Dragoslav Mihailovic - Goli Otok 5 Knjiga PDF

Драгослав Михаиловић
голи оток
Књига пета
СЛУЖБЕЖ
ГЛАСНИК
Београд, 2012
П ријаш ељ ски
разГовори
НИГДЕ МЕСТА ПОД НЕБЕСИМА
(Драго Дујмић)
Као и свугде Где се врти многољудан свет, и на Голом
от окује било сијасет необичних људи. У лоГорује непре-
кидно кљ учало и врило, кркљ ало и Грмело, певало се и
јаукало, урлало и плакало, цвилело и скичало, прдело и
кашљало, и ако би се човеку десило да тај болесни кркља-
нац поГледа са болничкоГ врха жице, онако како Гајеједан-
пут саГледао Алфред Пал, био би помало ужаснут. Пред
собом би видео само неку усковитлану, ужарену паклену
рупу, која би Ја просто мамила к себи. Појединац, па и онај
коГа познајеш, није се ни у обрисима уочавао.
Где су се т у скривали они самци који у људској вре-
ви заош т реном дрш ком каш ике, са врхом је зи к а м еђу
зубима, прибрано секу поломљене нокт е и дељу стра-
ш не лоГорашке жуљеве на наказним ст опалим а? Где
чуче они који се, Голи до појаса, биш т е од ва ш а ка и
тресу пред собом заражене кошуље као кафанске сто-
лњаке? Где су они који кроз разбијене наочаре подвезане
жицом, с незапуш еном р у п о м у средини, као корчулан-
ски песник А н т е Земљар, м рш т ећи се на околну дреку,
ч и т а ју В олт еров К ан ди д (ш т о ће будући м о р а вски
приповедач изнет и са ост рва у левом џепу лоГорашке
блузе)? Где је онај за б р и н ут и м ајст ор који огромном
ш лом за шивење цакова, упреденим канапом извученим
из сарГије, крпи ш ињ ел исцепан од крагне на леђим а па
до ЈужњеГ прореза? (А које капут туђ, за услуГу ће можда
бит и наГрађен баснословном цт арет ом „са ва “) Где се
10 Драгослав Михаиловић
затурио онај несрећник, луђи од околних манијака, који,

прлуав и запуштен, необријан и блатњаве ошишане Главе,
са шакама наустима, климајући телом и клецајући у раз-
везаним цокулама, нешто неразумњиво у брзоречицама
прича, тртља и меље као воденица поточара? (У почетку
су 1а т укли и от им али м у хлеб, сада Га виш е не дирају,
чекајући или да умре или да га управа пусти да то обави
код куће.) Где т у жмирка полуслепи П ал са својим вели-
ким клемпавим уш има (а сви су у тој Гужви уш ат и), Где
Главиња смркнути ДраЈо Дујмић, к о ји у чит авој десници
мућка избијене зубе и као мртво дете љуља скрљану леву?
(А сви су т у поломљени.)
Н исам у логору ДраГу Д ујм ића познавао, иако смо
обојица дош ли са седмом Групом, али он из Хрватске, а
ја из Србије, крајем фебруара и почетком марта педесет
прве. И први пут сам Ја видео марта деветсто осамдесет
шесте, већ у предвечерје ГрађанскоГрата, кад су се Хрвати
и Срби Гледали као зли пси и бесне мачке. Уз двост руку
препоруку, тада су ме П ал и још један пријатељ одвели
у његову кућу на далекој заГребачкој периферији. (Да ли
то беше Трешњевка, Где је мој ју н а к Љуба Врапче, само
у лит ерат ури, једанпут давно боксовао?) Сури седамде-
сет двоГодишњак повијеноГ птичјеГ носа и средњеГа раста
(млад је, мора бити, био овисок), опрезан и неповерљив,
пажљиво м е је осматрао. И ја , већ свикнут на сумњича-
вост и одбијања, помислио сам: овај ће ме операти и неће
се ни осмехнути ни извинит и.
А ли није било тако.
Је ли знао нешто о мени? Н иједном речи ниједанпут
то није споменуо. Јели читао коју од тадашњих малоброј-
нихм ојих књ та?Н и то незнам. Из каснијих маГнетофон-
ских снимака видео сам да с еу нашим разговорима више
пут а срдачно смејао, садаје само био мргодан и ћутљив.
К адје ПалједноГ тренутка нешто заустио о сврси моје
посете, о н је начинио неки сасвим ситан Гест - мождаје
само мрднуо прстом - и паметни пријатељ је осетио да
домаћин овоГ часа не жели о томе. И није наставио.
Голи оток 11
Онда смо се од пратилаца на кратко некако одвојили.

Ушли смо у њеЈову кухињ у у сутерену, која није одисала
луксузом , и т ада сам схват ио да је само хт ео да м и
покаже гдеје донедавно спавала његова настрадала дога.
Знаоје, дакле, да и ја неГујем псе и да схватам какоје
човеку кад му умре четвороножни другар.
,,Тује спавао мој пријатељ“, рекаоје суздржаном гор-
чином и показао ми улешут отоман испод прозора прекри-
вен грубим прекривачем. „Неко 1аје, изхледа, отровао.“ Тре-
нут акје нешто премишљао. „Мораћу да купим друш . “
Онда смо опет изаш ли и прошетали по мартовски
зазеленелом двориш т у иза куће. Кад је приметио да нам
се Пал и онај пријатељ приближавају, на брзину је додао:
„Дођи сутра ујутро. Да разговарамо. “
(Тек Годину-две касније, преко М илинка Ђорђевића,
сазнао сам даје према трећем човеку био сумњичав иуздр-
жан зат о ш т о је с њим имао неки неважан сукобубрзо
по изласку из лоГора. Тада су, да би преживели, у хр ва т -
ским возовима, у торбицама и џеповима преносили часов-
ничке делове купљене од ријечких шверцера морнара, које
су у ЗаЈребу препродавали сајџијама. И човек се Д учићу у
нечему замерио. За тридесет Година онај је доГађај забо-
равио, Драго није. Сем тоГа, овај ко1а не именујем биоје и
доста брбљив и њеГа, затвореноГ и ћутљивоГ, т оје, може
бити, нервирало.)
Зат им смо четири дана разтварали (29. и 30. марта
1986. и 24. и 25. маја 1987), увек у ЗаГребу, Где се, онако
пред Грађански рат , нисам осећао добро. И мао је, за
човека од седамдесет две Године (рођеног 1914), импре-
сивна сећања на људске примерке и умео је да их оцењује.
И после три деценије пам т иоје какоје ко живео и одакле
је пот ицао, шт а је радио, како је изГледао и је ли имао
породицу, како се држао у рат ном метежу и како после
метежа. У већини, п а м т и о је имена и р е т к о је Грешио.
Тадјош није изгледало да ће номенклатура икадзванично
п р и зн а т и да је на Голом от оку могло бит и м р т ви х,
поГотову у з Удбину помоћ, а он м и је поим енце навео

имена скоро десет т аквих. Н еколицину њ их нашао сам
деценију и по касније у „свеукупном попису ум рлих" који
пот иче из Удбе Х рват ске (С рбија неш т о т акво није
направила). Двојицу, пак, у њему нисам нашао. Ово може
да значи да су т ворци списка њ ихову смрт због нечеЈа
крили, као ш т о може бит и и да је мој пријат ељ ипак
нешто заборавио. У сваком случају, иједно и друЈо мора се
проверити.
Испричао ми је и к а к о је у великој Јлади педесет прве
једном тешком болеснику, после човековоЈ навањивања,
у лоЈорској болници дао своје парче хлеба. Овај је комад
халапљ иво проЈутао и зат им од тоЈа умро. П амт ио је
име и овоЈ самртника. „Можда н и ја тада нисам био при
себи“, објасниоје.
За време ДруЈоЈ светскоЈрата ш ипчиоје по Х р ва т -
ској на неком м от оциклу - је ли то био чувени немачки
„циндап“? - ууниф орм и поручника хрватскедомобранске
војске и тако је своју домовину с неким задацима ко зна
колико пут аунакрст прејахао. Ш таје тако радио? То ми
није рекао, јер би, каже, неке људе моЈао довести у непри-
лику. Није ми Јоворио ни о своме звањ у и положају, али
стекао самут исак да је у партизанском покрету уживао
поверење. На друЈој страни, у партији, био је под неком
сумњом.
К акваје то била сумња, питао сам. Тоје, рекаоје са
снебивањем, било подметање за неку врсту троцкизма.
Знао сам да је оптужба за т роцкизам у ондашње време
често била повезана с именом Јосипа Броза и да је собом
умела да носи тајну смртну осуду. Зато сам одмах схва-
тио и да је управо она била вероватан разлоЈ за њеЈово
слање на Голи оток. Јер Резолуција Информбироа, видећу
касније, то никако није била. Таквих ствари т ам оје било
колико хоћете.
„Ко т и је оптужбу наместио?“ пит ао сам. „Не бих
хтео ниш т а да напишеш, али мој животни непријатељ,
који м еје ју р и о и за рат а и после рат а и који м и је и ово

наместио, биоје [висок партијски функционер из Босне и
Генерал] Бошко ШиљеГовић.“ За наш их сусрета ово м и је
кроз зубејош два-т ри пут а поновио. Пошто је од тада
прошло скоро чет врт века, ш т о је доста нас однело на
Гробље, сматрао сам да ове, 2011, то најзад смем да кажем.
Неко време послерата, живеоје са женом у БеоГраду.
То није могао бит и неки дужи период, нит и м и је он о
њему уопш т е Говорио. Његов повратак у ЗаГреб можда је
такође био повезан с оном оптужбом; као да су њеГови пос-
матрачи хт ели да Га стално имају пред очима. И крајем
деветсто педесете је, исто тако у ЗаГребу, и ухапшен.
Колико сам моЈао да сазнам - а није искључено и да
сам се преварио - женио се два пута. Прва жена - а можда
иједина - била м ује новинарка иједноГ тренутка - можда
управо збоЈ њеГа - б и ла је от пуш т ена с посла. Тадашњу
жену и ћерку сам му у ЗаГребу упознао и, колико памтим,
једна од њ и хјер а д и ла у ЈуГославенској академији знаности
и умјетности. Њ их две су се за наш их разГовора држале
удаљено.
Био је на неки помало хладан и уздржан начин духо-
вит и, кад те бољеупозна, спреман и на шалу. Образован
и заинтересован за људско знање, у схват ањима је нео-
чекивано био трпељив и широк. С разумевањем је, видео
сам, примао и совјетске дисиденте, иједноГа од њ ихје чак
желео да преводи. Превод књиГе једноГ мени непознатоГ
немачкоГ писца, да не каж емуз моју помоћ, објавио је у
беоГрадској „Просвети\
Међутим, умео је, у исто време, да буде и врло увр-
нут. Тако ми је заједноГ голоот очанина коГа је једва и
познавао изненада рекао даје на студијама „добио Удбину
с т и п ен д и ју “. Н икад дот ле нисам чуо да је пост ојала
„Удбина ст ипендија“, поГотову за голооточане. „Какву
Удбину стипендију?“упит ао сам. „Па добиоје стипендију
као студент после Голог от ока“, одГоворио је, „значи дала
м у је Удба.“Покушао сам да му одГоворимда ни Удба није
увек успевала баш све да прати. „Стипендије су давали

деканати, а они нису знали које све био на Голом отоку. “
„Не, н е“, није се дао, „добио је, значи Удбаје имала раз-
лоЈа да м у је да!“ И за т и м је слично образложење имао за
јо ш два-т ри случаја путовања у иностранство. „Ишли
су у иност ранст во после Голог отока, значи послала их
је Удба!“ Н исам у њеГовој задрт ост и успео да 1а много
померим.
А ли тоје, схватио сам касније, ималојаке везе с њеГо-
вим држањем уопш т е у животу. Н ије хт ео од т ит ов-
ске ном енклат уре да тражи ни оне уобичајене борачке
додатке, које су понекад примали и они који на њих нису
им али право. Не знам, рецимо, је ли био првоборац и је
ли имао ону њихову Споменицу, којаје такође доносила
некакве додат ке, па чак, кад м у је дош ло време, није
захтевао ни редовну пензију. И живео је од женине и ћер-
кине плат ице и од мизерних хонорара за превођење и за
неважну сарадњу у неважним листовима. У њеГовој кући
скромност налик на сиромаштво билаје видљива на сва-
ком кораку. А ли он од својих принципа, који су њеГове,
мора бити, доводили до очајања, није одступао.
Са друГе стране, за познанике, па чак и за непознате
људе за које су Га пријатељи молили, без позе м и је причао,
ум еоје партизанске познанике без устручавања да моли.
И то је учинио виш е пута. И ронични врхунац њеГових
старања за друГе, и небрте за себе и своје, представила
је у наш им разГоворима његова исповест дајеједноГ тре-
нут ка успео да запосли жену једног УдбиноГ поузданика
којије, у неком од оних припреманих ат ент ата, „кад се
д а з н а к “, био одређендаубије - њега!И ово је П алу и мени
испричао лака срца и као смешну појединост. „Па ово је
добар човек“, рекаоје пот енцијални пуцач своме заст уп-
нику код Дујмића, „а мени су наредили да Га убијем Г
Непосредно пред Грађански р а т м еђу нама двоји-
цом, збоГ смешног доГађаја, дош лоје до љутитог прекида
односа. Узајамно смо, до деведесет прве Године ваљда - он
није стављао датум, а једанпут се потписао иницијалом,

други пут личним именом које није било баш чит љиво -
разменили по два-три писма. Уједноммије, после изласка
из ш т ампе моје прве књ т е Голог отока скренуо пажњу
да сам погрешио кад сам, вероватно у чланку „Злочинци
и ж ртве“, написао да је на от оку убијено пет хиљ ада
људи. Не, написао м ије, убијеноје иум рло пет стотина,
а не пет хиљада (што ће се оним „свеукупним списком“
т акорећи и доказат и), и они су, објаснио је, сахрањени
на заГребачком мирошевачком Гробљу. А ни Никола Нико-
лић није размењен за заробљене немачке официре заједно
с Андријом Хебрашом четрдесет друге не1о четрдесет
треће с неким Ф ролому Сарајеву, где и хје дочекао Ђилас.
(Ја то до изласка друге и треће књте Голог отока деведе-
сет пете нисам успео ни да проверим нит и у књтама да
исправим.)
Онда ме је замолио да м у пошаљем један број часо-
писа београдскоГ књижевноЈ часописа „Дело“, у којем је,
чини м и се, било за н и м љ и ви х т екст ова о совјет ским
лоГорима. Послао сам му Га и рекао му да ми га врат и кад
прочита, јер Гау продаји више нема, а они подаци су ми
потребни. Он м и је, међутим, у писму послао две банке
напомињући: „Ти себи купи други!“ П ризнајем да сам се
тада мало љутнуо и нешто му у т о м смислу рекао преко
телефона. Он се на то тамо, рекао бих, надуо као жабац
и више на моје позиве није хтео да одЈовара.
У т оје већ избио и Грађански рат , у којем ни он ни
ја, наравно, нисмо учествовали. А ли кланица је у нашим
животима учествовала, јер су на четири-пет Година све
везе између Хрватске и Србије биле пресечене. И м и се, збоГ
тоГа, више нисмо видели.
Негде, ваљда, деветсто деведесет седме, колико сам
са замазаноГ поштанскоГ печат а могао да прочит ам -
јер ни овај мој дописник није волео да означава дат уме
- Алфред П ал ми сејавио из мени непознатог А лпбаха у
Аустрији, Гдеје учествовао на некаквом скупу „Колегијум
А уст рија“. А „о чему нећу да пиш ем “, стајало ј е у отво-

ренојразГледници, „досјети се сам... Ја сам овдје Јоворио и
залаш о се прот ив лудости и било каквоЈрат а...“ И неЈде
т уједодао: „Дујмић Драго ум роје прије пар мјесеци"...
Тако сам изјубио још једног пријатеља.
Мој покојни пријатељ Драго Дујмић б иоје необичан
човек, којије на Голом от окујако пропатио. ИзГледало је
у ст вари као да су нам еравали да 1а тамо убију, али да
им се то некако измакло. Б иоје честит, храбар, начелан,
образован, паметан и у свему достојан људскоГ пошто-
вања, Готово дивљ ењ а. Само Га је, као и мноГе који су
пат или, требало поднети.
(Легенда документа на стр. 17)

Акт Управе државне безбедности раваничкоГ срезау Ћуприји од 16.
1 1951. Удби крагујевачке области којим се затвореник Драшслав
Михаиловић, после четворомесечне истраГе, спроводи у обласни
затвор у КраГујевцу. Датум хапшења се и фалсификује наводом даје
ухапшен 17. X 1950. уместо 15. IX 1950.
Документ потписује опуномоћеник ћупријске Удбе потпоручник
Душан Савић, вишеструки затвореников ноћни батинаш.
„Михајловић је “, кажесеу акту, „један од дрских непријатеља којије
до дана хапшења најдрскије стајао на линији ИБ. И када се ова Јрупа
у педесетој Години пасивизирала онје стално подстрекивао Групу да
требада серади и називао ихје кукавицама што су се пасивизирали."
У недовољно јасном другом пасусу стоји: „Потиче из сиромашне
сељачке породице, родитељи су му помрли, неожењен, од уже и шире
фамилије нема никоГа. “
Болестан од туберкулозе плућа, затвореник се из КраГујевца затим
спроводи у сабирни затвор на Ади цшанлији у БеоГраду, па у кон-
центрациони лоГор на Љлом отоку у Хрватској, 1де ће му сломити
четири ребра. Ијош понешто.
/ З а облаото л р а гу Ја в а ч к у /
< Р А | ‘ У Ј В В А Д
ИИХАЈЛОВ, ИЂ ДРА1ОСЛАВ "Драгав" ,рођвн ј е 1930-године јгЋудриЈи
од оца вок.Б раи ислава и м ајке пок.хубицв.По занимаау отудент филозофијо.
Србин.држављании ОН?.Т,слабог имоаког оааша.
П отиче и з сиромаипе ое*ачка породпце, родит',1*.: оуму лсшрли,
веоже*оН,од уав н пизр ф ац.кијо гп:ш п.гкога.
Про р-дта п >ч арО>:о р а .д учј!о јс шкоду Као ил-дд :: Н-Д 1
Компром;:тозојг.
ТТогдо ос.хбоТнг**— рчдпо 1Л 'К/' ом. :а.-;::лоП у оргашнацкји УСАО-о
• »атнм Је каои и је поотао члан о к о ја . Члаи пП .аоотао ј е од 3 1 -м а ја 1 9 4 9 -г
а исшцгчев и» вП. ЗаиуарА>'19б0^године,због непријате*оког с тав а на линиЈи
КБ.
бкРИВЈ-ДН ЈК: ‘
,шо отудент филозофије после изласка резолуције -одмах ^в за у 390
цепријателоки отав на ливији !ЈС. на оаомом факултету.Он узима као разлог
даму и ије била дозволена отилендија ка факултету и д-дјз збоГ то га Аато.дн-
уапоћек а Напрпјптолп уж факултоту !1окор::свдл:: оу л егоао кеОКДОВОлоКВО К
»рОеважк гк м кенрк^Ателокх р«д кк шккЈн КВ.Кко коарајатол нокулучок Ј
ок фккуктота к јвкуарк 19СО-годвко ноиучм уо к« еа.
В>кго» кеаркјктелока ркд нк фкхуатету хж]е н«н во»вкт автк вегеке
ае»е вевте вккте ве вргаваје.
У А/пјкјк ее тккоре едвех веаееао оа кепрајателкка кае втееу Швк
отудевт,в» «увра}е»кеЈа Је хапаеа у ЗегроВу еВог реетураек
ккогелког матеркЈаха.Ккхајаоак11 Ја оа как вао хевеева 1940,49 ■ ОО-годкв
■ отмреве к х м етп ввве овртвЈем в д ржа»ао румаедетво.
КккајмввХ ее векеево к е« грувев кооркјетека кчо втедт Вервм1е
- ■ктаадожжћ-ужктал у ТуараЈк,Ч»довкр КкхајаоккХ -кеокркевк матуракт у Чуар.
пгзк;Харшк ОевМ етудавт «ш№ао«вЈ« У Т^рхЈш ,Вред^1иа»Јхввкћу«теж
- у Лукркјк ■ друг§;сК вкка -је врорарквао ваагааке мкт»ф'Хјкае-'ке}е ј е .деМк,
врове Чвде Ккхејаовкћк.Оке оу чвавак у 194Ј,49 ■ 8<М>ј гедквк.КвхајкоакХ
|о Јадак од дроквх коврвјктвкк хоја јо де д ем хаввека кај дрохкЈе втвјв)
:а ааакЈх^КВ.в када еа еаа грува у кодооето}- гедввк-ваокввавреаа-ек-Је-
1 т е т кеДотре1Швее груву да тро«а даое редв ■ Вмвкае вх ] • ДуввввјвЖ
втееуее вмвававрмв« 4 -г
_ . Ва Двв 4-екте«1ре 1949-гедвве вред бкеехеаом у 1увркја ревм 1е кр
. Нхвћм Пдеоааем ћахок еаедеМ Пдевае те бккежае реча квва Вертку«*0>е
■Јв:.рех«#*г#«те атеје овај бве аккадпекк руховедваах ■ шошшало је п ц *
■-“ ^ ^ • Л ,-д М : в1леЖ .ев0р«.-т»^Ред*ке у хотоку •см »оаМ аеодое )о в к "
раднкаом аохкокмо ■акжеакћ КкреајгОкм д вр«д аШ ) • каавкм Друг« Ткт«
■Акерачкам кккЈуков^мткк ј е гое*рм<"дв}е Друг Ткте рооадготке .ОвОЈ*#:-Дв
рее0ор»*р« Омаадвкокв воврот у Дуго»ао»в]в ■ дк чкак ово ‘"‘
, ВТеЈе-.В«ВВ«:|»ркаћ».‘ г
, ШжхвЈаеажћ :]о ухакаек 1Т-Х-19В0годпо 4Чкртак граа« и |« ]о о« как
Јхшажешо шрамкааа ] • еаојо араакхо.Даае у котхукоеух вкае деаввхчДе.ек
еаоЈ векра]ателека р«д..вераче'Хак« кред кеаадшк ергавкка таке в ка ауе«
■рад.еотааама.хрека томе де еада м Јо кк Једху речкху архавее.Еа аотреак
- о« Крае дроко векок« вео « ка оуочму. -
- КХхжоеа омо д«вк вмоко»мог у шоашке,шр*л ве"О х.»о враоаа тробкао
увутвтк ко дрзп№»ом кораовов р«ду,]«р ]« Једм ' од к«ввкр«ккмм вевм ]«'
ка вако аорткјо ■ дрвамог руко»одотва. •ч •• '■ л Т /
' ЈТлл>. +—*јшл. вл- уиКАЛллллФб" о р Ј - тОхукомћмккт-Клмруч,
:■
ЛЕТИ, ЛЕТИ ЛАСТАВИЦА

- Ти знаш о чему пре свега желим с тобом да разгова-
рам и унапред ти се захваљујем што си на разговор прис-
тао. Рекао си ми да о неким догађајима из свога ж ивота
не можеш да говориш, јер би то могло, на неки начин, да
нанесе зло људима из твоје околине. Да ли би хтео да ми
то мало објасниш?
Н епосредно прије хапш ењ а радио сам у овдашњем
синдикалном листу „Глас рада“. Једнога дана позвали су
ме код персоналног реф ерента. Кад сам уш ао унутра,
видио сам двојицу непознатих људи како сједе. И кад сам
стао пред тога реф ерента леђима окренут њима, најед-
ном сам осјетио пиш тољ на леђим а. О крен уо сам се.
„У апш ени сте.“
Бани је чек’о ауто. Стрпали су ме у ауто и - на Савску
цесту, ‘ђе је прије била казнионица.
- То је стари затвор на Савској цести?
Стари затвор; њега нема више... У једну самицу...
- Извини, молим те, који је то датум? Можеш ли да
се подсетиш?
То је било поткрај децембра педесете... Н исам знао
р азло г хапш ењ а, н и ти ми је он речен, и након неко-
лико дана позвао ме је исљедник и рек’о ми да напишем
некакву изјаву о покајању, како сам га схватио, или шта.
Ја сам рекао да немам шта да се кајем, да не знам ни зашто
сам ухапшен. Н апротив, рекао сам да сам својевремено
објавио један непотписан чланак, за који они нису знали,
‘ђе сам доиста изразио оно што сам мислио. Јер сам слу-
ш ао Радио-М оскву. М осква је н еп р естан о говорила:
„Прешли у империјалистички табор“, а да за то није нав-
ела н и каке разлоге. На основи тога сам и написао тај чла-
нак и дао превод Лењиновог писма „Комунистима Гру-
зије, Азербејџана и...“ Не сјећам се како гласи пун наслов.
М еђутим, он је рекао да сам се тим хтио камуфли-
рати. Одговорио сам: „Како сам се могао камуфлират’ кад
тај чланак није ни потписан?“ Онда је поставио питање...

Вјеројатно су при преметачини наш ли одрезак новчане
упутнице коју сам послао - двије хиљаде динара - жени
једног пријатеља који је у’апшен. Ја сам рек’о да јесам то
посл’о и да ја то не сматрам кривичним дјелом, јер у Кри-
вичном законику нема тога да не смијеш послат’ помоћ
самохраној жени с малим дјететом; ако се је већ десило
да јој је муж ухапшен. А исто тако нисам вјеров’о у било
какву кривњу тога пријатеља.
И кад ми је он поново предлагао да напишем некакву
изјаву покајања, ја сам рек’о: „Ако ми дате папир и оловку,
ја ћу се ж алит’ због бесправног лишавања слободе.“
- Знаш ли како се звао тај иследник с којим си раз-
говарао?
Не знам. И ја сам, доиста, напис’о жалбу. Он ми је
дао папир и оловку и напис’о сам жалбу да сам без права
лишен слободе.
- Коме си упутио жалбу?
Тужилаштву. И једнога дана је дош’о тадашњи врхо-
вни ту ж и л ац Х рватске Јосип Б рн ч и ћ, у п ратњ и, вје-
ројатно, управника затвора, који је био у униформи. Обја-
снио сам да не знам зашто сам ухапшен, да не знам ни да
сам крив, је л’ Али то ниш та није помогло.
У затвору је престало свако преслушање. И потрајало
је можда и два мјесеца да нисам зван на саслушање.
- Нису те тукли?
Не. Није уопће било ништа. Онда је једног дана опет
дош’о један официр. Први исљедник је био у цивилу, овај
је био у униформи. Наредао је на груди и одликовања и
Споменицу и по говору сам оцијенио да је Приморац, јер
је ч изговарао меко. Ја нисам мог’о да кажем да сам крив,
јер ни у чему нисам видио ту своју кривњу.
То је трајало цио дан и онда се продуж ило у ноћ.
Морам да кажем да ме је он нудио цигаретама, али нисам
хтио да узмем, да ми је нудио сендвиче, а и њих сам одбио.
Па ми је рек’о да идем у ћелију, да добро промислим, а он
мора отићи на вечеру. Ја сам отиш ’о у ћелију и лег’о да

спавам. Онда је био бијесан: како то, ето, он се труди, а ја
тамо спавам!
- Јеси ли био у самици?
У самици, читаво вријеме. Два-три дана након тога
пребачен сам у скупну ћелију. Било је, ваљда, педесет
људи у тој ћелији. Н аш ’о сам и неке познанике и од њ и’
сам сазн’о да се спрема транспорт за Голи оток.
- Зар си знао да вас спремају за Голи оток?
За Голи оток. То су они знали, то сам од њих сазн’о.
- Ови затвореници су знали?
Они су знали, да.
- Је ли ту можда било двомотораца?
Н ије било двом оторац а, али је био неки Здравец
из Ч аковца, чија је ж ена већ била на Голом отоку. О на
је откуцала њега, па је и он сад иш ’о на Голи оток. А био
је јако говорљив и причао је како су се жене тамо тукле,
чупале за косе, и ш та ја знам. А остали су већ ћулили
уши. Сјећам се да сам му рек’о: „Шути, о томе не говори.
Паметније ти је, не говори.“ И доиста је им’о посљедица
послије на Голом, због тога што је п р и ч ’о како је било
његово) жени у логору.
Али ту сам чуо за Голи оток.
Ја сам мислио да се ж алим на то рјешење. Пресуду
нам још нису били прочитали, ову, административну. Али
сам мислио, кад Је добиЈем, да се жалим. М еђутим, упо-
зорили су ме. Каже: „То и тако и тако ниш та не користи,
сједићеш Још пола године ту, што се не урачунава у оне
двије године коЈе треба да проведеш на Голом отоку.“ Тако
сам одустао од тога. НаЈбоље Је, како сам послупГо савЈет,
отић’ одма’, да би што приЈе истекле те двиЈе године.
Н акон неколико дана укрцали су нас на камионе и
- у бивш и Загребачки велесајам. Ту су чекали вагони.
Камион би пришао, потпуно, до врата вагона...
Камиони су били целтом покривени, тако да се ниЈе
вид’ло шта се возило. Трпали су нас у такозвана ге-кола,
сточне вагоне.
- Рекао си ми да је тај воз имао своје име?

Тај воз је и м ’о им е Л астав и ц а. Зато ш то се није
задржав’о на станицама. Увијек су муунапријед отварали
слободан мост [пролаз]...
- Да ли можеш да оцениш по колико је вас било натр-
пано у један вагон?
Па вагон је био пун. О но, прем а прописим а, у тај
вагон иде четрдесет људи или шесн’ес’ коња. Нас је ваљда
било око четрдесет, педесет; били смо прилично набијени.
Могло се фино сједит’; сједит’ се могло комотно. С нама је
био и један од будући’ исљедника на Голом, Ловрић, родом
из Сења. Тај је послије, на Голом отоку био један од исљед-
н и к а ... не знам, али претпостављам - за Хрватску три.
- Да ли је он ту био као пратилац?
О н је био као п р ат и л а ц . М и л и ц и је н ије б и ло у
вагону...
- Је ли имао шмајсер?
Није се видјело оружје.
- Како је то изгледало? Где је седео? Да ли је у вагону
седео или је стајао?
Не, не, имао је он тамо неко сједиште. Сједио је код
врата, близу врата, ваљда да би имао више зрака, и читаво
вријеме је претио једном повратнику Марку, двомоторцу,
такође из Сења. Марко... Сјетићу се презимена1.
- Видиш да је било двомотораца?
Да, овдје да. Тај није био тамо, у ћелији, знаш.
- Аха. Аха.
Тамо, у ћелији, није било... Њ их су...
- Аха. Он је дошао... Прикључен је... из Далмације?
Он је овдје, у Загребу, стрпан. Али је био у другој
ћелији.
- Аха. Нисам те разумео.
Није био у овој. А ја сам дошао... Ја сам био везан...
О дносно кад су нас вези вали , ја сам хтио да се вежем
с неким Јокан овићем ... Тај Јокан ови ћ је био студент
Чавка.
мед’цине. И здрж ’о је казн у на Голом отоку. Удба га је

послије стипендирала2, заврш ио је мед’цину, и кад је био
први излет у Беч, ост’о је у Бечу и, колико знам, данас је у
Канади, као лијечник. Претпостављам да је био Црногорац.
Међутим, нису ме дали с њим него су ме прикључили
томе Марку, тако да сам с њим читаво вријеме био везан
у вагону.
- Колико сте путовали од Загреба до Бакра?
Путовали смо једно шест сати, ипак. Јер кад смо дошли
у Бакар, био је већ мрак. У Бакру су отворили вагоне и, за
разлику од претходних група, нама су ту скинули лис’це. И
онда - не знам да ли неко од кажњеника или сам Ловрић -
неко ме је гурнуо из вагона. А била је постројена милиција,
тако, мислим, у два реда, лицем према лицу.
Одмах је почело батинање. Ја сам био прилично изне-
нађен и хтио сам чак да узвратим ударац. Али је тада нас-
тала таква гужва...
СЛОМЉЕНА РУКА
Онда, брод је био постављен посве уз обалу, али није
било ничега за спуш тање у штиву, није било степеница
нити љестава, него смо падали доље, скакали, тако да су
се појединци ломили - неко је сломио ногу, неко руку.
Мене је, кад сам скочио и дочек’о се на руке, ударио лет-
вом по руци, овако како сам, знаш... и сломио ми руку.
- Милицајац?
М илицајац. Али онда ме је овај Марко, који је им ’о
искуства, завук’о што дубље у кут. „Што дубље...“, каже,
„за мном, овамо, за мном...“ И послије - у кут. Тако сам
био у куту и за вријеме вожње.
2 Ово је само лична оцена мога саговорника. Кад сам накнадно

с њим покушао ово питање да боље разјасним, рекао ми је да је Јока-
новић добио стипендију после Голог отока и да претпоставља да му је
морала дати Удба.
- То је био брод „Пунат“?

То је био „Пунат“, којим су се и иначе превозили каж-
њеници - био је преудешен оним боксовима за кажњенике.
Још и прије него што смо кренули, поједини мили-
ционери викали су: „Има ли неко из Удбе?“ Појединци
су се јављали. И зводили су их ван. Нисмо знали ш та се
с њ има догађа, сазнали смо тек касније да су батинани
горе, на палуби, или негдје ван нашега видокруга. Послије
су питали: „И ма ли резервн и х о ф ’цира или активн и х
о ф ’ц и р а?“ Н еки су се јављ али, али већин и је било то
сумњиво и нису се јављали.
Знам да се јавио један Ц рногорац кад су питали за
официре; рек’о је: „Могу ли и резервни оф ’цири?“ (Смех.)
Па је изведен и он. И п рош ’о је исто као ови. Ја сам га
послије срео на Голом. Ал’ заборавио сам - Трајковић,
или тако некако - не могу се сјетит’ имена.
То је било за читаво вријеме вожње; та млаћењ а, и
шта ја знам. Касније су се сви увјерили да се не исплати
излазити, јер су неки који су били добро премлаћени - а
претпостављам да је већ било можда и мртвих или тешко
озлијеђених - лежали, па се видјело, знаш...
- На палуби су лежали?
Није, него унутра...
- У штиви?
Поново су их убацили унутра. Видјело се испред...
Јер овај бокс је био дигнут толико од земље. (Показује
висину од око четрдесет сантиметара.) Ваљда је и доље
било толико. Али са овога вишега бокса видио си да тамо
леже; једна група људи лежи на ономе поду, знаш. Тако
да је свима било јасно да су ови вани врло лоше прошли.
- Јесу ли давали знаке живота?
То је тешко оцијенит’ јер оно свјетло није било наро-
чито и гужва је била непрекидна. Људи су били препла-
ш ени, зап реп аш тен и . Н еп рестан о је било гурањ а и у
самом оном боксу. А ја сам, још, чув’о ону руку, знаш.
- Била ти је сломљена надлактица?
Ту, надлактица. И кости су, оно, скочиле једна преко

друге и п рилчн о ме је бољело. Па сам више пазио на себе,
на концу...
- Н ису те по имену прозивали?
Н икога нису по имену прозивали него су само пи-
тали: „Има ли неко из Удбе, има л’ неко од официра?...“
- Колико вас је било из Удбе Хрватске, шта мислиш?
Тада, у том транспорту је било између хиљаду двјеста
и хиљаду триста људи. То знам3.
И дошли смо ујутро. Путовали смо читаву ноћ, ја не
знам из ког разлога - је л ’ брод одмах кренуо или није,
тога се више не сјећам. Али, углавном, на Голи смо прис-
пјели - већ је био пун дан.
На обали смо чули вику. Нисмо, опет, знали шта нас
чека, је ли. Неки су се бојали још у току вожње да ће брод
п отоп ит’, да се спремају да га потопе. „Сигурно ће нас
потопит’.“ Други, опет, који су знали: „Неће, него је оно
што нас чека зло, и чека нас тек тамо...“
Чули смо ларму. И сад, кад смо приспјели, почели су
нас бацат’, јер је ту био онај отвор, знаш... у онај отвор.
Љ ествама си излазио ван, ал’ те је одавле, у рупу, бацило;
ваљда са једно два метра си пао унутра, у отвор, из бокса.
- На дно брода?
Да. А одатле си излазио љествама ван.
- Види, да ти кажем. Ја сам такође дошао са седмом
групом, и дошао сам пре тебе. То је била та Удба Србије,
Београда, не знам ш та још... И нас су, у самом броду, на
Голом отоку, неки људи, кажњеници, претукли. Је ли било
и са вама тако?
Јест. Кад смо пристали, онда је у брод продрла једна
група наоружана комадима љетава, ужетима. Знам да их
3 Нисам га упитао одакле зна тај број кажњеника из Хрватске у
седмој групи, али у томе се нешто не слаже. Наиме, према некој евиден-
цији која потиче из Загреба, укупно је из те републике на Голом отоку
било око 1.200 кажњеника, а свих из Југославије око 30.000. Међутим,
ова евиденција није једина и још се не зна која је права. Дакле, неке
бројке морају бити проверене.
је било и с комадима жељезних ужета, јер сам ја добио

ударац овдје, преко рамена; просјечен ми је и капут и све
оно што сам им ’о на себи, још и сад имам ожиљак. И ти
су провоцирали. Било је узвика: „Ж ивио С таљ инГ Као
да је неко од каж њ еника то викнуо. А викали су ови.То
су били припадници такозване пете радне бригаде, који
су послије отишли на радну акцију, па су морали да буду
што државотворнији и дјелотворнији у премлаћивању.
Било је добро премлаћених. Пошто сам имао слом-
љену руку, мене су метнули да останем до краја, до оне
рупе. Онда, кад се оно већ проредило, један ме је бацио у
рупу. Ал’ како сам пао доље, на мене је пало још неколико
њих и тренутно сам изгубио свијест. И, опет, неспретно
сам се, због руке - јер ми се вукла међу кољенима - пењ’о
уз оне љестве. Дотле сам добив’о батине.
Кад смо изаш ли, вани је већ била гомила људи који
су леж али без свијести, ваљда с поломљеним рукама и
ногама. Било је међу њима и мртвих, колико знам. Бацили
су и мене на ту гомилу, а остали су пролазили кроз строј.
„БАЦИ ГА У МОРЕГ
И сад, они исљедници, што су тамо били, то су гле-
дали. Онда су и нас, повријеђене, водили кроз строј. Ми
нисмо тада добили онолико батина колико су добили они
здрави. Ваљда је так ’о било наређење. Пао је п о ’ђекоји
ударац по глави, по плећима, али пошто смо иш ли пог-
нуте главе, видио сам једно двад’сет, три д’сет центиме-
тара широку крваву линију, која се кроз тај строј од двије,
три хиљаде постројених људи, пружала скроз до горе.
- И звини што те прекидам: тај строј је морао бити
много већи. М орао је имати пет, шест хиљада људи, јер
смо ми, та прва тура седме групе из Србије и Београда,
дошли неколико дана раније. И ми смо били претучени,
страш но смо били претучени. Верује се да су на Голом
отоку најстрашније прошле четврта и седма група.
Седма, седма. Седма је прошла најгоре.

- А наша тура је била бар толика, ако не и већа. Међу-
тим, ја морам да ти кажем ту страш ну ствар да смо ми,
онако претучени, унакажени, натечени, модри, сада такође
стајали у строју - овако, био је сваки трећи, четврти из
седме групе - и такође смо морали да тучемо.
Само да ти ово кажем. У току пролаж ењ а кроз тај
строј, ипак су неки од нас губили свијест. Јер су већ раније
били [претучени]... И онда је настала дрека: „Баци га у
море! Баци га у мореГ Јер су мислили: ако глумиш, да те
престраше. Било је туједно велико буре с водом и они су
доиста хватали људе и главачке, држећ’ их за ноге, пота-
пали у буре. Тога код вас није било.
- Мени се чини да није било. Ја се, бар, не сећам.
Е, они су говорили: „Бацај га у море!“
- Вероватно су викали и нама...
Да, али у ствари су бацали у то, некакво, буре. Уфати
га за ноге и гурне унутра.
НАМЕШТАЊЕ РУКЕ У БОЛНИЦИ

Али, упутили су нас, одма’, до болничког павиљона.
Кад сам дош’о у тај болнички павиљон, по поду су лежали
људи. Лица плава, зеленкаста, подбула. Без свијести... Ја
сам мислио да је некаква епидемија. Нисам знао да су ти
само претучени, знаш, да су тако изобличени од батина,
и мислио сам, доиста, да је нека [епидемија]...
- Колико мислиш да је било таквих људи?
Ха, био је пун тај павиљон. По поду су лежали поре-
дани к’о сардине. Неки су већ били обучени... Наводно су
из н екеподоф цирске школе стигли ти копорани, који су
извана били плави, а изнутра имали црвену подставу. И
неки су већ били у тим копоранима. Некоме је споља била
плава страна, некоме црвена. Али сви су ту лежали без
свијести... Или су се причињали. Или се дио њих причињао.
Мене су одма’ узели у поступак, јер су се бојали да

кост не пресијече артерију, је л’; не знам како су констати-
рали тај прелом. Од лијечника су били... Шеф лијечника
тада је био Ђуро. Из Бијељине је, или из Бановића. И м’о
је јаке бркове. Не могу се тренутно сјетит’ презиме...
- Ђура Стојковић?
С тојковић. О нда је био од [осуђених] оф иц и ра...
Онда Ковач. Душан Ковач. П отпуковник Душан Ковач.
Био је Никола Николић. И био је Грујо П етровић, своје-
добно референт санитета И нтернационалистичких бри-
гада у Шпанији.
Почели су ми намјештат’ руку. Нудили су ми морфиј.
Ја сам реко’о: „Не треба ми морфиј. Молим, цигарету.“
„Нема, бандо, цигарете!" Осјећ’о сам се увријеђен кад ми
је рек’о бандо; овај Копач [Ковач]. Как’а банда? Али цига-
рету ми нису дали.
С тавили су некакав гипс. М еђутим , тај гипс није
држ ’о. Јер то је било - до пола прса и читава рука, осим
шаке. И тај гипс није држ’о. Кад би потрес’о руку, осјећало
се шкљоцање костију. И након неког времена, пош то је
рука почела да одумире - постала је плава, с некак’им
пјегама, зеленим, жућкастим - хтјели су је ампутират’.
Онда су ипак одустали од тога. Скинули су тај гипс...
- Ко је то радио?
Грујо. Грујо Петровић.
- Прошло је већ неколико дана од повреде?
Ма, да. Прошло је десетак дана... Онда су ми став’ли
такозвани ‘ероплан, партизански. То је жица...
- Шина?
У п арт’зани м а се тако р а д ’ло и звало се ‘ероплан.
Рука се почела опорављат’. Провео сам - пошто је тешко
зарастала и остала парализирана и кад су ми ту ж ицу ски-
нули, осушила се била потпуно - провео сам готово три
мјесеца у болници.
Био сам распоређен у павиљон број шест. Тај је пави-
љон био на гласу као најгори, јер је собни старјешина био
М арко Бјекић, наводно, своједобно и н стру кто р Ц ека

Босне и Херцеговине. То је била људескара, једним удар-
цем је о6ар’о људе. И док сам носио гипс, Н иколић ми је
свјетовао да се јавим да износим свој непријатељски рад,
па ме онда неће...
- Из болнице?
Да. Да, из болнице... Да се јавим у павиљон, јер да ме,
ваљда, неће премлатит’. Дошао сам...
- Је ли ти Никола тако рекао? Да те неће премлатити?
В јероватн о. Не зн ам баш сигурно. Д ош ао сам у
павиљон, јавио се собном. Тај ме је поглед’о, опалио ми
некол’ко шамара и рек’о: „Ти дођи кад будеш здрав, да те
можемо п р еб и тТ
- Тако је рекао?
Тако. И, доиста - тако је и било.
ПУКЛА СУ МИ И ПЛУЋА
Кад ми је скинут гипс и кад се рука донекле опорав’ла,

дошао сам у павиљон. И једнога дана - политичка кон-
ференција. Ја треба да износим свој непријатељски рад.
Међутим, нисам знао шта да кажем, пошто, у ствари, нисам
имао непријатељског рада, ништа сем тога што сам посл’о
онај новац тој ж еничији је м у ж и ст о биоуапш еник.
- Ти се ниси изјаснио за Резолуцију?
Нисам се изјаснио за Резолуцију. П ротивно, слуш’о
сам Ради о-М оскву, хти о сам да ви дим ш та значи то
преш лиу империјалистички табор. А никад није изнесен
никакав доказ. Зато сам и напис’о онај чланак о којем сам
раније говорио...
- А пре него што си написао тај чланак, ти си био у
једном другом предузећу, у једној друтој служби, одакле
су те отпустили с извесном сумњом на ово? Је ли тако?
Јест. С извјесном сумњом. И због тога што сам им’о
још из партизана једнога, како б и ’ рекао, непријатеља,
који ме је непрестано пратио и ‘ђе год је могао подмећао

ми... Ја се нисам баш много због тога узрујав’о, али...
Д акле, при том изнош ењ у непријатељ ског рада...
Свјетовали су ми познаници које сам у логору срео: „Ако
кажеш да ниси крив - ‘Удба не хапси невине’ - још горе
ћеш п р о ћ ’. Н ајбољ е, реци да си био п роти в задругар-
ства...“ (Смех.) Ја у ствари нисам био против задругар-
ства. „Реци да си био против стварања задруга и реци да
је требало и ћ’ у Будимпешту...“ То је још најлакше...
- У Букурешт.
У Букуреш т4. Кажу, то је још најбоље. И р ек ’о сам
тако. Али оно што ми је, опет, погоршало ситуацију, било
је то што сам рек’о да се мени све то скупа не свиђа, јер
да то није никаква теоретска расправа, идеолошка борба,
него узајамно вријеђање које личи на пиљаричке свађе.
Онда је наст’о хаос. И, дабоме, премлаћен сам. Премлаћен
сам тако да су ми - онда нисам ни знао - пукла плућа. Ту.
(Показује руком.)
То је тек послије установљено. Ја сам мислио да то
што ми иде крвава слина, пјена, није опасно него да је
опасно ако иде густа крв. М еђутим, уп раво је то било
опасно. Послије ми је дошла, ваљда, у плућа и она пра-
шина из каменолома. То се искомплицирало, тако да сам
мор’о имат’... Кад сам дош’о на слободу, плућа су ми опе-
рирана.
- И звин и ш то ж елим само да те мало вратим , ако
мож еш неш то да ми објасниш . Рекао си ми пре овога
разговора да твој такозвани информбировски став апсо-
лутно није постојао, од тога није било ништа, него да је
нешто било раније, што је такође имало једну квалифика-
цију у партији. Да ли можеш да ми кажеш нешто о томе?
Не могу о томе говорит’.
4 Мисли се на одлазак на састанак Информбироа 1948. године

ради расправе „о стању у Комунистичкој партији Југославије", односно
о тврђењима изнесеним у писмима Централног комитета совјегске
партије у првој половини те године.
- А, добро. Идемо даље.

То је тајно.
- Добро.
То је тајно. Немам право о томе говорит’5.
- Добро.
‘Оћу само да кажем какав је био штимунг у том пави-
љону; и какав је човјек био тај Марко Бјекић, који је био
собни старјешина.
Сад, голооточани ту терминологију знају: актив, вођа
актива... А зна се и шта је била задаћа тога актива. Вођа
актива био је Брацо Шимуновић, човјек кога сам познав’о
из Сарајева. И пошто се то моје излагање става отегло на
двије вечери, прве вечери није било батина.
Али одмах је М арко Бјекић п озв’о Брацу. И - како
то да ме нису премлатили? Онда је Брацо рек’о: „Па, ово
је точно, све што је он говорио.“ „Сутра има да га [пре-
бијете]...“ То сам ја чуо, јер су они разговарали у оној
собици [собног старешине]; знаш како је она била мала;
био сам пред вратима, па сам чуо. Тако сам сутрадан био
спреман за бат’не. И примио сам их.
- А откуд је Брацо знао да је то тачно?
Знао је пошто ме је познав’о из Сарајева.
ШТА ЈЕ БИО ПАВИЉОН БРОЈ ШЕСТ

Али ‘оћу ово да кажем за Бјекића. Једна сцена ми се
усјекла. Послије.
5 После оволико година и после смрти Драге Дујмића, мислим да
имам право рећи да је он и за време рата и једно време после рата, при-
падао неком одељењу контраобавештајне службе. Не знам тачно шта је
тамо радио нити ми је о томе говорио. Али још од пре рата за њим се
вукла некаква оптужба о тзв. троцкизму у партији. Нисам успео да саз-
нам ни у чему се та оптужба састојала, која је, рекао бих, била у основи
и оне „кривде“ због које је дошао на Голи оток. Главни његов опадач за
ову кривду, по његовим речима, као и сада што је рекао, био је државни
и партијски првак из Босне Бошко Шиљеговић, који му је такорећи више
година стајао за леђима. То није пропуштао да кроз зубе не напомене.
Ч овјек се звао П опов. М ора да је био Војвођанин.

Био је онизак. С тарији човјек. Н ије дуго времена про-
вео у затвору, па је био још пуначак. И мали смо кратке
хлаче и оно је било голо горе, без кошуље: вид’ло се, још
је био добро ухрањен. Али је он претходних дана био на
раду, а вјеројатно га никада сунце није опекло. И сад је
био страшно опечен. Црвен к’о кухани рак. И све се, оно,
кожа подмјехур’ла, створили се мјехури.
Кад смо ујутро били постројени за одлазак на рад,
и сток је био п рем а нам а. С унце се тек ди зало. О н је
отиш ’о и замолио собнога: „Друже собни, да не идем на
рад? Не могу...“ М еђутим, собни је скин’о каиш - и м ’о
је војнички опасач - пресавио га, и оном страном ‘ђе је
копча тукао га. Уфатио га је за једну руку као дијете -
према њему је овај и био слабачак - и тукао га каиш ем
тако да је прскала вода из оних мјехура и на оном сунча-
ном свјетлу стварала се к’о мала дуга.
То ми се тако усјекло... Ни данас не могу заборавити...
А тај се око њега вртио као дијете, знаш. И дер’о се, док
га је овај млатио и млатио...
Шта је с тим Поповом било сутра, шта је било даље?
}а га више нисам видио у павиљону. А нисам га видио ни
у болн’ци. Сазнао 6и’ да је у 6олн’ци. Јесу л’ га пребацили
негдје другдје или је можда ту и заврш ио, не знам. То је
била језива слика, и остала ми ј е ...
Друго. Био је један рудар, Ш име К лева, рудар из
Раше. Он је био талијански војник, јер је Раша била под
Италијом. Био је у Либији, Абисинији, био је на источном
ф ронту. И на и сточном ф р о н ту су га зароб и л и руски
партизани. Он каже да се у руским партизанима осјећао
одлично, нису га малтретирали... Кад је сазн’о од парти-
зана да се тај талијански корпус враћа, пустили су и њега.
И он се с тим талијанским корпусом вратио. А послије су
га оптуживали да је руски шпијун.
Он је био мали, чврст. Омален, али јако, оно, чврст,
набијен човјек.
- Је ли он у ствари био Хрват?

Хрват из Раше, али талијански држављанин. И кад је
износио свој непријатељски рад, кад је требало да призна
да је руски шпијун, да су га Руси, ти партизани, послали к’о
шпијуна, Марко Бјекић га је с таквом снагом ударио по срцу,
у висини срца, да је од тада, трајно, постао срчани болесник.
Пао је. Послије су га као срчаног болесника отпустили.
Једна од многих трагедија задесила је и његову поро-
дицу, дјецу, и све...
То је, ето, ш ести павиљон, који је по том Бјекићу и
његовоме собном старјешини био на гласу.
А ја сам направио још један кикс...
- Ниси рекао да си био бојкотован. Јеси ли био бојко-
тован?
Био сам бојкотован три мјесеца.
- Не, прогласили су ти бојкот, тада? Да?
И то је био изузетно тежак бојкот, тако да сам у том
времену претрпио тешку дехидратизацију. Након тога су
ме пренијели у болн’цу и мјесец, мјесец и по нисам уопће
знао за себе.
- О во ми само, молим те, кажи. Ти си као бојкото-
вани, са том руком, која је била јако оштећена, радио, био
у радном строју?
Радио сам у радном строју, али сам осјећао све мању
снагу.
- Шта си радио? Н осио трагач или носио камен на
рамену?
Нисам тада могао носит’ трагач него сам носио камен
на рамену. Или су ми товарили лабуда - ти знаш шта је
лабуд?...
- Да, онај велики трагач. Да.
... Или вел’ке казане. Јер, видиш , мени је скроз ово
раме... Не знам мож еш ли [видјети]... ту је кож а била
огуљена, скроз. Сад је то, овако, мртва кожа.
- Да. Да.
Јер од тог товара би настала рана, па би се преко ноћи
направила краста, а другог дана, кад би ми опет ставили
даску, даска би скин’ла ту красту... Тако је ту кожа трајно

остала бијела, мртва. Кад су вид’ли да не могу виш е да
носим казан, онда сам носио камење.
И сам сам се чудио. Видим, камен од неколико кила.
‘О ћу да га дигнем и - сруш им се. Не могу да подигнем
камен, а чини ми се да је мали. Ваљда није био велик, него
сам ја... Више нисам мог’о ни просуђиват’ ништа.
Руководилац радова био је Ново Ш ћепановић. А ја
сам из партизана познав’о његове рођаке, Милеву Шћепа-
новић - она је данас пуковник у Београду, кол’ко знам - и
Јову Ш ћепановића, М илевиног брата, који је био јавни
тужилац, али је, исто, страд’о на Информбироу.
Страшно сам читаво то вријеме жеђ’о. Мали водар је
тада био Јово Самарџић, секретар Скупш т’не Црне Горе
- иначе, Бокељ ,учтељ - већ старијичовјек, просјед, вје-
ројатно је имао преко педесет година. И ја сам Нову често
молио: „Дај ми да се напијем воде.“ Вода се добијала из
поклопца њемачке војничке порције. Доиста не знам да
ли је мени Јово већ био дао воде, па ја нисам био сјвестан
или није хтио да ми да. Вјеројатније је оно прво, да ми је
већ био дао. И кад сам дош’о, кажем: „Рек’о је Ново да ми
даш воде.“ „Марш, бандо“, рекао је. И није ми дао воде.
Ужасно сам га замрзио. И послије, кад је завладала
такозван а м астопатија, кад су почеле м уш карцим а да
расту груди као у жена, и то прилично јаке женске груди,
Јови је нарасла само једна. И то је било колико комично
толико и туж но погледат’. О не сиједе длаке на прсима,
а овдје - дојка к’о у дјевојке од осамн’ес’, двајес’ година.
Али само једна! И, рецимо, иако нисам злобан, увијек сам
помислио: Ето, видиш, ниси ми онда дао воде!
ОДЛУЧИО САМ ДА ГА УБИЈЕМ

Али морам да каж ем неш то ш то се претходно до-
год’ло, што је уз дехидратизацију довело до мог потпуног
слома.
У павиљону је био и неки бивш и ж андар Василије,

црвенокос, пјегав... А ја имам некак’у урођену аверзију
према ж андарима и поповима. Он ме је малтретир’о и у
павиљону и на раду. Јер ја оном руком која још није била
опорављена нисам мог’о радит’ онако као што је то могао
неко нормалан. А тада смо радили ћускијом. Вадили смо
некакав камен, чистили терен од камена.
И ја сам, пошто већ нисам био нормалан, одлучио да
га убијем. Да га ударим ћускијом по глави. Па, вјероватно
ћу га убит’ па ће онда ови остали докусурит’ мене. Или ће
ме морат’ због убиства на суд.
Доиста сам покуш’о да га ударим, али сам му, у ства-
ри, само спустио ћускију на раме. Јер нисам имао снаге.
Онда су се сви из тог павиљона, сви који су били на
раду, ударцим а о б о р л и на мене. И згубио сам свијест.
Б а ц и л и су ме п оред зи д а т а к о зв а н е ф и н о к л есар ск е
радион’це. И ту сам леж’о до краја радног времена.
Кад се рад заврш ио, кад је требало поћи, ја виш е
нисам могао устат’. Иако сам се подигао на кољена, нисам
мог’о исправити горњи дио тијела него сам као бритва
био савијен. Онда су ме, пошто сам био бојкотован, поку-
шали намјестити тако да се објесим о врат једном - Јадран
се звао - исто бојкотованом. Али ја сам непрекидно пузио
на доље, исправит’ се нисам могао.
На крају су ме натоварили на трагач и четворица су
ме на раменима носили. А пошто не могу да плачем, вје-
ројатно ми је на лицу била нека гримаса. Тога се сјећам,
како су се ругали: „Ето, банду морамо да носимо, а он се
још смије.“
ЉУДИ СЕДЕ ПОД ЛИПОМ И ПУШЕ

О став’ли су ме у павиљону, јер сам био преслаб да
би ме за било ш та употријебили. П овремено сам губио
свијест. Кад сам долазио к себи, осјећао сам потребу да
одем у заход. И некако сам успио... Тамо су биле, мислим,

двадесет и чет’ри латрине, рупе, са сваке стране. И сјећам
се, кад сам чучн’о изнад оне рупе, више нисам могао да се
дигнем, него сам се изврн’о у оно блато од мокраће, и све
оно, како је већ у заходу било прљаво, јер је по средини
био зид од писоара, је л’.
И сад, они људи... Н ико није покуш ао да ми приђе
у помоћ. Леж’о сам к’о она буба која се изврне на леђа,
па не може да се окрене. Чак сам међу људима запазио и
препознао свог брата. Али нико није смио да приђе.
Не знам како сам се успио довући опет до павиљо-
на. М ора да сам пузио скроз преко онога шљунка и кроз
блато. Кад сам хтио у павиљону да се успнем на бокс, ‘ђе
ми је као бојкотованом, било одређено мјесто, пао сам и
опет главом - задњим дијелом главе, тјеменом - лупио о
бетон. То ме је на тренутак отријезнило.
Послије сам опет изгубио свијест и дошао сам к себи
кад се појавио болничар Екан Ресулбеговић. Он ме је
напросто на рукама пренио у болн’цу, јер сам им’о свега
четрдесет пет кила.
Дошао сам у руке доктору Николићу, који ми је пос-
ветио пуну пажњу. На тренутке сам долазио к свијести.
Али, ја вјерујем да сам више од мјесец дана био у так’ом
стањ у да нисам био свјестан ни где сам ни ш та сам, ни
зашто сам ту. Сјећам се само да ми се чи н ’ло како сам у
некаквој војсци, како је пред павиљоном цеста и да тамо
тече велика ријека - јер сам непрекидно ж еђ’о због дехи-
дратизације - и како ту, испред павиљона, има некак’а
велика липа, и људи сједе под њом и пуше.
То ме је подсјетило на један доживљај, из Градишке
ваљда, из дјетињства у Градишки.
Колико времена је то трајало... За све вријеме имао
сам чак некаква бунцања, која су сем ен и чин’ла логчна,
а никакве везе нису имала... Да је неко хтио да оде ави-
оном, да одлети, као, некакав сарајевски трговац, да сам
на прослави карневала у Сплиту... Све сам то говорио, а
да уопште нисам био свјестан. Послије су ми причали.
Дошао сам к себи, то се добро сјећам, кад ми се учи-

нило како неки људи усред тог павиљ она кољу красног
јелена. И крв тога јелена ме је пошприцала; она врела крв.
А у ствари сам се упиш ’о.
„ОВО НИСУ МОЈЕ НОГЕГ
Кад сам стварно дошао к себи, нисам уопће м ог’о

м акнут’ ногама. М ислио сам да су ми промијен’ли ноге.
Јер су ноге у међувремену и смршале, тако да ми се чин’ло
да нису моје. А пошто су од оних удараца о камење нокти,
поготово на палцима, били плави, љубичасти, мени се
чинило да су то женске ноге с лакираним ноктима.
И ја доктору Н иколићу кажем: „Докторе, ово нису
моје ноге. Не могу м акнут’ њима. Шта сте ми направ’ли
с ногама!" (Смех.) Н иколић каже: „Дајем ти своју часну
учењачку ријеч да су то твоје ноге.“ „Како моје ноге! Не
могу уопће м акнут’ њима.“ „Ма, моћи ћеш...“
Доиста, ноге су се опорав’ле. Помало сам почео ходат’.
- Теби је у ствари била повређена кичма?
П овријеђена је кичма. Има, сада, ударац, тачно се
види на снимку како је заломљено оно унутра.
СВИ СЛАБИЈИ, СЕМ МЕНЕ,

ПОУМИРАЛИ СУ
Тада се је десио још један случај. Ја не вјерујем да сам

и тада био потпуно нормалан.
Поред мене с лијеве стране лежао је један задругар из
Сесвета [код Загреба], тренутно се не могу сјетити имена...
- Чини ми се да си знао његово лично име?
Лично име је исто као моје [Драго]. Ал’ нећу га...
Тада је на Голом владао и прољ ев, за који су пре-

тпостављ али да су га донијели са М амуле Ц рногорци и
Босанци; да је неки заразни прољев.
- Још с првом групом.
Па су ови доби вали само чај и двопек. А иначе -
изгладњели. Ја сам, пошто сам био на опоравку, добив’о
доста круха; комад круха, је л ’, и јело. И он је молио:
„М олим те, дај ми крух! М олим те, дај ми крух.“ Ја му
кажем: „Не смијеш! Видиш да лијечници каж у да су ти
истањ ена цријева. И ако тај крух поједеш, умријећеш .“
„Па дај ми, ‘оћу да умрем“ - вели он.
Ја сам му дао; зато и мислим да нисам био потпу-
но нормалан. Он је тај крух турио под јастук. Послије се
покрио по глави, појео крух - и умро6.
С друге моје стран е леж ’о је неки М иоковић. Он
је био партизан и познат, неки, политички радник. Не
сјећам се сад виш е одакле је. С траш но је ум и р ’о. Једно
три сата непрекидно је вапио: „Моја жено, моја дјецо, шта
ће бит’ с вама! Смрт ми сједи у грудима, само да је иска-
шљем...“
А један уч’тељ, Ћ амил, из Тешња, био је нека врста
погребника. Н аиме, он би м ртваце паковао у ону ста-
ру југословенску ћебад - у њихове отпатке - и везивао
жицом. И тако су сахрањивани. Без сандука, без ичега...
- Извини, Ћамил се звао?
Ћамил.
- А ја сам чуо да се тај звао Мула.
Не, не. Њ ега су звали тако.
- Мула?
Да. Јер уч’тељ је. Уч’тељ је.
- Из Тешња?
У чтељ из Тешња. П ау ч тељ је и мула, знаш..
6 У сниску умрлих на Голом отоку, који ми је из Загреба послао А
фред Пал, налазе се свега два имењака Драге Дујмића. Један је Драгољуб
(Сава) Томић, за кога се каже „објесио се“, 12. маја 1953, а други Драго
(Живана) Мичић, који је умро 12. марта 1960. (В. на крају ове књиге.)
- Аха! Аха, тако...

А Ц игани их зову, тамо, муле, је л’, ове попове, ове
хоџе, у Ирану...
- Да. То је то.
И овај је говорио: „Ћамиле, чекаш, је л’, док умрем? Да
ме запакујеш?“ И тако. Врло тешка је била та ситуација.
Проматрати човјека, овако, на самрти.
- Одакле је био човек?
Не знам. М ора да је С лавонац. Из Славоније. Ту је
однекуд одозго. Не знам тачно одакле је.
А за мене је био задужен, исто тако очекујућ’ кад ћу
одапет’ инжињер Златко Димчевић. С њим сам и послије
био јако добар. Њега је Николић одредио да дежура, јер се
претпостављало... Већ су ме покрили били некак’им про-
зирним платном, јер се нисам мог’о бранит’ ни од муха.
А тај Димчевић, у Београду је ваљда сада. Срео сам се с
њим ту, у Загребу.
- Он је исто био болесник у болници?
Он је био болесник, ал’ у бољем стању, па га је Нико-
лић задужио да пази док не умрем. Међутим, захваљујући
ваљда у првом реду Н иколићу, и, не знам, ш та ја знам
чему имам захвалит’ ја сам остао жив.
Али је читав ред - тада смо ми слабији већ лежали
на креветима - читав тај ред је умро. Умро је Миоковић...
- Од чега је он умро? Знаш ли?
Вјеројатно од туберкулозе, не знам. Ж алио се на гру-
ди и говорио: „Да ми је само то искашљат’. О на ми сједи
у грудима." Смрт, је ли? Вјеројатно је била туберкулоза,
или так’о нешто.
Али читав ред је, осим мене, умро. Дакле, први је био
неки Калуђеровић. То су Црногорци. Рођени брат му је
такође био ту и управо је тада отиш ’о као руководилац
[радова?] шесте радне, бригаде7, ваљда; с том групом је
7 Шеста радна бригада је оформљена и отишла са отока, чини м

се, у јесен 1951. и њен командант је био Милан Мића Ракић, собни ста-
решина павиљона 11 и велики батинаш.
отиш ’о и мој брат. Онда, један М акедонац, Панев. Онда

неки Ш аренац8...
Углавном, читав ред. Т ренутно се не могу сјети т’
осталих имена; своједобно сам их знао. Од тог реда кре-
вета остао сам жив једино ја.
- Колико је људи било у том реду?
Па, ја мислим да је било најмање петнест кревета; ова-
ко, знаш, по дужини павиљона. Једини сам ја ост’о жив.
Чак ни послије - већ сам и ход’о - још нисам био присе-
бан. Ч и нло ми се, на примјер, да разговарам с тим Шарен-
цем. А разговар’о сам с неким другим. Н иколићу кажем:
„Разговар’о сам са Шаренцем.“ Он каже: „Како ћеш разго-
варат’ с њим кад је он умро има десет дана?“
- Не знаш одакле је био тај Шаренац?
Ја мислим да је Црногорац. Од тог реда кревета, чита-
вом дужином павиљона, остао сам жив једино ја. Кол’ко
их је тачно било, не знам, али, сигурно, најмање петн’ест,
у том низу кревета.
- Не можеш сад да се сетиш ниједног друтог имена?
Калуђеровић, Шаренац...
Не могу да се сјетим оних даљњих, знаш... Али пре-
тпостављам да су сви ти људи умирали од исцрпљености,
дистрофије, како су то назвали доље. Јер, изузев М иоко-
вића, остали су сви умрли тихо, готово у сну. Овај Маке-
донац Панев, он је ујутро доручков’о и мирно засп’о. И,
знам, болничар Богдан Косановић хоће да му да ручак, а
он - мртав. Други: мртав. М ислим, од те исцрпљености
умирали су у сну и тихо, осим овога Миоковића.
ЈОШ НИСАМ БИО НОРМАЛАН

Послије сам дошао у павиљон, враћен сам у павиљон,
али још увијек нисам био...
8 Милош (Јована) Миоковић, Урош (Божа) Калуђеровић и Неђ
(Стева) Шаренац налазе се у списку умрлих на Голом отоку 1951. годи-
не на редним бројевима 94, 70. и 103. Панева нема у списку.
- Био си некако прездравио?

Јест. Н исам могао ни р ад и т’ како треба, иако сам
одлазио на рад. Ал’ морам да признам да су појединци
имали према мени обзира. Н ово Ш ћепановић би рек’о:
„Склони се тамо да те не виде...“
- Ти си у том тренутку још бојкотован?
Кад сам дош’о у павиљон, скинули су ми бојкот.
- Колико је то месеци твога боравка на Голом отоку,
отприлике?
Бојкот ми је трај’о нешто више од три мјесеца. А опет
сам направио један гаф, јер, кажем, још увијек нисам био
свјестан. Знаш оно кад те позову да ти скину бојкот. Опет
мораш пред колектив... Каже, кад су ме извели: „Како је
на тебе бојкот дјелов’о?“ „Тако што сам био три мјесеца у
6олн’ци.“ „Ено, банда опет харангира!“ (Смех.) Па кажем:
„Ш та имам друго казат’?“ Добро, водили су [рачуна]...
Некако је било...
- И пак су ти скинули бојкот?
И пак су ми скин’ли бојкот, је ли. Али ја нисам био
способан за рад, иако сам на рад одлазио. И знао ми је
Ново Ш ћепановић рећ’: „Склони се тамо да те не виде...“
И - шта ја знам. Напросто сам био, не знам сам објаснит’...
Било ми је свеједно - све. М шГционер наиђе - ја га рав-
нодушно гледам. И, тако, нисам још потпуно оздравио...
У павиљону сам непрекидно био на тапету због тога
што нисам хтио да судјелујем ни сурађујем на такозваним
политичким конференцијама.
Мени су се те конференције чиниле бесмисленим...
Сјећам се добро једног Козарчанина. Илија Докић. Био
је по други пут на Голом отоку. И по други пут износио
је тај свој непријатељски рад. И: „Зашто си по други пут
дош’о?“ „А“, каже - у то су се вријеме задруге већ колеба-
ле и распуштале - „нису ми дали краву.“ „Е, неће бит’! А
шта си разговар’о с неким оф ’циром?“ То неко добаци, од
активиста. „Ниси пријавио то што си разговар’о с њим.“
„Па“, каже, „како ћу га пријавит’ кад ми је то комшија?“
(Смвх.) „Па“, каже овај активиста, „пријавио је он тебе.“
Голи оток
(Смех.)
- Узгред буди речено, то није м ог’о бити никакав
обичан активиста него неко из штаба бараке. Дакле, или
собни и л и ...
Ма, да, неко од ових, собних активиста...
- Да, да. Да, да.
И сад, дискусија. Диже се неки Дрина. „Ово је“, каже,
„интернационални шпијун!“ Овај Илија га гледа. Сељак
испод Козаре, партизан, нема везе, није се ни м ак’о из
свог села.
(Смех.)
Дакле, на тим дискусијама, на тим политичким кон-
ференцијама тренутно ми се чин’ло тако као да око себе
видим све свињ ске њушке. Доиста. Јер нисам још био
нормалан.
У међувремену се промијенио собни. М арко Бјекић
је отиш ’о и дош’о је неки Шћепо.
- Је ли Бјекић отиш ’о кући?
Бјекић је отиш ’о кући, са шестом радном бригадом.
Чуо сам послије да је био у руднику Зен ’ци неки, опет,
надзорник, или шта ја знам; не знам точно; то сам чуо,
али не могу потврдит’.
Дош ’о је Ш ћепо, који је био вјеројатно Ц рногорац
или Херцеговац од Невесиња, јер је још говорио с оним
пјевајућим [нагласком]... Знаш . А наводно је био нека-
кав руководилац на Јабланици. И пошто ја у оном стању
нисам пратио ш та се на тим конф еренцијам а догађа и,
кажем, чин’ло ми се да око себе гледам свињске њушке, на
питање: „Шта је он рекао?“ кажем: „Не знам.“ „Па зашто
не слушаш?“ „Не слушам. Не знам шта је рек’о.“
О нда ме је собни позвао к себи. Каже: „Шта, теби
је овај праг висок да га прекорачиш? Ти никад не дола-
зиш собном старјеш ини.“ „Па“, кажем, „немам заш то.“
„Како немаш зашто? А остали имају зашто. Зар ти немаш
н икаки хзап аж ањ а?“ Кажем: „Н емамникаквих. Ш таћу?“
А требало је, заправо, да цинкујем ове друге. Ја кажем:
„Не запажам да је неко нешто направио.“
Видио сам тих ситних ствари - да је неко укр’о кома-

дић круха или да је откин’о комад ћебета да си направи
шал. Та су ћебад, бар ова која су била код нас у павиљону,
ионако била комади крпе. Квадратни метар, метар и по,
или шта ја знам. Је л’ отргнуо десет центиметара више ил’
мање, савршено је свеједно. Или, рецимо, да би му било
топлије, укр’о је папирну врећу од цемента. Направио би
прорез за главу и за руке и навук’о то на себе. Јер вјетар
није мог’о пробит’ онај папир. А то је била према режиму
у логору велика грешка, јер су се на том папиру писале и
допунске изјаве. И мене је то запрепаш тавало - по сто,
двјеста људи неко 6и навео, који су информбировци - на
тим политичким конференцијама.
КАКО ЈЕ ГОЛИ ОТОК КВАРИО ЉУДЕ

Сјећам се једног драстичног случаја. Двојица Црного-
раца. Никшићани. Један се звао Тадић, тај је био млађи. А
други је био већ старији човјек. Дош’о је у то вријеме један
гимназијалац из Никшића, руководилац омладине. И они
га терете да је инф орм бировац. Овај негира. М еђутим,
они кажу: „Знаш, твоја мати нам је дала варенике, па си
нам ти“, не знам, „дао ‘Нову 6орбу’“, и ово-оно. „Па смо
ишли ту, па смо ишли тамо...“ Дакле, све је превише било
точно да би било истинито. Овај мали је жучно реагир’о.
П ослије се дои ста устан ови л о [да је м л ад и ћ био
невин], и они су признали... У то вријеме мали је био боле-
стан, вјеројатно од туберкулозе, претпостављали су да ће
умријет’, па су навели и њега само да би било више тих
информбироваца за „откривање".
О вим само хоћу да дам слику како су изгледале те
политичке конф еренције, на којима ја нисам м ог’о да
учествујем.
- Извини што те прекидам. Да ли знаш шта се десило
с тим младићем из Никшића?
Пуштен је. Они су бојкотовани зато што су лагали, а

он је пуштен. Јер је утврђено да уопће није [био то што су
о њему тврдили]... У то вријеме је био болестан. А све те
њихове невјероватне приче, с толиким детаљима - ишли
смо ту и ту, па именују, знаш , тамо, и те улице ваљда и
брда, и шта све има у Никш ићу; ја не познајем то - биле
су одмах сумњиве. И он је отиш ’о кући, а они су бојко-
товани.
Али за то какве карактере од људи ствара Голи оток,
може да послужи и ово. Исти тај Тадић био је бојкотован.
Једнога дана преносили смо онај индустријски колосјек;
знаш, онај уски колосјек за вагонете.
-Д а .
То се вадило из земље заједно са праговима и - десе-
так људи - сваки би понио. Сад то треба заједно поте-
гнут’ да би се ишчупало из земље и дигло на рамена. Он се
наједном извуче из оне групе и почне да командује. Ова-
мо неко примијети: „Па шта ти, бојкотовани, да коман-
дујеш?“ „А“, каже, „ја сам на партијском курсу учио да се
треба наметнут’ за вођу...“
(Смех.)
- Не знаш му име?
Не знам. Не знам. Тако смо га звали и то ми је остало.
У ствари је требало цинковати и запаж ањ а која је
од мене траж ио собни Ш ћепо [значила су то]... да један
другога... И ш то је било виш е тога, ти м боље. Ч ак се
деш авало да су људи куповали запажања, то јест цин-
ковања, за пола цигарете, цигарету, па су измишљали...
Било је и дотле дошло - рецимо, прелетио је авион; неко
је поглед’о за авионом, а онај га је иш ’о цинковат’ како
би он сигурно желио на слободу кад гледа авион. Дакле,
хоћу сам о да каж ем , н ајкраће, како је Голи оток ква-
рио људе.
К’о што нисам учествовао на тим политичким конфе-
ренцијама, нисам ишао ни на рапорте. Рапорт је значио сво-
ме исљеднику и обавјестити га о људима у павиљону - овај
је н ап равио ово, онај је н ап равио оно - о тим ситним

греш кама, можда дисциплинским прекрш ајима, и шта
ја знам. И ш то си тога виш е гомилао [више су ти, као,
веровали]... Јер правих политичких грешака ту није могло
бити; сваки је за три дана био начисто какав је Голи оток.
Али кад су се смијенили исљедници, ипак сам био
позван.
- После колико времена, отприлике?
Не знам ти точно рећ’, али то је била ваљда већ педе-
сет друга. Не знам точно. Љ ето је било.
Дош’о је за новог исљедника неки Тадић. И био сам
позван. И сад је требало да ме мој бивши исљедник преда
Тадићу. И тај бивши исљедник ме пита: „Имаш ли какТГ
запажања?“ М ислим, шта да рекнем? Нешто морам рећ’
Кажем: „Запазио сам да поједини кажњеници, нарочито
ови који раде у кројачници, носе плаве капе. Знате, ја сам
кратковидан, мислим да је милиционер, па га поздрављам
и излажем се смијеху.11„Марш!“
(Смех.)
Али ми је још очит’о. Видио сам да се нови исљедник
- им’о је брке - мало чак подсмјехује. А овај ми је очит’о.
„Мислиш ти да ми вјерујемо Бркићу? Или Хинићу? Ћани-
ци Опачићу?“ Јер непосредно прије тога, у кругу, Бркић и
Илија Хинић и Ћ аница О пачић одржали су - пред свим
оним људима који су се ту налазили, који нису били на
радуудрутој смјени - јавно покајање. „Ти“, каже, „мислиш
да након тога ми вјерујемо њима? М и њима ни сада не
вјерујемо, а камоли да вјерујемо теби. М арш !“ Тако се
заврш ио мој рапорт.
Други пуг сам био на рапорту кад ми је истекла казна
од двије године. Онда ме је тај исљедник позв’о. Такође
нисам им ’о ниш та да рекнем. Али ми је он рек’о: „Сад, у
свако доба можеш доћи к мени...“ Долази вријеме да се
иде кући.
Ја сам диг’о руке од тога - нисам отипГо. Кад је моја
група отишла...
ИЛИЈА ХИНИЋ
^ Немој тако журити, молим те. Задржи се још мало на
Голом отоку. Знаш ли шта се десило са Илијом Хинићем?
Знам ш та се десило са И лијом Х инићем. И Х ини-
ћев крај.
- Је ли он био један од п р в о б о р ац а из Лике? Или
одакле?
Јест. Тачно ћу ти казати.
- Кажи, молим те.
Ја сам са Илијом био добар, иако је избио један неспо-
разум. Илија је - не знам како ви то зовете - сатлер... Радио
је торбе, ове кожне, и ово...Ременар.
- Сарач. Сарач. Ременар.
Сарач. Знам. Сатлер је њемачки.
- Да, да.
Ч лан је п артије од двадесет осме. И неке године,
прилично давно, наииГо сам на то - у оном београдском
листу „Базар“ или „Нови базар“ - на неки интервју Јован-
ке Броз, ‘ђе она каже како се сјећа из дјетињ ства да им
је у кућу долазио Илија Хинић и давао им прве лекције
из комунизма. Јер он је Л ичанин, али је био на раду по
Војводини; радио је у Новом Саду и у тим војвођанским
мјестима.
Ја сам с њим био добар, али ово се догодило управо
у поводу Стаљинове смрти.
Били смо у павиљ ону, јер смо и он и ја били под
пош тедом. И лија каже: „Гон’ли су те на раду“ - доси-
та су ме прије тога гон’ли на раду - „и зато си, ето, под
поштедом.“ А ја кажем: „Шта можеш, тако ти је то.“ Уто
је дошао Мамула и викн’о: „Црка’ они пас!“ То се однос’ло
на Стаљина. И он је отиш ’о.
И ја сам с И лијом разговарао. К аже Илија: „Ш та
мислиш шта ће сад бити?“ „Па“, кажем, „знаш, овако, кад
велики људи нестану, онда између насљедника, сигурно,
дође до борбе, је л’ Сигурно ће бити неки’ поремећаја."
А И лија каже: „А, неће. Тамо је партија јака. Н иш та

се неће догод’ти.“
Неко је то чуо. А већ смо били у двојци...
- У „црној двојци“?
Да. Неко је то чуо и откуц’о Трипалу. Давор Трипало
био је собни старјешина...
- „Црне двојке“?9
Да. Али је он био коректан. Зове мене: „Шта је рече-
но?“ „Па“, кажем, „речено је то. Онај дош’о, рек’о: ’Ц рка'
они пас’ овај је п ит’о, ја рек’о: ’Доћи ће до тога’, а Илија
р ек ’о: ’Неће.’ Ја не зн ам “, кажем, „је л ’ то провокација,
овога, онога, не знам ни је ли Стаљин умро... Ми нисмо
вид’ли... Него је овај јавио, ваљда је чуо на радију. А Илија
ниш та друго није рек’о... Ја сам рек’о: ’Доћи ће до борбе
између насљедника, јер кад вел’ки људи оду, онда дође до
борбе између насљедника.’ Он је рек’о: ’Неће, партија је
јак а’ Тиме се заврш ’ло све.“
Након неколико, дана неки Јуко - Личанин је такође,
не сјећам му се презимена; ту је, у Загребу - мени каже:
„Бојкотоваће и тебе и Илију.“ Био ми је склон, а био је
активист.
А ја сам био добар са Грујом П етровићем, лијечни-
ком. О ти ш ’о сам Груји и р ек ’о: „Слуш ај, Грујо, молим
те да ме на н екол’ко дана стрп аш у 6 о л ’ницу. П рије-
ти ми бојкот.“ Грујо каже: „Добро, јави се сутра на ље-
карску.“
Х игијен’чар је био један Ш иптар. Врло лош човјек,
не зато што је Ш иптар него иначе, лош човјек. И пита:
„Зашто се јављаш? Нека знаш, ако ти није ништа [тешко
теби]...“ Ја кажем: „У реду, не осјећам се добро, морам се
јавит’ на љекарску.“ И он ме узме на љекарску.
А у то вријеме дош’о је за лијечника још један - Јова-
новић. То је наш човјек који је дуго времена имао орди-
9 Црна двојка, за „непоправљиве", основана је у јесен 1952. Ње
собни старешина Давор Трипало био је брат од стрица истакнутог хр-
ватског руководиоца Мике Трипала.
нацију у Паризу, па се послије рата вратио у Југославију

и сад је био ту, на Голом отоку10.
- Добио је „награду“!
Али ја њега нисам п ознав’о, само сам га по чувењу
знао. Био је добар и коректан човјек.
И ординирају Грујо и Јовановић. Ја ‘оћу код Грује. А
Грујо брже-боље - другога! И мене узме Јовановић.
Сад ја мислим: Јовановић не зна како ће бити. Међу-
тим, Грујо је њему р ек ’о. Али је Грујо, за сваки случај,
пошто је знао да сам ја непрекидно на злу гласу и да ми
пријети бојкот, мислио: боље код Јовановића, јер Јовано-
вића не познајем, нити он познаје мене. И Јовановић ме
доиста стрп’о у болн’цу.
Мени у ствари није било ништа. А он ми у болн’ци
мећ’о некакве чаше на леђа; оне плехнате, знаш, и шта ја
знам, само да би ме дуже задржао. Док ово није прегрми-
ло. Али су Илију бојкотирали...
- Заиста су га бојкотовали?
Заиста су га бојкотирали, али на кратко вријеме. И
с њим сам и даље био добар. Рек’о сам му како сам се
извук’о. А рек’о сам и Давору Трипалу: „Ја не знам је ли
то била провокација, и читав тај разговор.“ Онда Давор
10 Највероватније је реч о лекару Радомиру Раки Јовановићу, Бе
ограђанину рођеном око 1897. Јовановић је учествовао у I светском
рату, а затим студије медицине завршио у Паризу. По тврђењу његовог
рођака београдског професора Дејана Косановића, после великог рата
постао је комуниста, али у партији је гледан као троцкиста. Због неког
штрајка на париском универзитету био је протеран из Француске у Бе-
оград. Био је ожењен Францускињом лекторком француског језика на
Београдском универзитету, која се на том месту у Београду и пензио-
нисала. Имали су јединца сина, који је погинуо у саобраћајној несрећи
у Француској. Овај син је у Француској за собом оставио два мушка
детета, која једва памте своје српско порекло.
Др Јовановић је ухапшен, можда, још 1948. и боравио на Голом
отоку. После логора хапшен је још два пута. Умро је у Београду око
1985, „са класичним синдромом голооточанске параноје“. За собом је
оставио роман о Голом отоку у рукопису на француском језику под на-
словом Гех Нам/шз.
каже: „Ја ти дајем часну ријеч да с моје стране ниЈе про-

вокација, него можда директно од исљедника... Ал’“, каже,
„не вјерујем ни у то.“
Ето, то ти је...
Онда је једног дана дошао управник болн’це Лехел;
звао се Лехел11. Тај је видио да ми није ништа...
- Кажњеник? Је ли он био кажњеник?
Каж њ еник, каж њ еник. Однекуд из Војводине је он
био. И отправио ме је из болн’це. Али већ је ...
- Већ је било прошло?
П регрм ло је ово у павиљону, тако да сам избјег’о тај
бојкот.
- П ре него што ми испричаш ш та је било даље са
И лијом Х инићем, најпре ми, молим те, каж и ш та је он
био за време рата.
Па, не знам... тачно ти то не би ’ мог’о казат’ И м ’о
је он којекакви’ функција за вријеме рата. Пази, ја ћу ти
рећи како сам га ја видио...
Илија је добар и поштен човјек. Али је Илија осјећ’о
да му недостаје образовањ е и био је подложан утјецају,
рецимо, интелигенције; оних интелигентнијих људи. И то
је њега вукло час на једну час на другу страну. Јер, још док
је био на слободи, били су га оптужили за И нформбиро.
Он је направио неко покајање и ост’о. П а је онда ипак
дош’о на Голи оток. На Голом је био и собни12. А собни је
везан са којечим, знаш како је, је л’. И сјећам се да ми је
један Саво - грбав је био - прич’о како га је Илија газио
ногама у оној соби, знаш, да би признао и о своме сину...
И овај је и сина довео на Голи оток.
- Одакле је тај Саво?
Саво? Не знам. Из Војводине је, мислим. Знам да је
био грбав, то је било карактеристично. А људи су мени
11 Др Перл Лехел, који је средином деведесетих живео у Београду.
О мом сусрету с њим и његовом сведочењу о генералу Радету Жигићу
писао сам утрећој књизи ГолоЈ отока , на стр. 533-537.
12 У павиљону 8.
вјеровали и повјеравали ми се, јер нисам... вид’ли су да

немам ништа... Вид’ли су да не држим везу с њима.
О нда, опет, то И лијино покајањ е на Голом, јавно,
знаш . Па кад није отипГо кући... Кад је ова група рас-
пуштена... Није отиш ’о кући, него је са оних осамдесетак
пресељен педесет четврте на Гргур. Е, сад, и ту, на Гргуру,
било је нешто. А управник логора је био И во М аринко-
вић; он је био коректан, колико се у том својству може
бити коректан. И режим је олабављен...
- Удбаш Иво М аринковић?
Јест. И режим је био олабављен...
- Режим је олабављен још педесет прве. Вратићемо
се на то, настави само.
То ћу ти ја рећ’ како је олабављен, то је ишло постепено.
-Д а .
Али овде је било потпуно олабављено, знаш. И онда
су почеле којекакве приче и нагађања, рецимо, так’е глу-
пости... Ја против Душка Бркића немам ништа, рекао сам
ти оно како ми се није свиђало ласкање оном Хајзлеру, ког
сам сматр’о ништаријом, и сматрам...
- Ниси ми то рек’о.
Ма, јесам. Мрда му реп! „Друже културни, да донесем
воде.“ И - шта ја знам - то сам ти прич’о...
- Не, не, то нисмо снимали.
Добро. Они су причали... Душко... „Требало би заузет’
радио-станицу“, и ш тајазн ам , так’е некакеглупости, ван
сваке реалности. И Еш реф Бадњ евић. А рећи ћу какви
су у ствари, кад се рад’ло о њиховој кожи, како су били
кукавице.
И они су били пуш тени са Гргура. А онда је неко
откуц’о све шта су разговорали, па су поново ухапшени
и суђени на Ријеци. Ч ак су, пош то је Салопек био тамо
шеф тих кажњеника...
- Командант Центра?
К омандант Ц ентра. Довели су и С алопека [за све-
дока]. Салопек каже: „Један дан дошла по мене двојица.
Појма немам шта... ,Хајде с нама!’ Ја сам мислио, воде ме

на Голи. Н а Ријеку, у хотел... Н и ш т’ ми не говоре. Дру-
ги дан - на суд. Видим...11 Онда су суђени Душко, Илија
Хинић, Ешреф Бадњевић, Иван Фрањковић, Омер Черкез.
- Омер Черкез? Зар Омер Черкез није убијен раније?
Не, Омер Черкез је убијен... Не, он је послије, кад су
издржавали ово; послије ове судске пресуде.
- Убијен?
Убијен.
- И Илија Хинић такође?
Молим?
- Је ли и Илија Хинић убијен?
Не.
- Не? Изволи, настави. Причај даље.
Они су осуђени, на том редовном суду... Осуђени су
на по двије године. Догодило се и ово. Ешреф је позив’о за
свједока овога Салопека, да каже како је било. Међутим,
Салопек је млађа група. Кад је Салопек дош’о - ја не знам,
са десетом, један’естом - више није било оно што је било
раније. Салопек је рек’о: „Ја не знам.“ Је л’?
И они су осуђени на по двије године и Илија се тада
објесио на радијатору у затвору на Р и јец и 13. А ови су
уп ућ ен и м еђуоф ц и ре, опетнаГоли. И у он ом к ам ен о л о -
му су ти официри докрајчили Омера Черкеза. Наводно се
он сам, први, залетио у онај зид, камен, знаш, у камено-
лому - главом. А онда да су га они докрајчили. А Душко,
Фрањковић и...
- Ешреф Бадњевић?
... И Еш реф Бадњ евић - они су се врат’ли. О ни су
изаш ли. Ф рањ ковић је био ту, у Загребу, и често је био
код мене.
- Која је то година? Педесет пета?
13 Више сведока, међу којима и адвокат Јован Јовановић, који ј
лежао у ћелији преко пута Хинићеве, гврди да је овај у ријечком за-
твору почетком 1955. у ствари убијен. Јован Јовановић је на ријечком
процесу такође био осуђен.
Педес’ пета, ја мислим. Па они су касније и изашли...

Педес’ шесте?... Не могу ти тачно рећи.
- Да. Али ово што причамо, о црној двојци, то је већ
оно време постепене либерализације, како смо ми то звали.
За остале.
- Јесте. Да. Увек је било тих нарочитих случајева, који
су били малтретирани, тучени, каткад је понеко и убијен.
Е, сад, молим те, ако можеш да се подсетиш Ранковићевог
доласка 21. августа педесет прве.
РАНКОВИЋЕВ ДОЛАЗАК
Ево како је било за Ранковићев долазак. Ја сам тада
био у болн’ци; кад је он дош’о. У болн’ци су м ет’ли, оно,
на кревете, чисте плахте, уредли све што се дало уредит’ а
поред сваког бокса су нам поставили једног милционера са
шмајсером, знаш. И сви су морали к’о кипови бити мирни.
Оно што се деш авало вани нисам видио. Али кроз
прозор, кад су прошли, видио сам у једном реду - мислим,
оне које сам п р еп о зн ’о - Ранковића, мало иза њега, са
његове лијеве стране иш ’о је Ћећо Стефановић, на десној
страни је био [генерал ЈАЈ Војо Тодоровић Лерер. Е, оним
осталима - пошто је мали размак био, па [долази] група
- ниси виш е мог’о разабрати лица. Ове сам само мог’о
разабрат’, знаш , јер сам био у овом боксу овако... А још
сам и кратковидан.
Али, није непосредно послије тога наступ’ло побољ-
шање. Чак се говор’ло, службено: „Не мислите сад, зато
што је био Ранковић, да се је нешто побољшало или про-
мијенило. Н ема н икакве пром јене.“ Али постепено се
осјетило, ипак, побољшање и у физичком малтретирању
- само не одм а’ - а побољ ш ала се и храна, вјеројатно.
Онда су, рецимо, дистроф ичари - а ја сам дуго времена
спад’о међу њих, и кад сам изаш’о из 6олн’це - имали пра-
во на додатак из казана; само га ја никад нисам хтио узет’.
- Има неки карактеристичан детаљ баш из тог време-

на кад је Ранковић дошао. Шта се десило у том тренутку
с претученим људима?
П ретучени су сакривени. Сви каж њ еници су доби-
ли чист веш; знаш , оно. Заправо, кошуље и оне кратке
хлаче. Кошуље су биле бијеле, чисте. А ови што су били
претучени и инвалидирани, стрпани су у оне бараке иза
павиљона [порцијашнице], тако да њих Ранковић и сва та
булумента нису видли. Али они се нису ни интересирали.
То је све било скривено.
А, опет, ми, у болн’ци - то је било све, фино, чисто,
у реду. Н ико не мрда, јер су они милиционери тамо. Не
смијеш мрднути. Чим мало заш крипи - „Мир!“
- Је ли он п риступ и о неком е да разговара? Да ли
си чуо?
Он јест у радионици с неким а [разговарао], јер је
наиТо там о неке п ознан ике из партизан а и, ваљда, из
његовог мјеста. Наводно, неки се онесвјестио од узбуђења.
Али то су, више, приче него што је стварност, знаш. Није
то тачно. То се послије накитило и причало се сваш та.
Људи су одма’ мислили; е, сад ће сви оти ћ ’ кући, те, не
знам, ово-оно, Ранковић је овакав, Ранковић је онакав.
Мислим, у суперлативима, знаш, не лоше, је л’?...
- Да- Да.
„Ранковић за све ово није знао, и сад ћемо сви отић’
ку ћ и “ - тако, то се причало, је л’. Али, дабоме, од свега
тога није било ниш та. П оготово је, службено, говорио
собни: „Ниш та се није промијенило... Немојте се надат’ у
Ранковића.“ И тако.
- Како је - према твоме сећању, ти кажеш да је све
то ишло врло споро - текло побољшање стања у логору?
Рецимо, послије Ранковића, још је дошла осма група.
- Не.
НиЈе?
- Не. Осма група је дошла пре њега. После Ранковића
дошла је девета. Осма група је дошла јуна и јула педесет
прве године.
Може бит’ Може бит’

Али хоћу да кажем, осма група је још лоше прошла,
слично као и седма...
- Не, она је бол>е прошла.
Чекај. Само да ти каж ем ш та се је догод’ло. За ту,
осму групу, за двомоторце су дали шити црне, фашистич-
ке кошуље. И једном мом пријатељу парт’зану хтјели су
да навуку ту кошуљу - и он је полудио! Доиста, полудио.
- Како се зове тај човек?
Ж ив је...
- Кажи.
Ђурица Ђуричић. Ж ив је...
- Само да ти кажем да је тај двомоторски строј тада
уведен за све двом оторце, не само за осму групу. То је
било јула или августа...
Може, може бити. Послије су... Послије су престали.
Само је осма група...
- Да, да, то је кратко трајало, петнаест, двадесет, два-
десет пет дана.
Али ово хоћу да ти кажем. Рецимо, кад сам већ био
дош ’о у павиљ он, па су долазиле ове млађе групе, није
се тукло онако као што се тукло раније. Кад је долазила
једна група, мислим да је то била десета - није била вел’ка
- била је бура кад су стигли... Знаш, превезли су их, из ове
мале ж ице су их превод’ли. Била је бура и ја сам турио
руке у шињел.
И неко је то примијетио. И - политичка конференција.
Ја, ништа, нит’ сам викао нит’ сам.. „Па“, каже онај собни,
„па добро, шта, ниси тук’о никога?“ Кажем: „Нисам.“ „Заш-
то?“ „Па“, кажем, „зима ми било по рукама14...“
(Смех.)
Онда су они сматрали да сам ја можда помало луд.
14 Тзв. мала жица, из које је група преведена, била је направљ
на одмах изнад логора у јесен 1951. или почетком 1952. ради каранти-
нирања новопридошлих из хигијенско-здравствених разлога. Међу-
тим, режим у карангину није био ниуколико бољи него у великој жици.
(Смех.)
Кажем: „Ја сам држ’о руке [у шињелу], било ми зима
по рукама.11
„ОН ЈЕ БАНДИТ, И НЕК ЗАВРШИ

К’0 БАНДИТГ
Али можда од свих долазака највише понижава дола-
зак Бркића и Раде Ж игића.
- И Ћ анице Опачића.
Не, Ћ аница је био ту.
- Ја мислим да су њих тројица дошли заједно.
Не. Не. Ма, какви! Ја сам већ разговар’о са Ћаницом.
Ћ аница је био ту. Само њих’ двојица.
- Знаш кад је то било? То је било осмог ф ебруара
педесет друге.
Ћ аница је био већ ту.
- Можда је Ћ аница ... Ма, не. Види, да ти кажем...
Не, не, сигурно, кад ти кажем. Био је Ћ аница ту. Ја
сам разговар’о с њим. Сад ћу ти казат’ шта је било.
Ја сам тада, ваљда још због ове руке, био под поште-
дом; или сам је повриједио поново, не знам. И били су ме
одредили у магацин да пребиремо јабуке. То су биле крас-
не јабуке намијењене милиционерима. Али није се смје-
ла узет’ ниједна, чак нити натрула... Из почетка сам им’о
страш ну жељу, ал’ послије те зас’ти онај мирис. Знаш, ја
не знам да л’ је ико украо иједну Јабуку и пој’о.
И, знам, око један’ес’ сати дош’о је неко од руковод-
ства: „Долазе двојица најгорих издајника“, не знам којим
се већ рјечником го в о р ’ло, „треба их дочекат’, напра-
вит’ строј и од нас овде, у павиљону, и од оних осталих,
у жици. Н аправит’ строј пред жицом. Не треба их ту ћ ’,
само пљуват’ и галамит’.“
Ја сам мислио да долази Хебранг, или неко... Нисам
помислио...
- Јеси ли ти познавао ову двојицу? Бркића и Жигића?

Не. Нисам их познав’о. И онда су они наишли.
- Јесу ли били у кожним капутима?
Бркић је им ’о кож ни капут са пелц-крагном, знаш.
Ал’ је тај пелц-крагн био тако пун испљувака, као да је
снијег, прљав, по њему пао. А низ лице, наочале и све,
циједила се пљувачка. И ови су пљували овдје.
Ж игић није мог’о ходати. Био је у партизанској уни-
форми. Та је униформа, заправо, направљена од шињела,
зелени’; ја не знам виш е јесу ли то били канадски или
новозеландски; зелени шињели. И м’о је, мислим, ону блу-
зу по партизанском кроју, рајтхозе и чизме. Али он није
мог’о ходат’ него су га двојица кажњеника носила овако:
руке, знаш, на раменима, њиховима, и ноге му се вуку по
земљи. Знаш?
А Б рки ћ је био тако упљ уван да се то циједило с
наочала, с лица. Н а ономе крагну, пелцу, пљ увачка се
фатала, а с коже се циједила доље.
Е, то ти је био њихов дочек.
Али Бркић је дош’о у павиљон, а Ж игића... Ж игић је
непрекидно био под паском.
- Да ли се сећаш како је било са Ж игићем даље?
Ж игић је дош ’о у павиљон Свете Чопорде; не знам
који је број био тај павиљон. Ж игић није смио ни с ким
разговарат’ а није ишао на рад ван него [пред павиљоном
у логору] руком туц ’о камен о камен. А чув’о га је неки
Латиновић. Он је непрекидно био поред њега да не би
могао ни с ким ни ријеч проговорит’. Н а оном зиду горе,
знаш, туц ’о је к’о луђак камен о камен.
Водили су га исљедницима - не знам ко га је саслу-
шавао - али никада му послије тог рапорта ниш та није
било олакшано, него Је, напротив, поош травана над њим
пажња.
Али се ипак могло с њим доћ’ у везу. И он је прич’о
како је био позван у Београд, ваљда за савезног министра
индустрије. Али да је постао сумњив због тога што је то
одбио, а да није рек’о, мислим [разлоге]... Не знам разлоге.
Д руго, да је у Б еограду одрж ан н екакав пленум .

Ја не знам да ли је тај пленум реги стри ран . В јеројат-
но није. И ли бар није оно што се догађало на том пле-
нуму, је л ’. Да су Руси н удили н е к а к ’о п ом и рењ е - а
зн ам из другог и зв о р а да је то точ н о - и да је ТЈилас
побједоносно р е к ’о, и још н ап рави о онај непристојан
гест: „Ево им! Сад признају да су криви!“ Да је то било...
Ја не могу можда точно све репродуцират’, јер то су лети-
мично ухваћени, под овом паском, разговори; он је мени
донекле вјеров’о због овога Ернеста Гргића, ш панца15...
Доље је био и Антоније Антонијевић, инжињер. То је
Рус емигрант, наш, ту. Али он је и некакав херој, тамо, или
како се то звало - херој социјалистичког рада, или шта...
Старији је човјек. Звали смо га Синг Ман Ри зато што је
био стар. Био је страствен пушач, чак је крао цигарете,
знаш. Иначе, симпатичан чичица. Рецимо, тамо су га дали
да гули крумпир, а он за пола сата заспао...
Али оно што он није смио да прича и због чега је
дош’о доље - било је то што су четрдесет осме, кад је била
Подунавска конференција [у Београду], Руси покушали
преко њега да успоставе контакт са нашим Цека16. И то би
одговарало овоме што је говорио Ж игић - да је одржан
пленум и да су Руси нудили некакво помирење, ал’ да је
ТЈилас реагир’о тако...
15 Тј. добровољца у шпанском грађанском рату 1936-1939.

