RASPUĆIN

VEČNA TAJNA
 Edicija
ADMIRAL
Knjiga 3

Naslov originala

Aron Simanovitsch
RASPUTIN AND THE JEWS

Copyright © 2013 ADMIRAL BOOKS, Beograd

 ARON SIMANOVIČ

RASPUĆIN
VEČNA TAJNA
iz pera njegovog sekretara
Grigorij Raspućin
 PREDGOVOR

Ko je bio Grigorij Jefimovič Raspućin, čovek koji bezmalo

jedan vek raspaljuje maštu čitalaca? Brojne knjige i nekoliko
filmova opisuju ga kao osobu natprirodnih moći, kao isceli-
telja i vidovnjaka, kao razvratnika, ljubitelja žena i pića, kao
prevaranta, pa čak i kao nemačkog špijuna zavrbovanog da
u Prvom svetskom ratu uticajem na cara Nikolaja II i, poseb-
no, caricu Aleksandru Fjodorovnu okrene Rusiju na stranu
Nemačke, a protiv saveznika. U svemu navedenom moglo bi
da ima istine, ali za to ne postoji nijedan dokaz, tako da Ra-
spućinov život i delovanje ostaju obavijeni velom tajne, zbog
čega sam knjizi dao naslov „GRIGORIJ RASPUĆIN − večna
tajna”. 
Tek kada mi je pre izvesnog vremena na čitanje data knjiga
objavljena davne 1930. u Parizu, pod naslovom „Raspućin –
od njegovog sekretara Arona Simanoviča“, taj čovek je prestao
za mene da bude sinonim za razbarušeno, zlo i raspusno. Sve
vreme tokom čitanja iščekivao sam njegova preterivanja i zlo-
hude radnje, a naišao na čoveka koji uživa u ciganskoj muzi-
ci, društvu lepih žena i dobrom vinu, ali koji je, pre svega,
osoba zdravog razuma i humanista. Međutim, glavni motiv
da se upustim u prevođenje teksta i priređivanje ove knjige
je opis burnih godina koje su prethodile najvećem događaju
u novijoj ruskoj (i svetskoj) istoriji – revolucija 1917, pad
monarhije i tragična sudbina poslednjeg ruskog cara Niko-
laja II i većine pripadnika kuće Romanovih. Autor, Aron

5
Simanovič, kao Raspućinov najbliži saradnik i prijatelj, kroz
svoj i Raspućinov životni put daje nam slike ruskog društva
tokom poslednjih godina carevine. Pominje prve ozbiljne
pokrete narodnih masa (1905.), opisuje mukotrpan život
na selu, sazrevanje radničke svesti po gradovima, korumpi-
ranost državne administracije, nehaj plemstva i samovlašće
carskog para. Simanovič ima svoju verziju ubistva Raspućina
i detaljno govori o stradanju cara, carice i njihovo petoro
dece, o proganjanju plemstva tokom i posle revolucije 1917,
kao i o ruskom građanskom ratu. Beleške Arona Simanoviča
završavaju se proglašenjem Sovjetskog Saveza 1922.
Beleške date na kraju knjige detaljnije opisuju pojedine
događaje i bave se biografijama ličnosti koje se u knjizi po-
minju površno ili u drugom kontekstu.

Branko Veledinović

6
 UVOD

Beležeći ova sećanja, imao sam nameru da se usredsredim

samo na zapažanja o zbivanjima kojima sam prisustvovao
tokom tog burnog perioda ruske istorije, što podrazumeva
približavanje svetskog rata, neobičan uspon do moći Gri-
gorija Raspućina, pad dinastije Romanova i prve nagoveštaje
građanskog rata. Ne želim ovim nikoga da razotkrijem, niti
bilo koga da kompromitujem. Pažljivo sam izbegavao svaku
tendencioznu interpretaciju i zabranio sebi da govorim o st-
varima o kojima nemam potpuno tačne podatke.
Moja pripovedanja o onome što se događalo na cars-
kom dvoru zasnovana su uglavnom na ličnom doživljaju i
na poverenju koje sam uživao kod Raspućina, čiji sam savet-
nik bio. A on je, sa svoje strane, bio upoznat sa svim tajnama
carskog para. Car i carica poveravali su mu se kao nekome
ko upravlja njihovom svešću. Zbog toga sam ubeđen da ova
pripovedanja odgovaraju istini. I samo iz tog razloga usudio
sam se da iznesem neke činjenice iz intimnog života carske
porodice koje su do sada bile nepoznate.
Moguće je da sam, tu i tamo, načinio sitne greške u ime-
nima i detaljima događaja. Nikada nisam pravio beleške, te
sam se u potpunosti oslonio na svoje pamćenje. Ali mislim da
moj odnos prema činjenicama u njihovoj suštini ne može biti
doveden u pitanje.
Što se mog ličnog delovanja tiče, nipošto nemam nameru
da ustvrdim kako je sve što sam radio bilo dobro i pravično.

