vidi za koj'll se stran1;1 treb~ odlu-
Citi.? Ja namerno nisam nista gOVOClO 0 Slg'Urno--
sti ill verovatnosti b'lldu6eg stanja, jer s-:mh~eo
da prkazem da svako, na,osnoVU ~pstyenlh. pnn-
cipa (ma k;akvi oo.i bili), mora pnznati dIEt Je !Xl':"
greS1l.!O sud <mQ'ga koji se po 8vaku cenu oprede-
Iju5" za kratika uZivanja poro,cnog :l;i;I:O:~' mada
zna, i ne mote danezna, cia Joe b'llduCl Zlvotba-
rem moguean. . y' • hog iZ'boroEl, koja prefuodi ocltl'llci volje. ?eleobih
•71. Reka.pit'/l,lacija. .,... Da~J'llcunovo .Jstra...
Zivan.je 0 ljudalroj slobQqi. Ral1lJe sam g~ blona---
'pisao 4ruikCije, ali S8Il1. Be otpoCetka .boJao da u
njemui!;na nelka g:re!l1ql" a i jep.an moJ. vrl()uman
296
prijate1j imao je posle objavljivaJ:).ja takvu ljumpj'll,
iako nije magao dla mi koo.kretgo pokaZe gireSku;'
to ,me je naveLo SlllpaZljivo reyidiram tOpoglav-
lje, i tako samnaisao na jednu~ i jedvap:ri-
metnu om<iSku: upo:trebio sam naime jedn;u na iz-
gled sHent! roc umesto dryge. To otkrice d9'vel{)
medlo ovog sadasnjeg gledista, koje uovom diu..
gom izdanju Pru.zalD ucenom sv~u, i .koja Uk:ratko
glasi: Sloboda je moe da delujerno Hine delujemo
prema usmeravan,ju duha. Moe 1.1smeravanj,<i se-'
latnihsposobnooti ka, kret<U1ju iIi m1r"ovan.j'll; pre-
IDa pojedlinQj Prilici, jeste on? st(> Ilazivamo
"volja". Gno sto usmerava volju kapromeni pravl:1'l
delov~nja u s~edu nasihyoljnmradnji jeste ll1el,a
prisutna neprijatnost,kojaproisti(\eo izzelje, iIi je
bar uvek pracena njome. Zeljuuyek podstice neko
zlokoje h o6emo da izlbegn'8!IDQ; ,je;J;"potpuna !jlo,'"
boda od bqova jeste 'llvek nuZan. deo n",se srece,
doik dobro, eak i najvece, nepodstiee 'llveik zelju,
jer .De- Cici, ili se ne,smatraSlacini, nuzan' deq ,
STece. J er mi zelll'n0 sa:rn0tO. d ct 1'ltl!d1emo srecni,.
Ali mada ta, O'P~ta ze1jraza srecOllIlde1uj,e stalino '
i neProilIlenljivo, mi se, ipak m¢emo uzdrzati od.
zadtlvoljenjama~jezelje, spI'eciti cia on? usmeri
voljuna n~posre-dinu akcijJ.l,sve doik zrelone lSPi-
tamo da Ii, to pojedina,CD1o pri:vi<:lp.o dobrokoje tada
Zelimo cini d€9,naSe, stvamesrece, cia • , li jeono
1.1 skladu sa nj~mm ,pije. RezultatIla~g B'lldenja
P0€11e takvogispitiva.njaje$te ono sto kqnacno od-
Teduje &;>vek{)VU odJ1uku.; jer coveJ!:ne hi, bio sl?",
bodM kad binjegova \,olja bila odredena, neC:jm
drugima ,ne njegoyom sopstvenam zeljQim,kodu
vO'clJi.:njegov sops.tvem sud.Zrta1Yl dodure da. n€fld
shvataju s~obodlU ikao covekpvu moguenqtma ka-
da nam, ti koji to'liokonag'las~vaju tu "p:rethodnu
ravno<iusnost", kaJm i e >Oillii.. Z0V1.J., opjasne, d.e. Ii ta
toboznja ravnOduEnost prethodi i miSljenj'll i 81.1-
denj'll raZl.lma, a ne sarno odluci volje. 'Jer dJoota
297
 je tffiko tvroiti da je ona izmedu te dive styari,
tj. neposredno posle suda razufuaa pre odJl:I1:ke
volje; jer odluka volje neposrednosledj sud ra-
zuma, i zato stavIjati slobodu u neku ravnodustiOst
pre rnisljenja i sUdenja razuma ZIiaCi po IIlQm mi-
sljenju stavljati je u stanje mraka, u kOmeje ne
mozemo ni videti ni neSt<> 0 njoj reei; ili bar stav- .
Ijati je u subjekt koji jenesposoban za nju, jer
biee moZe posedovati .sLobodu sarno kao,posI.edi(:li
miSljenja i sudenja.Ja nisarn naroCito suptilan u
izrazavanju, i zato pristajem da kazem, zaj~dno sa
anima koji vole da kaZutako, da se slobodiasastoji
u ravnodusnosti; ali tonij~ ravnodusnost, kojapi
os.tajala pasle suda r azuma, iIi posle odhikevolje,
i to .nij:~vekova ra'vntodusnost (jer Cim je on
,oceru.o sta, Je za njeganajbolje - da,cini ili ne
cini nes!<> - an vise nije ravnmiuSan);vec je to
ravnodusnost covekovili delatnili spDSobnCJSti, lmje
i pre i poole odlu~e volje ostaju • spooobne ,dade-
luju ilida se uzdrze od delovanja, tj.ust,anju :Kloje
nek<>, ako rou se taka svida, roozen.azv.ati"ravoo-
dusnost"; i coV'ek je slobodian do one moce do ,ko]e
dopire ta ravnoo!US!l!ost, i nlsta vise,. Naprimer, jll,
sam kadar da poilrrenemsvoju ruku" iIi da. je os,~­
:vim u mhou; ta delama moc je r<lvn{)dusna l.i po-
gl~u kretanja iIi nekrretanja ruke;ja sam dakle
u tome potpuno slobodan. l\IIoja volja nareduje toj
delatnoj sposobnostirla miruje;jasamipaik slobo-
dan, jer ravnodusnost te moje deIatrte sposobnosti
prerna delovanju iIi nedielovanju ostajei dalje-;
moja moc pokretanja, ruk", nije ni:malo oslarpljena
odlukom volje koja zasad nareduje mirova.nje; ra-
vnodusnostte moei pre:rn.a delovanjuili nedelova-
nju ,ostaje, ista kao i pr""stoCe se lako, pok~:zati
ako joj volja, probe radd, naredi suprotno. Ali aka
mOju r,ukU zavrem", rnir0val1.jaiznenadauhvati
n.
gT.c, e ma .vise ni ravnoduSnosti lielame spos<:>!?no;.
sti, m m<:>J", sl(l>1:>0de; ja l..l tom pogledu yise nisaI:\l
slobodan, n€®o JIUZno moX'arm. ostaviti ).'1,lku,'Ll !nix-
298
nom stariju. TIt cpet, ako moju ruku zahvati neko
konvtiIzivno kretanje, i to kretanje ukida ravno-
duS!l!OSt' delatne sposobnosti, i ujedno moju sl()-
bodu; jer ja tadJa nuino moram kretati ruku. 1J()-
dao sam sve ova santo zata da po~ dJa se slo-
bOda po mom misIjemju sastoji u ravoddusnosti
sarno u tom smislu. i hi u kakvom drugom, stv·ar-
nom ili izIrl1S1jeh()lm.
72. Istiniti pojmovi 0 prirodi i ops'e'gu slobodle
od roIikog su znaeaja da senadJamdace mi se
oprostiti ova,digresija, ukoju sam se upustio sarnO
zato da bili bQ<lje objasnto te pojmO"lre. Po ovo=
mom naCinu. izlagahja bilo je pril'lodno daideje
volje, hteP.ja, slobode i nuznosti udu u avo poglav-
Ijea moei. U ranijem iz,dianju ove raspraveizneo
S'am svojeJ:nisli 0 tim stvarima prerna svom tar-
dasnjemznanju iumenju; a post<> viSevolim isti-
nu nego SW< obozavarn avoj", vlaStite teori
je, PI".i-
znajem dla sam:, sadau pone izmemo misljenje,'
Oem
jer sam., bko mi seCini, otkrio neke razloge zbog
kojili sam to rnO['ao uciniti.U tomS:vmnprvo=
pisanju ja sam objektiVno i bez pred't'asudasledio
istinu, pama kuda m:eonaoovela. Ali pa.Sto rtisa:rn
tako ,taSt d8. bili smatrao sebe nepogTeSivim, hi
tako neaskren da bili skrivao, svoje gresb~ od swa-
ha dane pokvarim, sebi reputaciju, nisam se sti-
deo cia objavixn sada ove stvari, do kojihsamdo-
840 strogim,preispitivanjem prvog teksta,' Nije ne-
mogueeda ee neki smatrati ispravnim one moje
prr,-ve pojmove, neki (k~o sto se vee dJesli.lo) ove sa-
daSnje; a neki ,ni jedne ni, druge. Necu se nirnalo
euditi takvim razlikama u miiiljenju ljudi; jer je
nepristrasrto izlaganje razloga uspOTllim pitanji-
rna zaista vearna retko, a precizno izlaganjeap-
straktnilipojmova veama tesk:,o" narocito ako" je
iJ.~ta duze. Stoga bili ja bto i te kaika zalivalan. sva-
kJome ko' bi~na ovim ili nekiln dlrUgim osniOvama,
resiopreostale teSkoce - ukolilro ih joS iima - oko
pitanjaslobode. ' ,
299
 Mor:tdaneee. biti na odmet i mozda ce nam
omoguciti da steknemo jasnije pojmove ° moCi
ako pre no sto< zavrsUn QV)..l glaV)..l razmisIimoInal~
pa-eciznije 0 tome ilta je to delovanje (akcij~}.Re~
kao sani ranije da u nailim idejamapostoje sa:mo
dve ~s~delov~ja,tj. kretanje i misljenje. 'U
stvar'l, l&..~o. se 1 jedno i drugo naziva dJelova-
njem", aloo pOlbliZe pogledmn.{). videeemo" da oni
nis'll uvek pas to. Jera'ko se ne varam,ima.slu-
eajeya obe vrste kQji ce .$1e, ako ih dQJbro. razmo--
tr'imo, poik;azati kaos1;r-asti a ne delovanja, ipre-
ma T.orne prosto kao ucinci P<J.sivnihmo¢i u. sub:-
je.~~fm:a k?ii ,se ?as na o~nOlVUnjihtobozesmatraj~
ak~vmm CllUOClma. U tim slueajevima supstan9Ua
k03a se krece iii misli dobiya P9dlsticaj za to svoje
delovanje i;kIjui:ivo spolja, i tako deluje samO na
0S!"10VU svo3e. sp0801bnosti .da primatakyePDdsti-
eaje od SF?ljaSnjillaktivnih Cini]aca; a to nijeu
p:avoffi sm~lu a!k;tivna moe tgg subjekta, vee. sa.t1:1JO
n1~~a _J?R~lv:qa .sposobl'lost.• Katkacl..opet SUP6tan-
ClJa ill Clmlacpokrete.sebe. l'la. delovanjesvoj{)m
s~tvenom snagom;to je aktivna moe u· pra,vom
smislu. ~vak~ modifikacijavpe1r.e Supstal'lcije k<>j<ldn
0I,ill P,;:X>lZVodi. rna kakav ucrnaknaziva Be ,,4elov8,:-
nJ€'Il'l ;. na prlnl;er, ne~ Cyrsta.supstancijasyojim
kreta:::N:n: dJeluJe pa.culne iqeje neke drtlge .BUp..
sta~crJe l~l ill menJa,. 1 zato ml tU.]'lloc!ifikaciju .kre-
tan~a naZlvamo ,,<1~IO\;anjel'Il"'A1iak:o je kJ;etanj~
tecvrste .supstanCl]€ lzazyaonekispoUa!lnji eim,-
lac, ()(ll.da leta u stvari BamO tfpljenje.• ~toIne
ne1TIaju a!k;tivnu. moe k;retanja one sUp-stancije kogJ
ne mo'gu same lzazvatl kre~!l.,nje u sebi iIi u ne~oj
~r:ug~j sUPStanciji k{)ja mkuje.. pliC110 j~ i. Sl;tlni':
slJenJ,::=,:sposobuost primanja icl~jaili lITfsli pu-
tem ·drelovanja n~ spoljl;tsnje supsi:a.Ilcije. .nl;tziya
Be ,:~~misljenja", a Ustvari jetosamopasivn.a
II).OC 111 SPOSOibnost. .AJctivna moe jeak? srno kadri
~ pO sopstvenom izbO!!'u iznesemo na sv:etlosiide-
Je koje niSU bile na vidiku, i da 'Uporrollj~ome-
300
dUsobno koje poeemo. OVie napomene :rnogtln<UI:1
pomoei dJaneupadJnemo u greSkle u vezi...S1l moCiIIla
i delovanjima, u koje nBS .lako m~e zavestigra-
matik~ j. svakidasnji naCin govora;jer' glagoli k?je
gramatieari nazivaju "aktivnim"he oznaeayajtt
uvekaikciju; na primer, tvrdnje "Vidim:t1'1'€Sec ill
zvezdu", ili "OseCam toplinus:un<:a", i~ suiz,-
raz€nee aktivnini glagol.ill1a, 'Uopste ne <j'Z.na.c-aVl;tju
neku moju akciju.1r.ajOffi bih ja.<le-IoyaQ OOi(eSUiP-
stancije, vee sarno mojeprima.nje idJejasy€>tlosti,
dkrugiine i top1ate, u. kome j:ani~m dielatan, vee
prosto pasivan, i kojeCak, Ukoliko sUrrrl0ci iIi
telou odredenom polozaju, .ne ]'llogu izh¥i.. Al~
aka oikre!lem oCi. na drugJlstranu,iIi ~~neIIl
telo i:z domasaja BunCanih zraka, ta<W. sailTl styaljl.lo
aktivan~ jel' taala stavljam. sebe u ktetanje IX> soP- .
stven()!U izh()lI'11i pomoCu]'ll{)eL koja S€' .narazitt
meni. Talkv? deloeval'lj'e .jePro.i:zv0daktivlle ~.
7~. Tako sam etoukratko opisao t;la.seorigi-
nalneideje iz lrojih izvodimo. Bye-ostale, od 5,ojip.
81.1 sYe pStale sastavIje.ne. Ak91?ihpqsi!Uatpaop:ve.
druge k~o filozof, ak:? bip • ispitiv;;lIOodJ k~h.
UZl·Oc~a zavise i od eega s,u naC:injene, verujem da
hi se sve mogle Bvesti. na vr10 !nali broj prirnaJrnih
i prvobitnih ideja, tj .. Il<iprostiWl'lje, evrstoCu, po--
k.retnost odnosno' sposobnast •da budu poktenute
(idej,e kqje primamoCu1imaod tela),! pe:rceptiy.,.
nost, odnosno moe opazanja iIi misljenja, i p0k!'e't-
IjivD6t, odnosno moe kretanja (koje.dobivamo r~
f1sksijorniz S"l;'og dub-a): .Mol.ir.n dia Im .•Il!e dioPusti
da uP9treblja,yall1.te clivenoye ~ci, .4a.1lJ€ bih.uP9:-
treblja,vaoone koje su dvosmis1ene"te da takoiz.,.
begne]'ll opaSlnost odgreSaka.:Ak;onab:rojenim ide.,. ..
jama dodamo j~ pos;tojanje, trajanjei~oj(kQji
pripadaju ijednimai .dT'ugima), gobili srn.oVe:ro-
vatnosve originalne i<ieje od kojih zaviseos<tale. J.
Smatram, n~,da pomo6l. njih lThOZemoobja"
sniti prirodu bpja,~ova,u1t:u$a, mirts~isvih
drugih nai'iih id~ja, kadpismo. samo1JU.a1i ci?voJji!').o
iZaStrene spooobnosti cia zapazimo razliCita modi-
301
 fikovaiOOprostir<illlja. i kretanja. onih siCuSnih tela
irojap!'Qjzvodie u nama te ose!Je. Ali pOOto je moja
.nameia da iSlpitujem samo (JJlO znanje o. stvarima
Ikoje duh stiCe pomoeu onih ideja i po-java kiojeje
od boga os:posobljen da prima, i aa istrazim kaJkO
O!l1stieeto znanje, a ne uzroke ili naC1n n:astanka
tih pQjava, Ja owe· neeu filozo:fs[ci isilr'azivati·po-
jedfnaCni. s~tav svaikog tela i poredalk njegovih
delJo.va, pglllDCu kojeg ono.D.1JOZe· da izazove 1.1 lla-
ma idejeo svojim CliJ;nimkvalitetim:a - jer to: bi
bilo iluprotno cilj1.1 (JIVog <lgleda. Uto .ne6u dalje
1.1laziti, jer je iO!i moju svrhu dlQlvoljno .dJaprim.e-
tim da zlato ili s{11ran izazivilJu u n aIIla ideju fu-
t{)g, a sn€'g dli n;l1eko ideju belog, i dla to Pqllti~.e­
mo. 'P'!'{)sto··Cul=. Vida,. bez. ikaJkvog ispirtivanja
pm'etka delova tih tela, ili dblika i kretanja de-
11ta koji iskafu iznj:ib.dJa 1Ji u nama iza.zvali te
osete; nokad bismo i po~li dalje od $amili, ideja
naseg dUha, ihteli da ispitamonjihoveuzroke, lIli
ne bismo mogli zarmsliti da. cuJni predme~i iza-
zivajuifieje u nama}l0tm0Cu rna cega drugog,S'e:rn
pO:rnoeurilZliCitogqbima, obli!ka, broja, sas.tava i
kretanja svojih n~limetJnih oolica.
G la 'l) a XXII
o MESOVITIM MODUSIMA
1. Sta StL .mesq'l)#imodusi. - POiSto saniu··
preth{)dnim glavama raz:matrl.\o proste ·modl:iSei
dJao neokoJi:ko prlmera za nake najvaznijemeUu
njima,da bih pokazao sta BU 6ni i Ikakoih dobi""
vam6 - sad treba' darazmoiJrimo ortostonazivllfuo
"meOO\r1timrnodusima": a tosu ()l1e'kompleksn~
ideje koje02naCavamo.imeni~"obaveza"~"pij<l~­
stvo", ,,1a.z" ~td., i k.<>je sam nazvao "me's.oviti :rnQ"
dJusi"zatiO . 8to se sastojeodkombinacij{i PrOiStih
ideja razliCitih v:rsta,da bisrn0 ih tako r~lilr.?v<J1i
od onih j·ednootaVnijih m0diusa kojj. se sastoje
302
~ cd p!t'OS.tih }d.eja iste ~te. PQsiJo su ti me-
so~ti. modJusl uJednO kombmacije taJk.v.ih ideja
!roJe ne smatri.\IDO za karakteristiOne ooznake rna
kakvih ~ivih .biea sa konkretnim po.stojllinjerrn, vec
~ odvoJene 1 sanlOSta1he i4eje k,oje dUh $astav1ja
uJedl1Jo, o!lli se pQ~(l1ll1ie razlikujui od lrorp.pleksn:lh
ideja supstancija,.
. 2. Proizvodi ih aUh. - Iskustvo nam pokazti.Je
da ~e dJuh u OOnOiSill na svoje prostE.';Jdejepotpu1'1O
p~van, ?a' sve one dolaze iz postojanja i d.eloviJ,-
nJ8, sf:vaa;t, onak:v'e.fmkve mu ih pruzajll. oeet i r€,-
fleks~J.a, I d~ on mJe. k;~ar da sam, Stvoori,nijednu
.orl nJlh. All ako pazlJIYO posmotrhnOI idejekQje
sam. na:;w.a;o "m<;'Soyitim modusima",. i .0 kojilna
sa~a govo~o,Vl<iecemodajenjihovopQiVeJklo 8,a-
~Vlm. d~ClJe. Uprav1j'eIljutih lrornbinacijaduh
oesto •~:-,jeaktivllU moe; jer pOiSto Se s;n,abdJeo
p.rootlm.r.deJ.a;ma,O'Il moze da ih sastavlja na raz~i..
cIte nas:me 1 ~o stva,:-a mnostvo, komp1eiksruih
~dleja,. ne.lstrah~juCi da Ii oJJ.: Inogubiti tako SPO:"".
Jen~ ),U. przroiC.li. Zato l'le, IDlSlim, teildejeizovu
:,pO:Jmoy:~ .~ qa fm je. P?J'eklo i stalno posto-
JanJe. V!lSe 1.1 IJudskUrnIDlshma,nego u r~alnosti
stv~; i kilo da, je zll.stvaranje takvih id1eja do'"o
vo1Juo da ~. sastavi njihove delove tako da oni
:t:md:-, dosledne oeliJ;le. uraZl.!'nlu, ,1?ez obzira.da Ii
lrnaJU ne:k;o stvar:nopostojanje; iako ja: ne poriiSettn
dla n:e,ke ~d njih. m0g'll d'9Iazitiiz~matranja i od
postoJ8n.Ja , azni!1 prostlih klJeja .isto ouako~ombi­
novanih ,!kako ih je spojio razum. NapWim-er cO'"o
yek k9.ji j e ~:vi stvOOo ideju 0 hiJpolJrriziji, ~gao
J~ da Je doblJe p';osmatranjemneokogako- je poka-
ZJ.vao dob,e oSOlbme kojestvarno nije irnao;1.\ m o...
gao je ~tyoriti tu ideju i. u svom dtuhu, bez; ikllkvO~
~<:ra. ~er.oCi~l€dno Je da Ilu U poCetku po.o;:.toj8nj~
J€Z~a 1 1J<Udsk;ili <:h-ustava lTIlloge Od. jjh i<iej,a,koje
su jJile posJedice pa;eda:k:a, stvo/eIDh mequ njirna ,
IliUZ;l1iO m~:ale. pooto]ati u duhovima pre nego. ,810
SiU postoJale 19de 'dJmgde; i da su :mI1t)ga. :iJmena
303
koja oz,n,aCavaju te Ikompleksne id;eje hila u u;po-
trebi- aprema tome SiU i te idejebile stvorene
- PTe no !ito 8U iJrombinacije koje one =naeavaju
uop!ite pootale.
3. Kat7~ad ih mo~emo dobiti objasnjenjem nji-
hovih imena. - Zaista, sad kad su se jezici tazvili
i kadoni obiluju reCima koje oznaeavaju te kom:bi-
nacije, mi mozemo dobiti te lrompleksne id-eje prO"-
sto putem objasnjenja izraza ikJoji ih zamenjuju.
PoSto se one naime sastoje od: kombinm'anoR Siku...
pa prostih ideja, mi moiemo, upotrebljavajuci re;i
koje zamenjuju te proste ideje, pret:st~viti te k0rn.-
pleksne Ikombin!icije duhu nekog. ko r~ume te
reCi, mada njegov duili nikadnij'e nasao. te ideje
u realnom postojanju stvari. Na primer, cov~ mo...
ze steci ideju () obesvecenju iii ubistvU pr6sto ti-
me sto cemo rou nabrojiti prI'ost€, ideje koje ozna-
cavaju te I'm,a da on ni:kad ne vidi 11i jedno· ni
dJrugo.
4. 1me povezuje de/ove mesovitih 1nQdusa 'If,
jednu ideju. ~ Posto se sva1k:i mesoviti. mOdus s~
stoji odl nmogih zassbnih prostiliideja, jzgleda dia
se mooe s pravom pita.ti otkit~dondanjemu jediJn--
stvo, i kaJlro takvo mnootvomoze da st~i::'inj.a.va s3.l.'Il0
JOOnu ideju, kad ta kombinacija. ne p~toji uv€ik:
Iffi'o taJeva uprirodii.? Na to ja odgovaram: Jasno je
cia on diobiva to jediinstvo mom duha kojim duh
spaj.a te ralZ1:iCi<te ~e idejeu jedno i pQll:i11je <lia
ih smatraza jedny korp,pleksnu ideju, saCinj~nu
00 tihde1ova; a oznaka tag jedimstva, odnosnoono.
sto ga po opS~em miSljenju stvara, jeste ime koje
s€' daje toj kombinaciji.Jer Ijum oIbiCino sreduju
svoj zbk raznihvrsta m Ts6"\7itih. modlls/t . pomoeu
imena koja im daju, i iZiUZev retlkihslu.eaj~va pr1-
-zl1iaju kao komplelmne ideje sarno one·zw()ye pI"()-'
stili ideja za lWjepOSboje ime-n!i' Talko, urbijanj€,
iIl'ekogstocca maglo hipoprirodi sacinjavati jednu
lkomp1elmnuidJeju iato ka,o i ubijanje n~ij€goca;
aJi POSt<> nema riikaJkv;ogimena koje bi tacno 0iZlW.-
304
CavaJo on'll prvustvar, dok Se dJruga oznaCav~
wenom "oceubistvo", ona prvase ne smatra pel-'
jedinai:nom kompleiksnom idejom ni drukCijom
vrstorrn deLa nego ~to je ubistvo n€!kog rnladiog lli
ma kakvog dirugog coveka.
5. UzroksttJaranja mesotJitih 'modusa. - :Kad
bismo istrazivali malo dalje i pogled;alista je uzrok
da ljucii prave odinekih kamhillacija prostih ideja
posebne i takoreei utvrdene modluse, a zan,eIJ:JarU- I
ju dirug,e, koji bi PO prirodi stvari mogli isto tako
bin koIJ3:binovani u posepne ideje,vide¢ea;no. ,dct I
I'
uzrokprodzlazi iz syrhe saroog jezika; jeT sV'r"ha "
je jeziika .da oznacaya ljudske misli i prenosi ih
sto btie od. jedinog coveka. drugom, i •. zatq l.i'LUdi I
obic!lo pr.'lye kOrrnpleksne m 1lSof!. sa .,.' posebni In
od
imenima 00 takvih .~birovaideja ka..ll:Y7p.a.ic~<i~
upotrebljavaju USYonl. nacim.:c ziv()ta<isaobr.a.c~""
nja,dok 0l1e koje re1;ko kad imajupriliku ciaupo-
trebe ostavljaju nevezane, bezi.rnemi koje bi ih
ujedinilo; umesto toga oni;kad je potrebno'.i·pl'Q-
sto nabroje imenakoja oznacavaju te ·1dJeje, radije
nego dta opterecuju svoje pamcenje imenirnakon1ro'
pleksnihideja. koje ce retko .ili nil!.adimati. priliku
da upotrebe.
6. ZaStareci jednog je:zikq, ne=ju oagavara-
jucih u drugom. ~. To nam pakazuje zaSro sed,o-
gada d a u syak<.:ltI),jezilq.l. posj;o.jemnpge poiedi-
1l14cne reCi kojese ne . In0gu pr~yesti nijedJn~.
rec;u nekog 9-rngog jezika. Nadme:,zbo,g raznih
obicaja, cudi j moda jednog narc.x'!a, n,jemu postaju
pOitrebne i bliske n.eke kombinacijeidej~k?je neki
olrUgi narodi nije nikad .imao priliJIse da styori,l'rl()-.
zda c?!k ni da zaJpa2Ji; njirrl,a.· 00, nan:avn(), dai't i
imena, da. bi se jzbegladug~ Qpislv.anjasyil.-
Ikidasnjih stYarl' i tako (me P'OStaju · kom.P1ek'$ile'
idleje u duho'lirna tog )J.m'0da. N4 prim~,zagrcku
rec <',d: Po;KlOP.6~ i rirnskll proscriptio u<1lrq£l1;r;n
jezicima.nema. imen;akoje bi Un tacno(ldgo-.-
vairalo, jer su one OZIrlaeavale ikompleksne ideje
20 P!on Lok 305··
kdje-ne postoje u duhovhna Ij'lldi drugihna~da,
Tamo gde nije postojao ta;kav oibicaj, rije .~QS~j~O'
ill pojam 0 takvhn radnJarna; ~ombmaClJe ,1dJeJa
kojestt bile ujepnJene itakl:? reel
SYezatn€ .zaJedn°'
tim izrazima, nISU drugde bIle potrebIle, 1 .:zato u
drugim zemlj.ama nisu stVorf!.na ni imenra za njih.
7. I je;;;ici Se menjaju. - To nam pok~je i
razlog zasto se j€'Zici srtaLno me'll.jaju,zasto stalno
stvaraju nove izraze a odbacuju stare.. Postopro-
mene obicajai miSljenja donoa€ sa sobom nove
kombinacijeideja, 0 kojima se nUZnoceBto misli
i razgovara, Ijudi'im, dla' bi izbegli dJuga <:Pisiva-
mja pridaju nova imena, i t!l!ko one postaJ1Jnov~
vrste }{ompleiksnJih mqdusa .. Koliki br'0j, ra;zIigtib,
ideja biya r;.a taj nacin ()Ibuhva6en jedr;im je<'fu.1.jm
kratkim zvulwm, ikolikp se VI'~mena 1 (iaha ti e
usteduje, tp m02le lako videti syako,~o lje na Pt}-
mer potrudli danaibroji sve ~deje kOJe-,obllhya~aJu
reei "pomilovanje" iJj "priziv", i po~a <:lJaop~no
predstavinekome :,?:nacep.je. jednogili drligog od ta
dva imena.
8. Gae postoje mesoviti modusi.• ~ I Ctt
°
imati prilike dJa govorim tome opsirnije kadbu-
dem raspravljao 0 re(,limai njihoVoj~potrebi, ipak
ni ovde ne mo!!Uizbeei da povodomimena meso-
vitih modusa·.kazem ovoliko; posto S11. ti modusi
trenutne i prolazne kombinacijeprostih ideja k{)j~
sarno u IjUdskim duhovi
ma
imaju neko dlUze po-
stojanje, a i ttl postoje wk onQlik« koliko IjudJi
misl."
",..... 0 !llJ'ima
.." iz.g'Iedad.a. su.s.amo nj.ihov.a·imena..
. . '. . '. . . .',... '.
on6 u CernU oni. s,talnije i trajnije postoje; zato su
. ' .'
Ijudi u tom slueaju res,to sklo,ni da llZIDtl iI):lena
idJ~jaza 8aJ:r).e ideje. JeI'b~ bismo ispitivaligdie
pos1pjiideja tr'iiumJ:l'l ili appteoze, pos!&o hi n~il}
aeio-lednoda hijedria QdIljih nem02e postoJati
nigd¢ll san:rim stvarima, jer to.I>U radnje ~.Cije­
je. ~s!"ll1je p<>treJ;mo ~me-, i Zato rJ.e mogu p()-
s~jati s".: zaje~o; a ako.se ~tpostavidasu id~je
tih ra>?II1JI. smestene. u lJudsiknn duhovima, 0Ile i
tamo ;maJ~ u stvan yrlo !l€odJredeno posrojanje;
SItoga lh = rado vezllJ€mo za ona imena koja ih u
= izazivaju. .
9. Kak6 dobivamo ideje mesovitihmodusa. -
~~ tome, mi dJobivamo kompleks-ne ideje me-
soVltlh modusa 'na tri naCina: (1) iSImstvom i po-
smatranjem samih stvari; na primer, gledajuCi
kako Be dva ooveika ryuili macuju, dobivamo ideju
rvanja iIi macevanja; (2) .izmisljanj€m, odnosno
voljnim povezivanjem vise prostih ideja u n aSetm
duhu; na primer, onaj lro je izmislio stampu iIi
bak:ro['ez, mmaoje in1:!lti u svollI dub'll idieju 0 tiIn
sJ;~:ou-.ima~~e no' sto su Me postojale. (3):, Najobic-
nlJI Je naC1l1 kad nam se objasne imena radnji ili
rn pojmova koje nH~a,dJ niS!IIIO videliHi IIe mozemo vi":'
?e!i, i kad nam se ideje koje ih sacinjavaju nabroje
:: t1me tako reei predl3<tave nasoj masti. Nairne, po-
sto smo putem os,eta i refleksije stvo.riliu duhu
~alij1U prostih id1eja i navikom naucili imena koja
Ih ~~enjuju, mi mozemo pomoeu tih imena pI'ed-
a1ro staVlti nekom drugom svaku kompleksnu ideju
koju zelimo dla zamisli, i to tako da onasadrZi sarno
one pI'oste ideje koje sunjemu poznate i. kojima
on daje ista imena kao i mi. Jer Bve. ~oll).pleks.ne
ideje Iriogu se u krajnjoj liniji razJ:'eSiti u proste,
odt kojih soU sastavljene i iz kojih pxvobitno poticu,
mada su njihovi nefposredni sastojci, ako mogu talro
da ih nazovem, mozda taikode kompleksneklJeje.
Na primer, mesoviti modus koji se oena~varecju
. ..' . '. ',. "
"laz" sastoji se 00. sle'c1ecih procstih idJeja.: (1) arti-
kuJisanih zvukova; (2) izvesnih ideja., u <lJuhu go-
vdrnika; (3) reei koje su ZJllalrovi tih ideja;. (4)ti
=aci, spoje-ni putem afirmadje iIi ne~acije, dI'1M:-
Cije nego U idejama kojeoznacavaju, nalaze seu
duhu govQlI'l'lika. MislillJ. d9. ne,treba da idem dalje
u analizii te lw!Inple!kls;ne idJeje Jroju nazivamo"laz";
••• 307
to s110 sam rekao vee d0Voljno pokazuje da je on.a
sastavljena ad! prostih ideja, i bio bih ~vredlj~yo
dosadJan svom citaocu kad bib ga !Uu~o.dalJ~
podirobni m nabrajanjem svih prostlh IdeJa kOJe
saCinjavaju tu kompleksnu; jer ~ on.sv~o!?o~
i sam uraditi, na oroovu .onog st? Je vec rec€I)-0'
lsto se moze uciniti i sa SVlm druglm kompleksnlffi
idejarna jer rna kako da ib sastavljamo i rastav-
Ijamo ;ne se uvek na kraju raz;reSavaju u prost~
ideje,' jer su te Ideje jedini IJOstojeCi i mogucrn
Inaterijal naseg manja i mislj~ia. I ne t:.eba
d~
se bojimo dia je duh zato ogranlcen !1a SUVlse mall
broj ideja; treba. da se setimo kak vu
neis:=rpnu ~a­
lihu prostih modusa pruzaju sam? brol 1 .obl~:
Lako je ondla zamisliti da. su !¥eSoVlti. }P?dllSl , k<:Jl
dlQpustaju mnoge kombmaclle razlICltlh pros.tih
ideja i njih0vili bezbr()jnih mQ<l:iusa, dlaleko od to&:a
cia budu malobrojni i retki. Stoga cemo brzo u~
deti da nike> ne treba da &e p(}ji da ct= mu mlSli
imati premalen prostor i razmah iak? s~ one, .kao
sto ja tv:rdim. sv9de sarno na proste l?!eJe, stec!')n e
iputem ~ta i refleksije, i rame nJlhoye kom.-
ibinacije. .•. ...,
10. Na1viile se modijikuju kretanJe, m~slJenJe
i moe. - Vredno je pogledati koje se naSe pros~e
ideje najvlse modifikuju,odl koii.h &~ pr~Vl naJ-
vise mesovitih mod'tlsa sa PQSebnlJ:111me~Im~. '1'0
S!Uo.ve trl: kretanje i misljenje (a te ~ve IdleJe .~
<lrZe u s.ebi sve akcije) i !l}oc, iz.koJe t,,: aJkClje,
ikako se Jnisli, poticu. I{a;ko kazem, .te tp p~o:cte
icleje -:- kretanje, mi,sljenj~.i moe ,-: 1)11~ su Il~.Jv,r.se
lll()difikovane, i. od njihovIh mOdlfikaClJa nacmwn
jeuajyeCi. bl;ojko ffiipleksnih11"!-0du ~ ~ebnJm
sa
itneniIn a . K~ko je, llalme, aktivnost glavpl p.Q.'3a~
~ov€,Canstva i materij~ koj(>ffi&e b;ave BVI zak~'
nije eudo'sto su razni m9duairnisljenj~ i. kretanJa
z:ipazeIrl,sto se irl'eje onjbIJ,a T~traJu, par,nte
iqobiyajuimena;kaq :tog~ ne blbilo, &tabobl se
.308
pravili zakoni i iSJabo.s;u~bija}iporoci i nered. Bez
takvih kmnpl€Iksnih ideja. sa imenima Ijudllhe bi
mogli ni dlDlbro sll.9bracati menu :>ohom; izato su
jjudi utyrdiIi imena i pretpoostaYili u svom d'uhu
utvrdene iq,eje 0 modusimaradnji 1<oji se razlikujti
po $vojin1 llZiroc.i!l}a,Sir€datvima, ciljevim.<l' sVl.'ha-
rna, ~errlU, n'lestu i. drugim uslovima,.kao i.9
svojim modma koje supo·trebne za teradn.ie; '.l1A
pr:tn.J,eT, smelOGt je moe. dapre .da:ugih .govorimo
i cinimo onosto nam"Tavamo, ••~2: atraha ilizb tl":
njenooti; a (}rd naziyaju sJ.gur-n0st ugovc.TU . po":
sehnim imenem, :ITccppuaia:, dqk. ml·. opet .. na"
zivamo "navikom" moe iii spospbne'st cinjeuja
bilo cega, .ako je stece'l1 <:l. ,.cestJm vrsenjem. iste
stvan;a ako j!') ta 11l\J'C brza i sPl'€It1lilW 4a sv<:ik:01n
priJik{)m . prede u dlelovanj€,,' onda je nazivanlO
"sklctllost". :Na prirn.eT, m.r2:0:vo1jnost je siklonostill
dispozicija za Ijutnju.. . . .
Da zakljucimo: akoispit<+rn.JO bilo kakve. rno.'
dUs€, al;:cije - nil prirn.€'T, raz!l}atranjeipristanak.
(akcije duha); iii trcanje igovp'r (a};:cij€, tela);.iJi
osvetu iubistvo (a:kcijg Jednog i dlrug,6,g):-vid!2,j
Cerno ~a su to samo . zbiro;vl .prostih .idgja,· cijiJ:I1.
au povezivanjem stvoren0 .one komple~ne Jdeie
kojeoznaca~amotim imenima. ......• .•. .•.. . , ' : ,
11. Nekerecikoje 11,ai~gled o~nacavgju rad':
nju, oznacavajusqmqnjen ~iCinak."Tl:>O!stojeIIYjc,
izv<Jlr svih radnji,siU1JS>tancijell kojima .f>.e nal=Ei
te~oCi kad ~la:ze u r~dhJl.I nazivaju se "uzl.'9'"
cima"; a sup~tIlJ1cijE: .koje .se tirneproi?yO<ie, ()d~
no~po prost? iclejek()J~ au vri3ernjem ·ID¥~.·u\,edehe
u n,eki PTectmgt,nazivaju ~ "IJOsle'~h~ama'~. Delo-!
tvornost kojpi;n. se piroizvO<ii n()V<'l supslancija iJi
ideja .naziva s? u, subje~t~ koJije v:r.si' d'adpja";
a u :;\ubjektu . ~. kom~ s,e n€,~~.p;os,~ i~ja pioizvodJI
ilfmenja, ,;tl'pljepje"; i mada je ta del{)if;vori1.OiS~
V€Oma raZnovrs,na, a njeni u{inci gotovo bezb'l'Ojnij
misJim da je ipak, kad se Tadi 0 ra0Umnin:f ,biOima;

