1. Začeci muz.

kulture u Srbiji
(društveni,politički i kulturni kontekst,institucije,predstavnici ,stilski i žanrovski presek)
*Začeci: srpska narodna muzika podrazumeva period od dolaska Slovena na Balkansko poluostrvo od VI/VII do
kraja XVIII veka. Sprska muzika se negovala među Srbima bez obzira na geografsko područje . Za proučavanje
ovog perioda muzike značajan manastir Hilandar, Pećka patrijaršija,Dečani i td. Najstariji izvor je rukopis sa
neumskom notacijom(pesme kir Stefana Srbina iz XV veka). sa tekstom na crkvenoslovenskom(XII-XIV
veka,Vkusite i vidite) u likovni spomenici iz XII veka(muziciranje i instrumenti-kastanjete,bubnjevi,daire,lauta
,harfa,lira,rogovi ,trube,flauta). Sloveni doneli sa sobom kulturu i običaje,a neki od tih se zadržali :
koleda,lazarice,kraljice,dodole). Što se tiče svetovne muzike postojali špilmani ,skromrasi,a crkvena (početak
u 9 veku) uzeto iz vizantijske kulture,značajni Ćirilo i Metodije,Sveti Sava.
Srpski narod je živeo u dve različito uređene imperije ,i kultura se razvija u dva različita konteksta . Početak
19.veka je početak novok perioda i direktan prelaz iz srednjovekovnog duhovnog sveta u moderno doba-
romantizam
*Imamo 2 srpska vida romantizma : 1) bidermajerskog tipa (salonski) i 2) patriotski i borben
*Veliki broj Srba živeo je na teritorije Austrije,a Beč je bioo značajan centar ,tu su se formirali prvi prof.
muzičari –Kornelije Stanković. Muzički život kao salonski i kućno muziciranje- građanske porodice su negovali
muziku,posebno žene (Slavka Atanasijević,kneginja Persida Karađorđević). Što se tiče patriotskog romantizma
značajan je Josif Šlezinger-razvoj orkestarskog muziciranja osnivač Knjaževsko serbske bande. Jevrem
Obrenović 1829 godine imao je svoju bandu,a zatim je prešao u Kragujevac,i imala je 35 članova, a Šlezinger
je 1840. u Kragujevcu pratio izvođenje prve srpske opere „ Ženidba cara Dušana“ (komad s pevanjem). U
Beogradu 1842. nastupio je Šlezinger sa „Rado ide Srbin u vojnike“ „Ja sam mlada srpkinja“ „Plač Karađorđa“.
*Osnivaju se pevačka društva(gotovo u svakom društvu) : 1853. Beogradsko pevačko društvo.
*Pored instrumentalne muzike imamo i scene,Pančevo društvo -pravili predstave igrane u magacinima.
*1868 osnovano nar.pozorište u Beogradu. 1880 osnovan Kulturni centar
* Takođe imamo i balove,vezani uglavnom za dvor. Svi važni društveni i politički događaju praćeni su sa
muzikom (npr. kada su predati ključevi Aleksandru)
*Predstavnici : Davorin Jenko,Jovan Paču,Josif Marinković,Mokranjac,Aleksa Šantić, Stanislav Binički, Isidor
Bajić i česi Gvido Havlas,Vacval Horošejk, Robert Tolinger
* Prva opera: „Na uranku“ (1903/4) Stanislav Binički , „Knez Ivo od Semberije“ (1810) Isidor Bajić
*Nastaju muzičke škole : Srpska muz.škola 1899( učestvovali Mokranjac,Binički i Cvetko Manojlović),Isidor
Bajić (1908), Stanković (Binički direktor 1911), 1888 otvoren Konzervatorijum , 1920 osnovana Beogradska
opera, 1889 Beogradski gudački kvartet, 1904 Orkestar kraljeve garde(Binički)
* Prvi klavir donet u Srbiju 1824 i 1829 namenjeni za Miloša Obrenovića
*Prva knjiga teo.muzike 1866/7 Milan Milovuk
* Naši kompozitori se školovali u inostranstvu : Stanković i Đorđević u Beču, Marinković u Pragu,Mokranjac u
Minhenu ,Rimu i Lajpcigu
* Žanrovi : pevačka društva –horska muzika vodeći žanr (Akademsko društvo Obilić.pevačko društvo Car
Lazar,Beogradsko peva.društvo) dela su insirisana folklorom ,rodoljubive ,sentimentalne lirske(„kola“-
Marinković); scenska muzika 1)komad s pevanjem (Davorin Jenko instr. i pevačke numere izvodili
glumci,tematika rodoljubiva i priče iz seoskog života) 2) opera ( Na uranku,Knez Ivo); instrumentalna muzika :
minijature (Kornelije,Jovanka Stojković-prva srpska pijanistkinja učila od Lista).orkestarska-uvertire (Davorin
Jenko: Milan ,Aleksandar ,Kosovo), simfonije (Bajić-Miloš Obilić,Konjović –prva simfonija),vok-instr muzika :
oratorijumi (Stevan Hristić – Vaskrsenje),solo pesme (Josif Marinković)