7
Aron Simanovič

Ja sam jednostavno uvek nastojao da dostignem cilj koji mi se

činio dobrim i ispravnim.
Služio sam se sredstvima koja su mi bila nadohvat ruke i
koja su mi se činila najdelotvornijim. Pazio sam, pre svega,
da mi ne izmaknu mogućnosti koje mi je nudio povlašćen
položaj pored Raspućina; bio sam njegov savetnik i na mesto
sekretara svog miljenika postavio me je sam car.

8
 RASPUĆIN - večna tajna

KAKO SAM DOSPEO NA CARSKI DVOR

Neka mi prvo bude dozvoljeno da kažem nekoliko reči o

sebi:
Tokom više od deset godina, zauzimao sam u Sankt Pe-
terburgu1 položaj koji bi po svemu mogao da se nazove je-
dinstvenim te vrste. Prvi put u istoriji Rusije jedan običan
Jevrejin iz provincije primljen je na dvor i mogao je da utiče
na državne poslove. Vladajući krugovi tog vremena nisu
mi predstavljali ozbiljnu prepreku, uprkos svom dubokom
antisemitizmu. Iako sam Jevrejin, tražili su od mene savete
i zaštitu; pa ipak, najveći deo mojih aktivnosti sastojao se u
tome da pomažem svojim ugnjetenim istovernicima i da im
olakšam položaj.
Moji petrogradski uspesi uglavnom se pripisuju prijatelj-
stvu koje me je vezivalo za Raspućina. Prihvaćeno je kao iz-
vesno da je Raspućin bio taj koji mi je prokrčio put i uveo me
u carski dvor.
To nije tačno. Prijateljstvo s Raspućinom za mene je sva-
kako bilo dragoceno, ali istine radi, moram da kažem da su
moji odnosi s visokim društvom Sankt Peterburga uspostav-
ljeni pre Raspućinovog dolaska u taj grad. A evo kako.
Po zanimanju sam draguljar i boravište mi je bilo u Kijevu,
kada sam 1902. odlučio da preselim trgovinu u Sankt Peter-
burg. Život u provinciji nije mi se više dopadao, jer sam, kao
i drugi Jevreji, sve češće morao da trpim šikaniranja, zlostav-
ljanja, uvrede i poniženja. Iz toga sam, istina, izvukao kori-
san nauk u odnosima s policijom i državnim službenicima.
U provinciji sam uspostavio dobre odnose sa tom sredinom
i upoznao mnoge ugledne ličnosti, stekavši, pri tom, izvesnu
9
Aron Simanovič

lakoću i veštinu u ophođenju i, tu i tamo, korumpiranju. To

iskustvo pokazalo se dragocenim. U Sankt Peterburgu sam
često sretao osobe kojima sam ranije činio značajne usluge.
Većina njih bila mi je zahvalna i nudila mi da se oduži. Poje-
dinima od njih mogu da zahvalim što sam izbegao sigurnu
smrt i sačuvao život svojoj deci. Bilo je to 1905, kada se u
Kijevu dogodio pogrom2. Kada sam otišao u Sankt Peter-
burg, moja porodica je ostala u Kijevu, gde je i moja trgo-
vina nastavila s radom. Na prve znake uznemirenosti požurio
sam da im se pridružim. Zatekao sam radnje opljačkane.
Moj opunomoćenik i nekoliko rođaka su ubijeni. Moj život
i životi mojih najbližih dovedeni su u opasnost. Ali general
Mavrin, koji je upravljao pogromom, i Zišocki, prefekt ki-
jevske policije, uzeli su nas u zaštitu, tako da sam, zahvaljujući
njima, uspeo s porodicom da izbegnem u Berlin. Prilikom
odlaska, pred sinagogom smo videli tela Jevreja masakriranih
usred molitve. Taj užasan prizor ostavio je na mene neizbrisiv
utisak i po dolasku u Berlin trebalo mi je dosta vremena da se
priberem.
Tada sam čvrsto odlučio da se svim sredstvima borim za
zaštitu svog života i života svoje porodice, kao i za ostvariva-
nje naših prava. Odlučio sam, takođe, ako to bude potrebno,
da pomažem svojim istovernicima. Po povratku u Sankt Pe-
terburg i posle susreta s Raspućinom odlučio sam da vodim
bitku do kraja, uz njegovu pomoć, ali na sopstvenu odgovor-
nost, bez mešanja i pomoći svojih istovernika. Sada prvi put
javno objavljujem šta sam nameravao, a šta uspeo da postig-
nem i izjavljujem da preuzimam svu odgovornost i da sam
spreman na sve napade, čak i na najteže optužbe.
Moja žena potiče iz jevrejske porodice građevinskih pre-
duzimača, s veoma razgranatim poslovima. Više njenih ro-
đaka našlo je sebi mesto u Sankt Peterburgu, gde su kao umet-
nici bili pod pokroviteljstvom braće Vite. Kada sam iz Kijeva
prešao u Sankt Peterburg, čestitali su mi na uspostavljanju