mozarp(:) shvatiti pr~to kao moduse miS1jeniEli
htenja'a u m;1terijalniln biCima, ka? modifikacije
kretanja. Kako kaZem, mozemoje. Z!;lmisli:ti s':~o
ikao jednu ili drugu od te dye styl\,1'l; Jer pnznaJem
da ne mogu stvoritinikaltav pojam ili ideju 0 bil(l
kak'l0j dJrukcijoj akciji Jroja bi pr'Qizv?4i1<l, neike
ucir1ke; to je tako dalek,o od meg miiHjenja, shva--;
tanja i znanja i tako.nejas~o kao onih drugih pet
cuJa. iIi kao 8to su sli~.pcu idleje boja; sroga rn.noge
recl koje naizglecil izrazavaju deloyanje, u styari
'Uopste ne oznaeavaju to, ni biJo kakav modus o:p~­
randi, vee prosto njegov ueln*, za}edno sa neki:rp.
oznakama sUbj~k1;<l. na kome ::;e vrsi, iIi uzroika koji
deluje; na primer,. "stvaranje" i "uni8tavanje" n~
slldrze nikakvu icieju delovanja iJ.i nacrna na kOjl
s.e ono vrsi, vee sarnO id~j~ uZl'"Oka i ~tvari koja je
UCinjen.a. Isto tak0' kad selj¥ kaze. cia hli3: dno
na i:z.-
zamrzava vodu,· onda rec "zamrzava"samo
gled! ozni3:eava nek? delovarje, a u.stvari teknje--
gOY uCin¥, tj..oznacaya da je"oda, koja j~diotle
bila tecna, postala tvrda i. ~vrsta,a ne ukljui':u,jE!
nikak:vu ideju 0 deJovanju kojim je toizvrseno.
12. Mesoviti modusi prave sei od dr,.tgi"/l.
ideja. - I.V[islim da nije potrebno Dida pominjern.
daialro moe i delovanjecine najveei deo prostih
modusa o~nacenihlrneri.imaf pi1'isn,() P?~natih Ijud-
skim d~hovJma i u~tima, ipak nl drugel?IPSt~idiej~
i njihove k,().mbinacije r;tsu iskljuceIl~' Josrna.nje
ce, ItrisJim, biti potrebU'o dIS. nabrajam sve~~VI"-'
dene me~Qvitemodl.lsei njihov~ imeIla. To bi znr
010 prayiti .recJ1ik od najv~eg <1e~~ reCi kojEi se
uPQtrebljavaju u toologiji, ~tici,. P!?G\yu,poijtici I
G I a 'It a XXIII
o NASIlVl KOMPLEK,S~!M IDEJAMA StJ1:'STANCIJA
• 1. Kako se praveidejeo supstancijama.-P~
st? d;ili,.kako sam vecizjavio, sticevelik broj prO-
sti~.1deJa <> spo~jasnjim stvarirrtaprek9cula; 10
s':"0Jlm sopst.;-'el1IDl radnjam~ preko refleKsije,·on
:-"ledrn~ zapaza .~a neke· od .tIn pTOstih Ide.ill. 1.1veIt:
ld';l Zllle,dn<>; posto se po tom pretpostavljada one
pnp.~d~Ju.Istojstvari, I pooto s,e reel Prilagodav'aju
u:oblcaJe!Un; shvatanJin:a i prakticnoj· potrebi br.,.
:ZL.'1,~, t~ IdeJe; taik.ou~€dQnjene.1.1· jednompre<linetu,
nazIvaJu 5e J.edl!l1muuenom;inti. smOQhda ne-o-
prezno sklom cia .:-,sv0.rn govoru i misljenju pO-
sma~amo to. kaoJednuc prostuideju, dokje tou
~tvan. ~o:nb~nacija.od vise ideja sastavljenihu
ea
Je?IIl?: Jerrm: kao sto sam rekao,ne nr,oZ€.Inoza.,.
nuslitl k~ko bl te pros~~ ideje mogle I>!YSt.Cljati.same
za sebe,.l zato po navlel pretp!lStavljamoneikisub-
stra.tum u komeone postoje i iz kojeg proizlazei
nazmrmo to "supstandja'" . •.. ,
2. N,asaideja. 0 supstancijiu.opste. .- Ta.ko,
ako: se bllo k<:.~aplta.kakay i:.njegov p()jam<>.Ci.-
S\~oJ su.pstanCIJl uops.te, yr.drece cia 0 tome nelIla
::l!kakve <l.r:'ug"eideje osirn pretpostavke 0 IlJeCemll
st~ predstavljapodJiogu. onih kvaliteta k{)jisu ka':'
orr:. da 1.1 ~an:a proi~edu. proste ideje,·i· koji se
()bl~nO nazlvaJu ,,~.JICldJer1C1jama" (uzgrednim BVOj": .
stvima)..Ako zap:ttamo nekoga: "Staje predmet
u kome Je sadciana bcija iIi tezina?" ...... on ce moei
.~ ~,dg;v: sa~o da ",11 to ;,cvrsti rasprootrti die-
. ' 0 bIS.rn0 ga zapitali: Staje.0' .stosa-
OVI.

jos ne-kim n.aulmffia. 2,:arnoj\tSll.:4aSl1jU l';vrhu .po,-
trebno je saJll0 dia .pokazemkakve S1.\ k> i~eje f oje
naziv~mo "mesqvitiInm()diusi~a.",J.dl;k0 ihduh d9;.
piva, i-dGl S11 OItlesa&ta"ljerH~od I.lrC>Btih ideja'l';te-
cenih.putem qseta irefleiksije; a to.sam:,:r;~ka().J'lih,
v(4 izvrsio. ...
310
~'Zi WJ:stoeu iPDootO[i1ost?",nj~tlnebibilo Iii-
sU:.l~k&e negoonom ranije mmellUto rn
1roJl Je r~a~ da svet leZi na velikomslonu,p,akad
Indijeu'
I>U ga upltah na OOmu ~toji slOinon "je odg'ovOrio'
,,~a j~~oj ve~oj. k.ornj",C'i";. ~ kad' Sluga dalj~
pntesnili da ObJasnl sta p(:)drlava tU pleeatUkor-
311
 naw komplek:s:ne idieje 0 supstan~ija,ma" . :pored
onih p.t'ostih ideja odkojihsu sas-u.yljene, uvek
sad!ri.e i. netasnu ideju opecem eemu te i(jeje pri-
padta]u 1 u oemu susad~ne: stoga,kad govorimo
o. bilo kakvojvrsti.supstancije,. rnikazemo dia je
t<.).stvar k~jaima ~e i takve kvalitEte:- na Pti~
mer, <'!aje tela stvar kaja jeprostorna, koja lina
obhk lsposobna je za.\>retaJ1?je; cia je duhstvar
sposobna da misli; i da s.utvrdoCa"drobljivQS>ti
moe. privlacenjlliteleza kvaliteti. ka'51 5e nalazeu
magnetu. T~kvi ~. sUcni .'. govotni . izrazi p()ikazuju
?-:o- se sup..~ta?cijauvek zanllsljakao nest() 1'azli,.
CIto oct prostir;;tnja,()blika, cvnstoge" kretanja, mi-
sljenja i drugih opa.zljivih kbeja,mac;la ne ~amo
sta je to. .' '.,.. . ,...•
4. Nem.aj=ne, idejeo .. s1.i-pstancijiuopM:e. ,.-'-
stoga,. kid. govorimoma() 1~Q.jo1pojedin.aCn{)j te-
lesn()j supstanciji. kao 0 kanjI:!' kalTI€nu, itd., i<Ieia
ikoj1.1 i:rnamo 0 njima jes.te doql1JSe kombin.a~ija m
spoj onihprostih idleja 0 culnim kvalitetim.a' kroi,e
sl'n0 obieno nCl!,azili ujedinjene u Stv,ari k()ju ZC>-'
vemo"koltlj" ili "kamen"; ali kakomi ne moitemo
zarnisliti kako bi oJ?ep()Stojalesame a da ne budU'
jedna 1.1 drugoj,mip~tpos-u.yljamoda qnep.0lS,toje
1.1 nekom zaje<lndCkom subj ektl.l koji ih.podJ:'itava;
i· t1.1 podrS:k:u oznClcavamoilTIen9'm. "supstancija"
mada j~ sigurnoc.a Il€m~o n1kakv'e' jasne .ni od~
redene ideje 0 toj stvati koju zanrlSljamb kao
pod.1'$klJ.. . ' . . .
!;L Ide.1e 0 duhu. i ielu jedna7w jqsne, ~ Istq
je tako i sa radirijama duhe" tj. misljenjem,zak1j*
Civanjem,stI-ahovanjem iick:. PoS~o:rni Zl3.ldjueuje-
mo d'll plneTI.e'mogu postojatisame, a noe. ShVa-u.+f"lO
kako mogu pripadati telu,odnq.sno kaiko ih tela
prorizypdi, skloni smo lTI1sljenjuda ~u onedel00-"
vanja ..n€ik~ drugesupstaj;J.cije koju.na:;dvanIO
"dj.lh.".. PremJ:l to:me,kako nll 0 mate¢jinel'I1<lffiO
nikakve ~t?ie ilj,ej,e ilipqjma veC .,qta je to nesto
u Cernu posteje oni ;mn;ogi ctilni kvalitetiikoji de"
lUju na naSa eula, i poS~. sada ~od~.'1?T~tav­
ljamo supstanciju u kOJoJ pD.stoJe rn:.sIJ€t;Je, .zna-
nje, g,umnjanje, moe .kreta:nJ~ ltd. - OCl!5leclinJO J'~ da
osupstanciji duha lmamo ISto tako Jasan. POJ.~
bo i () supstanciji tela; jer za. jedno (ne zna.Jucl
ustvari sta je) pretpo~tavljamo dia joe SUbstl·a.tUn;,
onih prostih idieja koje dobivamo izvana, a za~
go (ne znajuei talwde sta jel daje suqs~Ta'tum on!h
radnji koje iskustvom opazamo u :,.eb:... J,asno ~~,
dakle, cia je ideja telesne supstanClJ~ ll~. matenJe
isto tako udaljena oclJ naseg $hvatanJa 1 razum(l-
uha;
vanja' kao i j,de;a duhovIle supstarlcije, ili.d
stoga mi ne mo~o, samo na osn?vu toga ~1?' ne-.
mamo nikakvog pojm!" 0 duhovnoJ supstanCl]l,Za-
kljuciti da Qna ne postoji, kao sto, iz isto;g razlo~l!J;
ne moeemo poriCf\ti ni postojanje t~1a;]er t~tl
da telo ne. postoji, sarno .zato sto nernaffi0 Ja~nu
i odredenu ideju 0 supstanciji materije:. bilo bi ism.
tako razumno bot tvrdliti da ne posto]l duh, sarno
zato sto· nemamo jasnu i odIredenu ideju 0 sUll-
stanciji duha. '. . ." ........, •
6. 0 vrstama·supstancija. - Stoga,.ma kohko
cia je tajat>.iStvoena.1 apstraktn.a "l?rir.?'~asupptan(:~je
uopste, sve nase' ideje () 'poJe<dll.U:,-emm,J?OSeb?~Jn
vrstama supstancija jesu. u stval'lSamo k?rnb1na-
dje . prostih ideja. koj e zajedno post?ie. u .• 0no.m
nama nepoznatomuzroku njihovog pov€ZlvarlJa,
zbog koga ta celina.1 pos'f;ryji.za sebe. Mi.;n<>.Zemp
predstavitisebi •.. pojedinevrste supstanClJa s'1mo
pomocu takvih kombinaeija prostih kleja, i nikako
druk'C:-ije; takve Stl icl!~ieo raznim njihovimyrsj;a..
rna kaikve.imamo pduhu i kakve 0Zt'lacavaJno dtu-
gitna pamoCu .PDSebnih htlena, naPrimer .eov:~
konj, sunpe" voda, gyoMe; i svakoko razt1JneJ~
zik; Cimeuje te reei stvara u ~von: .dphu k.?'rn~r:
naciju onih pll'Osti,h ideja koj,e Je Obl~ (J<~{) IIi
zamiSljao }{aQ postoje6e z<l;j'edJno pod' tim nttPv~Ill,
i zakoje pretpostavlja . dias1,l .Bve tako reel. PrIG-
nule za· onaj nepozn<J:t! zajedn,i,Gki, sUipjeJ;:tu k~e
314
&e nalaze, a koji se sam ne .naIazi ni 'll cern'll dru-
gom - iako je istovremeno jasno, kao sto ee svako
i sam videti aIw ispita svoje misli, dJa on 0 bilo
kojoj ·od tih supstancija, na pnmer 0 zlatu, konju,
gvozdu, ooveku, vitriolu, hlebu; irrui tek toliko
pojma koliko ima 0 onim cuinim kvalitetima (ill
prostim idejarna) lroje se po pretpostavci nalaze
u njima, uz pretpostavijeni substratum koji tako
reei daje podr~ku tim kvaIitetima, ili prostim ide-
jarna, koje je video kako postoje zaledino;' Na pri-
mer, sta je drugo ideja 0 suneu nego spoj slededh
p!\ostih kleja: sv.etlo,· toplo, okruglasto; 'll staIn:om
redovnomkretanju na izvesnoj razdaIjini od nas
- i mood!a joil nekih, zavisno odJ toga da li taj. koji
govori .0 suncu tacnije ili man}e taeno opaza te
Culne kvaIitete, ideje, iIi svojstva K<Q,ja se nalaze
u stvari koju on naziva ;;sunee". ' . '. "
7. Moe je znatan sastavni deo nasih komplek-
snih ideja 0 supstancijizma. - Najsavrseniju ideju
o bilo k6joj pojedinaenoj vrsti supstancije stvori6e
onaj k.o skupi i spoji najveCi broj onih prostih ideja
lkoje u njoj postoje; a rnedu te troba racunati i
njene aktivne moei i pasivrie sposobnosti (jer.:mada
ove nisu proste ideje, u ovom .s.1uCaju se mog'll,
radii kratkoee, sasvim prikladno smatrati takvima).
Taka, moe privlaeenja zeljeza jes,te j.edna od ideja
koje ulaze u kompleksnu ideju sup~tanciie koju
nazivamo "magnet", a sposobnost cia bude tako
privuc€no jeste deo kornplekSne ,ideje surpstancije
koju nazivamo· "ZeIjezo". Te moei se srmitraju kva-
litetima lmji su svojstveni' tim'predJnietirn£,; jer
svaki je prednnet isto tako kadar da pom9ili! tih
moGi koje u njemu opazamo iimeiti neke .culne
l.'Valitete drugih predmeta,kao"i da pr~izvede u
n.ama one proste ideje koje d.obivamo nepoored.no
odl njega; i zato nam. on, uvodeCi te nove eulne
kvaIitete 'li druge' pr'edmete, ujedno otkriva one
mdei koje time posredno deluju na naSa cula sa
istom pravilnoM:u sa ikojom njeglOvi CUlni kvali-
315

teti deluju neposr€<Ir:0 ' ~a P:imer, .:mi neposredJno
cpazamo cuHma terplmu 1 bo~u vatre,. mada. sp. to,
karl setacno pogledJa, samonjene, n;0'7 da pro:zve-
de. te ideje 1.1 nama; ~to ~o, .ro1 ¥1~ op,:~mo
boju i lomljivost drvenog uglJ€I]-a, 1 t:~e S!lcem~
Znanje 0 j05' j£<in0j moei vatre - mOC1 da l~eTIl
bO'ju i sastav drvetll:. V l3.tr';1 nam u p1.'V~m prlXller::-'
riepO<';lredlno, .;l u <irugom posredn?, otknva ~ ~O~l,
kojel(otom sa:natraJ11o sastavl1lm deloI? ~J,emh
svojstava, i zato unosim<) u kQmPleksn1) 1deju ya-
ti'e. 'P(}5j;qse sve te moei koje uJ[?pz~ai'eI?0 kon~cno
pCitujusamo. upromenama nelah culnih kyalit eta
Imdmeta na.lmje <.l~uju, takp,<.la na~oV1 ~ka­
zuju nove CLtln.e ide;je, ja, sam zatp. 1 ubroj10 te
mod .,medu p'tcsteiflJeje, sasta~e. de1o.-:re k.(J~plek­
.sn.ih idleja oraZIlir,n .V,r'stamasupstanC1ja - 1.*0' su
z.a
te moei, posmatraJlesaJ11~ sebe, u ~::;tvarl kOJ?-
pJ.-el'::>ne ideje. Molirnd.akle: dase; shvatlda govonm
u .tomp1'osirenom 1>mish;lalwflpome;nen: nek,,;od
tih moeir,nedu onim prrosti.m i<iejaJ:na kOledop~'lfa­
!pO uduhka,d mislimoO' poie;ciinim SupS,tanClja-
m';1.Jer ~IT,o' h(.lo~ <ll\l stvqrim<> is,tinite i ja,sll1':
i<.leje .0 lfaZIlim VTst~a,supstancija,mo!l'amO u~ti
U obzjr i. sye mOGik::0j.e se llnji.rl:tanalaze,
..... 8. Za~to je ta/;,o.- Za-rone t reba cia secudimo
sto moCiCiJ:te. znati:lJ1 sastavni dl~o nasihk::qTIll?lek:
s:nihideja;OsuPSta:hGiiamu;jerupravoseikundarm
kvaliteti veCine njihsJ"llze kao glavn~o' t>r;.dst"lf0 r:;<-:
zli'kovanja sy!:>:stMcija. medu g()bo~! ~:ob1Cno. J.maJu
kruPa l1 udeoll. kompleksnimi?,elama~Of9h.od
Il1jih~N"aime,'l.<:ako niflmokadn. da :"VOjllll cgllma
otk::t~je;rn() masll, sastav ~ obli~.si6~nihdelov~ .te-
lesnih,. pre'c1m€ta .od,kojih zayIS1nJ1hov. st;Y:ll,nl1 s~
StaV i.:med'uso0h.e l'azl~k::e, ..,11;li se rfl4oshlP?:9' ?]1-
ll0y.irn $eku~iCl~!p syojst0111a k a? karakte:ni'l'Pka-
.'.hul: lozJ:t';1k.am.a p'Om()cuk()jih.~tYaramo.ll svqm!ilu-
!iuidlej:g() njirna i ra,dikllje'lTI0 ih) ~(l<i<1r.Ugog.
A,,~ya .ta seltundarna svojstva. msp;ka?~t9,~n:o
:Wk::azaJ.i, ni~ta,dJr'ug() nt/go mooi, .Napl".lmel',bg.,a
.316
CS'_". '_'
i ukus opijuma, kao i njegova uspavljiva ill unIi-
tujuG<\ svojstva, u stvan su sarno moCikoje zayise
oct njeg,ovih primarnih kvaliteta i po kojima je on
Kadar cia izvrSi razna delovanja. na raz.ne dJelove
na&eg tela.
• 9. tJMse komple/;,sne ideje 0 supsta.ncijama
ulaze tri .vrste ideja. - IT na~ 'kompleksne ideje
o sllpStancijama uIaze. ove tn vrste ideja: IJrvo.
ideje primarnih kvaliteta stvan, k()ie otkrivam<:>
culima, i koje sa u tim stvarhna nalaze i onda kad
ih mi ne opaza1lJ.(); na primer roasa, oblik, brej, po-
loZaj i kretanje onih .delova tela koji, se unjim,a
styarno nalflze, bilo da ib mi zapaZaIl19' ili.ne.
Drugo: selrundarniculni kvaliteti,k()jizaviseod
onih prvih i koji's;U ustyari samo sPQsobnosti ·ti.h
llu Pfltancija d~proiZvode tl nama.,Prek0 J.1asih Cil1a,
razne ideje; a te idiejese nalazeutimstvarima
samo utoliko ukoliklo sebilo koja stv~ nalazi
u svom uzrol.-u. Tre6e: sposobnost nekesupstand~
je dami na drugima ill trpi!Ia sebi prr.'Ome:he
prima,r,nihkValiteta, koje su tabe da .zbQg njih
~zm.e:hjenasups.tancija izaziva u nama. d:rultCije
ldeJe nego pre; te spos,obnosti zovus~ "aktivne i
Ipasivne moCi",i sve seone~ ukoli'lro IllOzemQOla
ill ~paziriJ.o i st"Vorimo 0 njitnfl. nt'Jkj pojam;oCi-
ttlju sarno u prostimculn:L,'l1idejama. .Terma ko-
likomagnet bio sposobanda menja sitne deli6e
~oZda,mi TIe bisffio. imali poima o1;oj njegovoj
mo¢i delovania kadseonane bi.(~citovalauCu:Jno
Qpazljivom kretanju; i jane sumnjam. oil ,'. tela
sa kojima svakodnevno imamo posladeluju iedno
ria drugo vrs,e6i hiljade promena. olwjitna mi ne-
m.a.mo ni pojma, jer Se one ne pokazuju ni u ka.-
kvim Culno opMljiViIl1 uCihCima.
~o. Moci cine znatan deo nasih kom.p!eksnih
ideja 0 supstancijanut. - Stoga :moCi. spravom.cirie
veUk deo naSih kompl€1ksnih idleja 0 supstancija-
mao Alw neko ispita sVojukompl~ksnu ideju.o
Zlattl, Vide6idasll mnoge ideje koje jesa&ja"
317
 ". 'mer maC. cia bude sto-:
vaju u st\1'a1:1 ~oc~~ ten naop~ vatri, moe.da seot.oPl
';a to 5U ideJ'e. koje lSto
P IJ'eno, ali ne 1 urus aqua. reg. , . .
11 rliStv9'!" zvan y" • nasu kompleksnu 1 eJll
takouumo sa=JavaJ~ 'tciina' a i ta dva po-:
zlata kao i, njeg~va bO~:dlse bolj~ razrnotre, o~t
slednja s':?Jstva ;e:~~ Jer ako cemoprayo, zu:
i dituga prozirna te~a. Krv jzg~edla prostom oku sa-
sviJ:n crvena; ali. pod dohrim mikroslWpi)m, pod
k<Jjim. se vide njeni sjtniji <1elo~vi,· poj.avljUje se
'd ' samo mali broj crvenihlopticakoje plivajuu pr6-
zirnoj tec,uostl; a ko zna,kakobi izgledale tecrv€'-
one loptice kad .bis~ prona,sIo staklo kode biih
uveli~aIo jail hiljaciu ill deeet hiljada puta.