2. Pevačka društva i hors. Pevalaštvo u Srbiji 19.veka

Jedan od vodečih žanrova predstavlja horska muzika. Pevačka društva su se počela osnivati među Srbima u
Harzburškoj monarhiji tj. Vojvodini.,ono prestavlja osnovni vid sprske kulture u 19 veku : Pančevačko srpsko
pevačko društvo (1838),Somborski trubaduri (1822), Srpsko pevalačko društvo „Jedinstvo“ u Kotoru,
Beogradsko pevalačko društvo (1853),takođe postoje mnogobrojni horovi iz školske,gimnazijalske,pozorišne
vokalne ansamble koji su bili aktivni još u 18 veku. Društva pevačka su bila rasprostranjena od građanstva do
udruženja zanatlija pa i ratara. A oni su takođe promovisali revolucijonarne ideje o jednakosti,takođe su imali
mnogobrojne razgranate aktivnosti, društva su bila društvene,političke,kulturne institucije,bila su jedina
dozvoljena mesta okupljanja Srba. Zbog toga su se često osnivali pri pravoslavnim crkvama,morali su imati
odobrena pravila o radu,sa ciljevima rada i svim aktivnostima,takođe imali su svoje zastave, pečat i himnu.
Sami nazivi društva ukazuju na geogr. i versku pripadnost,ali i na socijalni status članova društva. Ona su bila
uslovljena politički,socijalnim i drugim okolnostima npr. Beogradsko pevačko društvo su bili pod
pokroviteljskom kraljevske porodice Obilić pa Karađorđević,dobiti status dvorske i državne institucije u Srbiji.
Pevačka društva u početku su se osnivali kao muški pevački ansambli ,retko kao ženski (hor iz više devojačke
škole u Novom Sadu),vremenom se praksa modifikovala jačanju građanske klase te su nastajali mešoviti
horovi. Beogradsko pevačko društvo iako je osnovano 1853.godine tek 1880 deluje kao mešovito(Steva
Šram), ali Sprsko pevačkoj družini iz Subotice 1865 osnovano ubrzo je radio kao mešoviti hor. U gradskim
naseljima delovalo je više društava različite nacionalnosti ili socijalnog sastava. Što se tiče aktivnosti društva
su imala različite funkcije: koncertiranje,služba u crkvi,doček stranih gostiju,saradnja sa institucijama iz
inostranstva,prenos moštiju itd. Dela u prvoj polovini 19 veka komponovana su bez izrazitih izvođačkih
zahteva sa sentimentalnim stihovima (u delima Nikole Đurkovića-homofona,uz pratnju klavira,za dvoglasni
hor. ) Značajne horovođe : Binički, Mokranjac ( Beogra.peva.društvo) ,Marinković(Akademsko pevačko
društvo Obilić) ,Horejšek ( Sprska crkvena pevalačka zadruga iz Zemuna,Steva Todorović. Steva Todorović
predsednik Beogradskog pev.društva ,utvrdio put razvoja ovog društva do državne institucije. Ove horovođe
su uspostavile profesionalni izvožački nivo ovih društava (Spsko akademsko društvo Zora u Beču negovalo
srpsku muziku). U početku društva su izvodila evropska dela ,a kasnije su srpska mešovitog programa. Do
kraja 19 veka nije bilo koncerta izrazito horske muzike, nego u vidu besede : hors. muzika ,klavirska ,kamerna
,recitacije,edukacijone teme i aktuelne teme i bili su odeveni u nacionalne nošnje. Posebne svečane
manifestacije ko što je proslava godišnjica horovođa učestovalo je više horova npr.Mile Topalović dobio
lovorov venac i palicu radi 25 godina rada u Pančevačkom društvu, proslava 30 godina od osnivanja društva
Stanković itd. Mnoga društva su pisali spomenicima povodom jubileja i putopise sa putovanja,značajni kao
izvori za kulturni ,politički i umetnički kontekst ( Beogra.pev.društvo nastup u Carigradu pred sultanom). Prvi
istorijski duhovni koncert održalo je Srpsko crkveno pevačko društvo iz Vršca 1913.godine,kao predgled
ruske duhovne muzike, a Koncert srpske svetovne muzike (1903) osmislio Mokranjac povodom 25 godina
Beog.pev.društva i nazvao ga „Istorija srpske pesme u pesmi“ (ima folklora): Smrt majke Jugovića uz gusle kao
prolog,dve najstarije zabeležene srpske pesme(16 vek),dela Nikole Đurkovića,Anastasije Nikolić,Stankovića
,Marinkovića ,Mokranjca(5 rukovet),Mito Pavlović, i sloveni Havlas,Jenko i Horejšek. Početkom 20tog veka
društva su se počela spajati u saveze,savez zbog nedostatka pravila delovao je nezvaničko,davao informacije o
koncertima i zajedničkim nastupima. Savez u Vršcu radio je svega nekoliko godina željeli osnovati
muz.ustanove i stipendirati muzičare u inostranstvu. Savez srpskih pev.društava u Somboru cilj ujedinjenje i
delovanje svih društava koja su negovala srpsku horsku muziku. 1924 Jugoslovenski pevački savez sačuvani
mnogi podaci o broju društava,repertoarima.
Dela : 1) inspirisana folklorom 2) rodoljubive do 1914,himne (Jenko –Bože pravde) 3) sentimentalne ,lirske
Marinković : forma splet pesama (nemaju zaokružen oblik strofične i vari.storfične,trodene),“kola“ -11 za
muški i mešoviti hor na vojvođanskim melodijama osim 7 (makedonija),na narodni tekst osim 3,5,i 9 na
Radičevićeve tekstove. Hor sa klavirom : Zavodljiva rekla,Na veliki petak,Molitva,Potočari. Na rodoljubive
poezije : Rodoljubivi zbor,Hej trubači ,Himna Srba muslimanima
Mokranjac : duhovna muzika Opelo fis-mol, Akatist Bogorodici,Liturgija ,svetovna -rukoveti,Primorski napevi
, Kozar.
 3. Kornelije Stanković i Davorin Jenko (stvaralaštvo)

Kornelije Stanković (1831-1865)

Prvi školovani srpski muzičar,bio je pijanista,kompozitor i horovođa i takođe zapisivao i obradio srpsko
narodno crkveno pojanje. Rođen je u Budimu ,i rano ostao bez roditelja a o njemu se starala starija sestra. A
sa 14 godina učio violinu u Pešti,a na klaviru je bio samouk. 1850 uz materijalnu podršku odlazi u Beč i školuje
se. Prve kompozicije 1851/2 nedostajanje znanja o srpskoj muzici. Zatim odlazi u Sremske Karlovce gde prvi
zapisuje karlovačko pojanje( koje se razlikuje od pojanja drugih naroda jer ima fol .elemente)i harmonizuje ga.
Ima 22 sveske crkvenih napeva ( 17 harmonizovanih i 5 jednoglasnih) ritam slobodan ,odgovara ritmici teksta
i mel.frazama. Harmonizovane napeve( D i T najčešće ,ponegde S i II 6/4) pisao savremenim pismom
popularni Hvalite,Tebe pojem i Dostojno jest. Takođe njegova svetovna muzika je doživela veliku
popularnost,bio je dobar pijanista nastupao sam ili pratio pevača,bio dirigent Beogr.pev.društva. Svetovna- 4
sveske s obradama sprskih melodija za glas i klavir,hor i klavir solo. Srpske pesme su lirskog i rodoljubivog
karaktera, 42 pesme. Klavirska dela pripadaju salonsko virtuoznim komadima –varijacije na teme Ustaj,ustaj
Srbine i šta se bore misli moje),komponovao i muziku za dramu Matelića – Sprski hajduci i horove
rodoljubivog karaktera (Crnogorac crnogorki,Himna Srbije)
Davorin Jenko (1835-1914)
Bio je Slovenac ,rođen u Davorju,bio je dirigent i kompozitor. Od rane mladosti bio je samouk. Studirao je u
Beču gde je vodio Slovensko pevalačko društvo ,zatim radi u Pančevu u pevalačkom društvu i odlazi u
Beograd i radi kao dirigent u Beog.pev.društvu. Kompoziciju usavršio u Pragu. Značajan doprinos dao komadu
s pevanjem . Vračara se smatra spskom operetom,a najuspešniji komad Pribislav i Božana i Đido. On
utemeljuje i sprsku simfonij. muziku svojom uvertirom „Kosovo“, Milan ,Srpkinja i Aleksandar. Komponovao je
brojne horske,crkvene kompozicije,plesove,fantazije. I autor je spske himne „ Bože pravde“(komponovana za
komad s pevanjem Markova sablja). U svojim delima oslanja se na češke uzore i tradiciju njemačkog ranog
romantizma.

4. Mokranjčevo doba (od 1880-1914)

Okosnicu muz. života i dalje su činile priredbe pozorišta i delatnosti pev. društava. Međutim koncertni sadržaji
postaju raznovrsniji ,i sve češće uključuju orke.muziciranje. Muzika u pozorištima nalazi se u neprekidnom
usponu,pored najpopularnijeg žanra komada s pevanjem,počinju se izvoditi i operete i prve operske
predstave. U beogradskom narodnom pozorištu postavljeni su Rosini-Seviljski berberin,Toska –Pučini
,Trubadur –Verdi, Čarobni strelac-Vebern, Prodaja neveste- Smetana. U ovom periodu izvedena je i prva
opera 1903 Stanislav Binički „Na uranku“. Pozorišni orkestar izrazta u najznačajnije izvođačko telo u Beogradu
i združuje snage sa vojnim orkestrom,nakon Jenka dolaze kao kapelmastori Hritić , Binički itd. U naslovnim
ulogama sada nastupaju školovani pevači ,značajna je Opera na bulevaru gde je izvedena opera „Knez Ivo“
Bajića. Veliki uspon ima ork.muzika osnijaju se orkestri ,značajan ansamb učenika Srpske škole zatim „Kraljeve
garde“ (1904) Binički vodio osim duvača prošijuje sastav,i u saradnji sa Muz.društvom Stanković izvode (od
1909)Stvaranje sveta od Hjdna,9 Betovenovu simnofiju i Božični oratorijum Sen Sansa,Hristić Vasrksenje.
Značajan uspon je i u solističkom i kamernom muziciranju. Najpoznatija je delatnost gu.kvarteta
(Melher,Mokranjac,Šram i Svoboda) osnovan 1899 godine pod nazivom Beogradski kvartet. Klavirska
delatnost Jovanke Stojković koja je na svom repertoaru imala Betovena ,Lista,Šumana,Šopena itd. Što se tiče
muz.društava veliki zamah uzima Beogra.pev.društvo pod Mokranjčevom upravom, značajno je i Pevalačko
društvo „Stanković“ i Akademsko društvo „Obilić“.