16 После београдске Подунавске конференције у парку у Аранђе-
ловцу убијен је метком у срце отац голооточанина Бошка Трифуно-
вића, шездесет трогодишњи Михајло Трифуновић, изгледа, само због
тога што се, крупан, леп човек у шумадијској ношњи, допао шефу со-
вјетске делегације Вишинском кад су учесници конференције одведени
у посету Аранђеловцу. Цела Трифуновићева породица била је парти-
заиска и старији Трифуновић у том тренутку, као угледан сељак, био
је председник аранђеловачког среза. Убиство је, наравно, представље-
но као самоубиство. А то што је шеф совјетске делегације био један
од присних сарадника Стаљина Андреј Вишински заиста говори да је
совјетска страна, из неког разлога, томе скупу у Јутославији посветила
велику пажњу и да је преко њега, евентуално, могло доћи и до извесних
мировних покушаја.
- Знаш шта, ја не верујем да је то био пленум. Можда

је то био некакав други састанак. Јер је сада у Београду
изаш ла књига која се зове Пленуми ЦентралноГ комите-
та КПЈ од 1948. до 1952. Године, и ту нема ниш та о томе.
Може бит’ да је био састанак одређених руководила-
ца, на који је био позван Ж игић.
-Д а .
Само, Ж игић је био и у спору са Бакарићем.
- С а В ладимиром Бакарићем . То је. И згледа да су
сва ова тројица ухапшених била у спору са Бакарићем, и
Ћ аница Опачић, и Бркић и Ж игић.
Бакарић је знао да људима у право вријеме зада пра-
ви ударац, знаш.
Ја сам Ћ ан и ц у п и т’о. И Ћ ан и ц а не би мени крио.
Па кажем: „Добро, Ћ анице, шта је то било? У реду, хва-
ла богу, С рбин си, не море ти нико...“ „Ма они су мене
завели“, каже, „знаш, Бркић и Ж игић. Ж игић ти је“, каже,
„ту, на Кордуну... Сељаци су му се ж ал’ли: ’Немамо ж ита
за откуп.’ А он каже: 'Немојте дат’ ако немате’. Још каже
Ћаница: „Није иш ’о у комитет, него иш ’о православним
поповима“. Па ја кажем овоме: „П равославни поп, то је
боље него комитет...“ „Ево, видиш “, каже Ћ аница, „они
су мене довели овамо.“
- Због тога?
Ја сам са Ћ аницом био добар. Он је мени показив’о
и фотографије. Имао је једну кћерку. Била је у Новинар-
ско-дипломатској школи; онда је та школа још постојала
у Београду. И он се бој’о да ће је избацит’17...
Ћ аница у свему томе доиста није био крив. Зато он и
није дош’о с њима, дош’о је прије њих.
- Добро, шта је било даље са Жигићем? Испричај ми.
Ж игић ти је... Има нешто што је вјеројатно, а нешто
је и сигурно. Знаш. То ниси тамо мог’о оцијенит’
-Д а .
17 То се заиста и десило, као што му је и жена Сока имала непри-
лике.
Доље је био један М рдаковић18. Не знам да ли га знаш?

Он је учитељ, однекуд са Косова, чини ми се.
- Из Топлице је.
Је л’ ?
- Из Прокупља, чини ми се.
Ја сам се добро знао и с њим. Он је био шеф купатила.
Онда је већ било организирано купатло. А један мој прија-
тељ Босанац, М итар Ковачевић, један красан човјек, био је
помоћник у купатлу. То је старији човјек, партизан, и тако.
И тај М рдаковић, ја мислим, такође, није био потпу-
но нормалан, већ. Њ ему се на очима вид’ло - им’о је сви-
јетле очи, онако некако зеленкасте, а на тим се очима при-
је позна неуравнотеженост. Он је већ био близу онога...
- Знам да је једном покушао самоубиство.
Ма, да. Ја мислим да није [био уравнотежен]... Е, сад,
је ли верзија точна, то не могу рећ’, и то је оно што кажем
да је вјеројатно: он је, радећи око купат’ла - пош то је
Ж игић радио на оном зиду, то се врти једно с другим -
успио који пут да предложи Ж игићу бијег.
Ж игић ни ф изички није био спреман за бијег, али
кад је видио у как’ој је средини, претпостављ ’о је да је то
провокација. И то је рек’о. А М рдаковић је тада доиста
побјего. И ш таје с њим даљ еби л о,то драги Богзна.
Знаш к а к ’а је п ракса била. Тада се није [иш ло на
рад]... М обилизирају се активисти, не иде се на рад, пре-
меће се читав Голи оток.
На Голи оток се Мрдаковић није вратио. А Ж игић се
онда бацио с тог зида. И пошто је за вријеме рата већ им’о
једну рану, озљеду - био је присиљен да се авионом спус-
ти у кукурузе, па су му сломљена ребра задрла у плућа, и
шта ја знам, а није то послије рата поправљ ’о - сад се то
поново позлиједило.
И Ж игића су пребацили у нову болн’цу, ону која је
била вани. И сад, они су хтјели да га голооточки доктори
оперирају. Тада је био Стојановић...
18 Велимир. Ово име налази се на списку на р. бр. 5. у 1953. годи

ни, али, вероватно грешком, под именом Петар (Велимира).
Воја Стојановић. То је београдски лијечник, ја ми-

слим да је он проф есор ун иверзи тета, нисам сигуран.
Паметан један човјек. Дабоме да није мог’о да прихвати
тај ризик него је хтио да га транспортирају у Ријеку.
- Је ли био кажњеник тај Воја Стојановић?
Па да, кажњеник је био. Па знаш... Војислав. Чини ми
се да му је Војислав право име. Неки добар београдски
лијечник19. Знам, овако, средњега раста.
Али нису дозволили да се Ж игић пребаци у Ријеку.
Е, сад, Ж и ги ћ је горе почео да ш трајкује глађу. Он
је у једној соби те нове болн’це - тамо нису више били
кажњ еници, било је празно - био везан за кревет. Неки
који су успјели п роћ’ поред п розора видјели су га. А за
штрајк се сазнало [од економа болнице]...
Економ болн’це био је Саша Трајковић; тај мора да је
још жив у Београду; ето, Сашу питај. Саша је мени прич’о
да му се од оних јаја што смо звали Т рум анова-јаја, од
млијека, и ш та ја знам - прави течна храна, знаш; и чак
компот од сухи’ шљива, ваљда ради п робаве. И кад се
то спрем’ло, дош ’о би Ћ аница Опачић. Али то није овај
Ћаница Опачић него је то санитетски поручник Удбе.
- Марко Опачић.
Молим?
- Марко О пачић се звао.
Не, мислим да се и он зове Ћаница.
- Не, Марко Опачић.
И он би уз’о тацн с оним спремљеним и гумено цријево,
и тако га хранио насилно. Силом је храњен Ж игић.
Е, сад, пред крај, кад ћемо отић’, из Београда је дошла
некакагрупаисљ едника. С л у ч ајн осам сезатеко ко д бол-
н’це и видио их, излазе из болн’це. Препозн’о сам Балор-
ду, јер сам њега једино знао. Ове нисам знао; а и били су у
цивилу. Склонио сам се и чуо њихов разговор. Онај један
виче: „Он је бандит, и бандит, и нек заврш и к’о бандитГ
19 Богомир се тај лекар звао и био је рођен 1905. Није био профе
сор универзитета.
И прошли су поред мене доље. То сам ухватио из њиховог

разговора.
Тако је и умро Ж игић.
- Види, молим те, да ти кажем. Стално у ствари при-
чамо једне исте приче, које имају различите варијанте.
Да-
- Заправо, сви се налазимо у некаквој легенди, у којој
не можемо увек ни сами да се снађемо.
- Ево, шта је. Нешто од тога има. Рећи ћу ти шта се ту
поклапа с оним што сам ја чуо. Наиме, у то време на Голом
отоку, где је ситуација либералнија, састаје се једна групица
људи, повремено, овако, у проласку, у жици, и један друго-
ме саопштавају некакве новости: тај је пуштен, тај је дошао,
новине су донеле такву вест, не знам шта. У тој групици се
између осталих налази и Ешреф Бадњевић, заједно с тим
Мрдаковићем. Можда то и није тачно, не могу да тврдим.
- Углавном, они се договарају да Ж игићу доставе
некакву цедуљу, неко обавеш тењ е да нису сви људи на
Голом отоку такви какве он око себе може да гледа. Изгле-
да да је Ешреф Бадњевић написао ту цедуљицу, а Мрда-
ковић, као руководилац купатила или, опет, по другој
варијанти, руководилац парионице...
Ма, то је купатило.
- Купатило с парионицом?
Да.
- Мрдаковић, који може да се креће лево, десно и који
може да дође до Жигића, требало је ту цедуљу да му преда.
И једног тренутка, ваљда носећи му одело, чист веш или
не знам шта је то могло бити - или кад је овај ишао да се
окупа - пришао му је и неопажено му предао цедуљу.
- Жигић, онако како је био изгубљен, у неком таквом
стањ у у каквом си био и ти, о коме си ми причао, сма-
трајући да је овај провокатор - то си и сам рекао - предао
је цедуљу једноме од својих стражара. О томе се сазнало.
А М рдаковић, чувши шта је Ж игић учинио, знајући как-
ве је страш не тренутке преж ивео на Голом отоку, јер је
већ једанпут морао да покуша самоубиство - а то је било

сечење стомака, па је био закрпљ ен и преж ивео - сада
оде у празно купатило, тамо легне и пресече себи вене. И
умре. То јест изврш и самоубиство.
Не. Не. Ја ти кажем да није тако било.
- Покушао је да бежи?
Он је побјег’о из жице. И због тога је М итар бојкото-
ван. М итар је мени пријатељ из п арт’зана. И сад ћу ти
казат’ шта сам ја М итру направио.
- Немој, сада се држи овога.
Сад ћу ти казат’. М итар је бојкотован, јер је п о б је го
Мрдаковић. М рдаковић је нест’о. Шта се с њим ван жице
догодило, то нико не зна...
- Онда је убијен.
То ја не могу тврдити, јер то не знанм. А М итар је
бојкотован. Сад ћу да ти кажем шта је било с Митром...
- М рдаковић није изашао жив са Голог отока...
Није изапГо жив.
- Њ егов отац је долазио у Београд и расп и ти в’о се
код њ егових другова преж ивелих голооточана ш та се
десило. А цела породица била је партизанска, и отац и
мајка и, мислим, три сина били су партизани.
- Е, сад, после тога је, изгледа, Ж игић, кад је чуо шта
се десило с М рдаковићем, покушао самоубиство...
Ја, бацио се са зида.
- А ускоро је и умро.
Па није баш тако брзо. Потрајало је то некол’ко мје-
сеци док није умро.
- Е, може бити. Јер легенда каже да је он тако рећи
пресвиснуо кад је сазнао шта се десило.
Он је ш трајк’о горе глађу... Сашу ако видиш, Трајко-
вића, ако ти хтједне казат’... П озови се на мене, он ће ти
казат’. И никакво самоубиство није било, мислим, овог
Мрдаковића. Таман посла! Н апротив.20
20 О овим догађајима писао сам - надам се са више тачности -
приповеци „Парничар, генерал и иследник“ у књизи Јалова јесен, Бео-
град, 2000, стр. 138-181).
ЈЕДИНО СЕ МИТАР ЈАВИО

ОД КУЋЕ
Али рећи ћу ти за М итра. М итар није имао појма

ни о чему, знаш. И М итра су зато бојкотирали. А кад му
је скинут бојкот, управо му је била истекла и казна. И
М итар мене замоли, каже: „Да ми напишеш жалбу? Тамо,
у бајти су моји...“ И шта ја знам. „Умро ми је брат. Био је
мајор, који је помало помаг’о... Сад нема никога.“
Ја кажем: „Митре, хоћу. Ал’, знаш шта. Ја ћу теби на-
писат’ латиницом. А ти фино препиши ћирилицом.“
- А шта, он је био колониста у Војводини?
Није, него је из Рибника21. Ту ‘ђе је био штаб Петог
корпуса, знаш.
- Аха.
М итру треба зафалит’ што пола Крајине није отишло
у четнике; од ових Срба из Крајине.
И тако, ја му кажем да ми точно исприча све како је
било. „Ма“, каже М итар, „мене су узели Есад Ш абанац и
Кресо...“
- Кадрија?
Ја. И каже: „То је било тако, видим, затући ће ме. И,
шта ћу? Они су мене теретили...“
Кад је у фебруару четр’ес’ четврте дошла прва руска
делегација у Босански Петровац, био је ту и некакав пуко-
вник руски Орлов. И тада је направљен банкет. Пошто је
М итар тада био командант подручја, био је и он на том
банкету. И једино што се с тим Русом руков’о, к’о што су
и сви остали. М итар не зна ријечи руски, можда из цркве-
ног оног језика нешто, знаш. А они су њега теретили да
га је заврбов’о тај руски пуковник и да је он том руском
пуковнику давао извјештаје - јер је М итар био и народни
посланик - са те скупштине, да је под некак’им каменом,
негде тамо код Скупштине, остављ’о цедуље. Митар каже:
„Видим, убиће ме и ја признам.“
21
Рибник је у Босанској крајини, на 12 км од Кључа.
И ја њему на основу тога направим жалбу. Тачно све

онако к’о што је рек’о. Опишем и те породичне прилике
његове. И М итар оде с тим на рапорт...
- А шта му је било с породицом? Ниси рекао.
Па, становали у бајти, још, оној... Спаљено је, знаш.
Рибник је сав спаљен. М итар је тек прије неколико година
направио кућу. Има пет година откако је направио кућу.
Напио се тада и ударила га кап.
- Преживео је?
Преживио... Ово ти је најљепше - М итар се врати с
рапорта и каже: „Ја им рек’о!“ Питам га: „Па, М итре, што
си рек’о, бога ти?“
- Да си му ти напис’о?
Да. Овај му је рекао: „Митре, то ниси ти пис’о. Твој
је рукопис, ал’ ниси ти пис’о.“
(Смех.)
„Дао ми је часну ријеч да ћу с првом групом ићи
кући“, вели Митар. Ја кажем: „Добро, М итре, у реду...“
- Које је то доба? Кад је то било, педесет четврте или
раније?
Није, не, то је педес’ трећа. Педес’ трећа.
- Јесен? Када?
Љ ето је. Можда и јесен, не знам.
- Зар је тако рано умро Жигић?
Не, па тада Жигић још није био умро. То се дешава прије.
- А, Ж игић је жив, али дотрајава те последње месеце?
Да. Још ово само да ти кажем за М итра... Рекао сам
му: „М итре, све је у реду, нек идем и под бојкот, ал’ ће
макар тебе пустити.“ Он каже: „Дао ми је часну ријеч. И
дао ми је часну ријеч да неће ни теби бит’ ниш та.“
И сад, ја сам мало, знаш, оно, врд’о... И пак ме је било
страх. Међутим, доиста ми се није ништа десило. И доис-
та је М итар отишао кући. И једини је М итар им’о куражи
да се јави од куће.
Једног дана, д оби јем ја карту, зн аш , на онај „Ер
Хрватска“, или шта ја знам који оно број. Добијем од Мит-
ра карту: „Дошао сам кући. Кад изађеш, дођи к мени...“
ВЕЛИКОСРБИН - ХРВАТ
А сад ћу ти испричати још нешто.
Било је то у децембру педесет прве, некако већ пред
крај године, бож ићни празници... Сједио сам на боксу,
кад смо се в р атл и с посла, с Љ убаном Чолаком. Био сам
с њим добар, јер је он своједобно био командант Загреба-
чког одреда. Иначе, он је из Јасеновца. Усташе су му у б л и
жену и дјецу, а он је успио да побјегне из логора.
Сједимо тако, и Љ убан каже: „Ех, како је сад фино
код куће. Нема пуно посла, само ујутро положиш стоци,
па легнеш на сећију, у кухињи; а имам младу жену, само
гледам како се она врти по кухињи.“ А ја кажем: „Па сад
и ти празници долазе, је л’?“ Каже: „Ја не славим те праз-
нике, него Светог Јована Главосјека двајес’ првог јануара.“
Упамтио сам тај датум. Каже: „Сад ја ост’о к’о главни од
ти’ Чолака. Било нас је пуно, али - изгин’ло. Тада“, каже,
„неко донесе вино, неко ракију, неко прасе, не знам, ово,
оно. И направим о ту, код мене... Наједемо се, напијемо,
проведемо, и ето, отеревенчим о славу, је л ’. “ Ја кажем:
„ЈБубане, кад изађемо на слободу, доћи ћу ти на ту прву
славу.“ Каже: „Дођи. Још да видиш какву имам свастику!
То је “, каже, „удовица некак’ог удбаша, бедевија. К ак’а
моја жена!“ И шта ја знам. На томе се разговор завршио.
Н акон некол’ко дана мене зове исљедник. Био је то
онај исти који ме је своједобно дао млатит’. То је млаћење
трајало од осам до један’ес’ сати и није са знало шта ми
је спријед’ а ш та страга; једино на глави, ако би’ зи н ’о,
вид’ло се ‘ђе су уста. Нисам ни видио нити ишта. Извели
су ме били из болн’це. А м латла су ме тројица муслимана
редара. Један се звао Даут, и сад је лијечник у Сарајеву.
Други је Фикрет, не знам шта је с њим. И трећи - Узеир...
За Даута знам да је лијечник у Сарајеву...
- Они су били болничари у том тренутку?
Нису. Били су редари у Хотелу, знаш.
- Кога је то месеца било?
Ово кад су ме м латли?
-Д а .
То је било прилично рано, не 6и ти знао точно казат’
Можда некол’ко мјесеци прије овог позива. Јер су ме изве-
ли... Још сам био због руке у болн’ци.
- Јуна, јула педесет прве?
Може бити. Јер рука ми је била, оно, још суха.
Кад су се они ум орли, довели су неког Вујића, који је
био бојкотован, да ме он туче. А он је, осјећао сам, само
благо... Па су онда тукли њега да би он тукао мене. Ето,
тако ти је то. Кад бих хтио паст’ у несвијест, пљуснули би
ме водом, а нису дали воде попит’.
- Где су те тукли?
У кабинама, оним, што су биле... Ја не знам, јесу л’ ту
послије направљени заходи, никад нисам... Знаш да је ту
на улазу у исљеднички Хотел на лијевој страни било неко-
лико тих кабина? Као заходске кабине, али није ниш та у
томе било, није било шкољки. Па си прислоњен уза зид.
Не можеш п аст’ у ономе углу, знаш . И, кад ти се, оно,
занесвијести, пљусне те водом. Тргнеш се, дођеш к себи:
држ ’ се... Ал’ сад није важно.
- То су можда биле направљене неке ћелије, а?
Није, није, то је вјеројатно предвиђено за заходе, јер
су врата била мало одигнута. Не знам...
Дакле, исти тај исљ еник ме зове каже: „Ти сад по
вел’косрпској линији харангираш.“
- Како се звао?
Ја мислим Васиљевић. Чуо сам да је послије полудио.
Је л’ то тачно или није, не знам.
Био сам забезекнут. Кажем: „Ја нисам Србин, ја сам
Хрват“ - и мислим да то није довољно - „римокатолик“.
(С м ех.) К ажем му... О н није п ретходн о ни поглед’о у
онај свој, тамо развијени, досје, је л’. Каже: „Ти нагова-
раш Љ убана да слави славу.“ „Нисам га ја наговар’о, он је
то рек’о...“ „Ти си рек’о да ћеш доћ’!“ „Па, јесам рек’о да
ћу доћ’ је л’ да, сад, кад изађем, ако изађем...“ Тако се то
заврпГло.
Друга комична епизода!

Ја сам научио талијански. Ал’ сам радио по књига-
ма и ф ино сам говорио. Тамо је било Талијана. Сви су
били добри људи, мени симпатични. С њима, просто да
их охрабрим, разговар’о сам талијански.
Једног дана су ме из павиљона послали за веш у мага-
цин. А у магацину је био један Талијан Виторио, Напуљац.
И ја њему: „УДопо, сошгпе 51а?...“ Имао је фамилију, па
сам му рекао некол’ко ти’ фраза, питао га... И вратимо се
натраг, донесемо тај веш.
Н аједноч мене зове замјеник собнога, неки Маму-
ла. Тај је својевремено био управник Казненог завода у
Градишки. Уђем ја код њега у собицу, а он ће мени: „Ко
си ти?“ Ја кажем име. Каже: „Ниси ти тај!“ Кажем: „Како
нисам? Ја сам .“ „Ниси! То се неко крије под тим име-
ном!“ „Па“, кажем, „човјече, овдје има стот’не људи који
ме знају, и прије рата, и за вријеме рата, из парт’зана, и
послије рата...“ На једвите јаде сам га успио увјерити да
сам ја - ја.
Дакле, онај коЈи Је са мном носио веш - био Је бри-
цо ту, у павиљону - откуц’о је да сам с овим разговар’о
талијански, је л’. И сад Је оваЈ мислио да сам Талијан и да
се под мојим именом крије неко други...
То је једна епизода која обЈашњава каква је психоза
владала на Голом отоку.
УДБАШКА ПОСЛА!
- Чини ми се, да ти знаш нешто о убиству Блаже Раи-
чевића, за кога се тврди да Је био прва голооточка жртва.
Хоћеш ли да ми кажеш то што знаш?
Да. Он није био прва голооточка ж ртва него прва
ж ртва која је на такав начин завршила. Наиме...
- Извини, молим те, је ли било убијених и пре њега?
Било је убијених и прије њега, али не на овај начин...
- Који су то, знаш ли?

Не знам. Не знам, али знам да их је било. Не могу
рећи имена, јер не знам. Али да их је било, то знам22.
А начин на који је убијен Р аи чеви ћ, то је м ож да
јединствен случај доље. За други неки такав случај не
знам. Он је напросто каменован. Оно, рецимо... у Биб-
лији, оно каменовање... Е, тако је он заврш ио. А смрт-
ни ударац, који је довео до фрактуре лубање, задао му је
Омер Пашић.
Ја сам то провјерио. А непосредни очевидац је ТЈорђо
Сестан, тада председник Талијанске уније. Знаш да је била
у Истри та Талијанска унија?
- Не, не знам. М ислиш, био је председник пре него
што је дотеран на Голи оток?
Прије него што је дош’о на Голи оток. То је исто једна
трагедија, његова...
- Он је видео?
Он је точно видио тај ударац који је довео до фракту-
ре лубање - јер ова) није каменов’о него га баш тук’о, је
л’ - који је довео до фрактуре лубање, што је узрок смрти.
Чак и данас, на гробљу М ирош евцу у Загребу, ‘ђе постоји
попис превезених са Голог отока, стоји точан узрок смрти
- ф рактура лубање.
- Али ти си ми рекао... Има неке две верзије: према
једној верзији, он је убијен одмах, а према другој...
Он није смјеста умро, мислим, тренутно, него је бачен
поред кибле, у она) преградак ‘ђе је стајала кибла. Ту је око
кибле било блато од оне мокраће, и све то... Знаш већ...
- Да, у почетку, у старо) жици су то имали, пошто се
ноћу није смело излазити, неку просторијицу, малу...
22 Према попису мртвих на Голом отоку, као први умрли, или

убијени, логораш на Голом отоку наводи се име Петра (Николе) Андрм-
јашевића, који је преминуо 22. јула 1949, а као други Блажо Раичевић
(умро 24. јула 1949). За Андријашевића Пал ми је написао: „За њега ни-
кад нисам чуо“. Београдска Далматинка Винка Видовић, која није била
голооточанка, тврдила ми је да је Андријашевића убио лажни логораш
и поручник Удбе Боривој Вискић.
Јест.
- Ту је стајала кибла.
И ту је било оно блато, доље, од свега... Тамо је бачен
и тамо је умро. Је ли то трајало... У сваком случају, смрт
није могла бити тренутна. Јер ваљда од те ф рактуре не
наступи тренутна смрт, ваљда је потрајало пола сата, сат...
- И звини, рекао си да си ти то проверавао.
Јесам.
- М ожеш ли да ми даш бар неку назнаку на који си
начин проверавао?
Н епосредн и свједок, али не судионик тога, јесте
ТЈорђо Сестан, данас у Риму...
- Сестан, то си ми рекао. А које си друге људе питао?
Макар ми описно дај, како мислиш да можеш да кажеш -
неки твоји познаници или...
Слушај, знао је његов син Драган најбоље, али је он
данас покојни.
- Да. Да.
Он је знао све то и разговарали смо о томе. Никада
није демантир’о ниш та од тога, нити ублажав’о. Драган,
његов син.
- Кад смо већ споменули Омера Пашића, за њега се
тврди да је био пресвучени удбаш. Је ли то, по твоме оба-
вештењу, по твоме неком сазнању, тачно или није?
О н је радио за Удбу. И он је понова дошао на Голи
оток. Зашто, како, те разлоге не можеш докучит’. Али је
као Удбин човјек поново дош’о на Голи оток. То је сигурно.
- Одакле је он био?
Не знам.
- П ази, ја сам те п итао, дословце, да ли је он био
пресвучени удбаш. Знаш ли то?
Није био кад је други пут дошао...
- Не, не, не, први пут кад је дошао? Кад је убио Раи-
чевића. Је ли био удбаш или није?
Не би’ ти то мог’о сигурно рећи. Само, мораш знати да
је осамдесет, можда и више посто на Голом отоку радило
за Удбу; да су сви били цинкарош и; да је већин а била

то - цинкарош и. И сви који су отиш ли - послије се то
процентуално смањивало - потписали су обавезу. А ако
нису хтјели да сарађују... Рецимо, оно што је мени било
нејасно... Питам: „Зашто си ти други пут дош’о?“ „Нисам
био активан.“ Мени није било јасно шта се иза тога крије.
„Нисам био активан..."
-Д а .
М еђутим, послије ми је постало јасно да није сара-
ђи в’о с Удбом. Јер је сваки од њ и’ добио одређени теле-
фонски број на који је треб’о да се јави, и шифру, је л ’,
да подноси извјештаје. Они који дуже времена нису под-
носили никак’е извјештаје, долазили су доље као двомо-
торци. „Дошао сам због недовољне активности“; „... због
неактивности." И за те „активности“ крила се сарадњ а
с Удбом.
- Да, и ја исто тако мислим да је можда осамдесет
посто голооточана потписало ту обавезу...
Ма, јасно. Јасно... П ослије се смањило. У почетку је
тако било.
- Да, у почетку су сви... И тако даље. Али ја само хоћу
ово да ти кажем: број стварних сарадника с Удбом на сло-
боди био је апсолутно минималан. И он се можда може
рачунати у п ром илим а, чак не ни у процентим а, иако
знам да су поједине људе малтретирали и по пет година.
Сви они који су потписали изјаву за Удбу, разумијеш,
ти су стално у евиденцији. Неке од њих Удба пусти на
миру, док им не затребају. Рецимо, ти радиш у некаквом
подузећу и, ш та ја знам, некакав пос’о за који Удба није
заинтересирана. Сутра ће бити заинтересирана и онда те
активира.
- Не, то није тачно. Ја морам да ти кажем да то није
тачно. Знаш зашто? Зато што су голооточани о томе поче-
ли да причају. И та ствар је пукла.
Да, без обзира на то.
- Не, не. Добро, идемо даље.
Није важно, знаш. Данас није важно, али тако ти је.

Десет година те пусти с миром, али ту је обавеза и кад
долазиш негдје на неки положај, и шта ја знам, за који су
они заинтересирани, онда те неко посјети или те позове
и презентира ти твоју обавезу.
- Не, не. Није то тако. То није тако.
Само ти вјеруј да није...
- Не, не, то нема... Не, то... Разговарао сам с многим
људима, знам како то изгледа... М олим те, само ми ово
кажи. Да ли је Боро Вискић, да ли је Драго Липерт, да ли
је Агбаба, да ли је М илан Ракић, да ли је Таутовић - да
ли су ти људи били не сарадници Удбе него пресвучени
удбовски официри?
Н ису они били... О ф ицир Удбе, од тих, био је само
Драго Липерт. Он је био, мислим, поручник. Само је он
био оф ицир23.
- А Боро Вискић?
То не знам.
- Па, ево, сад је изашло у новинама.
То не знам.
- Па, избило је то ујавност.
” Мој покојни пријатељ Светомир Станковић Француз из Же-
лезника код Београда, тромоторац, који је седам и по година провео у
затвору и на Голом отоку, први пут кажњеник прве групе, други пут
шесте и трећи пут заточен на Светом Гргуру око 1960, негде у лето
1951. био је као бојкотовани гањан од групе војних осуђеника, који су и
мене у строју приликом дочека седме групе посебно опако тукли. Они
су били одевени у тзв. „капедомовске“ униформе (од КПД, капедом,
казнено-поправни дом), сиве, радног кроја, са округлим капама, какве
административци нису носили. Више година касније сусрео је једног
од тих батинаша у једној кафани у Железнику - овај је сада био дирек-
тор неког предузећа или неки нижи функционер - и рекао му: „Па и ти
си био на Голом отоку". Човек се збунио и прословио: „Ма да, то је било
док сам био стажиста“. Ова група је, расподељена по разним павиљони-
ма, 1951. мало остала на Голом отоку и затим послана међу војне осуђе-
нике на Гргур. Света Француз је сматрао да је добрим делом дошла из
двогодишње беотрадске Удбине школе на „усавршавање“. Идентифико-
вани се зове Душан Вуксан и живео је у Београду.
Не знам. Али... Ја се ограђујем, нећу да каж ем оно

што не знам...
- А овај Агбаба?
Агбаба је из Удбине ш коле у Београду. И њ ега су
послали на Голи оток са врло прозирним оправдањ ем -
да је хтио да стави бомбу под воз, с тим да буде министар
кад дођу Руси. Тако да су га људи одма’ прозрели... Јер
ови други нису били оф ицири Удбе него сурадници. А
ту су били на пракси. И послије су послани ван. Јер су и
у вријеме рата р а д л и у Њемачкој. Али не да су рад’ли за
Удбу нег’ су сурађивали са Нијемцима.
- Аха. А Драго Липерт је био официр Удбе?
Он је био поручник Удбе. И он је зато, чим је изаш ’о
ван - Удба му је, то знам...
- Да, да, настави!
Удба му је дала представништво „Николе Тесле“, или
неко друго представниш тво... Знаш да су та представ-
ништва...
- У иностранству?
... Синекуре.
- У иностранству? Где?
Не, овдје, у Загребу. „Никола Тесла“ је... ‘ТЈе је „Нико-
ла Тесла“? У Београду? Има некакво... Дали су му да буде
представник једног таквог подузећа. Ту, у Загребу.
- Аха.
А послије је, био начелник стамбеног уреда у Градској
скупшт’ни. И кад је Тито био у Загребу на ономе - шта је
било, иш ’о је тамо, на Саву...
- После оне велике поплаве?
Јест. Видио сам га чак у Титовој пратњи. Јер се Ли-
перт хвалио да с удаљености од девет метара погађа из
револвера човјека у око...
- Спомињали смо још М илана Ракића и некога Тау-
товића. Шта знаш о њима да ми кажеш?
Знам да су они послије, кад су отишли с Голог отока,
послани вани. И да раде вани. ‘Тје и шта, то не знам. Али
раде негдје вани.
- А ш та је овај Агбаба постао?

То не знам. Не знам. То је била мала...
- Кад си говорио о томе како се на бизаран начин
хвалио Липерт, подсећам се да је он имао један бојкот.
Да.
- И прво је био, чини ми се, батинаш , а онда је био
бојкотован. П ош то ти вероватн о знаш неш то о томе,
хоћеш ли да ми испричаш?
До тога је дошло овако. Једног поподнева нашли смо
се у бараци иза павиљ она Липерт, ја, М илан П етровић
[Варга], Анте Земљар... Вјеројатно је био још неко, али
се не могу сјетити. И Липерт је мени пребацио како нећу
физички да се обрачунавам с непријатељем. А он је у то
вријеме одводио људе у купатило и тамо их тук’о шлау-
фом и, шта ја знам, саслушаво’о за рачун исљедника.
- Ч ини ми се да знаш и име једног човека кога је он
претук’о тим... каишем.
Не знам. Не могу се тачно сјетити. Знаш, не бих хтио
да погријешим. Знам можда и некол’ко имена, али нисам
сигуран24... И ја сам њему рекао: „Ја сам се обрачунавао с
непријатељима физички кад је требало.“ Мислио сам, то
у току рата, и шта ја знам. А он се је, ето, хвалио како сада
он то ради и како ужива повјерење исљедника.
Још раније је п рич’о како кад дође код исљедника
легне на кауч - па, кава, ракија, цигарете, и шта ја знам,
прича с њим као равноправан. О нда су се П етровић и
Земљар договор’ли и пренијели то исљеднику. И тада је
Липерт, за један кратак период, не знам - можда десетак,
петнаест дана - ф орм ално бојкотовован, да би се мало
прикрио тај однос између њега и исљедника.
- Ја сам чуо да је врло тешко прошао у томе бојкоту.
- Ма, как’и! Н и говора! То је било ф орм ално, био,
као, под бојкотом...
- Он није имао никакву функцију у том кажњенич-
ком самоуправљању, да тако кажем?
24 Између осталих, Липерт је тукао и Далматинца Перу Андрејса.
Не, у том нашем самоуправљању (смех) он није имао

никакуфункцију. Радио је поналогу исљедника,рецимо,
саслушав’о те људе, истерив’о, тобож, некакву истину из
њих, признања, и шта ја знам. То је радио. Сви су се при-
бојавали њега, и устручавали, јер су вид’ли у к ак’им је
односима с исљедником. Зато му је и бојкот био такав...
Док би други бојкотирани из чиста мира добив’о и бати-
не, и шта ја знам, код њега тога није било. Јер се свако
устручав’о: сутра ће му вратити. Чим је тај бојкот скинут,
он је наставио по старом.
- Знаш, пошто разговарамо о тим пресвученим удба-
шима, удбашима, како бих рекао, агентима међу затворе-
ницима, да ли можемо да кажемо да су бар неки од њих
били заиста удбаши, а онда су направили некакве дис-
циплинске прекршаје, криминалне прекршаје...
Па било је и тих. Било је и тих случајева. Рекао сам
да су тамо, кад смо били у броду, м ил’ционери питали:
„Кога има од удбаша?“ То су били такви, који су из Удбе
искључени због неког дисциплинског прекрш аја и сла~
ни на рехабилитацију на Голи. Али су још тамо добили
порцију батина; ови оф ’цири, бивши активни, што их је
милиција извод’ла на палубу и тукла.
- И они су се брзо, наравно, рехабилитовали, најсу-
ровијим односом...
О ни су се брзо рехабилитовали. И углавном, мог-
до се оц ијен и ти по томе ко је рано о т ’ш ’о кући. Јер у
Црво вријеме није се уопште [водило рачуна колико је
[ЛО кажњен него су те држали колико су хтели, дуже или
Лраће од изречене казне]...
Рецимо, један случај ћу ти навест’. Кад сам дош ’о у
|болн’цу, запазио сам једног човјека, прво по гласу. Рус.
О сјетио сам по говору. И то пискав, некак’и ж енскаст
|дас. А он је им’о обољење, то је посљедица авитаминозе,
Отечен доњи дио тијела. Слоновске ноге, је л’ мислим да
Тако то зову у мед’цини, или популарно. То је био неки
Шевченко. И нжињер [Игор] Шевченко из Вршца... Знаш
Т») случај?
- Ја сам њега познавао.

Он је дошао с првом групом, био је осуђен на шест
мјесеци логора. А ост’о је скоро до краја. М ислим да је с
претпосљедњом групом от’ш ’о, а да у међувремену није
добио ни продужење [казне] нити ишта.
Њ егов је случај био овај. Ж ена му се забављала с јед-
ним руским оф ’циром, који је, наводно, припадао Каге-
беу. И кад су Руси отш ли, па и овај, знаш, а и Шевченкова
ж ена је о т ’шла с њим, онда су у’апсиди њега. Добио је
шест мјесеци, а остао је три године, можда и више. А, јад-
ник, трудио се на сваком мјесту... Читале би се новине, па,
не знам, отворена циглана негде, па отворено ово... Онда
би он: „Да је Стаљин издајник, најбоље се може видјети по
томе... што је отворена нова циглана, што ради мљекар-
ство“... И тако даље. На све јаде се је трудио да се оправда,
схваћаш ме...
- Он је био добар човек.
Ма, не знам. Долазио је он у Југославију. Он је сад у
Есесеру, негђе у Сибиру, Иркуцку, или тамо негдје. Дирек-
тор је неке творнице. Долазио је у Југославију.
- Уколико је жив. Јер је био старији човек и онда.
Прије је долазио, не знам, десетак, петн’ес’ година.
Знам да је долазио у Југославију.
- Ја мислим да је он био у павиљ ону тринаест или
једанаест...
Не сјећам се...
- И ми смо се чак познавали, мени се чини. Овако,
један човек округле главе.
Ма, да.
- Ћелав. Имао је педесетак година, онда.
Био је избезумљ ен, јер н икакве везе није и м ’о ни
са чим, нити с тим Русима, него његова жена. То је тај,
љубавник, био и с њим је от’шла. А они стрпали њега.
Он ти је - и ово не знам је л’ тачно, али тврдило се...
На Голом отоку су се сви труд’ли да нешто пронађу, и шта
ја знам, тако да је кружила крилатица - од исљедника, је л’
- кад би тр аж и ли кротитеље лавова, нашли би и то, само

да не носе трагач. Ја се сјећам једног старог Ц рногорца
кога су поставили за клозетара. И онда су му се сви руга-
ли: „Па ти... Ц рногорац“, па, не знам, ово, оно, „сад, ето,
клозетар. Зар ти не смрди?“ „Ма“, каже, „смрди, ал’ смрди
мање него трагач.“
{Смех.)
Е, тако ти је било. И за Ш евченка су р ек ли да је
пронаш ’о некакав поједностављени поступак за израду
акумулатора. И да је то присвојио, под својим именом,
неко од исљедника. Сад, је ли то тачно ил’ се само прича-
ло... Јер овај је био инжињер, и то чак, чини ми се, елек-
троинжињер. П ричало се да је он то на Голом отоку уса-
вршио, је л’ а неко од исљедника је то преузео као своје и
прод’о творн’ци акумулатора.
- И ја се сећам, он је заиста био инжењер и у трина-
естици или једанаестици, где сам ја био, као човек који је
имао леп рукопис, технички рукопис, уређивао је зидне
новине. М ислим, преписивао је, тим лепим рукописом,
чланке који су писани за зидне новине.
СТВАРАЊЕ ГОЛООТОЧКОГ ЛОГОРА

- И пак бих хтео да се мало вратимо на један разго-
вор, који ме веома занима, и који смо досад пропустили,
а то је питање стварањ а голооточкога логора. Ч ини ми
се да ти знаш како је то све започело. Знаш према неким
евојим информацијама.
Према мојим сазнањима, до којих сам дошао објек-
тивно, не насједајући причама, иницијативу за оснивање
Голог отока дао је Тито, а да се није конзултирао ни с ким
из тадашњег ужег партијског руководства.
- Које године?
Па, четрдес’ девете. Или поткрај четрдесет осме. То
не могу точно казат’. Али се обратио Крајачићу, с тим да
се нађе мејсто на крајњем западу Хрватске. Крајњи запад

Хрватске су далматински отоци, односно отоци Хрват-
скога приморја. Крајачић се обратио кипару Антуну Ауту-
стинчићу, зато што је Аугустинчић познавао те отоке, јер
је траж ио погодан камен за клесање.
Тако се дош ло до Голог отока, који је био пуст. А
претпостављало се да има доста мрамора, јер су покусне
бушотине показале да га има. Али се послије показало да
је то безвриједно и у малим количинама.
Тако је изабран Голи оток. Да ли је свјесно биран и
због климатских услова, који су тамо тежи него на оста-
лим јадранским отоцима, због директног удара буре са
Сењских врата, је л’, да ли је вођено рачуна о тим климат-
ским условима или не, то не могу да рекнем.
О нда је ангаж и ран инж ињ ер П ајалић да нап рави
план за изградњу логора. Он је претпостављ’о да је ријеч
о логору за обичне кажњенике, није знао да је за поли-
тичке кажњенике, и дао је прве нацрте за стару жицу, али
предвиђену и за радионице... Јер је Удба намјеравала - а
то је био и разлог слања вел’ког броја кажњеника ту - да
управо по узору на совјетска подузећа има и властито
производно подузеће, чијим приходима може неконтро-
лирано, за своју сврху, да располаже.
П огреш но је за идеју о Голом отоку теретити Кар-
деља, а још погрешније је теретити ТЈиласа. Наиме, ТЈилас
је након четрдесет девете - не знам у које вријеме - био
у Уједињеним нацијама некакав делегат, управо онда кад
се го во рл о о том присилном раду, и тако даље. И ТЈилас
је предлагао да се овај логор укине. Било је незгодно да ту
постоји логор са присилним радом. Али су остали били
против тога - можда је то и педесете било, нисам сигуран,
знаш; могло би се провјерити - с тим разлогом да је још
прерано. И тако је логор остао даље. А једини је кривац
за тај логор, што се тиче оснивања, Тито25.
25 Београдски новинар Боривоје Марјановић рекао ми је 31. ја
нуара 2011. године да је 1948. или 1949, пре отварања логора на Голом
- Ја потпуно прихватам то што ти кажеш, твоју оце-

ну Титове улоге у стварањ у голооточкога логора, јер је
он, разуме се, имао главну реч у свему, па је морао има-
ти и у томе. М еђутим, морам да кажем да знам како су
ти њ егови подрепаш и из П олитбироа, из Ц ентралног
комитета и уопште из партије, из државне власти, чес-
то погађали његове мисли и предлагали ствари за које
су претпостављали да би му се могле допасти. Дакле, по
моме мишљењу, није искључено да је Кардељ предложио
оснивањ е логора, без обзира на то што, евентуално, то
није било његово мишљење. Сем тога, управо у време о
коме си говорио, кад је ТЈилас, ваљда, био, у Уједињеним
нацијама, или чак и касније, Кардељ је - не знам да ли је
тада био министар иностраних послова - из Југославије
слао неке захтеве нашој делегацији да се постави питање
л егал и зац и је к о н ц е н тр а ц и о н и х л огора у п о једи н и м
земљама. Јер, како је тврдио, то је једини начин да се нека
друштва одбране од унутраш њих непријатеља.
То је тачно, али није тачно оно...
- Није тачно да је он предложио?
Да. Није тачно да је Кардељ то предложио. Јер Кардељ
је тек касније, кад се већ почело радит’ на томе, био о томе
обавијештен. Ја тиме нећу да оправдавам Кардеља, а још
мање ТЈиласа. Јер ТЈилас је јако крив за реж им на Голом
отоку, који је био најгори педесет прве године, за вријеме
Ш абанца и Кресе...
- Кадрије.
У то вријеме Тјилас је објавио у „Борби“ један чланак, у
којем је, између осталог, стајало: „Ми немамо других непри-
јатеља осим информбироваца.” И онда су ови сматрали да
имају слободне руке да раде онако како су радили, а што се
завршавало и крвопролићем, смрћу појединих људи.
отоку, Тито позвао на консултације генерала Јову Капичића и упитао
га да ли је, по његовом мишљењу, оправдано смештање опредељених
за Резолуцију ИБ-а у логор. „Како да не, друже Тито“, одговорио је овај,
„потпуио сте у праву! Они су издајници и све их треба конфинирати!"
Ово му је недавно испричао сам генерал.
- Ја само желим да ти кажем нешто што ће те можда

интересовати. Четрдесет девете године је постојао један
мали женски логор у Србији у близини Дунава, у месту
које се зове Рамски Рит. Као што само име каже, цела око-
лина је била подводна, рит, баруштина, и те жене, око три
стотине њих, радиле су на исушивању земљишта. Биле су
изложене најгрознијим могућим условима и шиканама.
Лично познајем једну ж ену која је тада имала, рецимо,
деветнаест, двадесет година и којој је кундаком разбијен
кук. Она је и данас тежак инвалид26. После тога те жене су
пребачене у Забелу код Пожаревца, где су чекале транс-
порт за Голи оток. И једнога дана, како чујем, појавио се
ТЈилас, који је дошао у некакву инспекцију, и одржао им
говор који је међу свим женама остао чувен. Јер је тада
изрекао и овакву реченицу: „Ви ћете, сви до једнога, бити
скувани у казану историје, до костију и без остатка.“
Не знам за то. Али ако хоћеш да разговарамо о жен-
ском логору, кад је већ био...
- Не, ја бих те молио да завршимо сада овај разговор о
оснивању самог Голог отока. Мене занима да ли је ту имао
некакво учешће Јово Капичић Капа и да ли је, како сам ја
чуо, на неки начин учествовао један грађевински инжењер
из Загреба по имену Јосип Сујић. Да ли си чуо за то име?
Јово Капичић је долазио на Голи оток често. Он је био
као неки инспектор централне Удбе и често је долазио на
Голи оток. А за тога Сујића не знам. Мени је име донекло
познато, али не могу ниш та одређено о томе рећи.
ЖЕНСКИ ЛОГОР
- Почео си нешто о женском логору. Изволи.
М ислим , кад се говори о Голом отоку, у ствари је ри-
јеч о три логора на Голом отоку...
26 Тоје била Мирјана Штрбац, која је умрла 1987. године као еми
гранткиња у Паризу.
-Д а .
... О великом логору, у којем су били ови администра-
тивно кажњени, онда изолатору, такозваном радилиш ту
сто један, ‘ђе су интернирани они за које се сматрало да
су погибељни, да би могли лоше утјецати на остале - то су
били све стари комунисти, и било је међу њима и народ-
них хероја и шпанских бораца - и о женском логору, који
је неко вријеме био у оној мањој ж ици27, а послије је пре-
бачен на Свети Гргур.
За тај женски логор ношена је вода за пиће у минама.
Ми смо је доносили на врх оног брда, а доље се спуштала
жица. О нда би м ил’ционер звизнуо. М и смо се морали
вратити натраг, који смо нос’ли. Жене би дошле одоздо и
ту воду ваљда преточиле; можда им је било тешко носит’
онако; и сносиле доље.
Но нису биле дуго времена на Голом него су пребаче-
не на Гргур... Видио сам да је у штампи потезано питање
жене Симе Марковића.
- Бране Марковић.
Да. Једну епизоду о томе, карактеристичну уопће за
опхођење са женама, могу да дам.
- Изволи, изволи... Настави:
На Голом отоку је командант њиховог логора - или
не знам како су је звали, управница - била у прво врије-
ме Бетика Романо. То је једна сарајевска Ж идовка, која је
била удата за Слободана Стојнића. И четрдесет и девете,
мислим - не могу тачно да оцијеним - Војо Љ ујић, који
је у Босни био помоћник министра унутрашњих послова
за Удбу, дао је у „Борби“ велику изјаву, покајничку, и у тој
27 Женски логор се око годину дана (1951-1952) налазио у јед
ној драги на југоистоку острва, отприлике преко пута Велике драге, а
од великог логора, „нове ж ице“, био одвојен великим каменим брдом.
Мала жица, пак, по логорашкој терминологији, створена је ради каран-
тинирања нових кажњеника за заштиту од вашију, из хигијенских раз-
лога, и отворена је, вероватно, тек од јесени 1951, када је дошла девета
група. Налазила се у издвојеним баракама прилепљеним уз стару бол-
ницу нове или велике жице.
изјави је њу назвао обичном курвом, а за шефа партијске

школе у Сарајеву рекао је да је из кукавичлука починио
самоубиство. Али овај је, заправо, утекао у М ађарску и
кратко вријеме послије тога већ се јавио преко мађарског
радија. Он се зове М илутин Велимир...
Та Бетика Романо је звјерски поступала са кажње-
ницама...
- Да ли сам те добро разумео? Она је била командан-
тица Центра? Кажњеница је била?
Да, да, да. А послије ње је била Сека Стојаковић. Ту
Секу Стојаковић познав’о сам из партизана. Србијанка је
била. Плавокоса, имала је кратку, онако, мушку фризуру,
мени је била врло [симпатична]... Не знам јој презиме дје-
војачко. Удата је Стојаковић. За министра у Беха. Мени је
била јако симпатична. Не мислим под тим ниш та лоше...
-Д а .
Фина је била, радила је по женској линији. И кад сам
с њом био, рецимо, слушао сам те њене разговоре. Гово-
рила је фино. Али сам осјећао да је Србијанка. Нисам је
питао, осјећао сам по говору, знаш, да је Србијанка.
Једноч кад смо се враћали однекуд, заједно у колима,
разговрали смо... Каже она мени: „Шта ти мислиш да сам
ја?“ „Па“, кажем, „некак’а си студенткиња, ваљда, ш та ја
знам.“ Каже она: „Дај ми руку“. Ја јој дам руку. Просто сам
потег’о назад, колико ми је било неутодно, како јој је рука
храпава и након три год’не рата. Каже: „Ја сам конопљар-
ска радница из Лесковца.“
Рецимо, одскакала је интелигенцијом , рјечником,
свим... да никада не би’ посмислио да је конопљарска рад-
ница. И никад нисам могао претпоставити да би она могла
бити онаква као Бетика Романо. А жене су тукли по доњем
дијелу трбуха, навлачили за косу, тјерали или да стоје под
сијалицом и гледају у свјетло... Оне упорне су затварали у
некакву пећину, која је била близу мора и пуна влаге, тако
да су им страдали јајници, од те влаге. Лаички претпоста-
вљам да је то могуће. Бар тако жене причају...
- И звини ш то те прекидам. М ени је ова ж ена која

је тако пострадала - сломљен јој је кук и остала је тежак
инвалид - причала да су им удбаш ице у Рамском Риту
скакале у чизмама на доњи стомак и викале...
Може бит’ ...
- И при том су узви ки вале: „Да н икад не родиш ,
одвратна информбировко!“ И тако даље. А наводно је ту
главну реч водила извесна Хилда Седеј, удбашица, управ-
ница логора, која носи надимак Крвава Хилда.
Само да ти кажем ово за жену Симе Марковића. Она
је била постарија у оном друштву и држала се резервира-
но, можда и надмено, знаш, према осталима. Али је била
неукротива.
И сад, жене су имале латрину, к ’о и ми горе. А такође
није било папира него су се брисале шљунком. Тај се шљу-
нак 6ац’о унутра. И, дабоме, зачепила се канализација. То
је било дубоко зачепљено, знаш.
О нда су н атерали ж ену Симе М аркови ћа и једну
Црногорку новинарку - Новку Вукановић; упамтио сам
презиме, јер знам Радована Вукановића - да оне то чисте.
До паса су морале загазит’ у тај измет, је ли. То је било...
мож еш зам и сл и т’ како је изгледало. Н екол’ко дана су
морале голим рукама да ваде оно камење да би отчепиле.
И задах, смрад је био толики да се свуд ширио. Док нису
завршиле, нису им дали ни да се окупају у мору и морале
су тамо, у тој њиховој бараци, у крајњи кут... Ал’ опет је
читава барака смрдила.
На концу су ипак то очистиле. Онда су им дозволили
да се окупају, ваљда су добиле и чисто рубље...
Поступак са женама по драстичности нимало се није
разликов’о од поступка са мушкарцима. Рад’ле су то саме
жене. Јер ја сам им’о прил’ку [понешто да видим]...
Кад је расформиран женски логор, донесени су [неки
сандуци]... Сандук је био пун допуна за истрагу писаних
на оном папиру од врећа за цемент. Ал’ писано је оловком,
па се то већ прилично истрло. А тешко и читам исписани
рукопис ћи ри л ’цом, разумијеш ... Ту је било море мате-

ријала који је доказив’о какав је био поступак у том жен-
ском логору.
- А како си ти доспео до тога да то читаш?
Зато што је Салопек био собни. А то је донесено тамо,
и ја с а м се заи н тереси ро кад сам видио ш та је. Салопек
ме је пустио, није ми бранио. То је некол’ко дана стајало
тамо, онда је однесено, вјеројатно, у Центар или ван жице,
и уништено. Тако знам за те случајеве. Оно, рецимо, што
је женама најтеже падало било је кад их построје, па онда
та, не управница логора, него...
- Командантица.
Па командантица каже: „Ето, каква си! Видиш, сиједа
си, коса ти опала, зуби ти испали! Дојке ти се сасушиле!
Како изгледаш! Нико те неће хтјети...“ То је жене напрос-
то тјерало у очај. Можда и више него физичко малтрети-
рање. „Как’а си ругобаГ Не знам, ово, оно...
- Ш та мислиш , колико је ж ена било у женском ло-
гору?
Не могу то рећи. Н икакав број...
- Ти си, чини ми се, видео Брану М арковић после-
дњих дана на Гргуру? Јер она је, како се тврди, била међу
последњима...
О на је остала међу последњима. Шест ж ена је оста-
ло... Међу њима је била и она. Шест ж ена је остало кад
су ови остали распуштени. То знам од ових наших којих
су били на Гргуру, послије тога. Касније је отишла и она.
И онда се, послије, објесила на том православном гро-
бљу. Тамо.
- У Београду. О на је била остављ ена без икаквих
средстава, м ислим да није им ала ни п ен зи ју ни стан,
живела је, не знам, десетак година код једне дугарице, код
друге другарице, а онда је једнога дана отишла на гробље
и обесила се.
То је једна трагедија... мало је људи још остало. Али
оно што је карактеристично за све људе и ж ене који су
прошли Голи оток, по мојем мишљењу, јесте то што нитко

није изанГо било психички било физички неповријеђен.
Лакше су биле ф изичке повреде од оних духовних
и душевних. Па чак и они који су се обавезали да раде
за Удбу осјећали су то своје понижењ е, у том раду; ма
колико били драстични притисци на њих, ма колико сами
били сервилни, осјећали су то понижење у себи. М ноги
су прешли у пијанство, дрогу, у све могуће пороке, који су
се лијепили баш за ту духовну повријеђеност, разумијеш.
Ја сам те људе разумио, иако сам њихов рад и поступак
осуђив’о. Али сам разумио шта га тјера у пијанство, шта
га тјера у дрогу. Данас је већ остао мали број њих.
- Да, многи од тих људи су врло брзо и умрли. А било
је, наравно, знаш и сам, доста људи који су се и лечили на
разноразним психијатријским клиникама. Или се нису
лечили, али су, заиста, били полудели.
ТРАГИЧНЕ СУДБИНЕ ЉУДИ У ЛОГОРУ

СТО ЈЕДАН
- Малочас си споменуо радилиште сто један, изола-
тор звани сто један. Шта знаш о томе?
Р ад и ли ш те сто један било је и зо л ато р , као ш то
сам м алоприје рекао, за оне угледније у ком ун и сти ч-
ком покрету, који су били неки ф ункционери и за које
се сматрало да би могли негативно дјеловати на обичне
кажњ енике у великој ж ици. Међу њима је такође много
трагичних судбина.
- Само ми, молим те, кажи: тамо су услови били још
страш нији него код нас?
Још су били страшнији услови.
- Колико је отприлике људи било тамо?
Не, то не могу... Не знам.
- Стотинак.
Не знам.
- С тотинак28.
Не знам. То је по прилици био број... Јер с њима није
било контакта. Мог’о си оцијенит’ само према раду. Коли-
ко их је изашло на рад, и тако.
Гимназијски професор био ми је Петар Комненић. То
је Црногорац, био је добровољац, не знам точно, или у бал-
канском или послије у свјетском рату, али завршио је као
француски ђак и предавао је хисторију и географију. Не
знам да ли је био члан партије, али је био истакнут љеви-
чар... Ја сам са својим катехетом имао сукобе због њега.
У р ату је био, кад је Б и хаћ о сло б о ђ ен п р ви пут,
ч етр ’ес’ друге, ком андант бихаћког подручја. И све је
био на некаквим ф ункцијама, у том ужем руководству.
И, на концу, кад се је изјаснио за Резолуцију, доспио је у
изолатор.
Ту је био неукротив. Али људски ум нема граница у
измишљању начина понижења и уништења. На рад’лишту
сто један, такође је била једна покусна рупа, која је копа-
на да би се утврдило има ли мрамора, тражен је мрамор
или камен - једна рупа дубока пет, шест метара. И онда
су га бацили у ту рупу, односно спустили; нису хтјели
да га убију, него су га спустили у њу. И он је три мјесеца
провео у тој рупи. Храна и вода су му спуштане. Из рупе
није ни излазио...
- Као некоме ремети, некад, а?
Да. И, кажу, изаш ’о је напоље к’о у оној Љ ермонто-
вљевој причи „Бели“. Колац неки су му спустили, уз који
се успузао, и изашао је ван.
А тим горе је то било што је он био туберкулозан.
Како је та црногорска омладина, која се спуштала у гра-
дове, лако хватала туберкулозу, он је био и трајно тубер-
кулозан. И и п акје с в е т о и зд р ж о и изашао је на слободу.
И тек је послије, на слободи, умро.
28 По списку у кшизи Драгољуба Јовановића Музеј живих људи
сто тридесет.
Био је тамо још један карактеристичан случај - Мар-

ко Филипчов. Ја не знам одакле је он, чије је то презиме.
- Македонско? Или бугарско?
Не знам, не могу рећи 29. Али једног мог пријатеља,
који је био тако ђе горе, зад у ж л и су да р а зго в ар а са
Филипчовом кад је био бојкотиран.
Ф илипчов је прије тога, при изнош ењ у такозваног
непријатељског рада, био премлаћен толико да му се није
разликовала предња страна главе од задње. Али је ост’о
упоран. И тога мог пријатеља задужили су да разговара
с њим. Иначе, са бојкотованима је било забрањ ено раз-
говрат’ али овај је био упућен и овлаштен за то.
Кад је дош’о к њему и покуш ’о да разговара, Филип-
чов му каже: „Ја знам да су тебе послали. Али реци им
да је отац М арка Ф илипчова пао четрдесет прве бранећи
Москву. А син неће да буде гори од оца.“
Овај мој пријатељ је био Црногорац - поштен Црно-
горац - и м пресионирале су га те ријечи. Каже: „Види,
мајку му, ја сам мислио да смо ми Ц рногорци најбољи
народ... Па - наше чојство! А види овога...“
- Да ли се то деш авало на сто један или у великој
жици?
На сто један.
- Хтео си нешто да ми причаш још о неким људима.
О једноме човеку који се звао Томић, па онда о Влахо-
вићу, о Славку Сударевићу, о М илану Ракићу, о М илошу
Шкорићу...
29 Реч је у ствари о Милојку Филипчеву, Србину из Меленаца
Војводини, првом партизанском борцу и ратном команданту опера-
тивне зоне за јужни Банат. Његов отац Роман Филипчев, учесник ок-
тобарске револуције и шпанског грађанског рата, погинуо је у зиму
1941. године у саставу батаљона старих бољшевика при последњој
одбрани Москве. Милојко Фића Филипчев је јуна 1948. године био
главни диспечер Министарства тешке индустрије владе Југославије
одговоран за Албанију. У својој партијској организацији изјаснио се
за Резолуцију Информбироа већ крајем јуна или почетком јула 1948.
и одмах је био ухапшен. Октобра те године изведен је пред Окружни
Да. То ћу ти испричати, о М илош у Ш корићу. То је

интересантан човјек. Наш Босанац, из Бијељине.
Био је ком ита у балканском рату и у П рвом свет-
ском рату. Сад, помало разбојничка нарав - ал’ не желим
суд у Београду, с оптужбом „за контрареволуционарну пропаганду",

и било му је суђено на јавном процесу од неколико дана, који је имао
неке особине намештених јавних суђења и био први те врсте у Бео-
граду. Судска дворана је била пуна народа из Меленаца, Зрењанина и
Београда, који је довикивао суду: „Срамота! Судите револуцинаруГ
Публика се одупрла председнику судског већа и милицији кад су хте-
ли да испразне судницу, остајући до краја на расправи. У новембру је,
као „организаторка“ доласка ових људи на суђење, ухапшена и Фили-
пчевљева жена Смиља, а ускоро потом и њена сестра с мужем, и сви
су били отерани на Голи оток. Главни сведок оптужбе на суђењу био
је тадашњи члан Агитпропа Окружног комитета партије у Зрења-
нину и каснији високи функционер Србије и Југославије Милен-
ко Бојанић, за кога је оптужени изјавио да никад нису разговарали.
Осуђен на три године робије, Милојко Филипчев је казну издр-
жавао у робијашници у Сремској Митровици. Последњег дана казне
у казнионицу су дошли официри Удбе и још неослобођеног робијаша
„ухапсили“ и спровели право у логор сто један на Голом отоку. Пре-
ма књизи Драгољуба Јовановића Музеј живих људи, I, на сто један
приспео је касније „од 22. јула 1951“.
Ужасно мучен и терорисан, у логору сто један Филипчев је остао
до јесени 1953, када је овај специјални логор распуштен, а по пуштању
са Голог отока, кад је после бекства Владе Дапчевића у Албанију, логор
обновљен, 1958. године је наново ухапшен и заточен на острву Светом
Гргуру, где је изнова остао две године. Затим, у следеће две деценије,
приликом посета страних државника, на краће време, био је опет хап-
шен, и то више пута.
Од шездесетих година Филипчев је, нарочито за Земун, постао
легендарни „дивљи човек који живи на дрвету“. Због неких неспоразу-
ма, изгледа, повезаних са логором, напустио је жену и ћерку и почео да
живи у наткривеном чамцу на Великом ратном острву на Дунаву преко
пута Земуна. Следећих скоро четврт века провео је бежећи од људи, у
друштву са водом, биљкама, жвотињама и, повремено, с алкохолом.
Од средине 1987. године, притиснут боловима и старошћу, нала-
зио се у једном београдском дому за старе и изнемогле. Ту је крајем оса-
мдесетих или почетком деведесетих и умро.
Ове податхе дао ми је наш заједнички пријатељ покојни Синиша
Јанкулов, двомоторац.
н и ш та лош е да каж ем . П ослије П рвог свјетског рата

поставили су га за директора Рјечне пловидбе. И онда је,
опет, убио неког човјека, па је оно, мало био, рго/огт а,
осуђен. Али он четрдесет и прве није отиш ’о у четнике,
а тамо су били, на М ајевици, четници, него у партизане,
иако је већ био стар човјек.
Био је тежак, дебео. Доспио је с трећом групом на
Голи оток. Ж ена му је била лијечница пуковница Удбе;
вјеројатно друга његова жена, то сад не знам.
Ја сам с њим био добар, поготово кад су нас бацили
у двојку. Нас су тамо тјерали трчећим кораком на рад.
А он је био тежак, тром. Ишли смо једним дијелом нове
цесте, коју су рад’ли ови са сто један, гдје су само били
набијени они каменови, овако, знаш... Јер изнад тога је
требало да дође ситан [туцаник]... По томе је било теже
ић’ него по оном камењару, знаш. Поготово ако ти сваки
час спадне она, од гуме, сандала или папуча, шта ли је. И
набодеш се на тај камен. Тако се он вјеш о за мене и ја сам
га једва држ ’о.
М илош ев проблем је био овакав. Каже: „Шта ћу ја
сада и ако ме пусте ван?“ А нису га пуш тали, иако му
је рок био истек’о; није добио ни продужење. „Ж ена ме
неће прихватит’. Ја сам стар, не могу ниш та више радит’,
не могу на улицу, немам пензије...“ Не знам, ово, оно. „Од
мене траже да теретим неке л>уде.“ „А“, кажем, „Милоше,
шта да радиш! Ја ти ту не могу помоћи, ни теби ни... Нити
ти могу савјетовати. Ти си ми драг. И ту застаје све.“
Њ ем у је то додијало и, видио сам, и золи р ао се и
почео је да пише. Па ваљда једно десетак дана...
- То је било такозвано писање допуне?
Да. У оној психози, страху од будућности, он је вје-
ројатно написао све оно што се од њега захтијевало. Али
виш е с њим нисам могао доћи у контакт. О тпрем љ ен
је кући.
А, рецимо, н а купању... П ош то је имао трбух, онај
трбух му је спао - а човјек је остао крупан - па му Је висио
као прегача. Њ ега ниси мог’о разли ковати из даљине,

поготово ја што сам кратковидан - је л’ то мож да как’а
баба, разумијеш. Јер су се и прса - то је изгледало к’о осу-
шене женске дојке - објесила, а оно [спало као] прегача
и видиш саму кожу. И м ор’о је то задигнут’ руком, знаш,
да би се мог’о опрат’. То кад смо били под туш евима, не
у мору.
Ето, то ти је случај М илоша Шкорића.
- Шта се десило са човеком који се звао Козловчар?
Козловчар је радио у загребачком Супу. Био је нека
ситна звјерка. И он је на једном п у ту из Б јеловара за
Загреб, како је у истрази рек’о, разговар’о с неким мили-
ц ион ером у ун и ф орм и , за којега му се послије, кад је
доспио на Голи оток, учинило да би могао бити информ-
би ровац ; по оним кри тери ји м а који су там о важ или.
Али он томе милиционеру није знао име. А исљедник је
инсистир’о на имену.
Такође н атјеран у п осебну психозу, он је свакога
новога који је дош ’о п и т’о: „Знаш ли мож да некаквог
милиционера који би био информбировац?“ Да би мог’о
то исљеднику да пријави... Дабоме, нико то није мог’о да
му каже. А његов одлазак кући исљедник је условио тиме
да пронађе тог м ил’ционера. Н аравно да га није могао
пронаћ’
У тој депресији, једнога дана кад је био на раду - опет
је постојала једна покусна рупа у близини оног игралишта
- објесио се. У тој су рупи биле и љестве за излаж ењ е
ван. Кад је уш ’о у њу, изгубио се са површ ине, више га
нисмо видјели. Негђе је наш ’о комад шпаге и објесио се
на степен’цу љестава30...
Ж ена му је још ту, у Загребу, жива.
30 Овај човек је у списку умрлих на Голом отоку забележен као

по реду године 1952. под именом Иван (Ивана) Козлевчар, уз опаску да
је 22. августа 1952. „извршио самоубиство вјешањем".
ГЕОЛОГ СЕ ОСЕЋА КРИВИМ
- Кад спом ињ еш те покусне рупе, те сонде, ја се

подсећам једнога догађаја од пре неколико година; има
м ож да седам, осам годи н а... Н аим е, био сам, неш то
послом, у М акедонији и онда су нас одвели у Крушево да
обиђемо тај лепи македонски градић и да видимо где се
десила та крушевска република. Тамо сам срео човека из
Загреба, кога сам познавао од раније. То је био професор
универзитета и академик Лука Марић.
Знам Луку Марића. То је фин човјек...
- Јако фин...
О птуж иван је за великосрпство. И он и његов син,
који је био и у затвору због великосрпства. А он није био...
- Лука М арић је, мислим, био почасни председник
српског културног друштва „Просвјета“...
Јест. Њ ега су оптуж ивали за великосрпство, а син
Гојко му је био чак и у затвору због тога... Ал’ не знам,
није био на Голом.
- Не, не, није био на Голом отоку. Међутим, ми смо се
срели у Крушеву, тада, око осамдесете; он је иш ’о с неком
својом групом, с неким проф есорим а, млађим људима,
који су били његови студенти некада, ја сам ишао са књи-
жевницима. И, некако, врло брзо, у разговору, ја сам му
рекао да сам био на Голом отоку. Он је ваљда споменуо
Голи оток, ја кажем: „Ја сам био на Голом отоку...“
- Н а т о м е је о н зграбиозамиш ицу, о д в у к о м е у стра-
ну и рекао ми: „Јао, знате, ја имам страш ну кривицу пре-
ма свима вама! Ја сам спреман, сваког тренутка, да дам
одговор на то питање и да сносим казну, ако је потребно.
Ја морам то вама да испричам!“
- И онда ми је испричао следећу ствар.
- Негде четрдесет осме године добио је неко пис-
мо, ваљда, из м инистарства индустрије Н ародне Репу-
блике Х рватске. Зам оли ли су га да дође. Кад је дошао
у м инистарство, питали су га да ли хоће, као геолог, да
изврш и инспекцију једнога терена и да извиди постоји

ли на том локалитету мермер погодан за индустријску
употребу. Он је пристао. Добио је путни налог. Објаснили
су му да треба да путује у Ријеку. У Ријеци ће га сачекати
један човек, затим ће да га одвезу бродом. Он је сматрао
да је то обичан стручан посао и пристао је.
- Отпутовао је у Ријеку. Тамо га је дочекао неки млађи
човек, који га је само упитао: „Јесте ли ви тај и тај?“ Очи-
гледно је већ знао ко је, знао је вероватно и како изгледа.
Замолио га је да пође с њим у неки бродић. И тим бро-
дићем, тим м оторним чам цем - не знам ш та је било -
довезао га је до Голог отока. Све време је ћутао.
- На Голи оток је Лука М арић ступио сам. Овај човек
је само изаш ао и рекао: „Професоре, молим вас, кажите
ми када, и у колико сати, треба да дођем по вас.“ Овај му
је одговорио; не знам шта је рекао.
- Углавном, Лука М арић је дошао на Голи оток веро-
ватно у наш у Велику драгу, искрцао се са својим прибо-
ром; не знам шта је имао. Тамо га је дочекала само једна
полудивља коза, која се одмах закачила за њега. Три дана
је проборавио у инспекцији Голог отока и та коза га апсо-
лутно ниједнога тренутка није напуштала.
- Углавном, поднео је извештај министарству које га
је траж ило, немајући појма за шта се то од њега тражи.
И осећао се грозно крив према свима нама који смо били
на Голом отоку...
Да. Али н ем ато морално [значење]...
- Он каже: „Ја појма нисам имао. Ја сам то сазнао тек
кроз две, три, четири године кад се одједанпут појавио један
мој изгубљени бивши асистент ошишан до главе. Био је сав
унакажен. Питам га: ’Шта је са вама?’ ’Па’, каже, ’био сам
тамо’ Тде сте били?’ Каже: 'Знате в и ’ Тде? Како знам? Кажи-
те ми, где’ Каже: ’Био сам на Голом отоку’ Ја сам тада био
шокиран. И “, каже, „тај шок траје код мене и дан-дањи.“
- Да би све било комплетно, чак ми је рекао: „Молим
вас, дођите код мене у Загреб, ја ћу вама да дам копију
Голи оток Ј7 1
тога мог извештаја који сам послао м и н и старству М еђу -

тим, био сам заузет својим пословима, нисам се на време
заинтересовао и професор Лука Марић је, нажалост умро.
ВЕЛИКИ СТРАДАЛНИЦИ
Још једна илустрација тога односа на Голом отоку...
На сто један био је и Вјеко Смољан, некада наш посланик
у Пољској, најбољи пријатељ са Нином Рупчићем, такође
познатим политичким радником, ту, у Хрватској. И Вјеко
ми је прич’о послије. Н ико га није горе м алтретир’о него
тај његов пријатељ Н ина Рупчић, који је, голооточким
рјечником речено, ревидирао и њега млатио да убрза ту...
- Рехабилитацију?
Да. Н ини Рупчићу су одмах након што се вратио са
Голога дали мјесто у Лексикографском заводу, гдје је у
ствари примао плаћу, а ниш та није радио, него је и даље
откуцав’о људе.
Карактеистичан је случај и једна од страш них смрти
на Голом отоку - смрт М арка Месића.
М арко М есић је био југославенски оф ицир. Кад је
Југославија пропала, прешао је у домобранство и с оном
домобранском Павелићевом легијом послан је на источни
фронт.
- Је ли то била домобранска или усташка?...
Не, домобранска. Пред крај, за вријеме стаљинград-
ске битке, али кад је њемачка Ш еста армија, Паулусова,
већ била опкољена и у тешком положају, Нијемци су заб-
ранили напуш тање фронта... Командант је у то вријеме
био неки Виктор П ави чи ћ, п уковн и к ваљда, не знам.
Он се, на силу и превару, укрц ’о у неки авион и дошао
са ф ронта до Будимпеште. У Будимпешти су га Нијем-
ци скинули с авиона, ваљда провјерили ш та је урадио и
непосредно послије тога стријељали. А у Ендеха, да би се
то камуфлирало, био је проглашен витезом.
Уместо њега ком анду је п реузео М арко М есић и,

послије слома под Стаљинградом, отиш ’о у руско заро-
бљеништво. И кад су Руси о р ган зи р ал и онај први југо-
славенски одред, који је у почетку носио не петокраке
звијезде него кокарде, он је постављен, опет као бивши
југославенски официр, за команданта тога одреда.
- То је била бригада, ја мислим.
Бри гада. П ослије се звал о бригада, у п о четк у се
звало одред. Углавном су га ч и н ’ли ти заробљ еници, од
Стаљинграда и однекуд прикупљени наши људи, је л’ И
с њима је он дош’о у Југославију.
У Југославији је напредовао до ком анданта диви-
зије...
- У Југословенској армији?
У Југославенској армији... Не знам точно, да ли у Кру-
ш евцу или у Крагујевцу, у једном од тих мјеста је био.
И пош то су [после Резолуције И нф орм бироа] начелно
хапсили све оне који су били у неком контакту с Руси-
ма, одмах су зграбили и њега, иако се он није изјаснио за
Резолуцију. Ухапшен је и послан на Голи оток, у изолатор
стоједан.
Био је потпуно избезумљен, јер та каријера, од југо-
славенског оф’цира, па домобранског, па поновно југосла-
венског, пореметила је сва његова, мислим, с’ваћања. И он
је држак каш’ке наоштрио на камен и заклао се каиГком31.51
51 Нисам био у стању да поверим све податке о биографији гене-
рала Марка Месића. Међутим, у обимном рукопису Јузефа Дијаловског
Музеј живих људи, по моме мишљењу најбољем, у то време, тексту о
Петровој рупи, његовог имена у попису заточеника овог логора нема. На
сличан, пак, начин описује се самоубиство кажњеника Данила Дрезгића
у првој књизи Музеја живих људи Драгољуба Јовановића. Слободан сам
да додам да у подацима мога саговорника Дујмића о логору сто један има
ситнијих грешака, као што их, уосталом, има и у Музеју живих људи.
Музеј живих људи је у рукопису сачуван у Архиву Српске академије
наука, где сам се најпре с њим и упознао, под ауторским псеудонимом Јузеф
Дијаловски. Аутор Драгољуб Јовановић је ово учинио, вероватно, пре свега
из разлога конспирације и заштите од тајне полиције. А пољско име Јузеф
Дијаловски изабраојепо свом некадашњем пољском претку, који језа време
- Хтео си нешто да ми кажеш и о Рудолфу Фумићу?

Рудолф Фумић је био познат гитариста, који је насту-
пао и на загребачком радију. Посумњало се на њега да је
инф орм бировац и под том сумњом је допраћен на Голи
оток у седмој групи. И доспио је у павиљон број два - не у
ону каснију [црну] двојку него у стару двојку - гдје је био
собни старјешина Анђелко Твртковић, који је и данас жив
у Сарајеву. Тај Твртковић и читава фамилија Твртковића
били су неуравнотежени.
Рудолф Ф умић је био и теж ак срчани болесник. И
приликом изнош ењ а такозваног непријатељ ског рада,
Анђелко га је премлатио и човјек је непосредно послије
тога умро*32.
- Шта се десило са Влаховићем?
Влаховић је из Витине на Косову. Радио је на градњи
вел’ке цистерне, на њеном сливу. А био је толико изнер-
виран, шта ја знам, да кад је једноч носио трагач, бацио
се у ту дубину. Не могу данас точно оцијенит’ колико је
оно било дубоко, мислим, осам метара најмање, ако не
више... Бацио се на главу, а у ствари је сломио ногу. И кад
му је та нога мало зарасла, одмах је отпуштен кући. Није
докусурен на Голом отоку.
М орам претходно рећи ово, за већину људи. Да су
неп осредн о по доласку на Голи оток и м али п р и л и ку
да почине сам оубиство, и починили би га, вјеројатно.
Исљедници су то знали, и због тога је био толики надзор
да се није могло, касније, ни у заход о ти ћ ’ без пратње,
поготову не онај који је бојкотиран. И нарочито послије
смрти неког београдског студента Божовића. Тај је био
тих, миран човјек, њежне, онако, грађе. Једноч је на раду
рекао да иде у заход и нест’о. Кад смо се врат’ли у жицу,
I устанка почетком XIX века заостао из руске војске генерала Черњајева у
Ваљеву и ту затим засновао српску породицу Јовановић. Млађи Драгољу-
бов брат био је исто тако познати Живојин Жикица Шпанац.
32 Рудолф (Јулија) Фумић је у списку умрлих на Голом отоку забе
лежен као 52. по реду 1951. године.
при пребројавањ у је установљ ено да један недостаје и

утврђено је да нема њега. Био је у мом павиљону, шести-
ци, гђе је тај собни старјеш ина Марко [Бјекић] страшно
малтретир’о људе.
О ганизирана је претрага Голог отока. Ја мислим да
једно три дана нисмо уопће иш ли на рад, него су само
активисти, као у стрељачком строју, претраживали, скроз,
Голи оток. Нису га нашли. Претпостављало се да је, евен-
туално, утек’о. М еђутим, након неколико дана, у једној
ували, море је избацило његов леш. Он је скочио у море33.
Од тада је било забрањено да бојкотирани иде сам и
у заход. И онај пратилац - увијек би био одређен прати-
лац - био је покрај њега и док је он обављао у заходу шта
је требало.
Међутим, временом се људски организам прилагоди.
Након, можда, десет, петн’ес’ мјесеци, како код кога - то
је индивидуално - човјек се... Не мислим да све прих-
ваћа нити да се мири, али, ипак, одржава се. Напуштају
га мисли о самоубиству. Код некога то траје дуже, код
некога краће...
Е, сад, дошла су двојица браће Томићи. Углавном, из
оног су краја, из Србије... Знам само презиме - Томић.
Двојица браће, који су још били, тако, свјежи и под утис-
ком свега тога. И једног од њих послали су у бараку ‘ђе
је био материјал за рад: лопате, крампови, некакав алат.
Дуго се није враћ’о. Кад су от’шли потражит’, нашли су га
објешеног у тој бараци. Јер у бараци се било згодно обје-
сит’ А он је негђе, ваљда, п рон аш о или је ранје већ им’о
приправан конопчић или шпагу. И објесио се.
- Јеси ли хтео још нешто у вези с тим. Изволи.
Хтио сам о бијеговима...
33 Ако је реч о истом човеку, Драгиша (Милована) Божовић, у спис
ку бр. 2. године 1952, отишао је „4. фебруара“ са Голог отока, а „умро“ „24.
фебруара“ исге године. Можда је реч о томе кад је нестао и када као уто-
пљеник нађен. В. ранију напомену 6, у којој се говори о двојици умрлих са
сличним именима.
- Изволи. Кажи нешто о бекствима. Али, само да те

неш то упитам. Сад си неш то споменуо, рекао си да су
ишли само активисти у претрагу...
Само активисти су ишли.
- Не, ја м ислим да то није тачно. Ја сам два, три,
можда и четири пута учествовао у тим претрагама Голог
отока...
Онда си био повјерљив. Само повјерљиви су ишли...
- Не, не, ни говора! Ја сам ишао, први пут, већ марта,
априла педесет прве године, месец, два по доласку.
Од нас из павиљона ишли су само активисти, они које
је пробр’о овај, собни. Можда је иш ’о и неко ко није, је л’...
- Ја мислим да су чак и бојкотовани ишли.
Ма, какви! Н и говора! Какви! Све су... Он би нас
постројио и поим ен’чно п робр’о ко ће ићи... Не, не, не.
Ово је точно34.
БЈЕГУНЦИ
Ја колико знам, ниједног успешног бијега није било
са Голог отока. Рећи ћу касније за једнога који је једини
доспио на копно. Али су га ипак ухватили, на копну, и
врат’ли.
Карактерстичан је, можда, бијег Уроша Малогајског.
Недавно се је убио у Београду...
- У Суботици. Убио је и љубавницу и себе.
То је био сим патичан човјек, омањи. С иротињ ско
дијете. П рич’о ми је, с мајком је ваљда био, оца није имао.
Он је у Зрењ анину био, у овоме... како се звао - Петров-
град? - за вријеме старе Југославије?
- Да. Да.
34 Не искључујем сваку могућност да је било овако. Међутим
овим претрагама управа је, вероватно, желела и да казни и опомиње
логораше, а не да, остављањем већег њиховог броја у жици, где не би
ништа радили, у ствари их награђује
Тамо су ж ивјели и он се тамо као дијете углавном

б ави о п рикуп љ ањ ем лоп ти на тен иском игралиш ту.
Добив’о је динар за нађену лопту, тако. А кад би понекад
успио коју лопту сакрити, п род’о би је за пет динара...
М ислим, такво му је било дјетињ ство. Послије је био у
партзаним а, и б и о је официр Кноја намађарској гран’ци.
И, опет, под сумњом, под неоснованом сумњом, доспио
је на Голи оток.
И сад, одлучио је да побјегне... Улучио је прили-
ку... Била је смјена, знаш , он и ’ мајстора; радио је већ у
радион’ци. Онда је то било мало теже, знаш , контроли-
рати, једна смјена дошла, друга от’шла, ш та ја знам. И
задрж ’о се ван жице. И чек’о.
Био је повољан вјетар, дувала је бура. Не могу се сад
точно сјетит’... он је хтио на Раб, на онај канал. То је седам
километара... Дув’о је вјетар повољан, и он је са гради-
лишта узео једну повећу даску и с том даском се пустио.
М ало је пливао, а више га је носио вјетар. И, каже,
наједанпут, кад је био већ на пола пута, пром ијенио се
вјетар и напали су га галебови. Каже, кљуцали су га по
глави. И доиста је био искљуцан, по глави и рукама... Јед-
ном руком се је бранио. Са југом су дошли ти галебови
и њега дотерали натраг на Голи. Око дван’ес’ сати, један
сат, наједноч је дош ’о сав крвав у жицу. Вратио се. Сам.
Никуд није мог’о.
Дабоме, издрж ’о је казну. А послије је чак и напре-
дов’о, до водника. Био је мени водник у радионици за
брушење. Пошто ја никад нисам мог’о норму испунит’,
он ми је своје порцијице дав’о. Били смо добри, зато ми
је то прич’о, и о животу.
П осјећив’о ме је, био је и код мене у Загребу, док сам
био у граду. А, ето, сад сам, у посљедње вријеме, чуо да је
убио и ж ену и себе.
- Он је после тога Кноја био, чини ми се, директор
неког трговинског предузећа. А кад се вратио са Голог
отока, нису хтели да му дају никакво запослење и радио
је, можда две деценје или дуже, као трговачки путник.
Не знам то...
- У међувремену му је био пропао брак. Имао је неку
пријатељицу у Суботици. Ту нешто опет није ишло у реду
и једнога дана - што је, опет, доста необично за тога мир-
ног човека, који је увек био насмешен, ниш та није имао,
како 6и човек рекао, виолентно у својој природи - дошао
је код ње у стан с ташном пуном пара, с написаним опро-
штајним писмом, и жељом како да буде сахрањен, и убио
је најпре њу, а затим и себе.
Рећи ћу још један случај, док се сјећам, знаш; овоме
не знам име, знам да је из Вршца; мислим чак да је Румуњ,
поријеклом, да није Србин, али говори наш језик.
Он је био млада група и био је у мом павиљону, зна-
чи, у шестици. И писао је допуну. Није био на раду него
је још, оно, био свјеж. И напис’о је допуну... Али је био
префриган, мислим, лукав, и добро срачунат. С м о то је,
као, ту допуну и рекао милиционеру на излазу из ж ице
да иде то предати исљеднику. И милиционер га је пустио.
А он се негде на отоку сакрио. П рије је уочио јед-
ну сандолину од тих исљедника. С акрио се и кад је пао
мрак, пребацио се на копно. Али је био у оном кажње-
ничком - кратке хлаче, оне папуче од аутомобилске гуме,
је л’, кошуља, само. И, што је најљепше... Како се звао тај:
нормирац? Био је неки Градимир, знаш...
- Барачни евидентичар?
Барачни евидентичар није... Једноставно је, опет,
побрк’о... Овде је фалио један...
- А, не, то је барачни водник...
Не, није то барачни водник, то је, исто, тај који је
само водио евиденцију. Знам, то је био неки Градимир. И
због тога је добио продужење казне. Србијанац неки, не
знам, тамо, одакле... Он је мислио, опет, да је овај с оном
смјеном која је на раду, разумијеш. И тако су прошла три,
четир’ дана да се за његов нестанак уопше није знало.
М еђутим, једног дана - ево њега! Доведе га м или-
ција. Нас, све, построје. „Ево, бјегунца са Голог отока.“
Тамо га је неко препозн’о. Он је, наводно, хтио да украде

некакав веш, знаш; одијело или веш, шта ја знам. Па су га
тако ухватили, и препознали да је с Голог отока, и одма’
га транспортирали натраг.
О н је био блијед, испијен. А м и л и ц и он ер и кажу,
ругају се, је л’: „Ето, он нас тако воли. Је л ’ да да ти нећеш
од нас? Је л’ дођи.“ Он дође, послушно к’о псето. Оно: „Је
л’, ти нећеш од нас? Остаће код нас...“
Ово не могу тврдити да је точно, али су кружиле так-
ве гласине и није искључено. Наиме, на Голи оток били су
бродом дошли и ту се насел’ли штакори. Било је мноштво
штакора, и то вел’ких, крупних. Послије су довели мачке.
Н а своје сам очи видио - мачка хоће да нападне штако-
ра. Ш такор се исправи на задњ е ноге и мачка одустане
од напада. Затим су довели и једног пса штакораша, кују.
Али та куја није хтјела да остане, јер су јој млади били
пријеко, на Лопару, и препливала је натраг... Мноштво ти’
штакора је било. Тамноцрвена, прилично дугачка длака.
У подруму при обали, у некој згради - говор’ло се да их
је ту мноштво.
Наводно су тога, везанога, ставили у широку бетон-
ску цијев и онда ту цијев спустили у тај подрум, ‘ђе је
било штакора. Ш такори нападају у првом реду меке дије-
лове тијела - очи, уста, нос, уши. И то не поднесе нико.
Већ након некол’ко минута, чим се штакори саберу, тра-
жи да га извуку ван, да признаје шта год треба...
Н аводно је тај метод преузет од Албанаца. Неко је,
ваљда, ко је имао везе с А лбанцима, чуо за то, па се то
почело прим јењ иват’ и овдје. И пак, понављам, поново,
не знам да ли је то точно. Али какав је био, закључујући
о његову изгледу, могло се догодити нешто слично.
- Он је завапио да хоће да га извуку и да хоће да при-
ча, и онда су га извукли?
Да. О н је призн’о да је хтио да бјежи за Румунију. Из
Вршца је, то је близу... Лако му, ваљда... Тамо је им’о поз-
нанике и могућност да се пребаци.
Ето, то је једини, тај, бијег са Голог отока - којем је

човјек успио са Голог отока да се пребаци на копно - али
опет без резултата.
- Мислим да си хтео да ми испричаш нешто и о чове-
ку који се звао Славко Сударевић?
Славко Сударевић је - његов је надимак Пекар, јер
је по знимању био пекар - из Славонског Брода. И он је
био, као удбаш, у војној, нашој, мисији у Њемачкој кад је
шеф мисије био Вецо Хољевац35. Након појаве Резолуције,
написана је једна изјава лојалности и одбијања [напада
на Југославију] - не знам како се то назвало. И сви су
потписали ту изјаву, осим Славка Сударевића и Свето-
зара Чопорде. Заправо, и они су потписали, али не исти,
него други дан. То им је било замерено. Кратко вријеме
послије тога били су опозвани, вратили су се у земљу,
демобилисани, односно отпуш тени из Удбе, након тога
ухапшени и послани на Голи оток.
И С ударевић је, исто тако, покуш ао самоубиство.
Скочио је главачке [на стену], тако да му је врат остао
укочен. Али ост’о је жив. И послије тога је пост’о замје-
ник команданта Центра. И сад се оно, ваљда, све што се
у њему накупило изразило у бијесу и истресањ у бијеса
на остале кажњенике. Тако је постао један од најгорих, у
истом рангу са Кресом и са овим...
- Шабанцем?
Шабанцем Есадом.
- Је ли он био у Центру у исто време кад и Кресо и
Шабанац?
Био је прије Кресе, али заједно са Ш абанцем неко
вријеме. Кад је отпуштен са Голог отока, ваљда се поно-
во оженио. И та његова жена ж а л л а се да ноћу одједном
скочи из кревета, налети на зид и гребе по зиду, хоће да
се пење... И м’о је н ек а к у потребу за бијегом, шта ли... И
требало би му некол’ко минута док дође к себи. Мислим
да је то карактеристично за тај страх, који остаје.
35 Већеслав, истакнут хрватски партијски функционер.
И сти је случај, рецим о, са Еш реф ом Бадњ евићем.

Ж ена га је, прва, оставила, а оженио се онда Рибаревом
поћерком Боженом. Она се жалила да Ешреф читаву ноћ
дежура... Аутомобили који пролазе! Чим чује аутомобил,
диже се из кревета, лети на прозор и гледа да се случајно
не зауставља пред његовом кућом...
То су тетраум е којеје Голи отокостављ о .
ЛИКВИДИРАЊА
- Нешто смо спомињали једно предузеће у Љубљани,
где су се догађале некакве смрти.
Посебан однос према Голом отоку имали су Словен-
ци, мислим, у том смислу што је њих било не само про-
центуално него уопће најмање на Голом отоку.
У прво вријеме су поједини од њих, као и осталим
већим градовим а, док није постојао Голи оток, слани
на ф изички рад у нека подузећа, као што су те цуре [у
С рбији], односно жене, слане у Рит. Овде су жене сла-
не на рад у циглану, неко вријеме, или у друга подузећа,
тако, слична, гдје је било физичкога рада; или на некаква
имања, и тако.
- Тамо где је било тешког физичког рада.
Да. Словенци су своје, поготово оне које су сматрали
непоправивима или тврдокорнима, слали у „Литострој“.
У „Литостроју“ је у то вријеме био директор Копинич. И,
сад, ја точно не знам како изгледају те њихове творничке
хале, али кажу да постоје неке галерије. И кад овај ради
доље, онда му, тобож нехотице, падне неко тешко жеље-
зо на главу. Тако је извјестан дио тих инф орм бироваца
ликвидиран у „Литостроју“, што је окарактеризирано као
несретни случај при раду.
У вријеме док сам ја био доље, од Словенаца је био
доктор Цундер - њега су оптуж ивали, опет, за некакву
сурадњу, ваљда, са Н ијем цим а, пош то је био сурадник
на Толдовом Анатомском атласу, био је један болничар

Лео - он је био Ж идов; био је М рзељ - управник каза-
лишта у Марибору; и неки инжињер шумар Јошт. С њима
је био исцрпљен број Словенаца који су били на Голом. И
послије кратког времена и они су повучени. Н аводно су
от’шли у казнионе у Словенији, шта је заправо било, не
знам. Једино је ост’о Цундер, зато што су га ваљда сматра-
ли Нијемцем - доктор, лијечник је био, је л’; можда и из
тог разлога, једино је он ост’о горе. А сви остали Словен-
ци су једног дана покупљени и от’шли су.
- Не, било их је знатно више. Ја знам, исто, нека име-
на. Радован Радоњић, у књизи ИзГубљена оријент ација,
која се највећим делом односи на Голи оток - и садржи
низ глупих, лажних података - каже да је било на Голом
отоку и да је било ухапшено, око хиљаду двеста, хиљаду
триста Словенаца36.
Не, ти нису дошли на Голи.
- Како да не, како да не?
Ма, ни говора! Ни говора!
- Не, не кажем да је толико било на Голом отоку. Ми
сматрамо - неки моји пријатељи и ја - да је С ловенаца
укупно било двеста-три ста на Голом отоку; не хиљаду
двеста, хиљаду триста, али их је било више него што ти
кажеш ... Знам неког Драгу Герланца, па су била браћа
Логар, и тако даље... Има их доста...
П ази, не могу се сјетити када - то м ора да је било
већ поткрај педесет треће - дошла је једна група млађих
људи. И, заправо, ниси мог’о из оног њиховог изношења
непријатељског рада ни оцијен’т’ зашто су дошли. Онај, не
знам, држ’о побожне слике, светачке слике, у стану и, шта
ја знам, такве некакве глупости... Ниси мог’о оцијенит’
36 У ствари, према Радоњићевим подацима: 566 (стр. 77). Митја
Рибичич је једанпут рекао да је Словенаца међу голооточанима било
свега двеста, а да је осамнаест њих побегло у иностранство (Б. Криво-
капић, Дахауски процеси, Просвета, Партизанска књига, Београд, 1986,
стр. 261).
зашто је, заправо, дош’о на Голи оток, разумијеш. То. Али

њих је опет било мало.
- Било их је мало, али не свега неколико, како ти
мислиш...
Било је свега неколико...
- Заврш имо, молим те, овај разговор, који нам није
довољно јасан. Али бих те молио да ми кажеш, кад већ
спом ињ ем о та убиства, чудне несреће на раду у „Ли-
тостроју“, да ли знаш да је још негде било таквих ликви-
дирања.
Не знам. Не могу рећ’ да је на Голом отоку било лик-
видирања.
ОСАКАЋЕЊА
Али је на Голом отоку било самоосакаћења. Не знам

да л’ ти знаш неког Максимовића. Србијанац је или Бео-
грађанин. Тих један, фин младић. Брат м ује био некаква
истакнута личност, у Београду или Србији - ја то увијек
називам она страна, јер не можеш точно деф инирати,
с’ваћаш ме?
-Д а .
Рецимо, као што је Крагић турио ногу под вагонет,
па остао трајно инвалид, тако је овај себи, хотимице, на
раду ћускијом пробио ногу, знаш. И сломио је ту - и остао
је трајно инвалид - ја не знам те кости како се зову. Он је
то смрвио, знаш. И онда је, кратко вријеме послије тога,
отинГо.
Сад, било је и так’их осакаћења која су камуфлирана
несрећом на раду. Рецимо, срушио се камен, па је озлије-
дио некога, или шта ја знам. А људи су се намјерно под-
метали.
- Нешто си ми једанпут говорио да је на Голом отоку
била читава групица народних хероја.
Али кон таката с њ им а није било. По чувењу само
знам за ове који су ту били...
- Колико је било народних хероја?

По чувењу, трин’ест.
- Тринаест. Јеси ли знао нешто, чини ми се, о народ-
ном хероју који се звао Томо Чачић?
Ма, је... точно ти не могу објаснит’ шта се с њим деси-
ло. Не знам сигурно ни то је ли он ш пански борац или
није. М ислим да јест, према оном како се говор’ло.
И он је, наводно, изгубио ногу на Голом отоку, или је
већ донГо без ноге... Ж ивио је у неком селу покрај Осије-
ка. И није хтио после доласка са Голог отока ни с ким да
успоставља везу. Потпунома се изолирао.
А према причању, што такође не знам, не могу твр-
дит’ био је један шпанац који се једноставно правио глу-
хонијем, је л’. И читаво је вријеме тамо провео као глухо-
нијем. И тек кад се укрцао на брод, проговорио је. Тада су
исљеднци установ’ли да није глухонијем. Он је, наводно,
глумио ту глухонијемост, знаш, да је изгубио говор и слух
услед малтретирања. И запрепастили су се, јер тек кад се
укрц’о на брод, он је проговорио.
ТЈИЛАСОВИ ЧЛАНЦИ
На Голоме је био и Бранко Ракић, једна интересантна
ж ивотна каријера, и сматрам да заслужује да га спомене-
мо. Он је био члан оне старе Социјалдемократске, српске,
партије, и од првог дана, од оснивања, члан Комунистич-
ке партије Југославије. Чак су га, на захтјев Моше Пијаде,
одвели са Голог отока, па је годину дана провео у београд-
ском затвору да, с М ошом Пијадом, пише историју тих
првих дана комунистичке партије. Али он није волио ни
Мошу Пијаду нити да прича о тој историји партије.
Ракић је, иначе, био абација по занату. П олаг’о је
некак’е вечерње течајеве и оспособио се за учитеља. Био
је учитељ или у Горњем М илановцу или у неком селу које
се сад зове Ракићево, по његовом сину народном хероју.
Трид’сет четврте године је отпуштен из службе као кому-

нист, али је ост’о међу тим сељацима. О н ми је п рич’о:
„Ја сам им ’о двјеста педесет карабина.“ И то су преузели
његови синови, то вођство. И прич’о ми је да је четр’ес’
прве ТЈилас своју фамилију склонио код њега: ту је двјеста
педесет карабина, оданих сељака Бранку Ракићу.
И то се мјесто по његовом сину народном хероју - а
мислим да му је и други син погинуо - зове Ракићево.
То је била стара, демократска - најпозитивнијим цртама
кад би’ је мог’о описат’ - српска кореника, разумијеш. И
понос људски.
Њ ему се десило такође да је изазван од бригадира на
Голоме отоку, зви зн ’о овога лопатом. И, дабоме, теш ку
је казну претрпио. А кад се вратио из Београда - пош-
то су вид’ли, траж ио га М оша Пијаде да пиш у ту исто-
рију - више га нису тако малтретирали. Био је ослобођен
физичког рада.
М ени се код њега свиђало што је истицао то своје
српство, увијек, разумијеш; не мислим на националистич-
кој, некак’ој, основи, него: „Ја сам Србин и...“ Разумијеш?
Понос некакав. Не могу то оцијенит’ друкчије... Био сам
добар с њим, иако сам Хрват; он је то знао.
И кад је избио онај пленум ТЈиласов [због ТЈиласа],
знаш, почетком...
- Педесет четврте.
Тада је рекао: „То је реакција, то је... Ја сам њега оције-
нио. Н икада му нисам вјеров’о. То је реакција, то из њега
говори реакција.“
И то је мене понукало [да одлажем реферисањ е]...
јер је мене хтио културни референт... То је био Ацо Ста-
нић, некада је био курир Коминтерне, и то је ујак Бранка
Спасића, шпанског борца, који је због Владе Дапчевића
доспио у затвор: сад ћу и то испричат’, јер се не зна... Али
да заврш им прво о Бранку...
Бранко је био висок, сух... Зап раво, ‘оћу да кажем
још ово...
- Колико је имао година?

