Anda di halaman 1dari 9

Arhitektonska analiza, funkcije i tipologija 2 školska 2014/2015.

godina

Univerzitet u Novom Sadu


Fakultet tehničkih nauka
Departman za arhitekturu i urbanizam

Studijski program: Arhitektura

Nastavni predmet
ARHITEKTONSKA ANALIZA, FUNKCIJE I
TIPOLOGIJA 2

Nastavnik:

Doc. dr Milena Krklješ, dipl.ing.arh.

Saradnici:

Aleksandra Milinković, dipl.ing.arh.-master, rukovodilac vežbanja


Doc. dr Anica Tufegdžić, dipl.ing.arh.
Dijana Brkljač, dipl.ing.arh.-master
Stefan Škorić, dipl.ing.arh.-master, istraživač pripravnik

Fond časova: 2+3


Školska 2014/2015. godina
Arhitektonska analiza, funkcije i tipologija 2 školska 2014/2015. godina

Nastava na predmetu Arhitektonska analiza, funkcije i tipologija 2, odvijaće se kroz rad na


predavanjima i vežbanjima, uz redovne konsultacije tokom trajanja semestra.

Cilj rada na predmetu je proširivanje osnovnog znanja u procesu arhitektonske analize, o


prostornim organizacijama, kretanju u prostoru, merama i proporcijama, o arhitektonskoj analizi,
programu, funkciji i organizaciji arhitektonskog objekta i ulozi projekta.

Kroz predavanja i vežbe studenti će savladavati različite funkcionalne programe arhitektonskih


prostora na različitim prostornim nivoima (od detalja do nivoa pejzažne arhitekture) i njihovo mesto,
ulogu i značaj u građenoj sredini. Kroz različite zadatke, studenti će samostalno rešavati
jednostavne prostorno-funkcionalne sklopove u okviru pojedinih arhitektonskih tipologija, kao baze
za kasniju nadogradnju u oblasti projektovanja složenih programa na različitim prostornim nivoima.
Tokom časova vežbi, studenti će razvijati sopstvene kapacitete za analitičko i kritičko razmišljanje i
razumevanje arhitekture, te se osposobljavati za integrisanje aspekata funkcije, forme i
konstrukcije, kao i kompozicione analize forme. Posebna pažnja pri izradi studentskih radova, biće
posvećena temi koncepta i konteksta u arhitekturi.

Teme predavanja formulisane su tako da studenti stiču teorijske osnove arhitektonske analize i
jednostavnih funkcionalnih programa arhitektonskih prostora, te postepeno savladaju problematiku
arhitektonske tipologije. Zadaci na vežbama postavljeni su tako da studenti imaju mogućnost da
prikažu i adekvatno primene stečena znanja analize i sinteze u arhitekturi, pre svega na primerima
jednostavnijih funkcionalno-tehnoloških rešenja, te da pokažu razumevanje za oblikovanje na
različitim prostornim nivoima, uticaj prirodnih, društvenih i tehnoloških sila u procesu projektovanja
arhitektonskih objekata i izraze sopstvenu sposobnost kreiranja jednostavnih funkcionalnih celina
koje odgovaraju na definisane programske zahteve.

Predavanja u okviru predmeta su organizovana u tematske celine koje prate zadatke koje studenti
rade na vežbama. U toku vežbanja, studenti će individualno raditi na sopstvenim zadacima, koji će
kontinuirano biti diskutovani i korigovani od strane asistenata. Od studenata se očekuje da se u
okviru svakog zadatka pažljivo i predano posvete predmetu istraživanja, kako samostalno, tako i
kroz konsultacije sa nastavnikom i saradnicima.

Studenti će tokom semestra, u okviru rada na vežbama, imati 4 grafička rada, čija je pozitivna
ocena (tj. 40% bodova) uslov za izlazak na završni ispit.

Završni ispit se sastoji od teorijskih pitanja iz oblasti koje su obrađivane na predavanjima i u


obaveznoj literaturi, kao i od grafičkih zadataka iz oblasti koje su bile obuhvaćene tokom rada na
vežbama.

