Scribd Logo
Unggah

Selamat datang di Scribd!

  • Zeleno Za Zdravlje - Recepti

    Diunggah oleh

    Ivo Sprem
    1K tayangan8 halaman

    Hak Cipta

    © Attribution Non-Commercial (BY-NC)

    Format Tersedia

    PDF, TXT atau baca online dari Scribd

    Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

    Apakah konten ini tidak pantas?

    Laporkan Dokumen Ini

    Hak Cipta:

    Attribution Non-Commercial (BY-NC)
    Unduh sebagai PDF, TXT atau baca online dari Scribd
    Tandai sebagai konten tidak pantas
    1K tayangan8 halaman

    Zeleno Za Zdravlje - Recepti

    Diunggah oleh

    Ivo Sprem

    Hak Cipta:

    Attribution Non-Commercial (BY-NC)
    Unduh sebagai PDF, TXT atau baca online dari Scribd
    Tandai sebagai konten tidak pantas
    dari 8
    enengija pretvorena u tekuée stanje. Konzumiranje ito je moguée vige klorofla isto je kao da sunéamo svoje ‘unutamne organe. Molekula klorofila iznenadujuce je sligna molekul hema u Iiudskoj krvi®* Klorofil se bri re o naem tjeht poput najbriznije majke. On li iti sve nase organ, pa Zak unistava mnoge od nasih ‘unutarnih nepriatelz, kao Sto su patogene bakterie, silivice,stanice rake i mnogi drug.” Da bismo uzivali u optimalnom zdravlj, u naSimn crjevima moramo imati 80-85% «debrih» bakterija, Pjateliske bakterie stvaraju mnoge neophacne fra- rijive tvari za naSe tjelo, ukljutujuéi vitamin K, vita rine skupine B, brojne korisne enzime i druge Wari od vitalne vaznosti. Te «dobre» ii aerobne bakterije rasta u prisutnosti Kisika, Koji im je potreban za sta- lan rast j opstanak, Zato ako u stanicama naSih tela rnemama dovoljno kisika, eloSer bakterije nadviadat &e dobre i patetibujati,izazivajudi ogroman broj in fekcja i bolest. Te patogene bakterie su anaerobne i ne podnose plinovitikisik. Od Kljugne je vaBnosti da vodimo brigu 0 maloj crjevnoj lori! «Dobre» bakte- nije lako mogu propastizbog nebrojenih faktora, kao ‘Ho su antibiotic, loa prehana, prejedanje,stes itd U tom sluéaja moemo imati 80-90% wlosih» bakterja koje pune naie tijlo toksinim kiselim otpadom. Vje- rujem da je previadavanje anzerobnih bakterija u na- 43im erijevima glavni uzrok svih bolest. Korofil se od drevnih vremena koristio kao éudo- tvoran liek. Klorofil sa sobom nosi znatne koligne ki- ska, zbog éega igra presudnu ulogu podréavanja ‘aerabnih bakterja, Zbog toga, Sto vige klorofila kon- zumniramo, ta ée bala biti nafa crijeyna flora i opée ‘dravlje.Sobzirom da ezelene glavni izvor klorofle, Lekowta ses Heri * teak je naéi bolji nagin konzumiranja Klorofila od pijenja zelenih kadastih sokova. Dokazano je da je Korofi koristan kod prevencie 1 ljetenja mnogih oblika raka" i ateroskleroze.