1

ABECEDA RAĈUNALA
PRIKAZ BROJEVA I ZNAKOVA U
RAĈUNALU

2
Dekadski brojevni sustav neprikladan je za raĉunalo!

Trebalo bi naĉiniti elektroniĉki element koji je u

stanju prikazati 10 diskretnih stanja
KOMPLICIRANO I SKUPO!

Jednostavno i jeftino rješenje:

bistabil
= elektronički element koji je u mogućnosti
spremiti dva diskretna stanja.

3
 Binarni brojevni sustav - znamenke su 0 i 1

BIT (engl. BInary digiT = binarna znamenka)

je jedinica za informaciju.
To moņe biti jedna
Binarna odluka s dva stanja: znamenka binarnog broja,
 da/ne, jedan impuls u impulsno
kodiranoj poruci ili temeljna
 istina/laņ, (najmanja, nedjeljiva)
 ukljuĉeno/iskljuĉeno i jedinica za koliĉinu
sl. informacije.

Najĉeńće se pod bitom podrazumijeva

jedna binarna znamenka
koja moņe biti 0 ili 1.
4
8 binarnih znamenki predstavlja jedan
bajt (engl. byte).
16, 32 i 64 bita (1 rijeĉ)
Registar (obiĉno 16, 32, 64 bistabila)

1 0 0 1 1 0 0 0

5
 kilobajt, megabajt, gigabajt, terabajt

1 KB = 1024 bajta =1024 bajta

1 MB = 1024 · 1024 bajta =1048576 bajta
1 GB = 1024 · 1024 · 1024 bajta =1073741824 bajta
1 TB = 1024 · 1024 · 1024· 1024 bajta =1099511627776 bajta

1 MB = 1024 KB, 1 GB = 1024 MB …

1 GB = 1024·1024 KB = 1048576 KB

Zašto je pretvornik 1024?

zbog binarne naravi računala

1024 = 210
6
Brojevi u raĉunalu

Cijele brojeve (engl. integer) u raĉunalu

jednostavno zapińemo binarno.

Odabiremo broj raspoloņivih binarnih

mjesta (bitova) za prikaz broja.

Svaki bit u raĉunalu realizira se

bistabilom, a nekoliko njih ĉini registar.

7
 Negativni binarni brojevi
DOGOVOR!
? krajnji lijevi bit je
1 ako je broj negativan, ili 0 ako je broj pozitivan
Primjer: 8-bitni registar

0 0 0 1 0 1 0 1 +21
1 0 0 1 0 1 0 1 -21

Provjerimo: 21-21=21+(-21) ? 0
0 0 0 1 0 1 0 1 Rezultat nije 0!
+ 1 0 0 1 0 1 0 1 Ovakav zapis negativnog broja
1 0 1 0 1 0 1 0 neprimjeren je za računanje!
8
 Negativni binarni brojevi
DOGOVOR!

Dekadski Dekadski
Binarni prikaz Binarni prikaz
broj broj
127 01111111 -1 11111111
126 01111110 -2 11111110
125 01111101 -3 11111101
… … … …
3 00000011 -125 10000011
2 00000010 -126 10000010
1 00000001 -127 10000001
0 00000000 -128 10000000

9
 Negativni binarni brojevi
Negativni brojevi prikazuju tzv. tehnikom dvojnog komplementa:
– nule pretvaramo u jedinice, a jedinice u nule (komplement)
– zatim tom komplementu dodajemo 1 (dvojni komplement)

21(10) → 00010101(2)

Dvojni komplement:
00010101
Uoči: 21+(- 21)=0
11101010
+ 1
00010101
11101011
+ 11101011
1 00000000
11101011(2) → - 21(10)

10
 Razlomljeni binarni brojevi
"binarna toĉka"  decimalni zarez (toĉka)
4.35 (10) = 4  100 + 3  10-1 + 5  10-2
0,35∙2=0,7
4.35 = 4+0.35 0,7∙2=1,4
0,4∙2=0,8
0,8∙2=1,6
0,6∙2=1,2
0,2∙2=0,4
4 (10) = 100 (2) 0,4∙2=0,8
0,8∙2=1,6
0,6∙2=1,2
…
0,35(10)≈ 0,010110011…(2)

