UNIVERZITET U NIŠU MEDICINSKI FAKULTET

PRIJEMNI ISPIT
ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA Niš 01.07.2016.

PLAVOM HEMIJSKOM OLOVKOM ZAOKRUŽITI BROJ ISPRED JEDNOG OD PONUĐENIH ODGOVORA.

SAMO JEDAN OD PONUĐENIH ODGOVORA JE POTPUN I TAČAN

1. Delovi čeone kosti su :

a) Ljuska čeone kosti i horizontalni deo *
b) Ljuska čeone kosti i uspravni deo
c) Horizontalni i uspravni deo
d) Samo ljuska čeone kosti

2. Golenjačno ispupčenje nalazi se na:

a) Na gornjem okrajku golenjače *
b) Na donjem okrajku golenjače
c) Na zadnjoj strani golenjače
d) Na unutrašnjoj strani golenjače

3. U jednom od navedenih zglobova izvodi se pokret kružnog kretanja:

a) Rameni zglob *
b) Lakatni zglob
c) Ramenično-zbični zglob
d) Ramenično-lakatni zglob

4. Zglobnu čauru zgloba kolena, spolja pojačavaju sledeće veze:

a) Prednje, bočne i zadnje veze *
b) Prednje, unutrašnje i ukrštene veze
c) Bočne i unutrašnje veze
d) Samo spoljašnje i unutrašnje veze

5. Duboki mišići spoljašnje grupe prednje strane vrata su:

a) Skalenski mišići *
b) Nathioidni mišići
c) Pothioidni mišići
d) Prevertebralni misići

6. Iza ramenog zgloba ne nalazi se jedan od navedenih mišića:

a) Nadgrebeni mišić
b) Podgrebeni mišić *
c) Podlopatični mišić
d) Mali grudni mišić

S t r a n a 1|9
7. Spoljašnja grupa mišića na donjoj strani stopala namenjena je:
a) Pokretanju malog prsta *
b) Pokretanju palca
c) Pokretanju II i III prsta
d) Pokretanju II i III i IV prsta

8. Otvori plućnih vena nalaze se na:

a) Prednjem zidu leve srčane pretkomore
b) Donjem zidu leve srčane pretkomore
c) Gornjem zidu leve srčane pretkomore
d) Zadnjem zidu leve srčane pretkomore *

9. Srčana kesa sastoji se iz:

a) Spoljašnjeg i unutrašnjeg dela *
b) Spoljašnjeg i prednjeg dela
c) Površnog i dubokog dela
d) Prednjeg i zadnjeg dela

10. Butna arterija prelazi na zadnju stranu zgloba kolena i nastavlja se:
a) Prednjom golenjačnom arterijom
b) Zadnjom golenjačnom arterijom
c) Zatkolenom arterijom *
d) Dubokom butnom arterijom

11. Unutrašnja bedrena arterija svojim bočnim granama vaskularizuje:

a) Zidove i organe trbušne duplje
b) Zidove i organe grudne duplje
c) Zidove i organe karlične duplje *
d) Samo organe karlične duplje

12. Organ za stvaranje glasa, glotis, čine:

a) Glasnička pukotina i obe glasne žice *
b) Samo glasnička pukotina
c) Samo glasne žice
d) Glasnička pukotina i leva glasna žica

13. Arterijski nutritivni krvni sudovi pluća vode poreklo od:

a) Ushodne aorte
b) Grudne aorte *
c) Unutrašnje grudne arterije
d) Interkostalne arterije

14. Plućni živčani splet dobija parasimpatička vlakna iz:

a) Devetog moždanog živca
b) Sedmog moždanog živca
c) Jedanaestog moždanog živca
d) Desetog moždanog živca *

S t r a n a 2|9
15. Ždrelno suženje je:
a) Prednji otvor nosnog sprata ždrela
b) Prednji otvor usne duplje
c) Zadnji otvor usne duplje *
d) Prednji otvor grkljanskog sprata ždrela

