Андре Жид

ПАСТОРАЛНА СИМФОНИЈА

Са француског превео
МЛАДЕН ЛЕСКОВАЦ

МаИ
Иешо
Панчево 2003
 10. февруири 189..
Снег, који 'гри дана не прег!'аје да веје, чамео је све путеве. Ми-
сам могао оти1ш у Р... где, по двапуг месенно, опслужујем већ пег-
наест година. Југрос се окуиило само њих 'Јридесеторо иарохија-
па у капеЈЈИ у Ј1а Брсвину.
Корисшћу сс доколицом коју ми пружа ова припудна уеамЈве-
пост, да се враЈИм у ирошлос !' и иелричам како јс дошло до тста
да се иолабаинм Герарудом.
Мамера мн јс да овде опишем спс што сс одпосп на обрагЈоваље
и ратвитак ове побожнс душе коју сам, чннн ми ее, ивсукао гтз
мрака искЈвучнво милошге н л»убави радп. 11ека је благословен
1'оепод нпо ни је новерио тај задагак.

Када сам се једпом - има томс д.вс годиие н шсеЈ' месеци - вра-
тио ич Шо-де-Фона, дође нска неповната ми девојчпца да ме еме-
сга поведе па седам киломстара одавде, некој снромапшој стар.и-
пи ла умору. Кспј мн ппјс био исирешуг; иосаднх дсте у тсола.
узевшм прстходпо са собом феп.ер, јер писам всровао да ћу се мо-
ћи вратито пре мрака.
Мислис сам да околииу села познајем изврсно; међутим, када
смо прошли содрески мајур, дете ме поведе пречицом којом се до-
тле нисам заттутио никада. Па ипак, два километра одатле, удесно,
препознао сам тајанствено језерце где сам се, као млад човек, то-
циљао који пут. За ових петнаест година нисам га више виђао, ио-

9
Лпдре Жид

што у оном крају нисам имао никаквих пастирских дужности; не

бих чак могао рећи ни где се оно налази, и престао сам на љ ми-
слити тако да, када сам га у ружичастој и позлаћеној чаролији ве-
чери у магновењу препознао, учинило ми се као да сам га раније
видео само у сну.
Пут је ишао уз неки поток (који се брзо губио), па се пробијао
ивицом шуме, најзад дуж неког тресетишта. Очевидно, овамо ни-
сам долазио никада.
Сунце је зашло и ми смо већ поодавно ишли кроз сумрак, када
најзад мој млади водич прстом упре ирема колибици на коси нс-
ког брежуљка; колибица би изгледала ненастаљена да се из ње ни-
је вио танушап трачак дима, час плавичаст у сумраку, час зарудео
на златастом небу. Везах коља за оближњу јабуку, затим уђох за
девојчицом у мрачну одају у којој је старица већ издахнула.
Озбшвпост пејзажа, тиишна и свечаноет трепутка обузели су ме
свег. Нска јопЈ млада жена клечала је крај постеље. Дсвојче, које
сам држао за унуку иокојпичииу а којаје међутим била само љеиа
служавка, заиали димлшву лојанпцу, затим непомичпо застаде че-
ж) могу мртваца. За време дугога пуга нокушавао сам да се упустим
с и,ом у разговор, алп нисам могао из ље извући ни четири речи.
Жепа која је клечала диже се. Ни то нијс била нека рођака, као
што сам у почстку претиоставл.ао, псго само сусетка, пријатељи-
ца, коју је служавка позвала када је видела да јој је гослодарица
запемогла, п којл се шжудила да бдн над мртвацем. Старица је,
речс мп, издахнула без мука. Зајсднпчки утврдисмо појединости
сахране и погрсбног обрсда. Као већ често до сада, у овом забаче-
пом крају, о свему сам морао одлучити сам. Признајем, било ми је
мало неугодно да ову кућу, ма како наизглед сиромашну, оставим
на бризн једино ове сусетке и ове служавке-детета. Међутим, ни-
је изгледало нимало вероватно да би се у неком углу овога бедно-
га кућерка налазило какво скривено благо... А шта сам ту и могао?
Ипак сам запитао да ли је старица оставила иза себе иаследгшка.
Сусетка тада узе лојаницу, наднесе је над угао собичка, и ја не-
 Пасторална симфонија

јасно разазнах неко створење згрчено крај огњишта. као заснало;

бујна коса јој је скоро у потпуности застирала лице.
- Ову слепу девојку; нећакињу, како каже служавка; то је, из-
гледа, читава породица. Требало би је сместити у снротиште; ина-
че, не знам шта ће бити од ње.
Вређало ме је да слушам како се о њеној судбини одлучује пред
њом, на овакав начин; бојао сам се да би је ове грубе речи могле
ражалостити.
- Не будите је, рекох тихо, да бих сусетку некако упозорио да
и сама говори бар мање гласно.
- Ох, не верујем да спава; него, она је идиоткиња; не уме да го-
вори нити разуме ишта од онога што јој се каже. Од јутрос, откако
сам овде, она се такорећи није ни помакла. Испрва сам мислила да
је глува; служавка сматра да није, него јој једноставно старица, са-
ма глува, никада није рекла ни једну једину реч, ни њој нити ико-
ме, и тако већ одавно она отвара уста само да једе и пије.
- Колико има година?
- Петнаест, чини ми се; уосталом, ни ја о њој не знам више не-
го ви...
Није ми одмах пало на памет да се баш ја побринем за ову на-
пуштену јадницу; али, пошто сам се помолио Богу - или, тачније,
клечећи и сам за време молитве између сусетке и мапе служавке,
које су обе клечале чело постеље - изненада ми сину да је то Бог
стављао на мој пут врсту обавезе, и да би било подло избегавати
је. Када се дигох, одлучио сам да дете поведем са собом још исто
вече, иако се још нисам јасно запитао ни шта ћу урадити с њом
доцније, ни коме ћу је поверити. Остао сам још неколико трену-
така посматрајући заспало лице старице, чија зборана и упала
уста као да су била скупљена врпцом на кеси каквог тврдице, да
из њих ништа не испадне. Затим, обрнувши се према слепици, са-
општих сусетки своју намеру.
- И биће боље да не буде овде сутра када буду понели мртва-
ца, одговори ова. И то је било све.

п
Андре Жид

Многа дела би се обавила лако да није нестварних приговора

које су људи кашто склони да измишљају. Још од детињства, ко-
лико пута смо били спречени да учинимо ово или оно што смо
хтели учинити, а само стога што смо слушали како око нас пона-
вљају: Неће то моћи ...
Слепица се дала водити као да је мртво тело без воље. Црте ње-
ног лица беху правилне, прилично лепе, али потпуно неизразите.
Понео сам један покривач са сламњаче на којој је она обично ле-
жала, у једном углу собе, испод дрвених степеница које су води-
ле на таван.
Сусетка се показала љубазна, па ми је помогла да слепицу
брижљиво увијемо, јер врло ведра ноћ беше свежа; а пошто запа-
лих фењер на колима, пођох кући, водећи са собом и ову уза ме
шћућурену гужву меса без душе, о чијем сам постојању знао једи-
но по њеној нејасној топлини. Читавим путем, мислио сам: спава
ли она? И каквим мрачним сном... И чиме се бдење разликује ов-
де од сна? Власница овога недокучивог тела, душа једна, без ика-
кве сумње чека да је. зазидану, такне зрачак твоје милости, Госпо-
де! Допустићеш, можда, да моја љубав одагна од ње ужас ноћи?...

Исувише волим истину да бих могао прећутати непријатан

пријем који сам морао поднети при повратку кући. Моја жена је
врт врлина; ни у тешким тренуцима које смо кашто заједно
преживљавали ни за часак нисам посумњао у племенитост њено-
га срца; али њено урођено милосрђе не воли изненађења. То је
створење од реда, које нити воли да се пребаци преко граница ду-
жности, нити да заостаје испод њих. Чак н њено милосрђе је од-
мерено, као да је љубав неко иснрпљиво благо. То је једина спор-
на тачка међу нама...
Када ме је угледала да се те вечери враћам са малом, њена пр-
ва мисао јој се измакла у узвику:
- Чиме ли се све ти нећеш натоварити!
Као увек када треба да дође до каквог објашњења међу нама.

12
 Пасторална симфонија

почео сам тиме што сам послао напоље децу која су стајала онде
забленута, пуна питања и изненађења. Ах! како је овај пријем био
друкчији него што сам желео. Једино је моја драга мала Шарлота
почела скакати од радости и пљескати рукама када је схватила да
је из кола изашло нешто ново и живо. Али остали, које је мајка већ
укалупила, брзо су је расхладили и довели у ред. Наста тренутак
велике збуњености. А како ни моја жена ни деца још нису знали
да имају посла са слепицом, нису могли разумети крајњу пажњу
којом сам је водио. И сам сам био сасвим збуњен необичним
јечањем јадне девојке чим бих јој пустио руку, коју сам држао у
својој за време читавога путовања. Њени крици нису имали ниче-
га људског; личили су пре на жалостиво скичање малога пса. Пр-
ви пут у животу истргнута из ускога круга уобичајених утисака
који су сачињавали читав њен свет, колена су јој поклецивала; а
када јој ближе примакох столицу, она се скљока на земљу, као чо-
век невичан друкчијем седењу; тада је доведох до огњишта, а она
се полако смири чим се могла шћућурити у положају у коме сам
је први пут видео крај старичиног огњишта, сада ослоњена о зид
камина. Већ и у колима, она је склизла са седишта и цео пут је
превалила скупљена крај мојих ногу. Моја жена ми је међутим по-
могла: увек је најбоља онда када је најприроднија; али њен разум
непрекидно, и често с успехом, води борбу против њенога срца.
- Шта намераваш да радиш с тим ту? - настави, пошто се мала
сместила.
Чувши ову презриву равнодушност, уздрхтах у души и с муком
савладах покрет негодовања. Међутим, још сав обузет својим ду-
гим и тихим премишљањима, уздржах се и, окренувши се према
свима њима који су поново стајали ту у кругу, ставивши руку на
чело слепичино:
- Довео сам кући изгубљену овцу, рекох што сам свечаније мо-
гао.
Међутим Амелија не допушта да би у учењу Јеванђеља могло
бити ичег неразумног или надразумног. Приметих како се спрема

13
Андре Жид

да ми противречи, па тада дадох знак Жаку и Сари који, навикли

на наше ситне брачне размирице, а уосталом и по својој природи
мало радознали (чак, по мени, исувшие мало), изведоше двоје ма-
лих. А онда, како је моја жена још увек била зачуђена, а прису-
ством незваног госта, учинило ми се, мало и огорчена:
- Можеш слободно говорити пред њом, додао сам; јадница не
разуме ништа.
А Амелија тада стаде доказивати да она очевидно нема шта да
ми каже - што је уобичајени увод у бескрајна објашњавања - да
она треба само да се, као увек, покори свему ономе неумесном,
обичајима и здравом разуму противном што сам само ја био спо-
собан измислити. Већ сам написао како још ништа нисам одлучио
шта да урадим с овим дететом. Једва ако сам, но веома неодређе-
но, помислио о могућности да је сместим у наш дом, и безмало
бих могао рећи да је Амелија била прва која ме је навела на ту ми-
сао, упитавши ме да ли не мислим „да нас је у кући таман доста“.
Затим изјави да ја непрестано идем напред не узнемирујући се ни-
мало због противљења оних који ме следе, да, што се ње тиче, она
сматра да је петоро деце сасвим довољно, да је од рођења Клодо-
ва (а који се, тачно у томе тренутку, као да је чуо своје име, стаде
дерати у колевци) њој „свега доста“, и да више већ не може.
На прве њене борбене изливе покуљаше ми из срца на уста не-
ке Христове речи, али се обуздах, јер ми је одувек изгледало не-
пристојио да своје поступке заклањам угледом Свегог гшсма.
Али, када се она стала позивати на своју замореност, ја се пости-
дех, јер признајем да се десило више него једанпут да су се све
неиромишљене последице моје ревности сручивале на моју жену.
Међутим, баш ове оптужбе су ме подсетиле на мој први задатак;
благо сам замолио Амелију да сама расуди не би ли и она посту-
пила у мом положају слично, и да ли би могла напустити у крај-
њој његовој невољи створење које очевидно није имало на кога да
се ослони; додадох да се нимало не обмањујем у погледу нових
мука којима брига око ове немоћне гошће појачава њену главобо-

14
 Пасторална симфонија

љу у домаћинству, и да бих волео када бих је у овоме могао пот-

помоћи чешће. Најзад је умирих како сам најбоље умео, молећи је
једино да се не љути на невину јадницу, која то ни по чем није за-
служила. Затим је упозорих да је Сара већ у добу када ће јој моћи
помагати више, а о Жаку се не мора бринути стално. Укратко, Бог
ми је ставио у уста речи погодне да јој помогну да прихвати све
оно што би, уверан сам, она и сама радо примила да је имала вре-
мена на размишљање, и да ја нисам на овај начин, изненађењем,
покушао приволети је на одлуку.
Поверовао сам да сам скоро победио, и моја драга Амелија са
љубављу приђе Гертруди; али њена срџба изненада букну свом
жестином: дигавши лампу да мало осмотри дете, примети како је
оно неизрециво запуштено.
- Та она је сва загађена, узвикну; очеткај се сместа. Не, не ов-
де. Очисти се напољу. Ох! Боже мој! И деца ће се напунити. Ни-
чега на свету не бојим се колико вашију.
Одиста, по јадном детету су гамизале ваши; и сам сам се с му-
ком бранио од гађења, помишљајући како сам је у колима тако ду-
го држао припијену уза се.
Када сам се два минута доцније вратио, отресавши одело како
сам најбоље умео, затекао сам своју жену скљокану у наслоњачи,
с главом у шакама, у наступу грчевитог плача.
- Нисам намеравао да твоју постојаност стављам на такво
искушење, рекох јој нежно. Но свеједно, сада је већ касно, а и не
види се довољно. Остаћу будан да одржавам ватру, мапа ће иначе
спавати крај ње. Сутра ћемо је ошишати и честито окупати. Поза-
бавићеш се њоме тек кад је не будеш гледала са гађењем.
Па је замолих да о томе не говори пред децом.
Било је време вечери. Моја штићеница, коју је наша стара Ро-
залија, служећи нас, загледала непријатељски, халапљиво је по-
кусала тањир чорбе који сам јој пружио. Обед је протекао у
ћутању. Тако ми се хтело да попричам о овом доживљају, да по-
разговарам с децом, да их узбудим схватањем и осећањем изван-

15
Андре Жид

редности онако потпуне немаштине, да пробудим у њима самн-

лост и наклоност према оној коју смо на позив самог Господа
примили као своју; али, бојао сам се да ћу поново пробудити срџ-
бу Амелијину. Изгледало је као да је неко издао наређење да пре-
ко те ствари пређемо ћутке и цео догађај заборавимо. иако је би-
ло очевидно да ннко од нас није могао мислити ни на шта друго.
Био сам дубоко потресен када, читав сат пошто су сни билк по-
легали и поопо ме је Амелија оставила самог у соби, угледах мо-
ју малу Шаролоту где отвара врата, прилазк ми полако у епаваћк-
пи и босонога. па ми се баци у загрљај и снажно ме стишће шапу-
ћући:
- Нисам ти ни пожелела лаку ноћ.
А оида, сасвгш тихо, упирући врхом свога сићушног кажипр-
ста на слепицу која је блажено спавала а коју је г:з радозналостп
пре спавагва хтела још једном да види:
- А зашто њу нисам пољубкла?
- Пољубићеш је сутра. За сада, оставимо је. Спава, рекох от-
пратившп је до врата.
Затим поново седох, и радио сам до зоре, читајућн и припрема-
јући своју иаредну проповед.
Очевидно - премишљао сам у себи (еећам се тогај •- Шарлота
данас показује внше љубави него њеи брат п сестра, старпји од
ње; али, у тнм годинама, нијс ли ми се свако од њих чинило такво:
чак п мо| одрасли Жак, данас тако далек, уздржан... 4овек 5и ре-
као да су псжгш, а ого: се то само умиљавају и улагују.