0,010110011(2)= 1·2-2+1·2-4+1·2-5+1·2-8+1· 2-8 = 0,349609375(10)

11
 4.35 (10) ≈ 100,010110011… (2)

zapis sa stalnom toĉkom (ili fiksnim zarezom)

Koliko je?
0,00000000000000000000000011
1100000000000000000000000

12
PRAKTIĈNIJE

Tehnika kliznog ili pomiĉnog zareza

230000000000000(10)=2,3·1014
0,000000000000023 (10)=2,3·10-14

2,3E+14 2,3E-14

mantisa
-14
baza 2,3 10
eksponent
13
 Binarni brojevi i mnoņenje s 2n i 2-n

Binarni broj se mnoņi s potencijama baze 2 tako da se

binarna toĉka pomakne odgovarajući broj mjesta desno ili
lijevo, zavisno da li je predznak eksponenta pozitivan ili
negativan.

1 . 01  22  1 0 1
1 . 01  2-2  0 . 0 1 01

14
 Realni brojevi standardne preciznosti

IEEE Standard 754 propisuje naĉin zapisa realnih (decimalnih) brojeva u

raĉunalu uz korińtenje tehnike pomiĉnog zareza.

Za prikaz brojeva u standardnoj jednostrukoj toĉnosti prema tom standardu

raĉunalo koristi 32 bita.

KARAKTERISTIKA MANTISA
pred
(eksponent+127) bez vodeće jedinice
znak
(8 bita) (23 bita)
31 30 … 23 22 21 …. 1 0

Predznak: 1 – negativan broj, 0 – pozitivan broj

Eksponentu se dodaje 127 da bismo u prikazu izbjegli negativne
eksponente!

15
Primjer: Zapis broj 9.75 u raĉunalu.

9.7510  1001.112  20  1.001112 

23

Normalizacijom svakog binarnog broja (osim

nule) dobit ćemo broj oblika:
1.xxxxxxxxxx

Vodeća jedinica ne pohranjuje se u računalu i

naziva se skrivenim bitom (hidden bit)!

UŠTEDA NA PROSTORU!

16
9.75(10)  + 1.00111(2)  23
Predznak = 0 (pozitivan broj)
Binarni eksponent = 3
Karakteristika = 3 + 127 = 130 = (1000 0010)2
Mantisa (cijela) 1.00111
Mantisa (bez skrivenog bita) 00111

KARAKTERISTIKA MANTISA
pred
(eksponent+127) bez vodeće jedinice
znak
(8 bita) (23 bita)

0 10000010 00111000000000000000000

ili heksadekadski:
0100 0001 0001 1100 0000 0000 0000 0000
4 1 1 C 0 0 0 0

17
 Raspon i toĉnost realnih brojeva
KARAKTERISTIKA MANTISA
predz
(eksponent+127) bez vodeće jedinice
nak
(8 bita) (23 bita)
31 30 … 23 22 … 0
Raspon binarnog eksponenta: od -126 do 127
Raspon karakteristike: broj od 0 do 255
Kada je K = 0 i svi bitovi mantise nula, radi se o broju nula
Kada je K = 255 i svi bitovi mantise nula, radi se o prikazu +∞ ili -∞
ovisno o predznaku

Najmanji pozitivni broj  0 koji se moţe prikazati je:

0.000000000000000000000012-126 što iznosi 1.40129846432481710-45

Najveći pozitivan broj:

1.111111111111111111111112127  2128 = 3.402823669209 1038

Točnost: 24 binarne znamenke (jedna cjelobrojna i 23 znamenke iz mantise

razlomljenog dijela)
18
 Realni brojevi dvostruke toĉnosti

KARAKTERISTIKA MANTISA
pred
(eksponent+127) bez vodeće jedinice
znak
(8 bita) (23 bita)

63 62 … 52 51 21 …. 1 0

Za zapis koristimo 64 bita:

• 1 za predznak
• 11 za karakteristiku (eksponent +1023)
• 52 za mantisu (bez vodeće jedinice iz cijelog dijela broja)