sarno mocr dru~ ... a~ u zlatu, ve.c. je. w.~oc 1.2, Nase spoSobnosti otkrivanja odgovaraju
tina se u rotvan :,t'h
n", 'u izawve u nama tu ldieJu, nasoj prirodi. ~Beslrrajn() nmdri &tvaralacnas i
zlata da pre~ naSI OCl) lovarajUCU syetlost; atp-- ::;vih :;>tvari oko nas poclesio je nasa cula, sposobno-
ako je st~vIJ:en0 pod (JdgdlVojivaOd! iiieje ~unc;l>, sti i Oirganeza uslove ovog Zivota i posloVE! koje
plina, ko.JaJe z.ana~ ne::mcu,k:ao srose TIl b~~la treba da vrsirno, Mi smo kadri dlfl svojim Cuiiina. .
lle nalazl seu 5tV~ u. ak u stvari .ne nalaZl 11 spoznamQ, '. razJi'kuj-emo i ispitamo stvari utoliko
boja kojU 000 unoS1 u ;:osunca· ·proistekle iz ~re- 1Jilroliko iz mozem.o iskmistiti za sebe i na razne
o .... ~ mOCl s , •... k"
vosku. T 0 5U ·S.. .u~, .. zrivihdelica,·· Ole naCinezaqov01jiti svoje Zivotne potrebe.Mi irtlaIrl0
tanja i .oblika nj~goVJhd neopatiJe ideju.?topHni, uviodla llnjihov zaddvljujuci sastav i GUdesnellcin~
deluju na Coveka tako a
a na vosak tako da <:n pos Je .
fur: ssu(}SOiban cia izazQi\7e
.....•. •..•..•••
:k;e tolilw kolikoje do-vo-ljno da bismo seffio.gli dJi...
viti mUdr0sti, moei idohroti njihovo.gtvoit'caive-
. , - , 'deJ'u b e l l n e , . •...•... ,. Heati ga, Takvo ;znanje odgovara nasimsadasnjim
u .Co"'e....... 1 '. .• .. •. k aliteti tela 1!esj;a,t
11. sadasnji. seku:n~a?'1!~~e kvalij;ete njiho- uslQyima, i rp.i imam" sposobnosti'da ga postign-e-
hi kad bismo 1m. otknh Td b·s.rn0 imali ~()izo~
vih si&r.!snih delt9(1., - K:s, r . IpaZati naj!3itnije de-
mo.,Ali iz.gledada bog nije .odrecliodarni inia·lIlo
s.avrsenO, ja,STlo i potpu.no znanje Q s,tvarima, jer
strena GuJa cla bl~mO~Ogl tko<faZlivise njih.ovi to. verov.a~no nije 1.1 1TI.oCi nijednog konacn{)o?bica.
lic.e tela i stVarlll I>as aVo' 0 ·~Ia 'bionatada. prq"" Mi smo snabdieveni spO€<obnostima kojesu(makb,,:-
al 't ti'na sumnwm u ..• .., ·b· 1ik(j mpeislabe) dovoljnedapomocu njihdolZn",-
culni 101 1 e , ; dn:ukci;eideiei <ia 10:1"10
iZVo<iila unz:ma sas:~T~~lata tada is.cezlo, aum~to rp.o <J styarima to1iko dill mozemo spozn,?U svog
XtoJ'e
~..
sada zut. a bOla ' . ~·vl. J'uJ'uCi.,..
'.J l' nekl zauJl,·
splet. .. delova
,..;,' _ tvorca i:;;voj'e .(1l\lznooti;aimamoi <lo'Voljno Spo-
to"a blsm. o Vltie 1 :. . T' am Jasno ot"" IV?' sobnosti. da. pribavimo sebi·. Bve zivotne p<ltrebe,i
F> b1'k' vel1cme, 0 n .,...., ........lrri.
~zvesnog 0 l .•a ~ C'1l{). sto.s~ golom OK:u. \>''7'''; to j" nail pQilao U Q,vom svetu. AU kad bise naSa
ju mikroskOII1: J€'t'. . k.azu'e se tada, p()st<> ~e CUla •.izmenila, postala ailtrija i iZhtlja,sPQlj~snji
zuje kao izvesna bOJ8;' .yo .k:J neSto sasyim ra:- izgled i Paredak stvari dobili bi za nas sasvim'dru";
ootrina nasih eula l?oJacana':;o'rcija mase sitn5,h go lice; i ja v€'tujem cia hi stvari tada bileu ne-
ztiCito ad toga; ta~zI?e~az~naSeg~~o oko oboj~ skJadu sa nasim p{jstojanjern' .iIi bar sa naS:imbla-
delica u predmet~k~ijt: ideje nego pre, Nil pn- gosta,njem, U oV0).11qelusvemira U komezivimo.
izaziva u nama· '. takl koji 511z~g()1o oko Ak:<l pornisli);p,o :k;ako na.'isa:>tav tesko pocIuosLpre-,-,
rrt.~r, pes,ak ~ ~cano Sou ~d milrroskoPOn1 pt,?", laz u. ollIe. clelove. vazduhakoji. su. nasamOlIlalo
belii neprozll'IU, . ~sk;&ponr gubi svoju ranlJU ve60jVcisdni !1€gool')i stj) ll.OPieno udlis.emo,slo-·
.n~ni' -1·om• row'.'" .'~'" . uz n~ke Zi~pse sa ?ll1cijuCkom da jepremudriGraditelj
~...,. , adlaka
,. . . pod. d •bnm ' . 0;"" "'" VLo~''''''' . n'
uskui.dti,o na'Se oirgane i tela koja na njih dJeluju
poju i pre~J,e, bO . . kakve ):"€'flekt1.tj>u 4ija!l1/lIJ.
sjajne iskncave oJe
319
318
 jedine sadrugima, na OVQj zemaljskoj lopti koj&
nam. je.odred'ena zastanovanje. Kadbi nase culo
sluhabilo hiljadu puta osetijivije nego 81;0 je, kak0
'hi nam tada smetala stalna buka! TadJa bi§m.oi U
nekom mirnom kutu isto tako slabo mogIi spavati
ill razmisljati koo i usred pomorske bitke. C!ik:i
kad bi cwo kojim najvise saznajemo, vid,bi1<;u
n<e'lwg Coveka r.iljadu ill sto hiljada puta jace nego
sio je sada sa najjaCim mikroskopom, tadabi on
mogao golim okom dia vidi stvari nekoHko miHo-na
J?uta manje od najmanjih stvan koje ffioZe da
vi<lri sa,dia, i tako bi pnsao bHze 0tkriGusastava
i kretanja najsitnijih dellea telesnih' stvari, imo-
rora stekao ideje ounutrasnjem poretkunekiho:d
njih; ali bi on zatoziveo usa,svim dJru!k:i:ijem
svetu nego drugi ljudi, ne bi nista vid€.O kao 'oni,
vidljiveideje svih stvarLbile bi za njega razlicrt~.
.I poSto bi stvari izgledale takorazlicito ,njemu i
ostalim ljudima, sumniam dabi oIl pi,ogao razgo--
varati sa njima 0 predmetima vida, ill im masta.
saopStavati .0 bojama. A rnmdia tako ostar i osetljiv
vidne bi uqpste mogao da podll1 ese jalct.t svetlost
sunca,pa ni dtneynusvetlost uOpSte;:njtidasa-
gIeda jjedan predlInet' ucelini, vee sarno sasvim.
male delove, i to tek: 1z najveee blizine.Imada bi
pomo¢u~i.h mikroskopskihoeiju(ako mo((U
takod~ ih nazovem)covek mogao prodreti dublje
nego ()bioI1J() u tajni, i., sU'stinskL sastaystVari, 't()
Ipou ipak .ne hi narocito koristiloa:k:omuta..f<li;trl.
vid .ne bi n1stadonosiona tdistui ur./lZIneJ:l.i,ako
.njime ne bi D;logao sa dovoljne udalj€'D.ostiV:icI~ti
;>tvar;i koje ireba da izbegne, ni, odlteddti stvari
Ikoje trepa/ cia uradi premaonim cu.lnim svojl>'lvi.-
ma pr~ kojimadrugito{)dite~uju.KaidJ, b i (}n
tim' oStrimvid0ll:l0tkrio'sasta11. sitnih '·.qeli
oprugena satu ilrazabraOod kaInre narocrtestruk.. ,.
ca
iure" i impulsa zavisinjeno elasticno. kr~,~nj'e, l;Q'
bisvakako bUo otkfic,e dostojn()c!iylje'D.ja.Ali<Jk0
ml. tim svojimoci.rna!nebFmogao da !LEl~
320
vidi kazaljku i brojke na easovni'kUj i da tako.sa
izves<neudaljenosti vidi koliko jesati, <mda mu Bve
to ne bi mn.0go koristilo - jer bidJodJuseotkrio
tajnu sastava delova mMine, ali ne bi mogao dase
njome sluZi.
13. Nagadanje () duhovimu.. - Neb mi ovde
budie dopusteno cia izloZim jednu Syoju malo CUdnu
pretpastavku: nairne, pooto imamo razloga da sma-
tramo (!ik:o se moze pokkmiti ikakyo poverenje
izveStajima <0 stvarima koje ,filooofija nemoZe
opjasniti) da duhovi mogu uzeti na sebe tela raz,ne
veliCine, obli1ffi i sastava, ne bi Ii moglo biti da
velika prednoot koju ncki ad njili imaju nad nama
leZi. u. tome sto oni mogu sebi f;tvoriti i podesiti
organe os,eta ili opazaja,onako kakO im je potrebno·
za momentan'U svrhu, 1.1 skladu sa pred1metomkoji
zele dia posmatraju? Jer koliko Pi. nac1visiO' =--
njem sve druge onaj cc,.vek koji bi mog.ao dia menja
strukturu, sam,o jednog. svog eula -ociju - ta:..~o
da ih osposobi za SY£' one stepeo'C videnja koje
mm€lllo cIa zamisliilno otkad se sl1.lzimo poveeaJom
(otkriee koje je 1,1 pm mah hilo slueajno). K,akva
bi cudJesa otkrio onaj ko bita'ko podesi,o. svoje
oei za sve vrste predrneta da bi mogao po volji
videti obHk i kretan}e najsitnljih delovakrvi i
drugih sokova u Zivatinjama isto onaka jasno koo
sto inace vidi oblik i kl'etanjesamih tih zivotinja!
Ali kad bismo 1.1 svom sadrasnjemstanju stekli ne-
promenljive organe koji.ma bi.smo mogli '. otkriti
najsitnije delove tela - 0(1 kojih zavise oniCulni
'kvaliteti koje zapazamo u njima - to tlam v~o'­
vatno ne bi niSta koristilo. Bog je nesumnjivQ po-
dJesio naSa Ma onako kako je za nas. unaSemsa-
dtasnjem stanju najbolje. On nas j;" ~esio za. do-
dir sa onim telima lroja nas okruzuJU 1 sa kOJima
imamo posla; pa ialro nam sI>O$0bnosti koje ima-
roo ne omogtUeavaju. savrseno znanje 0 stv&iIIlo!l'
one nam ipak sasvim dobl'O sluZe za ranije paIne-
nut€' ciljeve, koji nas se najviSe ti~u. Molim. cita.;
21 D~on Lok .321
 oca za oprostenje 'sto sam. mu izneo taka nasitranu.
fantaziju 0' nacinima opaZanja biea koja su iznad
nas; no rna koliko bila nastrana, surnnjam da mi
moz8mozamisliti. ~nanjeande1a ilkako d!I'ukCije
nego .takoriekako, proporciooalno sa oniiIn sro vi-
diimo i opaZamo na seibi. Fa iako moramo dOPUistiti
cia bemajna mudll'ost i moe bozja mogu =ciniti
stvorenjasa hiljadu sposobnosti i naCima GpaZa,-
njaSlpoljaSnjih stvari dJrukcijih negostb BU riaSe,
mi u svom mislj'en:ju ne mozemo ipalk otiCi dalje
od svojih sopstvenih: toliko nam je nelIDOguee da
se rna i U svojim ruagadanjirna udaljimo o,d idej.a
steCenih sorpstvleU1im. osetom i re:fleks.ijorn.S~
pretpos:tavk;l.cia andeli katkadJa uzintaju na' eebe
telo n.e treba da naszllJeudi, Je.r
su u to, lffiikJ? iz..
gleda, verQiVali i neki. od najstarijih i naju6enijih
crl'avenih O'taCa;a sigurno je sarno to da su nam
stanje i naCin postojooja andeLanepoznati.
14. Kompleksne ideje supfltancija. -Ali da s<;:
vr.atimo n.B;ilem predmetu, naSim idejama o sup-
s,tancijama i nacinima kako ih sticemo. Da1k1e, nase
posebne ideje 0 suopstancijamarrisu rriMadru(g'O
vec zbir izv€&nog ib1'Oja prostih ideja za J!;oje sma-
tramo da BU uj,edllnjene u jecinoj stva.r:i.Teideje
0' supstancijama n~vajuse abieno "prostimop.a-
zajima", a njihova imena "prostim terminima",
ali su ,Qil1Je u stvari slozene i komplekistle. Na pri-
mer, ideja koju Englez OiZl'laeava imenorn"labud;'
uklju:euje: belu 'bQju, d1uga&k vrat, <:rv€nkljun,
erne noge, cela stopaJa, i sve to od:reCte:ne ve1iCin~
- a uz to jo.,~ s.posobnos,t za pUvanje po vodi im
proizvodenje neke vrs.te sumava; ~ zaeovelka. koji
je dugoposmatrao tu vrstu ptica m0dJa jos neka
s'Vojstva, sva izrazen.a "'+ prostim Culnim idejama,
koje BU .O>pet sve ujedin;ieir1e u za:jedni~orn
predlIl1ietu.. ..
15.. Ide;je 0 duhovnim 8t£pstanci,jama jame lw-
liko i one 0 teleBnim.. ..,. ()sim 'kompleksnih ide1a
o materijaJnim Cllinim s'\1~tancijamaokojima sam
l:!'pravo g?yorio,mi moien1o dastvorimo i k01'l'l-
322
pleksnu ideju 0 ne.kom ne~terijalJl?ITIduhu, i~o
pomoCu prostih ideja 0 radn.J~ ~eg du;I:~ ko.J€
svakodnevno opaZam() u. sebl, kao sta.surruslJ€nJe,
l'azum hten.je znanje moekretanja itdl.,a'ko zami-
slimo dlaone 'postaje 'zajedriou ne.koj . supstaIlciji.
Na taj naCin, spajaju.ci ujedrio idejemisljenja,
opazimja, slo>bode i moei pokretanja sebe i dru.gih
stvari, sticemo isto tako jasan opaZaj i pojam' 0
nematerijalnim &upstancijama kao i 0 materijal-
nim. Jer ako spojimo ideje miSlj-e!l'lja i htenja, iJ-i
moCizapOIC'injanja iIi pre\kidanja konk!retnog~_
tanja, i v€ZeIIlO fuza supstanciju okojoj ~ ~
jasnu i<lieju, dobivamoideju () nematenJ~om
duhu;a povezujuei idejeo koherentnimcVTstim
delo'Vima i 0 pasivnoj. spoooobnasti kretanja, i ve-
zujuciJih za supstancij1.1 0 koj05 takode l)€m~O
odI'eaenu ideju, dIobivamo ideju" materije. :prva. od
ovih idreja istQ j:e tako. jasna i odredena ka.o i dJrU-
ga jer su idej~ 0 miSljenju i pokretanju tela isto
taka .jasnekao i ideje 0 prostorno!>ti,cvrstoCi i
pasivnoj. pokretljfvootL Au' oba iShtcaja nasa. ideja
o slupstanciji je pQ;djednakomutna, iIi nikaikva:to
j,e sarno onopretJpostavljenoneznalXl. ni sam ilta
sto p,Qdrzava ideje koje nazivaIIlo "akcidencija-
ma";Samozato st0'n€'diOvoljno rMmiSljamo skloni
smomiSJj,enju dJa'J1~m naSa. eula po,kazuju isik1ju~
Civo ffia,terijalnestvari.< Svaki aikt oseta, .alro ga
dobro razmotrimo, daje nam podjednallwuviqlu
obad¢la primde,materijalniiclJuhoV'n:i. Je'l' dok
gledlam,slui3am, i s1., ja znamda van m~Jne POe-
stoji nek,o materijalno biee, pred:met tog os.eta; ali
ujedno jos sigurnije znan:t da unutarlllen~postoji
duhovnoo lbi6e koje gleda i slusa. Ai:<JJ - siguran
sam .,,-- n.e maze bitt deloYanje pro",te neosetljive
rnate~ije; to IJe cakn8 moo€' desavati beinelrog
ne:rnaterijalnog misleoeg biea.
16.Nema ideje oap8tralctnoj flupstandji.
Kompleksna ideja 0 necem sto je rasprostrto, abo-
.jeno, ima (Jblik i sve dlTl:lige cuJrie kValitete- kojisu
323
sve sto 9' njemu zuamo - svep= to tako.mal0
J>Ornaie da st&nemo ideju 0 supstanCiji tela kao
i da 9' njoj. ne zna:moniSta; i rna koliko mizar-
misljali qa SIDO upoznati i prisni sa materijol'n i sa
onimmnogim sV'ojstvima za koja su lj)l-di sigurni
da ih opaZaju i po=aJ1.1: '1.l teJima, ipakcere nll
osnovu ispii;ivanja verovatllo ut-vrditi da nemamo
ni mnogobl'ojnije ni jasnij~ primarne i-deje u yezi
sa relorn nego sto imamo u v'ezi sa diuhom.
17. Kohazija cVTstih delova i impuls - pri-
marne ideje a telu. - Nase primarnse ideje oon<Jt-
me sto je sYojstveno telu za razlikl:l ad duha j~su:
ikohezija t'Yrs.tih i prema tome odvojiVih·· dclova,
i sposobnost prenosenja :kretanj.a putem impulsa.
To 8U po mO'm mJ,sljenjuprvobitne idJeje SYojstve-
ne iskljucivo te1u; jer ob11ik .ie .sarno posledica kO'-
nacne prostornosti.
18. Misljenje i pokretljivost ~primarne ideje
{) duhu. .~ NaSa ideje 0 onome. ilto je isklj1.1Civo
svojstyeno duhu jesu: misljenje i vo1ja, O\fuoSno
:mqc pokretanjatela pomocu mi$li,i sloboda kao
posledica toga. Naime,dok telo l)t'!'moZ.e dane
prenese SYoje lq.-e1;anje, putemimpulJ;;a, na drugo
telo sa kojimse$1,1Srece ako]eje u mirovanj)l,
dl(}tle duh maze PQ yoljistavljati tela upOikret
ill SEl wcb:-iavati od toga. Ideje .postojanja, tra-
ja.nja i pokretIjivostizajednick:e s1.l. jednom :i
d'!"Ugom.
19. Duhovi St! sposobni za kre.tanje. -Netre-
ba seeudJitisto jasmatramda pokretljivost pri-
padia duhu; jer, }?ostq nasa ideja.() kretanju uk!ju-
euje samo promen,'u udaljenosti odcli'tIgih bi6a,za
koja se smatra 00; miruju,l PoSto zllCl.mo dadIu-
hOyi, kao i tela, mogu delovatisamo tamo ga,ese
!18Jaze, i dia delujU U ra.<lna yremena na. rllJrnim
rn.estima, ja zato I1liZl1o SIT).!lotr!loffi dasViikog/,tCIrl
duhovirnelljaju mesto;a 0 'lJes~mllllCn9mDuhu
ovde. D'e govorim. Jer rnoja duSil je 8tvarn,o.lJt¢e
kao i moj e telo, i zatoje ona .syakako sp<l\>Olln,a
324
da menja swju udaljenoof; ad bilo kojegcirugog
tela ill biea bas kao i telo; prema. tome, ona je
sposobna za kretanje. Ako ll'latematiear im~e d~
ocenj)ljeudIaIj~ost i11 promenu udaljenosti izme-
au dye taCke, QIIlda Syakako i mi rnoZemo za.rni-
sliti udtaljcenost iIi prQmenuudaljen·Qsti izrned\.ldya
duha, a time i njihovo kretanje, njihovo med)l-
sobno priblizayanje ill .udaljavanje-.
20. Svako vidisam na scebi de, d1.1Sil m~e
misliti,hteti i de-lovati na Jelo namestugde se 0'10·
nllla;d,. ali da TIe moZe delovati na teIo ilimesto
koje je od nje l.l<:iaIjeno stotinu milja. Niko.n:e
mozt! zamisliti danjegci;va dusa maze misliti iIi
pokrenutineko telou Qksford)l <i101k $e onnalazi
)l LPndonu; II j"snp mu je taJwaeqa .II),1.1 je qusa
ujedin.jena sa relOIn i dazatoj'~oonputuje ~­
meau Qksforda iLc.mdona, Qua utp!kp.ceIog tog
puta stalno rnenja mesto, z<ljednq sak()nj~ iIi
kpCijomkoji.ga n~. Mislim dJa se ona tadaza-
ista nalazi u pokretu; a ako neIro tvrdi da to nije •
dovo,ljno j\lSniil· ideja 0 Ilj€il1OW:Ia-etaP.jll, dozvgll6e
00 se ona krece ):JiJ'I" (llIlgakad se pqslesrnrti 9dva ja
od tela; jer izgle¢a l1li,pewpgu6eSInflvati da ona
oclIazi jz tela, jll.<fu ganapusta, a da ipak:tl~IIl.alTIO
ideje Q njeWJilll.~tanjl.l' . ••. .
21. Alw nekokazeda dull/). .ne mtY,i;e menjat'i
mesto jer ona, i nema.w~tI,t, jer duhovi nisil.. in
loco, vec ubi,. misli.'tp dll.. ceInaloko<;e!'liti ta:kyq
prieanje, jer ovo dQba nije.. J;jgs rasp?l~e1l0 qa.l';<e
divi. takyim n€TaztP11ljiVim namnwa go.yor~, ni da
dgpusti o(!ia ga tim,e o~ll'lan~uJu. l1i ak 0 .neiko srn.a"7
tra da ta <:listinkcija, irnfi.. J:l~k()g s.mis:Ia, i .da Se
moZ7pIimeniti llastYar-0 .:koj()j8'qyorlrno, ht~
bih d" On topr~yede. na ,;aZ1qUljiYf,e1l'gleski j%ik
i da ong.a izvu~e Jztoga r~zlog koj:in:l bi. nal'l.11:11o-
kazao dan.ematerijalni dUI1,?yipis1.l. $ppB~bni '.Z!f.
kretanje.;Bogu se dodJ1senew~ pr:i~ti1a"eT
tanje,aline ~to sm je nemaWrijal:;!n, vee zaw
sto je b€JSkona~ quh.
325
 22.<Uporedenje id:je duiJe i tela: -: Hajde
<rodada UpoTed!imO nasu lmmpleksnuldeJu 0 ne-.
rnate'rijalnom duhu sa nasomlmmple!ksnomide-
jom.o telu, i da vidimo da Ii je jedJna nejasnija od
dTUlge, i koja je manje jasna. Nasa ideja 0 telu
ukljucuje, po mom nillSlj=ju, prostornu Cvrstu
supstan.ciju, sposobn'tt da preIlJosi kretanje pu1Jem
impuJ.sa; a naSa ideja 0 d'UJSikao n-ema"berijalnom
duhu ukljuCuje supstan.ciju koja misli i i.n1a :m oC
daputemhtenja ilimisljoo.ja podstice telona Jo:e...
tanje. Tako mi, po mom miSljenju, Tazlikujemo.
ideju diuse oct idieje tela; a sadda ispitamo koja
je od njih nejasnija i 'teZe. shvatljiva, Zrtam 00...
dUse dJa ljudi Cije BU misli· utonule umateriju i
koii sutoHko podvrgli svojduh ¥imada re't:ko
kad·razmisljaju obilo Cernu sto jeimad toga, rado
kaZu da ne moguzanrisliti mislecuswar, i .• to je
mooda istina; ali ja tvrdimda 6eoni, ako bolje
razmisle, videti d1a necIDogU zatriliiliti .ni pTostornu
stvar.
23. Kohezii~ cvrstihdel~va 'U tell1 isto jetako
tesTw zamisIiti'kaoi'rniiJljen;jeu dUsi. ~ Ako ne1r4>
kaze cia 11€ .zna 8ta ole 1;opnjem.us0misli, pocka-
zumevajuCi· time dane znaka.'kvaje s}1pstancija te
misle6e stvan ja onda ikazem~la(J<nne zna nista
boljeni kakv~ je supstapcijate evrste stvari. }\.kG
on dJalje kaz.e da ne zna l'}f1 moji ~, misli, ja
mu ocigov'l,1'am df! ne. 7ma Ttl na kojim'l.cin je pt;Q-.
storari; tj'k:llko:se i>j~injavaqljemCHi kohezii om ·
tih cvrstih delovatelastvara:prostiranje. JeTlllad.a. .
se pritiskomdegca va¥tlba .Il"b0~e .pbj~niti 1l;ohr-
zija n-e}{il.1 d~1o:yalllaj;erije k?ji su~'I:>ljIQd·de-
liCa. yazduha. iilrl,aN rp!anje J?OI'aI:JilO'~ V~dJllS~
teh,sca, . ipaiktez~ iIi pritisak ~uha. ne m~e
o]jjllspiti kohezijusarnihdielciea v{j;2ldJul1a , Ilip.)oj
m0Ze: bltiu;r0ik; .A a.Jfu, rI)i0zda priti:saketera, ill
ma• ka.kve map~jefinijeo'dyazdiUha,sjedinjuje
i drZi na okUpudelov€ v~dusnilii3<;estica'ikaoi
dJruga tela, on ipaik ne moze vezati· sam sebe. ni
326
drlati Dft .o>kupu deIQlVe koji .saC1nJavaju svaku.
i najmanju cesticu te ma.tena subtilis. T tako, rna
kolilm TIflm V'esto objaSnjayali da·. de:!pve Culip.ih
tela drzi na okupupritisak· dru;gih, ~poljaSnjih
neculnih tela, ta hiporteza ipak :ne obuhvatade-
lov€, samog etera; i ulwlikJo .s:e. pCigledmije cloilta-
zuje da d.e:1ove psta1ih tela drZi na.dkupuspolja.snji
pritisaketera i da se ne .mozezamiglitinikakav.
dirugi u:zrok. njihovog jedinstva i ikohezije,utoliko
nam postaje manje jasna .kohezijade1pva eestiea
samog E$&a; jer mi .ga nemozern<:>zamisliti b'ez
deIQva, paStosu Iljegove cestil;etela,.i prerna0me
deljive- a ne mOZema zfl.lni's1+ti ni kako: se Ij.Jihovi
del0:vt. dcie na okupu, kadza njih ll1e :poorojLonaj.
uzrok kohezije koji delujeIlasv"ostalatela..
24.. U sWari se, me<:luthn,nemf4es.hvatiti
'kako bi witiSaknekogspoljasnjeg fluida, m.a ~o
velik bio, magC\'O biti u=k~ph€2iie Cyrstill. deloya
mateTije. J~ mada. j;akav pritisaKmoze.spr€,citi
odbijanje drve,iu glatkih poVJiinajgdJn~pdi.drUge,
u liniji koja je ok'O'I11i.ta na njih, kao ueksiperi:men-
tu s<t <iva' gl"tka .1«>Inada mer:rnera,.on uOpSte I1,e.,
mooe spreCiti njihovo odvajanJ~ putemkreJ;l,lnja·
po linijikoj.a.. jeparalelna .sa fun PovrsiAama.. Wai-
ime, postO'spoljasnji fluid.sasvim.s:loibo.aln0zauzi,
ma sValku taCku PJ.'o>stO'rakiOjaje (JStala p;razna,zbog
neko~ bOCnog kretap.ja, oIl. se ne ociuP4'e. kreta-
nju boooo SlPoj.en;ih. tela !1ista visenego sm .b:i...se
odupirao kre:tanjuj~dnogod nji4 ~dbi qnob~lQ
sa svih stt-ana okJruzeno tim fluidom i ne hi dc>di-
rivalo niikakvo drugo tela; pTema tome,ako nena
nik~g,drugog uzr'?ka.l{Oh~je, d~lofVi. svihtela
mogu ae lako <J<divajati POlTIOCU takvog .bQ(;nQg kli-:
zeeeg k:retanja. Akp j,e pritisak eteradlOvoljanuz.-
ro!k kohezije~ondta .It;()hezije ne moze'biti tamo gde
taj uzrok. ne deluje. Akako 01"). (kao sj;osmopQ'-"
kaz.a1i) ne moze svoji.n1 delovanje:rnspre.citi< oJ;1o
bocno odvajanje, ondtani na k{)joj .i:rnagin.arnoJ
ravni Imja seee hHo koju masu materijene moze
327
biti viSe kohez:ije nego sto ima mnedu dve glatke
pomine __ aove ce uvek, bez obzira na rna kakav
zamisljenipritisakfluida, bez muke otkliziti jedna
od druge. ~ t~o,ma ko}iko;nam izgle~() <¥.•
~­
mo jasnU IdeJu 0 prostiranJu tela- kOJe IDJe m-
stadrUgo vec kohezija evrstih delova -- ako d()brp.
razmislimo, mozdacemol; diosta razloga za,kJ.juc~ti
da je coveku iSto tako lakostvoriti jasan pojam
{) tome kako dooa misli no i 0 tome kako. se tela
prosti!''''. Kakose telo, .nairne, ne prostire. ni d;a1je
ni drukCije nego sto podrazumeva jedJinstvo iko-
hezija njegovih c',,"rStih delova, mi cemosJa:boshv~.,.
titi .prostit'anje tel~ 8;ko. nE)·. shvatimo u camu se
sastoji jedinstvo i kohezija njegovih cvrstih delova;
a to mem izgl~ ist<>. toliko neshvatljivo 1«J.liko
i nacin na koji se vrsi misIjenje. . . ..
25. Dopustain cia ce. s~veCina .lju<li u cudu
pitati kako to da nek() nalazi teSkoc.e u onome
st<> njima izgle~ bo ·syakOdnevna lJojava. "Zllf
ne vidimo ~vi" __ pitaee oni odmah __ "da se deloN!
tela drie cvrsto zajedno? Kako Se onda. moze.u tg
srumnjati?" I ja mogu reCi. istq takOllyeZi s. mi.,.
sljenjem i voljnimkretanjem: zar
po; ave svakog trenutka samina sebi?· I
ne opazlL'1J0 t~
moZe Ii~.
ondJa. u to· s1.UtU1jati? PriznajeI\:J. da je slIDla Ci.ll.je-
nica jasna; ali kad hoeemo· dfl je pogledamo· po-- .
blize i shvatimo kako se oM vrsi, 6ndil narn i .
jedno i drugo,Cini nll se,postiljE)nejasnO', i mI. iste-
takosiabo shvatarn0 kako se delovi teladrie .
jedno, ho i k,a!ko se mi sami k:r€'Cem() ili kako
za-.
opaZamo. Voleo bih da mi n.eko·na razumljiv na-
Cin objasni kako to da se delovi zlata iIi medii (koji
su malocas, topeCi se,bili isto tak0 ~labo spoje l1i ...
kao stosu deIiCi voChe, iIi peska u peSCan():tn satu).
za nekoliko trenutaka tako sjedine i tako cvrsto
prionu jedlan uz drugi <la ih.. ni najveC<l, snaga ·ljud-
skih rilku nem(l~e rastaviti; pretpcstavlj<]m qa ra-c
zumanCov~k ovde neeemoCi da· PruZI ,zadovolja....
vajuci odglovor ni sebi ni drugo:rn. ..
328
26. Sitna telasca koja sacinjavaju teCnostkdj:u<
zoveIDO "vedra" toliko 811 malenadJa nisaIneuoda
je iko, makar i lJomoCu mikroskOpa (a eujem cia
neki uvelieavaju dJo 10.000 puta, a neki Cakii pre-
ko 100.000 puta) iimd uspeoda sagleda njihoyn
masu,oblik i k:r>etanje. DetiCi vode su,osimtOga,
tako Potpuno0geljeni jed1anod Wugog da ihi
najmanja sila vidljivo rastavlja; .a videci ll.jihovoy
stalno kretanje, morali biSmoCa"kustvtditi daoni
uopste nemaju kohezije"'" pa ipa.k; nek:a sam() dode
jaka hladlnoCa, oni Be sje'CNnjuju,· uevrseuju, maTi
atomi se. spajaju tako da ih samoyeIIka sn.aga :IDpiZe
rastaviti. Onaj 1m bi uspeo da otkrlje vez,e lwje
tako Cvrsto ..,pajaju te gomileOdeljenihsitrri,h tela,.
da otkrije cement koji ih taJko cvrpto vezuje jecllb,<t
sa drugim,.oiikrio biveliku i. d~ nepozmltu.taj-
nu; a ikad bito uCinio, josuvE;k bLbiodaleko
odtoga d:a namucinLshvatljiVimprostiranje.tela
(a to jeistosto i kohezija njegovih evr-8tih deloVfl),
svedok nam ne bi pok:azaou cemu seopetsastoji
jeclin.stv().ili cvrlltina tihveza. iIi •tog cexnetlta, od..:
nosno siTakogi najmanjeg deliCamateTije.pot<):tn.e .
sa v:idi da jeto primarno i toboZe oCigledno svoj_·
stvo tela, kad se dlobro ispita, isto tako n€Shvatlji~
yo. k,aoi bilokoje svojstvo naSegdJuha,ida je
evrsturasprostrtu ma"teriju. isto. talro tciko .zami-
sliti Irao i mislelfu· nematerijalnutva:r, =;I.. k:<)liko
ne'ko pokusavaodacloka:i:eprotivno. .
27· Nairne, a.k0o tOme josma1o r~iSlJm(),
onaj pritisak kO'jim seoqjaStljava kOhezija Pr<.lq..
metaisto je tako neshvatljiv kao j Saffi-3. kohezija,
Ako shvatimo materiju!!tao kona~1u -- lito onan~
sumnjivo ijeste-Qnda nelm svalroJ.<o hooe.·9de
u mislima nakraj svemir.a i v:idi illoZeIisezami'"·
£iliti d:a. tamo post<>ji neki obruc, nelta veza, koja
tako Cvrsto drZi na .okupu masu materije d.aotucla
celili. dobivasvbjucvl''Stinu,a del<J<vi dijamanta
svoju tvrd oeu i nerastopljivost. A'ko je mai;erij<il
lronacna, onamOiI'aimatikrajeve, i tfun.o:mJOira po'-
329
stO'j~'tine6tosto je spreeava da s; ne r~pe. A ako
Be neko'da bi izbegao tu teskoeu, baCI ub?Zdan
pretpostaV'ke 0 be$.kol1'aenoj materiji,. neka razmi-
s-likolik.p je time ui:jinio jasnijom ~heziju p~df­
meta, Jda Ii jetime sto juje razreno tomnaJne-
razUI!1ljivijom i najapsurdinijom Poret!?ostavkom,
prisaoiS.ta bli:1':,e njepO'lU razumevapJu;. 1 tako,a~o
hoeemo cia istraZ:inloprnodu prostiranJR tela<(koJa
je u stvari s~? ko~ezij<l. m<:goyih cvrstih ~eloy~).
njegov uzr9k III n~91ll,nasa IdeJao ;~CJ?le pIJelllsta
jasnijan:i <Joe4'ect~Ja.pe~O'. qna 0ID1¥Je~Ju. • . .
28. Prenosenjekretanja pomocu. tmpu.lsa .tit
pomocu misli jednako sushvr:tljivi. :- pruga;n~a.
idiej.a,o teluj-este njegova moe pren.0lse:tJll. kTetan~a
p1,l"teznimpulsa; a 0 dUJSi, moe .dalzazlvaJu-.etanJ.e
pomocu<misli.Te ideje 0 1ielurduhu sVakakQstr-
oemo svojim svakidasnjim iskus.ty0rn; ali a~o ho;
cemo cia istraZimo. kalko se one VTSe,ootaJem.o 1
tu u".Im'aku. Jex ako uzmtmlQ·prenosenje~tanja
po;moeu impulsau Jrome)edno talo. gu:bi.tolik()
1acetanjakoli:l!:Qdrugodioblva ..... 13. to Je na]prosti-
ji slucaj ..,...mi to ne m&emozamislitinik<!kO'dJ:'uiv-
lSje vec dakretanje pre1ari iz jednog tela u dJrugo;
a to je. Cini Inise, isto tako nejasno i neshvatljivo
kao i ...to kako· nas duhpomoCu misli pokre6e1li.
zaustavlja naSetelo .... madatupojavu oPa.zam0
svakogtrsnutka. Josje tcie zamisliti uba'zanje &:0'-
tanja PomoCu impulse., sto takodeponeikadop~a';
mo, ili mislimo daopaZaIDo. SvaloocineYD:0 ~u~tv'!
oCigledno nam pokazuje ~. se kretap.Je ~lZv?dl
i ilnpuiloom imi~lju; ali nacinka~o se.to vrs; ;teskb
m&enloshvatiti ..,...jedn8.ko nam JeneJasno1 Jedno
idBIgo.Prerna wme, kWro godd.azamil?limo~e,.
tanje i njegov0PI'enoSenje,odstrane~,:1aka? 1 cd
strahe duha, ideja ti vezi sa d<uhQm. blCenam bar
toliikojaJ$na bo i onau vezi .•~te:-~. ~. pak
razmatra;mQ aktiyTI'U moe'WetanJa, iIi, da Je takiO
nazovem, ,'po'kretljivost", ona.:>e s.v8.kak{) jasnije
Vi<lIi.ltduhU nego u t€;lv.,jer posma,:tr.a,ju¢i,. qvatela
kako miJ:'uj'U jednokraj drugog mi neeemo steed
ideju 0 tome cia jedJn.o mo~e da pokrenedxugo, osim
da se to dogodi pomogu pO';!:8.jmljenogkr:etanja;
dok namdJuh sVa)l:og dana pruZa idteje QaktiVlloj
mod pokretanja tl.'!1a, i;aJ!:o,da bi vredelo da· raz-
mislimo 0 tome nije Ii aktivna :mOe atribut duhova,
a pasiivna moc.atribut mater;ije. Otuda bi se moglo
nagac1ati dta stvo!!'eniduhovi nisu sasvim odvojeni
od mate!!'ije, jer su oni i aktivni i pasivni. Cisti
duh, tj. bog, iskljuCivo je aktivan; cis.ta materija
je i.sJdjucivo pasivna; ° biCima koja su i aktivna
i pasivna moZemo &matrati dia imaju udeJ,a i u
jednom i u ciru:gom.. Ali bilo to k,ako mU drago,
mislim CIa mi imamoisto to1tk:o jasnih wleja oduhu
koliko i '0 telu, jeT nam je &up§tancija jed!nog j
drugog jednakbnepoznaia; idejaQmi'sljenju duha
isto nam j~ toliko jasna koliko i ideja 0 pl.'Ostira,nju
tela, a prenosenje kretanja putem misli, koje pri-
pisujemo duhu,isto toUk,o ocigledno kolik.<>i p:r-e,-
nosenj,e poimoCu impulsa,koje pripisujemotelu.
Isikustvo!lI1 s.talno sazn,ajeJ:na' jednoi dwugo,ali rtaS
skuceni ra2<UID ne moze dashv<lti nijedn.o. Jerkad
dlUh hoce da pogleda daljeod till prvobitnih idleja
koje sticemo, osetom i. I"e'fleksijom, da prodireu
njih()v uzrok i naeinnastanka, on kao sto vidimo ,
otikriva samo sO<pS'tvenu kratkovid<JSt.
29. Da ~ljucimo: Oseti nas uverav:aju dapo-
stoje evrsta,pI1ocstoma tela; refleks:ija nasuverava
da postoje lnisleca bica; iskustvo nas :ubeaujoe u
postojanje takvihbiea, i u to da jedno ima· moe
da poikreee tela putem impulsa, dirugo da ih po-
kDeee pomoCu misli; u sve to ne moZemo sumnjati.
Iskustvo nam, kako sam rekao, svaikog trenutka
pru:1':a jasne ideje () jednom i drugom.Ali dIalje
ad tih ideja, onakvih kak:ve smo' ihddbili 1z tih
Il1jihovih pram izv<;>ra, rtaSesposoQnosti ne dooifu.
Alw hocemodJa ('lia:ljoe istraZtijemo'11jihovu prirodu,
njioo"V'e uzroke i lIa·Ci,n postanka, mi ne uspevamo
da jasno sagledamo ni prirodu pI' . ~i pI'i-
I:'"..'" ~~,
It::i JH.7J<l.ab ~~331
W 't.: a
,\ ..t'I. _ I
rodu misljenja. Ako hQcemo da ih dalje objasnja-
va:mo,tona~n.jejedml(kolakouciniti i sa jedinim i
sadrugim: nijenam nista teie dJa zam:islimo kako
supstancija koju ne poznajemo pokreee tela po-
mocu misli, ;nego sto je da zamislimo kako sup-
stancija koju ne poznajemo pokrece tela pomoCu
impulsa.. Na taj nai:in, jednako sn~o kadri da za-
mislimo u cemU se sastoje ideje lroje :pripadaju
telu, kao i u 6emu se sastoje one koje pripadaju
duhu. Otudra meni izgledla verovatno cia prosre ide-
je kojesti6emo oo,etom i refleksijom predstavljaju
grarnee hasih misli, preko kojih duh,rna· koliko se
naprezao, ne n1cie da napreduje niza pedlalj; a
kad hoc€' da zaviri u prirodu j skrivene uzroke tih
ideja, on ne moze cia otkrije niSta., . rna 0 nernaterij<1lnoj saznaj).lcoj ,supstandji.
30. Up01"edenjeideja tela i duha. ~ Prema
tome, ukratko, na.saideja 0 duhu, kad je upore-
dimo sa idejorn koju imamo () telu, izglc=dJa ovatlm:
Supstancija diuha nepoonata nam je kao I'sU'PStan-
cija tela; imamo odredene' i jasne ideje odvama:
primarnim kvaliteti~a iIi svojstvirna . tela, tj. 0
evrstimkoherentnimd1elovima. i () impulsu; I.sto
tako, imamo j<1srie i odreaene idej.e odvarna, pri-
rnarnun kvalItetima iIi svojstvima diuha, tj.o mi..;
sljenju imoCi delovanja,odnosn6rnoCizajJoCi-
njanja ,ilizaustavljanja rnisli'ili pokreta: Imamo
takode jasne i odredene ideje onekim kvalitetillla
u telima, koji su 'U stvati sarno modifik<1cijeprosti-
ranjai kretanja .lwherentnih cvrstih de-lova. 1ma'-
moistoi:a!ll:o ideje (} raznirn naCinima misljenj;'l,
na primer 0 verovanju, sumnjanju,· namer;'lvanju,
strahQvanju., nadianju; a svesuto u stvarisa1n<.>
modusimisljenja. Imamo i idejeo htenjui 0kre-
tanju tela koje j e posletl!ica tog htenja, i sa kojim
se krece i samohtenje; Jer p<ika2;aliiSmoda, je
duhspasobl:\n zakretahje.
31. PojCf7noduhu rie sadrzi vise telfl~oc(t1U3g0.
,",
oee ema
pojam 0 telu. - Na kraju: <ili:o taj poja.m (, n
terijalnomduhu saddi, rnoZda, neke tesk .k:oje
332
nije lako objasniti, to nije nikako razlog <'bapori..;
Oemo p05tojanje takvih dunova, ilida sumnjamo
u to; isto tako, ne tt'eoo. sumnjati u postojanje tela,
niti ga porleati, 'samo zato sto pojamtela saudi
neke tes!koce, tako velike, da ih moida nemoZetno
objasniti ni shvatiti. Naime, ne z·naan da Ii una-
~ern. pojmu 0 guhu,postoji ista komplikovooije ill
bllie protivreenostinego sto su neke stvati· koje
u'kljuOuje vec sam pojan:J. tela: jer clieljivO'St sva-
kog omectenog pro"tiranja ,in infinitu.m povlaci za
soiborn" ptiZhali mi to ili ne, konsekvenee koje nase
shvatanje ne rnoze objasniti niullkJaditi, ikonsek.-
venee ko}e sadrZe viSe teSkoca, viSe prividne.ap-
surdriostl, negQ iSta ad onog' sto sle<:ii iz naseg poj-
32. Ne zna.mo nistavise od naS.ih prostih ideja.
- Tome ne~eba da se cUdimo, j~InHmarno 0
stvarima tek riekqliko povrsnih ideja,onol:iko ko-
Ji!ko mozemo da ih dobijemo preko C'll1a jz spolja~
sj:1jeg sV'eta, iIi prekorefle1csije duha 0 sopstve-
nom unutraSnjem iskustvu; dalje C>d toga ne zna.,.
mQ nista,a l1<ljmanje 2l!jamQ <.> unutr<1snjem sasta-
vu i pravoj ptirodi stvari, jer nam nedOSItaju spo-.
sobnosti kojima bismo to. postiglL Stoga, saznajuCi
iskustvoiq]. i (ltkrivajuCi u sebi znanj.e i moc volj~
nog kretanja, istoonako pouzdano k<1o sta sazna-
jemo i iskustvom otkriv<1mO u stvariwa van sebe
koheziju i odvajanje Cvrstih deloya, a to je 1sW
sto i pl'IOstiranje i kr-etanje tela- imarn.o diovoljno
razloga da se zadovoljiwo sa pojmom koji smo
steklio nernatel'ijf-lnom duhu kao j Saooim koji
imamo 0 telu, i cia prizua)nopostojanje jednog kao
i d!l'Ugog. Je1", smatrati da misljenjemoZepostojati
odvo:jeno inez<1vis.no 00. cvrs1;oOO njje niSta pro-
tivrechije nego smatrati <!Ja .cvrstoCa maZe paste>-
jati odvojeno i, nt1~visno C>d misljenja" poSto, su i
j¥no i drugo proste ~deje, nezavisne jedna'· C>d
dr'u.gej a poSto llnam9jecinako jasne idJeje i 0 mi_
sl;jenju i 0 cvrstoei, ne zuamo 2aSto ne bismo pri-
333
znali da pootoji i m:isleea stvar bez evrstoce, tj.
nematerijalno, i cvrsta stvar bez misljenja, tj. :rn.q-
terija - utolik:o vise sto jepadjoednako teskoza-
misliti kako bi mIsljenje moglo postoja;ti hez ma-
terije, kao i kalw bi materija mogla mi:sllti. .Jer
kadJ god ho6emo da pod:emo rlalje ad tih pro/>tih
ideja 'lroje smo dJobili osetom i refleksijom, i da
uronimo dublje u prirodu stVari, mlm.ah upadamo
u mrak i pomrCinu, zbunjenost i telSkoCe, i ne mo-
zemo da otkrijemo nista osim sopstv€'l1e slepoce i
neznanda. No bez obzira na to Ikpjajeod te dve
kompleksne ideje jasnija, idejatela ili nemateri-
jalnog duba, oCigledtno< je da proote ideje koje ill
saCinjavaju potieu jediino iz naseg oseta ili I1eflek-
sije; a mlm je isa svim (A';ta.llIn idejarrm s,upsta l1-
cije, pa Cak i sa idejom fuga.
33. Ideja boga.. - Nairne, akoi~pitamo$"V0,ju
ideju 0< neshvatljivom Vrhovnozn·biC1.l, vidie¢'emo
da SIDO, i ,do nje do!Jli na isti naCiIl, i da,l>u nase
kompleksne ideje 0 bogu i posebnim duhoviman~l­
Cinjene od! prostih ideja koje S1tic emo refleksij01'1,'l;
na primeT posto smo svojim unutraSnjim isl1n.l-
stvom ste!k1i ide,jeo 'p'ostojanjui trajaJrrju, 0 'zna-..
nju i moB, 0 uZivallJju i sreiB, i 0 drugim kvalite-
tima i macima koje je bo.Ije1lnati ne@ol biti p,ez
nj~h, .ako sad hocen;lJO da st'ltori.md stoPrlkl"'dniju
ideju 0 Vrhovnom bieu, mi uveeamosve te i~eje
pridajuCi im ideju besJronacnosti, i sastaviysi ih
zatim ujoedino, dto:bivamo kompl&snu ideju 0 bogl.l'
A vee smo pokazalida duhima moe da uvecal.).ek:~
od ideja koje je stekao os,et;om i reflelksi.jom....
34. Ako vidim da zrram tekn~k?liko stvari~
i dla nekeod njih ..... ili sv.e ;-- znam,nesavrseno, ja
nlJOgu sebistvoriti ideju da znalU,dvaiPut toliko,
i tu ideju mogu opetudiv6StrUoCi1;itolilJw.pl,lta.l~,...
liko. brojeva mogu da dodam; i tak0 lIlOguuve-
Ca'Vati svoju idJejuo znanju, pJ:".ooirujtJ.Ci j~ tol-J:k.?C{ilc
obuhvati, sve postojeee Hi m0fi'U'e~Stvari· 1st<> t:llJogl.l
uciniti i sa idJejom <> savrS'enornznanju, tj.o J?d:-
334
znavaJllJju svih njihovih svojstava, mO'6i, uzroka,
posledica, oOnasa itd. tako da bude savrseno po-
znato sve sto se nalazi u njim!! ill 8m je 1.1 bilo
kakvoj ve'li So njima; na taj nacin stvaram ideju 0
beslwnaenom ili bezgranicnom znanju. Isto to rho-
zettlo uCiniti i sa idejom moB, sVe dolk ne diodemo
do onoga sm naziva=;> "beskrajnim",kaoi satra-
janjem poistojanja~ zakoje eemo zamisl!itida ~ma
pocetka nikraja; talco Cerno stvoriti ideju () V€IC-
nom bicu. Posto smo tako pripisali tom VrhoVIlom
bieu ko'je nazivamo ,,'bog" bezgranican i besiktajan
stepen postojanja, moB, znanja i svih dlrUgihsa-
vrsenstava (!k:o;ja uopste mozemo zamisliti), stvorili
smo 0 njemu .najbolju ide-ju koju na.s d mooe
uh
da stvori; a sv€' je to, kao sto sam reka0' postig-
nuto uveeavaniem onih prostih· ideja koje' smo re~
.fl.eksijom dooili iz radnji naSeg dJuha, ili osetam iz
spoljasnjih stvari- uv€cavanjem koje ide sve do
beskraja.
35. Ideja 0 bogu. - Jer upravo besltr'ajnost,
pOiVe,,;anasa nasim idejama o. postojanju, moCi,
znanju itd., i Cini onu kompleksnu ideju kojom mti
sebi, koJiko mo.zemo, predl>tavljamo Vrhovno b.i~e.
JeT .lITada je bog po svojoj sustini koi}! mi n.,epo~
znajemo (jeT ne poz:najemo ni pravu su~tinu sljun-
ka, ili Inuve, ili na'seg sopstVenog hiea)p!t"O;st i i)€'-
sastavljen, mi:slim da mi ipak moiZ~m()i ° njernu
stvoriti sarno kompleksnu ideju vecnog i beskr'<tj-
nag postojanja, znanja, moei,. &I1eCeitd;: a sve su
to posebne ideje, neke od! njih Caki relatiynt)',pre-
rna tome sastavljene ad drug:ili - i sve, kao 8150 je
pokazano, [pllVobil1mo dolaze iz oseta i re:fleksije, pa
zajedno saCinjavaju hasu i<jleju ill pojazn<.:)bo,gu.
36. NaSa kornpleksna ideja 0 dUhOJ)hrtlLsa4rZi
samo ideje stecene ()setom ili refl~~sijom.:.... T!'cba
joS primetit! cia sve' ideje koje priplsujerno. bogu,
osim ideje beskrajnosti, ulaze i 1.1 naSuikompleksnu
ideju 0 d!r'Ugim duhovima. JeT minismo. kadIi.da
pored idieja 0 telioma steknemo i neke drUge proste
335
ideje, &em. onih koje sticemo re:flelksijom 0 radnja-
ma naseg dulla, i zato mozemo dil.lhovima pripisati
Sailllo ona st-o dobivamo otuda;a sva razlika koju
mooemo zamisliti i=edu druhova i nas jeste uve-
ee-m stepenu i obuhvatu njihovog znanja, trajanja,
moCi, sreee itd. A da se nase ideje 0 duhqvima, kao
i 0 drugin:J. stvari1na, ogranicavaju sarno na onQ sto
dobiv.anlQpreko oseta i refleksije, to je omg1edno
ortuda sto mi, rna k<mko dJa su naile ideje 0 duho-
virna savrlenije OO! onlh ,0 telima, i malia idu sve
do, beskrajnooti, ipak nemamo nikakve idie,je 0
tome kB.ko on! (duhovi) saopStavaju jedah drugom
svoje mis1i; mi jedtino nuzno,zak1jucujemo da po>-
jedinaeni duhovi, kao bics. sa savrsenijim znanjem
i veeom &eCom nego mi., moraju.i.mati i savrleniji
nac!n sa,QlPstavanja misli nego sto je nail (jerrni
sezagovo1javamo upotrebom te1esnih p<>kretai p<>-
sebnih zvukova, i taj naCin je, u opiltoj upotrebi,
jer je riajbrZi. i najbolji za looji smosposobni).
No 1l;a:({o nemamo nikakvog sopstvenog iskllstva 0
nepOOJ:edn(}n:J. saopstavanjl,l, pa Pl'elna tome nema-
mo 0 tome nikakav pojalIl, mi ne m¢em(} zami-
:>liti kako duhovi,lwjisene sJtiZereCima(ilLlwji
caJk n.emaju ,ni tela) mogu brzo ov1adati svojim
rnislima,~tavati ih ill, sakrirvati po volji-
marla nuz,no ,moramo pretpostaviti da oniimaju
takvu moe.
37. Rekapitu1acija. -Tako =0, eto, vidieIi
kakve su nase idejeo supstancijama svih y-rsta, ,(Xl
cega se (:>p.e s~t(}je i ka1l;o i1l. stic~o. Iz toga, po
mom lIlislj~ju, sasvim oeevidn<> ,prodzlazi !:llec1Je6e:
P1~'P, dJ<i su sve naile ideje 0 raznim vrstanw.
supstancija sarno skuPov:iprostih ideja, uz pret-
postav 0 neeemtJ. oemu()ne pripadaju i u cemu
ku
po1jtoje, mada 0 tom pretpostavljE;nom ne¢emu
arn
nem <> nikakve jasne ni adredene idJeje..
, Diu,go, cia sve prq,steideje koja tako, sjedi-
l1jene u jednom zajednickom supstratu, saCinja-
vaju nase kompleksne ideje p raznim vrstarnasup-
336
stancija, potieu iskljuCivoiz oseta iIi, I'efle!kJsjje. 'Nil.
taj naCin, Cak i u naSirn najobuhvatnijim zaID1sJ.L-.
rna, koje nam izgledaju najprisnije p<>znate, mi ne
mozemo da ooemo dalje ad tih prostih idleia. Cak
i u idejama koje izgledaju hajudialjenije ad svih
s kojima imamo posla, i koje besk:rajno prevazilaze
sv;e sto mozerno opaziti u sebi ref1eksijo[ll iii otkri...
tiu spoljasnjimstvarima osetam, mi ust'vati do--
s.tiZemosamo one pl'oste ideje koje smo prvobitno
stekli metom Hi refleksijom; to se oeevidJno pt>ka-
zuje u nasim komp1eksnim idejama ;:; andelima, a
narocito u ideji (> bogu.
Treee, da su proste ideje koje saCinjavaju haSe
kompleksne ideje 0 supstaIl.cijama, ako ih bolje
pog1edamo, veeinom '.' samomoCi, a" ne pozitiyna
svojstva (mada ih mi rado smatram01:l:lkvima);
na pnmer glavne idejekoje saCinjavajll naSu k(>m-
plebnu ideju ozlatu jesu zutina, velika teZfua' ra-
stegljivost, topljivost i rastvorljivost uaqua regia,
SVe to ujedinjeno u jedinom nepozmitom sUpstra~
tu; i SVe su te ideje u stvari sarno adnosi prema
dJrugim supstancijama, one Be he nalaze ulolat).!
posmatranom samom za sebe, iako zavis.e od onih
stvarnih, primarnihkvaliteta njegovogunutr13.-
snjeg sastava pokojima. je one kadro, da razlicito
deluje na diruge supstancije i trpi njihovo de10-
vanje. . . ,
Gla:va XXIV
o ZBIRNIM IDEJAMA SUPSTANCIJA
1. Jedna ideja. --'Pored tih komplek:snih idej13.
o raznim pojedinacnim supsfuhc1jan:J.a kaosto SU.
Ciovek, konj, zlato, Ijubicica, jabuka itd"duh ,PO-.
znaje takode"kompleksnezbirneideje" ()su1JStan~
cijama: ja ihtako nazivam zero sto su te idejElsa-
stayljene 00 mnogih pojedinachih supstancija koje
poomatrarno zajedno ikao ujedinjene u jednoj ide-
22 D20n Lok 337
 ji,i tako spojene s=atraIl19 ih je<dnom; na primer
ideja 0 onotn skupu Ijudi koji sacinjava jedinu ar-
rtliju sastoji .se doduse oct velikog broja posebnih
supstancija,ali je isto tako jedna ideja kao i ideja
o coveku;· a velika zbirna ideja 0 svim .moguCim
telim~ koj? ~aCa':a.mo. imenom "svet", isto je
tak~ Jedna I~Ja kao I )deJa 0 makojem najmanjem
delI~:; maten;Je.u sVJtu.--,- j€T jedrlnstvo jedne idJeje
posotizemo vE:'!: tIme sto J€ gledamo kaojednu pred-
stavu iIi .sli)ru, bez obma na to ikoliiko unjojima
pojedJinooti.
2. Pravi ih dyh pomocu svoje. rnoci sastavlja-
nja. - Te zbirne idejeo ;SJupstancijama pravi dUh,
pomoCu svoje mOCi sastavljanja i ujedinjavanja
pojedinih ideja, bil,q pro:stih, 1:?ilo slw.enih isto
o~af0 .k~o s!o od .skupa raznih.prostih ideja;'uje-
dmJemh u JednoJ supstanciji, pravi kompleksn.e
idleje 0 pojedinacnim supstancijarna. Kaosto<1uh;
s~sta~ljajuciujedn~ ponovljene idleje jedinice, pra-
VI "fbI~ modus,e lli.kornpleksneideje bilokojeg
bToJa (tuee, dva~tina), tako isto on sastavljaju'-
ci u~ed?o vise pOjedina.cnihsupstancija, pravi z:bir-
ne IdeJe 0 sup~tancijama (ceta, 'l(odska,··mj, grad,
flota); i kao sto. 6e svako videti, on svaki taj skUp ..
preds,tavlja svom duhu jedp.im pogledom kao jed-
nu .id1eju. BcJs~o je tako od vis.€! stvari postao jedJan
pOJam, duh Ih srnatra savrsenom jeddnieom:na
prim€T, jedan brod, ill jedan atom. Zamisliti jednu
~iju od deset hiljada ljudi kao jednu ideju nije
?ls~ ~e nego zamis1iti joednog coveka kao jednu
IdeJu; Jer duh).l je isto tako lako da 1,ljedJini veliki
brej ljudi u j~lnu idleju i d~ ih posrna¢rakao jed",
no, kao sfo mu je lalro da ujedim sve pooebne ideje
kOj~ slliCinjavaju Coveikfi i d~:ihposmatra kao jedn'o.
3. Spe ve~tacke $tvarije$uzbirne ideje. ~
Medu takve zbirnejl:1eje treba ubrojiti veC1nu vee..
staCk;ih ~tvari, il~ bar one medunjima k<lje su sa-
stavlJeIlf· od l'azmh supsumcija; i wstvati, ako belje
pogl",damo ",IVe te zbirne icieje, kao stl) su "vojska",
338
"sazveMe", "svemir", sjeqinjene u p()s,ebne.idieje,
videC€'mo cia su one sarno vestaCki. nacrli <iuha ko-
jimasu stvan, medUiSoibI!lO vr10 u¢lijene i r:ezavi-
sue do"edene u jedna ,vi<:1ino polje, da bii,h dUh
tcik~, ujedinjene u jedan pqjam i oznaeene. jednim.
imenom, mogao la:kse posrnatrati t r~pI"avljati ()
njirna~ Pomoeu te vestinesastavljaIlJa duh moZe
da spoji u jedIlu ideju i me<iusobno .ngj1fdaljenije
i najs. UFT.otnije . stvari; to se vid~ n?-. pJ:imeru idejli
. .. .. . . . . . . • i'
koju o,z:n,acavamo lmenOm "sve'II'.:tr .~
GtuvaXXV
o ODI'iOSIMA
l.Sta je adn08. - Osimprostihilislme'llih
idieja duha ostva:riima kakve su s.arne po S€Bi, po-
stode i takV€ kojeonstic~upo~divan.jernjedlne
ideje sa drugom. Kad razumpoo.matra nekustvar,
on se ne ogranieava samo nit taj predimet;QIl ~oze,.
tako reci, ponetis'laiku. idJeju dalje<;>dnje samf'
ill bar pogledati dalje wnje 'daviqi :kak{jse on.a
s1a~e Sa nekomdrugom. Kadduh dialde pq&l'l1atra
nekustvar na tajnaCi,iThsto jetak0'f'eciPI"enolSi,
postavlja kraj neke druge i on<ia gle:<fu sa§! je-dnu
sad drugu, to je onella,kakoi sarna ree ka:i!:e, "od-
nos" i "relaeija~'; a nazdvi koje.daje:n0 pozitivnin;
stvarima ella oznace taj odnos, 1 kOjl kaoputokazI
vod€' rnisli odsamog imenovanag· predrri€'ta. ka IJ.~
Cemu razliCitom od njega, je;su ono StO I)ll.Zivarlll)
"relacij e"; a stvari kojesu tako dc>~edene·u V€,Zll
odnO\S~ se" jedna nadrugu. Na pnmer,aiko cllun
~Osrnatra Gaja kaopOzitl.vno :Pice, on tIkIjueuje
u· tu ideju Samo ono sto stvarno postoji u Gaju,
tj. aka gapolSmatt'arn kaoooveka, imam u svo~
°
d1,lhu sa;n;IIO k(}mpl~ks.l1u ideju coveku kao vrsti..
Isto t~ aik.o kazjm1: ,,(}aj je beIi covek",tirne
imam . .sa~o pojam.o cPveku. kojL P9seduje belu
beju. Ali akp pr.idiam Gail.! naziv"muZ'.',time po-
339
 h
Medutlln, SiVa imena, aim su 'I'lesw viSe od prazrli
drazumevam neku dru,gu osobu; a alto mu pridam zv'Ukova, moraju oznaeavati neku ideju lroja se
naziv "beIji" i time""'" nalazi bilo u sarnoj i.,menovanoj stvarl - erwv i tada je
~ ~ba slueaja moja misao
' ' pvurazumevarn '
i
v
. JOs neku stvar: pozitivna, snatra se sjediIljenom sa im an°J:1l
liCIt!> od! Gaja, u moje .e upucen~ na nesto raz- swarl i postojecom u njoj - bilo u odnosU te stva-
dve stvari. A poiito sv~·tranJe uvedene su ri prema '11'<;;cern. drUgom !lto duh ~tra.zajedno
b:I~
~,~Uhc:.pDVOdJ tako~-
kompleksna, mow dati a Ide-Ja, boo pTosta
s njom, i mdla ukljucuje odnos,. .
bJizidJve"tvariidiaih< ... dJa 3. Neidna,izg1ed apsolutntter.mini uktj1.tCuju
ITa'
, ~UCI.' 1'h ipak odvojerilin
v ~ ZUJ eOOD, sma-
- "".Ne> reCl gl-..1-' "'..
od'fWse. _ postoji jos jedna vrSta relativni tel''''-
h
IdeJa moze posluziti k a, to z11'aCl da svaka naSa im
1'l:rl'11'a, kO;ji s.e ne smattaju n1 ocin.0s a,pa .Cak '11'i
u navedenom sluea' ao 06nova odtnosa. Na primer spoljasnjim oznakama; po svom Obliku. i izgledu
"muz" jeste Gajev ~~ p~vod za relaciju nazvantl oni kao da ozna~vaju nestoapsolutno u predm ,
etu
Sf!: Sempronijom; a b~~n~~~ovo~ i obred veneanja a u stvari skrivaju PreCutnu, m,,'11'je opaZlji'VU odl-
n.]ega kaZe da je belji necr 1a daJe povo~ dia se za ~OSno5t, Takv1 su naprimer na izg1ed!'ozitivni
' 2. Odnos' • se t ",0 ramen tesamk
es ~o za
v/ lzr<J2;1 "star", "ve1i.k:", "n~vrSen" itd., 0 kojh:na
~t wnih v'
teT?nina. _ Oan .yaz?;Ju kad nema kOl'e-
•