16. Gušterača je žlezdani organ priljubljen uz:

a) Prva tri slabinska pršljena
b) Prva dva slabinska pršljena *
c) Dvanaestog grudnog i prvog slabinskog pršljena
d) Uz četvrti i peti slabinski pršljen

17. U nishodni deo duodenuma otvaraju se:

a) Samo izvodni kanali gušterače
b) Žučni putevi i izvodni kanali gušterače *
c) Mali izvodni kanal gušterače
d) Veliki izvodni kanal gušterače

18. Deo bubrežnog parenhima tamnije boje zove se:

a) Nefron
b) Bubrežna kora
c) Srž bubrega *
d) Masni omotač

19. Bubrežni krvni sudovi su:

a) Funkcionalni
b) Nutritivni
c) Funkcionalni i nutritivni *
d) Nijedan odgovor nije tačan

20. Štitna žlezda sastoji se iz dva režnja:

a) Prednjeg i zadnjeg režanja
b) Gornjeg i donjeg režanja
c) Srednjeg i unutrašnjeg režanja
d) Desnog i levog režanja *

21. Jedna od navedenih struktura predstavlja peteljku jajovoda:

a) Mesovarium *
b) Široka materična veza
c) Posebna jajnička veza
d) Epitel jajnika

S t r a n a 3|9
22. Četvrta moždana komora je:
a) Centralna šupljina velikog mozga
b) Centralna šupljina malog mozga
c) Centralna šupljina rombastog mozga *
d) Centralna šupljina srednjeg mozga

23. Deo kičmene moždine koji odgovara jednom paru kičmenih živaca, naziva se:
a) Motorna jedinica
b) Senzitivna jedinica
c) Segment *
d) Motorna ploča

24. Središnja bela masa velikog mozga nalazi se između:

a) Moždanih čaura
b) Moždanih spojnica
c) Supkortikalnih jedara i kore velikog mozga *
d) Supkortikalnih jedara i moždanih spojnica

25. Funkcionalni deo živčanih čvorova predstavljaju:

a) Tela nervnih ćelija *
b) Aksoni nervnih ćelija
c) Dendriti nervnih ćelija
d) Aksoni i dendriti nervnih ćelija

26. Najkraći deo moždanog stabla predstavlja:

a) Moždani most
b) Produžena moždina
c) Kičmena moždina
d) Srednji mozak *

27. Unutrašnju moždanu čauru ograničavaju:

a) Talamus, repato i sočivasto jedro *
b) Crveno jedro i talamus
c) Talamus, hipotalamus i suptalamus
d) Epitalamus i metalamus

28. Jedna od navedenih moždanih čaura je najvažnija i najveća:

a) Unutrašnja moždana čaura *
b) Spoljašnja moždana čaura
c) Najspoljašnjija moždana čaura
d) Gornja moždana čaura

S t r a n a 4|9
29. Dužica je:
a) Srednji i najdeblji deo sudovne opne očne jabučice
b) Zadnji, veći deo spoljašnje opne očne jabučice
c) Prednji deo sudovne opne očne jabučice *
d) Zadnji deo sudovne opne očne jabučice

30. Zadnji deo šupljine očne jabučice u potpunosti ispunjava:

a) Cilijarno telo
b) Sočivo
c) Staklasto telo *
d) Očna vodica

31. Za aktivni transport tačno je sledeće:

a) odvija se bez utroška energije,
b) materija se kreće iz sredine sa većom u sredinu sa manjom koncentracijom,
c) nije potreban proteinski nosač,
d) materija se kreće iz sredine sa manjom u sredinu sa većom koncentracijom uz utrošak
energije i pomoću nosača.*

32. Mišićna kontrakcija pri kojoj mišić razvija napon, ali ne menja svoju dužinu naziva se:
a) izotonička,
b) izometrijska,*
c) tetanička,
d) neutralna.

33. Ćelije krvi koje poseduju aktivnu pokretljivost su:

a) eritrociti,
b) trombociti,
c) leukociti,*
d) eritrociti i leukociti.