19
 Raspon i toĉnost prikazivanja realnih brojeva dvostruke
preciznosti

Karakteristike
Raspon karakteristike: od 0 do 2047
Raspon binarnog eksponenta: od -1022 do 1023

Najmanji pozitivni broj  0 koji se moţe prikazati je:

0.0000 ...001  2-1022 ńto je 4.9406  10-324

Najveći pozitivan broj:

1.1111.....1111112  21023  21024 = 1.797693134862316*10308

Točnost: 53 binarne znamenke

20
Prikaz slova i ostalih znakova
kombinacija nula i jedinica

Postupak pridjeljivanja simbola (binarnih

nizova) pojedinim znakovima naziva se
kodiranje, a tako dobiven skup
dogovorenih simbola kôd.

Koliko znakova moramo prikazati?

– 26 velikih slova engleske abecede
– 26 malih slova engleske abecede Za njihov prikaz je
– 10 znamenaka
dovoljan 1 bajt!?
– operatori, interpunkcije, upravljaĉki
znakovi …

21
Prikaz slova i ostalih znakova
ASCII kôd (ISO-7 standard):
7 bita za informaciju + 1 bit za paritet

 27 = 128 različitih znakova

? Paritet
Omogućuje otkrivanje jednostruke pogreške pri prijenosu
informacija

22
 7-bitni ASCII kod
(0-31 dekadski)
Znakovi za upravljanje ulazno-izlaznim ureĊajima raĉunala

dekadski binarno znak

0 00000000 NULL
7 00000111 BELL zvučni signal
brisanje
8 00001000 BS
prethodnog znaka
…
10 00001010 LF novi redak
…
12 00001100 FF nova stranica

23
 7 - bitni ASCII kod
• Znakovi koji se mogu tiskati (32-127 dekadski)
32: praznina 56: 8 80: P 104: h
33: ! 57: 9 81: Q 105: i
… … … …
40: ( 64: @ (Ţ) 88: X 112: p
41: ) 65: A 89: Y 113: q
42: * 66: B 90: Z 114: r
43: + 67: C 91: [ (Š) 115: s
44: , 68: D 92: \ (Đ) 116: t
45: − 69: E 93: ] (Ć) 117: u
46: . 70: F 94: ^ (Ĉ) 118: v
47: / 71: G 95: _ 119: w
48: 0 72: H 96: ` (ţ) 120: x
49: 1 73: I 97: a 121: y
50: 2 74: J 98: b 122: z
51: 3 75: K 99: c 123: { (š)
52: 4 76: L 100: d 124: | (Ċ)
53: 5 77: M 101: e 125: } (ć)
54: 6 78: N 102: f 126: ~ (ĉ)
55: 7 79: O 103: g 127: DEL
24
 7 - bitni ASCII kod
dekadski binarno znak
40 00101000 (
65 01000001 A
97 01100001 a

Znakovi naše abecede

Nańi znakovi (ĉ,ć,Ċ,ń,ņ) prvi standard – YUASCII  CROSCII

Raspored u ASCII tablici:

ĉ: 126 ( ~ ), Ĉ: 94 (^)
ć: 125 ( } ), Ć: 93 (])
Ċ: 124 ( | ), Đ: 92 (\)
ń: 123 ( { ), Ń: 91 ([)
ņ: 96 ( ` ), Ņ: 64 (@)
25
 Problem prikaza internacionalnih znakova

RJEŃENJE: 8-bitni ASCII kôd  28 = 256 razliĉitih znakova

Nańi su znakovi smjeńteni u podruĉje 128-255.
Osobna računala s Windows
okruženjem - nekoliko načina Korištenje naših znakova olakšale su
prikaza naših znakova. “hrvatske” tipkovnice.
2 standarda:
Central European (Windows 1250) i
Central European (ISO 8852).

