You have downloaded a document from

The Central and Eastern European Online Library

The joined archive of hundreds of Central-, East- and South-East-European publishers,

research institutes, and various content providers

Source: Polja

Fields

Location: Serbia
Author(s): Zoran Paunović
Title: ENDI VORHOL I LU RID: ZAVODLJIVE DUBINE BARŠUNASTOG PODZEMLJA
ANDY WARHOL AND LOU REED: SEDUCTIVE DEPTHS OF VELVET UNDERGROUND
Issue: 438/2006
Citation Zoran Paunović. "ENDI VORHOL I LU RID: ZAVODLJIVE DUBINE BARŠUNASTOG
style: PODZEMLJA". Polja 438:83-87.

https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=556901
CEEOL copyright 2019

VORHOL

Zoran Paunovi}

ENDI VOR H O L I LU R I D : Z AV O D L J I V E
DUBINE B A R [ U N A S TO G P O D Z E M L J A
First we take Manhattan, then we take Berlin
Leonard Cohen

Druga decenija `ivota bila je presudna za razvoj tragi~no i nepotrebno rano upoko-
jene umetnosti, u redovima ostarelih poklonika upam}ene pod nazivom rokenrol. Poni-
kla u za~ecima potro{a~kog dru{tva ranih pedesetih godina dvadesetog veka, kao posle-
dica, pored ostalog, nove ekonomske mo}i i politi~ke osve{}enosti mladih generacija, u
visoko razvijenom potro{a~kom svetu ta }e umetnost u nekom neodre|enom trenutku
devedesetih godina do`iveti i svoj kraj, da bi nastavila da egzistira u nepristojno {arenom
i bu~nom zagrobnom `ivotu, li{ena gotovo svakog smisla izuzev komercijalnog. Sredinom
{ezdesetih, me|utim, njen pravi smisao tek je po~injao da se nazire, onaj smisao {to }e
je ubrzo pretvoriti u silu koja }e bezuspe{no, ali donkihotski velelepno, poku{ati da pro-
meni svet. Tada je, naime, rokenrol iza{ao iz kratkih pantalona u kojima su ga, vrte}i se
u za~aranom kvintnom krugu, predugo dr`ali kabaretski uniformisani prvoborci poput
Litl Ri~arda ili D`erija Li Luisa: muzika nije prestala da bude poziv na ples, ali je istovre-
meno postala i poziv na razmi{ljanje, a onda i bunt protiv svih nametnutih oblika mi{lje-
nja i tro{enja vremena. Grupa Velvet Underground nudila je upravo to: umesto politi~ki
korektnog eskapizma, putovanje u srce tame; umesto nedotupavnih ljubavnih fraza, gnev-
ne i bogohulne pesni~ke tirade Lua Rida; umesto bezazlene zabave, opasnu i subverzivnu
provokaciju.
Razloga za provokaciju u tada{njoj Americi bilo je u izobilju: hladni rat sa Sovjetskim
Savezom i vreli rat u Vijetnamu, antirasisti~ki pokret i iz njega proistekla ”gibanja” na uni-
verzitetima, ja~anje nove levice – sve to zajedno doprinelo je da omladina {ezdesetih
godina po~ne aktivno, katkad i veoma borbeno, da dovodi u pitanje liberalizam, gra|an-
ski moral, vladavinu razuma i druge `ivotodavne himere zapadne civilizacije. Relativno
lako ostvarena pobeda u Drugom svetskom ratu stvorila je u njihovim spolja i iznutra
kratko pod{i{anim o~evima uverenje da treba ostati uniformisan, pokoran, i spreman na
prihvatanje svog mesta i u mirnodopskoj komandnoj hijerarhiji; verovali su da }e time
sebi obezbediti uspeh i u svim predstoje}im, kako se tada i drugde govorilo, `ivotnim bit-
kama. Generacija ro|ena tokom ~etrdesetih godina, me|utim, tek je trebalo da dobije
svoj rat. Pre toga, morala je i da ga zapo~ne.
Kao i toliko puta ranije u istoriji ~ove~anstva, taj rat zapo~eo je u oblasti umetnosti.
[ezdesete su u ameri~koj kulturi od samog po~etka bile epoha otvaranja novih mogu}-
nosti, stvaranja nove svesti o umetnosti kao uzbudljivom eksperimentu, u kome i nije
po`eljno da ba{ svaki korak bude unapred precizno osmi{ljen. Spontanost i improviza-

