Dragoslav Mihailovic - Goli Otok 4 Knjiga PDF

Драгослав Михаиловић
голи оток
Књига четврта
СЛУЖБЕНИ
ГЛАСНИК
Београд, 2011
Пријашељски
разГовори
ЛОГОРАШ ЗВАНИ МОНДЕН
(Федор Миша Пифат)
Слава голооточког тум ца Мише П и ф ата билаје међу

лоГорашима слична оној каква на београдском асф алту
краси неког беоГрадског сценскоГ великана. Не знам колико
је улоГа у логорском позоришту одтрао - нама, који смо
Га Гледали, изгледало је да их је било доста, иако т а ј у ти -
сак више неГо вара - али он је, чинило се, могао да носи
Главњаке иудрами иу комедији, и у трагедији иумјузиклу.
При том ејеум ео и на очаравајући начин да пева, мада му
нежни баритон налик на тенор није био прворазредан, или
да свира, иако је дрндао једино на гитари и контрабасу.
А можда би, чинило се, исто т ак о заводњиво моГао да
буде и балетан, премда се у ум етн ости плеса оГледао
једино у трокиту. Ово му је, с асоцијацијом на фруласте
панталоне, у лоГорашкој публици донело надимке Фрула
и Монден. ЊеГови блиски другари Га нису т а к о звали.
Готово пуну Годину у павиљону број 11 спавали смо
у истом такозваном боксу, или, ш т о би се слободњач-
ки рекло, под истим ћебетом. Чак смо непознатима на
неки начин можда и личили и к ат к ад се мислило да би-
смо моГли би ти браћа. Пре свеГа захваљујући њему, али
и Славољубу Пури Ивановићу и рођаку Бори Јовановићу,
пред крај мог боравка у лоГору редитељ голооточког по -
зо р и ш та Александар Радаковић, на слободи новинар,
примио ме је за ш а п т а ч а у једној представи Ђуре Ј п к -
шића. И т а к о је редитељ све до јединоГ извођења Ста-
ноја Главаша морао да подноси мој лепо очувани мора-
вски нагласак.
8 Драгослав Михаиловић
Месец дана пре него ш т о ће ми 1952. истећи казна,

че1а се логорска управа није морала ни д рж ати , иследник
мије, искамчивши ми један ужасан потпис, обећао да ће
меуроку ослободити. И напоменуо је да, ако желим да ми
се одлазак не поквари, ово не смем никоме рећи. Прећу-
т а в ш и ону страш ну појединост, ја сам П и ф ату новост
ипак поверио. И при том сам, вероватно, изгледао т а к о
погружен и јад ан да ме је мој другар почео т е ш и т и . То
је био д о с т а необичан положај, јер је онај којије о стајао
у с т р а х о т и Г олог о т о к а т е ш и о онога који је одлазио
у такозвану слободу.
З а т и м сам оти ш ао. Три месеца сам у родном м есту
трпео свакодневно зивкање т а јн е полиције, бранећи се и
рукама и ноГама од понижавајућих захтева, иједва се некако
одбранио. (Нарочито су се занимали заједног од мене много
старијег двом етраш а из фабрике шећера, човека ожењено!
Чехињом, који меје симпатисао и просто ме салетао да ми
искаже своје дивљење за ћупријске ослободиоце „Русе“. Они
су, Говориоје са сјајему очима, „сјајни борци“. Умирао сам од
стр аха да неко случајно не дочује за њеГову егзалтацију, јер
је т о и њега и мене моглојако много да кош та.) И зат и м сам
позван у војску. Мислим да ми је и т а ј позив, незадовољна
мојим понашањем, наместила управо Удба. Сцена у драми
Кад су цветале тиквеу којој пуковник Перишић шаље боксера
Љубу Сретеновића у већ одложено служење војске мождаје
била подстакнута овим мојим доживљајем.
Д ва-тр и месеца по доласку у јединицу у Скопље, кад
сам се мало снашао у униформи, у п ути о сам отворену
дописну к ар т у „другарици“ Ружи П и ф ат, мајци мог лого-
рског другара, у београдској Дебарској улици број 14; т у
адресу сам био добро утувио. У њој сам само рекао да сам
донедавно био заједно с њеним Мишом и да смо се растали
као пријатељ и. „Он је добро“, додао сам, „и вероватн о
ћ ете Гаускоро ви д ети “; или н еш то слично. Објаснио сам
да сам т р е н у т н о војник у Скопљу, одакле се и јављ ам .
Поздравио самје, а и Мишине још неизрасле сестре Неду
и Весну, којима имена јо ш нисам знао. И т о је, отпри-
лике, било све.
оли оток 9
М иша није из логора изашао још пуну годину, све до

новембра деветсшо педесет треће. А дотле сам и ја одслу-
жио своје војниковањеу Македонији и пристшао, 1о и бос, у
БеоГрад на ф акултет. И т а д а сам се упознао и с породицом
И иф ат. Отпочело је моје дуШодишње б р а т с т в о и прија-
тењ ство с њом, које, на моју велику срећу, т р а је и данас.
Не моГу довољно добро изрећи ш т а је за мене, сапетог
и стеГнуто! ћупријског тмназијалца, без икога свога, који
је на леђима носио само страш н о голооточко искуство,
зггачило упознавање с овом ведром, отвореном и топлом
фамилијом. Чак, годину-две после упознавања, сазнавши
од сина да се потуцам као илегалац по студентским бара-
кама на Вождовцу, Ружа П и ф ат, коју просто не могу да
не назовем госпођом, позвала м е је да се уселим у њихову
девојачку собицу. И код њих, и самих сиромашних, о стао
сам - наравно, без икакве накнаде, коју ја не бих ни имао
- неколико Година.
Ту сам дипломирао - и за т и м безобразно о ста о још
годину-две - и т у сам најстаријем члану породице, не знам
како, у највећем поверењу, премирући од отуж не провин-
цијалске стидљивости, поверио да - пишем. Ту м и је она
зати м прекуцавала моје дрљотине и т у сам - о, среће! - обја-
вио прву хумореску у Календару Јежа и прву приповетку у
Летопису Матице српске. И т у сам из Новог Сада добио и
прво књижевно писмо - од леГендарноГ критичара Михиза.
А онда, као у неком кич роману, најпре за прву књигу,
па з а т и м још једаред, добио сам велике награде. Код прве
се нисам снашао, али на доделу друге позвао сам ч и таву
породицу. И у дворани С тароГ краљевскоГ двора, а сада
беоГрадске Градске скупштине, у коју нико од нас д о тл е
такорећ и није крочио, изрекао сам да у публици имам
двоје посебних Гостију. То су били д о тер ан а и пртодно
блаГо нашминкана госпа Ружа, с љ убичасто осенченом
седом фризуром, и скрајнути и већ помало заборављени
Борислав Михајловић Михиз.
У историји српске књ иж евности и публицистике
с п ош товањ ем се п а м т и ж и в о т н а судбина даровитоГ
Милана Јовановића Стојимировића, у ти тои зм у хапшеног
и с и с т е м а т с к и ГураноГ у запећак. ЊеГове изванредне

белешке о с т а р о м БеоГраду, р асту р ен е по ли стови м а,
прикупио је после ч етр д есетак година ћ у тањ а и прире-
дио песник Божидар Ковачевић. Приређивач је у предговору
објаснио и о тк у д њеГовом пријатељ у т а к в о двоструко
презиме. Милан Јовановић, рођен 1898. у Смедереву, рано
је о с т а о без оца, п а је б р т у о његовом ж и во ту и школо-
вању преузео мајчин б р а т др Душан Стојимировић (који
ће касније п о с т а т и познатији по то м е ш т о )е у окупа-
цији за време П рвоГрата лечио иуболници ш т и т и о про-
каженог и оболелох П етр а Кочића). Из захвалности за ову
б р ту млади Милан и њехов б р а т су своме презимену Јова-
новић додали и презиме Стојимировић.
Д а је на моме м ес ту у ж и во ту био неко бољи и зах-
валнији, који би усто боњеумео да види будућност, можда
би, попут Јовановића, своме породичном додао и почасно
презиме П и ф ат.
С т о Ја ми сада не изхледа необично ни ш т о је Миша
био мој први саГоворник кад сам се одлучио да пишем
о Голом отоку. За разлику од неких друГих мојих дру-
Гова, за које не бих моГао т а к о олако рећи да су кука-
вице, јер смо се плашили сви, он је на т о одмах прис-
т а о . И прве две сеансе, у највећој т а јн о с т и , имали смо
1. и 8. о ктобр а 1978. Трећи п у т смо се пред маГнетофо-
ном састал и 3. фебруара 1979. А о н д а јеу нашим сусре-
т и м а н а с т а л а пауза од ч и та ви х седам месеци, све до
9. септембра.
Не моГу се похвалити да се свеГа прецизно и до нај-
мање појединости сећам, али мислим д а сам, припре-
мајући се да започнем не баш безопасни рад, при чему
нисам знао ни како да Га отпочнем ни како з а т и м да Га
н ас та в и м , осећао д а Удба наоколо њушка да ли неко
н еш то о т о м е већ не ради. Први за коГа сам сазнао да је
о то м е био запиткиван био је човек из нашех круГа, Дра-
гоњуб Стевановић, човек храбар и са вредностима али,
када Га алкохол зГраби под своје, прек и д о с т а насилан.
(Већ сам нехде рекао дајеједн о време пијанчио и изазивао
кафанске ту ч е заједно с питомим Божом Даниловићем,
Голи оток 11
једном пепом личношћу Голог о то к а, некадашњим дипло-

м а т о м у Канади, с којим су ју т р о понекад дочекивали
на олајисаном кафанском поду.) Није искључено да се т о
десило управо у време кад сам намеравао да започнем да
снимам и кад сам са разним људима водио прелиминарне
разговоре. Али Стевановић, који је 1992. прерано умро,
и самје неш то записивао и није искључено д а је т о допрло
до некихушију, т е д а су 1а стога и потражили.
Други којије о то м е запиткиван биојеуправо П иф ат.
Али, он се данас сећа да се т о десило т е к 1985, дакле, неко-
лико Година после заврш етка нашеГразГовора. Чак и ако се
о овој Години вара, сећа се д а је притом питан о Антонију
Исаковићу, коГаје неком приликом упознао највероватније
код мене, а т о значи да се десило после сазнања да постоји
бар рукопис под насловом Трен 2, а можда већ и објављена
к њ та. О мени Га нису питали.
Не тр еб а ни да кажем да ниједан ни други о недозво-
љеном писању „нису знали н и ш т а “.
Али управо у време кад је разГоворе т р е б а л о д а
отпочнем десио се иједан мој сукоб с Киром Глторовом,
бившим председником Скупштине ЈуГославије, који ће кас-
није п о с т а т и први председник самосталне државе Маке-
доније. Априла 1979. Године, моја супруГа и ја били смо по-
звани на мали пријем код наше пријатељице Глумице Раде
Ђуричин, после једне њене премијере. Тада је домаћица
покушала да меупозна с моћним сарадником Јосипа Броза.
Међутим, ја сам политичару, пред више људи - присутни
су били С в ета Лукић, Бора Драшковић, Дејан Мијач, т е а -
тролоГ ДраГан Клајић и још неки, сви са женама - Грубо
одбио да пружим руку. То је у препуној соби одјекнуло као
д а је експлодирала бомба. РазлоГ моје Грубости билоје Гли-
Горовљево учешће у забрани позоришноГ комада Кад су
цветале тикве 1969. Године, које је у јавн о сти оцењивано
као кључно за почетак политичке афере. Јер, тврдило се,
он је, изаш авш и са представе после првоГ чина и можда
још и сто вече телефониравши, садржај представе први
достави о Брозу. Заобилазним речима човекје т о у Ради-
ној кући з а т и м и потврдио.
Успед тоГ сукоба закључио сам да се Спужба безбед-

ности може с повећаном пажњом ин тересовати за мене
и вер оватн о сам п о ч етак разГовора са П и ф ат о м мало
одложио.
У мом досијеу код поли ти чке полиције, касније,
о сукобу са Глш оровом нисам н аш ао никакав запис.
Али, под д ату м о м од о ктобр а 1979, нашао сам, не знам
колико збоГ овоГа и да ли је т о у о п ш те имало некоГути-
цаја, решење републичког секретара унутрашњих послова
Србије Виобрана Станојевића (како су се онда називали
министри) да ме с т а в љ а ју на л и сту за некакву опера-
цију „М уњ а“. Ја сам овај документ оценио као припрему
за евентуално политичко убиство и, после промена 2000.
Године, више п у т а сам о њему зат р аж и о званично обја-
шњење. Тек т р и и по Године касније, после више интервен-
ција, добио сам одГовор. Тајна полиција, сада под именом
Безбедносно-информативна аГенција Србије, таквумоГућ-
ност је, са блаГим чуђењем, наравно, одбила. А према доку-
м ентацији у судском процесу о рехабилитацији, и мини-
строво решење је из мог досијеа без траГа испарило.
Не знам збоГ чеГа слутим, и вер оватн о Грешим, да
је у овоме моГао и м ат и у т и ц а ја вишеГодишњи начелник
Безбедносно-информативне аГенције Раде Булатовић. Јер
онје бр атствен и к незаобилазноГ управника Љ лог о то к а
Веселина Булатовића, надлежноГ може б и ти за коју сто-
ти н и ц у може б и т и за хиљадицу лоГорашких лешева.
И, рекло би се у Црној Љри, није лијепо сад о то м е - ви-
к а т и на сав Глас! Млађи црноГорски братственикје, додао
бих, увек дужан ч у вати лијеп уГлед старијег б р а т с т в е -
ника. И за њеГа на срцу непрестано подГревати осетљи-
во ст и разумевање.
А и т а „М уња“, помислило би се, мождајош когп може
и достићи.
- Мене је ових дана један догађај поново опоме-

нуо, и подсетио, на и звесну моју и твоју обавезу, на
обавезу свих људи који су били тамо где смо ми били.
Наиме, као што знаш , пре петнаест дана изаш ло ми је

треће издање Тикава (сада приватно), и приликом пре-
гледања адреса људи којима бих књигу евентуално тре-
бало да пошаљем, нашао сам и адресу адвоката Спасоја
Петрушића. Издвојио сам је и размишљао да ли да му ту
пошиљку упутим, јер га одавно нисам видео, а два или
три дана касније, кад сам отворио новине, у читуљама сам
одједанпут угледао његово име и фотографију: позивају
се његови пријатељи на једногодишњи парастос.
- Некако ме је то опалило по глави. Спасоја Петру-
шића сам сматрао за једног од људи који су највише знали
о Голом отоку. Имао сам поверења у њега, сматрао сам
да ће он нешто да остави о читавој тој ствари. А онда,
смрт га је затекла раније него што смо могли очекивати.
И, кажем, то ме је наново подсетило на нашу обавезу да
људи који су ону страхоту преживели ипак о њој оставе
некакво своје сведочење. Овај наш разговор би управо
томе и био намењен.
Добро. Ја бих почео, онда, од самог почетка.
П рво, сада сам инжењер који ради већ двадесет и
једну годину. Радим разноразне послове и могу да кажем
да сам срећан што сам се извукао и што сам био способан
после онога да завршим нешто и да нешто паметно радим.
Иначе, рођен сам двадесет девете године, у поро-
дици која је још пре рата била усмерена углавном улево.
Ја сам се у ту ствар укључио кад сам имао непуних петна-
ест година, а са пуних петнаест сам већ отишао у парти-
зане, односно на Сремски фронт. Добровољно, јер нисам
био ни под каквом обавезом да се прикључим некој моби-
лизацији. Отац ми је у то време био командант Главног
санитетског слагалишта Југословенске армије, значи, ком-
плетно смо припадали томе.
Завршио сам гимназију четрдесет седме године и, мало
уз протекцију, мало зато што сам био добар ђак, мало због
своје припадности, био сам одређен да одем у Совјетски
Савез на студије. То је тада значило велику част и отварало
је разне перспективе, неком овакве неком онакве, зависи
од тога како је ко сложен по свом карактеру.
Међутим, већ је четрдесет осме са Резолуцијом Инфо-

рмбироа дошао крах и ја сам се вратио, пре свега због тога
што је мој отац извршио самоубиство (у мају четрдесет
осме). Не знам зашто. Неке материјалне разлоге, доказане,
нисмо нашли, иако смо се око тога трудили. Не знам шта
је могло да буде, мада је било такво незгодно време да је
свашта могло да га изазове - нека разочарања, неке можда
и приватне ствари... Али чини ми се да тога није било,
познајући мајку и познајући прилике. А има извесних
доказа, има неких елемената који указују на то да је можда
постојало и неко тешко политичко разочарење, пошто је
после мог одласка у Совјетски Савез мојој мајци, по њеном
сведочењу, неколико пута рекао: „Јадан мој син“ - био сам
му једини, је л’ - „он ће то скупо платити.“ А четрдесет се-
дме године, пре Резолуције, нешто такво рећи, то је већ
спадало у сферу фантазирања; нико није знао ш та ће да
се догоди.
Из Совјетског С авеза сам се вратио између петна-
естог и двадесетог јула, после праксе.
- Резолуција је одавно била обнародована?
Двадесет осмог јуна, истог дана кад и код нас. Ја сам
се свађ’о, све то време, тамо с онима, доказивао да она
није тачна, да смо ми у праву. Знаш шта, то је био енту-
зијазам једног младог момка, који је, поред тога, осећао
велику носталгију.
Кад сам дош’о натраг, отиш’о сам одма’ на летовање и
већ у току тих првих месеци, у Словенији - значи, крајем
јула, цео август и септембар - било је приметно да се у
земљи сваш та догађа. Многи су нестали, и то није могло
да се заташка. И све негде до новембра месеца, кад сам
већ почео да...
А, да: имали смо проблема са уписом на факултет,
овде, код нас, пошто смо...
- Ви који сте се вратили из Совјетског Савеза?
Поједини. Због тога што смо тамо студирали неке спе-
цијалне ствари, па нисмо могли овде да будемо сврстани
на одговарајуће наше факултете. Али то није била нека
крупна ствар.
- Није била политичка ствар?

Не, не. П рва политичка ствар настала је при изја-
ш њавањ у одређених људи који су се вратили - наших.
И они су, уколико нису били тачно обавеш тени и упо-
зорени од некога да морају да ћуте, и ако су постављали
нека питања...
- Приликом изјашњавања о Резолуцији Информби-
роа?
Да, да, да. Па све време се само о томе и причало, ни
о чему другом. На партијским састанцима.
СУМЊИВИ И НАДГЛЕДАНИ
- Јеси ли ти био члан партије?

Не.
- Био си скојевац?
Јесам. Како да не!
- До децембра четрдесет осме. А после тога јеси ли
постао кандидат за члана партије или ниси?
Кандидат.
- А, био си кандидат.
Јесте, али пази - у Совјетском С авезу нисмо били
ништа, јер нисмо смели да припадамо никаквој партијској
организацији. И кад сам се вратио натраг, нисам ништа
ни предузимао, а да ти право кажем, нешто се и не сећам,
јер у септембру то већ није више било интересантно,
с обзиром на то како сам ја посматрао читаву ствар...
А увукао се и неки страх у нас.
- Углавном, ти ниси ништа предузео да се прикљу-
чиш партијској организацији?
Не, не, не. Већ сам тада био на опрезу. Мада ме је сама
чињеница што сам био у Совјетском Савезу укључивала
у групу сумњивих и добро надгледаних. И то смо и били.
Одмах су нам, чим смо дошли, узели пасоше.
- А јеси ли осећао полицијску паску?
Па, док сам био у Словенији, не.
- А кад си се вратио у Београд?