Obavezna literatura:

1. Branislav Milenković: Uvod u arhitektonsku analizu 1 (Građevinska knjiga, Beograd, 2008)


2. Branislav Milenković: Uvod u arhitektonsku analizu 2 (Građevinska knjiga, Beograd, 2008)

Dodatna literatura:

1. Ranko Radović: Novi vrt i stari kavez (Stylos, Novi Sad, 2005)
2. Sigfrid Gidion: Prostor, vreme i arhitektura (Građevinska knjiga, Beograd, 2002)
3. Robert Venturi: Složenosti i protivrečnosti u arhitekturi (Građevinska knjiga, Beograd, 2006)
Arhitektonska analiza, funkcije i tipologija 2 školska 2014/2015. godina

PLAN PREDAVANJA I VEŽBI


Letnji semestar 2014/2015. školska godina

nedelja datum Tema vežbanja Tema predavanja Predavač

1. 27.02. / Uvodno predavanje Doc. dr Milena Krklješ


2. 06.03. Analiza jedne kuće majstora Kuće majstora savremene Doc. dr Milena Krklješ
savremene arhitekture arhitekture
3. 13.03. Analiza jedne kuće majstora Izgradjeni i neizgradjeni Doc. dr Milena Krklješ
savremene arhitekture prostor
4. 20.03. Projekat studentske kuće Kuća i njen kontekst Doc. dr Milena Krklješ
5. 27.03. Projekat studentske kuće Elementi u arhitekturi i Doc. dr Milena Krklješ
njihova orkestracija
6. 07.04. Projekat studentske kuće Film o arhitekturi -
7. 08.04. Projekat studentske kuće Urbani mobilijar Doc. dr Milena Krklješ
8. 24.04. Projekat studentske kuće Doc. dr Milena Krklješ
9. 08.05. URBAN STOP Percepcija u arhitekturi Dijana Brkljač,
dipl.ing.arh.-master
10. 15.05. URBAN STOP Pejzažna arhitektura Doc. dr Milena Krklješ
11. 22.05. Hortus conclusus Tipologija jednoporodičnog Doc. dr Milena Krklješ
stanovanja
12. 26.05. Hortus conclusus Tipologija višeporodičnog Doc. dr Milena Krklješ
stanovanja
13. 05.06. Hortus conclusus Arhitektura i uticaji Doc. dr Milena Krklješ,
Aleksandra Milinković,
dipl.ing.arh.-master
14. 12.06. Predaja rada Predispitne konsultacije Doc. dr Milena Krklješ

DATUM TEMA
06.03.2015. Analiza jedne kuće majstora savremene arhitekture

20.03. 2015. Projekat studentske kuće

08.05. 2015. URBAN STOP

22.05. 2015. Hortus conclusus

Ukupan broj poena za grafičke radove je 40:


- Analiza jedne kuće majstora moderne arhitekture 8 poena,
- Projekat studentske kuće 18 poena,
- URBAN STOP 4 poena,
- Hortus conclusus 10 poena

Da bi student stekao pravo izlaska na završni ispit, neophodno je da ima predata sva 4 grafička
rada i da je na svakom stekao minimum 50% predviđenih bodova, tj. 21 poen.
Konačna ocena na predmetu formira se kao zbir svih aktivnosti tokom semestra:
grafički radovi (maksimalno 40, minimalno 21 poen),
aktivnost na vežbama (maksimalno 5 poena),
aktivnost na predavanjima (maksimalno 5 poena),
završni ispit I deo - teorijska pitanja (maksimalno 25, minimalno 13 poena),
završni ispit II deo – praktični (grafički) zadaci (maksimalno 25, minimalno 13 poena).
Arhitektonska analiza, funkcije i tipologija 2 školska 2014/2015. godina

vežba 1

ANALIZA JEDNE KUĆE MAJSTORA SAVREMENE ARHITEKTURE:

Prikaz projekta i autora.


Uočavanje principa na kojima počiva koncept kuće.