8-bitni ASCII kôd nije dovoljan za prikaz znakova svih jezika u svijetu
(kineska, japanska slova?)
UNICODE: 1 znak  16 bita  216 = 65536 različitih znakova

26
 8-bitni ASCII kod
0 Null 32 <SPACE> 64 @ 96 ` 128 Ç 160 á 192 └ 224 Ó
1 ◚ 33 ! 65 A 97 a 129 ü 161 í 193 ┴ 225 ß
2 ◛ 34 " 66 B 98 b 130 é 162 ó 194 ┬ 226 Ô
3 ◡ 35 # 67 C 99 c 131 â 163 ú 195 ├ 227 Ń
4 ◢ 36 $ 68 D 100 d 132 ä 164 Ą 196 ─ 228 ń
5 ◠ 37 % 69 E 101 e 133 ů 165 ą 197 ┼ 229 ņ
6 ◟ 38 & 70 F 102 f 134 ć 166 Ņ 198 Ă 230 Š
7 • 39 ' 71 G 103 g 135 ç 167 ž 199 ă 231 š
8 ◘ 40 ( 72 H 104 h 136 ł 168 đ 200 ╚ 232 Ŕ
9 ○ 41 ) 73 I 105 i 137 ë 169 Ē 201 ╔ 233 Ú
10 ◙ 42 * 74 J 106 j 138 Ő 170 ¬ 202 ╩ 234 ŕ
11 ◞ 43 + 75 K 107 k 139 ő 171 ź 203 ╦ 235 Ű
12 ◝ 44 , 76 L 108 l 140 î 172 Č 204 ╠ 236 ý
13 ◣ 45 - 77 M 109 m 141 Ź 173 ş 205 ═ 237 Ý
14 ◤ 46 . 78 N 110 n 142 Ä 174 « 206 ╬ 238 ţ
15 ◜ 47 / 79 O 111 o 143 Ć 175 » 207 ¤ 239 ´
16 ► 48 0 80 P 112 p 144 É 176 ░ 208 đ 240 ­
17 ◄ 49 1 81 Q 113 q 145 Ĺ 177 ▒ 209 Đ 241 ˝
18 ↕ 50 2 82 R 114 r 146 ĺ 178 ▓ 210 Ď 242 ˛
19 ‼ 51 3 83 S 115 s 147 ô 179 │ 211 Ë 243 ˇ
20 ▄ 52 4 84 T 116 t 148 ö 180 ┤ 212 ď 244 ˘
21 § 53 5 85 U 117 u 149 Ļ 181 Á 213 Ņ 245 §
22 ▬ 54 6 86 V 118 v 150 ļ 182 Â 214 Í 246 ÷
23 ↖ 55 7 87 W 119 w 151 Ś 183 ē 215 Î 247 ¸
24 ↑ 56 8 88 X 120 x 152 ś 184 Ş 216 Ĕ 248 °
25 ↓ 57 9 89 Y 121 y 153 Ö 185 U 217 ┘ 249 ¨
26 → 58 : 90 Z 122 z 154 Ü 186 ║ 218 ┌ 250 ˙
27 ← 59 ; 91 [ 123 { 155 Ť 187 ╗ 219 █ 251 ű
28 ↗ 60 < 92 \ 124 | 156 ť 188 ╝ 220 ▄ 252 Ŗ
29 ↔ 61 = 93 ] 125 } 157 Ł 189 Ż 221 Ţ 253 ŗ
30 ▲ 62 > 94 ^ 126 ~ 158 × 190 ż 222 Ů 254 ■
31 ▼ 63 ? 95 _ 127 <DEL> 159 ĉ 191 ┐ 223 ▀ 255

27
 Ńto smo nauĉili?
1. Koliko mjesta u memoriji raĉunala zauzima
tvoje ime?
2. Pomoću ASCII tablice zapińi svoje ime kako ga
pohranjuje raĉunalo (kombinacijom nula i
jedinica).
3. Svaki znak u svom imenu zapińi
heksadekadski.
4. Koliko bitova je potrebno za pohranu imena
svih uĉenika razreda?

28
 Ńto smo nauĉili?
5. Proĉitaj ńto pińe u raĉunalu:
00100010 01010000 01110010 01100101 01100100
00100000 01110110 01100001 01101101 01100001
00100000 01101010 01100101 00100000 11101000
01101001 01110100 01100001 01110110 00100000
01110011 01110110 01101001 01101010 01100101
01110100 00100000 01101001 00100000 11101000
01100101 01101011 01100001 00100000 01110110
01100001 01110011 00100001 00100010

“Pred vama je ĉitav svijet i ĉeka vas!”

