ПАСТОРАЛНА СИМФОНИЈА
Са француског превео
МЛАДЕН ЛЕСКОВАЦ
МаИ
Иешо
Панчево 2003
10. февруири 189..
Снег, који 'гри дана не прег!'аје да веје, чамео је све путеве. Ми-
сам могао оти1ш у Р... где, по двапуг месенно, опслужујем већ пег-
наест година. Југрос се окуиило само њих 'Јридесеторо иарохија-
па у капеЈЈИ у Ј1а Брсвину.
Корисшћу сс доколицом коју ми пружа ова припудна уеамЈве-
пост, да се враЈИм у ирошлос !' и иелричам како јс дошло до тста
да се иолабаинм Герарудом.
Мамера мн јс да овде опишем спс што сс одпосп на обрагЈоваље
и ратвитак ове побожнс душе коју сам, чннн ми ее, ивсукао гтз
мрака искЈвучнво милошге н л»убави радп. 11ека је благословен
1'оепод нпо ни је новерио тај задагак.
Када сам се једпом - има томс д.вс годиие н шсеЈ' месеци - вра-
тио ич Шо-де-Фона, дође нска неповната ми девојчпца да ме еме-
сга поведе па седам киломстара одавде, некој снромапшој стар.и-
пи ла умору. Кспј мн ппјс био исирешуг; иосаднх дсте у тсола.
узевшм прстходпо са собом феп.ер, јер писам всровао да ћу се мо-
ћи вратито пре мрака.
Мислис сам да околииу села познајем изврсно; међутим, када
смо прошли содрески мајур, дете ме поведе пречицом којом се до-
тле нисам заттутио никада. Па ипак, два километра одатле, удесно,
препознао сам тајанствено језерце где сам се, као млад човек, то-
циљао који пут. За ових петнаест година нисам га више виђао, ио-
9
Лпдре Жид
п
Андре Жид
12
Пасторална симфонија
почео сам тиме што сам послао напоље децу која су стајала онде
забленута, пуна питања и изненађења. Ах! како је овај пријем био
друкчији него што сам желео. Једино је моја драга мала Шарлота
почела скакати од радости и пљескати рукама када је схватила да
је из кола изашло нешто ново и живо. Али остали, које је мајка већ
укалупила, брзо су је расхладили и довели у ред. Наста тренутак
велике збуњености. А како ни моја жена ни деца још нису знали
да имају посла са слепицом, нису могли разумети крајњу пажњу
којом сам је водио. И сам сам био сасвим збуњен необичним
јечањем јадне девојке чим бих јој пустио руку, коју сам држао у
својој за време читавога путовања. Њени крици нису имали ниче-
га људског; личили су пре на жалостиво скичање малога пса. Пр-
ви пут у животу истргнута из ускога круга уобичајених утисака
који су сачињавали читав њен свет, колена су јој поклецивала; а
када јој ближе примакох столицу, она се скљока на земљу, као чо-
век невичан друкчијем седењу; тада је доведох до огњишта, а она
се полако смири чим се могла шћућурити у положају у коме сам
је први пут видео крај старичиног огњишта, сада ослоњена о зид
камина. Већ и у колима, она је склизла са седишта и цео пут је
превалила скупљена крај мојих ногу. Моја жена ми је међутим по-
могла: увек је најбоља онда када је најприроднија; али њен разум
непрекидно, и често с успехом, води борбу против њенога срца.
- Шта намераваш да радиш с тим ту? - настави, пошто се мала
сместила.
Чувши ову презриву равнодушност, уздрхтах у души и с муком
савладах покрет негодовања. Међутим, још сав обузет својим ду-
гим и тихим премишљањима, уздржах се и, окренувши се према
свима њима који су поново стајали ту у кругу, ставивши руку на
чело слепичино:
- Довео сам кући изгубљену овцу, рекох што сам свечаније мо-
гао.