C1.1 imati prilike da gO;yQiI'.im. op;siirnUe u <J.;aljiInPo-

1mm tenninima ' . ~I kOJl su izrazeni relativ
ni11'1 izrazi k r p:acerll odgovarajuCim ' .- glav1jirna.
nje" rna, ao sto su otae' ." reclpl'oc- 4. Odnos se razW<:uje 00, stvarikoje se·odnose. a
,,,uzroik i posledica" ': .. I SIn , "veee i ma- _ IV!m.es primetiti josi to cia IjudiJ.roji im j1.l
' I ~Jlma slieni. sasvi
v

~Jed ~da,
ocevldni za svak cr' .. e
Z€~a'" prepoznati rvn:F
SVNak? ce u njima Ira
nos. alme ota ' , "'_.- po-
s" r<J2;liCite ideje 0 stvariJ:J:1a kaje se oP\n<Jse iIi 'U}lOI'€..,
duju, mQgu imati iste ideje Qf;a'IIlOJll odnOStl;na
. , I S 'C111 ko~Jati
liv .
" "~ vnl't€!I:'1l1i' "'toJ'c 1 =" ' " muz··1 primer, oni koji imaju sasvi,rt1. razliCite idejeo 00-
'k
PrIsno vezani jedan sa dr ,TIl ?,o su na izgled
om urezali u l'uds ugun, tohko su se 11'avi veku, mogu 1pak imati jecina\k pojaffi 0 o<:tl...,..a udjU
usl~ladeni i odg~ara~o .?amce11'j~ kao meClusob'11'~ "otae " je p<:)jaJllnalrn<l4UO .uved€[). u s;UPSta
(Coveka), i odnosi sesaIIl0 na jedr.tn;lkt. stvari zYaJO;~
vane stvari ka ~~~t~dV?jle , odmah idu' o':tfm:
se rmenuje jed JUCl, da nas,e misli v'