Кад сам се вратио у Београд, онда - да. Поготову што
смо се ми који смо били тамо повремено састајали.
- То су били случајни, другарски састанци?
Да, да, да. Другарски, случајни; ако сматраш да дру-
гарство није случајна ствар. Е, негде новембра месеца
смо већ почели да се састајем о чешће... Да, то је било
под утицајем неких људи које сам пош товао, чија сам
мишљења поштовао; а то су исто тако били млади људи,
рецимо, један је био мој брат, који је по студијама био
три године старији од мене; па још неки други људи,
мало старији, не много, да се разумемо. Нисам се дру-
ж ио с неким људима који би неш то могли да утичу,
нисам имао времена. Студентско доба је било врло не-
згодно, а ја сам имао и породичних проблема пошто је,
после очеве смрти, мајка остала сама са нас троје деце.
То су били састанци са друговима у које сам веровао, не
само као у политички исправне, по мом мишљењу, или
ентузијасте комунисте, него и као у људе, као у људе у
које можеш имати поверења. Ваљда смо се састајали че-
шће, и у вези са другим питањима, али, некако, просто-
-напросто се осећало и шта ко међу нама мисли.
Никаква организација није била стварана, били смо
само истомишљеници. Из онога што смо изговарали,
из оних мисли, из оних речи, и разних осећања које смо
међусобно мењали, видели смо да смо истомишљеници.
Никакве организације није било, никаквих подела дуж-
ности; ничега. Али не кажем да не би и до тога дошло...
Већ негде после Нове године, јануара месеца...
- Четрдесет девете?
...Четрдесет девете године, бар што се тиче тих људи
који су мени били, као, виша веза, а то је мој брат и један
његов проф есор на универзитету - ти знаш тог човека
- почело се зуцкати о томе да би требало да се некако
организовано наступи. Да, добијали су... Једини органи-
зовани рад био је добијање, читање и дељење, растурање
неке штампе, информбировске. То је „За чврсти мир и
народну демократију", онда...
- То су у то време још делило по Југославији, то није

била илегална штампа?
Илегална, илегална, како да не! То је била илегална
штампа, ја мислим, још од августа месеца четрдесет осме.
Било где да је писало нешто, нека критика или нешто,
против тадашњег руководства, поготову против Тита, то
је све одмах било под паском, све је било забрањ ено и
одговарао си за сваку од њих. Чак није било упутно ни
предавати то полицији него је, изгледа, најупутније било
спалити или бацити.
- Добро, од свег организованог рада ви сте имали те
међусобне разговоре и више пута сте добијали „За чврсти
мир“... Колико пута?
Ја сам то добио само један једини пут. И, други пут,
била је нека брош ура, „Н ационализам Титове групе“,
„Буржоаски национализам Титове клике“, тако се то звало
тада. То су били ти материјали који су, коначно, после,
приликом мог хапшења, мени постављени као оптужни.
Нисам сигуран да то није била потурила Удба, и те бро-
шуре и тај лист... преко некога, па онда пратила куда све
то иде. Једна врло примитивна, у ствари, наивна метода
за хватање...
- Ако сам те добро разум ео, ти се у С о вјетск о м
Савезу ниси био изјаснио за Резолуцију И нформбироа
нити си сматрао да је Информациони биро у односу на
Југославију у праву него је промена твога мишљења усле-
дила тек по доласку у земљу?
Јесте. Потпуно, ниједног момента се нисам колебао.
Тамо је то... Тамо сам ја био врло оштар заступајући наше
интересе, био сам огорчено против.
- А, исто тако, тада је било, колико знам, и наших
студената и кадета у војним академијама који су се сагла-
сили с Резолуцијом И нформбироа и изразили жељу да
остану у С овјетском Савезу. Да ли си позн авао такве
људе?
Јесам. Н еколицину сам п о зн авао и знам да је то
друштво остало тамо. И ја сам мог’о исто тако да останем...
Није била нека нарочита пресија на нас. Ко је ш та хтео,
то је и урадио. А могао сам да останем и због тога што је

постојала могућност да одем на неку дужу праксу, која би
трајала једно месец дана, и после тога, када би се већ мало
више разбистрила ситуација, могао бих остати. Али код
мене то уопште није долазило у питање, због тога што ми
је отац баш тих дана, је л’, умро, тако да је у сваком случају
било нужно да се вратим. Чак сам добио, кад сам полазио
из Совјетског Савеза, повратну совјетску визу. Значи, они
с нама нису били раскинули.
- Рекао си да није вршен никакав притисак. А ко се
у С овјетском С авезу ин тересовао за твоје мишљење
у односу на Резолуцију Информбироа? Је ли то био Енка-
веде или су то биле неке студентске власти, студентска
организација, Комсомол, Комунистичка партија Совје-
тског Савеза? Ко?
Никаква организација. Н ишта није било организо-
вано да би се нама постављала нека питања.
- Ако је неко сматрао да је Резолуција тачна, просто
је могао на некоме месту - као што је, рецимо, пасошка
власт или полиција - да изрази жељу да остане?
Знаш где? О ти ш ’о би код д и ректора ин сти тута,
односно то је код нас декан, ректор. Код њега би дош ’о
и рек’о: Знате шта, ситуација је таква и таква, ја желим
да останем овде. Јер ти си имао, иначе, стипендију тамо,
значи, био си плаћен...
- И био си у интернату?
И био си у интернату.
- Потпуно заштићен?
Потпуно заштићен. Могао си да останеш без икаквих
проблема.
ХАПШЕЊЕ
- Значи, ти ниси остао. Сад ми, молим те, кажи: то
ваше састајањ е је трајало од јесени четрдесет осме, па
докле?
До двадесет четвртог фебруара четрдесет девете. Те

ноћи је дошла полиција и ухапсила ме. А довео их је један
од колега, исто тако, из Совјетског Савеза.
- Који се са вама заједно састајао?
Који се са нама заједно састајао, јесте. Власта.
- Кажи му пуно име и презиме.
Власта Михаиловић.
- Где је он сада, шта ради?
Не знам. Он је из Топлице и студирао је економију.
Да ли је завршио или није, не знам. Нисам га после тога
ни видео. Све оне остале другове сам мање-више сретао,
њега никад нисам видео.
- Он, нормално, није био на Голом отоку?
Био је, како није!
- Био је на Голом отоку?
Да, али кратко. Кратко је био. Дошао је у јадном
стању, тако, надувен, испребијан. Страшно.
- Претучен!
Претучен, да. Било је језиво и да га човек погледа.
Дошло је једно седам-осам официра Удбе, који су
опколили кућу, и онда су лупали. И зашла је моја мајка
на врата. Уплашила се. Одмах су упали унутра. Мене су
одвојили, а мајка је стајала у довратку, на вратима оне
собе где су биле сестре. И онда су ме спаковали, пожури-
вали да се обучем, да кренем. Нису ништа нарочито ни
претресали, значи, нису ни очекивали да ће нешто наћи
код мене. Јер да су очекивали било шта да нађу, извршили
би претрес. Они су онако само површно мало прошли
кроз собе и...
Био је још један, стан овао је код нас, мој побра-
тим, студент медицине, неки Стева Ћирић, кога су само
питали за име. И ништа. Он им је показао личну карту,
био је блед, уплашен. Нису га ништа дирали. И онда су
ми... Да, мени нису дозволили ни са млађом сестром, која
је имала три године, да се опростим. Ништа, избацили су
ме напоље и убацили у марицу - односно то је био један
мали аутомобил - и одвели ме у рејонску Удбу у Францу-
ској улици.
И још исте ноћи су почела саслушавања. Односно

никаквих нарочитих саслушавања није ни било, него сам
доведен у једну собу где је било једно десетак официра.
Главни је био галамџија Беговић1, један крупан тип, који
ми је рекао: „А где си ти, кол’ко ми треба да чекамо!“ Истог
тог тренутка је почела табачина. И каже: ,,’Ајде причај.“
Тако, у том стилу. И та табачина је трајала једно пола сата,
сат. Нису ми ништа посебно тражили да им кажем, верова-
тно нису ништа ни очекивали. И после су ме бацили доле
у самицу. Тамо сам био једно три сата. Пред зору су ме
поново извукли напоље. И онда ме је испитивао само један
иследник, који је, као, био за мене задужен.
- Не знаш му име?
Не, не. То је био један крезуби.
Он ће мени све... фино... И пошто је доле било зима
- јер у оној ћелији није било ништа, била су једна врата,
оборена на под и на тим вратима се, као, спавало - пошто
сам био везан, а имао сам зимски капут на себи...
- Био си везан све време?
Све време сам био везан.
- Руке позади или напред?
П рво напред... И, онај ће мени: „Бићеш ту ти, ти
си добар, знамо ми, ти ћеш мало... Је л’ ти зима доле?“
„Јесте, зима.“ Каже: „Остани онда ту.“ У соби је био неки
дебели тепих, на коме се могло спавати. И ту су ми ски-
нули лисице.
То је било... Не знам које је то доба било, негде око
три сата ујутру, и ту сам остао до седам сати ујутру, док
нису сви дошли на посао; до осам отприлике, тако нешто.
Онда је одједанпут упао, разгоропађен: „А, ти тако! Ти
мене лажеш!“ И онда су ме поново везали...
- То је исти тај крезуби?
Исти тај крезуби. И онда су ме поново везали, и
везали ми позади руке, и бацили ме назад, у исту ону
ћелију где сам био раније, на оне даске.
1 У овоме је, уз друге, учествовао и Животије Срба Савић, који је,
заједно са Беговићем, припадао Удби Београда. Затвореници су ускоро
потом предати Удби Србије.
- Какав је под био у ћелији?

Бетон. Бетон, влажан бетон. И кибла једна у ћошку.
- Је ли било прозора?
Био је неки прозор.
- А да ли је било стакала на прозору?
Не, то је био прозор без стакала, који је узан, сасвим
узан; ма, ништа, једна рупа, у ствари. И онда сам... Да.
Интересантна је ствар да су ту у једној смени били неки
милиционери, који су били релативно благи према нама;
нису, изгледа, још били ушли у штос. Ти су нам чак дозво-
лили, кад смо тражили, да идемо, као, у клозет на велику
нужду. Или, кад је донео храну, онда је чак отворио, па
смо могли да се видимо међу собом и да се разговарамо.
И онда, као: „Ш та си?“ „Студент“ А он: „Ууу!“ Изгледа да
је наиван био тај милиционер.
- Јеси ли међу тим другим ухапшенима видео некога
од људи који су били затворени кад и ти?
Јесам. Јесам.
- Колико њих си видео?
Једно тројицу, које сам познавао.
- Значи, исте ноћи сте сви били похапшени?
Па, пази, то је већ друга ноћ. Значи, у току две ноћи,
отприлике. Не знам, ако је неки побегао, ако неки није
био ту, па га нису одмах на легалу нашли, то скупљање је
трајало једно недељу дана. У току недељу дана су већ сви
били унутра...
- Сви? И сви сте били доведени у Француску улицу?
Не. Ми смо из те Француске улице после три-четири
дана били пребачени у бивш у Управу града, на Оби-
лићев венац. И, тамо, на Обилиђевом венцу, били смо сви
скупљени. Онда смо тек чули ко је, ш та је... Само чујеш
- тај је ту, и тај је ту, и тај је ту. Е, на тај начин.
- У почетку, кажеш, једанпут су те истукли. И како
је сад текло ислеђење?
После два дана се променила та група чувара. Изгле-
да да у тој рејонској Удби и није било предвиђено да се
скупљају затвореници, него да је то ту организовано а<Г
кос. И пошто је нас било доста, нису имали довољно тих
изучених стражара, па су позвали из ко зна којих других

јединица, те млађе необучене милиционере, који су тако
према нама поступали. А после два дана дошла су два
зликовца, водници, који су...
- Милицијски водници?
М илицијски водници... који су били језиви, И, ту
другу ноћ, негде у неко доба су ме извели на саслушање.
На дефинитивно саслушање, где је, као, требало да про-
певам.
- Још увек си имао лисице на рукама?
Да. Сад су ми руке биле везане позади. Претили су
ми да ће ме обесити на те лисице, и тако даље. Међутим,
од тога није било ништа, једино што сам се см рзавао
у оном ћумезу доле, у оној бетонској рупи. То је фебруар
месец био, знаш како је, језиво.
ГУШЕЊЕ ВОДОМ
И онда су ме извели горе. Ту сам се скинуо - не,

нисам се ни скинуо него сам скроз у капуту био, стално
сам био у том капуту - и онда су ме довели у купатило.
И у купатилу су ме обалили на један дрвени сто - било их
је опет једна гомилица тамо, иследника и милицајаца - и
онда су ме двојица држала за ноге, неки за руке и један
крупан ми је лег’о на чело. И, на брзака, не знам на који
начин, стрпали су ми неку крпу, влажну, у уста. Онда су
ме повалили на леђа, држали ме онако и један ми је вели-
ким лонцем сипао воду у нос.
У првом моменту уопште нисам знао ш та то раде.
Био сам уплашен, изгледало је више као... Личило је на
неко клање. Знаш како, кад те обале тамо, поред тебе је
када, прљаво све.
У том моменту, кад је она вода почела да ми улази у
нос, почео сам да се гушим. Покушао сам да се измакнем.
Измицао сам, лево, десно, кол’ко се то дало од онога који
ми је притискао рукама чело. Међутим, ипак сам почео
да се гушим. Па онда, кад би видели да је већ опасно по

живот, прекидали су. Па поново... И један све време виче
да кажем, да јавим кад будем решио да признам.
- Да даш знак?
И онда је настајало неко мумлање и онај ш то сипа
воду одма’ прекида, каже: „Ш та је, јеси ли решио?“ Онда
дођеш к себи опет, и тако... У ствари, шта су хтели? Хтели
су да посведочим неке ствари које су они напипали из тих
наших разговора - ко је с ким шта разговарао. Нешто им
се није уклапало, иако су углавном били обавештени.
Кажем, опет тврдим, није било никаквих организа-
ција. Вероватно да су они код свих нас, поготову код ових
који су били у Совјетском Савезу - али међу нама је било
и неких који нису били у Совјетском Савезу - тражили
неку везу са совјетском обавештајном службом, са Енка-
ведеом. То је њихова опсесија била и све време су само на
томе инсистирали.
- Желео бих баш нешто у вези с тим да те питам. Ко-
лико знам, ти си на Голом отоку, кад смо се ја и ти упо-
знали, био Удба ФНРЈ?
Не. Нисам.
- Никад?
Никад. Ја сам био Удба Србије, тад, први пут кад сам
био. А други пут, кад смо били заједно, био сам Удба Бео-
града.
- Удба Београда? Добро, свеједно сад. Углавном као
што знаш, било је доста људи осумњичених за сарадњу
са Енкаведеом, односно са совјетском обавештајном слу-
жбом. Признајем да ја такве људе нисам срео, бар не могу
да се сетим да ми је ико рекао да је био совјетски оба-
вештајац, иако знам да је било доста људи под ислеђењем
Удбе ФНРЈ. Па сам хтео то да те питам.
- П остоји једна званична верзија, коју лансирају,
наравно, наши коминтерновци - који су својевремено,
као чланови Комунистичке партије Југославије, на неки
начин сарађивали са совјетском обавеш тајн ом служ-
бом - да, ако си једног тренутка посумњао у ваљ аност
линије југословенске партије, ти си аутоматски морао да
постанеш и совјетски обавеш тајац. Веле, ви нисте пра-

вили никакву разлику између вашег мишљења и сарадње
с Енкаведеом. Шта ти о томе можеш да ми кажеш, управо
имајући у виду свој боравак у Совјетском Савезу? Да ли је
било наших људи који су сарађивали са совјетском оба-
вештајном службом и јеси ли нешто знао о томе?
То што лансирају ти људи, могу да кажем да је обична
глупост. Најобичнија. Ја знам, сигурно, стотинак људи
који су студирали у Совјетском Савезу. Ни један једини,
сигуран сам, од тих стотинак које ја познајем, никада није
радио за совјетску обавештајну службу. Сигурно.
- Јеси ли некад упознао неког совјетског обаве-
штајца?
Не. Они су, колико ја знам , ако је так ви х било,
извођени на суд, па су стрељани или осуђивани на неке
дуге робије...
- Вероватно. О њима се ништа и не чује. Они су мо-
жда као анонимуси негде и побијени.
Да, и то је могуће. Сад ћу да ти кажем да је један човек,
Македонац, мој добар пријатељ, који је са мном заједно
био на тој академији - односно то је пољопривредна нека
школа била, висока, где је било разноразних факултета
- тај човек је дош’о из Македоније са десетом групом...
- На Голи оток?
...На Голи оток. И износио је, као, став о томе како су
га заврбовали као студента у Совјетском Савезу. Ја сам га
гледао и видео да лаже. Он је у Македонији...
- Био је сломљен?
...Сломљен и присиљен да призна такве ствари. И ми-
слио је да ће на тај начин да се извуче, и да ће блаже да
прође, те да ће да се сврши читава та тортура.
- Вероватно није мислио да ће се лакше извући, него
је притисак био толико велик. А они су, разуме се, и тра-
жили управо такво признање.
Да. Да ће брже да се сврши тортура. Ако треба да га
укокају, да се то обави што пре. То су моменталне људске
реакције. Знаш, тебе нешто сад тишти, па ћеш да напра-

виш било шта да то престане. Не знаш шта ће после тога
да се деси. И можда ће и горе да буде.
Међутим, ја сам онда поставио то питање јавно, још у
самој бараци, рек’о сам: „Слушајте, ја не верујем, он лаже,
то није тачно, знам шта је било.“
Ми смо сви из тог студентског дома где смо живели,
у Москви, једанпут били позвани - пази једанпут, један-
пут - у полицију, а то је вероватно био Енкаведе где смо
разговарали с неким људима. Ту су била двојица-тројица и
постављали су нам таква питања, која су за нас, можда, тада
била чудна, необична. Али после ми је било јасно шта је.
- Каква питања?
Ко си, где си, шта си, којој партији припадаш, јеси ли
био у рату, чиме се бавиш, шта те интересује... али постоји
код полицајаца један стил, једно нарочито и специфично
понашање и однос према људима које испитују. Чак и
онда кад су добронамерни, кад те нису ухапсили, кад те не
саслушавају зато што сумњају нешто у тебе, кад су стварно
добронамерни - тај њихов став је толико одвратан, толико
животињ ски... да ти се смучи, па био наиван или иску-
сан. Они су професионално деформисани, па било где да
су на свету.
Једанпут смо били тамо, и то нас је повео човек који
је на факултету био секретар партијске организације,
совјетске, и који је био задужен за нас. Иначе, одличан
човек, добар друг. И врло пристојно се према нама пона-
шао. С њим смо излазили и на игранке - знаш студен-
тски живот какав може да буде.
Тај човек нас је једанпут покупио и одвео тамо код тога.
И тај разговор је трајао... Објашњавао је која је чија пар-
тија. Па пита: „Јеси ли члан...“ Рецимо, питање: „Јеси ли
члан К ом сом ола?“ Кажем: „Н исам члан К омсомола.“
„А где си члан?“ „Па, члан сам Скоја. То је С авез кому-
нистичке омладине Југославије." „А -ха“, каже, „па,жГје
Комсомол.“ Кажем: „Није Комсомол. То јесте нешто так’6;
али није то.“
Али сад, ми смо имали једну посебну организацију