® Broj- ra znanstvena istradivanja pokazuju da gotove inema ‘olesti Kod Koje klorofil ne bi bio od pomoti. Kad bih hyjela opisati sve Ijekovite kvalitete Klorofila morala bib napisati cijelu jednu posebru knjigu. Zato sam navela samo neka od brajnih ijekovitih svojtava ove aadivijujuse tai Klorofit + Poveéava brojkrmih znaca + Pomadeu preven rka + Organi praia eer + Gini jlo alkali + Neatralizita toksine wesene hom + Poboljavastanj ko anemije +» Cisti i deodorira tkiva debelog crijeva + Pomaieu Sena ete + Pobolfava stan kod hepatitis + Regulira mjesefnicu + Pomafe kod hemofile + Pobolava stvaranje lek + Ubrzavazarasianje + Uianja eles mie + Si ane od bakery + Cis zubei dean kod pionje + Uidanjazadah usta * ZELENO ZAZINAWLE + Ublatava grloboju + levrstan je za ispiranje usta kod oralne kinurgije + Pomaze kod upale krajnika + Smiruje reve + Smiruje bolne hemoroide + Pomaze kod izbacivanja katara * Revitalzira krvoilni sustav u nogama + Pobolifava stanje kod prodirenih vena ‘* Ublaiava bolove izazvane upalom + Poboljéava vid [Najvaznj ll svih oblka 2ivata na nagem plane: tuje produzenje nihovog 2vota Sto je nama judima potrebno za pretivljavanje? Osim zraka i vode, nasa primama potreba je hrana. Hranu dabivamo od bi- Jjaka i Zivotinj. Odade bilke dobivaju svoju hranu? Bike svoj hranu dobivaja iz taf izravno od sunca! Samo biljke «2naju pretvarati Sunéevu svjetlost uljtkohidrate, Tako Dike rastu. One stvaraj ughi- Keohidrate od Suneve svjetlost, od uglkohidrata bile iegraduj nove stable, korjenje i kor, 150 je najvalne,iegraduju novo lite jr ice mode stvaratt dodaine uglikohidate.Zbog toga je masa lia uvijek veéa u odnosa naostale dijelove bile, Budué da 2e- lent dijelovi blfke uvijek nastoje poveéati apsorpci. ulorofily, one neprestano rast, izato mi nepresta- ‘no moramo Slat grmljet kos tava oko nakih ks, inade de bile nastaviti neprekidno rasti sve dok ne Zawzmu sav prostor, ne ostavlpjul mjesta 7a nas. ‘vot blake ovisio Suntevo)svjetloats, nas Zivot ovis obilkama.Caki kada luted Zivotne jc ih phous nee oro ” _2bog beanjvih tvari koje je Zivotinja prie toga dobila Jeduetbilke. To je razog za8to judi gotovo nikada ne jedu mesoiderske Zivotnje, veé samo one koje se hra- ne bilkama. Drewna palestinska uvenja, islam i razne druge religje zabranjuja jedenje mesodderskih Zivo- Linja kao Sto su lavovi,tgrovi, leopard, lsie, orlovi, pelikani itd, Moja baka se sjéala kako su za vrijeme rata njeni gladni rodaci pokualijesti meso mesoider- skih Zivotinja isvi su se teSko razboleli Istovremeno, nijedna Zivotinja,éak i mesodderska, ne bi mogla pre- 4ivjeti bez konzumiranja odredenih kolitina zelenja ‘Svi smo vidjel da psi i matke povremeno jedu zelenu travu, Zahvaljyjudi visokom udjelu kisika w Klorofilu i visokom udjelu minerala w zelenim bijkama, zele- nie alkalizia tijlo vide od bilo koje deuge hrane na nafem planetu. Ukljudimo li zelene kaSaste sokove nafu prehranu, moZemo odréati naa tjelaalkalnima i zdravima, Drugi izvrstan nagin dobivanja Klorofila i ra vih tvari iz zelenja je pijenje soka od mlade pienice. To wrlo hranjvo pice izmislla je dr. Ann Wigmore i ‘ono neprekidno dobiva na popularnosti Sok mlade pence sastoji se od 70% Klorofila i sadrdi 92 razicta ‘minerala od 102 moguéa, beta karoten iB vitamine, w2 vitamine C, E, Hi K, 19 aminokiselina i korisne enai- ‘me. Sva ta svojstva dine