Филозофски Факултет

Унiиверзитета у Београду

Семинарски рад на тему:

Амазонке као симбол Другости

Предмет:

Грци и Други

Ментор: Студент:
др Сташа Бабић Димитрије Марковић

Београд, фебруар 2015.

 Садржај:

Историјат истраживања.....................................................................................................3

Настанак мита.....................................................................................................................3

Период Хомера и архајски период....................................................................................4

Период грчко – персијских ратова....................................................................................5

Период Периклове владавине............................................................................................7

Археолошки докази о Амазонкама....................................................................................8

Илустрације..........................................................................................................................9

Литература...........................................................................................................................11

-2-
 У модерна времена, Амазонкама се сматрају крупне „мушкараче“, које у сваком
тренутку представљају претњу по мушкарце и њихов его. Ипак, ова слика је релативно
скорашња, јер се у доба античке Грчке на њих гледало знатно другачије. Наиме, Амазонке
су дуги низ година представљале симбол, метафору за Другога.

Историјат истраживања

Зашто су Грцима биле потребне Амазонке и на који начин су оне могле да допринесу
погледу на Друге? На ова и слична питања научници покушавају да дају одговоре већ више
од једног века. Преглед идеја дао је Е. Стјуарт (Andrew Stewart) у свом чланку (Stewart 1995:
572, 573).
Први који је изнео теорију о симболици Амазонки био је Ј. Ј. Баховен (J. J. Bachofen).
Он је 1861. године изнео претпоставку да Амазонке представљају заоставштину
некадашњег матријархалног начина живота.
Убрзо, већ 1911., долази до неслагања са овом претпоставком. Валтер Ленард
(Walther Leonard) је, исказавши своје позитивистичко гледиште, претпоставио да Амазонке
представљају сећања на некадашње сусрете са Хетитима, док је Роџер Хинкс (Roger Hinks)
1939. такође видео Амазонке као неку врсту сећања, али овога пута на велике битке, попут
Маратона, Термопила, Саламине...
Порастом мултидисциплинарности, средином века, у тумачење се укључила и
психологија, тачније психо - анализа. Њен представник Шулц Енгл (Shultz Engle) изнео је
мишљење да су Амазонке вођене у борбу услед импотенције њихових скитских мушкараца,
коју су они „зарадили“ пречестим и предугим јахањем коња.
Напокон, 60-их и 70-их година XX века долази до неке врсте консенсуза међу
научницима. Наиме, они су се сложили да Амазонке представљају неку врсту „слике у
огледалу“ полиса и да су послужиле као метафора за варваре, посебно током грчко -
персијских ратова.

Настанак мита

Ипак, поред питања како ми, данас, тумачимо Амазонке, јавља се питање како су
сами антички Грци гледали на њих? Претпоставља се да се мит о женама – ратницама најпре
преносио усменим путем, јер не постоје докази о почецима мита у писаним изворима. За
прво помињање Амазонки у неком текстуалном документу, узима се епска поема Илијада.
Што се тиче имена, најзаступљенија теорија је да је настало од сложенице „а“ (не)
и „mastos“ (дојка), што би могло да се преведе као једногруда, или жена са једном дојком
(Patten 2013: 7). Наиме, веровало се да су Амазонке саме себи одсецале једну дојку, како би

-3-
лакше руковале оружјем у борби (Patten 2013: 7). Ипак, овај мотив се јавља само у писаним
изворима и није уочљив на ликовним представама. Друго разумевање недостатка груди
може се интерпретирати као плод младости и неискуства, уместо помоћи при руковању
оружјем (Patten 2013: 8).
Што се самог гледања на Амазонке од стране Грка тиче, оно се, услед промене
симболике, може поделити на три периода: Период Хомера и архајски период; период грчко
– персијских ратова; период Периклове владавине.