Pedagogija: počeci si još od 19 veka u osnovnim školama,u njima su đaci dobijali pouku iz crkvenog pojanja. U
drugoj polovini 19 veka kad je uvedena muzička nastava u gimnazije i učiteljske škole, a iz inicijativa
pev.društva niču prve muzičkke škole. Muzičko prof obrazovanje se postavlja 1899 godine otvaranjem Srpske
muzičke škole u Beogradu,direktor je bio Mokranjac (nastava instumenata,pevanja i teorijska),između 2 rata
se zvala Muzička škola,a posle Drugog svetskog rada pod nazivom „Mokranjac“. Na području Vojvodine
muzika je izučavana z crkvama i gimnazijama u 18 veku. U Novom Sadu 1841 godine osnovana privatna škola,
i u Vršcu i Subotici. Privatnu školu imao je i Isidor Bajić 1908 ali njen razvoj prekinut početkom rata. Druga
Beogradska škola „ Stanković“ 1911 utemeljena na inicijativu pevalačkog društva „Stanković“ a direktor bio
Stanislav Binički posle 1918 stiče profesionalnost. U ovom periodu sreću se i muzički časopisi ,uz delovanje
pev.društava. Najstariji je pod imenom „Kornelije“ 1883 godine Živojin Simić urednik posvečen delovanju
prvog srpskog školstva. U Kikindi bio časopis „Gudalo“ –teo.rasprave,biografije muzičara, vesti urednik Milan
Petrović uz saradnju Tolingera, u Novom Sadu „Srpski muzički list“ urednik Isidor Bajić štampanje kompozicija.

Stilske i žanrovske odlike : U ovom periodu deluje nekoliko kompozitorskih generacija: 80-tih započela
delatnost Marinkovića i Mokranjca a početkom 20tog veka Biničkog,Krstića,Paunovića, Bajića i Đorđevića, a u
godinama pred prvi svetski rat pišu Konjović,Milojević i Hristić. U stilskom smislu ovde se prepliću
predromantizam,rani i pozni romantizam,a u žanrovskom komponuju se dela svih žanrova : uz
najzastupljeniju vokalnu muziku (horsku i kamernu-solo pesmu) i instumentalna simfonija ,kamerna dela i
naravno prve opere nastaju.
Josif Marinković (1853-1931)
Bio je kompozitor i horovođa,i stvaralac lirskog senzibiliteta. Uglavnom je bio posvećen vokalnim žanrovima-
solo pesmi i horovima. Rođen u Novom Bečaju ,školovao se u mestima vojvodine a u muzici bio pretežno
samouk. Uučio muziku u Somboru na višoj učiteljskoj . Komponuje prva dela za hor „Ustajte braćo“ i „Smet
srpskih narodnih pesama“. Sa prekidima završavao studije u Pragu. Postao dirigen Beog.pev.društva ,
povodom proglašenja kraljevine učestovalo 300 izvođača i 15 gostujućih ansambla, za ovu svečanost
pripremljenje njegove kompozicije: 3 prigodna hora Pesma srcu,Pesma Kraljeviću,Pred spomenikom kneza
Mihaila) i 2 i 3 kolo. Zatim radi kao dirigent Akademskog društva „Obilić“.
Solo pesma na stihove romantičarski pesnika(umetničke stihove) ili motive narodnih pesama,smatra se
utemeljivačem ovog žanra,imaju bogatu sklau raspoloženja i karaktera lirike (ala je lep ovaj svet,oh kako
sunce sija),širok mel.dah( Čežnja) i dramatike(Rastanak ,Grm),komponovao sevdalinke –stil blizak folkloru sa
tekstovima bliskim nar.pesmi (Šano dušo ,Stojanke)
Horska muzika : 11 kola spletovi obrada nar.pesama pisanih za muški i mešoviti hor (preteča
rukovetima),nemaju zaokrućenost i kompaktnost forme,veliki broj pesama bez kompleksne obrade, au
kasnijim kolima smelija harmon.rešenja ,kontrast sola i tutija,veća konciznost oblika. 3 5 i 9 kolo su na stihove
Branka Radičevića . Utemeljuje žanr hor sa klavirom : Na veliki petak,Potočar,Molitva ,Jadna majka i td.
Duhovna dela: Liturgija Jovana Zlatoustog (Oče naš)
Instrumentalna muzika: Dve srpske igre ,fantaziju ,nokutrno ,Sonatinu za 4 ruke i klavir.

Mokranjac ( 1856-1914)

Rođen je u Negotinu,i tu započeo školovanje,gde je stekao prva samouka znanja na violini. Zatim je gimnaziju
pohađao u Zaječaru i Beogradu. Bio je pripravnik u Beogr.pev.društvu a od 1876 postao redovan član. Pod
uticajem Svetozara Markovića upisao se na prirodni-matematilki odsek Velike škole u Beogradu. Beograsko
peval.društvo mu je materijalno pomoglo da započne studije u Minhenu,sredstva ipak nisu bila dovoljna i
morao je se vratiti u Beograd,gde postaje dirigent „Kornelijem“ 1884 .godine sas kojim izvodi svoju Prvu
rukovet. Komponuje Opelo u g-molu i nagrađuju ga stipendijom,i odlazi u Rim na dalje studije gde je učio
polifoni stil. Usavršava se u Lajpcigu. Kao dirigent radio je u Korneliju,Beog.pev.društvu ,Tipografskom
pev.društvu „Jakšić“ i Srpsko jefrejskom pev.društvu. posebno je značajna njegova delatnost u Beogradskom
pev.društvu gde je izdigao izvođački nivo na visok stepene i dobio izvanredna priznanja za nastupe po Evropi
( Solon,Carigrad,Sofija,Petrograd,Lajpcig,Berlin itd). Kritika je isticala sjajan kvalitet glasova pevača, rit.i
intonativnu preciznost ,bogatu dinam.nijansiranost i bogat izvođački .
Bio je član gudač.kvarteta gde je svirao violinu (Melher,Šram i Svobola) osnovan 1889(radio do 1893). Pod
okriljem Beog.pev.društva osniva Srpsku muzičku školu 1899 godine (zajedno sa Manojlovićem i Binički) i njoj
radio kao direkotor i nastavnik teorijskih predmeta. Bio je nastavnik pevanja u Prvoj beogr.gimnaziji i
bogosloviji,za potrebe učenika beležio je i redigovao Osmoglasnik koji je koncipirao kao udzbenik crkvenog
pojanja,“nazvao ga beogradsko pojanje“(slobodna metrika prema frazama,ritam proizašao iz teksta, bez
ukrasa i trilera,svi napevi in F). Ima i zbirku napeva“ strano pjenije „obuhvata pesme za različite praznike.
Od rane mladosti Mokranjac je beležio narodne pesme i označio da postoji 460 folk.zapisa. U zbirci „Narodne
pesme i igre sa melodijama iz Levca“ ovde folkl.građa prezentirana sa naučnim ,nisu uobičajeno
harmonizovane,i piše predgovor uz pokušaj teo.tumačenja odlika srpske nar.muzike,prva naučna studija o
našem folkloru.
On je izabran za prvog predsednika „Udruženja srpskih muzičara (1907) i bio član „Srpske kraljevske
akademije (1906).
Žanrkovski on je usmeren na vokalno,pretežno horsku muziku,a i duhovna i svetovna muzika mu imaju
podjednak značaj,ali je veći doprinos dao muzici pravoslavne duh.tradicije. Dela: Opelo fis-mo,Liturgija Jovana
Zlatoustog ,Dve pesme na veliki petak,Tebe Boga hvalim, Tri statije na Veliku subotu. Prožeta su duhom
tradicionalnog pojanja,zasnovana na nar.duh.napevima,modalnom harmonijom.
Svetovna muzika takođe značajna je vokalna muzika,tačnije horska. Dela : Kozar-skerco,solo pesme (Lem
Edim ,Tri junaka) ,Dve narodne pesme iz 16.veka,scenska muzika za Ivkovu slavu i