,,1'.'i)vek", aJ,tt k:0jim. je ondoPBnf;>O rada'11'ju jed'lle

ozna6en _"v_ v gOJ; rad je Ddnos tak .~ jeddIIice ,Svoj e ~te, be1l obziral.takav jll tajeov"k
: l"'-"'W ne maze dia . ' , 0 Jasno
?csumnJa. Ali aka u jezr;.:reVld!i rIi da U '11'jega
:unena~ o'11'da se odnos n
ina~e.
5•.. Odnos se'TlW*eiZmeniti .11- dO. .~~prea.tttet ne
"Nalozn:ic:a" je n
:,ema korelativnih
:: zapaza uvek take> Iako i~lli, .,...-Prq'Oda odnos,a. jedakle utorne s.to. o se
17
"zena"; ali ljucii s:;unnJlvo relativno ime kao i. clIvestyari odnose ill uporeaujU jedna s"drUg l1l ;
ree OJI govore 12 tog' uporedenja proiz1azi ime ],'roje se4<ljej~noje
i 1i njo]' slien. e nemaju k Ijezicima
., u ko"Juna ta od njih,iIi ob€'l:J;'la' i\ko Je<:ln"od. teqwe styal'i.bucl
Je1 aka shvatiti k me atlvnih
ao r e l a t i · teTmJina nece •
s watanju njoj ned.06taJ'e ;J,nu~. Jl~-' r;o njihovom a l{)d-
UJ,.'1clonjen,a ili prestane da pos,toji, onCllaI1esw.jEl
sa _ znak' k J1
orrnaJu
' " , asta!· kocLg """TIl _..1....
. zruili: uu,ao-
nos i irne koje inu j:El dato, iliada se er OIl drttg~
an as
OIne 1zg1~..1- ~eCIv, stvat" samaninwlo ne menja. J:\T" p:r:irnto O"ja d
~'U<t a one ob' v . '
d e orclativne " r• po smatram ®eln, a sutta on vee nije , jeT J:1lu jE':
~~ !?ogu ni P?"'tojati ~~~::J~to,ednaclrtigll i da
k
uroro _ noon sarll se tUnenije m.s'l<a iZmeni()i..
,1lI1ena, kOJa aka 6e . su mnoga od I ne saIUO sin to: ista swar ;rI'W'Ze cia dobije istovrelt\:le.,.
cuJu adiMse bi1~ 11'
v
roo pravo, oiiev1dno Uklju
, azvana "spoljaSnjim ozn.akama';- 341
340 •
no SUpl"otne nazive, ako sarno duh izmeni pred-
met sa kojim je uporeduje; na pr.ako uporedujemo
Gaja sa viSe lienosti, za njega se onda s pravom
rnoze reei dJa je i starlji i mlad!, i jaeii slabiji itd.
6. Odnospostoji samo izmedu dve stvari. -
Sve sto postoji iIi moze postojati, ill se srilatra
kao jedina stvar, jest~ pozitivno; prematome, pozi";
tivnasu bioa ne sarno proste ideje i supstancije,
neg,? i IIlJddusi, madia. S1.1 dela·viod lrojih se ani sa-
stoie WID cesto meduoobno. relativni; ali akO til.
eelinu gledlamo kao. jednu stvar,. i akoona izaziva
1.1 nama kompleksnu idejuo jednoj stvari, ideju
koj,?- u naSeID ~uhu stvara jednu sliku, mada, je to
skup raznih delotra pod jednim imenorn, onda je
to ipa~ pozitivna iIi apsolubla stvar iIi ideja. Tako,
iako sustrane trauglau uporedenju relativne, ipak
je on bo celina pozitivna apsolutna ideja. Isto
ore :mooe reCi i .za porodiicu, :melodiju itd., jeroo-
nos mooepostojati samo. izmedu dve stvari,po-
smatrane kao dve. U odnosuuvek morajupos;tQ-
jati ,dve stvarikojesustvarno odvojene.ili se bar
s:matraju kao odvojene, a usto iosI1lOva ilipovod
za uporedenjemedunji:ma.
7. Sve Mvarisu· sposobneza Od1UlS. - 0 od-
nosu uO'pSte moZem.>0<r.eeisl€d76e~. '.
Prv<~,sva~ stvar" bila to pr9&ta id7 ja, sup-
stahcija, modus, relacija, in ime bilb kojeod njih,
sposobt:la je za gotov(> besk:rajan br(}j, llporedenja
sa drugimstvarlIIJa; zatoodl'losicineznatan de<)
lluclskih ~li i reei.Na primer, j€,da.rl isti, c(}ve~
rnoze ismV'remenobiti obuhva6en ioznacensledle;..
ohn odnosni:m pOjmovima:otac, brat, sin, <lWb,
Up.~J.{;, tast,zet, muz,prijatelj, neprijatelj,~,()danik,
g~neral,'Sudija, z;astitnik:,sticeni$,pt"OfeooJ',Evrop;..
Ijatrln, Englez,' ostryljanin, ' .sluga, ,gospotlJ!lJl', '. P<>-
~ik; zapoveclcik, pretpostavljeni, pc>tCinjeni,ve":
Ci; nianji, starlji, nil8.di, savremen:iik:,sliean, razli-
Cit itd., gotoy? u beskraj: jeronje sposoban za
onolikoQdnosa koliko imapOvodaza njegoV(}'l;lJpOC
342
recUvanje sa drugimstvarima, po bilokakvolIl
slaganju, neslaganj'u, iIi odnoOsuuopste; jer;. kako
sam r~ka(}, odnos je .naCin uporedivanja iliu!J'O-'
l'edinog polSilnatranja dveju. stvari,pO kome jedna.
od! njih, ili oPe, dobivaju naziv - a katkadse Ila-
ziv daj~ iSJ:lJ:nom odnosu.
8. Ideje odnosa oesto jasnije negoideje.o pred~
me.tima koji seC/dnase. ...,. Drugo, o .. odnosu treba
primej;iti joB 1. o'v,o::tl:'lada se onnenalazi 'll istin-
sko:m pootojanju stvari, vec je neS1Jospoljasnje,
naknlldno uvedreno, ipak 8U ideje .>ozna~ne rela-
tivnirn izrazhna ees,to jasnije iodredenije· nego
ideje 8Upstancija kojirna pripadaju: Nas pojam (}
oeu Hi br8.tu daleko je jasniji i odredeniji nego
anaj (} cov.ektl ...,. iIi, ako hocete, ,lakse j e steel jasnu
ideju () oCil'lJStvune~o 0 Ijudskosti; isto tl$),meni
j e lakseshvatiti~t,3. je toprijlltelj, ne!?iO sta jeto
bo~. Jer, za;,sticanje pojIIJa 0 ',)'dnosu cesto jedo-..
vo1Jno po=.avanje ¥IIl''9' jwne radnje,iIi jedine pro-
ste ideje, doik de- za poznavanje bllokojeg supstan-
cijalnQgbica pOtreban taean, zbir znatnog,broja
ide-ja. ~d Cove\{ 'llporeduje gve stv£fri,. on,lie maze
da ne ,zna (J>IlO pc> i5e.tnu ih uporetiuje, i pre:matome.
moraimati~vimjasn'll idreju (} tom odnoou. Ideje '
() pdnosiIIJa'dJa$:le, jmaju u najmanj'u rukU moguo:"
nost dabudu savrsenije i jllsniie na8'em dUhu nego
id<,!je 0' supstancijan:Ja. Jer obicnoje vrlo'te;sko
pozna'[ati sye prosteideje kojese stvarno'.nalaze
11 nekojstlPS~n<:iji, dr~ je ve&om OJOISta lakotipo;,o
mati pI:os.~e idejekoje Cine ,nek:i pdn9s,bilo zami",
sljen Hi imenorvan;n,a,primer,sasvi:mje lako d{)-",
biti ideju () braCi:, trep<l. samo.uporeditidva COo'-
veka uodnorsu najwnog zajednickog roidite1Ja :....: "
ali time joiS nemamo savrsenu idJejUQ c()'I'eku.
Naime, poSto re['i koje oznacavajuo'dJnos, kao i~ve
droge, zamenjuju sarno ideje, a kako sU sve ~deje
iIi pI:oste iIi nacinjene odprostih~ za taeno Upo--
znavanje ideje, koju ,ziffilenjuje odredenLl'elatiyni·'
izraz dr6'voljno je imati jasaniJOjfun 0 O!llJome(;tO '
. . .", .' .
343
 jE;' osnova odInosa; a to mozemo posti.Ci i aileo nema-
:rno savtienu i jasnu ideju 0 stvari lrojoj sellri-:
dajetaj· odnos. Na primer, ako·. imam pojam '0
stvOirenju koje je izleglo jaje i drugom koje se
izlegl0 i.z tog jajeta, onda SaIDstekao jasuu ideju
() odnosu kvofre i pileta izmedu dvoje kazuara. u
Parku sv. Dzemsa, madao sarninl.tim.· pticarna
imam verovatno vrlomutnu i. riesavnenu ideju.
. 9 . Svi odnosi se wode naproste ideje. - Tre-
c!e:iako postojimnootvo poclloga po kojima se· Stva-
rlmogu uporedivati nledusoJ:>ho, i prema·· tome .
mnostvo bdnosa, ipak se u svima njima ram 0'
onim prostim idejama iz ooeta iIi refl~ksijekoj<=
ja smatram jedinim materijal0 $vegnaseg zna...
nja, i svise oni Imnacno svodJenl nl3.njih. Da bih t?
pokazao uzeCu zaprimer l)<ljvaznije (JdttJ(jse 0 koji--
IDa.imamo pojam;tada ce postatipotpu,no jasnd
da lQni .medu njimakojiizgledajllnajudaljeniji
?d. <:~al ref~ek$ije sadrie samoidejekoje potiett
lZ tih lZVOiI'a, i dasu nasi pojmovi 0 njima santo
izve-sue pros1:e ideje, .koje su· PIem.a tOffie-prv.o-
bitnoizvedene iz oseta ili refleksije. . .....•.••......
10. Pojmovi koji upucujiL duhna nest? 'Pfn
~menovanogpredmeta jesu relativni. pojinOvt.•·-
Cef;vrlo:pa;Stoodinos znaci. uporemvanjEl·· jeline
!3tvari sa drugom koja je van nje, oeevidnb je da
!3U Sye. rem koje uuzn0u.pucujuduhnaneke id1eje
razlieite 00 onih zakoje se smatra.darealn? th--
stpje u . imenovanoj stvari, relativrle rci:i;napri-
>
mer eovek,ern,veseo, zamisljen~zedan; Ijuj;it; ·ras-
prostrt --- wkve i wene rem jes.u apsolutne, jer one
~naCavaju sarno ono sto stvaruo!>OStCiji, lUse
Pretpostavlja dap(j$toji, u Coveku kojijetak0naz-
van; doksu otac, brat, kralj, suprug, .emji, veseliji
~td.• !:em· 'kojepOJed imenovane. stvarl.< ukljw1uju
Illest? drtlgo,odvojeno od te stvart ipostojece
van UJe,. ..•.. .. •..
. . ,11. Za7<:ljucak.• __ Poote> sam postaviote .pre~
llll~e ()9d¥osu u1)p,Ste, sada Cunaprim~mapoka":'
zai!,k<1ik;ol>u Bve. n~ idiej e 0 bdnosim.. naCinjene,
344
kao i osrtale, iskljuCivo ,od! ptostih ideja,i doll Be;
Bve one, ma koliko izgIedale prefinjene ili udia-
Ij€ne cd. euIa, konaeno svodena prosteil1~je. Po-
eefu I> najobllhvat.nijim odnooom, oniln kojise tice
svih stvarikoje postoje ili mogu postojati __ odno-
80m uzroka iposlediee. U ~led~oj glavi pOkazacu
kako id~ja () tomeproizlazi iz dvaju. izvora sveg
na.seg znanja - oseta i reflElbi~e.
Glava XXVI
o UZROKU! POSLEDICI,IDi;l.U.GIMQPNOSIMA
1. Otkuda nam te ideje. .... Posto naSa cula
opazaju stalno menjanje swarl, mi noopJ;~no.?~­
ZamQ i to da pojeclinil, kvaJiteti j supstane1}e poCllfJu
<'ha postoje, ida oni znhvaljujuto svoj,egostojanje
odreaenim dielovanjima neko$· diJ:1lgog .bica.. Iz tog
opaZanja postaju nase ideje 0 uz:yku . ~ po~l~dii.<;i.
Ono sto pr<>izyodi n.eiku. prostu. ill slozenu ..~deJu
oznaeavamo opstim iIJ:lenom "uzrok",a .000 sto j,,;,
proizvedeno,~eno,yri ,,~led:iea". l'l"a pri.In.er , Vi...
deCi .da supstancija koju. nazivanl0 "vosa.k." postp.je
uvent teena - tj. stieejep:rlU pl'0stuidejll koja pre
toga nijebila unjoj -a.1l:0se n!i njup.ri:rneni izye-
stan stepen· tcrplote, n:J.in~vaino prostuidejru to;-
plote, u <x,1nosu na tei'mostvoska, Iij~'11im uzrokom,.
a S<lmu teen.ost posl€1dicom. Isto t<iko, videCi d:a
supstancija zvanadll'Vo, tj~tak? l1azvani komplelq;;
prostIh idleja, pdmenoIl1.vlltl'e biva preporep.a u
drugu supstanciju, zvanu pep~, tj, u dirugi kO!tn.--.
pleksni zbir p1"PlStilJ, ideja,sasyiln razlieit od korrt-; ...
pleksne ide-je drveta, mismatramo vatru, uod;n(li'o
suna pepe:o,kao UZl.'"iJk, a papeQ kao. p081~eu.
Prema tome, s:vesto po nasen1 misljenjusyojim
ddovanjem iIi posredstvOID proizvodi nelkuprostu
ideju.,zlbir pl:"(}Stih idejll' su~tanciju Hi modus }<;<:>ji
pre toga nisu postojali, nalazi s~ za PaS. duh U 04...
nosu.uzroka, i zato to nazivamo uzroik:oro. .
345
 · 2. Stvaranje!radanje, pravljenje, menjanje. _
v
Post:qsmo taka 1Z onog stosu naSa Cul<i kadira dJa
otkriJu.o :medusobnim diel<wanjim.ateIa izveli poj_
~ve 0 uzroku i posledii¢, tj. dJa je uzrok 0nQ sm
lZaziva po<:,~ postojanja nekeciruge stvari, bila
to presta IdeJa, supstapcija iIi modus, ada je.po-
sJ€di~ .ono ~to ~astaJe delovanjem neke druge
stva;n, .nas (luh ee bez. naraCite teiiIroce m9'6.f da
razhkuJe dye vrste postanka stvari: . ....
prvo, .~ad je swar potpuno iznova nacinjena
taJ:::o da 11lJ~ njen deo nije ramje pCl'Stoja,o, ru:
PTI~€[' Imd .~n rerum naturapoeneda postoji.nov
dehe ma~Je koga ranije nijebilo, to llaziv'a!m.o
"stvaranJ€l!l"; . .
dJ;rt:go; ~di je stva.r. illiCinjenaod deli&. koji
su SVl ~. ra~lJe postojali,·ali sarna. stvllr,.gledana
kao celIna. tlh 1e1iea iIi j;:birtihp't'os1;ih ideja, Ilije
p~ toga ~~toJala. ~a. primer, ovajc9'vek, (wa
ruza, ovo J::~e, oya tresnJa~td.; ka<i se, ci;rlde, ra.di
0. supstanCIJl ..~oJa je PT?izyed(,lna .obiCpim pri:rod-
m~. pute~,· Ila 9"'noyunekog1lIlutr~snj!2!gprincipa;
~h. Je p'o~I~?~ ;postaje delovanj:EtIJi . n~ogspolja­
~?Jeg ClnlOCa }li UZI'Okli, i j)<1S;tajala je (;ialj~ rul na-
em n~osn.:pan . ~lirna i ll€opaZ1jiv,. to .nazivamo
,,::adapJem .'.~' JJ .pa.k uzr:o~.·spoljaSnji,.a .p.oole-'
d~ea lz~~~n!l0pazlJlVllll.delJ enjem,:ili SlaStavIja-
nJemVldl]lVlh dielova,to Ilazivamo ,pravljenjem'"
t.: kve su sye ve~tacke stvari. KadJ je p.roizVeden~
bIll) koja p~tai?eja i«>je ranijenijebilo 1.1 toJ;n
predm~tu, to.naZl:~ar:q.o: "pwrnen':>nl.".• Na,pri1'rJ€.±-,
~vek .le. roden,sli? Je napr-"fv1Jena, a oboje su
12:D;l~nJe:r:l. akq.'t1 nJlm.a , Il8.St:iln~ neJcinoviC:'Ulni
kV~11tet 111 prosta, i<ieja, :f{oje. ranjJenisu. pose<1o--'
v~. Te !'9vonastales:tvari jeslj.IJ'OSledi~, astvari
kOJ~ su >JZazyale. njihov postanak1JZl'0>ci. UoVOilll
slu.cajll,.kao i u eyirrl dn:gima, moeemo. videti da ..
po~m.o.Y1uzooP lposled10't! mlsta,juiZ idej<tpri-
mlJe~Ih pu~~eta ill refleksije, i. daS€' taj <Jd-
nos, rna koliko .1)]0 obuhvatan,uvek s,yocli i;ai:n0 1la
M6
njih. JeT da bismo stekli ideju 0 uzroku i pos1e<;llici,
diovoljno je da gleciamo bilo koju prostu idieju iIi
supstanciju kao nastalu delovanjem druge, bez ob'-
zira da Ii nam je poznat nacin tog delovanja,
3. Vremenski odnosi. - Vreme i mesto sluze
takode kao podloga vrIo obuhvatnih o<inosa, ko-
jima su oibuhvacena u najmaIlju ruku SVa konaena
bita. Ali kakq sam vet na drugmn me~tu pokaza<:>
kako sticemo te idJeje, ovdece biti dovoljno d.a na__
pomenem da su imena swari koja. se ticu vremena.
veCinom SaroD q-d'OOSi: naprimet", kad nekp lJ:aze
da jekraIjica Elizabeta Zivelli se2ldieset i devet, a
vladala cetrdieset i eetiri godine, te reCisadde
samo odnoo tog trajanja Prern;a nekom drugmn i
=ace sarnO w da je trajanje njenog postojanja
bilo jepnako s€Z(leset. i devet godisnjih .9bilazaka
sunea, a trajanjenjenog vIadanja jednakoeetrdE'-
set i cetiri takva obilaska; isti j~slucaj sa svim
recima koj~ <ldgovaraju na pitanje ;,k{)likp vreme-
na". m recimo:."Viljem Osvajacupao je u En-
gles.ku okp gocline 1070", znaCi sledJeee: ako uzme-
mo trajanje od .rodenja naSeg Spasij;elja dio danM
kao jedinstveni veliki vremenski period, navedJeni
datum pokazuje koliki je razmak 9d te invazije do
jed nag idrugog kraja datogperioda. Isti t e slucaj
sa svim vremenskim !l'ecirna koje odgovaraju na
pitanje "kad,a";one pokazujusamC!. ucia1jenost
neke vrernenske taCke od kf~jeyanek!Qg CL1JZ~g:Pe­
rioda trajanja kojim:rni merim0 i sa kojim je ~
taCka, prema nas~m misIjenju,u pdnosll' .
4. Pored ovih postoje i dJruge yremenske 1".eCi
za k.ode se obieno mi&lida oznacavajupozitivne
ideje, alise, kad se bolje rarzmotre, poka.zuju kao
relativne; takve su.na primer reCi "tlllad",i,sta;r"
itd., koje mljucuju i nagovestavaju' odIlos. nekec
stvan PTerna izve.snoj d'UZini trajanja, 0 mjoj naS
duh ima ideju. Ako je, recimo, 'll. naSiim. misJirn,a
utvrdena ideja da CovekOl1 zivptobienQ traie<s€'--
'liarodeset godina, onda. kad lwZen1iO .dia .ie n~(>
347
 mlad, nli~dn:-azumevamoda njegove godine pred-
stavljaju .tek mali dieo onog vek:a koji ljudi obiCno .
dosWru- a kad naziVanlo nekog "starim", pocb.-w
zumevamoda je njegovo trajanje vec blizu zavr..
iietka O!ll.og perioda koji ljucii obieno ne prelaze.
To je, dalcie, sarno uporedivanje dJObi ili· trajanja
ovog ill onogpojedinog Coveka saidejom 0 uobi-
eajenom trajanju te vtste iivih biea, koju irnaIil.0 u
diuhu; .to Ce nam. postati jasno ako primenimo ta
imena ria druge stvari. N"ime, za coveka kaiemo
daje "mlad" kad irn,a dvadJeset godL.'1a, a d<l. je
"vr!o mladJ" kad ima sedam godina;alizil kooja
kaZemo cia je "star" bd ima dvadreset go:dina, a za
psa vee cd sedam - jer u svakom Qc:L.tih slucajeva,
mi uporedujemo dopapojedinca sa.razliCitom id(;'-
j.omfJ:"ajanja, posto smo utvrdJili u. svom. dtIhu cia
prelna prirodnom t.oku stvari SVakQj od tih vrsta
zivih bica pripada cirukciji vak trajarrja. Medutim,
mi ne kaZem,o cia eu sunoe i zvez,d,€ rstari", mada
su oni nadlZiveli mnage Ijudske gener!l<:ij~, jer ne
mamo klrltav je yek trajanja bogoci:reaio toi.vrsti
biea; jer6direden .rokpripada samo (}DF 1}tyarilIla
Cije prir9dno proP<ldanjejkraj .u tokti 9dret!enog
pe:ri.oda mi moze:mo JlQ\S:rnatrati . pod . IlbTmalnim
UISlIovima, i tak6 styariti 11 svom duhunieru sa, Ifo-
jam mm:emo l.lporedivati 1'a=e delove njihovog
trajanja,; i nazivati ih mladim .iHstarim.u Sklfl'd1..1
sa njihovim odnooo:rn prema toj meri. Mi.to11iedu~
tim ne m02emo ciniti. sa rubinoIIl.ili d.i~amantom,"
stvarima Ciji oMeni vek trajanja r:ie· pozhajelll;()..
5. Odnosi mesta i prostora. - I~ je tako lilko
zapaziti medUsobne odtrlOsestvari uvezi·.sa njiho-
vim. niestom i razdaljinania;11a prinie1', "izp,ad",
;,ispodl",. "jednu milju od Cering-krosa"; i,U En...
gIeskoj", "u London'll". Medutim, i u vezi sa, J:)l'O-
stornoocu i obimom , kao i uvezisatrajanjem,po., ..
stojepelre relativne idejeoznaeene imenimaza
kojasesmatra ella BU pozitivna;na primer, "velik"
i "malen" u stvarisuodnosi. I ovdesmo, ·naime,
putern posmat:r;anja utVrcliJi u svom, duhu ideje 0
348
velia'li r=nih vrsta stvari, prema oniima ria koje
smo najvise navikli, i ondJa te ideje .upotrebljava-
In{) tako reCi kao meru kojom oznaeavamo veIiCiriu
drugih stvari. Tako, kad kaZemo "velika jabUka",
time nlislimo da je ona veta odl obie-nih jabulta te
vrste 11a koje smo mivikli; a "mali konj" ozn.aeava
konja koji ne dostize meru ideje naseg duha 0
obienof veliCini konja. Konj koji je za Velsanina
velik biee za Flam<:mca mali, jersu ko~jslte p&-
smine u te dye zemlje razIicite, pa zato njih GVO-
jice imaju razlicite ideje sa kojima upo'1'eduju i 1.1
odnosu na koje nazivaju tu stvar "velikom" iIi
..melom".
.. 6. Apsolu.tni izrazi cestooFnacavuju, od1Wse.-
Isto tako, "slab" i"jak" 1'1..1 relatiyni nazivi u yezi
sa moCi, uporedenjasa naSim .• trenutaenim idiejama
o manjoj i!iveCoj snazi. Kad kazemo ;,slab oovek",
time rnislimoda taji'Ovek nerna WIiko snage ill
moci koliko obi:eno imaj·tl Ijudi,Q1;inosno koIilro
O'bicno imaju ljudi njegovog rasta; to znaci da upo-
redujemo njegm7"u snB!gi.L sa naSom idiejom {) obicl1oj
ljudskoj. snazi, iIi obicnoj snazi ljudi I1jegOvar:;sta.
SJifuo je i kadJ kazemo; "Sve stvor-ene stvarlSU
slalbe"; ovde je "slab" takode relativan izraz, i azna-
eaVa nesrazmer izmedu moei bozje i moei njegoVih
",tvorenja. I taiko; mnoge reci iz obicnog ~oyora
(maZda najveci deo)oznaeayaju sarno odnose,ia.1{o
~ pm pogloo izgleda da nemaju taitvoznaCtn~e.
Uzrnimo primer: "Brod ima potrebne zalihe". I
"potr€bne" i "zalihe" joou relativne reCi;prva je
u odnosu prema izvrsenju nameravanog plltova-
nj:?, dQ'Uga U odnosu prema budueoj upotr~bi..A .da
se svi ti odnosi ograJ1ieavaju i svode 1lll IdeJe IZ-
vedJene iz oseta i ref,leksije, to je isuviSe oeigledno
• da bi ga trebalo diokazivati. .
349
 Glava XXVII
o ISTOVETNOSTI (IDENTITETU) I RAZLICNOSTI
1. U cemu se sastoji istovetnost. - Cest, P'O'"
vod za uporedivanje daje duhu i sarno Qice stvari,
kad posmatramo postojanje neike stvari u odre-
denom v:remepu i mestu, pa ga onda uporeddmQ sa
njenim postojanjem u nekom drugom vremenu,
i na osnovu toga stvorimo ideje 0 istovetnosti.i ra-
zlicnosti. Kad' vidimo Qilo koju stvaJ:' kako pootoji '
na nekom mestu i u nekom trenutkuVJ:'emena, mi
smo onda sigurni (bez obzim, kakva je to stva.r )
:JJa Je to upravo ~ stvar, a ne neka druga koja
lStovremeno POStojI na drugom mestu, pa, :makaJ:'
teo ;Ive stvari bile u nekom dr'1,rgompogledlu toliko
sliene aa se ne mogu razlikoyati: istovetnost se
-:JakIe sastoji u tomesto ideje kojirna je pripisu-
Jemo;. 'ka~ uporedimo njilmvo sadasnjepostojanje-
sa nJlhoVlm postojanjemu jron-om ranijem tre--
nu~ ': kome smo ih posmatrali, ne pokazuju ni
naJmanJU promenu. Po·sto mi hikadi ne nalazimo
?a dye stvari isrte VJ:'ste postoje istovremeno na
IStom mestu, i he moeemoto ni zamisliti, iz, toga
op,\~vd~no zaild~uc,ujemo d.a .svaka stvar koja po-
Stojl .b~ogde 1 ~ilo kada, lskljueuje sve druge'
stvan lste vr;>te I.nalazi se na to:me:rnes,tu sarna
i jeddna. Stoga, ake pitamo ds, 1i je neka stvar
ist~ ill nije, to se uvek odinOiSi na,ne'sto, sto je pO-
stoJalo u odredeno vre=ena. odredenom mestu
i s1:<) je u tom trenutku, sigum-0 bilo jed!l1ako seb!
i nicemdry,Igom: iz toga slOOi da jedna stvar ne
~ee imati dva pocetka postojanja, I I i d'l'", stv<iri
Jedtan poCetalk, jer, je nemoguce da dye Stvari isiJe
vrste budu iIi po'stoje u istorn. trenutku na jednom
i is!'2'~ mestu,. iIi, da, jedn~ istastvar' poStoji na
razlicLhm mestima. Prema tonte, ono 8to je irna]o
je~an pooetaik jeste jedna stvar;aono 8to :ieimalo
po,oetaJk 11 vremenu i mestu razliCitom odJ toga,
nije isoto, nego razJ:iCno. Poteskoce dko ave vrsteo
350
OOinosa nastajaIe su 1;1- stvari ~to. 5tO s,? p0lSV~yaIo
premaIa paz.nj7. i brrge p;~tL2:~.nJu.tacnlh POJIXlova
o stvarima kOJilna se, prrplSlUJe taJ odnos.
2. l~tovetnost supstancija. Istovetnost modu-
sa. - Nase idleje obuhvataju f!lUO tri yrst~ .s~p­
stancija, ito: 1) Bog<i; 2) Ko~cna r~a PIC::, 3)
Tela. Sto se tice p'l:Ve,bog Je bez pocetka, ye:e=,
nepromeniljiv, sveprisutan, i zato 0 njegovoJ lSto-
vetnosti ne mooe biti nibkve sumnje. Llmgo; po-
s1:<) je SVaiki od konaenih. duhova p~pep <:ia.posto,ji
U odredenom vremenu 1 mestu, nJIhovarsto'V",t-
nost ce, dogod oni postoje, biti od.J:;ed~na odnoson;
prem<i tom vremenu i mestu. Thece, lSto to. ~,9'i,
i za svaki MUc materije; ~ ml.1 se ne d0<iaJ€lne
oduzima nikakva materij'i!, ()11 ()staje ig,ti., Nairne,
te tri vrste stvari koje nazhramosupstaJ:t,cij~n,~
isklju¢Uju jedna drugu sa istogmesta" <l11 sv~
odJ njih mora nuzno iskljuCivc~~ svak? .~~ ,Is,te
vrste" mi to ne mozamo dJ:UkClJe ZEl.ITllshti,' J€l'kad
bi biio dlt'UkCije,pojmovi i imena "is~V"etn0st" ~,
razJi~nost" ne bi slUZ:iJi nioemu,; ne bl. se xnogla
Waviti razIi'ka izmedu supstancija iIi ,!IX1a o~a dru:-
gog. Na primer, 'k.ad bi <:iva tela mo.gIa da bu.du
istovremerto Ita istom mestU,onda ,bl ta, dva ,ko:-
mada materije mO'!'ala dia budu ~edanist~, bi1?, Ve-
Jik bila mal iOn• i ne sarno to, Yee Pi sva tela. nU~
Zn~ 'bila jedn~/isto. ,JE"r ako dYadelica :gta.terije
mogru istovr",mreXI-o bitin<i jedno~m€s.tu, ondiB. po
istom princip'll, sya tela mogu b1ti..na Je;dlllo;rn TIle-
stu· :akad bi to bilo tako, nest<i1.9 b~ra.zh~e-lzme:I).l
ist~vetnosti i ra-zlienos,ti., izmeuu j~dnogIrnn?gl1:l,
i cak hi takvo razlikovanje po.sta-Io smesn?, All po'"'
sto ,dIVa. Hi vise ne mOgtl biti ]e<l.no, jer J~to Bra>--
tivresno , istovetnost i Tazl~cnosJ su,d.?byo za,sl)o..,
vani odnosd i naCiniuporedivanJa, ~<:I!"ymi l"az:urn~:
Poilto SU Bye druge stvari iIi modusl IIi ()d~?S~.:k:OJl
seu Ikrajnjoj liniji l.1vek svode na, s:upstanCl)~, IS~­
'l'etnQs,t i ra,zlienost postojanja syaike od ;:JIh hlC~
t8Jkode od"eaena na ,is,'ti n<iCin;, a sto ~ tlee stya;,l
koje postoje u s,ledrti, kao sto Stl. radnJe "'!ronacmh
351
 bica (na. prillnea: k:re1:alr\.je i :miSljenje), () njihqvoj
razlicnosti ne moZ,e bi1;1 njka,kve sumnje; jer sva-
dJeb~,o ::-__~a~j)kad
konJ, ll~ se,
::::a
• v ostaje takode uveki&ti
i , uslucaju
n·8.. u:
hrast~" njegov~
stvari, nl Jedino, .nl
ira od! njih nestaje Cim je zapoeela, i zato one ne materija oClgleclln,o me J .' aterije .madla d-01§ta
mogu pootojati'U I'ae;nim Vremenima Hi na raznim drugo ne ,08ta]U ;S~e . ~ase. ~az101gje u tomce stQ
mestilna, kao stq mogu stalna bica; staga nijedna ostaju isti h.t>asll.lStlsiirkju IIl<lse matE>rij~ i ~­
misao ili kretnja, pasmatrana u razliCito vreme, se u ta dvaslucaJa 'menjujE»,.a ist'll swar.
ne maZe biti ista" jer svaki njen aeo ima o'iI"UkCiji vog bi6a - istovetn~i .n~;m_ Stoga tre.ba<ia po-
po6e'tak pqstojanja.. , 4. Istovetnost .~ Ja. • . 1-k 'e od'mMe m.ate-
3, Pri'l'wipium individuationis. - Na osnovl.1 v s,e hrast razl U], . . '. . ";"'.J
gledaroo u cemu. .' 1~ 11 tonne ,st? Je J~l}()
izloZenog lako je ,otkriti ono 8m je biro toliko tra- rije. MisEm?-a ~:li:fa r:aterije, .sjeelinjeni1;lkako
2:eno, principium, individuat'ionis; jasno joe da je to samokohe?Ja .' ban raspored deliea r po .
bUn, dok. Jejir:ug- . PO~~ove kIrasta, i p()~e9n-;»or:
samo j)OStojanje, jer ono odlreduje .svakoj vrsti biea o
V'.t'eJ::ne. i mesto ~oje ne rnoze imati nijedno drugo korne onl s,:cIDJavRJ111d, '. '. l~8Jdr;il dia prima Id1ep;
bioe iste V1'8te. Docl.use, izgleda da se to more lac.1{o g anizaGija tlh dJelova {o.] a J~ . cltrvo koru E.' ~ce
zamisJiti samo za. prollte ,suI>Sta.llcije i mod use, ali . d tim' stvara l' uv€'cava . ..' ." ~ p
manU 1 a e v',' e isastojibi1jniZiYiO',,o-
kad se b?lje raztnisli videoe se cia to, nije teS1';o itd, na.
. tdakle Jedna' J a . . " . . ,.takYu
hr.astu,u.cem. 'irna
u.·.·.bsU ·k . 'ko"J'a''. Qrga-
,., ." ' v ' "
prinle,uiti ill, na sIoZene stvari, saroo .a.lGO se ~i stoJe 0'. ' . ' d koher~ntnpm telJ:l.d .CIJl
na ·.s.ta s,e primenjuje; na primer,zam1s1il'tlo, ociJfl , nizaciju <!-e1ova u:[€ np.J.?dnom zajed!1i@OI!lcZlYi?:--
jedan atom, tj.jedinstveng telo pod! jednom 1.1€--
promenljivoin pcm-S.ln0m, postoji u odredenom vre-
d£olovi SVl uc:styuJu 'b~1
n:,
'ka .
za "sve vreme,za ~<lJ()
ona, ostaJ€' lS~ t~ maga Be ZivotP':eB~na
menu i mestu; o.6evi<ino je dace o<n biti jedn:ik 1.l!cestvuJe u t=te Z;;lO' k~ji se vitaIna: . §jgdmJuJ).ls<i
sebi U svfkom trenutku svog postojal1ja, ]r~d gpdl nove deliCe rna o.Je . tal.' - organizaciji .1>.:ak'va
g.a budemo P<Jsmatrali. A aka je U sva.~om· j;fe- Zivom biljlmm u l~t?J:. N~f~e, poSiq ",eta o['ga-
nutku ono 8to j,es,tei niiita drugo, on je isH il'nOI'f o~'ik~.j.e tul vr~~ ~~1~m. trenu~ku .).l sYak?¥1 ;~a~I
ostati isti oak. goqtraje. njegovo poo'lio,janje;jer mzacIJR na = . .' " .
ona je .utom poJ"""l .
vom sjedinjenJumate:r;tJde~,·;..........)·u razEcita 0" ,svi1l.
za sve to vr~me (l'U 6e biti, isto to i niStadu:ugo.
Isto tab>, alW Ere dvaili vise atqma spoje II 5epin-
I '-on'~-~·tnom SJe' mJ~u. "k ,. ta'Ino
nacn?m,.t'i.' ";'-'" , (j' edin ac!1iziyotoJ1' s .,•....,
v

stveull m.a~u, svaki od tih. atlJn'la. bi.~e, pr

p:rethodlniOm pravU1.1,isti; a dOJ.qe gi(1.oni postoje .
erna ostal1r:, ,ona JetaJ. ~~azad oddatogtrenutk~,.
postOjl 1 u~ap:r-ed l d 1 kojisella neo;paz~mr
.u
sjedinj<'mi, njihova J:rJa,S.<I, posto se sastoji .9'cli istih istom kontinurbet1;l .e ~)V.a a zivim telor.nlJilJke;
atoma, mora biti iS :masa ill isto telo, rn!ili:<f'lik:()
ta na<Cin uzastopno SJ~~~~]{usistov~tnq,st,kojaqi~i
da su jo<j. d!el~vi raznoIiko iZ'J:n~~ni; ali ak0 se i po tome ona POO" J. ] ve delovirolJ, is~eo 1>11J:
njojodu.zme iIi dOda. rna i jedian '. atol'n' . to nije biljku istoma sve .nJen~ ~e~ajedn.o. ).ltp,j .stalI19"J
viseista masa iF
istote1o, Medutim,~stov'etn?St ke, d~k1e, .~od ~m.eP~~d.a P:re,n:€'se" taj zlJ,je,d...
zivihbi4ane zavisi ()d mas,,,,istihdeIi1a, 'V~Qd ~~~:~~i:J~Je delovekojise sa nj~sJe-
neoeg~ugog. NjihoV'<i ~•. ,istovetnost, ,nairne,.· .fie
men}aqlllk ni 'kad i l1l se me.nj~iu ve1iiki de1ovil11a.;, dine, v' " . SJiean jes1u:ea.l i.
terije.llra.st, I'astu6i :p{}staje Od ma1~ qiljke ve1ik~ . 5. IstQvetnost :z~v~tnJ(L, 'e bitltesko pa vi<lli
. . t' . . a' zato mkom nee, . . " ...,. 'ta'
drvo, a zatiIX). biva ()Ikr~an, ali11'V% o~taje i~~ sa Zivo lr;J= ~'ti; . . p'0 cem-uona 9StlJ,Je,1s.,
~ta. saCinJava ZlVO nJu 1 .' . .....' '. . ,.
mast; i&irebe f~oje rastuCi pqstaje ~\onj, ka~ s 353
352 23 Dzon Lok
 N€iltd sliCnQnalazifuo i U 111aSinam.a, tadl:o da roo--
zemo injih uzeti kao ilustraciju. Na primeT, Sta
je casQvnik? Jasno je da onnije nista drugo.vec
prikla.d!na organizacija ili konstrukcija <:lJelova koja
s~uziza izvesni cilj, i koja postizetaj eHj aka joj
se dada dovqljna sila,Ako pretpostavimoda jeta
masina joedno stalnotelo eiji se organi:1JOvanide-:
l{)<vi popravljaju, uveeavaju ill smanjuju stalniro
dodavanjem ili odeljivanjem neopailjivihdelova,
sa jech:lim ~jedniCkim:Zivotom,. onda. diobivamo
nesto veoma slicnoZivotinjskom telu, uz samoo'\T:U
razliku: dau zivotiiJje prikladrtosj; organiza.cije i
kretimj(!' 1.l. kome .sesastoji Zivot zapocinju. zajedno,
i da to kretanje dolazi.iznutra, diokkod masina
sHaoCit?do1azi spolja,icestoo jeocisutna, mada
je organu :r:-edu iSP'femim da je primi.
6. IstqvetnostCoveka. Totakode poka.zuje.
u eerrnu sesastooji illtovetnost jed-hog istQlg co,veka,
tj. (ia se:ona sasWjiu tomesto. deliCimat€rije,
kojise stalnosII1e'njlljui uzastopoovitalno vezuju
zaisto oTg~nizovano telo, ue€lStvlijuu ist0!tU. n~
P:rek:idinom ziv?;f;u.Akose p~nekone slazes.tim.
da se. isJt?vetn()St . Cqveka,.kaoiqrugihzivotirlja,
sastoji 11 j¥nom.Briklad~o organiZiovanomtelu
om
lroj€!, u sVak m~);rnentuukomega posmatrpmo
ima. istunepreikidl1luo'1"'ga~izaciju'Ziv0ta i uzastorpno
veZ1Jje ~se.BePI'olazne delice materije, .ak,o.oo.
hoceda nade istovetnostooveka unecemdtt-ugom;
bice.1n'ut¥ko dJapoyeze eInhrion,Cov~kaU giJdi-"
nama, 99yEl'ka lud()gi trezmog, pa da svetobude.
isti Qovek;teskoce ~oCi da' nade prineip pokome
ne bi ispalo ~qgucno da Set, Ismail, SokTat,Bilat,
SV. Avgustin' i Ce:z:ar BOtdzija budu jedanite isti
covek. Jer ako samo i~tovetnost duseCiniooveka
jedlnim i istiIn,akO}U ma,teriji nemartistasto oi
SJPrecavalo da jed.;ln isti individualni diuhbl.lde
ujedul1ie:n sa. razni~ telima, onda bi bilo mogucnd
da ti Ijt:i<1d; ko:ji su Ziveli u. raznim vremenima i
imali razliCite karaktere,bud.u ipak isti covek; a
to bi zaista bila cudna upotreba rei.'i "iiovek", jer
354·
bi iz te ideje 0 co'V.elku bili iskljuCe:n.i te10 iob1ik,
Takvo misljenje ne hi se slagalo ni sa pojmovima
onih filozoct'a kojl dopuStaju seol>u dusa i miBle da
ljudske duse mog'll zb<Jg svojih gresaka dO&peti u
zivotinjska tela kao prikladine .stanove za sebe, jer
su organi tih Zivotinja prikladni za zadJovoljava-
nje njihovih iivotinjskih prohteva. Medutim,i
karl hi neko bio siguran da se u njegovom prasetu
nalazi HeliogabalQ'V3 rlusa, ne veTl.Ijem da bi on
to prase nazvao cQvekom ili Heliogabal,om.
7. Istovetnost oagovara ideji. ~ Stooganije
taeno dia jedinstvo, supstartcije uvek obuhvata i
odreduje Bve vrs,teistmreillosti; nego, ako hoeemo
da dobijem(j' tacan pojam 0 tome, moramo gledati
kakvu idejuoznaeava Tee na kojuse istovetnoot
odnosi, joer ista supstancij,a je jedrta stvar, isti co~
velk: druga, a ista osoba iJreea -ako su"osoba",
"covek", i "supstancija" tri ime'na koja o=ca~
vaju tri razlicite ideje; jeT istovetnoot se mora sla-
gati sa irlejom koja odrgQivara odredenom imetll1U.
Da se na te>rna10 visepa2i.Io,· tirne bi sigurno bil..
spI'eCeua ona.zbrka do koje Cesto dolazi umm pi-
tanju, i uklonjene one Ila izgled krupne t~Mwce,
naroocito, u v€zisa licnim identitetom; zato 6emo
se sadla malo zadtzati na tim te.skiocama.
8. Isti cQvek. ~Zivotinja je Zivo oTga!nizovanq
telo; prema ·tome, kao' sto smo' vee primetili, ista
Zivotinja jesteistinElprekidni zivot,preuoSen na
razne deliee materije onako kailrose oo.i jedan. za
drugim vezuju' za to oi1ganirovano Lzivo teh I ma
kakve nam se ciTuge definicije nudile,nesumnjivo
je tacnaduhovita primedba da zvuk "Dovek" u
nasim ustima izaziva unailemduhu iodeju 0 ZivQ-
tinjiodiredenog oblika, i niSta vise; jeT mislimda
mogu sa sigurnooSCu reci da eesvako, kadvidLstvo-
renje istog oblika i sastavakao sto je i sam, n&:-
zvati to stvorenje svakako "oovekom",pa, makar
ono nemalopameti ni Ikoliko ~&:a ili~~?:a.j; ~
da niko neee,nazvati maekuill papagaja drukcije
nego maCkomili papagajem, makarih cuokako
23' 355 •.