27. фебруара
Снег је ноћас поново обилно навејао. Деца су усхпћена јер ће~
мо ускоро. веле, морати излазити из куће кроз прозоре. Чињеннца
је да су врата јутрос затрпана снегом. а напоље се може изаћи са-
мо кроз перионицу. Јуче сам се уверио да у селу има довољно на-
мирница, јер ћемо неко време без сумње бити одвојени од остало-
га света. Ово није прва зима да нас снег тако одседа. алп се не се-

16
 Пасторалиа симфонија

ћам да сам га икада видео овако непроходног. Користим се дакле

том приликом да наставим јуче започету причу.
Рекао сам да се нисам много питао какав ће положај заузети у
кући болесница када сам је повео. Знао сам слабу отпорност сво-
је жене; знао сам чиме смо могли располагати и колико су огра-
ничени наши извори. Радио сам као што радим увек, дакле коли-
ко по природној наклоности толико и по својим начелима, не во-
дећи нимало рачуна о издацима којима ме је могла изложити ова-
ква моја ревност (што ми је одувек изгледало противно учењу
Јеванђеља). Али сасвим је различита ствар поуздати се у Бога не-
го се ослонити на другога. Брзо сам увидео да сам на Амелијина
плећа пребацио тежак терет, тако тежак да сам њиме у почетку
био сасвим збуњен.
Помогао сам јој колико сам умео да малој одсече косу, што је
она, видео сам јасно, радила већ са гађењем. Али када ју је требало
опрати и довести у ред, морао сам то препустити својој жени; и
увидео сам да сам се најтежих и најнепријатнијих брига ослободио.
Сутрадан ујутру, Амелија није узнегодовала ни једном једином
речју. Изгледа да је преконоћ премишљала и примила на себе свој
удео у овој новој дужности; чак, као да је у њој налазила неко за-
довољство, и видех је како се осмејкује када је Гертруду обукла.
Кратко ошишану главу коју сам намазао помадом покривала је бе-
ла капа; нешто изношеног Сариног одела и чистог рубља замени-
ло је прљаве рите које је Амелија бацила у ватру. Име Гертруда
изабрала је Шарлота, а сви смо га одмах прихватили, пошто ни-
смо знали право име сирочета које га ни само није знало, а ја ни-
сам умео где да га сазнам. Мора да је била нешто млађа од Саре,
јер хаљине које је ова скинула годину дана раније њој су биле та-
ман као што треба.
Морам овде признати своје дубоко разочарање у које су ме ба-
цили ови први дани. Ја сам, наиме, Гертрудино васпитање зами-
слио као читав роман, а стварност ме је приморала да знатно по-
пустим у свему томе. Равнодушан, туп, или, тачније, потпуно не-

17
Андре Жид

изразит изглед њенога лица до сржи су следили сва моја доброна-

мерна настојања. Преко читавога дана оиа је остајала крај ватре, у
одбрамбеном положају, а чим би чула наше гласове, нарочито
чим би јој се неко од нас приближио, црте њенога лица као да би
одједном отврдле; постајале би изразитије само да покажу непри-
јатељство; чим бисмо учинили и најмањи напор да привучемо ње-
ну пажњу, она бн почињала јечати и скичатп као да је животи-
ња.Ово дурење је престајало тек са приближаваљем обеда који сам
јој редовно доносио ја, а на који би се наклопила са живинеком
халапљивошћу, и за гледање мучном. И баш као што се на љубав
одговара љубављу, тако сам и ја осетко да ме пред јогунастим
повлачењем у себе овога створења обузима осећање мржње. Јесте,
одиста, признајем да сам првих десетак дана безмало већ очајавао
и бпо скоро спреман да дигнем руке од ње до те мере, да сам зажа-
лио своју прзобитну ревност, и више бих волео да је уопште кисам
ни доводио. А десила се још и та занимљквост да се Амслија, по-
мало свесна своје победе крај оваквих мојих осећања која нисам
умео пред њом добро прикрити, изгледа утолико издашнпје к ср-
дачније бринула о њој уколшсо је внше осећала да ми Је Гертруда
на терету и да ми је мучно чак и њено ирисуство мс.-ђу нама.
Тако је то било када ме је посетио мој пријатељ доктор Мартен
из Вал Травера, свративши нам приликом оокласка својих боле-
сника. Веома привучен оним што сам му рекао о стању I ертрудп-
ном, у почстку је бпо силио изненађен што је сстала у оноликој
мерп неразвијсна, јер на крају крајева била је само слепа: објаских
му међутпм д аје њеној заосталости допринела и глувоћа стариие,
која је дотле једина водила бригу о њој к с њоме никада није раз-
говарала, тако да је јадно дете остало у стању потпуне насуште-
ности. Он ме уверн да у томе случају немам разлога за очајавање;
само, нисам добро почео.
- Хтео би да почнеш са зидањем, рече ми, пре него што обез-
бедиш поуздан темељ. Помисли да је у овој души све збркано, да
у ње ни основне црте нису утврђене. За почетак, у њој би требало

18
 Пасторална симфонија

спојити као у један свежањ неколико основних осећаја чула пипа-

ња и укуса, и за сваки од њих, као неку ознаку, везати по један
звук, по једну реч коју ћеш пред њом понављати све дотле док
најзад не успеш да их понови и она.
Нарочито немој настојати да идеш сувише брзо; бави се њоме
у одређене сате, а никада сувише дуго...
Уосталом, у овој методи - додаде он, пошто ми ју је подробно
изложио - нема ничег чаробњачког. Нисам је ја измислио, а дру-
ги су је већ применили. Зар се не сећаш? Када смо били у разреду
филозофије1, наши професори су нам још тада сиомињали случај
сличан овоме, у вези са Кондијаком и његовим живим кипом...
Сем ако - исправи се одмах - нисам о томе читао доцније, у ка-
квом психолошком часопису... Но свеједно; та ствар ме је силно
занимала. па се чак сећам и имена онога јадног девојчета, још не-
срећнијег него што је Гертруда, јер је било и слепо и глувонемо, а
прихватио ју је неки лекар из не сећам се више које грофовије у
Енглеској, средином прошлога столећа. Звала се Лаура Бриџман.
Овај лекар водио је дневник - и ти би тако требало да поступиш -
о напредовању девојчином, односно, у почетку, пре о својим на-
порима да је поучи. Данима и недељама, он јој је неуморно давао
да наизменично додирује и пипа две ситне стварчице, једну чио-
ду, затим једно перо, а потом да на хартији одштампаној за слеп-
це опипава испупчења двеју енглеских речи: рт и реп. Недеље су
пролазиле, без икаква успеха. Тело је изгледало ненастањено. Ме-
ђутим, он није губио поуздање. Осећао сам се, прича он, као чо-
век који, наднесен над дубок и мрачан бунар, очајно маше уже-
том, у нади да ће се оданде нечија рука најзад ухватити за њега.
Јер ни једнога трена није посумњао да некога мора бити онде, на
дну бездани, и да ће оно уже најзад шчепати. А напокон, једнога
дана, он сагледа безосећајно лице Лаурино осветљено као неким
осмејком; верујем да су у том тренутку из његових очију потекле

Завршни разрсд гимназијс (прим. уред.)

19
Андре Жид

сузе захвалности и љубави, и да је пао на колена захваљујући Го-

споду. Лаура је у један трен схватила шта доктор од ње жели; би-
ла је спасена! Почев од тога дана била је пажљива; напредовала је
муњевито; убрзо је учила већ сама, а временом је постала управи-
тељица једног завода за слепе - ако то само није била нека друга...
јер недавно су се појавили и други случајеви о којима су часопи-
си и новине говорили опширно, ишчуђавајући се колико је ко од
њих боље могао, а гш моме мишљењу прилично глупо, откуда то
да оваква створења могу бити срећна. Јер чињеница је несумљи-
ва: свака од ових зазиданих душа беше срећна, и чим би били спо-
собни да се изразе, причали би о својој срећи. Наравна ствар. но-
винари су падали у усхићење, извлачили из тога случаја поуку за
ове који, иако „уживаоциГ свих пет чула, непрестано јадикују,
смрачена чела...
Ту се развп расира између Мартена и мене, који сам се бунио
против његова песимизма, и еикако нисам хтео допустити д? кам
наших пет чула, као што је то он тврдио, служе искључиво ради
стварања болова.
- Не схватам ја то тако - бунио се он - хоћу само да кажем да
човечја душа лакше и радије замишља лепоту, благостање и склад
него збрку и грех који свутде помрачују, унижавају, каљају и раз-
диру овај свет, а наших пет чула нас о томе обавештавају, што нам
истовремено помаже да их развијамо. Баш стога, ја бих радије
Вергшшјево РопипаЊз тппит наставио са $г' зиа та1а пггстт,
него с а .« аиа ћопа погпп,1 чему нас уче у школи.
Како би људи били срећни када би могли ие иознавати здо;
Затим м и је говорио о једној Дикенсовој нрнчи инспирисаној.
по његовом мишљењу, баш случајем ЈХауре Брнџман, обећавши
да ће ми је убрзо послати. Четири дана доцније однста сам при-
мио Цврчка на огњишту, и прочитао га са ведкким задозољ-

- Када би зпали колико им је добро. - Стих из Похвалв сеоском живошу рим-

ског песника Вергнлија (70-19. г. пре н. е.) (прим. уред.)
 Пасгоралпа симфоннја

ством. То је подужа а местимично патетична ирича о једној мла-

дој слепици коју њек отац, сиромашан продавац играчака, одр-
жава у илузији удобности, богатства и среће; лаж коју се Дикен-
сова уметност труди да прикаже као милосрђе, али којом се ја,
Богу нека је хвала, код Гертруде нећу морати послужити.
Сутрадан по Мартеновој посети почео сам да спроводим његов
метод, и предао му се како сам најбоље умео. Данас жалим што ни-
сам - онако као што ми је он саветовао - водио белешке о првим
Гертрудиним корацима на овој њеној сумраком обавијеној стази.
којом сам је у почетку и ја водио посрћући. Требало је, првих не-
деља, имати стрпљења више неш што би се могло поверовати, и не
само због времена које је ово почетно васпитавање захтевало, не-
го исто тако и због пребацивања којима сам био изложен. Мучно
ми је изрећи да су ова пребацивања долазила од Амелије; уоста-
лом, када овде говорим о њима, то значи да она нису оставила у
мени нимало огорчења и нимало срџбе - ја то свечано изјављујем
за случај ако она доцније буде читала ове листове. (Зар нас Хри-
стос не учи да праштамо увреде, и то неиосредно после параболе
о изгубљеној овци?) Рећи ћу више: чак ни у тренутку када су ме
њена пребацивања болела највише, нисам се могао љугити на њу
када није одобравала да онолико времена иосвећујем Гертруди.
Много више сам јој пребацивао што није имала поверења да ће мо-
ји напори уродити извесним успехом. Јесте, тај недостатак вере
највише ме је болео; није ме међутим обесхрабрио. Колико пута
сам је чуо да понавља: „Када би дошао бар до неких резултата...1'
И оетајала је тупоглаво уверена да је моја мука узалудна; на тај на-
чин јој је, сасвим природно, изгледало непристојно што у ову свр-
ху посвећујем толико времена које бих, по њеноме мишљењу, бо-
ље употребио на неки други начин. И сваки пут када бих се бавио
Гертрудом, налазила би да ме подсети да на мене чека не знам ко
или шта важније, а да на Гертруду расипам време које би требало
да посветим другима. А на крају, верујем да ју је донекле распаљи-
вала и материнска љубомора, јер сам је више пута слушао где го-

23
Андре Жид

вори: „Својом рођеном децом никада се ниси толико бавиоД А би-

ло је то истина; јер иако своју децу волим много, никада нисам ми-
слио да би њима требало много да се бавим.
Више пута сам се уверио да је параболу о изгубљеној овци по-
најтеже прихватати чак и некима од оних који иначе дубоко веру-
ју да су хришћани. Да свака овца из стада узета појединачно мо-
же у очима пастира бити драгоценија него читаво остало стадо у
целини, до таквога схватања се они уздићи не могу. А речи: „Кад
има један човјек сто оваца па зађе једна од њих, на остави ли оч
деведесет и девет у планини, и иде да тражи ону што је зашла?“ -
те речи блиставе од љубави. када би се само усудили говорити
отворено, прогласили би за најљућу неправду.
Први Гертрудини осмеси утешили су ме за све и стоструко ме
наградили за мој труд. Јер „ако се догоди да пастир нађе ову овцу,
заиста вам кажем да се њој више радује него онима деведесет и
девет што нијесу зашле“. Јест, одиста могу рећа да ме никада
осмејак ни једнога мог детета није испунио тако чистом радошћу
као онај који угледах да се појави на томе екамењеном лицу јед-
нога јутра када је она одједном почела да схвата и да се загрева за
оно што сам се ја већ данима трудио да улијем у њу.
5 март. Забележио сам овај дан као дан неког рођења. Није то
ни бно осмех. него право преображење. Одједном, њене црте се
Продуховише; било је то као изненадно обасјање, слично пурпур-
ној светлости на висовима Алпа од које. у само праскозорје, затре-
пере снежни врхови које оцртава, а пред собом разгони ноћ; рекло
би се: као нека тајанствена игра светлости; а помислио сам тако-
ђе и на бању у Витезди у тренутку када је анђео сишао на њу и за-
љуљао њеке заспале воде. Био сам задивљен изненадшш анђео-
ским изразом Гертрудиним, јер ми се учини да оно што ју је обу-
зело у томе тренутку није било толико разум, колико љубав. И по-
несе ме тад толики занос захвалности, да ми се учини као да само-
ме Богу унућујем пољубац који ставих на оно лепо чело.
К ојшко је тешко било постићи овај први успех. толико је на-
 ТТасторалиа симфонија