Па, п реко педесет, отп ри ли ке... П росијед је био,
знаш, али усправан. М ислим, и као, личност и као поја-
ва ми се свидио. Он је прије хапшења - како се звало то
у Србији, задружни савез - био је шеф Задружног саве-
за. А кад је избила Резолуција, отиш ’о је у илегалност,
отиш ’о је у Љ убљану - у Словенију свакако, не знам да
ли баш у Љубљану, већ сам то побркао - и запослио се
као зидар. И тамо су га нашли и ухапсили. И отпремили
на Голи.
Али, рецим о, ш та ми се још нарочито свид’ло код
њега? Кад је требало да иде кући, исљедник му је р ек ’о
- не знам ко му је био исљедник - каже: „Бранко, отиђи
у кројачницу, у ш најдерај, нек ти саш ију одијело". Јер
одијела више није било, нисмо ни она своја имали; наша
одијела су развучена. А Бранко каже: „Нећу ја да ми нико
шије одијело. Ја ћу себи сам саш ит’ хлаче.“ „Како ћеш
сашит’?“ Каже: „Знам. Био сам абаџија. Дајте ми оно старо
југославенско ћебе“. Знаш, оно што је имало по средини
заставу.
И Бранко је, из онога ћебета - изрез’о је ону заставу
- скројио себи хлаче. Каже, абаџија, па зна то радит’, с тим
грубим материјалом. Ал’ то је код њега било прошивено,
све, ту, бијелим концем, к’о неки егализир, знаш, на то је
личило. И у томе је отиш ’о кући.
А тај мој културни референт хтио је мене да задужи,
кад су се почели појављиват’ ТЈиласови чланци, да рефе-
рирам о њима... М ени је и самом било нејасно, а и ово
што ми је Бранко рек’о утјецало је... па сам све одлаг’о.
Кажем: „Док се тога виш е накупи, па ћу ја то онда све
заједно“. И док се је то све... У осталим павиљ оним а су
сви ти чланци прерађивани - како смо ми то говор’ли:
прорађиван, умјесто проучаван, је л ’... П роучавано је, и
сви су то прихваћали, и исљедници и кажњеници.
Међутим, једног дана, ненадано, избије то за тај пле-
нум. А Ацо Станић ми каже: „Јој, фала ти што није уопће
до тога дош ло.“ Разумијеш? А ја нисам имао ни праве

воље, а поготово због овог што ми је Бранко рек’о. „Хва-
ла ти што није до тога дошло.“ И тако.
У разговору ми Ацо С танић исприча да је он ујак
Бранка Спасића. То је шпански борац, који је био прија-
тељ Владе Дапчевића. Он живи у Загребу као пензионер.
И, каже, чим је избила Резолуција, он и Владо Дапчевић
- обадвојица су били пуковници, само не знам... овај је
био у Удби, а не знам да л’ је Владо био у Удби или је био у
војсци - били су код Тита. Све је добро прошло, док није
дошло до тог покушаја бијега...
- Арсе Јовановића?
Арсе Јовановића, Владе Д апчевића и Кађе [Петри-
чевића]. И, каже, након тога бијега, једног дана га назове
нека Словенка, која је била љубавница Владе Дапчевића, и
замоли га да дође к њој. Он је мислио да она има некакве
неприлике. Дође. Позвони.
Врата му отвори Владо Дапчевић. Био се склонио код
те љубавнице. Дабоме, Спасић је био запрепаш тен, је л’.
Онда му Дапчевић каже: „Звао сам те, хтио бих да ми омо-
гућиш пасош да се пребацим у Мађарску.“ Он му одовори:
„Ја ти пасош нећу дат’.“ А Дапчевић га провоцира. Каже:
,,Ал’ ћеш ме откуцат’?“ Каже: „Нећу ти дат’ пасош, ал’ те
нећу ни откуцат’.“
Након извјесног времена Бранка Спасића ухапсе, а да
он ниш та није чуо за Дапчевића, да л’ је с њим шта било.
И двије год’не је провео у београдском затвору не знајућ’
уопће зашто је затворен.
Једног дана је случајно глед’о кроз п розор док су
каж њ еници ш етали и видио Владу Дапчевића. Онда се
сјетио да је Владо Д апчевић откуц ’о њега. Разумијеш?
И онда се јавио исљеднику и рек’о: „Ето, нисам рек’о то,
да је био тај случај са ДапчевићемД И онда су га пустили.
Дош’о је у Загреб и ту је био намјештеник у некак’ој
банци.
БАШ У ПРЕВЕЛИКОЈ КОНТРОЛИ

МОГУЋИ СУ И ПРОПУСТИ
- Кад смо малочас говорили о женском логору, сетио
сам се да си ми једанпут, неш то у вези с кажњ еницама,
спом ињ ао мог првог голооточког иследника О рлића.
Вероватно је то тај човек. Он је мене био позвао кад сам
стигао на Голи оток - не знам, после месец, два - и доче-
као ме оном чувеном голооточком крилатицом: „Ти ћеш
овде о стави ти к о сти “, траж и о од мене да раш чистим
истрагу, и не знам шта још, и ја сам га запамтио по најго-
рем. Молим те, испричај ми шта је то било с њим. Орлић
је, иначе, пре годину, две, умро у Београду.
Не знам о томе ниш та. С ам о знам то име и знам
функцију његову.
- Шта је он био?
Потпуковник је био, и био је на Голом отоку, и ваљда
надлежан за Гргур. И на Гргуру је успоставио везу с једном
затворен’цом. Мислим, љубавну везу. И кад се то откри-
ло, за двајес’ чет’ри сата су га одстран’ли са Голог отока.
Али прича о њему у вези је с причом о једном мом
пријатељу. Н аим е, и м ’о сам једног доброг пријатељ а,
Загрепчанина Дејана37, којем је врло тешко падао физички
рад. И он је на све могуће начине настојао да изврда од
тога рада.
Једнога дана он мене пита: „Знаш ли ти хисторију
Хрватске?“ Кажем: „Знам.“ „Ма“, каже, „требало би, знаш...
Мог’о би’ се извућ’, рек’о ми је Мато Опић, командант Цен-
тра, од физичког рада ако би’ пис’о ту хисторију Хрватске."
А читавом акцијом руководио је Иван Точко, маке-
донски пјесник, који је хтио да то буде тос1о егоко, к’о
што је он говорио.
37 Гојковић се презивао овај Загребачки Србин, који је пре хап-

шења био дипломага. Дао ми је једну фотографију на којој се сликао у
групи југословенских дипломата са Бранком Ћопићем приликом пиш-
чевог гостовања у Тирани.
Кажем ја: „Дејане, можеш, узми. Узми ти то само. Не

мораш и ћ’ на рад, а удесићемо...“ Знам да је било хладно
- значи, почетак педес’ треће, можда крај педес’ друге, не
могу точно оцијенит’. Ја сам тада радио једну и по смјену у
финоклесарској радион’ци. Глачали смо плоч’це, али пош-
то је она вода била натопљена бетоном, од тога натекну
руке. Ја стварно нисам мог’о писат’ него сам њему рек’о:
„Ти прибави жара из кухиње у оној бараци иза ове [у пор-
цијаш ници], а навечер ћу ја доћи. Па ћу ја диктират’, а ти
ћеш писат’.“
И тако смо ми то доиста рад’ли. То не вреди ништа:
плаво море, планине, камен, ж итородна поља и, ш та ја
знам, у том смислу, како би то одговарало овом тос1о егогсо;
Томислав, и хрватски краљеви, и кнезови, и тако то...
Али, углавном, то је прихваћено, и чак је ш тампа-
но. Јер су они пред крај хтјели да приреде једну излож-
бу о културном раду, али, тако, под Дејановим именом.
Изложбу, знаш, како је, ето, тај културни рад [развијен]...
на изложби су биле карикатуре, и то, све, шта се рад’ло.
Кад је то прош ло, Дејан каже: „М ожеш ли ти и за
Босну?“ Кажем: „Како не? Још боље.“
Па исто тако - високе планине, плодне равнице, шуме
и језера, и тако даље. И то су исто штампали. Јер тамо су
сад довели штампарију и неког малог типографа Истра-
нина Марија. Знам да у Београду живи, ако је још жив. И
то је штампано. Зна то и Земљар. И он је био у екипи. Шта
су они рад’ли, ја не знам.
Па каже Дејан: „Знаш шта? Ако буде за Словенију...“
„Може и за Словенију! Шта год ‘оћеш...“
Е, али послије тога, кад је то било заврш ено, више
нису... И сад, Дејан, опет хоће да се извуче од рада... У
Центру су траж ’ли некога ко зна енглески да би исљедни-
ку О рлићу дав’о подуку у енглеском. Дејан се јави, пошто
је био у дипломатској служби у Грчкој и Албанији и знао
нешто енглески. И наручи књиге из Загреба; одма’ су му
дозвол’ли то. Али неколико дана након што су те књиге
стигле и они почели с подуком, имали некол’ко сусрета,

десила се та афера и О рлић је одлетио. Смијењен је, је л’.
Ал’ Дејан је ипак сваки дан [изостајао с рада]... на рад
није и ш ’о и нико није то реги стри р’о... Тако је Дејан до
краја, до свога одласка, симулирајући рад с исљедником,
избегао физички рад.
- И тако је и отишао с Голог отока?
Тако је и отииГо. Н авео сам његов прим јер да бих
рекао како су баш у превеликој контроли могући и овакви
пропусти. Да се то, рец’мо, догоди. Јер је превише контро-
ле и нико не мисли да би неко смио и мог’о нешто так’о
да направи. Али Дејану је био толико одвратан физички
рад да је рискир’о и бојкот и све.
Имам још један примјер за ту контролу, кад не сми-
јеш ни да упиташ исљедника је ли нешто тако или није.
Ријеч је о Б ран ку Бркићу. О н је био двом оторац ,
повратник. Био је крупан и јак момак. Н ије уопће био
члан партије. ДоиГо је због причањ а вицева, или так’их
ствари, и први и други пут. Наводно је, како је он прич’о,
Ђуро П уцар С тари био слуга, раније, код његовог оца.
Однекуд је из Гацка; не сјећам се точно.
И сад, пошто је био двомоторац, дабоме, врло тешко
је пролазио. Бојкот, батине, а у оно вријеме бојкот је још
значио - о тој казни нисмо ни разговарали - рецимо, и
такво понижење да вани бојкотирани пожарчи код кибле.
Па кад неко дође пиш ат’, натјера га да главу нагне у киблу
и овај пиш а преко његове главе. То се дешавало поготово
двомоторцима какав је био Бранко.
И Бранко иском бинира. Једног дана пријави се за
рапорт. По голооточким правилима, собни га је мор’о пус-
тит’ на рапорт кад се јавио. Бранко је отипГо, али уопће
није иш ’о исљеднику него се вратио натраг. „И“? пита га
собни. „Био сам на рапорту. И исљедник је р ек ’о да ми
се скине бојкот.“ (Смех.) И овај, фино, скине му бојкот и
постави га одма’ за барачног водника. Да се опорави.
(Смех.)
Собни није смио ни да провјери, знаш. Али након тога

исљедник га пита: „Како Бранко Бркић?“ „А“, каже, „добро
је Бранко, добар је.“ И Бранко за кратко вријеме оде кући.
(Смех.)
ИЗРАБЉИВАЊЕ ЧОВЈЕКА
- Хтео си да ми нешто испричаш о Лази Соколову?

То је у вези с овим што сам радио... ту, Хрватску и
Босну.
- Историју.
Да. Лаза Соколов је некакав професор универзитета
из Македоније. Био је, исто, у Центру; не знам, ваљда је
им’о н ек аку културну функцију, заједно с овим [Радоји-
цом] Таутовићем Хегелом, знаш.
И једног дана он мене пита би ’ ли ја мог’о, с марк-
систичког становиш та, н ап и сат’ р азви так идеологија.
Кажем: „Ја могу ако ме се ослободи од физичког рада.“ И
кажем: „Али руке...“ Мисио сам Дејана да увучем. Кажем:
„Руке су ми од бетона... не могу да пиш ем.“ „А, не може
то.“ Како сам радио оно? Ја кажем: „Покушаћу.“ И шта ја
знам. Не смијем казат’ нећу, знаш, него покушаћу.
И дабоме да нисам ни покуш ’о. П ревиш е сам био
уморан.
Након извјесног времена он дође. Пита. А ја кажем:
„Па радим нешто...“ А мени то, заправо, не би било теш-
ко направит’, јер сам искомбинир’о, потпуно, оно Буха-
риново, из Бухариновог Хисторијског мат еријализма.
Добро сам познав’о ту материју и једноставно сам могао
то написати. М еђутим, он је почео и н зи сти рат’. И јед-
но послеподне, кад сам дошао с рада, почео се дерат’ на
мене, тако да сам се осјетио изазван. Реко’, грубо, можда
и сувише грубо, данас се и не сјећам точно како, да ћу га
б аци т’ низ онај зид доље. Нек ме пусти до ђавола с том
идеологијом.
Он ме је туж ио собном, али је собни био Салопек,

који ми је то проглед’о кроз прсте.
А и онај примјер доказује колико је било израбљи-
вање човјека. Схваћаш? Бога ти, радиш тамо десет сати
и како још можеш рад’ти нешто овак’о? Мени уопће није
било стало до ауторства. Само да ме за неко вријеме осло-
боди физичког рада и, у реду, ја би’ то направио. Али нема
чак ни ослобођења од физичког рада, него да у свом сло-
бодном времену, по ноћи, откидаш од спавања и радиш то
за овак’е као што су тај наводни професор свеучилишта
у Скопљу и тај филозоф Таутовић, који је придодао свом
имену: Хегел.
- А тај Таутовић, који је данас књижевни критичар у
Београду, био је у Центру?
Он је био у Центру некак’и, опет, културни руково-
дилац. Радојица се зове.
- Хтео си нешто да ми кажеш и о Мати Маркотићу?
Да, и то је један примјер. Он је дош’о заједно с Бран-
ком Бркићем; зато сам и повез’о...
Он је, иначе, био шеф Озне за Херцеговину. А пош-
то је мало Хрвата било, а он је из Љубушког, онда су му
пјевали:
„Ми имамо јабуку у злату,
У зат вору М аркот ића М а т у “
(Смех.)
Он је на Голом отоку заврш ио занат заваривача. И
послије је, кад је био пуштен на слободу, радио као зава-
ривач у Сарајеву.
КОЛИКО ЈЕ КАЖЊЕНИКА
НА ГОЛОМ ОТОКУ
- Ти, чини ми се, имаш, извесне представе о броју
каж њ еника који су били на Голом отоку. Износио си ми
неке бројке, које се мени чине малим, али бих те ипак
молио да ми их кажеш.
Како сам ја мог’о оцијен’ти, како сам сазнав’о о дола-

ску група, најбројније су биле шеста, седма и осма...
- И четврта је исто била огромна, и прва је била огро-
мна...
Која?
- П рва и четврта су исто биле огромне...
Н ису биле. Није прва била тако велика.
- Како није била?
О Голом отоку кад је ријеч, мора се рећи и сљедеће.
Кад је дошла прва група, с њом је била и група загреба-
чких новинара. Тада је управник био Данило Јауковић38,
Црногорац. И тада није било батина ни оног свега, мал-
третирањ а... што је усљедило. Заправо је било, може се
рећи, к ’о норм ална интернација. И они су врло кратко
вријеме провели на Голом отоку; вел’ки дио њих, врло
кратко вријеме, неколико мјесеци. И онда су, након тога,
ишли на акцију, мислим на аутопут Београд-Загреб.
А та група новинара је, на потицај Владе Мађаревића,
написала једну покајничку изјаву, коју су сви потписали. Али
су истовремено потписали и за Удбу. Сви. И пуштени су.
Дакле, Голи оток није био онакав какав је био касније.
- На известан начин, није био. Н а известан начин.
Само док нису дошли Босанци, који су изазвали туче и
убили Блаж у Раичевића. М еђутим, они су дош ли јула
четрдесет девете, септембра је дошла друга група и они
су је већ дочекали батинањем. Само један кратак период,
једно кратко међувреме?...
Па је, то сам ти рек’о, некол’ко мјесеци...
- Не неколико месеци. Не. М ожда десет, петнаест
дана. А већ друга група је дочекана батинама... Молим те,
врати се на оно питање од малочас, а то је број кажњеника
на Голом отоку.
Кажем ти, како сам могао, у оним околностима [то
дапратим ], јарачунам да је једно осам нестхиљ ада - без
38 Први управник је био пуковник Војин Јауковић, коме је Дани-

ло брат.
жена и без офидира - прошло кроз ову нашу жицу, вел’ку

жицу, и стару жицу, док је била... Н ије више, како год
да рачунам по групама. Сад, може бит’ мало више, мало
мање, али реално би било толико, око осамн’ест ‘иљада.
- Мени се чини да је било много више.
Ја, па чини се, али није. Кад ти то сабереш... Десета
група је већ била мала, па оне, посље, групе - један’еста,
д ван ’еста - имале су по петн ’ест, двајес’т људи. Сјећам
се, мален онај строј... И саковић то зове топли зец. То се
није звало топли зец него строј. Пролазит’ кроз строј, је л’,
према руском: кроз шибе. То је била тамо војничка казна.
Мислим, у царској Русији.
- Било је тога и у аустроугарској војсци.
ЗАХВАЉУЈУЋИ БЈЕЛИЋУ ДОШЛО

ЈЕ ДО ПОБОЉШАЊА
Али има нешто што би’ хтио напоменут’ Пошто сам
ја у два маха био дуже врем ена у болн ’ци, а б олн ’ца је
била павиљон број двадесет39, горе, изнад ових павиљона,
39 Нажалост, нисам с мојим пријатељем расправио да ли је оба
пута лежао у 20. болничком павиљону, што 6и могло бити важно за та-
чно утврђивање величине логора.
Наиме, изгледа да је најпре, до децембра 1950. године, тј. до до-
ласка шесте групе, у новој, великој жици било изграђено седамнаест
павиљона, који су, условно правцем југозапад-североисток, били по-
стављени углавном наспрамно. Њихови парни бројеви, притом, ишли
су десном страном, а непарни левом. (У томе је било извесне неправил-
ности, па су, на пример, јединица и тројка биле постављене наспрам
Центра у десном реду доњег дела, петица наспрам двојке, тринаестица
наспрам десетке, итд.) Велики отворени логорски пољски нужник на-
лазио се иза осмице и до њега се долазило пролазом између осмице и
шестице. Један мањи нужник налазио се, мало у десну страну, отпри-
лике, испод 20. павиљона, у којем је у почетку била амбуланта, а испред
њега нека барачица, која је касније срушена. (Није искључено да је то у
ствари била мртвачница, о којој ми је говорио др Николић.) У том тре-
нутку болница је заузимала 18. и 19. павиљон.
слушао сам ту галаму навечер, прије него што су се, оно,

слушале вијести. Јер обавезно су се слушале вијести, ваљ-
да око пола осам, нисам сигуран. Е, прије вијести...
- Вести су пуштане преко разгласне станице.
Да. А прије тога су бојкотирани у сваком павиљону тје-
рани кроз строј пред павиљоном. И то ти је из оне болн’це,
поготово кад би изашао ван, изгледало као да си у афричкој
џунгли и да чујеш оне там-тамове. И урлике. Јер оно се чита-
во вријеме дерало. То је било језиво. Да сам онда имао овај
магнетофон и да сад то репродуцирамо, то би вриједло. Ти
урлици, дрека, повици! Не можеш разабрат’ шта вичу. И то
испред сваког павиљона. Јер сваки је собни старјешина хтио
да се чује његов павиљон - то му се уписивало добро.
Баш се сјећам, кад сам ја износио непријатељски рад,
дош’о је исљедник. Не због мене него је случајно прош ’о
кроз жицу. И: „Што је ту тако тихо?“ Послије тога, дабо-
ме - урлик. А било је тихо зато што су људи слушали оно
што сам говорио, ваљда их је интересирало, знаш.
Око доласка седме групе (фебруар-март 1951) у северном, горњем
делу логора изграђена су још четири наспрамна павиљона. На тај начин,
павиљоне бр. 18 и 19 населили су логораши, а и бр. 22 и 23, који су, сви,
били с леве стране. Болница је, пак, прешла у некадашњу амбуланту, тј.
у двадесетицу, и у новоизграђени павиљон бр. 21, оба на десној страни.
Нажалост, ово представља реконструкцију начињену после много
година и не могу бити сигуран да износим потпуно тачне податке, а по-
готову ознаке нових павиљона. Уколико је мој пријатељ Драго Дујмић,
дакле, лежао у болничком павиљону бр. 20 већ марта 1951, ове доградње
су биле извршене још пре доласка седме групе, уколико је тамо био само
други пут, оне су спроведене касније. (Лично, баш због многобројности
те групе, мислим да је то морало бити припремљено пре њеног доласка.)
Још једанпут напомињем да су павиљони били величине шупљи-
не од 11 са 20 метара и да је у њима, бар током 1951. године, било по
300-350 кажњеника.
После ове доградње, изнад нових павиљона - дакле, опет на севе-
роистоку - наирављена је тзв. мала жица, или карантин за новопридо-
шле. Ова мала жица је имала три павиљона - два с леве и један са десне
стране - и изграђена је, вероватно, пред долазак десете групе почетком
1952. године. Може се претпоставити да ни њене настамбе, исто тако,
никад нису зврјале празне.
- Кад си споменуо болницу, кажи ми јеси ли се ти

задесио у болници у тренутку кад је избила она епидемија
пегавца?
Вјеројатно јесам, али сам тада био без свијести. Мени
Николић каже да сам преболио и пјегавац, међутим, ја то
не знам. Читаво то вријеме био сам без свијести.
- Тада је долазила, како се чуло, нека лекарска коми-
сија из Београда?
Јест. Тај је био, рек’о сам. Јован Бијелић је био, био
је Штернић.
- Максим Штернић?
Не знам му име.
- Је ли то овај психијатар данашњи?
Не знам. Не могу то јамчити. Ја човјека не познајем.
Видио сам га кад је прегледав’о Тодора Павлова и рекли
су да је то Ш тернић. А Јована Бијелића сам познав’о из
партизана.
- Он је из Костајнице?
Из Костајнице је, само не знам да л’ Хрватске ил’ Бо-
санске. Загребачки је ђак. И знам то, у парт’занима, да је
и он сам болов’о од тога што се није мог’о знојит’, па су
му били напорни они љетни маршеви. Некакву је сметњу
имао, није се мог’о знојити и то му је страш но сметало.
Њ ему имамо захвалит’ за оно побољшање након Ранко-
вићевог доласка. И извјештај његов Ранковићу...
- Испричај ми шта знаш о том његовом извештају.
Ја мислим... Нисам ти то рекао?
- Не.
Ријеч је била о сљедећем. Јован је на Голом отоку
видио да ту неш то не ш тима. А можда му је и допрло
понеш то до ушију, знаш . О нда је он п озв’о Н иколића,
којег је знао из партизана, је л’ Позв’о га је навечер тамо, у
ту исљедничку зграду, у Хотел. И пита: „Никола, реци ми
истину.“ Николића је, дабоме, било страх - рећи ћу ти још
један случај, карактеристичан. Знаш: „Све је у реду...“ „Ма
немој, Никола“, ово, оно. „Реци. Часну ријеч ти дајем да то
нећу злоупотријебит’.“ Знаш? И онда је Николић исприч’о

ф актично стање на Голом отоку. О свим тим малтрети-
рањима, и све могуће... И Јован је то све прибиљежио.
Након извјесног времена Раштегорац је добио позив
од Ранковића да дође у Београд. Кад је дош ’о у Београд,
ваљда у Ранковићев кабинет, видио је Јована Бијелића.
Ранковић каже: „Јоване, читај.“ И овај све оно што је при-
биљежио прочитао. И Ранковић пита Раштегорца: „Је л’
то точно?“ Каже: „Све је точно.“ „Како је до тога дошло?“
„Не знам. Али је тако.“ Онда је Ранковић рек’о: „Иди сада
натраг. Н ек се те прилике среде. Ја ћу за петн’ес’ дана“ -
ваљда, толико, не знам - „доћ’ доље.“
И након тога је дошла та комисија у којој сам видио,
како сам ти рекао, Ранковића, Ћећу, овога Воју Тодоро-
вића Лерера. Зашто је Лерер иш ’о доље кад је био у војсци,
и то генерал-пуковник и, кол’ко знам, инспектор пјеша-
дије - не знам. Е, након тога је почело постепено побо-
љшање.
- Али сигурно си и сам слушао о великој епидемији
пегавца и о многобројним смртима у тој епидемији?
То сам врло мало знао, јер сам читаво то вријеме био
без свијести.
- Добро.
Н иш та из тог времена немам у сјећању... Кажем ти,
и кад сам већ дош ао к свијести, још сам халу ц и н и р ’о,
разговаро са покојницима, и шта јазнам . Знаш?Тако да...
мор’о сам се концентрират’ знаш, па, како би’ рек’о, скоро
корак по корак освјежават’ у памћењу... Чак сам, рецимо,
успио у памћењу обновит’ телефонске бројеве познани-
ка. Али зато никад нисам успио свој телефонски број [да
обновим]... Никад нисам успио.
- Можда су ти те халуцинације и долазиле од пегав-
ца. Зна се да тифусари пате од халуцинација.
Не знам. Ја чак нисам знао... Јер то ми је Н иколић
послије рекао. „Па“ каже, „и ти си преболио пјегавац.“
Кажем: „Ја уопће нисам знао.“ Памтим само трансфузију,
кад сам на тренутак дош’о к себи. Николић је испослов’о,

а то је доље била ријеткост, или крвну плазму или крв. И
ја сам добио једну трансфузију.
Ал’ то је мени било страшно. Хладноћа једна, знаш,
онако, у срцу. Х ладноћа. Н абац али су на мене ћебад.
Љ ето, усијан цријеп онај, а ја се тресем у највећој гроз-
ници.
Кад сам послије оп ерац ије д о б и в ’о тран сф узи је,
мислио сам да ће исто тако бит’ Међутим, уопће није било
тако, јер су ваљда паметније рад’ли, можда не прејако,
или шта ја знам.
Рец’мо, то је једино чега се сјећам из тог свог 6ун’ла.
УПРАВНИЦИ ГОЛООТОЧКОГ ЛОГОРА

- М алочас си рекао да је Јауковић био најтолерант-
нији управник логора.
Јест. Јест.
- Онда те молим да ми наведеш имена свих управни-
ка голооточког логора и ако можеш да даш неку њихову
карактеристику. Ако ти није незгодно.
То ти је тешко рећи. За вријеме Јауковића нисам био.
Али знам да је у његово вриЈеме то све било, рецимо, једна
пристојна конфинација. Не знам чак ни колико дуго је
он био.
- Да, био је кратко време.
А л’ сад мораш водит’ рачуна о нечем: да је Удба на
Голи оток, као руководиоце, исљеднике и тако даље, често
слала људе који су и сами били сумњиви због И нформ-
бироа - да се доље рехабилитирају или до краја компро-
митирају баш у опхођењу с кажњеницима. Јер, ако је неко
показ’о превише толеранције, или шта ја знам, а већ је за
њега постојала так’а сумња - он је летио из Удбе; премда
не знам да је так ’и ’ случајева било. Али управо зато су,
рецимо, неки од њих, који су можда осјећали иза себе
ту сумњу, били доље радикалнији и грубљи од других.

Разумијеш ме? Ја то не могу доказат’, али то осјећам. Чак
вјерујем и ово, знаш... Прво, много је Ц рногораца било, а
Јауковић је Црногорац... Није ли можда и он био послан
на ту пробу доље?
- Т акорећи, целу уп раву су држ али, непрекидно,
Црногорци.
Па, нису, овај Дамјановић...
- Сем у једном случају40, сви су били Ц рногорци.
Заправо, били су Јауковић и Булатовић, да. Али Булато-
вић је био у два маха и врло дуго, три-четири године...
Булатовић је био дуго. Најдуже је био Булатовић.
- И у најстрашније време.
И у најстраш није вријеме. И зато је оно дволично,
поповски рек’о, на крају: „Нисмо вас ми тукли. Ви сте се
сами тукли. Једни друге. Нисмо вас ми тукли...“
- Дакле, био је Јауковић, па Булатовић - је л’ тако? - у
два маха...
Онда је кратко вријеме био овај Бранко Дамјановић,
па је онда...
- Он је Босанац, је ли?
Он је Босанац41. Бивш и ж андар. Био је командант
четвртог батаљона Шесте крајишке у парт’занима. Онда
је послије...
- Опет је дош’о Булатовић... Дуго...
Булатовић...
И онда је, опет, пред крај, био Дамјановић. Јер тога се
сјећам по томе... Ти, иначе, ниси мог’о знат’ шта је тамо...
Једноч, ја сам био у ж ици - то је већ био конац педесет
треће - видим Булатовића. Нисам њега ни препозн’о него
сам Балорду препозн’о. И сад, ја сам већ био на путу да
40 Три су таква, заправо, била изузетка. Осим Дамјановића и пос-

ледњег Маринковића из Удбе Хрватске, био је, и опет Хрват, Анте Раш-
тегорац из Удбе ФНРЈ. Он је, као комесар логора тамо био врло дуто,
гакорећи од почетка до краја.
41 Бранко Дамјановић је био Србин из Лике.
пређем из једног павиљона у други, знаш, па сам брже-

боље претрч’о. А Балорда ме зовне, је л’. Онда сам се пра-
вио да га нисам видио. Значи, [Булатовић] био је опет
пред крај. Али, кад је дошло расформиравање, њега више
није било него је ту функцију преузео Балорда.
- Балорда? Као управник?
И као управнк и као комесар. Све. Јер је бројчано
смањено било...
- Ви сте, крајем педедесет треће или почетком педе-
сет четврте, пребачени са Голога на Гргур.
Нисам ја...
- Ниси ти?
Не.
- Не? Како је било?
Ма, чекај. Конац ф ебруара, почетак м арта педесет
четврте [био је кад су они преш ли на Гргур]... а ја сам
с том посљ едњ ом групом [ди ректн о са Голог отока]
отипГо кући.
-Д а .
Било нас је неш то преко хиљаду и од те седме гру-
пе о стал и смо посљ едњ и нас троји ц а: Љ убан Ч олак,
Мијо Сучић, директор „О лта“ из О сијека и ја. М и смо
посљедњи позвани, од те групе...
- То је из Удбе Хрватске?
Из Удбе Хрватске. Уопће смо били посљедњи од те
групе. Кад смо полазили, исљедници су се постројили
и м орали смо п р о ћ ’ покрај њих пре укрцавањ а у брод.
Био је ту и Ранко Балорда. И онда, пошто смо се знали
од раније, каже он мени: „Ето, сад идеш кући.“ „Добро,
ф ала.“ Каже: „П осљедњи’ ш ест мјесеци си се промије-
нио.“ Кажем ја: „Ранко, како сам донГо, тако и идем.“ А
он: „Шути, шути, главно је...“ Одма’ поред њега стајао је
један Словенац. Млад. „Шути, ш ути“, каже, „главно је да
се иде кући.“
Али прије тога нам је одрж’о говор...
- Он је, дотле, био шеф исљедника на сто један? Је л’ тако?
Ма, он је преузео све те дужности, јер је већ смањен

и број исљедника, и њих... Иначе, раније је био за ФНРЈ
два, за шпијунажу.
О нда нам је одрж ’о кратак говор. Каже: Н увајте се
кад дођете ван, наћи ћете промијењ ену ситуацију. Ако
немате пара, веза, пријатеља, тешко ћете се снаћ’ Али вас
упозоравам: не причајте о Голом отоку. Јер неко ће хтјет’
да нап рави какав сензационалан роман, сценариј, или
шта ја знам. Зачас ћете се наћи опет у наш им рукама. То
добро држ’те на уму.“
То су биле посљедње ријечи, с којим а смо уш ли у
брод.
Поткрај педесет треће чули смо да је на Голом, дабо-
ме као гост Удбе, био Д обрица Ћ осић и да има задатак
да напиш е један сценариј о Голом отоку, о преваспита-
вањ у каж њ еника. Вијести су те кружиле. Био је тамо и
неки Хорват, С ловенац, старији човјек; и м ’о је кино у
Цељу. ДопГо је на Голи оток као старији човјек. У Црвеној
армији био је некакав оперативни оф ицир, још у рево-
луцији, је л ’ Ж ена му је била Рускиња. И он је мислио
да иде у интернацију, па се спаковао, заједно са женом,
је ли... М еђутим, дош ’о је на Голи оток. И он је навелико
прич’о како ће се дигнут’ жица. „Не може се снимат’ филм
о преваспитавању у жици него то ће све бит’ сад друкчије,
јер Ћ осић тамо пише сценариј." И, дабоме, одлетио је под
бојкот. То је један од посљедњих бојкота. А до тог сцена-
рија никада није дошло.
Али од ових који су саобраћали са Светим Гргуром
[чуло се]... Добрица је најчешће одлазио на разговор код
жена, знаш 42. Послије сам то чуо и од жена. Јер њима је
42 Добрица Ћосић је као гост Удбе на Голом отоку био петнае

так дана јуна 1952. У вези с тим гостовањем испилила се и она бајка да
је он Ранковића и Диласа по повратку обавестио о страшном положају
кажњеника на Голом отоку, после чега је, као, управник Булатовић сме-
њен и поправљено стање у логору. Иако сам и њему и Миловану 'ђиласу
више пута говорио, а и писао у њихово време, да је то измишљотина, они
су - Дилас до смрти 1995, а књижевник до ове, 2011. године - остали при
стало да макар у било какав контакт дођу с мушкарцима.

Макар разговарат’ знаш.
Рец’мо, исто тако ти је било... Био је доље неки Заха-
рија - не могу се сјетит’ презимена, Далматинац. Захарија
смо звали - зубар. Па су и њега слали женама да им тобож
овој лажи, која је требало да улепша њихову улогу у овом страшном зло-
чину. (Ранковић је, рецимо, логор обишао 21. августа 1951, дакле, десет
месеци пре Ћосића.) Узгред буди речено, и један и други су и у афери
око забране представе Кад су цветале тикве имали слично мишљење.
„Ви нисте уважили да смо ми“, рекао ми је ТЈилас у једном дугом разго-
вору у случајном сусрету, „у нашој борби за слободу побиједили моћног
Стаљина." „Ви сте победили“, одговорио сам му, „само једног деветнае-
стогодишњака какав сам био ја.“ „Ви сте пјесник“, рекао ми је демагог
завршавајући разговор, „И ви сте у праву.“ И пружио ми је руку.
Ћосић је узео учешћа и на познатом протестном скупу интелек-
туалаца у Сали хероја почетком 1970, после забране двеју драма. Али
говорио је сасвим уопштено о слободи стварања, ни једном речи не
споменувши забрањене представе. Исто тако уопштено говори се и о
терорисању и пребијању његовог књижевног јунака Ивана Катића у ро-
ману Време зла, из чега се не види да ли се то ради по налогу удбашке
управе или из освете заточених стаљиниста због његовог нестаљинизма.
У дугим годинама нашег познанства никад код њега нисам при-
метио ни зрно саосећања за патње голооточана. За пет и по година
постојања Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања, чији сам
био члан, а он председник, одржао сам два једночасовна предавања о
том питању, која је он прекидао честим излажењем на „пудрање носа“.
У документарној књизи Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања
(саопштења и други документи ), (приређивач Коста Чавошки, Служ-
бени гласник, Београд, 2010), моја предавања се нигде не помињу, нема
их ни у поговору приређивача, па се чак ни у Индексу појмова тема
уопште не бележи. (Једно од њих Удба региструје дугим наводом у мом
досијеу, на основи снимка прислушкивања.)
О оваквом односу писао сам и у тексту „Модернисти прећуткују
Голи оток“ у мојој књизи Црвено и плаво („НИН“, Београд, 2001, стр.
59-77). На захтев Службеног гласника текст сам редакцији на време
доставио као прилог књизи Одбор за одбрану слободе мисли и изража-
вања, али га ни бивши председник одбора ни приређивач књиге Ча-
вошки нису узели у обзир за објављивање.
Још један испад ове врсте писац је направио 2011. године у књизи
П ричај ми о оцу (приредила Светлана Милошевић Валенти, издавачи
Хеша/Ме1е11а, Уеуеу/Вео§гас1). Он каже, о оцу Живојину, на стр. 31:
поправља зубе. Међутим, он уопће није био заинтереси-

ран за жене, знаш. И оне су доживљавале разочарењ а и
у тим разговорим а с њим. А јављале су се и оне којима
ништа није требало, само да би дошле у некакав контакт...
Од свих који су са Голог отока, из вел’ке жице, повре-
мено одлазили на рад на Гргур, знам да је само један успио
да успостави љубавну везу с једном затворен ’цом. То је
неки Шаломон. Ето га, и сада је ту, у Загребу.
- М ирко Шаламон?
М ирко се он зове, е. Једино он...
А о Добрици Ћосићу, ето, причало се је то. Само, до
тога никада није дошло. Ваљда су и сами вид’ли да би
било бесмислено. Да ли је он одустао или је неко сприје-
чио да до тога дође, пошто 6и било бесмислено, ја не знам.
„А када му је у политичкој освети повратник са Голог отока сину

Ради зарио нож у срде, очи су му биле крваве и непрестано му је дрхта-
ла брада; био је нем док сам ја плакао, а он да ме утеши, рече ми ’До-
брице, нишга не можемо да променимо. Време је гадно, много гадно. И
људима и 6рестовима’.“
Распитао сам се о овом догађају код голооточанке Милке Недељковић,
професорке математике у пензији, рођене у Великој Дренови код Трстени-
ка, одакле је и породица Ћосић. Она ми 27. септембра 2011. каже да бивши
голооточанин Тома Обрадовић заиста јесте, у свађи, а не у „политичкој
освети", убио добричиног брата Раду ножем скакавцем. Али то је, додаје
писмено, „био обрачун око новца од продатих [виноградских] калемова. У
одбрани је погинуо Добричин брат, који ;е први насрнуо на Обрадовића“.
Обрадовић је, по њеном тврђењу, био осуђен (изгледа, због кривице по-
чињене у самоодбрани) и казну је издржао у казнено-ппоправном дому.
Негде педесетих или шездесетих година, после Ћосићевог гостовања
на Голом отоку, међу голооточанима је колала верзија да писац има свој ка-
бинет у Удби Србије, у Секретаријату унутрашњих послова Србије у Ули-
ци кнеза Милоша, где ваљда проучава досијее голооточана. (Да ли је „ин-
жењер људских душа“ уз ту гомилу признања имао толико интелигенције
и креативности да је могао да замисли да су она, налик на шокантне изјаве
на јавним политичким суђењима, можда била изнуђена на сличан начин,
то јест психофизичким мучењима?) Тада сам те гласине олако одбијао сма-
трајући да су измишљене и претеране. Данас их не бих тако лако одбио.
ПРЕКОПАВАЊЕ ГРОБОВА НА ГОЛОМ

- По твоме пуштању, логор на Голом отоку пресељен
је на Гргур и тамо је собни стареш ина, ако се не варам,
како си ми причао, био твој ранији собни стареш ина
Јосип Јохан Салопек. И тада је једна гргурска група дола-
зила на оток да нешто ради. Шта је то било?
Ријеч је о овоме. Прво треба рећи да је режим [попус-
тио]... Удбин управник био је М аринковић.
- То је последњи управник?
То је посљедњи. Али на Гргуру, знаш.
- Да, на Гргуру. Тај је био иследник Удбе Хрватске?
Исљедник Удбе Хрватске. Тада је на Гргуру ситуација
била потпуно измијењена у односу на ону голооточку и
коректно се поступало - укол’ко је могуће то рећ’ - с каж-
њеницима. Није било никак’ога малтретирања нити ичег.
И то је урод’ло и тиме што су Бркић и Ешреф, Фрањко-
вић, Хинић, Черкез вод’ли којекакве разговоре, који су
их пошто их је неко откуц’о, довели на поновно суђење.
И добили су по двије год’не.
Онда је на Гргуру изабрана једна група - они за које
није дошла отпусница и који су имали, овако, нека [обич-
на] занимањ а: сељак, радник... Д обивали су дневно по
кутију цигарета да прекопавају гробове на Голом.
Сваки дан су пребацивани на Голи и на оном гробљу
горе ископавали су лешеве и трпали их у сандуке. Само,
никад није било сигурно... јер су то била распаднута тије-
ла, а због оскудице земље по двојица, тројица су, рец’мо,
један на другоме била, знаш. Тако да су они те лешеве...
само нек буде глава и одговарајући број костију, је л’
Али су нумерисани и пребачени ту, у Загреб, на гробље
М ирошевац. Има и ’ нешто мање од пет стотина. Али сви
су регистрирани, мислим, могу се установити и узроци
смрти и све.
Јер, послије је, не знам које године - па, педес’ пете
најкасније - Драган Раичевић дош’о да тражи очев гроб.
И био је точно обиљ еж ен, знаш , на М ирош евцу, под

бројем, и точна је била констатација: фрактура лубање.
Он је готово сваке године - не знам да ли за Све Све-
те католичке, не сјећам се - долазио на гроб. И сретао сам
се с њим, знаш. Само, не могу се сјетит’ да л’ је поводом
тога или чег’ другога.
- Да ли знаш јесу ли они ископали све те кости?
Они су ископали све што је било на Голом отоку, али...
- Све што је било на Голом отоку, или само на томе,
једном гробљу? Ниси чуо?
Не, све је пренесено са Голог отока.
- Овамо?
Све је пренесено. То је све што је било на Голом. Али
гробаља има још по другим отоцима. Та гробља, колико
знам, нису дирана, или су можда тамо негде пресељавана.
Јер и у тим мањим гробљима...
- На оточким гробљима око Голог отока?
У католичким гробљима... П окопавани су сви, ми-
слим, и православни, и муслимани, и сви. Јесу л’ они вађе-
ни послије или не, то ја не знам. Ови онда нису смјели да
се буне; католички попови. М орали су на то пристат’.
„МА, ЉУДИ, ЈА САМ ТУРЧИН,

КАКАВ ИНФОРМБИРОВАЦГ
Чини ми се да сам већ раније рекао да је најмање оса-
мдесет посто, а можда и више људи било невино на Голом
отоку. Међу њима је било и такви’ који нису ни знали шта
је И нформбиро. Био је један стари Ц рногорац Бабовић,
који је читав свој живот провео на катунима, горе. Сељак,
прави сељак, за разлику од ових сељака који су били кул-
турнији, и шта ја знам. Дош’о је на Голи оток - ја сам с
тим људима био добар - зато што му је једног дана стигао
некакав рођак и пит’о га: „Могу л’ код тебе некол’ко дана
преспават’?" Није му рек’о разлог, већ само то: може ли
некол’ко дана да остане код њега. Он је рек’о: „Можеш.“

И овај је био ту некол’ко дана.
Н акон тога је ухапш ен и п ри зн ’о је гдје је био тих
некол’ко дана. Док су га траж л и , да је био код овога, горе
на катун’ма. И Бабовића су довели на Голи оток. И он је
то слуш’о, слуш’о: И нформбиро, Информбиро... И једноч
ме пита: „Дај, молим те, реци ми шта је тај Информбиро."
С’ваћаш? (Смех.)
-Д а .
Дакле, то је једно.
Друго. То је било педесет треће. Из Чехословачке
су довели једну групу наш их Турака. Н аш и Турци и ови
Ш иптари - ал’ мислим да су претежно били Турци, знаш
- који су били сластичари у Чехословачкој43. То су људи
и неписмени и... Али добри радници. И они су фино и
успешно рад’ли у Чехословачкој.
- Колика је била та група?
Па, десетак их је било.
Сјећам се, ја сам, опет, био добар с једним од њих. Сад
има сластичарну или у П оречу или у Ровињу. Ако одеш
тамо, потражи га... Хивзи мислим да се зове. Турчин је.
Дош’о је у мој павиљон. Старији човјек, оно, види се,
израђен, и све. И сад, износи непријатељски рад...
М орам п ретходн о сп о м ен у т’ ово. Заш то су они,
заправо, дошли?
Њ ихјејугославенскиконзул [уЧехословачкој] п озво
на некакав састанак. А тај састанак није био полицијски
пријављен. И чешка полиција је сазнала за то и њих све
позвала и казнила глобом - рецимо са хиљаду круна, не
знам... Пошто су били неписмени, они су ставили, онако,
криж или прст, знаш. А из тога је исконструирано да су
потписали обавезу за чешку обавјештајну службу.
(Смех.)
43 Ови посластичари су били ухапшени у Словенији. Удба Слов
није је уопште показала склоност да на својој територији хапси припа-
днике других нација и да их затим шаље на Голи оток.
И сад, овај Х ивзи износи свој непријатељски рад...

О ви вичу: „П отп и с’о је! Ш пијун!“ „И нф орм би ровац !
И н ф орм би роГ Не знам, ово, оно. А човјек појма нема.
„М а“, каж е, „људи, ја сам Т урчи н, м усл и м ан , к акав
И нф ормбироГ Не зна он шта је И нформбиро.
(Смех.)
Послије сам га п и т’о: „Добро, Х ивзи, заш то сте ви
дошли у Словенију?“ Каже: „Ми смо мислили да је Сло-
венија - СловачкаГ Ето ти... Шпијуни, чешки!
Онда ми је исприч’о... једног дана га је позв’о исљед-
ник. Када се вратио отуда каже: „Нешто би’ те замолио.“
Кажем: „Хивзи, причај.“ Каже: „Ја имам ж ену и дјецу у
М акедонији. Али ја сам ж ивио у Чешкој. И тамо, у дво-
ришној згради, биле су мајка и кћерка шнајдерице...“
Кћерка је била млађа цура и, ш та ја знам, ваљда ју
је поглед’о, па је и ангаж ир’о као касирицу. Она је, каже,
њему то фино вод’ла, рад’ла. На концу су се и ож ен’ли,
иако је овамо била жена. „Али“, каже, „ја сам жени и дјеци
[у Македонији] и даље слао.“
И, сад, они су те стројеве, те сластичарске апарате
успјели пребацит’ у Југославију. То им је тај конзул ваљда
некако Дунавом... Не знам тачно више све то што ми је
исприч’о, је л’.
И каже: „Сад ме је звао исљедник.“ Има неко писмо
о томе како је његова [друга] жена, та Чехиња, продала
стројеве, наш ла некак’ог младог љубавника, је л’. „И како
је најбоље да ја за њу признам...“ Да се за њега удала зато
што је чеш ка ш пијунка, и да ће је протерат’ у Чехосло-
вачку...
„Па“, ја кажем, „добро, реци ми је ли...“ „М а“, каже,
„как’а шпијунка. Как’и шпијуни. Шта ће?... О на је добра
цура... није...“ И све најбоље о њој. Ја кажем: „Слушај, и
ако јесте... М ораш знат’, она је млада... Можда је то и точ-
но, ја не могу тврдит’ ни једно ни друго. Али ти ипак не
можеш казат’ за њу да је шпијунка. Видићеш кад изађеш
ван шта је у питању.“
М еђутим, доиста, то је све била провокација, знаш.

Јер он је ту жену затек’о вани и онда су от’шли... У Поречу
је сад, има сластичарну и тамо.
Ето, то су ти ти јадници који су дошли... А ја кажем:
„Добро, на концу, заш то су вас то [ухапсили у Слове-
нији]?...“ Каже: „Ја мислим због тога што смо ми конку-
рирали Словенцима. Рад’ли смо боље и јевтиније од њих.“
Он не може ни објаснит’ зашто је дош’о на Голи. Није им’о
појма шта је Информбиро. Ето.
ВЕЛИКЕ УДБАШЕ НИСИ СМЕО

НИ ДА ВИДИШ
- Ти си се за свога боравка на Голом отоку и у затвору
сигурно сретао и с некима од тих високих, великих удба-
ша, па бих те молио да ми кажеш какви су твоји утисци о
њима. Онолико колико знаш, колико си слушао и видео.
Ма, то је било недоступно... За нас је то било недос-
тупно да можеш и оцијенити и шта друго... Јер, рецимо,
једноме [обичном кажњенику] то је била небеска висина...
К’о висине овога Зиновјева44.
Једног дана били смо на рад’лишту, знаш. Наједноч је
наређено да се сви збијемо горе. Знаш гдје су били сложе-
ни паркети? Не знам јес’ ти био на... Паркети, знаш како
су сложени?
- Да, била је паркетарска радионица.
Да. И још је неке грађе било ту. Иза тога треба сви да
се завучемо: уопће се нико не смије видит’ на радлиш ту,
је л’ Шта је, ш та је? П ровириваш иза онога. Наједноч је
прош ’о Тито у торпедном чамцу. И још некол’ко торпед-
них чам аца, у пратњ и, прош ли су оном страном ‘ђе се
44 Алузија на наслов књиге совјетског дисидента Александра Зи
новјева Зимтцие висотгл (Зјапеће висине). Дујмић се носио мишљу ову
књигу да преведе и да је штампа у Београду. Али како није знао руски,
нудио је да превод уради с немачког, због чега договор није успео.
забрањ и вала пловидба. То је онај канал између Раба и

Голога. Тамо нису допуш тали бродовима, само су ишли
с Голога тамо, на Лопар, је л’ Прошли су они.
Дакле, хоћу да каж ем, ти ниси смио ни да видиш ,
знаш. Ни ово. Јер, рец’мо, Јову Капичића сам свега једноч
видио. О нда овога Биљановића - једноч сам видио, и то
издалека. Од других чујеш...
- Тај Биљановић је био генерал, исто?
Исто генерал Удбе. Дакле, н и как’ога контакта није
било.
- Мислим да си нешто слушао о Ћ ећи Стефановићу?
Ћ ећа С теф анови ћ је - кад је био у инспекцији на
Голом, то с Ранковићем - у логору сто један чак ударио
ногом Љубу Радовановића, који му је био наставник на тим
партијским курсевима. Ударио га је из чиста мира, у леђа.
Испод леђа. Јер се овај ваљда није држ’о усправно или како
је већ било прописано: руке страга... не знам. Можда се није
држ’о тако да би му од’о дубоко поштовање. Ето.
ОПЕТ О УКРАДЕНОМ ПРАСЕТУ

А сад да ти испричам једну згоду, која опет илустри-
ра прилике и односе међу кажњеницима, и то међусобно
цинкарење. Имена сам знао, ал’ сам заборавио. А точно је.
Дакле, један је отинГо - из моје је групе био - на
рапорт. А знаш да је у оној згради доље била кухиња, за
исљеднике или за милиционере, не знам. Углавном, кухар
је метн’о прасе у тепсији да се хлади. Била је зима. Овај је
поглед’о, горе, доље, видио да нема никога, уз’о оно прасе,
под шињел, и заву к о се иза овихпаркета, ту, ‘ђе су били
сложени.
И ж д е р ’о је, ж д ер ’о, ж д ер ’о. Кад виш е није м ог’о,
и зву ко је некол’ко паркета, па је остатак смјестио тамо.
И онда је сишао доље, отиш ’о на рапорт, све.
Сад је опет мог’о мало јест’.
Али имао је једног пријатеља. И мисли: ш тета, оно

ће пропасти. А у ж ицу кад се вратиш , не можеш ништа.
Каже он њему: „Би л’ ‘тео печене прасетине?“ „Доиста?“
„Доиста.“ И одведе га горе. И заједно докусуре оно прасе.
Овај други дође у ж ицу и смјеста га откуца собном.
Ето ти.
- М орам да ти кажем да сам ја ту причу о украде-
ном прасету већ слушао [и објавио у првој књ изи Голог
отока]45...
То је било, доиста.
- Али она је, у верзији у којој сам је ја чуо, мало дру-
гачија. Стално, у ствари, пливамо између измишљотина
и стварности...
Не, не, није...
- Дозволи, дозволи да ти кажем... Ја сам овако чуо:
човек је украо прасе са шубера, из кухиње, однео га, негде
га појео - и никад се није ухватило ко је то био. Ч ак су,
наводно, неки стројеви били дотерани с радилиш та да
претражују целу ону околину - и нису га нашли.
Не, не, сигурно ти кажем. Није.
- То се зна?
Па, ја, па то се прош ир’ло. Ал’ ово ти је точно. Тај га
је одма’ откуц’о. Онај је био бојкотован и ја сам га вид’о
бојкотованог.
Имаш и следећи случај...
- Је л’ знаш у ком павиљону се ово десило?
Не знам. Сад ћу ти ово казат’ интересантно је, исто
тако.
Из брода је истоваривана маст. Не знам да ли је то
била биљ на маст или... То су били сандучићи, о в ак ’и.
Знаш да је доље био онај тунел за мљевени камен, знаш?
Тамо се у бродове утоварало... Онда тај тунел још није
био у употреби.
И двојица - један С обота, ето га ту сад, у Загребу,
био је неки дан код мене, иначе, живи у Њемачкој: још ћу
45 „Мали водар дуго памти“, Београд, 1990, стр. 391-395.

ти неш то р ећ ’ у вези с њим - и један муслиман - био је

удбаш у Травнику, згодан младић, и симпатичан - они су
нос’ли један сандук. И шибнули су онај сандук, ону маст,
у тунел, знаш.
И сад су они сваки дан, кад би пошли у жицу, знаш,
мало оне масти, је л’, понели, стављали је у јело. Е, ал’ опет
је тога превише... И овај муслиман је некоме р ек ’о за то.
А тај други је отиш ’о и оцинкарио их.
„ЈА САМ МУ ОПРОСТИО, САД ЈОШ САМО

ДА МУ НАРОД ОПРОСТИ“, КАЖЕ ТИТО
А тај Собота... М ајка његова је била јако продорна
жена. А он је син јединац; и још има двије сестре. Прво је
био осуђен у Лепоглави, па кад је издрж ’о у Лепоглави, и
изаш ’о ван, на вратима су га дочекали и транспортирали
на Голи оток. Он је електричар, радио је послије у оној
електричној централи.
Али његова мати, као продорна жена, знаш, допрла
је чак до Тита. Да моли Тита да га пусте. А Тито каже: „Ја
сам му опростио. Молили сте ме, ја сам му опростио. Сад
још само да му народ опрости и - доћи ће на слободу."
- Врло занимљива формулација.
Је, доиста. А он ми је п оказ’о карту, знаш . Н а Голи
оток је та карта стигла. О тац му је био већ јако стар,
иначе, учитељ. И он му пише. „Па“, каже, „ту се непрес-
тано говори о некак’ој ам нестији“ - ту, у Загребу, је л’.
Каже: „Од те амнестије ништа. Пуштају ваљда оне жита-
ре. А тебе никако нем а.“ И каже: „Дошла је амнестија,
а ни Боже нема...“ Онај Бож идар М аговец... то је његов
сестрић, шта ли, не знам.
- Ко је Божидар Маговец?
То је онај хаесесовац46 што је од почетка четр’ес’ дру-
ге био у партизаним а и уредник „Слободног дома“, шта
46 Припадник ХСС-а, предратне Хрватске сељачке странке, чи
је председник био Влатко Мачек.
ја знам... Па су га послије рата осудили на двајес’ година

и онда га пред смрт пустили. Каже: „Нашег Бож у“ - тог
Маговца, је ли - „не пуштају него пуштају житаре.“ Знаш,
ове сељаке што су били кажњавани због жита.
- Због откупа, због тога што нису дали довољно жита.
Ма, ја, што нису предали откуп. И л’ нису предали
довољно. Њ их смо ми звали житари. Тако смо говорили.
- Кад си већ споменуо ово, да је та жена доспела до
Тита... Ја знам још за један такав случај, и опет је била у
питању жена.
- Био је ухапш ен један млад удбаш , чији је брат
погинуо у рату и проглаш ен за народног хероја. Пошто
је то била партизанска фамилија, ова жена једнога дана
затражи да је Тито прими. И после неког времена овај јој
заиста, преко свога кабинета, поручи да дође у Бели двор.
- Било је управо време ручку и она је позвана да руча
заједно с Титом и са другим великодостојницима. И кад
су почели да износе разноразне ђаконије на сто, она је
рекла: „Па, друже Тито, ви овде ж ивите овако богато, а
народ гладује. Па, знате ли ви како народ гладује?“ На
то Је овај побеснео, зајапурио се од беса, почео да удара
рукама о сто и да виче: „Ово је провокација! О во је про-
вокација!“ И једва су га смирили.
- Некако се тај ручак завршио. И онда је он упитао:
„Добро, зашто си дошла? Зато да ме провоцираш како ја
живим богато?“ „Ма не“, каже, „него мени је... Ви знате да
је мој старији смн погинуо и да је народни херој. А млађи
син ми је сада у затвору.“ Каже: „Ухапсили су га, као, не
знам шта, нешто због Руса. Мој син је ту невин“ - и тако
даље. Каже: „Молим вас да га пустите.“
- На то је Тито одмахнуо руком и рекао: „Пустићемо
га, само нека уради оно што треба да уради.“
Ето, видиш.
- Е, сад, види шта је даље било. Кад се вратила кући,
жена је испричала мужу шта је било. Сад њен муж, отац
овога затвореника, траж и да му се уприличи састанак са
сином. О ви у Удби су се ваљда мало колебали; да ли су

нешто проверавали или нису, не знам; вероватно нису ни
смели да проверавају. На крају су позвали оца да дође на
виђење са ухапш еним сином.
- Кад је отац дошао, био је уведен у неку просторију,
где је за столом седео његов син, блед, подбуо, са масница-
ма од батина, док је око њега стајало осам удбаша. Дали су
човеку столицу да седне наспрам сина. Он је сео и рекао:
„Сине, дошао сам да те неш то замолим. Твоја мајка је
иш ла код друга Тита да моли за твоје пуш тањ е и он је
рекао да ће те одмах пустити, само треба да урадиш оно
што се од тебе захтева.“
- Син га је погледао и рекао: „То не долази у обзир.“
На то оних осморица удбаша навале, пред његовим оцем,
да га туку.
- Ето, то знам, то је аутентичан податак. То тачно
знам47.
Ма, то је све точно, вјерујем, апсолутно. Али имаш
једну, рецимо, несхватљиву ствар.
Био је ту, недавно је умро, М ирослав П интар. То је
био најпознатији синдикални руководилац и члан бивше
Социјалдемократске партије, а од деветсто деветнаесте у
Комунистичкој партији. И Ранковић, кад је био у Загребу,
сурађив’о је с њим, знаш.
П интера су у’апсили, исто тако, да он сам није знао
зашто. Он је четрдесет прве с резервом примио то, уста-
нак, и шта ја знам... Већ је био старији човјек... То је онај
исти за кога сам ти рекао да је суђен заједно са "ђуром
Ђаковићем и Пашагом М анџићем, још, не знам, деветсто
двадесете ваљда, или двајес’ прве. Он је у Скупштини, к’о
стари синдикалист, био је народни посланик, знаш, рекао
да 6и требало гарантирану надницу увест’ да је то текови-
на коју је радничка класа давно стекла у кап’талистичком
свијету. С’ваћаш?
И - због тога - на Голи оток.
47 У питању је покојни Бранко Станојловић, родом из Крагујевца.
Пошто сам га знао, могу ти рећ’ да се он ни на Голом

отоку није снаш’о. Био је...
- Колико је имао година?
Ш та ја знам! С едамдесет и некол’ко )е им ао кад је
умро... Па, око педесет година, знаш , не би’ мог’о точ-
но оцијенит’ Кад је био [пре рата] суђен, имао је двајес’,
двајес’ некол’ко година... Преко педесет година...
Ал’ ти је он и на Голом отоку тјерао своја синдикали-
стичка с’ваћања, знаш... Онда сам га ја... Н апросто, није
могао да с’вати. Кажем му ја: „Пинтар, буди паметан. Нема
ту синдиката. И - држ’ језик за зубима...“ И тако даље.
Његова жена ти је од Мимица; друга жена, партизанка
од четрес’ прве. Знаш да је то читаво село, Мимице, от’шло
у парт’зане. И она ти оде Ранковићу, знаш. Пошто је Пин-
тар сарађивао с Ранковићем кад је овај био у Загребу.
Доиста је Ранковић фино прими. Још он каже: „Ја сам
и плакала“ - и ш та ја знам. Рекла је: „Н ема он ниш та с
тим... С Резолуцијом... С Русима...“ Ранковић каже: „Одмах
ће бити пуштен са Голог отока.“
Знаш кол’ко је потрајало? Шест мјесеци. Дакле, они
на отоку располагали су неким овлаштењима чак можда и
мимо Ранковића. Или је то брзина наше администрације.
Знаш како Србијанци кажу: Сачувај ме, боже, од парти-
занске слободе и енглеске брзине.
- Дакле, они су били енглески брзи.
О ни су били енглески брзи. То је алузија на рачун
рата, знаш.
Рећи ћу ти још један интересантан детаљ, који сам уочио
проматрајући људе при изношењу непријатељског рада.
Пошто смо ми виш енационална држава, онда и то
можеш да процијењујеш по националностима. Ја не знам
да л’ те да назовеш најинтелигентнијим или најлукавијим.
Знаш кога? Србијанце.
Видио сам так’е махере, и то сељаке, да се извуче, из-
врда... Рец’мо,почне говорт’ и л и о својимљубавним аван-
турама или о авантурама своје жене, или некога другога.
Слуш атељство је заинтересирано, наравно. И избјегне

тако најбитнија питања: јеси ли инф ормбировац, јеси л’
кога ангажирао за Информбиро... и тако даље.
А најглупљи су Босанци. Не мислим ту специјално
на муслимане него уопће. То ти је уопће - к’о крава. Трас!
Рек’о је оно своје - трас! - и није лијево ни десно.
И други су ти интересантни. Загорци, на примјер. Чак
има сличности у тој, кажем опет, или интелигенцији или
сељачкој лукавости. П рвенствено мислим на мале људе,
не на интелигенцију него на те који су били некак’и пар-
тијски функционерчићи, или синдикалци, или задругари...
- Ма, обични сељаци. Било је пуно сељака из Србије.
Знам. На тај елеменат и мислим. Рец’мо, Србијанци
су знали - велик дио њих - да прође без бојкота, управо
на тај начин. Јесу ли они били инструирани? И то човјек
да помисли!
- Од кога?
Један од другога, разумијеш. Ко би и’ знао! А сјећам
се једнога, кога су страшно теретили. Из Ж аркова је био;
то ти је приградско београдско село. А л’ тај ти је тако
љигаво оно [износио] и из свега се извук’о без бојкота и
без батина. А против њега, бар према оном што су изно-
сили, било је конкретних ствари.
И, рецимо, пред очима ми је онај Илија Докић, о ком
сам говорио. Каже: „Како ћу ја... Сусјед ми је. Комшија.“
Онај оф ицир што је с њим разговар’о. А оф ицир га је и
откуцао...
ВРАТИО СЕ НА ПУСТО ОГЊИШТЕ

Морам да испричам један од најтрагичнијих случаје-
ва и на Голом отоку и послије Голог отока. Човјек је данас
ж ив и нећу да му спомињем име.
Усташе су му уб’ле оца и он се као дијете, почетком
четр’ес’ друге, пребацио на Козару. Преживео је козарску
офанзиву и кад је Пета козарачка [дивизија] пребачена у

централну Босну, ту смо се упознали. Прије рата је завр-
шио два разреда препарандије, тако да је у партизане дош’о
ваљда са седамн’ест, осамн’ест година. Али је, иначе, био,
тако, омален, њежан, нису се могле године процијенит’.
Брзо је направио каријеру и био комесар једног батаљона.
И сад, разумљиво, та се самосвијест у њему развила;
и секретар батаљонског комитета је постао, и тако. Једном
приликом рањен је у руку, некако, у зглоб, и та рука му је
остала осакаћена, не може је држат’ ...
- Десну руку?
Десну руку, да. Не може је држати уз тијело нити је
може изравнат’ са тијелом; не може том руком направит’
ово, знаш. (Да би показао, пруж аруку испред себе.)
Ал’ опет пише, знаш; имам ту његова писма. Још сам
говорио: „Кад се рат заврши, у Загребу ћемо ту руку сло-
мит’ и уредит’.“ Тако.
Срели смо се непосердно послије Резолуције у Сараје-
ву. Видим га у цивилу. И питам: „Шта је то с тобом?“ „Па“,
каже, „не знам, ето, то је. Та Резолуција... Ја...“
- Био је остао у војсци, је л’ да?
У Удби. У сарајевској Удби. Каже: „Ја не знам. Нисам
имао времена да било шта прочитам, теоретски, ко има
право, ко нема право. Ал’ они су старији, је л’? Па сад“,
каже, „ако се буде морало ић’ у затвор, ићи ћу и у затвор.
Ја то не р азу м и јем .“ И тако. П р и су ств о в ’о је и један
сарајевски лијечник том разговору.
Ја сам послије отпутов’о у Београд. И наш ’о сам јед-
ног пријатеља који је такође њега познав’о. Он ми каже:
„Слушај, свид’ло ми се како је тај реагир’о: ‘Ја то не знам,
више вјерујем њима. О ни вјеројатно имају право. Ја сам
пресудит’ не могу.’“ Јер, он се није ни изјаснио о Резо-
луцији.
Н акон извјесног времена, срео сам се опет с оним
доктором у Загребу. Он ми каже да га је видио у Сараје-
ву, односно да се срео с њим, и да је мајор Удбе. И ја сам
мислио да је с тим ствар окончана.
Онда сам сазн’о да је с другом групом упућен на Голи

оток. И опет послијенекогврем ена, с а зн о с а м д а с е в р а -
тио у Сарајево, али више, дабоме, не у Удбу. Сместили су
га у неко подузеће... А он, након оне сам освијести која
се развила у току народноослобод’лачке борбе, није под-
носио провокације... грубо је реагирао на све то. И онда
је поднео отказ, рек’о да хоће да иде на земљу која му је
остала иза оца. Након тога су га ухапсили.
- По други пут?
По други пут. Ни први пут он није потписао никакав
записник, ни други пут. Него је ухапшен и сада с осмом
групом упућен на Голи оток.
На броду су га свезали за јарбол и тукли. Једна група
муслимана из Удбе, које је он п ознав’о - бивш и његови
друтови, је л’. Пили су вино и тукли га тако везаног. Каже,
по једном мјесту на врату. Након одређеног броја удараца,
иако не превише тешких, јављала се страш на бол у чита-
вом тијелу, од ножних прстију до мозга.
- И звини, молим те... Рекао си ми, већ, једанпут у
разговору, да су и милицајци који су дочекали седму гру-
пу из Хрватске били пијани. Је л’ тако било?
Апсолутно. Да.
- Били су пијани? То си рекао?
А псолутно. То је смрдио алкохол к’о далм атински
подрум. И још би’ ти мор’о испричати... Још пуно ставри...
И тако, овај је дош’о на Голи оток с осмом групом. А
за ту осму групу је било предвиђено двомоторцима обла-
чење црних кошуља, као фашистима. Он је већ био, оно,
изнервиран, сломљен, и све. Кад су хтјели да му навуку ту
кошуљу, он се бранио, отим’о. Премлатили су га. Био је и
у 6олн’ци. Али за то вријеме нисам знао за њега.
Некол’ко мјесеци можда послије тога, он каже да ме
је по гласу препозн’о. Пролазио сам поред једног павиљо-
на. Наједноч је, каже, скочио, дотрч’о, је л’ Загрлили смо
се, изљубили...
Био је неуравнотежен од последица свега тога. Али
мало-помало ипак се почео враћат’ к себи. У љето педесет
друге р ад’ли смо на ф ином и лаганом послу. Зап раво,

вози ли смо воду из цистерне у тај исљ еднички врт. То
је било гурање вагонета узбрдо. Онда се низбрдо сједне;
односно, станеш на онај вагонет и спустиш се доље. И
тако се он постепено уравнотежио. Донекле.
Све вријеме смо остали добри. П риближ авао се и
одлазак. Још он каже: „Јој, кад изађемо! И ма моја мајка
овцу једну...“ И мао је код куће још и сестру Десу. „Кад
изађемо на слободу“, каже, „дођи. Заклаћемо ону овцу,
отеферичити." И шта ја знам. Кажем: „Добро. Хоћу.“
Међутим, због некак’их компликација између Босне
и Хрватске, тих административних, у оно вријеме кад је
ликвидиран Голи оток и кад смо ми, посљедњи, отишли,
он је ост’о да буде пребачен на Гргур. И он ту ноћ, овом
осакаћеном руком, пререже жиле на здравој руци.
Ал’ пош то је леж ’о на горњем боксу, крв је капала.
Сламарице није било да упије крв. Капало је овоме доље
и он је примијетио. И спасили су га, је л’. Онда је коначно
дошао кући.
ДонГо је, оно што се каже, на пусто огњиште. Сестра
је остала у другом стању с неким ш офером, који је про-
лазио. Сељанчица, забављала се, дабоме... Њ ем у су при-
крпили и родоскврнуће. И осудили га, годину или двије,
у Лепоглави, више не знам точно.
У Лепоглави су му дали да ради у лакирници без заш-
титне маске, тако да је упропастио плућа.
Кад је издрж’о казну, вратио се кући са свом том сра-
мотом. На концу је побјег’о и од куће и, како сам чуо од
познаника, направио неку бајту украј шуме и ту живио.
Вратио се, ваљда, тек кад је мајка умрла. Н исам хтио то
питање с њим да начињем.
- Њ егова сестра се у међувремену удала?
У међувремену се и удала за тог шофера и установ’ло
се да је шофер отац, разумијеш. Она живи сад у Београду.
И у добрим су односима.
Кад сам дош’о с Голог отока, пошто сам био добар с
њим, мислио сам да му помогнем. Јер његова је врхунска
жеља била да буде уч’тељ, то што је некад и почео да учи

тамо у православној препарандији; шта је то - богосло-
вија? - не знам ни ја. А била је код мене дјевојачка собица.
Мислио сам: фино, нек буде ту. Јер и онај Свето Чопорда
је код мене био три мјесеца, можда и више; и на ручку и
на вечери... Што се имало, то се јело.
Послао сам му једно десетак препоручених писама.
Ниједно од тих писама - а тада је још био на слободи -
није примио; ниједно. Пошта је отварала... Препоручена,
знаш. На концу сам диг’о руке.
Онда се он мени јавио, кад је све то прошло, кад се
вратио; јавио ми се. Али више није им’о интереса за учи-
тељски позив. Хтио је да се радом рехабилитира к’о боље
стојећи сеоски домаћин.
Оженио се једном радницом, Српкињом с оне стране
Уне, Босанком. И сад је почео, навелико, тај рад. Тај тешки
сељачки рад, без икаквих оруђа, знаш. Хтио је да држи и
стоку или, шта ја знам, да све то обради, и тако.
О тиш ’о сам аутом једноч до њега. Чинило ми се да је
све у реду. Међутим, кратко вријеме послије тога, појави
се његова жена код мене. „Ја сам дошла да будем код вас
кућна помоћница. С њим се не може издржат’. Он превише
ради. ‘Оће све, и стоку и земљу. А то се не може.“ И тако
даље. „Остали сједе пред телевизорима и гледају. Ја то не
могу.“ И шта ја знам. „Туурица није нормалан. Мени моја
браћа предлажу: ‘Ми ћемо њега објесит’ на тавану. Он је и
тако и тако луд, мислиће се да је направио самоубиство’.“
М ени се смркло. Н и т’ могу њу задрж ат’ нити... Шта
да радим? На Једвите јаде сам је увјерио да се врати кући.
А онда сам наш ’о њега: „Па немој, ТЈур^ца, тол’ко радит’,
па...“ Не знам, ово, оно. Некако сам га успио убиједит’
Сад је он добар домаћин. Купио је и трактор и, не
знам, сваш та... захваљујући раду. И злијечио се послије
доласка из Лепоглаве. Каже: „Ја дневно попијем најмање
литру чаја од нане.“
Н епрекидно је крварио. Није знао је ли чир на сто-
маку или ш та је. Каже, и на уста је крварио и на дебело
цријево. А није ‘тио да иде доктору. Овде, код мене кад

дође - нема нане? - попије литру овог чаја, руског. „Ја
само“, каже, „то. То ме одржава.“
И сад се, ето, стабилизиро, је ли, инекакож иви . Има
сина, који студира. Али та трагедија остаје за њега неза-
боравна.
Кад се, оно, вратио други пут са Голог отока... Он је у
Сарајеву имао гарсоњеру, коју је добио од Удбе. Али је ту
гарсоњеру намјестио властитим намјештајем. Још и данас
чува рачуне од ћилима које је купио у сарајевској Ћ или-
мари. А пошто је дуго времена био на терену, а следов’о
је чизме, им’о је ч етр и парачизама, готово нових. И уни-
форми, и свега.
И кад се вратио са Голог отока, у ту је гарсоњеру био
усељен његов војник, из његове једин’це, Удбине - Дизда-
ревић... Нијаз? Не, Нијаз му се брат зове...
- Раиф Д издаревић, данаш њ и м инистар спољ них
послова?
Раиф Диздаревић, минстар вањских послова. И Ђур’ца
каже Диздаревићу - који је био његов потчињени, јер овај
уопће није ни био у парт’занима, него је послије парт’зана,
послије рата, дош’о у ту Удбину једин’цу и био његов војник
- каже му: „Добро, гарсоњера је Удбина, је л’. Гарсоњера је
твоја. Али ја ‘оћу да узмем своје ствари.“ „Не! Не можеш“,
каже му Диздаревић, „узет’ ништа од својих ствариГ
А он мени каже: „Ја сам им’о још, оно, из парт’зана...
Све сам чув’о са тих састанака.“ Не знам, знаш, оне запи-
снике и, не знам, све. Све је то овај Раиф задржао. Ништа
му није дао. „Ал’“, каже, „и данас имам рачуне од ћилима
и намјештаја.“
Ето ти. Замисли какви смо људи. М етни након тога
ускличник. Вел’ки48.
48 Са Раифом Диздаревићем, једним од јутословенских министара

спољних послова и последњих председника Јутославије, имао је рђава
посла још један босански голооточанин, Адем Омеркић из Тузле. У јед-
ном од оних стројева у сарајевском републичком затвору где су удбаши
- Хтео си да ми кажеш нешто о Хазиму Билалбего-

вићу?
Билалбеговић... То је један комунист из Санског мо-
ста. Грбав је, па по томе упада у очи. Он је био у сарајев-
ској Удби. Фалио се увијек пред затвореницима, звекетао
би лис’цама и, фалио се: „Ја сам Енкаведе, ја сам Енкаве-
де!“ И тако.
А у вези с хапшењем овога мог друга '5уРиДе—Каже,
једног дана срео се на улици с Хазимом, па му је р ек ’о:
„О, па, Хазиме, зар ти ниси ухапшен? А ја сам чуо да си
ухапшен.“ Онда му је импутирано како је Хазима хтио да
упозори да ће бити ухапшен. А, у ствари, није...
Он каже: „Ја претпостављ ам да би једино то могло
6ит’“ - ш то га је довело на Голи оток. „А“, каже, „мени
затворенике тукли столицама извученим из канцеларија, млади војник
Удбе Раиф је својом алатком за пребијање овога Омеркића тако ударио
да му је сломио руку; и она му је остала искривљена и инвалидирана. То
ми је голоточанин причао и показивао у Београду 1992. године.
Те године, наиме, Адем Омеркић, од раније болестан и оперисан од
рака у грлу, усред ратног вихора зажелео је да на лечење пређе из Босне у
Београд. На прелазу у Србију код Бијељине помогао му је неки мајор ЈНА -
„Ја сам председник Удружења, Толи оток’ за БиХ“, говорио му је Омеркић
и показивао му чланску карту као једини документ - и овај га је, док му је
обезбеђивао документе за прелазак, три дана задржао у неком хотелу.
У Београду Адем је потражио мене, кога је упознао тек на оснивачкој
скупштини Удружења „Голи оток“ 1989. године и свог старог голооточан-
ског пријатеља нишлију Милију (?) Нешића. Овај га је примио у своју кућу
на смедеревском друму. Одатле је болесник ишао на прегледе и лечење.
Може се одаш признање београдским клиникама које су га без икаквих
проблема примале - и не само њега него и све остале болеснике из пропа-
ле Југославије који би им се обратили - и два пута га дуже време задржа-
вале на лечењу, употребљавајући најскупљу терапију коју су имале.
Нажалост, његово лечење ипак није ишло набоље и, после више
месеци или годину дана боравка у Нешићевој кући и у клиникама, Адем
ме је замолио да покушам да му помогнем „да се врати својима да умре“,
како се изразио. Ја сам се за то обратио тадашњем председнику Матице
исељеника Србије и мом пријатељу Брани Црнчевићу, који је, преко на-
длежниху Србији, организовао Адемов повратак у Босну.
Како смо обавештени, Адем је затим безбедно стигао својима у
Тузлу. Али неколико дана касније је, нажалост, умро.
неко р е к ’о да је Х азим ухапш ен, је л ’ А“, каж е, „ја га

послије срео на улици и рек’о: ‘Чуо сам да си ухапш ен’.“
Овај га је откуц’о како га је тиме упозоравао да ће бит’
ухапшен. Хазим није ухапшен, а овај јесте...
(Смех.)
- То је било пред његов друти боравак на Голом отоку?
Он претпостављ а да је то. Јер ниш та друго не може
бити. Н иш та нема.
- Ми смо сада дошли и до краја овог разговора...
Нисмо дошли до краја, какви до краја...
(Смеје се.)
- Ж алим што из неких обзира - које, иначе, поштујем
- ниси могао све да ми испричаш. Хтео сам да ти захва-
лим. И хтео сам да те уверим да ово о чему смо овако
искидано разговарали, о чему смо се изражавали знајући
да су наша казивања незавршена, једнога дана, кад можда
више не будемо живи, може да има крупну вредност.
Оно може да има вриједност једино у томе да се једно
искуство, пошто постане шире познато, не понови! Ето
зашто сам ја уопће прист’о да говорим. Да они који ће иза
нас доћ’ не морају да проживљују таква зла и таква чуда
као ми. За мене је доиста чудо докле људска и свијест и
нарав могу у измишљању зла да оду. А, опет, и то што и у
најтежим приликама неки човјек, неко од људи, може да
сачува своје људско достојанство.
- Разумео сам те потпуно. Још једном ти захваљујем.
(.На излазу из његове куће, кадје прибор већ био скло-

пљен, ДраГо Дујмић м и кажеда је на зиду некоГ павиљона
- да ли болничког? - видео слепљен мозак и зубе оногубије-
ног београдскоЈ новинара. Тај човек се звао Трифуновић или
Трипковић. Убио Га је медицински т ехничар Удбе Марко
Опачић или кажњеник културни референт болнице Машан
Радоњић 1951. Године. А ли изЈледа да ће овај убијени пре
бити Андрија Шнепергер из Суботице. О том случају сам
писао у трећој књизи Голог отока на стр. 532 и 533.)
НАСТАВАК РАЗГОВОРА
ДУО ОПАЧИЋ - МАШАН

- Кад смо се прош ли пут растајали, ти си ми рекао
да смо дотакли тек четвртину или петину оних ствари
за које знаш да су се догађале на Голом отоку и био си
љубазан да пристанеш да наставимо тај разговор. Данас
је двадесет четврти мај хиљаду деветсто осамдесет седме
године и ја бих те молио да ми на почетку испричаш како
си видео последице онога убиства у лето педесет прве у
болници. Изгледа да смо нешто пропустили да кажемо
поводом смрти тога човека.
Ја сам послије тога доведен на превијањ е, јер ми је
била сломљена рука...
- То је било у лето педесет прве?
То је било педесет... и прве.
- Шта мислиш , да ли је тај човек дош ао са седмом
групом или са осмом?
С а седмом је он дош ао. И то је д о ш ’о не с оном
србијанском групом него с овом с којом сам ја допГо. Јер
тада је прошао кроз строј.
- Из Загреба?
Да49. Не знам ни ‘ђе је он у’апшен, ниш та не знам. Ја
сам само видио, кад су ме превијали, знаш, на зиду крваве
отиске, као да му је лупано главом о зид, па и залијепљену
косу, знаш. А и, опет, оно, к’о трагове зуба; јер му је лупа-
но главом о зид. А послије ми је Н иколић - који је био
присутан - исприч’о шта се одигравало.
Тачно му име не знам . Све ми се врти по п ам ети
Трифковић или Трифуновић...
- А где је радио?
Ни то не знам.
- Н овинар је био по професији?
49
Према томе, ово је морало бити почетком марта 1951. године.
Да. Али то су рекли, да је новинар...

А да је био Србин, то знам. Одакле знам? Ваљда по
презимену, или шта ја знам, више се точно не сјећам. Али
ми је то остало, знаш, да је говорио као да је у Мађарској,
као да је пребјег’о у Мађарску.
Кад су га довели он је полудио, након оног пролас-
ка кроз строј и малтретирања. И претпостављ ’о је да се
некако нашао у Мађарској, и због тога је захваљивао што
су га спасили од фашиста...
- Југословенских?
Е... ваљда... Наједноч је поч’о да говори: „Е, фала вам,
другови, што сте ме спасили од оних ф аш иста...“ Био је
присутан Николић, био је присутан Опачић, санитетски
поручник Удбе...
- То је Марко Опачић. Он је вероватно био, заправо,
старији водник...
Није, поручник је био...
- Поручник?
Лијечник је још био, неки Мостарац, муслиман, и био
је овај - у Карловцу је - што је био комесар болн’це... К,
К, К, К...
- Је ли тај лекар био Удбин лекар?
Удбин лијечник, да, капетан је био.
- Не знаш му име?
Не знам. Знам да је Мостарац, муслиман, и да је имао,
овако, лијепе кестењасте очи, готово женске50... И Нико-
лић је рекао: „Па човјек је полудио", и шта ја знам. С тим
се сложио и овај лијечник. На то је онда скочио Опачић:
„А, доктори, полудио је, је л’! БандаГ И тако даље. И онда
су га докусур’ли.
- Како се звао тај комесар болнице?
Машан. Машан. М ашан51.
- Машан. Је ли он Црногорац у ствари? Шта је?
50 Вероватно, др Алија Крпо.
51 Вероватно је реч о Машану Радоњићу, културном референту
болнице.
Ја вјерујем да јесте Ц рногорац, ал’ знам да ж иви у

Карловцу. Н иколић ми је рекао да ж иви у Карловцу.
- Он је био кажњеник?
Он је такође био кажњеник, али је био, као, комесар
болн’це. Био је главни тамо.
- Чује се да су, заправо, Опачић и Машан убили овога
несрећника?
Ко му је лупао главу о зид, то не знам. То ми Николић
није р ек’о. Вјеројатно је овај О пачић, знаш. Тај је био...
Опачић је...
- Где си видео те крваве трагове?
Мене су довели на превијање и то сам видио док су ме
превијали. Пошто сам се с Николићем знао, он није им’о
резерве према мени, и то ми је исприч’о. Ал’, кажем, ја га
нисам директно пит’о ко је овога... То не могу рећи. Само
знам да су Н иколић и тај Удбин доктор били спремни да
онога прихвате као полудјелога, а да се О пачић издерао:
„Је ли, доктори, полудио је“, и шта ја знам. Николић, дабо-
ме, није смио ниш та да каже, а и овај је зашутио, тако да
су јадника докусур’ли.
„СА ДОПУШТЕЊЕМ ИСЛЕДНИКА...К

- Хтео си нешто да микажеш и о Ангелу Петковском?
То је један М акедонац. Био је мален, онако, њежне
грађе. Био је у затвору, прво, у Скопљу. Чини ми се да је
био у социјалном осигурању, ваљда шеф социјалног оси-
гурања у Скопљу, или так ’о нешто. Он је некол’ко пута
био бојкотован. И такође, мање-више, већ није био свјес-
тан ситуације, нити тога шта говори и пред ким говори...
Зато је сваки час летио под бојкот. И сад, на крају - то је
већ било...
- Знаш ли која је био група?
Н е знам, само је био, послије, у двојци оној, знаш ,
такође...
Голи оток 1*3
- У црној двојци?
У црној двојци. И онда, једног дана - п олити чка
конференција. Собни је тада био Давор Трипало, а његов
заменик неки Алфонс Ковачевић, наводно, бивш и југо-
славенски п одоф и ц и р. И и зведу А нгела П етковског.
Ковачевић му каже: „Слушај, Петковски, ти си у затвору
ревидир’о, а сад си, кад си дош’о на Голи оток, опет...?“
П ош то П етковски ни тог тр ен у тка није био свјестан,
знаш, шта говори, каже: „Јест, ја сам у затвору ревидир’о,
ал’ кад сам дош ’о на Голи оток, видио сам да ово не може
б и т’ соци јализам .“ А овај ће: „Ми имамо одобрењ е од
исљедника да те физички ликвидирамоГ То је мени оста-
ло, знаш...
- То Трипало каже?
Не Трипало него овај, Алфонс Ковачевић. Трипало је
шутио. „Ми имамо допуштење од исљедника да те физич-
ки ликвидирамо“, и шта ја знам. А Ангел слеже рамен’ма.
Јер он, заправо, није био свјестан ситуације, разумијеш.
Сад, отинГо је ипак, кол’ко знам, није ликвидиран.
ОтинГо је ипак кући. Шта је с њим даље било, не знам.
- Хтео си нешто да кажеш и о Феђи Киселичком?
Ф еђа К иселички је из Н овог С ада и он ти је био
предсједник Друштва Југославија - Есесер, како се је то
звало. И скључиво због тога је дош ’о на Голи оток, а на
Голом отоку је био под Удбом ФНРЈ 2. То значи одсјек за
шпијунажу; као да су га Руси заврбовали. И Феђа је сваки
час био под бојкотом. Бојкот један, бојкот други, бојкот
трећи... И, интересантно, знаш: чим га под бојкот ставе,
он несразмјерно брзо, како би’ рек’о, липше, знаш. Сад,
јест напор и оно све, али опет... О нда му скину бојкот,
опорави се, па опет - под бојкот; и све тако.
- Којих је година он био?
Ваљда четрдесетих година, тако. Па да, четрдесет и
можда коју годину више...
И онда, једног дана, дође он мени. То сам знао, то
ми је већ раније п рич’о, да га оптужују као шпијуна, да
је ш пијунир’о; да су га Руси заврбовали и да је шпијун

Есесера. И, каже, исљедник му је рек’о да призна како је
био шпијун, па ће га, без даљњег, одмах пустити кући. А
он је им’о некак’е породичне неприлике и стварно му је
било хитно да што прије дође кући. Знам да ми је прич’о
некакве те обитељске ствари, више се не могу сјетит’
Ја њему кажем: „Слушај, Феђа, па ти ћеш направит’
само себи горе. Јер није ту само то што си ти био шпијун.
Није важно то. Него је важно с ким си имао везу... то ће
ићи унедоглед. Пет пута ће ц ркн ут’ Голи оток, или ти,
док се то расплете. Ти не можеш... Ако си био шпијун,
м ор’о си имат’ неке везе овдје, везе и вез’це, м ор’о си на
неки начин неш то да прикупљ аш , и ш та ја знам. То се
све шири... Кога ћеш умијешати... Увал’ћеш ко зна кол’ко
људи ни криви’ ни дуж ни’...“
И такоје Ф еђаодусто д ато призна,знаш , нијенасјео
на ту провокацију. Сад, ја не могу рећи - то је већ било
поткрај - је ли то била п ровокац и ја или није. За мене,
како сам ја с’в аћ ’о, јесте била провокација. Разумијеш?
Јер ти не можеш, ако признаш да си шпијун, даље ш утит’;
м ор’о си нешто радит’, м ор’о си имат’ неке људе... То је
њих интересирало. А знам, опет, с друге стране, да је и
исљ едницима било потребно да имају некакав доказ о
кривици. Разумијеш?
- Да. Ја знам случај једног мога пријатеља који је био
пребегао у Бугарску и тамо провео два-три месеца, па се
вратио. И онда је ухапш ен. И, наравно, Удба га је при-
тискала да је бугарски шпијун. Баш га је ислеђивао Кре-
со Кадрија; био је бачен под голооточку истрагу - значи,
дању трагач, терор, рад, батине, ноћу саслушања - и то
је трајало неколико недеља. И он је на крају признао да
је био бугарски шпијун. А сарађивао је с неким Бугари-
ном, кобајаги, који се звао не знам како... који је био из
бугарске полиције, али кога је само виђао како пролази
тим местом.
- А, опет, знам да су ови људи који су били изведени

на Путников процес октобра педесет прве године у Бео-
граду - њих је тада било четрнаест на процесу - готово
сви, исто тако, признали да су сарађивали са совјетском
обавештајном службом. Неки су при том испопризнавали
да су дали обавезу о сарадњи са совјетском обавештајном
службом узајамно, то ће рећи, као да сам ја дао обавезу
теби, а ти мени, а онда, ако имамо, рецимо, још два друга
пријатеља, сви један другоме дајемо обавезу. А други су
испопризнавали да су дали обавезу неким „белим“ Руси-
ма који су се већ четрдесет седме, четрдесет осме вратили
у Совјетски савез.
Не, али знам за један случај. М ишић се зове, Србија-
нац је, не знам одакле, фин, тих младић. Он је заједно са
женом побјегао у Бугарску и у Бугарској је, на Витоши,
заврш ио диверзантски курс. Вратио се у Југославију са
задатком, је ли, саботаже, диверзије. И био је у’апшен.
Након саслушања бацили су га на Голи оток. Њ ега чак
добро знам и он ми је сам прич’о како је био на Витоши
и како је заврш ио тај курс и како је требало ту саботаже
[да обучава]... Ал’ тамо ‘ђе је дош’о, у своје село, је л’, кад
је покуш ао да врбује људе, неко га је откуцао и онда су
у’апшени и он и жена и отпремљени су на Голи. То је било
фактично.
- Према мојим информацијама, односно према оно-
ме што ми причају људи који су били на Голом отоку и
што сам знам, диверзанти који су прелазили у Југославију
одмах су приликом хватања били ликвидирани, убијани.
То не знам. Али знам да за М иш ића то није случај.
- Да ли ти пада на памет да је можда и то признање
било изнуђено, па је онда он по некој инерцији наставио
да га понавља52...
Не, не, не. Не, не.
52 Треба додати да би му се та, пропагандна верзија приписивала
у заслугу и да ништа друго не би смео ни да прича.
„КРИВ ЗА СМРТ ПЕТ ЉУДИ“

А, знам, опет, случај једног Македонца; на жалост, не
знам му име. Тај Македонац под притиском призн’о да је
крив за смрт пет људи. Разумијеш? Послије се установ’ло
- то је прош ло, он је већ ваљда био двије године доље -
да су ти људи живи, па је био позван и о ти ш о под бојкот
зато што је...
- Обмањивао истрагу?
... О бм ањ ивао истрагу. А њега је теретило то да је
крив за смрт пет људи. Дакле, кол ко се можеш ослонит’
на оно што је под принудом ишчупано...
Онај М итар Ковачевић, он ти је призн’о да одржава
везу с неким руским пуковником Орловом, кога је први
пут видио кад је дошла совјетска делегација [на београд-
ску Дунавску конференцију]... Ниједног другог Руса није
ни знао, нит’ зна ријечи руске, нити ишта.
- Један мој познаник у Београду кад је писао ту допу-
ну записника на Голом отоку, навео је чак, како се тврди,
триста имена. Сад, можеш да замислиш које је то лудило.
Па, слушај, није то изузетак. Ја знам људе који су по
осамдесет, сто, више од сто имена навод’ли. Кога год је...
- Кога год је срео у животу, он га је навео.
Јест. Е, сад, ови су бирали између свега онога шта им
конвенира, је ли, кога да хапсе, или шта ја знам.
- Да ли је тај М иш ић преживео?
П реж ивио је, преж ивио је. ОтииГо је кући. Србија-
нац је он, мора да је однекуд близу бугарске гран’це, знаш.
Знам точно да је преживио... Био сам добар и с њим.
- У ком је павиљону био? Из које групе?
Не знам му ни павиљон ни групу. Рад’ли смо заједно
под бојкотом, па је одатле потекла та ближа веза. Тада ми
је он и испричао...
- То значи да сте били заједно у петици или у двојци?
Био је он у двојци, црној. Пред крај, знаш. А мислим
да је отиш ’о с претпосљедњом групом, кад је отииГо гро
Србијанаца...
- То је новембар педесет треће?

То је новембар педесет треће.
ТЕЖИ ГОЛИ ОТОК НЕГО МАУТХАУЗЕН
- Кажи ми сад нешто о Винку Крагићу.

Он је из Сплита, а студир’о је у Загребу технику. И
тада је и ухапшен, као студент технике. Били смо прилич-
но добри. И сприч’о ми је да му је остала дјевојка у дру-
гом стању. А био је интересантан случај. Нас су позвали:
ако ко има нешто златно - прстен или шта ја знам - да се
мора јавит’ тамо и да то преда. Пошто сам ја им’о печатњак
златни, јавио сам се и нашли смо се у соби заједно код тог
исљедника, или шта је био, ‘ђе смо предали то злато...
О ни су то касније вратили. М оја ж ена Злата је по-
дигла...
А на сусједном столу били су сложени пакети шпе-
ка; у комадима, онако, пакован, шпек. И док је тај онамо
зап’сив’о, Крагић брже ћапи један шпек и гурне у џеп. Кад
смо изаш ли ван - претпостављ ’о сам да је то спремљено
за милицију - ја кажем: „Слушај, бога ти, примијетиће да
фали један комад. А били смо тамо.“ „Ма, нек иду у божју
матер“, каже, „ја сам био од четр’ес’ друге у М а’тхауз’ну,
знам како се то ради...“
И онда ми је исприч’о да је четрдесет друге с једном
групом отправљ ен у М а’тхауз’н и да је тамо био све до
ослобођењ а. Е, сад, оно што је код њега интересантно
јесте то што му је десет пута лакш и био М а’тхауз’н него
Голи оток. И он је на Голом отоку... Знаш оне вагонете у
којима се возио камен? Турио је ногу под вагонет и ваго-
нет му је смрвио пету. И данас је инвалид и шепа.
Али тада је био под бојкотом и кад је озлиједио ногу,
довели су га у 6олн’цу. И у болн’ци смо били заједно... И
ја сам био под бојкотом. Док сам пролазио, а он је био
у боксу, ш а п н о ми је: „Добио сам сина.“ И сад, неко је
п рим ијети о да он ш апће. „Шта, бојкотовани го во р еГ

Знаш како ти се одмах дигла ларма? А он је ваљда добио
обавијест. Ваљда су му је дали прије него што је био бојко-
тован, не знам, ал’ тада му се, тек, пружила прилика да ми
то каже. Јер нисмо били у истом павиљону, нашли смо се
тек ту, у болн’ци, као бојкотовани.
Послије је заврш ио студиј и знам да је сад у Сплиту.
Кад сам неке познанике п ит’о... И ма он чак и надимак,
јер Сплит се не рјешава надимака, баш у вези с тим што
шепа, знаш, том ногом, коју је повриједио на Голом ото-
ку... Ето, то ти је о Винку Крагићу.
- А ко је био Радоје Батос?
То је Крајишник, партизан од четр’ес’ прве и био је,
ваљда, секретар ком итета у П риједору; углавном, неки
партијски функционер. ДопГо је с другом групом на Голи
оток. И он и жена. И пуш тени су... М ислим, оно, једно
вријеме су издржали, па су пуштени. Али се он послије
тога одметнуо на Козару, са женом. И, дабоме, за кратко
вријеме био је ухваћен и поново су га - на Голи оток. И,
сад, дабоме, издржао је бојкот, и то тежак бојкот. И тако.
Е, сад, морам р ећ ’ знаш , ја ти имам симпатије пре-
ма парт’занима. Јер сам видио шта се преж ив’ло и, тако,
склон сам, чим ми каже да је био партизан, да га нека-
ко прихваћам, знаш. Е, Батос је био страствен пушач. И,
рец’мо, кад би’ ја сједио на боксу, на оном доље, а он био
близу, ја би’ пустио цигарету доље, знаш. Он би цигарету
покупио, негђе 6и скривећке попушио, и тако. То се мож-
да десетак пута догод’ло.
Тада је руководилац радова пост’о зет Звонка Бркића
- Гргурић; он је им’о сестру Звонка Бркића за жену, знаш;
ви кажете зет, а овдје се каже шогор...
- Зет Звонка Бркића, добро си рекао.
Тај је, иначе, био велики забуш ант на раду. Било
ш та да се рад’ло, увијек је избјегав’о... А сад, кад је пост’о
руководлац радова, поч’о је све да гони, а поготово Бато-
са, који је био под бојкотом. И мени Батос једноч шапне
како га, ето, тај Гргурић тјера. А ја му кажем: „Ма, хајде,

Батос, тај ти је најгори забушант био...“
Н екол’ко дана послије тога скину Батосу бојкот. И,
знаш како се бојкот скид’о, сад он говори. И оптужи мене
како сам му дав’о цигарете док је био под бојкотом, и како
сам рек’о за тога руководиоца радова Гргурића да је забу-
шант, не може бит’ већи. Дословно се баш не могу сјетит’...
Дабоме, сад мене питају... Ја кажем: „Јест, дав’о сам
цигарете, зато што је био партизан, што је Крајиш ник;
сим пати чни су ми; а био сам у К рајини, знам како је
било... Дав’о сам цигарете... Јест“, кажем, „рек’о сам и то
за Гргурића, јер сам радио са Гргурићем. Видио сам да је
сам највећи забушант на послу, а сад тјера друге.“
И од онда са Батосом више нисам био добар. Ја сам
добио казну - више се не сјећам - пожарство, дежурство...
Оно, знаш како је било...
- Н а жалост, таквих случајева је било много.
СВЕТО ЧОПОРДА
А због чега је све човјек могао да досгатје под бојкот,
сад ћу ти рећи.
И м ’о сам доље једног пријатеља - С вету Чопорду.
Иначе је био Удбин човјек у војној делегацији у Берлину.
Јесам ли ти рекао зашто је он дошао на Голи оток?
- Нешто си ми рекао. Али испричај ми све о њему.
Дакле, С вето Ч опорда и С лавко С ударевић били
су Удбини људи у Војној делегацији у Берлину. И кад је
изашла Резолуција, тамо је скициран неки одговор на њу,
да није точна, и слично. Али Славко Сударевић и Чопорда
је нису одмах потписали него другог дана. Кратко врије-
ме послије тога позвани си у и он и Славко Сударевић
-С лавко Сударевић који је [касније на Голом отоку] био
замјеник команданта Ц ентра - и искључени су из Удбе,
без и к ак’ог образлож ењ а. О н сматра да је разлог био у
X Драгослав Михаиловић
томе што нису од прве потписали. Убрзо су и ухапшени

и упућени на Голи оток.
Сад су на њега [ударили] - нритисак, знаш. Да је им’о
везу са совјетском службом, и ш та ја знам. И поводом
тога он је питај бога шта н апис’о - са свим совјетским
генералима да је имао везу. И са свима53! Дакле, ко год би
то прочитао, могао је да види да је то измишљотина. Али
- бојкот му је скинут.
Е, сад, извјесно вријеме послије тога - не сјећам се -
био је доље, у истом павиљону, у шестици, неки Рокнић.
Упамтио сам му име по томе што је један од п рви ’ чет-
ника који је колаборир’о био неки М ане Рокнић; па сам
упамтио то презиме. А овај је, иначе, раније био стражар
у М итровици, у казнионици у М итровици. И оптужио је
Чопорду како је рекао: „Е, додијале су ми, вала, ове црно-
горске пјесме! На врх главе су ми избиле!“ Јер у оно врије-
ме, знаш , све што се пјевало, пјевало се на црногорску,
ону, мелодију. Тога се добро сјећам, јер је и мени то већ
било тргло на вр’ [главе]... И Свету су - под бојкот.
Сад је он под бојкотом опет писао допуну. Шта је напи-
сао и кога је оптужио - не на Голом отоку него вани - то не
знам. Тек, послије тога, кад су му скинули бојкот - а мало
је дуже потрај’о - дали су га у кухињу да реже крух, знаш.
- Колико је имао година Свето Чопорда?
С в ето је стар и ји од м ене. М и сл и м да је девето
годиште. Девето или седмо, не сјећам се.
- Значи, био је већ у петој деценији.
Да, да. Сад је, недавно, умро. Био је п ар ал и зи р ан
и недавно је умро. То је онај за коЈег сам ти рекао да је
53 Између осталих, као своју обавештајну везу Свето Чопорда је

тада навео и маршала Жукова. Неколико дана после тога позвао га је ис-
ледник. Крај овога у канцеларији стајао је још један новек у официрској
униформи, који је, чим је он ушао, извадио пиштољ из футроле. При-
шао му је, сав црвен у лицу, и прислонио му цев на чело. „Је л' ти нас
зајебаваш?" рекао је бесно. „Знаш ли да овог часа могу да те убијем и да
никоме за то не одговарам!" Свето је одговорио: „А кога да наведем да
ми поверујете да нисам шпијун?“
допремио прву М имарину пошиљку из Берлина, под пра-

тњом митраљеза...
И м’о сам још један инцидент у вези са Чопордом.
Ја сам био под пош тедом у павиљ ону, а С вето је
био на раду. Тамо се непрекидно водила евиденција по
националности. И, сад, кад су то сређивали, мене зове
собни. „Шта је Свето Чопорда? Је ли Србин или Хрват?“
Ја размислим мало. Кажем: „Не знам.“ „Како не знаш? С
њим си стално.“ Кажем: „Не знам “. И размишљам. Зове
се Светозар. Првенствено, то је српско име. Али ја имам
једног рођака Хрвата који се зове Светозар. А Чопорда,
опет, не личи ми нимало на српско [презиме]... И мислим,
ако кажем једно, а испадне друго, бићу крив што сам их
хтио довест’ у заблуду. Најпаметније да кажем „не знам“.
И ја: „Не знам, не знам...“ „Бандо једна, нећеш да кажеш
ни шта је!“
А ја, ЛеЈасГо, нисам знао. И кад је Свето допТо, питам:
„Свето, молим те, реци ми јеси л’ ти Србин ..." А из Осије-
ка је. Схваћаш ме? Чопорда ми личи на мађарско [прези-
ме]... „Ето то: сад ће те зват’ да кажеш јеси ли Србин или
си Хрват. Нека знаш...“
- Где је Свето Чопорда био после рата са службом?
Како је заврш ио боравак на Голом отоку?
Могу ти и то испричат’. Пази. Он је борац од четр’ес’
прве, али је био у Словенији.
- Партизан?
Да. И зато се поткрај ж ивота и вратио у Словенију
и одм ахтам о добио и већу пензију, и н ек ак и стан и, не
знам, све; поново се и оженио. С ловенци су били пуно
увиђавнији према њему. А кад се вратио с Голога, живио
је у Подсуседу, ту, код Загреба, код те своје жене, која се у
међувремену снашла за стан; и ту су живјели.
- О н је био собни стареш ина при крају боравка на
Голом отоку?
Јест. Он је, послије, кад му је скинут бојкот и кад је
рез’о крух тамо, био собни. У његовом павиљону је био и
Ж игић. И одатле знам неке ствари. Јер са Жигићем се није

смјело причат’ а он је смио с њим да прича, као собни...
- А, то је одатле...
Е, сад, кад је Свето дош’о [са Голог], кажем ти, живио
је у Подсуседу код те жене и није мог’о да се запосли. Кад
сам ја изаш ’о, запослио сам га у „Геоистраживању“ преко
[мог пријатеља] Огулинца; оног Огулинца за кога сам ти
прич’о...
- То нисмо снимали...
Јуче сам ти прич’о. Једно десеторо сам их стрп’о тамо
[односно запослио их у ,,Геоистраживању“]... Он је пит’о
и за мене. Рек’о ми је: „Питат’ ћу Удбу.“ Реко’: „Питај, нећу
да имаш неугодности...“ И рек’о им је...
- То је питао кад је хтео тебе да запосли, је ли?
Да. Па ми нису дали.
Свето је једног дана срео Сергеја Крајгера. А он је
Сергеју Крајгеру једанпут спасио живот; и то би ти морао
причат’: али предугачко је... Знаш како ти је онда било:
мислим да је [у „Геоистраж иавњ у11] и м ’о десет ‘иљада
плаће. То је била мала плаћа; и уопће тако је било у оно
вријеме. И Крајгер му каже: „Хајде ти за уп равн и ка у
Мокрице. Шеснаест хиљада плаће и стан и храна.“ И Све-
то је отинГо за управника у Мокрице.
- То је у Словенији?
У Словенији.
- Код кога града?
Па то је одма’ ту преко границе словенске. То је ово
‘ђе је био у затвору Матија Губец, наводно.
И ја не знам да л’ је био тамо... У сваком случају, био
је мање од године. О тказао Свето и вратио се натраг.
„П а“, каж ем, „С вето, ш та је?“ И сад га опет треба
запослити, је л ’. И ја - опет код Огулинца, и поново се
он врати у „Геоистраживање“. Али питам га: „Па, добро,
Свето, зашто? Тамо ти је било шеснаест ‘иљада...“ „М а“,
каже, „како то ти можеш? Ујутро у девет сати неће нико
од оног особља да устане. Собарица: ’Ја сам ноћас спавала
са секретаром комитета../ ’Ја сам спавала са предсједни-

ком опћине...' И тако даље. Нећу ја то. Ја нисам куплер-
мајстор...“
Онда прича: „Једног дана дошла је цура из овог тури-
стичког савеза с неким Американцем. А ми смо морали
зап и сат’ сваког ко је тамо био, знаш . О на моли - дала
је легитимацију - да се не упише. 'Зашто? Ја то м орам .‘
Каже: ’Он ми је обећ’о сто долара/ Спавала је с њим тамо.
’О бећ’о је сто долара. То је за мене годину дана студија‘,
или шта ја знам шта...“ Каже Свето: „У реду, добро, преш’о
сам преко тога. Али ја нећу да будем куплер-мајстор.“
Онда каже: „Једноч су дошли Златко Узелац...“ Тај ти
је био овдје шеф криминала, те криминалистичке поли-
ције. „Једног дана“, каже, „дошло је њих...“ Ја ћу ти испри-
чат’ онако како је он мени исприч’о, знаш...
- Да, да.
Каже: „Дошли су у чет’ри аутомобила. Већ су били
пијан и .“ Овај је одлазио с тог полож аја на неки други.
М и с ш м да је онда отп ш о у републики завод. Дошли су,
лумповали тамо. Не знам, за сат или за два сата напра-
вили су седамдесет и шест ‘иљада цех, знаш. И сад каже:
„Овај кад је платио, викао је: ’Ја сам ваш бог‘, и не знам,
ово, оно.“ Пијано, је л’. И, каже, кад је излазио ван, хрпу
хиљадарки - оној благајници, знаш. Каже: „Он виче: ’Ја
сам ваш бог!‘ А онај иза њега: ’Курац си ти...‘ И “, каже,
„ћапи оне хиљадарке...“
Е, тако се он вратио натраг и ја сам га запослио опет у
„Геоистраживању“... Још је у међувремену био на Плитви-
цама; а како је доспио тамо, тога се више не сјећам. Тамо
се и оженио неком, била је - не знам више ни шта је рад’ла
- конобарица или так’о нешто, знаш... И сад, кад је дош’о
у „Геоистраживање“ - опет Огулинац - и она је дошла у
„Геоистраживање“; за њу није било проблема.
И з „Г еои страж и вањ а“ су иш ли људи ван , знаш .
И Свето: нека њу пошаљем ван. О на је била још млада
жена. П ит’о сам Свету: „Шта ће ти таква млада?“ И шта
ја знам. А он каже: „Нек траје док траје... И сам знам да

неће потрајат’ дуго. Нек траје док траје...“
Ја успијем, доиста, јер шеф те једне групе опет ми је
био пријатељ, неки Курт Дене, неки Нијемац, знаш. Он ју
је узео. И она је остала вани, и удала се за неког Македон-
ца, некаквог другог. Али је ипак Свети слала - у девизама.
О творила ту девизни рачун и слала му нешто девиза.
Онда је Свето от’ш ’о у пензију. Куд је отиш’о да живи
не сјећам се точно, право да ти кажем. Долазио је повре-
мено у Загреб, док је још био покретан. Затим је, кажем
ти, отишао у Словенију и тамо добио вишу пензију и стан.
Поново се и оженио. И, на концу, био је парализиран, није
мог’о никако на ноге, нити ишта... Недавно је умро.
Ето, то ти је његова историја.
„НЕЋУ ПОТПИСИВАТИ ОБАВЕЗЕ“

Ацо М аркићевић је, ја мислим, био најбољи новинар,
и најталентиранији, од сви’ ти ’ новинара који су дошли
на Голи.
О бично бисмо се у слободно вријеме налазили иза
павиљ она у оној барачици - знаш да су биле дограђене
оне бараке иза павиљона...
- Порцијашнице.
И једноч, у тој бараци смо били, и не знам како је
разговор о томе започео - био је присутан и Ацо Мар-
кићевић и још некол’ко њих - ја сам рекао да не каним
никоме никакву обавезу потписиват’, па макар на Голом
отоку сједио до смрти - моје, или Голог отока. Рек’о сам
да нећу потписат’ ниш та, јер то може исто да ти напра-
ви неприлике и доведе те поново на Голи оток. То ми је
било познато [зашто сувраћен и]... Сваки од њих каже:
„Због неактивности.“ А неактивност се односила на то
што није подносио никак’е извјештаје, денунцијације, и
шта ја знам. Н а томе се и завршило.
Међутим, Ацо М аркићевић, који је тада био култур-

ни реф ерен т у једној од барака - не сјећам се у којој -
отиш’о је другог дана исљеднику и рек’о да он неће потпи-
сат’ никакву изајву. Није рек’о било шта у вези са мном
него, једноставно, да сам неће потписат’ обавезу.
- Које је то време, која година?
То је педес’ трећа. Још је било љето или рана јесен.
- Јесу ли се у то време још потписивале обавезе на
Па јашта... И Ацу - на бојкот одмах. Баце га на дро-
билицу. А рад на дробилици је, заправо, најнапорнији, јер
не можеш ни тренутак одахнут’ Не може дробилица ић’
упразно. Ту ти строј диктира темпо рада.
И био је извјесно вријеме - не могу се сјетит’ колико
- на тој дробилици и онда је, кратко вријеме послије тога,
отинГо кући...
Међутим, након онога бојкота на Голом кратко сам се
с њим дружио... Пошто он више није био културни нити
ишта, није долазио на разговоре у бараку иза павиљона.
И тако је отипГо кући, је л ’ Послије ми се и јавио. Био
је судац за прекрш аје у Бачком Петровцу. Јавио ми се у
Загреб. Али касније се наша веза прекинула.
- Сада је адвокат у Новом Саду.
Да, то ми је Пал рек’о54.
- Кажи ми нешто и о М. Г.
М. Г. је исто била новинарка, вјеројатно у „Борби“.
И била је у ж енском логору. Била је дјевојка М илинка
Ђ орђевића. И от’шла је раније. И још док смо били на
Голом отоку, М илинко је добио од ње писмо. И она му
пише - радила је у некаквом подузећу у Земуну, каквом,
не знам - како се једном тједно, чини ми се, сриједом,
налази с исљедником и како му све исприча, олакша душу,
знаш, к’о на исповиједи...
54 Адвокат Алексаднар Маркићевић је умро јануара 2011. годин

у Новом Саду.
ШЕЗДЕСЕТ ХИЉАДА КУНА
- М олим те, каж и ми неш то о потпуковнику Љ уби

Раосављевићу.
Е, Љ убо Раосављевић је предратни комунист и био
је под предратним Судом за заш титу државе; је л’ суђен
и кол’ко, то, п раво да ти кажем, више не знам, ал’ знам
да је био под Судом за заш титу државе. И послије рата
био је н ачелник О бавјеш тајн ог одјељења - тада је то
била Шеста армија - у Сарајеву. Био је по мом мишљењу
душеван човјек, доиста. Знаш шта је душеван у народном
изразу?
- Знам, како да не!
Иако је радио у тој... опасној служби...
За вријеме рата он ти је био командант једног батаљо-
на у Трећој санџачкој бригади. И онда су Ц рн огорц и
дошли ‘вамо к нама у Крајину у Которварош. Усташе су
били напустили Которварош и наш и су ушли у Котор-
варош и било је строго наређено да се тај свијет тамо,
поготово муслимански, не дира. М еђутим, Булатовић -
мислим, како је онда био обичај, как’а је онда била прак-
са, не само пракса него норма - и још један су од једне
муслиманке опљачкали шездесет ‘иљада куна.
- О ком Булатовићу говориш?
О Веселину.
- О овоме што је касније био управник Голог отока?
Да. И сад, пошто је он Тђиласов сестрић - а Ђилас је
био и за Љ убу Раосављевића и за све Ц рногорце нешто
изван категорија и изнад свега, Љубо је ту ствар заташк’о.
А у ствари, требало је, по оним законима, нормално, да
буде стријељан.
Е, Веселин му се донекле за то одужио. Кад је Љ убо
дош’о на Голи, прво је био доље у великој ж ици са свима
осталима, па је онда пребачен на сто један... Био је на сто
један, а већ му је казна била истекла, продужење формал-
но није добио..
Ја сам га, међутим, рецимо, добио. Једног дана ме је

позв’о Давор Трипало, који је био собни, и каже: „Потпи-
ши ово.“ „Шта је то?“ „Продужење.“ „Как’о продужење?“
Каже: „Л окални одбор Сењ а ти је п р о д у ж и о ...“ „П а“,
кажем, „никад нисам чуо за тај...“
- Није те ни иследник звао?
Не, не, не. Собни.
- Је ли то било марта педесет треће године, кад су
теби истекле две године казне?
То је било педесет треће, не могу ти казат’ точно кад,
не сјећам се. Кажем: „Даворе, да ово потпишем или да не
потпиш ем?“ „Па“, каже, „свеједно ти је, потпис’о или не
потпис’о. Ако не потпишеш, можеш имат’ само неприли-
ке.“ Пошто сам знао да ту има много људи који уопће нису
добили никакво продужење, а казна им је истекла, онда
сам ипретпостављ ’о дајепаметнијетако... И потписо сам.
М еђутим , Љ убо Раосављ евић није добио н и к а к ’о
продужење. Кад сам ја дош’о, њега су пребац’ли горе, на
сто један.
Онда, једног дана га је позв’о Булатовић... Раосавље-
вића је највише теретило то што је рекао Бакић... Чини
ми се да се зове М ихаило, ал’ знам да има два М ихаила
Бакића; томе је лако сазнат’ право име зато што је инва-
лид, разумијеш. Тај Бакић му је дао један примјерак „Нове
Бор6е“, а рек’о је да му је дао тридесет примјерака. И сад,
знаш како је било: не кажу ти шта те терети него мораш
сам да кажеш. Љ убо, дабоме, по црногорској линији, није
‘тио да ода Бакића. И тада, позв’о га је Веселин Булатовић
и р ек ’о му: „Па је л ’ ти, Љ убо, мислиш и ћ ’ кући или не
мислиш и ћ ’ кући?“ Љ убо је слег’о рам ен ’ма. „Па“, каже
Булатовић, „тај Бакић, то је наш човјек...“
Кад га је позв’о, понудио мује, каже, вечеру и цигаре,
каву и све, је л’ И онда је Љ убо то п ризн ’о, да је од тога
Бакића добио један примјерак, а не трид’сет примјерака,
к’о што је овај рек’о, па се претпостављало да је дијелио.
И затим је био пуштен кући.
- Је ли тај Михаило Бакић такође био на Голом отоку

или није?
Ја мислим да уопће није био на Голом отоку... Он није
био, ваљда зато што је инвалид, и није био онај Дапчевић,
који је исто тежак инвалид. Још има један Дапчевић...
- Да, им а Владо Д апчевић и М илутин Д апчевић.
Обојица су били на Голом отоку...
Јес’, а тај трећи - има и трећи, тежак је инвалид - тај
није био на Голом отоку. Ја сам га упознао једноч на броду.
Тада ми је он прич’о за ове који су пребјегли у Албанију
педесет осме године, пошто сам се интересир’о... Каже,
сви су они заврш и ли студије у Есесеру, добили добра
мјеста, ж иве боље него просјечни совјетски грађани, али
ниједан није примљен у партију и то је њима сметало, па
се онда, зато, Дапчевић вратио; па и овај - како се зове?
- Перовић, и Пантелија Симић. Углавном, знаш, били су
незадовољни тим тамо...
- Третманом...
... Третманом, искључиво на партијској линији. А што
се тицало материјалне стране ж ивота, били су боље обез-
бијеђени него совјетски грађани... А М илутин Дапчевић
је властитом руком тук’о брата Владу. Даском некак’ом,
летвом, кад је овај дош’о [у логор]... М илутин овдје живи.
- Хтео си да ми испричаш и о томе како је Љубо Рао-
сављевић видео самоубиство онога човека кога је назвао
Марко Месић...
Не знам ја, није он мени рекао да је сам видио. Само
ми је р ек’о да је то најтрагичнија смрт, да се тај за к л ’о
каш ’ком коју је наоштрио на камен. А тај Марко Месић -
не знам јесам ли ти причао?...
- То си ми п ри чао п рош л и пут, ко је био М арко
М есић. М орам да ти кажем да су двојица људи писали
некакве мемоаре...
Бркају људи. Бркају људи...
- Може да се деси...
Бркају људи...
- ... Али обојица су га назвали Дрезгићем.