Међутим Амелија не допушта да би у учењу Јеванђеља могло
бити ичег неразумног или надразумног. Приметих како се спрема
13
Андре Жид
14
Пасторална симфонија
15
Андре Жид
27. фебруара
Снег је ноћас поново обилно навејао. Деца су усхпћена јер ће~
мо ускоро. веле, морати излазити из куће кроз прозоре. Чињеннца
је да су врата јутрос затрпана снегом. а напоље се може изаћи са-
мо кроз перионицу. Јуче сам се уверио да у селу има довољно на-
мирница, јер ћемо неко време без сумње бити одвојени од остало-
га света. Ово није прва зима да нас снег тако одседа. алп се не се-
16
Пасторалиа симфонија
17
Андре Жид
18
Пасторална симфонија
19
Андре Жид
23
Андре Жид
плоту која јој је миловала образе и руке, па јој је, иако о томе
уосгалом није одређено размишљала, изгледало сасвим природно
да топао ваздух пева, онако исто као што вода на ватри кључа.
Уистини пак она се тиме није узнемиравала, није обраћала пажљу
ни на шта, а живела је у некој дубокој обамрлости све до дана ка-
да сам се ја почео бавити њоме. Сећам се њеног бесконачног ди-
вљења: када сам је обавестио да ти сићушни гласови изилазе из
живих бића којих је, изгледа, искључиви задатак да осећају и из-
ражавају расипну радост природе. (Почев од тога дана она је на-
викла говорити: Весела сам као птица.) А међутим помисао да ове
песмице причају о блиставилу призора које она никада неће моћи
сагледати почињавају је испуњавати сетом.
- Да ли је земља, говорила је, одиста тако лепа као што казују
птице? Зашто се о томе не говори више? Зашто ми ии ви не гово-
рите о томе? Да ли из страха од помисли да ћете мн нанети бол
што ја то не могу видети? Немате ираво. Ја тако лепо чујем пти-
це; верујем да разумем све што кажу.
- Они који виде не разумеју их тако лепо као ти, моја Гертру-
да, рекох јој у нади да ћу је утешити.
- А зашто друге животиње не певају? - настави она. Кашто су
ме њена питања изненађивала и за часак бих остајао збуњен, јер
би ме приморавала да размишљам о стварима које сам дотле при-
мао без чуђења. На тај начин сам први пут запазио да. уколико је
нека животиња ваше везана за земљу и уколико је тромија, утоли-
ко је и тужнија. Покушавао сам да јој то и објасним; па сам јој
причао о веверици и њеним играма.
Питала ме је тада да ли су птице једине животиње које лете.
- И лептири такође. рекох јој.
- А да ли они певају?
- Они своју радост исказују на други начин, одговорих јој. Она
је исписана разним бојама по њиховим кралима... Па јој описах
шаренило лептирова.
24
Пасторална симфонија
28. фебруара
Враћам се уназад; јер јуче сам се дао повести.
Да бих могао Гертруду поучавати, и сам сам морао научити
азбуку слепих; али убрзо она је постала много вештија него ја у
читању овога писма у коме сам се с муком сналазио, па сам га
штавише радије пратио погледом него прстима. Уосталом, нисам
је ја једини поучавао. У почетку сам био срећан што сам нашао
помагача у овој бризи, јер сам много заузет у општини чије су ку-
ће разбацане, па ме посете сиромасима и болесницима каткада
приморавају да пешачим прилично далеко. Жак је нашао начина
да за време божићњих празника које је дошао да проведе међу на-
ма сломи на клизању руку - јер у међувремену отишао је у Лоза-
ну где је већ почео своје студије и уписао се на Теолошки факул-
тет. Прелом кости није био ништа озбиљно и Мартен, кога сам
сместа позвао, могао је ствар лако уредати без хируршке помоћи;
али мере опрезности које је ваљало предузети приморавале су Жа-
ка да извесно време остане код куће. Он се одједном заинтересо-
ва за Гертруду коју дотле такорећи није ни опажао, па ми је помо-
гао да је научимо читати. Његова сарадња је трајала само за вре-
ме његовог оздрављавања, отприлике три недеље, али је за то вре-
ме Гертруда очигледно напредовала. Подстицала ју је сада нека
изванредна ревност. Та колико још јуче потпуно обамрла интели-
генција изгледа да је већ од својих првих корака, а пре него што
је и научила корачати, почела јурити. Дивим се лакоћи коју је на-
лазила да исказује своје мисли, а нарочито брзини којом се изра-
жавала, и то начином нимало детињастим, него већ потпуно ис-
правним, приказујући појмове сликовито, начином за нас колико
неочекиваним толико забавним, а помоћу оних ствар које је упо-
знала, или о којима смо јој ми говорили или их јој описали ако их
нисмо могли дати непосредно њој у руке; јер да бисмо могли об-
јаснити оно што није могла руком домашити, ми смо се стално
служили оним што је могла опипати и помирисати, служећи се на-
чином даљинометра.