5. Rukoveti- Mokranjac
Centralno mesto zauzimaju Rukoveti (15)- horska rapsodja sačinjena od niza pesama za koje je inspiraciju
našao u folkloru. Naziv je potražio u nar.jeziku što znači venac-bukert izabranog poljskog cveća,i time pokazao
povezanost sa nar.umetnošću. On je pažljivo izabrao najlepše pesme i grupisao ih prema njihovoj srodnosti
,prema stil.jedinstvu ili istoj tematici ili iz istog kraja.
Rukoveti imaju srodne oblike i u evropskoj muzici,a u srpskoj srećemo pod nazivom venci,kola,spletovi
pesama ,a ovakva dela su svedena na jednostavne šablone obrada nar.pesama. Rukoveti predstavljaju
promišljeno kombinovanje mot.materijala, istančan osećaj za jedinstvo poetske i muzičke zamisli, celovita
muz-dramaturška koncepcija dela, bogata izražajna sredstva posebno u harmonskom jeziku(gde postavlja
temelje nacionalnom stilu). Danas se poreklo pesama od njih 80 može utvrditi za 40 od kojih su rukoveti
spletene (sa Kosova,Makedonije,Crne Gore) .
Rane rukoveti se odlikuju velikim brojem pesama ( do 10) i umerenost na folklor Srbije (sve osim 9-Crna
Gora,10-Ohrid,14-Bosna i 15-Makedonija). Prvih 6 i 13 Mokranjac je nazvao „Iz moje domovine“.. 1 rukovet
je jedina za muški hor i solo tenor,4 rukovet ima samo jednu pesmu za solo glas uz pratnju hora ,sa klavirom i
kasstanjetama,5 rukovet ima 10 pesama (Lele Stano mori –tema Konjovićeva za prvu srpsku simfoniju –Cveće
cafnalo iz 12) .
Folklorni materijal tretira na svoj način ali ga ne menja. Narodna melodija je najčešće u sopranu,ali je srećemo
i u drugim glasovima. A sve deonice su prožete motivima nar.melodije neizmenjene samo harmonizovane.
Npr u 5 i 11 rukoveti imamo smene dijaloga muškog(odgovara na tu molbu) i ženskog hora (molbu devojke
peva),i sjedinjuju se kad se kazuje epski događaj.
Tekst je veoma važan,jer gradi dramaturgiju tj.priča priču,nekad je izostavljao stihove ili zamenio da bi
izbegao arhaične i lokalne reči (đumber-žubor voda).
Forma: umeće pripeve,zapeve,upeve i refrene ,ponavlja delove teksta i napeva da bi melodija dobila konturu.
Jedinstvo postiže ulančavanjem i preplitanjem pojedinih pesama. Takođe logiku forme oslanja se na
dramaturgiju ciklusa klasičnih uzora-svita ,rondo ,sonata tj ciklične forme koje u kojima je odmenjivao brze i
lagane pesme,vesele i tužne,šaljive i ozbiljne . Upravo ovim kontrastima izbegavao je monotoniju .Takođe
izbegavajući preteranu raznovrsnost rukoveti su motivski povezane npr.14 rukovet ima sličnost između svih
pesama. Što se tiče tretmana hora ,ravnomerno su zastupljene i polifonija i homofonija a pre svega imitacije .
Na harm.plsnu izvesna dela su zaokružena (osim 4,5,6,7,8,9,10),zastupljen ciganski i balkanski mol, oscilira se
između dura i mola, veze sporednih stupnjeva i netipične veze V-IV česte.
Mokranjčeve rukoveti su pevalačka društva sa oduševljenjem učila i pevala na besedama i utakmicama.
Mnoge pesme bi bile zaboravljene da ih Rukoveti nisu sačuvale,neke popularne naro.pesme našle su svoje
mesto i na svadbama ,poljanama, i izletima. Postavlja se pitanje zašto Mokranjac nije pisao simfoni.poeme ili
muzičke drame ili opere ,jer je slušao Smetnine,Vagnerov –Parsifal,zašto ove oblike nije preneo u svoja dela.
Odgovor je taj da u to gluvo doba kada smo imali jedva neštvo muzike i publike za nju,pojavio se Mokranjac
koji je dao onu vrstu muzike onu vrstu muzike koja je bila potrebna.

- Prva rukovet : Napisao nakon studiranja u Minhenu 1884 za muški hor,oseća se mladalački nemir,ima 9
pesama
- Druga rukovet : 5 pesama,opisuju je kao kratku i prostu (poznata pesma u Budimu gradu)
- Treća rukovet : trudio se da tešnje poveže pesme umetanjem i ponavljanjem, 8 ili 9 pesama,završava se
plagalnom kadencom
- Četvrta rukovet : ima samo 1 pesmu,igleda kao pesma za glas uz pratnju hora,klavira i kastanjeti
- Peta rukovet : 10 pesama,najduža
- Šesta :najpopularnija,u pesmi „Lele Stano mori „ izgrađena gradacija ponavljanjima i sekvencama,
izražajan poetski tekst,do tada vodio računa samo o melodiji, temastki pesme povezane pevaju o junaku
Hajduk Veljku,5 pesama
- Sedma : iz Makedonije i Kosova,5 pesama,u 4-oj pesmi imamo skokove basa „danga vanga“ ova pesma
najviše ima duhovnog efekta
- Osma : sa Kosova,4 pesme,poslednja plesna pesma poziv na kolo
- Deveta : iz Crne Gore ,ima 4 pesme, smatraaju je najsiromašnijom i najjednostavnijom, pejzaž pustoši i
goleti sa jedva zelenila,poslednja pesma u sekundala karakteristično za gusle, tvrdu dison.harmoniju
- Deseta : sa Ohrida,smatra se najlešom ,ima stilsku osobinu zrelu harmoniju,forma vezana i spolja i i
iznutra,postiže ciklično jedinstvo kao u sonati,predstavlja vokalnu simfoniju u 5 stavova(pesama) brz-
lagan-brz-lagan-brz,u prvoj pesmi obletanje oko 2 tonaliteta dura i mola,2 strofa samo ženski hor koja
moli vinare da ne gaze njeno i ima kanonsk.imitaciju, 2 pesma tužna o pogibiji junaka i plač majke,3 pesma
modalna i molska,sa plagal.kadencama i homofona, 3 pesma „Pušči me“ za Manojlovića najdublja i
najinteresantnija pesma
- 11 rukovet : pesme iz Bitolja ,4 pesme,pesma „Crni goro,crni sestro „ spada u najelegičnije pesme
- 12 rukovet : pesme s Kosova, 5 pesama, 4 pesma „Cveće cafnalo“-tema za Konjovićevu prvu simfoniju
- 13 rukovet : pesme iz Srbije tj. Krajne, dugo je radio na ovoj rukoveti, imaju čak 2 verzije ove rukoveti, 4
pesme prikazuju od tuge do ljubavne idile i raspevane poskočice
- 14 rukovet : pesme iz Bosne, 5 pesama u sevdahu,2 pesma ima bogata harm.talasanja iz Heruvike
- 15 rukovet :pesme iz Makedonije, 5 pesama,najznačajnija posle 10 rukoveti,
- 16 rukovet započeo ali nije završio (pesme iz Vojvodine)
 6. Muzički život u Srbiji između dva rata