Период Хомера и архајски период

Као што је већ речено, Амазонке се, у писаним изворима, први пут помињу у
Илијади. Оне се овде описују изразом antianeirai, што би у преводу значило анти -
мушкарци. Ово је интересантно јер се префикс anti може тумачити као непријатељ или
супротно од. Амазонке у Илијади имају малу, епизодну улогу и помињу се једино у легенди
о краљу Пријаму и Белерофону, где се наводи да су их они поразили у Фригији. Та ставка
је јако битна јер се за постојбину Амазонки узима предео на крајњем истоку тадашњег
познатог света, из перспективе Грка, да би се, како се спознаја о свету ширила, Амазонке
селиле све источније и источније. Дакле, Хомер не описује Амазонке као саме учеснице у
рату, већ то оставља свом, наводном, наследнику – Арктиносу из Милета. Арктинос је,
крајем VIII века п.н.е., написао своју епску поему, Aithinopis, која представља наставак
Илијаде. Од поеме је остало свега неколико фрагмената, али је њен заплет успешно
реконструисан у средњем веку. Поема почиње причом о Пантхесилеји, Амазонки, рођеној
у Тракији, за коју се сматрало да је ћерка бога Ареса. Она се, наиме, прикључује рату како
би помогла Тројацима, Ахил је, после одређеног времена убија, а затим убија и Теристеса,
оптуживши га да је био заљубљен у Пантхесилеју. Ово представља прави преседан, јер се
Амазонке први пит приказују као пожељне мушкарцима (Stewart 1995: 576, 577). У сличном
светлу су приказане и у епу о Тезејевим задацима (Theseis), где Тезеј силује њихову
краљицу, Антиопу, да би се она затим удала за њега, о чему ће касније бити речи.
Пораст интересовања за митове о Амазонкама почиње у другој половини VI века
п.н.е., са почецима демократије у Атини. Под слоганом једнакости (isonimia), сва права
добијају искључиво пунолетни мушкарци, док жене – житељи, али не и грађани Атине –
подспевају под јако чудну категорију. Из тог разлога је чудно што долази до пораста
ликовник представа жена (отмице, еротске сцене, Амазонке...) Ипак, најбитнија
карактеристика Амазонки у овом периоду, нешто што су помињали и Есхил и Херодот и
Хипокрит, јесте да су оне сматране parthenoi девојкама (Stewart 1995: 578).
Parthenoi су биле младе девојке које још увек нису биле у отвореној сексуалној вези
са мушкарцем (Stewart 1995: 578). То су, дакле, биле девојке у адолесцентској фази живота.
Чак су и њихова тела више личила на дечачка, него на девојачка, услед још увек не
формираних груди. На ликовним представама често су приказиване обнажене (слика 1), па

-4-
се тај недостатак груди јасно види. То је вероватно допринело претпоставци да се име
безгруде пре односи на ове девојке, него на намерно одсецање једне дојке. Према томе, може
се рећи да су Амазонке у овом периоду представљале неку врсту трећег рода, јер нису биле
мушкарци, а такође нису биле формиране као жене.
Ликовне представе су, са друге стране, у многоме другачије у односу на писане
изворе. Највећа разлика огледа се у томе што Амазонке никада нису представљане са само
једном дојком, вероватно из разлога што би такав приказ био одбојан мушкарцима. У
прилог претпоставци о Амазонкама као врсти трећег рода иду представе у црно –
фигуралном сликарству. Амазонке су представљане са белом кожом, што је типично за
жене, али су, уместо хаљина и женских фризура, најчешће носиле бојне оклопе. Једна од
најтипичнијих представа у овом периоду била је борба између Херакла и Амазонке и у њој
се огледају горе поменуте карактеристике (слика 2). На овој представи Амазонка је
приказана у клечећем положају, услед насртаја Херакла који је одевен у кожу лава. Овакав
начин приказивања је уобичајен у то време јер су на њима Амазонке, иако сматране
достојним противницица, ипак поклекле пред Грчким насртајима (Lego 2013: 56). Такође,
оне никада нису биле представљане наге, што је било карактеристично за мушкарце и
проститутке (Patten 2013: 17, 18). Одевање је један од најбољих начина да се представе
родовске и културне карактеристике на најбољи начин. Тако се и симболизам Амазонки
огледа кроз њихово облачење. Њихови костими се временом мењају, сходно порасти свести
о Другима са Истока.