Бркају људи55... Рецимо, исто тако, он ми је причао за
овога Петра Комненића; о томе како је три мјесеца провео
у оној рупи, ‘ђе му је бацана храна, и шта ја знам. Мисли-
ли су да неће издрж ати пош то је био туберкулозан. Ја
знам да је био туберкулозан, био ми је професор у Тузли.
- Не знам јесам ли ти рекао да из његове породице
потиче вест да је десет, петнаест дана по пуштању са Голог
отока умро код куће?
Не би’ рек’о да је так’о кратко вријеме било, знаш.
ДОГАТ)АЈ У БИЈЕЛОМ ПОЉУ

- Љ убо Раосављевић ти је неш то причао и о Илији
Булатовићу из Бијелог Поља?
Да, он ми је рекао како је тих тридесетак, онда, на
лицу мјеста стријељано, кад су пофатани; на лицу мјес-
та су стријељ ани. Та група је и м ала м ож да осам наест
људи, али су онда ваљда [постријељ али] и оне који су
њима помогли... Не би ми човјек слаг’о. Једино ако је био
погреш но инф ормиран... Али није мог’о бит’ погреш но
информиран, јер зна шта се тамо догађало.
- Пострељали су све чим су их ухватили? Пази, про-
шле године је изашла књига...
Н ису они њих све одједном пофатали...
- Недавно је изашла књига која се зове Комунистич-
ка парт ија Ц рне Горе од хиљ аду девет ст о четрдесет
пете до педесет друге Ходине. Аутор је Бранислав Кова-
чевић56. И на једном месту у њој нашао сам детаљ који се
односи на Срески комитет партије у Бијелом Пољу и на
тај случај кад је Илија Булатовић као секретар комитета
са још седамнаест људи побегао у шуму. Они су побегли у
55 Ипак бих, још једанпут, напоменуо да је ово сведочење из друге
руке и да мој пријатељ није био на сто један.
56 Никшић, 1986.
шуму, према тој књизи, јануара четрдесет девете године, а

већ фебруара или марта били су похватани и побијени...
Побијени су на лицу мјеста...
- И лија Булатовић је, наравно, био убијен. Али у
књизи се наводи, под иницијалима, и сведочанство једно-
га од тих, који је био у шуми и који је затим био на Голом
отоку, некога Војновића или Војводића.
Н а Голом отоку - ја знам, али не могу се сјетити име-
на - били су неки који су тужени за везе с Илијом Булато-
вићем. Можда чак и за претходне везе, знаш. Не мислим
да су имали, директно, везу у шуми, јер би, свеједно, били
ликвидирани одмах као и ови; него да им је кривица била
некаква веза с Илијом Булатовићем, отпре. Знаш?
Знам за овога Веселина Булатовића да је Љ убу Рао-
сављ евића кад је дош ’о у Београд, звао к себи да би га
аутом водио на утакмицу, и да би га некако, овако, мало
разонодио; да је у опхођењу с њим био пристојан, како
би’ рек’о, и више него пристојан. То ми је Љ убо прич’о.
Знам да је било ти ’ Ц рногораца којима је била кри-
вња да су им али некакве везе с И лијом Булатовићем и
који су због тога дошли на Голи оток. Да л’ се те везе одно-
се на ранији период - јер неке се јесу односиле на нешто
што је било раније; људи су били сумњ иви зато што су
имали било какву везу с њим, па су допремљени на Голи
- то не могу рећи.
- Рекао си да је онда убијено тридесет људи?
То сам ја чуо од Љубе. А он зна ту ситуацију доље. Ова
група у шуми је била од осамнаест људи. Али вјеројатно су
тамо, негђе, имали ослона; свакако. Ваљда су покупили и
те код којих су се скривали, који су им давали храну.
ЛЕГЕНДАРНИ ДОКТОР НИКОЛИЋ

- И данас, а и прош ле године кад смо разговарали,
мало-мало, па се вратимо на име доктора Николе Нико-
лића. А ти, колико се сећам, знаш како је Н иколић био
ухапшен и знаш за још неке детаље из његовога живота,

па бих те молио да о тој легендарној личности Голог отока
нешто више кажеш.
Ово је стварност, иако не потпуна, о ономе што ја о
Н иколићу знам. Н иколића цијеним и као човјека и као
лијечника, и настојим да будем објективан, премда, можда,
негђе ће се одразит’ та моја симпатија према њему. Јер пре-
тпостављам - доиста с основом - да сам ост’о жив на Голом
отоку зафаљујућ’ њему. А испричаћу шта је било с њим.
- М ислим да сигурно има неколико стотина људи
који би то исто могли да кажу.
... Којима је он спасио живот, и у Јасеновцу и на Голом
отоку... А сада ћу ти испричат’
Никола Николић је из једног села код Скендер Ваку-
фа - Скопље се, исто, зове то село. Отац му је био шумар,
или лугар, на планини Чемерници. Онда је Никола био у
Младој Босни; то је већ познато, рекао је Васа Чубрило-
вић. Послије је, као аустријски војник, мобилисан, отиш’о
је на руску ф ронту и био заробљ ен, односно преиГо је
тамо кад је избила револуција, прикључио се... Негђе је то
било у Јужној Русији, у Украјини. Прикључио се некаквом
партизанском одреду и, како ми је сам Н икола причао,
кад је једна делегација иш ла у Москву, видио је Лењи-
на. О читавом оном метежу у Русији причао ми је ствари
свакојаких, знаш; и код партизана; како је ту још било и
лутања и свега.
И кад су се п ри л ’ке стабилизирале, оженио се јед-
ном Рускињом. Мотја се звала. Била је кћерка тамо неког
добро стојећега ф ункционера земства; то ти је била та
организација њихова. Нешто је пара она донела са собом.
И дошли су овамо.
Ту је он заврш ио и студије; заправо, не знам да ли је
у Југославији или у Аустрији завршио студије; у то нисам
сто посто сигуран. Али га је Југославија, стара - и њој,
такође, није био поћудан - одмах бацила у Македонију,
у Тетово.
Е, сад, Н иколић је био хуман... М орам да испричам

ту згоду са М отјом. Ево шта се догод’ло. Кад сам се ја
вратио с Голога - Н иколић је дошао пре мене, педесет
прве, ја педесет четврте - он је био већ у пензији и имао
је врло малу пензију, дван’ест хиљада. Скромно су живје-
ли. И Мотја се жалила на живот. Ја сам рек’о: „Знате шта,
Мотја? Имам овдје познати’ лијечника, па да удесимо да
Никола ради у ординацији код неког...“
- У приватној ординацији?
П ри ватн о. „К ануће уви јек н еш то“, каж ем. М отја
каже: „А, не. Забога! Ни говораГ „Али, Мотја, зашто? То
ће, опет, донијет’ некакав приходГ „Ма“, каже, „знате, кад
смо били у Тетову, њему дође сељак и он га прегледа. Онда
му напише рецепт и каже: ’Сад ћеш отић’ у апотеку, купи-
ти т о / Овај каже: ’Докторе, ја немам новаца.1А он виче:
'М отја, дај сто динара ч о в јек у Т Каже: „Тако би било и
сада. Боље немојте ниш та подузиматТ
И тако је то остало и даље. Касније, много, много
касније - сад се не могу сјетит’ која је година била - једна
моја пријатељица каже ми: „Ја могу удесит’ Николићу да
добије неки борачки додатак од тристо хиљада. Даћу ти
формуларе, па нек попуни. Или му ти попуни, он само
нека потпише. И добићеТ Он је онда имао шесто хиљада
пензију. А још триста би било ово. И ја кажем то Н ико-
лићу. „Ни говораГ каже он. „Има људи којима је потреб-
није него мени. Ја још могу издржатТ
Свако љето одлазио је у Босну, замјењив’о тамо једну
докторицу, Јелену Николић, некакву род’цу. Али никада
ни од кога није узео динара! Лијечио је оне сељаке и по
селима ход’о и никад ни од кога динара није узео. И, дабо-
ме, М отја је кукала. Али тако је остало. То је био његов
принцип, да не узме новац.
- Како је он био ухапшен?
Он је одмах, морам казат’ четрдесет прве - кад је у
Ендеха министар за просвјету био неки лијечник Петрић,
који га је познав’о - био интерниран у Крапину. Па је био
неко вријеме у Крапини; точно не 6и’ знао, знаш, те рокове.
А станов’о је у Деренчиновој ул’ци. Повремено је код

њега у Деренчиновој станов’о и Хебранг. И он је одлазио
са Хебрангом на превијање ових који су били рањ ени у
тим акцијама и који су из партизана дошли, тако да је
четрдесет друге или још четр’ес’ прве ухапшен и бачен у
Јасеновац.
Е, сад ћу ти казат’ оно што је за Николу била разлика
између Јасеновца и Голога. Он каже: „Чим сам дош’о у Јасе-
новац, наш ’о сам познате. НапГо сам Пишту Полицера...“
То је, исто, предратни комунист, и члан партије, и био је
секретар не знам више којег комитета код нас у Босни; ал’
био је мало човјек на своју руку. И чим је Николић доиГо,
другарски га је примио и рек’о му: „Никола, ево ти Духа
светога." И дао му пилулу. О тров, разумијеш. Ако би га
вод’ли, оно, на клање и саслушање, и шта ја знам...
И каже Николић: „Нема шта, мене је било страх једно
три недјеље: заклаће ме... Ал’“, каже, „кад је то прошло а
ништа се није десило, нисам тај страх, непосредан, више
осјећао. Друго је то било“, каже. „Тамо сам им ’о Крауса,
па доктора П иш ту П олицера“ - па не знам кога је још
навео. „Ма неће ничија довијека! Разговарало се, о овоме,
о ономе, како ће се то заврш и т’, докле је Ц рвена армија
дошла и кад ће доћ’, све оно што је човјеку улијевало наду
и бодрило га да у тој ситуацији издржи. А непосредног
страха ни од клања више нисам им’о.“
П ри ч’о ми је како је н астој’о тамо п ом о ћ ’ људима
који су били у оковима. Па онда - код усташа: да ће црк-
нут’ у оковима. И успио је некад да им скину окове. А они
су му, опет, пријетили: „Докторе, и ти ћеш тако завршитТ'
„Ал’“, каже, „све ми је то било лакше него на Голом
отоку! Овдје, не смем ни с ким да прогоровим ријеч, не
непријатељску, него искрену неку ријеч, о свему, нити да
се заинтересирам за нешто код ових нових који су дошли.
С ваки ће ме о ткуц ат’ чим упитам ш та је вани, ш та се
дешава. Ето, утолико ми је психички било лакше у Јасе-
новцу него овдје.“
А ухапш ен је као декан М едицинског ф акултета у

Сарајеву. И како је он - као добар лијечник, и образован
и све - сматр’о то [незаконитим]... вик’о је: „Како ћете ви
да хапсите комунисте! Видјећете ви! Ви хапсите комуни-
сте! Знате ли ви!...“
Дош ’о је у затвор у С арајеву и у ћелији му је соб-
ни био Есад Ш абанац. Онда ти је Ш абанац, већ, вршио
истрагу.
Захваљујућ’ Аустрији, у том затвору су били клозети
енглески. И то што су ти радили звало се „ићи на пилав“.
М орао би клекнут’, главу турити у клозетску шкољку - и
онда би те млатили. Тако су Николићу поломљена ребра.
Ш та је он мог’о још да каже, то ја не знам. Или ко
је још м ог’о њега да терети? Једино знам да му је као
терећење, осим тог његовог отпора приликом хапшења и
тих његових готово несувислих ријечи - да хапсе кому-
нисте: „Видјећете ви!“ - била Зора Николић. То је његова
род’ца с којом је имао везу, која је била курир Коминтерне
неко вријеме прије рата. Она је била у женском логору.
Кад је дош’о на Голи, Николић се свим силама заузео
да олакша живот кажњеницима. Ваљда су, ја мислим, на
његову иницијативу, саграђени и ти нови павиљони57, па
на концу и нова болница ван жице, кад је он већ отипГо.
Помагао је свакоме коме је могао помоћ’, па и онима, знам,
који су га откуцавали. Чак су говор’ли, денунцирали га,
да их је, иако су били здрави, још држ ’о у 6олн’ци. Међу
њ има је био и онај Бутуровић; тај је сада у Сарајеву на
факултету. И он га је откуц’о. Ал’ Н иколић је био толико
ш ирок човјек да то није схваћ’о лоше, знаш.
Сад, њега је у то вријеме, задесило још и то, та веза
са Хебрангом...
- Молим те, кажи ми нешто о томе.
Хебранг је повремено и станов’о код њега, кад му је
затребало.
57 М испп се на тзв. нову или велику жицу, изграђену у јесен 1950.

године.
- За време рата?
За вријем е рата. Сад, знам овај случај, у који сам
силом прилика био уплетен и ја.
НА МОТОЦИКЛУ У ДОМОБРАНСКОЈ
УНИФОРМИ
У питањ у је био један мој сусјед, Драго Дакић. Он
је Србин, вјеројатно Босанац одавде из Крајине, који је
радио у жељезничкој лож ион’ци и био тамо синдикал-
ни функционер и комунист. Ж ена му је била Хрватица.
Одма’ четрдес’ прве је ухапшен и - у Керестинац. И он је
био међу оном тринаесторицом који су преживјели бијег
из Керестинца.
- Је ли међу њима био и Владо М ађаревић?
Не. Није Владо.
Захваљујући некој вези, Драго се успио сакрит’ негђе
на периферији Загреба и био је на тавану. Али изгубио
је живце и на тавану је дигао цријеп и вик’о: „Павелићу,
јебем ти матер!" И, не знам , о в а к ’е, псовке... И згубио
је ж ивце, био је ван себе. А ваљда и стварно није био
нормалан.
Онда су - његова жена преко Николића, а Н иколић
преко Хебранга - фалсиф ицирали његова документа на
име М артина С либара; к’о Д алм атинац некакав. То је
Хебранг направио. А преко Златана С рем ца су га стр-
пали у Стењевац. Е, сад, није он био луђак, оно, баш за
Стењевац, али се ипак тамо, пошто је био у сигурности,
мало смирио. Затим су га пребацили у Чонтић. То је била
болница, овако, отвореног типа, за те душевне болеснике;
то је изнад Божјаковине, горе, знаш.
И сад, једног дана, његова жена - а била је покабаста
- хоће да је одвезем тамо. Ја сам им ’о мотоцикл. Добила
је обавијест да се он пребаци у партизане. Ја кажем: „Па,
како ћемо?" Био је католички Ускрс близу. Каже: „Ја ћу
испећ’ колаче, направит’ пакет, па идемо.“ А мени је, пра-

во да ти кажем, било и мало неугодно. Не могу њу пред-
ставит’ као своју жену, знаш. Ипак, мало одскаче, види се.
,,‘А јде видјећемо...“ О сим тога, знао сам да су и усташ ки
агенти горе.
О буко сам домобранску униформу, знаш; поручник.
А њој сам рекао да изађе кроз М аксимир до иза М итни-
це58, јер је на М итници била стража.
Мене уопће нису ниш та питали.
Сад ти морам казати и то к ак ’а је за вријеме Енде-
ха била контрола и паска, и как’е глупости. Мој је мотор
био регистриран у Бањалуци. А Бањалука се звала Велика
Ж упа Сана и Лука; тако се звала. И на таблици је била
кратица „СЛ“. И мене заустављају. Ја кажем: „СлужбеноГ
И покажем на таблицу. На часну ријеч!
(Смех.)
Па, схваћаш, шта су знали они стражари, је л’? И тако
сам и прошао на тој загребачој М итници. Иначе, мор’о си
имат’ и оно за дозволу, за бензин, што се носило у лампи.
Н екак’и трокут је био, папирни, и шта ја знам...
Кад сам п рош ’о, њу сам укрцао и дошли смо тамо.
О ти ш ’о сам у управу. Знао сам да је тамо неки доктор
Хинковић. Пошто ми је брат био лијечник на Брестовцу,
позивам се и на брата и на то да сам сад у војсци у Босни,
а имам ту једног старог пријатеља... Ускрс је, па сам дошао
са женом и донио му пакет... Он каже; „Добро, сад ћемо га
звати. Он је већ у добром стању и помаже брици, сапуна.“
И заш ли смо ван.
Тамо ти сједе некак’и људи, чуче. Знаш, сви су у оним
сукненим н екаки м одијелима. Д окторвикну: „СлибараГ
Овај дотрчи. Ја стао први, знаш, како би заклонио жену да
је не види одма’ Он мене гурну у страну: „ЈоЈ, ДрагицеГ
И она се зове Драгица. „Како дјеца, како ти?“ О нда на
мене: „Шта с’ ти? Јеси л’ усташа? Јеси л ’ домобран?“ Није
уравнотежен, знаш.
58
Трошарина.
Бојим се да и доктор Хинковић види да неш то није

у реду, те ја све: „Па, Драго, ево, пакети“, ово, оно, „дај,
сједи мало...“
Уто ти дође један. Видим одма’ да је агент, знаш, већ.
Каже: „Бисте ли ми дали мотоцикл да одем до Божјакови-
не?“ То је дван’ест километара. Ја мислим: Хвала богу! Ево
ти мотоцикл, иди до ђавола... Убиј се ил’ се уопће не врати...
Оде он м отоциклом , а ја онда њих мало оставим ,
знаш. Тамо је била некак’а, к’о, шумица... Оставио сам их
да разговарају сами, а ја сам пазио овдје. О на му је пре-
нијела [поруку из партизана]. И он је отиш’о у партизане.
Вратио сам се с њом натраг...
Али тиме се прича не завршава. Једног дана освануо
је он и на Голом отоку. Дош’о је с једном групом - осмом
или деветом - углавном, послије мене.
Једноч гледам: један туца камен. Познат ми. Ко је? Упи-
там га: „Добро, ко си ти?“ „Шта те се тиче!“ Не познаје ни
он мене. А види да нисам никакав функционер... Кажем:
„Слушај, ја тебе познајем.“ „Ма“, каже, „и ти си мени некако
познат.“ Питам: „Как’о ти је име?“ Каже: „Драго Дакић.“ Па
кажем: „Ја сам тај и тај.“ „Хо, јој!“ онда он, знаш. И тако...
ОтипГо је са Голог отока прије мене. А кад сам дошао
у Загреб, док сам био у Истарској улици, близу смо стано-
вали и сваки дан је био код мене, знаш. Њ ему је Чолаковић
кум или је он Чолаковићу кум, то више, право да кажем,
не знам. Али углавном, уз Чолаковићеву помоћ је дошао до
пензије. Та је пензија била минимална и тешко су живјели...
А С обота је и м ’о некак’о подузеће; био је директор
тог подузећа. И ја кажем: „Ти си радио то, ето, ‘ајде ако
‘оћеш да идеш код овога... Па, кол’ко-тол’ко...“ Тако сам
га гурн’о код Соботе, па је радио код њега и неку плаћу
добив’о.
Али ни с тим се још не заврш ава. Увалио ме је и у
другу незгоду. Једног дана је дош ’о к мени. Каже: „Дај,
направи ми то... Ши6л“, каже, „тражи од мене да напишем
како је било у Керестинцу...“ Кажем: „Добро, хоћу.“
И направио сам му, шта ја знам, једно двајес’, тријес’

картица. Све фино, знаш. И то је он дао Шиблу. И Шибл
је то објавио у „Вјеснику“.
(Смех.)
У то вријеме био сам на мору. Кад, одједноч - од њега
препоручено писмо! „Шибл је оно објавио, а мени није
дао ни хонорар никак’и нити ишта. Ја ћу Шибла тужити.
Ти си свједок...“ Ја му напишем: „Ма, слушај, ја нећу нико-
га [тужити]... Нећу ни свједочит’, нити ишта... Н ит’ се и с
ким натезат’. Иди Шиблу, па му реци нек ти д& хонорар,
да је то твоје.“
Кратко вријеме послије тога је и умро.
НИКОЛИЋА ТЕРЕТИЛА ВЕЗА

СА ХЕБРАНГОМ
- Хтео си да ми кажеш нешто у вези са хапшењима...
Е, сад, даље о Николићу...
- Драго Дакић је, у ствари, на неки начин био повезан
и с Хебрангом и с Николом Николићем, односно Никола
Н иколић и Драго Дакић са Хебрангом, па су и хапшења
можда била повезана...
Николића је теретила веза с Хебрангом. Дакића није.
Јер овај је једино добио лажну легитимацију. Он није имао
везу с Хебрангом, Н иколић јесте.
- Али је доста чудна коинциденција да и Н иколић и
овај дођу на Голи оток...
А ма, Х ебранг је н ап р а в и о кол ’ко ‘оћеш л аж н и х
л ег’ти м аци ја. Па то се ф аб ри ц и рал о на велико. То је
ф абрицир’о Лукатела... Не знам шта је он. Инжињер, шта
ли је... У пензији је сад. Оба сина су му от’шла у Канаду.
Он стари комунист, а оба сина у Канади.
О н је и м ’о р а д и о н ’ц у за ф ал си ф и ц и р ањ е. Ко је
[израдио легитимацију]?... Углавном, Хебранг је донео.
Ко је Х ебрангу израдио, то не знам. Јер р ад ’ле су се на
велико и пропуснице и легитимације, шта је већ требало.

И њемачке и...
Е, сад, да наставим о Николићу.
Веза с Хебрангом теретила је и Николића. Н иколићу
су одузели и Спомен’цу зато што је то потпис’о Хебранг.
И мао је и чин пуковника, па му је одузет; деградиран
је. И С поменица му је зато одузета што је то за Споме-
ницу потпис’о Хебранг. А Хебранг је у вријеме кад је то
потпис’о био, што кажу, дрматор.
Дакле, ја мислим да нема човјека који је био на Голом
отоку у вријеме кад је био Н иколић а који га се са захвал-
ношћу не сјећа. Као Удбин љекар дошао је и неки Вук-
ман59, који је био увиђавнији човјек и на којег је Николић
им’о утицаја, па је била, рец’мо, прекинута пракса да се
ови из болн’це воде на саслушање у Центар, и тако даље.
Па и мени је Николић, док ми је рука била у гипсу, рекао
да сад идем излагат’ непријатељ ски рад, неће ме моћи
истућ’. М еђутим, онај ме је Бјекић и ш ам ар’о и вратио
натраг: „Кад ти то скину, дођи, да те можемо прем латитТ
Ето, то ти је о Николићу.
Он је дошао заједно с групом у којој је био и двомото-
рац Бранко Бркић. И пошто је Бркић познав’о Николића,
овај га је пит’о: „Добро, како то иде на Голом отоку? Шта
би било најбоље да кажем?“ Каже: „Знаш шта? Најбоље 6и
ти било да кажеш да си из сељачке радне задруге, управ-
ник сељачке радне задруге, и тако. Јер ћеш мање батина
добит’ него ако кажеш да си интелектуалац, знаш .“
И кроз строј - знаш, оно, како те заустављају: „Шта
си? Шта си?“ - Н иколић виче: „Сељачка задруга, сељачка
задругаГ Међутим, ту је било студената из Сарајева, који
су га препознали. „М а“, кажу, „није он из сељачке радне
задруге, то је наш декан, с Медицинског факултета!“ Али се
у међувремену и ситуација промијенла, била је кампања на
оне житаре и на задруге, па су и задрутари добивали бати-
не. Тако да Николића није спасио савјет Бранка Бркића.
59 Др Већеслав.
МРТВАЦ У ЋЕЛИЈИ
- Не знам да ли је Бранко Бркић Босанац, али имам
утисак да...
Босанац је он.
- ... Ти познајеш доста тих Босанаца, па чак знаш и
неке који су имали врло велику улогу приликом форми-
рања и почетака Голог отока. Можеш ли нечег од тога да
се присетиш?
Рецимо, у босанској влади била су два министра која
су хапшена због Информбироа. То су Милош Стојаковић,
однекуд са Козаре, и О брен С таровић, из Гацка. И, сад,
пошто је тамо у Удби било доста људи бар сумњивих због
И нформбироа, није их чак ни хапсио Угљеша; а Угљеша
Даниловић је био надлежан, је л’. Није их ни хапсила Удба
него их је хапсио управник војног затвора Вуко Глушица.
Он је ухапсио и ове, и једног и другог.
Удба је у том ц ен тралном [републичком] затвору
имала посебно своје одјељење. И ови су били тамо, Вуко
ГлупГца више није имао ништа с њима.
Е, сад, Милош је и иначе био болестан, туберкулозан.
Шта се с њим још догодило, то не могу р е ћ ’, односно не
знам рећ’, али је у затвору умро. А ови, знаш, Херцеговци,
Гачани - то је упорно. И овај ваљда није ‘тио да ревидира,
или ш та ја знам...
- Обрен Старовић?
Обрен Старовић. А у самици су били и један и други.
Онда су леш М илоша Стојаковића убацили Обрену Ста-
ровићу у ћелију: једно, да га заплаше, друго, знаш, да буде
у друштву с тим лешом. И тада је и О брен Старовић, што
се каже, лег’о на руду, разумијеш.
Тако је допГо и доље, а доље је био и командант Цен-
тра...
- Био је и командант Центра и командант једне радне
бригаде... Групе једне... Бригаде, мислим, треће.
Не знам то.
- М орам да ти кажем да су о њему људи имали нај-

боље мишљење. Он апсолутно није био никакав батинаш
или нешто слично... А је ли Милош Стојаковић био муж
оне Секе Стојаковић, о којој смо прошли пут разговарали?
Јест, он је њен муж. И не могу да разумијем како се
измијене људи. Рецимо, ту Секу Стојаковић сам у парти-
занима добро знао...
- О њој си ми прошли пут причао. Да је била коман-
дантица Центра у женском логору?... Хтео си још нешто
да ми кажеш о Вуку Глушици?
Да, рећи ћу ти. То је била афера о којој се мало зна.
Једног дана је Вуко дошао мени овдје. Требало је да
полаж е тамо нешто. О н је, иначе, био ковачки шегрт у
Никшићу, а сад је заврш ав’о гимназију, и шта ја знам - па
да му преведем цијелу њемачку читанку. И ја сам му то
направио.
Онда сам га питао: ,Цуо сам, Вуко, да си био у затво-
ру?“ „Јесам.“ „Па, шта је било?“
Каже: „Не знам. Једнога дана, ја у канц ’ларији, уђе
пуковник Удбе Владо Стојаковић - и мени: ’У’апшен си!‘“
Каже: „Само сам успио кожни капут тргнут’ са вјешалице.
И“, каже, „увели су ме у једну ћелију за коју нисам ни знао
да постоји, иако сам био управник затвора. Ту је“, каже,
„на поду била гомила гована. Смотао сам капут и сјео
на оно. Н иш та друго није било. И “, каже, „размиш љ ам
шта је и како је, је л ’. П ојма нем ам.“ Каже: „Зову ме на
саслушање - опет тај Владо С тојаковић - и сумњиче да
сам крао ствари од ухапшених, које су биле у затворском
магацину.“ Каже Вуко: „Нисам ниш та.“ „Јеси! П ризнај!“
Не знам, ово, оно. Галама... И заврш и се то.
Каже: „Кад сам дошао, нашао сам у капуту комадић
оловке, па сам у ш ав веш а“ - жена му је доносила веш -
„успио н аписат’ жени: ’О тиђи Угљеши и реци да сам у
затвору.1И она је отишла Угљеши. Послије некол’ко дана
дође Угљеша у затвор. И ја му кажем: 'Нисам ја ништа то...’“
- А је ли он још у оној ћелији пуној гована?
Да. „Нисам ја“, каже, „ништа одатле... С тим стварима

немам везе. А ако неко има, онда има Буђони.“ Он је био
помоћник Угљешин за милицију, знаш.
- Како се тај Буђони тачно зове? С елим овић му је
презиме...
Шефик, чини ми се. Али нисам сто посто сигуран.
- То је брат Меше Селимовића?
Б рат М еш ин. Н ајм лађи брат. Н ајстар и ји брат је
стријељан.
Каже: „Ја нисам имао право да га питам нити ишта,
а једино је у тај магацин улазио Буђони. Долазио је, од
мене узим ао кључеве, одлазио. Кад је излазио, нисам
видио шта је носио н ит’ сам п итао.“ Каже: „Угљеша ми
је повјеровао.“
А у ствари је био у питању, због чега је све то и дошло,
неки сервиз [старе] југословенске владе; сервиз за јело,
есцајг, који је био закопан - не знам у кол’ко кутија - код
неког Србина, опет, ваљда режимског човјека, повјерљи-
вог. То је влада на повлачењ у оставила, а он закопао у
свом врту. А онда, кад је био у’апшен због нечега - знаш
како је, онда ти људи причају и оно што их не питаш - он
је признао и за сервиз.
И тај је сервиз изнео - још су, каже, били Алексан-
дрови м онограм и горе; К арађорђ еви ћа - и п р о д ’о за
четирсто педесет ‘иљада Блажи Јовановићу.
То ми је Вуко рек’о... И онда, Угљеша је ствар рашчис-
тио, знаш. Улетио је у затвор Буђони...
С НАДИМКОМ ОЦЕУБИЦА
- Јеси ли, молим те, познавао Марека?
Не, Марека знам само по чувењу. Знам да је био секре-
тар комитета у Сарајеву - али у то вријеме ја више нисам
био у Сарајеву - да је доспио на Голи оток и да је крив за
смрт свога оца. Називали су га и Марек Оцеубица.
- На Голом отоку су га тако звали или касније?

И на Голом отоку и касније. Сви који су га познавали,
окретали су главу од њега. М арек Оцеубица!
- Где је он ж ивео после Голог отока?
У Сарајеву.
- Да ли је жив још?
Па не знам то. Не знам. Им’о би већ прилично година60.
БОЛЕСНИ СТЕФАН МИТРОВИЋ
- А Стефан М итровић?
Стефан М итровић је био на сто један. И он, изгле-
да, није више био нормалан; није био нормалан. Кад је
на Голом износио такозвани непријатељски рад, донГо
је исљедник. И на заврш етку тога, исљедник је већ изла-
зио, он је потрч’о за њим: „Друже исљедниче, как’а сам ја
мизерија и биједа...“ А говорио је оним пјевајућим црно-
горским наријечјем. „Као дјечак, док са чувао козе, јеба-
вао сам козе...“
Е, сад, је л’ доиста то било ил’ је хтио себе што више
да унизи?... Јер њему су тада предбацивали и провалу у
Загребу и бијег с Бањице [за време II светског рата], тако
да је стварно морао излудит’.
Онда су га, ваљда да се мало уравнотежи, пребацили
доље, у велику жицу. Ту је била, к’о, нека културна коми-
сија и у њој смо били он, Врлета Круљ и ја.
И једног дана, у „Борби“ је изашао некакав чланак, у
коме је писало, вјеројатно коректорском грешком, да је у
Есесеру педесет милиона људи - а цифра је била - у лого-
ру. И он мени каже: „Шта ти мислиш, је ли?“ „Па“, кажем,
как’и? ‘ТЈе ће бити педесет милиона у логору? Нема педе-
сет милиона Руса од двајес’т до педес’ година. И рачунај
60 Према неким вестима, Марек је извршио самоубиство у Сара-

јеву почетком грађанског рата у Југославији 1991-1992.
транспорт, чуваре и... Вјеројатно је грешкаГ „А, не може

у ’Борби‘ бити грешка!“
Једна нула више. Ваљда пет милиона...
И м и сли о сам да је с тим сврш ено. А ли ме је он
и ш ’о п ријавит’ исљеднику. И исљедник ме позове. Али
је исљедник био разборит човјек. Питао ме је шта сам то
рек’о, да не вјерујем да у Есесеру... „Па“, кажем, „рек’о сам
да не вјерујем да је у Есесеру педес’ м илиона у логору...
Не може - према опћем броју становништва, и осталом.
Не може бит’ педес’ милиона. Него је вјеројатно корек-
торска греш ка - додата је једна нула. Ваљда пет м или-
она!“ Он мене пита: „Знаш ли ти кол’ко?“ „Па откуд би’ ја
знао? Оно што тамо пише... Ако пише пет милиона, ваљда
је пет милиона. То могу да прихватим. Јер се креће око
тога броја. М илион више, милион мање, али... Како би’
мог’о знат’?“
П рош ’о сам без икакве казне.
- Иследник ти је био [Мићо] Тадић?
Ма ја. Тадић је био.
Онда, једног дана је опет био разговор о културно-
просвјетном животу. И овај предложи да сам одржи нека-
кав реферат о народноослобод’лачкој борби. Ја кажем:
„Стефане, о народноослобод’лачкој борби? И то вјечно:
седам офензива... Па ови људи то знају боље. Били су мање-
-више сви у партизанима. Ил’ то освјежит’ некако, или... Ја
нисам против, ал’ сам против тога да се то на стандардан
начин...“
Дакле, он ме опет туж и исљеднику. Опет ме исљед-
ник зове. Шта сам ја против народноослободилачке...
Али исљедник је већ знао, знаш. „Па“, кажем, „нисам
него сам против тога да реферат буде такав - седам офен-
зива... Аљуди су би ли у п артзаним а,познају ипартизан-
ски живот, и ш та ја знам. Сад ћемо на то губит’ вријеме.
Нико неће то ни слушат’.“ Је л’? „Хајде добро.“
А ја нисам знао - Стефан је имао неки готов реферат,
пис’о га је горе, још на сто један. И то је донео, па да се чита...
Кажем, претпостављам да није био нормалан и ја му

то не замјерам. То ми је и Блажо61 рек’о. Био је с њим, знаш,
и сјећа се.
Ето, то ти је о Стефану.
ПЕСНИК
- Ти си, чини ми се, познавао на Голом отоку Велеса

Перића?
Јест, упознао сам га на Голом, кад је дошао други пут.
Не знам точно с којом групом је дошао први пут.
- А други пут?
Други пут је дошао с осмом.
Рекли су ми да је први пут отпуштен - дозволили су
да отац дође по њега - јер је полудио; да је доживио жив-
чани слом и да није био нормалан. Отац је дошао по њега
и одвео га у Београд. Онда су га с осмом групом вратили
на оток.
Велес је у то вријеме био секретар Друштва књижев-
ника или Србије или Југославије; мен’ се чини, Југославије.
- Не знам тачно.
И као пјесника ја га цијеним. И м’о је једну пјесму, чак
сам јој упамтио почетак:
„Другови, пружимо си руке,
Још није затворен круГ.“
То је била пјесма посвијећена свјетској револуцији,
разумијеш . Сад, осјећао се код њега утицај Руса, пого-
тово Јесењ ина. С јећам се, опет, једне пјесме: „И спиј
чашу, кочијашу...“ Исто онако у сломљеном стиху, дакле,
осјећаш по слуху Јесењина, и све.
Иначе је био драг младић, онижи, њежне грађе, црн.
С њим је заједно дош’о и онај ронилац Тошић.
- Јеси ли Тошића познавао?
61
Боровинић?
Ма, знао сам га, ал’ нисам с њим био ближи. Са Веле-
сом јесам.
Кад је Велес износио непријатељски рад - ја нисам
био у том павиљону, али сам чуо - н атјерали су га да
призна како је живио с мајком и сестром, или сестрама...
Ја послије питам Велеса: „Па добро, како...“ Каже: „Шта
ћеш? Траже од мене то. Тошићево масло! Траже од мене
то да признам...“ „Али како је дошло до тога?“ „Па, знаш “,
каже, „ја сам се за вријеме рата дружио с том мафијом“
- не знам да л ’ је рек’о мафијом; гаумерима, ул’чарима...
- Мангупима?
Углавном, да, с тим улчним мангупима... „И онда је ту“,
каже, „било: ‘Намјести мени ти своју сестру, ти своју мај-
ку...’“ И, не знам, разумијеш, из тога је исконструирано то.
И, сад, Велес је отиш ’о...
- Извини, а како си ти разумео да је то исконструи-
сао Тошић?
Па, Велес ми је рекао да је Тошић то изнео, знаш. А
на основи тога што се он, ето, с тим уличњацима дружио,
и такви су били разговори...
- То су биле њихове глупе шале?
Ма ја. „Ти ми намјести мајку своју, ти своју сестру...“
Не знам, тако, ето, то... Више ми је он о томе р ек ’о, али
није ми било толико упечатљ иво да би ’ запамтио. „А“,
каже, „ш та ћу? Да ме туку, да ме пребију? Ш та имам од
тога? Хоће да имају то - нек имају!“
Онда је Велес отиш ’о кући.
- Пре тебе је отишао?
П рије мене... П осљедњ и од своје групе били смо
Љ убан Чолак, М ијо Сучић и ја. М и смо већ мислили да
остајемо још. Јер су остали били прозвани и добили све.
Онда су накнадно позвали и нас...
Ја мислим, то је могло бити педесет шесте... кад ме
је посјетио Ацо Радаковић. М ени је јасно било да је Ацо
Радаковић можда службено дош’о у Загреб, али је дошао
и по задатку: да посјети мене.
- По чијем задатку?
Голи о т о к 179
По Удбином. И дабоме да нисам с њим р азго вар ’о

ништа што би могло... Него о тим Београђанима, познатим,
па сам међу осталима пит’о и за Велеса. „А“, каже, „управо
сам недавно био код Велеса.“ И каже: „Он је тотално луд.
Кад ме је угледо, сакрио се под гласовир.“ Сад, је л’ то било
доиста или је исконструир’о?... Међутим, послије сам чуо
да је Велес нормалан и да се оженио; то 6и ми било драго.
А ако је ово истинито, онда је он добро знао ко је Ацо Рада-
ковић, па је можда одглумио то сакривање под гласовир,
као и оно прво лудило. Ж ивчани слом и лудило.
ОПЕТ О СУСРЕТИМА У БОЛНИЦИ
- Молим те, кажи ми још једанпут о оним смртима у

болници. Прошли пут си ми говорио да је крај тебе умро
читав ред болесника.
У том павиљону - који је био преуређен за болницу
- били су боксови, у којима су лежали лакши болесници,
и по средини су била два реда кревета.
У реду у којем сам леж ’о ја, у првом кревету био је
неки Калуђеровић. То су, вјеројатно, Црногорци... Он је
умро исти дан кад му је брат, који је такође био доље,
одлазио на рад - као руковод’лац радова - с оном радном
групом која је рад’ла на прузи Подлугови-Вареш.
До њега је леж’о Драго...
- Фаркаш?
Д раго Ф аркаш . Био је из некакве зем љ орадничке
задруге у Сесветама [код Загреба]. Он је већ био теж ак
дистроф ’чар. Сад, ја не знам је л’ забуном лијечника или
шта ја знам, како ти дистрофичари су, по мом мишљењу,
погрешно лијечени. Даван им је препечен крух, а цријева
су била истањена. Препечен крух и чај, и то не у довољ-
ним количинама.
П ош то сам ја већ био на опоравку и добивао нор-
малну храну, Фаркаш ме је молио: „Молим те, дај ми тај
комад круха. Дај ми тај комад...“ „Па“, кажем, „Фаркашу,

не смијеш. Умријећеш. Раздераће ти цријева.“ „Нека. Дај
ми. Хоћу да умрем. Дај, дај, дај...“ Ја сам му дао.
Морам рећи да ни ја тада још нисам био потпуно нор-
малан. Да сам био нормалан можда му не би’ дао, него би’
упозорио болничара. Али... Ја сам му дао. Он се покрио
ћебетом по глави, појео, и доиста се више није пробудио.
С моје десне стране био је М иоковић, о којем сам ти
већ говорио.
Онда је умро неки М акедонац Панев. Он је био ста-
рији човјек; бар онако како се могло оцијенит’ јер смо сви
били стари. Тај је једноставно доручков’о и покрио се по
глави. Кад је било дван’ест сати, Дејан Косановић га буди,
а он - мртав.
БЕЗ ПСИХИЧКЕ РАВНОТЕЖЕ

- Хтео си неш то да ми испричаш о једном човеку
који се презивао Јаворина?
Да. О н није био са мном у павиљону. Био је млађи
човјек, можда тридесетих година, можда још млађи, али
је карактеристичан његов случај зато што спада у групу
оних који су на Голом изгубили психичку равнотежу.
Једног дана дошао је к мени - ваљда у оно слободно
вријеме које смо имали пред павиљоном - и каже: „Данас
се о мени расправљ ало у Н ародној скупш тини... Ја сам
крив за пребацивањ е једне дивизије. О птуж ’ли су ме за
пребацивањ е једне дивизије преко Дунава, која је цела
изгинула. И данас то питање рјешава Народна скупшти-
на.“ „Ма“ кажем ја, „добро. Па шта мислиш, шта ће бити?“
Каже: „Не знам. Они ће ријешит’ И л’ ће ме осудит’...“
Нисам ‘тио за џабе да се противим. Што бих? ‘Оћу да
видим и шта је...
Е, још мало, знаш, па скине то с тапета. Послије ми
каже: „Знаш, немој ником причат’, ријешио сам четврту
димензију.“ „Добро, ал’ како?“ „То је још тајна. То ћу ја...
Кад то рекнем, онда ћу бит’ пуш тен.“ „Па“, кажем, „иди

исљеднику одмах.“ „Још нећу. Још нећу. ‘О ћу да видим
шта ће ријешит’ Народна скупштина.“ Кажем: „Да ти нис’
то погријешио? М ожда неко други о томе...“ Нећу ни да
споменем да би то могло [бити измишљено]... „Не, не, не,
Народна скупштина... Не може нико други ријеш ит’ него
Народна скупштина.“ Ето ти.
Дакле, је л ’ био нормалан? М ожеш ли казати да је
то нормално? По вањ ш тини, по свему, по поступцима,
јесте нормалан. Али опсесија да је крив за некакву диви-
зију, којује требало пребацит’ преко Дунава, па је читава
уништена, и да Народна скупштина рјешава... И четврта
димензија...
- Н иш та више не знаш о њему? Не знаш одакле је, је
ли жив, је ли изашао?
И заш ао је. Изаш ао је жив. Али не знам шта је било
даље. Ја мислим да је он Београђанин, знаш . М ислим,
закључио би’ по говору. Углавном је оданде... Или је Сре-
мац... Из Срема. Тако би’ закључио по говору. А не могу
се сјетит’ ни имена...
То ти је један детаљ само. Хоћу да кажем само како су
људи који су били мало нервно лабилнији, у оној атмос-
фери, под оним притиском губили душевну равнотежу.
Сигурно није на Голи оток доведен ненормалан, је л’. Али
ненормалан је чим говори да о његовом случају распра-
вља Н ародн а скуп ш ти н а и, не знам , о свом рјеш ењ у
четврте димензије. Плус, одма’ га чека пуштање, јер то је
генијално, и шта ја знам...
РУДАР ШАРИЋ И НОВИНАР ЈОСИПОВИЋ

ИЗ КАНАДЕ
- Данас је 26. мај 1987. године. Настављамо наш раз-
говор. Хтео си нешто да ми кажеш и о исељенику Шарићу?
Шарић је био један од вођа наших исељеника у Кана-
ди. Иначе, Личанин је, мислим; рудар. Био је своједобно
пратилац, тјелохранитељ секретара Комунистичке пар-

тије Канаде и у Загребу ми је радо показив’о, знаш , она
два колта; имао је фотографије; разгрне капут: два колта,
овако. Иначе је био и вођа тих наш их исељеника, пого-
тово рудара.
Дакле, њих је у Канади прикупио и организирао им
повратак Шиме Бален. Послије су га сви клели, знаш...
(Смех.)
Они су дошли овамо. И сад Ш арић мени прича:
„Кад смо дошли бродом, к’о галебови су навалили на
брод да се мијењају долари. Ми смо мијењали, ми смо све
најдобронамјерније...“
Група коју је он довео, то су били рудари и отишли су
у Рашу. „Сад“, каже, „то је рудник сасвим друкчији него
код нас...“
А Ш арића су као свога вођу им еновали народним
тужиоцем. Знаш да је постојао онај институт народних
туж илаца? Каже: „Дали нам за рудник опанке! М и би’
испун’ли норму, и више од норме, и све, јер сви су рад’ли
с одушевљењем, иако је рад друкчији, ал ’ сваки час ти
падне комадић угљена у опанак, оде ти унутра, не можеш
се кретат’. М ораш оно истресат’ П рође пар минута, па
опет... О нда“, каже, „за габлец, доручак, дају нам марме-
ладу! Не можеш радит’ с мармеладом, људи су навикли
на јаку храну: шпек. И сад“, каже, „ја, као тужилац, само
туж им власт; све замјерам власти. И, једне ноћи, око три
сата, наједноч неко покуца: ‘Брко, у’апшен си!’“
М еђутим , њега нису п ослали на Голи; због ових
његових људи, знаш. Него је дош’о у Загреб и ту су га - у
Ц рвени крст. К ’о некак’а функција, па... А Брко би се и
вратио, него је био луд; претворио ону пензију у динаре...
Није више мог’о натраг. И није била нека велика пензија,
чини ми се, сто двајес’ долара, знаш... Тако да се није мог’о
вратит’.
А сви остали су се вратили. И клели Ш иму Балена,
који их је наговорио на ово.
Тако је Брко ост’о ту. И парадир’о с том народноф-

ронтовском функцојом, том функцијом у Црвеном крсту.
Ја сам с њим био добар. Он је, у ствари, ж ивио од те
минималне пензије. Али и сви ови који су долазили из
Канаде, опет, њега су траж ’ли, па се он с њима крет’о по
Јутославији и онда би добио од онога педесет, од оног сто
долара... Доносио је и мени - рец’мо, да можеш купити
неку књигу вани, знаш. Ја му кажем: „Брко, десет дола-
ра...“ Каже: „Добро, ја ћу донијет’ сад имам.“ И тако.
Е, с овима је дошао и Андрија Јосиповић. Он је тамо
био новинар у тим исељеничким новинама, не знам како
су се звале. Али Андрија је заглавио на Голом; мислим да
јебиоседмагрупа. И, сад, кадјеизаиГосГолога,ангаж иро
је све снаге ту, и у канадском конзулату, и све, да му доз-
воле да се врати у Канаду. Јер у Канади су му остале жена
и кћерка. И, доиста, дозволили су му да оде. Ч ак га је и
некадашњи голооточки исљедник испратио на станици.
Али, за кратко вријеме, Андрија се поново вратио.
Овдје је и умро прије некол’ко година; можда чак има и
десетак, не знам.
Зашто? Ситуација се промијен’ла. У Канади га више
нису прихваћали онако као прије. Сад је он за њих био
Удбин агент, разумијеш. И није мог’о тамо да се задржи.
П ровео је некол’ко мјесеци у К анади, оставио ж ену и
кћерку и вратио се овамо.
Ту је добио неку гарсоњеру и након неколико годи-
на је умро. Кажем, не знам сад више када, има можда и
прилично година.
А, рец’мо, ја знам... М ићо Тадић ми је рек’о једноч -
нешто смо разговарали - „За вас, информбировце“, каже,
„најбоље је да останете у Југославији. Ако идете на Запад,
руски сте агенти. Ако идете на Исток, Удбини сте агенти.
Н и’ђе за вас нема мјеста, треба да останете...“
- А нема места ни овде... Можемо наставити да раз-
говарамо о друтим људима с Голог отока. О Јурици Кнезу,
рецимо.
ПОСЛАНИЧКИ ИМУНИТЕТ
Јурица Кнез је такође предратни ком унист и пар-
тијски функционер. И з Приморја је, из Грижана... Био је
и оргсекретар обласног комитета на Ријеци; знаш, кад су
постојали они обласни комитети. Иначе је био и савезни
посланик.
И кад су га хапсили - то је било на жељезничкој ста-
ници, у оном пролазу - а он: „Ја имам посланички иму-
нитет!“ Как’и! Дабоме да ниш т’ није помогло. Него: „Хајд
с нама“ - и готово.
Али њега истичем да би се видјело како су обични
људи то с’ваћали. Њ егова мајка, ту, у Грижанима, знаш:
„А“, каже, „није мој Јурица... Н ит’ је убил нит’ је крал. Он
је само бил за Стаљина...“
- Ти си познавао, чини ми се, и М ату Кршула?
Јест. И Мато Кршул је предратни комунист. И он ти
је био - с тог Злетова - прије рата партијски функционер
у Трепчи. Јер Злетово је у саставу Трепче, је л’?
- Не знам тачно.
Чини ми се да је Злетово... Али у вези је с Трепчом.
Јер су га послије звали оданде да пише историју партије,
знаш; послије повратка с Голога.
А он је и у партизанима био партијски функционер.
И једноч је - као секретар, не знам, исто тако, тога облас-
ног комитета, ваљда - иш ’о некамо на терен. За прати-
оца су му дали некаквог оф ’цира: чизме, каиш еви и све
оно; дотјеран, је л’. А Мато је био скроман и скромно се и
облачио. Знаш, он онако најједноставније, и нема никак-
вих чинова нити ишта. И кад су тамо дошли на ноћење у
једну кућу, овај поручник њега пита: „Друже секретару,
могу ли о ти ћ ’? И гранка је у селу...“ Знаш? „Може, иди.
Ја.“ А он остане с домаћинима. Сад ови домаћини кажу:
„Друже, идемо спават’ Ти идеш горе у ш талу на сијено,
а онај друг оф ицир - овамо у собу.“ О ко поноћи се овај
врати - нема Мате. ,,‘Ђе је секретар?" „Па“, каже, „горе,
у ш тали.“ „Шта: у штали!? Он треба да је на кревету, а ја

у ш тали!“ П робуд’ли Мату, а он каже: „Нећу.“ И ост’о је
горе спават’, у сијену, знаш.
Исто тако, опет, у једној ситуацији... Знаш да Горски
котар оскудијева водом? Јер је брдовит терен, па одоздо
мораш носи т’ воду горе. Па ти п арт’зани онда... Знаш ,
оно, кухару се мора прибавит’ вода и он их тјера доље да
му је донесу. А и Мато се затек’о ту. Сједи покрај ватре.
Кухар ће њему: ,,‘А јд“, каже, „шта ти, стари “ - јер, као,
старији је - „што ти сједиш ту? Ајд, носи воду!“
- Кол’ко је могао имати година?
Па, у сразмјеру с онима... Ваљда је им’о једно четрдес’
година. Али у сразмјеру с онима... Оно је све младо било...
За њих је био стар... „Еј“, каже, „што ти сједиш ту? Иди
воду носи.“ И овај иде. Мато иде, носи воду.
Послије рата, рек’о сам, звали су га ту, у Трепчу: да
се пиш е и сторија партије! П лат’ли му пут и све. М ато
отипГо доље, па, не знам, за једно десет, петн’ес’ дана - не
могу точно казат’ кол’ко је тамо био - вратио се... И каже:
„Нема то везе с оним што је било и с оним што они хоће.“
Знаш! „То нема везе. Ја ту немам шта...“ Каже: „Фино ми
је било доље, п рим ’ли ме добро, гостили ме, све, ал’ то
нема везе с оним ш то јесте, са стварн ош ћу оном која
је била...“
И радио је ту као палир. Знаш ли шта је палир?
- Грађевински пословођа.
Ма ја. Ту Је он градио те куће. Није им’о ни стана него
би ту, ‘ђе раде, кад се зграда подигне - нема још ни врата
ни прозора, има само неку просторију - објесио врећу, и
у тој просторији би становао.
- То је било после Голог отока?
Послије Голог отока... И нтересантно је... Једноч смо
сједили у К азалиш ној каван и и причали, тако, уопће.
Рекао је... Знаш, он нема неко посебно образовањ е него
ваљда ту грађевинску школу, или шта... Каже: „Ама, за
све ово криви сте ви, интелектуалци, и сељаци. Радничка
класа није уопће дошла до изражаја. Да је она дошла до

изражаја, то би све било друкчије.“
О тиш ’о је из Загреба у Осијек. Знам да је тежак боле-
сник... Срчани, болесник, исто.
СЛАВКО КУЗМАНОВИЋ
- Јеси ли хтео да ми говориш и о Славку Кузмано-
вићу, можда?
Славко Кузмановић је некада био наш посланик у
Пољској, а на Голом отоку је врло брзо постао културни
у Центру.
- Он је био тамо педесет друге, треће године?
Педес’ треће... И, сад, то су ти биле све... Н аиме, ја
нисам никад ни на једној политичкој конференцији рекао
ријеч, осим ако ме нису баш, оно, позвали. Да дискутирам
о неком, или шта ја знам - то нисам. Нисам. Онда су ме
натјеривали. Тај собни Вељко Бањац каже: „Дисциплина-
ран си, и на физичком раду добро радиш.“ А ја сам радио
- настој’о сам све теже товарит’ и преносити на трагачу
- да би истеглио руку; јер ова ми је рука и сада краћа за
једно два центиметра. На то морам увијек шнајдера упо-
зорит; јер овако, криво је срасла, знаш. Не види се, ал’ кад
се скинем... И за толико је краћа. Тако, рец ’мо, ни Феђа
Киселички, с којим сам добар био и волио радит’, није
са мном ‘тио радит’. „Н исам“, каже „луд да се напрежем
тол’ко...“ Н ити онај Краљевић, о којем сам ти говорио
прије, онај Темпов рођак...
Ја кажем: „Слушај, сматрам да је ово користан пос’о
- дио пустог терена приводи се култури - без обзира и на
партију и на државу за коју [радиш]... Ради се да се комад
земље приведе култури." „Е, то ти је харанга! Опет, и ту
харангираш!“ Ето.
А поврем ено су ми давали да н апиш ем неш то за
зидне новине. Сад, то је исто било к’о некак’а... Ја сам то
с’ватио к’о некаку пробу. Нисам никадасам нешто пис’о.

И кад су били они догађаји у М ађарској, са Ракошијем,
прије него што је оно... кажу ми да напишем о томе.
- У вези са Рајком, хоћеш да кажеш?
Ма да, то је тај период прије пада Ракошија; кад је
настало оно превирањ е у М ађарској, и у вези с рехаби-
литацијом Рајка... Не знам је ли већ до ње било дошло,
углавном, било је то превирањ е у Мађарској. Знам да је
још било љето. Није још била она побуна.
- Н ије била побуна, није била ни рехабилитација
Рајка. Она је много касније дошла...
Не знам. Била је она гужва, оно све... Видјело се да ће
Ракоши паст’... И ја сам на основи они’ података које сам
прочитао у штампи, нешто напис’о...
Ишао сам увијек навече у Центар, поготово док је
Томановић62 био тамо, па би’ прочит’о новине, пошто ми
се није спавало. И на основи тога и онога што сам чуо у
вијестима - знаш да смо, ваљда у пола осам, сваки дан
морали тамо пред павиљоном саслушат’ вијести - ја сам
нешто сам напис’о - више се и не сјећам шта и је л’ врије-
ди или не вриједи - и метн’о наслов „Почетак краја једне
политике“.
И, сад, није прош ло неколико дана, у „Б о р б и “ је
објављен, под скоро истим насловом - не знам точно -
Тјиласов чланак, који се односио на исто то. „Јој, како то!“
Сва срећа што је ово моје било прије ТЈиласовог, иначе би
рекли да сам препис’о од ТЈиласа.
Е, исто тако, кад је била Берлинска конференција,
наша штампа је писала увелике: „То би требало одлучан
догађај да буде“, и углавном позитивно, знаш. Међутим,
ја нисам тако мислио. А Славко ми каже да напишем о тој
конференцији. И ја сам напис’о, и то, к’о данас се сјећам,
р ек ’о сам: „П аралелограм сила. Ако двије по п р и л ’ци
једнако јаке силе притиш ћу на исту точку, точка се или
неће помакнути или, ако је једна сила макне, макнуће се
62 Милутин, из Београда.
по резултанти која није по жељи ни једној ни другој.к Е,

на основи тог паралелограма сила направио сам то. Али
пош то је то било п роти вн о нашој политици: „Не може
то!“ Кажем: „Ја друкчије не знам.“ Онда је Славко то однео
у управу. Међутим, изгледа да је Балорда тамо одобрио и
тако су и то објавили у зидним новинама.
Онда су ми, опет, дали да пишем филмске критике. Ја
сам свето с’ваћао као пробе некаке. Вјеројатно суи биле.
И онда сам се сјетио једнога филма, који се мени, заправо,
и свидио, знаш. „ А п т с Ш к т“. И ја сам фину једну кри-
тику напис’о, јер ми се филм свидио. „Тешке године“63...
НЕМА ВЕЗЕ СА ГОЛИМ ОТОКОМ
- Хтео си да ми испричаш и једну интересантну зго-

ду, која нема везе с Голим отоком.
Нема везе с Голим отоком, а л ’ ‘оћу то да ти испри-
чам... Како живот режира ствари боље него икакав најис-
куснији режисер...
Онај сарајевски надбискуп Ш арић побјег’о је крајем
рата, и послије ослобођењ а требало је изабрати новога
бискупа. У оближњем рударском мјесту постојао је један
човјек који је за цркву био кандидат за бискупа. Био је
популаран ж упник, наочит муш карац, близак станов-
ништву. Ж ивјео је онако - ишао у лов, и шта ја знам... А
ти су људи увијек близу становништву... А, осим тога, то
је рударско мјесто: рудари су побож ни, као и морнари.
Он је био и организатор ти ’ различити’ катол’чки’ орга-
низација - омладинске, М аријине конкрегације, и шта
ја знам...
63 У тренутку овог разговора мој саговорник је био болестан и по
високом температуром, тако да овај разговор о Славку Кузмановићу, из-
гледа, нисмо завршили. Иначе, Славко Кузмановић је после Голог отока,
где је био културно-просветни референт Центра, радио у тужилаштву у
Београду. Умро је осамдесетих година.
И, сад, Удба је претпостављала да би он м о го постат’

бискуп: популаран је, и шта ја знам - треба га на неки
начин компромитират'. И они га ухапсе.
Н и как’е није било [кривице]... За њега ниш та није
било што би га конкретно теретило. И, сад, по оној прак-
си затворској: „П иш и биографију.“ Он п ретпостави да
ће у бољем свјетлу испаст’ код Удбе ако покаж е како је
либералан поп. Лијепо је све своје љубавне авантуре са
женама, мјесним, и дјевојкама, под пуним именима, опи-
сао. Јер му је Удба рекла - то је само за њену употребу, то
неће бити јавно.
Преварили су га.
О нда је, након извјесног времена, одрж ано јавно
суђење. Дошло је пола тога мјеста, па и жене чија су се
имена спомињала у овоме, које су већ биле мајке, и тако
даље. Док је туж илац чит’о, само се чуло: „Ох! Ох! Ох!“
Крстио се и он, крстили се и они слушаоци...
Али људи опет нису вјеровали: „То је, све, намјеш-
тено...“ И, да би се то, као, потврдило, пала је кривњ а на
једну дјевојку, како то већ бива кад тражиш кривца. Она
је била католкиња али скојевка. На њу је пала кривњ а да
је попа усосила. Вјеројатно нешто јест и она можда је неке
изјаве дала...
- Је ли можда и она била на његовом списку?
Не знам то. Углавном, људи су см атрали да је она
крива, да га је она стрпала у затвор.
А ту је био опуномоћеник Удбе неки муслиман, који
се заљубио у њу и хтио њоме да се ожени. А већ и прије
су се натезали с тим - ж ен и т’ се или не. Н а концу, јед-
нога дана он њу на улици заустави. ,,‘О ћеш се удат’ за
мене?“ О на га п оново одбије. Крене даље од њега. Он
и зв ад и пиш тољ и спраш и јој у леђа н екол ’ко м етака.
Убије је.
С ад,овај је о т и ш о у за т в о р , о н а је и т а к о и т а к о м р т -
ва. И, дабоме, људи су одма’ рекли: „Казна божја што је
попа увалила!“
За Удбу није било битно да попа држи у затвору него

су га пустили. Ч итаво мјесто, старо-м ладо, дочекало га
је љубећи му руке... Сви сматрају да није истина оно што
јесте него да је све Удба намјестила, премда је он то сам
пис’о да 6и се показ’о како је либералан поп, да би ство-
рио повољнију слику код Удбе.
Ето ти.
ДВОСТРУКА ПОДМЕТАЉКА
- Хоћеш ли нешто да ми испричаш о Вељку Томићу?

В ељ каТ ом и ћап озн авосам и зрата. Би ојен еко врије-
ме и у партијском бироу Један’есте дивизије кад је била
у Србији. Послије је преш ’о у милицију и тамо није био
оргсекретар него, чини ми се, политички секретар. Жена
му се зове Нада, а и она је тако негђе била службеник.
И, кад је кренула кампања против И нформбироа - њега
на тапет. Цео сат, можда, образлаг’о је своје мишљење,
оправдав’о се... И, према слушаоцима, то је било добро, и
све у реду. Онда је настао прекид.
А за вријеме тог прекида, један потпуковник мили-
ције позвао је неког Николу... то је један дјечак са Зрмање,
кога су узели у милицију - нема смисла да причам како је
све лут’о - и п ом аго је, приучав’о се у оном милицијском
листу; не знам више како се лист звао... И тај потпуко-
вник каже Николи: „Ти ћеш сада казат’ да си чуо разговор
између њега и његове жене Наде и још неких... то и то ће
казти. Наведе му разговор из којег би произ’лазило да су
ови инф ормбировци. Овај мали каже: „Ја не могу, ја то
нисам чуо.“ Не знам, ово, оно, је л ’ Одбио их. „Нећеш?“
„Не. Нећу.“ ,,На’ ћу ја другог.“ И, доиста, он је наш’о друго-
га. Али су и Н иколу одмах најур’ли из милиције... Он оде
у Госпић и запосли се тамо у ш тампарији, као помоћни
радник.
Исти тај потпуковник муслиман спремио је Билећу и

за Лазу Вукоту... Мислим да је Лазо Вукота био организа-
цијски секретар у управи милиције и исто потпуковник,
чини ми се. Али, шта се догод’ло? Вукота је успио да се
извуче и да у ствари послије стрпа тога потпуковника
[муслимана]... што је један од ријетких случајева; зато сам
га и навео. Али то опет није имало утицаја на судбину
Вељка Томића64.
- А је ли и тај п о тп у ко в н и к м услим ан оти ш ао у
Билећу?
Па тај је вјеројатно отиш’о у Билећу, осуђен је. Не знам.
- Или је можда био у некој обичној робијашници?
Не знам... Углавном, Лазо Вукота - он је негђе одавде,
Банијац, Кордунаш - био је послије помоћник министра за
индустрију Србије, ако так’о мјесто постоји. Так’о нешто
сам чуо...
- Чекај, тај потпуковник милиције муслиман прво је,
дакле, стрпао Вељка Томића у затвор, а онда је покушао и
Лазу Вукоту. Међутим, Вукота се одбранио...
Вукота се успио извућ’ и чак стрпат’ њега у затвор.
- Да. Добро, хвала ти.
Вукота је за вријеме рата био обавјештајац и им’о је,
знаш, којекаквих веза - и ја сам им’о с њим четр’ес’ друге
везу - па је био спретнији и успио је увал’ти тога мусли-
мана. А сам се рехабилитир’о и знам да је - доста касније
- био помоћник министра индустрије Србије.
64 О једном непријатном догађају са Вељком Томићем, после кој

је онај покушао и самоубиство, причао ми је друти исто тако невин зато-
ченик, који је осуђен на смрт на намештеном јавном мостоградитељском
процесу 1951. године у Београду, инжењ ер Бранко Путник. Вељко Томић
се у том случају представља као један од примера жртава голооточког
ломљења и мрвљења људи, који су претрпели прање мозга. Према Пут-
никовом сведочењу, новине су забележиле да је Вељко Томић после Го-
лог отока у Београду обол ео од неке тешке и необјаш њиве болести, услед
које годину дана или дуж е уопш те није могао да заспи. Њ егово намеште-
но логоровање у Билећи и на Голом отоку при том, наравно, није споме-
нуто. (В. Драгослав М ихаиловић, Голи о т о к , II, стр. 229-250.)
„ОВАКВИХ ЈЕ ПУНА ЛИКА“
- Спомињао си ми и једног човека по имену Југо?

Да. Спомињ’о сам га само зато што је тај случај типи-
чан за атмосферу. Он је ж ив и данас. Само, не могу му
се сјетит’ презим ена. Л ичанин је или из Дивосела или
из Смиљана. Био је у партизанима и добио је метак кроз
главу. Тешко је рањен у главу, па је тешко и говорио. Али
је он био сељачки лукав и знао је то своје стање добро да
искористи. Да га се не смије тућ’, разумијеш... На Голом
отоку... Да га не можеш тућ’ јер метак му је прошао - кроз
главу, знаш. Тешко је рањен, и то је све тачно... А мало се
и правио, к’о, луд. Али - ни говора, знаш. Него, напротив
- сељачки бистар, и све.
‘О ћу ово да кажем. Кад је износио тај свој неприја-
тељски рад, је л’, они га питају: „Има ли још информбиро-
ваца?“ „Ха“, каже, „слушајте, овак’и’ информбироваца као
што сам ја - пуна је Лика. Не требате ни тр аж и тТ (Смех.)
Знао је да га неће тућ’, зато и каже: „О вакви’ информби-
роваца пуна је Лика.“
- Ти си п ознавао М иш у Куцијана и знаш заш то је
дошао на Голи оток?
М иш о Куцијан је из Дервенте. По занимањ у је био
месар. П редратни је члан партије, био је неко вријеме
и секретар илегалног комитета. Био је он секретар тог
комитета, и Мехо Голубић. Он је братић, како ви кажете,
М устафе Голубића. Послије ослобођења био је секретар
градског комитета.
Кад је изаш ла Резолуција, дабоме, био је сав изгу-
бљен. Каже: „Па Руси су старији, они ваљда знају. Кад су
се одржали тих двајес’ година, ваљда је ту, ипак, нешто у
реду.“ То је био разлог да дође на Голи.
Ал’ кад је дошао на Голи, командант Центра или само
у Ц ентру - виш е не знам - био је Етхем П обрић. Тај је
из Добоја. А пошто је то сусједно [мјесто са Дервентом],
п о зн ав ’о је Мишу. Знао је какав је човјек и иш ао му је
наруку, па га је одмах као месара запослио тамо у месар-

ској радионици... Знаш да је постојала та клаоница? И
М иш о је радио тамо.
Тамо му је било боље и у погледу рада и у погледу
хране. И краће је вријеме издржао на Голом отоку и вра-
тио се.
Рец’мо, он није могао да с’вати све то послије рата.
Јер за њега је било: „Кад се рат сврш и “, каже, „војске
ће се повућ’. О нда ћемо опет фино, мирно н аставит’ да
ж ивим о као што смо ж и в’ли прије...“ М ислим, човјек је
био наиван, по срцу и по осјећању комунист, а без кому-
нистичког образовања.
ИСЛЕДНИК МИЛОРАД ТАДИЋ

- Више пута смо спомињали твога иследника Тадића
и ти си се увек о њему лепо изражавао. Можеш ли да ми
кажеш нешто детаљније о томе?
Могу. Тадић је једини од исљедника који је био мени
наклоњ ен... Н екад та и м ена и не знам , пош то нисам
одлазио на рапорт, нисам се никад сам јавио, сем кад би
ме звали. А чим би ме звали, знао сам да ће бит’ лоше
искуство, к’о оно први пут, кад су ме прем латли.
Онда, једног дана, зове ме исљедник Лукић. Тада ми
је био исљедник, ал’ ја нисам ни знао да ми је он исљедник
док нисам дош’о тамо.
И он ш ета по соби, тамо, по канцеларији, а за сто-
лом сједи један брко. О вако, некак’е папире пред собом
држи... „Ти си Драго Дујмић?“ „Јесам.“ „Ето, ја сад одла-
зим, преузима те овај друг.“ Је л’? Тадић оно гледа, знаш,
испод бркова. „Шта је с тобом? Јеси л’ рев’дир’о?“ Кажем:
„Јесам. Шта?...“ „А“, каже, „не вјерујемо ми то! М ислиш
да ми вјерујемо“ - то је било непосредно послије тога кад
су Бркић, М икица [Реновчевић] и [Илија] Х ин’ћ имали
ово јавно покајање, знаш - „немој м ислит’ да ми њима
вјерујемо зато што су се јавно [раскритиковали]... Доказа

треба! Имаш ли как’о запажање?"
Знам ја шта он хоће. Али кажем: „Знате шта, шта сам
ја запазио и ш та ми смета?“ „Шта?“ - он ће сад, пошто
никад још није чуо ниш та. Кажем: „Знате, видио сам да
неки кажњеници носе плаве капе као мил’ционери...“ То
сам ти већ п ри ч ’о... Кажем како ја те, због слабог вида,
поздрављ ам , па ми се подсмјехују... И, видим лијепо:
Тадић се смије, видим испод оних [бркова]... „М арш
напоље!“
- То ти каже Лукић?
Да. Онда, кад сам дош ’о у павиљон, па то испричао
Свети и Дејану...
- Свети Чопорди?
С вети Ч опорди и Дејану [Гојковићу]... О ни су се
запрепастили како сам био глуп...
Сад, ја се исто нисам јављ’о на рапорт ни Тадићу. И
трајало је то дуго времена.
Е, онда ме је Тадић позвао, разумијеш.
- Које је његово лично име?
М илорад, М ићо. М ићо су га звали. О нда ме је он
звао. Ја кажем: „И нтересира ме заш то сам добио то...
[премештај у црну двојку]“. „Па“, каже, „ето тако. Ниси
се јављао на рапорт. Је л’ тако?“ „Добро, у реду.“
О т’ш ’о сам у ц рну двојку кад је она направљ ена.
Нисам се ни даље јављао на рапорт.
Онда сам, једног дана, срео Балорду горе, на заходу.
Ал’ нисам знао с ким разговарам. Чак сам мислио да је то
онај Дејан Косановић. Јер је и овај почео радити у Центру;
удебљ’о се и нисам га препозн’о. И Балорда ме пит’о ко
ми је исљедник. Рек’о сам - Тадић.
- Ти и Балорда сте се познавали од раније?
Из Сарајева. Он је мене препозн’о, а ја њега нисам.
Тек кад сам дош’о доље... Ови су вид’ли - знаш да је заход
био горе, је л ’ - с ким сам р азго в ар ’о. „Разговар’о си с
Балордом.“ Онда сам се и ја сјетио.
И Балорда ми је рекао: „Ја ћу разговарати с Тадићем.“

Након неколико дана звао ме је Тадић.
П ит’о ме је - укратко, је л’ - шта ми се замјер’ло на
Голом отоку. „Сломљена ми рука, избијени зуби, одлеж’о
н езн а м к о л ’к о у б о л н ц и ,је л ’ тако. А с вен ев и д и м р азл о -
га зашто.“ Онда ми је он рек’о: „Ето, ја ћу порадит’ да што
прије одеш кући. Балорда је разговар’о са мном, порадићу
да што прије одеш кући.“
Онда су ме једног дана довели с рада... То сам исто
већ п р и ч ’о, то имаш тамо... М и л ’ционер ме је с рада
довео код Тадића. Он је био за столом, а тамо, иза леђа,
њих некол’ко је сјед’ло. То је било кад сам оно напис’о за
Бркића, знаш?
- Аха.
Онај један плави, за ког су рекли да је секретар Удбе
Хрватске - ја га не знам - непрекидно ми се уносио у лице.
Питали су ме за поједине људе јесу ли информбировци.
„Нису, нису, нису, нису... Нико није информбировац. Не
познајем ниједног инф ормбировца.“ Да ово ниш та није,
да ту нема ниш та непријатељско што сам [видио]... Па ја
кажем...
- О Душану Бркићу?...
О Бркићу... „Ја нисам п и с ’о о њ еговом н еп ри ја-
тељском раду, јер о томе не знам ништа, него сам пис’о о
њему као човјеку. Какав је мени изглед’о као човјек.“ Је л’.
Онда је Тадић повик’о: „Марш!“ И мени је сван’ло, кад је
рек’о: „М арш“. Јер су ови иза леђа непрекидно шушкали
неким папирима, мислио сам, опет ће бити лекција - једна
рукопипатељна, је л’ Онда сам се вратио натраг на пос’о.
П ослије ме је опет Тадић једном звао и р ек ’о ми...
П рво ме је понудио цигаретом. Ја нисам хтио узет’ јер
сам имао цигарета. Он ми је дав’о кутију „зете“. Ми смо
пупГли, знаш да смо пуш ли, оно...
- „Драву“.
„Д раву“ или „саву“, ш та ја знам. Рек’о сам: „Фала,
нећу.“ „П а“, каже, „ти пушиш, а не добиваш цигарете.“
Кажем: „Дају ми људи.“ „Па ко ти даје?“ Кажем: „То не
могу каз’ти. Ф ала.“ Њ ему је то, у ставари, изгледа, било

симпатично. Јер нисам се полакомио ни на оне цигарете,
а и нисам ‘тио каз’ти... Кажем: „Дају ми они који добивају
а не пуше.“ Ја сам, доиста, им ’о сваки дан можда десетак
цигарета, знаш. И тако смо остали у добрим односима...
Кад је одлазио, рек’о ми је: „Ја сад одлазим. У Загре-
бу ћу порадит’ да дођеш што прије кући.“ Ал’ изгледа да
ниш та није успио, јер сам дош’о с оном посљедњом гру-
пом. А његов посао преузео је Ловрић. И Тадић је рек’о:
„Ловрић те неће ни зват’ нити ишта.“ Је л’, ето.
И тек кад смо од седме групе још нас тројица - Мијо
Сучић, Љ убан Чолак и ја - одлаз’ли, овај Л оврић ми је
р ек ’о: „Ја немам ш та да ти кажем. П ам етан си човјек“
- то ме је увијек пратило: пам етан си човјек, с лош им
посљедицама, је л’? - „немам ш та да ти кажем, паметан
си човјек, ето, сад идеш на слободу. Чувај се“ - није рек’о
„политиканата“, али нешто у том смислу, као да је рек’о -
„политиканата.“ Још: ,Чувај се.“ Знаш?
„ДА ТИ ДАМ ДЕСЕТ ХИЉАДА?“

Е, сад, кад сам дошао на слободу, повремено сам се
виђао с Тадићем - сретали смо се на улици, је л’ И бившу
су ми жену отпустили... Стари је им’о седам хиљада пен-
зије. Немаш од чега ж ивит’
- Где је радила твоја жена?
Радила је у „Борби“, па сује отпустили.. У „Вјеснику“
су је чак тражили, па се запослила у „Вјеснику“... Онда је
дош’о онај Стопар, који се послије објесио, и рек’о: „То да
се отпусти... Најурена је из ’Борбе‘.“ И најурили су је и из
„Вјесника“. Онда је о т ш л а за к о р е к т о р а у „Народни лист“.
Мени нису дали да се запослим. Рек’о сам ти какав
је увјет био, је л’65? Да бих продавао „Енциклопедију“,
65 Да би био примљ ен у „Геоистраживање" у Загребу за служ бе

ника, м орао је најпре да оде у Удбу, што је он одбио.
мор’о је интервенират’ Андрија Штампар, разумијеш. Да

бих мог’о продавати „Енциклопедију", ону што је излазла
прва; скупљат’ претплату.
- Радио си као аквизитер?
Радио сам као аквизитер. Одлазио сам у првом реду
познаницима, онима које сам отприје знао. Па ти је било,
знаш... М ораш доћ’ тамо... Презнојавам се пред вратима,
зној ми цури низ леђа. Пушим цигарету. Неугодно ми је,
разумијеш, да замолим.
Јер,рец м о, дож ивиосам ово. И маосам једногприја-
теља који је радио у Духанском институту као стручњак
- Круну Шуњића. Он је код нас овај духан - ову, како се
зове, „викторија“ - аклим атизир’о. И ја дош ’о код њега.
Кажем: „Круно, дај, наручи ту ’Енциклопедију‘.“ Каже: „Не
могу сам“, или шта ја знам. „Него знаш шта? Ја имам црни
фонд, за који не зна жена. Ево теби десет хиљада.“ „Ма“,
кажем, „Круно, нећу.“ „Ма дај, узми, па ‘ш ми вратити,
мен’ и тако и тако не треба. Ја то накупим на дневница-
ма.“ Јер је ишао тамо, шта ја знам, у Вировитицу и около,
гдје су имали тај духан...
Дакле, људи су то сматрали једном љепшом формом
просјачења...
- Што је и било. М ислим да се седамдесет, осамдесет
одсто голооточана бавило аквизитерством. М еђу оста-
лима, и ја сам био аквизитер бар две године, а можда и
четири.
Ал’, кажем ти, и то да бих мог’о, мор’о сам...
- И за то си морао да добијеш дозволу?
М орао је Андрија Ш тампар да ме препоручи.
- Ш та је био А ндрија Ш тампар онда? Н еки висок
функционер?
Он ти је био шеф тога републичког завода за здра-
вље, знаш. Али био је познат свјетски стручњак. И та се
школа за медицинске сестре сада зове по њему - „Андрија
Ш тампар“.
„ТРЕБА ДА ЗНАШ ШТА ИСЛЕДНИК ТРАЖИ“

- Спомињали смо у разговору и неког кажњеника по
имену Рајко Булатовић?
То је био један млади Црногорац, мени несимпатичан.
П рич’о је којешта, чак и то како је спав’о с некак’ом висо-
ком функционерком Афежеа. Спад’о је у ону групу коју су
стари Црногорци називали ламари66; био је то израз непо-
знат. Њ ега је, ваљда, исљедник напутио да ме инструира.
И онда он дође к мени. „Знаш “, каже, „кад идеш на
рапорт, ти треба из исљедникових речи да видиш шта он
жели. Кад те пита за некога је ли информбировац, или не
знам...“ „Па“, кажем, „шта ће то? Шта ће партији неко?...
Шта то може користити партији што ја за некога кажем?...“
„Е, ти не знаш! Они знају.“ „Ја не могу казат’ никад ни за
кога за ког не знам да је инф орм бировац, ни за кога не
могу... А ја ниједног информбировца и не позна’м.“
Он ми је био антипатичан и због једне друге ствари...
Им’о сам прије рата, из Јутославенске војске, пријатеља Лека
ВуЈисића. Леко Вујисић је био Црногорац, капетан Јутосла-
венске војске, из гарнизона у Урошевцу, и заједно смо били
у тридесет шестом радном батаљону у Футогу; штаб је био
у Футогу, ‘ђе су се копали противтенковски ровови кроз
Бачку. С њим сам се спријатељио. Некако ме је заволио. И
он је мени био драг. И све сам те Црногорце пит’о...
- После рата?
Послије рата... Распитив’о сам се шта је с њим било.
Нико ми није знао рећи. Ал’ кад сам упит’о Рајка Булато-
вића, он ми каже: „Ко, Леко Вујисић? Ја сам њега власти-
том руком устријелио из његова пиштољаГ
И ја сам то, доиста, и прихватио. Тек сам касније, кад
сам се вратио с Голога - мислим, у књизи Ревопуција и
конт рареволуција у Црној Гори - наш ’о да је Леко Вуји-
сић, командант четнички у Црној Гори умро од пјегавог
66 Погрдан црногорски израз за варош анина. П отиче, заправ

од п и м а р .
тифуса. Н аводим то само због тога да се види какав је

човјек био тај Рајко Булатовић, којим се исљедник хтио да
послужи за моју инструктажу, да ме он поучи шта треба
да радим на Голом отоку.
„ДРАГИ ТАТА, МАМА НАМ СЕ УДАЛА“

- Хтео си да ми испричаш један интересантан детаљ
из ж ивота Вјекослава И.
Вјеко И. је такође предратни комунист - Сплићанин
је - и био је представник на конгресу омладине у Москви,
мислим, заједно са Леом М атесом, тридесет... и шесте;
мислим да је то било тридесет шесте... Дакле, није био
никакав судруг нити пратилац.
Био је већ с првом групом - или с неком од првих
група, не знам точно - на Голом отоку и пуштен је. И кад
се вратио, био је импотентан. Жена му је професорица. И
он каже, натезао би се с њом и по два сата на каучу. Све
оно што је преживио на Голом, ометало га је и није било...
Онда је по други пут допГо на Голи оток. Тада је, јед-
ног дана, добио писмо од млађе кћерке. ПоказЧ) ми га је.
Каже: „Драги тата“, тако је почињало писмо, „мама нам
се удала.“ Старија кћерка је - та је имала једно дванаест
година - отишла с мајком, а ова је остала ваљда код њего-
вих; знаш, тога се више точно не сјећам.
Знам да је био страш но утучен. Каже: „Све ја то раз-
умијем, не осуђујем, али ипак ме је погод’ло.“
Такав је био и случај Блаже Б.
Блажо Б. био је црногорски министар, не знам чега;
грађевина, чини ми се. Био је сломио ногу на Голом ото-
ку. И кад је нога зацијелила, неко вријеме послије тога је
отпуштен.
Али је исто тако био импотентан. Обраћ’о се за помоћ
и доктору Николићу. Н иколић му је препис’о витамин Е
и, не знам, специјалну исхрану, и шта ја знам. И након
20 0 Драгослав Михаиловић
извјесног времена потенција се је вратила. Н а концу, им’о

је и дјеце. Ето.
ЗБОГ ВИЦЕВА У ЛОГОР

- Хтео си још нешто и о Ладиславу Новаку и Пинкасу
да ми испричаш?
Ладислав Новак је и сада жив и новинар је у „Вјесни-
ку“; можда је и у пензији, већ га дуже времена нисам видио.
Он је за вријеме старе Југославије био већ заврш ио
гимназију и кад је дошла Ендеха, послан је у Рим на некак-
ву тјеловјежбу или фискултуру, знаш; за нешто је требало
вал>да да се оспособи, је л’
И он је то [испричао и на Голом отоку]... кад је то
како је био у Риму споменуо на такозваној политичкој
конф еренцији, је л’, наједноч се неко из бокса продере:
„Доле РимљаниГ
(Смех.)
А он је, у ствари, дош’о на Голи оток због вицева. То
је нарав так’а, која не може без вицева, па и на властити
рачун, а и онда кад му ти вицеви могу ш кодит’... И то је
било... Од свега је мор’о да направи [шалу]...
Сличну нарав имао је и Пинкас. Он је Жидов из Јајца.
Исто није мог’о да се скраси ако не исприча неку шаљи-
ву згоду, ма знао да ће га то касније кош тат’. Већ се био
спаков’о, ствари и све, требало је да ујутро крене возом
за Израел, у исељење, и ту ноћ су га ухапсили. И након
истраге кренуо је на Голи оток.
А сва се истрага његова састојала у тим његовим кри-
тичким и ироничним и шаљивим опаскама. Тако прича
на Голом, иако зна да ће се од тога направити харанга:
„Кад су ме примили у партију, па дошли за чланарину, и
кад сам чуо кол’ка је чланарина, ја питам: ’Је л’ то за читав
ж ивот унапријед убирате?’“
( Смех .)
КАД УТ)ЕШ - ТЕШКО ИЗЛАЗИШ
- Јеси ли се у то време још повремено виђао, сретао

на улици, с М ићом Тадићем?
Јесам, срео сам се с њим, па сам му рек’о: „Слушајте,
отпустили сте ми жену.“ А то је било након оног Ранко-
вићевог да треба омогућит’ овим такозваним информби-
ровцима да раде, и шта ја знам. Он мени каже: „Доиста,
није од мене.“ И вјеров’о сам да није од њега...
Онда је на несрећу долазио онај Џелал Бајар67. И јед-
ног дана добијем позив од Удбе. Онај је обиш ’о читаву
кућу с тим позивом док ме је наш ’о. Разумијеш, читава
кућа зна да ме Удба зове!
И ја дођем у Удбу, дам оно, ону цедуљу. Ч овјек ми
каже: „Нема сад овога који вас је звао. Сједите и приче-
кајте.“
Сјео сам. А п рол ази о сам поред ан ти квар н и ц е, у
излогу видио Дикт ат уру краља Александра Саве Косано-
вића - П рибићевићева је књига, али ју је редигир’о Сава
Косановић - и купио то. Мислим, да имам у затвору шта
читати. И купим кутију од сто комада цигарета.
И тако сам сједио и сједио тамо, некол’ко пута пит’о,
видио сав онај ж и вахан пром ет... Н екол ’ко п ута сам
питао. На концу, било је два сата. Кажем: „Добро, сад је
два сата!“ „Е“, каже, „мож’те ић’ кући. Ако затреба, опет
ћемо вас зват’.“ А ја нисам ни знао да Џелал Бајар долази
нит’ ми прслук пуца за Џелала Бајара.
И онда кажем Тадићу: „Па добро, ш то ме гњ авите
због тог Џелала Бајара? Шта ја имам са Џелалом Бајаром?"
Каже: „Е, знате, кад се једном уђе у полицијске картоте-
ке... тешко се из њих брише.“ „Па“, ја кажем, „за мене се,
значи, ниш т’ није промијен’ло. Тако сам прије рата мор’о
мењат’ стан кад би долазио Александар, или некак’и ти...“
Јер су ме, увијек, оно ш то сам ти рек’о - тридес’ треће
први пут - ‘апс’ли. Н икакве везе ни са чим нисам имао,
67 Тадашњи председник Републике Турске.
20 2 Драгослав Ммхаиловић
а то се понављало увијек. П олиција би те траж ила, или

агенти. Онда сам увијек иш ’о спавати код неке цуре ил’
код неког познаника.
Каже он: „Шта ћете? Ко једноч уђе у полицијски кар-
тон, тај не излази напоље лако...“
- Ево, видим да си болестан и кашљеш, да ниси у
стањ у да разговарамо онолико колико бих можда хтео.
Захваљујем ти се што си пристао и на овај други разговор.
Као што сам ти ваљда и прош ли пут рекао, настојаћу да
ово сачувам и да те ни на који начин не угрозим...
Знаш, има ту још много ствари о којима би требало
говорит’ . Али ме је ухватило... та кијавица и прехлада, та
вироза, па ми је доиста било напорно и ово... Ако се опет
укаже нека прилика...
- Хвала ти још једанпут.
(Легенда документа на стр. 203. и 204.)

