Scribd Logo
Unggah

Selamat datang di Scribd!

  • A Dictionary of English Folklore

    Diunggah oleh

    Vesna Marjanovic
    38 tayangan20 halaman
    Rečnik engleskog folkora.

    Hak Cipta

    © © All Rights Reserved

    Format Tersedia

    PDF atau baca online dari Scribd

    Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

    Apakah konten ini tidak pantas?

    Laporkan Dokumen Ini
    Rečnik engleskog folkora.

    Hak Cipta:

    © All Rights Reserved
    Unduh sebagai PDF atau baca online dari Scribd
    Tandai sebagai konten tidak pantas
    38 tayangan20 halaman

    A Dictionary of English Folklore

    Diunggah oleh

    Vesna Marjanovic
    Rečnik engleskog folkora.

    Hak Cipta:

    © All Rights Reserved
    Unduh sebagai PDF atau baca online dari Scribd
    Tandai sebagai konten tidak pantas
    dari 20
    ‘tnolotke sves! PIMUNA DIMTALEXTIGKE DIKOTOMIJE U ANALIZI OMREDA Pograuna: TONOLORKE OKVIR Pojam ohreda razligito se interpretira u nauénoj literaturi, Stora se u svakon teorijston ili netodolo*kom radu u kome se raspravija o ohredima, elementarno odredjenje over nojma nameée kao imperativ. “ao Sto je poznato, elemen- tarno odredjenje neke nojave sasto}i se u nodvodjenju te po- Siri pojam iu jave pod najbl nstatovenju snevifisne razlike. Primenom ovog postunka mnocuée je “prepoznati” def: jendum, cdnosno uotiti u njenu i ono Sto je opite i ono to je posebno, specifiéno Pod ohredima se obiéno podrazumevajy odredjene forme relirijskos pona#anj2. Uobidajeno je, dakle, da se termin “obred” defini® pomoéu dva opét poima: 5 jecne strane ~ pojmon ‘ponatanie”, a s druge strane - pojmom "re ite UW navedeno} odredbi sadr%ani su i osnovni kriteri~ juni 2a “spec: aciju’ pojma obreda, odnosno krite: ijumi za utvrdjivanje njecove svojevrsnosti. Ukazivanjem na reli Liski karakter obreda, odvajano ih od ostalih oblika nonaSanja3 tretiranjem obr ja kao oblika ponafanja, odvajamo ih od os~ talin fenomena u oblasti religije. ostavijeni kriterijumi su, naravno, suvixe uop- tend, samim tin i nedovoljni. Defini8uéi obrede bilo poinom "ponasanje', bilo pojmon ‘relicija”, mi njihovo znatenj ne~ posredno uslovljavamo anatenjem tih op&tijin pojmova. “eopho~ 4 ro je stona preciznije o¢rediti ans enje onoz pojma koji bu- demo odabrali kao definiens. Inajuéi u vidu karakter nage saopStenja, pokugaéemo da defi religija. emo obrede pomoéu pojmova U savremenoj mark: Oj teo: i preovladjuje miSljenje da relisiju treba tretirati kao veoma Siroko i slo- Zeno, na specifiéan natin strukturirano podrutje cru’tvene prakse*. stoma se svako elementarno odredjenje ovog pojma mo- Ze prihvatiti samo uslovno, kao prvi korak u razv: janju nie- rove su’tinske, analititke definicije. U ton sm: 1u mo%emo un svojiti notetno, Senomenolo’ko odredjenje relisije, koje je formulisao Yuko Paviéevié, jedan od naSih vodeéih teoretixara u ovoj oblasti. Prema njegovom misljenju, reli: moze de: ja se potetno iseti kao “odnoSenje prema natprirodnom, onostranon". Radi se, dakle, o takvom podruéju dru%tvene prakse u kome se zajednica ili pojedinac, da bi premostili nepremostive teéko- 6e ili da bi objasnili neobjaanjiva pitanja, obraéaju zamis~ ljenim, natprirodnin silama?. Usvajanje navedenog odredjenja pojma religije o- mocuéava nam da preciznije odredimo znaéenje pojna obreda. U skladu sa ovin odredjenjen, obredi se mnogu definisati kao spe- cifiéni, normirani oblici vonaganja preko kojih jedna drustve- na zajednica te%i da regulise svoj zamiSljeni odnos prena “natprirodnon”, “onostranon" ili - éa upotrehimo adekvatniji Eliadeov izraz - prema “radikalno drugon™*. Pri tom je potreb- no naglasiti da se obrednin pona%anjem te%i neposrednom uti~ canju na natprirodne sile, za razliku od drugih (na primer e- tikin) formi religijskog ponatanja od kojih se takva teinja u pravilu posredno ispoljava®. Obredi (shvaéeni kao sastavni deo narodne religi- je) podrobno su i svestrano. prou%avani u na8oj etnoloriji. Ta proufavanja su bila posehno uspeéna na nodruéju formalne i ge- netske analize. “edjutim, metodi nautnog objainjenja obreda pokazali su i neke jasno uodljive nedostatke. Dovolino je u tom pogledu podsetiti se na hrojne primere paralelnon istra~ Zivanja obrednog ponaanja, kada dva ili vite autora - anali- zirajuéi isti obred ili grupu obreda - polaze od istih Sinje- nica, oslanjaju se na iste slitne argumente a dolaze do Sesto vazlititih, conekad do sasvim suprotnih zakliué se, recino, neki obred tretira uj noj verziji kao magijska vadnja a u drugoj kao Ertvovanje, da bi se isti obred u no} raspravi obfatn avao kao apotronejski postupak, u drugoj kao in | se sklapa ritualni saver sa “dobronamernim" de~ monima il bokanstvima, itd. “ade se istin netodom u reSavaniu neko pitanja dolazi do wazlisitih regultata, onda se nora postaviti pitanje adekvatnosti top metoda. Prena nafer rifljenju, navedene jed- nostranosti u ob eda dohrim delom proistitu Jasnjavanju ob odredjenih jedrostranosti formalno-elementarne logike, na ko~ joj se ta objainjenja zasnivaju. S2 stanovista marksistitke @, jednostranosti formalno-elementarne lorike mogu se prevaziéi dijalektiékim nadinom mixljenja, jednostranos no-lorigke analize ~ dijalektidkom analizon. Osnovnu tet

    Anda mungkin juga menyukai