у Совјетском Савезу, која се звала „Земљачество“. Имали
смо и састанке тог нашег „Земл>ачества“ и ту смо били сви
изједначени, чланови партије, чланови Скоја. Другог и није
било, или си био члан Скоја или си био члан партије. И то
је било, онда, све заједно, тако да смо ми с1е/ас{о тамо били
примљени у партију, самим тим, у Комунистичку партију
Југославије, с тим што је то морало после, кад се вратиш
натраг, у Југославију, некако, шта ја знам, и официјелно да
се потврди, некако административно да се реши.
- Ти то ниси урадио?
Нисам урадио, јер је дошло до тих сукоба.
НЕКИ ПУТ И ПРОПЕВАШ,

НЕКЕ БЕЗНАЧАЈНЕ СТВАРИ
- Добро, а сад да се вратимо на ислеђење. Колико
пута су те тако мучили, том водом?
То је било у четири наврата.
- Истог дана?
Истог, истог дана. Све скупа је трајало...
- Муче те док се ти, рецимо, скоро не онесвестиш, па
те онда врате у ћелију да се повратиш?
Да, да, да. И онда ти причају којешта, па траже, па
вичу...
- Колико те пусте да се одмориш?
Па, не бих знао да ти кажем.
- Али пусте те сат, два, пола сата да се одмориш у
ћелији?
Не, не, не. Не враћају те у ћелију. Ту остајеш, у купа-
тилу, све време... После, на крају, врате те у ћелију. И после,
рецимо, једног сата, пошто си био у ћелији, одведу те у
другу ћелију или у канцеларију да се сусретнеш са неким
од тих чију изјаву треба да потврдиш или да негираш.
Значи на суочење. Ето, то је било2.
2 Маја 2011. године у некој емисији на интернету „проваљено"
је да је оваквим мучењем водом од неког затвореника у Гвантанаму
То су биле врло безначајне ствари, у суштини. Нису

то била никаква открића, сензационална. Нити су то била
важ на открића нити опасне ствари. То су биле... Све се
сводило на доказивање нечијих изјава, мишљења, прису-
ства неким разговорима. На то се сводило.
- Јеси ли ти, кад те суоче са похапшеним друговима,
признавао оно што су они тврдили? Кажеш ли онда: Да,
било је тако?
Па, јесам, јесам. Мислим, да кажем, да ли сам се лоше
држао пред полицијом? Лоше сам се држао пред поли-
цијом једно... једно два пута сам био у тој ситуацији да
сам морао да потврдим неке ствари... Можда су ме некад
из’ватали на неки... на неки штос.
- Не, немој да ме погрешно разумеш, разговарам о
потпуно искрено.
Не, па зато ти ја... У томе и јесте то... Нити ја желим
да се правим неки херој нити хоћу, опет, да себе претво-
рим у... у говно. Долазио си у такву ситуацију да си неки
пут морао нешто и да признаш.
- Сигурно. Било је страшних догађаја, поготову си
касније могао да видиш шта се све ради. Видео си, ево,
из случаја тог Македонца, који си навео, да су људи били
присиљавани да признају свакакве фантастичне ствари.
Сем тога, зн ам о већ и из совјетског искуства, иску-
ства људи који су прошли кроз совјетске логоре, можда
кроз логоре у Чехословачкој и другим социјалистичким
земљама, да се признања, овако или онако, из људи увек
извлаче. Према томе, немој да ме схватиш погрешно. Ми
просто разговарамо и молио бих те да будеш искрен.
Пази, није реч о томе, нити ја...
- Нема ту... Нема никаквог лошег држања пред поли-
цијом...
Просто не зна човек како да то објасни, знаш. Какав
термин да му да, не зна какав наслов томе да да. Јер једна
је ствар била за време рата, где си ти, одајући неку тајну,
извучено обавештење где се у Пакистану скривао Осама бин Ладен, и
где је овај затим убијен.
довео у... у пропаст можда целу једну организацију, или

започету неку борбу или неку диверзију. Свашта си могао
да направиш. Тамо где се нешто радило...
Али овде је било питање да ли је неко рек’о овако или
је рек’о онако. Онај дође, туче ме. Правимо записник: шта
сам говорио, с ким сам био, с ким смо разговарали, шта
смо радили; ко је све читао, рецимо, ону брошуру. Таква
су питања била. И онда, рецимо, избегавам да некога...
Никога кога не мораш да кажеш и не кажеш, да се разу-
мемо.
- Нормално.
Али они... Сад већ видиш да је читава ствар прова-
љена. Неко је био тамо, све то лепо забележио, и донео
списак. И, сад, шта ти да радиш? Да се правиш Дон Кихот
и да кажеш: „Не, не, није то тако било“? Можеш само да се
извлачиш, па да кажеш: „Па, знаш, не сећам се, ово, можда
није... То је...“ Такви су то били догађаји, таква саслушања.
И сад он како хоће диктира записник оној тамо својој
дактилографкињи. Сад видиш да он тамо нешто навлачи
и хоћеш да се буниш: „Па није баш тако било“. Онда те
дигне, па те опет врати у ћелију, па ти опет вежу руке
позади...
- Не туче те пред дактилографкињом?
Не, пред дактилографкињом не. Али си сав надувен
већ од батина, према томе, то је његова лична ствар што
пред њом баш неће да... да прља руке. Али те зато пре-
пусти оној двојици водника доле, разумеш, који те после...
- Тукли су те стално?
Туку. Да, стално.
- Милиција?
Милицајци. Да.
- Колико... Кад си дао први записник?
Први записник - код тог крезубог - то је било већ
трећег дана. Трећег дана сам дао записник.
СИТНА РИБА
- Добро, да мало сад скратимо цео тај истраж ни

затвор. Још ми испричај колико си био у истраж ном
затвору, да ли ту има нешто специфично, да ли су те још
на неки посебан начин мучили и малтретирали, а онда
да идемо даље.
П ребацили су нас после на Обилићев венац, а са
Обилићевог венца... Да, то су биле ствари које нису тако
страшне, на крају крајева. Она општа, масовна малтре-
тирања у том затвору. Јесте, било је и то што нису хтели
родитељима да јаве где смо и шта је са нама. И онда смо
покушали да се сналазимо на разноразне начине, међу-
тим, ништа од тога није успевало. Први пакет сам добио
после месец дана или месец и по.
- Каква је била исхрана у затвору на Обилићевом
венцу?
Исхрана је била... нека супа... чорба. Чорба и парче
‘леба... парче проје. Док смо били у истражном затвору,
оном правом, оном рејонском, доносили су нам, верова-
тно из неке војне кухиње, доста густог... густ пасуљ, густе
макароне, тако, неку клопу која уопште није била затвор-
ска. Највеће и најжешће батине и мучење и најбоља клопа
- то је било. То је био један, овако, парадокс. А после, кад
су нас одбацили у истражни затвор, организован тамо на
Обилићевом венцу, клопа је била језива. Али нису више
била ни онаква табања, онакве батине.
Ми смо били ситна риба. Јер све оне крупније и
важније, значајније, одмах су доводили у тај затвор. Чули
смо дреку тих људи које су тамо тукли, премлаћивали,
али то је било на спрату испод нас... Ми смо били на ман-
сарди, где је било блаже. О вако, ситнија риба, на ман-
сарди. А доле, на четвртом спрату су били тежи.
Тад је био, доле, баш, посебно тучен неки Мандарин.
Он је био организатор неке велике организације информ-
бироваца у Градском саобраћајном предузећу или Белсапу:
Београдско електрично и саобраћајно предузеће, тако се
звало. Он је био, и биле су још неке личности; с некима се

ја и познајем. Неки Милош је био, кога су тукли страшно,
к’о вола. Није се дао сломити. Знаш, тако, то. Тако да смо
се ми осећали постиђени: како се он, ето, радник, шофер
- имао је доста деце - како се он држи, и поред тога што је
онај Мандарин, као, попустио, признао ствари. То су, тако,
биле причице које су колале у затвору.
Е, ту смо успели да некако добијемо везу са својима.
После месец и по дана, отприлике. Онда ми је речено да
ћу добити пакет. И стварно, добио сам пакет. Била је ту
нека мармелада, парче ’леба - не, та мармелада ми је била
одузета, то, као, није смело да прође него неки комад сла-
нине, неки шећер, хлебац. Али ту мармеладу сам ја после
успео да украдем. То су биле цакице, ситна весеља: у тим
страшним тренуцима човек мора да нађе неку разоноду,
нарочито кад је млад. Е, тад сам вратио и тај мој зимски
капут, на крају крајева.
- Тад си први пут добио и чист веш?
Да, први пут и чист веш. Оно све сам спаковао...
- Мислим да си дотле врло угодно мирисао!
Не знам како је било са женама у таквој ситуацији,
али нисмо ми баш много ни обраћ али паж њ у на те
мирисе. Сви смо слично мирисали.
- Колико си укупно био у истражном затвору?
У истраж ном затвору?... Да, нисам ти још рекао,
после смо пребачени сви у један сабирни логор у Кова-
чици. У том сабирном логору смо... Он је био предвиђен,
како су нам рекли неки људи, да одигра оно што је после
одиграо Голи оток. Међутим, то тамо није могло да се
организује. Иако је неке људе полиција била припремала,
нису могли то да спроведу.
- Јеси ли познавао некога од њих?
Како да не!
- Од тих људи који су били припремани да орга-
низују преваспитавање?
Да. Да, да. То су били отац и син Новаковић3. Он је био
учитељ, а овај је био студент. Они су били стално извођени
3 О учитељу Мирку и његовом сину Драгославу видети више у:
Драгослав Михаиловић, Голи оток, књига друга, стр. 366-369.
код иследника. Тамо су давали неке податке. А били су код

нас у соби.
То је била једна соба од петнаест квадратних метара,
ни мања ни већа, и ту су била затворена двадесет пето-
рица. Како смо се ту сложили, питај бога. Ту су нас хранили
искључиво гершлом.
- У Ковачици?
У Ковачици, да.
- А је ли било меса?
Не. Н ишта. Само гершла, кувана гершла, и комад
хлеба, и у подне и увече. А ујутру је била црна кафа и
парче хлеба.
- Је ли у кафи било шећера?
Било је нешто шећера.
Организовали смо ту и штрајк глађу. Добијали смо од
куће пакете, у којима је могао да буде само лук и шећер,
ништа друго. И цигарете. Направили смо, као, једну за-
лиху тог шећера - забранили су нам били пакете - и онда
смо ступили у ш трајк глађу.
ГЕНЕРАЛ, А ТУЧЕ
- Забранили су вам пакете кад је пропао покушај

преваспитавања?
Вероватно. Вероватно, кад су проценили да нема
ништа од тога. Код нас су долазиле... и крупне личности,
тадашње, полицијске, у посету. Једном је долазио и Мила-
товић.
- Миле Милатовић? Или Вељко? Који?
Онај који је Хебранга...
- То је Миле Милатовић.
...Који је после отишао за амбасадора, или тако нешто.
Дошао је једанпут унутра, упао у собу - ми нисмо очеки-
вали да ће бити нека таква посета - и кад је ушао, нисмо
били брзи, нисмо хитро устали да га поздравимо. И сећам
се како професор Дејан Богдановић - један ситан човек,
већ је имао и доста година, веома фин, добричина једна,

али и веома културан, пристојан - ништа није урадио као
што треба. Онда му је овај пришао и почео да га удара:
зашто то не ради брже. Он је био генерал, тај Милатовић.
- Да ли је већ био генерал или је још био пуковник?
Јесте, био је генерал. Имао је оне лампасе.
Ударао га је и ногом. После се и мени обратио: „Шта је,
шта си ти?“ И то ми се два пута десило, то исто; једанпут ту,
а једанпут после, на Голом отоку. И кад сам му рек’о да сам
студент, а он: „Па шта си ’тео виш еГ Нешто у том смислу.
И тако ме опаучио да сам пао.
- Кад већ говоримо о томе, сад ћу да ти испричам
нешто што се мени десило. Били смо у оном злогласном
броду „Пунату“; возили су нас од Бакра за Голи оток. И онда
смо целу ноћ имали те представе са тучом, пребијањем.
Посебне представе биле су са официрима, који су били
повезани једним великим ланцем. Онда би направили ружу
насред оне штиве, бродске, од њих, па би један милицајац
дохватио крај ланца и повукао га да их размота. И они би
попадали. На то би милицајци утрчали, група милицајаца,
и летвама их, онако оборене, тукли.
- Е, тада сам зап ази о да највиш е туку, пре свега,
бивше удбовце, па официре, па милицајце, па онда сту-
денте, а најмање - чак су и раднике више тукли - службе-
нике. И једног тренутка ми је припГо - ја сам то већ био
укопчао - један милицајац и упитао ме: „Ш та си ти?“ Ја
сам рекао: „СлужбеникГ И он ме је само шутнуо један-
пут цокулом у ребра и отишао даље.
Да, било је тога. Кад је четврта група долазила, ја сам
присуствовао кад је један дао друкчији одговор...
Имали су већ и коментар на сваки одговор: „А, ти
си то... каријеристо“, то за студенте, па... не знам, сличне
ствари. Тај је био перфектан. Кад су га упитали шта је, он
каже: „Депидикулатор.“ То је за оне глупаке било толико
збуњујуће; морали су да размишљају шта би то могло да
значи. А дотле им је овај већ пронГо.
- Хајде сад да се вратимо на чувенога Милета Мила-
товића.
ШТРАЈК ГЛАТЈУ
Добро. То је било пре нашег штрајка. Ту нас је, као,

обинГо и неке тамо изудар’о. Код нас у соби није баш био
неки изразито интересантан случај за њих.
Е, кад је то било готово, тај обилазак, и кад су видели
да нема ништа од тога, укинули су нам пакете. Онда смо
ми ступили у штрајк. Тражили смо у том штрајку - кад су
они ушли да виде шта је - бољу храну, да не буде само та
гершла, да нам врате пакете. Ш трајк је трајао...
- Никаквих других, да кажем, политичких захтева
није било?
Не. Не. Само ово. И тако четири-пет дана. Међутим,
јасно, то је Удба прогласила одма’ за политички неки про-
тест и нешто...
Четири-пет дана смо ми издржали, тако, одбијајући
храну. Неки, рецимо, онај отац и син Н оваковић, узи-
мали су храну, а остали нису. И, вероватно, кад се про-
чула читава ствар, кад су почели и у иностранству да при-
чају како је ту, код нас, штрајк глађу - почела је хајка. Тад
је настало страшно премлаћивање. Све су нас изводили
напоље, појединачно, групно... и тукли. Нарочито су се
окомили на поједине људе за које су сматрали да су коло-
вође. То су били неки Норвежани.
- Људи који су за време рата били у логорима у Нор-
вешкој?
Да. Ми смо их звали норвежани. Њих је онда, четр-
десет осме, четрдесет девете, јако пуно било похапшено.
Онда, био је неки Кант, који је био официр Удбе у
Крушевцу. И он и његове две сестре били су ухапшени.
Сестре су биле у женским собама, а он је био са нама, са
мушкарцима. Пуно је ту било тих људи.
Ја бих сад морао да се поново присећам ко је све ту
био, ко је све ту био бијен и ко је све ту надрљао. И тај
Дејан Богдановић, јадан, опет је био специјално пребијан.
ПРАВАЦ - ГОЛИ ОТОК
- Колико си дуго био у Ковачици?

У Ковачици смо били два месеца... два и по месеца,
три месеца, можда цела три месеца. И онда смо убачени
у сточне вагоне и транспортовани за Голи оток.
- То је био онај пут за Бакар?
Јесте.
- А из Бакра „Пунатом“ даље?
Није још био „Пунат“. Онда је био брод „Приморје“.
- Да ли се сећаш... Ја, рецимо, не могу да се сетим
колико смо ми дуго путовали; то је далек пут; и сад се
брзим возом путује отприлике читаву ноћ. Ми смо кре-
нули ноћу, а знам да смо у Бакар стигли исто вече или
ноћу. Да ли смо путовали ноћ и дан, или чак две ноћи и
два дана, три ноћи и три дана...
Ми смо путовали... сад ћу да ти кажем. Ми смо про-
пуштани кроз све могуће станице без икаквог заустављања.
Кроз Загреб смо пројурили. Ти то не знаш, јер ниси ни
путовао тако често. Ја сам ипак врло често путовао на тој
релацији, Београд-Љубљана, односно у овом случају Бео-
град-Загреб, тако да тачно знам. Кренули смо - та наша,
прва група - у зору, рано ујутру, једног дана. Не знам који
је дан био, појма немам. То је било осмог јуна4. Осмог јуна
смо кренули. И исте те ноћи смо стигли у Бакар. Кренули
смо негде, шта ја знам, у три, четири сата ујутру. Потова-
рили су нас у Ковачици у камионе, па у воз у Топчидеру
и онда смо стали у Скраду.
То је било прво стајање, где су нас избацили.
Били смо двојица по двојица везани. Ми смо у мојој
групи случајно били везани конопцима, тако да је то била
божја ствар! А Удба ФНРЈ је била везана лисицама. Како
лисице нису биле довољно закочене, при цимању су се сте-
зале, тако да су људи страшно изгледали... Ја мислим да су
им вечито, за читав живот, остали ти трагови. Знаш како
4 Грешка. У изјави 9. јануара 1989. године исправио се рекавши м
да су 8. јуна 1951. године пристигли кажњеници осме групе Удбе Београ-
да. С првом групом, пак, каже, стигао је 13. јула 1949, а пошао је 11. јула.
може да изгледа кад ти се стегне та лисица, која има оне

зубе, неповратне: кад мало повучеш, она се - тик, тик -
стеже, једино је кост била отпор да се не може даље сте-
зати, у запешћу, је ли.
Е, било их је који су везани жицом. Ти су верова-
тно били у бољој ситуацији од оних са лисицама, али
у лошијој ситуацији него ми, јер смо ми конопце ипак
могли да олабавимо, могли смо да извучемо руку, па смо
онда приликом искакања били слободнији...
У Скраду смо ишли на срање: просто напросто, отво-
рили су вагоне, те наше сточне вагоне, и ми смо скакали
доле и, заједнички, по двојица, ишли на ону падину испод
железничке пруге и ту смо вршили нужду. Под контро-
лом. Горе су били, са машинкама, типови, и доле исто тако.
И онда су нас враћали опет натраг. Јер имао си одређено
време, морао је да се заврши тај посао за то време, и да се
вратиш... Мада су многи то радили и по вагону. Било је
језиво, смрад ужасан! Добили смо - да! - и неку суву храну,
кад смо полазили. Сваки је добио један пакетић.
- Ш та је ту било? Пола хлеба или цео хлеб? Мало
мармеладе?
То не бих знао да ти кажем.
ИСТОВАР - УТОВАР - ИСТОВАР
И онда смо у Бакру били у ноћи и - утовар. Утовар!