Период грчко – персијских ратова

У првој половини 5. века п.н.е. први пут се јављају приче о освети Амазонки за оно
што је Тезеј урадио њиховој краљици, Антиопи. Оне су имале идеју да освоје Акропољ, али
су их у томе спречили сами Тезеј и Антиопа, предводећи атинску војску. Верује се да је ова
представа метафора великих атинских победа код Саламине и Платеје (Stewart 1995: 582).
Нешто касније, грчи сликар Микон добија задатак да ослика два зида у Агори која је
прављена да смести Тезејеве кости. Једна од тих фресака постала је позната као Осликана
Стоа (Stoa Poikile) и представља један од најзначајнијих споменика тог доба. Био је толико
значајан да је по њему назван нови правац у размишљању Грка – Стоицизам, а чак је и
Хадриан, у својој вили у Тиволију, направио велики споменик у виду колонаде који је
назвао Poecile. Ипак, оно по чему је Осликана Стоа најпознатија је чињеница да представља
један од најранијих споменика из Атине на коме су победе над Персијом представљене у
виду митолошких приказа (Castriota 2005: 89, 90). Иако је од споменика остало свега
неколико фрагмената, мотиви и њихов положај су успешно реконструисани. Према
Паусанију, који је у II веку н.е. саставио неку врсту туристичког водича, на споменику су
се налазиле четири композиције: битка између Атине и Спарте, приказ Тезеја који са
Атињанима брани град од најезде Амазонки, пустошење Троје и битка код Маратона.

-5-
 Како су то победе над персијацима убачене у већ постојећи родовски контекст? Пре
свега, Амазонке су биле савршене за улогу Другога, јер су, за разлику од Тројанаца или
џинова, у ликовној уметности на први поглед биле другачије од типичног Атињанина, а
такође су биле и људска бића, за разлику од кентаура и осталих полу – животиња. Битне
ставке су и то што су живеле негде на далеком истоку и што су биле одлични борци. Ипак,
иако је феминизирање Персијанаца у неку руку деградирајуће, треба имати на уму да их то
не описује само као групу „кукавичких жена“, јер су Амазонке ипак биле ћерке бога Ареса,
а у неку руку још увек нису биле праве жене (Stewart 1995: 584).
Међутим, главна карактеристика која повезује Амазонке и Персијанце јесте
недостатак особине – sophrosyne. Sophrosyne је особина коју су Грци сматрали изразито
важном и која је представљала неку врсту рационалности, промишљености, само – контроле
и, док грчки мушкарци познају своје границе, и могу да успоставе само – контролу, жене и
варвари то не могу. Они не знају „кад им је доста“, не уче из својих грешака, незрели су и
дивљи (Stewart 1995: 584). Женска sophrosyne огледа се у спознају да она треба да се преда
и да служи свом мужу. Када је Антиопа пошла за Тезеја она је одбацила свој живот као
parthenoi, спознала sophrosyne и подредила свој живот служби према њему. Персијанцима
ова особина такође недостаје. Чак и сам краљ, Ксеркс, има превелике амбиције, па је његов
hybris, који се огледа у превеликом поносу или сигурности у себе, одвео њега и његов народ
у пораз.
Такође, и Персијанци и Амазонке се боре појединачно, свако за себе и, иако су
одлични борци, не могу да победе фалангу у којој су сви једнаки. То се огледа и у
друштвеном уређењу. Док су Грци направили искорак и увели демократију, Персијанци и
Амазонке живе у монархистичком систему, који врло лако може да прерасте у тиранију.
Када се све узме у обзир, може се доћи до закључка да су их Грци сматрали одређеном
врстом адолесцената у односу на себе (Stewart 1995: 585).
Ликовне представе Амазонки почињу значајније да се мењају већ половином VI века
п.н.е., услед све чешћег контакта са Источњачким народима. Једна од првих новина
представљају прикази Амазонки на коњима (слика 3). Коришћење коња косило се са Грчким
начинима борбе и они су их повезивали са варварима, који су се њима пре свега служили
како би прелазили велика пространства на Истоку. Ипак, највећа промена огледа се у стилу
облачења. Амазонке почињу да се представљају обучене у панталоне и дуге рукаве, често и
са шиљатом капом (слика 4), што неодољиво подсећа на изглед скитских ратника (слика 5).
У грчком сликарству, скитски војници су били искључиво приказивани са бојним луком.
Како ово такође није био типичан грчки начин борбе, може се претпоставити да су стрелци
одувек сматрани варварима (Shapiro 1982: 110, 111).
Међутим, зашто су баш Скити народ који се најчешће узима као модел? Према неким
изворима, скитски плаћеницу су доведени у Атину, како би формирали стрељачки одред, а,
чак и ако је ово нетачно, сасвим је сигурно да су се Грци сусретали са њима путем трговине.
Такође, Херодот доводи у везу Амазонке и Ските, наводећи да су се ова два народа
помешала и добила потомке – Сауромате, који могу имати битну улогу у тражењу порекла
самог мита о Амазонкама.