10
 RASPUĆIN - večna tajna

prvih poslovnih veza. Drugi rođaci bili su vredni i ozbiljni

trgovci. Neki od njih povremeno su dobijali porudžbine i od
carskog dvora. Ali, vodili su skroman život i nisu zalazili u vi-
soke krugove.
Ja sam, naprotiv, bio sasvim drugačiji. Rado sam i redovno
zalazio u visoke krugove, mala pozorišta i kabaree, odlazio na
trke, gde sam sretao ljude iz različitih društvenih staleža.
Kao što svako zna, strast prema kocki je snaga koja čini
da se ljudi međusobno lako vezuju i zaboravljaju na razlike
u društvenom položaju ili nacionalnosti. Traganje za zado-
voljstvom dovodi svoje žrtve u težak položaj kada je reč
o izvoru sredstava potrebnih da se izađe na kraj s velikim
troškovima takvog života. Ja sam se u tom svetu brzo snašao
i za svoje poslove obilato koristio poznanstva koja sam u tim
krugovima stekao. Zahvaljujući talentu da lako uspostavljam
odnose i prijateljstva uprkos društvenim razlikama, veoma
brzo sam stupio u vezu s raznim ličnostima bliskim dvoru i
zainteresovao ih za svoje poslove. Tako sam i sam postajao
sve bliži dvoru i sve sam bolje upoznavao tamošnji život.
Moje poznavanje života i iskustvo trgovca, dobrodošli su mi
kada je došlo vreme da pomognem ljudima koji su bili veoma
cenjeni u mondenskim krugovima, ali koji se nisu najbolje
snalazili u poslovima kao što su kupovina ili prodaja kakvog
vrednog predmeta ili uzimanje zajma. Ovde treba naglasiti da
je visoko društvo u Sankt Peterburgu, u svemu što se odnosi-
lo na posao, pokazivalo visok nivo neznanja.
Prijateljstvo s dva brata, kneževima od Vitgenštajna, koji
su bili oficiri Garde cara Nikolaja, za mene je od neprocenji-
vog značaja. Preko njih sam upoznao kneginju Orbelijani,
dvorsku damu koja je imala veliki uticaj na caricu Aleksandru
i kavkaske kneževe Uču Dadijanija i Aleka Amilašvarija; onda
sam, malo-pomalo, upoznao sve oficire Garde. Potom sam
sklopio poznanstva sa svim caričinim dvorskim damama,
Anom Virubovom3, Milom Nikitinom, gospođom Fon Den