То је тачно био утовар у онај брод.
Да, није то било ноћу, пардон. Ми смо били у том
вагону негде до пред зору, и онда смо, пред зору тек били
истоварени.
- Значи, било је дневне светлости.
Па, неко праскозорје.
- Углавном, видело се?
Да. Праскозорје! Нисмо добро видели. Убацивани
смо у ту штиву. То је била један рупа, у коју су нас гурали,
двојицу по двојицу, па ко се како снапГо. Биле су, као,
неке мердевине и по њима је требало брзо да се стрчи.

Сад, старији људи су падали, а ми, младићи, поготову они
који су успели да се раздвоје, ипак смо се некако смо-
тљали доле да не паднемо.
Како си дошао доле, онда те је неко опет опаучио
нечим и набијао у боксове. Јер ту су били боксови, ту
није било као у „Пунату“, где није било ничега, где је била,
просто, празна штива. Ту је било спремљено да се спава,
да се лежи, на више спратова. То је само тад било, кад је
прва група долазила, и никад више.
И ту сам ја - после смо се шетали и гледали кога има
- нашао неке другове, о којима нисам имао ни благу пред-
ставу... Никад пре тога нисам чуо да су уопште ухапшени
нити сам и претпостављао да мисле као што ја мислим.
Знаш. То су били, тако, неки изненађујући сусрети.
И тако смо негде пре подне били на Голом отоку.
К ол’ко је могла да траје вож њ а тим „П р и м о р јем “ од
Бакра? Можда је трајала два сата, два и по сата, три?
- Не знам како је било са вама, али ако се ја добро
сећам, ми смо стигли у Бакар негде увече или ноћу и ноћу
су нас убацили у „Пунат“. Путовали смо скоро целу ноћ и
вероватно смо дошли у Малу драгу на Голом отоку и ту је
брод био усидрен. Онда смо чекали јутро, док се не орга-
низује дочек. И тек смо ујутро кренули кроз строј. Али,
добро, причај даље.
Код нас строја није било, јер није било још никога да
нас сачека. А други пут кад сам допГо...
ПРВА ГРУПА ГОЛООТОЧАНА - ПРЕКО

ТРИ ХИЉАДЕ ЉУДИ
- Добро, причај даље како је било, шта Је било.
Е, кад смо дошли тамо, одмах су нас убацили...
- Колико је било људи?
Било Је око хиљаду и четири стотине људи, у нашоЈ
групи. На Голом отоку смо већ затекли групу из Слове-
ниЈе и Хрватске.
- Колико их је, рецимо, било из Словеније?

Из Словеније, не знам, није их било више од сто два-
десет, сто тридесет, а од тога Словенаца није било више
од шездесет, седамдесет.
- Како? Зар је Удба Словеније хапсила и друге?
Да, да, да. Како да не?
- То је можда чак било згодно, а?
Ш та ја знам. Ту је било Црногораца, пуно, који су
радили у Словенији - ја знам неког Шкору, који је тамо
ухапшен - па студената који су били на Љубљанском уни-
верзитету. Највише је било Црногораца, али и Босанаца
доста, који су студирали на факултетима у Љубљани. Њих
је тамо хапсила Удба Словеније. И онда их она није пре-
бацивала у њихове републике, него их је ту кажњавала...
Знаш какво је било кажњавање, нико те ништа не пита...
- Вас је било хиљаду четиристо, који сте дошли тим
транспортом, бродом „Приморје“, је л’ тако?
Јесте.
- А колико сте људи затекли на отоку?
Па било их је тамо једно четири стотине. Четири,
пет стотина. То су били из Хрватске, затим из Словеније
и из оног дела - па добро, то је Хрватска - Далмације.
Али је Далмација и посебно слала; чини ми се да су из
Сплита долазили посебно, па су неки дошли из Ријеке и
из Загреба. Нису их скупљали све у Загребу, па онда слали
овамо, него из Сплита посебно, из Ријеке посебно, и из
Загреба, главна група. Они су стигли пре нас. Скупили су
их вероватно све заједно у Бакру, сем оних Сплићана, који
су директно дошли. Скупили су их и онда пребацили на
Голи оток. Они су стигли једно недељу дана пре нас. Јер
ја сам, одмах чим сам дошао...
- Да ли је тада на Голом отоку већ било барака?
Јесте, било је.
- Био је формиран читав логор?
Јесте. Јесте, био је формиран. Било је десет барака.
Дванаест, пардон: десет у једном реду и две са стране.
- А после Је дограђена још једна, тринаеста? Је л’ тако?
Тринаеста! Или је можда одмах било тринаест? Не бих
знао тачно да ти кажем. У ствари, имаш право - тринаест.
Тако је, било је тринаест, тамо је Сабурни био, у тој трина-

естој бараци. Три су биле са стране, а десет комада у реду.
И независно од тога, била је још болничка... две болничке,
три болничке бараке су биле, и била је још, посебно, доле,
једна зидана зграда, где су биле кухиња и пекара.
- То је све у кругу логора у жици?
Све у кругу логора у жици. Па је доцније надограђено
још . Тако је, четрнаеста и петнаеста. То су биле зидане
зграде. Четрнаеста и петнаеста, доле у дну. Па су после
тога назидане још две, односно нису назидане... још те две
бараке, за радну бригаду.
- Исто у кругу?
Не, оне су биле изван жице. И после су биле још
бараке за иследнике. У првом цугу су и иследници имали
бараке.
- Јесу ли то биле скроз дрвене бараке?
Скроз дрвене. О баракама кад говорим, оне су скроз
дрвене; имале су само соклу, ону, зидану, темељ, а оно
друго од дрвета...
Ми смо као прву ствар почели да правимо хотел и
зидане зграде за удбовце. То је баш и био мој први зада-
так, јер као студент технике, на један одређен начин...
- Ово о чему смо сад говорили, односи се на тако-
звану стару жицу, на оно што ми зовемо старом жицом?
На стару жицу.
- После, ми смо били у новој жици, односно у дру-
гом логору?
Јесте.Јесте.
- Дакле, са првом групом је на Голи оток дошло скоро
две хиљаде људи?
Дошло је више. Јер, нисам ти рекао, после нас су
стигли Црногорци и Босанци.
- Колико је њих било?
...И Македонци. Њих је било преко осам стотина.
- Осам стотина? А ти си дошао са Београђанима и
Србијанцима?
Да. И било нас је хиљаду и четири стотине.
- Хиљаду четиристо и петсто, то је хиљаду деветсто,
и осамсто - две хиљаде седамсто?
А укупно... И, после, рачунај Македонце, и овамте-

онамте, ту, у првом оном... било је преко три хиљаде
људи5.
- Преко три хиљаде?
Преко три хиљаде.
- То је била комплетна прва група?
То је комплетна прва група.
РАД ОД МРАКА ДО МРАКА
- Хоћеш ли да ми испричаш како су протекли ти

први дани у логору на Голом отоку у старој жици? Да ли
се одмах почело са преваспитавањем?
Не. У првом моменту сву власт - значи, све радње,
сва задужења - имали су милиционери. Значи, ми смо
били кажњеници, сви истог ранга. А газде су били мили-
ционери. Свака барака је имала собног старешину...
- Милицајца?
Милицајца. И посебну собу, у којој је он био. Тај мили-
ционер је у сваком случају одмах пронашао ту неке људе.
Изабрао је тамо некога који му се свидео да би преко њега
саопштавао шта хоће, тражио да се постројавају људи, да се
пребројавају; у ствари, бринуо је о реду. Он је ујутру изводио
људе на рад, доле их је предавао некима, милиционерима
опет, који су их узимали и одводили на различита места, на
различита радилишта, на којима су имали своје, одређене
задатке да извршавају. То се све скупа сводило утлавном на
крампање, копање и уређивање неких путева.
Ја сам имао задатак да колчим, да премеравам неке
темеље, где је требало да се копа. Онда су тражили - ко је
3 Овако мисли и Миле Кандић, с тим што је његова процена да је

само из Београда дошло више од две хиљаде кажњеника. Због бројности,
кажњеници Удбе Београда, Србије и ФНРЈ су, по његовом сећању, пре-
везени са два брода - „Пунатом" и „Приморјем“.
зидар. Далматинци су углавном били зидари, били су вешти

у баратању тим каменом. Онда су се пријављивали, не знам,
инжењери. Све су то милиционери распоређивали.
Да, била је и нека централа. То је био један генератор,
дизел-генератор, централа у којој се производила струја
потребна за жицу. Знам да је у њој била нека америчка или
енглеска машинерија и тражили су некога ко зна енглески,
па су мене убацили тамо да то преводим. А неки Рус био је
електроинжењер, па је о томе водио рачуна.
- Слободан?
Не, не, све су то били кажњеници, који су се прија-
вили милиционерима да знају одређене ствари. И онда су
распоређивани на те радове. Увече би их скупили...
- Да ли је радно време било ограничено или се
радило од мрака до мрака?
Радило се са прекидом у подне, од ујутру. П рвих
дана како је било ја не бих знао све да ти кажем, јер ми се
после побркало у сећању; знам како се после тога радило.
Устајали смо негде око три сата ујутру и око четири смо
већ морали да будемо на радном месту, и то без обзира
на кишу и без обзира на било шта...
- То је већ било у новој жици или у старој?
Не, не, у старој. И радило се до једанаест, па се вра-
ћало натраг на ручак, па се после подне опет одлазило
и радило се до увече, и онда се опет враћало натраг. У то
време још није било организованог културног ж ивота
нити политичког преваспитавања. Све то скупа почело
је тек доцније, много доцније.
ПОЧИЊЕ ПРЕВАСПИТАВАЊЕ
Иначе, прве те политичке чарке, које је организовала

полиција, почеле су кад су дошли Босанци и Црногорци.
То је било после месец дана.
- П реваспитавањ е је, колико знам, изум босанске
Удбе?
Јесте.
- И први пут се спроводило у централном републи-
чком истражном затвору у Сарајеву?
То смо и ми чули.
- Хоћеш ли да ми кажеш нешто о томе како се запо-
чело са том ствари коју су они називали преваспитавањем?
Ја ти могу тачно описати како је започело у нашој
бараци: у бараци број шест били су претежно Београђани
и Србијанци... Углавном студентарија. Испод нас - у
некој бараци, број четири или три, не знам тачно - дошло
је до првог крвопролића. То смо чули и, јасна ствар, згро-
зили се. То је било једно недељу дана, можда ни толико,
пошто су дошли Црногорци и Босанци. У тој бараци су
били смештени неки Црногорци, међу којима је био и
Раичевић.
- Стари Раичевић?
Да. А ту му је био и син.
- Како се он звао?
Ко? Стари? Блажо Раичевић.
- Блажо Раичевић. Он је био предратни комуниста?
Шта је био?
Предратни комуниста.
- Шта је он био - члан Централног комитета? Старог6?
Не знам. То су познати комунисти. Међутим, није ни
битна титула, он је био познат предратни, стари кому-
ниста црногорски, кога сви црногорски комунисти знају.
И он није хтео ни да чује о тој ревизији. Одма’ је било: ко
ће да ревидира став?
- Само ми мало то објасни, како је то управо почело.
Како је теби изгледало кад су то први пут споменули? Да
ли се сећаш тренутка кад су први пут споменули ревизију
става, преваспитавање?
Да, да, сигурно. Најпре, кад смо чули да је доле била
нека туча и убијање, да су умлатили тог човека, поставили
6 Био је секретар Покрајинског комитета Комунистичке партије
Србије.
смо питање у чему је ствар. И речено је да су се Босанци

сукобили са Црногорцима, јер су Босанци тражили да се
ревидира став. Онда сам ја питао шта је то, о чему је ту
реч. Кажу, имаш да осудиш своје гледиште, имаш да осудиш
тај напад Совјетског Савеза на Југославију и да признаш
да си погрешио, и да смо ми, у ствари, потпуно у праву. То
је било врло просто, једноставно, за сваког, чак и за оног
најнеписменијег затвореника на Голом отоку било је јасно.
Мислим, тако се каже, и ништа друго.
Није прош ло ни два-три дана од тога како је доле
био масакр тог Раичевића7, и код нас је организован скуп.
Сели смо. Сећам се да је то било у једној од барака која
још није била заузета, настањена, па смо били пребачени
тамо. То је било у време оног подневног одмора. И ишло
се, просто напросто, од човека до човека. Свако је морао...
да каже... да да своје изјашњење ш та сада мисли, после
свега што се десило.
Ја сам био са оним мојима, с којима сам био добар,
и ми смо међу собом разговарали шта да радимо, какав
став да заузмемо. И било нам је одмах јасно да ћеш, уко-
лико не будеш на то пристао, да прођеш слично као што
је прошао онај Раичевић.
Е сад, не верујем да је тада ико од нас био против
ревидирања. А било нас је у тој бараци једно три стотине.
7 Сликар и карикатурист Алфред Пал из Загреба, кажњеник I и

VIII групе Удбе Хрватске, послао ми је око 2000. године један списак
„умрлих“ на Голом отоку, који је према документацији Републике Хр-
ватске урадио непознат човек. На овом списку налази се 399 постра-
далих. Блажо Пере Раичевић је, по р. бр. 12 списка, усмрћен 24. јула
1949. и пренесен са отока на загребачко гробље Мирошевац, изгледа,
1952. Али као прва голооточка жртва овде се наводи име Петра Нике
Андријашевића „умрлог“ 22. јула 1949, који је, опет вероватно 1952,
пренесен на гробље Мирогој у Загребу. За овог човека Пал каже: „за
којег не знам нити сам икада чуо“. Једна Београђанка хрватске на-
ционалностм, Винка Видовмћ, која нмје била на Голом отоку, своје-
времено ми је сведочила да је Андријашевића убио познати подмет-
нути удбаш и лажни логораш Боривој Вискић. Ово нисам могао да
проверим.
Не верујем да је ико ту био одлучно против тога да реви-

дира. Али је било јако пуно оних који су рекли: Да, има
елемената, је л’ да, на бази којих може ствар да буде реви-
дирана. Више нису били онако чврсти на својим пози-
цијама, так’о нешто. Неко изврдавање.
- А да ли су вас, као што се то радило касније, изво-
дили појединачно, на средину, пред такозвани колектив?
Не. Не, не.
- Ви сте колективно изјављивали да сте променили
своје мишљење?
Па, тако некако. Седели смо и један по један је изја-
вљивао шта мисли, тако да се све свршавало на томе. Није
дуго ни трајало...
- Како, један по један сте изјављивали?...
Да. Јесам ревидирао, нисам ревидирао. Да ли се
припремам да ревидирам, да ли сам се поколебао у свом
мишљењу. Ето, тако, отприлике, на тај начин.
- Није било неких нарочитих детаљисања?
Не, ништа.
- Просто би те позвали и ти би дао такву изјаву?
Да. Сигурно. Мада, у неким другим павиљонима, било
је другачије, тамо где је било више Босанаца. Код нас их није
ни било.
- Јесу ли они слали своје делегације? Ко је организо-
вао тај састанак? Милицајац?
Милицајац. И већ је он поставио неког свог за соб-
ног старешину код нас. Врло брзо је то било. Ја се, право
да ти кажем, и не сећам ко је то био, али - неко од њего-
вих. И тај је постављао то питање.
Знам да је мени брат онда рекао да не будем луд, да
не будем блесав, да не изигравам Дон Кихота приликом
тога. Ја се не сећам шта сам рекао, знам да нисам одмах,
као, ревидирао, али да сам рек’о нешто - не могу да се
сетим ш та. У сваком случају било је јасно да све скупа
креће у том правцу, јер је онда, убрзо после тога, био и
први митинг. Митинг на коме смо сви били скупљени,
и говорио је неки тип.
САМОУПРАВЉАЊЕ У ЛОГОРУ
Онда су нам објавили и да је изабран Центар.

- Кажњенички Центар?
Да, кажњенички Центар, организован. И то је био
неки Бора Вискић.
- Шта је он био? Први командант Центра?
Командант Центра, јесте.
- Што значи да је на неки начин већ било увођено, да
тако кажем, самоуправљање на Голом отоку?
(Смех.)
Јесте. Тачно, так’о нешто.
- Можеш ли да ми кажеш нешто? Ти си сигурно имао
неке везе с људима из те бараке број три или четири где
је стари Раичевић убијен?
Да. Да.
- Да ли је неко људима који су били присутни мислио
или имао индиције да је ту било и убачених Удбиних
људи, који су „самоуправљање“ спроводили?
А, то сигурно.
- Било је говора и о томе да је, рецимо, у време кад
смо ја и ти били заједно на Голаћу, тамо био и један есе-
совац, један човек из Осијека.
Да, да.
- Обојица знамо8. Чуо сам да је било чак и усташа,
у истом логору9. Знаш ли нешто о томе да ми кажеш?
Знам. То је... Само, не у то време, не у почетку. Него
јесте чињеница да су то били људи припремљени у босан-
ским затворима, и да су били убачени. То је био и један тип
који је после тога добио, чини ми се, и одликовање, и био
је и у... овоме, како се зове... у Скупштини Босне и Хер-
цеговине. Њега је, чини ми се, и Тито поменуо једанпут
8 Човек се звао Иван Пауц и био је из Осијека.
9 Управо се за поменутог Боривоја Вискића почетком 1986. у шта-
мпи установило да је био бивши усташа и пресвучен поручник Удбе
у логору. Он је био први руководилац радова читавог логора и, по откри-
вању његовог идентигета, новине су га назвале „кажњеник по задатку".
у говору. После су мене дошли да питају: „Ко је то, бога

ти?“ То је био неки Слободан... Не знам сад, не могу овог
момента да се сетим његовог презимена.
- Касније покушај да се сетиш.
Да. Он је био и командант... Односно прво је био
собни старешина, па је после био командант... Слободан
Вуковић10.
- Одакле је тај човек?
Он је из Херцеговине, не знам да ли из М остара или
из неког Требиња, или, ш та ја знам, из неког углавном
херцеговачког града. Он је био официр Удбе, и био је као
такав убачен. Био је и неки Омер Пашић. И тај је исто био
удбаш, није био никакав кажњеник.
- }е ли био убачен међу кажњенике?
Јесте. И они су били организатори тог преваспита-
вања, односно те самоуправе међу логорашима. А тај Сло-
бодан је био... А, да, њих је Тито том приликом поменуо
- не знам кад је то било, доста касније - каже: „И ма их
који су се поправили, а има их и међу нама овде.“ Он је
сигурно био тај.
- Из тог говора би се могло закључити да је он ипак
био кажњеник, али да је учинио много добра за Удбу?
Па, тако излази.
- Да се потпуно рехабилитовао и чак био одликован?
Јесте, јесте. Међутим, ти знаш да је потпуна рехаби-
литација... да су то приче за малу децу. Чак и људи који
стварно ништа нису урадили, али су тамо били, никада
нису могли да се рехабилитују... И уопште су са подо-
зрењем и даље гледани, примани, тако да то... Не верујем
ја у такву могућност, поготову да је све то могло да буде у
року од два месеца. Јер он је, као, у Удби - то су мени при-
чали Босанци који су са њима заједно били тамо, можда
су чак и заједно радили у Удби, и кад су ови похапшени,
можда није прошло ни месец дана, и њих двојицу су тамо
довели. И после петнаестак-двадесет дана почели су да
10 Још о Слободану Вуковићу видети у моЈим књигама Голи ошок
- првој (стр. 208. и 210) и другој (стр. 479-482).
организују та изјашњавања и то самоуправно ревидирање