razgoyaraju, zakljucuju 0 filoz,crIira.j-p; jecJlino ce
reci da je ono prvo glup I nerazuman c?vek, a ova
drugo inteligentan i ,azuman papagaJ. Za pret-
:postavikU 0' razumnom pupagaju dJajeru.un d()voljno
I>Odloge izv·estaj jednog vrlo glasoVltcg a1).tora,
koji prlCa.: " Ih J;; re~a? ~rme Moris. Zapitao sar.n ,g.a,ziJ:j;[m,
Zeleo sam da Cujem iz 'llsta samog prmea Me-
risa '~nu pO'Zuatu pricu, kojoj se medutim pokla-
njalo mnogo poverenja, a koju sam. t()Uko pu~
CuO od drugih, ,.,.: pricu 0 tome kako Je oill,~ad J.':
vladao u 13raziliji, ima,q nekoog starog papagaJa kOJl
je gov,orio, postiwljao obicna, pitanj~ i o;~gov':l'~
na njih, kao razumanstv,or, ,takodia J'~ vecma)Judii.
iz princeve tamosnje pratnje, misJi1a Aa Jeto
vr&dZbina ill aavo~ji pOsao, a jedan njegov kape-
lan, lwji je mnogo kasnije zive() .uHolan~qi, nije
nikad vise mogao cia trpi papll.gaJe, govorecu:la se
'U svima njimanalazi dav(). Mnoge ,pojedinosti te
priae potvrdivali su mi ljudi k?jima b.i bilo te~ko
ne pov€Tovati, i zatl) sam zapItaQ prmea MOI'lsa
stu je 00 toga istina; ,Onmi reee, na<sv,?j uobic,:,"
jen suv i jednostavannacUl, dau to~e s~,?~ Prl~
ea ima nesto istine, ali i :rnnogo l~" Ja zazeleh
dalje da cujemikoli:ko je od, tpg )si:ina. On ini
isprica kratkoi hladno cia je po svom ?()l;asiktl. ~
Braziliju cuo 'llJa poo,toji, takav Jedlan s.~ap pa~c:J,
i mada uto. ,uopstenijeveNvao, a 1 papagaJ Je
bio daleko, ipak je bi.otoliko r<lidoznao da, j<f)' po-; .
slao po njega; da je papagajbiqvrlo y,,:li~ lvrlo
star, i dlaJe, am je usao u sob'll (u i!;pjO] se nlJ.la..
zio prine sa mnogoHolandana o]{.o sebe) odmah.
upitao: "Kakvo je to dJ:'1lStvobelih Ijudl?"; z~tim
su ga, pokazujucimuprinea, zapi~.lro jepq
njego'ITom misljenjuta; covek, gonJ<E>?dlg?vo,,?o:
"Svakako neki general"; a ,I>:a(;l su ga prmel1 ppr;-
eu, on ga jezapitao: D'qU, venez-V01fs? BapagaJ J~
odgovorio: De Marip,nan. .Print;: Aqui e.t~I1-V()U~?
-papagaj: Aun Portugazs. Prine: Qu~ fazs-tu .Ta?
- papa¢aj: Je garde ks poules. Brine je liZ sm~tr
rekao: VOm gurdez les,pou1es?Papggaj jf,()91g0-;
356"
I
,:,o~ic;:. Oui, moi, eOe s(1.is bien faire!, i orida je ce-
tlr:- .~hpet p~~ proizv,€,? onaj zvukkojim lj'lld~
oblCno vabe pIlIce., BeleZim :reel' toga za..nimljivog
::az,~ovora na f;-aneuskom, tacno, 0l1.ako fako lUi
~akV1m JeJ€Z1~mm govorio ,papagaj,a oJ:! l'e.oe dE.
Je govorio brazilijanski; kadJ, sam ~~je pitao, zna '
~ onbrazilijanski, on rece da nezna,alLCLaje
:ma? uza,S€?y:a tu~~c~, jednog Holahdahina kQji
JeznaQ brazllIJanski 1 Joon<lg,Bl'~lijanea koji je
znao I:tolandlSki; cia, je obadvojieu, posle togap,o-:'
sebno 1 odv<ljeno ispitll9' i obadivojiSlsu mu jedna"-
ko preveli stvari koje je izgovorio papagai. Morao
sm:: da iSprieam tu cudnu pri~,jerjeto1iik:Qne-. '
oblCna, a uz to iz pr'Ve ruke, taiko dE. Be U njumoZe
vemvati; jer sigurno je baremto da jeovajprinc
s~ veroiVao u Qno 8m mije isprieao,aonjeuvek
blO s~atran za '\/rIo p~tenog i :P9boznog, coveka.
OstavIJ,am svaikome daveruje iline Vl'lruj$ uto
a PrirodnjaciIIla da zakljucuju 0 ,tome kail,{.O,ho¢ei ,
kako god! bilo, mozdla. nije zgoreg da ~tkad olak~
s~~o ill, oiivimo ozpiljne priwre takv:ini digre--,
slJama" Imalo to smisla iIi ne." '
Poibrinu()satnoo dacitalac euje prie'll u celinl'
od samQg autora, jeT :mi izgleda' cia je onnije
smatrao l1.everovatnom; jer nl'l ll)Dze se zanlisliti
dia. bi tako sposoban Cove.k, toliko verodooWjan die.
je da,? svedocanstva za sve svoj,e izjave ~ sepi,
sa toliko truda izneotu pricu, i to na mestu gde
Qna Uopste nije bila potrebna, i tako jenepo-
sredno pripisao ne sarno ooveku koga naziva SV()-
jim prijateljem, vee princu komepriznaje'vrloZ
veliko postenje ipobotnast- '1Jrieukoju 'bi i on "
sam, kad ne bi VeTovao U' njLJ, moraosmatrati
smeSnom. OCigledn6 je i to daiptinc kojj jamci
za tu pri~. i nas autor koj1 j e preprleava prerna
-------
, Preyod razg()vora nn trancuskom: Oaakle. 4~111Zite? .'
Iz Ma~inj'ina, -, Kome pri1Jadate? _ Jedrio",Part'U_
g,:,!cu. - Sta';radiiitn,? - Cuvam pili6e. ,~ Vi cn.t vitt" , pi"'
hee? - Do, , ja to dobra umem.
35'7
 njemu, naziV~jU tog govornika "papagajem"; pi-
tam i sve druge koji lIli5le da pvu prien vredli.
ispricati, 0'10: dia su svi papagaji .oduvek imali dar
g<J'Vio,ra ka,o taj je;dan za koga itpamo prmoevu rec
ne bi,~1TI~ Ii ih ()fda s;matrali r<ilzumninJ. zivotinj.a.~
ma?~Tol tada b~? lh sVlcl;:<;ko smatr.ali opetpa-
pagaJIma, a ne IJ:udi!l1li. Je:r Ja pretpootavlja!l1. cia
Gno !It()' cini i'd!eju 0 cO'V€!ku 1.1. shvatanju' v,eeine
Ijudi' nije SlUn0 ideja () razmnnom iii mislecem
bicu, vee i () teltl odJ;edenClg oblika, veZ<lil0msa
tim bieenl; a ,*0 je iideja (} .covell{u takva,.onda
jedno lsto postepello menjano telo Ctlkolik? se ne
izmeni Citavo i odjedanllut) i jedlan isti nernateri-
jalni d1.1.h.Cln€ iectnog isrog cO'V'elka.
9. ljienu ist(Jvetnost (identiCJnost). ...., I'ostoje;
to utvrdeno, akosad ~eIi:rno dJa odredimo, 1.1. cep::tu
se sastoji liena iStovetnost (identitet), moramo naj- .
prepog.l:~ati. sta oznaca"l,TS pojam ."licnost".Po
mom mJ.sIJenJu, licnoot j'e misleee razumno" bi~e
kode itila um.iIIlJoC refleksije ikoje maze dJas~
'tra sebe ~()bo:rn, jed!no:rn istom :misl~om srtvari 1.1.
r=;im.vremeruma i mestITn.a.; a ono, to Cinipo,-
moeu. ou;e ':;V€lS"ti. ~oja. je IlEl:0dJvo0jiva o?- misljenja
- kOJa Je cak, .elm = se, Man cleo :rniSljenja- jer
kad~ n,e'k,o opaza, On svakl3ko mOira iopaz~tida
opaza. Kad gledmn0, slusamo, 'i IIlirisemr;>, lnIsamo
'pipamo , razmisljamo ili ho6e'n).{} bilo sta,mi zna~
roo da to CiniIIlJ()' To vaZi uvek i za svaki,naS 0.se t
iopf1Z,aj, i po tome je svako sam sebi onost{} na,:"
ziva SViojim "ja"; u tom slucaju ne gledam?na
t<> cia Ii ist<> j~ s.tal!io PPStoji 11 istim iIi :l'azliCitim
~,:p.,>tJIDqijan¥<. ~aiIne, posto syestuvek prati. mi-
slJenJe, 1 POSto Je sva,lm sllIDO po.to:rneQn? Sto na,.-
ziva S"l,TQji.rn"ja'~ i po cemu se razli!J;:ujeodsvill
ostalih mislecih, stvari, onda se sa,mo uto:rne i 's&-'
~toji )ieniidenfitet, tj. istovetnoot.r;:tZUlIlllog biea;
: ~a. lSmet??'St .c1J~pir~ onoliko unazad ko,liko prO-
sl1ha,k;PJa 11l il!nslJenJaobullvatasvest taIienost
je s<lda istojakakvoje biLoi ranije, .a (jouu.ranij-q
358 ..
akciju izvrsilo jeisto ja koje sada razrtl.iSlja
° njoj. . . ..
10. Svest saCinjava liCJni identitet. - Mep:u-
ti1J1, postavlja se pitanje dia Ii j:e to Bada Ma. iden-
j;i'cIl,a s.upstancija? :Malo ih je koji hi nasli razloga
da u to, porsumnjaju ,~ ka4 su ti opazaji, .zajedno
sa svesCu ¢ njima, staln0 prisutni u duhu, ,ikad
je po njima isUi IIlisleea stvar uvek svesno pri-
Butna, ,itako oCigledino ista sama sebL No izv\"Sna
prividna teSk aea sastoji se u sledecem; posto je ta,
svest staln,O' p',ekidana zaboravom, p(j.§toui u jed,,;
nom trenutku l'1a~eg ZiViotEirrrl ne.rna:rno pred oCi-
rna sve nOISe prosleradnje odjedJanput, yee, i ·ljudi
najboljeg. pamcenja, .k;ad! gledaju jedJan pjihov deo,
ne vide c1Iugi; i poi§tor :mi Cest?, u "l,Te&em delu srog
zivota, . ni ne razmisljamo 0 svojoj proSloj sVoesti,
jeT smo za,u)'eti sadasnjim,misli:ma '7 a kad cYrsto
spavamo ,nemamo bas nika!kvih rnisli.i1i barne
onako sV€5ll1ih ikao ,sto su misli. na javi; posto je,
kazem, 1.1. !";vi:rntim sJuCajevima n,sSa svest p["~ki­
nuta, tako da gubimo.iz vida, na~e proSl0 biee. neki
postavljaju pitanje da Ii smo mi onda uopsteisto
mis1e6eQi6e, tj. ista lSupstancija. ~i1o to pitanj:e
razumuQ' .iIi nElrazumno, ono uopste, m,rna ve,.;e sa
licnim identitetmn; jeT rie pita se da Ii 1.1. jg,toj 1i-
cnosJ;i uvekIIlisli ista, identicna 6ypstancija,y~
se pitasta saCinjava istu 1icnqs~. Pi1;anjep supstan-
ciji tu uOpSte nije vazno, jer se I'azne; ~upstanciie
p,ekQ iste svesti (ukoliko. UOestvuju. 1.1. njoj) •uje-pk
njuju lljedJnu licnost"kao sto seI ra'Znatelapreko
jednogzivota Ujedinjuju U jednu :iBtu zivotinju,
koja pomocu togjedinstva jed,no-g neprekinutpg
Zivota C:uva svoj identitet, b~. pbzira IlH pr0J1'1~nu
siUpstancija. Nairne, po§to ista sves-t Cini dacovek
biva sarnom sebi ,,]a". l,icni identitet zavi~Uam()
od! te sves:ti, bilo da ie ona vezana sarno za jednu
poieddnacnu supstanciju, iIi dase mo~e pro:duz.a",:
vati u nizru raznih sU'Psw.nciia. ;re.r s'Vako ra'zvmno
biee je ista lienost, akosamo .moze obnoviti idtliu
o bilo kojoj prosJoj radn.ji sa istom svescu kakvu
359
 je imalo kad je pro put vrsilo tu radnju, odnosno
sa istom svesCu kakvu ima 0 1:>ilokojo~ sadiaSnjoj
radnji. Jer hiee predstavlja "ja" samom sebi sarno
preko svesti () svojim sadasnjim mislima i radJ.:
njama; i predstavljalo je ill. ee predstavljati to isto
tlkoliko ista svest moze da obuhvatiJ?rosle ili. bu~
duee radnje; a vremenska udaljenost .ili promena
supstandje uopste ne6e naciniti dIVe licnosti od
jedne, kao sto ni odi jednog Covek~ neee P9Stati
dva ako on nosi danas drukCije odelo n€lgo sto je
nosiojuce, i akoje u meduvremenu dlUzeilikra6e
spavao. Ista svest ujedinjuje te odvojene radnje
u jednu istu licnost,niakakve bilesupstandje koje
su doprinele njihovom izvrsenju. . .. ....
11. Licni identitet uz pr0'lrbenu supstancija..-
Neku vrstu doikaza da je to taka pruiaju nant ~
sarna nasa tela, jer su svi nji~ovi dekwi __ dJokle.
god su vitalno sjeC!injeni sa tim istim misleCim.sv~
snim "ja", take da oseeamo sVaki dlOOlr na njima
i svesni smo sva\kog dobra ili zla kaje ih zadesi .-c
deo nas samih, tj. nasegmisleceg, s~€Sneg "ja".
Na primer, telesni· UdD'vj .pred:stavIjaju za • svakog
Coveka deo njega samog, on. se preIl1a njima 00-
nosi sa simpatijem i brine se za njih. Ako odse-
cete eoveku ruku; i time jt; odvojite od njeme sye-
sti otoploti, hladnoci i drugim delovanjima, ona
vis€.nije deo niegovog ;,ja", kao ~najudaljeniji
deo rnaterije. Po tome viddmo da supstancija oeD
Koje se ujednom trenutku Bastojalalicn?St,mooe
'UsIedeeem trenutku postati drukCija,a da time
lieni idientitet ne bude iZmenjen; jer nema nikakv~
sumnje da Henost ostaie ista i kado joj Be od&elkU:
udovi koii su dosad einili njen d",o.
12. ()staje Ii identitet ir>;i promenimislecih
supstancilQ. - Medutim. ~tavlja s~ pitanje:ako
seizmeni sarna supstancii~koia misli, moze Ii ona
ipakostati ista Jicnost, 'iii moZe ujectno i ostati ista
i biti vise raZTIih Jienosti?
Na to jaoClfto,faratn: pw<:>.takvo pitani~ se
uopste ne postavIja za <:>n€' 'koji' srtiatraju dlaje
360
misljenje smesteno 'll Cisto materijalnom, Zivotinj-
skomsastavu,. da <:>no nema nikakve nematerijalne
supstancije.BilQ dia je njihova pretPostavk.atacna
ill netacna, jasno je da se po njihovom shvatanju
licni identitet odrzava u neCeltl drugom a ne u
identitetu supstancije; kao sto Be i Zivotinjski iden-
titet odit'zava u istovetnosti zivota, a ne supstan~
dje. Stoga om drugi, koji smatraju dla je mislje-
nje smesteno isF-..ljucivo u nematerijalnusupstan-
cij'll, ne mogu nista reo onim prvima <19k prvo ne
pokazu z.asto se liCniidentitet ne bi mogao o'CU-
vati i pti promeni nematerijalnihsupstancija, Qd-
nosno menjanju pojedine nematerijalne supstan-
cije, kao sto se i Zivotinjsiki identitet odr.zava i
pri promeni materijalnih sup,stancija,odnDsno me-
njanjupojed1inih tela; sem aiko ne kafu da jedlan
1sti nematerijalni duhcini isti Zlvot u Zlvotinja:ma
kao i 'll ljudima ~ ana tohar kartezijanci ne bi.
nikaiko pnstali, jeT bi se oojali cia ce time i ZiVlO~
tinje p'retvoritiu misIece stvari.
13. A saddaOdgovorim na. prvi dJeopitanja:
ako se ista misleeasupstancija (pretpostavljajuCi
dJa sarno nematerijalne s'llpstancije rnogu .mlsliti)
izmeni, moze Ii ona ostati ista lienost? Mislim da
to mo-gu resiti s·amo< onikoji znaju kak¥e' sute .
supstancije sto misle, i da 1i se svest opmslim
radnjama mooe prenositi sa jedne 8upstancije na
drugu. Dopuiitam da to ne bi bilo moguce kad bi
ista sV'est bila ista pojedinacna radnja; no posta
je ta svest sarno sadlaSujapredstava 0. p't'osloj ra-
dlnji, nije doka.z;l.no da ne bi bila mOguoe dadluh
predstavi sebi kao. prooli dogadajnesro. sto se
stvarno nika,d nije dJogocliIo. sto.ga bismo mi tesko
imOglida kazemo da Ii je svest 0- preSlhn radnja-
rna tako vezana za pojedinaeno bice da je neko
drugo nikako ne moo€' imati;z~to bis.m.0prvo mo-
raliznati kaJkva je toradnjakojarie mo~e .biU
izvrsena a da je ne prati refl€'ksivniakt opazanja,
i kako bi je vrSile rnisleee si.lpstancije, k0,ie ne
mogu rnisliti a da ne b1.l'dJu svesne misIjenja. AJj
361
ka!k1o ono SID nazivamo "ista svesV' nij€' i isti po-
jeddnacni ein, zaSto jedna misa.ona supstanc1ja ne-
hi mogla predstaviti sebi ka,o ueinj,eno. nesto sto
nikad nije ueinila, vee je mazda "!:lila ueinjenQ od!
nekog dl"ugog; kaz,em, u prirodi stvari tesko bismo
nailli razlog zasto takva predstava bez Cinj€nicne
realnooti ne bi bila moguca, kao sto Sl1 moguee
razne p,edstave u snovima, :lroje mi ipak, dok sll,-
njamo, smarra."IlO is,tinitima. Zato. Ce za nasbiti
najbolje (dolt ne stekn"=.o jasnije pojmoveo pric:
rodi rnisIeCihsupstancija) da kaze:mo cia to' nije
taka, i cia 'kao razIng navedemo dobrotu bozju: jer
kad se mdi.o sJ:leCi ili neSJ:Ieci bilo kog od! njegovih
materijalnih stvorenja, on n.ece zbog !J,eke njiho-
ve kobne greskepreneti. svest kojll, povlae! sa so-
bom nagradu Hi kaznu sajednog na dlIUgo od! njih.·
Ostavijam svalmme da razmisli kolikoovomoze
posluZiti kao dOkaz protiv ()nih Imjikaifu d4 je
misljenje smestenou sistemhestalnog Zivo:tinj... "
skog bi6a. Ali cia sevp,timo pitanju koje, jepredJ
nama: aIDo..,e lsta svest (lroja, kao SID smo pO'ka..
zali, nikako nije isto sto i. isti proj iIi isto, k1"e'"
tanje u tel11) mozeprenositi od jedne mislece
supstancije nadrugu, ondase -;mpra dopustiti da je
moguce cia dYe mislee€ supstancije Cine sarno
jednu ,lienost. Jer lieni identitet je saeuvanalm
je saeuv1'.jna ista svest, pa ibila ona u :i&timili ra....
zliCitim supstandjama.
14. Sad dla vldJimo drugi deo pitanja: Moze Ii
ne-;mat.erijaina supstancija ostati ista a ipak pred--
stavljati <:lve rame lienosti?Cinimi se da se to
pitanje-zasniviJ. rna ovum'€.': moze Ii jedJno isto ne-
mat¢rijalno bi6e, svesno radnji u \Svom proillom
trajanju, potpuno izgubiti svutu svest 0 svom pro~
!lImn, trajanju, tako da je me moz;e ponovo steel,i
time tako reCiokrenuti nov list sa novim. poQ,cetnim
daWmom, imati svestkj};il lie obuhvata niSta ooirn
togntrvog stania? Tak()oeeyidno misle svl onl koji
verujuup,oogzistenqju, jer oni smatraiu da dusa
merna nikakve svesti 0 on()me 8tO je Cinila u svo-
362
joj ranijoj egzistenciji, bilo da je tada bila sasVim
odvoQjena od tela, Hi dia se nalazila u n€komdru..
gom telu; jasno, je da oni moraju tako da mis,}e
jer bi inaee iskustvo pobijalo njihove idleje. Akd
d::kle, licni identitet ne dosize dalje nego sto 0,;
slze svest' a posto preegzistentni duhnije mogao
da provede toUko vekova u cutanju, on nuZno
p!'edstavlja druge liCnosti. Pretpostavimo da ne'ki
hriscanin, platonista Hi pit-agol'ejac smatra da nj€-'
gova dusa postoji jos ad onog sednnog dana stva-
ranja kad je bog diovrs10 sva svoja dela, i da se
ona o~adJ kr:etala u raznim Ijudskim telima;. ja sam
na pnmer Jedanput i sreo coveka koji je bio uve...
ren da je njegova dusa bila 11 Sokratu (ne ulazim
u ~o. koliko je tao ideja imala smisla;znam samo
t~liko. da 5eon na svojoj duZnosti -koja bas nije
bila sltna - pokazao kao vrlo razuman 6ov,€'k a i
st.amp.a, je pdikazal~ cia mu nije nedostajalo ni ~na.­
:;Ja TIl .spOS??nostl). ~o da li oe iko reei da je taj
C?v:ek lsta licnost bo 1 Sokrat, kad (m hije SVestan
m ]edtne Soikratove radnje ill misli? Nekll, bilo ko
razmisljanjem doae dio zaklj1.lCka daima usehi
neki nematerijalni dlUh, da je taj duhono sto mi-
sli u njemu i sto· oorrlava njegovu istovetnost bez
oibzira na stalnt>. menja!:je njegoveg tela, ida joe
v
(m to sto {)n naZlva SV'OJlm "ja"; neka zamisli i to
da je taj duh ista Dna dusa koja se nalazila u Ne--
storu ill.J'ersitu za vreme OIPs~de Troje(jer dU8e
su, .ako lsta ZTIaroO () njima, p'0 sv;oj{)d primm ne"
zaVlsne od bi.10 Iroje ma"berije, izato ta pretpOo-"
sta:rka na pry: pogled uOIp§te nij,e besmisIena); jeT
to Je ona ~a~Vlm lake mogla biti; ali posto OIl ni;e
sveStan m Jedne. Nestomve ill Ter.<;;itO'VeakcHe
kaiko moze zamisljati da ieon ista lienost?MooJ
Ii. on imati :;rise veze sa bi.1o koj,om niihovomrad-
:'-JO'lIlv nel~o, st~. ~ma sa rad~jama ~!Io kOl\"a <:1rTig'og,
1 moze .li m~ IJedlnu od tih· radon]l pripisati oobi i
smatrah svolom? Posto, dakle, njegova svestne
o?uhvata nijedrnu radnju nijednoe; od te dvoiice
IJudi, on nije ista lienost ni sa jednirn. Ili sa drt.t"-
363
gim, i starije jepra'ktienoisto kao da je ta dusa
ill nematerijalni duh koji ga ispunjava bio, stvo-
ren i po.ceo da postoji tek enda kad je poeeo da
ispunjava njegovo ;;adJaSnje telo ~' Caik. i ako je
istina dla je duh koji je ispunjava·o,telo Nestora iIi
Tersita u brojcanom smis.lu isti kao i onaj koji
sa~ ispunjava njegovo. Time On uopstene po-
staje ista liCliost kao Nestor, a ne bi to posta<> ni
ondakad bi n€ki materijalni delici koji su nekad
bili (leo NestoTa bili sada deo tog 6oveka; jer akp
nema iste svesti, licnost n:i}e ista, pa lIlakaI- za
neko telo bila vezana ista nematerijalnasupst:an,..
cija, ili isti deo, materije. Ali ako taj covek post!3."'
ne jednom ,svestan bilo koj,e Nestorow,) radnje" on
ce tacia biti ista lii:'nost kao i NestQir.
15. Na. taj na,Cin mozemo b~z ikakve teSk ore
zamisliti istu li(:nost prilikom ,njenog vaskr$enja
- dooulle, ne sasvim istog telesnog sa<;tava ni sa
istim delovima kakve je hnala u zelnaljskornzi-
vatu, ali sa istom svescu, jer ta svest idezajedno
sa d ll1'sOrn koja jeu tom telu ,s;tanovala.Ali ka;:111€
tela menjaju,sama dusa ne bi ni za kogamogia
pred~tavljatiistogcoveka~ Sem za,one :i'<!. koj6. js
dusa isto SW i Covek. Jer kad bidusa nekogprin-
ca, noseCi. sa sobPlIl sve'st ° prinaevom proSlOrtl
Zivotu, usIa u telo nekogobucara eim b~ ovog;na~
pustila njego'Va sopstvena dusa, jasno je sva..kom
cia 1:>i ovajtada bio istalienost ka() i jJlrin<:, jediini
odg.o'ITo:ran za prineeveradnie; ,ali 1m bi re'kaC? da
je to' isti eoyek? Tela tak<J4e cini, coveka, a ja l1li-
slim da g;a on9 u oV{)ffi sh~eaju i ockeCluje; j€'r'taj
opuear bi za sv!1koga psim sebeos,tao i'Sti ?ovek
koii ie i 1:>io, bez obzira na njegovu dL1SU sa svim
nj8'nim princevs1l:iln mislima. Zn1i\mdodus8'<, da u
ob;.cnomi.1,ovoru "ista"liICnost" ,i ,.ts"t,i coy~k" Z11Bce
jednu istu stvar. Doista" ,sval;0erne ce vvekbiti
sloboOIIlO da goyorikako hob~, d/a up.otreb1iava j<a-
kw~<bno artikulisane zvukove za koje b110 ideie
i da ihmenja }{ad I"od mu se, to svidti;ali kad/ he-
C€'ffiO ala istraZimo ,sua Ci;n,i isti duh, istog coveka
364
ill istu Iienost, moramo u svom duhu jasno odre-
diti ideje 0 duhu, ooveku, ililicnosti - a k~d smo
odredili sta pod njima pod!razumevamo, nee€' nam
biti tesko da odiredimo kadJ je neka ocU njihista a
kad niJ'e. '
16: Svest eini istu Henost. - No mada ista
nematerijalna l1upstancija ill dusa~e cin! sarna
po sebi svuda i u svakom stan)'u, lStOg coveka;
jasno j~ ipak da svest, dokle god se prostirala (rna.-
kar i u prosle vekove), ujedinjuje "!emens!ti ,:,rl~
udaljena postojanja i radnje, kao 1 postola.nla 1
radnje neposredJno prethodnog trenutka, u lednu
istu licnost. Prema tome, svaka stvar koja pos€-
duje svest 0 sadJasnjim i proslim radinjama;tako da
sve te radnje ,pripadaju njoj, jeste ista liCnost.
Kad bih ja bio isto tako svestan da sam video No-
jevu barku i potop, ka:o sto sam sy,?sJ;a>n da sat;t
pl.'oole zime video po.plavu Temze 111 da sada p!--
sem ond/a uopste nebih sumrrjao ,u to dasam JS
koji's8lda ovo pisem, kojisam prosle zime video
kako je Temza preplavila obale, i koji sam gledao
OI1.U dlrugu poplavu u vremeopsteg potopa, ista Iie-
nost, bez obzirana to u kakvoj jesupstanciji ta
moja lienost - kao sto ne sumnja~vu to. d~ sa~
ja koji <ovo pise,m, za vreme dol!: to p~~em, 1St! onaJ
koji sam bio ijuce (bilo d/a se sastOJlm od! potpu~
no' i.ste supstancije, materijalne ili nematerijalne,
ill ne). Jer kadse radi 0 tome dia Ii s,a,m jaista
lienest, nije vazno da li se tasadasnja Iicnost
sastoji ad istih supstancija kao i preaasnja. Hi od '.
nekih drugih; jasam uoe,;nik sva,ke radnje koju
mi pripisuje maja 8vest 0 sebi i opravdano sam
odgovm-an za svaku hi rsdnju, bilo da se ona do..
godila pre hiljadlu g.odina ili pre jednog tr~mutka.
17. Ja" zavisi od svesti. - "Ja"·je Ona sv,esna
mis1eca '~tvar koja (rna od! kakv,e supstancijebila.
saJS,tavljena, dluhovne Hi materijalne, proste ill sl?-
zene) oseea zadlQvoljstvD i bol (odnesno $ve~na}~
jedno§( i drugog), koja je kadra da budesrecnalli
nesre6na, koja se dakle brine za s.ebe onoliltoko-
365
liko obuhvata njena 8vest. Svako rra Primer nala'zi. vaJucI" '" S,o'-at
'l>.l,
nisu 1ste lienosti;aik:o ' , " .
bismo
• Ii
ta~!l
da je mali prst, dok je obuhva6en tom sveg6u, isto kaZnili budnog Sokrata za ono sto Je ~s,o ;spav'7'"
talro,deo licnosti kao i ono sto je najriimije. Ako "uCi Sokrat, i cega budni Sdkrat uopate ffiJ'; blO
bi taj mali prst bio odvojen od tela i .·aJko hi sa ] ,t. t bl" bilo isto taka nepravedno kao :l kadi
sves an, 0 • "to "
njim otisla i svest, ostavljaju6i ostatak tela, oC&o bismo kaznili je'clnog blizanca .~~ n:~:O s Je ura-
vidno, je da bi tada mali prst bio lierwst,ista, lic- dio njegov brat a 0 cemu on n:lJ€ n:ls,a z:::a~, sarno
nost; tadJa "ja" ne bi lmalo veze .sa ostalim delo. zato sto su oni po spoljasnjosti tak~' SIiC7l1 dia, se
vima tela. 18to tako kao u tom sluCaju --kaclJ s:vest ne rnogu razlilwvati (a bilo je takvih ~~zana.ca).
odrlazi zajedno $a supstancijpm, pogto, se jedlan de,o, 20. No moMa, ce ipak. josuek.o staVlti r€;lmO
koji Cirri i:;;tu licnoot .i u, kome se sastojito neode.. rigovor: Recimo da sam Ja potpuno IZgu,
ovakaY P " ,'" ta tako da
ljivo ja, odvojio od drugoga - biva i u sh.l.Caju sup- bio iz pam6enja neke d~~ov~ sv~g, ZJ..v0 :,' " , ,
stancija Imje BU vremens.lci udaljene'. Ono sa cim ih se vise ne mogu se~lti, I T?zd:a ih .n:rka~,VIse
se s:vest te sadasnje rnisle6e s:tvari mozesjeocliniti, necu postati svestan; 'rllSam li Ja Ipa:~ l"St~ licnost
cini istu lirnost i predstavlja jednQ ja sa njom; i koja je iZVl"silate radnje i imala te D;lilsli, Iakosam
ni sa elm .dJ:"Ugim; timese onopripisuje sebi i ih sada za'bOravi·o?" Na t6 ja opgoyar=" da m~r~,­
usvaja sv·e radnje te stvari kao svoje, u okviru mo bolje pogledati na sta se qv<;j.e Q,dn(]SJ. rec,,,Ja ,
prostiranja te svesti i nista dalje. Svako kb' .!'a:zm[.. tj. da ona ovde o=acava samo :o'V~,:".A pC:~tose
sIi videce da je tako. ' • 1"Ja u"
pretpiQlS,l,.·av .o·a ,,''"-"
J"=,' i,sti
.', ".. covek
-' , ,,', uJedno
" I ISta
----,'.' hcnost,
i , . - - · * tu
18" Pred~t nagrade i kazne., - Na tom Ii&- "
oV'de Je ."-"!
]-'"0 ',pre,'tpostaviti ,da "ja" oZi11acava I IS
, ' d . ""' ' vel'
nom identitetu zasniva se svako pravo iopravdJa- · ' t '. Me"utim" ak,o 'J" eo mog ucno la, IS", c;? '
11enos u " , " j"v·tu
nost nagrade i kazn€'; jer svako "e sam brine za :ima. u raznim vremenskiin tren,,~~ima raz."IC1 .• ~e-;
"voju srecu i nesreeu, n.e mareCi gta, ce Be dJesiti otudivu SV€lSt, ondJa je nesU!Il,tlJIVQo .cia <.:e tal lstl
ma kojoj "upstandji koja nije sjoedinjena,iIinije oo,vek u raznjin vremenskim• trenuC1IDa prlldl'3tav~
u vee:i sa tom sIVesctl. Jer izprimera koji sam dao ljati razliCite licnosrti., 9o'Y::saB¥t:vopodrazumev:~
malopre' aka SV€st ocUazi ,zajedno saoooeoenim bas to u nelcim najsvecan:lJ= 1ZJ~vama sY'9.g m;
malim pr$tom --- vidi se jasno da pi to bilo istoja sljenj,a: na primeT,lju&<:ki "za~,cm~.ne 'koa;z.o:J,]aVlpU
koj€ se juce brinulo za eelo telo kao svoj deo, i ludogcoveka za dela kOJa Je.lZyrs;l()o R":ffi.f;1;an C{)-
da bLono morale> i sa<ia prizmati radnjetog tela vek, ni pametnqg z~ del~ kOJa J€ lZvrSlO 111ji" po::
kao svoje. Doduse,kad hi to istotelo nas,tavilo ,1'C<L6u.JU
,' c'1 time
.'
da s=ailraJu da su tp dye heno",til,
, " .... ' , ' ,. ~a ,-~,... ka-
dia zivi, i kad bi odrnah posle odsecanjamalof{ pr- to donekIe objasnjava I ~~s nacmgolVv", ~ ,
sta steklo svoju pOsebnu svest 0 kojojIJ;1ali prstne zemo za nek!og da "nij~ prl oobi", ill <J.:a Je"van
sebe": ka<11 nek{>upotrebi~e, fraze" ,0l1. tiJ1.1: na,g~
bi nista znao, ono onclJa uopste nebiimaloverze
sa malim prstom kao svojim clJelom, i ille bi mu se
mogJe pripisa'tinikakve njegove radnje. '.
19. 1z toga moreIDo videti dia, se 1i~i identt-
I vestava dasmatrada se "Ja" toga, cove'1{',ll}zmenb
10 dia u njemu IIije vise ista licI)ost, '
, 21. •RazHka izmeau identiteta ~8~e~a ~~de:n~
."