Д в а акт а Удбе раваничко! среза у Ћ уприји за Удбу Н Р Србије под бр.
10/1/19077/17 и предмет бр. 4 5 1 9 са подацим а о бивш ем зат воре-
нику и лоГорашу Драгославу М и хаи л ови ћу, вероват но с краја 1953.
или почетком 1954. Године.
У документ у, изм еђу осталоГ ст оји „искњ учен је из П а р т и је и са
ф акулт ет а “ С је д н и м студентом из Ћуприје, додаје се, „био повезан
од изласка резолуције И Б-а, па свед ок ш је откривен", ш т о је правно
врло занимњиво, јер зат вореник у т ренут ку изласка резолуције И Б -а
има 17 Година и 7 месеци. „М ихаиловић је", стојидаље, „називаодруГа
Тита америчким ш пијуном и д а је Тито распуст ио С К О Ј “.
„П редлаж е се д а се [бивш и лоЈораш ] реГиструје у кат. ///V И Б еле-
м енат аД То у односу на полицијско преваспитавање, које предвиђа
чет ири катеГорије, значи, отприлике, „ неопредељен“, „ни тамо ни
овам о“.
О ва четири приват на документ а добијена су од суда приликом каж -
њеникове рехабилитације.
КратаК. СЈЦржај података у којима треба обухватити:
а) Кратке бнографске податке
б) Кратак преглед непријатељског држаља и делатиости пре и за времф
а) Рад и држање лосле рата
г) Ш то потпуније и прегледније изложити иепријатељску делатиост и држање по
Информбироу за хапшене и нехапшеие (подвући шпијунажу где је у питању),
друш тво и везе (иитересантније), садашње држање и сл.
1твпоУапх је го б је п 1930 а о^1пе и 6ирг131.!?оФ1гв 1г

аЗгошабпе зе1ја<3ке р огод1 о е.Р ге ги1:а 1 аа т г е т е о к и р а о !је ћ !о је т1а(1 1
роИФХКот ае пЗ.;)е ћа1г1о.
1оа1е о а1 о ћ о 0 је п ја као он1асИпас га<)хо је и от1аИ пвкоЗ
о г е а а 1 а а о !ј1 (ЈЗАОа-а, а Кавпхзе роваћо је б1аа ЗКОЈ-аШ д а г И ји иб1апЗеп
Је 1949 восИпебРо гатгб еп о Ј д !т п а г 1 ј1 ир1аао зе гха Ш о го ЈГ зк ! ГакиИеФ
и Веовгаби. 1 г1аакот Еего'1ио1је ХВ-а ргу1ћ 1апа гаигео је 'перг 1 јаХе1 јз к 1 •
зФат 1 робео ба Зе1а па 11п1ј1 1В-а.Х ако зе ј е роуегао за зк и б еп И та п а
Хаки11е1и ко;ј1 зи п е р гх ја !е 1 3 зк 1 4 е1 о у аИ па 11п1ј1 1 В -а.л ао 1акат п а ’
ХакиИећи ј е о !к г1 т е п 1 18к1јибеп 1г Р а г И је .Х в ћ о 1ако 1зк1јиСеп ј е 1 в а ,
Х акпИ ећа.
Р о г е ! п е р г1 ја * е 1 јзк о е г а ! а па Х акиИећи 1 р о т е г1 у а п ја
еа зкидепИ ш а, 1в11 ае роуегао 1 з а 1В -еото1та и 6ирГ1Ј1.Тако зе р о т е в С / '
е а . | . . б 1 и < Ј е п Т о т 1г б и р г х је , к о ј ! ј е као з*ис1ео* ћарбеп
и 21^§ТЈи гћо« г а з * и г а п ја 11е§а1пов ргора^апбпо^ ш а1:вг1Ја1*.8« 'ШШШШ Јв
И о ротегап о<Ј 1зг1 аак а ге го 1 и сх )е 1В-а ра зт е <Јок п1Је о * к г 1 т е п .2 е ЈшЛас
еа пеог1 ја* в 1 јвк1 де1ота11 р г о И т пабев ги к о то б а* та, ргоповеб!. РГОрахаоАи
1 к1ет е* аји 6 1 аабе гикотоФа1:то.1в1;о. *ако и п е р г1 ја * е 1 јв к о Ј <3.е1&*(Х0В*1_1Ш
Х М Тр- 1 в -а В16 Је-р о те вап ' На”8г ирот 1В-еотаоа, и 0ир г 1 ј1 п а В1.ЈМ М 8В1*
па1аа!о Вога ТбћтдпотјЛ и а јф е И . 'а " 0:~1СТ<ГГ'втг з е д г п р Г 1Ј0 Гед 0 з Ш 1 ћ ' •
па1аг1ИТЈ51На11от1<5 С еЈотхт, п езтг§еп 1 таХ игап*, 2 аг1 ака ЗеП16, 3*идепФ
Х11оеоТ1Је7~ТгеаЕЖВПШЖТ1от1б , и21*е1ј х Ј г . З т Г 8 к п р а 'зи р гога6Ј1те11
1В -еотвкГ таћегЈЛ аХ .Р га к о з !а т је._64а...ј.ебап.. о Г .а а ја к Фхуд ! ЈИ х-ЈЦаоота оте
1В о гвап 1гао1Је.К а6а 'ве о т а Т В -а гв а п 1 га о 1 Ја и 1950 еос11п1 р аз1 т1 г1 га1 а
и-зтош н ерП )а1;е1 јз к о т габи М11ха11от16 је в1:а1по и И оао па ро је И п е
21апоте оте 1В-е вги ре па ак1;1тп1ј1 га б 1 з 1 .
М1ћа11от1б је и зуо ј о ј перг1 ја1:е1Ј зко ј 6е1а1;поеИ рогеб
оз1;а1ов г а б а па 11п 1ј1 1В~а паг1тао бгива Т1*а Атег1ок4т 5р1јипот 1 4 а Је
Т11;о г а в р и е И о ГЗКОЈ 1 6а * ак о 4 је п а т е г а т а 6а гавХ огт1га от1а11пвк1 рокге*
и Ј.ивоа1ау1ј1 1 4а 21п1 опо 210 Је 21п1о 0 о гк16.0то Је воуогфо ргеб јвап!ш
и2е'п1кот коЈ1 п1Је И е о т а с .
■ 2ћов вогв 1аие1ов п е о г1 ја1 е1 ја к о в г а б а а а 11п 1ј1 1В -а 1а-Л
је и ћ ар б в п 1 7 окћоћга 1950 «о61пе ва оа1:а1ош вгиР0Ш Х В -еотвса, а вв*1в
геб еп Јет к<)Д1в1 Ј »- на-р Г б к гб а је каб и јеп је з а 15 шезво1 Вгиб1тепо ког1зиов
га4а.
, 1г т а ! е г 1 ја 1 а зв т !4 1 4а Јв и а г а а ш б ћ и р г т !ћ Оапа ћ1в-
тг1о 1икат 1 пе1акгеп 1 2а је рбкибатао 6 а р г !к г 1 Ј е роЈе<Ј1ш; 81таг1,вж 61
2ева Је п ек о И к о р и !а к аЈп Ја т а п .
Ров1е 1з<1гбапе кагп е 1952 е°61ие иав1.п1о зе 1 за а а 81т1 и ■
В еовгааи, аок је 1гневпо тгеде рготео и 6и рг1 ј1 .Р о п о то ве ир1зао п а Х11°*с
Јвк1ХаЈси11;в1:. ' ,
Е аа! зтева' 1гие1ов р геа1 абе ве 1а зе г е в 1 а !г и је и к а ћ .И / *
1В е 1 е т е п а !а .
У Д Б 3 А' НР С Р Б И 1 У
Ке!ега1:
П О Д А Ц И
по ИБ-у о лицима за која Опуномоћство УДБ среза
располаже предметом
Премше к нме —очево мме и М 1ћаИ оу1б Бг»а;051 аУ >"В гаеап" . , о<1 о с а
1 нме ма]ке —кационалвост Б га п 1 з1 а у а 1 ш ајке Б ји ћ 1 с е , З г ђ Ш .
Ч Гожвне н место рођек.« 1950 е°с11пе и Сирг1.11.
3 Породично стднке Хео&епјеп
4 Место сталног боравка Вео§га<1—в ^ ад еп ^ ^И огоЈГзК о^ ?а1си11>е1;а
Поаитичка припадност и занкмање Р ге га-ћа 1)10 т1ас1 1 р о И И к о т ве п !1 е Биу1о

5 лре ратл
5а<1а а а а г и ^ о ј е 0<И'11 Г И о з о ^ з к о е ТакиГђеФа
6 Образова»е: и Зеое,га<1и.
(школе, курсевн н слкчко)
Р ге ћ ар З еп д а ћ1о в1;иЛеп1) Ш о г о И з е и
На коЈоЈ )е дужностн и у коЈо| Веобгади.5а<1а ј е 1;а!со<1је в^и&еп! Б И о г о П ј е
устаиови бко непосредко пре хап-
.7 шека, односно ступлњем иа пози-
цн)е ИБ-а —на коЈој ее дукноетн
сада нала»и
В10 ј е 61ап Р а Ш ј е о<1 1949 ео<Нпе .СоШпе

Да ли Је Фио члак плртиЈе, односно 1950 р г Ш к о т ћ а р б е п ја 1а1с1дигеп ј е 1з
8 Нлр. омллдние и од кадл, да ли је
партаек« какњв&ак, д* аи Је с«д« Б а г Н ј е .З а Ц а п 1 је 2 1 а л 5 К Ј.
члан Слаеза конуниста
9 Поиедњв партнска функокЈд М ;Је Ш ао р & гН зк Ш ^ и п к с 1 ја .
Ш је и бев^уоуао и. Н01Г-и.
Да ли)е учестаовао у НОВ, од кад«
10 н ка какакм дужкостина Је био.
када Је денобнлнсан, лосаеквв чии
у ЈНА, УДБ нлк НМ
Ухолихо ииЈе учествовао у НОВ, За у г е т е о к и р а с 1 ј е иб1о 6ко1и.

11 шта Је радно н где био ад арене<
окупациЈе
Ц ћарбеп ј е 1 7 .Х .1 9 5 0 (Ј°<Ипе , а ћ о в лерг1Ја1:
Кди је ухапшен и >бог чегд (н»еп( 1 јз к о в <1е1оуаиЗа па 11П1Ј1 1 В -а.В 1 о Је р о у е
ухратао легов став в држ«н>е до за п в а 1В -ео у а к о т е г и Ро т е ^ и ћ е п а ^ а и В еодга
хапшем.каондржавека встрлза) 4и 1 е г и р о т 1 В -е о у а с а и С и р П Ц 1 з а п ј ! т а
Иа 101)1021,310 Је а е Г а к г е п .
К а^ п јеи г е § е п Ј е т к о т 1 в 1 зе г а р г е к г З а је ИО
Чијим реше»ем н на коЈн рок Је I I г в о п а -В е о § га б о4 24 И 1951 е 0<Н пв п а
уоућен нл друштвеко-корнстди рад
13 (ЈжшећА сјмкжс, одв. реовсхе хо- к аап и ВКН и -кгаЗап ји о4 15 т е в е с 1 .В г о ј г е б е
мисн|е НО-д, пресужасреског-окру- п Ј а 561 оћ 2 4 -1 1 -1 9 5 1 е 0<Ј1 л е .
жног нлн војног суда)
КАД СЕ ДА ЗНАК...
(Алфред Пал, Драго Дујмић,
Драгослав Михаиловић)
ГДЕ ЈЕ САХРАЊЕН БЛАЖО РАИЧЕВИЋ

(Пал за време разЈовора црта провизорну мапу старог
логора на Голом отоку, коју показује саЈоворницима.)
Пал: Ево, види. О вако је изгледала стар а ж ица...

Овдје је била кухиња, пази. Овдје је било осам дрвених
барака. И ту је један стрми пут водио горе. П ази, овдје
су направили, као, квазиболницу... Ево, ту је убијен први
голооточанин - Раичевић.
М ихаиловић: Молим те, осим Раичевића спомиње се
и неки Кића. Да је заједно с њим убијен. Знаш ко ми то
каже? Раша Дацић. Да су заједно њих двојица убијени...
Мислим да је тај био Београђанин68...
П.: Не знам... Овдје је убијен, а одма’ овдје сахрањен...
Павиљони су овако насељавани. Како смо ми долазили,
како је која група дошла - одозго према доље...
68 У Свеукупном попису умрлих, који се даје на крају ове књиг
нема никога ко је забележен да је умро истог дана кад и Раичевић, 24.
јула 1949.
М.: Одозго?
П.: Одозго на доље. Тако да су Босанци ту, доље, били,
пази. А овдје је био [први здесна одоздо] један павиљон,
преко пута [стамбенихбарака]... То је била, као, радиони-
ца. Не сјећам се да л ’ је одма’ постојала или се као прва
изградила... О ви из те бараке су траж или мермер. Ту су
били кипари. Из Загреба. Био је Деспот, био Мачукати, и
Радмиловић. И њих је управник одмах посл’о: ,,‘Одите по
отоку, тражите мрамор; има ли мермера.“ И они су ишли
и доносили неко камење, па су то клесали, тамо.
М.: То су, ваљда, траж или за Аугустинчића, а?
Дујмић: Аугустинчић је предложио [оток за логор],
знаш. Јер је он познав’о овај оток.
П.: А нем а [блокова] доље, не мож е... Све је раз-
ломљен камен, нема блокова [погодних за вајање].
Д.: Нешто и има. Знаш, доље, на обали, гдје ми нисмо
могли ићи, гдје се слијевала, одозго, вода, знаш... Па је био
терен, оно, мало пјесковит.
М.: То је та Плажа?
Д.: Не, није то била Плажа... ту је им ’о колибу нека-
кав, наводно, учењак из Загреба; који је прије имао коли-
бу; и преко љета повремено долазио. То је срушено. А ко
је био, то не знам...
М.: То је срушено?
Д.: То је срушено.
М.: То сам ти ја и причао. М ислим да сам ти причао
и о академику Луки Марићу... Да смо се случајно срели у
Крушеву у Македонији, кад ме је он ухватио за мишицу,
одвукао ме у страну и узбуђено ми рекао: „Јао, ја према
свим а вама који сте били на Голом отоку имам грозну
грижу савести. Јер су мене четрдесет осме године из вла-
де Хрватске ангажовали да идем да прегледам Голи оток
са геолошког становишта. И ја сам тамо био три дана...“
Бероватно је тада у тој барачици био.
П.: Е, то је била... А ово је била управа...
М.: Чекај, говори се о четрнаест барака, не о осам?
П.: То су касније направили. Сад ћу ти објаснити.

Д.: Пази шта је било интересантно. Тада су доље неш-
то копали, знаш. И нашли су један костур. И поред тога
костура... Јесам ли ти то прич’о?
М.: Не.
Д.: И поред тога костура наш ли су ону малу ваги-
цу, ручну, за злато. И наш ли су један бакрењак. И то су
дали мени да утврдим, знаш... Међутим, то је римски бак-
рењак, цара Домецијана, кол’ко се могло прочитат’. То би
било, негдје, тристоте године после Криста, разумијеш.
Дакле, то је неко - ваљда се тамо посвадили - неког убио.
А пошто је оно сух терен, у ономе, знаш, леш је... Месо је
иструлило, кости су остале... А, сјећам се, тај бакрењ ак
био је мало наједен по ивици, ал’ се могло п рочи тат’ то
ОотеИап, знаш. Сад, то значи, шта ја знам како... А у Цен-
тру је била та вагица... Знаш како то изгледа? То ти се
овако држи. И ту су била два мала таса...
М.: Нека примитивна вагица?
Д.: Ма је’, то су те ручне... за вагање злата. Тасице су
биле можда к’о ово.
(Показује тацне за кафене шољице.)
М.: И сачувале су се целе?
Д.: Па јасно, о стал а је ч итава. Јер је то било оно,
метал је све био, све жице, ваљда бакар... То је у Центру
остало. Шта су с тим направили ја не знам... А знам да се
могло прочитат’ то ВотеНап. Вјеројатно је бакрењак био...
КАКО СУ ДОЛАЗИЛИ
П.: Међутим, долазили су Црногорци, те ово, те оно.
И онда су почели градити још барака. Овако, једну, другу
и трећу. То је било прегусто насељено! А ту су биле латри-
не; мале, неке... Онда, то није било довољно... па се, овдје,
изградила велика латрина; послије; касније...
М.: Напиши: „Латрина“.
П.: „Латрина“... Сад, да ли је било ту осам или десет

барака, то се више не сјећам. Ја мислим да је било десет.
И први кад је умро, ту су га закопали. (Показује трњи руб
старе жице на цртежу.) Изнад жице. Ја сам видио кад су
га носили замотаног у ћебе. Само једнога су носили.
М.: Само једног?
П.: М ожда је овај други убијен неколико дана кас-
није. Н иси могао све видити. И зводи те на рад, знаш...
Али једно јутро су га ту носили у жици, ту је било мекане
земље, изнад жице. Ту су га закопали.
М еђутим, одмах су ф орм иране, након мјесец, два,
једна омладинска бригада и једна радна бригада. И они
су одма’ издвојени и ту су (показује д оњ ируб старе жице
на цртежу) ископана, постављена, два дрвена павиљона
и овде два дрвена... И око њих је продужена жица. Међу-
тим, кад је речено да су то радна и омладинска и да ће ићи
на рад на аутопут, ж ицу су скинули.
М.: М олим те, је ли тачно оно што сам ја чуо: да је
први Центар био изван жице?
П.: Па ту је била управа.
М.: Центар? Кажњенички?
П.: Па ту.
(П оказује прву бараку одоздо здесна, 1де се у једној
половини налазио вајарски атеље.)
М.: Унутра, у жици је био?
П.: Овдје. Пола је био Центар, а пола је била ова ради-
оница кипарска.
М.: Значи, био је унутра?
П.: Да, овдје. За почетак. Оно кад су убијали, није ни
било Центра. Био је Омер Пашић...
М.: Бора Вискић?
П .:... Боро Вискић и - за културу је био Додик. Ранко
Додик. Он је био уједно и командант омладинске брига-
де. Боро Вискић је био командант радне бригаде. А Омер
Пашић је остао доље као шеф Центра... даље да преодгаја,
разумијеш?
М.: Аха.
П.: А за културу је био један Хари из Сарајева. Забо-

равио сам му презиме. Јеси ли чуо за њега?
М.: Како да не? Он је био културни референт и радне
бригаде.
П.: Мало је вук’о ногу. Чујем да се убио.
М.: Аха. Знаш , ја им ам једну ф отокопију... Бора
Вискић је, кад се бранио од свих тих оптужби, фотокопи-
рао неки споменар, који су му на радној акцији написали
ти из радне бригаде. И тај Хари је тамо...
П.: Хари је био... Пази, то је та босанска екипа била,
и мени се чини да је тај Хари био, заправо, онај који их
је треб’о контролисат’, пазит’ на ове - на Бору Вискића и,
шта ја знам, на ове. Јер од Сарајлија, од Босанаца, нико
није био у радној. Послије, кад је изаш ла ом ладинска
радна бригада, осим тог малог Додика... А у омладинској
радној бригади у којој сам ја био, био је и један задужен
за културу и просвету. Тај се звао... То је Загрепчанин
Крсник.
М.: Крсник?
П.: Крсник.
М.: А је ли и он био у Центру или је био неки собни?
П.: Није онда уопће било Центра. Није још формиран
Центар...
М.: Док сте били у жици?
П.: Није било никаквог Центра. То се тек формирало
касније.
М.: Чекај, молим те. Они су већ били у Центру кад су
убили Блажу Раичевића.
П.: ... Они су послије тога [формирали Центар]... Ту
су се они наметнули. Нико није ни знао... то је било пети,
шести дан69... О вако је дошло. Сваких пет, шест дана би
дошла једна група. Најприје су дошли Словенци. Они су
били доље у пекари. Пекли су нам крух и кухали - та гру-
па Словенаца, њих двадесет. О ни су сви били на окупу.
69 Раичевић је, према Свеукупном попису мртвих, умро петнае

тог дана по доласку првих кажњеника.
О нда је дош ла Хрватска. Нас је дошло једно сто шезде-

сет, так’о нешто, сто осамдесет, и ми смо запосјели ова
три горња павиљона, три горње бараке. Онда су, послије
нас, дошли Србијанци... Не. Црногорци. Црногорци. Они
су се изм ијеш али с нама. Почели су их убацивати [код
нас]... Послије њих су стигли Србијанци. Затим су дошли
Босанци. И Босанци су одмах траж или, након два, три
дана пошто су дошли, да треба износити „непријатељски
став“. Тако се у почетку говорило. Касније се говорило:
„Какав непријатељски став! Непријатељски рад!“ И онда
су почела... И то су први почели износити сами Босанци.
Одма’ се почело...
Д.: Босанци су то донијели из затвора...
П.: Да.
М.: Србијанаца и Београђана је било јако много.
П.: То је била највећа група. Највећа група!
Д.: Онај стручњак за Голи оток - мислим да сам ти то
и прич’о - каже: не зна се национални састав...
П.: То није истина. Лажу. Јер сваки час су... М орали
смо...
Д: Ма, сваки час! Ја сам упамтио, тад сам и упамтио,
кад је Брацо Ш имуновић - знам га из гимназије - рек’о
да је Србин...
П.: Јуче сам ја то Драгославу прич’о. Јер мене је пит’о:
„Шта си ти?“ Рек’о сам: „Неопредјељен.“ Знаш?
Д.: Ма ја. Па сваки час су нас... За Свету су ме пита-
ли... Ја дотле нисам знао. Никад није дошло нешто...
П.: Чопорда? Шта је он? Србин?
ЗЛАТНИ УПАЉАЧ ИЗ МИМАРИНЕ ЗБИРКЕ

Д.: Ма Србин је. Ал’ никад није дошло нешто, знаш,
из чега би’ видио да је Србин... Умро је и он... Ал’ што ће
избит’ [афера] кад отворе ову М имарину [збирку]... Што
ће ту избит’ међународна афера!
П.: Вјероватно хоће.

Д.: Јер нису сви оно Ж идови гдје је он то ћапавао,
знаш...
П.:Да...
Д.: А знаш ко је допратио прву пошиљку? Тај Чопорда.
П.: Ма немој!
Д.: Под митраљезима... И М имара се отад непрекид-
но интересир’о за Свету Чопорду. Је л ’ жив и гдје је?
П.: А овај се бојао? Чопорда се бојао тога или није?
Д.: Ма не. Био је у Словенији. И већ је био дотрај’о.
П.: А спомињ’о је још једнога кога ја добро знам. То
је Крешо Хајдин, који је био у Седмој банијској дивизији.
М.: Хајдин је исто радио за Мимару? А?
П.: Па он је био у нашој војној мисији. И био је заду-
жен за везу с М имаром.
М.: А је ли био на Голом отоку?
П.: Не.
Д.: Пази, Свето каже, та прва пошиљка дошла је пре-
ко Мађарске. Камионом. И то под пратњом митраљеза. И
да је све то одма’ разграбљено. Сад не знам гдје...
П.: Да, одма’ су... У Београду...
Д.: Или су још негдје прије Београда.
П.: То су оне што фале... Знам ја гдје је. То је...
Д: Дошло је у Штросмајерову...
П.: Чекај Мало... П рич’о ми је човјек који је био при-
сутан... То је дошло у Ш тросмајерову галерију. И донГо је
Аугустинчић, Тито и још неки...
Д.: Не, то је било овдје...
П.: У Загребу, да.
Д.: Али ова прва пошиљка изгледа да је раније раз-
грабљена. А ово овдје, у Загребу, кад су ови узели те сли-
ке, чудили су се колико вриједе... Кад су рекли Аугустин-
чићу - тај Бабић, знаш, Љубо: ,Нуде се Ранковић и Тито
како је то толико вриједно.“ И то су они ћапали. (Смех.)
Ранковић је оно што је узео вратио. Али враћено је тек
онда кад је М имара вани, у неким новинама, објавио да
2У2 Драгослав Михаиловић
је разграбљено. Тито је тада узео златни фајерцаг70. Сад,

замисли то...
П.: Знаш ли гдје су завршиле те слике којих у збирци
нема? Двије је добио овај - како се звао? - Насер. Насер
је добио као поклон двије. И једно двије, три је добио
Сукарно.
М.: Сукарно? Сукарно је добио из Народног музеја у
Београду чувену слику Паје Јовановића „Борба петлова“.
П.: Ма немој! Та је одлична!
Д.: А, чекај, шта си ти ово овдје уз моје име напис’о:
„О птужба за троцкизам“?
М.: Јеси ли имао неке невоље око тога? Ти си ми рек’о
да не можеш о томе говорити.
Д.: Ма ја ћу ти рећи шта је. А л’ не мораш написат’ ...
(Затим говори о сукобу са Бошком ШиљеГовићем збоГ
тога што је имао, наводно, „т роцкист ичке“ поГледе на
национално питање и због „индивидуализма".)
П.: Чекај, ти питаш кога је тукао Липерт?
М.: Да.
П.: Андрејса.
М.: Перу Андрејса?
П.: Перу Андрејса.
Д.: Ма све је тук’о! Све је тук’о.
П.: Дивљачки.
... ПУЦАЈУ ТРОЈИЦА

М.: А где је сада Мато Опић?
П.: Исто, у једном селу.
Д.: Мато је у Пакрацу...
П.: Њ ега је страш но погодило што му је, кад је било
оно у Чехословачкој, деветсто шездесет осме, дош’о нај-
бољи пријатељ [да му неш то каже]... То је м ени М ато
прич’о на улици. А ја с њим... На Голом отоку само смо се [у
70
Упаљач.
сусрету] виђали: никад ни једну ријеч [нисмо разменили]...

И сретнем га испред своје куће у Загребу у Петрињској.
„Здраво М ато.“ Он ме гледа. „Пал?“ „Да.“ Сад, он је мене
знао. „Како је?“ „Ма...“ каже. „Најбољи пријатељ...“
М.: Цинковао га је?
П.: Не! Дош’о му је и рек’о: „Мате, немој да спаваш
код куће!“ Чисто, тако. „Спавај у кукурузима...“ „Па заш-
то?“ Каже: „Ја сам задужен, ако се нешто догоди, да имам
да те...“ (Показујеруком као да повлачи ороз на пиштољу.)
Д.: Сад, да ти кажем...
М.: Знам још за неколико таквих случајева71...
Д.: Ево ти мој случај, исто тако...
Ту је био секретар партијске организације неки Гали,
учитељ. Ж ена му је, такође учитељица, била без посла. А
он је, опет, био пријатељ оног Марка, што малочас кажем
да је жив; онај партизан. И Марко је мене дошао молит’...
Прво ме је молио да се овоме Галију проведе распарцела-
ција у Трешњевцу...
71 Београдски уметник М. Р. дошао је у време Брозове болести 1980.
године у главни чачански хотел и у његовом ресторану нашао познаника
интелектуалца очајно пијаног. Пришао му је и почео да се занима зашто
је тако нерасположен. Овај је после извесног времена зашапутао: „Знаш
шта су ми наредили? Да убијем тога и тога!“ То је био заједнички позна-
ник, некадашњи голооточанин. „Па зашто?“ „Не знам. Само су ми рекли:
’Кад ти јавимо, имаш да одеш и то да урадишГ Како ја то могу!.,.“
У другом случају реч је о двојици крагујевачких првобораца, од
којих је један, Бранко Станојловић, био на Голом отоку. Обојица су
били браћа познатих народних хероја и Бранко је чуо да је његов по-
знаник из партизана по надимку Дандало, дугогодишњи алкохоличар,
тешко оболео од рака. Нису били у добрим односима и зато се изнена-
дио кад је од њега добио позив да га посети. Отишао је и кад су једног
тренутка у соби остали сами, овај му је из постеље рекао: „Бранко, ја
сам на самрти и позвао сам те да те замолим за опроштај.“ Голооточа-
нин се збуњено осмехнуо. „Шта имам да ти опростим?" „Знаш“, рекао
је самртник, „кад су оно Руси ушли у Чехословачку? Тад сам имао на-
лог да те убијем.“ Бранко је и даље забашуривао. „Како да ме убијеш?“
„Кад ми кажу, да дођем на твоја врата, изазовем те и да пуцам.“ „Па зар
би ти то, Дандало, урадио?“ „Па знаш ваљда да бих. И зато те сад мо-
лим да ми опростиш." Ускоро потом болесник је умро.
М.: Молим те, који је то Марко? Чавка?

Д.: Не, не, не. Марко Хаџина. То је овдје било, послије
Голог отока... А пошто сам ја онда им’о на суду пријатеља
В ранеш ића Н икицу, ш ефа опћинског суда - недавно је
умро - М арко ме је молио за овога Галија. И ја питам:
„Никица, би л ’ мог’о то н ап равитТ ' Каже: „Још се може.
Последње је вријеме...“ И ја сам му довез’о овога човјека
и он је направио то разграничење...
Послије неког времена Марко Хаџина мене опет моли
да том његовом пријатељу Галију запослим жену. Тада је
на тој опћини Трешњевка надлежан за културу био неки
Д раго Хегедуш, кога ја такођер знам. И каж ем овоме:
„Драго, дај запосли жену, тамо, човјеку...“ И он је стварно
запосли, и то у истој школи у којој је био и овај Гали, муж
њен. То је негдје доље: Чучери. У Чучерима.
И онда, једног дана, донГо је, донио ми флашу ракије.
А Марку Хаџини је рек’о: „Па слушај, овај Дујмић је добар
човјек, а“, каже, „ја сам добио наређењ е - и још двоји-
ца - тамо, седамдесет осме72, да га убијемо. Зашто да га
убијемо?“
П.: Ако треба или - да се убије?
Д.: Да. Ако треба...
М.: Кад се да знак?
Д.: Кад се да наређење. „Да га убијемо...“
П.: Колико њих? Тројица?
Д.: Да-
72
Није искључено да је овде грешка и да је опет реч о 1968. години.
ЦРНОГОРСКА ТРАГЕДИЈА
(Радосав Зековић)
Како да му кажем д а је
мој добри стари пријатељ
пола сата причао
о највећој муци сво1 живота?...
Јерје тужни музичар причао
како се и данас стиди
што су Га прије педесет Година,
као ученика основне школе,
тјерали да свира хармонику у част
хапшења двојице ибеоваца
у забитој црноГорској врлети...
Горан Бабић, „О тужном музичару“
Не могу тачно да се сетим кад смо се Радосав Зеко-

вић и ја упознали. На Голом отоку нисмо били заједно, а
ни после лоГора дуго Година нисмо живели у истом Граду.
А л и у времераспада Југославије, кад смо, новембра 1990, у
сали Дома омладине у БеоГраду одржали велику скупшти-
ну Голооточана из чит аве тадашње Југославије - чини
м и се да их није било само из Словеније - увелико смо се
познавали. Чак сам Ја из т о г времена запамтио поједном
малом неспоразуму.
Скупш т инаје била врела, с повицима, добацивањима,

лупањем о Говорницу и викањем у микрофон - по томе сам
нарочито запамтио пријатеља А нт у Земљара, кот сам,
како сам скупом председавао, безуспешно покушавао да сми-
рим вукући 1а за леђа сакоа - и због чет сам се, признајем,
пред позваним тстима помало стидео. А у препуној сали,
у којојје можда било хиљаду људи, седели су међу званица-
ма и песникиња Десанка Максимовић, критичар Борислав
М ихајловић М ихиз, професор Владета Јанковић, филозоф
Љубомир Тадић ијош неки познати пријатељски људи.
Један Црногорац, кот сам као културног референта,
батинаша и убицу у првој књизи Голог отока био разот -
крио, додуше, већ у осмој деценији живота, претио м и је
да ће ме уб и т и пиш т ољем и голооточанин к о ји је изи-
гравао некаквог нашег безбедњака обавестио је полицију.
Нисмо знали да л и је човек дошао на наш скуп, али при-
мет ио сам д а у сали има и полицајаца. Десанку сам због
мужа Руса Сергеја Сластикова, дечјег песника и преводио-
ца, представио каоједну од сродних жртава терора, што
је она и била, и песникиња нас је поздравила т оплом и
узбудљивом речи. Један мршави, стари човек кога нисам
познавао нешто се из публике бунио и претио председ-
ничком столу песницом - т ек касније сам сазнао д а је
то биоједан од двојице Корда које у мојој књ изи нисам
разликовао, збоГ чега сам у првој књизи Голог отока начи-
нио крупне грешке - и је д в а сам Га некако смирио. Вла-
да Дапчевић је, изазван од земљака Црногораца, одржао
успаљен комесарски говор као да их позива у бој и његови
пот енцијални војници су му се одазивали одушевљеним
рат ничким урликом. Владета Јанковић м и је цедуљицом
из публике поручио да у сали седи нека несмајна жена која
намерава да изађе за говорницу да комунистичке атеисте
позове најпре на покајање, па да тек после т о г п дозволи
да говоре о својим патњама. Мој друГар ДрагољубМићуно-
вић, којије већ био засновао Демократску странку, што
Голооточани, нарочит о они из Црне Горе, никако нису
одобравапи, покушаоје да 1овори, али су 1а више пута пре-

кидали добацујући муувреде. И ја сам на брзину дао одмор
од петнаест м инут а да деведесетогодишњу песникињу
изведем из наелектрисане атмосфере и д а је напољу смес-
тим у такси. И тако сам пропустио да дам поздравну реч
и пријатељу Љубомиру Тадићу, због чеГа сам сеу наставку
неспретно извињавао.
УЈлавном, скупш т ина се заврш ила доГовором да се,
кад се вратимо кућама, орГанизујемо онако како смо били
подељени и на Голом отоку, то јест по републичким Гра-
ницама; распад ЈуГославије је био виш е неГо очт ледан и
нисмо желели да стварамо никакво јуГословенско голоо-
точко удружење.
Тако смо нас неколицина из БеоГрада почели да се
доГоварамо да направим о удружење Србије, које ника-
ко не би имало неку полит ичку боју него да се само бави
пит ањ има нашеГ лоГорашкоГ статуса. А ли већ од самоГ
почетка смо примет или да аГресивни ЦрноГорци желе да
у њему воде Главну реч и да њиме управљ ају као да је то
некакво индијанско племе. И почели смо наше састанке да
одржавамо Готово кришом.
Радосава Зековића као архитекту био сам замолио да
нацрта удружењски амблем и онјеједноГ дана дош аокмени
с предлозима баш ут ренут ку кадје неколико нас разГовара-
ло о удруживању. (Ту су били Бранко Станојловић, М илин-
ко Ђ°рђевић, М иша Пифат, Драган Стевановић, Славољуб
И вановић, можда још који.) Кад смо разГовор о амблему
завршили - и то ће затим постати знак свих републичких
удружења - Зекаје, на моје запрепашћчење, с телефона у
мојој кући, пред свим оним људима, истоГ тренутка позвао
најстаријеГ од оних људи од којих смо ми управо бежали
- овај се међу лоГорашима понашао као д а је члан некакк-
воГ политбироа, ш т оје пре хапшења, уосталом, и био - и
детаљно Га известио шта то код менерадимо.
(Само Годину-две потом показаће се даје наша опрез-
ност била и потребна, јер су одмах по оснивању у српско
удружење насрнули урлатори из Монтенегра, који су, јед -

ног поједноХ, отерали све осниваче, у већини умерене њуде
из Србије. На чело друш т ва засео је извесни бивш и офи-
цир М илачић, којије неколико Јодина око себе трпео само
своје деструктивне земљаке, докје све друге онемоГућавао.
Кад је он умро, Београђани су морали да праве ново удру-
жење, у којем ће опет трпети црноЈорске политикантске
насртаје.)
Зековић није био рит дан и припадао је оној великој
Групи Голооточана који су, као и ја, рецимо, д т ли руке
од комунизма (што ми мнот сапат ници неће опрости-
ти). А ли црногорство је и за њеГа, као и за већину њего-
вих земљака, било нешто поп р1и§ ићга, о чему се просто
нема зашто расправљати. А то ће он, на моје чуђење, још
једанпут недвосмислено показати.
Нисам ст уран да знам кога су жртве холокауст а у
нацистичком режимумоГле највише да мрзе. Да ли Хитле-
ра или Герима? Химлера или Гебелса? Некако имамут исак
д а је такву наказну т ит улу понајпре моГао да понесе овај
последњи, Јозеф Гебелс. Јер тај убеђени расист и нацист,
речит и убедљив, мада доста одбојне спољашности, у ја в-
ним наступима биоје способан да сваки злочин накити,
улепш а и оправда. И послушнике је успешно хушкао, под-
стицао и Гурао на злочињење.
Ту улогу код Тита им аоје човек много привлачнијеГ
изГледа, у старости чак шармантан, М илован Ђилас. И
траоје, докје трао, са много каријерноГ дара.
Овајшмекер примитивноГ насиља, који је с много љуба-
ви написао књту о својој црноГорској постојбини Бесудна
земља, у којој се не зна ко коГаубија (а не зна се, заправо, ни
ш т аје пишчева поза а шта истина), заљубљеник у најо-
пакијареволуционарна решења, наредбодавац ликвидација
који и сам воли да се пацка крвљу, доживеоје да Га и страш-
нији али лукавији крволок, њеГов дуГоГодишњи заш т ит ник
и обожавалац Јосип Броз збоГ злочина прозове; додуше, овај
је т оучинио тек пошто му је као апостати приредио да
добро одседи на робији73. О сличним догађајима доста се

Говори и у Дедијеровој биографској књизи о тој личности74,
а у Југословенском архиву (који у Београду под тим именом
још постоји!), између осталог, налази се и м али досије о
стрењању четири крит ички настројена црноГорска пар-
тизана из фамилије Тадића, стрица и три блиска рођака
професора Љубе Тадића. Као најодГоворнији за све што се
у партизанско) Црној Љри дешавало, М илован Ђиласје и
у томе одмрао кључну улоху и професор Тадић Гајеуписму
од 12. децембра 1977. за ово стрељање, у којем су, ко зна
зашто, убијена и двојица предратних официра, недвосмис-
лено окривио. У одЈовору од 22. јануара 1978. Ђилас за тај
доГађај није порекао своју одГоворност, алије она, као иувек
код њеГа, испала историјска и идеоломка, а никако нешто
што има везе с људском савеш ћу.
Тако је н а јр ш и д н и ји ст а љ и н и ст јуГословенскоГ
Политбироа, како Гаје 1948. оцењивала америчка обавеш-
тајна служба, којије веровао да Стаљин „никад нећеумре-
т и “, и најсервилнији слуГерања идосадна подГужња мува
Јосипа Броза, коГаје задивљено Гледао као „смјелоГ ГорскоГ
73 „БРАНКО МИКУЛИЋ: Грађани не знају шта су Тјилас и такви
радили и шта данас раде. О томе треба јавно говорити и упознати их.
ПРЕДСЈЕДНИК: У томе и јесте ствар што се то јавно не каже. Ја
сам већ неколико пута испричао какав је ТЈилас био у рату и шта је ра-
дио, да он није никакав комуниста. Напротив, [он је] био невјероватно
окрутан према људима. Убијао је људе с леђа, и не знајући ко је - да ли
је четник или није. Сјећам се једног таквог случаја када и ја једне ноћи
због тога замало нисам страдао. Наиме, тамо на Пиви једног дана, без
икаквог провјеравања убије једног сељака који је дошао у шуму. Мож-
да је тај сељак случајно наишао тамо гдје смо ми логоровали. Пуцањ
пушке ме пробудио. Погледам - ТЈилас баш меће пушку на раме, још се
пуши, а сељак у гуњцу лежи. Ноћу, када смо кренули даље, ја јашем на
челу колоне. И одједанпут, из једне вртаче - трас, метак ми прође крај
уха, просто га загрије. Замало тачно у главу, можда само за сантиме-
тар. Било је још, таквих, а и других ствари." („Пријем функционера СР
БиХ“, Бугојно, 6. април 1977, записник, стр. 21.)
74 У1асћгмг Песћјег, УеИИ кипГоутк МИоуап ОИав (ргИоа га Мо$га-
Јгји), Београд, Просвета, 1991.
сокола“ („Као смјели Торски соко друг Тито се [...] винуо

над нашом земљом и нашом историјом“, рекао је, према
„Борби“ од 14. јула 1949, у Говору на Цетињу), постао и
најопакији наЈањач на Голи оток. Завевши у Црној Гори у
време Информбироа просто невиђен терор, којије села и
Градове засипао м рт вима као кукурузним кокицама, пре-
ко престрављених поломљених несрећника из те земљице
у т и ц а о је и на сам режим „самопреваспитачког“логора;
као да пост т нут им у терору никад није био задовољан,
иако Га својим очима ниједанпут није видео. Те „људске
крпе“ које су се на ш леу лоГору, волеоје да истакне, „спла-
чине“, „биједе“међу „поштеним комунистима“ и „нељуди“
заслужују најош т рији поступак и не треба их жалити.
Носио се м иш љ у да терор „унапреди“ онако како су то
радили С овјет иу припреми јавних намештених процеса,
уз помоћ пспхијатара и психолоЈа, ирекао бих д а је у з Ран-
ковићеву асистенцију то и посттао75. Такоје најстраш-
нији европски мирнодопски концент рациони лоЈор, чије
је дамарање и издалека осећао, на известан начин, носио
лични печат страсника и комунистичкоГ апостола Мило-
вана Ђиласа. Терор, превласт над људима били су Ђидова
животна амбиција и њеЈово дело, а не књте. За литера-
т урује овај пропали студент књижевности био даровит
колико и Хит лер за сликарство и попит ички дародавци
из Америке су њеЈова полуписмена сочињенија величали не
збоЈ што тоЈа су добра неЈо зато што су била прикладна
њиховој опсесивној мржњи према Русији. (А и на Србији
се та мржња пасћ Об1еп доста наплат ила.)
Голооточани су свом мрзит ељу одГоварали сличном
саосећајношћу. Н ису Га они никад пожалили, чак ни кад
су разум ели да Ја је, као и њ их на Голи оток, на робију
послала једино Титова самовоља. Осим тројице...
Ђплас јеум ро 1995, а три Јодине каснијеу јавност и се
појавила једна петиција са стотинак потписа, од којих
75 Драгослав Михаиловић, Краш ка исшорија саширања, Завод

уџбенике и наставна средства, Београд, 2005, стр. 16-19, бел. 8.
је от прилике половина пот ицала из Црне Горе. Њоме се

захт евало да се у Београду заснује задужбина с њеГовим
именом. На то је дош ло и до протеста (међу којима је
један био и мој) и то је најпре одложено, а зат им преба-
ч е н о у славњеников родни крај. И т ам оје пре неку Годи-
ну и основано. М ож дајеу Ђиласовом крају обичај да се
пуцачима у ненаоружану живу м ет у подижу споменици
и задужбине.
Одједина три Голооточанска потписа на овој петии-
цији, сва т ри су, опет, била црноГорска. (Један од ових
осетљивих људи, који је случајно мој ду1о1одишњи другар,
духовит о ме је оптужио да сам тај предлог исмејао - „А
'ђ е је друГ Тито?“рекао с а м у чланку - зато што волим
- Ранковића!) А један потпис међу њима биоје и Зекин.
Замолио сам пријатеља за објашњење свог поступка.
Он м и је скрушено одГоворио:
„Ја сам само рекао да је М илован Ђипас.У беранској
Гимназији био тако бриљантан ђакда м ује професор књи-
жевности као оцену уместо одличне пет ице дао непос-
тојећу шестицу. “
Овим никако не желим да кажем д а је Радосав Зековић
био задрт, примит иван Горштак којем се ниш та не може
објаснити и који се непрекидно дере, каквих међу нама
има у приличним количинама. Напротив, Зекаје биоједан
од оних рет ких, нежних и финих појединаца каквима се
црногорске мајке поносе, а пријатељи радују кад Га сретну.
Пријатељевао је с универзитетским професором Германи-
стике Миљаном Мојашевићем, т ихим и суптилним чове-
ком такође пореклом из Црне Горе, проучаваоцем Браће
Грим и Гетеа (додуше, у в е к у вези с народном поезијом и
Вуком), и на том пријатељству сам му малтене завидео.
Професора сам упознао кад је већ био добро закорачио у
пензију и зат им се, кроз десетак Година, некако омакао
из живота, тако да нисам стшао да му се озбиљније при-
ближим. Зекаје с њим, пак, дуГо био пријатељ и то Гајеу
мојим очима обележило неком светлошћу.
У првој мојој књ изи из серије Голи оток желео сам да

дам извесне спискове људи који су били на Голом отоку и
који су тамо пострадали. Тоје билојако тешко,јер нијед-
на архива није била отворена, н и т и је човек који се за те
податке занима могао да зна коме треба да се обрати.
Куд си 1од пипнуо, за неки податак, или за покушај реха-
билит ације или за било ш т а друго, отуд се одговарало
слеГањем рамена:
„Нисмо за то надлежни. “
Нико нијехтео да ти помоГне (као што и данас, 2011.
Године, т а кви ху Србији има врло мало, можда чак и мање
неГо некад). Није се знао број људи који је тамо лежао, и
Гдеје све лежао, није се добро познавала ни топоГрафија
Голог отока, ниси тачно знао Где се налазио војни логор у
Билећи, Где су била Гробља на Голом отоку, Светом ГрГуру,
а Где у Билећи. Није се знало ниш т а ш т оје било важно и
нико од званичника није ти давао ни подршку, а камоли
д а је покушавао да т и помоГне. И тада сам некако дошао
до Радосава Зековића. И он м и је одједном донео именични
списак од чак 152 Голооточанина из Берана, односно из
тадашњег Ивашрада!
Десетак професора и наст авника иваш радске Гим-
назије било јеухапш ено и послано у лоГор. Готово чит ав
једанразред ђака, свемладићи од 16 до 18 Година, од петоГ
до осмоГ, т акође су ухапш ени и исто су тако от ерани
на Голи. Д ва одметнута човека с уу у в о д у ових хапшења
у ноћној пот ери убијена, при чему је један „зГажен као
жаба“. Н иједна кош чица већа од неколико сант имет а-
ра, каже сведок, није од њеГа остала. После овоГ свирепог
убиства, у центру вароши трало се црногорско коло. Тада
је у близини прошао брат једноГ умореноЈ. Слављеници су
Га прим ет или и позвали Га да заједно с њима прослави
братовљеву смрт. О н је у с п е о у себи да прикупи снаГу да
слављенике одбије. Исте ноћи био је у хапш ен и зат им
отеран на Голи оток. Тројицу је на превоју на планини
Чакор својомруком убио министар унут раш њ их послова
Црне Горе, притом народни херој, Саво Јоксимовић (који

ће касније, кад као прослављен народни јунак умре природ-
ном смрћу, бит и сахрањен у алеји великана или на некој
сличној почасној парцели НовоГ Гробља у БеоГраду). Фебру-
ара и март а 1949, овај ушедник, познат у Црној Гори по
црвеним чизмама, лично је руководио масовном потером
за одмет нут им члановима комит ет а и Удбе из Бијело г
поља, којихје било близу двадесет. Потерује, по подацима
једноГ друГоГ Голооточанина, к о ји је у томе као тадашњи
удбаш учествовао, наредио Јосип Броз лично, адирт оваоу
њеГово име помоћу теренскоЈрадио-телефона Александар
Ранковић. Извођач и орГанизатор ових потерних радова, у
којима су учествовали Удба, милиција, војска и дотерани
народ, биоје Саво Јоксимовић. Одметници су се, подељени
у Групе од по два-три човека, по цичи зими, Група по Групу,
преварени обећањима да им се ништа нећедесити, најзад
предавали и на лицу места, њих петнаестак, постреља-
ни. Треба рећи да они, мада наоружани, пре своје предаје
нису ниукоГа пуцали нит и икоГа убили. ПолеГенди која Га
ЈеуЦ рној Гори пратила и којаје по свој прилици претера-
на, али која доста тачно Говори о природи овог извитопе-
реноГ човека у црвеним чизмама, кадје био беспослен, Саво
Јоксимовићје одлазио у село својој мајци у посету, сео би у
дворишту на троношку, и уз чашицу лозоваче из досаде би
пуцао у мајчине кокошке. Према Зековићевим подацима,
у невеликој беранској опш т ини у две-т ри Године терора
око Информбироа убијено је - 25 људи!
Већину ових доГађаја сам детаљније приказао у ру-
брици „Прилози“ прве књте Голог отока, из опреза не обја-
вљујући име даваоца података.
У исто време, на друГој страни, двадесет-тридесет
најкрупнијих и најстрашнијих убица и крволока овоГ вре-
мена такође је пот ицало из Црне Горе. Још 1990. Годи-
не, у првој књизи Голог отока76, навео сам имена двадесе-
т ак злочинаца. То су били, уз М илована Ђиласа, Вељко
76 Стр. 213-214, бел. 5.
М ићуновић, Војо Вињановић, Јово Капичић, Василије Чиле

Ковачевић, М ит ар Мујо Ковачевић, Војин Јауковић, Весе-
лин Булатовић, Саво Јоксимовић, Давид Лаушевић, Илија
Костић, Владимир Роловић, Спасоје Ђаковић, М иленко
Н икит овић, М илоњ а Стијовић, БоГдан Перовић, по злу
чувени зат ворски кључар Божо Јанковић, који је зат во-
ренике волео да т уче великом везом крупних кључева. А
недостају у списку иследник и вероватни убица Ж икице
Јовановића Шпанца и Андрије Хебраша М иле Милатовић,
бат инам из логора ст оједан Дука Божовић, садистички
собни старешина тринаестице М арко Перовић, један од
убица И ш т вана Добоша и Властимира Петровића М иле
Пејовић, култ урни реф ерент болнице и уб и ц а М аш ан
Радоњић, Радуле Килибарда Џелат из беранске Удбе, мили-
цајац Ђукан Шћекић, који је ухапш енике веза н еу кврГе
умео да јризе за кичмени део леђа, и мноГи други. У свакој
етничкој или реГионалној Групи, може серећи, постојала
је мања или већа Група предводника злочина - најмања,
додао бих, међу Београђанима и Словенцима - али оваква
концент рација зла ншде друГде није постојала. Тешко је
оценит и ш т аје т у било изворно, а шта изазвано стра-
хом и ш т аје из чега произишло.
Радосаву Зековићу су тада, на Љлом отоку и у петој
радној бртади (која је имала назив „Светозар Вукмановић
Темпо“, ч и ји је почасни именски носилац касније тврдио
да за Голи от ок никад није чуо) - у то је просто тешко
поверовати - биле сломљене рука, ноГа и кичма. ЗбоГ тоГа
ће зат им, на т акозваној слободи, провести пет Година
у Гипсаном кориту. То ће бит и наставак њеГовоГ лоГоро-
вања на Голом отоку. Притом ће имат и срећу да ће као
непокретан пацијент срести лепу болничарку пореклом
из Словеније по имену Адела. Заљ убиће се у њу, и она у
њеГа, и девојка ће почет и да Га прат и кроз све болнице
кроз к о је је пролазио; а п р о ш а о је кроз неколико њ их у
разним Градовима тадашње ЈуГославије: болничке власти
нису биле раде да лече младог човека тешко повређеноГ на
некаквом Голом отоку.
По Радосављевом излечењу и заврш ет ку т мназије и

архитектонскоГ факултета, њ их двоје ће се и венчат и
и добиће двоје деце. И зат им ће, највећим делом у насењу
Беле воде у БеоГраду, провести заједно више од пола века.
Уз архитектонски рад, Зековићје написао и објавио,
у Црној Љри и о Црној Гори, четири књте: Гробље на Гла-
вици, Приче са Голог отока, П рећутани пакао и Ђавоље
време. Ове т ри последње, већ се може прет пост авит и,
односе се на лот р којим смо се у нашем разговору бави-
ли. За прву од њих, П риче о Голом отоку, написао сам и
предГовор и у њему сам Јоворио о „тл1ен-хумору“, односно
о „хумору под веш алим а“ Радосава Зековића. Јер је она
хуморна и анеЈдотска, мада Говори о страшном месту Јде
је некадашњи Гимназијалац био онако тешко повређен.
Два наша разГовора за ову књ т у обавили смо 4. и 24.
децембра 1988. Године.
НеГован од њеЈове Словенке Аделе, мој пријатељ ће
у м р ет и у 81. Јодини 2011, кад ја увелико будем наставио
да припремам ово издање. Не надајући се томрђавом обр-
ту, ја о овом раду нисам доспео да т обавестим. Верујем
да би му се обрадовао.
- М олим те, каж и ми, прво, где си био ухапш ен и
како се све то десило.
У Иванграду - бивше Беране. Нас је двадесет и троје-
четворо ђака у разм аку од мјесец дана - не знам тачан
број сада - ухапшено.
- Сви сте били гимназијалци?
Сви смо били од шестог до осмог разреда гимназије.
Ја сам био ђак осмог разреда.
Н ачин је увијек био исти. Удба дође на час. Шеф
Удбе Раде Прелевић и његов помоћник заставник, по злу
познати Радуле К илибарда, иначе родом из Н икш ића,
који је ту службовао. Послије ће у Удби бити џелат, такоз-
вани ноћни чувар - главна власт ноћу над стражом. Био
је задужен [да пази] да неко не би заспао, и тукао је, ноћу,
уз радио „космај“, који је увијек био гласан. Пусти радио...
Удба је била у кући Гавра В уковића, црногорског
м инистра спољних послова, сина прослављ еног црно-
горског јунака Миљана Вукова.
Начин хапшења је увијеТс био исти, рекао сам. Дође
шеф Удбе Раде Прелевић с неким од својих - у овом слу-
чају с Радулом Килибардом - код директора гимназије.
Д иректор Је преплаш ен, јер су сви тада, овако, теш ко
преживљавали страх. И Прелевић му да списак ђака које
хапси. Он шаље курира [служитеља] школе, обично док
час траје. Овај прекида час и наставнику саопш тава да
директор зове тог и тог ученика, у овом случају мене -
Радосава Зековића.
Ја знам шта је. Дижем се, остављам књиге друту, ка-

жем: „До виђења.“ То говориш к’о да идеш на стријељање.
„Поздравите! Ја идем!“ И отварам врата.
Са мном је курир.
Улазим у директорову канцеларију. Иза врата стоји
Удба.
Кад сам уш’о, хватају ме с леђа и везују, ту, пред дире-
ктором. Директор, збуњен, рек’о ми је нешто као: „Зар
се тако пош тују моје наредбе?“ Н иш та друго није знао
рећи. Дрхтао је и почео да лупка прстима: „Ја сам вас учио
друкчије! Ви не поштујете моје наредбе.“
Онда се час завршава. Они би те држали ту док ђаци
не изађу на велики одмор да би те поред свих њих про-
вели и тиме их застраш или. Значи, није било само тај-
них хапшења. Нас су хапсили јавно. Џ ипом прођу кроз
двориш те пуно ђака, узму те и сви ђаци виде кога хап-
се. Тако су хапсили све из гимназије, укључујући и про-
фесоре.
Две су ми проф есорке нарочито у сјећању: К ићов-
ка, тако смо је звали, професорка математике, једна фина
жена, и Даница Бронзић из Херцег-Новог, скојевка пред-
ратна и ратна; мислим да је она једна од пет Даница. Знаш
оно шеталиште у Херцег-Новом што се зове Пет Даница -
једна од тих пет Даница је и Даница Бронзић, која је тада
хапшена. И сви смо заједно вођени у Удбу. Удба је била,
рекао сам, у кући Гавра Вуковића, министра.
Ту је било и исљеђење. Ту су држали оне с којима су
имали више посла. А у једној старој кући, турској, био је
затвор.
О ве за исљеђење држ али су ту по неколико дана,
издвојене у подруму и у приземљу. И ту би нон-стоп и
исљеђење трајало.
Н а п ри м јер, ја сам био там о кад је саслуш аван а
жена Вука Тмушића. То је био члан Политбироа, који је
хапшен...
- Црне Горе?
АА6 драгослав михаиловил
Црне Горе... Н овка се звала. Њ у су, буквално, двије

ноћи - газили. То је било тужно чути. О на се налазила у
подруму, испод мене. Ја сам био горе у једној ћелијици,
малој, једно метар и по са метар и по, везан и окачен, а
њу су доље - тај К илибарда Радуле - читаву ноћ тукли
да би признала нешто, не знам шта. Појма немам шта је
требало да призна, али су је, нешто, стискали, и читаву
ноћ је тучена.
Ту су, углавном, за тучу били задужени Џелат, како
смо звали Радула Килибарду, затим Радуле Вељић, који
је послије био командир станице милиције у Рожајама, и
м илиционер Ђукан Ш ћекић, сигурно један од најгорих,
који је зубима за кичму људе стискао; до те мјере је био...
То су тројица, овако, најчувенијих из доба четр’ес’ девете.
Не знам ко је послије ушао у игру, али те, четр’ес’ девете
године Килибарда је био вођа.
Он се, послије тога, оженио једном Кастратовићком,
како ми тамо говоримо, врло строгом женом, која је њега,
као жена, тукла, и заврш ио је [неславно]... Удба се њега
брзо, на неки начин, одрекла и гурнула га у ц иви лн у
службу. Пошао је за Скопље. Како је из Скопља бјежао у
Њемачку, не знам, али је негдје шездесетих година - чули
смо - у Минхену убијен. Ко га је убио, немам појма, само
је он, негдје почетком шездесетих, ш ес’ет прве-друге, у
М инхену ликвидиран. Тако је и он, исто, заврш ио тешко.
И мао је крив, сломљен нос, из познате туче кад је
хапсио Будимљане, међу њима и Батрића Малевића, који
је прошле године умро. Тај Батрић М алевић, који је био
ф искултурник, ђак, стискао је Килибарду преко леђа и
сруш ио га. Разоруж ао га је и том геверком разбио му
нос. Тако је Килибарда од тада имао крив нос, од удараца
Батрића Малевића.
- Вас двадесет троје или четворо, сви сте били чла-
нови партије и кандидати, или нисте?
Сви смо били чланови партије или кандидати, изу-
зев, можда, четворо, петоро, који нијесу били у партији,
1 0 Л И ОТОК
али су били активни. Јер тада је још увијек било прилично

строго за пријем у партију...
- Јесу ли ове две жене које су с тобом ухапшене после
дошле на Голи оток?
Да, само не с нама.
- Наравно.
М и њих више нијесмо видјели. Оне су с нама, ноћу,
спроведене, негдје ч етрн аестог н овем бра за Ц етињ е.
У кауш и Бе били смо ми, а ваљ да је кауш а Це или А
била женска. Не могу сада да се сјетим у којој су кауши
у цетињ ском затвору биле жене. Али их више нијесмо
видјели. Ја сам тек послије повратка срио Кићовку у Кото-
ру, гдје је била професор тамошње гимназије. Математику
је предавала. Била је у тешкој ситуацији, материјалној...
Није имала мужа, умро је, имала је двоје дјеце, незбрину-
те, и тако је... М ислим да је ж ива још, у Котору је, негдје,
пензионерка.
За Даницу Бронзић исто не знам. Нијесам је срио. То
је једна врло интересантна жена, коју стварно цијеним. У
току вожње, кад смо оно ноћу спровођени, везани и туче-
ни путем, ударила је ланцима Килибарду - у нос. Кили-
барда се срушио. То му је био други ударац од такозваних
присталица Ибеа, и добио га је од Данице Бронзић. Јер је
правио неке сцене с њом, па она није дозволила оно што
је он покушао, и једноставно је имала снаге да га рукама
везаним ланцима лупи по носу...
- М ислиш да је покушао да је силује?
Па, ту је пред нама хватао те двије жене између ногу
и, отприлике, питао: „Који вас је највише?...“ Знаш већ...
То је био његов стил. Ж ивотиња једна! Њ ега се сад и тада-
шњи удбовци нерадо сјећају. И стално кажу да је он крив.
Сад му се покушава придодати и више него што јесте био.
Међутим, њему је тада речено да буде такав. А ови се при-
лично ваде на Килибарду, за насиље које је вршено.
М еђутим, судбина нас, ђака, на Голом отоку је...
ПУКАО ЈЕСАМ, АЛИ НИЈЕ БИЛО

НАМЈЕРНО
- Извини, молим те, врати се на то како су тебе мучи-
ли у истражном затвору.
Ево како. Ја сам имао оптужбу, главну, да сам, једне
н о ћ и , н овем бра м јесеца, пуцао у акц и ји коју је Удба
правила да ликвидира Н овака Зекића, организационог
секретара комитета партије у Беранама и Воја Поповића,
исто тако члана комитета и првоборца. Они су бјежали
имајући ваљда намјеру да иду негдје даље, и крили су се
у сусједном селу Дапсићу, у ствари у планини, надомак
неког сељанина, који им је давао помало хлеба.
Ту су п р о к аза н и и т у је Удба једне н оћи пош ла с
милицијом и активистима члановима партије, међу који-
ма сам био и ја. Направљена је засједа око њих. Негдје око
три сата ујутру... То је јесења ноћ, пуна кише...
- Кажеш, то је био новембар четрдесет девете?
Ч е тр д ес е т д евете, п о ч е т а к н о в ем б р а. И ли крај
октобра...
Кишовита, хладна ноћ. Негдје око три сата ујутру, у
тиш ини - јер је наредба била да се не смијемо макнути,
да буде тиш ина, да бјегунци не 6и опазили да су пали у
зајседу - ја сам пуцао из пушке.
- Намерно си пуцао или се то десило случајно?
Па, слушај, да ја сад теби стварно кажем, да не 6 и ’
испао херој: није било намјерно. Не могу да се сјетим.
Једноставно - пукао сам. Како је то било... Искрено, ни
данас не знам.
Двојица који су били поред мене - Килибарда Радуле,
који ме је стално пратио, капетан милиције Ранко Ћула-
фић, који и сада ж иви доље - бацили су се на мене, раз-
оруж али ме и одвукли као крпу низ шумску стрмину. Ја
нијесам знао куда ме вуку. Доље смо дошли у једну коли-
6у, гдје је био штаб акције на челу са црногорским мини-
стром Савом Јоксимовићем, генералом. Ту су били и сви
Голи оток
из Удбе Берана - Раде Прелевић, Раде М уратовић, који је

послије био исљедник на Голом отоку - затим највиш и
политички руководиоци Иванграда. Они су сачињавали
штаб. Јер, требало је ликвидирати два члана комитета из
Берана.
Ту је Ђуро Јоксимовић, мајор, начелник Удбе за Црну
Гору, мене познао, кад ме је видио. Питао ме је: „Је ли ти
пукла пушка? Зашто?“ Ја сам рекао: „Сама.“ „И наш а ће
сама сјутра пућ’ - на тебе!“
И саопштио ми је, лрви пут ту, да смо дошли да лик-
видирамо Новака Зекића и Воја Поповића; стварно није-
сам знао кога гањамо. М и смо претпостављали ко то може
бити, јер је тада неколико њих о’шло у шуму.
Саопштио ми је да ће ме стријељати сјутра - ако им
акција не успије и ако се ови, захваљујући моме знаку,
буду извукли из засједе.
Ја сам тада - било је негдје око четири ујутро - везан
за дрво испред колибе. Поред мене су били Ранко Ћула-
ф ић и Килибарда, и страж арили. Од четири био сам до
девет на киши. Тад је почела акција, кад је већ био дан.
Кренули су да се пењу уз то брдо.
- Ко је све био у потери?
Била је цела Удба из Берана, м илиција, дио војске
малога гарнизона из постаје у Беранама, били су акти-
висти, изабрани чланови партије, можда пет-ш ест њих,
који су били при руци, из града, села, комитета, гимна-
зије. Било је, ето, и неколико нас из гимназије.
- И сви сте били наоружани?
Сви смо било наоружани. Између нас нема више од
пола метра, метар. Значи - војник, милиционер, цивил -
то је све ишло један до другога наоколо по брдима, где су
се ова двојица крили. Пузили смо уз брдо, миц-по-миц.
А кција је кренула у девет сати, а негдје око десет,
можда близу једанаест, погинуо је, прво, Војо Поповић.
М ене су гурали испред себе као заклон, а и за мене су
ишли Ранко Ћулафић и Килибарда. Ја сам им био заклон.
- Јеси ли и даље с пушком?

Не. Сад нијесам. Само су ме одвезали и - цијев у леђа
- гурали испред себе. Пузио сам испред њих.
Ми смо дошли први до погинулог. Ту је било неко-
лико дека, два црна хлеба која нијесу дирнута, двије, три
књиге. Сјећам се А нт и-Д ирим а, књиге, овако, отворене
у том дијелу шумице.
Та је шумица била мала, кратка, буквално не већа од
два-три метра. А била је некада велика, па су је ваљда
Талијани резали. Тек су послије рата ту почели дизати
нову шуму.
Н овак Зекић је бјежао, рањен.
- Како се зове то брдо, сећаш ли се?
Не могу да се сјетим. Једно брдо изнад Дапсића.
Н овак Зекић је бјеж’о отприлике сто метара. А један
је давао информације са сусједног брда, јављао је гласно:
„Новак бјежи, мислим да је рањен, бочно... Крило то и то,
кота та и та.“ Тако је, отприлике, с те коте могао видјети,
помоћу дурбина. И јавио је да је погинуо Војо. „Будите
пажљиви. Можда је рањен.“ Знаш оно: „...не даје знаке“, и
тако даље. То је саопштавао гледајући двогледом са сусјед-
ног брда.
Тако је, негдје око једанаест сати, погинуо и Н овак
Зекић.
Послије свечаности на врху брда, послије пјевања и
црногорског кола - на врху брда се сад над оним лешом
играло и пјевало - пошли смо натраг...
- Само ми ово кажи: тад су они, онако мртви, били
изгажени?
Новак Зекић, да. За Воја не знам, не знам шта је с њим
било, јер смо преш ли преко њега и ишли даље. А Н овак
Зеки ћ је тотално изгаж ен. Он је ту ваљда и сахрањ ен.
Њ егова је и глава изгажена. Сигурно му није остала кош-
чица већа од два центриметра. П отпуно је био к ’о ж аба
направљен, јер су преко њега скакали чизмаш и. Они са
чизмама, знаш. Потпуно је изгажен Н овак Зекић.
- Затим је ту и закопан?
Не знам сигурно, јер смо послије пошли.
Четири војника је рањ ено77. Ја сам једног носио. Уз
пут ми је неко помог’о. С иш ли смо до П етника, мјеста
Ђатло; то је један извор. Ту су били теретњ аци, и ушли
смо у теретњаке.
На четири километра одатле је Беране. Ту смо стигли.
Субота је била, сјећам се добро, пазарни дан, беглук.
И ту је стигла вијест да је акција успјела, да су убијени и
Војо и Новак.
О пет је играно црногорско коло, огромно. На глав-
ној улици Берана, сада Иванграда, пјевало се, играло. Још
су траж или да у коло уђе Н оваков млађи брат М илоњ а
Зекић, који је био члан партије. Он није хтио да игра.
Навече смо одма’ држали састанак да се из партије
истјера Милоња Зекић. И он је једини од ђака истјеран из
партије прије хапшења. Сви ми хапшени смо као чланови
партије.
- То значи, тебе су пустили кад сте дошли у Иванград?
Да, пустили су ме. И ја сам пошао тамо гдје сам, сам,
становао. Тек сјутрадан, кад сам дошао на час, био сам
ухапшен. А сигурно је у току ноћи...
- Увече сте имали партијски састанак, кад сте искљу-
чили Милоњу Зекића?
Јесте. Јесте. А мислим да је у току ноћи и стража била
тамо гдје сам становао. Сјутрадан су ме ухапсили, у гим-
назији, Раде П релевић, шеф Удбе, у кожном капуту до
пета, и његов Радуле Килибарда.
- О ни тебе, дакле, сумњиче да си нам ерно опалио
пушком како би обавестио бегунце да долази потера?
Јесте. Јесте.
- И то је твоја кривица?
То, и још су нас сумњ ичили да смо ми, у беранској
ги м ан зи ји , и м али групе, да смо ф орм и рал и групе, да
77 За једнога од њих, неког младог Словенца, у Иванграду се за
тим чуло да је умро.
смо харангирали78. Ту нема истине. Н икаква организа-

ција није стварно постојала. Јесмо мало били љути што
хапсе м ладиће и јесмо се, на састанц и м а бунили зато
што их туку, зато што их злостављају. То јесмо причали.
И јесмо негодовали. То је тачно. М и још нијесмо били
свјесни свега.
- Према овоме што говориш, изгледа да је партијска
организација у гимназији била врло велика?
Јесте, како да није, како да не. Велика организација.
Били смо најприје раздвојени - ђачка партијска организа-
ција и професорска. Тада смо, негде четр’ес’ осме, спојени,
па смо имали заједничку партијску организацију, профе-
сори и ђаци. Та је организација била велика. Али нико
од нас, изузев М илоње Зекића, није кажњаван, него смо
директно, као чланови партије, хапшени.
КИНЕСКО ПЛИВАЊЕ И ВЕШАЊЕ

ЗА РУКЕ
- Како поступају према теби првога дана кад су те
дотерали у затвор?
Кад сам дошао, уведен сам код Рада Прелевића, шефа
Удбе. Он је стао испред мене и рекао ми да је друг мога
брата Васа, који је погинуо у Четвртој црногорској [брига-
ди]. Из поштовања према њему, он мени даје један минут
да размислим хоћу ли причати или нећу.
Ћ утао сам минут. Онда сам рекао да немам шта да
причам с њима. Не чекајући даље, ударио ме је. Био је
врло снажан човјек, тај Раде Прелевић. Имао је страшно
јаку руку. Ударио ме је тако јако да сам пао. И изгубио сам
на тренутак свијест.
78 Мој саговорник је, сем тога, скромно материјално помогао, ил
лонудио помоћ, породици ухапшеног члана црногорског Политбироа
Радивоја Вукићевића. Приликом посете његовој супрузи вероватно су
га видели органи Удбе или њени сарадници.
Голи оток
Одма’ су донијели кофу воде и полили ме. Ту, у њего-

вој канцеларији. Настављена је туча и одма’ сам подвр-
гнут такозваном гушењу.
- Водом?
Јесте. О том гушењу ми вани, док смо били на слобо-
ди, нијесмо чули. Знали смо да у Удби туку, добро, па смо
на партијским састанцима причали да то није у реду, али
о том гушењу нијесмо знали.
То се, једноставно састојало, у томе што сједнеш на
обичну столицу, па ти позади за столицу вежу руке, а ноге
за њене двије предње ноге. Н агну ти онда главу назад,
држе ти главу за косу и затворе руком уста, а у нос сипају
воду. Чак и у очи! Зашто у очи, не знам, али су мени и очи
отварали да би ми сипали воду и у очи.
То је гуш ење с тр а ’обалн о и ја се тога још сјећам,
тих мука од гушења. Можда зато што сам био слабуњав,
здравствено не баш много јак, тако да је то гушење за
мене било фатално. Н арочито зато што сам био сквашен
водом, па су ме таквог дали у хладну ћелију. Сада тамо
остајеш по два, три дана...
- Тај начин мучења, иначе, у загребачком затвору зва-
ли су кинеско пливање79. Колико пута су те тако гушили?
Па мучили су ме тако једно три пута. А кад сам мучен
трећи пут, прије мене, била је ту професорка Кићовка, јер
је њена шнала остала на поду. Један удбовац ју је дигао,
поднио ми је под нос и питао ме да ли је препознајем.
79 Занимљиво је да је београдска телевизија 1988. године објавил
репортажу о мучењима у ратним приликама, у којој је један амерички
војни ветеран причао како је у корејском рату био заробљен од кинеске
војске, која га је, као заробљеника, приликом саслушања гушила водом,
на сличан начин као мог саговорника. Разлика је била једино у томе
што му је преко носа и уста била стављана крпа, која је заливањем иза-
зивала гушење. Али треба имати у виду да је корејски рат почео 1950,
а да се ово дешава 1949. године. Исто овако, с крпом, били су мучени
и осуђеници из тог времена, према књизи Мирослава Поповића „Удри
банду“. Дакле, у питању је интернационално познато мучење, које је,
ево, доспело и до маленог Иванграда.
Ја сам се сјетио - иако, нормално, нијесам познав’о шна-

лу - да она м ора бити или њ ена или Д анице Бронзић.
Послије су ми рекли да је ту пре мене била Кићовка. Њ у
су исто гушили. То је било тешко мучење.
М еђутим, послије тога, још је теже било кад те тако
мокрог ставе у ћелију. А то је била остава у кући Гавра
Вуковића. Везан си за руке позади, и висиш горе на јед-
ној греди, подигнут од пода за двадесетак центиметара.
Некакве канте ти ставе доље да би се чуло ако случајно
мрдаш ногама; морао си бити миран. Тако је то ноћење
било тешко. Ноћити везан - страшно је. И ту сам зарадио
слом ове руке, који и данас имам.
- Леве руке?
Леве руке. Ту ми је повређена рука и начета кичма,
због које ћу послије лежати пет година непокретан. Јер
су и касније лупали по тој мојој кичми - задњи лубални
пршљен и први торакални били су потпуно огољени и
доста смрскани, тако да ми се чак и кичмена мож дина
видјела на једном дијелу.
„ГРИЗЛИ СУ МЕ ЗА КИЧМУ“
- Рекао си малочас како су људе тако везане удбаши
долазили да гризу за леђа?
Да, ноћу, кад Је тај био са мном. Прије подне је владао
један режим. Прије подне је радио био пуштан, али, изузев
шефа Удбе Рада, његови службеници нијесу тукли. Они су
тек ноћу.
Ако им је било досадно - ч и тава јесењ а ноћ - да
буду будни, заним али су се. Ту 6и, у Удби, било сигур-
но троје, четворо, петоро, како када, на исљеђивању. Е,
тад су они долазили, тукли и занимали се. Најдуже ми је
у сјећању остао тај Ђукан Ш ћекић - морам црногорски
рећи - права ж ивотињ а, који је, сигурно, ближ и ж иво-
тињ и него човјеку. Пошто сам био у полож ају да ми је
кичма горе, јер сам вјешан отпозади, ставио би зубе на

моју кичму, и јео ми кичму, све ме бијући с унутраш њ е
стране у слабину и тјерајући ме да пјевам: „Ој, Стаљине,
стара бако80...“
Пошто сам ја тада био млад и, наравно, тврдоглав, и
нијесам то хтио, он је ово неколико пута чинио. Буквално
је зубима кичму хватао, вукао је зубима, и тукао ме тје-
рајући опет да се пјева: „Ој Стаљине, стара бако“ и ,Нува
Стаљин стотину оваца, Енвер Хоџа триста магараца“. То
му је, онако, био шлагер и хтио је да ту пјесму обавезно
научим и да је пјевам. Једностановно, зато што те он на то
сили, ја нијесам хтио то да чиним. И, нормално, кажња-
ван сам.
- Колико си тако био везан?
Па, био сам везан једно три, четири дана, колико сам
и био ту, непрекидно. А укупно сам шест дана био без
хране и воде.
ЖЕЂ ЈЕ БИЛА НАЈСТРАШНИЈА

Послије трећег дана, најтежа ми је била - жеђ. И дан-
-данас имам слабост према води, па кад год идем некуд,
носим воду, и страх ме је без воде да путујем и да спавам
ако немам чашу поред себе.
Јер п роблем воде је н астао уп р аво тада, послије
трећег дана, кад сам почео и да халуцинирам и да сањам
чесму поред моје куће. Она ми је излазила на памет и то
како баш с ње пијем. То је све трајало... Јер никога нијесу
хранили у Удби...
- Да ли су те повремено одвезивали да би те пустили
напоље?
80 Други стих ове црногорске патриотске народне песме, која
певала и на Голом отоку, гласи: „Не вара се Тито лако.“ Могло би се
рећи да је голоточки преваспитачки фолклор у већини и потицао из
Црне Горе.
Не. Не. Не. Тек су ме, везанога, пете или шесте ноћи
повели у тај [затвор у оној турској кући]...
Да, има још нешто. П риликом вршења мале нужде,
мокрења... то сам вршио тако, у том положају. И послије
су ми скренули пажњу да их за то не вичем.
- Хоћеш да кажеш у панталоне?
Да. Да, да, да... Међутим, пошто сам за то вријеме...
- Ти си траж ио да те пусте, а они нису дали?
Да, нормално. Тражио сам воду. Нарочито сам молио,
морам рећи да сам молио милиционере за воду, али нису
дали, јер је наредба била таква. Тако, пошто нијесам јео...
Једном су ме водили кроз споредан излаз у неку баштицу,
и у тој баштици сам ноћу, у неко доба, покушао да вршим
велику нужду. Нешто сам чинио, али нијесам мог’о, јер
није им ало ничега пош то нијесам јео. А за мокрењ е је
штошта било. То сам вршио ту, на лицу мјеста, низ ноге.
М еђутим, најтеже, поново кажем, била је жеђ. Глад
[је мучила] прва три дана, али послије некако нестане и
настане жеђ.
Ж еђ је страш на. Тада сам халуцинирао. И стално
ми се наш а чесма врзм ала по глави, како цури. А воду
сам попио тек послије пет или шест дана, кад су ме дове-
ли у сабирну собу затвора, у ту турску кућу у сусједству
опш тине. Ту је у једној великој соби било нас двадесет
петорица, углавном ђака, мојих другова.
Мене су довели тамо везанога, крвавога, и рекли су
да ми нико не прилази, да нико са мном нема везе.
М еђутим, ђак петог или шестог разреда гимназије
Н овак Рајковић, који је још ж ив и негде је у Београду -
имао је тада шеснаест година - није могао да заспи гле-
дајући ме везаног и крвавог поред врата. Дигао се и разве-
зао ме. Ставио ми је нешто испод главе. Донио ми је мало
воде. Ставио ми је на уста влажну крпу и био поред мене.
Н егдје у неко доб а н о ћ и дол ази кљ учар за тв о р а
Калач, с неким од дежурних милиционера, да види шта
је са мном било. Кад су видјели да сам развезан, почели
су да туку наоколо да би чули ко је то урадио.
Пошто нико није хтио рећи, батинали су редом све

који су били ту. И овај се мали Рајковић онда јавио; Но-
вак. И рекао је: „Престаните тућ’, ја сам га одвезао."
Њ ега су повели. И он је тек сјутрадан донесен на
рукама, јер је био скроз крвав и истучен. Тако је због мене
добио тешке батине.
Чујем да је послије био јако болестан. Н а Голом смо
били заједно, али не и у бараци. Виђао сам га неколико
пута, али га послије нијесам срио. Он је тај који је мене
развезао...
Након неколико дана транспортовани смо, ноћу, за
Цетиње, старим путем, аутобусом, који је био маскиран.
С ви су п р о зо р и п р екри вен и платном. У нутра је била
расвјета.
Везани смо и у аутобусу, с тим што је један морао да
стоји и био је везан за оно горе гдје се стављају кофери,
а други је сједио. Па обратно, овај први сједне, а друго-
га дигну, тако да никада нијесмо обојица сједили, увијек
само један...
„СТО ПУТА РЕЦИ: И ВАН ГРАД “
- Везани сте у паровима?

Јесте. Било је и комичних ситуација. Једна је нарочи-
то комична: кад је сељак из села Лубнице или Браћевца
[ухапшен] због сељачких радних задруга, Богић Бубања
- сјећам се имена и презимена, старац није био писмен -
коме је Килибарда, који нас је спроводио...
- Он није хтео у сељачку радну задругу?
Да. Н ије стио. А није знао и није никада могао да
изговори И нф орм ациони биро. И кад су га у кауш и Бе
питали - долазили су инспектори, па су нас стављ али
у врсту и питали: „Заш то си ти? Зато си ти?“ и ми бис-
мо брзо м орали рећи: „Због Резолуције И беа“ - он се
мучио, мучио, и кад га је лупио кључар, испред кога је
стајао Саво Јоксимовић, рекао је: „Синови моји, мени су

рекли, кад су ме хапсили, зашто то чине. Али ја сам стар,
па сам заборавио." М ислио је на Ибе, а није умео то да
каже. П одигао је руке и само казао: „Туците, ја не знам
заш то сам!“ Њ и м а то ипак није било довољно, па су га
стварно тукли.
- Је ли и он дотеран на Голи оток или није?
Јесте. Послије ћу ти причати за њега, јер је он некако
увијек био близу мене, па је постао и некакав јунак једне
приче.
А прва прича је ова.
Тих дана ч етр ’ес’ девете године Беране су добила
назив Иванград. То је било можда мјесец-два прије мога
хапшења. Сада, пошто је наша вожња трајала читаву ноћ,
ови би се чувари занимали тучом у аутобусу, вјешањем,
причом, задиркивањем, тако да им не буде досадно. Они
су правили себи забаву.
- Колико вас је било у аутобусу?
Па било је нас, богами, четрдесет, педесет. Пун је
аутобус био. Пун аутобус. Било је ту и сељака, и ђака, и
службеника, свега је ту било.
- И целу ноћ путујете?
Читаву ноћ. Трешњевик-Вјетерник. То је стари пут,
преко Лијеве Ријеке, Вјетерника, за Цетиње, тако да се
тамо стигне ујутру. Д ванаест сати се путује тим путем,
полако се ишло. И стигнемо до кауше. Уђе аутобус унутар
затворског круга и ми директно упадамо у Богданов крај.
Тако се тај затвор звао.
Но, прије, за Богића Бубању.
Богићу приђе у аутобусу Килибарда и пита га: „Ода-
кле си, чича?“ А Бубања, не знајући, каже: „Од Берана.“
Сада, то је већ био довољ ан зн ак да овај каже: „Ти си
непријатељГ Јер нису Беране него Иванград.
- По ком је И вану град добио име?
М илутиновићу... Па пошто овај то [не зна] - сад му
је довољ но да га изудара, да га веже и да му нареди да
сто пута каже И вамрад. Веже га за гепек горе и каже му:

„Сада сто пута реци И вам рад.“
И Богић је почео да говори: „И ванград. И ванград.
Иванград...“
Негдје послије петнаест килом етара, или не знам
колико, пошто се нико од ових који спроводе није сјетио
раније да га пита да ли је испунио казну, приђе му Кили-
барда: „Је ли, чича, колико си пута рекао?“ Он каже: „Е,
јесам и преко сто!“
И сад Килибарда, мртав хладан, онако са смехом: „Па
зашто опет вараш? Ја сам ти сто рекао, а не више!“ И почиње
опет да га туче, поново! Сад су се и ови други смијали, нор-
мално, томе како је духовит Килибарда. Богзна како! И још
овај туче Богића и наређује му да хиљаду пута каже Иватрад.
И Богић је негдје до Вјетерника тако говорио, послије
тога је мумлао и ми нијесмо чули шта мумла. Нешто као:
„И -бан-гад...“ Нешто је тамо мумлао, мрмљао, и негдје
око Вјетерника овај му каже: „Доста, чича. Сад ћеш да
запамтиш да нису Беране него Иванград.“
О Богићу сам рекао како није могао да каже Инфор-
мациони биро и стално је, и послије, говорио: „Па дај ми
реците да би ’ знао кад ме другови буду п и тал и .“ Тако,
никад то није научио. А пошао је с нама на Голи оток.
КАО ВЕКНЕ
Још једно сјећање на Богића јесте оно кад су нас баца-

ли на брод „Пунат“ у Бакру. Ту је и први строј који смо
ми видјели. СтроЈ је од двије врсте. Ми нијесмо знали о
топлом зецу о којем сам читао у литератури, ми смо то
звали строј.
Овај стро) формиран је од милиције и од Удбе. Вагон
до „Пуната“ иде преко скеле. Ту су формиране двије врсте
од удбоваца и милиције и кроз строј смо улазили и били
бачани кроз рупу тог теретног брода.
По неко од нас могао је у тренутку да види брод. Очи

су нам биле затворене. Њ ихове руке биле су преко наших
очију, тако да смо, рука руци, ишли као векне до рупе. И
у томе сам и ја видио јарбол. Кад су ме бацили, знао сам
да је то брод.
Међутим, пошто није било свјетла, лежали смо доље
као вреће, један на друтоме. А милиционери - врло снаж-
ни, голи до појаса, у кратким панталонам а без обзира
на то ш то је била позна јесен, доље је било јако топло, с
огромним љесковим штаповима - ишли су у цокулама по
нама и тукли нас одозго. Ко се подигне или покуша да се
склони, добије.
Н егдје је близу мене, испод тјелеса леж ао Богић
Бубања, који, нормално, никада није видио већега града
од Берана. И почео је да туж и и да нариче као тужбарице
у Црној Гори, дозивајући дјецу и жену. „Куку мени, гдје
ми оста, жено! Куку мени, мој“ - знаш - „сине Милане!“
Знаш? Слушајући га како цвили и туж и негдје доље, ја
га познам и пружим руку, па му нађем ногу или руку, не
знам. И кажем: „Богићу, ћути. Тако ћеш да их навучеш да
нас газе! Заћути, боље је, трпи.“ Он каже: „Видиш ти да је
ово пећина, да је ово рупа“. Јер је тада, послије рата, код
нас дуго било присутно сазнање да су на херцеговачком
дијелу усташе бацали Србе у јаме и у пећине. Тако је та
пећинска ствар доспјела и до њега у село Тубнице, и он је
сада мислио да је у таквој пећини и да ће бацити бомбе да
нас побију. Почео је да ме убеђује: „Видиш ли у какву смо
пећину бачени?“ Ја сам му шапнуо: „Ово није пећина већ
бродГ Он, јадник, није вјеров’о докле год нисмо кренули.
Чули смо звоно за кретање брода.
Послије тога, још једну сцену имам с њим. Наш изла-
зак [из брода] био је такође највеће изненађење, јер нико
од нас није знао куд идемо. Тада, четр’ес девете године,
о Голом отоку се није знало. Н ико још није био дошао
са Голога кад сам ја тамо пошао, тако да уопште нијесмо
знали куд ћемо ићи.
Кад је брод стао, било је јутро. Осамнаести новембар

четр’ес’ девете године. Хладно је било и ситна кишица...
Облачно је било на Голом отоку.
- Колико вас, отприлике, има у броду? Да ли имаш
неку представу?
Па, знам. Било је око хил>аду. Хиљаду и сто, двјеста,
тако.
- И сви сте из Црне Горе?
Из Црне Горе сви, да. Н аш а група, трећа, била је из
Црне Горе.
- Читава?
Читава.
- Да то није била само једна партија те групе?
Не, него је трећа група допуњена дијелом из Босне.
Не могу да се сјетим...
- И из Београда, и из Србије, како да не?
Да ли и из Београда, и из Србије? Допуна јесте била.
Али су они нас негдје стигли, или у другој композицији
или су уз пут качили вагоне на нашу композицију. Знам
да су нас стигли у Бакру, али не знам колико их је било.
Ми смо из Зеленике пошли...
- Значи, вас Ц рногораца је било хиљаду сто, хиљаду
двеста?
Хиљаду сто... Ми смо петнаестога новембра пошли,
камионима са Цетиња по највећој киши. А пошто су каро-
серије биле лимене, они напред, који су били до каби-
не, нормално, горе, били су у води. Буквално, у води. Јер
толика се ловћенска вода лила на нас...
На четири угла камиона имали смо милиционере са
церадама, кабаницам а за кишу, и с пуш кама, а ми смо
везани лежали на каросерији. Ако би неко подигао главу,
добио би мало кундаком, знаш, тако да смо и на камиону
лежали као вреће. И са Цетиња смо у том положају дошли
до Зеленике.
У Зеленики смо имали колосјек. Ту је камион пришао
до самих врата вагона, оног фургона. И ту су нас, онако
мокре, убацивали да легнемо у фургон, с наредбом да не

смије нико да се дигне, да морамо бити у лежећем положају.
- Јесу ли вагони били препуни?
Јесу, толико да је најтеже било наћи мјесто да легнеш.
М ог’о си некако мало да прилегнеш, али не комотно да
се опружиш. Неки вагони су били препуни, јер није био
добар распоред, ваљда. Мој вагон није био толико крцат.
М ог’о си наћи толико мјеста да се на некога наслониш.
А онај ће на другога... И у том положају смо путовали од
петнаестога до осамнаестога.
- Три дана сте путовали?
Три дана смо путовали, преко Сарајева, нормално,
без хране. Јер нико тада није организовао кухињу у возу,
а ми нијесм о им али п раво да од куће неш то носимо.
Н ајстроже нам је било забрањ ено да добијамо храну од
куће. То се није смјело. Чак ни одијело, нити било шта.
То нико није смио. Одма’ би Удба ставила [посетиоцу] до
знања да „има све, и неће му требат’ ништа. Све има! Све
је одређено!“ Тако је било.
- За та три дана нисте добијали ни воду?
Не, не, не. Ништа, ништа.
- Нити сте пуштани напоље?
Јесмо. Јесмо, негдје у С лавонији, или негдје прије.
Једном, чини ми се, и прије Сарајева. Јер смо до Сарајева
ишли уском пругом, па смо ту прекрцани на нормалну
пругу. Да ли негдје прије Сарајева, на некој станици, не
знам, гдје је вагон уске пруте дошао близу широке, па смо
из ускога ушли у ш ироки вагон. Тада смо на некој лива-
ди, у зору, да ли шеснаестога или седамнаестог, пуште-
ни. Н аоколо је била страж а, а ми смо иш ли да врш имо
нужду. Ту су нас пустили, и друго пуштање је било негдје
у Славонији на отвореној прузи. Сјећам се, била је лива-
да, равна, а наоколо шумица. Пуштали су нас, вагон по
вагон, не све. Кад један вагон заврш и посао и уђе, онда
излази други вагон, и тако редом. То 6и, богами, трајало
више од пола сата, чак и четрдесет м инута, док би сви
вагони изашли ван и вратили се. То су два пуштања, ко-

лико ја знам.
- Јесте ли и даље били везани двојица по двојица или
нисте?
Не. У фургону, не.
- Били сте одвезани?
Јесте.
- Имате ли стражара у вагону?
Имамо, како да не? Имамо.
- С пушком или пушкомитраљезом?
Па, не могу да се сјетим, ја мислим да је била пуш-
ка. Није био митраљез, пушка је била. И страж ар Је био
у углу. О ни су се смјењ ивали. Јер су отварали врата на
појединим станицама, па су улазили.
М еђутим , знали смо да смо прош ли кр о з Загреб.
Један је некако кроз онај мали прозор, видио жељезничку
станицу и прочит’о је Зспреб. Пардон! Или је чуо, или смо
чули, загребачку разгласну станицу. Нешто јесте. Углав-
ном, знали смо да смо прошли Загреб.
То је једина тачка за коју смо знали - Загреб. Дотле
смо лутали у нагађању гдје би’ могли бити. Неко је причао
да идемо за Н икш ић, па из Никш ића за Хум. Ми смо сву-
да туда прошли, међутим, нијесмо знали куда кроз Босну
идемо, Јер нико није знао да ћемо ићи на оток. Тек када
смо прошли Загреб, видјели смо да идемо некуд даље.
Онда, било је приче да ће нас дати ван земље... Тотал-
но смо лутали у прогнози гдје ћемо бити. Нико оток није
спомињао и за њега нијесмо знали.
- И, у неком од тих застајања, била је прикључена уз
ваш у композицију и ком позиција одовуда, из Србије и
Београда?
Да. Да. Ми не знамо гдје.
- Али, углавном, стигли сте сви заједно?
Заједно. Али они су били у посебној композицији.
Да ли су посебно вож ени или с нама, не знам, али су у
„П унат“ уш ли послије нас. П рво су уш ли Ц рногорци.
А послије су ови.
СВЕ НАМ ЈЕ БИЛО ЦРНО

Сада још неш то о искрцавањ у. То ми је најјасније
сјећање - излазак преко вертикалних степеница на ваз-
дух и на видик, и први поглед на један камен, громаду. И
на том камену - строј од црних људи, у црним одијелима.
Све нам је било црно. Тако, кроз ту м аглицу - било је
облачно, магла на Голом, киш а - видимо једно цријево
како се вијуга. То је тај строј од постојећиох голооточана,
који су викали и дизали горе руке, и песнице, претећи.
Сада, нијесмо знали ко је то...
- Да ли вас неко туче у броду, осим оних милицајаца
с прућем?
Не, туку, туку, доље, али не посебно. Међутим, поједи-
не, који су били немирни, који су се бунили, који су још у
возу били маркирани, водили су на палубу. Горе су тучени
и враћани натраг. Тако, главна туча била је горе. Ја није-
сам вођен горе, али знам, послије, да сам срио неке који
су имали добро разбијене главе. Ти су били горе на тучи.
Колико их је вођено, не знам, али их је било прилично.
Знам да је из четврте групе један велики дио, на челу
са Вукасовићем, који је био директор партијске школе на
Цетињу...
- Ђорђе Баро Вукасовић?
Е, ТЈорђе Баро Вукасовић, професор књижевности...
Кад је он, са четвртом групом, дошао, били смо заједно [у
бараци] и он је био с разбијеном главом. Њ ега су у фур-
гону почели тући, па у „Пунату“. А он је четврта група и
дошао је код нас. Био је врло дрзак и кад је дошао тамо...
М и смо га звали Баро.
- Он је из Доброте у Боки Которској?
Из Доброте, јесте. Јесте, јесте. Е, он81. Па је, онда, с
њим био и замјеник тужиоца Црне Горе Јован Вукићевић,
81 Ђорђе Баро Вукасовић, неколико година старији, и изузетн
добар човек, био је касније мој колега на истој години Јутословенске
књижевности у Београду.
који је исто дошао са увезаном главом. Па је био с њима

један из Пљеваља, који је био шеф Удбе тамо, па ухапшен.
Не могу да се сјетим, или Војо или такво некакво име му
је било; један црни... Тако је четврта група исто тучена и
у вагону и посебно у броду.
Н аш а јесте, али не могу да се сјетим, пош то сам ја
био прилично на дну, доље, и људи су преко мене били.
Само ме је било страх када је онај с ручном лампом ишао
преко нас. И кад би прилазило свјетло, кад би’ гледао њега
знојавог, с огромним грудима, дојкама, с оним великим
дупетом у кратким панталонама и у цокулама. К’о сад се
сјећам како је газио преко нас.
То су биле страшне сцене. И онда би’ гледали куд ће
проћи - да ли је близу или подаље. Куда прође, ту мало
ногом, или руком, бије. Јер није ишао да се ш ета него да
тамо гдје је препуно мало одлије.
- Знаш ли иш та о томе да ли је било мртвих у возу
и у броду?
Нажалост, не знам. М и смо нагађали да неких више
није било. Али ја не могу да се сјетим. И заш ао сам ван
сигурно међу првима, тако да они посљедњи знају да се
неколико њих нијесу дигли, да су остали доље. Колико
њих, не знам.
Ми нијесмо смели причати о томе да ли је било мрт-
вих, то нам је било забрањ ено, чак и питањ е око тога.
И послије кад би’ имали мртве. Кад је педесете године
наишла епидемија, знам да су у бараци јединици, гдје сам
био, једног јутра четворица били мртви. Али нико од нас
на радилиш ту није о њима причао. О стали су да леже у
бараци. Кад смо се вратили, њих није било.
- Од које епидемије су страдали?
Па, ја не знам, педесете године, негдје у августу, шта је
било. Само смо знали да је нека стомачна болест ударила
међу људе. И послије тога била је велика хајка да се нешто
учини, па су нам донијели, бродом „М ира“, шаргарепе.
И донијели су неке друге репе. Па смо уз ручак добијали
по једну шаргарепу. Зашто је то било, не знам... Паприке,

исто... Тако, не знам која је болести била, знам само да је
иш ла нагло. И мали смо доста умрлих педесете године,
августа или септембра, не могу да се сјетим сад. Из наше
бараке, јединице, сигурно је једно шестото умрло. Али ми
нијесмо смјели питати. Отприлике: легнемо сви, и умре
неко поред тебе, а ти не смијеш питати шта је с њим.
- Та шесторица су умрла у самој бараци?
Јесте,јесте.
- А ови који су били ношени у болницу? За њих не
знаш?
Не знам. То је било теш ко [знати]... Ја, на примјер,
знам једног земљака. Видио сам га кад је умро. То је пред-
сједник суда у Андријевци Војо Бабовић82. Њ ега су носили
мртвог, али никад нијесам смио питати гдје су га бацили
на Голом отоку, тако да то и не знамо. Једноставно, то је
била врло опасна тема. Врло су опасне ствари биле питати
ко је умро, ко је тучен, ко је убијен...
- Разуме се.
То нијесмо смјели... Василије Бојовић, мој школски
друг, умро је двадесет седмог априла [педесете године] -
знам добро, то сам запис’о, па сам се дуго сјећао - и умро
је од туче. Од ње је најприје добио неки тешки процес на
плућима и бацао је не крв него ткиво. И умро је двадесет
седмог априла83... Нијесам смио ни ја неког да питам нити
да одговорим ако мене неко пита.
- Је ли у болници умро?
Јесте. Јесте, јесте. Али сам ишао да га гледамг-Он је,
исто, био свјестан да му је крај...
- Д обро, сад мало да се вратим о. Зан и м а ме ш та
мислиш колико је људи дошло с трећом групом, пошто је
са хиљаду сто, хиљаду двеста Црногораца, како си рекао,
дошла и композиција са друге стране.
82 У свеукупном попису умрлих, на месту бр. 5, Војин (Јока) Ба-

бовић умро је 27. јула 1950.
83 За Василија (Петра) Бојовића забележено је, на р. бр. 11. за
1950, да је умро 28. априла 1950.
Па, отприлике - сад ћу ти рећи - то је било онолико

колико пође у радну бригаду, толики прилив дође. То су
били капацитети који су, ипак, планирани. Ја то по логи-
ци причам. Радне бригаде биле су увијек... Трећа радна,
сјећам се, имала је хиљ аду и триста људи. Трећа радна
бригада је ф ормирана двадесет деветог новембра, за Дан
Републике, четрдесет девете. Ф ормирана је на прослави
Двадесет деветог новембра четрдесет девете. Имала је око
хиљаду триста људи.
- М ислим да они нису тај долазак тако планирали.
Јер су доводили колико су доводили. А ови у управи лого-
ра су покуш авали да праве неки баланс, неку равноте-
жу, и да, нарочито у почетку, створе довољно места за
нове кажњенике. Знам да су неке радне бригаде имале по
седамсто људи.
То су само двије прве, не оне послије. Послије, не.
- Доцније су биле веће?
Послије су биле веће. Јесу прве.Тачно је: прва, друга.
Тачно.
- По седамсто људи?
Да. Али послије већ не. Од треће није било испод
хиљаду. Сигурно.
- Сигурно знаш?
Да. Ја сам био пошао с трећом, па сам враћен. Онда
сам пропустио четврту, па сам с петом опет пошао. Наша
пета је бројала, сигурно, хиљаду четиристо људи. Ми смо
у Брезу пошли - нас хиљаду четиристо. То је била огро-
мна бригада.
- И друга бригада је мислиш, имала седамсто људи?
Да. Апсолутно. Али само прва и друга, оне су биле
експерименталне. Јер то је ипак било у вријеме кад су они
експериментисали шта ће с нама чињети. То је доба кад су
у Бакар слали једну групу, па су је хранили скробом, те су
људи брзо надувени и показивани новинарима.
- Да, то је ваљ да било септембра четрдесет девете
године, кад је Бора Вискић био командант те прве радне
бригаде.
250 Драгослав МихаиловиП
Да. То је то доба. И тада су м ислили да нас краће

вријем е зад р ж ав ају на Голом отоку. С ам а ч и њ ен и ц а
што су први већ послије двадесет дана [могли да буду
пуш тани у бригаду]... О ве двије прве бригаде, прва и
друга, биле су ипак експерименталне. То су били поку-
си с људима како ће ићи то такозвано преваспитавањ е
и колики период је потребан, тако да је ту можда било
лутања. Послије је систем сређен, с трећом радном. Ту
је већ прављ ен штаб. К омандант бригаде је био Обрен
С тарови ћ, м и н и стар босански, зам јен и к је С лободан
Вуковић - он је послије био начелник СУП-а у Сарајеву
- и не знам ко је даље сачињавао штаб. С трећом радном
бригадом је експеримент успио, јер је она задржана на Го-
лом отоку.
У првој ф ази је предвиђано да се задрж и на Голом
отоку два мјесеца више него прве бригаде. Па је задржа-
на и три месеца на Голом отоку изван жице. Тако смо ми
њу видјели како се храни боље, како не иде на рад кад је
киша... Трећа је већ добила разне повољности. Добила је
да недјељом не ради, добила је да послије подне буде неш-
то дуже у логору. Добили су бољу храну и, кад је киша и
кад је снијег, да сједе у баракама.
- Они су имали и своје посебне бараке изван жице?
Одма’ испод нашег логора, на десет метара од жице
биле су бараке радне бригаде.
- Колико је било њихових барака?
Можда је било пет, шест барака, не знам тачно, али су
исто биле крцате. То су нешто веће бараке, исто са боксо-
вима, на два нивоа. Имали су и мензу посебну. Они се већ
нијесу хранили с нама. Није наша кухиња кувала за њих.
Али и с том храном је постојала селекција. Од те хране
прво су узимали исљедници, чувари, и онај круг наш их
око њих, па онда радна бригада. Оно што остане ишло
је у логорску кухињу, где се кувало и за радилиш те сто
један. Јер је оно било изнад нас, па је казан ишао наоколо
ж ице управо поред нас, тако да смо га видјели. Н осили
10ЛИ оток
су га исто кажњеници из бараке пет84, и остављали га на

некој дистанци од можда дјеста метара до Петрове рупе.
А ту је била и цистерна. Одма’ поред радилишта сто један
правили смо четр’ес’ девете цистерну и плато, а наставак
тог платоа, односно бистијерне, била је рупа. Јер је поку-
шавано да Голи оток добије своју воду. Међутим, то није
успјело. Био је покушај и да се вода добије бунаром, али
то је била сулуда идеја. Јер у нашој старој ж ици копали
смо бунар од тридесет и шест метара да би’ добили - сла-
ну воду. Тако, сви покуш аји да се вода добије, са самог
острва, барем четр’ес’ девете и педесете, нису успјели и
остали смо зависни од брода-цистерне, који је воду доно-
сио на пристаниште. Ту се пресипала и с пристаниш та се
разносила. Н осили су је мали и велики водари, зависно
од намјене.
- И они су сви били у бараци број 5?
Велики водари. Можда су и мали били, не знам.
- Њ их је вероватно било у свакој бараци.
Имала је свака, али, овако: кад су ишли ван - имали
су свога водника и свога шефа. Мали, јер су они носили
мале канте. То су мале, округле кантице са двије ручке и
носила се малом притком. А ово друто, то су били казани.
И звали смо их велики због великог казана, а мале због
канте. Отуда су називи мали и велики водари.
- Ми смо сад мало истрчали напред. Али кад смо
поменули О брена С таровића, команданта треће радне
бригаде: да ли се сећаш тога човека? Како се он понашао
у бригади?
М ени је био сим патичан, јер је био много лијеп, и
физички. Висок, црн, имао је танке бркове, имао је став
оф ицира. Не могу рећи, био је строг - јер да није био
84 У почетку логор још није имао добро обезбеђено снабдевањ
водом, па се она морала носити са дугих растојања и читава једна ба-
рака, барака број 5, била је одређена за водарску. Ова барака је давала
велике и део малих водара и казанаре, тј. носаче казана са куваном хра-
ном. Пошто су казани били гарави, и њихова одећа је била огарављена
каоудимничара.
строг, не би био командант - међутим, иза њега је био

С лободан Вуковић85, човјек који је, сигурно, држао све
конце. А он је стално био под упутом и присмотром Весе-
лина Булатовића, односно Војина Јауковића, јер је пао
између Војина и Веселина. То је период смјене двојице
најмоћнијих људи. То су Војин, који је основао Голи оток,
и Веселин, који је дошао послије њега. Тако је Обрен био
између њих двојице. Сигурно да је ово сада Веселинова
тактика. Веселин је тај који је донио п раву такти ку на
Голи оток, што се тиче радне бригаде и односа, и колико
дуже да буде тамо; то је један ниво. И, послије, ту се рад-
на бригада чистила. О бично се по десет, петнаест људи
враћало на Голи оток.
- Укупно десет, петнаест, или више?
Па, тако, десет, п етнаест у п росјеку - с отока. Па
друго чистилиш те је на такозваној добровољној радној
акцији. То је опет било прије него си ослобођен. Опет се
и ту чистило. Тако су двије рампе чишћења биле.
Сад је та технологија савршено јасна. Једно је жица,
па радна на Голом отоку, па радна изван Голог отока. То
је била градација. И на свим тим рампама могао си бити
враћен - због ситнице.
ОДМАХ У РАДНОЈ БРИГАДИ

АЛИ ОДМАХ И ВРАЋЕН
- Ви сте проглашени слободним на тај начин што сте
с радне акције враћени у жицу, па вам је то прочитано?
Или како је било?
Не, пета радна, пошто сам ја послије био у петој радној...
- Не, молим те, говори још о трећој. Ти си из треће
враћен? Кад си ступио у трећу радну бригаду?
85 О Слободану Вуковићу, његовој трагедији и трагедији његов

породице видети више у: Драгослав Михаиловић, Голи оток, II, 1995,
стр. 479-485.
Ја сам одма’ дошао у радну. Кад сам дошао на Голи

оток, са мном су вршили експерименте. Иследник Бошко
Јолић, да би разбио ђаке, мене је примио у радну да би дру-
ги рекли: „Зашто њега главнога дајеш, а не нас?“ И он је
успио. Дао ме је двадесет деветог новембра четрдесет девете
у трећу радну. И то је било изненађење и за мене и за све:
шта ‘оће са мном? Ја сам, исто, знао да нећу дуго бити тамо...
- Одмах си изашао из старе жице и прешао у бараку
радне бригаде?
Јесте.
- У том тренутку нема других радних бригада ту?
Ништа, само трећа. Само трећа.
- Кад је друга отишла с отока, да ли се сећаш?
Друга је пошла, мислим, почетком новембра. Или
крајем октобра, не знам тачно. Не бих знао тачне датуме.
- Ниси знао њенога команданта?
Не. Не.
- Само о Слободану Вуковићу још нешто. Је ли он, по
твом мишљењу, био подметнут удбаш или није?
Мислим да јесте. Немам доказа, али по ономе на којој
је дужности послије био, нормално је да јесте.
- Био је начелник СУП-а?
Сарајева.
- Које године си га тамо видео?
Педесет шесте, седме године, кад сам ја већ студирао.
Ја сам био збуњен кад је он био у СУП-у. Једноставно,
никад нијесам смио питати...
- Јесте ли се вас двојица срели у Сарајеву?
А, не би он знао мене! Он је ипак био командант, а ја
она ситна... за гажење.
- Јесте ли се вас двојица срели на улици? Очи у очи?
Не. Јесам ја сретао њега, али он мене није знао.
- Није те знао?
Не, не, не, не. Хвала богу!
- Ч ини ми се да је чак био посланик Скупштине Бо-
сне и Херцеговине или да је одликован. После Голог отока.
Да. Да, да. Па, сигурно. Ја сам за њега чуо, па сам два
пута питао у Сарајеву да није грешка. Онда сам још јед-
нога питао да ли се замјеник команданта треће радне звао
Слободан Вуковић. Речено ми је да јесте. Тако сам ја два
пута пре испитао да није можда неко ко има исто име и
презиме на томе мјесту. И себе сам неколико пута питао
да ли је то та личност. Кад сам га видио, видио сам да је
он. Н ормално, он мене није знао. Тада је био на великој
дужности, а ја сам био само један из строја, како се каже,
онај који је ишао да ради.
Ја сам био међу првом четворицом који су из треће
радне враћени у жицу. Поред мене је био уредник „Нове
М акедоније“ С отировски - мали је био, врло низак, и
имао је разроке очи - и не знам двојицу других који су
били с нама ту ноћ. М и смо били први који су из треће
радне, већ после мјесец дана, враћени. Послије тридесет
Једног дана сам враћен.
Значи, послије толико дана боравка у трећој радној,
скупљен је строј око девет навече. Сви су дошли испред
барака. Стали су исљедници - таква је била церемонија
- ком анди ри м илиције, затим , напред читав штаб. И
командује се: „М ирноГ То су сада биле чете и већ су се у
радној ови звали командири чета. Сад је то сасвим друга
формација.
- По једна чета у бараци?
Јесте, јесте, то је тако ишло.
- Колико чета је било?
Е, не би’ могао тачно [да кажем]... М ислим да је било
шест, или так’о нешто. Не знам тачно, не могу тачно да се
сјетим. То је давно било...
- Да ли се сећаш ко је био културно-просветни рефе-
рент?
Знао сам дуго, али сад сам заборавио. Једна личност,
врло памтљива, али не могу сад да се сјетим... Не могу...
Само знам ову двојицу, Обрена и Слободана Вуковића.
Ту ноћ је расвјета. Знамо да треба неко да се чисти.
Знао сам да сам ја био на реду неколико пута.
- У којој си чети био?