83
CEEOL copyright 2019
CEEOL copyright 2019

cija kao osnovne odlike stvarala~kog ~ina bile su deo nasle|a modernisti~ke umetnosti s
po~etka veka; udru`ene s novim senzibilitetom prvih posleratnih generacija, te su odlike
ve} pedesetih godina otvorile prostor za novu umetnost, koja }e u narednoj deceniji
iznedriti i ~itavu jednu sasvim novu i samosvojnu kulturu. U temelje te kulture bila su
ugra|ena dela poput poeme Urlik Alena Ginzberga, ili romana Na putu D`eka Keruaka.
Iz takvih i sli~nih dela korifeji rok-kulture {ezdesetih sticali su svest o tematskoj i ekspre-
sivnoj {irini kojima }e ubrzo uspeti da prevazi|u onaj do tada nepremostivi jaz izme|u
umetnosti i svakodnevnog `ivota, i potom popularnu kulturu pretvore u mo}no oru`je n
subverzije. Zna~ajnu ulogu u tom procesu, slavno okon~anom veli~anstvenom implozi- m
jom energije na festivalu u Vudstoku avgusta 1969. godine, odigrala je grupa Velvet l
Underground, tvorevina Lua Rida i Endija Vorhola. k
Lu Rid je odrastao u Bruklinu, uz stroge i konzervativne roditelje, ~ije }e najcrnje slutnje c
i strahove veoma rano po~eti da pretvara u stvarnost. Bri`ni otac odveo ga je psihijatru
kada mu je bilo sedamnaest godina, da bi ga izle~io od homoseksualnih poriva i drama- z
ti~no kolebljivog raspolo`enja. Lekar je lucidno preporu~io elektro{ok-terapiju; ta }e te- s
rapija, osim mr`nje prema roditeljima, usaditi u Lua i visoku volta`u na koju }e narednih p
decenija trajno ostati priklju~en. k
Tokom godina studija na univerzitetu Sirakuza izdvajao se svojom sklono{}u prema
muzici i narkoticima. I jedno i drugo nesebi~no je delio sa svojim vr{njacima – ovo drugo,
istina, uz izvesnu materijalnu nadoknadu. Karijeru dilera droge – u to doba jo{ uvek pri-
li~no egzoti~nu profesiju – po okon~anju studija poku{ao je da zameni karijerom profe-
sionalnog muzi~ara: u leto 1964. godine dobio je posao kompozitora jeftinih pop-pesmi-
ca za jednu jo{ jeftiniju muzi~ko-producentsku ku}u. Da ga bestidno komercijalizovana
v
popularna kultura ne bi potpuno progutala, morao je makar da poku{a da on proguta nju
t
i pretvori je u deo novog, neuporedivo manje konformisti~kog umetni~kog koncepta,
o
koji se ve} tada prili~no jasno kristalisao u njegovoj svesti. To, me|utim, nije mogao da
D
ostvari sam. Na svom radnom mestu unajmljenog kompozitora upoznao je klasi~no obra-
l
zovanog muzi~ara, Vel{anina D`ona Kejla, sa kojim ga je zbli`ila ljubav prema muzici,
l
anarhiji i heroinu. Ve} u prvim danima zajedni~kog prosviravanja Ridovih kompozicija,
m
na stanici podzemne `eleznice naleteli su na gitaristu Sterlinga Morisona, Ridovog prija-
i
telja sa studija. Ovaj se opet setio da njihov zajedni~ki poznanik D`on Taker ima sestru
d
Morin, koja svira bubnjeve. I tako je, jedanaestog decembra 1965. godine, grupa Velvet
p
Underground u jednoj njujor{koj srednjoj {koli odr`ala svoj prvi koncert. Neobi~na je
n
bila ve} i sama postava u kojoj su nastupili – sa devojkom za bubnjevima i Kejlom koji
je svirao bas, klavijature i elektri~nu violinu, uz Morisona i Rida sa gitarama – ali je jo{
neobi~niji bio svetonazor koji su {irili sa pozornice, pona{anjem koje je bilo u punom
saglasju sa nimalo umiljatim stihovima i muzikom. U nostalgi~nom prise}anju njihovog
prvog menad`era Ala Aronovica, oni su bili ”narkomani, hoh{tapleri, lopu`e. Ve}ina
muzi~ara u to vreme negovala je nekakve uzvi{ene ideale, ali Velveti su bili te{ki seratori.
Oni su jednostavno bili lopu`e.” Verovatno mu je zbog te njihove lako uo~ljive nekonven-
cionalnosti (prilikom prvog susreta ukrali su mu kasetofon) delovalo sasvim prikladno da
v
im prvu dvonedeljnu tezgu organizuje u klubu pod nazivom Kafe Bizar. Me|u nedu`nim
s