tet nesasto,ji u istov·etnosti supstancije,veC, kao
sto s.am rekao, u istovetnQsti svesti;akosu u tome
Spkrat idanasnji naeelnik Kvinboroa 1sti, ondasl,.t
oni iSta licnost. Ako pak isti S9krat nema istu
svest kad je budan i karl. spava, ,Qnda budni ispa.,.
366
I tHeta Hcnosti. - Ipak je tesk0:l=aml.,;liti koako $o~
krat, isti poiedJinaeqi iSo:vek, n,;oze da1:Jude1V~
llcnosti. Da bi ,nam to bIlo laks~, moram.o POn
le
dati stamislimo kad kazemOo "Sdln:at", ocln,(}Sno
"isti p6d,edinaeni omrek":
367
 I'
,I; ,. To mora (prvo) biti ista 'v

il rlJalna, misleea supstandja po=nacna, nemate-

je takode oc1Jgovoranza svaki prestwp koji tilda i~­
111;1 u br:otean<Jm srnisJu, i niSta dru' ~tko\ ista duSa
ii' III to mara biti (dru )' !J.0, vrSi. Ljudski zalkonii kaznjavaju jednog i drtigog
I,il zira na nemateTiJ'alnu dIg:: ,1St() ZlVo hiee, bez o'1J..; sa onoliko pravednostikoliko je diostupno Ijud-'
'n
:il ,
'1 opet (treee) isti n~ ISU
t ", .
skom znanju; jer u tim slueajevima Ijurlinemogti
IIIII' nJenB'sa istiro. zi'rlrn b" a €TlJalm duh uJ'edJ sa sigul'nOsCu:veCi sta je stvarnost a stapretvara--
'. 1Cen1 ,.- nje, i zato se neznanje 'Usled pijanstvaili snane
tio koju od tih '
=.
I I

:1 I tacnu, lieni idJenti'·~... pretpostavki da uzrnete k~ uzima u obrir ka<:> dokaz, Jer madaje kazna ve-
sa t ' t· Se u svakom 1
IS,
,I,
~,~ o'!a I Sarno u SVesti i 'v
v •
s ucaJu moze
<;0 zana zalicnost,a liCnostzasvest,>i mada pijani-
ca moZd!a nijesve:stan onaga s1JQje ucinio, ljudJsk:i
,41'1 dalJe nego soo df'Pire sv~st, ne moze se pnostirati
"I I Ako, na prJ.ffie~ sudovi ga ipaikopravdanokafujavaju, jer jemje-:
I" m ., U=emo p
illl'l ora se dozv;Ollti moguc l"VU pre1;postavku gOY Cirn Cinjenicno dokazan, dok njegova nesv€'-
~1~1!, raznih Zena i u razna dJ ba nost da. covek roden cd s.noot ne maze biti dJokaza.-na. !mama, meduti!n, ra-
wI~'1 ko prihvati takav naCino bUde Isti Covek. Svako zloga da ntislimo dlR onogvelikog darla kad tajne
fl'II!1 i~ti Otwek mOOe da b d g0c¥0ra mora dopustiti da svih Ijudskih srdaca izadu na svetk>st· nikone6€>
11~11 bIio koja.?V'ojica koja ~uez' v~ rar;:ne li.Cnosti, kao oogovarati zaono sto ne zna, yeece syako dobiti
IDI:' ne znaJUCl misli je-dan lIve a u raz!l.l1tl dobima sto mu pripada, bilo da ga njegoV'a savest optll-
ili!'1 Prema druO'oi ' ,-~~ome, ' fuje iii izvinjava, .
'II, d '" J 1 .,,,oOJ pr h-.~._ 23. Jedino svest saeinJava "ju".-- Jedino.sYest
111:, ~oze e".t',",,:~vci, Sokirat
v
a bUde isti covek u
,Ui: !lJegll; sarno putem iste sv .~von:; ZIvotu i posle maze sjediniti udialjena postojanja u jedinu ism
ii ,~dent~tet coveka nalazi est!, p~to se tu; dlillkle Jienost; jst{)v~tnost SlLpstarndje ne mozelo da uci-
ilil, JdJenhtet lienosti lak ,u Qnom lstmn u c~u' ; ni. Jerma kakva sUipstancija d.a postoji, i u ma-
I", ,_ ' , 0 Cen10 se s.1 'ti ~~.. 1
il ll , ve~ UJedno i ista lienoot Me
v
?'Zl d~ j'e 1sti co- kakYom okviru, ako u njojnemasvesti, nema ni
:~:il' traJu, da se identitet Cov~'ka dutin:, om koji sma- licnosti; a ako ma kakv:a vista supstancije bezSve-
Hi, a ne 1 u ne-cem d ' nalazl sarno u s t· sti mOOe da bude J;ienost, .Qnda i leSina moze, da
Ir' objasniti da je S~~'ktteJb~ Ok'! razmisle ka;~s~
'Ii!' Sokrat Posle vas'-C j ao . -ete isti Covek ka .
budeto,
KadJ.,1;Jismo mogli zamisliti dve posebne fie-
"1' em' Kr.sen a All - 0 1
v
I'll' I coveka, i prerna to' ,ma sta to bilo s'!io prenosive svesti koje deluju u,Wtom relu, jedna
il:,,!nost,. za razne Ijuoe _ a me lstu pojedinacnu 1i5- preko.celog dana, c1lr'\iga p:reiko eele noCi, a na dru-
,j:y- = slobodno mOOemo ~~~ se maIo njih s.laze gojstrani je'dnu istusYest koja deluje u :inteI"v8r
11:,!,ltet naI~ u svesti i ni u • ti dil se licni identi_ lima u<iva razna tela __ japitam, ,:Pie bi Ii tadJau
"I"I;v:st elm ono sto naziv cem ~:ugom (jer samo prvomslueaju dinevni i, noCni .covek· bili dye isto
se da Ge~A t· ta'k1o razlicite lifuosti kao i Soikrat i 1?1aton? I ne
1,1·le'cl
,I, I
aIn(} SVOJIm
~u'U' Ime upasti u .'" J'a") ne b 0-
i':".. 22, "Ali zar nisu i'a . neld ve1iki apsurd, bi Ii u drugom slueaju <iva raQ;na tela Cirri1a iJstu
W~os.~? Zasto onde kaJl ~ n J trezan oovek ista licnost, 'kao. stoje i jedan covek IU dvaralZna .ooela
I .l:Ol~ Je poCinio kad 'e ~t:Jav~:no, OOveka za delo isti covek?I tu se stvat' pista ne :menja ak<> neiko
I i,lOplStte ni.ie sVestan fog J~I;,Ii)a~k?,dr on kasnije kaze da. to.sto se u jednorn 00. tadva slu&.ia ra,dti
I : lOS , bas kao stD 'e ' " vu Je tu ista li5- o dYe rll,Zli@lJe IoWesti, a u dru~, () .j~oj is1JQj,
~!il snu i ujedno Ci~ ;sta lIcnost i covek koji hoda police otuda ,sto, tada u ta telauJaze jedna. ill. dive,
1111 :68 ruge stvan u tom stan.iu; on nematerijalne ~upstancije; j€ll' stva;r. ostaie ist,abilQ
Jill! to istinito ili neistinito - jasno je da je Heni iden-
"'1:'
!IIi 2,' ni!on Lok 369
it!]li ; .
 titet p()d~~nakoodredenISVe8eu, bilo da je ta svest
vezanaza. neku pojedinacnu nematerijalnu sup-
stancijuili ne. Nairne, akodopustimoda se rnis1e~
Ca supstancija u coveku mora nuzno zamisliti kal>
nematerija1na, ocevid!Ilo je da se nemate:cija1na mh
sleca stvar mora katkad rastati. sa syojom syel§cu
o prosiosti, da bi sepasle opet sa njomsas¥iLa;
na primer, 1judQ cesto·zaborav1jaju. syoje p1'Os1e
radnje, a katkacl opel: diUh ponovO. s.teknesvest
o stvarima kojiih Be nije seeao vee dvadesetgodi-
na. Zarnislite sarno da tiperiodi seeanja i. 2abc:J.-
rav1janja nailaze redO,V11O; Jednj. danjua dJrugj
noeu, i dobili stE~ .dve licnosti sa .je9n~m jsti,m ne.-.
materijalnim duhom, k ao sto sw urlll1ijem.s1uca",.
ju i11'lalidJve li,enosti. sa je&im istim te1om. pre,-
rna tom.e, "ja" nije <xlredenolstoyetn()Sc1.l. .ilira-"
zlicito'8CU supstancije, u koju ono ne moQie biti. si-
gurno, vecsamo identitetoln s.vesti.
24. OnodlOduse moze.'Zanrlsliti da je supstan~
cija od iIroje se ·ono sadasastojLpostojaJaifanije".
ujedinjena saistim svesnimbi6em;ali kad Be
svest ukloni, ta sUpstancijane spada vise u "ja",
nije njegQV dieo, kaoni,bi1o ;koja ,druga; to sma
vee pokazali na primeru odsecenog uda- kadoo-
vek vise nije sves-tan toplote, hladno6e, iIi bilo ka-
kvih drugih OSeta tog uda, onda taj ud!. nije .vise
njegQiV deo, kao ni bilo koja dJrugamaterijau sve-
miru. 18to Ce taka biti i sa svak0llldrt!gomnemaoo'
terijalnom supstancijom, ako' je onaIisenaone
svesti po lrojojsamja;,ja" &am sebi:;ako u.njoj
poswji n.ekideo koji jane moguputem seeanja
povezati sa svojom sadJa.Snjom sVeSeupo kojo] Sarrt
ja ja, onda taj de<lnjenogpostojanjanepripada
meni kao ni rna kojeclrugonematl;!rijalno hire.
Jer ~ sta da jemislilaili cinilanekasupstan-
cija,ako ja ne nwgu to,ga cia se setim. LdJaputem
svoje svestio t0Ine' uCinim. to svOjom mi81ju ili
akcijom, ond~ to,makar hilomisljenoiliucinje.-'·'
no oct nekog mog dffi&,uopste ne6epripadati meni
370
- bas kao sto mi ne pripadJa one s1:o misli ill.Bp.i
bilo kojedrugo nematerijalno bilee u ·svetu.· ' .
25. Slazem se da je verovatnije mislj€nje dJa
je ta sves.t vezana sapOjedinacnom nefuaterijalC:
nom supstancijorn, da:' ana predstavlja njerii.l
afekciju. . .
Ali neka ljud~ misle () tome kako hoee','p:re-
rna svojim razli~itim pretpostavka:rna.. S'v:ako~ra­
zumno bice ikaje je kadro da oseCa sreeu. ilin7Bre-
eu mora priznati cia po&to1i nesto 8to emi njegoyo
ja, neSto za stase on brine i sto hoce dauci:p.i
srecnim; da jeto ja pos;tojalo u sta1nom ttajanj~
viSe 0& j ednog trenutka~ ida. jestoga 1ll'0guOno' da
ce postojati i dalje, mesecimai·,godin.ain.a:, tak,odIa
. se njegovom ttajanju ne mo'ze postavitiniJfakva
siguma granica; i cia to maze i u buducnostiostati'
isto ja, sa istom syeseu. Nataj naCin, put
tmr te.
svesti, covek nalazi <La je onsooaonoisto ja1;:,0je
je pre nekoliko godina izvrsilo takvu itakvuf~.­
dnjuzbog kojeje sada srecnoili nesrecno. Ka.di.se
"ja" tako objasnjava, onda se ne smatta da broj-
cana ista supstancija cini fsi<:> "jal '; vee se smatHi
da "ja" Bni ista neprekidna svest, sakojorii'se
mogu. v€zivati, i opet odnje .odtvajati ra#!esup-
stancije ~ jer dok god su one uvitaIno11'lj¢dinstVu. .
sa onim uCemU Be tadranalazi svest,pne stl • ·d'e'O
tog istog ja. Na primer, sVaki deo nasegtelal~oji
je vitaIno ujedinjen sa onim stojeu :nl.lma·s.y~
sno, Cini deo nas samih; ali kad se izdJv'oji iz'tog'
vitalnog jedinstva kojim senal1jeg'a' pl'€nosila
svest, to llto.je malocas bilonas d!eopostajen~
sada tako strano kilo cia je deonekog' drU:!r()er .
a .i nije nemogu6e da posle neoog· vrem€nato ~a­
i. ista postaille deo nekog drugog. NatajnaCin~broj­
Cano ista sU'pstancija. postaje deo d!veju.taznihli-
Cnostl, ajedna 1sta licnost ostajeistai~edpro­
meneraznih supstancija. Kadhismo mogli 'ZaIrtt..-
sliti neki d1uh potpuno lisen svalrog. seCarija ill
svesti 0 svoiim pl'osl'imradl1iama (kaosto BU nasi
dUhovi uvek liSeni velikog dela .svojih seeanja, a
371
 ~J;1tkad isvih), onda pov€;zivanj~ iIi odvajanje
takve diuhoyne supstancije 'l1e bi izazivalo nikakvu
pI"amenu u liCnOI!1, identiiJetu, kao sto je ne iza-
ziYf;l~ni porvezivanje ili odvajanje nekog materi-
jf;ll'l1~g deliCa, Svaka supstan.cija vitalno ujedinje--
na sa sadiasnjiIn misleL"im bicem jeste dec toga i'Stog
ja k?je s~o.apostoji;svakaswar sjedri.njena s njim
pre:Iro svesti.9 pl'edasnjim radnjama Cini taikode
deo-istog. ja,j~r jeO'l1{) is.to itada i sada.
26. "Liiin0st" jeprav11<i. izraz, - Jauzima:rn
"li~nost" kao naziv za t9'"ja". KadJ god jedJan 00-
vekna,ziva PeSto sV"oji:rn ."ja", drugimoze .reada
jetq.igta,IiCnost.To je sud.§.kiizrazkojim se 00-
reFluju i ooelljclXjurad!llje,izata~on pripa:da .sarno
l'<!Zj1.P:lillim:piCimft koj,a razwnejuzako.n ikoja s1.1
SPOS9bna. :;:a. sreeu i nesreeu. Ta licnootse prostire
d~lj~. <>d sadasnjeg postojanja, obulwatajuci i pro,.
slerprl.nje, j to §amoprekosvesti;time ona usvaja
ipripis1.1jesebi tep:ro.s1l'" raMje, postaje njihO\'
u~esnik: ipc1Jgoyarf;lza njih, ito PO- istomosJ:;lovu
i~z, isrog r~loga Kpe' i zasa'dasnje. A sve je to po-
v~:zano 8ft zeljom.za sr~Qm, tinlneizheznim. prar.
tiorem syesn<osti; jer ono.stojesvesno zado-voljstva
i bola~eli da ana "ja". kojejesv-esno toga bude
srecnp.$toga 8Y~ one p~~e ra<injekoje licnostne
m~eput€1nsvesti povezati ilipomiriti satlln
~dj.aS'!1jilnjanemaju pos1l.}sa t()m licn()8Cu,.ba.s
k;;)<)da 15e nisuni dIogadile: i kad .bicovek dQlbio
zad()volj~tv()i1iJ:lOl, tj. nagr<tduilikaznu,. na. osrn.o-.
. Y11 .neketakye radlni'e, tobi bilo isto kaQ cia jena
sfllllom . poeetku. sv;og . bioa poS1;ao sreean ·ili:nesre--
can be'Z ikakye svqJe zaslUlge. Itecimo, kad bi 00-
ve1{ biosa4a kaZuje:nza Pest<) sto ie uramo line..
kOffidnlgomzivotu, aqe.ga o,nmorZdlft uopste nije
Sv(=Sta'll, da Ii bi se ta kazn<tistarazlikovala ad
nan()senianesre6e? Zato nam apostolu.skladu
S,tim ik;a.ze dac~miog veliko!; dana, •. kadsvako
"cl0bU€, prfm),a.svoiiln .. zaslu~aIr1<lF tajrn~.svih sr-
dacabiti otkrivene".Opl'avdanjetepr-esudJe. bi&!
u Wln€,stoce.5velicl1'os!1;i:biti svesi1e da su one
372
same, hez ohzira u kakVim. se teIima pojavljivale,
OOnosno sa Iu:ikvom· supstancijom hila vezarra nii..;
hova svest, te iste lianosti kole su pocinile ta dela
i koje zasluzuju tu kaznu za njih.
27. Dosta dobro vidtimisam dasam obradu-
JUCi GVU ternu izn€'O neke pretpostavke koje Ce
nekim Citaodma izgledati. cudne, a mozd!a takve i
jesu. Mislim ipak dami se to IllozeoprostHi,uzi-
majuCi u ohzir nast! nevoznavanjepxirode te mi"
sleee stvari koja j-e u nama i keju smatramo svO:-
jim. ja. Kad bismo znali sta jeto, iIi kalw je<Jno
ve;:ano za izvesni sistem nestal'Ilih bioloSkih fak-
tara, odnosno dia Ii oniomorZe iIi neh1.oZe vrsiti svo..
ja ~elovanja, misljenje i seeanje, pom<Jcu tela 01'-
gam;;:Qvanog bosto je naSe, i da Ii je bog to, tako
U~'edlO dla se svakitakav duh maze ujediniti sarno
sa jednim takvimtelom, od cijeg 1')I'avihlog s~ta­
va za~i nje;g.ovo secanje - kad bismo sv;eto ZIiali,
nnda blsmo mogli uvidleti besmislenost nekih Qd.
moji~. pretpostavki. Medutirn,. pootO' . sus;ve .te
stvan za nasu mraku, mi smatramo, kao i obicna.
Ula ~e ljudska du~:n:,materljalna supstancija,
~aV1sna .00. materlJe 1 potp11no nev~zana s njon'l,
ne-:
1 zatopo pril'odi stvari nije nimal0 besmisleoo dia
pretpostavimodla ta dusa moze u razndm vr."me-
nima biti ujed:imje.'1a sa ra,zlicitim telima i sa sva-
kim vOdi njih Ciniti p'l'ivTel1k<>Uo jednog Coveka -
~o: s!<> :n:ozemo, pretp!Jstaviti i to da je nesto sto
Je JUce ~11o d:~ ov;Cijeg tela danas cleo Ijudskog
tela, da J€ ono 18tO talm vitalan deo Mel:i!beja kao
sto je bila njeg:ovogovna. . <
28. Teiikoce ~bog tdave upotrebe imena. .,.. Da
z~~juiHmo: Svaka s11Pstancija koiapo,cne da PQ-
stOJl mora u toku s.vP'€( postqjanj? n'UZno. biti iSta;
svaka..mesavina raznihsul"'i1a11cija ko]? Il¢'cne cia
P?stOJl mora dia, ,ooi:ane'konikretno ista <klki<'Od S~l
nJene ~m1l'l1€' su~tf!ncije ujedinjene; svaki mo-
dus kOJlpa01e da post9ii astaje istiu toku BoVOo'.
postojanja; istqpravilo varZii.!k.adse radi 0 me~
savini razlicitih supstancija i modiusa. Iz toga se
373
moze videti'<ift tffilmce iIi nejasnoce u tim stvari-
ma, kojih je bilo, nastaju vise zbog rdave upotre-
be imena nego cZbog neke stvame nejasnoce u sa-
mim stvarima. Jer makakva da je pooebna ideja
kojoj dajemo ime, ako se salll0 cvrsto ddimo te
ideje lako cemo shvatiti kadJ je neka stvar istR a
kad razliCita, i nikakva SUtnnjag,e neCe pojaviti.
29. Neprekid~o postojanjesaCinjava identitet.
- Ako pretpostaVimo da je "razpmni duh" iliej,a
o coveku, ondJa cerno lalro znati ,karl je covek isti;
nairne, isti duh je isti cljvek, bilo cia, jeu te1u Hi
odvojen,od tela. Almpak pretp<>.<>tavimo da coveka
sacinjava razumni duh vitalno uj~injel1 sa relOID
koje ima odreden s,astav delova, Guda ce covek
ostati ,istisve diok traje taj razumniduh zajedno
sa tim vitalnim Sai>tavom dlelova, mada sveto tra"-
je u telu koje sestalno menja. Alialm se za ne-
kog ideja Covekasastoji sarno odvitalnog ,ujf,'dJ.-
njenja, delova u od'l',edenom obliku, oncla ce,c0vek
biti isti eve dok postoji to yitalno ujedinj¢IJ.je i
taj oblik, Cijisasu).V(}staje jsti sarno 'U vidJu ne--
preki<:lnognizanj a nepostojanih, deliea., J er ma od
ce,ga bila sastavljena kompleksna, ideja, ,ftko Ona
postoji k~o jed napojedinacna stvar, PQd jednirn
imenom, n,eprclddinost nj enog ,postojanja oCuvace
je kao jedan indJividuum pod istim imenorn.
Glava XXVIII
o OS'l'ALIM ()DNOSIMA
1. Proporcionalni. - Pored ranije pqm.enutih'
uslova vremena, mesta i uzroihl,osti u uporediv&-
nju ili odnosenju ~tvari jedJne pre'ITlEldrugoj" Po>-:
sioji,'kao sto samvecrekao, josbezbroj cirugih,
od kojihcu neke sada spofnexluti." " nekle OiSvetliti stanje i razvitak raznih jezika,;vi-:
Prvo: J?rva kojucu p(}menutijeste l1o;,,¥appo;
8ta id~ja koja je 8posobnfl za deljenje ilio;te~97
vanje, i koja zato pruzaprilikU za ll'ledus()bno UJ?O-
374
I'edivanje predmeta u kojimase nll.lazi, u01inosu
ll1a nju;, na prim'er,,,belji5',,,_sla~i'(,-,,veci",."jeCi-.
nako", "vise" itd. Posto ti odnqsizavise od jedinJ3....
kOisti i suviska iste proste ideje u raznim predrrie-
tima, mozemo ih, ako ho6ete, 'nazvati "projJOrcio-
nalnim"; potpuno je jasno bez ikakvog d!okaziva--
nja da, se ti odnosi ticu sarno prostih ideja, pri-
mljenih putem iOISeta .ill reflekSije.
2. Prirodni. - Drugo: jos jed~npovodza me-
dusobno uporedivanje stvaI'i, oc1Jtlqsno za takvo
posma'U-<l.I1je jedne stvan kojeukIJl,lcuje i neku
~ugU, jesu uslovi njihovug postanka ili pocetkJ3.;
Jer ti uslovi s,e ne mogu kas,nije menj 1l;ti, i za,to su
odnosi,koji su zasnov<l.I1i na nji ma isto t0lilro iI'ajni
koliko i subjekti kojima pripadaju: na primer,
otae i sin, braea, bI'atiCi itd.,ciji odnosi potieu iz
raznih s.tepena zajedlniCke krvi; zemljaci, tj. oni
koji su !Bpeni u istoj zemlji ilikraju. 1,'0 ja nazi-
yam "pl'il'odnim odnosima"" i na ,njlma .moZemo
videti d" ljpdi uskladuju svoje pojm?ve 1',reCisa
potrebamas'Yakidlasnjeg zivota., a ne saistinom 0
stvarilna. ]'ifaime, sigurno je daodnos izmeduro-
ditelja i1'Oden(>gu stvarnosti ppstoji n.e samo u
Ijudi, nego i u, drugih Zivotinjskih vrsta; a ipakse
retko kaZe:"Ovaj bik jedieda, onog teleta". iIi da
su dva goluba polubraea. Vrlo je prilcladno da se
ti odnest ro~du ljudima zapaZaju ioznacavaju po_
sebniro imeniroa, jer i u ZIlkonskim, i diru~iro roe-
dusobBim opstenjima, ima prilike da se ljudi ',po-
minju Lposmatt'aju u vezi s tim O1inosima; aotuda
projz]a7~ i razne oba,vezne, duznostimedu Ijuddma
'""':' dok s druge strane ljudi nisu imalimn{)go raz.-
logada s€: osvrcu na takve odnose: medll Zivoti.-
njama,' pa zato nisu ni ,smatraliza,potrebno da.
im dl3ju posebna imena. To nam uzgredi ,:moze dO--
dimo, nairne, cia 8)1 j eziciuskladeni samo,§a,Po--
trebama OIpstenja i da oni zato. odgo"iaraju
pojmovima koje- ljudii imaj;u i razmeni mis1i>ko,j€,
su. medunjirr,la uobieajen.e, 'a TIle stvarno;m. :izgl:ed-u
;)75
ili prostiranju stvari, niti raznimodnosima meau
njima ili raznim apstrl;J.ktnim razma.traJ:ljima onji-
mao Ako ljudi. nemaju filozofskih pojmova, 0'Ili ne-
majul1i reci da ih izraze; i nije nikakvoeudo !ito
Ijudi. nisu stvorili imena za one stvario kojima
nisu imali prilike da govore. Otuda nije tesko
shvatiti zaSto u nekirn zem1jama ljudi mozd~ ne-
rnaju imena cak pi za konja, dok u drUgima," u
lrojirna su im konjski rodoslovi vaZniji nego njiho,:i
sopstveni, ne sa(ll0 da imaju ime za svakog pojedi-
nog kpnja, nego cak i iiaziveza njihove rodibinske
odrtose.
3. V.stanovljeni odnosi. •~' Trece: Katkada se
OSIJ..'ova za rnedusobno uporedivanje stvari nalazi
u n~kom. aktu kojim neko stice moralno p~'avo; moe
ili obavezu dJa Cini nesto,. Na • primer, general, je
nekc ko ima moe cia kOll'.;induje armijom; a armija
pod j",dnim generalOIn jeste skup nao;ruzanih ljudi
obaveznil1, da ~ pokoravajujednom coveku. D1'-
zavljanin Hi gradanfuje5teneko lw imR prav{)na
odredene privilegije u, n~m mestlJ' PoSta sv~
takviodinosi zaviseod Ijudske vnlje 'Hi dQ'ustv<':7
nogsporazuma, ja ill nazivam"ustanovljeni.1ll" m·
"dobrovoljnim" odnosima; oni ~emogu: ra,zlikJwati
od prirodlllihpo' tome8to se gotovo svi In0g1.tna.
neiki naCin izn-reroti iodvojiti od lienostikojima 51.1
pripadali, mada ~e time ne unistava .ni j",dnaod
supstancija kojesu bile u tom pdnosl.l. Svi SI.! Hod:-
nosiuzajamni kaoisvi ostali,svi oni sadrZ~ u
sebi odnos dveju stvarl jedlle prema drugoj;ali
kako jednoj ,ad tih drvejustv=i cestoneclostaje
ime koje bhik.ljucivalotaj njel1. odnos, ljudii.g.a
Clpieno previdaju, iOO zapa~ju; na primer,svak'O
se slaze da su za§titnik iiltieehik odnosi, ali, k;a;?
se prvi put pomenekonstaql ilidiktator, Ijudi ne
priznaju tako lako dla. su i to odnosi, jerl,1e postoji
nika!ty{) posebno ime zaone koji EU pod k0rilan-
(].omkO'Ilstilbla ili d.iktatQil'a? ¢Ie koje bi izraZavalo
njihovo<lmos prema' njima - mada jesigurno da
svaki 00 njih ima izvesnu moe nad hekim dlI"Ugima
376
i stoji u cdno~,u prema njima bar isto toliko k lik
~ :z:astitr:~~ prema sticeniku, iii general prema o"v&:
JOJ armlJl.
4. ~oralr-i odnosi. - Cetvrto: jos jedna vrsta
odnosa J~te 1 sla~anje ill neslaganje Ijudlskih vOlj-
nih r~d.nJl sa ne~ pa-avilom sa. lr.ojim se te raunj-e
dovOOIe' 1.1 v:zu 1 po ~ome se '0 njima sudi; misltm
~ se to moze: nazvati "moralnim odlnosom", jer se
tun.e ~akteTlSuna~e moraIne akcije. Tad odnos za-
sJ.~zuJe da 1;udedobro ispitan, jer to je ooaj dJeo
naseg =a~Ja gde· moramo najval§e n.astojatida
ste:kne~o F~e po,jmove i~a sto vise i2)b~g:nemo
neJasnoc1.1 I z..,rku. Kad se IJudske 1'aolnje. zajedlllo
~a svoj~ razliCi!i.m ciJjevima, svrhama, itacinima
1 usl~V1m:-, uobho~ u posebne kompJelksne i,eleje.
~e, KaO sto joe vee poikazano, predist.'Wljaju meiio~
ylte modus,: koji na~vecim delom imajui svoja
Imena. Uzm:mo na pnrner ·dJa je zahvaInQiSt sprem-
no?t na pr:J.~nay~mje i vra6cmje neke Ijubaznosti
k?Ju smo primili, a da je poligamija posedova\tlie
VIse od jedne zene odjedan.put; karl tako UQlblitf-
mo te pojmove 'll nasem duhu, irnamo dye Odll',ede-
ne i~eje mesovitih modusa. Ali to nije sve sto
nam Je po,trebno za akciju; nije 'dlovoljno, da imamo
od;.edene ideje {) njima, i da znamo kakva imena
pr~p;Maju takvim i takvim kombinacijama ideja.
Mi I~O veeu i dalju brigu: mOTamo da znamo
da II s1.1 te i tak,ve akcije Ulo1'alno dobre ili lose.
5. Moralno dobra i zlo. -'- Dobro i zlo, kao 81;0
smo vee pokaz~i (K~j. II, gl. XX, od~~jak 2, i gL
XXI, 00. 42), =u msta drugo vee zadovol,istvo i
bol,odnosno Oho sto u nama izaziv.a iIi nam do-
nosi, zadovoljstvo i bolo Prema tome 'dobro i z10 u
=:alnom srnis.lu jeste presto sJa'g~je iIi nesla-
ganJe naSi~ voIj;ril: ra~ji sa nekirn zak(>n
~am pomocu vp1.le I mom zakonodavca nan~i dobro
om :k.9ji
1 z.1o;a ~o doibroo ~ zln, uzivanje iJi. bol, 'koji
p~ n~re~bl zakonodavca prate Iillre pTicixZav.arije
III krsenJe zakona, jesu one 8to nazivamo "nagr&-
dam" i "kaznom".
377
 .6. Morarna pravira. - Ta moralnapraviIa iIi
zalroni, sa kojima ljudd obicno uporeduju svoje rad-
°
nje i tako sude njihovoj ispravnos:ti iIi neisprav~
nosti, dJele se, kako meni izgleda, na tri vrste sa
tri razlicite prinude, .odnosno nagrade i kazne. Na-
ime, poSOOo bi b!l0 nem~Ce zamisllti da postoji
neko praYllo kOJ€ odreduJe ljudsku volju i dJeluje
na slobodne akcije ljudi a da ne nosl sa sobom pri-
silu u vidfJl dobra i zla, mi moramo, ZanllsljajuCi
neki zakon, zamisliti i neku nagradu ill kazr:\u. v€'-
za'Uu 5 tim zakonom. Uzalud bi jedno razumno bice
poku~valo da upravlja delovanjem drugog, kad
ne bl mog.lo dia nagradi pokmavanje tog drugog
svom praVllu, odnosno kazni njegovo skretanje od
tog pravila, namJ;seCi mu neko dobrP iIi' z10 koje
nije prn:oc1ni proizvOOJ i posledica same njegove
radnJe (J,er u ovom drugom slucaju raddlo bi se 0
prir?dlnoj. prikladnosti iIi neprikladnosti radnje, po-
sledlca bl delovala sarna i bez zakona). Akose ne
varam, u tome je prava priroda svakog zakona p.
stvarnom smislu reei.
7... Zako'!'i. .-' I~?leda mi. da postoje tri .zl1.1rona
po kOJlll1a 1Judl OblcnO oCfCnJuju ispravnost iIi ne-
ispravnos~ svojih raJdlnji; (1) BQZanski zakon,' (2)
Gradanskl zakon, i. (3) Zakon jaV'll!og mnenja iIi
reputacije, ako mo,gu tako da ganazo:vem.l'rema
prvom od ta trizakona ljudi ocenjuju da Ii su
njihova diela gresi iIi duznasti;prema drugom da
Ii su zloCinaCka iIi nevina; a prema ~ecem, da Ii
su vrllne iIi porOO.
8. Bozanski zakon meriro greha i duznosti. ~
Prvo: Pod bozaJ"lSkirnzakonom podrazumevam .za-
kon koji je bog postavionadi Ijudskim radnjama
bHO' da im se on otkriva putemsvetlosti prir;depi
?!aso:n.otkr{)vt;"lja. J-VIislimpa
nikonije toIij{o po-i
z~votinJenda bl negrrao da Jebo,g dao 1judima, j:>ra-
Vllo PQ kome treba <:la se upravljaju.On iIna nil. to
pravo, .ier rnismo njegova stv()lI"enja.On je toIlko
dobar 1 mudar<ia lIpravlja naSa delovanja ka <>TI()-
me sto je najbo1je; i on ima moc dill. to,sprovecle
378
putem nagrada i kazni u drugom Zivotu koj~su
beskrajno teSke i trajne; jer niko nas. ne nioze
istrgnuti iz njegO'vih I"uku.T~ j~ je?ini p:avi prob::-
ni kamen mor81ne ispravnostli 1Judi }JO nJeIIlusude
i svoja najvaznija dielovanja, ocenjuju<;i da Ii su
dobra Hi zla u moralnom smislu, tj. cia 11 sU t<;> du-
Znosti iIi gresi, i dali ce im prema. tome Svemo-
ltUci diodeliti za njih sreeu iIi nesrecu.
b 9. qradanski zakon meri~o z~ocina i nevinostj.
_ Drugo,: Sledece pravilo po kame ~~ucl~ su~~sv:oje
aikcije, ocenjujuei da 11 su ?ne zI?Cllla"ske lIi. msu,
jeste gradanski zakon, pravila kOJe drzava. ?ostav.-
lja nad dJelima svih koji joj pripadaj'!-. Ta] zal{j().'n
niko ne zanemaruje, jer su nagrade 1 ka,Zne kOJe
obezbeduju njegovo sprovodenjeuV'ek pod rukom
i na dohvatu one moCi kojataj za.k:on stvara - a
to je moe drlave, obavezna da stiti. Ziv·ote, slob.odlu
i pol3€de onihkoji .zive preffill. njenim zako11.1lIla,
a kadra da odu=e zivot, slobodu i\pos,;dle onorne
1w im se ne pokorava; takva je kazna za prestupe
protiv j;og Z8lkona.
10. FHozofski za7wn merilo 'l!rtine i p?!'ok.a. 7"
Treee je zaikou javnog :mnenja ill. reputaC1Je. "Vy.
Una" i porok" jesu imena za kOJa se svuda pre.-
postav1j~ i pretenduje da ozn~cavaju ra,(~nje kode
su po samojsvajoj prirodi ispra~e ~Ilelspra:ry·e;
ulmliko ti.. nazivi stvarnooznacavaJU to, uto1iko
se oni slafusa ranije pomenuti:m ?oZ~~skim ~­
konQrn. No i pored tih pretpostavki oCI~l~o- ~e.
da se ta imena, "vrlj.na" i "porok", 'll poJedinac-.
nim slueajevima svoje priroene kod raz.nih. narooa . .
i 1judl'>kih drustava u svetu, uyek prId;tJl.l S:arrJi0
takvim radnjama lroje U odJredenomdrustv1.J h:z;e-
mlji uZivaju ugled iIi prezrenje..1 n~ tr>)'?a.s;:na;;
trati cudnim sto 1judi svuda daJu J.rX1e"vrlin~ ....
oniIn radnjama koje se medu njima o~nj1;Ljl.l.1P;to
pqhvalne, a nazivaju "porokom"(lITh?sto~cenJ1.lJu.
kao srainotno; inace pi osudili saml sebe,kacl.b'; ••.•.
smatrali ispravnom neku stvafkoj~ nisup0i:llvr~l;.
ost.ldi, a pc,gresnom neku stvar ko·Ju ·ffll.· P1'C>'Pus~i)} ..·
379
 bez0s,tlde,Na taj·naCin, merilo.onog sto se svuda
naziya i s:n8,-~a "vrlino rn" i"porolrom" jeste to
odobravan]e il~ osutia, poh:yala ili pokuda '!roji na-
s~ju poiajn:>m i p1'eeutnom saglasnoSfu. 1'aznih
IJu¢;1dh dlrustava, plemena i udr1,IZenja u svetu i
na. O&J1oyu :l~ojih razna dJelovanjasticu medu !ll.iirria
P~l:z.'11ait1?~ tIl osudu" ;u sllcladu sa misljernjima, pra-
vil~ ~1l. ;madama i}l: .n1esta: J e:r: Ijudi .su do'diuse,
u.druzuJ>lCI se u pol~tlqke zaJedruce, p1'edali svoju
S1h,.. na~.1'~olaga:':lje. dlrZavi, taka 00. jene' sineju
upotreQlti ill prO'~tv: ]ed:nog svogsugradaninauiko'-
~ik? to ne .clop~staza1con zernlje; ali sU ipak zadr-
zall lllogucnost cia. misle dob1'o ill loSe . . sa .<ldobra-
v"-'?.i em.i!i °
nfgod:oY~jem, del0vart.iu' onih medu
kOJ~. ~ye.l sa kOJima opste;putem tag odio bra-
vanJ~ lli. n~go?-ov~nj~l oIlti utvrdu:ju medusobom.
ono SID na2:tyaJu "vl'1m.om" i "porokom".
11. ,Da, j~ to.zaiBtaopste merilo vrline iporo-
ka, to· Ce uVldeti ~vako ako .los uzme u nbzir oa
se cloduse ono sto se u jednojzernlji.smatra po-
1'~kom sl11~tra ;-t.drugoj vrlinom, ill bar neporo~'"
nu:,-, - <ilt M.:tPa.k. sV1)da pohYala ide. zajedino·.•sa
~lmom, a pol1rnOO sa porxlkoirn. Vrlina jt';'svuda 000
~to ~e ;;rnatra h'l1ale vredni.in.; "vrlin0 " &e naziva
tn
~sklJu9Yo <:nQ.s~oUZj,va javnopootpva:nje. Vrlma
j€ toh~o sJedin.?e!Il~ s,a pohvalom qase ,iedno .i
drugo cesto nazlva !S,tun imenom. SuntStta prae.
mia lajLdi, kaz€ Ver'gilije, a sliCn9 i Ciceron; Nihil
habet natura pmesta1i<tius quam honestatem qua.m
laudem" quam p.ignitatem, quam decus --.a'svesu
to, .kaie. Yam on .sam,
mH,na za jedriu. istu stvar
(Tusc., hb. 2). ~~?g{jvo1'e. paganski fjlozO>fi" ko:ji
su .d0b.r <.) s:hvatih sta sacinjava njihove p6jl!ldV€'
vrli:ne I Po.r~~ I mada se maZda ZbOgl-'a2liCitih na.-
r~,,",. yasPl't.a3:lJa. moda, lTIiSljenja, iIi interesa raz-
nth vn;ta Iju4ii dogodilo da oriosto se na· jedIJ:oni
m~s~u smatralolJOhYalnio/ n;a dr1,Igom nije 'izbeglo
kntiku, pa su tako u razmmd:r'uStvimavrlme ipo'-'
r<;ci ros~li ~:ukaji,. ipak su u pogledu glavnih
swan OJ;llveCllOOm ostali svuda isti. Jerni,stalle
:l80
rnoie bili p1'iroclnije 0d! toga cia se svuda pohvalorr:
i postovanjem ohra:bruje on? u c:mu sVak~ nalazl
korist za \SIebe, a srarootom 1 preztrom obas~pa ono
sto je s-uprotno tome, pazato nije i5udlO sto: s~
pohvala i s.ramota, vrlina i porok, svuda u :ve1ikoJ
meri slaZu sa onim nepromenljivim pravilom. 0;
p1'ayom i krivo~ koje je ustan?vl.jeno bOZanskin:
zakonpm; .leI' nlsta ne obezbeduJe 1 ne unap1'edl:lJe
opste <1ob1'o Covecanstya na ovor:n sve'tu ~alro Vl~­
1jiYo. i direktno kao pokoravanJe zakomma ko]e
je on postavio Ijudima, i nista ~e d:}!iOS~ toliko ne-
valja i smutnji kao =:marr;-:vanJ,: ,~ z~<ma.
Staga je nemogu6e da bl vecma, IJudl .w::es?a:u
svojim pohval-=r.a i pok-udama, dJo~elJuJuCl. Ih
stvari.lna koje ih stvamo noe zasluzulU, J~ bl5e
time oni ocIrekli svake pameti, razuma,. pa i sarn;og
8VOO' LYlteresa kome s-u uvu tako venll. Napl"otiv:
ca1ti oni.ljudi··Cija je Pl~ bila d:t~?ja odobr~L­
vali su ono sto i treba odobravati, Jet'" malo Joe
ljudli toli'!ro po~var~o dla l?-e.~i.~at kod dlJ:U.gih.O\Su,:
dill greske kOJe su ); sarnl clmli; tako su ge. calk I
u doba pokvarenih obicaja dosta dobro OL'Uvale
istinske erie pril'odnog zakona koji treba da bude
pravilo vrline i poro'ka. T.ako se ni !;J0gom nada11;Lu-
ti uCitelji nisu bojali da ~0 11 svoJ~ P't:'O'Pov.~TI'1a
pozovu na opstu reputaclju: "Sve sto Je pnJatno,
sve sto uziva doOOr g1as, 11 eeffiU ima = kakve
vrUne :rna kalCV'e hvale..." (Phil. IV, 8). .
ii Sprovodenje ovog zakcma, pohvetla i pr<:-
ziT. - Ako se nekom u&i da sam jazap<»:,8;VIO
svoj vlastiti pojam 0 za[kon:u,. IJ:ad kazen1 .~~ z~on
pokome 1judi sude 0 vrlinl, ); ~ku ~lJe niS~.
Ql!'ugo vee saglasnost privatnih IJud:, kO]l n€ffiaJu
autorlteta dJa bi to ucinili zak<mOffi, :t da tom )J:lJOI11
zakOittu l1€(1ostaje bas 000 SID je nuZno ~. bitno ~
zakOIi, mo6 prinucie; jao/0gp. n~ ~ l'e~~!a onaJ
ko misJi da pohva1a i pt;eztr msu Jakl tn9tlVt za na-:
vodenje Ijudi na uskladivanje sa misljenjima i pra-
vilima onih sa kojima opste, Yero'Vatn?s~po.lX?­
znaje prirodu ill isturiju i;ioveCanstv~; mace.bI Vl~
. 381
deo cia se najvea dle() Ijudiz,avna najvise, i goipv<>
jedino, po tom z.aikqnu mode - cia Cine onost6 ce
im odriati ugled 1,J. njihovom. druStvu, •malo Soe'
abaziruCi na zakane 'bozje ill vladJarske. Neki Ijudi,
mazM i vecinanjih, retko kadJ ozbiljno razmisljaju
o kaznama koje prate krknje bozjili zakona; a i
meduonima Imji to Cine mn.ogi krs.e tezakone, te-
seCi se mislima 0 buducem pomirenju i qprostaju
tih grehova;a sto se tic€, ~azni koje proistieu iz
drlavnih zakana, oni se cesto uljuljkuju nadom da
ceostatinekaznjeRi. MeC!utilli,nijeaan· Oo'lekk()ji ..
povred.i obicaje imisljenja drustVa u kome Se
kreceii ukome bi hteo dla ima ugIed, ne uspev~
da izbegne kaznu u viq.u njihovekritike 1. .prezir~, :
I ne. mOrZ;e s'e naCi ni j~<ian meu)l desethiljada
koji je toliko tyrd i neosetljiy da bi.podineo stalPi
prezir iosudu ad! str.ane svoje sopsj;vene dJruZille.
Covek koji bi se pQmirio s tilli cia zivi ust;1lIloj
ne:rnilosti,staIno preziran odsvoghlizeg drustva,
morao hi biti vrIqcudnog ,. i . neobienog., sastava.
Mnogi. suljucii, doduse, traZili samocu irpirili ,!;e
s njPm; aU niko koima i !l1a10 smisla iIi c&e6anj;J.
za Ijude.oko s,ebe ne moze dla .ziviJl dr\.lstVu ,usred
stalnog prezira i lqseg :mis1jeonja svoje rodbine)
Ijudi sa~ojima$oobrac~.,To je,pl'eteZak teretza
ljudskumoe trpljenja; covek koji bi mog"aoi dialje
uZivati u Orustvt.!, ostajuci neqsetIjiy prema, Pl'e--
ziru i neml100ti svojihdrugova, mm-a<1' bi biti sa-
stavli~n Qdnepomirljivih protivrecnosti.
AS. Tatri;zakona jesu 'frqvila dobraiila 'I.t
mor.aLnom smislu. -,Ta tri zakonadakloe, ij. Ptyo,
zakon boZji, cirugo, zakon politiCkihc1rustava, f
tl'eCe, zalron obieajaili privatn,€,kritjkeo __ jes)l za,..
konisa Kojima lj1,J.di u raznimprilikmnaJ.lwreq).l..iJ.l .
svoje radrrJ.,je;saglasnost rljihovihradrtjLsa jeqninl.
oq tih zalrona jeste llierilokoje()ni upo~bljavaju
kadhoce d.asud!e 0 :rnoralnoj. il'>p:r-avnosti tih ragnji
i da kafuda lisu ciJobI1e ilirdaveo~ . ... •
14. J'yJoralnast je odnos de~9V(Lnja P'rf1V4. tim.
pravilima. .:... Kakvo goo bilo pravilo prema kome"
382
kao premaprobnom kamenu, ispitUjerrw: svoje volj-
ne ra>dll1je i iskusavamo njihovu diobrotu, da bi~o
ih prema tome i imenovali, i time tako red .stavili
na njih oznaku vrednosti: kazem, bUo da 'U7..nwmO
za pravilo obicaje zemlje iIi volju zakoncdavca,
duhce lako opaziti odrios svako€' radnjo€' prema tOm
pravilu i ocell1iti da li se ona slaze ill ne slaz,e
s njim; R~ taj nacin on ce dobiti pojam 0 dJob
iIi ziu u moralnomsmisIu, a to je isto sto i podu-
ru
darnost iIi nepc'dJudarnost neke radnje sa tim pra-
viIQm; zato se cesto kaze "m.Oiralna ispravnoit".
Posto je to pravilo ustvari sarno zbir izvesnih pro-
stih ideja, saglasnost sanjim zna,Ci takvo pode-
savanjo€' <lelovanja da proste idJejekoje mupripa-
daju codgo'Vore onima koje traZi za1ron. Po tom 'Vi-.
dimo cia su moraIne stVarnosti ~ pojmovi, zasno,-.
vani na onim Pl'ostlJ:n idt'jama koje smO dohili ose""
tom iIi refleksijom, i cia se krecu 1.1 njihovim gra_
nicama. PogIedajmo na primer kmnpleksnu idl2ju
koju oznacavamo recju "ubistvo"; karl rastavimo
tu ideju i ispij;amosve njene pojedinos.ti, na.8
cemD da je to zbir prostih klJeja izvederlih iz ref1eJt,-;'
sije iIi oseta, tj. prvo: iz I1eflek~ije 0 radnjama na-
iI;.I·I'
!leg dUM dJobivamo idejeprethbdnogzioCinDg Me-
nja, razrnisljanja, nameravanja, odnasnozeIjenja
zia nekom drugom; kao i ideje Zivota, iIi opazanja
II
i samokretanja. Dmgo: izoseta dobivamq s1rupinll
onih prc('\tih Culnih ideja koje se IJ.alaze u coVeku" Ii
i ideju 0 llekej radnJi kojom diokrajeujemo eo"e-
kayo opaZanje i ~je; i· sve su te pro?te ideje
obuhvacene recju "ubistvo". NalazeCi da se taj
skup pl'Ostih idejaslaze iIi ne slazesa sudom ze-
mlje u kojoj sam odrastoo, i dia ga vemna Ijudite
zemlje smatra vredn:im pohvale iIi prezira, ja nlli-
zivam tu radnju "vrlom" iIi. ~,poroCn()l1:l";al{Qkao
pravilo u:zimam volju vrhovnog, nevidljivog zako-
ncdJavca, i sma·tram da turadnjtt. bog nal'eduje ili
zabranjuje, onda je nazivam "dJDbrom";ili"zlom",
"grehom" iIi "duZnoScu"; ake jepak uporettujem
383
sa gradanskim. zakonom, sapravilom ltoje je stvo- na primer, "covek", oz.nai::ava sam'll stval.', a dirugo,
rila zakonodavna vl~t zernlje, ondia je.naziva:m ~g
-4.~
·prim.e1' otac", njen od.nos.
"zakqnit9m" iIi "nezak.onitom", kaZem cia ;ie ona
,,zlQcini', Hi cia "nije .zIoCin". I tako, rna otkJ,tdcia
.. , ,., ..