ставова. Они су то тамо и измислили, у самом Сарајеву.
- И бојкот је чак измишљен у сарајевском затвору?
Исто тамо. То су све они донели већ као опробан ре-
цепт и изграђен систем.
Да, да. Тај Вискић је у ствари криминалац, он није
био...
Он је после изласка напоље направио неке проне-
вере, неке криминалне деликте, због којих је био осуђен.
Ту је био, у Београду, ја сам га виђао после. Видео сам га,
не знам... Не, он није био тај. Он им је био згодан. И сва-
ког оног ко им је згодно дошао они су одмах оберучке
прихватили и искористили га за тај свој посао. Ш та је
после било са њим, то се њих не тиче.
- Дакле, то почиње да се спроводи уз онај свако-
дневни рад који траје дванаест до четрнаест сати, уз слабу
храну, слабу обућу, одећу...
Слаба храна је дошла мало касније.
- А у то време је била боља?
У самом почетку, то је било добро, то је била тако-
звана густа гершла, густ пасуљ, и то се дало11. После је одје-
данпут почело лоше да иде, кад смо се сви окупили.
- Сад ми још нешто реци. У том првом тренутку,
кажеш, није било ни једног који је рекао: Ја нисам проме-
нио став и не мислим ни да га мењам, мислим да је друг
Стаљин у праву?
Код нас није било.
- Да ли си чуо да је таквих одговора било у другим
баракама?
Јесте.
- И шта се десило са таквима?
Добили су гадне батине.
- На лицу места?
Одмах, ту, на лицу места, али не од целог колектива,
него од одређене групе, поготову тамо где је било доста
11 Изгледа да се мој саговорник у овоме преварио. Сви други твр
де супротно.
Босанаца. Јер, рачунај, њих је било можда три стотине,

четири стотине. Било је пет стотина Црногораца, а нас је
било хиљаду и четири стотине. Значи, ових триста Боса-
наца није могло да покрије све.
- Да, они, наравно, нису могли да покрију све, али су
увек имали покриће од наоружаних полицајаца.
Да, хвала богу.
- Да ли су екипе Босанаца ишле од бараке до бараке?
Јесу, јесу.
- И присуствовале тим састанцима?
Јесу.
- И кад би се десило да неко каже: Ја не мислим да
мењам став - они би га тукли?
Не још. Опет је зависило од тога да ли је то претходно
већ било припремљено. Јер код нас није била екипа Боса-
наца. Код нас су била двојица-тројица, њихова, свега,
и нису се усуђивали.
После су се они распоредили и почели и нас да раз-
мештају. Нашу бараку су врло брзо растурили. Посебно
су нас испребацивали по другим баракам а, тако да се
променио тај однос; кад су правили размеш тај, верова-
тно су покупили спискове, доле, у Удби, у управи логора,
уудбашкој управи...
СТО КОМАДА „ДРАВЕ“
- Знаш ли ко је био управник логора?

Тада је био Војин Јауковић, пуковник црногорски,
доцније генерал; и био је министар унутрашњих послова
Црне Горе. Тог Јауковића сам, опет... Имао сам један,
овако, приватан сусрет с њим. Били смо голи голцијати.
Не, пардон, били смо обучени онако како смо дошли.
- Да, добили сте, као и ми касније, старе војничке
униформе?
Јесте.
- На улазу у логор?
И по две кошуље. Чекали смо у реду за униформе...

онда смо ишли, тамо, да се свучемо. Кад смо добили уни-
форме, вратили су нас у залив и све нас натерали у воду.
И онда се један, неки дебели капетан милиције, у ствари,
командир комплетне милиције, иживљавао на тај начин
што је седео горе и викао: „Рони!“ Сви су морали да иду под
воду. Затим каже: „Немој неко да излази напоље док нисам
казао: изађи! изрони!“ И онда се смејао, пошто га нико доле
није могао чути, је л’, док је био испод воде. И онда је гле-
дао кол’ко је ко издржо. Ја се сећам да сам... кад сам изаиГо
напоље, он је већ други пут викао: „РониГ Тако, то су били
његови штосови, уживао је на тај начин.
У то време још није било тако страшно. Кад смо први
пут изашли на рад, сви смо ишли заједно да правимо неки
пут. Добили смо неке ћускије и неке мацоле, крампове
и лопате, забушавали смо кол’ко је ко хтео, кол’ко је ко
мог’о. Кол’ко је ко умео. А милиционери око нас просто су
стајали... Нити нас је ко ударао, од тих милиционера, нити
је ко ш та много викао, него је дош’о, па каже: „Опет забу-
ш аваш !“ Тако, некакав чудан став. Онда, кад смо почели
да радимо...
- Мислиш, чудан став у односу на оно што је било
касније, је ли?
Јесте. Благ став. Ми смо мислили да ћемо тамо бити
побијени, да ће то бити концентрациони логор као што
концентрациони логор и изгледа.
- Какав је и био касније.
Па сигурно. Али тога, кажем, у првом моменту, није
било. Ми смо само били тамо скупљени. Ја знам да су
седели... милиционер је седео са нама и разговарао: ко је ко,
шта је... Он је са нама и пушио, делио нам цигаре. Извади
пакло цигарета, па ти да да запалиш. Такав је био однос.
Међутим, шта је било? Још у том реду док сам чек’о,
свита тог управника је долазила одозго. Он је био у крат-
ким панталонама, сав црн, без кошуље. Дош’о је и с времена
на време неког је заустављао и нешто испитивао. И онда је
дош’о до нас, а ја, опет неопрезан, онако наиван, клиндер-
ски - гледам у њих. Док су сви остали углавном склањали
поглед; само се окренеш, и он тебе и не примети. Овако је
он мене одмах приметио и пита: „Како се зовеш “ - и, не

знам - „ко си, шта си?“ Па кад сам му рекао да сам студент,
он даље пита: „Јеси ли имао стипендију?“ Ја кажем: „Имао
сам“. А он: „Па шта си ’тео, пизда ти материнаГ И шамар-
чину - пљус! Неочекивано, онако, знаш. И опет ме оборио.
И - ништа. Ја сам се питао: ког врага се на мене навр-
зао... Исто као онај М илатовић у затвору у Ковачици.
Ништа, ја се после покупим, а он је пропГо даље.
После некол’ко дана - још увек пре оних изјашња-
вањ а и пре него што су Босанци преузели, да кажемо,
власт - сретне ме опет доле, у кругу, оном њиховом, док
сам нешто носио на трагачу са још Једним човеком. И - сад
би’ хтео да се склоним, ал’ не може. Кад носиш трагач,
немаш куд, везан си. Он прође поред мене и позна ме.
И каже: „Да ми се јавиш у баракуГ Мислио сам: сада је
готово, сад има да ме изубија. И опет ми није било јасно
ш та се, ког врага, на мене н авр з’о. Јер мораш да знаш
једну ствар: ја сам двадесет година напунио у затвору.
- У истражном затвору?
У истражном затвору. Значи, то је било једно пет-
-шест месеци касније. То кол’ко сам ја онда био матор, је л’.
И кажем оном мом: „Иди сад тамо, а ја идем да сед-
нем у ’ладовину, па нећу бар да радим.“ Јавим се горе.
Тамо је био неки милиционер, каже: „Шта ’оћеш?“ Кажем:
„Рек’о ми управник да се јави м Г Седнем онда у ’ладо-
вину и задремам. После дође милиционер, каже: „Диг’ се,
долази овамоГ И ја упаднем код тог Јауковића...
- Име му не знаш?
Војин Јауковић. И јавим се.
- Је ли жив?
Чини ми се да је умро. Неки од тих Јауковића... То је
гомила тих Јауковића, сви су били неки полицајци, нешто
так’о; један је само био инжењер, од њих.
Е, да, почео је опет да испитује - ко си, ш та си, тако
неке ствари - али мало другачије, не као онда. Имао сам
утисак да и у том човеку има нечег човечног, знаш, и да
му је просто-напросто било криво. Као да је у себи гово-
рио: „Ш то га изударах кад има горих од њега!“ Тако мени
клиндеру изгледа... И онда ме опет упита шта сам оно ја.

Студент грађевине. Пошто он нема много везе са тим шта
један студент може да зна или да не зна, пошаље ме онда
да се јавим неком човеку, неком Јоксимовићу, архитекти
који је водио грађевински биро.
То је био први грађевински биро који су формирали
ту ради изградње, ради техничког вођства тих изградњи:
тог хотела, управне зграде и сличних ствари.
Тада ми је још дао кутију од сто комада цигарета „дра-
ва“. А и оно што ме је питао није личило на неки разговор
полицајца, нити на неки политички разговор. Тако, шта
ја знам, више је био приватног карактера. Овако, кад бих
посматр’о то са стране, као да је неко до’ватио некога да
га заврбује како би му служио у неке тамо његове поли-
цијске циљеве. Тачно тако је то изгледало.
И вратио сам се овамо с оном кутијом од сто комада
цигарета. Знаш ли ти шта је то значило? И поделио сам
с друштвом...
- Јесте ли и онда имали следовање цигарета?
Није било још никаквог следовања. Него смо ску-
пљали пикавце. Ти су милицајци често бацали... Тек мало
запали цигарету, па је баци, разумеш. Онда неко отрчи и
узме пикавац. А некад смо скупљали пикавце и напољу.
Биле су око жице бараке са пушкарницама... не, не бараке:
торњ еви са пуш карницам а, који су били преко дана
празни. Увече су горе долазили милиционери, палило се
около светло и није смео нико никуда да излази; само до
клозета. Е, ујутро су око тих пушкарница и око тих кула
биле увек гомиле пикаваца. И они који су тада пролазили
ујутро скупљали су те пикавце...
А палило се - знаш како се палило? - на онај зврк.
Тако смо још по истражним затворима палили. Дугме на
канапу, па си га вртео, па си добијао нагорелу тканину,
јер се бацила варница. То су посебни штосови како се
долазило до ватре. Међутим, ту су неки имали и шибице.
Доле су радиле пекаре и кухиња, па се тамо увек могло
добити ватре.
Е, кажем, такав је био други сусрет с тим Јауковићем.
То је све, тако, идилично било у почетку.
КОРДИНА ЧЕТА
- Врати се на онај митинг. Је ли тада први пут са Голог

отока одлетело оно јавно писмо објављено у новинама?
Јесте. Јесте. Јесте.
- „Ми, прљава пена избачена...“ ?
Не знам тачно. Углавном је био један телеграм...
- „Н а таласу револуције...“?
Јесте.
- „Ми, смрдљива пена“, рецимо?
Не знам, појма немам. Тог текста се не сећам. Е, неки
су одбили да потпишу тај телеграм.
- Сви остали сте потписали?
Ми јесмо, али неки су одбили. И ти који су одбили да
потпишу, ти су почели гадно да страдавају. Онда је фор-
мирана кажњеничка чета.
- Је ли то била та Кордина чета?
Јесте. Али није у самом почетку била названа Кор-
дина чета, него се звала кажњеничка чета. А пошто се и
један Корда ту, унутра, налазио... То није онај Корда који
је после стално био у тој чети, него неки други. Није му
чак био ни рођак никакав. Овај је био једна егзотична
личност. Један полукриминалац, у ствари. Не знам како
је уопште дош’о на Голи оток и зашто.
Е, тај је нешто тамо радио и доспео је у ту кажње-
ничку чету. Његов преступ није био политички. Јер он
је одмах био и за ревизи ју и за све; све би он то ура-
дио, али је нешто учинио некоме по другој некој линији.
И као такав био је у тој чети, и онда се она назвала Кор-
дина чета. Јер је он највише галамио и највише су се на
њега и били окомили. Некоме се нешто приватно заме-
рио, некоме од удбаша, од милицајаца. Или, можда, чак
и Вискићу... Чини ми се да су он и Вискић неки земљаци,
и да су имали неке нерашчишћене рачуне њих двојица.
Схваташ, по приватној линији.
- И Вискић га је отерао у кажњеничку чету?
Вискић га је отерао и посебно се бринуо о томе да га

тамо што више гњаве и млате. Е, тако је то било. То су ти
који су одбили да потпишу тај први телеграм.
- А, значи, било је појединачног потписивања, сви
су потписивали?
Јесте. Сви.
- Сви чија су имена наведена? А ови други су били
издвојени? Да ли се сећаш је ли у то време већ било и дру-
гих случајева убистава?
Ја сам случајно присуствовао једном таквом по-
ступку. Била су у питању двојица Словенаца. Један је до-
ктор Михелчић, а други је магистар Премрл. Обојица су
стари комунисти, предратни. Обојица су првоборци и
чини ми се да су обојица били... Да л’ је неки био у Шпа-
нији, не знам. У сваком случају, та категорија људи. Један
је био лекар, кажем, тај Михелчић, а Премрл је био апо-
текар. Њих су посебно малтретирали, нарочито Премрла,
који је, за наше појмове, био већ старији човек. Он је тада
имао сигурно неких педесетак година. И већ се био и раз-
болео. И други се разболео.
Нисам био сведок шта су им све радили. Али разбо-
лели су се и један и други, поготову тај Премрл. И терали
су га и даље на рад, док није пао. Тада су га однели у бол-
ницу и тамо је умро. Кроз два-три дана је умро12.
Ја сам се случајно нашао у болници, нешто сам тра-
жио, а и због тога ш то ми је горе био један познаник
лекар, који је са мојим оцем био заједно у војсци, тако да
сам видео кад су тога Премрла износили напоље. А знао
сам пре тога, и видео сам и чуо, како на њега вичу и како
га малтретирају.
- Је ли Михелчић преживео?
Преживео је. Он је сад, пре можда годину-две, умро.
Био је лекар у Н овом М есту после тога. То су у ствари
прва лица за која ја знам да су била умлаћена горе, да су
настрадала, да су и сахрањивана тамо горе, однета на вр’
12 У свеукупном попису умрлих Премру ($гс!) Ивана Владими
„отишао је с радилишта" 4. октобра 1949. (р. бр. 12).
брда. Релативно брзо је онда направљена она организа-

ција у жици.
- Молим те, испричај ми како је изгледала та прва
унутрашња организација логора.
Кад је извршена прва расподела кажњеника по раз-
ним баракама, постављене су нове собне старешине.
- Иследници су их постављали?
Иследници и она управа, која је формирана. Значи, ту
су били и онај Слободан Вуковић и Пашић... Омер Пашић и,
шта ја знам, још неки који су дошли онда из Босне посебно
по том задатку. Они су, даље, бараке формирали тако да су
оне подељене на радне групе, односно на водове - по три-
-четири вода било је у свакој бараци и ту је био водник. Ти
водници су одмах почели да врбују за себе доушнике. Ја
знам да је мој водник - то је био један из Београда, не могу
да се сетим како се зове - дошао код мене и да ми је говорио
како све што имам, што запазим, што чујем, треба њему да
јавим, а он ће то даље да пренесе. Он је то преносио собном
старешини, а собни старешина у Центар. Како је то даље
ишло, не знам; вероватно су они тек онда преносили некоме.
Ми у то време нисмо имали са нашим иследницима
удбашима друкчију везу него ону кад те он позове. Врло
су ретко иследници долазили у жицу. И ако се случајно
деси да неко дође, дош’о је ради неког посебног задатка.
Углавном, некако истовремено с том организацијом,
почеле су и разне казне, кажњавања. Прво су биле црне
табле за забушанте, онда је почело и изношење ставова.
У почетку, у мојој бараци - то је била дванаеста барака,
собни знам да се звао Нетков Михајло, економиста13 - став
су могли да износе појединци на свој захтев. Они су то
тражили да би се раскритиковали и то је било, као, по-
здрављено. Али је, с друге стране, било и изазивања поје-
динаца, присиљавања да изнесеш став.
13 Негде ваљда осамдесетих година избила је, према штампи,
великој текстилној фабрици у Штипу (,,Астибо“?) некаква финансијска
афера, у којој се директор Михајло Нетков убио. Да је био прави лого-
раш, он, сигурно, не би могао да постане директор оваквог комбината.
Ово наводим по бледом сећању.
Један од првих таквих случајева био је један Словенац.

Шега му је било презиме. Он је излепио један плакат на
бараку... Нисам ти рекао да је, исто, почела и врло лоша
храна, са тим мерама. Е, Шега је написао на једном пар-
чету папира од цементног џака: „М ењам годину дана
Голог отока за пет година са обичним криминалцима“. Он
је онда био изазван да изнесе став и ту се релативно смело
свађао, али о тим питањима. Значи о питању смештаја,
исхране... значи комодитета.
- Још увек је то, дакле, малтене, било идилично?
Да, али он је добио гадне батине.
- Добио је батине?
Јесте. Добио је, али ни то још није било тако страшно.
Међутим, тад су већ почели први облици бојкота. Бојкот
је почео... И већ негде септембра... Добро, то још није баш
бојкот као онај касније. Морао си само да идеш да спаваш
испод боксова, доле.
Прави бојкот је почео тек негде у новембру четрдесет
девете, чини ми се. Овај Шега био је кажњен тако. Међу-
тим, у то време била је формирана и прва радна бригада14.
- То су они људи...
...Који су били припремљени за пуштање.
- Они су, дакле, били преваспитани?
П реваспитани, односно, мени се виш е чини да то
није било преваспитавање, него су сматрани чистим, без
прикривених ствари у истрази. То је био основни ква-
литет који се тражио од тих људи. Да су рашчистили са
истрагом. Тако се то и званично говорило, тако се звало.
Е, сад, Шега, који је ту, као, нешто кажњен, прозван
је и пребачен у радну бригаду. А они који су га казнили
нису били пребачени у радну бригаду. Тако да је он њима
показао: „Еве ви га на!“ Лакат! „Ја одо’ у радну 6ригаду!“
- И убрзо је био пуштен?
ОтинГо! Пуштен кући!
14 Омладинска бригада и прва радна бригада отишле су са Голо
отока септембра, а и бојкотовање је, према другим сведочењима, поче-
ло знатно раније, можда још јула.
- Одакле је тај Шега?