25
Андре Жид
26
Пасторална симфонија
29-ог
Сав опседнут својим поређењима, још нисам рекао колико ве-
лика радост је обузела Гертруду на оном концерту у Нешателу.
Изводила се баш Пасторална симфонија.3 Кажем „баш“, јер са-
свим је појмљиво да не постоји дело које бих радије желео да чу-
је. Још дуго времена пошто смо напустили концертну дворану,
Гертруда је ћутала, као опијена заносом.
- Да ли је одиста оно што видите тако лепо као ово? - рече ми
најзад.
27
Лндре Жид
28
Пасторална симфонија
29
Андре Жид
8. марта
Једина радост коју ја Амелији могу приредити јесте да се не
усудим учинити ишта што се њој не свиђа. Ови потпуно негатив-
ни докази љубави једини су које допушта. Она и не слути до које
мере је већ сузила мој живот. Ох! Дао би Бог да захтева од мене
нешто тешко! Са каквом радошћу бих извршио ње ради нешто не-
устрашиво, опасно! Међутим, изгледа да јој је мрско све што ни-
је уобичајено; тако да кретање на путу живота за њу значи
искључиво додавање потпуно истих дана данима из прошлости.
Она не жели, она чак и не прима од мене нове врлине, чак ни
оснажење признатих врлина. Са узнемирењем, штавише са осу-
дом иосматра сваки душевни напор који у хришћанству жели да
види нешто друго а не припитомљавање нагона.
Морам признати да сам, када сам био у Нешателу, потпуно за-
боравио да исплатим наш рачун код трговкиње као што ме је Аме-
лија молила, као и да јој донесем кутију конца. Али доцније сам
се ја сам много више љутио на самога себе него што би се могла
љутити она; а утолико више, што сам се зарекао да то нећу пропу-
стити да урадим, знајући уосталом да „који је вјеран у малом и у
многом је вјеран“ - а плашећи се и закључака које би могла изве-
сти из моје заборавности. Чак сам желео да ми некако пребаци, јер
због те ствари сам то очевидно заслужио. Но као што се то често
дешава, имагинарна увреда била је јача од стварне оптужбе: ах!
како би живот био леп а наша беда подношљива када бисмо оста-
јали искључиво при стварним невољама, не ослушкујући
привиђења или чудовишта наше маште... Али, и против своје во-
ље записујем овде ствари које су пре предмет какве проповеди
(„Не будите немирни духом.“). Предузео сам да овде оцртам Гер-
трудин духовни и морални развој. Враћам се своме предмету.