Ratovi koje je Srbija vodila od 1912 do 1918 prvo su usporili a potom zaustavili razvoj muz.života.
Prekinut je intenzivni razvoj koji je početkom 20 veka nagoveštavao skoro nadoknađivanje propustenog
i uspostavljanje institucija koji čine bazu muz.života. Ovaj zastoj će biti nadoknađen tek u narednoj
etapi : Beogradska opera osnovana 1920 (počinju se izvoditi baleti), Beogradska filharmonija 1923,a
Muzička akademija u Beogradu 1937 . Takođe razvoju muzičkog života doprinose i muz.udruženja i
ustanove „Cvijeta Zuzorić“ „Kolegijum mjuzikum“ ,Kolarčev narodni univerzitet i mnogobrojni horski
ansambli i koncertna delatnost muz.škola. Izdalaštvo se nalazilo u stalnom usponu,a u oblasti
stvaralaštva postavljeni su najviši profesionalni uslovi. U ovom periodu izlaze i časopisi : „Muzički
glasnik“ , „Muzika“, Glasnik društva „Stanković“, Zvuk, „Slovenska muzika i td. Pokreće se aktivnost na
zaštiti autorskih prava i organizovano članstvo naših muzičara. Sa osnivanjem Kravljevine Srba,Hrvata i
Slovenaca 1918 ideja o izgradnji našeg nacionalnog stila dobiola je nov oblik :jugoslovensko.

Ideja Jugoslovenstva : to je vid uređenja unutrašnjih odnosa, i način da se manji narodi zaštite od
nadmoćnih zapadnih evropski suseda. Tokom 19 veka i početkom 20 jugostlovenstvo je postaloo osnova
na kojoj je izgrađen i ostvaren program nacionalnog oslobođenja. Srpski kompozotori su propagirali ovu
ideju još od 19 veka. Delatnost Davorina Jenka tumačila se u kontekstu zajedništva, a Petar Konjović
govori o Mokranjčevim turnejama sa Beogr.pev.društvom kao o dokazu da je imao svest o pripadnosti
celini etničkog prostora. Razumno je Konjovićeva podrška jer je tokom Prvog sveskog rata proveo u
Zagrebu i tu izveo svoju prvu operu „Vilin veo“. On je do 1939 godine radio u Zagrebu kao direktor
opere, dok nije došao u Beograd i radio kao profesor u Muzičkoj akademiji. Jugoslovenski koncept koji je
ponudila zvanična politika pokazalo se kao neprihvatljiva za sve nacije,ali jugoslovenstvo kao ideja
nastavilo je da živi i da se razvija među muzičarima. Oni su nastojali da uspostave veze između glavnih
muz.centara –Beograd,Zagreb i Ljubljana. Beograd je bio prestonica ove zemlje,u kome su ostavili trag
muz.života su Josip Slavenski i Mihovil Logar koji su radni vek proveli u Beogradu. Ideja Jugoslovenstva
nije shvaćena kao negacija posebnosti već kao mogućnost za simbiozu i sintezu sa drugima ,posebno
međusobnih uticaja i podsticaja. Podizanje profesionalizma je bio glavni zadatak, koji su postigli
Milojević,Konjović i Hristić-

Institucije : ravoju muz.života najviše su doprinelo delovanje Beogradske opere i filharmonije.

Beogradska opera osnovana je 1920 godine na čelu sa Biničkim(a njega zamenio Hristić). Repertor
Beogradske opere tada je bio koncentrisan na italijansku tradiciju(Verdi,Doniceti,Pučini ,Maskanji), dok
statistički podaci to negiraju bilo je i njemačkih (Gluk,Vagner ,Štraus),francuskih (Masne,Sen-Sans) i
ruskih (Musorgski,Borodin ,Čajkovski),slovenaca (Smetana,Dvoržak). Ovde su izvođene i opere Konjovića
(sve osim „Vilin veo“, Hristića(Suton) itd. Opere su izvodili uglavnom ruski pevači ( Rogovski ,Popova)
posle oktobarske revolucije. Osnivač Beogradske filharmonije bio je Stevan Hristić,ali prve godine rada
su bile u oskudaciji i bili su koncerti neujednačenog kvaliteta i neurednošću(ali tada su u Beograd
gostovali svetski umetnici) . Narodni konzervatorijum je doprineo podizanju nivao pripredbi u
umet.paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ ,i značajna je delatnost muz.časopisa na Kolarcu. Kolarčev narodni
konzervatorijum počeo je sa radom 1932.godine,i tada je Beograd po prvi put dobio koncertnu dvoranu
sa preko 1000 mesta,a i predavala se i muzika. Cilj ovog konzervatorijuma je da širi naučna znanja
,predavanja su bila organizovana po kursevima po 2 godine (prirodne nauke,privreda i pravo,filozofija
umetnost istorija i filologija). Na kolarcu u roku od 2 godine održano je preko 60 koncerta domaćih
umetnika i 96 stranih. Muzički časopisi :koncerti kojima je predhodila uvodna reč predavača,taj oblik
priredbi preuzet je iz prakse „Kolegijuma“ . Muzički časopisi tada su imali svoju publiku . Muzička
akademija osnovana je 1937 godine ,prvi put je osnivanjem ove ustanove zaokružen sistem
muz.školovanja. Kosta Manojloviće bio je muzikolog i kompozitor, Petar Stojanović violinista i
kompozitor i Stevan Hristić kompozitor. Oni su izgradili nastavne programe i planove za 7 odseka a u
prvoj generaciji bilo je 39 studenata. Rad je prekinut 1941 tj jer je zgrada bombardovana a neki
nastavnici u zarobljeništvu,ali uz pomoć Hristića i Konjovića akademija je radila uz minimalnu aktivnost.
Izdalaštvo : „Muzički glasnik“ izlazio je izlazio je mešečno a urenik je bio Konjović, „Muzika“ urednici
Mnojlović,Milojević i Švarc-davali im informacije i proširene vidike. „Muzički glasnik“ i „Glasnik
muz.društva „Stanković“ davali informacije ii muzici npr bugara čehoslovaka itd. Najugledniji je bio
časopis „Zvuk“ 1932 i izlazio u 4 serije.