84
CEEOL copyright 2019
CEEOL copyright 2019

turistima, koji su u klubu uz egzoti~na pi}a dobijali sa scene i neo~ekivanu porciju ho-
rora i sablazni, jedne ve~eri na{ao se i Endi Vorhol.
Ugled i novac ste~en tokom pedesetih godina, Vorhol je po~etkom {ezdesetih po`e-
leo da iskoristi za pionirsku misiju temeljnog redefinisanja odnosa izme|u popularne i
”visoke” umetnosti, odnosno ustoli~enja pop kulture kao, po njemu, jedine autenti~ne
umetnosti kraja dvadesetog veka. Stoga su ~lanovi grupe, naro~ito Lu Rid, vrlo brzo postali
inventar Vorholovog studija Factory, sme{tenog u velikom potkrovlju jedne ~etvorosprat-
nice u ^etrdeset sedmoj ulici na Menhetnu. Ako je Kafe Bizar bio bizaran, Fabrika je bila
mesto koje je pripadalo nekom drugom svetu. U ovom epicentru njujor{ke visoke popu-
larne kulture okupljali su se oni koji su i{~ekivali svojih petnaest minuta slave, kao i oni
koji su ih upravo tro{li, ali i mnogi koji su ih odavno potro{ili: foto-modeli i glumci, pesni-
ci i slikari, i svi ostali koji su sebe s razlogom ili bez razloga smatrali avangardom.
Velvet Underground jesu bili avangarda. Toga je morao biti svestan ~ak i Endi Vorhol,
za koga je rokenrol bio tek jedan od na~ina – nikako ne i najva`niji i najkreativniji – da
se bude druga~iji. Velveti su odista umeli da budu druga~iji i to je, a ne njihova muzika,
privuklo Vorhola. Ovi su opet zaklju~ili da bi im njegovo razvikano ime moglo biti od
koristi u gra|enju karijere art-rok grupe, i tako je Endi Vorhol postao zvani~ni menad`er
grupe Velvet Underground.
On to, me|utim, nije shvatio tek kao po~asnu funkciju, zaslu`enu time {to im je omo-
gu}io da kao `iva muzi~ka pratnja upotpunjuju projekcije njegovih andergraund filmova,
ve} je odlu~io da se aktivnije no {to je iko o~ekivao uklju~i u rad grupe. Najpre je za-
klju~io da odbojni Luov lik isturen u prvi plan ometa istinski medijski prodor grupe, pa
im je predlo`io da za peva~icu uzmu mladu Nemicu po imenu Niko. Misti~na i neodolji-
va, ona je ve} imala zapa`enu karijeru foto-modela i odre|ena iskustva s muzikom: na
tom planu, zna~ajniji od ~injenice da je u Engleskoj snimila jedan album bio je podatak
o njenom prisnom dru`enju sa zlehudim gitaristom Stounsa Brajanom D`onsom, i Bobom
Dilanom. Amfetamin je uzimala iz ~isto profesionalnih razloga – da bi sa~uvala vitku
liniju. Sve to nije nimalo impresioniralo Rida i Kejla, koji su se ogor~eno protivili Vorho-
lovoj zamisli o Niko kao peva~ici Velvet Undergrounda. Ipak, po{to i u oblasti beskompro-
misnog art-roka sve ima svoju cenu, kada im je uporni mecena ponudio nove instrumente
i prostor za ve`banje, uz ne{to malo dodatnih zadovoljstava za du{u i telo, slo`ili su se
da njegovu ljubimicu pripuste da u pojedinim numerama otpeva glavni vokal. Naravno,
podlo bi i neta~no bilo re}i da je Ridova odluka da napi{e nekoliko pesama za Niko (me|u
njima }e se na}i i neke od najlep{ih u opusu Velvet Undergrounda, poput Femme Fatale
ili I’ll Be Your Mirror) bila podstaknuta isklju~ivo koristoljubljem. Ta odluka bila je i odraz
istinske naklonosti i po{tovanja koje je gajio prema Vorholu.
Spona koja je povezivala Lua Rida i Endija Vorhola bila je ~vrsta i mnogostruka. U
vreme kada su se upoznali, dvadeset trogodi{nji Rid je u bogatom i slavnom trideset{esto-
godi{njaku video istinsku roditeljsku figuru kakva mu je oduvek nedostajala. Ovaj je opet
u Ridu video sopstvenu, znatno mla|u inkarnaciju, a s njom i mogu}nost da ostvari i ono
malo preostalih neostvarenih snova i ambicija. Povrh toga, i jedan i drugi su svoju intro-
vertnost i ranjivost skrivali iza dre~avih maski agresivnih ikonoboraca. Njihova umetni~ka
simbioza najzna~ajnije plodove dala je u dva ostvarenja: u za~udnom performansu pod

85
CEEOL copyright 2019
CEEOL copyright 2019

naslovom The Exploding Plastic Inevitable i na prvom, s punim pravom legendarnom i