Трећа чета.
- Ко ти је био командир?
Не знам.
- Да ли мислиш да је у трећој радној бригади, која се
враћала кући, било још подменутих удбаша?
Јесте.
- Сећаш ли се неког имена?
Не. Али знам, послије тога, кад ми се филм вратио,
неки од њих су долазили у испомоћ. Као: „Ја видим да с
исљедником Бошком Јолићем имаш муку, па да ти мало
помогнемо, да те научим како ћеш.“ Ја сам мало дизао главу:
Одакле то он зна кад сам ја ћутао? Јер је мене Бошко звао
сваки дан и постављао ми услове који су били страшни.
- Какве услове? Да цинкујеш?
Да цинкујем, да кажем ко је што. Међутим, то су све
биле лажи и ја сам, једностанво, остао да...
- Је ли те терао да тучеш?
Не да тучем него ме је тјерао да кажем ко је био руко-
водилац тајне организације, ко је био у којој тројци, ко
је још остао неухапшен. То су била питања која је Бошко
постављао. И он је стално био све строжи, и строжи, до
посљедњег дана, кад ме је мермерном пепељаром ударио
у главу и позвао милицију испред бараке. Они су ме мало
тукли и таквог ме вратили у радну. Чим неко од исљедни-
ка туче човјека из радне бригаде, то је знак да је ту прекид
филма, да ту више нема шта да се тражи.
- Само још тренутак, молим те. Да ли се сећаш још
неког имена од тих људи који су долазили да ти говоре, да
ти дају инструкције у вези с оним што ти је тражио Јолић?
Не могу, нажалост, да се сјетим...
- Да то нису били ревидирци, преваспитани кажње-
ници?
Било је и тих, али не бих знао... Ја сам био скупа и
спавао сам с једним са Цетиња Костом Поповићем. Он је
био професор, исто у беранској гимназији, ж ив је. Једна
лијепа личност, лирска душа, мек. Њ ем у сам, да будем

искрен, повјеравао какву драму имам са Бошком Јолићем.
Он је то знао и савјетовао ме је. Али су прилазили и дру-
ги. Сад, то је оно непознато. Ја не вјерујем да је њ има
Коста П оповић рекао, али ми је чудно како знају, јер они
ми кажу: „Знаш, ми знамо да си са Бошком... Ти треба да
будеш... [такав и такав]. Дај ти нама кажи све, па ћемо те
ми научити како ћеш с њим...“ Знаш? Ја сам рек’о: „Немам
шта да вам причам...“
Не би’ могао, нажалост, да се сјетим... Ево, не могу да
се сјетим имена командира чете, а добро му лик памтим.
Знам да је био бивши пуковник Војислав Нововић у мојој
чети, па овај Коста П оповић, мислим да је био и Ж арко
ТЈуровић, књижевник. Сјећам се, да ми је један Ђуровић,
мислим да је то био овај, рекао да ме чека порција хране
од вечере, баш оне вечери кад сам био код Јолића и кад ме
је он ударио. Одговорио сам: „Једите, нијесам гладан.“ То
је била прва порција коју ја нијесам појео на Голом отоку.
И ту ноћ сам враћен натраг. Ето.
„МЕЂУТИМ" ИЗАЗИВА УРНЕБЕС

- Сад ми испричај како је текла церемонија враћања.
Ц еремонија почиње овако. П рво се разлијеж е глас
испред бараке: „Строј!“ На ту ријеч се трчи ван. За неко-
лико секунди морамо бити постројени. Тамо је био неки
трг са шљунком [туцаником]. Испред сваке бараке стаја-
ле су чете. И на челу чете - командир. Он је командовао
„мирно“ и сам је стајао „мирно“. Испред читаве бригаде
је био штаб, на челу с Обреном Старовићем. Иза њега су
били исљедници са својим командантом управником.
И Обрен је одржао говор. Страшан говор! Он је био
говорник. Имао је продоран глас, цио оток га је могао чути
колико је имао јаку дикцију. О тприлике је рекао: „Наша
мајка партија је нама поклонила живот... Дала нам да се
преваспитамо... Међутим, и поред тога постоји овде...“
Голи оток ЉЈ /
Чим каже „међутим", настане урнебес: „Дајте банду!

Дајте банду!“ Аплауз. И сад њега прекида скандирањ е.
Скандирање је врло јако. Онда он чита. И, зачудо, прво
је прочитао Радосава Зековића.
Моје је да изађем и станем на пет метара испред њега.
Онда је читао другога. Сотировски, так’о нешто: знам да
је био главни уредник „Нове М акедоније“. М акедонац је
био. Трећи и четврти не могу да се сјетим који су били.
Знао сам их дуго, али је то сјећање испарило.
Ми смо стајали. Сад је пала команда да радна бригада
формира строј - од нашега логора, па поред ж ице наоко-
ло до капије. Тако радна бригада прати свога друга - до
капије.
Кад уђеш тамо, више радне бригаде нема, јер ту почи-
ње режим жице. Дотле је неко, нормално, дао знак, да се
исто ком андује у ж ици. Строј! И сада, како су бараке
ишле од десет до један, тако су све стављене у строј поред
пута, и све ове - петнаестица, четрнаестица - од капије
до болнице; кроз целу ж ицу иде строј.
И ми, у пратњи - кроз строј бригаде. Ту нас је бри-
гада тукла, али, да будем искрен, не толико пуно. М орам
рећи да ме је, тако, лупио понеки, сваки пети, напримјер.
О сјетиш ударац, у слабину... Јер држ иш рукама главу.
Пролазиш, скупиш се, ставиш руке на главу и у тој пози
пролазиш, а они те бију.
До капије сам издржао добро. Дотле је било добро.
Међутим, кад сам ушао кроз жицу у строј кажњени-
ка, ту је почело: „Шта си... Је л ’ ти било лоше у радној?“
Знаш оно? „Како то да се враћаш?“ И туку те, туку...
Ту је туча била јака, тако да сам се на ногама држао
можда до средине, негде до бараке шест, или до петице.
Послије тога се већ држиш уз њихову помоћ. Он те руком
додаје другом док те туче.
Пошто сам ишао први, мене су дали у бараку један.
- Најгорњу бараку?
Јесте... Други, који је иза мене - у бараку два, и тако
редом. Тако сам ја пао у јединицу.
Собни је био Петко Савељић, Ц рногорац, који није
био лош према мени. Знам да ми је рек’о: „Пичка ти мате-
рина, ш та си у тим годинама скривиоГ Толико. То ми је
рекао. Кад ме је питао: „Кол’ко имаш година?“ - а видио
је да се бријао нијесам - ја сам му рекао: „Деветнаест ћу
брзо да напуним.“ „Пичка ти материна, шта си скривио
кад ти је толикоГ И бацио ме је у бојкот.
Послије тога сам одма’ дат у групу пјескара. И био
сам десет дана пјескар. То ми је била казна...
ПРАЊЕ ОБРАЗА
- О том твом кажњавању после враћања из бригаде
да причамо касније. Сад те молим да ми наново испричаш
неш то о изласку из брода. Ту, чини ми се, имаш нешто
интересантно да ми кажеш.
Аха. Па, видиш ли шта... Страшно смо знатижељни
били шта се то догађа вани. Јер кад је рупа на броду отво-
рена - скинуто је оно - кад је ушао ф риш ки зрак и кад
смо осјетили кишу, видјели смо да смо негдје дошли.
Још увијек нијесмо знали да је то Голи оток. Чули
смо огромну вику вани. И брзо смо трчали да што пре
изађемо горе, а горе су, на броду, до излаза из брода, биле
милиција и Удба. Ту кажњ еници нијесу били, ту кажње-
нички режим није био.
- Да ли вас туку милицајци и удбаши?
Па, били су п рилично груби п рили ком хватањ а и
бацањ а преко дасака, док не дођеш на копно, али се не
могу тога сјетити. Јер смо ми били упртих очију у строј.
Нијесмо знали ко су ти.
Поред мене су ишли двојица високих људи - Марјан
Лекић, члан Авноја, секретар је био, који је имао браду,
и Димитрије Бојовић, старац од седамдесет година, отац,
ја мислим, два народна хероја; један је Данило Бојовић.
Д имитрије, стари ратник, не знам да ли је био писмен,
прилично поносан.
И изашли смо прво нас тројица. Ови у строју бацали
су се на тучу. Ми смо мислили да су то кажњ ени војни-
ци, јер су имали униформу, стару, љетњу, војничку; одма’
смо помислили: то је војска доведена да нас туче, војска
кажњена. Уопште нијесмо могли познати да су то кажње-
ници. Тако је то било. И тек смо послије, кад смо ушли у
жицу, видјели да је то заблуда.
Нас су узели и кроз строј тукли до прве бараке. То је
био магацин радне бригаде, на дну њеног логора. То је био
магацин нове робе. И дотле смо дошли кроз строј, тучени.
Ту смо се свлачили голи...
- Да то нису биле радне бригаде које су вас тукле до
старе жице?
Јесу. Јесу, али су били, исто тако, и кажњеници. Исто су
и они били ван жице, да нас сретну, тако да су били и једни
и други.
Прво су ме бацили на Марјана Лекића и назвали су га
попом. Мислим да га је Војин Јауковић одма’ познао, јер је
Марјан Лекић био неко, у току рата, а и послије рата био
је на таквим дужностима. И кад су га ови назвали попом,
почели су се смијати. А он каже: „Нијесам ја поп!“ На то
су се бацили на њега и почели су га страш но тући.
Пошто сам био млад и васпитан тако да треба да по-
могнем, бацио сам се и ја да га штитим, па сам поред њега
добио прилично батина. А да зло буде још веће, Дими-
трије Бојовић, старац, почињ е њих да вређа: „Јесте ли
ж ивотињ е и л ’ људи?! Што бијете људе!“ Знаш? И сад и
Димитрија исто почну тући.
Е, добро, да ти не бих причао дуго, дођемо ми на крај
строја...
- Ја сам чуо да строј за дочек треће групе није био
страш ан и да нисте били много тучени. Да ли сте вас
тројица тучени посебно, због Лекића, или је цела група
била тако тучена од почетка до краја?
Тачно је да строј није био дуг. Ја сам прије рекао да
је строј био од пристаниш та до прве бараке испод логора
радни х бригада. То је мала дистанца наспрам оне при
фаталном дочеку четврте групе послије нас. Ту је могло

бити двјесто или сто педесет метара.
- Не више?
Не. А друго, нијесу тучени сви, и то је тачно. Тучени су,
и то су добро тучени, само извјесни. Тачно су знали [кога ће
тући]... Неко је давао знак кога треба тући више, кога мање.
За ове друге је било дрмусања, мало пљувања и, овако, псов-
ке, које су пратиле церемонијал. Али је туче било, било је.
Ја не знам [шта је било] послије, међу првим а сам
изашао, али нама је, у трећој, најтеже било то што смо се
свукли голи. Осамнаестог новембра је било хладно, врло
хладно, а голи смо се сад враћали натраг, поред строја,
преко ситног ош трог камена, који је прије тога био ту
насут, па су нам се ноге, он ак’е как’е су биле [израњ а-
виле], тако да је наш пут до мора био крвав. Још су нас
гурали да идемо брже, а ми смо се купили у групе испред
обале - то је она страшна обала, са шиљастим каменом из
мора. Онда је Дука Божовић, књижевник, пуковник Југо-
словенске армије, колос, који је био на једној стијени, као
командант скакања у море, командовао: „Прање образа
пред партијом. Кад вам то кажем, бандо, има да скачете
у воду, да перете погано и прљаво лице! Кад вам кажем,
без поговора! Ко не скочи, давићемо га овдје, к’о жабу!"
Сад, неко би рекао да не зна пливати. Тај би био гу-
шен. И сви смо скакали у воду. И прали се и гњурали главу.
То купање у мору и враћање босих ногу преко оног
камена био је врло тежак напор. Јер нијесмо ишли полако,
пажљиво него, буквално, трчећи, тако да смо ноге парали
и крв је текла том стазом. То је једно. Друго, биле су сцене
да су понекога и послије, голога, тукли.
ЈАХАЛИ СУ ГОЛОГ СТАРЦА

Сцена са старим Димитријем Бојовићем најсвежија
ми је, због тога што је то био отац синова који су били
другови Војина Јауковића и ових. Данило Бојовић има
улицу у Београду, био је члан партије од тријес’ пете...

Знаш, мислим, то је ипак отац једне породице која је пуно
дала за НОБ. Е, сада, другови његовог сина на Голом отоку
га туку. И - јашу га.
Он је као стари Црногорац стављао руке између ногу
да би сакрио своје органе, јер га је било стид. Костур је
био! И сад, неко од оних м и лиц и он ера лупио би га да
спусти руке. А кад су видјели да се он брани, почели су да
га дрмусају докле га нијесу срушили, па је ишао на ногама
и на рукама и бауљао по оном туцанику. А милионер га
је - јахао. Старца од седамдесет година, оца Данила Бојо-
вића. Други су се смијали довитљивости милиционера да
му спусти руке како би му се видио орган, да би показали
како је биједа, како је ништа, како је смрвљен ту.
Јер је чи тава ф илозоф ија била да те понизе, да те
испљују, баце, смрве. И то мрвљење је ишло брзо. Тако,
нијесмо ни дош ли к себи, а већ смо били испљ увани,
понижени.
Д им итрије се, сјећам се, дизао и хтио се бранити.
Поново су га срушили. И он се онда умирио. Видио је да
нема више да диже рогове и да мора да вуче јарам. Јер је
то тако.
Ја сам с Д имитријем био у бараци десет. Били смо
заједно М арјан [Лекић], ја и Димитрије. И био је с нама
Богић Бубања... Пошто смо ми ту били први, како је која
група ишла тако је у баракама остављ ана и распоређи-
вана, прво чега се сјећам јесте да су нас испред бараке
држали једно четири сата у строју, с љетњим војничким
одијелом, чије су панталоне мени тек прешле преко коље-
на, јер сам ја дуг. Нијесмо имали чиме да их вежемо, јер
нам нијесу давали никакву везу. Држали смо у рукама
блузицу и оно. А са Велебита је пухао хладан вјетар с веја-
вицом. И ми стојимо, дрктимо.
Сад, они стари дођу, па нам кажу: „Да вам није хлад-
но? Ако је хладно, код нас је довољно топло, тамо.“ Прос-
то су се ш алили с нама. Ми, стварно, мислећи да је тамо
комфор, једва смо чекали да нас пусте да уђемо, да види-

мо гдје ћемо бити. Међутим, нијесу нам дали и дуго смо
стајали. Зашто смо толико стајали, немам појма.
- Колика је група ту била?
Испред бараке десет мислим да нас је било сигурно
преко сто.
- Преко сто?
Јесте.
- Значи, у сваку бараку су убацивали преко сто?
Јесте, јесте. Сигурно је било преко сто.
ШЕСТ ХИЉАДА ЉУДИ У ПРВЕ ТРИ ГРУПЕ

- Молим те да покушамо да изведемо неку рачуницу.
Да ли је друга радна бригада већ отишла?
Пази, ја сада не могу да се сјетим. М ислим да није,
али не могу да се сјетим. М ислим да није. Тачно! Није!
Ево зашто. Сјећам се неког Бакића, минера, коме сам дао
м арам ицу да држ и штангу, јер је било хладно и ја сам,
мислећи увијек да треба чинити људима, дао. Да! Није
друга била пошла.
- Што значи...
Значи нас је она исто тјерала. Јесте.
- Ситуација у том тренутку на Голом отоку је, дакле,
оваква: отиш ла је омладинска бригада и отишла је прва
радна, које заједно имају око седамсто, тако, седамсто
тринаест људи ваљда. Друга радна, која такође броји око
седам стотина, налази се у тим баракама изван жице.
Јесте.
- Има петнаест барака у самој старој жици, где има
бар по стотинак људи.
Не, више има.
- Више?
Па има више.
- Више сте ви затекли унутра?
Више, више смо затекли. Па, сигурно, једно сто педесет.

- По сто педесет? Плус по сто или више вас сада долази?
Јесте. М и смо морали тада да легнемо на бок. Већ
тада нијесмо имали право да лежимо на леђима, јер није
било мјеста.
- Није било места, да, разумем. Ја само покушавам да
изведем неки број. Значи - ако је било у петнаест барака
по сто педесет људи, то је две хиљаде и двеста, триста;
плус, долази вас, можда, хиљаду петсто или две хиљаде...
Да. Тако, тако. Тако. Увијек је у старом логору било
између три и четири хиљаде људи, јер су наше бараке биле
пуне. Нарочито су биле пуне послије доласка четврте гру-
пе, која је имала партије А и Бе. Онда смо, буквално, ишли
на лежање тако што би један сио на бокс, па би ногама
сабијао људе. Тако, у сабијеном стању, априла мјесеца,
мислим, седмога, сачекали смо прву партију четврте гру-
пе. Да, априла је дошла ова прва партија и тада смо били
још више сабијени.
- Драгољуб Мићуновић, кажњеник друге групе, каже
ми да је почетком педесете године - а он је отиш ао с
трећом радном бригадом - чуо неки податак, вероватно
из економата, да на Голом отоку има десет хиљада људи;
да је четрдесет девете године било шест хиљада људи. Да
ли је то, по томе мишљењу, могуће?
НиЈе.
- Није могуће?
У овим баракама није могуће.
- Не само у баракам а, него да је укупно дош ло, с
првом, другом и трећом групом, шест хиљада људи.
Могуће. Могуће је тако. Ја сам мислио да ме питаш
да ли је било једновремено...
- Не, не, него да ли је с прве три групе толико дошло?
П отпуно могуће, потпуно могуће. Јер је било још
другога расипања. Већ су тада узели доста редара, доста
послужитеља, доста финоклесара, који су радили - већ
су били почели да раде камен за исљеднике, на примјер,
пепељаре...
- Постоје, дакле, радне групе, које спавају изван жице?

Јесте. Па онда гњурци, па мајстори сервисери, њихо-
ви, па ш најдери, обућари, четкари, веш ари, који су им
прали рубље... Они су сви били изван нас.
- Затим, можда су неки радили на Велебиту на сечи
шуме или негде лево-десно.
М и све то не знамо. Друго, било је мало послуге и
на бродовим а - на броду „М ира“, на броду „Пунат“, на
п атролн ом чамцу. То су разн и м орн ари који су там о
физички радили и стално били на бродовима. То је сада
друга ствар...
- Ти, дакле, сматраш да је могло бити шест хиљада
људи у четрдесет деветој години?
М огуће - од почетка. Сигурно. Ја мислим да јесте.
Пази, добар дио је и за болнице транспортован, за Ријеку.
Тамо је била централна болница, која је ф илтрирала оне
за које је комисија у болници у жици нашла да су тешки
болесници. А њих је било доста. Онда би их на носилима
отпремали доље, напунили би брод и они су ишли изван
отока. Тако, ми њих послије више никад нијесмо видјели.
Да ли су излијечени, колико њих и када? Они су пошли са
Голог отока даље. Дакле, кад се узме сав та) растур...
- Да ли мислиш да је било по двеста педесет или
можда више кажњеника у једној бараци?
Д вјеста педесет је могло бити просјечно. Могло је
бити. Ево зашто то знам. Било је четири или пет водова у
бараци: радних водова. А нијесмо сви ишли на рад. Они
старци су били пасуљари...
- Вешари, кромпираш и...
Били су на љуштењу кром пира, чистили су логор,
били кречари... Била је група кречара, њихово је било да
у кантама носе креч на некој притки и да крпом заливају
пут, да бацају креч у клозет, да га бацају на пут, около
бараке...
- Колико је било људи у радном строју?
Па, на примјер, мој радни строј је увијек био од сто
људи. Радни строј је био од по деведесет, сто људи, сигурно.
- Од двеста педесет, то није много, а?

Па није, али је растур велики. Узми болесне, поштеда-
ре, узми оне који су на рапорту. По петнаест је сваки дан
остајало. Онај који се пријавио на рапорт, а свакодневно је
таквих било... Остају они који иду на рапорт, па остају они
који иду код љекара, па остаје послуга, па остају редари, па
остају старци, па остаје руководство, изузев водника. Сви
остају ту. Тако је ту приличан растур био.
- Да, расход је био велик.
Био је посебан водн ик за оне ш то иду на рапорт.
Они су најчудније пролазили, јер су носили камен с једне
гомиле на другу испод Камене зграде; тако, мимоилазили
су се, у трку. М ислим да је то незаборавна сцена: трчање
с каменом, пожуривањ е, исти камен овај донесе овамо,
а ја га враћам натраг. И сад се срећемо, у брзини - на
дистанци од четрдесет метара, тридесет метара. Двије су
гомиле на које то бацамо, тако да је, мислим, на хиљаде
пута тај камен преш ао с једне гомиле на другу. Те двије
гомиле су биле знане, барем за наше доба, јер смо камен
трчећи носили, док смо тамо чекали.
Било је речено да ми који идемо на рапорт врш имо
шпекулацију с радним временом. Јер тај дан, као, чекаш,
сједиш, док те не приме.То је већ одмор. Па да не би био
на одмору - а нема ш та да се ради - онда: носи камен,
трчећи. Тако је послије било врло тешко поћи на рапорт,
јер је било стравично напорно то трчање с каменом лије-
во-десно. И људи су ту имали стварно тешке муке.
ДРАГОЦЕНИ ШАМАР
- Х тио си још н еш то да м и и сп р и ч аш о Б о ги ћ у
Бубањи?
Били смо обојица у бараци десет. И била је најприје
припрема, а трећи дан смо почели да износимо став пред
старим а. С тари каж њ ен и ци су били судије, а нови су
излазили. И, отприлике, зависно од тежине, за једну ноћ

су по тројица могла да буду, ако су лакши случајеви, а ако
су тежи, богами, један је ишао за читаву ноћ. Не буквално
целу ноћ него три сата рада с њим; ако је тежи.
Сада, ја сам упао негдје међу прве, те сам изнио тај
став, посуо се пепелом, напао себе, своје заблуде, поздра-
вио партију, кликнуо јој; јесам то, чињеница је.
- Јеси ли тада признао да си намерно опалио из пушке?
Н ажалост, јесам. Јесам рекао... „Заш то?“ Ја кажем:
„Тако сам мислио. Сад се кајем. Ето, тада сам пуцао...“
Јесам, све сам то рекао. Све сам то рекао. Што јес’ јес’ И
молио сам партију да ми опрости. Јер су ми прије тога
ови стари рекли како да то чиним. Све сам беспрекорно
изнио. Прихваћен ми је став и нијесам бојкотован. Није-
сам бојкотован.
Отприлике, овако је било: собни Велашевић шета са
чибуком и каже: „Да се не огријешимо... Умјесто бојкота,
да му ја дам један шамар...“ И опали ми добар шамар, који
је био драгоцен, јер је рекао: „Нека иде. Примљен му је
став.“ Тако сам се ја одмах убацио у групу активиста и
могао сам да скандирам. Тад сам добио то право да апла-
удирам кад други износе [став], што сам и морао, јер су
они гледали да ли аплаудирам или не аплаудирам.
- Рекао си да си примљен у групу активиста. Ниси
ваљда постао активиста него си, како се то говорило, при-
мљен у колектив?
То, то. У колектив. То сам хтио рећи, пардон. У колек-
тив сам примљен. И тако, као члану колектива, што је
било чудно, Бошко Јолић ми је давао цигарете, иако није-
сам пушио. Пит’о ме: „Пушиш ли?“ Ја сам рек’о: „Пушим.“
И примао сам „драву“ и давао је, морам признати, свима
оним старцима који су скапавали без цигарета. Ухватили
су ме да их дајем, већ првих дана.
И Драго Велашевић, собни, који је за то знао, опет ме
је спасио. Рекао ми је само: „Немој више то да чиниш.“ Ја
сам се кајао: „Нећу.“ Али сам опет давао, тако што бих сада,
као, пушио, па гасио, и онако напушено половче давао.
Тако, ту сам требао стајати, м еђутим , ја сам брзо

иш ао даље. Исљедник је, очито, хтио са мном да врш и
експерименат и то је учинио тиме што ме је дао у радну.
Међутим, излази Богић пред колектив и износи став.
Богић је неписмен сељак, с оним црногорским одијелом,
а сад му дали ово прозирно, љетње, прљаво војничко.
Закачио се Богић и не зна ни да прича. Почиње: „Синови
моји...“ Они: „Уа! Нијесмо ти ми синови! Ти, бандо!“
- Колико он има година?
Па, он је тада имао - то је за нас био старац - шезде-
сет, сигурно шездесет...
БУБАЊА „ПРЕД КОЛЕКТИВОМ*

- Разговор настављ ам о двадесет трећег децембра
хиљаду деветсто осамдесет осме године. Прекинули смо
у оном тренутку кад је Богић Бубања износио свој став
пред такозван и м колективом . Не знам да ли је већ на
Голом отоку владало правило да се више не сме говорити
о политичком ставу, него о непријатељском раду. Ја сам те
упитао колико је он имао година и ти си почео да ми гово-
риш нешто о томе. Колико је тачно имао година, кажеш?
Можда шездесет и двије, три. Не бих тачно знао, али
ту негдје. Кад је рекао оно „другови“, и кад су они поче-
ли викати, сви, да нијесмо ми другови, старац је збуњено
гледао, стао, па је онда нашао нове ријечи: „Браћо! Дру-
гови!“ То је наиш ло на још већу вику. И он је тотално
био збуњен. Кад се вика опет стишала, дигао је руке: „Па
кажите ми како да вас зовем!“
Ту је, овако, настао смијех, и он се такође смијао. У
тим случајевима, у тим викама могло се наћи и мало заба-
ве, јер су пружали прилике да се људи мало и нашале.
Кад је почео причати, собни му је рекао: „Реци, реци
заш то си био...“ А он је поново рекао да не зна заш то је
ухапшен, пошто је ријеч коју су му они рекли заборавио.
Јер старац није могао да каже Информациони биро, Инфор-

мбиро. Каже: „Рекли су ми, али вјерујте ми...“ Опет се куне
синовима да не зна. Опет вика на њега. И, сада, наставља се
прича. Он стане и каже: „Реците шта ‘оћете да вам причам."
Кажу: „Какав си био? Причај све од рођења. Јер ту лежи
коријен. М и ћемо наћи коријен, то да си био лош човјек
још послије рођења.“ А он стане: „Богами, ту немате ништа
рећи! Ја сам поштен био! Као мали, ево, примјер у селу.“
Опет вика: „Причај, немој се правити луд! Причај! Почни:
Рођен сам ту и ту...“ Он гледа: „Ама, шта ће вам то?“
М ислим, у том смислу је п рави о забаву, докле му
нијесу рекли: „БојкотГ Без обзира на то што је био непис-
мен и што су видјели да је све то досљедно, одма’ су рекли:
„ЋошакГ А то је ћошак бараке гдје стоје бојкотовани.
Увијек је у наш ој барац и било по десет, п ет н ’ест
бојкотованих. Тај број је некад био већи некад мањи. Кад
дођу нови, број је брзо постајао велик, а послије се кретао
око пет, шест, седам, осам - они који су нешто харанги-
рали у току дана или су нешто рекли за некога или нијесу
радили добро или, најчешће, за које би исљедник рек’о
[да треба да буду бојкотовани]. Јер је увјек собни добијао
неку директиву да се тај и тај бојкотује. И навече се морао
бојкотовати.
- Кад си се вратио из треће радне бригаде, био си
прешао у другу бараку...
Јесте, у бараку број један. У десетки сам био прије но
што сам пошао у трећу радну...
- Пошго су бројеви барака у старој ж ици ишли одо-
зго надоле...
Јесте, јесте. Значи, био сам у јединици, одма’ испод
болнице. То је прва барака испод болнице, у старом логору.
- Ово само хоћу да те питам. Пошто по повратку из
радне бригаде више ниси био са Бубањом заједно, да ли
си на неки начин пратио његов пролазак кроз Голи оток?
Не. Н икад га више нијесам срио. Ми смо се ту раста-
вили. Послије мјесец дана боравка на Голом отоку ја сам
пош ’о, тако да га више нијесам срио. Са неком радном је

и он пошао. Чуо сам послије да је ж ивио још неколико
година. Ж ив је дош’о са Голога кући. Умро је негдје шез-
десетих година.
ТРИ МЈЕСЕЦА СТАЛНО МОКРИ

- Добро, сад те молим да се вратиш на ту твоју ситу-
ацију после повратка из треће радне бригаде. Рече да си
одмах, заједно са свима осталима, био бојкотован још у
радној бригади. Шта затим у жици радиш?
Прво јутро, из раднога строја испред бараке, док смо
чекали полазак на рад, руководилац радова прозове мене...
- Знаш ли му име?
Божо Вуксановић је руководилац радова, а собни
ми је био Петко Савељић из Даниловграда... П рво ми је
рекао да се јавим доље на круг, на трг старог логора, гдје
су пјескари имали посебан строј испред капије. Брзо сам
пошао доље и јавио се воднику. Не могу да се сјетим сада...
он је био водник, није тада био руководилац; или се звао
руководилац радова...
- Ја мислим да је био водник.
Водник, јер то је био вод... Јавио сам се њему.
- Да ли су и остала тројица враћена из радне бригаде
била с тобом у пескарима или нису?
Не могу да се сјетим. М ислим да је овај М акедонац
Сотир био, кол’ко се сјећам. За ову двојицу не знам...
- Да ли је то у ствари Кордина чета?
То је Кордина чета.
- Јесу ли тебе послали с налогом да се јавиш у Кор-
дину чету, или у кажњеничку чету, или у пескаре? Сећаш
ли се.
Само су рекли - пјескари. Ми смо то звали Корди-
на чета. А, иначе, службено, испред строја, звали су се
пјескари, по занату, као што су и други занатлије звали
гњурци, четкари, молери, ф иноклесари, зидари, креча-

ри - који су правили креч - бокситари... Јер су бокситом
радили: посипали њиме, па су се извјежбавали да бокси-
том раде; једна стална група... Тако, по врсти рада смо
се звали. И ми смо, исто, били пјескари. И само смо ми
звали себе Кордина чета. Од ових старих кажњеника који
су дуго били бојкотовани затекао сам [у тој чети] Љ уба
Вушовића, познатог револуционара са Цетиња, професо-
ра математике. Био је јако мршав, сијед. Мислим да је тада
имао око педесет година. Он је био с нама.
С нам а су били и ч етвори ц а - међу њ има и један
Талијан - који су се одмах ујутру свлачили голи, да би
отприлике око пет сати већ били на радилишту, на мору.
О ни су голи постављ али скелу да б и ’ ми преко скеле
навукли даске - на сто, двјеста, триста м етара од обале
- и лопатама, дугим по шест метара, са дна на дубини од
два, четири, пет чак и шест метара, вадили пијесак. То је
био врло тежак рад, јер у то доба године море ради, тако
да су таласи и буре, и ми смо послије пет м инута рада
били потпуно мокри. И сад, можеш замислити како се
на скели ради десет сати - гладни, мокри - том лопатом,
која је тешка, јер се је напила воде. На крају лопате била
је, као шлем, једна лимена посуда којом се захватао пије-
сак са дна и затим бацао горе у трагаче. Пијесак је ношен
на обалу, био је спреман за градњу: послије су га некако
прали, слатком водом, зависно од употребе за зидање.
- Јесте ли добијали неки одмор за време рада?
Не могу да се сјетим јесмо ли једном дневном добија-
ли да попијемо шољу чаја. То је био шербет, у ствари упр-
жен шећер са водом.
А режим је био такав. Прво смо стајали поред обале
док ови не би намјестили скелу. Они су пливали у води,
послије би имали право да сједе три сата...
- То су, кажеш, били Италијани?
Био је један Талијан, а другу тројицу не знам. Четво-
рица су носили козлић и на четири ноге козлића стајали
Голи оток 2/1
да би га спустили у море, а ми смо онда давали даске

горе. О ни су послије сједили, гријали се. Н алож или би
од иверја и од суве траве мало ватре. И мали су то право,
да се грију и да попију чај.
А ми остали одма’ смо ишли на скелу и читаво врије-
ме смо вадили пијесак. Пошто смо из дубине мора вадили
доста јежева и морских звијезда, гледали смо то гладним
очима, док Талијан није приш ао и једноставно рекао:
„Немојте никоме казати, ово ћемо јести. Овдје ће бити
спас.“ И почео је. П рви је расцијепио јеж а и ону воду с
икром попио. И ми смо послије њега таманили јежеве.
О нда је наиш ла морска звијезда. Њ у 6и ’ растргли.
Али најљепши призор био је кад смо једног дана извук-
ли хоботницу, која се завила на бијелу дршку лопате. Јер
она, чим види нешто бијело - то сам тада сазнао - трчи и
хвата га. Једноставно се замотала око лопате и ми смо је
извукли горе на скелу. И пошто је то био прилично вели-
ки залогај, сви смо појели по једно парче живе хоботнице.
Смијешно је било кад онај пипак почне да бјежи лијево-
-десно кроз уста.
Тако смо тих дана појели доста морских животињ и-
ца. И, богами, било нам је добро - док нијесу сазнали.
Послије су нас макли. Било је и кажњених. Не сјећам се
- ја ваљда нијесам кажњен, прошао сам добро.
ОПАСНО ЈАВЉАЊЕ НА ЛЕКАРСКИ

ПРЕГЛЕД
Враћен сам у радни строј можда послије мјесец дана.

Тако сам с тим пјескарима завршио. Сјећање на то ми је
десна нога, коју сам тада повриједио и у коју сам и дан-
-данас инвалид, баш у кољену, јер сам преко кољена нате-
зао лопату.
Било је прилично повријеђених. Падали смо са скеле
у море врло често. С ваки дан 6и по тројица, четворица
пали у море. Како дође плима и послије подне море нара~

сте, таласи су ћећи. Подигне се скела и оне даске с нама
- доље. То је био чест случај.
Са В елебита је дувао вјетар са снијегом и било је
хладно, а ми мокри, и тако мокри се враћам о у бараку,
без ватре, нормално, и не можемо ниш та да осушимо.
- Јесу ли вам тамо доносили ручак?
Јесу, јесу. Доносили су.
- Тамо бисте ручали?
Па да, то што смо имали за ручак ту смо добијали..
Супу и парче хљеба.
- Појели бисте и - натраг у море?
Натраг у море, јесте.
- А да ли су те пустили да идеш лекару кад си повре-
дио ногу?
Јесу, пустили су ме. Али нијесам добио поштеду, него
ми је доктор Даскалов, М акедонац, рекао: „Мало више
воље. Мало виш е воље...“ И тако, шепао сам мало на ту
ногу... везао сам кољено неким парчетом деке, па сам опет
ишао у море. М орало се тако.
Б ило је врло оп асн о ја в и т и се на љ екар ску а не
добити поштеду. То је већ - саботерство. И то се код нас
кажњавало. Ако се јавиш, а љекар те као здравог врати, то
ти је већ - минус и зарада [негативног поена]. И то онда
чека још једну грешку... Све се сабира, и кад изађеш пред
[колектив], кажу ти: „Био си на љекарској...“
- „Забушант, саботер, симулант?...“
„Забушант, саботер...“ Све ти то кажу, тако да зара-
диш добру казну. И мало се човјек увијек мислио да ли да
пође љекару или не.
- И ти си с том ногом и даље ишао у море?
Јесам, јесам.
- И провео си читав јануар са пескарима?
Све до краја године. До Брезе. И ту сам коначно пао.
У Брези.
- Радио си с том ногом?
Јесам.
- Читав јануар педесете године провео си са песка-
рима, у тој Кординој чети?
Јесам.
- Тада Корда више није био у тој чети?
Не. Ја се њега виш е не сјећам. Куда је пош ’о, где је
нестао, не знам. Само, чета се и даље звала Кордина чета.
- Колико је људи било у њој?
Па, није много. М ожда тридесет, тридесет пет, тако.
То је вод један био. То није чета. Вод. Али се звала чета,
овако, из милоште. Иначе, то је био вод, јер је на челу био
водник. Водник пјескара.
- Кад си заврш ио рад у Кординој чети, наново си се
вратио у радни строј?
Да. Да.
ДИСЦИПЛИНОВАНЕ СТЕНИЦЕ
И ДИВЉЕ ВАШКЕ
- Кажи ми сад нешто о томе. Је ли ти тада био скинут
бојкот или није?
Јесте.Јесте,јесте.
- Дакле, најпре ти је скинут бојкот, па си онда пову-
чен из пескара?
Да. Да. То је свечаност била - скидање бојкота. Увијек
су мени мало и собни ишли наруку. „Млад је, да му пру-
ж имо прилику...“
Тако сам враћен. И почео сам да идем са бараком на
рад. Руководилац радова, к’о што сам рек’о, био је Божо
Вуксановић. Радили смо тада пут од старога логора према
будућем новом. Само што ми нијесмо знали, кад смо пут
радили, да ће логор да се сели. Тек ћемо почети спрема-
ти бараке у току јула мјесеца, дотле нијесмо знали да ће
логор бити тамо. Само смо радили пут - копали, скидали
камен, доносили га на дробилицу. Д робилица је мљела
камен. Било је врло хладно, јер је пут иш ао преко оне

косине изложене Велебиту, дакле, вјетар страш но бије.
Ту није било заклона. Само је понегдје гдје су били напра-
вљени откопи, гдје су биле направљене рупе, било мало
боље. Довољно је било да се човјек склони од вјетра, јер
је вјетар био најтежи.
О туда смо ми тајно доносили вреће од цемента, и
стављ али их око тијела, као мајице. Буш или смо врећу
горе за врат, и за руке, па смо је навлачили преко кошуље.
А онда смо стару војничку блузу - преко тога. Сада, најго-
ре је било што се то чуло. Неки водник је то толерисао као
- није чуо; али неки... Јер то нијесмо имали право носити,
тиме вријеђамо управу логора - није нам добро, значи.
О нда смо тајно носили и парче хартије на рамену.
Ако носиш терет на рамену, ту мало подметнеш.
П апирне вреће су биле најчувеније. Н а њ има смо
писали, на њ их смо сједали, носили смо их уза се иза
леђа... Јер смо били малтене потпуно голи. У танком плат-
ну војничке љетње униформе било је страшно хладно. Та
хартија нам је била за све: писање, за сједење, била нам је
око тијела, испод главе...
Нарочито нам је користила у току љета, кад је у дрве-
ним баракам а било толико стеница да се - ако можеш
схватити - дрво није видјело од њих. Буквално, дрво се
није видјело, колико је стеница било. Свуда су падале,
и у уста су нам ишле. И навече смо сви том хартијом од
цемента прекривали главу и везивали је да нам стенице не
би улазиле у уши, у нос и у уста. Ко би нас ноћу гледао, сви
смо имали хартију на глави, отприлике као они у америч-
ким филмовима што се боре против црнаца - како се зову?
- Кју-клукс-клан.
Да. Личили смо на њих. Исто, имали смо рупе да би’
мало дисали, направили би ’ рупу и за уста. Тако смо се
од тога бранили.
Кад сам већ на стенице дошао, мислим да су то биле
неке од најтежих ноћи док смо спавали у бараци. Стенице
су нам буквално до кости ишле, униш тавале су нас.
- Сећаш ли се да ли је стеница било од почетка или

су се оне појавиле однекуд?
Не. Оне су се појавиле негдје крајем маја или поче-
тком јуна педесете године. Љ етњих мјесеци педесете годи-
не био је пакао. Стенице су нас разносиле.
Било је чак и покушаја да се врелом водом - кувала
се вода у великим казанима - поливају зидови. Доста би
стеница било искоријењено, али не на дуже него за чети-
ри, пет дана, шест, па би се ноћу поново јавиле. Један дио
поштеде и оних стараца који нису иш ли на рад бавило
се тиме. А августа, кад је већ било критично лећи, они
су сваки дан поливали боксове врућом водом. Кували су
воду и поливали... то је било једино...
- Да ли су се напоредо са стеницама појавиле и вашке
или је њих било и раније? И да ли знаш је ли постоја-
ло мишљење како их је нека група донела? Или су се оне
просто појавиле одасвуд?
Вашке смо затекли кад смо дошли четрдесет деве-
те године. И одмах смо их добили, без обзира на то што
смо били бријани, парени и тако даље. Одмах смо вашке
добили.
Вашке су биле врло присутне у току зиме четрдесет
девете, педесете године. Биле су огромне. То су јата ишла
преко наш их тијела. Не могу да се сјетим како је било
љети. Љ ети их је ипак било мање, с обзиром на то как-
ва нам је била одјећа. Ишли смо полуголи, па их је било
мање.
М еђутим, марта мјесеца да би се ваш ке к ако -так о
искоријениле, брзо је у логору назидана једна пушница...
- Парионица?
Да. Та је п арионица била за парењ е наш е одјеће и
дека. И на смјену смо то радили. На примјер, био је рас-
поред - једну ноћ иде барака један, другу ноћ иде барака
два и три; прије поноћи и послије поноћи. Једноставно,
дођу, узму све, а ми останемо голи док се то пари. Послије
нам врате. Често су деке или одјећа долазили нагорели,
тако да смо сјутрадан били м аркирани да смо прош ли
кроз парење. Често су хлаче биле ж уте или пререзане,

изгорела једна ногавица или рукав... Знаш већ? Мало смо
били шарени... Јер то није било добро ријешено, тако да
је правило штету.
- Јесу ли шавови били пуни вашака?
Јесу. Јесу. То су били такви ројеви да смо, буквално,
стављали руку до тијела и вадили руком вашке. Гдје год
се пипнеш, било их је.
- Људи су имали и пуне бркове вашака.
Добро, нас су шишали. Бркове нијесмо имали, а ваш-
ке смо имали. Вашке су, исто тако, биле и у коси.
Међутим, то је већ и навика била. Вашка је у односу
на стеницу домаћа животињ а. Стеница је била страшна.
Кад она уђе у уста, у нос, то је - пакао. А вашка није тамо
ишла, она је знала гдје се креће, била је дисциплинована
што се тога тиче и нијесу од ње страдали уста и нос. Оно
друго ш то је - то је њено било. И ту је постојала нека
подела, знаш.
УМИРАЛО СЕ УВЕК НОЋУ

- У то време се пегавац није појављивао?
Не. Не. Јесмо педесете године имали неку болест - ја
не знам која је - било је и учестало умирање, и то напра-
сно. Педесета година је година авитаминозе. Сви који смо
били тамо имамо ноге шарене, и дан-данас се по ногама
познајемо. Ноге су нам биле натечене и имале су ране,
фистуле, из којих је текла ж ута текућина.
Дакле, била је авитаминоза, онда је скорбута доста
било... И педесете године су нам у неколико наврата дије-
лили шаргарепу, паприку, тако, понешто...
- Како си запамтио те смрти које су се педесете годи-
не десиле? П рош ли пут си ми причао да је много људи
поумирало августа педесете од пролива. О во на шта ти
мислиш изгледа да је нешто друго.
Педесете године, пази, било је чудно. Ми нијесмо смје-

ли причати између себе шта је. Друго, кад устанемо ујутру,
остану некада двојица, тројица, који се не разбуде, и ми
смо знали да су мртви. М еђутим, нијесмо смјели питати
шта им је. Знамо да је послије било мало трке и да су нам
давали шаргарепе, да су били прегледи. Е, тада смо ишли
на детаљне прегледе. Не детаљне прегледе него на [колек-
тивни] преглед - ишли смо у колони, барака по барака.
- Да ли се сећаш како су изгледали ти прегледи?
Слушај, не могу се, овако, сјетити детаља, само знам
да је тада био преглед. Три су љекара била.
- Сјећаш ли се њихових имена?
Јесен је била, ту негде, мислим, септембар... Био је
доктор Николић...
- Доктор Н иколић је дошао средином педесете годи-
не, јуна, мислим.
Био је Николић, доктор Даскалов и био је један - сад
му не знам име - врло симпатичан, са великим брковима,
сиједи. Он је најдуже био љекар педесете године тамо.
- Да није то Ђура Стојковић?
Ђура Стојковић! Јесте, јесте! Фини човјек.
Сада, кад смо ишли на преглед, гледали 6и’ коме ћеш
допасти, Даскалову или Ђури. То је била велика шанса -
ако дођеш Ђури. Ђура те никад није хтио пријавит’ да си
саботер, да си забушант. А ако си допао Даскалову, често
си то добијао. Тамо смо то гледали, па би се тискали лије-
во код Ђуре, а овај би говорио: „Овамо!“ М орало се и код
Даскалова.
- Је ли и Никола Н иколић прегледао?
Јесте. Јесте, и он је. Али он је већ тада био као неки
стручни шеф, који је ипак имао... М ислим да је он тада и
око ове болести неш то радио виш е од других... М и смо
тада, као лаици, причали да је то због хране. Пошто смо
велику нужду често имали трећи или четврти дан - јер је
храна лоша, па нисмо ишли сваки дан - причали смо: „То
се храна унутра камени...“ Мислим, таква је машта била,
то смо причали у тим данима. Тако, ја не би’ знао зашто

су они обољели, да ли је то било због хране...
- Је ли било пролива у то време?
Па, слушај, било је. Пролив нас је пратио. Али да ли је
то или није, не би’ мог’о рећи, не могу ја да цијеним. Само
знам да су из бараке, сигурно, једно шесторица умрли за
мјесец дана. Сигурно је ш ест људи умрло. И то увијек
ноћу. Баш, видиш, никада дању него увијек ноћу. Заспи
- и не разбуди се.
- Добро, врати се сад на твој даљи рад. Дакле, радиш
у радном строју на изградњ и онога пута између Велике
драге и Мале драге, односно између старе жице и будуће
нове жице. Тада су се, чини ми се, на једном месту догађа-
ла и самоубиства?
Н а једном м јесту недалеко од Хотела - ми смо ту
камену зграду звали Хотел; управа или Хотел - испод
пута, на растојању од можда четиристо метара, правили
смо један закоп. Тада смо мислили да је то нека централа.
Изнад мора, можда не више од десет метара, од мора, био
је велики усјек, пошто је пад терена велики; сигурно је од
неких дван’ес’, петн’ес’ метара усјек био. О громан усјек.
Ту се данима радило. И одатле су, барем док сам ја био
тамо, двојица скочили.
Знам да је један био студент маш инства. Млад. Не
знам, мислим да му је Ж ељко било име. Чак се и данас
сјећам да је био црн. Он је скочио и - распао се доље,
знаш, на оним стијенама.
Послије тога је један старији човјек... Ја сам доље био
кад је он послије некол’ко дана...
- Ти су људи били из твоје бараке?
Не. Не, ниједан није био. Али Жељка сам знао, јер је
био из бараке број два, из сусједне бараке. Знао сам га,
онако, из виђења. Млад је био, исто. А овога старца баш
нисам знао.
Ми смо то видјели, али коментара није било. Није-
смо могли причати о томе, као да ниш та није ни било.
Једноставно, друг са другом није смио никакав коментар
[да направи] - да је видио, да је чуо... тотално ниш та.

Радили смо даље к’о да се ништа није десило. Навече исто
- к’о да се ниш та није десило. И за ове мртве, исто - као
да се ништа није десило.
- Да ли си кад видео како износе те мртве?
Јесам. Јесам. За вријеме четврте групе, кад је дошла
црногорска група, не знам да ли је она била А или Бе,
видио сам како је из болнице ношен Војо Бабовић86 - он
је из мог мјеста, п равн и к, иначе, предсједник среског
суда мислим да је био. Он је умро одма’, два дана послије
доласка. Тешко је издрж ’о строј. Јер је за четврту групу
строј био од пристаниш та до наврх старога логора. То је,
отприлике, километар један; ја мислим да има километар,
пош то је то све мало ишло ц и к-ц ак; има килом етар до
болнице.
Ту смо дијелили љетња одијела и капе. Он је дошао
априла. М ислим да је четврта дош ла априла педесете,
само се не сјећам која је то црногорска група била - А
или Бе. Пошто је толико Ц рногораца било, знам да смо
их звали група А и група Бе. И знам да су га медицина-
ри - медицинарима смо звали студенте медицине који су
радили у болници - пронијели мртвог поред наше бараке.
На два метра је био тај путић. То се обично обављало док
смо сједили на политичком часу и нијесмо смјели из бара-
ке ићи ван; онда су их носили. Али ту ноћ, ја сам нешто
излазио, нешто узимао, и видио сам да су га пронијели.
- Ноћ је била, вече?
Н оћ је, ноћ је. Послије девет навече. Послије девет
навече, јер смо ми већ сједили, и имали политички час.
Све је то било за вријеме политичког часа.
- Кад већ помињемо мртве, јеси ли кад можда видео
неко гробље или бар неки гроб?
Нијесам.
86 Према свеукупном попису мртвих, под р. бр. 5 1950. године,
Бабовић Јока Војин „отишао је с радилишта“ 27. јула 1950. Не каже се
кад је умро.
281) Драгослав Михаиловић
КОПАЛИ БУНАР И ДОБИЛИ - СЛАНУ ВОДУ

- Сад се, молим те, опет врати на твој рад у радном
строју. Сећам се да си ми једанпут причао да си радио и
на копању неког бунара.
Па, види како је било. Увијек се, сваког јутра, чекало
да из радног строја неко, по распореду и по потреби, пође
ван њега. Конкретно, било је требовањ а да, на пример,
пођу двојица гњ ураца доље, двојица на истовар или да
нешто направе. Једноставно, сваког јутра неколико људи
је слато: „Идите, данас, тамо, тамо, тамо...“
И ја сам тако једном, с још једним - мислим да се звао
Новак, тај Босанац, није имао лијеву шаку, каишем ју је
држао - добио налог да се јавим руководиоцу радова за
копање бунара на Голом отоку. Кад је собни рекао - или
руководилац радова, не знам ко од њих - „Јавите се ту
и ту бунарџији“, ми смо се збунили, згледали: какав сад
бунар на Голом отоку копати, у стијени?
Кад смо дошли доље, стварно је то било. Одма’ испод
главне капије, тамо гдје је била стражара, низ ту стрмину,
више бараке четрнаест, занатлијске, ставили су настреш-
ницу на четири стуба и ту је копан бунар, у стијени. То
је отприлике на седамдесет, осамдесет метара висине од
мора; надморска висина тог брда је прилична.
И копали смо. Ја сам дошао кад је бунар био на три-
десет метара, ту негде.
- Значи, већ је био копан?
Како да не? Ту су већ радили. А то нико није знао.
- Чиме се копа тај бунар? Ћускијама?
Па, бунар се копа, тако... Ћускијама послије, кад се
мине испале. Оне мале мине. Ту су били стручни људи,
који су минирали. Тада није било компресора, једностав-
но су минери... Да, имали су вод минера, који су ишли и
те велике стијене бушили, стављали мине и пуцали. То је
била посебна специјалност. Ту су биле штангле за ште-
мовање, отприлике од метар, метар и нешто. И један је
држао, а други чекићем био. О громним чекићем туче у

глето. И овај врти. Кад онај лупи, одма’ мијења положај
глета да би правио рупу. И стално глето врти рукама, а
овај бије. Тако прави рупу.
Дубина рупе прављена је према упуту минера тако
да експлозив којим се пуни има дејство на једном дије-
лу кам ена, пош то је камен био целац. О н да се пуца-
ло. Послије пуцања, ако је добро пукло, имало је посла
за нас када сиђемо низ коноп. И мали смо корпу, горе
је оно витло било, па низ коноп се корпом спустим о
у дубину.
Доље је љети, кажу, било јако фино. Ја нијесам радио
у току љета, али ми је један причао који је био ту послије
мене да му је било фино, јер је доље било хладно.
Пођемо доље, понесемо мацолу, крампове, ћускије,
понесемо сав алат, и сада вадимо онај камен. Што год се
могло ручно, копамо, трпамо [у корпу]. Некад смо и метар
могли ићи с копањем без нове употребе мина. Само кад
дођемо на чисту, већу стијену, онда бушимо. И тако се
копало све негде до краја септембра, ваљда, педесете годи-
не, кад су нашли воду. Али - слану!
(Смех.)
Узалудан је био труд. Н орм ално, ш та би било на
Голом отоку него слана вода. Нађена је вода, добили смо
је - слану.
- У ком периоду си ти тамо радио?
Радио сам на бунару негде априла или марта, не могу
се сјетити. Нијесам дуго, можда једно пе’ - шес’ дана сам
радио, десет. Ту негдје.
ЧЕТКАР, МОЛЕР...
Онда су ме опет дали код другога. Често су неког који
је скривио нешто, знаш, слали на бунар или на неки тежи
посао. То је све било везано за казницу неку.
- После тога си, дакле, опет ишао у радни строј?

У радни строј сам иш ’о поново, све док ми се нова
није указала прилика. Кад је једном собни траж ио неког
ко зна да прави четке, ја сам се брж е-бољ е јавио. Дигао
сам руку. Он ме је гледао. Каже: „Одакле ти четкар?“
- То је тај Савељић?
Савељић Петко. Пришао ми и каже: „Одакле ти чет-
кар?“ Кажем: „Знам ја то, био сам шегрт...“ Каже: „Гдје си
ти, ког бога, у тим годинама био шегрт?“ Кажем: „Јесам,
јесам.“ А он ће мени: „Слушај, послаћу те. Али ако те, слу-
чајно, врате, зато што не знаш да правиш четке - кроз
строј ћеш!“
Ја сам и на то пристао само да би’ успио да се макнем
из каменолома. Стварно ми је било тешко радити.
И пош ао сам доље. Зачудо, неки старци су ме при-
мили прилично добро, тако да сам ту остао можда два-
десетак дана.
Овако. Скупљао сам траву. Након тога, моје је било
да је потапам у воду, у једно корито...
- Заправо, вадили сте корење те траве?
Коријен, коријен те траве. То је нека трава са дугим,
чврстим коријеном, од кога су прављене четке. То смо
потапали у воду и пустили да тако ноћи. Сјутрадан би’
узели мало, пеглали, јер је било криво. Ставимо даске, па
камен, и тако то мало штавимо. Онда смо резали, спре-
мали за везивање.
Други су дотле већ спрем или парчад буковине са
пробушеним рупама. И кроз то 6и’ сада увукли ову траву.
Тако смо правили четке за рибање подова.
- Те четке су биле употребљаване код нас у логору?
Да, оне су биле за логор. Послије тога сам чуо да је
нешто иш ло и ван. Толико се производило четака да су
се могли снабдјевати и други. Да ли је то тачно или није,
не знам. Ја нијесам ту био дуго.
Но, послије, кад сам се вратио опет на радилиш те,
срећа ми је била што су тражили молера. Опет се ја јавим.
И - постао сам молер.
Са молерима сам био најдуже. Ја мислим, једно два

мјесеца. Фарбао сам Хотел - то је та нова управа - онда
сам фарбао дрвену дизалицу на пристаниш ту и патрол-
ни чамац, онај брзи. С њега сам прво скидао фарбу. Л ет-
лампом и ш паклом сам то скидао и припремао подлогу
за минијум. А минијум и ф арбу на броду је опет радио
наш руководилац, један Мађар, исто кажњеник. То је ипак
стручнији пос’о, ја сам био као шегрт. Ја сам вршио при-
прему, а он ме је надгледао, контролисао, и често је викао
на мене. Стварно сам давао све од себе да би’ се ту задржао.
Док једног лијепог дана није у шетњу дошао исљед-
ник са својом групом и видио ме. Пошто ме је знао - то
је Раде М уратовић, он је жив, негдје је у Никш ићу - упи-
тао ме је. „Одакле ти овде?“ Ја сам слегао раменима. „Па“,
кажем, „молер!“ „Какав си ти молер! Ко те је посл’о?“
И вратио ме је натраг - на тежак посао. Од тада па
све до маја педесет прве нијесам испуш тао крам п, до
коначног пада у Брези.
- Какви су твоји односи с иследницима у том тре-
нутку? Пре Муратовића био ти је иследник Бошко Јолић?
Б ош ко Јоли ћ је л и ч н о с т п ун а с ад и зм а. Л и ч н о ,
мислим о њему врло лоше. У свима нама гледао је тешке
преступнике, непријатеље. Мучио нас је. Он ме је и вра-
тио из треће радне бригаде.
- Он те је послао, он те је и вратио?
Он ме је послао у радну бригаду да направи пробој у
тој ђачкој групи, и он ме вратио натраг у жицу.
Послије повратка дуго сам остао а да ме нијесу при-
мали на рапорт. Јер Је Раде Муратовић, отприлике, добио
[налог] од Бошка, пошто се Бошко вратио...
- Вратио се на копно?
Јесте, замијенио га је Раде Муратовић, који није хтио
да ме прими на рапорт. Једноставно, то му је био метод -
пустио ме, па нек ја мислим. Јављао сам се некол’ко пута,
али позову све а мене прескоче. Тако, дуго се нијесам
видио с њим. М ислим чак да се уопште с Радом нијесам
ни срео док је он био иследник, изузев кад ме је из молера

вратио у радни строј. Лично он ме је вратио.
Након њега је дошао Бошко Вучинић. По мом миш-
љењу, то је једна фина личност, професионалац... Мислим да
се с Бошковим доласком стање нешто измијенило, набоље.
- За тебе лично?
За мене, а, мислим, и за друге. Не што је он био нак-
лоњен нама, него није врш ио ону психичку тортуру, па
чак ни ф изичко насиље, к ’о што је знао прије њега [да
чини] Бошко Јолић. Он је био човјек умјерен, радио је оно
што је добио за задатак. И кад сам рекао професионалац,
мислио сам на то да је извршавао оно за шта је био заду-
жен, а није додавао још и своје...
С њим је био и неки, мислим, Ковачевић, младић од
двадесет година, врло симпатичан. Он је увијек писао кад
би’ ми долазили код Бошка87. Мислим да нас је сажаљевао.
Нијесам причао с њиме, али му је фаца увијек изгледала
сажаљива док би гледао нас костуре, скелете. Јер смо ми
тамо били скелети. Ја, нарочито, био сам тешко физички
пропао. Сигурно нијесам имао више од педесет килогра-
м а88. Био сам тотални скелет. И гледајући нас како смо
изгледали, сигурно му је било жао зато што смо своје мла-
де дане проводили у таквом стању.
НЕ СМЕШ НИ КИШНИЦЕ МАЛО ДА УЗМЕШ

- О тприлике си досад дош ао до средине деветсто
педесете године?
Да.
- Каква је на Голом отоку тада ситуација с водом?
То је било најтеже. Рекао сам, и сад се тога највише
сјећам... Човјек ипак заборави физичке тортуре, муке у
8/ Иследник Бошко Вучинић имао је помоћника зато што је био
инвалид без десне руке и без једног ока.
88 Мој саговорник је висок 190 сантиметра.
каменолому, глад... Н а моју психу је најтеже посљедице

оставила та жудња за водом. Не могу проћи поред извора,
био жедан или не, да не пијем, макар силом.
С траш но је било без воде. А ту жеђ носим још из
беранског затвора: нису ми дали да пијем воду. Послије
тога, ни транспорт није бољи. Тамо, можеш појмити, лето...
- Температура четрдесет, четрдесет пет степени...
Температура висока, а у каменолому; вода и зној из
тебе цуре. А дође водар са кантом воде и сипа ти у покло-
пац плитак два центим етра. И не напуни га, а мало се
и пљусне, проспе. Кад пијеш, тек што си сквасио уста -
нема више. Тако, ту жеђ памтим.
Још педесете године, негдје у зиму - или, биће крајем
четрдесет девете - почело је прављење наплава и цистер-
не изнад нашег старог логора, а између радилиш та сто
један и логора. Огроман је био тај наплав. Мислим да је по
четири-пет барака радило на ношењу камена за плочник,
биран је онај камен који је био мало плочаст; и надали смо
се, радећи ту, да ће бити воде.
М еђутим , ш та је било послије, не знам . Да ли је
кориштена вода, да ли је то уопште радило, исто не знам.
Нама није било дозвољено да сами воду тражимо. И кад је
била киша, морали би’ чак ризиковати да будемо кажње-
ни ако би мало кишнице попили. Ставили би’ увијек опа-
нак, онај велики гумењак: ту се накупи доста воде и то
онда пијемо. Међутим, тешке су биле посљедице, исто као
кад би’ јели траву или нешто друго. Јер то се није смјело
чињети. Нијесмо смјели пити ни кишницу, сами, без пор-
ције. То што нам је дато - то је било доста.
НА РАДИЛИШТЕ СТО ЈЕДАН

ИШЛО СЕ ТАЈНО
- М ислим да си негде у то време радио још на једном
познатом голооточком објекту. То је било радилиште сто
један или, друкчије названо, П етрова рупа. Сећаш ли се

тога рада?
Да. М и смо н оси ли камен до те рупе. То је једна
депресија, пречника од тридесет, четрдесет метара. Ту се
некад, по прилици, вадио боксит или земља. Била је при-
лично дубока рупа, ја сад не могу тачно да кажем - можда
пет, шест метара, и скоро кружна.
Ми смо камен носили горе, јер су зидари наоколо
рупе зидали зид. То је било у прољеће педесете године.
Мислим да је било прољеће, није љето. Још је било хлад-
но, знам.
Горе сам радио мож да неколико дана са бараком.
Сваки дан смо добијали распоред. На примјер, да дежу-
рамо на пристаништу. То је било врло тешко. Дође брод -
боксит, цемент или грађевински материјал - и читав брод
истоварамо, нормално, ручно. Силазимо у утробу брода,
носимо врећу цемента уз вертикалне степенице и износи-
мо га ван. Тако се радило често и по двадесет сати. Једном
је наша барака грешком дошла да истовара боксит...
- Који боксит? И звини, нисам никад чуо да је исто-
варан боксит на Голом отоку.
Како да не? Па то је бродовима дотјеривано. „Ми-
ром“. Брод „М ира“.
- Боксит?
Боксит.
- Чему је служио?
Па, за посипањ е тениских игралиш та, гдје су исље-
дници и милиционери играли тенис.
- Аха, добро.
Па смо исто и на ф удбалском давали слој ситног
боксита, с тим што смо га на лицу мјеста чекићима сит-
нили. Да би’ добили прах.
- А чиме је поравнавано то? Јеси ли ти то видео?
Ручно. Ручно је све то рађено, прво набијачима, а
послије је ишао мали ручни ваљак са грабуљама. И то је
било оно фино ваљање по тениском игралиш ту, које је
Голи оток 28 7
било велико. Ја не знам колико је тих игралиш та било.

Мислим једно три, четири, у оквиру платоа. И поред тога
је било велико фудбалско игралиште.
- Тренер је био [Војин] Шкоба Божовић?
Ш кобо Божовић, који је био врло строг и дичио се
тиме. Ми бисмо поред њега пролазили, а он је бацао лоп-
те да му они враћају. Био је главни тренер. М ислим да је
остао и послије мене да буде тренер исљедника и мили-
ционера.
- Да, он је остао после тебе. Јер ја сам га видео на
фудбалском игралишту, ваљда и на тениском игралишту,
првог марта хиљаду деветсто педесет прве године, првог
мог радног дана. Био је у некој плавој униформи, у шиње-
лу, са још двојицом сличних људи. И сећам га се по неким
ружним добацивањима, док смо ми, тог првог дана, про-
падали од рада. Пљуштала је киша, дувала је бура или јуто.
Били смо прокисли скроз-наскроз, тако да су нам били
мокри лактови и гузови. А он нас је завитлавао. Не знам да
ли нису - не могу то да кажем - некога мало и шамарали...
Изволи, настави сад о грађењу тога зида на Петровој рупи.
Ја сам био у групи која је носила камен до зидара.
Н алазили смо га наоколо. Зид је био прилично ш ирок,
велик. Ја се не могу сјетити димензија, чак се сада не могу
нити висине сјетити. Знам да је био прилично велик зид
и да је иш ’о наоколо рупе све до мјеста гдје је био силазак
доље, гдје је капија и гдје су већ тада прављене степенице
од дрвета; не знам [како је било] послије, али су првобит-
не степенице биле дрвене.
- Јесте ли ви правили и ту бараку у рупи или нисте?
Ја - не. Не, не.
- А да ли је већ била изграђена?
Не. Не. Не. Кад смо ми ово радили, није. То је неко
послије [градио].
- О томе, такође, нисте смели ништа да причате?
Неее. Таман посла! Н ити да питамо касније.
- Како си касније сазнао да је то била П етрова рупа?
Ево како сам сазнао. Тада сам ја био молер, јуна мје-
сеца, јула, кад су дошли први каж њ еници за радилиш те
сто један. Радио сам на пристаниш ту, као што сам ти
рек’о, фарбао дизалицу, бродић, мувао се око тога. А они
су дошли у току ноћи и без строја; педесете године, прва
група каж њ еника на радилиш те сто један није прош ла
наш строј...
- Н ису уопште пролазили кроз строј.
Јесте. Они су тамо дошли ноћу. А онда су нама неко-
ли ц и н и дали да понесем о њ ихова одијела у м агацин.
Мислим да је било око двадесет или петнаест пари одије-
ла, згужваних и везаних каишем. Пошто је ту било доста
кожних капута и громби капута, како би’ рекли, видјели
смо да је ријеч о неким људима који су дошли, јер су наша
одијела у м агацину стрпана заједно, а за њихова су нам
дали посебан простор. Тако смо, по томе, сазнали да је
ријеч о другим кажњеницима, који су дошли, и који није-
су с нама у ж ици89.
То је једно.
Друго. Одмах поред ж ице, кад се гледа из бараке -
пошто су бараке биле у једној ували, па је здесна на лијево
била мала падина - прво је њима ношен казан са храном;
доношен је са спољне стране жице, и ми би’ увијек видје-
ли кад прође. Послије десет м инута долази наш казан.
Њихов је иш ’о први, и то би га остављали на дистанци, па
би се ова двојица враћали. То су били људи из бараке пет,
они су то носили. Тако смо знали да су кажњеници у рупи
горе, али нико, нормално, није смио [о томе да говори]...
Послије тога су већ ишли и неки од наших. На при-
мјер, мој собни старјешина је пошао горе...
- Петко Савељић?
Петко Савељић је пош ’о. Једноставно, само Је једне
ноћи пош’о и нијесмо га видјели. Сјутрадан - њега нема.
89 Према Музеју живих људи, I књига, Драгољуба Јовановића, прва
група логораша од 8 људи дошла у логор сто један 20. јула 1950. Друга
групаод 21 човека пристигла је 21. јула.
Али исто, нико није могао питати гдје је, нити да ли је

пуштен или није. Одједном је нестао. Тек послије се саз-
нало да је био горе90.
Тако је било с још некима. Тако је пошао, на примјер,
и један мој земљак, Момо Лончаревић, који је тамо, овако,
тешке муке им’о, због своје тврдоглавности и стварно је
био велики патник. Он је, исто тако, пошао горе. По чину
није требало да буде горе, јер је из рата изаш’о као капетан
и био је, мислим, најнижи чин горе. Али, ето, тако, мало
је био дрзак, тврдоглав, мало је вређао, па су га дали горе.
Ми, исто, нијесмо знали гдје је. Само је тако пошао91...
- Пош то си рекао да си носио одело те прве групе
људи доведених на радилиште сто један, само да ти кажем
да је та група дошла двадесетог јула педесете године, тако
да можеш да се оријентишеш у времену...
Тако, тако...
- У том си периоду, значи, био у молерима.
Јесте, јесте. Тако, јула је то било, јесте. Јер сам ја био
молер два месеца...
ИЗГРАДЊА НОВЕ ЖИЦЕ
- Кад те је твој иследник Раде М уратовић вратио из

молера, ти си наставио да радиш у радном строју, а убрзо
после тога, чини ми се, почела је да се гради такозвана
нова жица?
Јесте.
- Ти си и у томе учествовао? М олим те, испричај ми.
Радили смо... Д оносили смо камен, велики, јер су
све бараке зидане сад од камена. Те нове бараке биле су у
Малој драги. Ми смо већ тада знали да је то нови логор,
90 У Музеју живих п>уди, I, Драгољуба Јовановића оцењен као „ба-
тинаш“.
91 Према Музеју ж ивих људи, I, Момо Лончаревић је у рупу сто је-
дан дошао 20. јула 1950. Оцењен је као „добар човек - друг“.
нови смјештајни капацитети, међутим, нијесмо знали да

ћемо ми доћ’ тамо. Нагађали смо да ту треба да дођу нови.
А наш ће се логор, стари, укинути и ми ћемо ићи. То су
отприлике биле наш е жеље, тако да смо помало и при-
жељкивали да се то што прије направи и да ми што прије
идемо. И уж урбано смо радили - на огради од жице, на
баракам а и на п уту ун утар круга. М и друге смјеш тај-
не капацитете нијесмо припремали. М ислим да је тада
направљено око двадесет нових павиљона.
- Они су били већи него бараке у старој жици?
Јесу, јер су у њима била три бокса92.
- Ви сте правили и боксове?
Јесмо, јесмо, све. Три су бокса била, а у старој два.
Тамо су дрвене бараке биле, а овамо камене, са три бокса,
тако да смо ту имали први ниво, средњи и горњи. Капа-
цитети су били доста већи. Бараке су биле веће.
- Је ли тежак био рад на изградњи нове жице?
Па јесте, прилично, јер је то био страшан терет. Нор-
мално, све се радило ручно - копао се камен, носио се
камен, зидало се. Све је то било ручно.
- Јесте ли п рво прави ли оне степенице којима ће
затим пролазити главно шеталиште логора?
Не. То смо посљедње радили. П рво смо п р ави л и
бараке.
- Како сте се пели, онда, узбрдо?
Па како, некако се пело...То се све ишло - рука руци;
тако да то није... Него, ти радови ће, сигурно, остати у
сјећању као врло теш ки. Али је добро било што је то у
рупи мало, па нас вјетрови нијесу тукли. Кад смо заврша-
вали радове, у зиму, ту је некако било као у котлу. Ипак
мало заклоњено, не баш на вјетрометини, па и са Велеби-
та није много дувало.
М и смо тада н ап рави ли само ону бараку Ц ентра,
каж њ еничке управе, и ниш та више. Н ијесмо п равили
92 На Голом отоку блоковима су звани и спратови душема за спа
вање, али и одељци на спратовима.
споменике, чак ни бину, за коју сам чуо да је послије била

направљена, затим сервисни блок горе; и за то не знам.
- Који сервисни блок?
Горе је послије био, причају, неки сервисни блок за
прање рубља.
- То је касније грађено.
Јесте. Све то не знам. Ми смо само имали раван пла-
то до мора. Мало смо правили пристаниште, од дрвених
стубова у мору, и под смо имали дрвен, првобитно. Не
знам послије како је било.
- Ја мислим да је то тако и остало.
Е, то смо имали. Пошљунчани онај радни дио, доље,
поред жице, и послије степенице, горе, на оном задњем
дијелу. Јер онај први дио је ипак био равнији.
- Није, није. Степениш те је почињ ало већ од једи-
нице.
Добро, али не нагло. Нагло су ишле оне горе. Тако
се сјећам.
- Јесте ли се уселили пре него ш то сте направили
степенице?
Јесмо. Јесмо. Међутим, најчудније је било кад су нам
саопштили да селимо у нову жицу.
- Је ли у том тренутку гужва у старој жици огромна?
Јесте. Врло је велика гужва. Тада нијесмо могли спа-
вати на леђима. М орали смо лећи на бок, и тако смо спа-
вали целу ноћ, јер није било мјеста.
М еђутим , најтеж е разочарењ е је било кад смо се
селили у нову жицу.
- Који је то месец?
Па, ја, видиш , не знам тачно. Све мислим да је био
новембар, крај новембра. Новембар мјесец, тако. Знам да
је било прошло љето и да је била јесен.
Било је најтеже кад смо схватили да ћемо и ми тамо
прећи. Пријатељ мисли да то ради другоме, а не себи, и
онда се разочара. Вратило нам се оно што нам је гово-
рио исљедник, или неко из дирекције: „Оставићете кости
овде“. Почели смо да размишљамо да баш и ‘оћемо [оста-

вити кости], да нам нема изласка са Голог отока.
Тај прелазак и распоред! К’о данас се сјећам како смо
стајали испред бокса, јер нијесмо смјели ми да бирамо
мјесто прије него нам га собни да. Собни је био Родо Кова-
чевић, командант или комесар неке козарачке бригаде, из
Бањалуке, један црн, крупан човек. Стајао је испред нас.
- Која је то барака?
М и смо добили прву. Прву с леве стране. Зашто смо
ми добили прву?
- Ви, изгледа, идете из бараке у бараку? Јединица иде
у јединицу? Ти си био у броју један у старој жици?
Да! Тачно! Тачно!
- Значи, комплетне бараке прелазе?
Комплетне бараке. И гледали смо испред себе бокс.
Трећи бокс нам је био, отприлике, на висини од три метра.
Тако отприлике, био је прилично високо. Јер је први био
дигнут једно седамдесет центим етара, па онда разм ак
између првога и друга - метар и двадесет; плус метар и
двадесет горе, тако да је негдје, мислим, на висини од три
метра био трећи бокс.
- Два и по до три.
Јесте, на два и по до три био је најгорњи бокс. И тако,
гледали смо ко ће сада ићи горе. Онда је наиш ’о собни и,
овако, хумор је био; бирао је нас млађе и пунио горњ и
бокс. Кад би упитао: „Да ли је пуно?“ ми 6и ’, онако: „Па
може још један, два...“ И он 6и, млађе, слао горе. Тако смо
ми заузели трећи бокс.
О нда је послије опет [бирао млађе за средњи бокс],
а они најстарији добили су први. Знам да је доље, испод
мене, на првом боксу, био М илован, доктор Ћ етковић,
ш пански борац, К олаш инац, један ф ин човјек, и Ћ уро
Шпољарић. Они су лежали на првом боксу, доље.
И почели смо радити из нове жице. Знам да смо ноћу
ишли. Још за мрака смо се дизали и ишли на радилиште.
Ал’ ме сада стално копка кад смо ми то прешли, не могу
да се сјетим. Да ли је то било прије новембра? М огуће

да јесте. Доста смо ми дуго иш ли на рад из нове ж иде.
Дуго смо ишли оним путем, дуго смо пјевали, свако јутро:
„Дано, сано, Јано, јој љута рано.“ То је дуго наш а пјесма
била, та је пјесма у сваки камен ушла. То смо - знаш, оно
- хорски пјевали, па онда пјесме о Титу, партији... Дуго
је то, дуго било. Ја мислим да смо ми нешто прије дошли.
Враћали смо се из новог логора у стари да би’ имали
дужи пут. Јер је старо пристаниште радило и било је глав-
но. Ту је долазило снабдијевање, а овамо су само стизале
групе. Ја се не сјећам да је иш та дошло на ново приста-
ниште изузев „Пуната“; пошто није могао да приђе близу,
прављена је скела за шесту групу, до „Пуната“.
НОВА ЖИЦА ИСТО ПРЕНАТРПАНА

- Да ли се сећаш дочека шесте групе?
Сјећам се врло добро. О ни су тешко прош ли, исто.
М ного су били тучени.
- Пета група је, исто тако, била тучена, али је доче-
кана у старој жици?
Јесте. Пета је дочекана тамо. Ја сам дочекао четврту,
А и Бе, пету, шесту, могуће и седму, али то није сигурно.
Сад ми се ту, стварно, губи сјећање. Кад смо ми пошли
из ж ице за Брезу, не знам. Само знам да је било хладно, и
страшно невријеме, вејавица, киша и снијег, и да смо опет
ишли бродом до Бакра...
- То сад говориш о одласку пете радне бригаде?
Да.
- Замолио бих те да се ипак вратиш на дочек шесте
групе и, ако имаш неку макар приближ ну представу о
броју људи који су дошли са четвртом, петом и шестом,
да ми то кажеш, укратко.
Са четвртом групом је, сигурно, дошло двије хиљаде
и, можда, шестсто, седамсто. Она је била највећа. Док сам
ја био, четврта је била највећа. Није могао „Пунат“ одје-

данпут да је превезе, па је ишао два пута, и зато се зову
А и Бе. Јер је три, четири дана прош ло између њиховог
доласка.
- Тако је било и са седмом...
Да.
- Седма је можда дошла чак у три партије. А како је
било с петом и шестом?
Пета је, мислим, дошла одједанпут. Јесте... И шеста је
мислим, тако дошла. Али не могу тврдити. Четврте се, на
примјер, сјећам врло добро, пете... Шесту знам по земља-
цима који су тад дошли. Стао бих испред њих и питао их
да ли ме познају. Они нису знали ко сам. Био сам такав да
ме нијесу могли познати. Црн, измршавио... И ми, исто,
кад је трећа група дошла, нијесмо могли познати оне који
су били тамо.
- Зар су ове две групе, пета и шеста, дошле одједан-
пут? Мени се чини да су све групе долазиле у по две, три
партије. А ти ми кажеш да је трећа дошла у једној партији.
Ето, четврта је дошла у две, седма је дошла бар у две, мож-
да и у три...
За седму не знам. За четврту само знам да је дошла у
двије групе. Трећа - не; била је једна група.
- Добро, то си ми рекао...
То је све била једна група.
- Мислиш да су и пета и шеста дошле одједанпут?
Једна група. Ја мислим да је једна група. Не могу баш
да се сјетим.
- Имаш ли представу о бројкама?
Не. Па, увијек је било око хиљаду и триста, четри-
сто, „бруто“, толико је могла да броји свака група. Ја се не
сјећам прецизно... Тако је требало бити. Тако. Хиљаду и
триста, четиристо.
- М ало изгледа нелогично да је четрдесет девете
дошло више људи на Голи оток него педесете. Ја бих рекао
да су се та хапшења, заправо, тек захуктавала.
Јесте. Јесте. Тачно.

- Ја, овако, имам неку претпоставку. Ако је четрдесет
девете дошло ш ест хиљада људи, а то смо прош ли пут
на неки начин, колико ми то можемо, утврдили, педесете
године је морало доћи бар седам хиљада, утолико пре што
је шеста група већ дошла у нову жицу. Сада има четири
павиљона више и при томе су сви ти павиљони већи.
Тачно. Тачно. Тачно. Јер је дошла четврта, у двије гру-
пе, па пета, шеста... То је...
- Не изгледа ми логично, што не значи да је морало
бити тако. Али мени не изгледа логично. Добро, идемо
даље, ако не можемо да утврдимо...
П ази, не знам одакле ми п редстава да је „П унат“
могао... Сад, ђаво га зна, често су људи бацани, мислим,
сви смо, знаш, као терет били. Не знам, сад мислим да је
у „Пунат“ могло стати и више.
- Ја мислим да је могло стати и хиљаду петсто људи.
Јесте. Хиљаду петсто људи, апсолутно. Да, да.
- Јер неко ми је говорио да је са четвртом дошло чак
можда три хиљаде, и да су ове имале по две хиљаде...
Могуће... Аха... Опет је циф ра ту...
- Да. Да. Опет је цифра ту. Знам да је са четвртом јако
много дошло. Тада је логор био најкрцатији. Априла педе-
сете смо били [пренатрпани]... И све недаће око болести
дошле су послије четврте групе, те смо стварно били у
тешком стању. Смештај је био врло стијешњен. Ту одмора
није било. Људи су ногама збијани. Сједне човјек на бокс,
па га ногама збије, па дође други и поново овога збије...
Тако смо на боку лежали. То је био систем.
- Кад сте преш ли у нову жицу, је ли ж ивот постао
мало лакши или није?
Па, јесте. Лакш и је био, без обзи ра на то што смо
били пренатрпани. Јесте, лакше је било...
- Опет сте пренатрпани, и у новој жици?
Јесте, јесте.
- Сад већ има по триста-триста педесет људи у бараци?
Па, има триста педесет, четиристо, сигурно, унутра.

То су три огромна бокса. Опет смо лежали онако, само је
овамо кубатура била већа.
- Унутрашње димензије су биле двадесет са једанаест
метара.
Али је висина била већа.
- Да, овамо су била три спрата боксова. И мислиш да
је било по триста педесет, четиристо људи?
Јесте, јесте. Апсолутно је било толико. Сигурно. Те
бараке су велике... И мислим да смо имали нешто мало
више и комфора, знаш, тако да је било нешто боље него
у старом логору. Тада смо имали већ купањ е. Једном у
петнаест дана - нормално, с милицијом тада, први пут,
нуђено нам је да се перемо у мору, групно. Пођемо и тамо
мало руке и лице оперемо сланом водом. Онда смо нашли
сапун. Јеси ли чуо за сапун? То је била нека глина. Ко је
први нашао ту глину, не знам.
- То су жене радиле, у женском логору.
Сива глина, мека. И то парче глине смо чували. Ко је
то донио и одакле, не могу се сјетити, само знам да смо
сви, испод бокса или негде у зиду, крили то парче глине,
и кад пођемо на море, носимо га. Том глином трљамо као
сапуном и њоме се перемо. Чак смо мислили да је то јако
добро. Скидала је све и били смо задовољни. Нормално,
сапун нико видио није.
- Ти можда мало говориш и с једног другог стано-
вишта. Наиме, сад си ти већ, такорећи, старији кажњеник;
ти си ту већ скоро годину дана кад си прешао у нову жицу
и вероватно су ти и услови ж ивота мало били побољша-
ни. Иако радиш у радном строју, ипак си мало поштеђен.
Јеси ли постао активиста у то време?
Не, тада још није било ништа. Ја сам још увијек радио
у чистом радном строју на теш ким ф изичким послови-
ма. Нијесам имао поштеде. Такозвани васпитни састанци
одрж авали су се редовно, увече. О тприлике је недељно
било три културна, а два политичка...
- Свакога дана је то било, сем можда недељом.
Голи оток
Сваког дана, али је била политичка тема, па послије

нека тема из друштвеног живота... Нешто се причало из
културе, из технике понекада. И мали смо, на примјер,
тему: И суш ење С кадарског језера - благодат за Ц рну
Гору. Онда је М ојсије Лазаревић, маш ински инж ењ ер -
послије је био декан - направио предавање о томе како
ће изгледати Ц рна Гора кад у Подгорицу дођу бродови с
мора! Канал испод Созине, и бродови с мора онда иду на
Скадарско језеро, па за Титоград! То је била, на примјер,
тема. И слушали смо, причали, постављ али му питања:
колики ће брод бити, како ће проћи кроз тунел, који ће
бити тунел... То је била једна тема: Благодат од исушења
Скадарског језера. Па онда, теме из културе. Често је било
и тих тема.
- Углавном их је било из идеологије. М ало из кул-
туре.
Јесте.Јесте.
- Да ли имаш представу о томе колико сати дневно
се ради у тренутку кад прелазите у нову жицу?
Ја мислим - дванаест сати. Десет, дванаест сати се
радило. Увијек смо се дизали са звијездом. То нам је било.
Значи, увијек смо се будили у четири.
- Па и зими смо се будили тако. Не знам, у ствари, да ли
су зими померали буђење на пет, јер смо увек устајали ноћу.
Јесте. У четири. Брзо устајање. Сад је, у новој ж ици,
то било мало теже, јер смо скакали с трећег бокса. И теш-
ко оном доле - често 6и’ му за врат скочили. Јер је то све
ишло на трк. У трку смо излазили у строј, пјевали мало
док не дође она црна чорба, односно дивка. М ало се пје-
вало ујутру; то је било као буђење. Неко би, онако сањив,
дао паролу: мало парола, мало пјевања. Онда дође дивка
и пура. То поједемо. Н а то, ваљда, исто оде пола сата, од
четири до близу пет. И у пет би’ почињали радити.
- И докле се радило? Знам да су у оно време кад сам
ја дошао, почетком педесет прве, казани с ручком ношени
на радилише.
Овако. И нама су ношени. Али ми смо једно вријеме

радили двократно. Лети смо тако радили, па дођемо да
ручамо и послије ручка отприлике пола сата сједимо ту,
наоколо бараке; унутра нас нијесу никад пустили преко
дана, то не, него вани. Онда смо опет у радним стројевима
ишли на рад. Али, исто тако, једно вријеме смо радили
тако што би нам на радилиште доносили казан са храном
и тамо смо јели, на радилишту. Имали смо и једно и друго.
РАЗНА УМИРАЊА
- Има ли смрти због сунчанице, због опекотина од
сунца у лето педесете године?
Има. Има. Нарочито у четвртој групи. Она је далеко
теже прошла него наша, трећа група. М орам признати да
смо ми у односу на њу прошли лакше. Прво, вријеме је за
нас било повољније: новембар, четрдесет девета; хлад-
но. Хладноћа је ипак боља него врућине. И ако је то био
април, дан је био врло топао. Они су били без воде. Одмах
су почели да раде, одмах су били спржени сунцем, буквал-
но испечени, тако да је било тешких последица.
Тада се, са четртвом групом, први пут, кол’ко се ја
сјећам, појавио лабуд, и то баш иза тениских игралишта.
Тамо смо имали неко градилиште, стакло смо носили. Ја
сам тад први пут видио такозвани лабуд. Е, тај је лабуд
тада почео. Јер не сјећам се да је лабуд био четр’ес’ девете.
То сам се толико пута [питао]... Није! Лабуд је послије
дошао. Под лабуд су тјерани бојктовани. То је стварно
било немилосрдно. Често су људи испод лабуда падали,
па се камен рушио. Тешких је ту било повреда.
Затим, тежак је био рад и на мајданима. М орали смо
из мајдана вадити огроман камен за прераду, па га носити
доле до пристаниш та. То су биле огромне стијене, које
смо гурали, превртали, отприлике као у вријеме грађења
Кеопсове пирам иде. То ти је тако иш ло. Вукли бисмо
конопима, моткама гурали.
Е, четрдесет девете, педесете имали смо и санке! Ето,

видиш. Е, тога се сада сјећам. Санке, које смо вукли, али
нијесмо бар носили. А послије је новост била - лабуд, да
се то дигне на раме. Санке су биле најобичније дрво са
платформом. Стави се камен. И тад настане вика: „Ооо-
рук!“ Огроман ред људи вуче камен доле, низ брдо. Е, то
је било, видиш. То су биле санке.
- Извесни голооточки иследник својевремено је пи-
сао једном листу нека писма; и он је спомињао те санке
као ужасан призор приликом изградње нове жице. Да ли
се сећаш тога?
Да, Јесте.
- Оне су вучене низ блато, уз ужасне сцене, уз повре-
де, падове, батинање.
Пази, то се редовно дешавало. Први каменолом био је
лијево од старе жице. Он је био највећи. Испод цистерне,
ове о којој сам ти причао, био је највећи каменолом са, као,
најбољим мермером. Он се дуго експлоатисао. Ту је велики
усјек и одатле смо огромне стијене вукли санкама. Сан-
ке су вучене конопом. Сада, можеш појмити, по сто људи
на конопима. По сто, двјеста људи, огромне колоне вуку
камен санкама. То су исто биле тешке ствари. Поред нас
су водници, који нас малтене гурају: „Вуци! Вуци! Вуци!“
то је вика... И уз ту вику и, често, уз батинање вукли смо...
И на ново) жици смо радили са санкама и лабудима.
Не могу се сјетити детаља - ко је тамо и када [радио] -
јер ми то мало блиједи, али су ми остале санке из старог
логора. Видиш, тога сам се сад подсјетио. Како да не, биле
су санке.
Послије, негдје у љето, почетком љета [педесете годи-
не] лабуд се пробио. То је исто стравично било. Ја, при-
знајем, нијесам радио на лабуду. Није ми то запало. Тада
сам био старији [кажњеник], дошли су нови, преузели све
на себе, на њихову се главу срушило све. Ми смо то мало,
ипак, некако избјегли. Али је то тешко било и видјети.
Љ уди нијесу иш ли право него потпуно савијени. Тако,
у савијеном положају, ноге су се доље кретале као у сто-

ноге, а горе - огромна стијена. Није толико био у питању
ни терет колико је, једноставно, камен мог’о пасти лијево
или десно на људе. Ту је био проблем.
- Онда, та разлика у расту људи! Све је било страш-
но. Те лабуде је н оси ло ваљ да по осам људи. О нда је
измишљена још једна страш нија справа и још један већи
трагач, који се звао - галеб. Носило га је по шеснаест или
по двадесет људи, јер је терет био још већи, још чешће су
се дешавале повреде па чак и смрти.
Само гурање трагача је исто било исцрпљујуће. Наро-
чито за нове људе, који су у затворим а били по годину,
двије, и који се нијесу уопш те ф изички кретали , а сад
одједном - велика трка преко Голог отока! То је било уби-
тачно. То је тотално рушило људе. Падало се...
Ја се сјећам, од четврте нарочито, да је, овако, дневно
падало на десетине људи. Једноставно, падне, па га убиј.
Он је пао! Њ их смо носили; враћали смо се натраг с људи-
ма на трагачу. Ставиш га, а ноге му висе, и руке... А оно
мало трупа горе.. То је често бивало.
Тако, највећи је слом доживјела четврта група. Четвр-
та је много страдала. Јако много. Н арочито су им длано-
ви [страдали]: потпуно скинута кожа. Па су, овако, шаке,
везивали неким крпама или нечим, и тако су то носили...
РУЊО НЕМА РАДИО

- Разговор настављамо двадесет четвртог децембра
хиљаду деветсто осамдесет осме године. Некако се стално
вртим о око четврте, пете и шесте групе, па те молим да
се подсетиш једнога придошлице с петом групом, који је
био из твоје школе у Иванграду.
То је био Руњо Вукићевић. И мао је, негдје, седам-
наест година. Он је дошао на Голи управо кад је од нас
двадесет и нешто ђака, нас неколико већ пошло с радном
натраг и кад смо мислили да из наше гимназије неће више

нико доћи. Одједном је, к’о с неба, дошао Руњо, на кога
нико није рачунао. Наиме, Руњо је из једног села поред
Берана, из Биницка. Имао је бицикл послије рата, што је
била велика предност, и ту је егзибиције изводио, на том
бициклу, и заним ао нас том својом приредбом. О вако,
стајао је једном ногом на бициклу, возећи, ишао у вожњи
уназад, изводио фигуре. Н а трке кад је и ш ’о, увијек би
био први. Он се изван школе није ничим занимао осим
вожњ ом бицикла. Није био ни скојевац нити партијац.
Тотално је био изван тога. И кад је дошао тамо, ми смо се
збуњено питали зашто је дошао.
Међутим, он је дошао грешком. Наиме, причао је да
га је случајно неко повукао у црногорско коло, да заигра с
осталима, и он је, и не знајући зашто, рекао: „Крени, коло,
да кренемо, да Ста...“ И ту је стао. И како је ту стао, Удба
га је ухватила, стрпала у затвор и дође Руњо тамо.
- Како је гласио тај стих раније?
Раније је црногорско коло увијек м орало тако да
започне: „Крени, коло, да кренемо, да Стаљина помене-
мо.“ Е, сада он није стигао ни да га помене, већ је стигао
на Голи.
Н ајтеже муке су биле како Руња научит’ да призна
грешке које нема. Никакве! Ми који смо га знали давали
смо му приједлоге. Али смо сви били јединствени у томе
да мора кривицу рећи, да без ње не може опстати.
- У ком павиљону је био? У којој бараци?
Не могу да се сјетим. Није са мном био, не могу да се
сјетим... И сада, давали смо му разне приједлоге. Међу-
тим, он је тада, кад је износио став, рекао да је слушао
радио. Неко му је дао ту формулу кривње. Јер то је била
довољ на кри ви ц а - слуш ати радио. То је било сасвим
довољно да дођеш на Голи оток. И он је рекао: „Слушао
сам Радио Москву.“
М еђутим, толико смо сви били бистри, под знаци-
ма навода, да нико није претпоставио да ће га исљедник
питати: ,Нији радио?“ Јер је толико мало радија било, да се

морало [знати чији је]... И на то питање он је слегао раме-
ним а и рекао: „Не знам .“ Пошто је Бош ко Јолић добио
утисак - односно не знам ко му је тада био исљедник - да
он крије, враћено је све бараци...
- То је био М уратовић, по свој прилици, јер ти си у
то време у молерима.
Тако, тако, тако. Раде М уратовић, тако... И сада на-
стаје тешко батинање Руња да би признао кривњу. Он је
тучен јако много. Није могао да направи никакву кон-
струкцију кривње и тешко је повријеђен. У таквом стању,
парализованом, враћен је кући. И умро је, не знам колико
времена послије тога - некол’ко дана, можда и двадесет,
петнаест - не знам, ја нијесам тада био тамо. Умро је код
куће, јер је враћен као парализован.
Ето, то је случај једног дечка од седамнаест година,
који грешком долази на Голи оток и заврш ава трагично.
- У ком је разреду гимназије био?
М ислим да је био у шестом разреду. Шести, шести
гимназије.
ПОЗНАЈЕШ ЛИ ЕСАДА ШАБАНЦА?