Predstavnici: Na početku 30-tih još uvek je aktivan Marinković sa svojim pesmama ,a zatim kompozitori
beogradske škole Binički,Krstić,Đorđevič a Mokranjčevi naslednici koji ostaju verni romantičkim
osnovama (Manojlović) . Nacionalna izrazita linija javiće se kod Tajčevića ,Bandura ,Živkovića ,a
paralelno sa njima će se javiti elementi ekspresionističke orijentacije Konjovića,Milojevića , Slavenskog. I
neoklasičari : Ristić,Rajičić ,Vučković ,Ljubica Marić itd

8. Stvaralaštvo Konjovića, Hristića i Milojevića

Milojević Miloje (1884-1946)
Bio je kompozitor,muzikolog,dirigent,pijanista,pedagog, i orgranizator. Prva muz.znanja stiče sa
Isidorom Bajićem u Novom Sadu i školovanje nastavlja u Mokranjcu u Beogradu. Studira u Minhenu
kompoziciju,dirigovanje,klavir i muzikologiju ,a u Pragu završava doktorat iz muzikologije. Bio je istaknuti
muz.pisac i kritičar , pisao u „Srpskom knjiž.glasniku“, „Politici“ itd. Predavač,izvođač ,organizator
predavanja i koncerata bio je na Narodnom koncervatorijumu u „Cvijeti Zuzorić“ a zatim i na Kolarcu.
Radio je kao predavač u Srpskoj muz.školi, Filozofskom fakultetu i Muzičkoj akademiji. Napisao je 8
udzbenika za Osnovne muz.umetnosti i urednik časopisa „Muzika“ . Bio je dirigent orkestra „Kolegijum“.
Njegovo stvaralaštvo imamo sa delima ekspresionistički i folklorne(poslednjem periodu rada).

U prvoj etapi vlada poznoromantičarskim muz.jezikom negujući instrumentalne , simfon. i vokalno-instr.

oblike.

U drugom periodu dela su obeležena elementima impresionizma i ekspresionizma. Značajan je u

pogledu minijatura ( zbirke komada: 4 komada za klavir,Ritmičke grimase,Kameje) i solo pesama : Japan
,Nimfa,Vetar, Ćutanje,Zvona, pesma Orla itd.

Poslednja faza odiše folklornom ekspresionizmu : Melodije i ritmovi sa Balkana,Kosovska

svita,Povardarska svira . Simfoni.poeme Smrt majke Jugovića ,za simf.orkestar Seoske scene,Srpska igra,
Srpaska rapsodija. „ Intima“ za gudački orkestar ima 6 stavova ,kontrast po tempu i karakteru,a sve
izvedeno iz jednog mot.jezgra koji kompozitor ukazuje u naslovu „re la do mi la“ ,motiv je tretiran na
različite načine dijatoski hromatski ,tem.eksponiran i skriven u untru.glasu ili kao akord, on je deo
kompozitorove igre a ne ciklični materijač

Horske kompozicije Muha i komarac ,Slutnja , Pir iluzija predstavljaju prvog naslednika Mokranjca

Vokalna kamerna dela : Jesenja elegija(topla raspevanost) ,Japan (modalna hromatika), Božićne pesme
(produhovljena atmosfera ), na stihove fran.pesnika : Plave legende,3 pesme na njemačke stihove.

Klavirski opus: obiman i raznovrstan : Minijature op 2, Varijacije i fuga,Osam srpskih narod.melodija,

druga etapa nastaje zbirka minijatura „Kameje“ sa 11 minijatura ,Ritmičke grimase odlike
ekspresionizma , u poznoj fazi okupiran folklo.tematikom Drina i Vardar,Kosovska svita itd.

Orkestarski opusi obuhvata 11 dela ,dela su mu komponovana uglavnom za simfonijski orkestar, a u

žanrovskom smislu dminiraju slobodne ciklične forme bazirane na folklornim idejama. U drugom
gudačkom kvartetu u c molu –ciklus je koncipiran dram.težište na poslednjem stavu u SO,ima
preludijum,skerco-Maske, i fol.karaktera Ljubavna melanholija i igra na mestu 3 stava, ima latentan
prog.sadržaj i motvi.povezivanje ciklusa

Batel groteska – Sobareva metla prema tekstu Marka Ristića. Ona je napisana za dobrotvorni bal ,koji je
održaj u Kasinu izvedena je 1 i to sa klavirom,ovo je prvi nadrealistički balet.

Stevan Hristić (1885-1958)

Kompozitor ,dirigent i pedagog. Prva muzička znanja stekao u Mokranjcu a studije nastavio u Lajpcigu
studirao kompoziciju i za dirigeta. Zatim se vraća u Beograd gde je radi kao dirigent u Narodnom
pozorištu , i radi kao nastavnik u Srpskoj muz.školi i bogosloviji. Jedan od osnivača Beogradske
filharmojije i opere gde radi kao dirigent,i postaje nastavnik na Muzičkoj akademiji.

Dela: nema veliki opus : opera Suton, balet Ohridska legenda, oratorijum Vaskrsenje,orkes.kompozicije:
uvertira za Čučuk Stanu ,sim.poema Na selu , duhovna muzika Liturgija i opelou b-molu
(poznorom.harmonija,gusta faktura a negde i polofina ), koncertantne Simfo.fantazija za violinu i
orkestar, i Rapsodija za klavir i orkestar,horske kompozicije Jesen i Dubrovački rekvijem ,kamernu
vokalnu liriku Bila jednom ruža jedna , Lastavica,Elegija, Behar..

Hristićev jezik : bogata mel. invencija, raskošna orkest.paleta, poznoroma. i impresionistička harmonija,
jasna i pregledna fom.struktura.

Petar Konjović (1883-1970)

Rođen je u Čurugu,prva muzička znanja stekao u novosadskoj Gimnaziji, i Učiteljskoj školi u Somboru.
Kompoziciju je studirao u Praguu,a nastavničku aktivnost započeo u Zemunu gde je osnovao privatnu
školu,zatim je radio u Mokranjčevoj školi kao predavač istorije muzike. U periodu između dva rata nije
boravio u Beogradu ,prvo je u Somboru i Zagrebu gde je 1917 godine predstavio se kao značajan
kompozitor sa operom „Ženidba Miloša Obilića“ ,izvedena je pod nazivom „Vilin veo“. Bio je kritičar i
saradnik brojnih časopisa. Pisao je o muzici i prevodio librega. Od 1939 radi u Beogradu kao nastavnk na
Muzičkoj akademiji . Njegovo stvaralaštvo obuhvata scensku muziku (opera i muzika za drm.komade)
,simfonijska ,kamerna dela,horove i solo pesme.

Ima 5 opera: Ženidba Miloša Obilića, Knez od Zete, Koštana (1931) i Otadzbina. Simfonijska dela :
simfonija u c-molu, simf.varijacije Na selu, Simfonijski triptihon iz Koštane,violinski koncer Jadranski
kapričo i simf.poema Makar Čudra, značajna od kamernih dela je Koncertna svita za gud.kvintet, 30
hor.kompozicija i više od 100 pesama za glas i klavir: Lirika sa 24 pesme i Moja zemlja-100 nar.pesama

Kod njega imamo 2 tipa pesme: oslonjena na folkl.tematiku, sevdalinskog,orijentalizovanog tona (Nane
kaži tajku,Tama,Sabah.Balada) i na stihove D.Domjanića (Noćni lotos), Petrovića (Ja nosim lik tvoj u duši
) i njegove stihove (Večernja pesma, Pesma o dvoje)

Pisao je prve monografije o srpskim kompozitorima ,istorijski pregled razvoja srp.muzike(objavljena u

Ličnostima) , o odnosu kompozitora i folklora u Mokranjčevim deliima.

Konjovićev jezik izrastao je iz nacionalnog idioma i Mokranjčevih korena,sa poznorom.izražajnim

sredstvima kasnije obogaćena elementima impresionizma i ekspresionizma.