предовање после тога било брзо. Данас се са наиором присећам

којим путевима смо ишли; кашто ми се чинило да Гертруда на-
предује у скоковима, некако подсмевајући се свима методама. Се-
ћам се да сам у почетку настојавао пре на особинама предмета не-
го на њиховој разноврсности: топло, хладно, млако, слатко, горко,
храпаво, гипко, лако... затим на покретима: уклонити, приближи-
ти, подићи, укрстити, лећи, везати, расути, окупити итд... А убр-
зо, напустивши све методе, почео сам ћаскати с њом много се не
узнемирујући да ли ме њен дух непрестано прати; него полагано,
позивајући је и изазивајући је да ми на тенане поставља питања.
Несумњиво, у њеноме духу вршио се известан рад и за оно време
док сам је остављао, насамо; јер сваки пут када бих јој се враћао,
доживљавао сам изненађења, и густина мрака која ме је одвајала
од ње била је све мања. То је баш онако, говорио сам у себи, као
што млак ваздух и истрајност пролећа полако савлађују зиму. Ко-
лико пута сам се дивио начину копњења снега: рекао би човек да
снежни покривач чили одоздо, а изглед му остаје непрамењен.
Амелија се у томе превари сваке зиме и изјављује: снег се нимало
није изменио; изгледа да је још дебео, кад одједном, гле! он усту-
па, и нагло, час овде, час онде, пушта да избије живот.
Бојећи се да Гертруда не учмане седећи као нека бака непреста-
но крај ватре, почео сам је изводити у природу. Али је пристајала
на шетњу само тако да ме ухвати под руку. По њеном изненађењу
и бојазни чим је напустила кућу схватио сам, пре него шго ми је
то рекла, да се раније још никада иије усуђивала изаћи напоље. У
кровињари у којој сам је нашао нико се њоме није бавио више сем
колико да јој да јести, и да јој помогне да не умре, јер се не усу-
ђујем рећи: да јој помогне да живи. Њен мрачни свет био је огра-
ничен зидовима једине просторије коју никада није напуштала; је-
два ако би се, летњих дана, осмелила до ивице њенога прага, када
би врата остајала отворена на широки обасјани свет. Доцније ми
је причала како је, ослушкујући птичју песму, тада и њу
замишљала као искључиво светлосно дејство, баш као и ону то-
Андре Жид

плоту која јој је миловала образе и руке, па јој је, иако о томе
уосгалом није одређено размишљала, изгледало сасвим природно
да топао ваздух пева, онако исто као што вода на ватри кључа.
Уистини пак она се тиме није узнемиравала, није обраћала пажљу
ни на шта, а живела је у некој дубокој обамрлости све до дана ка-
да сам се ја почео бавити њоме. Сећам се њеног бесконачног ди-
вљења: када сам је обавестио да ти сићушни гласови изилазе из
живих бића којих је, изгледа, искључиви задатак да осећају и из-
ражавају расипну радост природе. (Почев од тога дана она је на-
викла говорити: Весела сам као птица.) А међутим помисао да ове
песмице причају о блиставилу призора које она никада неће моћи
сагледати почињавају је испуњавати сетом.
- Да ли је земља, говорила је, одиста тако лепа као што казују
птице? Зашто се о томе не говори више? Зашто ми ии ви не гово-
рите о томе? Да ли из страха од помисли да ћете мн нанети бол
што ја то не могу видети? Немате ираво. Ја тако лепо чујем пти-
це; верујем да разумем све што кажу.
- Они који виде не разумеју их тако лепо као ти, моја Гертру-
да, рекох јој у нади да ћу је утешити.
- А зашто друге животиње не певају? - настави она. Кашто су
ме њена питања изненађивала и за часак бих остајао збуњен, јер
би ме приморавала да размишљам о стварима које сам дотле при-
мао без чуђења. На тај начин сам први пут запазио да. уколико је
нека животиња ваше везана за земљу и уколико је тромија, утоли-
ко је и тужнија. Покушавао сам да јој то и објасним; па сам јој
причао о веверици и њеним играма.
Питала ме је тада да ли су птице једине животиње које лете.
- И лептири такође. рекох јој.
- А да ли они певају?
- Они своју радост исказују на други начин, одговорих јој. Она
је исписана разним бојама по њиховим кралима... Па јој описах
шаренило лептирова.

24
 Пасторална симфонија

28. фебруара
Враћам се уназад; јер јуче сам се дао повести.
Да бих могао Гертруду поучавати, и сам сам морао научити
азбуку слепих; али убрзо она је постала много вештија него ја у
читању овога писма у коме сам се с муком сналазио, па сам га
штавише радије пратио погледом него прстима. Уосталом, нисам
је ја једини поучавао. У почетку сам био срећан што сам нашао
помагача у овој бризи, јер сам много заузет у општини чије су ку-
ће разбацане, па ме посете сиромасима и болесницима каткада
приморавају да пешачим прилично далеко. Жак је нашао начина
да за време божићњих празника које је дошао да проведе међу на-
ма сломи на клизању руку - јер у међувремену отишао је у Лоза-
ну где је већ почео своје студије и уписао се на Теолошки факул-
тет. Прелом кости није био ништа озбиљно и Мартен, кога сам
сместа позвао, могао је ствар лако уредати без хируршке помоћи;
али мере опрезности које је ваљало предузети приморавале су Жа-
ка да извесно време остане код куће. Он се одједном заинтересо-
ва за Гертруду коју дотле такорећи није ни опажао, па ми је помо-
гао да је научимо читати. Његова сарадња је трајала само за вре-
ме његовог оздрављавања, отприлике три недеље, али је за то вре-
ме Гертруда очигледно напредовала. Подстицала ју је сада нека
изванредна ревност. Та колико још јуче потпуно обамрла интели-
генција изгледа да је већ од својих првих корака, а пре него што
је и научила корачати, почела јурити. Дивим се лакоћи коју је на-
лазила да исказује своје мисли, а нарочито брзини којом се изра-
жавала, и то начином нимало детињастим, него већ потпуно ис-
правним, приказујући појмове сликовито, начином за нас колико
неочекиваним толико забавним, а помоћу оних ствар које је упо-
знала, или о којима смо јој ми говорили или их јој описали ако их
нисмо могли дати непосредно њој у руке; јер да бисмо могли об-
јаснити оно што није могла руком домашити, ми смо се стално
служили оним што је могла опипати и помирисати, служећи се на-
чином даљинометра.

25
Андре Жид

Међутим, сматрам излишним да овде бележим све развојне

ступњеве овог подучавања који се, без сумње, понављају при по-
уци свих слепих. Тако, ја верујем да је код сваког од њих питање
боја све њихове учитеље доводило у исту забуну. (А тим поводом
запазио сам да се у Јеванђељу нигде не говори о бојама.) Не знам
како су други поступили у овом питању; ја сам почео тиме што
сам јој именовао боје у призми оним редом како су представљене
у дуги; међутим, у њеној свести сместа се збркаше боја и све-
тлост; и увидех да њена машта није била способна да начини би-
ло какву разлику између каквоће прелива у боји и између онога
што сликари, чини ми се, зову „јачина“ боје. Представљало је за
њу највећу муку да појми како свака боја може бити више или ма-
ње загасита, и да се оне у бесконачност могу мешати међусобно.
У међувремену пружила ми се прилика да је одведем у Неша-
тел, где је била на једном концерту. Улога свакога појединог ин-
струмента у симфонији допустила ми је да се вратим на ово пита-
ње боја. Упозорио сам Гертруду на разнолику звучност труба, гу-
дачких и дувачких инструмената, а да је сваки од њих способан да
изрази, са већом или мањом јачином, читаву гласовну скалу, од
најдубљег до највишег тона. Позвах је да на исти начин представи
себи црвену и наранџасту боју као истоветну са звуком рога и тру-
бе, жуту и зелену са звуком виолине, виолончела и басова; а
љубичасто и плаво нека је подсећају на флауте, кларинете и обое.
Њене раније сумње бише замењене врстом уиутрашњег усхићења:
- Како то мора да је лепо! - понављала је.
А онда, изненада:
- Али: бело? не разумем сада на шта личи бело...
Ја одмах схватих колико је моје поређење било непоуздано.
- Бело, покушавао сам међутим да јој разјасним, то је она нај-
еветлија крајност у коју се сливају сви тонови, као што је црно
крајност мрачнога.
Ово међутим није задовољавало ни мене ни њу, јер ми она одмах
стави примедбу како се дувачки и гудачки инструменти и виолине

26
 Пасторална симфонија

оштро разликују једни од других исто тако добро у најдубљим као

и у највишим тоновима. Колико пута сам, баш као и тада, морао
ућутати збуњен, тражећи којем поређењу бих могао прибећи.
- Е па добро! - рекох најзад, замисли бело као нешто потпуно
чисто, као нешто без икакве боје, што је сама светлост; црно, напро-
тив, као засићено бојом, тако да је од тога постало сасвим тамно...
Овај одломак разговора спомињем само као један пример те-
шкоћа са којима сам се често сударао. Код Гертруде је добро би-
ло то што се никада није претварала да нешто разуме ако не разу-
ме, као што људи често чине, оптеретивши се тако појмовима не-
тачним и лажним, због чега су им потом сва расуђивања ногре-
шна. Све док о њему није створила јасну идеју, сваки појам пред-
стављао је за њу повод немиру и забуни.
С обзиром на оно што сам рекао горе, тешкоће су се повећава-
ле због тога што су с у њеној свести појмови светлости и појмови
топлоте у почетку били тесно спојили, тако да сам доцније имао
највеће муке да их раздвојим.
И тако сам, преко ње, непрекидно испитивао колико се видљиви
свет разликује од света звукова, и у коликој мери храмље свако
упоређивање које покушавамо да повучемо између једног и другог.

29-ог
Сав опседнут својим поређењима, још нисам рекао колико ве-
лика радост је обузела Гертруду на оном концерту у Нешателу.
Изводила се баш Пасторална симфонија.3 Кажем „баш“, јер са-
свим је појмљиво да не постоји дело које бих радије желео да чу-
је. Још дуго времена пошто смо напустили концертну дворану,
Гертруда је ћутала, као опијена заносом.
- Да ли је одиста оно што видите тако лепо као ово? - рече ми
најзад.

3 VI симфонија Лудвига ван Бетовена (1770-1827), опус 68, у Р-дуру, компоно-

вана 1808. (прим. уред.)

27
Лндре Жид

- Лепо као шта, драга?

- Као онај „призор на обали потока".А
Нисам јој одговорио одмах, јер сам размишљао о томе како не-
изрецива хармонија Симфоније слика свет не онаквим какав он је-
сте, него какав би могао бити, какав би био да ниЈе зла и греха. А
ја се још никада нисам усудио да пред Гертрудом говорим о злу,
о греху, о смрти.
- Они који имају очи, рекох најзад, нису свесни своје среће.
- Али ја која их немам, ускликну она одмах, ја знам каква је
срећа чути.
У ходу се припила уза ме и обесила о моју руку као што то чи-
не мала деца;
- Паеторе, осећате ли колико сам срећна? Не, не, ја вам то не
казујем радп тога да бих вас обрадовала. Погледајте ,ме: зар се то
ие чита с лица ако није истика оно што кажемо? Ја то тако лако
препозиам по гласу. Сећате ли се онога дана када сте мп рекли да
не плачете, пошто вам је тетка (она је тако звала моју жену) лре-
бапила да за њу не чините ништа; ја сам тада викнула; Паеторе,
лажете! Ох! Ја сам одмах по вашем гласу гшзнала да не говорихе
истину; није било потребно да додирнем ваше образе да бих зна-
ла да сте илакали.
Па понови веома гласно: „Не, није било потребно да додириегз
ваше образе' - од чега поцрвенех, јер смо били још у вароши а
пролазници се освртаху за нама. Она међутим настави.
- Видпгс, није потребно покушавати да ме обмањујете. Пре
свега стога гато би бпло срамота покушати иреварити слепу девој-
ку... А затим, то окако не би вредело, додаде смејући се. Реците
ми, пасторе. ви нисте несрећни. зар не?
Принесох њену руку својим уснама, у намери да осети а да јој
то и не признам да део моје среће потиче од ње, одговоривпш јој:
- Не, Гертруда. не, ја нисам несрећан. Зашто бих био несрећан?4

4 2. стих: АпћагЛе тоПо пшко (прнм. уред.)

28
 Пасторална симфонија

- Међутим, ви плачете понекад?