CILJ: Prikaz i analiza zadate kuće jednog majstora savremene arhitekture. Uočavanje
principa na kojima počiva koncept zadate kuće.
Prikaz odabrane kuće potrebno je dati kroz osnove, preseke, aksonometrijske
prikaze, dijagrame, perspektive i skice, a obavezno je definisati kuću kroz ideogram.
Analiza, za razliku od prikaza, jeste razlaganje i utvrđivanje odnosa među
elementima, odnosno sastavnim delovima analizirane celine.

Na zadatoj kući potrebno je uočiti i prikazati sledeće karakteristike:


• ANALIZA LOKACIJE
• POSTAVKA GEOMETRIJE KUĆE
• KOMPOZICIJA (podužna, centralna, koncentrična, dijagonalna, sažeta,
dinamična...)
• FORMA (linearna, kružna, izdužena, složena...)
• MASE I POVRŠINE (opis, aksonometrija, perspektiva)
• ULAZI (pozicija i opis)
• FASADE (opis i prikaz - naglašena horizontalnost, naglašena vertikalnost,
skulpturalnost, prozračnost, veza sa prirodom, koncentracijaI)

ANALIZU funkcija kroz razlaganje osnovnih funkcionalnih elemenata zadate kuće


izvršiti kroz dijagrame, osnove, preseke i skice:
• FUNKCIONALNE CELINE (dnevna i noćna zona, prikazane kroz dijagram
zona, radna, spavaća, dnevna, higijenska, komunikaciona, pomoćna i druge
zone),
• KRETANJE KROZ ZONE (dijagram cirkulacije, ciklično, podužno... unakrsno,
denivelisano...),
• ULAZ (pozicija i opis u smislu funkcionalne povezanosti neposrednog
okruženja kuće i unutrašnjosti forme zadate kuće).

ARHITEKTI I KUĆE:

1. Frank Lloyd Wright (1867-1959): Fallingwater House, 1945, Illinois, USA


2. Le Corbusier (1867-1965): Villa Savoye, 1931, Poissy, France
3. Mies van der Rohe (1886-1969): Farnsworth House, 1945-1951, Illinois, USA
4. Gerrit Rietveld (1888-1964): Schroeder House, 1924, Utreht, Holandija
5. Oscar Niemeyer (1907-2008): Niemeyer House, 1953-1954, Rio de Janeiro
6. Phillip Johnson (1906-2005): Glass House, 1949, New Cannon
7. Rem Koolhaas (1944- ) Villa Dall' Ava, Paris, France 1991.
8. Herzog (1950- ) and De Meuron (1950- ): Rudin House, Leymen, France, 1997.
Arhitektonska analiza, funkcije i tipologija 2 školska 2014/2015. godina

ZADATAK: Na listu papira formata 50 x 70 cm, potrebno je napraviti elaborat - prikaz analize
jedne kuće majstora savremene arhitekture. Prikaz zadate kuće podrazumeva
analizu celine, strukture, forme, kompozicije, geometrije, kao i opis materijalizacije,
boja i prostornih odnosa elemenata na fasadama .

U donjem desnom uglu svakog lista potrebno je štampanim slovima upisati ime i
prezime studenta i broj indeksa.

MATERIJAL
ZA RAD: Potrebno je da studenti donesu materijal prikupljen o majstoru arhitekture i njegovoj
kući.

Vežba donosi maksimalno 8 poena.


Vežba se radi dva termina (06.03. i 13.03.2015.godine) i predaje na početku sledećeg termina
vežbanja 20.03.2015. godine.
Arhitektonska analiza, funkcije i tipologija 2 školska 2014/2015. godina

vežba 2

PROJEKAT STUDENTSKE KUĆE: Analiza i sinteza celine


CILJ: Integracija funkcija privremenog stanovanja i rada u jednu prostorno-fizičku celinu.
Konceptualizacija prostorno-funkcionalne jedinice, kroz odgovarajuće dimenzije i
adekvatno funkcionalno rešenje.
Analiza potrebnih funkcionalnih zona, formiranje koncepta i sklopa, uspostavljanje
interakcije različitih zona kroz kontinuirano preispitivanje primene osnovnih
elemenata arhitekture (stub, zid, greda, ploča, stepenice, vrata, prozor) i
materijalizacije kuće.