Simfonija u c-molu(1907) : muzičko tkivo izrasta iz tema Mokranjčevih rukoveti „Lele Stano mori“ i
„Cveće cafnalo“ ,izvedena Zagrebu 1923 koju je do tada preradio i to je prva simfonija u srpskoj muzici.
Prva pesma data je u obliku perioda u deonici alta i tenora,a potom u varijacionom izlaganju u vidu
Glinkinih varijacija. On izbegava ponavljanje i periodičnost,te temu oblikuje kao ponovljenu malu
rečenicu,koja potom služi kao model za dalji varija.simfo.princip.2 temu slobodno preoblikuje i
originalnu uvodi u 4 stavu,dook je u 1 stavu insistirao na mot.srodnosti tema. On ovde poštuje
tradiciju,zadržava elemente vari.rada i kombinuje ih sa simfonizacijom-karakterističnom za
poznorom.viđenje folklora.

Na selu varijacije : oblik teme sa variacijama ,ima stavove sa programskim nazivima(Suton,Igra,Kod babe
vračare,Jutro),ovim delo Konjović daje omaž Mokranjcu uzimajući oesmu „Pušči me“ kao glavnu temu
oblika. Temu daje u izmenjenom obliku variranu po melodi,ritm i hamoski i zvučni kao daleko sećanje
,ovo je Konjovićevo viđenje Mokranjca izkazano novim jezikom.

Simfonijski triptihon :objedinjuje 3 ork.fragmenta iz Koštane: Sobina,Kestenova gora i Velika čočečka

igra,koja se pojavljuje ovde bez solista i hora.

9. Muzičko scenska dela Hristića, Konjovića

Milojević:

Balet groteska – Sobareva metla prema tekstu Marka Ristića. Ona je napisana za dobrotvorni bal ,koji je
održaj u Kasinu izvedena je 1 i to sa klavirom,ovo je prvi nadrealistički balet. Delo je obnovljeno 80tih tj
iteresovanje. Kolažna tehnika kojom kombinuje elemente različitih stilova i kompo.tehnika
(romantizma,impresionizma,ekspresionizma,parafraze i citati iz Vagnerovih i Štrausovih dela,valcere,
gradske i narodne pesme) u osnovi je primenjena sa jednom distancom i objektivnošću tipičnom za
neoklasicizam tadašnji. Modernost ovog umet.eksperimenta je išla daleko ispred svog vremena.

Hristić :

Ohridska legenda –prvi srpski celovečerni balet,premijera 1947 u Narodnom pozorištu, delo bila
prihvaćeno i izvodi ga u Moskvi, Beču, Cirihu Kairu itd. Ideja je iz bajke sadrži legende različite
skomponovane u celinu. U muzici smenjuju se prokomponovani odseci i zaokružene numere –igre gde
se zaustavlja dram.radnja. dva vodeća lajtmotiva izvađena su iz Mokranjčeve 10 rukoveti „Biljana platno
beleše „ i „Pušči me“ takođe još nekih pesama ,a ovi materijali obezbeđuju jedinstvo. Sa motivima se
radi na sim.način bogato se razrađuju transformišu itd. proces transformacije teme može da bude
udaljen od prvobitnog ,takođe sa ritm. Promenama i mel.variranjem npr 3 čim Biljanine igre sa movitima
Pušči me,radi sabijanja mel.pojreta pojava hromatike deluje kao konsekvence njenog razvoja.
Karakterističan je 2 čin koji po atmosferi i sadržaju kontrastira prvom,takođe se razlikuju po
koreografskom rešenju, on odaje impresionistčki kolorit dok 1 i 3 nacionalno romatični,kritičaraju
smatraju da možda stavovi nisu dovoljno povezani ,međutim on se ovde pokazao kao majstor u spajanju
impresionističke boje (naglašene u orkestru ,i harm.sredstvima) koa doćarava atmosferu fantastičnih
prizora, i karakte.motiva Pušči me i Biljana. Harmonski jezik se odlikuje jednostavnošću a ponegde i
iznenađujućoj smelosti , koristi modalnost ,balk. I ciganski mol ,celostepenu samo u melodiji frigijski
moldur. Orkestar ima bogatu i raskošnu zvučnost , to se vidi u 4 orkl.svite sa ključnim delovima baleta

Suton (1925)- ovde združuje elemente muz.drame i elemente impresionističkog jezika. Delo
komponovano prema tekstu druge drame „Dubrovačke trilogije“ Vojnovića, oslikava atmosferu u domu
porodice Beneša u vreme propadanja dubrovačke vlastele . U središtu radnje je neostvarena ljubav
dvoje mladih sa različitim društvenim staležima, ovde je naglašen kamerni karakter dela koje ostaje u
okvirima lirsko-psihološke drame. Osim Vojnovićeve drame uključeni su stihovi Snovi-Dučića koja se sa
svojom atmosferom savršeno uklama u dramu. Ovo delo je po formi muzička drama, elementri
zaokruženih celina i ansambli pojavljuju se dramski logično i opravdano, vok.deonica tretirana kao
praćeni rečitativ a melodika uslovljena psihološkim produbljenjem tumačenja teksta. Orkestarski part je
glavni nosilac lajtmotiva, a osnovni motiv je suton iz uvodne muzike. Ona je postala repertoarska opera.

Vaskrsenje –prvi oratorijum, na tekst Dragutina Ilića 1912 izveden. Uvodna muzika za ovo delo izvodi se
kao samostalan orks.komad pod imenom Poema zore.

Konjović :

Njegova najvažnija oblast rada je muzička scena.

Opere je stvarao od tipa romantične nacionalne opere sa numerama(Ženidba Miloša Obilića) po

dram.spevom Ilića inspirisanom narodnom pesmom Marko Kraljević i vila. Ovde prepoznajemo uticaj
Vebernovog Čarobnog strelca,gde je pripremao kao đačku predstavu u Somboru. Sa ovom partiturom
odlazi u Prag,za zagrebačko izvođenje je preradio.

Knez od Zete : tu on na nov način upoznaje Vagnerova dela ,slovenske kompozitore i Debisija. On na
roman.osnovi pojavljuju se elementi novog jezika (sa elementima ekspresionizma ili impresionizma) ,
libreto je napisan prema drami Laze Kostića Maksim Crnojević. Radnja se odvija krajem 15 veka u
Veneciji i Crnoj gori, ovde počinje da gradi muzičku dramu koju dovršava Koštanu. Dram.tenzija je
veoma oslikana,sadržajem i povišenim emoc.nabojem bliska ekspresionizmu. naslovima koje daje
prizorima ukazuje da je njegova pažnja usresređena na užarenu osećajnost a ne na dramsku akciju. On
priču kazuje kroz smenu prikaza emoc.čvorova ,zbog toga podseća na operu Boris Godunov.
Dramaturški plan počiva na polarizaciji 2 sve Crnogoraca i Mletaka ,ali ta diferencijacija nije poslužila kao
osnova za razvoj centr.dram.sukoba,već se ogranilila na funkciju pozadine. U sceni gde daje potresnu
sliku patnje Maksima gde se suočava sa unakaženim licem,ali ovde kompozitor sa istom pažnjoj oblikuje
i portret majke koja je iscpljena dugim bdenjem nam sinom i strepnjom za njegov život. Taj njegov očaj
dostiže vrhunac zbog njene brige i kulminira sa grubim obraćanjem majci . Kod njega imamo pravilnu
akcentuaciju i latentni muz.sadržaj reči povezan sa folklorom upravom ovim postupkom iskoračava ka
ekspresionizmu i impresionizmu.