- Плакао сам понекад.
- Али не од оног доба које сам споменула?
- Не, од тада нисам плакао.
- А нисте ни пожелели да плачете?
- Нисам, Гертруда.
- А реците... нисте ли од тада пожелели да ми слажете?
- Не, драго дете.
- Можете ли ми обећати да ме никада нећете покушати обма-
нути?
- Обећавам ти.
- Е лепо! Реците ми одмах: да ли сам ја лепа?
Ово неочекивано питање збуни ме утолико више што све до то-
га дана иисам хтео придавати никакву пажњу неоспорној лепоти
Гертрудиној; штавише, сматрао сам потпуно сувишним да и она
буде свесна тога.
- Нашто ти да знаш то? -рекох јој одмах.
- То, то је већ моја брига, одговори она. Волела бих знати да ли
ја... како оно рекосте? ... да ли не стршим сувише у симфонији.
Кога другог бих могла то питати, пасторе?
- Један пастор не треба да води бригу о лепоти лица, рекох,
бранећи се како сам умео.
- Зашто?
- Јер је за њега довољна лепота душе.
- Ви бисте више волели да поверујем да сам ружна, рече са љуп-
ком дурновитошћу; тако да, не могући се савладати, узвикнух:
- Гертруда, та ви добро знате да сте лепи.
Она оћута, лице јој се веома уозбиљи и оста такво све док се
нисмо вратили кући.
Чим смо се вратили, Амелија је нашла начина да осетим како
не одобрава у чему сам провео овај дан. Могла Је она то рећи и ра-
није; али нас је, Гертруду и мене, без једне речи пустила да оде-
мо, по своме обичају оставивши да ствари иду како иду, да би по-

29
Андре Жид

том задржала себи право пребацивања. Уосталом, није она мени

заправо ништа замерила ; али је чак и њено ћутање било оитужба:
јер, зар не би било природно да се распитује о томе шта смо чули,
пошто је знала да Гертруду водим на концерт? Зар радост овога
детета не би била повећана и најмањом радозналошћу коју би осе-
тило у учешћу других у њеном задовољству? Амелија, додуше,
није ућутала, него је као из неке разметљивосш говорила баш о
најравнодушнијим стварима; а тек увече, пошто су деца полегала,
и када сам је повео у страну и запитао строго:
- Ти се љутиш што сам Гертруду повео на концерт?
Добио сам следећи одговор:
- Ти за и,у чиниш оно што не би ни за једио од твојих.
Била је то дакле увек она иста оптужба, и оно исто опирање да
се схвати како се овде, као што каз)'је парабола, светкује појава
детета које се вратило а не оних која су остала код куће, болело
ме је такође што сам вкдео да уопште ие води рачуна о недостат-
ку Гертрудином, која није ни могла очекивати свечаност већу од
ове. Па ако сам, нначе толико заузет, по вшпњој промисли тога
дана бно слободан, Амелијин прекор био је утолико неирааедни-
ји уколико је добро знала да су сва моја деиа тада илн нмала да
обаве кеки посао, или их је у кућн спречавала дгка друла заузе-
гост, а она сама, Амелија, толпко нема смисла за музику да, када
би баш и имала довољно времена, не би јој иикада на памет пало
да иде на концерт, све када би се овај приредио и пред сгмом на-
шом кућом.
Што ме је још више растужило, Амелкја се усудила да то каже
пред Гертрудом; јер иако сам своју жену повео у страну, онаје по-
висила глас довољно да је Гертруда чује. Био сам пре срдит него
тужан, и неколико тренутака доцније, пошто је Амелија изашла,
пришавши Гертруди узех њену малу, слабачку руку и принесох је
до свога лица:
- Ето видиш! Овога пута нисам плакао.
- Не! Овога пута ред је на меие, рече, усиљавајући се да ми се
 Пасторална симфонија

осмехне; и ја изненада угледах њено лепо лице дигнуто према ме-

ни како је обливено сузама.

8. марта
Једина радост коју ја Амелији могу приредити јесте да се не
усудим учинити ишта што се њој не свиђа. Ови потпуно негатив-
ни докази љубави једини су које допушта. Она и не слути до које
мере је већ сузила мој живот. Ох! Дао би Бог да захтева од мене
нешто тешко! Са каквом радошћу бих извршио ње ради нешто не-
устрашиво, опасно! Међутим, изгледа да јој је мрско све што ни-
је уобичајено; тако да кретање на путу живота за њу значи
искључиво додавање потпуно истих дана данима из прошлости.
Она не жели, она чак и не прима од мене нове врлине, чак ни
оснажење признатих врлина. Са узнемирењем, штавише са осу-
дом иосматра сваки душевни напор који у хришћанству жели да
види нешто друго а не припитомљавање нагона.
Морам признати да сам, када сам био у Нешателу, потпуно за-
боравио да исплатим наш рачун код трговкиње као што ме је Аме-
лија молила, као и да јој донесем кутију конца. Али доцније сам
се ја сам много више љутио на самога себе него што би се могла
љутити она; а утолико више, што сам се зарекао да то нећу пропу-
стити да урадим, знајући уосталом да „који је вјеран у малом и у
многом је вјеран“ - а плашећи се и закључака које би могла изве-
сти из моје заборавности. Чак сам желео да ми некако пребаци, јер
због те ствари сам то очевидно заслужио. Но као што се то често
дешава, имагинарна увреда била је јача од стварне оптужбе: ах!
како би живот био леп а наша беда подношљива када бисмо оста-
јали искључиво при стварним невољама, не ослушкујући
привиђења или чудовишта наше маште... Али, и против своје во-
ље записујем овде ствари које су пре предмет какве проповеди
(„Не будите немирни духом.“). Предузео сам да овде оцртам Гер-
трудин духовни и морални развој. Враћам се своме предмету.
Надао сам се да ћу тај развој моћи овде пратити корак по корак,

31
Аидре Жид

и почео сам га причати подробно. Али не само да немам времена

да верно бележим сва његове фазе, него ми је данас бескрајно те-
шко да у њему пронађем поуздане међусобне везе. Пошто ме је
причање псвукло, ја сам већ у почетку изнео Гергрудина
размишљања и неке своје много лозније разговоре с њом, па онај
којп случајно буде читао ово без сумње ће се чудлти када буде
чуо где се она одмах изражава тако правилно а расуђујс так-;) раз-
боритс. Тачноје да је њено нанредовање чшло неком збун..ују1лом
срзином: често сам се давно с каквом хитрпном бч њел дух тдче-
нао духовку храну коју бпх јој пружио, као и еге оно до чега бп
могла тоћн, прсЈ-варајући то у прхЈсну својину непрекидним радог'
ксималовагга и иречшдћавања. Изненађивала ме јо, идућп пепре-
етано испрсл. моје таисли, каткриЈвујућк је, и често нисам вшпе
могао да прелознам своју учешшу само у размат:у од једиог до
другог разговора.
После пеколнко месепи кије више изгледадо да је њен разум
дремас толпко дуго. Чак је била мудрија кего већнна младкх де-
гојаха које се разонођавају спољњим светом и којих је најбсЈБа
пажња пстиуно обузета безбројним ништавним занимањима.
Оспм тога, ч и н е ми се да је била знатно старија по што нам се у
почегку учииило. Итнледало је као да ће се сдеиоћа обрнути у хзе-
чу корнст, тако да сам ја већ гшчео сумњати неће лн сс онај њен
недостатак претворити у мнохом похлсду у прсимућство. 1-1 про-
т е б своје војде упоређивао сам је са Шарлотом, а док сам о.ву ;о.:~
што исшгшвао у лекцијама, да гледајући кахо јој пажњу гривла-
чн свака м \за која пролети, разм.ишљао сам: „Па ппак, колико 6о
ме пажљивије слушала када пе би видсла!"
Није потребпс ни да кажем да је Гзртруда чохлеппо чптала:
али, желећи да колико год је могупе пратим њеиу мисао. претпо-
стављао сам да не чита много - или бар не без мене - а нарочито
нс Библију, пјто може изгледатк прилично чудно од једког проте-
стапта. Објасгшћу то доцније; али пре него што приђем овако зна-
чајном питању, хоћу да изнесем један мали случај који има везе са

32
 Пасторална симфонија

музиком и који се, колико се сећам, догодио некако убрзо после

нешателског концерта.
Да, овај концерт је био, мислим, три недеље пре летњега распу-
ста, када се Жак вратио кући. У међувремену више пута се дого-
дило да сам Гертруду посадио за малени хармонијум у нашој ка-
пели, на коме обично за време богослужења свира гађица де Ла
М..., код које Гертруда данас станује. Лујза де Ла М... још није би-
ла почела да поучава Гертруду у музици. И поред љубави коју
осећам за музику, ја се ту много не разумем и нисам се осећао спо-
собним да је ичем поучим када сам сео поред ње, пред дирке.
- Немојте, оставите ме, рече ми после првих покушаја. Више
волим да пробам сама.
И ја је оставих утолико радије што ми се капела. није чинила
место погодно да се онде затварам насамо с њом, колико из
поштовања према светињи толико и из страха од којекаквих при-
ча - иако се ја иначе трудим да о њима уопште не водим рачуна;
али овде се ради о њој а не само о мени. Кад год би ме шетња на-
нела у онај крај, одвео бих је до цркве и остављао онде, често но
неколико сати, затим бих при повратку свраћао по њу. Тако се
стрпљиво забављала откривајући хармонију музике, а пред вече
бих је затицао, пажљиву пред непознатим складом, као утонулу у
неки продужен занос.
Једнога дана почетком августа, има томе једва нешто више од
шест месеца, не нашавши код куће сироту удовицу којој сам хтео
да пружим мало утехе, вратио сам се да поведем Гертруду из цр-
кве где сам је био оставио; није ме очекивала тако рано и бејах
крајње изненађен затекавши поред ње Жака. Ни једно ни друго
нису чули када сам ушао, јер су звуци оргуља надјачали оно мало
буке што сам изазвао. Није у мојој природи да прислушкујем, али
ми лежи на срцу све што се тиче Гертруде: утишавши дакле бат
својих корака, прикрадајући се успео сам се уз неколико степени-
ца које воде на говорницу; то је изврсна осматрачница. Морам ре-
ћи да за читаво време док сам се онде задржавао нисам чуо ни јед-

зз
Андре Жид

ну реч коју било он било она не би могли рећи у моме присуству.

Али, он је седео сасвим уз њу, а у више махова видех како је узе
за руку, да би јој водио прсте по диркама. Зар није било чудно већ
то што је примала његове примедбе и пристајала д аје он води, док
је мени раније говорила како више воли да свира сама? Био сам
више изненађен и ствар ми је била мучнија него што сам самоме
себи хтео признати, и већ сам хтео да иступим, кад Жак одједном
извади џепни сат.
- Време је да те оставим сада. рече; отац ће се убрзс вратити.
Видех га како принесе уснама њену руку коју му је препусти-
ла; потом оде. Неколико тренутака доцније, сишавши иечујно сте-
пеницама, отворих црквена врата тако да би их она чула н поверо-
вала како сам таман ушао.
- Е дакле, Гертруда! Јеси ли спремна да пођемо? Напредују лп
сргуље добро?
- Да, воло добро, одговори најприроднијим глпсом: данас саи
•заиста капрсдозала.
Велика туга обузе ми срце, али ни ја нити она не начинисмо ни-
какву алузију на ово пгго малочас испричах.

Једва сам сачекао да останем насамо са Жаком. Моја жена, Гер-

труда и деца одлазе на спавање убрзо после вечере, остављајућн
нас двојицу да бдемо поред књига. Тај тренутак сам очекивао.
Али када је требало да му се обратим, у срце ми навреше тако ус-
комешана осећања, да нисам знао, нли се нисам усуђивао, почети
разговор о питању које ме је мучило. Ћутање прекпде кагло он.
објавивши ми своју одлуку да ће целе ферије лровестн код куће.
Међутим. неколико дана раније изложио нам је своју намеру о
једном путозању по Алпима, што смо и моја жена и ја веома одо-
бравали; знао сам да га пријатељ Т..., кога је одабрао за сапутнк-
ка, већ очекује; изгледало ми је јасно да ова нагла промена није
без икакве везе са призором у коме сам га изненада затекао. У по-
четку ме обузе дубоко огорчење, али плашећи се да, ако му се по-

1
 Пасторална симфонија

дам, син ће ми се од мене потпуно одбити, бојећи се такође да ћу

зажалити због сувише оштрих речи, са великим напором се савла-
дах и гласом најприроднијим што сам могао:
- Мислио сам да је Т... рачунао на тебе, рекох.
- Ох! - одговори он, није рачунао баш поуздано; а уосталом, ла-
ко ће ми наћи замену. Ја се одмарам овде исто тако добро као и у
Оберланду, а верујем да ћу овако заиста боље употребити време
него да се верем по плашшама.
- Најзад, рекох, нашао си овде неко занимање.
Он ме погледа, запазивши у тону мога гласа известан под-
смех. али како му још није разазнавао узрока, одговори отворе-
на погледа:
- Ви знате да сам књигу одувек претпостављао алпинистичком
штапу.
- Да, пријатељу, па га сада ја загледах право у очи; али зар не
мислиш да за тебе часови хармонијума претстављају много већу
привлачиост него читање?
Без сумње је осетио како је поцрвенео, јер стави руку на чело,
заклањајући се тобоже од светлости лампе. Али се онда брзо при-
бра, и гласом који бих желео да је био мање поуздан:
- Не оптужујте ме сувише, оче. Нисам имао намеру да од вас
ишта кријем, јер једва да сте претекли признање које сам се спре-
мао да учиним.
Говорио је разборито као да чита из књиге, завршавајући сваку
реченицу мирно као да и није о њему реч. Изванредно владање со-
бом које је показао најзад ме је до крајности раздражило. Осетив-
ши да ћу га прекинути, диже руку као да хоће да каже: не, моћи
ћете говорити доцније, а прво пустите мене да завршим; али га ја
ухватих за мишицу и протресох:
- Ох! Више бих волео да те никада више не видим, узвикнух
плаховито, него да гледам како узнемирујеш чисту Гертрудину
душу. Твоја признања ми нису потребна! Злоупотребити туђу сла-
бост, невиност, безазленост - то је подлост тако ужасна да никада

35
Андре Жид

не бих могао поверовати да си на њу способан! И још да ћеш ми

о њој говорити са овако гнусном хладнокрвногаћу!... Слушај ме
добро: За Гертруду старам се ја, и нећу више допустити ни један
једшш дан да разговараш с н>ом, да је такнеш или да је видган.
- Алн, оче, одговорп он оним истим мирним гласом а који ме је
доводио ичван себе, верујте ми да ]’ертруду пошт>'јем нишга ма-
ње него ви. Ви се необично варате ако сматрате да има било чега
прекорног не само у моме понашању према, њој. него чак п у мо-
јнм намерама или у дубини мога срца. Волим Гертруду. а поиа-
вљам, ноштујем је исго колико је и волим. Иомисао да унесем не-
мир у њену душу, да злоуиотребим њену невиност и слепоћу ме-
ни је исто дјјШко одвратна колико и вама.
Уасравао ме је затим да јој жели битн ослонац, 1:ријагел„ м\’ж;
како јс сматрао да му није дужиост да ми о томе говорд пре кего
што сс одлучи да се ожеии њомс; да за ову његову одлуку не зна
пш ии сама Гертиуда, и дд јс о н>ој прпи мени хтео говорити.
- То ;е признаље које сам имао да учиним, завршп. и ништа
друго вемам да вам нсповедим, верујте ми.
т е речи ме запањише. Слушајући их, чуо сам како ми слеиооч-
илце бнју. Спремас сам се искјђучиво на нрекоре, али уколико ми
јс он 'здузимао сваки оправдан разлог за негодовање, ја сам се осе-
ћао све немоћнкјим. тако да на крају његова говора већ више ни-
сам знао ништа да му кажем.
- Хајдмо да епазамо, рекох најзад, после доста дугог ћутања.
Дпгох се и ставих му руку на раме. Сутра ћу ти рсћи пл-а мисјзнм
о свему 'гоме.
- Реиите мп бар толико да се више нс љутите на мене.
- Потребна ми је ноћ. да размислим.

