Unutargrupna pristrasno je sistematska tendencija da se clanovi svoje grupe predstavljaju bolje od

clanova drugih grupa. Zanimanje za predrasude, stereotpip I diskrimancija se visestruko uvecala od 1930
do 2008 – godini u kojoj ima preko hiljadu radova na tu temu.

PREDRASUDA
Ima kognitivnu(verovanja), konativnu(predispozicija ka negativnom ponasanju ka odredjenoj grupi) I
afektivnu(svidjanje) komponentu.

Priroda predrasude, Olport. Predrasuda se uglavnom definise kao negativan stav. Sociolozi se
predrasudom bave preko drustvenih struktura I makroodnosa, dok se psiholozi njom bave na nivou
licnom nivou. I jedni I drugi priznaju vaznost kolektivnih identiteta I grupa u njihovoj interakciji sa
medjuljudskih odnosima.

Novije definicije stapaju gledista – Eagly I Diekman, na predrasudu gledaju ako mehanizam koji odrzava
status I razlicitost uloga kod grupa. Reakcije ljudi doprinosi ovom proceso – oni koji izlaze izvan normi su
gledani negativno, dok oni koji odrzavaju status kvo bivaju pozitivno gledani

I manjine imaju predrasude.

STEREOTIPI

Lipman – prvi upotrebip pojam, tipicna slika koja se stvara kada mislimo o nekoj grupi.

Po drugima, stereotipi su kognitivne seme kojima obradjujemo informacije o drugima. To nisu samo
verovanja drugih, vec I njihova drustvena uloga kao I nivo njihove homogenosti.

Stereotipi proizvode spremnost da se odredjena ponasanja vide kao ponasanja stereotipicna za to grupu
– Oruzje ce se pre pripisati crncima

Stereotipi I promovisu I nastaju iz diskriminacije.

U Modelu Stereotipnog Sadrzaja postoje 2 dimenzije stereotipa: Toplina(kooperativne grupe, ne

kompetitivne) I Sposobnost(grupe sa vecim statusom).

Grupe koje su stereotipno sposobne I prema kojima imamo toplinu dobijaju odnos postovanja I
admiracije. One sa samo toplinom sazaljenja, One sa samo sposobnoscu zavist I ljubomoru, a oni bez oba
mrznju I prezir.

Stereotipi se odrzavaju zbog kognitivnih I drustvenih razloga. Kognitivno, nestereotipna ponasanja se

odbacuju dok se stereotipna ponasanja primecuju. Drustveno, stereotipne grupe se ponasaju po
stereotipi I tako nastaje samoispunjujuce prorocanstvo.

DISKRIMINACIJA
Ne samo razlikovanje, vec I neproprisno I potencijalno nepravedo ophodjenje prema pojedincu zbog
pripadnosti grupi. Moze biti aktivna.

Olport – negiranje prava grupama koje misli da to zasluzuju.

Diskriminacija je pristrasno ponasanje, I to ne samo ponasanje koje ide protiv diskriminisane grupe, vec I
ono koje ide u prilog nase grupe. Pristrasnot prema nasoj grupi je veca nego antipatija prema drugim
rupama, jer u njoj zivimo veci deo zivota.

Kada spoljasnje grupe dobvodimo u odnos sa jakim emocijama primat unutargrupne pristrasosti ce biti
manji. Manje emocije znace manje diskriminacije.

Diskriminacija moze biti protiv cela gruu, ali su stereotipi I predrasude unutarpsihicki fenomeni.

Svi ovi fenomieni mogu biti eksplicitni, kada smo svesni njihovog prisustva, I implicitni, kojih nismo. Neki
misle da je implicitost samo ponasanje koje je “prenauceno” I koje je navika, pre nego stav.

Institucionalna diskriminacija je kada se zvanicna, institucionalna sredstva koriste radi diskriminacije. Oni
reprodukuju ideologije koje I opravdavaju. Institucionalna i individualna diskrimacija mogu da budu
nezaivnse.

Kulturna diskriminacija nastaje kada jedna grupa definise vrednosti drustva, te ih stavlja ispred vrednosti
ostalih.

Osnovni faktori koji uticu na pristrasnost: Licnost I individualne razlike, grupni sukob, drustvena
kategorizacija I drustveni identitet.

Licnoscu I individualnim razlikama su se objasnjavali preko psihoanalize. Drugi su to tumacili

psihodinamickom teorijom. Ali manjine koje se navise krive su one koje su uspesne I prema kojima
postoji hladnoca. Najpoznatije istrazivanje je Autoritativna licnost.

Teorije drustvene dominacije govori da