ZADATAK: Na osnovu stečenog znanja, definisati i razraditi idejno rešenje studentske kuće za
privremeni boravak i rad 4 studenta različitog pola. Ukupna korisna površina
jedinice ne može biti veća od 80 m2 neto i može imati maksimalnu spratnost P+Pk
(galerija). U okviru studentske kuće treba predvideti prostore i ambijente za rad,
razonodu i druge aktivnosti studenata koji se nalaze na privremenom boravku u
Novom Sadu. Podrazumeva se da ovakav objekat ima pretprostor – terasu, verandu
ili sličan natkriveni, otvoreni, spoljni prostor kao sastavni element, čije dimenzije
nisu ograničene i ne ulaze u zadatu kvadraturu objekta.
Student samostalno određuje maksimalnu korisnu visinu, koja će biti prilagođena
funkcionalnim procesima i gabaritu same jedinice. Odabir konstruktivnog sklopa i
materijala jedinice – bungalova je slobodan, prema iskustvu i znanju studenta.
Infrastrukturni vodovi (struja, vodovod, kanalizacija, kablovski priključak i slično) će
biti usklađeni prema konačnom rešenju, te stoga o ovim detaljima nije potrebno
voditi računa.
Studentska kuća se nalazi u okviru parka u Univerzitetskom kampusu, a tačnu
lokaciju student samostalno određuje u odnosu na postojeće izgrađene i
neizgrađene prostore (rušenje postojećih objekata nije dozvoljeno). Posebnu pažnju
treba posvetiti orijentaciji studentske kuće.
U toku rada neprekidno će se proveravati sopstvena koncepcija sa različitih
aspekata:
1. Položaj studentske kuće na parceli i formiranje ambijentalne celine. Ovi nivoi bi
trebalo da potvrde unutrašnju strukturu i funkcionalnu logiku. Pri istraživanju i
definisanju objekta treba voditi računa o svim do sada utvrđenim urbanističkim
parametrima: orijentaciji, osunčanju, uticaju vetra, kolskom i pešačkom prilazu,
popločavanju, urbanom mobilijaru, zelenilu i vegetaciji, infrastrukturi, osvetljenju
i ostalim relevantnim uticajima.

2. Funkcionalna tehnologija unutar jedinica, koja treba da obezbedi uslove za


potrebe korisnika: rad, spavanje, boravak, priprema hrane sa obedovanjem i
higijena. Unutar jedinice treba utvrditi i tokom rada preispitati različite
funkcionalne elemente, njihove dimenzije, raspored i međusobne odnose. U
jedinicama treba predvideti ugrađenu opremu (kupatilo i kuhinja) i mobilijar
dimenzija i karakteristika prilagođenih svim korisnicima.

3. Materijalizacija studenske kuće - u odnosu na odabrani konstruktivni sistem,


treba utvrditi na koje načine i kojim sredstvima se mogu definisati fasadne zidne
ispune, pregrade, podovi, prozori i vrata kao i koji su mogući izbori materijala u
završnim obradama kako enterijera tako i eksterijera. U tom smislu izbor
materijala i načini obrada površina i elemenata su slobodni.

4. Oblikovanje i arhitektonski dizajn studentske kuće.


Arhitektonska analiza, funkcije i tipologija 2 školska 2014/2015. godina

SADRŽAJ
ELABORATA: Idejno rešenje studentske kuće je potrebno prikazati na proizvoljnom broju listova
formata 50 x 70 cm, u tehnici po ličnom izboru studenta.
Opis koncepta
Situacija 1:100
Osnova svake etaže 1:50
Karakterističan presek 1:50
Fasade 1:50
Prostorni prikaz studentske kuće ili maketa 1:50
Skice materijalizacije objekta
Ideogram projekta

U donjem desnom uglu svakog lista potrebno je štampanim slovima upisati ime i prezime studenta
i broj indeksa.