хада сам сс сутрадап нашао са Жаком, одиста ми се учкдЈдо

•хао да га виднм нрви пут. Одједном схватих да мој син нше вмше
дете пего ш а д човек: док сам з-адржао још дететом. ова љубав кс-
у, сам њшенада озгкпио код љега могла ми је изгледгд м чудови-
 Пасторална симфонијц

шном. Међутим током ноћи уверио сам се да је она, напротив.

потпуно природна и разумљива. Откуда онда да се моје незадо-
вољство само појачало? То ми се разјаснило тек нешто доцније. А
дотле, ваљало је да поразговорим са Жаком и саопштим му своју
одлуку. Међутим, некакав нагон исто толико поуздан као савест
опомињао ме је да овај брак треба сиречити по сваху цену.
Иоведох Жака у дно баште; и ту га загштах пре свега:
- Да ли си признао Гертруди да је волиш?
- Мисам, одговори он. Може бити да ока већ оеећа моју лубав:
али јеј још ништа нпсам призпао.
- Б добро: Онда ћеиг мп обећати да јој за са.да. о томе нећеш пи
говоригт.
- Оге. обећао сам вам да ћу вас лослушати; али. могу ли зна ги
због чега?
Устезао сам се да му то кажем, не знајушг поуздапо да ли бп
разлози који би мн прво пали на памет бшш баш они које ои ва-
љало истаћи. Гсворећи отворено, у своме држању руководио сам
се много више савешћу него разумсм.
- Уертруда је одвише млада, рекох најзад. Не заборави да се
ј о ш ш у е н к причесгила. Ти знаш да то није дете као друга деца,
нажадост, и да је њен оазвитак у знатнсм закашњењу. Поверљпва
као што јесте, она би без сумње била веома осетлшза на прву љу-
оавлу шјаву кс-ју чује; и баш због тога је важко да јој о томе ие го-
зориш. Освајатп онде где зиамо да не може бг.ти одбраие, подло
је: а ја знам да ти ниси нодлац. Кажсш да у гвојим осећањима ме -
.ма ничсг прекорног; ја та осећаљн пазивам грешкима. јер су пре-
урањеча. Ако Гергруда још нпје обазрпва. паша је дужиост да го
будемс и место ње. То је ствар савесги.
Жак кма ту изврсву особину да му је, када га у нечему треба за-
уставити. довољно рећи само јсдпоставно: „Лпелујем на твои/ са-
зест", као гато сам често чинпо дох је био дете. Међу^ттм, посматрао
так; га и пазмпшљао о томе како 5н се Гер'фуда, када би могла вн-
дзги. дпвила његовом внсохом, витком те.ду, Vистп мсх етасптом п
:— |
Андре Жид

природном, његовом челу без бора, овом отвореном погледу, лицу

још детињастом али већ осенченом неочекиваном озбиљношћу.
Био је гологлав а увојци његове прилично дуге пепељасте косе ме-
ко су падали по слепоочницама и упола му покривали уши.
- Још бих ово хтео да тражим од тебе, наставих дигавши се са
клупе где смо седели: намеравао си, тако си рекао, да путујеш
прекосутра; молим те да овај полазак не одлажеш. Треба да одеш
на месец дана; молим те да ово путовање не скраћујеш ни за један
дан. Јесмо ли се разумели?
- Добро, оче, послушаћу вас.
Изгледало ми је да је страховито пребледео, чак му и усне по-
белеше. Но уверих самога себе да, пошто се покорио овако брзо,
његова љубав мора да није нарочито дубока; и осетих од тога не-
изрециво олакшање. А поврх свега, био сам осетљив на његову
послушност.
- Препознајем своје вољено дете, рекох му благо, па привукав-
ши га к себи, ставих усне на његово чело. Он мало устукну; али се
начиних као да то нисам приметио.

10. марта
Наша кућа је тако мала да смо приморани живети у њој помало
стешњени, што је каткада прилично незгодно по мој рад, иако сам
на првом спрату одвојио за себе једну собицу где се могу повући и
примати посете; незгодно нарочито ако између четири ока желим
да разговарам са неким од мојих, не придајући међугим састанку
неки особито свечан значај, што је било неизбежно у оном салоку
који деца зову Светилиште, а где им је улаз био забрањен; али тога
Јутра Жак је отпутовао за Нешател где је требало да купи излетнич-
ке ципеле, а како је време било лепо, деца су после доручка изашла
у шетњу заједно са Гертрудом, пазећи истовремено на њу када к
она на њих. (Са задовољством бележим овде да је Шарлота нарочи-
то пажљива према њој.) И тако сам за време чаја, који увек пијемо
у дневној соби, сасвим природно остао насамо са Амелијом. Баш то

38
 Пасторална симфонија

сам и желео, јер сам одавно хтео да поразговарам с њом. Тако се

ретко дешава да останем с њом насамо, да сам се скоро плашио, а
узнемиравао ме је и значај онога што сам јој хтео рећи, као да се ра-
дило о признањима не Жаковим него мојим рођеним. Осетих тако-
ђе. пре него што сам проговорио, до које мере два створења могу
остати (или постати) загонетни и туђи једно другом, чак и ако жи-
ве иотпуно истим животом. и чак ако се воле; у томе сдучају речи,
како оне које ми упућујемо друлима тако и оне које други упућују
нама, звуче жалоско као одјеци сонде, да би нас обазестили о от-
порности оне раздвојне преграде која. ако се само на њу не обрати
довољна пажња, може постајатк све дебља...
- Жак је разговарао са мном синоћ и јутрос, отпочех, док је она
сипала чај; а глас ми је подрхтавао таман онолико колико је Жа-
ков јуче био поуздан. Говорио ми је о својој љубави према Гер-
труди,
- Добро је радио што ти је о томе говорио, рече она и не погле-
давши ме. наставнвши свсј домаћички посао као да јој саоишта-
вам неку ствар потпуно природну или, још боље, као да јој не ка-
зујем ништа ново.
- Изразио је жељу да се ожени њоме; његова одлука...
- То се могло прсдвидети. промрмља оиа слегнувши мало ра-
менима.
■- Дакле, тк си слутила нешто? —упитах мало нестрплшво.
-- Већ одазно се могло видети да ћс до тога доћи. Али те ства-
ри људи не примећују.
Како протест не би служио ничем и како је, уосталом, било мо-
жда и кечег тачног у њеном одговору, приметпх само:
- У томе случају, могла си ме упозорити.
Крајези њених усана се осмехнуше оним мало грчевитим
осмејком којим она кашто пооираћа и брани своје ћутање. па вр-
тећи главом, постранце:
- Када бих те упозоравала на све оно што ти не ппимећујеш!
Шта је значио овај прикривени приговоп? Ја то нисам знао, ни-
А ндре Ж ид

је ми се ни хтело знати, па као да га нисам ни чуо:

- Најзад, волео бих да чујем шта ти мислиш томе.
Она уздахну, потом:
- Ти добро знаш, пријатељу мој, да никада нисам одобравала
присуство тога детета међу нама.
Било ми је тешко да се не наљутим видећи како се на овакав на-
чин враћа у прошлост.
- Не ради се о Гертрудином присуству, одговорих; али Амели-
ја је већ настављала:
- Одувек сам мислила да се из тога могу излећи само непри-
јатности.
Из велике жеље за помирењем ухватих се одмах за њену реч:
- Према томе, такав брак ти сматраш непријатношћу. Е добро!
То сам хтео да чујем од тебе; радујем се што смо истога
мишљења.
Још додадох да се Жак уосталом послушно покорио пред раз-
лозима које сам му изнео, тако да она нема више за што да се уз-
немирује: споразумели смо се да ће сутра кренути на тај пут који
ће трајати читав месец дана.
- Пошто исто толико као и ти не бих волео да при повратку за-
текне овде Гертруду, рекох на крају, мислио сам да би било најбо-
ље да је поверимо гђици де Ла М... код које бих је и даље виђао;
јер не заваравам се да сам се према њој примио озбиљнијих оба-
веза. Сместа сам испитао расположење нове газдарице, а она се
радује што нам може учинити услугу. И тако ћеш бити ослобође-
на овог мучног присуства. Лујза де Ла М... ће се бавити Гертру-
дом; одушевљена је оваквим решењем; већ се радује што ће јој
моћи давати часове из музике.
Пошто је Амелија изгледала решена да и надаље ћути, ја наста-
бих:
- Како је потребно избећи да Жах посећује Гертруду без нашег
знања, сматрам да би било добро обавестити о правом стању гђи-
цу де Ла М... - зар не мислиш?

40
 П а с т о р а л н а сн м ф о н и ја

Покушах да овим питањем извучем ма и једну реч из Амелије;

али њене усне остадоше стиснуте, као да се зарекла да неће про-
зборити ни речи, А ја наставих, не стога што бих имао још било
шта да јој кажем, него стога што нисам могао поднети њено
ћутање:
- Уос-талом, Жак ће се са овог пута вратити можда већ излечен
од љубави. Зар се у његовим годииама може знати шта се зсшраао
жели'?
- Ох! Често се то не зна ни много дсннпје, проговори ока пај-
зад, лекгко неооично.
Зражпо ме је њен загонетни и иословични тон, јер сам по при-
ссди сувтше отворен да бпх се лако помирне еа тајанственпм.
СтшетгувиЈи се према њој, захолкх је да ми објгсни шта подразу-
мева под тим.
--- Ништа, пријатељу, одговори тужно. Мислила сам само како си
малочас зажелео дате упозорим на оно што сам не примећујеш.
- Па онда?
- Па онда, помислих кахо није лака ствар упозсрити.
Рекох да се ужасавам тајанетвености и, пз начела, не одобра-
В I'11*,Ч В, В С' С М И СЈ ‘с к о с г к ,
- Лхо желиш да те разумем. говори јасније, лрссзкох је можда
мало грубо, о то одмах зажалих; јер видех како јој у томе трснут-
ку усло уздрхташе. Окрете главу од меке а онда, днгавшн се, ко-
рлхну лекотпко чеодлучних корака, скоро иосрћући.
- Алп, Амелија, узвикнутт. зашто и даље очајакаш, сада када је
све доведенс у ред?
Осећао сам да јој је мој поглед непријатан, пајој стога окренух
лећа п. налактивши се о сто а ослонивпш главу на руке, рекох:
- Малочас сам био груб према теби. Опрости.
Чух је тада како ми приђе, а потом осетих како мн благо ста-
зља ппсте ча чело, гозооећи гласом нежним и пунчм суза:
- Јадни мој пријатељу!
Затим одмах изађе из собе.
А ндре Ж ид

Амелијине речи, које ми тада изгледаху тајанствене, постадо-

ше ми јасне мало доцније; изнео сам их овде онакве какве ми се
учинише у први мах; и тек тога дана схватих да је време да Гер-
труда оде.

12. марша
Ставио сам себи у задатак да свакодневно поветим Гертруди
мало времена; већ према мојој заузетости појединих дана, то је из-
носило или неколико сати или неколико тренутака. Сутрадан по
овоме разговору са Амелијом имао сам довољно слободног вре-
мена па, пошто ме је мамило и лепо време, поведох Гертруду кроз
шуму, до превоја Јуре одакле се, када је ваздух прозрачан, кроз за-
весе грања а изнад бескрајне равнице која се простире исиод нас,
и изнад лаке измаглице, уочава блиставило снежних Алпа. Сунце
је већ залазило удесно када стигосмо до места где смо обично се-
дели. Ливада са покошеном и густом травом простирала се укосо
пред нама; мало даље, пасло је неколико крава; свака од њих, као
обично по овим брдима, има о врату меденицу.
- Оне ми сликају пејзаж, рече Гертруда ослушкујући њихову
звоњаву.
Као сваке шетње, замоли ме да јој опишем место где смо се за-
уставили.
- Али, рекох јој, ти га већ познајеш; то је ивица шуме одакле се
виде Алпи.
- Да ли се данас виде јасно?
- Виде се у свом потпуном сјају.
- Рекли сте ми да су свакога дана у по нечему друкчији.
- Са чиме бих их данас упоредио? Са жеђи једнога летњег по-
днева. Још пре него што вече падне, развејаће се ваздухом.
- Хтела бих да ми кажете има ли љиљана на ливади пред нама.
- Нема, Гертруда; љиљани не цветају на оволикој висини; мо-
жда само неке његове ретке врсте.
- Зар ни они који се зову пољски љиљани?

42
 П а ст о р а л н а с и м ф о н и ја

- По пољима нема љиљана.