11
Aron Simanovič

i kneginjom Astaman-Galicinom. Imao sam slobodan pris-

tup u carsku palatu i upoznao gotovo sve na dvoru. Posebno
dragoceno bilo mi je poznanstvo sa carevim natkonobarom
Francuzom Poansoom, koga su veoma uvažavali svi na dvoru.
Nas dvojica, g. Poanso i ja, imali smo svoj šahovski klub, koji
je zapravo više bio mali politički kružok. S nama su bila i dva
kneza Vitgenštajn, koji su uvek bili kratki s parama. Tako sam
za neke svoje poslove uspeo da zainteresujem više uglednih
ličnosti sa dvora i iz neposrednog carevog okruženja.
Sudbina dva brata Vitgenštajn, koji su po ženskoj liniji
bili u srodstvu sa Hoencolernovima, bila je tragična. Jedan
je ubijen u dvoboju zbog neke polu-mondenke. Drugi, koji
se oženio po lepoti čuvenom Cigankom Lizom Malasku,
progutao je pileću kost i udavio se. Obojica su bili veoma ve-
zani za cara, koji ih je primao za svoj sto i rado s njima pro-
vodio vreme. Posle njihove smrti, u moj kružok došao je Uča
Dadijani, takođe veoma rado viđen na dvoru. On je bio stalni
gost salona kneginje Sofije Taršanove. Jedna od njenih kćeri
bila je udata za kneza Gelovanija kojeg sam, na njegov zahtev,
proglasio predsednikom mog šahovskog kluba.
Caričinim dvorskim damama prvi put sam predstavljen
kod kneginje Orbelijani, nekadašnje milosnice cara Niko-
laja II. U to vreme kneginja je već bila oduzeta. Uprkos
nekadašnjoj vezi sa carem, uživala je blagonaklonost carice
koja ju je često izvodila u šetnje kolima. Carica je i inače retko
pokazivala ljubomoru, iako je za to imala ozbiljnih razloga.
Kod kneginje Orbelijani predstavljen sam dvorskim da-
mama pre svega kao draguljar, prodavac i dobar poznavalac
dijamanata. Ubrzo, više nisu mogle bez mene (džepovi su mi
uvek bili puni nakita). Tako sam uspeo da steknem naklonost
i poverenje osoba na visokim položajima i da budem uveden
u mnoge tajne života na dvoru. Stajao sam na čvrstom tlu i
stekao sigurnost i poverenje u sebe, posebno kada sam shva-
tio sa koliko ljudi na dvoru održavam kontakte. Moji zahtevi i

12
 RASPUĆIN - večna tajna

želje postali su predmet razmatranja vladinih krugova. Mnogi

su se trudili da prema meni pokažu ljubaznost i rado su mi
izlazili u susret. Sa svoje strane, nastojao sam da im uvek bu-
dem od koristi.
Takođe, zahvaljujući kneginji Orbelijani, pozvan sam i u
audijenciju kod carice. Jednog dana poželela je da čuje moje
mišljenje o nekom nakitu, a to je već bila moja igra. Primila
me je kod kneginje bez posebne etikecije. Više puta posle toga
dobijao sam od nje narudžbine i sve ih izvršavao marljivo i
savesno. Carica je bila zadovoljna i poklonila mi je povere-
nje. Znajući za njenu štedljivost, cene nakita, koji je od mene
kupovala, držao sam veoma nisko. Kada bi nešto odabrala,
carica bi obično pitala dvorskog draguljara g. Faberžea koliko
to po njegovoj proceni vredi i da li je cena razumna. A kada
bi se ovaj začudio niskoj ceni, ona bi se veoma oraspoložila.
Naravno, meni je od svega bila najvažnija caričina naklonost.
Kupovala je često, ali je plaćala u ratama. Takve uslove rado
sam prihvatio, što je kod nje izazvalo iskreno zadovoljstvo. A
kako su i osobe iz njenog najbližeg okruženja takođe želele
nakit po povoljnoj ceni, i tu sam stekao naklonost. Rezultat
svega bio je da su se svi oni jednostavno utrkivali u izrazima
zahvalnosti.

13
 BELEŠKA O AUTORU

Aron Simanovič je rođen 1872. u Vilni, Poljska, u porodici

ruskih Jevreja. Karijeru draguljara počeo je u Kijevu gde
je imao nekoliko prodavnica. U krugove visokog plem-
stva uveo ga je Raspućin, tako da je postao glavni dvorski
snabdevač nakitom, što mu je donosilo velike prihode. S
obzirom da je Jevrejin, deo zarade nesebično je trošio na
pomoć Jevrejima u nevolji, o čemu s ponosom govori u svo-
jim beleškama. Kada je Rusija 1922. pošla putem socijali-
zma, Aron Simanovič odlazi u Ameriku, a ubrzo potom u
Francusku, gde dočekuje Drugi svetski rat. Uspešno se, kao
Jevrejin, krio u Parizu, da bi ga na kraju ipak otkrili i deporo-
vali u logor Aušvic-Birkenau, gde je, 1944. godine, i stradao.

269
 ARON SIMANOVIČ

RASPUĆIN
VEČNA TAJNA
iz pera njegovog sekretara

PRVO IZDANJE, 2013.

ISBN: 978-86-88617-34-5

Izdavač:
ADMIRAL BOOKS
Beograd, Nikole Spasića 3
www.admiral-books.rs

Za izdavača:
Zoran Rapajić

Urednik:
Dragana Danković

Preveo i priredio:
Branko Veledinović

Lektura:
Mirjana Vasiljević
Desimir Đorđević

Štampa:
ADMIRAL BOOKS

Tiraž:
500 primeraka