mladu pienicu izvanrednim graditejem zdravja Medutim, 250g visoke gustose hranjivihtvari sok fod milade pfenice mnogim ljudima teSko pada. Mnogi bi ga rado redovito konzumiral ali to ne mogu 2bog, ‘osjecaja mucnine koji im ponckad izaziva i sam njegov ‘iris. I sama sam mnogo puta poéela pit sok od mla- we 20ENO ZA ZDRAVLE ma a — pa — i oo og ote Se I Fes = — co = ae ee pe; eo a oe oe fetuses ae a a Cuan lento a Pen (aia) Se) ie pp mde Seine ‘asada meni Divije jestive bike Sesto sadrZe vite vitemina i ‘minerala od komercjalno uzgojenih biljaka, Korove nije «razmazila»briga paljoprivzedni ««dobrifw vrtnh biljaka. Kako bi preZivjei usprkos ne- prekidnom phjevijenj, Zupanju i prskanju, korovi st ‘moralirazvitijaku sposobnost opstanka. Na primjer, kako bi pretivjeli bez zalijevanja, veeina korova razvi- In je nevjerojatno dugo korjenj. Korijene lucerne na- taste u cudinu preko Zest metara i dosede najplodnije slojeve tla. Kao rezultat toga, sve divle biljke imajt vige hranjvih tvari od komercijalno uagojenihbiljaka. Maro ba tes ‘Sad se osjeéam tako bedasto kad se sjtim kako sam lvijek iz svog veta dupala agroznuv lobodu kako bi ‘moja wdragocjena» salata ledenka mogla rast [Najbolji nagin da nauéite koji su korovijestivje da 5e prjavite za fetnju kroz bile s iskusnim vodigem iz -vaeg lokalnog podrugja. Na taj nin modete nauéti Prepoznavati odredene estve billke dodirujuéiih, mi- fuel i KuSoju, kako biste bill u stanju sami skuplatt svoje edivlie povrées. Takoder, na internetu ima mno- 0 lanaka i fotografia jstivih korova. Mogu se nadii brojne knyjige koje ée vam pomodi da identificiateje- stive billke w vasem kraj. Radi raznolikost nagu smo prefranu ulkjudline- kliko vrsta klica ali nikada vige od jedne Sake, i samo jednom do dvaputjedno. Otprlikeod tredeg do Bestog, dana svog Zivota, klice sadrde visoke razine alkaloida Jka0 zaittu da ih divotinje ne bi odgrizle i ubile® To re znati da su Kiceotrovne ii opasne, veé samo da ne ‘modemo Zivjeti samo na Klicama, Veéina Klica bogata je vitaminima i ima sto puta vite hranjvih tvari od potpuno razviene billke, baduéi da Klicama treba vibe hhrarjivih tai za njihovo razdobljebr20g rasta, ‘Svremena na vejeme progitam u novinama ii pri- ‘mim e-mail o tome kako kel Spinat, pern ili bilo koje ddrugo zeleno povrée ima neki toksitan sastojak ida je stoga opasno za ljudsku potrosnju. Sve je to istna, ali re u tolikoj mjeri da bismo trebaliiskljuit bilo koje zelenje iz nate prehrane. Nauéimo poveéati raznoli- ost zelenja u naSoj prehrani i neprestano ih rotirati radi bol preheambenhrezultata, PPosoji oS nekoliko nagina na koje se bilfce Site od unigtenja, Neke bilfkeimaju tmje umjestoalkaloida, a ‘Simptomi gripe, malo murine kad bih ‘ezmisjaa o uzimanja vitamina, prolje skoro svako jutro kroz otprilike 10 dane, malo bolova ‘uzglobovima ‘Jett ial io akon nagar ku? ‘Bab niftanegativno, 12 Bite votestv pt een kate skove? Dal I Zelim biti 109% na sirovo| pretrant Beskrajno var hvala! Verte ures Eee ee

    Anda mungkin juga menyukai