Situacija sadrži:
granice parcele; položaj ulice i trotoara sa parking prostorom; novoprojektovani objekat sa
osnovom krova; obeleženo mesto ulaza; mesto i veličina krošnje drveća; zelene površine;
apsolutne visinske kote; znak za Sever; osnovne kote koje definišu položaj objekta na parceli.
Osnova etaže sadrži:
zidove potrebne debljine i karaktera prema rešenju sa ucrtanim prozorima i vratima; elemente
nameštaja (krevet, plakar, radna površina, sedenje, kuhinjski elementi, trpezarijski sto...), sanitarne
elemente; kote - dimenzije osnovnih zona; apsolutne i relativne visinske kote; mesto preseka;
mesto ulaza.
Karakterističan presek sadrži:
relativne visinske kote; zidove potrebne debljine i karaktera već prema rešenju sa ucrtanim
položajem prozorskih otvora i vrata, oznake slojeva zidova i međuspratnih konstrukcija; liniju
terena; ograde parcele i presek kroz ulicu; položaj drveća; šematski nacrtane temelje.
Fasade sadrže:
preciznu konturu objekta i neposrednog okruženja; ucrtane otvore (vrata i prozori); fasadnu
plastiku; definisane razlike u materijalima; prikaz zelenila i ljudi – štafaža projekta sa izbegavanjem
naivnih crteža ili kiča.
Skice:
skice su u slobodnoj razmeri, moraju biti formatirane i uklopljene u zadati broj plakata ili na
posebnom listu 50/70 cm. Kolaž više skica je poželjan.

DINAMIKA
VEŽBANJA: 20.03.2015. godine: Analiza lokacije i potreba urbanog konteksta, koncept
27.03.2015. godine: Konceptualizacija ideje, rešenje funkcionalnog sklopa i
dimenzionisanje
07.04.2015. godine: Oblikovanje, dimenzionisanje i materijalizacija elemenata
08.04.2015. godine: Razrada ideje
24.04.2015. godine: Završne konsultacije i provera celovitosti rešenja

KRITERIJUMI ZA OCENJIVANJE:
4 poena - koncept (ideja, kretanje, sklop, usklađenost elemenata i ambijenata)
6 poena - razrada (ambijenti, funkcionalnost sklopa, orijentacija, sagledivost, akcenat, ulazna
partija, harmoničnost i odgovarajuće mere predviđenog nameštaja i opreme u prostoru)
4 poena - kvalitet i karakter prostornog sklopa
4 poena - prezentacija (čitkost, kompozicija lista)

Vežba mora biti urađena u potpunosti i donosi maksimalno 18 poena.


Vežba se radi pet termina i predaje se u terminu vežbanja 08.05.2015. godine.
Arhitektonska analiza, funkcije i tipologija 2 školska 2014/2015. godina

vežba 3

URBAN STOP: Analiza urbanog mobilijara

CILJ: Upoznavanje sa različitim elementima urbanog mobilijara. U toku vežbe, studenti će


se baviti analizom različitih urbanih konteksta i elemenata urbanog mobilijara i
njihovog oblikovanja, kroz analizu dimenzija (minimalnih i maksimalnih), funkcija,
dispozicije na lokaciji, odnosa prema okruženju, upotrebne vrednosti...

ZADATAK: Osmisliti i nacrtati jedan urbani motiv - element urbanog mobilijara u urbanom tkivu
Novog Sada, na lokaciji parka oko zgrade Rektorata, a u odnosu na postavljenu
studentsku kuću iz prethodnog zadatka, vodeći računa o kontekstu u kojem se
nalazi. Opisati, analizirati potrebe i odrediti tačan položaj i potrebnu veličinu
(proporciju) i dati opis njegovog neposrednog okruženja. Urbani motiv koncipirati
kao slobodnostojeću strukturu i dimenzionisati u skladu sa proporcijama
neposrednog okruženja.