29
 Zapamti!
• BIT
• bajt ?
• KB, MB, GB, TB Brojevi u raĉunalu

Znakovi u raĉunalu

kod – kodiranje - kodovi

ASCII kod
30
ABECEDA RAĈUNALA

BROJEVNI SUSTAVI

1010(2)
12(8)
A(16)

31
 Brojevi i njihov zapis

BABILONCI

EGIPĆANI

INDIJANCI (MAYA) 32
KINEZI
 Uobiĉajeni simboli (znamenke)

rimski I,V,X,L,C,D,M
arapski 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9

Brojevni sustav
= naĉin zapisivanja i tumaĉenja
brojeva

33
 Brojevni sustavi
NEPOZICIJSKI POZICIJSKI
rimski arapski
XX 22
10 i 10 su 20 dvije desetice i
dvije jedinice

22=2101+2100

34
Zadatak:

Napińi svoju godinu roĊenja

• rimski
• arapski

35
 Danas koristimo
pozicijske (poloņajne) brojevne sustave.
U zapisu broja vaņan je poloņaj znamenke.

…znzn-1zn-2…z1z0..z-1z-2…z-n
23404.4555

najznaĉajnija najmanje znaĉajna

znamenka znamenka

4 stotice 4 jedinice 4 desetinke

36
 primjer zapisa
BROJEVNI SUSTAV BAZA SUSTAVA MOGUĆE ZNAMENKE
broja

dekadski 10 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9 15

binarni 2 0,1 1111

oktalni 8 0,1,2,3,4,5,6,7 17

0,1,2,3,4,5,6,7,8,9
heksadekadski 16 F
A,B,C,D,E,F*

*A(10), B(11), C(12), D(13), E(14), F(15)

15(10)=1111(2)=17(8)=F(16) 37
 1101101(2) = 1·26+1·25+0·24+1·23+1·22+0·21+1·20 =
= 1·64+1·32+0·16+1·8+1·4+0·2+1·1 =
= 64+32+8+4+1
= 109(10)

732(8) =7·82 + 3·81 + 2·80 = 7·64 + 3·8 + 2·1 = 448 + 24 + 2 =

= 474(10)

1A3D (16) = 1·163 + 10·162 + 3·161 + 13·160 =

= 4096 + 10·256 + 3·16 + 13·1 =
= 4096 + 2560 + 48 + 13 =
= 6717(10)
38
 Dekadski zapis broja iz sustava s bazom b

… 4 32 10
1 3 4 2 4(b) = 1·b4 + 3·b3 + 4·b2 + 2·b1 + 4·b0= … (10)

Broj raspisujemo po potencijama baze

uvaņavajući teņine (ili poloņaj) pojedine
znamenke.

39
 ĈOVJEK RAĈUNALO
dakadski brojevni sustav binarni brojevni
sustav

oktalno
kraći zapis
heksadekadski

40
prirodni rimski dekadski binarno oktalno heksade-
broj brojevi kadski
nula 0 0 0 0
jedan I 1 1 1 1
dva II 2 10 2 2
tri III 3 11 3 3
ĉetiri IV 4 100 4 4
pet V 5 101 5 5
šest VI 6 110 6 6
sedam VII 7 111 7 7
osam VIII 8 1000 10 8
devet IX 9 1001 11 9
deset X 10 1010 12 A
jedanaest XI 11 1011 13 B
dvanaest XII 12 1100 14 C
trinaest XIII 13 1101 15 D
ĉetrnaest XIV 14 1110 16 E
petnaest XV 15 1111 17 F

41
 Pretvorba cjelobrojne vrijednosti iz dekadskog
brojevnog sustava u neki drugi

Primjer 1. Broj 77(10) zapińi binarno.

77(10) = ? (2) 77 : 2 = 38 1
38 : 2 = 19 0
19 : 2 = 9 1
9:2=4 1
4:2=2 0
2:2=1 0
1:2= 0 1

77(10) = 1001101 (2)

42
Primjer 2. Broj 77(10) zapińi oktalno.

77(10) = ? (8) 77 : 8 = 9 5
9:8=1 1
1:8=0 1

77(10) = 115 (8)

Primjer 3. Broj 77(10) zapińi heksadekadski.