- Ми сада Још увек говоримо о старој ж ици. Своје-
времено си ми причао да си у старој ж ици запазио јед-
ног касније јако познатог човека на Голом отоку - Есада
Ш абанца. Да ли га се сећаш из тих првих месеци Голог
отока или из прве године дана?
Сјећам га се добро. Сјећам се лика. Није био висок
човјек. Средње висине, можда ближи овој доњој граници.
И био је, овако, блијед, плав, дебељушкаст. Иначе, био је
познат у старој жици и знали смо га сви, без обзира на то
што није био наш собни. М ени никад и није био собни.
Он је био некакав доајен собнима, онај који је успоста-
вљао ред. Ја не знам његове дужности поред собнога, само
знам да је у петици, у оној собици у углу, такозваној соби-

ци за собнога, вршио исљеђивање. Ноћу се отуд чула вика
и батинање. То је радио. Он је био тај који је са својом
групом највиш е тукао људе, и од њега смо се плаш или
сви. Склањали смо се с уске камене стазе кад би наишао,
исто као и кад наиђе исљедник или командир, односно
милиционер. Тако је Есад остао у сјећању као човјек који
нас је све задужио злом.
- А био је собни старешина петице?
М ислим да је био собни четворке или петице. Не
знам тачно, неколико је [барака] мијењао. Свуда је био
присутан, тако да губим [оријентацију] где је био собни.
- А не сећаш га се као команданта Центра?
Па, сјећам се сада и његовога руковођења, али не би’
знао рећи кад је био командант Центра.
ГАЛЕРИЈА ГОЛОТОЧКИХ ТИПОВА
- Негде у време доласка пете групе - то је био јун

педесете године - избио је онај познати рат у Кореји. И
тада се на Голом отоку појавила једна група такозваних
корејаца. Знаш ли нешто о томе да ми кажеш?
Знам. У нашој бараци је био М илорад Влаховић зва-
ни М ишко, и он је први стекао титулу корејца. Прошао
је кроз строј читаве старе жице. То је био страш ан строј.
Послије тога строја био је неспособан за ходање и за рад.
Милорад Влаховић доживио је стварно један од тежих
стројева који је тамо могао да доживи кажњеник. Наиме,
он је некоме од другова рекао, кад је настао рат Сјеверна
Кореја - Јужна Кореја, да симпатише Сјеверну Кореју и
да би волио да Сјеверна Кореја преко паралеле што прије
пређе у Јужну Кореју. То је била, нормално, политичка
грешка и за то је изашао пред строј и прошао кроз строј.
Послије њега је још неколико њих кажњено, читава
група је врло ригорозно кажњена. И позната је била на
Голом отоку као корејци. То су сви они који су кажњени

због навијања за Сјеверну Кореју. Ето, толико.
- Ми смо сад, отприлике, начели једну тему коју бис-
мо могли назвати твојом галеријом голоточких ликова.
Ти се сећаш, сигурно, још неких људи и из старе ж ице и с
почетка ж ивота у новој жици?
Било је, стварно, веома занимљивих личности, наро-
чито четрдесет девете и педесете године у старом логору.
Ево, на пример, навеш ћу неке.
Миленко Остојић је био професор на Правном факул-
тету у Загребу, иначе, из плејаде оних револуционара сту-
дената. Питао ме је чак и за Милића Киљановића, народног
хероја, студента права из Београда. Он је био човјек који је
тамо био прилично дрзак, који је знао већи Веселину Була-
товићу: „Нећу да се дигнем“, или: „Иди, до курца ми је све
ово!“ Овај: „Оставићеш кости!...“ „Нека оставим кости!“
Био је врло дрзак. И наче, не знам , послије су ми
рекли да је остао жив, да се вратио. Нијесам га срио ника-
да више.
С јећам се добро М илована Ћ еткови ћа. О н је био
љекар, ш пански борац, К олаш инац. М еђутим , једини
је љекар који, док сам ја био, није у логорској болници
радио као љекар него је био у радном строју.
- Било је још лекара који су радили у радном строју.
Углавном су лекари прво и пролазили кроз радни строј.
Да. Ја се само њега сјећам.
Затим, Ћуро Шпољарић, исто шпански борац, рево-
луционар, да је некад био секретар Цека Хрватске...
- Тридесет девете.
... Тридесет девете године. То је једна, исто, овако,
личност с искуством логорским, па је тамо донио - како
се праве игле од жице, или ножићи од оштрог камена. Све
те логорске цаке. Он је ту био мајстор за прибор који смо
тајно носили: иглу, ножић, резиво... и први је то лансирао.
Затим, сјећам се М илутина Перишића. М ислим да је
он био или командант, или комесар или заменик коман-
данта бригаде која је дошла из Совјетског Савеза четрде-

сет четврте године. Њ егова биографија је, такође, чудна:
бјежање подморницом за Каиро...
- За време рата? Из Боке Которске?
Да... Па из К аира преко Турске за Совјетски Савез.
Био је интересантна личност.
Н ика М артиновића се исто сјећам. Он је био башто-
ван на Голом отоку једно вријеме.
Н арочи то је зани м љ и в био П анто В уш уровић са
Ц етињ а, стари револуц и он ар. Н еколико је пута теш -
ко каж њ аван. Н осио је таблу око врата. Он је тај који је
сањ ао да ће руске подморнице доћи на Голи оток. Или
- правио је неку нову владу, црногорску, па су од тога
чињели, овако, мало, шале.
Затим, интересантан је био Вујошевић Ананије. Он
је читаво вријеме писао поему „Ананијада", по утледу на
Горски вијенац, и стално, кад би га собни питао: „Ш та
то радиш ?“, одговарао: „П иш ем пјесме, собни. П оему
пишем.“
- Молим те, има, да кажем, интересантну, а у ствари
туж ну и трагичну историју један човек по имену Павле
Алексић. Хоћеш нешто да ми испричаш о њему?
Па, са четвртом групом је дошао и Павле Алексић,
познати револуционар наш, из Црне Горе. Био је директор
„Побједе“ послије рата, па је с те дужности премјештен за
Београд на неку опет већу дужност; не могу да се сјетим,
мислим да је био Дедијеров заменик, или так’о нешто.
Он је грешком ухапшен. Њ егов став није могао бити
примљен само зато што он није признао да је за Резолу-
цију него, супротно, да је највећи противник Резолуције.
Наиме, његова прича је следећа.
Док је био директор „Побједе“, на његову адресу су
стизала разна анонимна писма, пуно поште, разни еми-
грантски листови, као „Н ова б о р б а“, „За трајни м ир и
[народну] демократију“, и сличне ствари. И он их је носио
са собом да би писао одговоре.
Кад се селио за Београд, мислио је да то и даље пише,

па их је прнио у ташни.
- Он је, иначе, водио такву рубрику у „Побједи“?
Јесте, водио је [рубрику] „Противу клевета“; писао је
противу Резолуције и клевета баш он... И кад је дошао ту,
ручао је у хотелу „Москва“. И - заборавио је ташну.
Пошто није знао чија је, келнер ју је отворио. Видио
је сумњиви материјал, позвао је шефа, шеф је позвао Удбу.
Удба је дошла и чекала ко ће доћи за ташну.
Кад је дошао Павле, овај шеф ресторана је питао: „Да
ли је твоја ташна?“ „Јесте.“ „‘Оћеш ли видјети да ли су ти
ту све ствари?“ Он је отворио ташну, подигао материјал
и казао: „Ово је моје, све.“ И вратио назад.
Пошао је ка вратима - и заврш ио у затвору.
Он никако није могао да [схвати]... Стално је живио
под дојмом да ће се та грешка исправити. Међутим, остао је
на Голом.
Био је велики пушач. И ја сам му, пош то сам тада
прим ао „драву“, тајно давао да пуши. Њ ему је то било
толико добро да ми је памтио, па кад сам лежао на Орто-
педској клиници у Београду...
- Које године?
Крајем педесет прве и друге. Тако.
- Он је већ дотле био изашао?
Он је већ изашао.
- После две године Голог отока?
Јесте. Долазио је сваког дана код мене на клинику.
П ричао ми је и, отприлике, рекао: „Ти си млад, ти ћеш
и поред тога как’о ти је стањ е, можда остати жив. Али
ја никад нијесам био за Резолуцију. М ене су послали
да 6и постао непријатељ тамо. А нијесам то .“ И каже:
,Нитава је режија била да од мене направе оно што није-
сам био.“
То су Павлове ријечи и ја их износим. Он није жив,
умро је, али је тачно да је то изнио пред триста људи из
бараке, ту причу коју сам сад рек’о.
ДРУГИ ПУТ У РАДНОЈ БРИГАДИ

- Полако се приближ авамо твоме одласку са Голог
отока. Поново те позивају у радну бригаду. Причај ми сад,
молим те, о томе.
Не знам тачно датум кад је била допуна пете радне
бригаде. Ми смо у последњи трен позвани...
- То је вероватно био почетак педесет прве године.
Да ли се сећаш јесте ли ви, крајем фебруара и почетком
марта педесет прве сачекали седму групу?
Н а ж алост, не могу да се сјетим. М ожда мијеш ам
ш есту - знам да смо ш есту дочекали, не могу да се сје-
тим седме... Само знам, кад смо дошли у Брезу, да је било
врло хладно и да је зим а била добра. Не могу да се сје-
тим тога.
- Ја имам неко нејасно сећање, којем не треба покло-
нити пуно поверење, да је на неколико дана после нашег
доласка - а дошао сам с оном групом из Београда и Србије
двадесет осмог фебруара педесет прве године - обављена
доле, на кругу, попуна или припрема за попуну пете радне
бригаде. Мени се чини да је нас дочекала нека радна бри-
гада, али кажем, не знам колико се томе може веровати.
Настави да причаш како је било.
Могуће је да је пета радна, и ми док смо били доље с
њом, дочекала седму групу. Не сјећам се тога.
Пошли смо са Голог отока бродом. М ислим да је то
био брод „М ира“. Био је мањи од „П уната“. М и смо на
палуби; сад већ нијесмо ишли у утробу брода. Међутим,
пошто је море било узбуркано, били смо сви мокри и на
палуби. И сад смо се враћали истим путем за Бакар. Из
Бакра - воз, и Бреза.
У петој радној било нас је отприлике пет павиљона,
пуних. По мени, око хиљаду двјеста, триста људи. То је
била прва радна бригада која је лоцирана у Брезу на гра-
дилиш те дијела пруге В ареш -Бреза или...
- Ја мислим: Подлугови-Вареш.
308 Драгослав михаиловип
Да, так’о нешто. Тако. Ми смо у самој Брези радили

деоницу кроз град и мост преко ријеке. То је био наш рад.
- Где сте имали логор?
Логор је наш био нов, поред једног логора који су
имали за криминалце.
- Поред казнионице?
Јесте, одма’ је у наставку тога био наш логор. Они су
били изван ж ице, а ми смо били унутар тога. С нама је
пош’о Војо Поповић, који је био први црногорски исљед-
ник на Голом отоку. Он је био сам и био је наш командант.
Исљедник и уједно командант логора.
- Је ли вас он тамо и ислеђивао на неки начин?
Не, тамо није више било исљеђивања, изузев оних
сумњивих који би направили ексцес, па били враћени [на
Голи оток].
- Знам да су пред пуштање радне бригаде узели од свих
тих људи тамо обавезу о сарадњи с Удбом. Не знаш ништа
о томе?
Да. Да. Јесте, истина је. Ја сам због повреда које сам
послије имао на мосту...
- Ти то ниси дочекао?
Не. У несвесном стању сам пребачен...
- О томе ћеш мало касније. Ти ниси то видео, али си чуо?
Јесте, чуо сам. Да, да. То се морало. Сви су морали
потписати.
- Јесу ли сви у тим претходним бригадама и сви који
су пуштани морали то потписати?
Да. Апсолутно. Јесу, јесу. Уз ревизију става ишло је
и то.
- Кад већ то помињемо, који су твоји утисци; пошто
је потписивањ е обавеза о сарадњ и било толико масов-
но, колики је број голооточана затим заиста сарађивао
с Удбом?
Овако: то су нијансе. Н еко је сарађивао више, неко
мање, само да би извршио обавезу, па је, сигурно, писао и
неважне ствари, које нијесу имале посљедицу. Али било
Ј.О Л И Ш 1 Ж ЈКЈУ
је и тежих пријава које су бивши кажњеници достављали

послије изласка. Ја у том периоду имам прекид од пет годи-
на, јер сам се лијечио, тако да тај период не знам добро.
- Какве су, мислим, твоје информације, какви су тво-
ји утисци о томе? Мислиш ли да су сарађивали у већини,
да су сарађивали сви...
Па, сада, не могу рећи који је био проценат, али један
дио јесте сарађивао.
- Мој је утисак да је у почетку то, наравно, било мно-
го строже, опасније, а да је касније мало од тога остало,
и да су, поготову они који су долазили овамо, у Београд...
Да, да. Промјеном места боравка...
- Променом места боравка губила се и та веза...
Јесте, јесте.
- А он да су го л о о то ч ан и и иначе м ењ али м есто
боравка, па чак и виш е пута мењали запослењ е, јер су
истеривани с радних места, тако да Удба готово није успе-
вала ни да их прати. Добро, настави сад о томе какав је
био режим у логору у Брези.
Далеко бољи него на Голом отоку. Ми смо већ били
полуслободњаци. Имали смо и слободног времена послије
подне. Затим, пошто смо радили у смјенама...
- Радили сте осам сати?
Осам сати, да. Н а мосту су смјене биле, то јест, око
моста који смо копали и испод корита ријеке. Тако, имали
смо и слободних сати, и појачана је храна, далеко је боља
храна...
- Била је велика зима кад сте дошли тамо?
Врло велика зима, врло хладно је било. Једино што у
баракама нијесмо могли да ложимо...
- Било је и леда, чини ми се?
Леда. Јако је много леда било, и испод нуле је ишло,
богами, сигурно мјесец, или и више. Врло је хладно било.
М и смо још трпјели тако. Друго, тешко је било што, кад
би ’ се вратили с рада, врло често мокри, нијесмо имали
гдје сушити одијело, па се тако хладили.
- Ни у Брези није било ватре у баракама?

Не. Нијесмо могли да ложимо ватру.
- А исхрана је била боља?
Боља, много. Чак смо алвујели, једном недјељно има-
ли смо на ш есторицу нас пуну порцију, тако да смо јој се
радовали. Једном недјељно смо је имали.
- О ну гол о о то ч ку алву? У ствари , онај упрж ени
шећер са брашном?
Јесте, пржени шећер са брашном. То смо јели. Добија-
ли смо на шесторицу нас једну порцију и сви смо кашикама
јели. Сад је то већ било нешто друго. Било је много боље.
М илиционери су нас чували више из забаве, јер нико
од нас нити је мислио бјеж ати, нити смо били у та к ’ој
ситуацији. Они су сједели на дистанци од сто метара. Ми
би ’ им ујутру налож или ватру, да сједну поред ватре, и
онда смо радили.
- Јесу ли вам прилазили грађани Брезе?
Па, слушај, ми смо знали режим још кад смо пошли
- док смо у радној, докле не будемо слободни, нема никак-
вог контакта. Па и ако нам милиционер каже да можемо
[ступити у контакт], ми смо знали да немамо право да
контактирамо и да имамо било какве посјете. Кад ме баш
то питаш, има један занимљив случај. Наиме, неки Докић,
родом одатле, из сусједног села...
- Страхиња ТЈокић?
Страхиња, да... Њ егова мајка је дошла да га види. Он
се крио, јер није смио срести мајку. Знао је да се не може с
њоме видјети. Мајка је пришла милиционеру и молила га
да види сина. М илиционер је добродушно рек’о: „Може,
како не? ‘А јде, прођи.“ Она је сретна, пошла. Страхиња -
бјежи! Страхиња зна да такву грешку не смије да направи.
И мајка је, сјећам се, у једном тренутку раш ирила руке и
почела да кука: „Сине, шта ти је!“ Знаш? Почела је кукати.
„Па рекао ми је милиционер да могу...“
Послије тога је врло често долазила на дистанцу од
двјеста метара да би видјела сина како ради. Али више
није прилазила. Шта је било послије, не знам.
М и нијесмо имали контакт никакав изузев кад смо

били болесни, к ’о ш то ћу ја послије пасти болестан и
имати тешку ситуацију. За мене је доведен љекар из Бре-
зе, један стар, крупан, дебео човек. Не могу му се сјети-
ти имена, само знам да ми је стављао ухо на груди да ме
слуша. Н ије имао слуш алице, или их није употребљ а-
вао. Њ ега су довели, јер ми тада нијесмо имали нашега
љекара. Главни је љекар био М итић. Он је био студент
медицине или медицинар. Био је ту да би понекад могао
болесном дати понешто. И још мислим да је био Вук Ста-
нишић. Мислим да је био и он. Они су били ти који су нас
лијечили.
- Кажи још неш то о Страхињ и Ђ с ж и ћ у , Како је то
било касније. Је ли он до краја тако бежао од своје мајке
и није смео да се састане с њом?
Да. Докле год није био слободан, он, нормално, није
могао с мајком причати.
- Кад су ови сазнали да је он одатле? Очигледно је да
је грешком послан у Брезу...
Па, сигурно, сигурно је да је било незгодно. Он је
једини био ту домаћи. И сигурно је да не би требало да је
ту. Мислим, логика је. Зато што му је кућа ту. Јер сви ми
други били смо из других мјеста. Н ико није био родом
из Брезе.
СА СМРТЊАКОМ У ЋЕЛИЈИ КОГА

ЈЕ САМ ОСУДИО
- Сећаш ли се још некога из радне бригаде у Брези?
Сјећам се Томе Савића. Он је био председник окруж-
ног суда у П одгорици; тада се, мислим, још П одгорица
звала; или већ Титоград; не могу да се сјетим; мислим
да је ч етр ’ес’ осме још била Подгорица. И он је причао
једну врло занимљиву причу, која је у ствари била његов
доживљај.
Наиме, негдје почетком четр’ес’ осме године у боко-

которском заливу се преврнуо брод с путницима. Било
је ж ртава, мислим, између тријес’ пет и четрдесет. То је
била велика трагедија. И ш тампа је писала. Капетан је,
тада смо барем ми тако чули, био мало пијан, па се мало
шалио с путницима, и ишао бродом, овако, недозвољено.
И преврнуо је брод.
Он је суђен у Подгорици и судио му је Тома Савић,
који је, каж ем, био предсједник окруж ног суда. Тома
С авић је овог капетана осудио на смрт стријељањем. То
је суђење трајало, нормално, дуго. И једног дана су ухап-
сили Тому Савића.
Немајући гдје с њим и не знајући за ово, убаце га у
исту ћелију гдје је лежао овај капетан кога је он осудио на
смрт. И, сада, сусрет њих двојице...
Тома је носио наочаре и слабо је видио. Ушао је у там-
ну ћелију и није овога познао. И да је било више свјетла,
исто га не би познао, јер је лоше видио. Сио је. Пошто је
овај сједио насред ћелије и пушио, Тома је од њега тражио
цигарету. И овај му је великодушно дао да пуши, читаву
кутију дувана му је гурнуо преко пода и рекао: „Молим те,
ево, па зави цигар. Кол’ко ‘оћеш пуши, имам дувана.“ Кад
је већ п овуко неки дим, Тома га је упитао ко је. Капетан је
мало поћут’о, па је рек’о: „Зар ме не знаш? Ја сам тај и тај,
капетан брода, којега си прије неки дан осудио на смрт
стријељањем.“
Тома прича: „У том тренутку почели су зидови да ми
се врте око главе. Тешко ми је било провести ноћ скупа с
њим. Сјутрадан је, срећом дош ’о милиоционер, позв’о ме
код исљедника, и прво што сам рек’о јесте: ‘А ман, макните
ме од човјека којега сам ја осудио на смрт!’“
Тада смо већ могли п ричати разн е приче и дого-
довштине. Већ је сасвим друга атмосфера била него она
на Голом отоку.
- Је ли капетан на крају стрељан?
Јесте,јесте.
НИСАМ ХТИО КУЋИ У ТАКВОМ СТАЊУ

- А сад ми, молим те, причај о твојој повреди и о
свим тим страшним догађајима. Кад је требало да кренеш
на слободу, ти си пошао на неке нове муке.
Ја сам у Брезу већ пошао с повредом коју сам имао на
кољену десне ноге. А лијева ми је рука повријеђена још у
истражном затвору.
- Јеси ли ти с тим коленом и с том сломљеном и кри-
во зараслом руком могао да радиш и на Голом отоку и у
Брези?
Јесам. Јесам. То сам могао и морао. Трагач кад је био,
везивао сам мараму, па сам држао овако. Јесам, радио сам.
Међутим, у Брези је било врло хладно, и једном при-
ликом смо носили балване, врло тешке - по двадесет нас
је било испод балвана - за скелу. И, сада, кад смо ту грађу
носили, [на одредишту] бацали смо је с рамена на команду:
„Један! Два! Три!“ Ја сам био одма’ иза Ака Бубање. То је
један првоборац наш, отуда. Био сам по висини одма’ иза
њега, јер смо по висини ређани до последњег. И тада је један
балван бачен прије команде. Ови задњи, којима је било теш-
ко, бацили су га прије команде. Већ на команду: „Један!“ они
су бацили. Балван је задњим крајем лупио, па је предњи дио
пао. Онај Ако Бубања је већ био изван балвана и мене је
ударило по рамену тако јако да су ми пршљени, торокални
задњи и лумбални први, повријеђени. И ја сам ту пао.
Пренешен сам у бараку. Тамо сам лежао...
- Другим речима, сломљена ти је кичма?
Па, прсла ми је кичма, није сломљена. Јер са сломље-
ном не бих могао ништа... Али је повреда била тешка.
М еђутим, док сам лежао у бараци, добио сам упалу,
прво, а послије плеуритис, па се све то онда искомплико-
вало, тако да сам био у врло критичном стању. И био је
предлог да ме таквога транспортују кући прије него што
смо прочитани да смо слободни. Ја сам долазећи к себи
то отприлике чуо и рекао да у таквом стању нећу да идем
314 драгослав михаиловип
кући. Имаћу можда снаге да направим [самоубиство], да

прекратим муке... Војо Поповић је тада био врло разуман,
морам рећи, и дао ми кола хитне помоћи из Брезе. И у так-
вом стању ме прегјерао у сарајевску клинику у Пофалиће.
Ја сада не могу тачно да знам све... На челу те клинике
био је професор Јановић, познати професор у Сарајеву. А
нечелник [одељења] био је Јован Радовић.
- П офалићи, шта је то?
То је у Сарајеву. Један крај се зове тако, Пофалићи.
Ту сам смјештен. О дма’ сам дао податке да не знам
чији сам ни одакле сам. Нисам адресу хтио дати да ме не
би опет таквога вратили кући.
- Јесу ли имали намеру да те таквога експедују кући?
Па, пош то су ми то рекли у Брези - то је био први
предлог - плаш ио сам се да ме и одавде неће таквога
вратити. Рек’о сам да не знам [одакле сам], да сам ратно
сироче. М орам рећи да сам неистину прич’о само да не
би ’ никакву адресу давао. Сам сам мислио да нећу пре-
ж ивити и хтио сам да лиш им и друге и своје тога да се
баве са мном, и да заврш им тако... Ови из бригаде који
су послије мене пуш тени, а који су дош ли кући прије
мене, рекли су да сам ја био с њима и да сам болестан, у
тешком стању, пребачен за Сарајево. Али пошто се није-
сам јављао, мислили су да нијесам жив.
Тако, кад сам дошао, то је било велико изненађење.
Дошао сам кући са гипсом, штапом и штаком. И био сам
код куће неких петнаест дана, па сам онда пребачен на
Ортопедску клинику у Београду. Ортопедска клиника ме
је послала у Ровињ, Ровињ у Рисан. У Рисну сам, марта
педесет пете, научио да ходам у дупку, јер сам био стално
непокретан. Били су ми у гипсу нога, рука, кичма, врат.
Само сам имао десну руку слободну, којом сам се хранио.
Тако сам, у гипсу живио четири године. Из Рисна сам
пуштен с покретним мидером, педесет пете године, негде
крајем марта. Претходно сам научио ходати. Имао сам тај
дубак и отприлике мјесец и по, два учио сам ходати. И кад
1 0 Л И ОТОК ЈХЈ
сам научио, са ш тапом и с мидером пошао сам кући, од

куће у Кладањ, и тако даље.
- Само укратко ми испричај о твоме боравку у Кла-
дњу, затим о твоме студирању и, опрости што ти поста-
вљам такво питање, о твојој женидби.
У Ровињу сам се, док сам тамо лежао срио са дана-
шњом супругом. Ту смо се упознали. Она је са мном ишла
стално и, отприлике, овако, чињела много за мене. Ја, лич-
но, мислим да и њој треба да сам захвалан што сам жив,
јер сам био у таквој ситуацији да ми је она давала ону
психолошку терапију.
- Она је медицинска радница?
Јесте. И први пут ме је на ногама видјела - послије
четири године. О во што се у ж аргону каж е ходање са
цуром: ја нијесам ходао. Ја сам непрекидно био у гипсу,
тако да ме она прије тога није могла видјети, сем окованог
у гипсу. Ишла је са мном и за Рисан, исто, из Ровиња. И
послије, исто тако, пратила ме је за Кладањ...
- Тражила је премештај?
Јесте, јесте. Јесте.
- И добијала?
Д обијала, да. Са м ном је иш ла за Ц рну Гору и из
Црне Горе за Кладањ, гдје ми је брат старији радио. Тамо
сам дошао да у таквом стању радим. Био сам наставник
вечерње школе неколико мјесеци.
Напустио сам студирање у Београду и пребацио се у
Сарајево, али не на Ф илозофски факултет, Југословенска
књ иж евност, него на архитектуру, више зато да не бих
имао везе са било каквим - како бих рекао - причањем,
политиком...
- Хтео си да се откинеш од успомена голооточких?
Јесте. И да научим један занат.
- Само ми још ово каж и. Ти си се педесет ш есте,
седме уписао на Архитектонски факултет у Сарајеву?
Да.
- И тамо си после четири-пет година завршио студије?
Завршио сам шездесете године, маја мјесеца.
- После тога си радио у Црној Гори, све док ниси пре

двадесет година дошао у Београд?
Да.
- Како је у том страш н ом п ери оду прош ла твоја
породица?
Па, из моје породице најтеже је прошао брат Марко,
који је као војно лице био кажњен на седам година. Он је
и умро од последица. Он је најтеже прошао.
- Где се он налазио са службом кад је био ухапшен?
У Мостару.
- Тамо је ухапшен и осуђен?...
Јесте. Осуђен. И - у Билећу, па на Голи оток. Умро је
прије неколико година у Новом Саду. Прво су му, кад се
вратио, скинули бубрег, управо због тих последица. Онда
је послије тога добио рак и затим умро.
- То је био твој средњи брат?
Да.
- А био ти је хапшен и најстарији?
Јесте, само Је он био неколико мјесеци у истрази. Али
пошто нијесу могли добити никакве елементе да је крив,
пуштен је. Међутим, пренГо је у цивилну службу.
- Шта је било са сестрама?
Старија сестра је била у которском затвору девет мје-
сеци, десет, так’о нешто.
- К оторски затво р је по злу п озн ат као један од
најстрашнијих у Црној Гори?
Па, јесте. Тежак је био. Тежак је био, нарочито због
милиционера Божа Јанковића. Ја нијесам тамо био, али
причају да је тај Божо Јанковић био један од најтежих...
„ДОГАТј АЈИ к о ји НАС ЗБУЊУЈУ"

- Негде у првој половини педесете године имао си
један сусрет који је за тебе био веома драматичан. Тада
си тамо угледао једног човека кога на Голом отоку никако
ниси очекивао.
Голи оток
Да. Негдје крајем марта или почетком априла у нашој

бараци се појавио Адровић Авдо, из села Врбице, у бли-
зини И ванграда. М еђутим, он није био каж њ еник због
Резолуције.
Наиме, двадесет четвртога јануара четрдесет четврте,
Ч етврта црногорска бригада, која је кретала за Србију,
налазила се у селу Полице. То је близу Иванграда. И на
вијест да је од правца Рожаја кренула велика војска бали-
ста, и Нијемаца ваљда, штаб Четврте црногорске послао
је два своја вода, појачана једним водом Талијана из Пар-
тизанске бригаде „Гарибалди“, да је сретну и да извиде о
којој је снази и војсци ријеч.
Они су пошли двадесет четвртог јануара врло рано,
преко села Врбице пут планине Турјак, која се налази на
правцу Рожаја. И тамо негдје, близу Турјака, видјели су да
се у правцу Полице креће велика војска. О ни су се брже-
-боље вратили натраг, јер им није намјера била да воде
борбу, пошто нису били такве јачине да би се с њом срели.
Хитали су натраг да би јавили Четвртој бригади о покрету
непријатељске војске.
У повратку, кад су сишли у долину ријеке Врбице - то
село се исто зове Врбица - упали су у село и ту су изгину-
ли у борби са мјештанима.
- Сви до једнога су изгинули?
Сви су изгинули.
- Колико је то људство било?
Из судскога досијеа се види да је ријеч о педесет и
четири борца из Четврте црногорске и из партизанске
бригаде „Гарибалди11.
Након рата у Бијелом Пољу је било суђење мјештани-
ма села Врбице. То је суђење било врло дуго и врло тешко,
отприлике је трајало до педесет друге или прве, не знам
тачно. Али је почело негдје четрдесет шесте или четрдесет
седме... Одмах послије рата је почело.
- Колико је људи изведено на суд?
Па, не знам, али је, сигурно, ријеч о неколико десе-
тина људи. И они су сви осуђени на временске казне, од
двије па до пет-шест година, седам, зависно од тога ко је

какву кривицу имао.
- Кад су те казне биле тако мале, од две до пет годи-
на, очигледно је да никоме, заправо, није доказано ништа?
Само су у селу нађени лешеви.
Да. Тачно је да и дан-данас ту има доста нејаснога
- ко је виновник њихове погибије. И на суду је око тога
било дилема.
- Шта су окривљени на суду тврдили?
Па, има доста изјава - они су изјаве давали - да је
у тој борби била квислинш ка муслиманска милиција из
Рожаја. Међутим, то су исто сумњиве изјаве. Ми мислимо
да су мјештани учињели то све.
- Врбичани?
Јесте. Један од тих, који је по судским списима био
оптужен да је убио четворицу, јесте и Адровић Авдо. Он
је дошао педесете године на Голи оток да издржава казну.
Није дошао с неком групом, дошао је можда сам. Тек, јед-
но јутро се појавио с нама на радилишту.
Ја сам тада ради о с њ еговим рођаком из њ еговог
села, иначе п артизан ом , добрим, пош теним човјеком,
Селмом Адровићем; он сада ж иви негдје у Витомирици
поред Пећи. И питао сам га: „Да ли је ово Авдо Адро-
вић?“ Он ми је рекао: „Јесте.“ Био сам збуњен - шта ће
он с нама?
- Ко је у том тренутку твој собни старешина? Петко
Савељић?
Да. Петко Савељић.
- Одакле је Петко? Из Даниловграда?
Из Даниловграда.
- И он за ову ствар није знао?
Не знам. Не знам. Н исам могао њега питати, нити
сам за овога смео питати било шта.
Он је радио с нама. И пош то је мој брат у тој бици
погинуо, баш у Врбици...
- То је био твој најстарији брат?
Не. Млађи брат. Он је био борац Четврте црногорске

бригаде. Од мене је старији био, али млађи од двојице
испред њега... Он је у тој борби погинуо.
Ја сам био, стварно, ш окиран. Како сада да будемо
заједно у истом строју - без обзира на то што сам кажње-
ник - са човеком који је одговарао за смрт бораца Четврте
црногорске, која је за нас остала, ако могу рећи, као вели-
ка љубав. Јер су и наши најбољи синови и браћа били у
тој бригади.
Ја сам стварно био зуњен. Он је остао с нама, радио
је, можда мјесец и по. И опет је нестао као што је и дошао,
изненада, и нијесмо знали да ли је пошао у неку радну
или негдје другдје.
Он се понашао... Не могу рећи да је био тежак. Присто-
јан је био. Судјеловао је [у „преваспитавању"]. Није вршио
нада мном никакво насиље, то морам рећи; није. Послије
издржане казне дошао је кући и мислим да је сада жив.
- А где је после издржавао казну? Не знаш?
Не знам. Не знам.
- То је, мислим, један од тих необичних сусрета на
Голом отоку и један од оних који нас збуњују и изазивају
у нама свакојаке недоумице и асоцијације.
- У павиљ ону број 11 у новој ж ици са мном је био
извесни И ван Пауц из О сијека, за кога се тврдило да
је био прип адн ик или оне домобранске пуковније код
Стаљинграда или чак, још се одређеније говорило - ваљ-
да је био Немац по националности - неке Есес-једнице.
Он се код нас исто понашао пристојно, али могу да кажем
да није уживао наше симпатије. Само његово присуство
изазивало је чуђење. И ја се не сећам ни кад се он појавио
- јер сам прво био у павиљону број 13 па онда у павиљону
11 - ни да ли је пре тога излазио пред такозвани колектив
или није. Али памтим га од јесени педесет прве године. А
то, кажем ти, изазива разноразне асоцијације.
- Сада се подсећам да је један војни осуђеник, Дра-
гољуб Јовановић, који је био осуђен на виш е од десет
320 драгослав михаиловип
шдина, написао под псеудонимом Јузеф Дијаловски огро-

ман текст о војним затворим а из тог времена, и ту има
део о човеку по имену М иле Пејовић. Негде четрдесет
шесте, « трдесет седме године, овај је у штабу једне бри-
га д е ,» шлим, у Словенији, био ухапшен као некадашњи
при ладник четничких одреда зато што је као четник убио
н _ку девојчицу. Био је у тој партизанској бригади уха-
пш ен и затим осуђен. И одједанпут се, негде око педе-
сете, обрео заједно с осуђеницим а из четрдесет осме у
робијаш ници у Старој Градишки.
- М иле П ејовић је био један од најсуровијих убица
међу преваспитачим а у Старој Градишки. У тврђено је
да је саучествовао у убиству извесног Иш твана Добоша,
неког старијег човека, М ађара по националности, који
је, наводно, био стари члан партије и пуковник Црве-
не армије. У тренутку хапш ења Добош је био, тврди се,
војвођански покрајински начелник за привреду, или неш-
то слично.
- Углавном, једнога дана, М иле Пејовић и још један
преваспитач, чије се име зна, али га се овог тренутка не
могу сетити, на смрт су претукли Иш твана Добоша пред
двадесетак људи у једној ћелији у Старој Градишки. И на
крају, кад је он већ био мртав или само онесвешћен, Миле
Пејовић га је зграбио и набио му је главу у киблу.
- Исти тај М иле П ејовић је саучесник и у убиству
Власте Петровића из Кључа у источној Србији, маја хиља-
ду деветсто педесет прве године, на острву Светом Гргу-
ру. Тада је, после покушаја бекства, Власта П етровић био
потеран кроз строј смрти од неколико хиљада људи. Кад
је пао од батина, извесни мајор Милош П авићевић му је,
како се тврди у неким сведочењима, скочио у чизмама на
главу, а Миле Пејовић с још једним скочио му је на груди.
И на тај начин су га усмртили.
- Хоћу да кажем да су, ја мислим често, такви људи
довођени међу нас да заврш авају за полицију те прљаве,
џелатске послове, и да није искључено да је и овај човек,
Авдо Адровић, био доведен са таквим задатком.
Ш Л И О Т1Ж
- Кад сам у „Књижевним новинама“ објављивао своје

разговоре са доктором Николом Николићем, у једној фус-
ноти рекао сам да ми је голооточанин Никола Мићановић
причао о једном човеку кога сам ја ту обележио иниција-
лима М. К. Њега је Мићановић, као један од директора или
помоћника директора предузећа „Навип“ у Земуну, после
рата запослио у персоналном одељењу. И М. К. је радио у
том одељењу, али се није бавио предузетним пословима
него само полицијским. Изненада, педесет и друге године се
појавио на Голом отоку и сусрео се с Мићановићем. Мића-
новић га је упитао: „Откуд ти? Шта се ово дешава? Како си
доспео овамо?“ Овај се збунио, поцрвенео је, пребледео и
најзад промуцао: „Ја сам рекао једном човеку да ће бити
ухапшен, па се за то сазнало, и због тога сам сада овде.“ И
после тога, Никола Мићановић, који је провео још око две
године на Голом отоку, никада тога М. К. није видео.
- Дакле, мислим да су и тај М. К. и овај твој позна-
ник Авдо, који је био осуђен због неких злочина, можда
били доведени на Голи оток да обављају некакве прљаве
послове, па кад су се тамо сусрели с познаницима, кад су
откривени, могуће је да су одмах од иследника траж или
да буду повучени. И ови су то и урадили. Не тврдим да
је било баш тако, али ово је једна од могућности коју ја
претпостављам.
КАКО ЈЕ ЧЕТРДЕСЕТ ДЕВЕТЕ БИЛО

У ЦРНОЈ ГОРИ
- О неким наш им стањ им а и неким наш им поло-
ж ајима обојица смо се исто изразили: рекли смо да нам
штошта тамо није било јасно. Мени се чини, и стекао сам
утисак, да је тих нејасноћа било доста и у Ц рној Гори.
Иако их је било у свим крајевима, некако се Ц рна Гора,
мени се чини, доста управо одликовала тим нејасним и
необјашњивим догађајима. Пре него што почнемо о томе
да причамо мало детаљније, најлепше те молим да поку-

шаш да ми најпре кажеш нешто о тој атмосфери четрде-
сет осме, четрдесет девете и педесете године у Црној Гори.
Па, четрд есет осм а година је сли чн а свуда. Шок
због вијести око неспоразума наше земље са Совјетским
Савезом мање-више је био исти. Сви ми који смо били у
Скоју или у партији нијесмо вјеровали да ће то да траје
дуго и дилеме су биле разне, а жељели смо сви да до тог
сукоба не дође.
Међутим, четрдесет осма година је била далеко лак-
ша, јер су се људи тада изјашњавали, односно на састан-
цима су износили те своје дилеме или сумње, или мол-
бе да се некако помире, да се пође у Букурешт, да кажу
Совјетима да то није тачно, да се ови позову да све виде.
Отприлике, тако. Крајем четрдесет осме године хапшени
су само они људи за које се већ на неки начин знало да су
сумњиви. Ту више није било двоумљења, тако да је тада
ситуација била сношљивија.
- Дедијер, мислим, у трећој књизи ПрилоГа за биогра-
фију Јосипа Броза Тита на једном месту каже да је у Црној
Гори четрдесет осме године ухапшено осам хиљада људи.
Како теби та бројка изгледа и да ли су, по твојим утисци-
ма, хапшења у Црној Гори још четрдесет осме године била
многобројна?
Па, не би’ мог’о рећи бројку, јер је тешко то знати.
- Има ли тада хапшења у Иванграду, у Бијелом Пољу?
Да. Има. Али - мало. Мало. Главна су хапшења била
четрдесет девете. И то врло ригорозна.
- Колико је четрдесет осме године у И ван граду и
Бијелом Пољу ухапшено? Неколико људи? Или много?
Не могу да се сјетим. Није пуно. Није пуно.
- Јесу ли се ти после нашли на Голом отоку?
Јесу, јесу. То је прва група била. Јесу. Н ије тога било
пуно четрдесет осме.
Најтежа је била друга половина четрдесет девете го-
дине. Јесте, четрдесет девете је било јако много хапшења.
Тад су била масовна хапшења: четрдесет девете, у другој

половини.
А тм осф ера је била теш ка. Х апш ени су људи који
се нијесу јавно изјаш њ авали него су нешто говорили и,
сигурно, харангирали, па преко шпијуна достављани. Сви
су са страхом иш ли ноћу да легну. Код свих је постојао
страх, без обзира на то да ли си био прав или нијеси, да
ће те неко пријавити - за нешто. Или си с неким нешто
причао, или су они у то сумњали, или си био у групи која
је слушала вијести. Јер смо ми, иначе, народ, овако, зна-
тижељан, нарочито кад се тиче политике. А да несрећа
буде још већа, почела је да кружи илегална штампа, коју
су емигранти убацили.
- Из Албаније?
Јесте. Она је много муке донијела, и доста је хапше-
них било због тога - свако код кога је нађена штампа и ко
ју је читао. Без обзира на то шта је тај мислио, ако то није
пријавио, он је, исто, био кривац.
- То је била нека врло специфична штампа?
То је била „Нова Борба“, малецна, на танкој хартији-
ци, не већа од шибице - толиког формата. Ситно штам-
пане новинице! И то је кружило, па су људи, знатижељни,
читали, и кад нијесу тако мислили.
То су биле кривице, велике, држати такву штампу и
читати је. Доста је невоља било управо због тога.
- Јеси ли ти, у том тренутку, четрдесет осме године,
члан партије или ниси?
Јесам. Постао сам четр’ест осме.
- Децембра?
Јесте. Из Скоја... Кад је престао [да постоји] Ској,
постао сам члан партије. И био сам и четрдесет осме и
четрдесет девете на изградњи Новог Београда, тако да сам
оба љета провео у бригади, јединој црногорској, ђачкој,
у Новом Београду.
- А ја сам, могу ти рећи, четрдесет осме и четрдесет
девете, био на изградњи ауто-пута Београд-Загреб.
Н аш а једна бригада је тамо ишла, а једна овамо, у
Нови Београд.
- Каква је атмосфера у партијским организацијама?
Четрдесет осме још нијесмо били свјесни тога. Четр-
десет осме чак нијесмо вјеровали да због тога што прича-
мо неш то можемо бити кажњени. М и смо у Новом Бео-
граду четр’ес’ осме знали постављати шкакљива питања;
разна питања: зашто то, зашто ово... Зашто се не миримо,
зашто не пође делегација?... Ми нијесмо ни свјесни били
- јер смо прије свега, били млади, наш је стаж био кратак,
имали смо, ту негдје, осамнаест-деветнаест година, тако
да је наша ш ирина била врло мала - и постављали смо и
врло глупа питања. Код нас су на партијске састанке дола-
зили инструктори, врло често, и записивали су све што
смо питали. М и се на то нијесмо обазирали. Ја сам био
један од тих који је тада питао, на примјер, зашто се пише
да је Радоња Голубовић у току рата био лош кад није, на
шта ми је речено: „Јесте био лош, јер је писала ‘Борба’.“ И
ја, онако мали, кажем: „Па не мора то бити тачно ако је
писала ‘Борба’.“
- Је ли Радоња из вашег краја?
Јесте.
- И знало се да се он добро држао за време рата?
Јесте. Али он је кажњаван негдје четрдесет четврте у
Дрвару. Ми то, на примјер, нијесмо знали. Он је четр’ес’
прве, друге био тамо, на терену, и, овако, уживао аутори-
тет комунисте, борца... Тако смо, у том смислу, причали
и ја питао: „Зашто му пишете сад то?“
Мислим, то су све била наивна питања, гдје нијесмо
свјесни били шта ће се родити послије. Међутим, кад смо
видјели да се већ хапси, заћутали смо. Дошла је пракса да
хапсе људе а да их и не питају јавно да ли су за Резолуцију
или нијесу. Него - према достави.
И сад, ухапсе једнога.Тај прича: „Ја сам прич’о с тим
и тим.“ И то се редом шири, тако да смо се нашли у затво-
ру нас доста. На примјер, из беранске гимназије, рекао
сам, било је око двадесет четири ђака и два, три-четири
професора93.
- Је ли било и других људи из Берана у затвору?
Јасно, било је, Било је доста људи са села, па оних
активиста...
- Знаш ли број ухапшених?
Па, слушај, не могу, стварно... Никад се нијесам бавио
тиме.. Али приличан број је био. Доста нас је било. Не
могу да знам колико.
Четрдесет девета је, уз већ лошу атмосферу, донијела
још и вијест да су људи из комитета почели да бјеже - на
примјер, из И ванграда двојица, па бјелопољски комитет
- па убијања, разна, по шумама акције... Све је то унијело
још лошију атмосферу, атмосферу страха. Примјера ради,
на М осту Бандовића - то је код Андријевице - партијска
организација је...
- Извни, молим те, је ли то село: Мост Бандовића?
То је село. Али ту је био мјесни одбор и у њему су се
држали партијски састанци. Е, била је новост да су пар-
тијци на састанцима партијске организације, кад би наш-
ли сумњивог, таквога ставили на сто и тукли. Ч ланови
партије су тукли друга који им је био сумњив! Туча је сад
била врло честа на партијским састанцима.
- И вишекратно се дешавала?
Да, да, да, да. И тако би тученог извели ван и мало
га гурнули низ једне дрвене степенице. Кад он сиђе доље,
чега га Удба и води у затвор.
Тако је све то унијело страха.
И ли оно: Удба дође у ги м н ази ју за вријем е часа.
Помоћни радник зове некога код директора, и код дирек-
тора у канцеларији Удба хвата ђака, везује и, онако веза-
нога, води преко школскога дворишта.
А тмосфера је, кажем, била врло тешка, врло лоша.
И данас се прича, кад би неки џип из Удбе прошао, сви су 93
93 Касније ће се исправити, па ће ми рећи да је било ухапшено
осам професора.
гледали гдје ће стати. Са страхом су му пратили вожњу.
Јер тада није било пуно возила, тако да су ови џипови
били у функцији хапшења и увијек су доносили страх.
- Такво возило је имао, чини ми се, и Саво Јокси-
мовић, генерал Удбе, који је у то време био м инистар
унутраш њих послова Црне Горе?
Да, да. Па, нормално, према свом чину је имао...
- Имао је свакојака возила. Али једанпут је он, у так-
вом возилу, имао један сусрет на планини Чакору, који се
заврш ио трагично?
Да. Четворица из села Будимље - Мијо Поповић, ђак
беранске гимназије, мислим да је имао шеснаест, седам-
наест година, син великог партизанског јунака Дрешка
Поповића, Драгиша Бабовић, Н овак Поповић и не знам
ко је био четврти - покуш али су бјежати преко Пећи у
Албанију. И, сада, прича се да их је Удба нашла у Пећи и
да су их ту ухапсили и возилом спроводили преко Чакора
за Иванград. Негдје на Чакору сусрели су се са возилом
Савовим. И ликвидирани су ту, на Чакору, сва четворица,
међу њима и овај младић од шеснаест, седамнаест година
Мијо Поповић.
- Прича је још страшнија, јер се тврди да је стрељање
извршио Саво Јоксимовић својом руком.
Да. Да.
- Испричај ми како си ти чуо о томе.
Ја сам чуо да је прво Драгиша Бабовић молио Сава да
сачува живот овога младића...
- Саво Јоксимовић је, дакле, сусрео то возило које је
из Пећи ишло према Иванграду?
- Зауставио га је и питао...
И питао ко је то. Ови су рекли: „Спроводимо ове који
су покушали бјежати за Албанију.“ Онда је он, отприлике,
рекао: „Заш то их водите даље кад све може овдје да се
ријеши?“ Извео их је вани. И кад је Драгиша Бабовић -
прича се, ја нијесам био ту - видио да ће их стријељати,
покушао је спасити Мија Поповића, најмлађег, који је слу-
чајно пошао с њима, или како је већ било, то исто не знам
баш тачно. М еђутим, за то је било касно. Јоксимовић је
ликвидирао сву четворицу.
- Како је рекао? „Не само да га нећу пустити него ћу
прво њега...“
Јесте.Јесте.
- И пуцао је из пиштоља прво у Мију, па онда94...
Па онда редом.
- О С ави Јоксимовићу, иначе н ародном хероју, у
Црној Гори круже свакојаке приче. Није то једино његово
убиство, једини његов злочин. М ислим да си ти слушао
још о неким таквим догађајима.
Па, тада су све акције, нормално, биле везане за њега.
Он је био министар унутрашњих послова, главни коман-
дант свих акција и њихов организатор, тако да је брза
ликвидација свих који су бјежали стварно извођена зах-
ваљујући његовој организацији. М ислим да су у размаку
од јануара до краја четрдесет девете ликвидиране скоро
све групе које су бјежале, почевши од бјелопољске, гдје
су се читав комитет и руководство Бијелог Поља били
одметнули, па онда преко два иванградска члана коми-
тета, до појединачних случајева бјежања. То је све лик-
видирано.
Н а прим јер, Радош Бојичић, један м ладић који је
побјегао из затвора, убијен је близу своје куће. Брзо је
ликвидиран...
- У ком селу је убијен?
У селу Буче, у истом селу одакле је Саво.
94 Морам да додам да сам о сусрету на Чакору чуо још једну вер-
зију, по којој спровођених ухапшеника није било четири него три.
(Можда зато мој саговорник и не зна четврто име.) Том приликом је
између Саве Јоксимовића и једног старијег ухапшеника - мислим, Но-
вака Поповића - дошло до распре, у којој је овај, наводно, рекао: „Да
сам на твојем мјесту, Саво, ја тебе не бих никуд водио него бих те на
лицу мјеста стријељао.“ „Је ли тако?“ узвратио је Саво, вадећи пиштољ.
И по овој верзији, пуцао је прво у њега, па у друту двојицу.
- Ту је била доведена и војска?
Па не знам ко је. Сигурно, милиција и војска и Удба.
И ликвидирали су га брзо, баш у селу одакле је и Саво.
- И Саво је познавао и младог Бојичића, а и његову
мајку?
- С њом је тада имао и сусрет?
Да. П ослије Јој је рекао: „Ено ти оно псето накрај
њиве, закопај га.“
- Где да га закопа, на том месту, или на гробљу?
Сви који су убијени, нијесу могли бити сахрањени у
гробљу, него тамо гдје су погинули.
- Н ису могли бити донесени на гробље?
Не.
- Н еш то сам слушао, али не знам колико је тачно:
није ли тиме у ствари настављена она црногорска ратна
традиција такозваног пасјег гробља?
Не знам то. Само знам да је исто тако било и са чет-
ницима који су гинули.
- Исто су их тако закопавали тамо где су их убили?
Да, да, да. Исто је тако било. Њ их такође нијесу могли
преносити у гробље. Исто је тако пролазила и талијан-
ска милиција, која је била страш на у току рата: гдје је ко
гинуо, ту је и сахрањен.
- Извини, не разумем. То су били побијени Италија-
ни или италијанске жртве?
Ови које су убили партизани. У Црној Гори је био
четнички покрет и талијанска м илиција састављена од
Ц рногораца, који су да тако речем, чували Талијане. То
је сад, опет, ф орма, то је још већа издаја. Јер су имали
талијанске пушке, талијанска примања, храну; опскрбу
и плату талијанску. И они су за ту плату и за ту храну, с
пушкама, чували мостове, предводили акције талијанске
на партизане, палили куће партизанске.
- И ти из италијанске милиције који су после рата
или убијани такође су закопавани на истом том месту?
Да.
- Н икад нису донесени у гробље?
Не.
- То се у Берану није називало пасја гробља?
Па, код нас није. Код нас тај појам није постојао. Није
се тако називало. То је прича из Колаш ина, мислим. Та
пасја гробља.
- И то је ратна прича?
Јесте. Али код нас није постојао појам пасја гробља.
СТРАДАЊЕ БЈЕЛОПОЉСКОГ КОМИТЕТА

- Сад ми, молим те, испричај нешто о случају тог бје-
лопољског комитета. Знам да ти то не знаш из прве руке
него да си само слуш ао о томе, па, ето, ако ти је икако
могуће, испричај ми онако како народ прича.
То је и најмасовније убиство у Црној Гори у том пери-
оду. М еђутим, народ прича разне верзије. Сигурно је и
сада тешко сазнати нешто тачније. Има и верзија како су
се они предали на планини...
- Они су јануара четрдесет девете године побегли у
шуму?
Да. Побјегли, јесте.
- Колико људи је побегло? И који су то људи били?
Па, слушај, сигурно их је било једно двадесет. Ја тачан
број не знам. Било је прича разних, али ту је негде при-
ближна цифра - до двадесет.
- П рем а „И стори ји К ом ун исти чке п ар ти је Ц рне
Горе“, побегло је осамнаест људи...
Тачно.
- На челу с Илијом Булатовићем, који је био секретар
среског комитета?
Тако. Јесте, јесте, так’о нешто... По једној верзији, они
су се предали на планини и спроведени су ноћу у бјело-
пољски затвор. А онда су опет поведени натраг и - лик-
видирани.
Из те групе је остао Раде Војиновић, који је био на

Голом отоку, и мислим да је неки Влаховић из исте групе
остао ж ив. Тај је исто био на Голом отоку с нама. Нор-
мално, они нијесу причали, нити су били у позицији да
причају шта је с њима било. Прича се да је овог Рада, кад
је спровођен, народ видио ухапшеног, па га из тих разлога
нијесу послије ликвидирали. Јер је виђен кад су га послије
предаје водили. То је једна верзија приче.
- А за Влаховића не знаш како је сачувао главу?
Не знам.
- Он је био официр, чини ми се?
Јесте, јесте. Поручник неки мислим да је био.
- И овом акцијом је руководио Саво Јоксимовић?
Да. То је била велика акција. Велика.
- О Сави Јоксимовићу има и неких приватних прича
о томе ш та је радио код своје куће кад би дошао у село
мајци... Наводно, сео би на троношку у двориште и пуцао
из пиштоља у кокошке.
Хм. Хм.
- Да ли мислиш да је та ситуација у Црној Гори на
и звестан начин утицала на понаш ањ е Ц рногораца на
Мислим дајесте. Има оно Његошево: „Страх човјеку
образ каља често.“ О тприлике, та страш на атмосфера и
оно послије што ће се до Голог отока доживјети, и виђење
Голог отока, све су то услови да људи буду доведени дотле
да изгубе своју личност и идентитет и да не знају шта
раде, да једноставно немају контролу над собом. Тако су
често постајали батинаши. Дошли су у позицију да бати-
нају своје другове како би доказали вјерност партији и
стекли услове да се што прије врате.
- На Голом отоку су позната, чини ми се, два случаја
где је дошло до батинања између сина и оца. И оба слу-
чаја била су црногорска. М ислиш ли да је та атмосфера
утицала и на то?
Јесте. Јесте, сигурно. Сигурно, јесте.
- Ја познајем само по чувењу, а ти можда и лично,

двојицу браће, од којих је један тукао другога.
Многи су то исто рекли. Ја нијесам био у прилици да
то и директно видим, али сам за ту причу чуо. И то ништа
није било ненормално у ситуацији у којој смо били. Јер ту се
догађало свашта... То је мени било тако обично за оно стање...
- А од батинаша до положаја собног старешине, који
је онда сматран, како су лансирали преваспитачи, равним
чину пуковника на слободи, није био далек пут?
Па, слушај, ја имам мало друкчије мишљење. Мислим
да сви собни нијесу били батинаши. Ја знам собне који су,
нарочито у првим данима педесете године, кад је тешка
ситуација била, прилично знали и да заштите људе.
- Наравно да нису сви били батинаши.
Н ијесу били сви. И морам рећи да су такви враће-
ни поново у радни строј. Њ их има јако пуно. М еђутим,
имало је собних који су почели добро, а заврш или лоше.
Једноставно, повратка с тог пута није било, па су ишли
и мало даље. Револуција их је повела, и стварно су били
батинаши. Такве исто знам.
Али знам и добре, који су чињели много. Има собних
којима ја дугујем много захвалности, а који су послије били
лоши. На примјер, према мени је Петко Савељић био, овако,
благонаклон. Знао ме није - ја сам био млад, из другога мјес-
та - није имао никаквих обавеза. Али је умео и да ме зашти-
ти кад бих неку глупост направио. Или Драго Велашевић са
Цетиња, коме, сигурно, дугујем много. Јер прво моје изно-
шење става прошло је безболно управо захваљујући њему,
кадјерекоколективу: „Јаћуњемудати,немојтеви. Балавца
ћу ја средити.“ И добио сам неколико шамара од Драга и ту
се завршила цела прича. Тако, било је...
- О вим смо ми, изгледа, исцрпли наш у тему. Хтео
сам да ти се на крају захвалим. Ти ћеш сада сам одлучити
о томе да ли је већ дошло време да то објавимо или да
још причекамо. Ја ћу пош товати твоју вољу, као што ћу
учинити све да ово што смо радили не дође у руке неким
људима који би то хтели и могли да злоупотребе.
П рилози
ПОЛИТБИРО УВОДИ ПСИХОСОМАТСКУ
ТОРТУРУ
КРИМИНАЛИСТИЧКИ ЗАПЛЕТИ
ОКО ЈЕДНОГ ПИСМА
Ушао м и је непознат крупан човек иупит ао:
„Јесте ли ви тај и тај?“
Потврдио сам.
„Ја сам“ - и изрекао неко обично српско име. „Ја имам
пријатеља професора књижевности у Сиднеју на Новом
Зеланду“ - опет мени непознато име - „и он м и је послао
једно електронско писмо за вас. Молио м еје да вам т лич-
но донесем. Хоћете ли да 1а примите?“
„Хоћу“, одГоворио сам.
Он м и је т ут н уо у р уку неки отворен коверат.
„Извините, ја се журим. Ако желите да му одЈовори-
те, т у имате адресу. Довиђења. “
Пружио м и је руку и изашао.
М ислио сам д а је то обично књижевно писмо, каква
понекад добијам. А ли већ од првихреченица видео сам да
је ово, у социјалном смислу, нешто много крупније неГо раз-
мишљање о неком литерарном питању.
Што сам даље читао, узбуђење м еје све више хват а-
ло. М алтене, руке су ми од узбуђења почеле да се тресу.
Писмо је творило о нечему за чим сам трато дваде-
сет година. Доктор Никола Н иколић из ЗаГребајош давно
м и је говорио:
„Ту наука, Драгославе, има упрљане руке. Н ису сами

полицајци она чуда на Голоме измислили. Нису они за то
били довољно паметни, нису били способни. “
Ја сам скептично одмахивао руком.
„Зар наука у оном блату! Па у њему би се и воловска
кола заглавила, а камоли наука. Немој, Никола, молим те. “
Сад се, одједном, потврђивало оно што м и је научник
некад Говорио. У зао час и на злом задатку, наука се на
Љлом отоку нашла на помоћи злотворима!
Три пута сам допис непознато! човека из места про-
читао! Нисам просто моГао из руке да Га пустим.
Те Године, 1998, у орГанизацији И нст ит ут а за савре-
мену историју у БеоГраду т ребалоје да се поводом педесе-
те Годишњице изласка Резолуције Информбироа 1948. одр-
жи научни скуп о сукобу СовјетскоГ Савеза и Југославије и
неки млади историчари, изабрани у орГанизациони одбор,
заинт ачили су се да позову и мене. Главну реч у одбору
водили су стари парт ијаш и међу историчарима, који су,
између осталоГ, редш овали и сабрана дела Јосипа Броза,
и бранили су се колико су моГли. А ли на крају су морали да
попусте. И позвали су ме!
П рви пут у животу, ваљда пола Године, писао сам
реферат за јед а н научни скуп. Без довољно документ а-
ције, којаје највећим делом, наравно, била сакривена, све
ш т о сам сазнао, уГлавном од мноЈобројних сведока и из
ја вни х Гласила и литературе, покушавао сам да употре-
бим. И написао сам дуГ текст под насловом „Голи оток
- на трагу ГулаГа и холокауста“. И на време сам Га предао.
Тек т адаје међу орГанизаторима избила права узбу-
на. С т аријиу орГанизационом одбору, који с у у оваквим
пит ањ им а дот ле у ве к водили Главну реч, просто су се
хват али за Главу. У лепо проведеном животу дочекали су
Године достојне поштовања удварајући сеједном накинђу-
реном т иквану какоје Геније. И сада их је ово избезумљи-
вало. Ш т оје Љли оток био на ШраГу Гулага - добро, Гово-
р и ли су, то још некако и може. А ли заш т о и на траЈу
холокауста! Какве везе Голи има са холокаустом!
Можда претерујем, али два пута су, ваљда само због

мог реферата - „још нису обезбеђена средства“ образла-
тли су - померали дан почетка скупа. Требалоје ваљда да
почне на сам дан објављивања Резолуције, 28. јуна. Па су т
померили на септембар. А ли ни за септембар „нису сред-
ства била обезбеђена“; друг Тито и м је деценију и по био
мртав, али титоизам сејош ритао. Па су Ја померили на
октобар. И какоје т у био и 20. октобар, дан ослобођења
од нацизма, нису више моЈли да одлажу.
Н икад се т и часни људи нису са мном ни сусрели.
Бојали су се ваљда и обичноЈ сусрета, а камоли разЈовора!
ПетнаестоЈ октобра 1998. дводневни ск уп је отво-
рен. Тридесетак људи је Јоворило, неколико научника било
је и из иност ранст ва (једино с Истока). Не замерајући
овима последњим и изузимајући три-четири рада у који-
ма се Јоворило о занимљивијим појединостима - нарочи-
то је био инт ересант ан рад ДраЈана БоЈетића о помо-
ћи ко јује Броз т их Јодина добио са Запада, к о ја је била
за т рећину већа неЈо шт о је Западна Н емачка добила
послератним М аршаловим планом - историчари Србије,
и даље заљубљени у оно лажно „не“, са заносом су млели
којештарије. О Голом отоку - ништа. Једина двојица која
су овај мук пореметила били смо новинар и публициста
Ранко Петковић ија, с одломком из реферата.
Рођен 1926, образован, паметан и даровит , аутор
петнаестак књиЈа, међу којима и неколико романа, Ранко
П етковићје био посебан Јолооточански случај, с којим сам
желео да се бољеупознам. А ли он м еје више Јодина избеЈа-
вао. Б иоје пријатељ Јолооточанина М илинка Ђорђевића
из времена кад су заједно радили у „Борби “ и, према Ђорђе-
вићевом мишљењу, није према Резолуцији ИнформационоЈ
бироа био николико наклоњен. Чак је у лист у уређивао
познату антиинформбировскурубрику „Против клевета
илаж и“ кадје 1951. изненадаухапшен. (Познат м и је јо ш
један пот пуно исти случај: из новинске рубрике против
Резолуције - на Голи оток!) Послан је у лоЈор, Јде је био
акт иван као тумач Резолуције у духу рубрике у којој је

радио (збоГ тоГаје међу лоГорашима добио поспрдан нади-
мак Ранко Ревидирац), а онда отуда после неколико месе-
ци одједном повучен и у БеоГраду изведен на суд. Осуђен на
седам и по Година робије, издржао је од то1а две или три.
После затвора, не знам у каквим околностима, као
д а је био некако неформално рехабилит ован. Наставио
је новинарску и публицист ичку каријеру, пишући, доста
неконвенционално, пре свега о међународним односима.
У последњим Годинама живота објавиоје и врло интели-
Гентну и духовиту књшу о дипломатији титовско! време-
на. А као пензионер, чак, у деведесетим Годинама X X века,
нашао се на месту ГлавноГ и одГоворноГуредника часописа
„Међународна полит ика“, који јеуж ивао пажњу и помоћ
супруГе Слободана М илошевића Мирјане Марковић.
Сада, на научном скупу о сукобу, без написаноГ кон-
цепт аје одржао елоквентан реферат, при чем ујеу првом
делу говорио политиколошки, не одобравајући ни Резолу-
цију ни понашање партија и земаља источноГ блока т их
година. А ондаје одједном, за мене врло неочекивано, пре-
шао на тему Голог отока. И изГоворио у вези с њим мноГе
опоре и тешке оцене система, какве се у њеГовом инсти-
т ут у вероватно никад нису чуле.
Само дан-два после завршетка скупа Ранко Петковић
је с уредничкоГ места „Међународне полит ике“ смењен;
сматра се д а је то учинила његова дотадашња менторка
Мирјана Марковић. Кадје тогјутра дошао на посао, своје
ст варије наш аоу кут ији испред писаћег стола. И р екли
су му да може да иде и да више не долази.
Две Године касније, младолики и наизГлед здрави Ран-
ко Петковић напрасно је умро. Н езнам коликоје ова епи-
зода њеГову смрт убрзала.
Ја за научни скуп нисамуспео да припремим необично
писмо које сам добио из Сиднеја и нисам Га унео ниуреф е-
рат , који ће бити објављен у зборнику. А ли следеће, 1999,
у Години када смо доживели бомбардовање АтлантскоГ
пакта, желео сам да Га на сваки начин унесем у невелику
књ т у под насловом К ратка историја сатирањ а, чији је

рукопис представљао управо текст реферата.
Потражио сам 1а т амо 1де сам веровао да сам 1а
оставио. И одједном - није га било! Претражио сам фас-
цикле, испревртао харт ије на столу, испразнио фиоке.
Нтде! РазГоварао сам сукућанима - да ли они нису видели
једно писмо из Сиднеја? Не, нису га видели.
Више дана потрајала је моја збуњеност. Да ли 1а ни-
сам сам, размишњао сам, избацио заједно с непотребним
хартијама? Да ли то није учинио неко од мојих? Да ли се
неко од њ их није уплаш ио, па Га у паници униш т ио? Да
ли ми 1а неко није украо, нарочито акоје из оне службе?
Н и каква одговора. Н иш т а нисам сазнао, ниш т а
доконао.
Спреман рукопис ми је већ стајао на столу и, онако
како обично замишљамо да би могло бити (а, наравно, није
тако било нити ће се икад десити!), нестрпљиви издавач ме
је, куцкајући прстима по столу, чекао. И тада самрешио.
Репродуковаћу 1а према сећању. Дост а 1а се добро
сећам, посебно памт им основне и најважније чињенице,
и то ћу искорист ит и. А како саму ф акт уру дописа не
моГу да цит ирам, писмо ћу препричат и. И ваљда нећу
направит и крупније Грешке. Ако се нека од њ их ипакдеси
и крену касније збоГ тоГа да ме Грде, извињаваћу се и пра-
вдаћу како знам и умем!
Тако сам затим и урадио. Удва издања књте Кратка
историја сатирања објавио сам препричану верзију писма
професора Александра Павковића, коју сада, према друГом
издању, овде наводим95.
Врло зан и м љ и во писм о о н ач и н и м а мучењ а

људи п рип рем ани х за јавне процесе упутио ми је
професор универзитета у Сиднеју Александар Пав-
ковић, 16. септембра 1998.
95 Прво издање: Кратка историја сатирања, Народна књига, Алфа,
Београд, 1999, стр. 11-13, бел. 8; друго издање: Кратка историја сатирања,
Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005, стр. 16-18, бел. 8.
Њ егов покојни отац Анте П аковић, који је за

врем е Д ругог светског рата п ром ен и о п р ези м е у
П авковић, био је родом са Пељешца, из партизан-
ске породице у којој су пострадали два сина и ћер-
ка. Анте П авковић је дипломирао 1944. у Загребу, а
после рата био цењен психијатар у Београду, због
страдањ а породице и због свог учествовањ а у пар-
тизанском покрету добро гледан и у режиму.
Једног тренутка 1948. или 1949. - син Алексан-
дар није могао да се сети - др Анте Павковић је зајед-
но са својим професором Владимиром Вујићем, који
је био председник Српског лекарског друштва, поз-
ван на неки састанак у Ц ентралном комитету Југо-
славије. Тамо су их дочекали Александар Ранковић
и М илован ТЈилас.
ТЈилас је разговор започео тиме како Совјети
на јавним процесима успевају од својих оптуженика
да добију свакојака признања, а да они још не успе-
вају. (Вероватно је при том мислио на јавно суђење
Милојку Филипчеву Фићи, одржано 1948. у Београду,
које је, због држања оптуженог и протеста у публи-
ци, било поразно по режим.) Да ли они знају, питао је
члан Политбироа психијатре, неке посебне методе за
добијање таквих признања, ефикасније од уобичајене
тортуре, која дотле, изгледа, није давала жељене резул-
тате. Збуњени психијатри су одговорили да они нешто
такво не знају и да за сличне методе нису чули. А да
ли таква искуства и знања постоје у свету? Психијатри
нису знали ни то. Онда су им руководиоци рекли - а
непрекидно је главну реч водио Милован ТЈилас - да
ће, уз богате дневнице, добити путне налоге за путо-
вања у иностранство, где треба од познатих научника
и стручњака да потраже одговоре на ова питања. Кад
се нађу тамо, нека сами одлуче куда треба да путују.
Др Анте Павковић је заједно с још неким - у пис-
му се не каже да ли је то био професор Вујић - отпу-
товао у иностранство. (Александар при том описно
помиње Леманско језеро и Женеву.) Тамо су обила-

зили познате професоре психијатрије и психологије;
изгледа да су њихова питања била тако формулисана
као да се интересују првенствено за оптуж енике у
Совјетском Савезу.
После повратка професор Вујић и Анте Павко-
вић су о путовању реферисали у Ц ентралном коми-
тету, где су их опет дочекали Ран кови ћ и Ђ илас.
Психијатри су поднели извеш тај да су у иностран-
ству сазнали да Совјети онаква признањ а добијају,
највероватније, пош то над окривљ енима примене
тортуру неспавањем, која мора трајати најмање десет
дана. Услед виш едневног укидањ а сна, сазнали су,
мучени доживљава распад интегритета и онда се од
њега може добити какво хоћеш признање. Тада им је
Ђ и л а с поставио следеће питање: А да ли би они мог-
ли, „за Централни комитет“, да направе експеримент
с неспавањем над десетак „посебно тврдих комуни-
ста“, који би им за ту сврху били изабрани? То је било
одвише и за Ранковића, који је прекорно рекао: „Али,
Ђидо, ми то не радимо!“ После ове упадице разговор
се прекинуо, а Александар Павковић каже да је његов
отац од тада Ранковића просто обожаваао.
По изласку из Ц ентралног комитета професор
Вујић каже Павковићу: „Ово су луди људи, они нас
заиста могу натерати да правим о свакојаке експе-
рименте. Зато ћемо ми сада овако. Пронаћи ћу неки
и зго вор да вас искљ учим о из С рпског лекарског
друштва. И ако мене затим буду потерали да им екс-
перименте радим, одговорићу да сам стар човек и да
се више таквих задатака не могу прихватити, те да
бисте за сличне подухвате једино били способни ви,
али да сте, нажалост, непоуздани, због чега смо вас
морали искључити и из Српског лекарског друштва.
А кад то прође, чим се укаже прилика, послаћу вас на
неко студијско путовање у иностранство. И ви тада
- бежите!“
Убрзо, одиста, др Анте Павковић је искључен из

Српског лекарског друш тва - „због небудности“. А
1952. послан је на студијско путовањ е у иностран-
ство, одакле се није вратио. Нажалост, у таквим окол-
ностима породица Павковић се растурила, јер кад је
његова супруга седамдесетих година најзад добила
пасош, овај је већ дуго био у другом браку. Седамде-
сетих и осамдесетих година у два-три маха долазио је
у тадашњу Југославију и одлазио је у Загреб и у свој
родни крај, али због страха од Удбе, у Београд, где је
имао много пријатеља, није смео улазити. Умро је као
страни држављанин 1984.
М лађи П авковић, који је, ф илозоф по струци,
већ био почео да ради на Београдском универзите-
ту, пошао је путем свог оца две-три деценије после
њега. И тамо је с њим о овим догађајима више пута
разговарао.
Психијатар Анте Павковић, по интерпретацији
његовог сина Александра, никад више није престао
да се занима за личност М илована ТЈиласа. Прочитао
је све његове књиге изаш ле на енглеском језику и,
на основи сусрета у Ц ентралном комитету и неких
детаља у публикацијама, закључио да је овај садист
и мазохист са потиснутом хомосексуалношћу. При-
кривена хомосексуалност је, каже, у психијатрији
позната као узрок садизма и мазохизма.
У овом тренутку није могуће сазнати кад су се
сусрети двојице психијатара са члановим а Полит-
бироа тачно догодили, као што се не може знати ни
како су главни људи Удбе и партије примили извештај
стручњака. Али, у сваком случају, већ у пролеће 1951.
мучењ е н еспавањ ем у београдској Главњачи - не
заборавимо ко је у њој водио главну реч - увелико се
спроводило. А, можда у ограниченијем облику, то се
радило и на Голом отоку. Инжењер Бранко Путник,
првооптужени на другом мостоградитељском процесу
октобра 1951, о коме сам доста писао (Голи оток,

II, 1995), у разговору са мном тридесет шест година
касније није се могао сетити да ли је без сна држан
непрекидно - три или четири месеца! И на суђењу
је најпре, доста неубедљиво и млитаво, покушао да
порекне признања која су му у затвору ишчупана, па
затим резигнирано све прихватао. Милован Т)илас је
о П утнику и мостоградитељима, као о „совјетским
ш пијунима заврбованим још 1946. године“, држао
говор у Уједињеним нацијама новембра 1951, а затим
је, и сам деветогодишњи Брозов робијаш због „дели-
ката“ написаних у књигама, деценијама живео у истом
граду с осуђеним инжењером. И ни до своје смрти
1995. - које године је умро и Путник - није се сетио да
му се макар телефоном извини због лажи просутих у
највећој међународној државној заједници.
О воје изашло 1999. тдине и нико се на Шакво сазнање

дуЈо није ни осврнуо.
Седам Година после објављ ивањ а у мојој ккњ изи,
„П олит ика“ од 30. априла и 1. и 2. маја 2006, у фељто-
ну „Из наше прош лост и“, ко ји је Годинама неГовао нови-
нар МиодраГ Максимовић, штампа текст под насловом
Мучење окривљених неспавањем, с поднасловом „Писмо
професора универзитета у Сиднеју Александра Павковића
књижевнику Драгославу Михаиловићу, писцу књте ‘К рат -
ка историја сат ирања’“.
З а т и м је новинар Готово дословце цит ирао писмо
које сам у мојој књ изи у околност има у каквим а сам се
нашао препричао. Зато Га сада овде нећу понављати.
На т оје, после толико Година од изласка моје књше,
тадашња Главна уредница „Политике" Љ иљана Смајло-
вић, у некој врсти одГовора, 7. маја 2006. Године, изнена-
да објавила у во д н и ку свом лист у под насловом Право на
људскост, с наднасловом „Оречима и ш т ам пи“. У подна-
словууредница јерекла: „У наш ојје политичкој култури,
и без помоћи озбиљне штампе, већ ионако превише без-

обзирности. А ко се у ја в н о м ж ивоту не будемо држали
доказаних и доказивих чињеница, у оптужбама или пох-
валама, наше ће се морално и интелектуално пропадање
само настављати. “
Навешћу њен ч ла н а к у целости.
Што су речи оштрије и грубље, то је осетљивост
људи на клевету и простаклук у јавном ж ивоту све
мања. У томе и јесте суровост политичке климе јед-
ног друш тва. Таква се лош а друш твена ситуација
најпре препознаје по томе што се у штампи наизглед
све може рећи, и назад примити, без гнушања. Тим
је речима један велики песник у овом листу описао
српску политичку културу с почетка прошлог века.
Србија у новије доба опет живи у таквој клими,
коју обележава све беспоштеднији језик којим се јед-
ни против других служимо. Наш морални опоравак
тече сувише споро; то се види по томе што се грани-
ца између оног што је код нас постало уобичајено, и
оног што нигде у пристојном свету јавно не би било
дозвољено, постепено сасвим избрисати.
Задатак уређивачке политике је у таквим прили-
кама јасан: спустити тон, избегавати тешке речи, не
износити никакве оптужбе без доказа. Циљ је да се
новине и друштво постепено уводе у мирније воде, да
се чувају достојанство читалаца и право на људскост
оних о којима се у новинама пише, ма на каквој се
политичкој ветрометини налазили.
О томе се у редакцији лако споразумети; теже
је у бујици прејаких речи дневно траж ити неки још
неизграђени насип пристојности. Било би добро када
и овај лист не би повремено давао обол политичкој
култури из које ж ели да и зведе С рбију. П рош ле
недеље је овде одш там пан текст који не прелази
пробу грађанске пристојности и занатске проверљи-
вости, о м оралном осећањ у да и не говорим о. На
мети се наш ао човек кога су деценијама клеветале
удбашке испоставе свих политичких гарнитура које

су се смењивале на власти у овој земљи а да га нико
није смео јавно бранити, први дисидент комунизма
и писац Н ове класе, књ иж евник М илован 'ђилас.
Напад је чак и за наше прилике био необично злона-
меран, а нова је и метода клевете. Зверски напад на
личност, у облику наказног психолошког профила,
лансиран је без иједног доказа, наводно из уста чове-
ка који више није међу живима, и који се за ж ивота
није потрудио да их сам изнесе. Поуздано се зна једи-
но то да је у јавност стигао посредством књижевни-
ка Д рагослава М ихаиловића, који је део литерарне
каријере утрош ио на обрачун са Ђиласом.
У нашој је политичкој култури, и без помоћи
озбиљне штампе, ионако превиш е безобзирности.
Ако се у јавном ж ивоту не будемо држали доказаних
и доказивих чињеница, у оптужбама или похвалама,
наше ће се морално и интелектуално пропадање само
настављати.
Као и наше разилажење са демократским и раз-
вијеним светом, који је у међувремену отишао у сасвим
другу крајност, усавршавајући све софистицираније
методе политички коректног говора. Том се говору
може наћи много мана, али предност му је што се све
може рећи пристојним језиком и бираним речима.
Тако, Главна уредница „П о л и т и к е Н и је зверски, сма-

тра она, што су два члана П олитбироа Комунистичке
парт ије Југославије, од укуп н о чет ири њих, покуш али
да у в у к у дво ји ц у научника у експеримент е т орт уром
над зат вореницима, и ш т о је такво мучење затим, без
обзира на овај покушај, широм затворске мреже ЈуГосла-
вије, а нарочито у једном острвском лоЈору, спровођено;
али јест е зверски и непристојно што је неко к о је слич-
на мучења искусио то назвао злочином. О вакве храбре
индивидуе као ш т оје новинарка Љиљана Смајловић баш
заслужују поштовање.
За менеје сада искрсло опасно питање - шта да ура-
дим ако неко као ова новинарка постави пит ање да ли
сам писмо које сам интерпретирао заиста добио или сам
Га, у слепој мржњи према „првом дисидент у“, измислио?
Ако Га нисам измислио, казаће убедљиво, зашто 1а нисам,
једноставно, навео онако какоје написано, па не би било
двоум ице да ли сам говорио ист ину или лагао? Ако, пак,
кажем да сам Га добио, па зат им изгубио, ко ће ми пове-
ровати?
М еђутим, већ сам се за т аква пит ања био припре-
мио. Као што рече новинарка, „човек [с ове стране] коГа
су деценијама клевет але удбашке испоставе свих поли-
т и ч к и х Гарнитура“, а то се односи и на ову у којој се,
моГуће, наш ла уредница, м ораоје пре свеГа да ут врди да
ли њеГов дописникуист ину постоји и да ли Га икоуопш т е
познаје. Тојест требало је ут врдит и д а л и оно писмо није
написао неко друГи, из неке од оних испостава које уредни-
ца с осећањем блискости помиње, те да му се то зат им
натовари на Главу као претежак терет.
Да, ут врдио сам ускоро, Александар Павковић заис-
та постоји. И човек из даљине као што је Нови Зеланд,
у којој Годинама живи, учествује и у српској култ ури и у
БеоГраду Га познаје више људи.
Двадесет четвртоГ јануара 2004. године написао сам
му следеће писмо.
Драги Саша,
Пре два дана сам Вам авионском поштом послао
две м оје књ иге - ром ан Треће пролеће, објављ ен
2002. године, и студију Кратка историја сатирања,
из 1999, која говори о Голом отоку. У овој студији
се н ал ази и п р еп р и ч ан о Ваше писм о од септем -
бра 1998, које сам онда схватао, а схватам и данас,
као веом а в аж н о , јер је у м н огом е дало н аучн о
објаш њење за грозоте које су се десиле на ф амоз-
ном острву.
Али заш то сам га препричавао и заш то га, јед-
ноставно, нисам цитирао? Зато што ми је на неки
волшебан начин било нестало са радног стола. Да ли
сам га грешком био бацио? Или ми га је неко украо
(што ми је такође падало на памет)? Н икако не могу
да знам - највероватније ће једног дана изронити из
купуса који представљ а моју тзв. документацију -
али кад сам хтео да га цитирам, њега нигде није било.
Нашао сам се у паници шта да радим - а треба да Вам
кажем да сам га преко Вашег пријатеља добио тек
после научног скупа „Југословенско-совјетски сукоб
1948. године“ одржаног средином октобра 1998. - и
онда сам одлучио да га за коначну верзију рефера-
та и, затим, књиге, по сећању, препричам. У читавој
тој несрећи имао сам бар ту срећу што сам га одмах
по пријему био прочитао чак три пута и што сам се
најважнијих делова доста добро сећао.
Драги Саша, свих ових пет година одонда стра-
ховао сам да сам, с једне стране, у навођењ у можда
начинио неке сувише крупне грешке, које би се јако
тешко могле исправити, и, са друге, да се може наћи
неко злонамеран да ми затраж и доказ да сам Ваше
писмо заи ста добио. О вим су те ствари отклоњ е-
не (под условом да ми опростите што сам извесне
мање важ не омаш ке ипак начинио; уколико ми се
у будућности укаже таква прилика, настојаћу да их
исправим).
Још једанпут Вам захваљујем, уз дубок, прија-
тељски наклон. Надам се да ће се наша преписка нас-
тавити.
Топао другарски поздрав Вама и Вашој породи-
ци од
Драгослава Михаиловића.
Александар Павковић м и је у недељу 3. фебруара 2004.

одГоворио на следећи начин.
Драги г. Михаиловићу,
П римио сам књ иге које сте ми послали. Пуно Вам
хвала. Опис мог писма је сасвим у реду, и у том погледу
немајте никакве бриге.
Књиге су за мене веома занимљиве и значајне.
Саша Павковић
Међутим, чланак Љиљане Смајловић није остаоуса-

мљен неГо су Га, 11. маја 2006, пропрат ила и т ри допи-
са чит алаца у рубрици „Међу нам а“. Н аводим и њих, у
одломцима.
КЛЕВЕТАЊЕ ЂИЛАСА
У празничном броју „П олитике“ од 30. априла
и 1. маја, објављен је чланак „Мучење окривљ ених
неспавањем“. У обиљу клевета упућених М иловану
Диласу, најстрашнија је она да је био садиста. Желео
бих да наведем неколико примера који показују упра-
во супротно.
Али, прво да се представим. Родом сам из око-
лине М ојковца, одакле је и М илован 'ђилас. У пар-
тизане сам отиш ао 1941. са 14 година, а после рата
сам дуго био пилот у ратном ваздухопловству. Аутор
сам неколико књ ига из историје, а посебно сам се
бавио народноослободилачком борбом у Црној Гори.
Н исам ни рођак М илована 'Диласа, нити сам се са
њим дружио. Пишем, дакле, искључиво као неко ко
из прве руке и историјских извора зна шта је Мило-
ван Ђилас радио у Црној Гори у току рата и ко из
осећања праведности хоће да га одбрани од клевета.
П олитбиро Комунистичке партије Југославије
је н аредио да ком ун и сти и њ ихови си м п ати зер и
отпочну у јулу 1941. године оружане акције против
оку п атора, и дао М и л ован у ТЈиласу неогран и че-
на овлаш ћењ а и власт, тако да је могао смењ ивати
и стрељати чак и чланове П окрајинског комитета,
уколико не изврш авају поверене војне задатке или
саботирају антифашистичку борбу. Т)илас не само да
није никога стрељао, него пристаје на уцену петоко-
лонаша, а каснијег четника, Љ уба М инића, и предаје
му на „чување“ све заробљене италијанске официре
из гарнизона у Беранама, А ндријевици и Колаш и-
ну. Ђилас то је учинио да 6и избегао оружани сукоб
између Црногораца.
У време такозваних „левих скретања“, М илован
Ђ и л а с није био у Црној Гори, већ у Ужицу. Са Црном
Гором није одрж авао никакве везе, већ је радио на
уређивању листова „Борба“, „Вијести“, Билтена Врхо-
вног штаба, итд. Он је отишао из Црне Горе полови-
ном новембра 1941. године, а вратио се крајем марта
1942. године, у ком периоду су се одиграле леве греш-
ке и чистке у Црној Гори.
Ђ и л а с је једини у Југославији политичке коме-
саре у устан и ч ки м јед и н и ц ам а н ази в ао „лица за
везу са народом“ и увео је виш епартијски систем у
војним комитетима који су руководили устанком у
срезовима. У те комитете је укључивао представни-
ке Демократске и Радикалне странке, свештенике и
краљевске официре и подофицире.
Заш то о овим и сличним мерама које је смело
предузимао Милован Ђилас неће да пишу многи који
се баве историјом? Уместо тога, измишљају клевете
и лажи, као што је она да је ТЈилас наводно врш ио
ликвидације по Црној Гори, да је одговоран за „лева
скретања“ , да је директно окрвавио руке и, најзад, да
је тобоже био „садиста".
М илош М идо М иликић
Београд
ИстоГдана „Политика “је увела и рубрику ПИ САЛИ

С У Н АМ ЈО Ш ...
У њој Ст аш а Зајовић, „из београдске орГанизације

Ж ене у црном, прот ест ује збох објављ ивањ а чла нка
‘М учење окривљених неспавањем’... и додаје д а је Ђилас
био један од р е т ки х водећих југословенских комуниста
који су схват или промашеност бољшевичкох модела а да
нису првобитни партијски стаљинизам заменили шови-
низм ом “... „Писмо су пот писали“, наводи Политика, “и
пот писници следећих орханизација: Центар за култ урну
деконт аминацију - Беохрад, Хелсинш ки одбор за људска
права у Србији - БеоГрад, Грађанске иницијат иве - Бео-
Град, Комитет правника за људска права - БеоГрад, Ини-
цијат ива младих за људска права - БеоГрад, Експеранца -
Нови Сад, РеаГуј! - Зрењанин, Импулс - Тутин, Бона Фиде
- Пљевља, Женски центар - Лесковац, Гласразлике - Бео-
Град, Феминистичка 94 - Беохрад, Ж енеу акцији - Велика
Плана, Пешчаник - Крушевац, Табу - Зрењанин, Феномена
- Краљево, Неда - Зајечар, Урба ин - Нови Пазар, Ж А Д -
Нови Сад, Мрежа жена у црном Србије. “
Весна Бабунски из БеоГрада, у истој рубрици, пише:
„ШтадруГода кажемдода самзГрожена... Страшно! Јед-
но писмо примљено пре осам Година о дохађајима од пре
више од пола века, по нечијим сећањима, објављује се сада.
Зашто? Само да би сеукаљао лик нашех ухледнох писца и
светски познатоГдисидента.“
Оваквим списком девојачких орханизација које су ми

се радосно окачиле о врат м ало се ко у бивш ој Јухосла-
вији може похвалит и, укљ учујући имноГо вољеноГ „првох
д и с и д е н т а Н а д а м се да су се све те девојке после овох
објављивања, које и м је омохућила њихова пријатељица
Главна уредница, врло успешно поудавале.
Што се тиче „окрвављених“ или „чист ихруку“друГа
будућеГ првох дисидента, уз мноГобројне остале, нешто
ће нам рећи и аутор Борис Рашета у захребачким „Ново-
ст им а“ од петка 3. јуна 2011. у рубрици „ТВ Рашетање“
на 39. страни, Где наводи одломаак из Ђиласовох Револу-
ционарног рата.
Кундак се одломио, Немац пао на леђа. Извадио

сам нож и једним махом пресекао Н ем цу гркљан.
Затим сам додао нож Раји Недељковићу, политичком
раднику кога сам познавао пре рата и чије су село,
Гро[ш]ницу, близу Крагујевца, Немци измасакрирали
1941. године. Додао сам му нож да докрајчи другог
Немца96...
На овом месту ћу навест и и обимнији навод (него

ш т о су раније били м оји) из ауторскоI т екст а М ило-
вана Ђиласа у „Борби“ од 21. децембра 1944. Године. Ово
објавњује Стеван Ђорђевић у „Политици" од среде од 14.
јула 2010. М ного више неГо смешна детињастост мисли
у овом чланку, баналност његовоГ израза прецизније Гово-
р и о М иловану Ђиласу као писцу, у име којеје т ај човек
починио толика непочинства.
О длазећи од Стаљина, живог, обичног, бесмрт-

ног, генијалног човјека, осјећали смо да ће једном
проћи ово тешко доба, да ће он учинити да прође.
П ти це ће п очети свим љ удима да пјевају, сунце
топлије да их грије, цвијеће да им мирише, дјеца да
се безбрижно играју, научници да тону у тиху, неиз-
рециву љ епоту библиотека и института, писци да
сагоријевају огњем стваралаш тва. И у свему томе, у
срећи народа, у њиховој љубави међу собом - биће
96 Радисав Раја Недељковић, народни херој Југославије, 1950. го-
дине био је секретар Обласног комитета Комунистичке партије Србије
у Крагујевцу кад је, у јесен, у његовом кабинету изгубио живот секре-
тар Месног комитета Комунистичке партије у Ћуприји Марко Стојано-
вић Пришупко. Ово је у партији приказано као самоубиство пиштољем
због тога што је Ћупричанин разоткривен у Обласном комитету као
информбировац. Један бивши члан комисије јавног тужилаштва која је
требало да оцени узрок смрти овог човека сведочио ми је да је убијени
имао ране на леђима, али да су они били приморани лажно да конста-
тују да је у питању самоубиство. Међу шездесетак ћупријских голоо-
точана, пак, никад нико од њих није чуо да је Марко Стојановић имао
симпатије према Резолуцији Информбироа.
Стаљин, све ће пјевати о њему и радујући се ж иво-

ту и безграничној људској срећи међу људима и у
природи - људи ће се радовати њему и њиме. Јер је
обични човјек Стаљин бесмртан као што је бесмр-
тан и вјечан људски напредак; јер је он човјечанство,
у најсудбоноснијим даним а, заједно с Лењ ином и
послије Лењинове смрти истим путем, без колебања
и лутања, одвео далеко напријед, ка побједи, ка миру
и срећи - вјечном сну оних који раде и пате.
У вези с наст алом сит уацијом после објављивањ а

чланка „Право на љ удскост “, 10. маја 2006. опет сам се
обратио Александру Павковићу.
Драги Саша,
Извините што Вас узнемиравам једном непријат-
ношћу.
О вде постоји једно незванично друш тво, које
има улогу да велича дело и личност М илована Т)ила-
са. Друш тво сачињ авају углавном Ц рногорци, али
има и нецрногораца. Дакле, 30. априла 2006. годи-
не, на 37. страни „П олитике“, у рубрици [,,Из наше
прош лости5'] новинарског ветерана М иодрага Мак-
симовића, изашао је одломак из моје књиге Кратка
историја сатирања, и то баш онај са Вашим писмом
о М иловану ТЈиласу. На то се јако узнемирило поме-
нуто црногорско удружење, које је у овом случају
предводио, изгледа, син дотичне историјске лично-
сти Алекса ТЈилас и искамчио од „Политике55протест
против таквог писања. Главна уредница листа Љиља-
на Смајловић је промптно укинула М аксимовићеву
рубрику, а сама написала, или потписала, чланак под
насловом „П раво на људскост55 („П олитика55, 7. мај
2006, стр. 7). Уредница је у чланку мене напала за
неукусност, правећи, између осталог, алузију да сам
Ваше писмо измислио.
Д раги Саш а, ако им ате м огућности да п реко

интернета прочитате та два чланка у „П олитици",
молим Вас, учините то, да бисте видели ту руж ну
бесмислицу. (Ако такву могућност немате, јавите ми
да Вам чланке преко [мог школског друга] Војкана
Гавриловића, кога сам пре неки дан видео, пошаљем.)
А не треба ни да Вам кажем колику бисте ми услугу
учинили ако бисте се кратким писмом на прикла-
дан начин сами обратили уредништву. Уколико то из
неког разлога не узмогнете, ја ћу Вас први разумети
и нећу Вам због тога замерати.
И даље захвалан, остајем Ваш пријатељ.
Драгослав М ихаиловић
Он м и је одговорио 10. маја 2006. године.
Драги господине Михаиловићу,

Драго ми је што сте ми се јавили овим поводом
- иако би, наравно, било боље да овог повода и није
било.
Већ су ме обавестили о изласку фељтона, али не
и чланка Смајловићке. Тај чланак сам успео да про-
читам на интернету, али „Политика" не држи, изгле-
да, чланке од 30. априла, те нисам М аксим овићев
фељтон могао да прочитам.
Покушаћу да добијем сканиран (или електрон-
ски преснимљен, не знам тачно српску реч) Макси-
мовићев чланак. Па када то добијем видећу шта да
пишем „П олитици“
Ако будем писао „Политици“, морао бих да поме-
нем да је моје писмо у „Политици“ било цитирано без
мог знања и да се стога то писмо не може сматрати
као напад нити је то тако било смишљено. [...]
Још једном много хвала.
Срдачно,
Саша
ОсамнаесшоЈ маја Александар Павковић се обрашио

Љ иљани Смајловић на следећи начин.
Поштована гђо Смајловић,

Са закашњењем сам прочитао чланак Миодрага
М аксимовића 'М учењ е окривљених неспавањ ем' у
П олит ици од 30 априла као и Ваш чланак ' Право на
људскост' од 7 маја 2006.
Моје писмо на које се г. М аксимовић позива у
свом чланку није било намењено објављивању или
препричавању у дневним новинама и о његовој наме-
ри да то учини нисам био обавештен. Колико могу да
оценим, он вероватно није видео оригинал мог писма
већ се ослања на верзију коју је г. М ихаиловић обја-
вио, у виду белешке, у својој књизи Кратка историја
сатирања (Београд, 1999, стр. 12).
М ишљење мог оца о етиологији преокупације
М илована Т)иласа мучењем и тортуром није била
проф есионално постављ ена дијагноза и не бих се
сложио са његовим објављивањем у оквиру фељтона
у једном дневном листу.
Мој покојни отац је одбијао да било шта напише
о својим разговорима са политичким руководиоци-
ма бивше Југославије као и о својим искуствима са
службеницима политичке полиције (коју је он звао
УДБА). Он се плаш ио да 6и објављ ивањ е његових
записа водило репресалијама против њега и против
његове породице било где се они налазили. Коли-
ко ми је познато, сам М илован ТЈилас није оставио
никакве записе о злостављању политичких затворе-
ника у периоду док је он био у изврш ном руковод-
дству К омунистичке партије Југославије. Ако је то
тачно, могу само да нагађам зашто он то није учинио.
Причање мога оца сам г. Драгославу М ихаило-
вићу пренео у жељи да дознам да ли постоје било
каква друга сведочанства која би могла да потврде
или оповргну то што је мени испричано. Таква све-

дочанства би нам вероватно помогла да одговоримо
на питање ко је планирао и одобрио систематско зло-
стављање политичких затвореника о којима је већ
доста објављено. То је, мислим, важно питање исто-
риографије Југославије двадесетог века. М ислим да
би и Попитика свакако могла да допринесе тражењу
одговора на то питање. [...]
С поштовањем,
Александар П авковић
А ли Главна уредница Љиљана Смајловић није сматра-

ла д а је ово писмо достојно објављивања у „П олит ици“,
н и т и је професору Павковићу дала икакав одГовор. Мени,
пак, професор је послао електронску копију своГ некада-
шњег писма, које сам у књ изи Кратка историја сатирања
својевремено препричао. Сада ћу т преписати.
Александар Павковић
[Адреса]
26 септембра 1998
Поштовани господине М ихаиловић[у],

Тек што сам прочитао Ваш чланак ‘Ни заборава
ни праштања’ у Књижевним новинама, па сам одлучио
да Вам препричам нека казивања мога оца о Т>иласу.
М ислим да ће Вас она занимати јер видим да имате
ретко разумевање психологије таквих личности.
Мој отац је био психијатар, једно време асистент
професора Вујића у Београду. Звао се Анте Паковић
(за време рата променио презиме у Павковић), рођен
је на Пељешцу. Троје браће и сестра су погинули у
партизаним а: он је једини остао ж ив, јер је, завр-
ш ивш и медецину у Загребу, отишао тек 1944 у пар-
тизане, где су га, како ми је причао, чувала четири
партизана, да не погине.
Он је после рата, као човек од поверењ а, слат

на разна школовања у Лондон, Копенхаген и другде.
Негде 1949 или 1950 (није ми рекао тачно годину)
позван је са професором Вујићем у Централни коми-
тет на састанак на коме су присуствовали Ранковић
и Ђилас. "ђилас је психијатре питао да ли знају како
се могу добити лажна признањ а од највернијих пар-
тијских кадрова, као што је Стаљин добијао од својих
бољшевика. Психијатри су питани зато што је Т)илас
веровао да постоји неки тајни психијатријски метод
или дрога и да није у питању обична тортура (ваљда
је мислио да стари бољшевици обичну тортуру могу
да издрже). Наша двојица психијатара ту тајну нису
знали и тада им је дато у задатак да оду у Западну
Е вропу и да се добро распитају код водећих пси-
хијатара како се то може постићи. Добили су повећу
суму, неколико хиљада или десетина хиљада долара
за трош ак и за хонораре. Отац се, носећи тај новац у
Женеви шетао око језера, мислећи да пребегне; спре-
чио га је силан страх да ће га УДБА пронаћи и убити.
Психијатри су задатак добро обавили јер није било
никакве тајне: већина водећих стручњака им је рекла
да се систематским укидањем сна од највиш е десет
дана код већине људи губи осећај личног идентитета
и контроле над поступцима и да се под тим условима
може добити све. Није потребна ни посебна терапија
нити лекови ни посебна апаратура. (Мој отац се тога
присећао када је амерички пилот шпијунског авиона
обореног 1962 на[д] СССРом, Пауел, говорио како
му Совјети нису дали да спава.) Н аш и психијатри
су Ранковићу и Ђиласу по повратку реф ерисали о
мисији. ТЗилас је био задовољан јер је сада могао да
пређе, да тако кажемо, на проверу у пракси. Предло-
жио је пред психијатрима Ранковићу да изаберу десе-
так најоданијих партијских кадрова и да испробају
ову технику. Мој отац никада није могао да заборави
како је Ранковић полако и јасно рекао: ‘ Т , ми то

ј и д о
не радим о...’ На томе се ствар заврш ила - оцу је лак-

нуло и после тога је увек хвалио Ранковића! Овај део
приче вероватно сам од њега чуо негде 1969. када сам
из Београда отишао у САДе да студирам. Други део
приче сам чуо тек негде 1981.
1976. године сам, после ситних морално-поли-
ти ч ки х проблем а, добио п осао на Ф и лозоф ском
ф акултету у Београду. Н а некој прослави доктора-
та, приш ао ми је старији колега са друге катедре и
веома озбиљан рекао да је за мога оца везана једна
његова велика лична траума. Знајући [да] је мој отац
веома нестабилан човек, склон, понекад, необузда-
ним изливима беса, са претераном веселошћу сам се
покушао сакрити у стереотип ‘Знате какви су Дал-
м ати нц и ...’ Тај колега ми је испричао како је он био
студент мога оца и како га је партијски секретар поз-
вао као студента-демонстратора на састанак Српског
лекарског друштва да гласа за избацивањ е мога оца
због идеолошке небудности. О ва га је траума прати-
ла читавог ж и вота (само су четворица лекара гла-
сали против), јер је јако ценио мога оца, за кога је
веровао да је ж ртва примитивизма и зависти. За то
избацивање ја нисам знао, отац ми никада није при-
чао. П рвом приликом кад сам га посетио у САДеу,
питао сам га за то. Онда сам добио наставак приче
о Ђиласу.
Када су Вујић и отац изаш ли са састанка са Т )И -
ласом и Ранковићем, Вујић је рекао оцу ‘Видите да су
ово болесни људи - сутра нас опет могу позвати да
им радимо експерименте. Него ћу сада да Вас одмах
избацим из Српског лекарског друштва, тако да, ако
ме ови позову, могу да кажем - ја сам сувише стар за
то, ту би једино могао др П авковић да помогне, али
он није поуздан. А Вас ћемо првом приликом у ино-
странство - није ово за н а с ...’ Тако је и било, када је
дошло до прве размене у оквиру америчке техничке

помоћи Југославији, мој отац је 1952. отишао на уса-
врш авањ е и никада се није вратио. Касније када је
моја мајка покуш авала да се придружимо оцу, нису
давали пасош ... П рви пут је успела, преко везе, да
добије пријем код Ранковића тек 1964., када се отац у
САДеу већ оженио. Ранковић у последњем тренутку
отказује пријем и тако је прима Ћ ећа Стефановић.
Он јој одобрава пасош да посетим о оца, пош то се
отац никаквом политиком у емиграцији није бавио
нити дружио са непријатељима. Мој отац је умро у
САДеу, 1984. Пре него што је умро долазио је неколи-
ко пута у Дубровник и свој родни крај, али никада у
Београд. Своје сећања никада није хтео да сними на
касету нити да напише јер се увек бојао УДБЕ.
Увек се јако интересовао за ТЈиласа, купио је и
прочитао сва његова дела објављена на енглеском.
На основу свог искуства и прочитаних дела, његова
је дијагноза била - параноја која потиче из потиснуте
хомосексуалности. Закључак о хомосексуалности је
донео на основу неких делова мемоара ТЈиласа где
он наводно пише да је као дете док је седео код неког
старијег у крилу осетио велики полни орган и да је
то запамтио као нешто шокантно. Н исам провера-
вао шта је и где је то ТЈилас написао. Друго, Т)иласов
садизам и мазохизам, који је он показивао у својој
фиксацији за тортуру (како у својим мемоарима тако
и у описаном случају), су, сматрао је отац, познати
симптоми потиснуте хомосексуалности.
Ову причу сам причао разним људима по Бео-
граду и другде - обично изостављ ајући дијагнозу.
П ричао сам ју и старијем колеги на факултету коме
сам могао да пренесем поздраве оца и поруку да се
не брине о избацивању, да је то било режирано. Тај
колега ми је рекао да је он (пошто је и сам психијатар)
само начуо да су и на Голом отоку били ангажовани
и неки психијатри ради експеримената над људима.
Нико од људи којима сам ову причу причао није

могао да понуди никакво ни објашњење Ђиласовог
понаш ања - а неколицина њих су познавали Т^ила-
са из његових дисидентских дана. Ваш чланак пружа
карактеризацију најближу дијагнози и опису мога оца.
Н а крају, мислим да ће Вас заним ати и неш то
што нема никакве везе са ТЈиласом. Од 1987 до краја
ове године, предајем, поред разних друтих предмета,
и српску књижевност на једном малом универзитету
у Сиднеју (иако сам по струци филозоф). У уводу у
српску књ ижевност сам уврстио и Када су цветале
тикве, као пример модерног српског романа. Могу
Вам рећи да је међу истина малобројним студенти-
ма, то веома популарно штиво. Студенти су углавном
нашег порекла али ту и тамо залутају и они енглеског
порекла или чак словеначког. Сви на испиту пиш у
о Вашем роману. И ја сам Ваш верни читалац. Гори
Морава ме је држала целу ноћ, док је нисам прочитао.
Срдачно Ваш,
(Александар Павковић)
После чланка „Право на људскост “ - реч је, нарав-

но, о људскости М илована Ђиласа, а не његових жртава,
које аут орка није имала у виду - одговор на тврђења у
њему покушао је да да публицист а М илинко Ђорђевић,
к о ји је као млад новинар био запослен у „Борби“ и у гру-
пи од четрнаесторо њ их био послан на Голи оток. А ли
за ш т и т н и ц а љ удскост и М илована Ђиласа није сма-
трала да треба да ш т ит и и људскост ухапш ених колега
(а камоли неких друш х). М ирно је, нешто дужи, Ђ°рђе~
вићев чланак, без икаквог образложења, одбила. Тако је
одговор на њен текст објављен у „Књижевном л и с т у “
(од 1.јула - 1. авГуста 2006), публикацији којаје неколико
десетина хиљада пут а мања него ш т оје „Политика“. А
и моје садашње објављивање, које ћу пренети из „Књиже-
вног лист а“, долази са задршком од пуних пет Година. Не
сумњам д а је вешта уредница и с т им рачунала.
ПЕРОМ И РЕВОЛВЕРОМ
У Политици од 7. маја, на седмој страни, освану-
ла је нова рубрика с поднасловом О речима и штам-
пи. П отписник је, испод прилож ене ф отограф ије,
нова главна уредница овог дневника Љиљана Смајло-
вић. П исац компетентан, тема актуелна, закљ учак
исправан („Ако се у јавном ж ивоту не будемо држа-
ли доказаних и доказивих чињ еница у оптуж бам а
и похвалама, наше ће се м орално пропадањ е само
наставити“).
А вај, п рим ер који је кори сти л а да п откреп и
цитирану декларацију, као и начин како је презенти-
ран, у ствари оповргава хвале достојну намеру. Глав-
на уредница је, наиме, овим својим написом устала
у одбрану „првог дисидента комунизма“ М илована
ТЈиласа, аутора у свету у масовним тираж им а изда-
ване књиге Нова класа. Пошто је изгубио заш титу
вође, наводи ауторка, „деценијама су га клеветале
удбашке испоставе свих политичких гарнитура које
су се смењивале на власти у овој земљи, а да га нико
није смео бранити". У ту, ближе неидентификовану,
гомилу „удбашких испостава“, стрпала је писца Дра-
гослава М ихаиловића, оптужујући га да је део своје
литерарне каријере утрошио на обрачун са Ђиласом.
Повод за такву њену реакцију био је фељтон М. Мак-
симовића (радо читана шеснаест година, а сада уки-
нута стална рубрика у недељним бројевима) у коме
је цитирано писмо Александра Павковића, професо-
ра Универзитета у Сиднеју књ иж евнику М ихаило-
вићу, објављено у његовој књ изи Крат ка историја
сатирања. П роф есор је испричао повест свог оца,
психијатра Анте Павковића о неуспелом покушају да
га ангажују на истраживањ у психофизичких метода
којима би се затвореници навели на признања поли-
цијских оптужби. Касније је овај лекар био принуђен
да напусти земљу под претњом полицијског прогона.
К ритичарка је оспорила валидност тврдњ и из

писм а због тога ш то не п оти чу ди ректн о од пси-
хијатра који је у међувремену преминуо у емиграцији.
Стога је оценила да објављени текст „не пролази про-
бу грађанске пристојности и занатске проверљиво-
сти, а о моралном осећању да и не говоримо“.
На молбу писца М ихаиловића, син психијатра
је поново ових дана писмено потврдио истинитост
очеве исповести. У историографији - колико знам -
такви документи називају се секундарним изворима
и сматрају се валидним. Поготову ако њихов аутор
због старости није био у стањ у да их својом руком
напише и лично уручи, већ је то учинио његов син.
Једина истина у новој рубрици главне уреднице
јесте да је класик српске књ ижевности, академик и
добитник низа награда укључујући и најпрестиж -
нију, Н инову, део своје каријере утрош ио пиш ући,
поред уметничких дела, и књиге документарног жан-
ра. Али не ради обрачуна с ТЈиласом, већ с циљем
обелодањ ивањ а злочи н а реж им а Јосипа Б роза уз
чије је скуте, истина међу најближим сарадницима,
скоро две деценије био М илован, с ласкавим надим-
ком ТЈидо. И то у статусу члана П олитбироа, дакле
доглавника коме је вођа поверавао најосетљ ивије
задатке који су се сводили најчеш ће на обрачуне с
„непријатељима народа“. У ову категорију грађана
писац М ихаиловић сврстан је такоређи још док је
био у школској клупи и тако третиран целог живота
„у свим удбашким испоставама“, доспевши коначно
у логор на Голом отоку. Поред Бранка Ћопића, био је
једини српски писац кога је Јосип Броз напао на јав-
ном митингу због антирежимског садржаја његовог
култног романа Кад су цветале тикве.
С ве док га п о ч етко м п едесети х го д и н а није
стигла партијска гиљ отина, одан али и п ретерано
амбициозан, Ђидо је вођине директиве спроводио
обузет мржњом према класном непријатељу, тако да
су неретко ефекти били поразни по политику партије.