-6-
 Период Периклове владавине

Након завршетка грчко – персијских ратова, власт у Атини преузима Перикле и

убрзо гради Партенон, који посвећује Атени и победи над Персијом. На њему су се налазиле
две велелепне амазономахије – једна на четрнаест метопа са источне стране, а друга на
штиту Фидијине Атене Партенос. Приказ на штиту је значајан, јер се ту почиње са
приказивањем Амазонки са једном обнаженом дојком (слика 6). У ово време долази до
огромне експанзије приказивања Амазонки, што се објашњава великом популарности
Обојене Стое, али је питање зашто сви остали прикази са ове фреске полако падају у
заборав?
Као главни узрок удвостручавању приказа са Амазонкама издваја се велика
имиграциона криза која је претходила Перикловом Закону о држављанству. У овом закону
се наводи да се правим Атињанима сматрају само они чија су оба родитеља рођена у граду
Атини, а да су сви остали странци. Такође, закон осуђује било коју врсту мешовитих
бракова и напомиње да ће се сва деца настала из њих сматрати за копилад. Закон је, дакле,
имао за циљ да од грађана Атине направи једну велику, ендогамијску породицу (Stewart
1995: 587).
Сама реч коју Перикле употребљава за ове праве Атињане је astoi (људи из града),
јер није могао да каже politai (грађани), с обзиром да би тиме искључио све жене, јер оне
нису имале иста права као мушкарци. Ово је такође значило да су се странцима сматрали,
не само придошлице са истока, већ и сви грађани других грчких полиса, што ће само
довести до пораста нетрпељивости и каснијих ратова. Претпоставља се да су у том периоду,
услед великих миграција по завршетку рата са Персијом, странци чинили између једне
петине и половине укупног слободног становништва Атине. Они су били слободни грађани
и, иако нису имали право гласа, контолисали су велики део атинске индустрије (Stewart
1995: 588).
Међутим, Перикле се није бојао страних мушкараца. Много већу претњу
представљале су не – атинске parthenoi. Mушкарци би, када се ожене, жену повели са собом,
док су жене те које долазе да живе код мужа. Многи странци су користили ову чињеницу и
удавали своје ћерке како би на тај начин учврстили породичне везе и напредовали у
друштву.
Ова растућа ксенофобија уочљива је и на ликовним представама. Наиме, све чешћи
су прикази напада Амазонки, при чему младе жене беже ка одраслим мушкарцима, које
карактерише брада, а не војни оклоп, јер су Амазонке те које иду по младожење. Амазонке
су тако постале симбол, не само варварских, већ свих не – атинских parthenoi. Остављене
саме за себе, обе групе – варвари и жене – могле су да наруше државни систем Атине.
Амазонке су, на тај начин, заправо спојиле страхове атинских мушкараца у један, велики
страх о губљењу своје моћи у њихову корист (Stewart 1995: 594).