77(10) = ? (16) 77 : 16 = 4 13 D
4 : 16 = 0 4

77(10) = 4D (16)
43
 Pretvorba broja iz oktalnog brojevnog
sustava u binarni
1. grupiramo binarne znamenke u skupine po tri poĉevńi zdesna
2. ako broj znamenaka nije cjelobrojni vińekratnik od tri,
nadopunimo ga nulama s lijeve strane
3. svaku grupu binarnih znamenki zamijenimo odgovarajućom
oktalnom znamenkom
4. naniņemo redom dobivene oktalne znamenke

Primjer: Broj 10111(2) zapińimo oktalno.

010 111 → 10111(2) =27(8)
2 7

44
 Obrnuto:

Svaku oktalnu znamenku zadanog broja zapińemo

pomoću tri binarne znamenke; vodeće nule izbacimo
te spojivńi binarne znamenke dobit ćemo binarni
zapis oktalnog broja.
binarni oktalni
zapis zapis
Primjer: Broj 263(8) zapińimo binarno.
000 0
001 1
2 6 3 → 263(8) =10110011(2) 010 2

010 110 011 011 3

100 4
101 5
110 6
111 7

45
 Pretvorba broja iz heksadekadskog
brojevnog sustava u binarni
1. grupiramo binarne znamenke u skupine po ĉetiri poĉevńi
zdesna
2. ako broj znamenaka nije cjelobrojni vińekratnik od ĉetiri,
nadopunimo ga nulama s lijeve strane
3. svaku grupu binarnih znamenki zamijenimo odgovarajućom
heksadekadskom znamenkom
4. naniņemo redom dobivene heksadekadske znamenke

Primjer: Broj 11011(2) zapińimo heksadekadski.

0001 1011 → 11011(2) =1B(16)
1 B (11)

46
Obrnuto:

Svaku heksadekadsku znamenku zadanog broja

zapińemo pomoću ĉetiri binarne znamenke; vodeće
nule izbacimo te spojivńi binarne znamenke dobit
ćemo binarni zapis heksadekadskog broja.

Primjer: Broj 263(16) zapińimo binarno.

2 6 3 → 263(16) =1001100011(2)
0010 0110 0011

47
 Heksadekadski heksadekadski
binarni zapis binarni zapis
zapis zapis
0000 0 1000 8
0001 1 1001 9
0010 2 1010 A
0011 3 1011 B
0100 4 1100 C
0101 5 1101 D
0110 6 1110 E
0111 7 1111 F

48
Pretvorba broja iz oktalnog brojevnog
sustava u heksadekadski i obrnuto
Zadatak: Broj 237(8) zapińi heksadekadski.

koristimo
binarni brojevni sustav

Kako?

49
Zadatak: Broj 237(8) zapińi heksadekadski.

2 3 7
010 011 111

0 9 F(15)

237(8) = 10011111(2) = 9F(16)

Obrnutim postupkom provjeri svoj rezultat!

50
 Ńto smo nauĉili?
• Ńto je brojevni sustav?
• Kakvi su to pozicijski brojevni sustavi?
• Ńto odreĊuje brojevni sustav?
• Koje brojevne sustave ste upoznao na
danańnjem satu?

51
 Sad znam!
1. Broj 234(10)
a) binarno zapisujemo kao _____________
11101010 .
b) oktalno zapisujemo kao _____________
352 .
c) heksadekadski zapisujemo kao _______
EA .