Koštana : u njoj nisu potisnute strasti pod plašt gospodarstva i tradicionalnog morala i čistote karaktera
kao u Knezu od Zete ,već su oslobođe pod okriljem vrelog temperamentnog juga. Glavne aktere
odlikuje ista nepovoljnost,izražajnost, no istovremeno i pripadnnost tlu . pripadnost je izrazitija u Knezu
od Zete jer su prototipovi likova oblikovani u nar.pesmi i njihovi međusobni odnosi. Ovde je Konjovićev
roma.junak doživeo transformaciju i približio se modernom zaoštravanjem emoc.preživljavanja likova
koja poprima elemente ekspresionističe. A vokalne deonice približava folklornom ekspresionizmz. On je
čvrst povezivao reči i melodiju kao i u folk.tradiciji , po ovom principu radi omuzikaljenje svog teksta.
Folklor vranjskog kraja utkan je u dramsku radnju i prirodno stopljen sa drugim muz.materijalima. ovo
delo je jedno od najuspešnijih koje je komponovano na jugoslovenskom prostoru. Premijera je izvedena
u Zagrebu ,Beogradu ,Ljubljani,Pragu ,Sarajevu itd. libreto je radio sam kompozitor , sa izvorom od
drame Borislava Stankovića. Lik Koštane izrasta u istinsku tragičnu heroinu , te žanr scene opere su
sumerene ka psihološkoj drami. Po svojoj formi ona je u obliku muzičke drame , muzički oblik prati
dramsku strukturu ali imamo dinamičnost zaoruženih oblika-pesama i igara. To je postigao
ulančavanjem mot.materijala,motivi pesme najavljuju se u prethodnom toku u inton. i formalnom
smislu i stapaju se sa elementima numere preplićući se tokom radnje ,a jednostavnost muz.toka
obezbeđuje mrežom lajtmotiva koji se simfonijski razvijaju. Jedan od primera za proticanje radnje
tokom numera je 5 slika kad koštana peva Hadzi Tomi .

Seljaci : komična opera prema tekstu Janka Veselinovića, u kojoj je autor pokušao principe rukovedanja
da primeni u žanru komične opere,realizovana je umerenijim muzičkim jezikom neoglasizizma.

Otadzbina : po libretu autora pprema drami Vojnovića Smrt majke Jugovića vraća se eskpresionizmu sa
zaoštrenim muz.jezikom. istorijsko legendarna tematika ,a dramsku funkciju dobio hor, te ima karakter
oratorijuma.

7. Muzičko izvođaštvo u Srbiji između dva rata

Koncertni život u Srbiji 1914 do 1941: većina beogradskih izvođača iz ovog perioda nasstupali
su po nekadašnjim jugoslovenskim gradovima. Nastupali su profesionalni muzičari i ljubitelji
muzike. Svojevrsnu vezu sa prošlošću predstavljali su koncerti posvećeni Mokranjcu povodom
prenosa njegovih moštiju iz Skoplja u Beograd 1923 godine i proslava rada godišnjjice Biničkog.
Pojedini umetnici su nastavili svoju karijeru i u toku Prvog svetskog rada ,kao i Orkestar Kraljeve
garde i jedan dio pevačkih društava,takođe osniva se beogradska filharmonija 1923. Koncerti su
održavani u Manježu, muz.duštvu „Stanković“,hotel Palas,Kasini, Univerzitetu itd. Bilo je
koncerata svih vrsta,a muzički umetnici i ansambli su muzicirali na koncertima mešovitog
programa,bilo je više izođači tj ansambli i solisti koji su mogli imati jednu ili više tačaka. Ovakve
koncerte su organizovali razne muz.ustanove Narodni konzervatorijum, Kolegijum, Kolarčev
univerzitet, Društva prijatelja slavenske muzike jer država nije bila zainteresovana za
muz.umetnost,a umetnici su bili prepušteni sami sebi. Vrhunski svetski violinisti,pijanisti,solisti
su gostovali na koncertima čak i Berlinska i Češka filharmonija.

Solisti i kamerni ansambli :

Violinisti i viliončelisti koji su svoju delatnost počeli pre rata nastavili su sa koncertnom
karijerom,a oni daroviti su se opredelili sa solističko ili kamerno muziciranje. Jedan od značajnih
violinista bio je Petar Stojanović,dimpomirao u Pešti i Beču,imao mnogobrojne koncerte po
Austriji i Mađarskoj ,a prvi kontakt sa sprskom publikom imao 1901 u Pančevu. Milan
Jovanović,Jovan Zorko,Marija Mihajlović itd značajni violinisti ovog perioda ,violončelista Jovan
Mokranjac,pijanista Ćiril Ličar,Lidija Branković, solisti Ivanka Milivojević,Milorad Paranos, Mila
Bošković itd

Kamerno muziciranje : U Beogradu su i amateri i profesionalni muzičari negovali kamerno

muziciranje(u trijima i kvartetima,kvintetima i većim ansamblima), a na repertoaru se nalazilo
barokna ,klasična,romatična i savremena muzička dela. Nijedan od ovih sastava nije integralno
delovao u ovom periodu. Nastupali su na samostalnim koncertima ili večerima sa mešovitim
programom. Koncerte kamernih ansambla organizuje Narodni konzervatorijum,,Muzička škola,
Kolegijum, muz.društvo „Stanković“, gud.kvartet Topolski,Beogradski kvartet i Radio kvartet.
Imali su bogate opuse uglavnom dela klasičara ,romantičara i savremenih kompozitora.

Orkestri: U Beogradu je muziciralo nekoliko orkestara ali samo 2 su konstantno delovala :

Orkestar Kraljeve garde (do 1941) i Beogradska filharmonija(1923)-nastavila i posle II svetskog
rata dirigent Stevan Hristić. Povremeno su koncertrirali orkestar Narodnog pozorišta, kamerni
orkestar Kolegijuma , Muzičko društvo „Stanković“ i Veliki radio orkestar. Pošto su isti muzičari
svirali u raznim orkestrima prilikom javnih nastupa pozajmljivani su najbolji svirači iz drugih
orkestara. Repertor je zasnovan na delima klasičara ,romantičara i savremenih kompozitora, a
Kolegijum je izvodio i barokna dela. Orkestar Kraljeve garde bio je vojni orkestar koji je izvodio
različite programe Mocartove simfonije, Betovenove simfonije i uvertire ,Smetanine i
Dvoržakove,Čajkovskog, Milojevića i Hristića ,Skrjabin, Prokofijev i td. Pred drugi svetski rat
koncerti Filharmonije odgovarali su po kvalitetu koncertima evropskih gradova.
Pevačka društva : nisu više najznačajniji nosioci muzičkih i kulturnih nastojanja

Beogradska opera osnovana je 1920 godine na čelu sa Biničkim(a njega zamenio Hristić).
Repertor Beogradske opere tada je bio koncentrisan na italijansku
tradiciju(Verdi,Doniceti,Pučini ,Maskanji), dok statistički podaci to negiraju bilo je i njemačkih
(Gluk,Vagner ,Štraus),francuskih (Masne,Sen-Sans) i ruskih (Musorgski,Borodin
,Čajkovski),slovenaca (Smetana,Dvoržak). Ovde su izvođene i opere Konjovića (sve osim „Vilin
veo“, Hristića(Suton) itd. Opere su izvodili uglavnom ruski pevači ( Rogovski ,Popova) posle
oktobarske revolucije. Narodni konzervatorijum je doprineo podizanju nivao pripredbi u
umet.paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ ,i značajna je delatnost muz.časopisa na Kolarcu. Kolarčev
narodni konzervatorijum počeo je sa radom 1932.godine,i tada je Beograd po prvi put dobio
koncertnu dvoranu sa preko 1000 mesta,a i predavala se i muzika. Cilj ovog konzervatorijuma je
da širi naučna znanja ,predavanja su bila organizovana po kursevima po 2 godine (prirodne
nauke,privreda i pravo,filozofija umetnost istorija i filologija). Na kolarcu u roku od 2 godine
održano je preko 60 koncerta domaćih umetnika i 96 stranih.