istorijskom albumu grupe Velvet Underground.
Program The Exploding Plastic Inevitable bio je, dana{njim re~nikom re~eno, multime-
dijska prezentacija. U njemu je grupa imala zadatak da stvara muzi~ku podlogu sedam-
desetominutnom nemom crno-belom filmu pod naslovom Velvet andergraund i Niko:
Simfonija zvuka. Njihova sklonost improvizaciji dobila je u ovako osmi{ljenom nastupu
mogu}nost da se razmahne vi{e no ikad, i smelo ispita sopstvene granice. U tim nastupi-
ma, u kojima su sopstvenim likovima na pozornici darivali svaki put druga~iji `ivot, Vel-
veti su svojim raznolikim inkarnacijama umeli da iznenade i sami sebe: umeli su da budu
i ortodoksni ritam i bluz bend, i avangardni umetni~ki ansambl, i sasvim konvencionalna
pop-grupa, ali i sve to odjednom. ”Znali smo da se doga|a ne{to revolucionarno”, re}i
}e kasnije Endi Vorhol. ”To smo jednostavno ose}ali. Sve to ne bi delovalo tako ~udno-
vato i sve`e, da pri tom nije probijena i neka barijera.”
Zarad probijanja jo{ nekih barijera – nalagali su to neumoljivi zakoni {ou-biznisa –
trebalo je snimiti i prvi album. Grupa je imala dovoljno pesama, s tim {to su mnoge od
njih zbog svoje politi~ke nekorektnosti i moralne dubioznosti mogle predstavljati odli~an
nastavni materijal za obuku mladih cenzora. Zbog toga je Vorhol promu}urno odlu~io
da grupa najpre snimi album, pa da tek onda poku{a da ga proda nekom izdava~u. Tehni-
~ka ograni~enost u ovom slu~aju donela je neograni~enu stvarala~ku slobodu: album je
snimljen u jeftinom studiju, sa svega ~etiri mikrofona, ali je doneo pravu eksploziju stvara-
la~ke energije petoro sasvim osobenih i svojeglavih muzi~ara, prvi i poslednji put zdru`e-
nih u tako homogenom zajedni~kom ostvarenju. Pesme su, istina, na prvi pogled bile
izuzetno heterogene: od pankerski `estoke, seksualno ambivalentne I’m Waiting for my
Man, preko sasvim ezoteri~ne, pau~inaste I’ll Be Your Mirror, do Ridove bespo{tedne
autodestruktivno-autobiografske ispovesti pod naslovom Heroin, kojom je drsko i otvore-