Надао сам се да ћу тај развој моћи овде пратити корак по корак,
31
Аидре Жид
32
Пасторална симфонија
зз
Андре Жид
1
Пасторална симфонија
35
Андре Жид
10. марта
Наша кућа је тако мала да смо приморани живети у њој помало
стешњени, што је каткада прилично незгодно по мој рад, иако сам
на првом спрату одвојио за себе једну собицу где се могу повући и
примати посете; незгодно нарочито ако између четири ока желим
да разговарам са неким од мојих, не придајући међугим састанку
неки особито свечан значај, што је било неизбежно у оном салоку
који деца зову Светилиште, а где им је улаз био забрањен; али тога
Јутра Жак је отпутовао за Нешател где је требало да купи излетнич-
ке ципеле, а како је време било лепо, деца су после доручка изашла
у шетњу заједно са Гертрудом, пазећи истовремено на њу када к
она на њих. (Са задовољством бележим овде да је Шарлота нарочи-
то пажљива према њој.) И тако сам за време чаја, који увек пијемо
у дневној соби, сасвим природно остао насамо са Амелијом. Баш то
38
Пасторална симфонија
40
П а с т о р а л н а сн м ф о н и ја
12. марша
Ставио сам себи у задатак да свакодневно поветим Гертруди
мало времена; већ према мојој заузетости појединих дана, то је из-
носило или неколико сати или неколико тренутака. Сутрадан по
овоме разговору са Амелијом имао сам довољно слободног вре-
мена па, пошто ме је мамило и лепо време, поведох Гертруду кроз
шуму, до превоја Јуре одакле се, када је ваздух прозрачан, кроз за-
весе грања а изнад бескрајне равнице која се простире исиод нас,
и изнад лаке измаглице, уочава блиставило снежних Алпа. Сунце
је већ залазило удесно када стигосмо до места где смо обично се-
дели. Ливада са покошеном и густом травом простирала се укосо
пред нама; мало даље, пасло је неколико крава; свака од њих, као
обично по овим брдима, има о врату меденицу.
- Оне ми сликају пејзаж, рече Гертруда ослушкујући њихову
звоњаву.
Као сваке шетње, замоли ме да јој опишем место где смо се за-
уставили.
- Али, рекох јој, ти га већ познајеш; то је ивица шуме одакле се
виде Алпи.
- Да ли се данас виде јасно?
- Виде се у свом потпуном сјају.
- Рекли сте ми да су свакога дана у по нечему друкчији.
- Са чиме бих их данас упоредио? Са жеђи једнога летњег по-
днева. Још пре него што вече падне, развејаће се ваздухом.
- Хтела бих да ми кажете има ли љиљана на ливади пред нама.
- Нема, Гертруда; љиљани не цветају на оволикој висини; мо-
жда само неке његове ретке врсте.
- Зар ни они који се зову пољски љиљани?
42
П а ст о р а л н а с и м ф о н и ја
43
А ндре Ж ид
44
П а ст о р а л и а с и м ф о н и ја
лежио те речи. И зато што сам овакву љубав могао сматрати пре-
корном, а сматрао да све што је прекорно унижује душу, у љубав
нисам веровао јер нисам осећао да ми је душа било чим унижена.
Те разговоре ја сам забележио не само онакве какви су били,
него сам их још записао у потпуно истом душевном
расположењу; уистину, тек ноћас, читајући их поново, ја сам раз-
умео све...
3. маја
Гертрудино религиозно подучавање побудило ме је да читаво
Јеванђеље прочитам сада сасвим новим очима. Постаде ми одјед-
ном јасније да мкожина појмова из којих се састоји наше хри-
шћанско веровање произилази не из речи Христових, него из
тумачења апостола Павла.
Баш то је био предмег распре коју сам водио са Жаком. Мало
сува темперамента, срце му не даје довољно хране мисли; тако он
постаје традициоиалист и догматичар. Пребацује ми да у хришћан-
ском учењу одабирам „оно што ми се свиђаГ Међутим, ја не узи-
мам ову или ону реч Христову. Него, једноставно, између Христа
и апосгола Павла, ја сам за Христа. Из страха да их супротстави
једног другоме. он одбија да их раздваја, одбија да осети разлику
у надахнућу између једнога и другога, и буни се када кажем да у
овоме осећам човека, док у ономе чујем Бога. Уколико витне уму-
је, утолико ме више убеђује у следеће: да је потпуно неосетљив
према јединствено божанском нагласку и најмање речи Христове.
Тражим у читавом Јеванђељу. узалуд тражим неку заповест,
претњу, забрану... Све је то апостола Павла. А Жаку је непријат-
но што баш то не налази у Христовим речима. Људи његове врсте
сматрају се изгубљенима чим крај себе не осете стараоца, прегра-
ду. ограду. А осим тога, и другима тешко допуштају слободу које
се сами одричу, и желе да силом дођу до онога што би могли до-
бити и љубављу.
- Али, оче, рекао је, и ја желим да људи буду срећни.