Из Словеније.
- Не знаш из ког места?
Не знам. Он је био, чини ми се, неки официр, или
тако нешто, па је демобилисан - питај бога, није битно.
То је само један случај који памтим, овако, интересантан.
- Дакле, ако те добро разумем, пре увођења бојкота
у унутрашњој организацији логора постоји Центар целе
жице са командантом Центра - и још ко?
Да, он и помоћник команданта. У то време помоћник.
- Свега та два човека?
Само та два човека.
- Да ли је сада већ и собни старешина у бараци, да ли
су милицајци повучени?
Отишли су, нема их више.
- Сад су собни старешине опет кажњеници?
Јесте.
- Који имају свој штаб - заменика собног, културно-
-просветног референта, и тако даље?
Па, културно-просветни у то време још није био, него
су били само водници. Он и водници. Био је неки барачни
водник, па собни старешина, и неки људи који су били
одговорни за рад, чистоћу, хигијену; тако, релативно при-
митивно. Тај собни старешина је био све и свја.
„УА, БАНДА“
- А да ли је у то време већ дошла друга група на Голи

оток или није?
Па ту некако је пао и долазак друге групе, чији је
дочек био релативно благ. Само један строј, и људи су
пролазили...
- Ви сте се сви постројили?
Сви смо се постројили, да.
- Нисте их тукли, или јесте?
Не. Само је било драње. Драли су се, викали: „Уа!“15

- Је ли је већ било уведено оно чувено: „Уа, банда?“
А, јесте. Јесте, јесте, то је већ било. То је врло брзо
било уведено.
- Је ли било пљувања?
Не још.
- Само вичете?
Само то. Једино где је било батина, где је било проте-
ривања кроз строј, то је било... прво... кад су из радне бри-
гаде враћали натраг у жицу. То је била посебно стравична
ствар, у радној бригади. Иследници су обично то јављали:
тај и тај има да се врати у жицу; због тога што су пронашли
да негде нешто није јасно у истрази. Или се негде неко поја-
вио, неко ко је имао са неким од тих људи везе, а то није
било речено. Углавном, у питању је била нерашчишћена
истрага. И онда се команданту радне бригаде јави: „Слу-
шај, тог и тог имаш да избациш напоље.“
Онда је то овако изгледало: сазове се радна бригада
- збор, увече - и прозове се именом и презименом тај који
се враћа натраг. Објави се обично овако: „Међу нама се
налази“... Заправо, пре него што кажу име, почну: „Међу
нама се налази прикривени непријатељ, који је банда“... и
ово и оно, свашта. И онда сви... сви... свима се тресу гаће:
на кога ли се то односи? И кад избаце име, онда крене
урлик, страшан. И падну по ономе, премлате га, испре-
бијају, а он трчећим кораком мора да се враћа у жицу.
Тамо га чека милиционер...
- У то време бараке радне бригаде се налазе изван
жице, али непосредно...
Непосредно поред жице, тако да смо ми гледали одо-
зго и слушали, у ствари, шта се тамо догађа, кад се нешто
догађало.
- И ви бисте овоме, опет приредили дочек - тако се
то звало?
1= Изгледа да су тачнија друга сећања, по којима је друга група
приликом дочека тучена. У томе су се нарочито истицале две управо
створене радне бригаде, омладинска и прва радна, које су одмах потом
отишле са Голог отока.
Не, није био дочек. У жици није био никакав наро-

чит дочек. Он би са својим стварима, и онако испребијан,
улетао натраг у жицу и то се већ знало, куда треба да оде,
у коју бараку. Али није ништа предузимано.
Први случај да се такво нешто догодило био је са
једном личношћу коју морам, овако посебно, да наведем.
То је један пуковник авијације - био је командант ваз-
духопловне базе у Нишу - неки Дука Божовић.
- Можда, Душан?
Па, не знам, можда је баш био Дука, има црногор-
ско име Дука, звали су га Дука Божовић. Он је врло брзо
успео.
- Шта је с њим било? Ти се сигурно сећаш за шта су
њега сумњичили?
Њега су сумњичили да је знао да ће Пера Попивода
побећи авионом на Исток и да овај то није успео или није
хтео да спречи. Углавном, сумњичили су га, а нису могли,
вероватно, ништа да докажу. Ко зна, какав је био лајав, он
се можда негде нешто хвалис’о, али, у сваком случају, не
верујем да је с Пером Попиводом био у неком дослуху,
није тако деловао.
Е, сад да видиш ш га су урадили од њега. Он је врло
брзо постао човек од поверења.
- Колико је година имао кад је дошао на Голи оток?
Па, мислим да је имао четрдесет, четрдесет пет, тако.
Е, он је ту, кажем, постао човек од поверења и као
такав је добио задатак да руководи радовима у жици,
односно био је први руководилац радова при Центру.
- То место је касније било редовно? Стално си имао
руководиоца радова Центра.
Да, да, да. И он је мене био узео на неко време за свог
потрчка.
- Ађутанта?
Ађутанта, јесте. Он би, рецимо, стао на једно брдашце
изнад логора, са кога се лепо видело свуда наоколо, и онда
командовао ко где и шта треба да ради. А мене је упознао
још у оном грађевинском бироу, из кога су ме, опет, изба-
цили неки други, из других разлога. И узео ме да му трчим
и да јављам онима где ко шта треба да ради. Он је руково-

дио и радовима на изградњи велике цистерне.
Имао је и могућност да организује такозвани добро-
вољни рад. Тај добровољни рад одвијао се после нормал-
ног, у току ноћи. После пуног радног времена одређена
барака не иде на спавање него ради, или на допунском
клесању камена, који је био потребан за велику цистерну,
или да истоварује брод „М иру“ са цементом. Тај рад је
обично трајао једно четири-пет сати, или више. Онда се
одлазило на спавање, на неколико сати, па се ујутру опет
радило. И то се звало добровољни рад.
То је било страховито мучење, поготову, рецимо,
туцање камена у зимско време, кад је било јако хладно.
Био је то новембар, можда и децембар четрдесет девете,
а морало се тамо седети на туцанику и туцати онај камен.
А били смо веома лоше обучени. Неки људи су се снала-
зили тако што су цементне вреће употребљавали као џем-
пере. Пробили би три рупе на врећи, горе и са стране, и
навлачили то преко својих кошуља. Преко тога су обла-
чили оне мундире и оне шињеле...
- Толико су били крупни и пуни да су могли у то
да уђу?
А, па то се могло, није било проблема.
Е, тај човек, Дука Божовић, онда је отипТо у радну
бригаду. Ал’ то је већ била друга радна. И не знам да ли је
још био командант радова, али је био већ у другој радној.
- Руководилац радова Центра?
Јесте, руководилац радова. И онда је једног дана
пукла вест: Дука је враћен у жицу! Шта се догодило, шта
је он ту направио, коме се замерио? Јер ти иследници,
нарочито Црногорци, сви су га познавали. Они су били
другови, раније, колеге. Шта је он урадио, ником од нас
никад није било јасно. Само знамо да је за њега посебно
био организован строј, за то време нечувен. Строј од врха
до дна жице. Група из радне бригаде, сачекала га је тамо
на врху, на почетку тог строја, и посебно лемала. Он је
такве грозне батине добио...
- То је био, значи, први велики строј?
Први велики строј, и велике батине.
- Први велики строј са тучом?

Са тучом, да. Строј за једног јединог човека. Јесте да
је пре тога био и за Панту Вучуровића, али то нису биле
неке велике батине; он је више исмејаван, и пљуван и,
тако, понижаван на друге начине. Али ове батине су биле
страшне.
Дуки Божовићу су приписивали свакојаке ствари, да
је агент овога, да је агент онога. Нама у сваком случају
није било јасно шта се догађа. Вероватно су опет покуша-
вали да из њега извуку везе са Пером Попиводом. Прво су
га мало пустили, па га онда вратили, не би ли на тај начин
то извукли од њега, и сломили га дефинитивно.
СПЕЦИЈАЛНИ ЛОГОР СТО ЈЕДАН
После тога је тај Дука Божовић био у жици још неко

време, па је онда... кад сам ја већ отишао... Не знам кад је
формиран сто један...
- Логор на објекту сто један?
Да. Дуку је преузела управа тог објекта и постао је ту
велики батинаш. Био је у том сто један, ја не знам, не баш до
краја, али доста дуго, и тамо се прочуо. Причали су ми ови
који су тамо били да не памте таквога... Он је био отпри-
лике истог ранга као онај Есад Шабанац. Њих двојица су
били најстрашнији.
- Двојица најстрашнијих батинаша и убица на Голом
отоку?
Јесте. Е, то, тај Дука Божовић је онда почео да жари
и пали по жици.
- Не знаш када је био пуштен са Голог отока?
Он је био пуштен кад је редуциран сто један. То је било
кад сам ја већ други пут био тамо. Могло је да буде негде
педесет прве године, у јесен, или, можда, педесет друге16.
- Види: августа педесет прве године био је Ранковић на
Голом отоку, када се стање у логору радикално побољшало.
16 Сто један је отворен јула 1951, а затворен знатно касније, марта
или априла 1954. године.
Јесте.
- Разуме се, остало је батинање за специјалне слу-
чајеве, и слично, али исхрана се побољшала, скраћено је
радно време, почели су да воде рачуна о томе да се рад пре-
кида у подне, кад је велика врућина, или кад пада киша...
Да ли је у вези с тим доласком био укинут и тај специјални
логор на објекту сто један?
Не, још није. Није тада.
- Је ли Дука Божовић све време боравио у логору сто
један?
Јесте.
- Није био овамо, у великој жици? Ја сам имао при-
лику да слушам од једног човека који је био у том спе-
цијалном логору да су батинаши долазили из велике жице.
Ти који су долазили из велике жице, то су били по-
времени батинаши. И долазили су само на испомоћ. Они
горе нису их ни познавали. А Дука Божовић је...
- То су били активисти?
Дука је био стални тамо горе... Они су били, као, неки
руководиоци. Једини. Као, и они су логораши на сто један.
Тако су били приказани овима горе.
- Да ли ишта знаш о томе каква је организација вла-
дала тамо? Знаш ли ишта о томе?
Они су имали негде радилиште. Изводили су неке
радове. У неком каменолому.
- И излазили су?
Да, да, излазили су из тог оквира, али се нису нама
приближавали него су радили издвојено. Само су то били
неки сасвим примитивни радови, на каменолому, горе.
Ислеђивање је вршено у једној згради, која је била поред
рупе. Камена. Постојала је та камена зграда.
- Ту су били милицајци?
Милицајци су ту били, а долазили су и удбаши који
су ислеђивали, посебно. Чак су долазили посебно из Бео-
града, рецимо, за поједине случајеве.
- Јово Капичић Капа и друш ?
Да. Директно. Пошто су то били људи другог ранга.

Ми смо били ситна боранија у односу на ове горе. Било је
неких који су дуго времена провели доле, у нашој жици,
па су после пребацивани горе.
- Као непоправљиви?
Као непоправљиви, дабоме.
- Молим те, кажи сада нешто о доласку друге и треће
групе. Када су оне дошле?
Друга група је дошла, чини ми се, у септембру. Две
групе су дошле једна за другом.
- То је још четрдесет девета?
Четрдесет девета, јесте. У то време је прва радна бри-
гада...
- Оформљена је прва радна?
Да. И отишла је на рад на аутопут Загреб-Београд.
Онда су парадирали - Удба је парадирала, јавно - да су,
као, пуштени поправљени информбировци. Па се то по-
везивало са оним писмом које је онда отуда слато и, као,
све је у реду. Међутим, за то време је дошла друга група
на Голи оток.
Та друга група је имала око осам стотина људи. И она
је дошла у септембру. Тада се формирала, одмах после
тога, друга радна бригада. И та друга радна бригада је дуго
била у жици. Они су, ваљда, тек негде фебруара месеца
1950. отишли на копно, и то у Креку.
Него, хтео бих да кажем нешто у вези са дочеком.
Друга група и трећа група кажњеника већ су пролазиле
кроз строј, такозвани строј. Значи, стари кажњеници
су били поређани у двоврсни шпалир и новодошли су
туда пролазили. Није било туче него је само викано: „Уа,
банда!“ Драња којекаква. Не знам шта је радила радна бри-
гада, која их је сачекивала. Прво их је она пропустила кроз
строј. Али чини ми се да туче није било нигде, пошто нико
није био ни крвав ни изубијан кад су дошли горе код нас.
Само су на тај начин, виком, и галамом, вређањем, је л’,
пропуштани.
Чини ми се да је радна бригада трећу групу... мало гу-

рала, мало ударала. Али не богзна како. Није било ништа
страшно. То се, релативно полако, пооштравало.
- Кад је дошла трећа?
Трећа је дошла у новембру.
- Четрдесет девете. Дакле, брзо после друге.
Брзо после друге, а четврта...
- Колико је било људи у њој, знаш ли? Јер у другој је
било мало.
Да, мало.
- Осамсто људи?
У трећој укупно треба да је било - јер су они опет
дошли у два маха - дошло је ваљда око хиљаду, хиљаду
двеста, хиљаду триста људи.
- То су биле релативно мале групе?
Мале групе, јесте.
- За разлику од прве. Колико је оно било у првој? Око
четири хиљаде?
Око чет’ри хиљаде. Онда је дошла четврта група.
Први део четврте групе дошао је у фебруару педесете
и то су били само Босанци и Црногорци.
И они су већ доста оштрије сачекивани. Било је ту
велике галаме, гужве, али још увек није било никаквог
масакра.
ПООШТРЕН И ОТЕЖАН ЖИВОТ
Масакр је настао тек од доласка другог дела четврте

групе. То су били кажњеници из Србије, Македоније,
Хрватске, Словеније и Војводине, која је већ, чини ми се,
формирана; она је заједно са Србијом ишла, али мало је
већ била сепаратна; и онда ФН РЈ и Београд. Највише је
било Београђана и Србијанаца. У време тога дочека ја сам
већ био у четвртој радној бригади. Тада је дошао први
двомоторац - онај ко долази по други пут. То је био Сла-
вољуб Ивановић Пура.
- Студент у Београду?
Студент, јесте... који је са другом радном и заш ’о.
И био је код куће девет дана, па поново ухапшен. На то
бих се ја доцније мало вратио... Претходно бих још рекао
да је у међувремену пооштрен и отежан живот, и прилике,
у самој жици. Пред долазак четврте групе све је горе и
горе, све је слабија храна, све оштрији поступак.
- Је ли већ уведен бојкот?
И бојкот је уведен. То је било новембра месеца четрде-
сет девете, негде. Сигурно знам да је тада почело. Изношење
ставова...
- То је сад било оно класично?
Класично, јесте. Мислим, класично за голооточке
појмове. Свако је морао да изнесе свој став. И онда су, за
то изношење ставова, нарочито за оне значајније особе,
обично били припремани собне старешине. И вероватно
су добијали одређене материјале од иследника, тако да су
знали каква питања треба да постављају тим кажњени-
цима који су долазили пред колектив. Могу да кажем да
су већ били уведени и ситнији јавни обрачуни. Али још
не онакви какви су били доцније.
- Објасни, молим те, мало детаљније тај институт
бојкота и уопш те начин каж њ авањ а у том тренутку у
жици.
Бојкот је у то време био релативно блага ствар. По-
што се на том изношењу става констатовало да је неко
још увек непријатељ, да није ревидирао свој став, да је не-
искрен... одредио би му се неки рок, од једно петнаест
дана, десет дана, и за то време с њим нико није смео да
разговара. Добио је посебно место за спавање, на раду је
радио само најгрубље послове... Да, одузимане су му и ци-
гарете, пошто смо, иначе, добијали следовање цигарета.
- Колико цигарета дневно?
Четири цигарете, за све: Сем тога, није имао право
на додатак приликом исхране. Већ се био увео ред - један
списак - по коме се добијао додатак; рецимо од слова А до
слова Г. Односно: колико тог дана има додатака. Отпри-
лике, ш есторица или седморица би добили. И тачно се
знало ко је на реду у следећем оброку. Е, бојкотовани су

испадали из реда, нису имали право на то. То је било све
и то ни издалека не личи на оно што се доцније дешавало
са бојкотованима.
Али ипак је у то време било и драстичнијих ствари
с неким људима. Баш тада су мучили Марка Врањешевића,
песника, који је на крају пао тешко болестан. Отиш’о је у
болницу и тамо су га даље гњавили. Међутим, ја мислим да
је он више претрпео психичке муке, јер је био човек посеб-
ног типа. Физички га можда нису много ни мучили. Био
је прилично стар и слаб, па би га неке изразите физичке
муке одма’ уништиле. Не знам шта су му радили, неки су
чак тврдили да је полудео. Он је лежао посебно. Гњавили
су га на све могуће начине.
- Кад је он пуштен са Голог отока?
Пуштен је у периоду кад ја нисам био тамо. Значи,
негде између првог маја педесете и осмог јула педесет
прве.
- Ж ивео је још једно десет, петнаест година у Бео-
граду, можда и двадесет...
Да.
- А онда се убио?
Јесте. Он се никад није повратио од Голог отока... Да,
морам да кажем да је тада већ формирано позориште.
- У које време?
Н овем бра четрдесет девете. И ја сам се ту наш ао,
мало врзмао, па су ме избацили, онда су ме у пролеће,
негде фебруара педесете, позвали и опет смо се скупили.
Припремали смо ону О перету Берислава Косиера,
доцнијег књижевника. То је била једна велика разонода,
једна глупост, глупост са певањем, је л’ Али нама је то
перфектно дошло, јер су и удбаши, који су тамо били - ве-
роватно им је било досадно - хтели неке такве ствари. Да
се разоноде мало, да гледају нешто. Група која је радила
у том позоришту била је релативно талентована, тако да
је то успело.
- Врати се на долазак четврте групе.
Кад је четврта група дошла, онда је, кажем, дошао и

први двомоторац. Поред њега су још били тамо неки који
су имали статус двомотораца, али сама чињеница да се
појавио неко по други пут Удбу је ваљда толико револ-
тирала да је организован дочек о каквом смо дотле само
могли да чујемо кад је било реч о Јасеновцу или неком
другом логору. Тај строј је ваљда још из Шпаније познат.
Не знам да је негде, на неком другом месту, нешто такво
организовано.
ПРАВИ СТРАШНИ СТРОЈ
Тучу је организовала четврта радна бригада, нер-

возн а што је већ дуго на Голом отоку а никако да буде
пуштена на слободу. Група је дошла - тај други део групе
имао је негде око хиљаду четири стотине људи - и шпа-
лир је био густо поређан. Задатак је тачно одређен: сва-
кога који наиђе испребијати, ударити колико год можеш
и препустити га даље другоме.
М орам прво да објасним како је изгледао тај пут
новодошлих кажњеника. Кретали су се кроз строј узбрдо,
до једне бараке, где су се скидали, остављали своја одела..
- Скидали се до гола?
До гола, дабоме, и добијали затвореничку одећу...
- Јесу ли ту били шишани?
Не, не, не, нису. И шишање и све друго било је после,
горе у жици. Али ту су добијали кошуље, гаће и панталоне
и гумене опанке; оне старе војничке летње униформе. На
том путу до горе пропуштао их је строј бригаде.
А, да! Кад су се свукли, враћали су се поново и на јед-
ном месту секли већ пређени пут. Правили су ту петљу
и продужавали за жицу, кроз строј који је горе органи-
зовала жица, значи, кажњеници који нису у радној бри-
гади. И у том строју, жичном, било је табања, разумеш, и
млаћења, али ни изблиза онаквог као кроз радну бригаду.
На том м есту где су поново секли пут, на том ра-
скрш ћу, био је Тошић М и р о сл ав са једном л етвом ,
односно са више летви, пошто је успут понеку и поломио.
- То је, наравно, кажњеник?