- Зар ни по пољима у околини Нешатела?
- Нема пољских љиљана.
- Зашто је онда Господ рекао: „Погледајте на љиљане у иољу?“
- Без сумње их је било у његово време, док он тако каже; па
их је људска обрада земљишта уништила.
- Сећам се како сте ми често говорили да међу људима има нај-
више потребе за поверењем и за љубављу. Зар не мислите да би уз
малс- внше поверења човек могао поново да их вкди? Када слу-
шам ове речи ја их, уверавам вас, зећ н видим. Описаћу вам их,
хоћете ли? Рекло би се да су као пламена звона, велика модра зво-
на препуна мириса љубави, да се повијају на вечерњем поветарцу.
Зашто ми кажете да их нема ту, пред нама? Та ееећам их! Видим
ливаду сву обасуту њима.
- Нису лепши него што их ти зкдиш, Гертрудо моја.
- Реците ми да нису мање лепи.
- Лепк су као што их ти вндиш.
„Алија вам кажем да ни Содомун у својој славк не обуче се као
један од њихд, рече наводећи Христове речи, а меаи се, слушају-
ћи њен звучни глас, учини да ове речи чујем први пут. „У својој
слави“, понови замишљенс-, затим оста неколико тренутака у
ћутању, а ја наставих:
- Рекао сам ти, Гертруда: они који имају очи не умеју видети.
И из дубине срца чух где ми се уздиже молитва: „Захваљујем ти,
Гссподе, јер бгзазленима откриваш оно што је скрквено мудрима!“
- Када 6'ист.е зкали, узвикну она тад у неком ведром заносу, ка-
да бксте могли знати како ја лако могу замислити све ово око се-
6е. Ево! Хоћете ли да вам опишем пејзаж?... Иза нас, изнад и око
нас дижу се високе јеле, смоласта мириса, гранатских стабала, ду-
гих, тамних водоравних грана које јаучу када их ветар повија.
Крај наших ногу, као отворена књига положена на косини брда,
велика зелена и шарена ливада, модра у сенци, златаста на сунцу,
и чија је свака реч цвет - горчица, саса, љутић и лепи љиљани Со-

43
А ндре Ж ид

ломунови - по којој сричу краве са меденицом, камо долазе да чи-

тају и анђели, пошто су људске очи, као што кажете, затворене за
њу. На дну књиге видим велику реку пуну млека, димљивог, ма-
гленог, изнад читаве бездани тајне, реку безмерну, која нема дру-
ге обале сем, онде у дну, сасвим далеко испред нас, дивне, бле-
штаве Алпе... Онамо мора ићи Жак. Реците: да ли је истина да пу-
тује сутра?
- Сутра мора путовати. Да ли ти је он то рекао?
- Он ми то није рекао; али сам ја схватила. Дуго се неће вра-
тити?
- Месец дана... Гертруда, хтео бих да питам... Зашто ми ниси
рекла да сте се састајали у цркви?
- Дошао је онамо двапут. Ох! Нисам ја хтела ништа да прикри-
вам! Али сам се бојала да ћу вас ражалостити.
- Ражалостићеш ме ако будеш прећутала.
Рука јој је тражила моју.
- Био је тужан што путује.
- Реци ми, Гертруда... није ли ти рекао да те воли?
- Није ми рекао; али ја то осећам добро и да ми не каже. Он ме
не воли толико као ви.
- А ти, Гертруда, да ли те боли што одлази?
- Мислим да је боље што одлази. Не бих му могла одговорити.
- Али реци: да ли те боли што одлази?
- Ви добро знате, пасторе, да ја вас волим... Ох! Зашто повла-
чите руку? Не бих вам говорила овако да нисте ожењени. Али, ни-
ко се не жени слепицом. И зашто се онда не бисмо могли волети?
Реците, пасторе, сматрате ли да је то грех?
- Никада грех није у љубави.
- У срцу осећам само доброту. Не бих желела да Жак пати. Не
бих волела да ико пати због мене... Волела бих да сваког могу
усрећити.
- Жак је намеравао да те проси?
- Хоћете ли допустити да разговарам с њим пре његова одла-
ска? Хтела бих му објаснити да је потребно да ме се одрекне. Па-

44
 П а ст о р а л и а с и м ф о н и ја

сторе, ви разумете, зар не, да се ја не могу удати ни за кога? Пу-

стићете ме да разговарам с јбим, зар не?
- Још вечерас.
- Ке. сутра, онда када буде полазпо...
Суние је залазпло у неком заношљивом сјају. Ваздух је био
млак. Дигосмо се, па се у рзговору, у тами, упутисмо кући.
 25. аиргпа
Морао сам за иззесно време отурити ову свеску.
Снег се најзад отопио, а чим су путеви постали проходнн, мо-
рао сам испунити чнтав низ обавеза које сам бко пркнуђен да од-
ложим за све зреме док нам је село било одсечено. Тек јуче, мо-
гао сам уграбити неколико слободних тренутака.
Прошле ноћи прочитао сам све што сам до сада записао...
Данас, када се усуђујем да правим именом назовем тако дуго
скривано осећање мога срца, једва могу разумети хако сам се све
до сада могао у њему варати; откуда да су ми се извесне Амели-
јике речи које сам забележис могле учинити загонетнима; како да
еам, после безазленкх признања Гертрудиннх, могао још к носум-
њати да ли је вслим. То је отуд што, истовремено док нисам при-
стајао да признам да је љубав допуштена и изван брака, у осећању
које ме је тако страсно привлачило Гертруди нисам подносно да
зидим бпло шта забрањено,
Безазлепост њених признања, њихова отвореност, успокојише
зде. Мислио сам у себи: то је дете. Истт-гаска љубав ишла би са
збуњеношћу. са румењењем. А себе самога убедио сам да је во-
лим како се волк немоћно дете. Неговао сам је као што се негује
неки болеснкк - и од једног дубоког заноса начиних моралну оба-
незу, дужнсст. Да, одиста, чак и оне вечери када ми |е говорила
као што сам овде записао, осетих да ми је душа тако лака и тако
радосна, да сам се чак и тада преварио - чак и онда када сам забе-
А идре Ж ид

лежио те речи. И зато што сам овакву љубав могао сматрати пре-
корном, а сматрао да све што је прекорно унижује душу, у љубав
нисам веровао јер нисам осећао да ми је душа било чим унижена.
Те разговоре ја сам забележио не само онакве какви су били,
него сам их још записао у потпуно истом душевном
расположењу; уистину, тек ноћас, читајући их поново, ја сам раз-
умео све...

Одмах после Жакова одласка - коме сам допустио да разгова-

ра са Гертрудом - и који се вратио кући тек на неколико послед-
њих дана ферија, претварајући се или да избегава Гертруду или да
с њом разговара искључиво у мом присуству - наш живот узе свој
уобичајени мирни ток. Гертруда, као што смо се договорили, пре-
селила се код гђице Лујзе, где сам је виђао свакодневно. Али, још
увек из страха од љубави, избегавао сам да разговарам с њом о би-
ло чему што би нас могло узбудити. Говорио сам јој искључиво
као пастор, и најчешће у присуству Лујзином, забавивши се наро-
чито њеним религиозним васпитањем и припремајући је за приче-
шће, које се и обавило на Ускрс.
На Ускрс сам се причестио и ја.
Од тада је протекло петнаест дана. На моје велико изненађење
Жак, који је једнонедељни празнични одмор провео с нама, није
дошао да се причести са мном. А са великим болом морам рећи да
ни Амелија, први пут откако смо се венчали, није присуствовала
служби. Изгледало је као да су се обоје зарекли и одлучили да,
оваквим одсуствовањем са овога свечанога скупа, баце сенку- на
моју радост. Чак и тада, ја сам се радовао што Гертруда то не мо-
же видети, па сам тако сам могао сносити терет ове сенке. Позна-
вао сам исувише добро Амелију да не бих могао видети колико је
иосредног прекора било у њеном држању. Никада ми ништа она
не би замерила отворено, али јој је стало до тога да своје неодо-
бравање обележи извесном врстом усамљивања.
Дубоко ме је заболело што је оваква увреда - х о ћ у тике да ка-
 П а ст о р а л н а си м ф о н и ја

жем: одбијам и помисао да је узмем озбиљно - у толикој мери мо-

гла завести Амелијину душу да је одврати од њених виших зада-
така. И при повратку кући ја сам се са свом искреношћу свога ср-
ца молио Богу за њу.
Што се Жакова одсуствовања тиче, оно је било из сасвим дру-
гих разлога, а разјаснило се у разговору који сам убрзо потом
имао с њиме.

3. маја
Гертрудино религиозно подучавање побудило ме је да читаво
Јеванђеље прочитам сада сасвим новим очима. Постаде ми одјед-
ном јасније да мкожина појмова из којих се састоји наше хри-
шћанско веровање произилази не из речи Христових, него из
тумачења апостола Павла.
Баш то је био предмег распре коју сам водио са Жаком. Мало
сува темперамента, срце му не даје довољно хране мисли; тако он
постаје традициоиалист и догматичар. Пребацује ми да у хришћан-
ском учењу одабирам „оно што ми се свиђаГ Међутим, ја не узи-
мам ову или ону реч Христову. Него, једноставно, између Христа
и апосгола Павла, ја сам за Христа. Из страха да их супротстави
једног другоме. он одбија да их раздваја, одбија да осети разлику
у надахнућу између једнога и другога, и буни се када кажем да у
овоме осећам човека, док у ономе чујем Бога. Уколико витне уму-
је, утолико ме више убеђује у следеће: да је потпуно неосетљив
према јединствено божанском нагласку и најмање речи Христове.
Тражим у читавом Јеванђељу. узалуд тражим неку заповест,
претњу, забрану... Све је то апостола Павла. А Жаку је непријат-
но што баш то не налази у Христовим речима. Људи његове врсте
сматрају се изгубљенима чим крај себе не осете стараоца, прегра-
ду. ограду. А осим тога, и другима тешко допуштају слободу које
се сами одричу, и желе да силом дођу до онога што би могли до-
бити и љубављу.
- Али, оче, рекао је, и ја желим да људи буду срећни.

51
А ндре Ж ид

- Не, пријатељу; ти желиш да буду покорни.

- Срећа је у покорности.
Оставих да његова буде последња, јер не волим прегањање око
ситница; међутим добро знам да срећу излажемо великој опасно-
сти ако желимо да је постигнемо оним што може бити једино ње-
на последица - јер ако и јесте истинита мисао да онај који воли
ужива у вољном покоравању, ништа од среће не удаљује више ко-
лико покоравање без љубави.
Иначе, Жак расуђује добро, и да ми није тешко већ у овако мла-
дохМ духу срести толико доктринарне крутости, без сумње бих се
дивио каквоћи његових доказа и постојанству његове логике. Че-
сто ми се учини да сам од њега млађи; и данас још млађи него што
сам био јуче, па понављам у себи речи: „Који не прими царства
божијега као дијете, неће ући у њега.“
Значи ли то издајство према Христу, смањивање, скрнављење
Јеванђеља ако у њему видим пре свега метод за Постизање срећ-
нога живои/а? Стање радости, које спречава наша сумња и окоре-
лост наших срца, за хришћанина је стање обавезно. Свако створе-
ње мање или више способно је да буде радосно. Свако створење
треба да се труди да буде радосно. Један једини осмех Гертрудин
поучава ме о томе више него што је она у стању да се поучи из мо-
јих лекција.
Следеће Христове речи блеснуше преда мном: „Када бисте би-
ли слијепи, не бисте имали гријеха.“ Грех, то је оно што захмрачу-
је душу, то је оно што се супротставља радости. Погпуна срећа
Гертрудина, која зрачи из читавога њеног бића. долази отуд што
она и не слути шта је грех. У њој је са,ми сјај, сама љубав.
ДадОхХ јој у њене опрезне руке четири јеванђеља, лсалме, от-
кровење и три Јованове посланице, где може прочитати и ово:
„Бог је свјетлост, и у њему нема таме“, као што је већ и у његовом
јеванђељу могла чути Спаситељеве речи: „Ја сам видјело свијету:
ко иде за мном неће ходити по тами.“ Али нећу да јој дам посла-
нице Павлове, јер иако и не слути шта је грех. будући слепа, на-
 П а ст о р а л н а си м ф о и н ја

што да се узнемирује читајући: „Да буде гријех одвише грјешан

заповијешћу“, па и читаву дијалектику која потом следује, ма ка-
ко била дивна?

8. маја
Доктор Мартен дошао је јуче из Шо-де-Фона. Офталмоскопом је
дуго прегледао очи Гертрудине. Рекао ми је да је о Гертруди при-
чао доктору Руу, лозанском специјалисти, коме треба да саопшти
своја запажања. Замисао њих обојице је да би се Гертруда могла
оперисати. Споразумели смо се међутим да јој не говорим ништа
док не будемо знали нешто поузданије. После консултовања. Мар-
тен ће ме обавестити. Нашто распиризати у Гертруди наду коју би
можда убрзо морали гасити? - Уосталом, зар овако није срећна?

10. маја
О Ускрсу, Жак и Гертруда су се видели, у моме присуству - од-
носнс Жак је видео Гертруду и разговарао с њом, али само о бе-
значајним стварима. Изгледао је много прибранији него што сам
очекпвао, и морао сам поново поверовати да његова одиста стра-
сна љубав није тако лако нестала, иако му је Гсртруда, пред његов
прошлогодишњи полазак, изјавила да ће ова љубав морати остати
без икакве наде. Констатовао сам да Гертруди сада говори ви, што
је очевидно умесно; ја то додуше нисам тражио од њега, али се ра-
дујем што ме је и без тога разумео. У њему је несумњиво много
доброга.
Поред евега тога, подозревам да ово Жаково покоравање није
ишло без мука и борби. А мучно је то што њему сада оваква при-
нудност коју је морао наметнути своме срцу изгледа добра сама
по ееби: волео би да је наметне свима; осетио сам то у оној распри
коју сам водио с њим и коју сам већ описао. Није ли Ла Рошфуко5

5 Француски писац и моралист (1613-1680), аутор чувених Максима (1665)

(прим. уред.)
А ндре Ж ид

рекао да срце често обмањује разум? Само се по себи разуме да ја

то нисам могао рећи Жаку одмах, познавајући добро његову на-
рав и знајући да је он од оних који се у дискусији још јогунастије
прибијају уз оно своје; али већ исте вечери, нашавши, а баш код
апостола Павла - могу га тући само његовим сопственнм оружјем
- шта да му одговорим, постарао сам се да му у собу ставим цеду-
љицу где је могао прочитати: „Који не једе нека не осуђује онога
који једе, јер га Бог прими.“
Могао сам му исто тако преписати и наставак: „Знам и увјерен
сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко ми-
сли да је што погаио али се нисам усуђивао, плашећи се да Жак,
на неки увредљив начин, а чега се његова мисао не би смела ни
дотаћи, не оде тако далеко да замисли као да ја те речи казујем у
вези са Гертрудом. Очевидно, ради се овде о храни; али колико је
других места у Светом писму која имају двоструко и троструко
значење? („А ако те око твоје десно саблажњава...“; умножавање
хлебова; чудо на свадби у Кани, итд....). Није ми до прегањања
око безначајности; значење овога става многоструко је и дубоко:
лишавање не сме прописивати закон него љубав, па апостол Па-
вле, одмах потом, узвикује: „А ако је брат твој јела ради жалостан,
већ се не владаш по љубави." Порок насрће на нас кад љубави не-
ма. Господе! уклони из мога срца све што није љубав... Јер нисам
поступио добро када сам изазвао Жака: сутрадан нашао сам на
своме столу ону исту цедуљицу на коју сам забележио онај стих:
на полеђини цедуљице Жак је преписао друти један стих истог по-
главља: „Не губи јелом својијем онога за којега Христос умрије.“
Прочитавам поново читаву главу. Ту је, ето, исходиште бес-
крајних спорова. И зар да овим забунама узбуркам, овим облаци-
ма замрачујем блистава небеса Гертрудина? - И зар нисам ја бли-
же Христу, и не приблпжујем ли и њу њему више када је поуча-
вам и потхрањујем у њој веру да је једини грех ударати на туђу
срећу, или излагати опасности сопствену?
Али авај! Од по неких створења срећа као да се нарочито одби-