34. Povećanje ukupnog broja leukocita u krvi naziva se:

a) leukopenija,
b) neutropenija,
c) leukocitoza,*
d) limfocitoza.

35. Najmanjom brzinom u čitavom sprovodnom sistemu srca impulsi se prenose kroz:
a) AV čvor,*
b) Hisov snop,
c) SA čvor,
d) Purkinjeove ćelije.

S t r a n a 5|9
36. Ukoliko dođe do oštećenja sprovodnog sistema (SA čvora) frekvenca rada srca se:
a) povećava,
b) smanjuje, *
c) na početku smanjuje a zatim povećava,
d) ne menja.

37. Minutni volumen srca predstavlja:

a) količinu krvi koja se iz srca ispumpava za jedan minut i normalno iznosi oko 3 litra,
b) količina krvi koju srce ispumpa pri jednoj kontrakciji i normalno iznosi oko 3 litra,
c) količinu krvi koja se iz srca ispumpava za jedan minut i normalno iznosi oko 5 litara,*
d) količina krvi koju srce ispumpa pri jednoj kontrakciji i normalno iznosi oko 5 litara.

38. Za vreme sistole krvni pritisak u odraslih osoba normalno iznosi:

a) 8-10,6 kPa,
b) 3,6-5,3 kPa,
c) 2,2-4,8 kPa,
d) 16-17,3 kPa.*

39. Krvni pritisak zavisi od:

a) rada srca,
b) stanja krvnih sudova,
c) količine krvi u cirkulaciji,
d) viskoznosti krvi,
e) svi navedeni odgovori su tačni.*

40. Autoregulacija cirkulacije zasniva se na tome da se:

a) snabdevanje pojedinih tkiva krvlju reguliše potrebama pojedinih tkiva za kiseonikom,*
b) snabdevanje pojedinih tkiva krvlju reguliše potrebama pojedinih tkiva za ugljen dioksidom,
c) snabdevanje pojedinih tkiva krvlju reguliše potrebama pojedinih tkiva za vodonikom,
d) snabdevanje pojedinih tkiva krvlju reguliše potrebama pojedinih tkiva za azotom.

41. Zapremina anatomski “mrtvog prostora” iznosi:

a) 500 ml,
b) 250 ml,
c) 150 ml,*
d) 1200 ml.

42. Pri svakoj mirnoj respiraciji u pluća se udahne i iz pluća izadhne oko:
a) 1100 ml vazduha,
b) 500 ml vazduha,*
c) 1200 ml vazduha,
d) 3000 ml vazduha.

S t r a n a 6|9
43. U statičke spirometrijske testove spadaju svi, OSIM:
a) Tidalov volumen,
b) inspiratorni rezervni volumen,
c) vitalni kapacitet,
d) minutni volumen plućne ventilacije.*

44. Vitamin B12 reapsorbuje se u:

a) želucu,
b) duodenumu,
c) ileumu,*
d) kolonu.

45. Stimulativno na lučenje pankreasnog soka deluje:

a) sekretin,
b) holecistokinin,
c) noradrenalin,
d) adrenalin,
e) sekretin i holecistokinin,*
f) noradrenalin i adrenalin.

46. Pokreti debelog creva su:

a) tonični i peristaltični,
b) segmentalni i peristaltični,
c) peristaltični i antiperistaltični,*
d) segmentalni i antiperistaltični.

47. Katabolički procesi predstavljaju :

a) procese sinteze ćelijskih komponenti,
b) razgradnja hranljivih materija,*
c) sintezu ugljenih hidrata, belančevina i masti,
d) proces zaustavljanja krvavljenja.

48. Koji od navedenih uslova treba ostvariti da bi se izmerio bazalni metabolizam su:
a) temperatura pri kojoj se vrši merenje treba da bude oko 20°C,
b) hrana se ne sme unositi najmanje 12 časova pre merenja,
c) psihičko i fizičko mirovanje najmanje jedan čas pre merenja,
d) svi odgovori su tačni.*

49. Bubrezi imaju značajnu ulogu u stvaranju:

a) kortizola i aldosterona,
b) eritropoetina i prostaglandina, *
c) insulina i glukagona
d) parathormona i kalcitonina.