Екстремни поступци били су такорећи стил његовог
живота, па их је немогуће побројати у овом кратком
тексту. Поменућемо стога само неколико с најтрагич-
нијим последицама на појединце, понекад на бројније
групе грађана који су по политичкој линији или на
неки други начин били њему подређени.
Први ратни задатак који је Броз поверио Т)ила-
су био је подизање устанка у Црној Гори. Он је тамо
приспео почетком јула 1941. године у својству деле-
гата Врховног штаба. Одмах је подржао леву оријен-
тацију локалних комуниста. Они су у резолуцији од
8. августа 1941. записали да „предстоји антифаш и-
стичка револуција која није ниш та друго него етапа
пролетерске револуције...“ (документи НОБ, том 3).
Новинари титоградске Побједе (број од 12. јуна 1989)
поставили су Ђиласу између осталог и ово питање:
„У так о зван а ли јева скретањ а п рип и сује се про-
вођење друге фазе револуције када је требало поби-
ти све кулаке, попове и буржује. П артијски лист у
Црној Гори објављивао је спискове стријељ аних са
о б авезн и м упозорењ ем на крају 'н а с т а в и ћ е с е'...
Неки учесници и сведоци лијевих скретањ а грешке
и посљедице приписују вама?“
Ђилас је у одговору признао да постоји „мој лич-
ни удио... Док сам ја тамо био, та стријељања се тачно
своде на оно што је објављено у ондашњој Народној
борби. Ја се броја не сјећам, могло је бити 15-20 људи,
и то оних које су партијске организације означиле
као шпијуне, активне агитаторе против партизана...
У вријеме кад су та стријељања била најшира, није-
сам био у Црној Гори. Био сам опозван.“ Заменио га је
Иван М илутиновић који је ту серију убистава наста-
вио, и то са већим бројем жртава.
Тек после годину дана, 19. јуна 1942, на седни-
ци ЦК на Зеленгори, закључено је да је партизанска
војска у Црној Гори и источној Херцеговини претр-

пела „не сам о в ојн и ч ки , него и п о л и ти ч ки неус-
п ех “. М еђутим , Ђ илас и М и л у ти н о в и ћ каж њ ен и
су зачуђујуће благо - укором - док су Херцеговци
(Петар Драпшин, М иро Попара и Павле Ковачевић)
због сличних грешака искључени из КПЈ „због зло-
чиначких грешака којима су укаљали углед Партији“.
Изгледа да приликом изрицањ а цитиране каз-
не није узето у обзир Т)иласово понављање таквих
поступака у Новој Вароши и на Каменој гори где су
се заустављале поражене партизанске снаге из Србије.
Стара комунисткиња Цана Бабовић, која је, као висо-
ка функционерка српске партије дочекивала ове десе-
тковане јединице, пред смрт је и здикти рала своју
исповест о збивањ им а на том крвавом путу. Њ ено
сведочење објављено је у другом тому Дедијерових
Прилош за биоГрафију Јосипа Броза (стр. 719). Спро-
водећи истрагу над уморним и изгладнелим борцима,
Дилас је сам доносио смртне пресуде. Цану је посебно
погодило убиство једног двадесетогодишњака из Јаго-
дине који је био у радничкој чети и у борбама у зави-
чају убио неколико Немаца. Био је гладан и извршио
„неку крађицу“ па га је Т)илас осудио на стрељање. Уз
подршку Т)иласовс супруге Митре, Цана је успела да
спасе младића. Међутим, у даљем повлачењу на Каме-
ној гори, изгладнели борац опет се попео на таван
неке куће, али није нашао ниш та за јело. Овог пута
интервенција две жене није успела: стрељан је пре
него што су оне стигле да се умешају. Цана даље тврди
да је Т)илас повео групу партизана у село Ранитовићи
и „побио целу породицу, покупио стоку, проглаша-
вајући их, без претходне истраге, за четнике“. Милку
и Ж иву ТЈорђевића намеравао је да стреља само зато
што су, по његовом мишљењу, малограђани.
Наређење за убиство Милете-Бате Цветића, ко-
мунисте и робијаш а још у Краљевини Југославији,
донео је лично "ђилас - потврдила је Љ убинка Мило-

сављ евић, ч лан и ц а највиш ег руковод ства српске
партије. О на се тада такође налазила у Новој Варо-
ши, у повлачењу са српским партизанима. Цветиће-
ва кривица се састојала у томе што је после робије
искључен из партије као троцкиста. Ђилас Му Није
поклоннио живот, иако је од првог дана устанка био
у Другој чети Ужичког одреда.
Врховни командант, који је тада са својим шта-
бом боравио у Фочи, сазнавш и за све ове злочине
у Н овој В арош и, сам о је писм ом благо у п озори о
Ђиду и Цану да пре најстрож их казни покушају да
осумњичене доведу на прави пут васпитним мерама.
Доласком у ослобођени Београд 'ђилас постаје
министар у првој савезној влади. Али ћуд није про-
менио. У писму београдској П олит ици (објављено
25. новембра 1945) каснији „први дисидент“ је покре-
нуо кампању ломљења самосталности судова и њихо-
во стављ ањ е у служ бу дневних циљ ева партијске
политике.
„Умјесто чиновничких пренемагања" која су нам
„додијала да слуш амо“ - упозорава Т)илас - народ
од судија траж и „да га ш тите од непријатељ а“ и да
„пруже доказа да ће нова Југославија заврнути шију
б еск р у п у л о зн и м о р ган и м а и к о р у п ц и о н аш и м а “.
Н епосредан повод за овакав став - на коме му је,
како сам пише, честитао и Тито - наш ао је у вести
објављеној у истом листу 22. новембра под насловом
Пресуда чиновницима Гранапа. Београдски Окружни
суд је због ш пекулација и примањ а мита за конце-
сију у производњи и испоруци пекмеза, четири лица
осудио на условне казне принудног рада. Он је так-
ву пресуду оценио „изругивањ ем с патњама, глађу
и невољама народа“. Народна скупштина је сменила
овај суд једва непуну недељу после ТЈиласове интер-
венције, да 6и ускоро била одржана нова расправа,
пред новим већем које је првооптуженог у овој афери

с презименом Херцег осудило на смрт, а остале на
временске казне безусловно. Т)илас је у књизи Власт
и побуна изнео тај случај покајнички истичући да
„срећом, малверзант није погубљен“.
Звездане тренутке у својој политичкој каријери
Ђилас је доживео на прелазу из четрдесетих у педе-
сете године, у време Коминформа. Кардељ и он били
су делегати на оснивачком скупу у Пољској. Двојица
Титових представника упутили су ж естоке крити-
ке комунистичким партијама Француске (Дилас) и
Италије (Кардељ). О птужили су њихове прваке што
су у време рата пропустили да примене југословен-
ска искуства и освоје власт ликвидацијом покрета
отпора којима су на челу биле грађанске партије с
којима су тамошњи комунисти сарађивали. „Де Гол
није био ништа друто него [издајник као] наш Дража
М ихаиловић“ - рекао је Тјилас.
П рестиж београдског владајућег врха у „новој
К оминтерни“ чије је седиште било у Београду, није
потрајало ни пуну годину. На иницијативу Стаљина,
Титова партија је - пошто је њено вођство одбило да
присуствује новом самиту у Букурешту - искључена
крајем јуна 1948. године. До тада блиска сарадњ а с
М осквом и осталим престоницама у којима су сто-
ловале комунистичке владе, преметнула се у опако
непријатељство које ће потрајати до половине педе-
сетих година. У Југославији је настао прогон свих
грађана који нису поверовали да је кривица за раскид
искључиво на страни Кремља. О томе је Драгослав
М ихаиловић написао неколико књига са сведочан-
ствим а о терору над заточеницима тада основаног
логора Голи оток и других робијаш ница у којима су
тамновали такозвани информбироовци.
И ако члан П олитби роа, Ђилас тврди да није
знао за две битне чињ енице које се тичу прогона
и н ф о р м б и р о о вац а. П рва је да наводно није при-

суствовао доношењу одлуке о оснивању концентра-
ционог логора, пош то се тада затекао у Црној Гори
чије је руководство већ добило налог да отпочне
хапшење кандидата за логораше. Друга је тврдња да
више од три године није знао шта се тамо догађа, све
док га о томе није обавестио књ иж евник Д обрица
Ћ осић. Хиљаде логораш а који су преж ивели пакао
овог логора добро знају да то није истина. Иако им
је било најстроже забрањено да било шта испричају
о томе шта су доживели, најхрабрији су проговори-
ли и истина о терору се брзо пробила у целој земљи.
Испада да није доспела само до Ђиласа који је тада
био у врху партијске елите.
Врхунац цин и зм а представљ а тврдњ а да није
допринео хапш ењ им а чак ни њ егових најближ их
сарадника у Агитпропу. Документи, међутим, опо-
вргавају ово његово провидно правдање. На седни-
ци Организационог секретаријата ЦК СКЈ 7. јануара
1952. године (председава Ранковић), ТЈилас је рекао да
све људе из Борбе (тадашњег партијског органа) које
је предложила Удба, треба одстранити (Архив СЦГ,
сиг. У-КШ /17). Био је то у ствари налог за хапшење
четрнаест новинара (међу којима је био и писац ових
редова) који су после краткотрајне истраге у Главња-
чи отпремљени на Голи оток. То није могло да измак-
не оку страних новинара који су својим редакција-
ма јавили да је у водећем комунистичком дневнику
откри вен а антититовска завера и да је хапш ењ е у
току. Да би показале како је број ухапш ених далеко
мањи, власти су издвојиле четворицу и пред Окруж-
ним судом у Београду изрекле им вишегодишње казне
затвора. Тужилац није могао да докаже ниједном уха-
пшенику било какву кривицу, па су они после годину
и по дана издржавања казне у Сремској М итровици
пуш тени на слободу, док су п реостала десеторица
задржана у логору две године, па су и они ослобођени.
Дедијер је на том истом састанку именован за

директора Борбе са задатком да среди ситуацију. Кас-
није је, у трећем тому својих Прилош... написао да су
похапшене групе у редакцији „саботирале директиве
и правиле намерне штампарске грешке у новинама11.
После пуш тањ а на слободу ниједан н овин ар није
враћен на своје радно место, а двоје су на Голом ото-
ку покушали самоубиство.
Исто је поступио и са својим најближим сарад-
ницима. Дедијер, његов заменик у Агитпропу, напи-
сао је у трећем тому ПрилоГа... (стр. 453): „М илован
ТЗилас је - због своје личне нетрпељивости и према
Радовану Зоговоићу и према Стефану М итровићу -
помогао да се они подведу под категорију ибеоваца.“
То је учинио - наставља Дедијер - из освете што су
„добивши на оцену његов роман закључили да ништа
не вреди“. Стефан је ускоро ухапшен, док је Зоговић
поштеђен. Ђилас је признао да је рекао Ранковићу
(Власт и побуна, стр. 185) да и њега треба ухапсити,
али је врховни шеф полиције то одбио. Вероватно
по Титовом наређењу, пошто је овај врсни песник у
рату написао марш алову биографију у стиховима.
Стефана сам срео пред крај 1953. године када су га,
сломљених живаца, преместили из дела робијашнице
с најстрожим режимом, познатог као Петрова рупа, у
велику ж ицу која је већ била пред затварањем. Поку-
шао сам да разговарам с њим, напоменувш и да смо
у неку руку колеге, пошто сам и ја радио у редакцији
партијских новина Борба. Погледао ме је престравље-
но, што сам ја протумачио страхом који је понео из
поменутог изолатора. Тада је извукао неку згужвану
хартију из недара и рекавши ми да и даље пише пое-
зију, понудио да ми покаже своје најновије стихове.
Када је почео да рецитује, дош ао је ред на мене да
се престрашим: написао је „оду командиру“ (тако су
каж њ еници по логорским правилим а ословљавали
чуваре у милиционерским униф ормама) у којој му

захваљује што му помаже у преваспитању.
Још један песник, до хапш ењ а у компетенцији
Ђиласовог Агитпропа, први председник Удружења књи-
жевника у Титоовој Југославији - Марко Врањешевић,
психички се разболео на Голом отоку. Кад је ослобођен,
почео је да се лечи, али без значајнијег успеха. Ж ивот је
окончао самоубиством. Ипак је успео да напише роман
о свом тамновању под насловом Сенке ГолоГ отока.
Рукопис је много година касније у његовој зао-
ставштини пронашао унук и објавио га 2005. године.
Н а сајму књига те године ово дело је представљено,
а Удружење књижевника организовало је промоцију
свом првом председнику. Више В рањ еш евићевих
м лађих колега је том приликом проценило његов
роман као најбољи у већ доста богатој библиотеци
књижевних творевима с голооточком тематиком.
Тјилас га није поменуо у својим књигама.
(77. С. Овај текст је најпре понуђен П олитици

као реаГовање на цит ирани напис њене Главне уред-
нице. А л и је она одбила да т објави. Исти одГовор је
уследио и од редакције Нина.)
М илинко ТЈорђевић
Године 1999. Александар Павковић је у БеоГраду обја-

вио превод своје књ ш е П олитичка теорија С лободана
Јовановића - Један несентиментални приступ политици.
У вези с т им и са друш м научниковим радовима „Књи-
жевни л и с т “је у броју од 1. јануара - 1. фебруара 2009.
објавио разГовор с аутором. На крају разговора научник
је подсећен и на заплете око некадашњеГ чланка Љ иљане
Смајловић „Право на људскост “ Преносим питање „Књи-
жевноГ лист а“ и одГовор Александра Павковића.
На крају бисмо вас упит али о околностима под

којим а је дош ло до спора око једноГ вашеГ писма
упућеноГ београдском писцу ДраТославу М и ха и ло -

вићу. Спор се водио око тоГа да л и је М илован Тјшшс,
каоједан од највиш их функционера комунист ичке
власт и у Југославији, уо п ш т е моГао, негде крајем
четрдесетих, да тражи од вашеГ покојног оца пси-
хијат ра да врши експерименте на невиним људима
како би се уст ановило да ли методе мучења којеје
користио Стаљин моГу и код нас да имају тражени
ефекат - лажна признања на намештеним суђењима
за издају. У одбрану М илована Ђиласа писалајеувод-
ник и тадашња Главна уредница „Политике“ Госпођа
Смајловић, а о т омеје писао и М илинко Ђорђевић, у
нашем лист у у чланку „Пером и револвером“ (којије
„Политика" својевремено одбилада објави).
Мој отац се целог живота страшно плашио Удбе,

иако је од 1952. ж ивео у САД. Одбијао је било шта
да напише и објави о своијим разговорима с Мило-
ваном Ђиласом - а тврдио је да је имао дуже раз-
говоре са Т)иласом него што је сам Ђилас имао са
Стаљином. Он ми је говорио да је од њега и профе-
сора Вујића тражено да открију које методе мучења
Стаљин користи да би извукао лаж на признањ а од
исправних и пош тених комуниста, и када су му та
двојица психијатара, на основу интервјуа са страним
психијатрима, пред сакупљеним званичницима, опи-
сали те методе, онда је Т)илас од њих траж ио да их
примене на исправним и невиним политичким кад-
ровима. Тај предлог је, по причи мога оца, одлучно
одбио Ранковић, рекавши: „Ми то ЂИД° не радимо“.
Не знам - и не могу знати - да ли је ова прича мога
оца истинита. П ричу сам испричао г. М ихаиловићу
у нади да ће он или неко други моћи више о томе да
каже - да потврди или оповргне ову причу. Дакле,
моја намера је била да се обелодањивањем ове приче
помогне утврђивањ е истине око улоге Ђиласа У зло-
стављању политичких затвореника за време док је
он био на власти. Нисам нигде тврдио да је та прича

истинита - осим мога оца нико је није потврдио.
Мени се ипак чинило мало вероватним да је мој
отац измислио то да је Т>илас хтео да врш и овакве
експерименте над невиним људима. У време када ми
је отац ту причу испричао, 70-тих година прош лог
века, ТЈилас је био најпознатији противник комуни-
зма, човек који је наводно схватио истину либерали-
зма и неистину комунизма. Није било апсолутно ни
од какве користи о њему измишљати такву неверова-
тну причу чак ни за приватну употребу. Наравно, то
не значи да је прича истинита већ само да није јасно
зашто би била измишљена.
Мој отац није испољавао никакву мржњу пре-
ма Ђ иласу веђ је> у психоаналитичкој традиц и ји ,
сматрао да он показује психопатолош ке симптоме,
дакле симптоме болести која је излечива. Веома ми
је жао што се ова прича тумачила као лични и поли-
тички мотивисан напад на Ђиласа и као повод да се
он брани од наводних непријатеља. Када сам писао
г. М ихаиловићу нисам уопште могао да предвидим
да ће ова прича моћи бити тако тумачена - а моја је
греш ка ш то нисам ту могућност отклонио. Наиме,
није ми падало на памет да се једна, истина површ-
на и недовољно професионална дијагноза (мој отац
није имао прилике да о тим симптомима икада раз-
говара са Ђиласом), могла протум ачити као поли-
тички мотивисан напад на једну преминулу особу.
И жао ми је што се до сада није могло наћи никак-
вих поузданих индикација да ли је ова прича исти-
н ита или не. До таквих података ћемо мож да ипак
једног дана доћи.
М ислим да смо овим дош ли до одГовора која су нас

у овим пит ањ има занимала, а нарочито о оном да л и је
Политбиро југословенске Комунистичке партије желео и
Голи оток
покушавао да уведе психолошке експерименте и психосо-

матску тортуру над политичким затвореницима. Развој
односа према ухапш еницима у затворима и лошрима то1
времена, сматрам, довољно нам јасно Говори д а је таква
т орт ура постојала и да се она нарочит о спроводила у
логорима под именом Голог отока и уопште за време спора
с Информбироом. Притом не искључујем моГућност д а је
сличан однос према зат вореницима моГао постојати и у
друГим периодима тадашње власти.
Сиискови
СВЕУКУПНИ ПОПИС УМРЛИХ
[административно кажњени]
П опис на основи:
1. Р еш ст р а 1 - Х У 2. М а т и ч н и х књига 1 - У
3. Н а основи пост ојећих пописа 1 - 7
Овај попис м р т ви х са Голог отока, са око чет ири

стотине имена у времену које нас занима, добио сам од
Афреда Пала. Списак, очтледно, потиче из званичне доку-
мент ације и радио 1а је засад непознат човек. Судећи по
речим а ДраГе Д ујм ића да је на м ирош евачком Гробљу у
ЗаГребу сахрањено око 500 м рт вих ископаних из Гробаља
на Љлом отоку, овај попис би се могао односити на њих.
У том случају, моГућеје да недостају имена сахрањених на
МироГоју, у Ријеци, на острвским кат оличким Гробљима
у околини Голог отока и, разуме се, оних бачених у море.
Зато овај попис, којије веома значајан, јер, и уза све обма-
не окоузрока смрти, представља прво званично признање
једноЈ терористичкоГ система да је у лоГору о којем Гово-
римо било и мрт вих, тек мора бити проучаван.
Надам се да ће људи од науке који остају иза нас то
иучинит и.
1949.
Ред. Бр°ј БР°ј Када Датум одласка са
Презиме (очево име) и име матичне реги- Примједба
број је умро радилишта
књиге стра
1. Андријашевић (Николе) Петар I 22.07.1949. 22.07.1949. умро
2. Батножић (Милана) Вељко I 20.12.1949. 20.12.1949. умро
3. Благојевић (Константина) Симеон I 23.12.1949. 23.12.1949. ум ро
4. Ђокић (Васе) Мартин I 22.10.1949. 22.10.1949. ум ро
5. Јоковић (Перке) Иван 07.11.1949.
6. Јоковић (Пека) Јоко I 07.10.1949. умро
7. Калабић (Василија) Милан I 29.12.1949. 29.12.1949. ум ро
8. Маша (Петра) Петар I 25.11.1949. 1949. ум ро
9. Лукенда (Јуре) Марко I 25.12.1949. 25.12.1949. ум ро
10. Пешић (Цветка) Петар I 22.11.1949. 22.09.1949. ум ро
11. Пијетловић (ТЈорђа) Гојко I 04.10.1949. умро
12. П ремру (Ивана) Владимир I 04.10.1949. умро
13. Раичевић (Петра) Блажо I 24.07.1949. 24.07.1949. ум ро
14. Станић (Мате) Мирко I 10.09.1949. 10.09.1949. убијен у бјегству
15. Станковић (Сима) Тууро I 23.11.1949. 23.11.1949. ум ро
16. Трајковски (Менков) Страхил I 16.11.1949. 15.11.1949. ум ро
17. Вукадиновић (Владимира) Стојан I 04.12.1949. умро
1950.
1. Алексић Олга 16.10.1950.
2. Антић (Алексе) Миодраг I 22.10.1950. 22.10.1950. ум ро
3. А прцовић (Тодора) Ж ивко I 18.04.1950. 17.04.1950. умро
4. Азабагић (Ибрахима) Мухамед I 07.12.1950. ум ро
5. Бабовић (Јока) Војин I 27.07.1950. ум ро
6. Бајалица (Илије) Јанко I 30.06.1950. 30.06.1950. ум ро
7. Бакса (Бенедикта) Јурај I 04.05.1950. 04.05.1950. ум ро
8. Баришић (Ш имуна) Маријан I 11.05.1950. 11.05.1950. умро
9. Берц (Фрање) Вјекослав I 11.02.1950. 1950. умро
10. Бојовић (Петра) Василије I 28.04.1950. 28.04.1950. ум ро
11. Боричић (Вуксана) Марко I 1950. умро
12. Булатовић (Милисава) Чедомир I 02.03.1950. 02.03.1950. ум ро
13. Бурзан (Томе) Радомир I 04.08.1950. 04.08.1950. ум ро
14. Чабаркапа (Ивана) М илорад I 29.12.1950. 29.12.1950. умро
15. Димитријевић (Михаила) Слободан I 15.05.1950. 15.05.
16. Добријевић (Јеврема) Мирко I 10.12.1950. 10.12.1950. ум ро
17. Дрезгић (Марка) Данило I 25.10.1950. 25.10.1950. ум ро
18. Доцкин (Ангела) Панделе I 11.05.1950. 11.05.1950. ум ро
19. Тјуровић (Марка) Анто I 28.12.1950. 28.12.1950. умро
20. Ереш (Фрање) Јосип I 21.08.1950. 21.08.1950. ум ро
21. Наш кпесћ! (Јокгра) 1уап I 09.08.1950. 09.08.1950. умро
22. Хуша (Јарослава) Фрањо I 08.12.1950. 19.05.1950. ум ро1
23. Јакиша (Ивана) Иван I 08.12.1950. 08.12.1950. умро

24. Јеловац (ТЈуре) Милутин I 27.04.1950. 27.04.1951.(?) ум ро
25. Клаћ (Васе) Никола I 28.04.1950. 27.04.1950. ум ро
26. Копривчевић (Мирка) Тјуро I 27.04.1950. 27.04.1950. ум ро
27. Марковић (Милана) Боривоје I 10.12.1950. 10.12.1950. умро
28. М ихајловић (М илутина) Светислав I 13.11.1950. 13.11.1950. ум ро
М илановић (Милана)
29. I 03.10.1950. умро
П ичета-П еро
30. М илошевић (Божидара) Милан I 30.04.1950. 30.04.1950. умро
31. М ирић (Милана) Оливера 25.10.1950.
32. Нешовски (Тома) Димче I 18.07.1950. умро
33. Огњановић (Тадије) Блажо I 24.12.1950. 24.12.1950. ум ро
34. Орловић (Павла) Симо I 25.07.1950. 25.07.1950. умро

35. Петровић (Тихомира) Миладин I 24.02.1950. 24.02.1950. ум ро
извршио
36. Платуша (Луке) ТЈуро I 29.04.1950. 29.04.1950.
самоубиство
37. Поповић (ТЈока) Света I 19.09.1950. 19.09.1950. умро
38. Радојевић (Јанка) Бошко 29.01.1950.
1 Самоубиство забијањем ексера у главу. (Д. М.)

39. Радоњић (М илутина) Миливоје I 24.12.1950. умро
40. Ракић (Мила) Бранко I 30.06.1950. умро
41. Самарџић (Јована) Васо I 08.12.1950. 08.12.1950. умро
42. Степановић (Ж ивоте) Владимир I 27.12.1950. 27.12.1950. ум ро
43. Стојковић (Томе) Драгутин I 26.07.1950. 26.07.1950. умро
44. Шокичић (Петра) Маријан I 15.06.1950. 15.06.1950. ум ро
45. Швигир (Петра) Иван I 27.05.1950. 27.05.1950. ум ро
46. Тасић Савка 04.03.1950.
47. Томашевић (Славка) Милун I 07.03.1950. 07.03.1950. ум ро
48. Вулетић (Анте) Душан I 04.05.195. 24.04.1950. ум ро
1951.
1. А џић (Симе) Радисав I 09.11.1951. 09.09.1951. умро
2. Ајановић (Нусрета) Хусеин I 11.08.1951. 11.08.1951. ум ро
3. Алексић (Пера) Симо I 15.10.1951. 15.10.1951. погинуо на сјечи
4. Андрачец (Ђуре) Винко I 11.03.1951. 11.03.1951. ум ро
5. Апаравалдо (Душана) Мирко 1951.
6. Авдагић (Ахмета) Зијад I 18.03.1951. 18.03.1951.
7. Бајић (Веселина) Јово 1951.
8. Бајић (Вукајла) Радош I 15.05.1951. 15.05.1951. ум ро
9. Бановић (Марка) Бранко I 15.09.1951. умро
10. Бањанин (Милана) Урош I 17.07.1951. 17.07.1951. ум ро
380
11. Бата (Антољ) Михаљ I 31.01.1951. 31.01.1951. ум ро
12. Бек (Ловре) Јосип I 09.07.1951. 09.07.1951. умро
13. Билић (Станка) Јован I 22.07.1951. 22.05.1951. умро
14. Билић (Луке) Марко -М артин I 02.06.1951. 02.06.1951. умро
15. Билишков (Ловре) Иван I 16.06.1951. 16.06.1951. ум ро
16. Бисић (М илована) Јован I 04.04.1951. 04.04.1951. умро
17. Богданов (Лазара) Богдан I 14.07.1951. 14.07.1951. ум ро
18. Богосављевић (Миленка) Раденко I 25.04.1951. 25.04.1951. умро
19. Бојић (М ладена) Драго I 03.08.1951. 03.08.1951. умро
20. Бокан (Василија) Божо I 07.08.1951. 07.08.1951. ум ро
21. Бољевић (М илутина) Милија I 08.02.1951. 08.02.1951. умро
22. Брацановић (Антона) Анте I 20.07.1951. 20.07.1951. умро
23. Бранков (Светозара) Обрад I 29.06.1951. 19.06.1951. умро
24. Брашнаров (Тодора) Панчо I 13.07.1951. 13.07.1951. умро
25. Будимир (Јуре) Мијо I 06.07.1951. 06.07.1951. умро
26. Бујанић (Мирка) Фрањо I 07.09.1951. 07.09.1951. ум ро
27. Царевић (Раде) Гојко I 20.03.1951. 20.03.1951. умро
28. Цигић (Ш имуна) Љ убо I 15.03.1951. ум ро
29. Циндрић (Стјепана) Јосип I 11.03.1951. 11.03.1951. умро
30. Ћ еранић (Илије) Јоко I 05.03.1951. 05.03.1951. умро
31. Ћуфка (Василија) Алекса I 01.05.1951. 01.05.1951. умро
32. Черанић (Фрање) Виктор I 11.07.1951. умро
Голи оток
33. Димитријевски (Спира) Дмитар I 17.08.1951. 16.08.1951. умро
34. Диздар (Мате) Стјепан I 15.10.1951. 15.10.1951. ум ро
35. Димитријевић (М ихаила) Слободан I 15.05.1951. умро
36. Добрила (Ивана) Анте I 14.05.1951. маја 1951. умро
37. Дотлић (Богдана) Данило I 01.08.1951. 01.08.1951. умро
38. Доковић (Андрије) Властимир I 11.08.1951. 11.08.1951. ум ро
39. Дуровић (М усе) Драго I 20.07.1951. 20.07.1951. ум ро
40. Фаркаш (Марка) Јосип I 26.07.1951. 26.07.1951. умро
41. Фистанић (Ивана) Андрија I 03.06.1951. 03.06.1951. умро
42. Фумић (Јулија) Рудолф I 29.05.1951. 29.05.1951. ум ро2
43. Ф уруновић (Милана) Чедомир I 26.07.1951. 26.07.1951. умро
44. Гаџа (Мате) Фрањо I 02.06.1951. 02.04.1951. ум ро
45. Герин (Мује) Алија I 02.08.1951. 02.08.1951. умро
46. Глоговац (Лазе) Стојан I 06.07.1951. 06.07.1951. умро
47. Гутаљ (Д орђа) Јово I 06.08.1951. 06.08.1951. ум ро
48. Х аџиомеровић (М ухамеда) М ухарем I 18.11.1951. 18.11.1951. умро
49. Хајдук (Грге) Иван I 05.05.1951. 03.05.1951. умро
50. Хоџа (Хусеина) Џемал I 15.05.1951. 15.05.1951. умро
51. Холод (Филипа) Митар I 31.07.1951. 31.07.1951. умро
52. Хусеинћехаић (Османа) Осман I 28.04.1951. 28.04.1951. умро
53. Игњатовић (Драгића) Богослав I 03.09.1951. ум ро
2 Помиње га Драго Дујмић као умрдог у болници. (Д. М.) ОО
382
54. Исламовић (Хусе) М ехо I 19.07.1951. 19.07.1951. умро
55. Јаковљевић (Карла) Мирко I 11.05.1951. 11.05.1951. умро
56. Јанковић (Мирка) Радомир I 05.04.1951. 05.04.1951. умро
57. Јанковић (Димитрија) Ратољуб I 09.05.1951. 09.05.1951. умро
58. Јанковић (Милана) Светислав I 12.07.1951. 12.07.1951. умро
59. Јанкловић (Ж ивојина) Жарко I 11.07.1951. 11.07.1951. умро
60. Јанковски (Јорданов) Јанко I 09.07.1951. 09.07.1951. умро
61. Јасприца (Фрање) Мато I 10.08.1951. 10.08.1951. умро
62. Јелић (Илије) Божо I 10.07.1951. 10.07.1951. умро
63. Јелић (Маријана) Марко I 27.06.1951. 27.06.1951. умро
64. Јоксимовић (Аксентија) М омир I 03.06.1951. 03.06.1951. ум ро
65. Јорданов (М инчев) Јордан I 14.04.1951. 11.04.1951. умро
66. Јовановић (Ж ивојина) Љ убисав3 I 14.07.1951. 14.07.1951. умро
67. Јовановић (Миливоја) Милош I 09.07.1951. 09.07.1951. умро
68. Јовић (Василија) Зарја I 07.05.1951. 07.05.1951. умро
69. Јурјавчић (Антона) Иван I 12.07.1951. 12.07.1951. ум ро
70. Калуђеровић (Божа) Урош I 29.07.1951. 29.07.1951. ум ро4
71. Карамарковић (Милоша) Раде I 07.07.1951. 07.07.1951. умро
72. Карић (Салиха) М ухарем I 04.01.1951. 03.01.1951. умро
73. Каталина (Вида) Никола I 30.06.1951. 30.06.1951. ум ро
3 Свештеник. (Д. М.)
4 Помиње га Драго Дујмић. (Д. М.)
> 1 0 X 0 И1/0Ј
74. Клишкић (Анте) Себастијан I 02.04.1951. 02.04.1951. умро
75. Кључар (Мата) Драго I 07.03.1951. 07.03.1951.
>-
2
а
о
76. К обе (Ернеста) Божо I 18.04.1951. умро
77. Коленко (И сидора) Јосип I 18.04.1951. 08.04.1951. умро
78. Конте-С опИ е (Ивана) Вилко I 04.09.1951. 04.09.1951. умро
79. Кошир (Франца) М ирко I 11.03.1951. 11.03.1951. ум ро
80. Ковач (Глигора) Милан I 16.07.1951. умро
81. Ковачевић (Ивана) Бартол I 02.07.1951. 02.06.1951. умро
82. Ковачевић (М илорада) Доброслав I 14.03.1951. 14.03.1951. ум ро
83. Кукић (Мила) Павле I 01.08.1951. 01.08.1951. ум ро
84. Куртагић (Абаза) Салих I 05.02.1951. 03.02.1951. умро
85. Квартантото (Доминика) Марио I 17.07.1951. 17.07.1951. умро
86. Лазаревић (Ж ивојина) Милан I 05.05.1951. 04.05.1951. умро
87. Лазић (М илана) Борислав I 23.03.1951. 23.03.1951. умро
88. Ловрић (Антона) Иван I 25.07.1951. 25.07.1951. умро
89. Лукић (Милентија) Душан I 23.08.1951. 23.08.1951. ум ро
90. Марас (Павла) Јерко I 25.10.1951. 25.10.1951. умро
91. Маринковић (Симе) Јордан I 29.03.1951. умро
92. Матковић (Јеврема) Борислав I 30.06.1951. 30.06.1951. ум ро
„Бориша“
93. М едић (Аћима) Душан I 06.04.1951. 06.04.1951. умро
94. М ијоковић (Јована) Милош I 30.08.1951. ум ро5
5 Помиње га Драго Дујмић. (Д. М.)
384
95. Микан (Јосипа) Ловро I 29.03.1951. 29.03.1951. умро
96. М иладиновић (Матије) Зора 10.09.
97. М илдраговић (Андрије) Милан I 25.07.1951. 25.07.1951. умро
98. М илетић (Мате) Марин I 17.05.1951. 17.05.1951. умро
99. М илетић (Јовице) Видоје I 15.03.1951. 15.03.1951. умро
100. М ијоковић (Михајла) Данило I 26.03.1951. 26.03.1951. умро
101. Мирковић (Петра) Јово I 30.01.1951. 30.01.1951. умро
102. М итровић (Веселина) Милан I 15.07.1951. 15.07.1951. умро
103. М ладеновић (Благоја) Д орђе I 18.07.1951. 18.07.1951. умро
104. М рковић (М иће) Јоксим I 21.07.1951. 21.07.1951. умро
105. М рш овић (М илована) М илета I 18.01.1951. 18.01.1951. умро
106. Муслић (Ф ехимо) Селимо I 16.06.1951. умро
107. М ушић (Вехбе) Фуад I 07.11.1951. 04.11.1951. умро
108. Начиновић (Марка) Бруно I 14.03.1951. 14.03.1951. умро
109. Н ецић (Драгутина) Радован I 03.07.1951. 03.07.1951. умро
Д рагослав М ихаиловић
110. Ненчић (Јордана) Бранислав I 04.04.1951. 04.04.1951. умро
111. Нинковић (Боже) Милан I 26.03.1951. 26.03.1951. ум ро
112. Н ожинић (ТЈура) Бранко I 13.07.1951. 13.07.1951. умро
113. Одаџија (Косте) Вељко I 07.07.1951. 07.07.1951. умро
114. Османчевић (Заима) Абдулах I 17.08.1951. умро
115. О зрен (Антуна) Драган I 27.02.1951. 27.02.1951. ум ро6
116. Пајнић (Антуна) Антун I 04.08.1951. умро
6 В. Драгослав Михаловић, Крашка исшорија саширања, Београд, 2005, стр. 35.
Голи оток
117. Пантић (Влајка) Драган I 07.05.1951. 07.05.1951. умро
118. Пармаков (Трајка) Владо I 14.03.1951. I I I 1951. умро
119. Пашалић (Латифа) Етхем I 04.03.1951. 04.03.1951. ум ро
120. Пашић (Рашида) Хуснија I 26.05.1951. 26.05.1951. умро
121. Пауновић (Васе) Глигорије I 11.07.1951. 11.07.1951. ум ро
122. Павићевић (Гавре) Јован I 12.04.1951. 12.04.1951. умро
123. Павлак (М илоша) Владо I 06.03.1951. умро
124. Перкас (Јуца) Никола I 29.05.1951. 29.05.1951. умро
125. Перовић (Рада) Стеван I 19.02.1951. 19.02.1951. умро
126. Поповић (Павла) Божо I 04.03.1951. 04.03.1951. умро
127. Поповић (М илутина) Т>око I 26.04.1951. 26.04.1951. ум ро
128. Поповић (М илића) Павле I 20.03.1951. 20.02.1951. умро
129. Поповић (Николе) Рашко I 12.08.1951. умро
130. Поповић (Боже) Станко I 06.05.1951. 06.05.1951. умро
131. Поповић (М ићана) Стево I 02.05.1951. 02.05.1951. умро
132. Прцо (Николе) Бошко I 09.07.1951. 09.07.1951. умро
133. Прелевић (Вида) Мирко I 25.01.1951. 23.01.1951. умро
134. Пркушић (Винка) Јордан I 31.07.1951. 31.07.1951. умро
135. Пујевић (Јована) М илутин I 04.08.1951. 04.08.1951. умро
136. Радев (М иле) Владо) I 06.08.1951. 06.08.1951. умро
137. Радевић (Обрада) Радисав I 16.06.1951. 15.06.1951. умро
385
138. Радушевић (Ивана) Максим I 07.05.1951. 07.05.1951. умро
139. Радуновић (Матије) Петар I 06.02.1951. 06.02.1951. умро
140. Рајчевић (Илије) Аврам I 01.10.1951. умро
141. Рајић (Веселина) Јефто I 10.07.1951. 10.07.1951. ум ро
142. Рајковић (Ђуре) Иво I 25.05.1951. 25.05.1951. умро
143. Рајнер (Давида) Ото I 28.07.1951. умро
144. Решковац (Марка) Перо I 18.06.1951. 18.06.1951. умро
145. Ровчанин (М илића) Душан I 04.04.1951. 04.04.1951. умро
146. Ружић (Милојка) Милија I 18.11.1951. 18.11.1951. ум ро7
147. Саџак (М ухамеда) Хамид I 21.04.1951. 21.04.1951. умро
148. Сатмари (Карла) Карло I 07.05.1951. 07.05.1951. умро
149. Савичин (Чеда) Иван I 11.07.1951. 11.07.1951. ум ро
150. Секела (Рока) Матија I 25.06.1951. 25.06.1951. ум ро
151. Скварица (Риста) Стево I 12.04.1951. 12.04.1951. умро
152. Совуљ (Ивана) Мијо I 22.07.1951. 22.07.1951. умро
153. Спајић (Ивана) Љ убомир I 15.07.1951. 15.07.1951. умро
154. Спаравало (Душана) Мирко I 26.11.1951.
155. Сремац (Богдана) Јово I 01.08.1951. умро
156. Станојевић (М илисава) Станоје I 09.07.1951. 09.07.1951. ум ро
157. Станојевић (Михајла) Урош I 16.08.1951. 16.08.1951. ум ро
158. Старе (Франца) Аугуст-Јанез I 09.08.1951. 09.08.1951. умро
159. Стевчевски (Николе) Кирил I 09.08.1951. 09.08.1951. умро
7 Умро од полуцирања. В. Крагика исшорија саширања, стр. 114-115. (Д. М.)
Голи оток
160. Стојановић (Сима) Вукашин I 04.06.1951. 04.06.1951. умро
161. Сунарић (Танасија) Мило I 06.07.1951. умро
162. Сушић (Антона) Бартуло I 23.03.1951. 23.03.1951. ум ро
163. Шаренац (Стева) Неђо I 01.08.1951. 01.07.1951. ум ро8
164. Шарић (Ивана) Цвитан I 21.06.1951. 21.06.1951. ум ро
165. Шћулац (Тома) Томо I 30.03.1951. 30.03.1951. умро
166. Шћекић (Радоје) Александар „Леко“ I 08.05.1951. 08.05.1951. умро
167. Шкорић (Ж ивана) Миленко I 24.03.1951. 24.03.1951. умро
168. Шкунца (Фрање) Владо „Јоханов“ I 29.07.1951. 29.07.1951. умро
169. Штајцер (Јосипа) Тјуро I 20.11.1951. 20.11.1951. ум ро
170. Шутевски (Диме) Ристо I 09.07.1951. 09.07.1951. умро
171. Тишма (Паја) Гојко I 10.03.1951. 10.03.1951. умро
172. Томовић (Рада) Милош I 01.08.1951. 01.08.1951. умро
173. Тончић (Вјекослава) Звонко I 02.09.1951. 02.09.1951. умро
174. Величковски (Саздов) Трифун I 24.03.1951. 23.03.1951. ум ро

175. Видаковић (Јосипа) Јосип I 11.08.1951. 11.08.1951. умро
176. Видовић (Михајла) Перо I 17.06.1951. 17.06.1951. ум ро
177. Винцетић (Ивана) ТЈуро I 10.05.1951. 10.05.1951. умро
178. Висковић (Блажа) Силвије I 15.11.1951. 13.11.1951. умро
179. Воденик (Јосипа) Франц I 19.11.1951. 18.11.1951. ум ро
Поменуо га Драго Дујмић. (Д. М.)
387
88^
180. Вукадиновић (Радосава) Душан I 14.07.1951. 14.07.1951. умро
181. Вуков (Срећка) Мато I 10.03.1951. 10.03.1951. умро
182. Зечевић (Петра) Миле I 26.05.1951. 26.05.1951. умро
183. Зекић (Петра) Мило I 07.05.1951. 07.05.1951. умро
184. Зековић (Аксентија) М илутин I 25.03.1951. 25.03.1951. умро
185. Зубанов (Стевана) М илорад I 05.03.1951. 05.03.1951. умро
186. Ж арић (Јовице) Здравко I 20.04.1951. 20.04.1951. умро
187. Ж арковић (Трифка) Новак I 27.09.1951. 27.08.1951. умро
188. Ж ивановић (Светомира) Ж ивомир I 27.06.1951. 27.06.1951. умро
189. Ж махер (Јосипа) Леополд I 11.07.1951. 11.07.1951. умро
1952.
1. Бјелановић (М итра) Раде I 12.09.1952. 12.09.1952. умро
2. Божовић (Милована) Драгиша I 24.02.1952. 04.02.1952. умро
3. Чајковац (Мате) Антон I 14.10.1952. 14.10.1952. умро
фшсдаиехиЈлЈ аш ооЈрЗр
4. ТЈурђенић (Стјепана) Мирко I 10.08.1952. 10.08.1952. умро
погинуо
5. Јамбришек (Мате) Стјепан I 09.08.1952. 09.08.1952. несретним
случајем
6. Кљајић (Николе) М иро I 27.05.1952. 27.05.1952. утопио се
7. Косовац (Николе) Мане I 08.03.1952. 08.03.1952. умро
Голи оток
извршио
8. Козлевчар (Ивана) Иван I 22.08.1952. самоубиство
вјешањем9
9. Недељковић (Благоја) Бранислав I 04.11.1952. 04.11.1952. умро
10. О брановић (Феликса) Стјепан I 26.11.1952. 26.11.1952. умро
11. Паренцан (Јосипа) ТЈулио I 17.11.1952. 17.11.1952. погинуо
12. Симић (Михајла) Томислав I 08.01.1952. 08.01.1952. умро
1953.
1. Цонић (Петра) Стеван II 18.05.1953.
2. Филиповски (ТЈорђија) Петар I 01.02.1953. ум ро
3. Клипа Милан II 15.11.1953.
4. Курилић (Петра) М ирослав II 19.08.1953.
5. М рдакоивћ (Велимира) П етар10 II 09.12.1953.
6. Ш небергер (Ивана) А ндрија11 II 06.07.1953.
7. Томић (Сава) Драгољуб I 12.05.1953. 12.05.1953. ум ро, објесио се
8. Вавић (М итра) Јован II 08.08.1953.
9. Ж нидарић (Стјепана) Иван I и II 24.04.1953. 24.04.1953. ум ро
9 Поменуо га Драго Дујмић под презименом Козловчар. (Д. М.)
10 Поменуо га Драго Дујмић. (Д. М.)
11 Треба Шнепергер. Поменуо га Дујмић. По свој прилици, година је нетачна. (Д. М.)
389
и>
чо
о
1954.
1. Азабакић (Ибрахима) М ухамед I 07.12.1954. умро
2. Черкез (Ибрахима) О м ер12 II 13.09.1954.
3. "ђорђевић (Танасија) Милан 08.08.1954.
4. Хинић (Николе) Илија 30.11.1954.
5. Јакиша (Ивана) Иван I 08.12.1954. умро
6. Ж игић (Исе) Раде II 06.03.1954. умро
1955.
1. Борјар (Наума) Сотир 4020/1 05.03.1955.
2. Чалаке (Алила) Мустафа 4118/1 29.12.1955.
3. Ковач (Антала) Јожеф 05.12.1955.
1956.
ф 1 а 0 1 /И Е Х И р \[ 8 Е 1 /3 0 Ј Е Ј ) .'
1. М илаковић Сђуре) Симо 4574/1 27.10.1956.
2. М илошевић (Станоја) Божидар 4474/1 15.11.1956.
3. Мујовић (Зарије) Зоран 3744/1 13.06.1956.
12 Сматра се да је убијен. (Д. М.)
Н 0 1 0 И1ГОЈ
1957.
1. Бернечић (Јосипа) Раде 5108/Н IV 01.02.1957.
2. Главан (Шиме) Иван 4651/1 IV 28.03.1957. умро на лијечењ
у у Ријеци
3. Јанковић (Светозара) Предраг 4560/1 IV 23.10.1957. утопио се
4. Керан (Николе) Јаков 4847/И IV 23.10.1957. утопио се
5. Крајновић (Блажа) Карло 5358/Н IV 06.07.1957. погинуо
6. Никај (Даута) А зем 4420/1 10.01.1957.
7. Станковић (Срећка) Стојан 5468/П IV 08.05.1957. умро у болници
у Ријеци
8. Табаковић (Ахмета) Смаил 4 9 0 2 /II IV 23.10.1957. утопио се
1959.
погинуо
1. Ајкунић (М ехе) Хамдо 5104/П V 05.12.1959. несрећним
случајем
2. Бек (Андрије) Мартин 6418/П V 08.08.1959. утопио се
3. Хајрулан (Османа) М ухарем 7183/И V 31.12.1959. погинуо
4. Вуковић (Властимира) Стојадин 5499/П V 01.08.1959. утопио се
1960.
1. Јурчец (Антона) Павао 5963/И V 28.03.1960.
2. М ичић (Ж ивана) Драго 5904/И V 12.03.1960.
392
1962.
1. Јирашек (Алберта) Зденко 8083/И VI 20.04.1962. вјешањем у
СУП-у Дарувар
2. Касунић (Јосипа) Фрањо 6702/И VI 26.02.192. ум ро у Ријеци
9075/
3. Шакановић (Бајре) Шериф VI 28.04.1962.
Ш/1
1963.
ум ро у болници
1. А рсеновић (М илорада) Доброслав 8076/И VI 25.08.1963.
Ријека
9966/
2. Благојевић (Живка) Спасоје VI 13.06.1963.
Ш/1
9953/
3. М илинковић (Тууре) Тодор VI 02.06.1963. утопио се
Ш/1
9926/
4. Немет (Ане) Маријан VI 02.06.1963. утопио се
111/1
1964.
9577/ ум ро у болници
1. Карапанџић (Јожефа) Иштван VI 24.02.1964.
Ш/1 Ријека
176/Ш /
2. Мађаревић (Илије) Петар VI 31.05.1964. утопио се
II
Голи оток
ум ро у ријечкој
3. М уратовић (Османа) М ехмед 7623/И VI 11.03.1964. болници
„Др Браће С обол“
1966.
ум ро у болници
1. Матијевић (Јована) Миле 1775/1V VII 24.09.1966.
„Ребро“ Загреб
1967.
1. Готал (Људевита) Винко 9948/Ш/1 VII 05.08.1967. утопио се
2. Стаменковић (Страхиње) Светислав 2 4 7 4 /^ VII 13.07.1967.
вјешањем
1968.
1. Бабић (Н овице) Спасоје 2906/ГУ VIII 17.05.1968.
2. М итровић (Љ убомира) С лободан 3 0 6 5 /^ VIII 06.09.1968. утопио се
1969.
1. Лекић (Станише) М илорад 2 8 0 9 /Г / VIII 29.07.1969.
2. Першин (Стјепана) Златко 3243/1У VIII 26.07.1969. утопио се
393
394
1970.
1. Бериша (Уке) Јашар 2503/1У VIII 06.05.1970.
2. Косановић (Пере) Милан 3767/1У VIII 14.10.1970.
1971.
1. Калчић (Антуна) Марио 3713/ГУ IX 27.03.1971.
2. М ехоњ ић (Бајрама) Мевлудин 3639/Г7 IX 21.01.1971.
умро у болници КПД
3. Стојковић (Ивана) Бранко 4034/1У IX 08.09.1971.
Раб
1972.
1. Чехајић (Мехмеда) Ибрахим 4349/1У IX 26.06.1972. утопио с е - бјекство
1973.
1. Ерватић (Антуна) Антун 4460/1У X 23.07.1973. ум ро у Загребу
1974.
умро у КПД болници
1. Јанковић (Милана) Борис 4964/1У X 31.05.1974.
Загреб
нађен мртав у
2. Лињачки (Светозара) Миливој 5192/ГУ X 08.12.1974. бјекству, извидница
бр. 3
Голи оток
1976.
1 . Оруч (Ђуре) Никола 5579/1У XI 28.12.1976. објесио се
1977.
1
1 . Блажичко (Мартина) Дамир 5788/1У XI 02.03.1977. објесио се
настрадао у
2. Микуландра (Анте) Ненад 4 987/IV XI 11.05.1977.
саобраћајној несрећи
1980.
погинуо у покушају
1. Атлија (Илије) Милан 6559/1У XII 02.07.1980.
бјекства
2. Лозанчић (Ивана) Иван 6008/1У XII 29.10.1980. утопио се
1985.
1 . Цепанец (Стјепана) Маријан 6956/1У XV 25.06.1985. погинуо
1986.
ум ро у КПД болница
1 . Марјанић (Томе) Јурај 7542/У XV 25.11.1980.
Загреб
Оо
ЧО
ОП
396
ВОЈНА ЛИЦА
1950.
Број Број Датум
Ред. Када је
Презиме (очево име) и име матичне реги- одласка са Примједба
број умро
књиге стра радилишта
1. Бадњевић (Хасана) М итхад 374/1 03.10.1950. објесио се
2. Бобан (Димитрија) Никола 429/1 18.03.1950.
3. Добош (Алберта) Иш тван13 409/1 10.03.1950.
ум ро у болници у
4. Кастратовић (Милана) Михајло 1261/1 11.11.1950.
Загребу
5. Кодрић (Ивана) Мартин 647/1 21.08.1950. ум ро од туберкулозе
6. Лапчевић (Тимотија) Томо 490/1 21.10.1950.
Загребу
7. Љ уцовић (Дока) Петар 1280/1 18.08.1950.
8. М илутиновић (Драгутина) М илутин 1563/1 02.11.1950.
9. Пајевић (Љ убиш е) Војислав 453/1 18.11.1950.
Загребу
10. Секуловић (М илета) Бранислав 462/1 27.09.1950.
Загребу
11. Зајовић (Новице) Радош 737/1 14.05.1950. објесио се
13 Убијен у Градишки. (Д. М.)
М О Х О И1ГОЈ
1951,
1. Аксентијевић (Љ убомира) М илорад 637/1 03.8.1951.
2. Арамбаш ић (Крста) Душан 2028/1 13.08.1951. умро у Старој Градишки
3. Ашанин (Радосава) Данило 1701/1 05.07.1951.
4. Бабић (Мила) Илија 1875/1 14.05.1951.
5. Бенц (Ивана) Фрањо 1426/1 14.09.1951. умро у Старој Градишки
6. Бојчић (Димитрија) Слободан 1367/1 28.08.1951.
7. Бончић (Стјепана) Т>ука 17.12.1951.
8. Бошковић (Ива) Крсто 1388/1 22.10.1951. ум ро у Ријеци
9. Божовић (Драгутина) Никола 839/1 14.02.1951. умро у Старој Градишки
10. Цањуга (Ватрослава) Фрањо 1311/1 05.05.1951.
11. Ћетковић Милан 1156/1 07.02.1951.
12. Чичаревић (Бошка) Ш пиро 2013/1 02.07.1951. умро у Старој Градишки
13. Чолановић (Петра) Марко 1613/1 28.06.1951.
14. Ћуковић (Светозара) Бошко 2137/1 25.10.1951. умро у Старој Градишки
15. Давчевски (Риста) Павле 2217/1 02.07.1951.
16. Денкан (Живка) Никола 1510/1 05.08.1951.
17. Дежман (Ивана) Рудолф 1129/1 02.08.1951. умро у Старој Градишки
18. Достал (Рудолфа) Марко 1305/1 14.03.1951.
19. Дрињак (Саве) Васо 1859/1 03.08.1951. умро у Старој Градишки
20. Тјешковић (Перка) Милан 1156/1 07.02.1951.
1 6 %
21. Ђорђев (М ите) Киро 1746/1 20.08.1951.
398
22. Фемић (Милентија) Периша 2180/1 19.08.1951. умро у Старој Градишки
23. Филиповић (Веље) Сулејман 24.07.1951.
24. Грегоровић (Мате) Богдан 1091/1 30.09.1951. умро у Старој Градишки
25. Хорват (Игнаца) Звонко 1627/1 27.06.1951.
26. Јањић (Јована) Вјекослав 1655/1 07.06.1951.
27. Јурин (Спире) Блажо 2015/1 15.06.1951.
28. Калинић (Ивана) Егон 1896/1 12.08.1951.
29. Караџија (Станка) Станко 1959/1 14.07.1951.
30. Катанић (Вукадина) Живко 862/1 21.08.1951. умро у Старој Градишки
31. Керн (Винка) Људевит 942/1 16.05.1951.
32. Косовац (Здравка) Радослав 1847/1 24.01.1951.
33. Ковачевић (М илована) Владо 1827/1 31.08.1951.
34. Крстан (Саве) Вељко 04.11.1951.
35. Кујовић (Божа) Бранко 2225/1 23.07.1951.
36. Лучић (Мате) Драгутин 702/1 02.08.1951.
37. М анце (Антона) Антон 1425/1 04.07.1951.
38. М анојловић (Илије) Милош 2056/1 21.06.1951.
39. М арић (Сретена) М омчило 764/1 10.05.1951. умро у Старој Градишки
40. М ихаиловић (Драгољуба) Тома 923/1 13.07.1951.
41. М икић (М илована) Миле 1900/1 17.07.1951.
42. М иладинов (Ж ива) Богољуб 1439/1 13.06.1951.
43. М илићевић (Милоша) Илија 1038/1 22.07.1951.
НО!0 И1/ОЈ
44. М илицки (Фрање) Марко 1176/1 31.08.1951. умро у Старој Градишки
45. М илинковић (Ж ивојина) Сретен 2150/1 18.06.1951.
46. М иловановић (М илосава) Тиосав 585/1 24.02.1951.
47. М илутиновић (Драге) М илутин 02.07.1951.
48. М иљевић (Т)ока) Владимир 1750/1 21.03.1951.
49. М унћан (Мила) Коста 1550/1 28.09.1951. умро у Старој Градишки
50. М уратовић (Спасоја) Вељко 1592/1 10.07.1951.
51. Никчевић (Ђорђа) Вукашин 1703/1 06.09.1951. умро у Старој Градишки
52. Николић (Мијата) Ђорђе 1098/1 31.08.1951. умро у Старој Градишки
53. Пејовић (Томаша) Светозар 858/1 16.10.1951. умро у Старој Градишки
54. Пантовић (Владимира) Здравко 1979/1 22.08.1951.
55. Павловски (Александра) Афанасије 1124/1 03.08.1951. умро у Старој Градишки
56. Петровић (Богољуба) Властимир14 562/1 11.05.1951.
57. П илиповић (Веље) Сулејман 332/1 25.07.1951. на радилишту Св. Гргур
58. Послет (Пиетра) Пиетро 083/1 09.07.1951.
59. Радојчић (М итра) Васо 1779/1 03.06.1951.
60. Растовац Сђуре) Раде 1125/1 25.07.1951.
61. Ромић (Јанка) Гојко 1716/1 01.07.1951.
62. Тасовац (Марка) Данило 1319/1 21.08.1951. умро у Старој Градишки
63. Вељко (Сава) Крстан 1594/1 04.11.1951. умро у Старој Градишки
64. Вираг (Тјорђа) Јосип 1602/1 25.07.1951.
66Е
14 Убијен у строју на Светом Гргуру. (Д. М.)
400
65. Вишњић (Ш пире) Мирко 1385/1 01.09.1951.
66. Војинов (Душана) Мирко 1700/1 16.11.1951. умро у Старој Градишки
67. Вукчевић (Марка) Саво 807/1 марта 1951.
68. Зуобс (М ихаила) Александар 320/1 16.07.1951. умро у Старој Градишки
69. Ж абић (Османа) М ухамед 2201/1 30.07.1951.
70. Жугић (Гојка) Јован 2289/1 25.09.1951. умро у Старој Градишки
71. Бубањ (Богдана) Бошко 12.11.1951.
1952.
1. Баћин (М ладена) Тодор 2797/1 01.09.1952.
2. Гордић (Јове) Бранко 676/1 21.08.1952. од бијега
3. Јаић (М илована) Дане 2826/1 18.05.1952.
4. Кљуна (Бајрама) Фетах 771/1 20.08.1952.
5. Коларски (Гавре) Милан 2661/1 20.06.1952.
6. Косценић (Леонида) Леонид 2721/1 20.07.1952.
7. М раковић (Адама) Јанко 2271/1 13.01.1952.
8. Пајић (Боже) А рсен 3050/1 16.11.1952.
9. П оповић (Богића) Зако 1685/1 09.01.1952.
10. Рајић (Михајла) Радослав 1871/1 21.11.1952.
11. С имеоновић (Томе) Тјорђе 3154/1 27.12.1952.
12. Стружник (Јожефа) Алојз 3453/1 08.12.1952.
13. Војводић (Петра) Бошко 817/1 13.05.1952.
14. Вујовић (Вида) Петар 1963/1 12.01.1952. умро у Старој Градишки
Голи оток
1953.
1. Брајовић (Дрекала) Машан 3699/1 11.06.1953.
2. Чолак (Ивана) Винко 3192/1 04.01.1953.
3. Чукић (Миљана) Ново 1357/1 21.06.1953.
4. Дончев (Стојмена) Асен 3769/1 18.08.1953.
5. Костић (Уроша) Миливоје 854/1 22.05.1953.
6. Леро (Стевана) Никола 3706/1 15.07.1953.
7. Макареску (Аркадија) Леонид 3716/1 27.12.1953. ум ро у КПД Билећа
8. Маринковић (Гвоздена) Јеврем 3598/1 14.05.1953.
1954.
1. Краљевски (Доца) Драган 3655/1 25.01.1954. ум ро у КПД Билећа
2. Кудровић (Сергија) Владимир 3873/1 26.04.1954.
3. Вукоје (Тјорђа) Ш пиро 2472/1 24.02.1954.
1955.
1. Јовановић (Стојана) М иливоје 1726/1 12.05.1955.
1956.
1. Чанак(Тодора) Бранко 2806/1 15.11.1956.
2. Драговић (Душана) Василије 3010/1 24.02.1956.
3. Голубовић (Пере) Радомир 1257/1 17.03.1956.
4. Вујисић (Нова) Војислав 2406/1 30.07.1956.
БРОЈЧАНИ ПОДАЦИ ПО ГОДИНАМА

(од 1949. до 1986.)
Година Цивилна лица Војна лица Укупно

1949. 17 17
1950. 48 11 59
1951. 189 71 260
1952. 12 14 26
1953. 9 8 17
1954. 6 3 9
1955. 3 1 4
1956. 3 4 7
1957. 8 8
1958.
1959. 4 4
1960. 2 2
1961.
1962. 3 3
1963. 4 4
1964. 3 3
1965.
1966. 1 1
1967. 2 2
1968. 2 2
1969. 2 2
1970. 2 2
1971. 3 3
1972. 1 1
1973. 1 1
1974. 2 2
1975.
1976. 1 1
1977. 2 2
1978.
1979.
1980. 2 2
Голи оток
1981.
1982.
1983.
1984.
1985. 1 1
1986. 1 1
СВЕУКУПНО 334 112 446
РЕГИСТАР ЛИЧНИХ ИМЕНА
А Б
А вдагић, Зијад 379 Бабић, Љ убо 211

А гбаба 70-72 Бабић, Горан 215
Адела 224, 225 Бабић, Илија 397
А дрови ћ, А вдо 317, 318, 320, 321 Бабић, Спасоје 393
А дровић, Селмо 318 Бабовић 124
А забагић, М ухам ед 377 Бабовић, Војин 248, 279, 377
А забакић, М ухам ед 390 Бабовић, Драгиш а 326
А јановић, Хусин 379 Бабовић, Цана 363
А јкунић, Х ам до 391 Бадњ евић, Еш реф 49, 50, 60, 100
А ксентијевић, М илорад 397 Бадњ евић, М итхад 396
А лексић, Олга 377 Бајалица, Јанко 377
А лексић, Павле 305, 306 Бајар, Џелал 201
А лексић, С им о 379 Бајић, Јово 379
А лпбах 15 Бајић, Радош 379
А ндрачец, Винко 379 Бакарић, Владим ир 57
А ндрејс, Пера 72, 212 Бакић 262
А ндријаш евић, Петар 67, 376 Бакић, М ихаило 159, 160
А нтић, М иодраг 377 Бакса, Јурај 377
А нтонијевић, А нтоније 56 Балорда, Ранко 118, 119,188,
А паравалдо, М ирко 379 194,195
А п рцовић, Ж ивко 377 Б ановић,Б ранко 379
А рам баш ић, Душ ан 397 Бањ анин, Урош 379
А рсеновић, Д оброслав 392 Бањац, Вељко 186
Атлија, М илан 395 Бариш ић, М аријан 377
А угустинчић, А н тун 76, 206, 211 Бата, М ихаљ
А џ и ћ, Радисав 379 Батнож ић, Вељко 376
А ш анин Д анило 397 Батос, Радоје 150,151
Баћин, Тодор 400 Бојовић, Дим итрије 258-261

Б., Блажо 199 Бојовић, Василије 248, 377
Бек Јосип 380 Бојчић, С лободан 397
Бек, М артин 391 Бокан, Бож о 380
Белан, Ш име 182 Бољевић, М илија 380
Бенц, Ф рањо 397 Бончић, Ђука 397
Бериша, Јашар 394 Боричић, М арко 377
Б ер н еч и ћ ,Р аде 391 Борјар, С отир 390
Берц, Вјекослав 377 Боровинић?, Блажо 177
Бијелић, Јован 115,116 Бош ковић, Крсто 397
Билалбеговић, Х азим 140,141 Брајовић, М аш ан 401
Билић, Јован 380 Бранков, О брад 380
Билић, М арко-М артин 380 Брацановић, А нте 380

Брашнаров П анчо 380
Билишков, И ван 380
Бркић, Бранко 109-111, 171, 172
Биљ ановић, Војо 128, 224
Бркић, Душ ко 44, 49, 50, 54, 55,
Бисић, Јован 380
57, 123,193, 195
Бјекић, Марко 30, 3 2 ,4 1 ,9 4
Бркић, Звонко 150
Бјелановић, Раде 388
Брознић, Д аница 227, 22 9 ,2 3 6
Бјелић 113
Брнчић, Јосип 19
Благојевић, С им еон 376
Броз, Јосип Тито 1 2 ,4 5 ,7 1 , 75-
Благојевић, Спасоје 392
77, 127, 130, 131,202,211-213,
Блажичко, Д ам ир 395
218-221, 223, 237, 322, 336, 337,
Бобан, Никола 396
343, 361, 363-365, 367, 368
Богданов, Богдан 380
Бубањ, Бош ко 400
Богетић, Драган 337
Бубања, Ако 313
Б огом ир 59 Бубања, Богић 239, 240, 242, 261,
Богосављевић, Раденко 380 265, 267, 268
Бож ена 100 Будимир, М ијо 380
Бож овић, Војин Ш коба 287 Бујанић, Ф рањ о 380
Бож овић, Драгиш а 9 3 ,9 4 ,3 8 8 Булатовић, Веселин 118-120,
Бож овић, Дука 224, 260 158,159, 1 6 2 ,2 2 4 ,2 5 2
Бож овић, Никола 397 Булатовић, Илија 161,162, 329
Бојанић, М иленко 86 Булатовић, Рајко 198,199
Бојић, Драго 380 Булатовић, Ч едом ир 377
Бојичић, Радош 327, 328 Бурзан, Радом ир 377
Бојовић, Д анило 258, 260,261 Бутуровић 166
В Вујић 65
Вујић, Владимир 34 0 ,3 4 1 ,
Вавић, Јован 389 355-357, 360
Василије 34 Вујовић, Петар 400
Васиљевић 65 Вујош евић, А наније 305
Велаш евић, Драго 266, 331 Вукадиновић, Душ ан 388
Велес, П ерић 177-179 Вукадиновић, Стојан 376
Велимир, М илутин 80 Вукановић, Н овка 81
Величковски, Триф ун 387 В укановић,Р адован 81
Вељић, Радуле 228 Вукасовић, ТЈорђе Баро 246
Вељко, Крстан 399 Вукићевић, Јован 246
Већеслав 99 Вукићевић, Радивоје 234
Видаковић, Јосип 387 Вукићевић, Руњ о 300-302
Видовић, Винка 67 Вулетић, Душ ан 379
Видовић, П еро 387 Вукман, Већеслав Др 171
Винцетић, ТЈуро 387 Вукмановић, С ветозар
Вираг, Јосип 399 Темпо 224
Вискић, Боривој 67, 70, 208, 209, Вуков, М ато 388
249 Вуков, М иљ ан 226
Висковић, Силвије 387 Вуковић, Гавро 226 ,227, 236
Виторио 66 Вуковић, С лободан 250,2 5 2 -2 5 4
Виш ински, А ндреј 56 Вуковић, Стојадин 391
Вишњић, М ирко 400 Викоје, Ш пиро 401
Влаховић 85, 93, 330 Вукота, Л азо 191
Влаховић, М илорад М иш ко 303 Вуксан, Душан 70
Воденик, Ф ранц 387 Вуксановић, Б ож о 269, 273
Војинов, М ирко 400 Вукчевић, Саво 400
Војиновић, Раде 330 Вучинић, Бошко 284
Војводић 162 Вуш овић, Љ убо 270
Војводић, Бош ко 400 Вуш уровић, П анто 305
Војновић 162
Војо 247 Г
Вранеш ић, Н икица 214
Врањеш евић, М арко 368 Гавриловић, Војкан 353
Врапче, Љ уба 10 Гаџа, Фрањо 381
Вујисић, Војислав 401 Гебелс, Јозеф 218
Вујисић, Леко 198 Герин, Алија 381
Геринг 218 Даут 64

Герланц, Драго 101 Дедијер, Владимир 219, 322, 367
Главан, Иван 391 Деж м ан, Рудолф 397
Глоговац, Стојан 381 Дене, Курт 156
Глушица, Вуко 172-174 Денкан, Никола 397
Гојковић, Дејан 107-110,194 Деса 137
Голубић, М ехо 192 Д еспот 206
Голубић, М устафа 192 Д издар, Стјепан 381
Голубовић, Радом ир 401 Диздаревић, Н ијаз 139
Голубовић, Радоња 324 Диздаревић, Раиф 139,140
Гордић, Бранко 400 Дијаловски, Јузеф 92, 320
Готал, Винко 393 Д им итријвић, С лободан 377,
Градимир 97 381
Гргић, Ернест 56 Д им итријевски, Д м итар 381
Гргурић 151 Дим чевић, Златко 38
Грегоровић, Богдан 398 Добријевић, М ирко 377
Грим, браћа 221 Добрила, А нте 381
Гете 221 Д обош , И ш тван 224, 320, 396
Гутаљ, Јово 381 Додик, Ранко 208, 209
Губец, Матија 154 Д окић, Илија 40, 134
Д ом ецијан 207
д Дончев, А сен 401
Д остал, М арко 397
Давчевски, Павле 397 Дотлић, Д анило 381
Дакић, Д раго (Силбара, Доцкин, П анделе 377
М артин) 167-169, 170 Драго 36
Дакић, Д рагица 168 Драговић, Василије 401
Дамјановић, Бранко 118 Драпш ин, Петар 363
Д андало 213 Д резгић 161
Д аниловић, Угљеша 172-174 Дрезгић, Д анило 377
Д апсић 230,232 Дрина 41
Дапчевић, Бладо 8 6 ,1 0 4 ,1 0 6 , Дрињак, Васо 397
160, 216 Дујмић, Драго 9, 10, 1 4 ,1 6 ,3 0 ,
Дапчевић, М илутин 160 37, 92,114, 127, 141, 193, 205, 206,
Даскалов 2 7 2 ,2 7 7 214, 375, 381-383, 387, 389
Д ацић, Раша 205 Дујмић, Злата 149
Ђ Ж арковић, Новак 388

Ж ељко 278
"ђаковић, Ђ уро 132 Ж ивановић, Ж ивом и р
'ђаковић, Спасоје 224 388
'ђеш ковић, М илан 397 Ж игић, Раде 48, 54, 55-61,
"ђилас, Алекса 352 63, 154, 390
"ђилас, М илован 15, 56, 76-78, Ж нидарић, И ван 389
103-105, 120, 121, 158, 187, Ж м ахер, Л еополд 388
218-221, 223, 340-343, 345, Ж угић, Јован 400
348-352, 354-370 Ж уков 152
"ђокић, М артин 376
Ђ окић, С трахињ а 310, 311 3
'ђоковић, Властимир 381
Ђорђев, К иро 397 Зајовић, Радош 396
'ђорђевић, Ж ива 363 Зајовић, Сташа 350
'ђорђевић, М илан 390 Захарија 121
'ђорђевић, М илинко 11, 157, 217, Здравец 20
337, 359, 368, 369 Зекић, Н овак 230-233
Ћ уковић Бош ко 397 Зекић, М ило 388
"ђурђенић, М ирко 388 Зекић, М илоњ а 23 3 ,2 3 4
'ђорђевић, Стеван 351 Зековић, М арко 316
Ђ уровић, Драго 381 Зековић, М илутин 388
Ђ уричић, Ђ урица 5 3 ,1 3 8 ,1 4 0 Зековић, Радосав 215,217, 218,
"ђуровић, А нто 377 221-226, 257
Ђ уровић, Драго 381 Земљар, А нте 9, 7 2 ,1 0 8 , 216
'ђуровић, Ж арко 265 Зечевић, М иле 388
Зиновјев, Александар 127
Е Зубанов, М илорад 388
З уобс, Александар 400
Ерватић, А нтун 394
Ереш, Јосип 377 И
Е И вановић, Славољуб 217

Игњатовић, Богослав 381
Ж абић, М ухам ед 400 Исаковић, А нтоније 113
Ж арић, Здравко 388 И сламовић, М ехо 382
Ј Јовановић, С лободан 368

Јовић, Зарја 382
Јаворина 180 Јокановић 2 1,22
Јаић, Д ане 400 Јоковић, И ван 376
Јакиша, И ван 378, 390 Јоковић, Јоко 376
Јамбришек, Стјепан 388 Јоксимовић, Ђ уро 231
Јанковић, Владета 216 Јорданов, Јордан 382
Јанковић, Бож о 224,316 Јоксимовић, М ом ир 382
Јанковић, Борис 394 Јоксимовић, С аво 223, 2 2 4 ,2 3 0 ,
Јанковић, Ж арко 382 240, 326-328, 330
Јанковић, П редраг 391 Јолић, Бош ко 253, 255, 256, 266,
Јанковић, Радом ир 382 283, 284, 302
Јанковић, Ратољуб 382 Јосиповић, А ндрија 181, 183
Јанковић, Светислав 382 Јошт 101
Јанковски, Јанко 382 Јуко 46
Јанкулов, Синиш а 86 Јирашек, Зденко 392
Јањић, Вјекослав 398 Јурин, Блажо 398
Јасприца, Мато 382 Јурјавчић, И ван 382
Јауковић, Војин 112,224, 252, Јурчец, Павао 391
25 9 ,2 6 0
Јауковић, Данило 112, 117, 118 К
Јаковљевић, М ирко 382
Јелић, Бож о 382 Калабић, М илан 376
Јелић, М арко 382 Калинић, Егон 398
Јеловац, М илутин 378 К алуђеровић, Урош 3 8 ,3 9 ,1 7 9 ,
Јовановић, Арса 106 382
Јовановић, Блажо 174 Калчић, М арио 394
Јовановић, Драгољуб 84, 86, 92, Капичић, Јово Капа 77 ,7 8 ,
93, 288, 289,319 128, 224
Јовановић, Ж ивојин Ж и кица Карамарковић, Раде 382
93, 224 К арапанџић.И ш тван 392
Јовановић, Јован 50 Караџија, Станко 398
Јовановић, Љ убисав 382 Кардељ, Едвард 76, 77, 365
Јовановић, М иливоје 401 Карић М ухарем 382
Јовановић, М илош 382 Кастратовићка 228
Јовановић, Паја 212 Кастратовић, М ихајло 396
Јовановић, Радом ир Рака 4 6 ,4 7 К асунић, Ф рањо 392
Каталина Никола 382 Коленко, Јосип 383

Катанић, Ж ивко 398 К ом ненић, Петар 84,161
Квартантото, М арио 383 К онте-С опИ е, Вилко 383
Килибарда, Радуле Џелат 224, К опинич 100
226, 228-231, 233, 239-241 Копричевић, Ђ уро 378
Киљ ановић, М илић 304 Корда 216, 273
К иселички, Феђа 145, 186 К осановић, Богдан 39
Кићовка 229, 235, 236 К осановић, Дејан 4 7 ,1 8 0 ,1 9 4
Керн, Љ удевит 398 К осановић, М илан 394
Керан, Јаков 391 К осановић, Сава 201
Клаћ, Никола 378 К осовац, М ане 388
Клева, Ш име 31 К осовац, Радослав 398
Клипа, М илан 389 К остић, Илија 224
К лиш кић С ебастијан 383 К остић, М иливоје 401
Кљајић, М иро 388 К осценић, Л еонид 400
Кљуна, Ф етах 400 Кош ир, М ирко 383
Кључар, Драго 383 Крагић, Винко 102, 149, 150
Кнез, Јурица 183, 184 Крајачић, Стево 75
К обе, Бож о 383 Крајгер, Сергеј 154
Ковач, Душ ан 27 Крајновић, Карло 391
Ковач, Јожеф 390 Краљевић 186
Ковач, М илан 383 Краљевски, Драган 401
Ковачевић 284 Кресо, Кадрија 62, 76, 77, 99, 146
Ковачевић, А лф онс 145 Кривокапић, Б. 101
Ковачевић, Бартол 383 Крпо, Алија 143
Ковачевић, Бранислав 161 К рсник 209
Ковачевић, Василије Чиле 224 Крстан, Вељко 398
Ковачевић, Владо 398 Круљ, Врлета 175
Ковачевић, Д оброслав 383 Кршул, М ато 184,185
Ковачевић, М итар М ујо 58, Кудровић, Владимир 401
148, 224 Кузмановић, Славко 186-188
Ковачевић, Павле 363 Кујовић, Бранко 398
Ковачевић, Родо 292 Кукић, Павле 383
К одрић, М артин 396 Курилић, М ирослав 389
Козловчар, И ван 8 8 ,3 8 9 Куртагић, С алих 383
Коларски, М илан 400 Куцијан, М иш а 192
Л М аксим овић 102

М аксим овић, Десанка 216
Л азаревић, М илан 383 М аксим овић, М иодраг 343,
Л азаревић, М ојсије 297 352-354, 360
Л азић, Борислав 383 М алевић, Батрић 228
Лапчевић, Томо 396 М алогајски, Урош 95
Л атиновић 55 М амула 45, 66
Лауш евић, Д авид 224 М анојловић, М илош 398
Лекић, М арјан 258, 259, 261 М анце, А нтон 398
Лекић, М илорад 393 М анцић, Пашага 132
Лењин 352 Марас, Јерко 383
Леро, Никола 401 М аринковић, И во 49, 118,123
Лехл, Перл 48 М аринковић, Јеврем 401
Лињачки, М иливој 394 М аринковић, Јордан 383
Л иперт, Драго 70, 72, 212 М арио 108
Ловрић, И ван 21, 22, 196, 383 М арић, Гојко 89
Логар, браћа 101 М арић, Лука 8 9-91 ,2 0 6
Л озанчић, Иван 395 М арић, М ом чило 398
Лончаревић, М ом о 289 Марек, О цеубица 174, 175
Лукатела 170 М арјановић, Боривоје 76
Л укић 193, 194 М арјанић, Јурај 395
Лукић, Душ ан 383 М аркићевић, Александар А ц о
Л укунда, М арко 376 156,157
Лучић, Д рагутин 398 М арковић, Боривоје 378
М арковић, Брана 7 9,82
Љ М арковић, М ирјана 338
М арковић, Сима 79, 81
Љ ујић, Војо 79 М аркотић, М ато 111
Љ уцовић, Петар 396 М артиновић, Нико 305
М атес, Лео 199
М М атијевић, М иле 393
М атковић, Борислав „Бориша“
М аговец, Бож идар 130, 131 383
М ађаревић, Владо 112,167 Мачек, Влатко 130
М ађаревић, Петар 392 М ачукати 206
М акареску, Л еонид 401 М аша, Петар 376
М .Г. 157 М инић, Љ убо 349

М ехоњ ић, М евлудин 394 М имара 211
М ијоковић, Д анило 384 М иоковић, М илош 37, 38, 180
М ијоковић, М илош 383 М ирић, Оливера 378
М икан, Ловро 384 М ирковић, Јово 384
М икић, М иле 398 М итар 61-63
М икуландра, Н енад 395 М итић 311
М икулић, Бранко 219 М итра 363
М иладинов, Богољуб 398 М итровић, М илан 384
М иладиновић, Зора 384 М итровић, С лободан 393
М илаковић, С им о 390 М итровић, Стефан 175-177 367
М илановић, П ичета-П еро 378 М ићановић, Никола 321
М илачић 218 М ићуновић, Вељко 223, 224
М илатовић, М иле 224 М ићуновић, Драгољуб 2 16,263
М илдраговић, М илан 384 М ихаиловић, Драгослав 16,191,
М илетић, М арин 384 202, 205, 210, 220, 252, 343, 345,
М илетић, Видоје 384 347, 348, 353-355, 360, 361, 365,
М иликић, М илош М идо 349 369, 370
М илинковић, С ретен 399 М ихаиловић, Д раж а 365
М илинковић,Тодор 392 М ихаиловић, Том а 398
М илицки, М арко 399 М ихајловић, Борислав М и хи з
М илићевић, Илија 398 216
М иловановић, Тиосав 399 М ихајловић, Светислав 378
М илосављ евић, Љ убинка 364 М ичић, Драго 37, 391
М илош евић, Б ож идар 390 М иш ић 147,148
М илош евић, М илан 378 М едић, Душ ан 383
М илош евић, Светлана Валенти М есић, Марко 91, 9 2 ,1 6 0
121 М. К. 321
М илош евић, С лободан 338 М ладеновић, ТЈорђе 384
М и л ути н овић, И ван 240, 362, М ојаш евић, М иљ ан 221
363 М. Р. 213
М илутиновић, (Драгутина) М раковић, Јанко 400
М и лути н 396 М рдаковић, Велимир 58, 60, 61
М и л утиновић, (Драге) М рдакоивћ, Петар 389
М и лути н 399 М рзељ 101
М иљ евић, Владимир 399 М рковић, Јоксим 384
М рш овић, М илета 384 Новак, Ладислав 200

М ујовић, Зоран 390 Н ововић, Војислав 256
М унћан, Коста 399 Н ож и н и ћ , Бранко 384
М уратовић, Вељко 399
М уратовић, М ехм ед 393 О
М уратовић, Раде 231, 283, 289,
302 О брадовић, Тома 122
М услић, С елимо 384 О брановић, Стјепан 389
М уш ић, Ф уад 384 О гњ ановић, Блажо 378
О гулица 154
Н Одаџија, Вељко 384
О зрен, Драган 384
Н асер 212 О меркић, А дем 139, 140
Н ачиновић, Бруно 384 О пачић, М арко 59, 141-144
Недељ ковић, Бранислав 389 О пачић, Ћ аница 44, 54, 57, 59
Недељ ковић, М илка 122 О пачић, Сока 57
Недељ ковић, Радисав Раја 351 О пић, М ато 107, 212,213
Немет, Маријан 392 О рлић 107-109
Н енчић, Бранислав 384 Орлов 62, 148
Немет.М аријан 392 О рловић, С им о 378
Н ец и ћ ,Р адов ан 384 О руч, Никола 395
Н еш ић, М илија (?) 140 О сманчевић, А бдулах 384
Н еш овски, Д им че 378
Никај, А зем 391 П
Н икитовић, М иленко 224
Никола 190 П авелић, А нте 167
Н иколић, Ђ орђе 399 П авићевић, Јиван 385
Н иколић, Зора 166 Павићевић, М илош 320
Н иколић, Никола 27, 28, 35, 36, Павичић, Виктор 91
3 8 ,3 9 , 113, 115-117, 142-144, Павковић, А лександар 339-343,
162-167,170, 171,199, 277, 321, 335 346-348, 352, 354, 355, 357, 359,
Н иколић, Мотја 163,164 360, 368
Н иколић, Јелена 164 Павковић, А нте 340, 342, 355,
Н икчевић Вукаш ин 399 360
Н инковић, М илан 384 Павлак, Владо 385
Новак 280 Павлов, Тодор 115
Павловски, Афанасије 399 Пеш ић, Петар 376

Пајалић 76 П ијаде, Моша 103,104
Пајевић, Војислав 396 Пијетловић, Гојко 376
Пајић, А рсен 400 П илиповић, Сулејман 399
Пајнић, А нтун 384 Пинкас 200
Пауел 356 П интар, М ирослав 132, 133
Пауц, И ван 319 Пифат, М иш а 217
Пејовић, М иле 224, 320 Платуш а, Тууро 378
Пејовић, С ветозар 399 П обрић, Етхем 192
Пал, А лф ред 9 -1 1 ,1 4 ,1 5 , 37, 67, П олицер, П иш та 165
157, 205, 213, 375 Попара, М иро 363
Панев 39,180 Попов 31
П антић, Драган 385 П оповић, Бож о 385
П антовић, Здравко 399 П оповић, Војо 213, 231, 308, 314
П аренцан, Ђулио 389 П оповић, Дреш ко 326
Пармаков, Владо 385 П оповић, Ђоко 385
Пауновић, Глигорије 385 П оповић, Зако 400
Паш алић, Етхем 385 П оповић, К оста 255, 256
Паш ић, Омер 67, 68, 208 П оповић, М ијо 326, 327
П аш ић, Хуснија 385 П оповић, М ирослав 235
Перкас, Никола 385 П оповић, Новак 326, 327
Петковић, Ранко 337, 338 П оповић, Павле 385
Петковски, Ангел 144, 145 П оповић, Рашко 385
П етрић 164 П оповић, Света 378
П етровић, Властимир 224, 320, П оповић, Станко 385
399 П оповић, Стево 385
П етровић, Грујо 27, 46, 47 Послет, П иетро 399
П етровић, М иладин 378 Прелевић, М ирко 385
Перказ, Никола 385 Прелевић, Раде 226, 231,233,
П еровић, Богдан 224 234
П еровић, М арко 160, 224 Премеру, Владим ир 376
П еровић, Стеван 385 Пркуш ић, Јордан 385
П етровић, М иладин 378 Прцо, Бошко 385
П етровић, М илан [Варга] 72 Пујевић, М илутин 385
П ериш ић, М илутин 304 Путник, Бранко 191,342, 343
П ерш ин, Златко 393 Пуцар, Ђуро Стари 109
Р Ресулбеговић, Екан 35
Решковац, П еро 386
Радаковић, А ц о 178 Рибар 100
Радев, Владо 385 Рибичич, М итја 101
Р адм иловић 206 Ровчанин, Душ ан 386
Радовановић, Љ уба 128 Роловић, Владимир 224
Радовић, Јиван 314 Рокнић, М ане 152
Радевић, Радисав 385 Романо, Бетика 79, 80
Радојевић, Бош ко 378 Ром ић, Гојко 399
Радојчић, Васо 399 Р уж ић, М илија 386
Радоњић, М аш ан 141-144,224 Р упчић, Н и н о 91
Радоњ ић, М иливоје 379
Радоњ ић, Радован 101 С
Радуновић, Петар 386
Раичевић, Блажо 6 6 ,6 7 ,1 1 2 , Савељић, Петко 258, 2 6 9,282,
205, 209, 376 288, 318,331
Раичевић, Драган 68, 123 Савић, Душ ан 16
Рајић, Јефто 386 Савић, Тома 311, 312
Рајић, Радослав 400 С авичин, Иван 386
Рајко 187 Саво 48
Рајковић, Иво 386 Салопек, Јосип Јохан 49, 50, 82,
Рајковић, Новак 238, 239 111, 123
Рајнер, О то 386 Самарџић, Јово 33
Рајчевић, Аврам 386 С амарџић, Васо 379
Ракић, Бранко 103-106, 379 Сатмари. Карло 386
Ракић, М илан Мића 38, 70, 71,85 Саџак. Х ам ид 386
Ракоши 187 Седеј, Х илда 81
Ранковић, А лександар 50, 51, С елимовић, (Шфик) Буђони 174
115, 116, 120, 121, 128, 132, 133, С елимовић, Меша 174
201, 211,221, 223, 340, 341, 356- Секела, Матија 386
358, 366, 367, 369 С екуловић, Бранислав 396
Раосављ евић, Љ убо 158,159, С естан, ТЈорђо 6 7 ,6 8
161, 162 С им ић, Пантелија 160
Растовац, Раде 399 С им ић, Томислав 389
Рашета, Борис 350 С им еоновић, ТЈорђе 400
Раш тегорац 116 Сластиков, Сергеј 216
Реновчевић, М икица 103 Скварица, Стево 386
Смајловић, Љ иљана 343, 345, Стојаковић, Владо 173

348, 352-355, 360, 368, 369 Стојаковић, М илош 172, 173
Смољан, Вјеко 91 Стојаковић, Сека 8 0 ,1 7 3
С обота 129,130,169 Стојковић, Бранко 394
Совуљ, М ијо 386 Стојковић, Д рагутин 379
Соколов, Лаза 110 Стојковић, ТЈура 27, 277
С отировски 254, 257 Стојнић, С лободан 79
Спајић, Љ убом ир 386 С труж ник, Алојз 400
Спаравало. М ирко 386 Сударевић, Славко Пекар 85,
Спасић, Бранко 104, 106 99,151
Сремац, Златан 167 Сујић, Јосип 78
Сремац, Јово 386 Сукарно 212
Стаљин 25, 45, 46, 56, 74, 91, 121, Сунарић, М ило 387
184, 219, 237, 301, 351, 352, 356, С учић, М ијо 119, 178,196
365, 369 С уш ић, Бартуло 387
С танић, А цо 104-106
С танић, М ирко 376 Т
С таниш ић, Вук 311
Станковић, Ђ уро 376 Табаковић, Смаил 391
С танковић, С ветомир Тадић 4 2 ,4 3
Ф ранцуз 70 Тадић, Љ убом ир 216, 217, 219
С танковић, Стојан 391 Тадић, М илорад М и ћо 4 4 ,1 7 6 ,
Станојевић, Станоје 386 183, 193-196, 201
Станојевић, Урош 386 Тасић, Савка 379
Станојловић, Бранко 132,213, 217 Тасовац, Данило 399
С таменковић, Светислав 393 Таутовић, Радојица Хегел 70,
Старе, А угуст-Јанез 386 110, 111
Старовић, Обрен 172,250,251,256 Твртковић, Анђелко 93
Стевановић, Драган 217 Тиш ма, Гојко 387
Стевчевски, Кирил 386 Тончић, Звонко 387
С тепановић, Владинир 379 Тодоровић, Војо Лерер 51, 116
С тефановић, Ћ ећа 51, 128, 358 Томановић, М илутин 187
С тијовић, М илоњ а 224 Томаш евић, М илун 379
С тојановић, Војислав Воја 58, 59 Томислав 108
С тојановић, Вукаш ин 387 Томић 85, 94
С тојановић, Марко Томић, Вељко 190 ,191
П риш упко 351 Томић, Драгољуб 37, 389
Том ићи 94 Фикрет 64

Томовић, М илош 387 Ф илиповски, Петар 389
Точко, И ван 107 Ф илипчов, М илојко Фића
Тош ић 177 (Ф илипчов, Марко) 85
Т м уш ић, Вук 227 Ф илипчов, Роман 85
Трајковић 23 Ф илиповић, Сулејман 398
Трајковић, Саша 59, 61 Ф истанић, А ндрија 381
Трајковски, Страхил 376 Фрањковић, И ван 50
Трипало, Давор 46, 47, 145, 159 Фрол 15
Трипало, М ика 46 Ф умић, Рудолф 93, 381
Триф уновић, Бош ко 56 Ф уруновић, Ч едом ир 381
Триф уновић, М ихајло 56
Т р и ф унови ћ (Т ри п к ови ћ, X
Трифковић) 141
Хајдин, Крешо 211
Ћ Хајзлер 49
Хајдук, Иван 381
Ћ ам ил, Мула 37, 38 Хајрулан, М ухарем 391
Ћ еранић, Јоко 380 Хари 209
Ћ етковић, М илан 397 Н аш кпесћ!, Гуап 377
Ћ етковић, М илован 292, 304 Х аџина, М арко 213, 214
Ћ оп и ћ, Бранко 107, 361 Х аџиом еровић, М ухарем 381
Ћ оси ћ, Д обрица 120-122, 366 Хебранг, А ндрија 15, 54, 165-167,
Ћ улафић, Ранко 230,231 170, 171, 224
Ћуфка, Алекса 380 Х егедуш , Крсто 214
Х ивзи 125, 126
У Х инић, Илија 4 4 ,4 5 -5 0 ,1 2 3 , 193,
390
Узеир 64 Х инковић 168, 169
Узелац, Златко 155 Х им лер 218
Х итлер 218, 220
Ф Х олод, М итар 381
Хољевац, Већеслав Вецо 99
Фаркаш, Драго 179, 180 Хорват, Звонко 398
Фаркаш, Јосип 381 Хоџа, Енвер 237
Ф емић, Периш а 398 Хоџа, Џемал 381
Х усеинћехаић, Осман 381 Ч убриловић, В а с а 163

Хуша, Ф рањо 378 Ч укић, Н ово 401
Ц Ш
Цањуга, Фрањо 397 Ш абанац, Есад 62, 77, 9 9 ,166,

Царевић, Гојко 380 302, 303
Ц ветић, М илета-Бата 363, 364 Ш акановић, Ш ериф 392
Ц епанец, Маријан 395 Ш аламон, М ирко 122
Ц игић, Љ убо 380 Ш аренац, Н е ђ о 39, 387
Ц индрић, Јосип 380 Ш арић, (Брко) 181,182, 183
Ц онић, Стеван 389 Ш арић, надбискуп 188
Шарић, Ц витан 387
Црнчевић, Брана 140
Ш вигир, И ван 379
Ц ундер 100,101
Ш евченко, [Игор] 73-75
Шибл 169, 170
Ч
Ш иљеговић, Бош ко 13, 30, 212
Ш имуновић, Брацо 30, 210
Чабаркапа, М илорад 377
Ш корић, М иленко 387
Чавка, М арко 21, 22
Ш корић, М илош 85, 8 6 ,8 8
Чавошки, Коста 121
Ш кунца, Владо „Јоханов“ 387
Чајковац, А нтон 388
Ш непергер, А ндрија 141, 389
Чалаке, М устафа 390
Ш окичић, Маријан 379
Чанак, Бранко 401
Ш пољарић, ТЈуро 292, 304
Ч ичаревић, Ш пиро 397
Штајцер, ТЈуро 387
Чачић, Томо 103
Ш тампар, А ндрија 197
Ч еранић, Виктор 380 Ш трнић, М аксим 115
Черкез, О мер 5 0 ,1 2 3 , 390 Ш трбац, М ирјана 78
Чехајић, И брахим 394 Ш ћекић, А лександар 387
Чолак, Винко 401 Ш ћекић, ТЈукан 224, 228, 236
Чолак, Љ убан 64,119, 178, 196 Ш ћепановић, Јово 33
Чолаковић 169 Ш ћепановић, Н ово 33, 40
Чолановић, М арко 397 Ш ћепановић, М илева 33
Ч онтић 167 Ш ћепо 4 1 ,4 3
Черњајев 93 Ш ћулац, Томо 387
Чопорда, Светозар Света 5 5,99, Ш уњић, К руно 197
138, 151-156, 194,210,211 Ш утевски, Ристо 387
БЕЛЕШКА О ПИСЦУ
Драгослав Михаиловић рођен је 1930. године у Ћупри-
ји. Дипломирао је на Групи за југословенску књижевност и
српскохрватски језик Филозофског факултета у Београду и
професионални је писац. Као деветнаестогодишњак био је
ухапшен „из политичких разлога“ и од 1950. до 1952. годи-
не провео је у затворима у Ћуприји, Крагујевцу и Београду
(Ада Циганлија) и у логору на Голом отоку. Према досијеу
политичког затвореника, био је искључен са прве године
факултета, али сам о томе није био званично обавештен.
Рехабилитован је 2006. године.
Објавио је следеће књиге: Фреде, лаку ноћ (приповетке),
1967; Кад су цветале тикве (роман), 1968; Петријин венац
(прозни циклус), 1975; Чизмаши (роман), 1983; Ухвати звез-
ду падалицу (приповетке), 1993; Гори Морава (роман), 1994;
Голи оток, 1-Ш (документарна публицистика), 1990-1995;
Одломци о злотворима (проза), 1996; Злотвори (роман),
1997; Кратка историја сатирања (студија), 1999; Јалова
јесен (приповетке), 2000; Црвено и плаво (огледи и члан-
ци), 2001; Треће пролеће (роман), 2002; Време за повратак
(беседе), 2006; Мајсторско писмо (беседе и чланци), 2007;
Голи оток, IV (документарна публицистика), 2011; Скупљач
(драма), 2011.
Превођен је на већину европских језика. Редован је
члан Српске академије наука и уметности.
САДРЖАЈ
Пријатењски разтвори
Нигде места под небесима (Драго Д у јм и ћ ) ------------ 9
Црногорска трагедија (Радосав Зековић)-------------- 215
Прилози
Политбиро уводи психосоматску т о р т у р у ------------ 355
Спискови
Свеукупни попис у м р л и х ---------------------------------- 375
Ретстар личних и м е н а ----------------------------------------- 405

Белешка о п и с ц у ---------------------------------------------------421

Dragoslav Mihailovic - Goli Otok 5 Knjiga PDF

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Dragoslav Mihailovic - Goli Otok 5 Knjiga PDF

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

Драгослав Михаиловић

затурио онај несрећник, луђи од околних манијака, који,

Онда смо се од пратилаца на кратко некако одвојили.

поГотову у з Удбину помоћ, а он м и је поим енце навео

који м еје ју р и о и за рат а и после рат а и који м и је и ово

увек успевала баш све да прати. „Стипендије су давали

није стављао датум, а једанпут се потписао иницијалом,

А уст рија“. А „о чему нећу да пиш ем “, стајало ј е у отво-

(Легенда документа на стр. 17)

ЛЕТИ, ЛЕТИ ЛАСТАВИЦА

тај чланак није ни потписан?“ Онда је поставио питање...

мора отићи на вечеру. Ја сам отиш ’о у ћелију и лег’о да

- Рекао си ми да је тај воз имао своје име?

мед’цине. И здрж ’о је казн у на Голом отоку. Удба га је

2 Ово је само лична оцена мога саговорника. Кад сам накнадно

- То је био брод „Пунат“?

Ту, надлактица. И кости су, оно, скочиле једна преко

је било и с комадима жељезних ужета, јер сам ја добио

Седма, седма. Седма је прошла најгоре.

НАМЕШТАЊЕ РУКЕ У БОЛНИЦИ

Мене су одма’ узели у поступак, јер су се бојали да

М арко Бјекић, наводно, своједобно и н стру кто р Ц ека

Кад ми је скинут гипс и кад се рука донекле опорав’ла,

који ме је непрестано пратио и ‘ђе год је могао подмећао

4 Мисли се на одлазак на састанак Информбироа 1948. године

- А, добро. Идемо даље.

ШТА ЈЕ БИО ПАВИЉОН БРОЈ ШЕСТ

Ч овјек се звао П опов. М ора да је био Војвођанин.

- Је ли он у ствари био Хрват?

даску, даска би скин’ла ту красту... Тако је ту кожа трајно

ОДЛУЧИО САМ ДА ГА УБИЈЕМ

У павиљону је био и неки бивш и ж андар Василије,

ЉУДИ СЕДЕ ПОД ЛИПОМ И ПУШЕ

одем у заход. И некако сам успио... Тамо су биле, мислим,

Дошао сам к себи, то се добро сјећам, кад ми се учи-

„ОВО НИСУ МОЈЕ НОГЕГ

Кад сам стварно дошао к себи, нисам уопће м ог’о

СВИ СЛАБИЈИ, СЕМ МЕНЕ,

Тада се је десио још један случај. Ја не вјерујем да сам

Тада је на Голом владао и прољ ев, за који су пре-

- Аха! Аха, тако...

7 Шеста радна бригада је оформљена и отишла са отока, чини м

отиш ’о и мој брат. Онда, један М акедонац, Панев. Онда

ЈОШ НИСАМ БИО НОРМАЛАН

- Био си некако прездравио?

Видио сам тих ситних ствари - да је неко укр’о кома-

КАКО ЈЕ ГОЛИ ОТОК КВАРИО ЉУДЕ

Пуштен је. Они су бојкотовани зато што су лагали, а

је н ап равио ово, онај је н ап равио оно - о тим ситним

А И лија каже: „А, неће. Тамо је партија јака. Н иш та

нацију у Паризу, па се послије рата вратио у Југославију

каже: „Ја ти дајем часну ријеч да с моје стране ниЈе про-

вјеровали и повјеравали ми се, јер нисам... вид’ли су да

Појма немам шта... ,Хајде с нама!’ Ја сам мислио, воде ме

Педес’ пета, ја мислим. Па они су касније и изашли...

- Има неки карактеристичан детаљ баш из тог време-

Може бит’ Може бит’

„ОН ЈЕ БАНДИТ, И НЕК ЗАВРШИ

- Јеси ли ти познавао ову двојицу? Бркића и Жигића?

Д руго, да је у Б еограду одрж ан н екакав пленум .

15 Тј. добровољца у шпанском грађанском рату 1936-1939.

- Знаш шта, ја не верујем да је то био пленум. Можда

Доље је био један М рдаковић18. Не знам да ли га знаш?