54
 П а с т о р а л н а с и м ф о н и ја

ја; неспособна су за њу, неспретна... Мислим иа моју јадну Аме-

лију. Стално је позивам, храбрим, хоћу да је силом натерам. Јест,
хтео бих свакога уздићи до Бога. Али она ми стално измиче, за-
твара се као цвеће које се не расцветава ни на каквом сунцу. Све
Што види узнемирује је и расцвељује.
~ Шта ћеш, пријатељу мој, одговорила ми је неки дан, није ми
дато да будем слепа.
Ох! како ме боли њен подсмех, и колико ми ваља бити чист да
се не дам њим збунити! Она би међутим, чини ми се, морала раз-
умети да ме ова алузија на Гертрудин недостатак нарочито вређа.
Ипдче. ставила ми је до знања д а је Гертрудина бескрајна благост
оно чему се ја у ње изнад свега дивим: још никада нисам чуо од
ње ни најмању тужбу против било кога. Истина, и не допуштам да
сазна ишта што би је могло вређати.
И као што срећне душе, зрачењем неке љубави, распростиру
око себе срећу, око Амелије се све смркава и сневесељује. Амиел6
бп за њу рекао да јој душа точи црне зраке. Када се после напор-
ног дана, после посета сиромасима, болесницима и уцвељенима
дубоко у ноћ вратим кући, кашто сатрвен од умора, у срцу са скл-
ном потребом за одмором, нежношћу, топлином, у своме дому
најчешће налазим само бриге, тужбе, трзавице, од чега бих хиља-
ду пута више волес хладноћу, ветар и кишу. Добро знам да наша
стара Розалија све ради по својој глави; али није увек она крива,
нити Амелија увек има право кад тражи од ње да попусти. Добро
знам да су Шарлота и Гаспар страховито немирни; али зар Аме-
лија не би постигла више када не би викала на њих гако гласно и
непрестано? Ти силни савети, опомене, укори изгубе сваку ош-
трицу, као шљунак на морској обали; деца се због њих узнемиру-
ју мање него ја. Добро знам да малом Клоду избијају зуби (бар та-
ко тврди његова мати чим почне да се дере), али зар не значи иза-
зизати га да се дере када сместа било она било Сара дојуре и не-

6 Амиел (1821-1881), швајцарски иисац, аутор чувсног Дневника (прим. уред.)

А ндре Ж ид

престано га љуљушкају? Уверен сам да би се драо много ређе ка-

да би га неколико пута пустила да се сит издере док ја нисам код
куће. Међутим, добро знам да се оне ужурбају баш тада.
Сара подсећа на своју мајку, и баш због тога хтео сам је дати у
пансион. Она авај! не потсећа на своју мајку каква је ова била у
доба наше веридбе, него на онакву каква је постала због животних
брига (јер Амелија их очигледно негује). Одиста, ја данас с муком
препознајем у њој оног анђела који се некада смешио сваком пле-
менитом узлету мога срца, о којој сам сањарио да је за цео живот
нераздвојно вежем уза се, и која ми се причињавала да корача ис-
пред мене и води ме ка светлости - или ме је тада љубав обману-
ла?... Јер код Саре налазим само најсвакодневније склоности; као
и њена мајка, и она се забавља искључиво ситничарским послови-
ма; чак и црте њеног лица, непродуховљене никаквим
унутрашњим пламеном, суморне су и некако отврдле. Нема ни
најмањег укуса за поезију, чак ни за читање уопште; њу и њену
мајку никада да затекнем у разговору у коме бих и ја пожелео да
учествујем, и своју усамљеност осећам још болније крај њих две
него када се повучем у своју собу, што у последње време чиним
све чешће.
Од јесенас, а охрабрен наглим смркавањем, стекао сам још и
навику да, увек када ми допусти моје свакодневно обилажење по
селу, односно када могу рано да се вратим кући, свраћам на чај
гђици де Ла М... Нисам још рекао да се Лујза, већ од новембра, по-
ред Гертруде стара још за три мале слепице које је Мартен пред-
ложио да јој повере; њих Гертруда поучава читању и различитим
ситнијим пословима, у којима су се ове девојчице већ прилично
извештиле.
Какав одмор, какву утеху значи за мене сваки мој долазак у
присну топлину Сушнице, а колико ми она недостаје ако каткада
прођу по два или три дана да онамо не одем. Гђица де Ла М... је,
само се по себи разуме, створила пријатан дом за Гертруду и сво-
је три питомице, не трпећи никакву оскудицу и немајући никакве

56
 П а с т о р а л н а с и м ф о н и ја

бриге око њихова издржавања; три служавке јој помажу са вели-

ком оданошћу и поштеђују је и најмањих напора. Међутим, да ли
је ико већма заслужио благостање и доколицу? Одувек је Лујза де
Ла М... много времена посвећивала сиротињи; то је дубоко побо-
жна душа, која једва да припада овом свету и живи искључиво ра-
ди љубави према своме ближњем: н поред њених сребрних коса
уоквирених чипкастом кагшцом нема ничег детињастијег од ње-
нсг осмејка, ничег складнијег од њених покрета, музикалнијег од
њенога гласа. Гертруда је присвојила њено понашање, њен начин
говора. особиту врсту интонације не само њенога гласа, него и
мисли. читавога њеног бића - са којом сличношћу сам се ја шапио
и са једном н са другом, што међу гим ни једна од њих није хтела
да примети. Како ми годи, кад год бих имао времена да се мало
задржнм с њима двема, да их гледам како седе једна крај друге, па
Гертруда, или челом ослоњена о раме своје пријатељнце, илн ста-
вивши своју руку у њепу, слуша док јој читам стихозе Ламартииа
шш Игоа: како ми годи посматрати одблесак ове поезије у њнхо-
вим проницљивим душама! Чак ни мале ученице нису у тим тре-
нуцима остајале неосетљиве. У овој средини мира и љубави ова
деца се развијају необично и напредују знатно. У почетку сам се
смејао када је гђица Лујза рекла да ће их научити игрању, из хи-
гијенских разлога исто толико колико и ради њихова задовољ-
ства; данас се међутим дивим ритмичној љупкости покрета- које
оне лзводе а нису авај! у стању да их и виде. Међутим Лујза де Ла
М... ме уверава да оне преко мишића сазнају за хармонију ових
покрета које не виде. У овом игрању Гертруда учеетвује са задо-
војбством и са дражесном Јвуикошћу, и очевидно налазн у томе
зелику забаву. А покашто се н Лујза де Ла М... помеша и игра са
малима. па Геотруда тада седа за кдавир. У музшш је напредова-
ла необично; сада сваке недел>е свира на оргуљама у капели. а прп
левању псалама прелудира краће имнровизације.
Сваке недеље ручава код пас; моја деиа јој се радују, иако се
љихове и њене склоности све више разликују. Нп Амелија није

57
А ндре Ж ид

сувише нервозна, па се обед завршава без икаквих сметњи. Потом

читава породица испраћа Гертруду и остаје на ужини у Сушници.
То је празник за моју децу, коју Лујза са уживањем мази и кљука
слаткишима, чак и Амелија, врло осетљива на предусретљивост,
раскрављује се најзад и безмало подмлађује. Верујем да би се у
досадном току свога живота, од сада тетттко одрекла овога одмора.

18. маја
Сада, када су поново настали лепи дани, могу опет излазити у
шетњу у друштву са Гертрудом, што ми се већ давно није десило
(јер и ономад је снег поново падао, и путеви су све до пре неколи-
ко дана били у ужасном стању), као што ми се већ одавно није де-
сило да се нађем с њом насамо.
Корачали смо брзо; од свежег ветра образи јој се заруменеше и
плава коса јој је непрестано падала у лице. Како смо пролазили
крај једног тресетишта, узабрах неколико струкова расцветале си-
те, па их увукох испод њенога береа и уплетох у косу, да се не би
мрсила.
Скоро да нисмо проговорили ни речи, зачуђени што смо се на-
шли насамо, када ме Гертруда, обрнувши према мени своје лице
без погледа, нагло упита:
- Мислите ли ви да ме Жак још увек воли?
- Помирио се с тим да те се занавек одрекао, одговорих сместа.
- Али мислите ли да зна да ме ви волите? - упита.
Од последњег летошњег разговора о коме сам говорио проте-
кло је више него шест месеца (и сам се томе чудим) а да више ни
једна једина реч о љубави није изговорена међу нама. Никада ни-
смо били сами, рекао сам то, а и боље је што је тако било... Од
Гертрудина питања срце ми закуца тако снажно да сам морао
успорити корак.
- Та цео свет, Гертруда, зна да те волим, узвикнух.
Није се дала преварити:
- Не, не; ви не одговарате на моје питање.

58
 П а ст о р а л н а с и м ф о н н ја

А после трекутка ћутања, она настави, оборене главе:

- Тетка Амелија то зиа; а ја опет знам да је она због тога жа~
лосна.
- Она би била жалосна и без тога, успротивих се несигурним
гласом. Она је жалосна по својој нарави.
- Ох! Ви непрестано настојите да ме умирите, рече са извесним
нестрпљењем. Али мени није стало да се смирим. Има пуно ства-
ри, ја то знам, о којима ми ие говоркте из страха да ме не узнеми-
ртгте кли ражалоетнте: пуно ствари о којима ја пишта ке зиам, та-
ко да кзткада...
Глас јој је постајао све тиши; застаде као да је изгубила дах. А
када сам. прихвативши њене последње речи, запитао:
- Тако да каткада?...
- Тако да ми каткада изгледа, одговорн тужно, као да сва сре-
ћа коју вам дугујем иочива на незнању.
- Али, Гертруда...
- Не, пустнте да вам кажем: Ја кећу такву срећу. Разумејте да
је кећу... Није ми стасш да будем срећна. Вкше бих золела да зиам.
Пма много ствари, ствари свакако жалосних, које ја ке могу виде-
т г . алк ви немате права не допустити ми да их сазиам. За време
ових зимских месеца много сам размишљала; бојш5 се, видите, да
дес свет није онако леп као што сте ме ви, дастоос, узершш, ц чак
да је у њему много недостатака.
- Т&чно је да је човек често нагрђизао земљу, закључивао сам
бејажљиво, јер ме застраши узбуђеност њених мисли па покушах
да је сдвратим од њих, без кмало наде да ћу ушпети. Изгледа да је
очекивала баш тих неколико речи, јер дохвативши их оцмах као
оеочуг хојим се затвара читав ланац:
- Таш због тога. узвикну: хтела бих да оудем сигурна да ли мо-
дсда и ја не увећавам грех.
Настависмо тако дуто корачати, брзо и ћутке. Све што бих јој
могао рећи уналред се сукобљавало са оним што сам осећао да ми-
сли; бојао сам се да не изазовем неку реч од које би зависила суд-
А ндре Ж ид

бина нас обоје. Па мислећи на оно што ми је рекао Мартен - да би

јој се можда могао вратити вид - дубока стрепња ми стеже срце.
- Хтела бих вас питати, настави она најзад, али не знам како да
то кажем...
Свакако је скупила сву своју снагу, као што ја скупих своју да
бих је саслушао. Али како бих могао предвидети питање које ју је
мучило:
- Да ли се деца слепице рађају неминовно слепа?
Не знам по кога је од нас двоје овај разговор био мучнији; али,
сада нам га је ваљало наставити.
- Не, Гертруда, рекох јој; сем у врло изузетним случајевима.
Нема чак никаква разлога да она то буду.
Изгледала је потпуно успокојена. Хтело ми се да је упитам за-
што ме то пита; не имадох храбрости и наставих неспретно:
- Али, Гертруда, да би се имала деца, треба прво ступити у
брак.
- Не говорите ми то, пасторе. Знам да то није истина.
- Рекао сам ти оно што је пристојно да ти рекнем, изјавих све-
чано. - Међутим, закони природе одиста допуштају оно што за-
брањују закони људски и божји.
- Ви сте ми често говорили да су закони божји исто што и за-
кони љубави.
- Љубав о којој је овде реч није већ иста која се назива и ми-
лосрђе.
- Зар ви мене волите из милосрђа?
- Ти добро знаш да не, Гертрудо моја.
- Али тада признајете да наша љубав измиче божјим законима?
- Шта хоћеш тиме да кажеш?
- Ох! Та ви добро знате, и не би ја требало о томе да говорим.
Узалуд сам покушавао да околишим; срце ми је откуцавало
повлачење мојих доказа у расулу. Сав изван себе, узвикнух:
- Гертруда... зар мислиш да је твоја љубав грешна?
Исправи ме:

60
 П а ст о р а л н а си м ф о н и ја

- Наша љубав... чини ми се да би тако требало мислити о њој.

- А онда?
Изненадих се када приметих преклињање у своме гласу, а она,
без предаха, заврши:
- Ипак не могу престати да вас волим.
Све се то збило јуче. У почетку сам се ломио да ли да запи-
шем... Већ и не знам како се свршила шетња. Корачали смо убр-
заним корацима, као да бежимо, а руку сам јој држао чврсто при-
пијену уза своју. Душа ми се толико одвојила од тела - чинило ми
се да би нас и најситнији камичак обоје могао оборити на земљу.

19. маја
Мартен се вратио јутрос. Гертруда се може оперисати. То твр-
ди Ру. и тражи да му је поверимо за извесно време. Ја се томе не
могу противити, па ипак, кукавички, тражио сам да размислим.
Тражио сам да ми допусте да је опрезно припремим...
Срце би требало да ми скаче од радости, али осећам како ме ти-
шти, оптерећено неком неизрецивом стрепњом. Од саме помисли
да Гертруди треба да саопштим да ће јој вид моћи бити враћен, ср-
це ми престаје куцати.