51
А ндре Ж ид
8. маја
Доктор Мартен дошао је јуче из Шо-де-Фона. Офталмоскопом је
дуго прегледао очи Гертрудине. Рекао ми је да је о Гертруди при-
чао доктору Руу, лозанском специјалисти, коме треба да саопшти
своја запажања. Замисао њих обојице је да би се Гертруда могла
оперисати. Споразумели смо се међутим да јој не говорим ништа
док не будемо знали нешто поузданије. После консултовања. Мар-
тен ће ме обавестити. Нашто распиризати у Гертруди наду коју би
можда убрзо морали гасити? - Уосталом, зар овако није срећна?
10. маја
О Ускрсу, Жак и Гертруда су се видели, у моме присуству - од-
носнс Жак је видео Гертруду и разговарао с њом, али само о бе-
значајним стварима. Изгледао је много прибранији него што сам
очекпвао, и морао сам поново поверовати да његова одиста стра-
сна љубав није тако лако нестала, иако му је Гсртруда, пред његов
прошлогодишњи полазак, изјавила да ће ова љубав морати остати
без икакве наде. Констатовао сам да Гертруди сада говори ви, што
је очевидно умесно; ја то додуше нисам тражио од њега, али се ра-
дујем што ме је и без тога разумео. У њему је несумњиво много
доброга.
Поред евега тога, подозревам да ово Жаково покоравање није
ишло без мука и борби. А мучно је то што њему сада оваква при-
нудност коју је морао наметнути своме срцу изгледа добра сама
по ееби: волео би да је наметне свима; осетио сам то у оној распри
коју сам водио с њим и коју сам већ описао. Није ли Ла Рошфуко5
54
П а с т о р а л н а с и м ф о н и ја
56
П а с т о р а л н а с и м ф о н и ја
57
А ндре Ж ид
18. маја
Сада, када су поново настали лепи дани, могу опет излазити у
шетњу у друштву са Гертрудом, што ми се већ давно није десило
(јер и ономад је снег поново падао, и путеви су све до пре неколи-
ко дана били у ужасном стању), као што ми се већ одавно није де-
сило да се нађем с њом насамо.
Корачали смо брзо; од свежег ветра образи јој се заруменеше и
плава коса јој је непрестано падала у лице. Како смо пролазили
крај једног тресетишта, узабрах неколико струкова расцветале си-
те, па их увукох испод њенога береа и уплетох у косу, да се не би
мрсила.
Скоро да нисмо проговорили ни речи, зачуђени што смо се на-
шли насамо, када ме Гертруда, обрнувши према мени своје лице
без погледа, нагло упита:
- Мислите ли ви да ме Жак још увек воли?
- Помирио се с тим да те се занавек одрекао, одговорих сместа.
- Али мислите ли да зна да ме ви волите? - упита.
Од последњег летошњег разговора о коме сам говорио проте-
кло је више него шест месеца (и сам се томе чудим) а да више ни
једна једина реч о љубави није изговорена међу нама. Никада ни-
смо били сами, рекао сам то, а и боље је што је тако било... Од
Гертрудина питања срце ми закуца тако снажно да сам морао
успорити корак.
- Та цео свет, Гертруда, зна да те волим, узвикнух.
Није се дала преварити:
- Не, не; ви не одговарате на моје питање.
58
П а ст о р а л н а с и м ф о н н ја
60
П а ст о р а л н а си м ф о н и ја
19. маја
Мартен се вратио јутрос. Гертруда се може оперисати. То твр-
ди Ру. и тражи да му је поверимо за извесно време. Ја се томе не
могу противити, па ипак, кукавички, тражио сам да размислим.
Тражио сам да ми допусте да је опрезно припремим...
Срце би требало да ми скаче од радости, али осећам како ме ти-
шти, оптерећено неком неизрецивом стрепњом. Од саме помисли
да Гертруди треба да саопштим да ће јој вид моћи бити враћен, ср-
це ми престаје куцати.