Кажњеник, да. И он је том летвом, кога год је мог’о,
поткачио.
Онда су ови кажњеници долазили до места где су се
скидали.
- Кад спомињемо Тошића: Тошић је један од оних
ретких људи који су са Голог отока покушали да побегну?
Јесте.
- Затим је, према једној верзији коју ја знам, пливао
донекле, док око њега нису почели да круже морски пси.
Тако сам чуо. И он се уплашио и вратио на острво? Тада
је, наравно, био ужасно претучен, премлаћен и сломљен
и после тога је постао један од батинаша Голог отока?
Е, сад полако. Да ли се он уплашио само или су ства-
рно били морски пси око њега?
- То се не зна?
То нико не зна. Вероватно се више уплашио...
- Али јесте покушао да побегне?
Апсолутно. И тек су га нашли пред зору, негде тамо,
у камењару, кад се већ вратио натраг. Ми смо, цела жица,
онда били истерани напоље...
- Истерани да га тражите?
Да. Нико није иш’о на спавање, ту смо стајали у стро-
ју, сви, док га нису, као, пронашли.
Е, али сам хтео једну другу ствар да кажем. Он је
после ипак пуштен. Он је већ био у трећој радној бригади
и пуштен је на слободу. То што је радио тамо, што је таб’о
те људе - није м ор’о, јер је био већ слободан. Потпуно
слободан.
- У том тренутку?
У том тренутку је био потпуно слободан. Јер је остао
као слободан да ради један одређени посао - ронилачки.
Он је и као члан треће радне бригаде био ронилац. И остао
је после одласка треће радне бригаде у Жрновницу, а то је
било негде у децембру месецу. Ја не могу, сад, тачно да ти
кажем кад је он отипГо тамо. У децембру је бригада оти-
шла у Жрновницу, а он је остао ту. Па је после тога радна
бригада пуштена кући, а он је још увек остао на Голом
отоку. Радио је за паре, значи, као службеник.
П рема томе, ни нам а није јасно због чега је баш

отиш ’о тамо то да ради, јер није морао. Није тада био
принуђен да то ради. М ислим, да бије там о , на тој
раскрсници.
Али и у бараци где су се људи скидали био је, опет,
неки Зејдо, Босанац, и још један коме не знам име. Они
су исто имали неке даске. И док су се људи скидали, они
су их млатили. А посебно задовољство им је било да их
по голој гузици ударају. Јер се то лепо чуло, разумеш .
И уживали су у том пљескању.
Тако, сада су се ти људи у ствари под батинама тамо
пресвлачили. Он се свлачи, па онда гледа, па бежи, ко
како може и што брже може. Ти типови су, иначе, били
ађутанти команданта четврте радне бригаде. Ти који су
се тамо иживљавали на тај начин.
Међутим, и у самом „Пунату“ су, изгледа, добили стра-
шне батине, бар тако су ми после људи причали. Тај масакр,
значи, почео је још у самом Бакру. А у том Бакру су већ
радили неки бивши кажњеници и неки чланови радне бри-
гаде. У Бакру је била утоварна станица, тамо се товарио на
бродове сав провијант за Голи оток. И тога је сад већ било
пуно. Ја не знам да л’ су већ, у то време, почеле неке ствари
и са Голог отока да се пребацују на ону страну. То не бих
мог’о сигурно да ти кажем, то је доцније било.
Али, у сваком случају, тамо је постојала једна група
кажњеника који су вршили тај утовар. Ти су били по-
себно привилеговани. Они су живели, за наше појмове,
боговски. Нешто непојмљиво! И они су тамо, ваљ да да
би оправдали поверење које су имали код полицајаца,
радили са тим људима, новопристиглим, свашта.
Е, ја сам приликом дочека те четврте групе имао
један посебан задатак, могу да кажем пријатан. Мене је
познавао иследник Удбе Словеније. П ознавао ме је као
Словенца који није његов, јер сам припадао у то време
Удби Србије, пошто сам био студент београдског факу-
лтета. Али ме је познавао и кад ме је видео, позвао ме је.
Јер у радној бригади је било мало Словенаца, не знам,
можда тројица, четворица...
- Пошто их је уопште било мало.

Мало је Словенаца било на Голом отоку.
- Кад смо већ ту: ш та мислиш, колико је било Сло-
венаца који су прошли кроз Голи оток? Ни неколико сто-
тина?
Па, ја мислим, испод две стотине. Можда, око две сто-
тине. Не верујем да их је било више. Бар колико сам ја знао.
Он ме је повео доле до самог „Пуната“ и тамо ме је
већ дочекала једна издвојена група од десетак људи, који
су били у ствари Словенци. И поред њих је било још неко-
лико болесника. Онда ми је тај иследник Словеније рек’о:
„Ти ћеш ове овде да проведеш изван строја.“ И пошто су
ме, иначе, у бригади познавали, знао је да ћу ја то успети
да урадим. „Да их проведеш изван строја, а рећи ћеш да
су то болесни. Јер болесни не смеју кроз строј.“ И ја сам
то тако урадио.
Имао сам уз пут и сукоб са некима који су хтели да их
убаце у строј. Морао сам да их отимам и да вичем: „Не, то
су болесници и иследник је наредио да иду поред строја!
Они нису за строј!“ Иначе, они су сви цептели од страха.
И онда смо лепо прошли, чак им ни Тошић није ништа
урадио. Ја сам их спровео скоро скроз горе до жице.
ЧЕТИРИ ЛЕША
Ту, приликом пријема тих људи, видео сам два леша
избачена из „Пуната“. После сам чуо да су четворица стра-
дали већ приликом тог првог дочека, у самом „Пунату“.
Да ли су они били, можда, болесни, да ли су били мање
отпорни, ш та је било - не улазим у то, не знам. Углав-
ном, били су мртви. Двојица, које сам ја видео, тамо су
лежали. Један је био висок, мало старији, са брковима,
други нешто млађи, колико сам видео. И још двојица мрт-
вих били су доле, у штиви. Они су после избачени. То су
ми рекли они који су доле радили.
И још један интересантан случај: како ]е дочекан и

како је прошао тај први двомоторац Пура!
- Ивановић?
Ивановић. Он је знао шта га чека, отприлике. И кад
је видео онај масакр, и ону тучу...
- Извини, молим те да се вратимо на строј. Опиши
како је све то изгледало, после те петље. Јесу ли били изве-
дени сви кажњеници да дочекају, односно туку те нове људе?
Јесу, јесу. Сви!
- Хоћу и ово да ти кажем. Најгоре су дочекане две
групе приликом доласка на Голи оток. То су биле: четврта,
та о којој ти говориш, и затим седма, којој сам ја припадао.
Јесте. Јесте.
- Седма група је такође дошла у два или три велика
дела, бар колико се сећам. Најпре смо дошли ми, Срби-
јанци, Београђани, можда Војвођани, а можда и Црно-
горци, не знам тачно. Наравно, били смо масакрирани. Ја
сам лично видео поред строја куда сам пролазио можда
двадесет, тридесет људи који са крвавом пеном на устима
и носу леже са стране.
- Имао сам невероватан утисак. Пре свега, нас су
исто тако целу ноћ тукли у „Пунату“, а затим је у рано
јутро ушла пета радна бригада, или су то можда били
собни старешине... Сви су нам изгледали јако снажни,
чудне су нам биле те њихове униформе, сивкастозелене,
односно зеленкастосиве. Они су нас директно масакри-
рали приликом изласка из брода. Сећам се да ме је један
тукао зглобом унутрашњег дела шаке и да ме је гађао под
јагодицу да би ми истерао зубе. Нисам био, ако смем тако
да кажем, много плашљив и у првом тренутку кад сам то
у броду видео, говорио сам: „Људи, они се зезају. То није
ништа, излазите слободно напоље.“ После сам видео да
је то истински масакр и да је то права кафкијанска ситу-
ација, коју људска памет просто не може да прихвати.
Јеси ли имао наочаре у то време?
- Не, нисам имао наочаре. Затим смо изашли напоље,
и тако даље.
- Тамо, на кругу пред Центром посебно ме је тукао

један с неким водњикавим плавим очима, такође летвом.
И дан-данас се тога сећам.
- То је мени изгледало као у неком немом филму. Он
би ме ударио. Ја бих одлетео од њега размахнутих руку
и окретао бих се око себе покушавајући да се задржим
на ногама. Чучнуо бих и присео на онај туцаник, који је
шуштао. Онда бих устао. Он би ми већ притрчао. Онда
би ме опет ударио, песницом или летвом. Ја бих се опет
окретао око себе. И то је трајало не знам ни ја колико,
чинило ми се, јако дуго.
- Интересантно је да бол нисам осећао. Само сам био
омамљен и запрепашћен.
- Онда смо се ту, на кругу, пресвукли, до гола, ра-
зуме се. Оставили смо своје ствари, и свако је направио
свој пакет. Ја сам ту оставио и свој зимски капут, који
сам купио непосредно пред хапшење и који сам после
пуштања на слободу добио да носим кући. Тада, кад сам
га узео, видео сам да је сав запечен крвљу. Дакле, већ до
Центра масакр је био страшан.
- Затим смо кренули у прави строј. Био сам толико
запрепашћен да сам, вукући целу једну групу од десет,
петнаест људи, ишао право; људи су се сналазили, па су
сагињали главу и добијали мање батина. Ја сам, после
скоро шест месеци истражног затвора, био бео као креч,
а имао сам дугу црну косу. И то је провоцирало неке људе
преда мном да вичу: „Ево га, иде песник, удри песника!“
И добио сам непојмљиве батине.
- Нарочито се сећам неких војних осуђеника, неких
ситних људи с оном округлом осуђеничком капицом, коју
ми нисмо имали, који су ме тукли преко очију. И прошао
сам цео тај строј, до краја, до болнице горе и повремено
сам викао: „Људи, шта то радите! Људи, шта то радитеГ
- Затим је било све оно што је било. Примљени смо
у бараке, и тако даље.
- Међутим, једно три дана после тога дошла је група
из Далмације и Хрватске, можда и из Словеније. И ми
смо сви били изведени у строј да их дочекамо. Та група

је такође била дочекана батинама и такође је страш но
прошла, с тим што је, разуме се, строј чинило још више
људи, било је можда хиљаду, хиљаду петсто људи више.
- У том строју сам стајао и ја. Свако ко је могао, гле-
дао је да не удара. Ја сам се такође трудио да не ударам.
А да бих заш титио онога кога сам ипак морао мало да
гурнем, имао сам некакве фројдовске чарапе на рукама
као рукавице.
- То хоћу да те замолим да ми кажеш. Каква су била
осећањ а људи у строју, тво ја осећањ а док си стајао у
строју који пропушта друге?
Пре него што ме је иследник Словеније извео за тај
посебан задатак, стајао сам и ја у том строју. Међутим,
био сам и сам уж аснут од свега што се деш авало. Пре
тога нисам учествовао ни у каквим тучама, а овде сам сад
био приморан. И шта се десило? Одмах се појавио један
мој друг, са чијим сам братом матурирао; он је, не знам,
био старији две године од нас; некџ Петровић; који је већ
изубијан дошао до мене. И: „Јао, шта то радите?“ Ја га
онда ошајдарим, благо, релативно благо, и кажем: „Будало
једна, ћути и бежи напред! Сагни главу, беж и!“ Он ме
онда погледа још једанпут, схвати у моменту и погнуте
главе продужи даље. И дан-данас га срећем и насмејемо
се том догађају. Каже: „Хвала ти што ме упозори!“
Кад је то завршено, дошао је онај страшан догађај са
Пуром. Косиер...
- Берислав Косиер? Данашњи књижевник?
Јесте... Све је време само гледао кад ће да наиђе Пура.
Јер је био обавештен. Одакле је он то обавештење добио,
не знам. Онда је прош ао поред мене, и каже: „С тиж е
П ура!“ Био је заједно са једним добрим човеком - неки
Пера Рајић, кратковид до бесвести, минус осам, минус
девет - мало испред мене. И пролазили су неки, још
можда двојица, тројица, те смо онако зама’нули, мање или
више; нисмо много учествовали у табању. Кад, Косиер
у том моменту викне: „Ено га!“ Повуче Перу Рајића за
рукав и одвуче га напред у једну гужву. Онда сам приме-

тио да је Косиер пронаш’о Пуру.
Пура је вероватно знао шта га чека, чим је видео ка-
ква је туча. Покушао је да неопажено пројури. А, знаш,
Пура је био физички јако спреман дечко; осим тога, они-
зак, добро грађен, брз; он је мог’о да протрчи кроз оно.
Овај га је зауставио, Косиер, и гурнуо Перу Рајића. Каже:
„Ево га, Пура!“
- Кад си рек’о: да протрчи... Ја се сећам Јована Дими-
тријевића кад је други пут дошао на Голи оток. Он је, тако
шибајући, кроз строј или поред строја, просто протр-
чао скроз горе, до болнице, и ваљда није добио ни један
једини шамар. Јер је већ знао шта се догађа, имао је иску-
ства. А пошто је био физички јак, јер се вратио са сло-
боде...
Чека) да ти кажем. Шта значи обавештење...
- И искуство...
...Искуство и знање. А шта мислиш како сам ја про-
шао други пут? Ја сам се умешао међу болесне, па сам
прош ’о с њима, све до горе, а кад су ме тамо пронашли
и познали, поново су ме вратили кроз онај врући део у
осмој групи и претабали и убацили у буре. Схваташ, ако
знаш нешто, тиме је пола ствари решено.
Међутим, Косиер је Пуру онемогућио. Мислим да би
га он, да је овај протрчао поред њега, саплео. Због чега
је то било - не знам. Они су се знали одраније, али због
чега је то Косиер изводио, не знам. Углавном је подмет-
нуо Перу Рајића! Као, Пера Рајић га је пронаш’о. И после
је свима причао како је Пера пронаш’о Пуру.
Ја нисам ни сачекао да Пура дође. Јер кад су га про-
нашли и кад су објавили да се налази ту, сјатило се дру-
штво, разумеш, око њега и почела је грозна табачина.
Сећам се, још, једног клинца, једног младића, Босанца
опет, који се попео на читаву ту гужву... Да! Иза те гомиле
остатак групе се сабио, као овце, један до другог, нису
могли да прођу. Ту где су табали Пуру био је чеп, загу-
шење, и ови нису могли да прођу даље. И онда тај мали
је скочио на леђа оних у гомили и једном летвом почео
да их туче, које по задњ ицама, које по леђима, које по

глави. Људи су покривали рукама главе, па их је тук’о и
по рукама... Тако их је разјурио.
Онда су Пуру склонили у страну и тамо га и даље
тукли, а ове су пропуштали, кроз строј, на горе. Е, у том
моменту је мене извук’о овај иследник, тако да сам отиш’о
доле и одвео ту групу Словенаца поред строја. Ето, тол’ко
сам учествовао у том строју. Мислим, учествовао, што
лично, што гледајући.
КАО У НАЦИСТИЧКИМ ЛОГОРИМА
- П рви део наш ег р а зго в о р а водили смо п рвог

октобра седамдесет осме, а данас је осми октобар. Молим
те, кажи ми да ли си после разговора био узбуђен.
Па јесам, свакако да сам био узбуђен. То ме подсећа
на најстрашније моменте у мом животу, на крају крајева.
И размишљао сам.
Баш сам се сетио, сад, где смо ми били приликом
оног дочека. Налазили смо се једно стотинак метара, или
нешто мање удаљени од брода, то јест истоварног места
кажњеника, новопридошлих. И, поред нас, можда на два-
десетак метара од нас, на једном узвишењу, скупили су
се сви великодостојници Удбе тада на Голом отоку. Знам
да су ту били, међу тим људима, Булатовић, који је био
командант...
- Управник логора?
У правник логора, да. Онда је био иследник Удбе
Србије неки Максим Сикимић - Максим му је, изгледа,
партизанско име - и био је Обрадовић из Удбе Београда;
које сам ја познавао. И тај Словенац; не знам ни како се
зове тај Словенац. Остале нисам познавао или сам забо-
равио како се зову.
- А било их је још?
Да, да, да. Сви су они то гледали.
- Јесу ли уживали?
Па, слушај, ја не знам, можда неко од њих и није ужи-

вао, али да су неки уживали, то је сигурно. Ал’ није страшно
то да л’ су они уживали или нису. На крају крајева, то им
је био пос’о, они су били организатори свега тога. Али је
страшно што су тиме утицали на ове из радне бригаде, који
су очекивали да буду пуштени, па су били још гори него
иначе, да су били препуштени својој вољи.
ПОПУТ РАТНИХ ЛОГОРА,

А РАТА НЕМА
- Ти си овде споменуо, на једном месту, да то про-

пуштање кроз строј, колико знаш, води порекло из шпан-
ског грађанског рата од хиљаду деветсто тридесет шесте
до тридесет девете, а да је било таквих дочека логораша
и у усташком логору у Јасеновцу. Можеш ли мало, с неко-
лико речи, то да објасниш?
Да. Ја мислим да је ту реч о тучи политичких про-
тивника. Вероватно је строј био и раније измишљен, али
не за политичке противнике. А ово је било за политичке
противнике... Фашисти су тако... У Шпанији су заробљене
комунисте, заробљене републиканце тукли, али намртво.
Они су их убијали, тешко да је ко то пронГо жив. А у Јасе-
новцу је било исто так’о као овде, на Голом отоку - дочек,
и кроз тај строј се улазило унутра, у логор. Међутим, и у
једном и у другом случају, тај су строј сачињавали било
жандари било војници оне противничке стране. Ово овде,
на Голом отоку, није било тако. То је, мислим, нешто нечу-
вено, јединствен случај, дотле так’ог нечег није било.
- Оба случаја која си споменуо односе се на фаши-
стичке логоре. И ја сам прочитао доста тих ствари о поло-
жају затвореника у логорима, за време рата, пре рата,
после рата, у фаш истичким, нефаш истичким, совјет-
ским, и тако даље. И наш’о сам да је само на једном месту
положај затворен и ка био тежи него наш : у нацисти-
чком логору у Треблинки за време рата. То је један логор
у Пољској, у који су били затварани само Јевреји. Тада су

нацисти дошли на паклену идеју да ликвидацију Јевреја
не обављају они него да то повере затвореницима. Офор-
мили су, колико знам, два одреда, велика, два одреда од по
петсто људи. И ти људи су сваког дана убијали по десет
до дванаест хиљада заточених Јевреја. Дакле, све то, лик-
видације, а затим уклањање лешева, спаљивање њихових
камара и тако даље, радили су сами затвореници.
- Ситуација је, разуме се, била ужасна, било је доста
самоубистава, било је таквих страш них догађаја да су
људи убијали сопствену жену, браћу, рођаке, децу. Међу-
тим, треб а рећи да су ти људи имали и свој некакав
друштвени живот, чак су могли да се жене женама које су
такође биле у логору. При крају, припремили су и уста-
нак. Покушали су да купе оружје - имали су неко злато
- што им није успело. А наравно да су сви били предвиђени
за ликвидацију. Међутим, Немци то ипак нису успели са
свима и остала је жива доста велика група тих људи.
- Пре неколико година, један француски новинар,
неки Штајнер, покушао је да пронађе преживеле људе из
Треблинке и сазнао је да је у ж ивоту остало свега четр-
десетак њих. Сви су они били променили своја имена,
и живели су негде по Јужној Америци, у врло далеким
крајевима; нико се није вратио у Пољску. Такорећи нико
није хтео да разговара са њим и крили су се готово испод
земље. Али, он је ипак некако успео да прикупи податке
о логору, и да објави књигу о томе. Колико ја знам, то је
јединствен случај да су сами затвореници убијали друге
затворенике, односно да су сами затвореници над собом
обављали полицијски и целатски посао17...
То је сличан случај као што су капои, рецимо, радили у
Немачкој. Али капои нису регрутовани међу политичким
17 Непрецизно изражавање. У Треблинки су, у свим масовним
истребљењима, у тзв. купатила циклон Бе убацивали есесовци, а гото-
во у свим концентрационим логорима, поготову оним истребљивач-
ким, била је изнуђивана „сарадња" заточеника и у убиствима, понекад
чак и масовним.
затвореницима. Немци су за време рата тражили крими-