2. Koji je od navedenih brojeva najveći

45(10), 110111(2), 77(8), 2C(16)?
110111(2)= 55(10)
2C(16) = 44(10)
77(8)= 63(10)

52
ABECEDA RAĈUNALA

BINARNI RAĈUN

53
Binarne znamenke
0,1

Binarno ZBRAJANJE

0+0=0

0+1=1

1+0=1

1 + 1 = 10
1+1=2
2 (10) =10 (2)

54
 Koliko je ?
10011(2) + 1011(2)

1 1 Binarno:
1 0 0 1 1 1 + 1 + 1 = 11
+ 1 0 1 1
1 1 1 1 0

10011(2) + 1011(2) =11110(2)

55
Binarne znamenke
0,1
Binarno MNOŽENJE

0 0=0

0 1=0

10=0

11=1

56
 Koliko je ?
1001(2)·101(2)

1 0 0 1 · 1 0 1
0
+ 1 0 0 1
1 0 1 1 0 1

1001(2)·101(2) =101101(2)

57
 Binarno ODUZIMANJE

Koliko je ? 1110101(2) -1001(2)

1 1 1 0 1 0 1
- 1 0 0 1

1 1 0 1 1 0 0

1110101(2) -1001(2) =1101100(2).

58
 Binarno ODUZIMANJE
Oduzimanje svodimo na zbrajanje: a-b = a+(-b).
U binarnom brojevnom sustavu negativni brojevi predočavaju se
dvojnim komplementom.

Koliko je ? 1110101(2) -1001(2)

Postupak:
Umanjitelju s lijeve strane dopińemo nule (ako je 1110101 0001001
potrebno) tako da umanjenik i umanjitelj imaju
jednak broj znamenki.
Odredimo komplement umanjitelja
(umjesto 0 pišemo 1 i obrnuto) 1110110
Komplementu pribrojimo 1 + 1
- dobili smo dvojni komplement 1110111
Dvojni komplement pribrojimo umanjeniku te 1110101
odbacimo krajnju lijevu jedinicu. + 1110111
11101100

1110101(2) -1001(2) =1101100(2). 59

Binarno DJELJENJE

Uzastopno oduzimanje!

60
 Što smo nauĉili?
Zbroji, oduzmi i pomnoņi brojeve:
1000111(2) i 1011(2)

PROVJERI DOBIVENE REZULTATE DEKADSKI!

61
 ABECEDA RAĈUNALA
MATEMATIĈKA LOGIKA
BOOLEOVA ALGEBRA

Istina?

(Engleska, 1815-1864)

62
 IZJAVA (SUD)
Danas je ponedjeljak.
Koji je danas dan?

 istinita izjava
 laņna izjava
2<3 je ISTINITA izjava
2=4 je LAŅNA izjava

63
 Logiĉki sudovi (izjave) ISTINA = 1
LAŢ = 0

Izjavu ”7 je paran broj” oznaĉit ćemo slovom a.

Pońto je izjava laņna, pridruņujemo joj vrijednost 0.

a := 0
Kažemo da varijabli a pridružujemo vrijednost 0.

64
 Brojeve u matematici povezujemo aritmetiĉkim
operatorima (+,-,,:)
2+3=5

Logiĉke sudove (izjave) povezujemo

logiĉkim operatorima.

NE
“Srednjońkolac sam i imam mnogo prijatelja.”
I
“Broj je manji od 3 ili veći od 10.” ILI

Logiĉki izrazi
65
 Negacija (logiĉko NE)

Simbol: 

Izjava a
je istinita. a a Negacija istinite izjave je laņna
1 0 izjava i obratno.
Izjava a
je laņna. 0 1

TABLICA ISTINE

Negacija izjave "x = 0" je "x  0" .

66
Konjunkcija (logiĉko I) - logiĉko mnoţenje

Simbol: 

a b ab
1 1 1 Izjava a  b je istinita samo
1 0 0 ako su obe izjave istinite.
0 1 0
0 0 0

10  0 i 5 >3 LAŅNA izjava

10 > 0 i 5 >3 ISTINITA izjava
67
Disjunkcija (logiĉko ILI) - logiĉko zbrajanje

Simbol: 

a b ab
1 1 1 Izjava a  b je laņna samo
ako su obe izjave laņne.
1 0 1
0 1 1
0 0 0

10  0 ili 5 > 3 ISTINITA izjava

10 > 0 ili 5 >3 ISTINITA izjava
10  0 ili 5 < 3 LAŅNA izjava
68
 Ponovimo

Tablica istine:

a b a b ab ab

1 0 0 1 0 1

0 1 1 0 0 1
1 1 0 0 1 1
0 0 1 1 0 0

69
 Zadatak:
Odredi tablicu istine za sloņeni logiĉki izraz: a  b  c

a b c ab c a  b  c
1 1 1 1 0 0
1 1 0 1 1 1
1 0 1 0 0 0
1 0 0 0 1 0
0 1 1 0 0 0
0 1 0 0 1 0
0 0 1 0 0 0
0 0 0 0 1 0

70
 a  b  c

a b c ab c a  b  c
1 1 0 1 1 1

broj  10 i broj < 100 i broj nije

nije djeljiv s 2
a b C

Provjeravamo da li je broj dvoznamenkasti i neparan!