Ноћу, 19. маја

Видео сам Гертруду а ипак јој ништа нисам рекао. Како вече-
рас у Сушници, у салону, није било никога, попео сам се у њену
собу. Били смо сами.
Држао сам је дуго у загрљају, припијену уза се. Није се брани-
ла ни једним покретом, а када је дигла чело према мени, усне су
нам се среле...

21. маја
Да ли си нас ради, Господе, створио ноћ овако дубоком и ова-
ко лепом? Да ли мене ради? Ваздух је млак, а кроз отворен прозор
надире месечина, и ја ослушкујем бескрајни мир небеса. О, збу-

61
А ндре Ж ид

надире месечина, и ја ослушкујем бескрајни мир небеса. О, збу-

њено обожавање свемирског постојања, у којем ми се срце раста-
па у безречном заносу. Не могу се више молити друкчије сем у за-
носу. Ако је границе у љубави, она не долази од тебе, Боже мој,
него од људи. Ма како грешна изгледала моја љубав у очима љу-
ди, ох! реци ми да је у твојима света.
Паштим се да се уздигнем изнад идеје греха; али ми грех изгле-
да неподношљив, и нећу да напустим Христа. Не, не могу призна-
ти да грешим волећи Гертруду. Не могу ишчупати из срца ову љу-
бав а да истовремено не ишчупам и срце, а зашто? Све да је више
већ и не волим, морао бих је волети из сажаљења, ње ради; не во-
лети је више, значило би издати је: њој је потребна моја љубав...
Господе, ни сам већ не знам... Једино тебе знам. Води ме. Ка-
што ми се чини да тонем у мрак, и да ми се одузима вид који се
њој враћа.
Гертруда је Јуче отишла на клинику у Лозану, одакле ће изаћи
тек кроз двадесет дана. Њен повратак очекујем са ужасним стра-
хом. Довешће је Мартен. Морао сам јој обећати да за ово време
нећу покушавати да је видим.

22. маја
Писмо од Мартена: операција је успела. Нека је благословен
Господ!

24. маја
Помисао да ће ме видети, мене кога је до сада волела не видев-
ши ме - та помисао ме неподношљиво узнемирује. Да ли ће ме
препознати? Први пут у животу брижљиво испитујем огледала.
Ако осетим да јој је поглед мање милостив него срце, и ако је у
њему мање љубави, шта ли ће бити од мене? Господе, кашто ми
се чини да ми је њена љубав потребна да бих те могао волети.

62
 П а ст о р а л н а с и м ф о н и ја

27. маја
Претрпаносх пословима помогла ми је да последње дане прету-
рим без нарочитог нестрпљења. Добродошао је сваки посао који
ме ослобађа мене самог; али током читавог дана, и кроз све што
се дешава, прати ме њена слика.
Сутра треба да се врати. Амелија која ми је, за ову последњу
недељу дана, показивала најлепше стране своје нарави и изгледа
поставила себи као задатак да заборавим одсутну, спрема се са де-
цом да прослави њен повратак.

28. маја
Гаспар и Шарлота су побрали све цвеће које су могли наћи по
шуми и пољанама. Стара Розалија припрема дивовску торту коју
ће Сара окитити некаквим украсима од позлаћене хартије. Очеку-
јемо је за подне.
Пишем да бих нечим испунио ово ишчекивање. СадаЈе једана-
ест сати. Свакога тренутка дижем главу и испитујем пут којим мо-
рају доћи Мартенова кола. Уздржавам се да им пођем у сусрет;
боље је, а с обзиром на Амелију, да је дочекамо заједно. Срце да
ми искочи... ах! Ево их!

28-ога увече
У какву ужасну таму утонух! Милости, Господе, милости! Од-
ричем се њене љубави, али ти, не допусти да она умре.

Како сам имао право када сам се бојао! Шта је то она урадила?
Шта је хтела урадити? Амелија и Сара су ми рекле да су је допра-
тиле до капије Суитице, где ју је чекала гђица де Ла М... Хтела је
дакле изаћи. Шта се догодило?
Покушавам да мало средим своје мисли. Оно што ми причају
неразумљиво Је, или противречно. Све ми се брка у глави... Ба-
штован гђице де Ла М... ју је донео у Сушницу онесвешћену; каже
како ју је видео да је ишла дуж реке, затим да је прешла баштен-

63
А ндре Ж нд

да је пала у воду, од није потрчао сместа, као што је требало учи-

нити; нашао ју је близу малога јаза, камо ју је занео ток реке. Ка-
да сам је мало доцније видео, још није била дошла к свести; или
се поново онесвестила, јер за тренутак се прибрала, захваљујући
брзој и срчаној бризи околине. Мартен, који срећом још није био
отишао, не уме да објасни ову обамрлост и равнодушност у коју
је утонула; узалуд ју је испитивао; као да ништа не разуме или као
да је одлучила да ћути. Дисање јој је врло тешко и Мартен се бо-
ји запаљења плућа; ставио јој је облог од слачице и пијавице, а
обећао да ће доћи сутра. Погрешка је била у томе што су јс одвећ
дуго оставили у мокром оделу док су били заузети око тога да је
доведу к свести; речна зода је ледена. Гђица де Ла М..., којој је је-
дино пошло за руком да ишчупа из ње неколико речи, каже да је
хтела набрати споменка који у изобиљу цвета на оној обали реке
и да је, још невешта да одмери размак, или држећи за чврсту зе-
мл>у оно што је било само гшовећи цветни саг, нагло изгубила тле
под ногама. Када бих то могао поверовати! Када бих могао увери-
ти себе да се овде ради само о несрећном случају, какав страховит
терет би ми се свалио с душе! За време читавога, иначе тако весе-
лога ручка узнемиривао ме је необични осмејак који није силазио
с њенога лица; некакав усиљен осмејак који код ње још нисам по-
знавао, а који сам се трудио да схватим у вези са њеним новим по-
гледом; осмех који се из њених очију разливао по лицу као сузе,
и поред којих ме је вређала простачка радост осталих. Није она
учествовала у радости! Као дајој се открила нека тајна, коју би ми
без сумње поверила да сам био с њом насамо. Скоро уопште није
разговарала; но томе се нико није изненадио, јер у друштву, и баш
уколико је бучеије, она често ћути.
Господе, молим ти се; донусти ми да шворим с њом. Треба ми
да знам, јер како ћу иначе живети даље?... Па ипак, ако је хтела пре-
кратити живот, да ли Јв то баш стога што је знсаа! Шта је зната?
Пријатељице драга, шта сте то тако ужасно сазнали? Шта је то та-
ко смртоносно што сам крио од вас, а што сте изненада сагледали?
 П а с т о р а л н а с и м ф о н и ја

Провео сам више од два сата крај њене постеље, не одвајајући

очију од њеног чела, њених бледих образа, љупких трепавица
склопљених над некаквом неизрецивом тугом, њених још вла-
жних коса налик на алге, расутих око ње, по јастуку - ослушкују-
ћи њено неједнако и мучно предисање.

29. маја
Јутрос ме је позвала гђица Лујза, баш у тренутку када сам се
спремао за Суитицу. После скоро мирно проведене ноћи, Гертру-
да је најзад изашла из оне обамрлости. Осмехнула ми се када сам
ушао у собу и дала знак да седнем на постељу. Нисам је смео за-
питкивати а без сумње се и она бојала питања, јер ми рече одмах,
а да би предухитрила могуће осећајне изливе:
- Како се зову они мали плави цветови које сам хтела набрати
на реци - који имају боју неба? Пошто сте вештији него ја, не би-
сте ли ми хтели набрати један свежањ? Ставила бих га овде, крај
постеље.
Извештачена веселост њенога гласа ме је вређала; а она то без
сумње схвати, јер додаде озбиљније:
- Јутрос не могу разговарати с вама; сувише сам уморна. Иди-
те, наберите то цвеће за мене, хоћете ли? Брзо ћете се вратити.
А када сам, сат доцније, донео за њу китицу споменка, гђица
Лујза ми рече да се Гертруда поново одмара и да ће ме примити
тек увече.
Вечерас поново сам је видео. Опкољена гомилом јастука, ско-
ро је седела, ослоњена о њих. Коса јој сада беше зачешљана око
чела, са уплетеним цветовима споменка који сам јој био донео.
Очевидно ју је тресла грозница и изгледала је веома потиште-
на. Задржала је у својој врелој руци руку коју сам јој пружао:
остао сам стојећи крај ње:
- Треба да вам признам нешто, пасторе; јер бојим се да ћу ве-
черас умрети, рече. Лагала сам вам јутрос... Нисам хтела брати
цвеће... Хоћете ли ми опростити када вам кажем да сам се хтела
65
А ндре Ж ид

убити?
Падох на колена крај њене постеље, непрестано држећи њену
слабачку руку у својој; али она, ослободивши је, стаде да ме ми-
лује по челу, док ја зарих лице у покривач, да сакријем сузе и угу-
шим јецање.
- Мислите да је то врло рђаво? —упита тад нежно; а како ни-
шта нисам одговарао:
- Пријатељу, пријатељу мој, и сами видите да сувише много
места заузимам у вашем срцу и вашем животу. Када сам се врати-
ла, то ми је одмах пало у очи; то јест, да место које сам заузела
припада другој, да је она због тога тужна. Мој грех је што то ни-
сам осетила раније; или бар —јер то сам већ добро знала - што сам
допустила да ме ипак волите. Али када сам одједном угледала ње-
но лице, када сам на том јадном лицу сагледала онолику тугу, ни-
сам више могла поднети мисао да је та туга моје дело... Не, не, не
пребацујте себи ништа; него ме пустите да одем, а њој вратите
њену срећу.
Рука је престала да ми милује чело; дохватих је и обасух по-
љупцима и сузама. Но она је нестрпљиво отрже и поче је узнеми-
ривати нека нова стрепња:
- Нисам ја то хтела рећи; не, нисам то хтела рећи, понављапа је;
и видех како јој се чело ороси знојем. А онда спусти трепавице и
оста извесно време склопљених очију, ваљда да усредсреди мисао
или обнови стање првобитне слепоће, и испочетка гласом спорим
и неутешним, али који убрзо ојача чим отвори очи, а затим се рас-
пали до плаховитости:
- Када сте ми вратили вид, очи су ми сагледале један свет мно-
го лепши него што сам могла и сањати; одиста, нисам ни слутила
да је дан тако сјајан, ваздух тако блистав, небо тако пространо.
Али нисам слутила ни да су тако брижна чела у људи; и када сам
ушла у вашу кућу, знате ли шта ми је прво пало у очи... Ах! А ме-
ђутим треба да вам то кажем: оно што сам видела пре свега дру-
гог, то је наша погрешка, наш грех. Не, немојте порицати. Сетите
 П а с т о р а л н а с и м ф о н и ја

се Христових речи: „Кад бисте били слијепи, не бисте имали гри-

јеха.“ Али сада, ја то видим... Дигните се, пасторе. Седите овде,
поред мене. Саслушајте ме, немојте ме прекидати. Док сам била
на клиници, читала сам, или, још боље, читали су ми оне одељке
Библије које још висам познавала, које ми никада нисте читали.
Сећам се једнога става апостола Павла, повављала сам га читав је-
дан дан: „А ја живљах некад без закона; а кад дође заповијест, он-
да гријех оживље, а ја умријех.“
Говорила је у стању највећег раздражења, гласом веома подиг-
нутим, и последње речи скоро је викала, тако да ми је било непри-
јатно од помисли да би нас неко споља могао чути; а онда склопи
очи и понови, као за себе, шапатом, ове последње речи:
- „Гријех оживље - а ја умријех,“
Уздрхтах, срца слеђена од неког ужаса. Хтедох одвратити ње-
ну мисао на друту страну.
- Ко ти је читао те ставове? - упитах.
- Жак, рече отворивши очи и загледавши ме укоченим погле-
дом. -Знате ли да је прешао у католичку веру?
Било је то исувише; преклињао сам је да заћути, али је она већ
настављала:
- Пријатељу, много ћу вас ражалостити; али не треба да међу
нама остане ни најмања лаж. Када сам видела Жака, одједном сам
схватила да ја нисам вас волела; волела сам њега. Има исто ваше
лице; односно, онакво какво сам замислила да имате ви... Ах! За-
што сте учинили да га одбијем? Могла сам се удати за њега...
- Али, Гертруда, ти то још увек можеш, узвикнух очајно.
- Он ће се закалуђерити, рече плаховито. Затим се сва затресе
од јецања.
- Ох! Хтела бих се исповедити њему... зајеча као у заносу... -
Добро видите да ми не преостаје ништа друго сем да умрем. Жед-
на сам. Дозовите некога, молим вас. Гушим се, Оставите ме саму.
Ох! Надала сам се да ће ми бити лакше ако вам ово кажем. Пусти-
те ме. Растанимо се. Не могу више да вас гледам.

67
А ндре Ж ид

Оставио сам је. Дозвао сам гђицу де Ла М... да заузме моје ме-
сто поред Гертруде; због њене крајње узбуђености бојао сам се и
најгорега, али сам се морао уверити да се мојим присуством њено
стање погоршава. Замолих да ме обавесте ако би јој се стање окре-
нуло нагоре.

30. маја
Авај! Поново сам је видео само уснулу. Јутрос, у освитку зоре,
она је умрла, после ноћи проведене у бунилу и изнурености. Жак,
кога је гђица де Ла М... известила на Гертрудину молбу, стигао је
неколико часова после њене смрти. Свирепо ми је пребацио што
нисам дозвао свештеника док је још било времена. Али како бих
то и могао учинити када још нисам знао да се Гертруда одрекла
своје вере за време боравка у Лозани, очевидно наговорена од ње-
га. Истим ударцем саопштио ми је и своју и Гертрудину конвер-
зију.7 И тако ме ова два створења напустише одједном; изгледало
је као да су, пошто сам их за живота ја раставио, склопили план
да побегну и сједине се у Господу. Уверен сам међутим да у Жа-
ковој конверзији више места заузима умовање него љубав.
- Оче, рече ми, не би било пристојно да ја оптужујем вас; во-
дио ме је међутим пример ваше заблуде.
Пошто је Жак отпутовао, клекао сам пред Амелију, замоливши
је да се помоли Богу за мене, јер ми је требала помоћ. Она једно-
ставно очита Оченаш, али са дугим ћутањима између појединих
ставова која испунисмо молитвама.
Плакало ми се, али сам осећао да ми је срце сувље него пустиња.

7 Промена вере (прим. уред.)