21. маја
Да ли си нас ради, Господе, створио ноћ овако дубоком и ова-
ко лепом? Да ли мене ради? Ваздух је млак, а кроз отворен прозор
надире месечина, и ја ослушкујем бескрајни мир небеса. О, збу-
61
А ндре Ж ид
22. маја
Писмо од Мартена: операција је успела. Нека је благословен
Господ!
24. маја
Помисао да ће ме видети, мене кога је до сада волела не видев-
ши ме - та помисао ме неподношљиво узнемирује. Да ли ће ме
препознати? Први пут у животу брижљиво испитујем огледала.
Ако осетим да јој је поглед мање милостив него срце, и ако је у
њему мање љубави, шта ли ће бити од мене? Господе, кашто ми
се чини да ми је њена љубав потребна да бих те могао волети.
62
П а ст о р а л н а с и м ф о н и ја
27. маја
Претрпаносх пословима помогла ми је да последње дане прету-
рим без нарочитог нестрпљења. Добродошао је сваки посао који
ме ослобађа мене самог; али током читавог дана, и кроз све што
се дешава, прати ме њена слика.
Сутра треба да се врати. Амелија која ми је, за ову последњу
недељу дана, показивала најлепше стране своје нарави и изгледа
поставила себи као задатак да заборавим одсутну, спрема се са де-
цом да прослави њен повратак.
28. маја
Гаспар и Шарлота су побрали све цвеће које су могли наћи по
шуми и пољанама. Стара Розалија припрема дивовску торту коју
ће Сара окитити некаквим украсима од позлаћене хартије. Очеку-
јемо је за подне.
Пишем да бих нечим испунио ово ишчекивање. СадаЈе једана-
ест сати. Свакога тренутка дижем главу и испитујем пут којим мо-
рају доћи Мартенова кола. Уздржавам се да им пођем у сусрет;
боље је, а с обзиром на Амелију, да је дочекамо заједно. Срце да
ми искочи... ах! Ево их!
28-ога увече
У какву ужасну таму утонух! Милости, Господе, милости! Од-
ричем се њене љубави, али ти, не допусти да она умре.
Како сам имао право када сам се бојао! Шта је то она урадила?
Шта је хтела урадити? Амелија и Сара су ми рекле да су је допра-
тиле до капије Суитице, где ју је чекала гђица де Ла М... Хтела је
дакле изаћи. Шта се догодило?
Покушавам да мало средим своје мисли. Оно што ми причају
неразумљиво Је, или противречно. Све ми се брка у глави... Ба-
штован гђице де Ла М... ју је донео у Сушницу онесвешћену; каже
како ју је видео да је ишла дуж реке, затим да је прешла баштен-
63
А ндре Ж нд
29. маја
Јутрос ме је позвала гђица Лујза, баш у тренутку када сам се
спремао за Суитицу. После скоро мирно проведене ноћи, Гертру-
да је најзад изашла из оне обамрлости. Осмехнула ми се када сам
ушао у собу и дала знак да седнем на постељу. Нисам је смео за-
питкивати а без сумње се и она бојала питања, јер ми рече одмах,
а да би предухитрила могуће осећајне изливе:
- Како се зову они мали плави цветови које сам хтела набрати
на реци - који имају боју неба? Пошто сте вештији него ја, не би-
сте ли ми хтели набрати један свежањ? Ставила бих га овде, крај
постеље.
Извештачена веселост њенога гласа ме је вређала; а она то без
сумње схвати, јер додаде озбиљније:
- Јутрос не могу разговарати с вама; сувише сам уморна. Иди-
те, наберите то цвеће за мене, хоћете ли? Брзо ћете се вратити.
А када сам, сат доцније, донео за њу китицу споменка, гђица
Лујза ми рече да се Гертруда поново одмара и да ће ме примити
тек увече.
Вечерас поново сам је видео. Опкољена гомилом јастука, ско-
ро је седела, ослоњена о њих. Коса јој сада беше зачешљана око
чела, са уплетеним цветовима споменка који сам јој био донео.