Urbani motiv može se koncipirati sa dodatnom opremom interaktivnog karaktera


(telefon, internet...).
Urbani motiv treba da obezbedi:
• Mesto za zaustavljanje, odmor i eventualnan duži namenski boravak, sedenje,
• Osvetljenje,
• Može da predstavlja ekran za potrebe koje su prepoznate u okruženju (turističke
informacije, reklamni prostor i sl.),
• Dodatni sadržaj (korpa za smeće, automat za novine, telefonski aparat, aparat
za kupovinu karata, interaktivna karta grada, sat, česma za voduI).

SADRŽAJ
ELABORATA: Svi crteži se rade isključivo na listovima formata A3.
Parterno rešenje - osnova R 1:20 ili R 1:50
Izgled i presek ili prostorni prikaz R 1:20 ili R 1:50
Skice

U prezentaciji voditi računa o jasnoći, čitkosti i kompoziciji lista.

U donjem desnom uglu svakog lista potrebno je štampanim slovima upisati ime i
prezime studenta i broj indeksa.

DINAMIKA
VEŽBANJA: 08.05.2015. godine: Analiza lokacije, konceptualizacija ideje
15.05.2015. godine: Oblikovanje, dimenzionisanje i materijalizacija elementa

Vežba mora biti urađena u potpunosti i donosi maksimalno 4 poena.


Vežba se radi dva termina i predaje se u terminu vežbanja 22.05.2015. godine.
Arhitektonska analiza, funkcije i tipologija 2 školska 2014/2015. godina

vežba 4

HORTUS CONCLUSUS Analiza i sinteza javnog prostora

CILJ: Analizirati prostorni nivo javnog gradskog prostora, preispitati funkcionalne sadržaje
i dimenzije, kao i moguće parterno uređenje parkovskog prostora uz upotrebu
biljnog materijala. Hortus conclusus je stari termin za striktno zatvorene, ograđene
male vrtove, još iz antičkih vremena, preko srednjeg veka i baroknih parkova.
Očekuje se preispitivanje razlike između zatvorenog i otvorenog prostora vrta, a
podrazumeva se da vrt može biti zatvoren psihički, percepcijski ili fizički.

ZADATAK: Na lokaciji parka oko zgrade Rektorata, a u odnosu na postavljenu studentsku kuću
iz prethodnog zadatka, na površini veličine max. 10x10 metara, čija geometrija treba
da bude centrična, osmisliti/oblikovati/ograditi/formirati jedan vrtni prostor pogodan
za meditaciju i odmor studenata.

Izbor materijala i način primene u definisanju vrta slobodni su shodno želji i


sposobnostima svakog studenta. Površina/prostor može biti potpuno i/ili delimično
popločan, pokriven, natkriven vegetacijom, ograđen... Ograda može biti potpuno i/ili
delimično puna, odnosno transparentna. Pri rešavanju posebnu pažnju treba
posvetiti pešačkim tokovima, popločavanju, zelenim površinama, rasveti, vizuelnim
komunikacijama, vizuelnom sagledavanju okolnog prostora, itd.

SADRŽAJ
ELABORATA: Idejno rešenje vrta je potrebno prikazati na proizvoljnom broju listova A3 formata, u
tehnici po ličnom izboru studenta.
Opis koncepta
Situacija 1:100
Karakterističan presek ili izgled 1:100
Prostorni prikaz vrta 1:100
Skice

U donjem desnom uglu svakog lista potrebno je štampanim slovima upisati ime i
prezime studenta i broj indeksa.

DINAMIKA
VEŽBANJA: 22.05.2015. godine: Analiza lokacije, konceptualizacija ideje
29.05.2015. godine: Oblikovanje, dimenzionisanje i materijalizacija vrta
05.06.2015. godine: Završne konsultacije

Vežba mora biti urađena u potpunosti i donosi maksimalno 10 poena.


Vežba se radi dva termina i predaje se 12.06.2015. godine u 9:00.