no gurnuo prst u oko tada{njem kulturnom, i svakom drugom establi{mentu.
Umesto prsta, zapravo, gurnuo im je u oko bananu. @uta banana na beloj podlozi
– naravno, Vorholovo delo – postala je jedan od naj~uvenijih omota plo~a u istoriji vinil-
nog rokenrola (epoha kompakt diskova gotovo }e potpuno obezvrediti ovaj vid umetni-
~kog izraza). Taj omot, uz ~injenicu da je Vorhol bio potpisan i kao producent plo~e,
presudno je uticao na odluku ku}e Verve da otkupi i kona~no, u martu 1967. godine,
objavi prvi album Velvet Undergrounda. Prava, velika karijera grupe mogla je da po~ne.
Ili se to samo tako ~inilo. Jer, ulazak u ma{inu rok-industrije obele`io je po~etak kraja
Velvet Undergrounda. Odlazak na turneju po Kaliforniji bio je gre{ka. Ne samo da su
Velveti mrzeli zvuk Zapadne obale, ve} su i deca cve}a u San Francisku videla Velvet
Underground kao otelotvorenje urbanog zla, njujor{ke prljav{tine i mraka koji }e uni{titi
~ednu lepotu kalifornijskog roka. Kalifornija je `elela da nastavi da sanja, Velveti su nas-
tojali da je na bu~an i grub na~in probude. I tako, posle prvih neuspe{nih nastupa,
neizle~ivo je naru{ena hemija ne samo izme|u grupe i publike, ve} i unutar same grupe.
Po~ele su uobi~ajene rasprave oko podele honorara, raspodele glavnih i epizodnih uloga
u grupi, i sli~nih ne previ{e umetni~kih pitanja. U prole}e 1967. godine, Lu Rid je odlu-
~io da prekine saradnju sa Vorholom i Niko. Niko }e otpo~eti solo karijeru, Vorhol }e
tako|e oti}i svojim putem, na kome }e ga uskoro susti}i metak iz pi{tolja sumanute obo-

86
CEEOL copyright 2019
CEEOL copyright 2019

`avateljke. Pre`ive}e, ne samo on, ve} i njegov uticaj na Velvet Underground i ~itavu
rok-kulturu. Lu Rid na pozornici i danas isijava onaj isti makabri~ni dekadentni {arm iz
sredine {ezdesetih; dok u suton kora~a ulicama Menhetna i Bruklina, za njim se vu~e duga
senka Endija Vorhola. Li{ena onih stranica koje su zajedni~ki ispisali njih dvojica, istorija
rokenrola bila bi mo`da malo manje mra~na, ali svakako i mnogo manje uzbudljiva.

87
CEEOL copyright 2019