-7-
 Археолошки докази о Амазонкама

У покушајима да се понуде докази о настанку мита о Амазонкама најчешће се одлази

у земље бившег Совјетског Савеза, односно на просторе које су некада насељавала скитска
племена.
Као што је раније напоменуто, Амазонке су се са Скитима повезивале путем
заједничких потомака – Сауромата. Како Херодот тврди, Грци су, након једне борбе у Малој
Азији, заробили Амазонке и повели их са собом. Ипак, на отвореном мору, оне су направиле
побуну и побиле све Грке. Међутим, како су биле слаби морепловци, насукале су се на обалу
скитске територије, који су им, након кратких борби, послали своје младе, нежењене
мушкарце, увидевши да су у питању жене (Guliaev 2003: 113). Даље се наводи да су се у
друштву Сауромата жене веома поштовале и да су се називале oirpata (убице мушкараца).
Ишле су у лов и рат заједно са својим мушкарцима, поштујући традицију својих предака.
Што се тиче брака, жене из племена су могле да се удају тек након што су убиле једног
непријатеља, због чега су, по наводима, многе умирале неудате (Guliaev 2003: 114).
На први поглед, овакав приказ ратоборних жена Сауромата делује поприлично
нестварно. Ипак, у областима Дона, Урала и Волге, на простору који су насељавали и Скити,
током протеклих година откривено је неколико некропола са сахранама жена, које су, у
оквиру гробних прилога, имале ратну опрему. Због ових карактеристика, ове сахране
протумачене су као подлога за стварање мита о Амазонкама.
Међутим, моје мишљење је да су ова племена тешко могло да послуже као мотив за
стварање мита, из простог разлога што су Скити насељавали ове просторе између VII и III
века п.н.е., док је сам мит настао у VIII веку п.н.е., или раније. Оно што би овде могао бити
случај, јесте да су Грци, дошавши у контакт са овим женама – ратницама, у њима
препознали Амазонке, односно њихове главне карактеристике, а да су недостатке покушали
да надоместе додавањем новог сегмента, који би објаснио њихово присуство у земљи Скита.
У прилог овој претпоставци иде и велики заокрет у ликовном приказивању Амазонки, до
ког је дошло и пре почетка грчко – персијских ратова, а у време ширења Грчких познанстава
са народима Истока, између осталих и Скита.

-8-
 Илустрације:

Слика 1 - Приказ parthenoi девојака Слика 2 – Борба Херакла и Амазонке

(преузето из: Stewart 1995: 581) (преузето са: www.wikipedia.org)

Слика 3 – Приказ Амазонки на коњима

(преузето са: www.amazon.com)
Слика 4 – Амазонка у скитској
униформи
(преузето са: www.beazley.ox.ac.uk)

-9-
 Слика 5 – Скитски ратник
(преузето са: www.u.arizona.edu)

Слика 6 – Амазономахија са штита Атене Партенос

(преузето са: www.goddess-athena.org)

- 10 -
 Литература:

Castriota, David 2005. “Feminizing the Barbarian and Barbarizing the Feminine: Amazons,
Trojans, and Persians in the Stoa Poikile.” In Periklean Athens and Its Legacy: Problems and
Perspectives, edited by J. M. Barringer and J. M. Hurwit, 89 – 102

Guliaev, I. Valeri, “Amazons in the Scythia: new finds at the Middle Don, Southern Russia”
(2003) World Archaeology Vol.35(1): 112 – 125

Lego, A. E., “Amazons: Comperative study of Amazon mythology in ancient literature and art”
Macquarie Matrix: Undergraduate Research Journal 4.1 (2014): 51 - 69

Patten, Annaliese Elaine, "(Ad)dressing the Other: The Amazon in Greek Art" (2013). University
Honors Theses. Paper 24.

Shapiro, H. Alan. "Amazons, Thracians, and Scythians." Greek, Roman, and Byzantine
Studies 24.2 (1983): 105-114.

Stewart, Andrew, “Imag(in)ing the Other: Amazons and Ethnicity in Fifth – Century Athens.”
Poetics Today 16.4 (1995): 571 – 579

- 11 -