Anda di halaman 1dari 2

Светозар Петровић

Академик Светозар Петровић рођен је 28. јуна 1931. у Карловцу, и тамо је, до
1949, завршио основну школу и гимназију. На Филозофском факултету у
Загребу дипломирао је 1956. У међувремену је две школске године (1954-1956)
студирао на Алахабадском универзитету у Индији. Докторску дисертацију
Проблем сонета у старијој хрватској књижевности одбранио је 1966. на
Филозофском факултету у Загребу.

На одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у Загребу био


је најпре асистент па доцент (1959-1970), на Катедри за југословенске
књижевности односно на одговарајућем Институту Филозофског факултета у
Новом Саду био је ванредни па редовни професор (1970-1977), а од 1977. је
редовни професор за општу књижевност и теорију књижевности на истоименом
одсеку Филолошког факултета у Београду. Држао је постдипломске курсеве на
филозофским факултетима у Загребу, Новом Саду и Сарајеву, а од 1971.
предаје курс о методологији науке о књижевности на постдипломским
студијама Филолошког факултета у Београду. Од 1965. и 1981. предавао је по
један или два триместра, или читаву школску годину, као професор-гост, на
постдипломским студијама Чикашког универзитета у САД. Више појединачних
предавања одржао је на различитим универзитетима, научним скуповима и
јавним трибинама у земљи и иностранству.

За дописног члана ВАНУ изабран је 24. новембра 1981, а за редовног 3.


децембра 1987. године. За редовног члана САНУ примљен је 29. маја 1991.
године.

Главне области рада професора Петровића су: теорија књижевности (напосе


методологија проучавања књижевности и теорија стиха), историја старије
српске и хрватске књижевности (и теоријска питања историје књижевности),
књижевности Истока (првенствено индијске, и првенствено са становишта
теоријски оријентисане упоредне књижевности). Преводио је са хиндуа
(Савремена индијска проза, 1957). Био међу оснивачима прве југословенске
катедре за индологију (1964).

Био је члан одбора и комисија различитих стручних и професионалних


организација, као и члан редакције стручних часописа и других периодичких
публикација. Члан је уредништва односно један од уредника часописа
Умјетност ријечи од 1962. Члан је Друштва књижевника Хрватске од 1961, а по
позиву је биран за члана Удружења књижевника Србије 1985. и Друштва
књижевника Војводине 1987. Члан је Извршног одбора Вукове задужбине, од
њеног оснивања. Члан је Савета Летописа Матице српске и Управног одбора
Матице српске; од јесени 1989. главни и одговорни уредник ИРО Матице
српске. У ВАНУ је координатор радне групе за Colloquia litteraria.

Добио је Награду града Загреба (за књигу Критика и дјело, 1963), Назорову
награду (за књигу Природа критике, 1972), Награду "Ђорђе Јовановић" и
Награду СИЗ-а културе Војводине (за књигу Облик и смисао, 1986).

Преминуо је у Новом Саду 23. октобра 2005. године.

2/2