S t r a n a 7|9
50. Glomerularni filtrat predstavlja tečnost koja se:
a) iz glomerularnih kapilara filtruje u Baumanovu kapsulu, *
b) iz peritubularnih kapilara filtruje u proksimalne tubule,
c) iz glomerularnih kapilara filtruje u proksimalne tubule,
d) iz peritubularnih kapilara filtruje u Baumanovu kapsulu.

51. Kada je u organizmu povećano stvaranje kiselih materija, bubrezi pojačano sekretuju:
a) H jone i stvaraju amonijak ne dozvoljavajući da dođe do acidoze,*
b) H jone i stvaraju bikarbonate ne dozvoljavajući da dođe do alkaloze,
c) H jone i stvaraju amonijak ne dozvoljavajući da dođe do alkaloze,
d) H jone i stvaraju bikarbonate ne dozvoljavajući da dođe do acidoze.

52. Endokrini sistem kontroliše:

a) brze delatnosti organizma koje su izazvane refleksno,
b) pretežno metaboličke procese organizma,*
c) kontrakciju mišića i rad unutrašnjih organa,
d) nijedan odgovor nije tačan.

53. Hormon ispoljava svoje fiziološko dejstvo:

a) vezujući se za specifični receptor ciljne (target) ćelije,*
b) delujući direktno na ciljni (target) organ,
c) delujući samo na organ u kome se stvara,
d) delujući na sva tkiva i organe u organizmu.

54. Hormoni srži nadbubrežne žlezde (kateholamini) na krvne sudove deluju:

a) vazodilatatorno i povećavaju krvni pritisak,
b) vazokonstriktorno i snižavaju krvni pritisak,
c) vazodilatatorno i snižavaju krvni pritisak,
d) vazokonstriktorno i povećavaju krvni pritisak.*

55. Nervni impuls se kroz nervno-mišićnu sinapsu sprovodi pomoću transmitera:

a) glutamata,
b) serotonina,
c) acetilholina,*
d) adrenalina.

56. Pri izvođenju refleksa zenice na akomodaciju:

a) obe očne jabučice divergiraju a zenice se šire,
b) obe očne jabučice konvergiraju a zenice se sužavaju,*
c) obe očne jabučice divergiraju a zenice se sužavaju,
d) obe očne jabučice konvergiraju a zenice se šire.

S t r a n a 8|9
57. Bezuslovni refleksi:
a) su urođeni i integrišu se u sinapse nižih delova centralnog nervnog sistema,*
b) se stiču tokom života i za njihovo formiranje je neophodna kora velikog mozga,
c) su urođeni i za njihovo formiranje je neophodna kora velikog mozga,
d) se stiču tokom života i integrišu se u sinapse nižih delova centralnog nervnog sistema.

58. Spavanje za vreme kog se sanja označava se kao:

a) REM spavanje i praćeno je brzim pokretima očnih jabučica,*
b) Ne-REM spavanje i praćeno je padom tonusa skeletne muskulature,
c) REM spavanje i praćeno usporenim radom srca i padom krvnog pritiska,
d) Ne-REM spavanje i praćeno je velikom električnom aktivnošću centralnog nervnog sistema.

59. Emetropija je:

a) poremećaj refrakcije kod koga se lik formira ispred mrežnjače,
b) normalno prelamanje svetlosti i lik se formira na mrežnjači,*
c) poremećaj refrakcije kod koga se lik formira iza mrežnjače,
d) nijedan odgovor nije tačan.

60. Receptori za slatko nalaze se:

a) na vrhu i bočnim stranama jezika,
b) na celoj površini jezika,
c) na vrhu jezika,*
d) na bazi jezika.

S t r a n a 9|9