Очевидно ју је тресла грозница и изгледала је веома потиште-
на. Задржала је у својој врелој руци руку коју сам јој пружао:
остао сам стојећи крај ње:
- Треба да вам признам нешто, пасторе; јер бојим се да ћу ве-
черас умрети, рече. Лагала сам вам јутрос... Нисам хтела брати
цвеће... Хоћете ли ми опростити када вам кажем да сам се хтела
65
А ндре Ж ид
убити?
Падох на колена крај њене постеље, непрестано држећи њену
слабачку руку у својој; али она, ослободивши је, стаде да ме ми-
лује по челу, док ја зарих лице у покривач, да сакријем сузе и угу-
шим јецање.
- Мислите да је то врло рђаво? —упита тад нежно; а како ни-
шта нисам одговарао:
- Пријатељу, пријатељу мој, и сами видите да сувише много
места заузимам у вашем срцу и вашем животу. Када сам се врати-
ла, то ми је одмах пало у очи; то јест, да место које сам заузела
припада другој, да је она због тога тужна. Мој грех је што то ни-
сам осетила раније; или бар —јер то сам већ добро знала - што сам
допустила да ме ипак волите. Али када сам одједном угледала ње-
но лице, када сам на том јадном лицу сагледала онолику тугу, ни-
сам више могла поднети мисао да је та туга моје дело... Не, не, не
пребацујте себи ништа; него ме пустите да одем, а њој вратите
њену срећу.
Рука је престала да ми милује чело; дохватих је и обасух по-
љупцима и сузама. Но она је нестрпљиво отрже и поче је узнеми-
ривати нека нова стрепња:
- Нисам ја то хтела рећи; не, нисам то хтела рећи, понављапа је;
и видех како јој се чело ороси знојем. А онда спусти трепавице и
оста извесно време склопљених очију, ваљда да усредсреди мисао
или обнови стање првобитне слепоће, и испочетка гласом спорим
и неутешним, али који убрзо ојача чим отвори очи, а затим се рас-
пали до плаховитости:
- Када сте ми вратили вид, очи су ми сагледале један свет мно-
го лепши него што сам могла и сањати; одиста, нисам ни слутила
да је дан тако сјајан, ваздух тако блистав, небо тако пространо.
Али нисам слутила ни да су тако брижна чела у људи; и када сам
ушла у вашу кућу, знате ли шта ми је прво пало у очи... Ах! А ме-
ђутим треба да вам то кажем: оно што сам видела пре свега дру-
гог, то је наша погрешка, наш грех. Не, немојте порицати. Сетите
П а с т о р а л н а с и м ф о н и ја
67
А ндре Ж ид
Оставио сам је. Дозвао сам гђицу де Ла М... да заузме моје ме-
сто поред Гертруде; због њене крајње узбуђености бојао сам се и
најгорега, али сам се морао уверити да се мојим присуством њено
стање погоршава. Замолих да ме обавесте ако би јој се стање окре-
нуло нагоре.
30. маја
Авај! Поново сам је видео само уснулу. Јутрос, у освитку зоре,
она је умрла, после ноћи проведене у бунилу и изнурености. Жак,
кога је гђица де Ла М... известила на Гертрудину молбу, стигао је
неколико часова после њене смрти. Свирепо ми је пребацио што
нисам дозвао свештеника док је још било времена. Али како бих
то и могао учинити када још нисам знао да се Гертруда одрекла
своје вере за време боравка у Лозани, очевидно наговорена од ње-
га. Истим ударцем саопштио ми је и своју и Гертрудину конвер-
зију.7 И тако ме ова два створења напустише одједном; изгледало
је као да су, пошто сам их за живота ја раставио, склопили план
да побегну и сједине се у Господу. Уверен сам међутим да у Жа-
ковој конверзији више места заузима умовање него љубав.
- Оче, рече ми, не би било пристојно да ја оптужујем вас; во-
дио ме је међутим пример ваше заблуде.
Пошто је Жак отпутовао, клекао сам пред Амелију, замоливши
је да се помоли Богу за мене, јер ми је требала помоћ. Она једно-
ставно очита Оченаш, али са дугим ћутањима између појединих
ставова која испунисмо молитвама.
Плакало ми се, али сам осећао да ми је срце сувље него пустиња.