71
 Ńto smo nauĉili?
1. Potraņi u svom udņbeniku svojstva logiĉkih
operacija.
2. Tablicom istine provjeri De Morganova pravila.
3. Pokuńaj pronaći ńto je to tautologija?

72
 Zapamti!
• Izjava (sud)
• Logiĉke
operacije I, ILI, NE

Tablice istine

73
ABECEDA RAĈUNALA

LOGIĈKI SKLOPOVI

74
 O ĉemu će biti rijeĉi?
• Iako je sklopovlje elektroniĉkog raĉunala vrlo sloņeno,
osnovni elementi od kojih je graĊeno raĉunalo relativno
su jednostavni i ograniĉeni na nekoliko osnovnih tipova.

Sloņeni sustavi grade se spajanjem vińe osnovnih

elemenata - logiĉkih sklopovi (ili vrata).
Osnovni logiĉki sklopovi vezani su uz osnovne
logiĉke operacije, a njihovo se ponańanje opisuje
tablicom istinitosti (ili tablicom stanja).

Osnovni logiĉki sklopovi mogu imati jedan ili vińe

ulaza i jedan izlaz.
75
NE sklop (engl. inverter)

a y
1 0
0 1

76
I sklop (engl. AND)

a b y
1 1 1
1 0 0
0 1 0
0 0 0

77
ILI sklop (engl. OR)

a b ab
1 1 1
1 0 1
0 1 1
0 0 0

78
 Ponovimo

Tablica istine:

a b a b ab ab

1 0 0 1 0 1

0 1 1 0 0 1
1 1 0 0 1 1
0 0 1 1 0 0

79
 Sloţeni logiĉki sklopovi
Spajanjem osnovnih logiĉkih sklopova dobivamo sloņene
logiĉke sklopove.

Upute za izradu sloţenih logiĉkih sklopova:

Koristeći svojstva logiĉkih operacija pojednostavi logiĉku operaciju
ńto je vińe moguće.
Izdvoji dva dijela logiĉkog izraza i uoĉi osnovni logiĉki operator koji
ih povezuje. Izraz predoĉi logiĉkim sklopom s dva ulaza.
Ponovi postupak za svaki od ulaza dobivenoga logiĉkog sklopa
promatrajući ulazni logiĉki izraz kao posebnu logiĉku operaciju.
Postupak ponavljaj za svaki ulaz sve dok na ulazu logiĉkog sklopa
ne budu osnovni operandi.

80
 Ńto smo nauĉili?
1. Odredi tablicu istine za sloņeni logiĉki izraz:
a  b  c
a b c ab c a  b  c
1 1 1 1 0 0
1 1 0 1 1 1
1 0 1 0 0 0
1 0 0 0 1 0
0 1 1 0 0 0
0 1 0 0 1 0
0 0 1 0 0 0
0 0 0 0 1 0

81
 Ńto smo nauĉili?
2. Nacrtaj logiĉki sklop za sloņeni logiĉki izraz:
a  b  c

Sjeti se postupka!

Y=a  b  c

Moņe li crteņ biti jednostavniji?

82
 Ńto smo nauĉili?
3. Ispuni tablicu istine koja odgovara nacrtanom
logiĉkom sklopu?

83
 Rješenje: Koji će biti
rezultat ako su
ulazni podaci
1,1,0?

y=a ( b  c)

a b c a bc y
1 1 1 0 1 1
1 1 0 0 0 0
1 0 1 0 0 0
1 0 0 0 0 0
0 1 1 1 1 1
0 1 0 1 0 1
0 0 1 1 0 1
0 0 0 1 0 1
84