16. Nazivi. radnji cesto 'l)ode

__ .' •. '"

n.a. pogr.eciia.n P'iLdt .

,',' _.

_ Medutim, pootQ su vdo Cesi;(} ~ltl~ J.d~Ja ;a. -

uzimamo mo.raln'O Pra"\7ilo delovanja, rna po lr.akvom
merilu da stvaramo u svom duhu idieje ovrlinama
iIi po1'ocima, ()ine se.uveksastoje odskupova p:ro-
sUh ideja koje ·smo prv'Obitno dobili osetom ili re~
ileksijom,. aJ:ljihova iSWlwnost iIi neisip1'avnj),St se.·
sastoji .u njihovom slaganju iIi nesll.ganju sa· uzo- .
rima koje p:vcpisuje Ileki zalwn;
15. pa hismo pravilno shvatilimoralne rad-
nje, maramo pri njihovom posmatranjll voditi 1'a-
cuna {) sl€decim divema stvarima. Prvo, tTeba vidJeti
da Ii je i svaka od njih sastavljenaodJ taJ.&og zbira
p1'ostih ideja. Talco, "pijanstvo" iIi "laganje"ozna~
cavajll odredene.zbirove prostih ideja k9je j~n;;t­
zivam· "meS9vithn modusima", i u. tom smislu to.
S1.l isto t<1!k? P9Zi~yne i a,p.s0lutneideje.ka,0 i P?je-
nje kanja iligovO'r papag-aja.. DI'UlgQ, • paSe radnje
se sma,tt'aj1.lka0<:liobre,. zleiIipeod:reden~,j 1,.1 t(}m
snVslu l()Ile 81.], l'elativne,. jeT one. &U pravilne iIi
nje·i njen moralni odp.QS. obUhyacem.)~ lme-;
npm, tj.posto se upotrebljav~ Je?na lSta Te? da s:
i:zrazi i mOdus odinosrio radnJa,.l IIJA}ralna lSprav .
Il!OSt ill neispravnost te radnje,sam ~os ~e ~l7to
manje·zapaza, i ~ se cest~.n.e praVl . TazliJka u.:-.
medu 1J<.>2itivne IdleJe () radnJl I odinQSa te r~Je
premanekoro pra"\7ilu. T~ mevs.anje dva. razlicl~
vidJa stvari U jOOnorn tennmu. c~to zavodi on~ kOJl
Be suvise olako prepustaju utf:sci=a zvuk<;va 1 rado
primaju imena umeski stvan, na pogresIlo sude-
nje () radnjama. Na primer, ako se. nekomeod~n;'7.
nesto sto je njegovo, i to beznJ~govog z~Ja 1
dopustenja, to se opraydano llaZlva ,~krada.; no
't· . ··obicnoshvata cia .. to inie oznacava. 1 tn mo-t
posose· ,- .....
ralnu neispravnost te radnJe· 1 nJ~mu s"ipro os
zakonll, ljudi 5U spret.nni da. smat:aJu ~v:e stonef(),.
... "krauom" kao rdavu. r;;tdnJu se ne s~
nazove . . kOJa
~1" •. k' .
ze sa pravilima postenja. Medu~ .....0 ne,l POt€b-
' . od"u...w.J. ,~ludo:m· coveku mac ,elia ovaj n.e i·
d lnac' 1

neprayiln~t d0"b~ ili zle,samopo Syojoj saglasnQ-'

.... ,',' " ' . , < _ "","v ',,' ' ..... '
.,
nJune """Clv'm'o
!'v
kakvo zlo, to se on.da dod.use
•
... m.oze
"'tu··· !I
sti iIi nesaglasn9stisa ne!kimpl.'a"\7ilqm: zato',one, opra:vdano nazvati "kradom" - shva~JuC1· . rec II
ukoliko se upo~duju sa Pl.'avilom ipo.to1'l1e do- kao naziv tog mesovit<>g modusa - ali .ako sepo-

~
ri
bivaju ime,. s.pada-ju m.Mu ,,?dn(>S€". Naprime-r, gledabdnoste radnje pr~ v;:-hovnon:- pravilu, II
izazivJ;lPjenekogcovei!m iborpas njim, u!koliko bozje'ln zakonu, onda on,.a nlJe n;. greh n1 pres~P!.· II
je to odreden.pozitiyni 1'l1'QciuS"Qooosnoposehl1ll" rna. d a nazJV" 'hada" .. obicn{)sadrZi takvu
- .. sugestiJu.
odn.· .~

vrsta Tf'dnje koj<lsenekim po~eQnim idejama odf· . . 17. Odnosisu bezbrojn.i. - Toliko 0 . OSlIna I'
ljudskih .radnji prem~ ne}<;jam. za~onu, kOJe' sam
likujeoosvih dl:"\.l,gih,paziva se"dvQ'ooj";,a, ako
Se t0l'osmatt'a UQdn<>su tl<lbo?;ji za;kon, onciamu
I staga na=ao "mo1'almm odnOSlma '. . ., ..
Ii

pl'istaJe. n~v"greh"; a.u odnQsu na z;;tk.onohieaja

to je'Un~1'l1. zemljal'lla"hrabrostivrlina"; uod~
II Da predemo sve vrste odinosa b?a 1;ln,am.p<l"-
trebna Citava knjiga; zato se ne m?fe?cekivati.d::
Ii
!

nosu pakIla d~a'YUe.zakone nekih vl<lda,to je
"bpita1ni zl<Xjin". UtakyQmslui:aj'll, kaPi'raclnja
ima jedno>inle 'kao pozitiynimQd:Us adrl.lglopo
svomodJnosuPremaza;konu; r~ka jeistotako
lakQ "\7idljiya kao i kod supstancija,'g'QJe j~o ime,
384
eu ja ovde pomenuti bas sve. Vee 0';1, dosa~SE1Jl.
dorvoljni suza na.su sadasnju svrhu,. t]. cia .F.az.e-
rna kakve su naSe ideje 0 toj sloZenoJstvan~?J~se,
odnos" a lwja je toliko razn()'v~a 1~
i6~~{)"po'Voda'za postanal~ (koliko i povocla zame-
25 Df;on t.ok
385
d~bn0. uporedivanj e ;$tvar,i) da nijeb<;ts Iako BVe-
sti,je .~ neka. pravila i pravUno rasporeclitl .IJ9
pogJ.avlJllll.a..Misllm <la 0lli 'Odnosi koje.samp<r-
me:;tl;l0 BPa;d!aJ1:1' medt;t.najvainije i cia pdmoCu njill
mozemo va,deti odakle dobivamo nase ideje 0 oel:-
:lOsima i x:a cemu su oue zasnovane. Ali pre Ij,Q.
stonapuBtim .w temu dozvolitemi da pQvodom
dq;adJ recen{(g primeti!n. jqs neSto. . ..
18.Svi. odtwsi$e$vode na prost~ideje.­
Prvo, qC;igledno< je da Be svi odnosisvodena one
~roste~di~j,:~~~ s~o :ste~li osetRm ~li refleksijom,
na
1 u~aJnJoJ lImJl zasmvaJunanjima:
kadupotrepljavllmo reCikoje imenuju o.(jnos~, BVe
taj naCin,
sto tada lmamo u misliIrlll (ako uopste mislirno. na
nesto,iliako< nas.a.1IDsao ima, ikak:vo zna~nje) Qd- .
nosno sto h96emo .c1Jao~naCimo dru~ jesu Bam.o
neke prost€'. ideje, odnosno skupine prostih. i.(j.ej<.!,
up()reden.., Jedlll€ Slldrl;lgima.. To jenaroCito oCi.,.
gledno kOliednOlSa zvanih "pI1oporcionalni". Na:
:prill1t:r, k lld kaZt;m;> "Med je sladiodyosk,a", jJ?,BnP
v
Je .(j'a se. nJ?,se =s11 u :tom oc1nml1.l svede. na prosj;u
ideju"slatk06~'~, a t.o jednako vaiiiza sve druge
takve oqtn.ose;dioduse, aIm su i4eje slo.zel1e ili.ra-
stavljene, cesto sene.zapaza da su nacinjelle od
pl:'Qstihideja. :r:r1l..primer, kad se pomene rec"gtac",
tu se prvo misll na OUU pgsebuu vrstu~qsp.o
zb;C"nu idejti, oznacenurecju"covek", 'zatim .na
0Ile .proste culneidejeoznacene recju "radanje"i
konac;no na posledice toga! sve proste idejeozM,.,.
cel?-e recju."dete". Rec "prijatelj 'fpak,za.; k{)juse
~rna . .(jJa~nacicoveka koji voli drugog iSP:reIrllln
Je da m'll elni dopro,sadr~ sledece idleje:prvO .. f\V~
proste.iclJeje obuhva<5eue recju "eovek"ili raZum.,.
nobice"; dru,g~J<, \ ideju "ljul::>avi" ;~, ideju
"spremnqsti" ill ."sklonpsti"; cetvrto, ideju.drelo,~
yanjJ:l~',.tj•. bilo koje vrst~. IIl.islj~nja iIi k;r~knja;
lpe:to, ldeJu "dopra,", :k9ja oznaeava bilo Stast?
ITlo:Ze.un~ppe?~TI.nj,€,goVL].s:regu,ijwj<.!.se, ·bci. j~.
d<JikraJ,a .1st$~Ul.O,iSvodi na pojetJinaene pros~e
386:
i~7je (ree "dobro" uopste oznacava bila ikoju od
nJih, aliako se potpun6 oei'Voji odsvih prostih
id~ja, .ne oznacava nista). Tako se i .sve rea
u vezi sa morillom konaeno svo4e naskupinl1
prostih ideja, iak0 su mozda udaJjenije. od
njih, jer relativne reCi. vrio cesto neposredino
znace sarno neke druge poznate odnos€-
no. ako Il€: Qvi dalje istrazuju, uvek Be na haju
dolazi do prostih ideja.
19. Nail pojam 0 odnoBu obi.cno je jednako ja-
san leao i onaj 0 rtjegovoj osnovi(i.li jail jasni.ji). ~
Dnlgo: ked najveceg broja odnosa,ako ine uvek,
°
mi irnamo isto tako jasan 'pojam samom odl.llosu
kao i 0 idejarna na kojima Se on zasniva: jer od.,.
nos s.e zasniya na slaganju iIi neslaganju, a to su
stvario kOJima imamo najjasnije pojmove, jer f\e
prosto rad1 0 medusopnom razlilmvanju pr()stih
ideja ill njihovih stepena, a bez toga nebisll1 0 uap-
ste mogli da imamo rna kakvo jasno znanje. Na
prill1er, aiko imam jasn'll idlej'll 0 slatkoCi, svetlosti"
iIi prostiranju, oneia imam jasne ideje i 0 jedna_
kom, veeem, ili manjem stepenu svake ad· tih; aIm
znam 8ta znli'Ci da je jedan oovek roden od' neke
zene, I1€Cimo Sempronije, onda znam i !!ita znaci
da je drugi covek rod€11 odJ te iste zene, Sempro-
nije, i prema tome imam. isto tako jasan pojaIno
braei kao i 0' rodenju, iIi cak i jasniji. JeT i kad
bi.h ja verova,o da je Semproniji Tita dlOnela roda
(kao 1)to pricaj'lldeci) te j e ona timepostala n)ego-
va majka, pa da je zatim na istinacin dobi1a i
Gaja, ja bih imao isto tako jasan pojam () bratskom
odnos'll medu njima drv;ojicom kao i da znam.~ve
sto znaju babice; jer ono na cemu ja zasniva.m taj
adnos jeste idejada je ista zena, kao ma.jka.; jed-
miko doprinela njihovom rodenju (makar mi naciil:
tog rodenja bio nepoznat, ill moj poj am. onj~nlU
pogral\an), i dra S11. oni j-ednaki. po tojokolnooti ro--
denja, bez obzira 8ta samo rodenje znacL Prema
tome, za zasnivanje mog pojma ° tome dJa :meau
25' 387
njima postojiill nepostoji brats:ki odnos dovoljn(}
je da ih uporedim uVOglediu njihovog poticanja
od iste osobe, a nije potrebno dazumn sve p()ie-
dinosti tog poticimja. No iako i<leje 0 pojooinim
odmosima mogu biti, za dllh9V€, onih koji hpce da
ih razmotre kakB treba, istQ t~oj1lSne i odredene;
kao i ideje mesovitih m<xiUBa, i. odired:~niie nego
ideje supstancija, ipak su imena odnosacesto.tak<>
sumnjivog inesigurrlOg znacenja kao i in1e'lUl. ~uIl­
stancija ili:rnesovitih mod!usll,a:rnnqgQvise m~go SADRZA.J
imena prostih ideja. :Naime,postQ. relativne reCi.
oznacavajuuporedenje koje covek pravi samou Dr Gaja Petrovic; Znanj,e i mnjenje u filozofdji
mislima i koje predstavlja sarno jedinu idejuu nje- DZOIlla Lc!ka V
govom duhu, ljudi ihcesto up~trebljavajllzararna. Posveta 3
uporedenja napravljena preIllll y1<lStitoj fantaziji, Posl8Jnica citaocu 7
koja cestQne odgovaraju uporedenjima st(} ih ria
osnovu istih im ena ·pravedrugi.. .. .. ...
20. Pojam .odnosa ostaje isH bilo .d4. je pTqvil9
Knjiga I

rolava I. - Uvod, , . . . . . . 19
sa 1cojim Be nekaradnja uporeduje iBtini~oilj, 1azn:o.
.. I Clava II. - Ne<n>a urodenJl!h P"dnci!Pa u dJulh'l1 24 • "-
~
azv
Treee: u odnQSima k 9je sam <!1i aO"mOTalt;im"?
ja imam istinit·pojam 0 ()dmosu kaS upO!'edJi rad- - Lglava III. - N ema uro<\enih wajkitiendhprlncipa . 415 --.:
nl
nju sa pravil~, pa pi1() pravilo istinit(}.iliJazno.
Glava IV. - .Jos neka razmatranja u vezi sa uro-
den:im princLpima, Ii. speikuJJatLvn1m i prak-
Jer aka merim neku stvill' jardom, jaznfl!I1da Ji tiCinim 70 -\\\
je stvar koju merim duza ili kraca. ad! tJog jard~,.
mada jardl koji!I1merim plozdaned<igovara tacna
standardu; da li je jard taean, to je pre;<:lmet po...
sebnogispitivanja. :tak.o jep:ravilopogI'~no, iakq
seja varam u njemu? ip¥ opaZam <.Ul.•• iz:r:rie~ll. njega
----
Knjiga II

Clava
Glava
I. - 0 ';dejattna UClp~te, • IIljihovom poreklu
II. - 0 prootlm idej=. .
93)
110
i anogll .sa cim gauporeduj.E>!I1 postoji sl~ganje IIi i Clava III. - 0 idejama jednog cula 112
neslaganje, a time i odnos. AJ.c0.merim pogresni;rn .\ GlavaIV. - 0 cvrstoci. , . . . . . . 114"'~
Glava
V. - 0 prostLm idejama raznih Cula. . 119
pra.viloIl1, time cUkrivo suwti 0flloralnojisPFRV... VI. - 0 pro.tim idejama iz Tefleksije. . 120
Clava
nosti stvari, . jer sa;m primenio na :njv. n.ECistirtit(} . Glava
VII. - 0 prO&tim ldejama lz ooeta i Tefleksije ·.. ··::120··-
meJ:iIQ; ali time, .neeu pogreanO sllvatiti odn0S. koji . Glava.VIII. - Jos neka razmatranja 0 prostlm
postoji izmedu te radnje i pravilasakQj:im j.euP'Cl7 idejama . .~
reCi'ujern,a to je slaganje ill neslaganje. Glava IJI:. - 0 opazanju , 137
Glava JI:. - 0 zadrza'Vanju ddeja . 144)1
Glava Jl:I. - 0 raspoznavooju i diru~im radinj a m a · '
duha 151

388
 Str.
GlavG XII. - 0 kOlll'l[lle!l<snim idej'allDa • 160
Glava XIII. - 0 pt"OStim modus.ima; i to [prVo, 0 -#\
prostim modiusima pros,tora 164
Clava XIV. - 0 lJtaJanju i nj,egovim plt'OOtim mo-
<1usima 181
.-
Clava XV, - 0 lJtajanj·u. d prostiiranj'll poomalJtamiffi
zajjeooo 200 VI(
Glava XVI. - 0 broju io9
Glava XVII. - 0 be.s:kra:jnosti . 215 'IlLl
Glava
Glava
Glava
XVIII. - 0 d'l"Uigim prootim modus1ma
XIX. - 0 modusima migljenja •
XX. - 0 moo'llSima zadovoljstva i bola .
232 -
235 -
238r;i'1lO
Glava XXI. - 0 moCi 243 .::::
Glava XXII. - 0 meSov;;tim modusima 30li
'(GiaV4 XXIII.. ."7 0 naSim konwlelosrn!lm. 'dejarna
llupstaneIJa • . • . . . , 311ji
G'lava XXIV. - 0 2lbi=im idejama \WpstaJncija • 337'::
Glava XXV. - 0 odnosima • 339
Glava XXVI. - 0 uzroku i [Jooledici, i drug;!m
odxlosima • 345-
Glava XXVII, - 0 dstovi'tnoo1Ji (l.d,entitetu), i .,a- "It~
zH<:noSltJi. . 350~
' .-
...

Glava XXVIII. - 0 ostallm oclnosima. 375 f~