налце и којекакве друге дрипце, који су онда тамо, у тим
логорима, радили те ствари. Међутим, чињеница је да је
све то било за време рата, кад су се водиле неке борбе и
кад су и једна и друта страна имале жртве, и мало је друга-
чије било. Ово што смо ми претрпели било је у мирнодоп-
ском стању. Рата није било. Према томе, никуда нико није
могао да се склони. То је оно ш то бих ја хтео да кажем,
у чему се разликује читава та ствар.
СУМЊИВ СИ АКО НИСИ НАСМЕЈАН
Има још нешто посебно овде код нас, а то је да смо ми

тамо морали, под пресијом и под паском оних који су за
то били припремљени, вероватно још у Босни, да испоља-
вамо неку своју еуфорију повратника, мислим, повратника
политичког, човека који је ревидирао мишљење, који је сада
пуна срца, пун ентузијазма за оно што је, као, био издао...
- Требало је да изгледаш срећан. Да ли се сећаш да
смо на Голом отоку стално морали да будемо насмејани?
Да, да.
- Кад су некога човека наново изводили пред колек-
тив због такозваног пасивизм а или због неоткривене
истраге, говорило се: „Видите ли да он стално хода нам-
рштен, нерасположен, дакле, нешто крије.“ Ја се сећам
да су на Голом отоку врло високу цену увек имали људи
који су умели да причају вицеве, који су имали шарма,
који су могли да забављају. И сећам се да смо сви стално
морали на неки начни да показујемо да смо срећни, да смо
задовољни.
- Кад год данас видим фотографије оних насмејаних
група људи из Кине који држе М аове црвене књижице,
морам да ти кажем, подсетим се Голог отока. Јер смо на
неки начин и ми, испребијани, испрепадани, ужаснути,
увек морали да будемо насмејани. Ниси просто смео да
будеш погружен, да се усамиш. Притом, наравно, ниси
имао ни прилике за то, пошто је на можда сто квадратних

метара простора у једној бараци долазило по триста људи.
Дакле, сваког тренутка си био под паском великог броја
људи, који можда нису ни хтели, а нису ни морали да пазе
на тебе, али су те ипак стално гледали...
Ево, хоћу да те допуним, само. Кад год смо се, у подне
или касно увече, враћали са рада, без обзира на умор,
морали смо да певамо, увек, чим смо у покрету или не
радимо.
- И да скандирамо, да избацујемо пароле.
Да, да, да. У каквом се све моменту није скандирало!
Оно, увече, кад су бојкотоване кроз строј пуштали на спа-
вање! Страшна туча била је праћена стравичним сканди-
рањем: „Ти-то, пар-тија, Ти-то, пар-тија!“ И табање: ду-
-Ду-Ду, разумеш.
Онда, како је ко реаговао у томе, то је сад - добро - за-
висило од њега лично. Важила је уопште призната кон-
цепција - враћам се натраг у слободу, преко туђих лешева.
То је била опсесија оних који су уводили и правили ту
атмосферу на Голом отоку.
Или, рецимо, кад смо морали да певамо ону песму:
„Друг је Тито заслужио, / да му буде Балкан цио, / да му
буде Балкан цио, / и Европе добар дио“ - ја сам се згра-
жао. А ко то није лепо певао, гласно, не мелодично него
гласно, да се то чује, тај је био изношен, као: „Он не пева,
он не реагује како треба, сумњив је.“
- Јеси ли читао нешто о совјетским логорима?
Јесам. Читао сам.
- Како ти изгледа кад упоредиш совјетске логоре и
Голи оток?
И то ми је падало у очи. Увек сам то уочавао, не про-
цењујући колико је оправдана и колико је правно уте-
мељена нека казна, и оптужба; апстрахујем то. Али, кад
си већ тамо био, онда си третиран као непријатељ, а тако
си се и ти понашао. Ниси морао ништа. Био си, ш та ја
знам, покуњен, гледао си да некако преживиш. Али нико
од тебе није ни тражио да будеш дволичан, да одједанпут
почињеш нешто друго да говориш, да титраш јајца некоме
тамо због тога што би то требало да покаже колико си се

преваспитао, да признајеш своје грешке, и сличне ствари.
- А поготову да бијеш и убијаш своје другове.
То већ да и не говоримо. За то су били задужени они
тамо чувари логора, који су били за то плаћени. У Дени-
совичу - Један дан Ивана Денисовича - има једна згодна
ситуација кад је педесет и треће године стигла вест да
је Стаљин умро. Онда су они тамо жандари дошли пог-
ружени, као, постројили све, имају да кажу логорашима
нешто тужно. Па кад су то рекли, ови су почели да бацају
капе увис.
- Затвореници?
З атворен и ц и , дабом е. И нико их због тога није
посебно каж њ авао нити су неш то посебно страш н о
прошли... Шта ја знам, да л’ су имали лошију храну или
не, питај бога. Али нико због тога није био посебно мал-
третиран, посебно тучен, посебно шиканиран. А замисли
да је код нас било ко нешто слично показао, неко такво
задовољство. Шта би с њим урадили? Па изгазили би га.
То је нешто невероватно. Не знам да ли ће људи, неки
објективни, ако им то будеш говорио, да нам верују да се
тамо нешто уопште и догодило.
ДА ЛИ СМО САРАТј ИВАЛИ
- Хтео сам и овога пута да се подсетимо, кад већ о

томе разговарамо. Ево, сад, петнаестог септембра седам-
десет осме мени је прошло двадесет осам година од хап-
шења. Идуће године биће тридесет година од отварања
Голог отока. А ми, колико знам, осим оних људи који су
били побегли у иностранство, у Совјетски Савез, сами
нисмо о томе ништа написали, нисмо оставили никакву
белешку, никакво сведочанство. Да ли се разлог може тра-
жити и у томе што смо заиста у све оно били уплетени,
присиљени на такво понашање на самом Голом отоку?
Нажалост, морам да споменем и ту реч: да ли можемо да
говоримо о томе да смо сарађивали са људима који су тај

пакао замислили, а затим и остварили?
То је шире питање, које се не односи само на голо-
оточане. Могу да кажем да је овде друштво, грађани, који
нису били тамо, нити су икада били под неком паском... да
су они више заплашени од нас. Можеш ми веровати. Иако
њима не прети никакав затвор, никакво прогањање, у том
смислу као нама, они се плаше више него ми. Тај је конфор-
мизам код нас, у земљи, невероватан, не може бити гори.
- Не, пази, није реч о конформизму. Конформизам
је ситна оцена за један овакав ужасан догађај, који није
трајао један минут или један дан него више година. (...)
Вероватно је права реч - страх, односно...
Јесте, застрашеност...
- Покушај спасавања.
А може да буде и резигнација. Ја знам људе који су
били пре рата по тридесетак пута хапш ени; тридесе-
так пута - то значи кратко, можда од тога два пута дуго;
за време рата су исто тако били затварани. И никад се
нису заплашили, јер су били решени да жртвују и живот
и све. Па су били и после рата, опет, заједно с нама. На
крају крајева, дигли су руке од свега и постали резиг-
нирани. Каже: „Н ек иде све у пичку материну, нећу
више, доста ми је билоГ То већ није заплашеност. То је
нешто више од тога, то је дешперација. Комплетна де-
шперација. Значи, разочарење, тотално.
Морам одмах да дам један пример. Мој добар прија-
тељ, неки Јоже Шкерљ, једног дана дође код мене - он ће
да се убије, он не зна више шта да ради. Реко’: „Ш та ти је
сад, ког врага?“ Каже: „Знаш шта, не знам шта да радим
с мојим братом.“ „Какав брат?“ А брат је једно две године
млађи од њега. „М ој брат.“ Кажем: „Ш та је сад, због
чега?“ Каже: „Душко је знао да ми нешто тамо мувамо,
да нас неколико тамо... Кажи ми, молим те, да ли треба
да га пријавимТ Ја онда... Био сам љут... „Па ш та ти мене
петљаш сад у то, немој да ме...“ А ми смо пријатељи, знаш,
одмалена, од пете, шесте године се знамо. Реко’: „Ти пог-
ледај. Ако је он стварно толико знао да треба због тога
да дође на Голи оток, онда... Или можда није знао ништа,

па заш то да га увлачиш? Процени то сам.“ ’Оћу да кажем
да је то већ био опасан разговор. Ја би’, према мерилима
која су тада важила, код тих који су нас преваспитавали,
морао да идем и да то испричам. А, с друге стране, било је
опасно да он, у неком моменту слабости, не оде, па каже:
„Ја сам њему то исприч’о, он то зна.“ Па онда мене да дох-
вате због тога.
Такви разговори су тамо били могући једино међу
млађим људима, релативно неискусним, непоквареним.
А они старији, који су имали искуства, они се уопште
нису упуштали у то. Него, једини разговори, кад се срет-
неш, били су: „Како си; имаш ли писмо; шта ти јављају од
куће, јесу ли здраво; имаш ли неки дуван?“ Све се сводило
на то, тако да та атмосфера, која је тамо направљена, није
уопште била нормална. Она је последица једног страшног
притиска, једне страшне опште море.
- Не само да није била нормална него је била стално
панична и хистерична. Ја се сећам, рецимо, тамо негде
око средине педесет прве године, док радни стројеви нису
били у жици, у сваком тренутку могао си да чујеш да негде
некога туку, да пуцају батине, да неко јауче и урличе. Сећам
се да је тада у тринаестици заменик собног старешине био
неки Марко, Црногорац, заборавио сам му презиме...
Опић?
- Не, Мато Опић је други човек. Марко је био неки
Ц рногорац18. Можда је човек био и собни старешина. А
Мато Опић можда му је био помоћник, заменик. После је
тај отинГо, а Мато је постао собни... Марко је био без ока,
студент права.
Т>аво би га знао.
- Е, тај Марко је сваке ноћи, рецимо, тукао неког учи-
теља Зечевића из Светозарева. То је био старији човек, од
око педесет, педесет пет година. Био је мали водар и носио
слатку воду за пиће, пошто није био способан за радни
строј. Иначе, био 6и гурнут урадни строј, где би изгубио
18 Перовић, касније адвокат у Земуну.
главу. Марко се сваке ноћи хистерично драо: „Зечевић!

Силази доле!“ Затим би Зечевић, који се крио од њега
и спавао којегде по бараци, сишао са најгорњег, трећег
бокса и овај би га насред бараке претук’о. А, рецимо,
ујутро, кад је била прозивка, он било коме кога би угле-
дао само каже: „Ти! Изађи напоље!“ Ти изађеш, а он ти
удари неколико шамара из све снаге.
Добро, то је већ садизам. Пази, овако: сви собни ста-
решине су добијали налог од иследника да неке пресли-
шавају, да додатно истражују, да додатно испитују. Ти
знаш онај институт канаринаца? То су били ћошкови по
баракама... У ћош ковима барака посебно су издвојени
делови, боксови, ћебадима комплетно изоловани...
- То су били људи под истрагом?
Под истрагом, унутра у бараци. Пура је био, знам,
канаринац, па Јоца Ш еваљевић је био канаринац, па је
био Мића Димитријевић, па Драган Раичевић, па Јовица
Димитријевић, и још низ других људи.
Они су били ноћу табани у канцеларијама собних
старешина. Знам да је код нас онај Ракић, она животиња...
- Који је, иначе, бивши удбаш.
Да. Он је направио једну жилу. И то му је чика Лука
направио ту жилу.
- Лука Живановић?
Лука Ж ивановић19 му је направио ту жилу, од неких
каблова. И том жилом Ракић2нје тук’о људе, ноћу. Али,
тукли су по налогу иследника, јер ови ваљда нису хтели да
тиме сами прљају руке, или су на тај начин проверавали
оданост и степен преваспитавања собних старешина.
- Мислим да је то мало рећи. Тако, мислим да су ту
ситуацију на Голом отоку ипак створили удбаши. Што се
самих затвореника тиче, то ни изблиза не би тако изгле-
дало. Кад данас размишљамо о томе, са задовољством се
сећамо многих људи, волимо да се сретнемо, да поразго-
варамо. Ипак је врло мали број људи тамо баш много
упрљао руке.
19 Ваљда, службеник поште из Бара.
2(1 Милан, или некако слично, касније је био адвокат ^ћрокупљу.
Јесте, то је чињеница. Ја, Радулету, рецимо, увек ски-

дам капу.
- Миодрагу Радуловићу?
Да. И кажем... На Голом отоку је већ довољно било
ако неко није учинио неко зло. То је већ било велико
добро. А ако је, у оним ограниченим могућностима, још
био у стању да ту и тамо учини и неко добро - то је било
невероватно, јер је тај много ризиковао.
- Да. Али у то време о коме ти говориш, кад је Радуло-
вић био заменик собног старешине или собни старешина,
не знам тачно, била је кудикамо боља ситуација на Голом
отоку него од доласка четврте до доласка осме групе.
Не, до доласка осме, пардон. Још и осма је била под
великим терором... Све док није дошао Александар Ран-
ковић.
- То је двадесет први август педесет прве.
Крај августа педесет прве. Значи, скоро до септембра.
Ту негде је стање донекле почело да бива нормалније. Кад
су дошли нормални људи у Центар. Воја Марковић кад је
дош’о у Центар, он је био онда културни референт.
- Те људе је у Центар довела једна, да тако кажем, нор-
малнија политика управе логора. Докле год је она била
ненормална међу полицајцима, удбашима, они су, наравно,
тражили људе какав је био Есад Шабанац и други.
НЈЈМЕКО 1ЉГО
То је, опет, видиш, интересантна ствар. Једном кад

будемо говорили о мом другом доласку и о оним мојим
тешким патњама, поменућу баш тог Есада Шабанца, који
је сигурно био питего ипо од свих зверова на Голом отоку.
- Кад сам преслушавао ово што смо разговарали, на
једном месту смо рекли да је он био батинаш и, можда,
убица, или зликовац. Да ли поуздано знаш да се о њему
може говорити као о човеку који је некога убио? Или су
то само нагађања?
Голи оток ВЗ
Не би’ мог’о ниш та сигурно да кажем. Н апротив,

мене, лично је спас’о.
- Молим те, испричај то.
Ево, иако је то било после овога о чему смо до сада
причали. То је било у време кад сам ја други пут био тамо,
и кад сам био двомоторац, и кад сам био под посебно
тешким казненим условима.
Био сам болестан. Имао сам тешку дизентерију и већ
сам био спао на неких педесетак кила. А тадашњи собни
старешина у бараци био је неки Блажо Сјеклоћа21, живо-
тиња посебне врсте, помало и садиста.
- Он је недавно умро?
Јесте. Он ми није дао да идем у болницу. И био сам
стално у бараци, односно, правио сам виц од тога: ја сам
био стално у клозету и само повремено сам се враћао у
бараку. Једног јутра, онако сав изможден, идем ка бараци,
а одоздо према болници, значи, према врху, долази Есад
Шабанац са својом свитом. Он је ишао као да је иследник,
са својим милиционерима... Не иследник него командант,
Удбин командант логора, са својим иследницима, тако се
понашао, тако је ишао горе. И ја сам некако дош’о у ситу-
ацију да му, као, пресечем пут. И зауставим се.
Он ме погледа и препозна ме. Пита: „Ко си ти? Јеси
ли ти Ф рула?“ А мене су звали Фрула према улози у
оном комаду што сам играо, који је увесељавао и жицу,
и иследнике, и све. И тако су ме познавали. И каже: „Јеси
ти Фрула?“ Кажем: „Јесам.“ Па каже: „Ш та је, на ш та то
личиш? Шта ти је?“ Реко’: „Болестан сам.“ „Па што не идеш
у болницу?“ Ја кажем: „Не дозвољава ми собни старешина.“
А он каже: „Који собни стареш ина?" И у том моменту
видим позади, на прозорчету своје собице, мој собни ста-
решина провирује. Кажем: „Онај тамо, Блажо Сјеклоћа.“
„Како може да те не пусти у болницу кад си болестан?“
Реко’: „Не да ми.“ „Море“ каже, „реци му да сам те ја посло
у болницу.“
21 Тврди се да је човек био из Бара и да је после Голог отока у Бар-
ској луци имао известан нижи положај.
И ја сав задовољан, онако на смрт болестан, враћам

се натраг у бараку, а Блажо Сјеклоћа излази напоље. Па
каже: „Како то да те ја не пуштам у болницу?“ Значи, чуо
је да се ја познајем са Есадом Шабанцем. И одједанпут се
и он усрао од страха. К’о вели, ако ме овај сад откуца, па
ме дохвати Есад Шабанац... Он је имао неограничену моћ.
Према томе можеш да видиш шта је све мог’о...
Да кажем ш та је даље било. Истог момента послат
сам у болницу у пратњи хигијеничара из наше бараке.
У болници је тада лекар био Никола Николић и он ме је,
тог момента кад ме је видео, сместио у кревет. И, после
једно два-три дана, тамо су ме измерили. Имао сам четрде-
сет и девет килограма.
- А висок си преко сто осамдесет? Колико?
Сто осамдесет пет. Више ништа нисам мог’о да једем,
одбијао сам храну. Тај доктор Никола Николић није ме
сместио у боксове него у кревет - доле, у кревет, где су
били само најтежи случајеви. То је - ако може да се упо-
реди сад са нормалном болницом - шок-одељење. Људи
су одатле, само уз специјално срећне околности, враћани
у боксове, и у живот. Иначе су изношени право у камењар.
ПСИХИЧКО ЛЕЧЕЊЕ!
И дош’о је тај доктор Николић до мене и десило се

нешто што је мени, клинцу, повратило некако вољу за
живот. Сео је поред мене и каже: „Бато, како се зовеш ?“
Слушај, то б а т о , ословљ авањ е са б а т о , па то је било
нешто нечувено! Мене нико није никако друкчије осло-
вљавао него - бандо. И туча је била стална, како би’ рек’о,
порција коју сам добијао. Имао сам оне ознаке - црну
кошуљу и црвене лампасе. Кад год ме је неко видео, имао
је право да ме туче.
- Као двомоторца и као бојкотованог?
Као бојкотованог, посебно. Међутим, овај човек је
одбацио све те ствари и каже б а т о . И онда је са мном
поразговарао - „Кога имаш кући?“ „Мајку, сестре, мале.“

Па каже, слушај: „Оне тебе чекају да се вратиш." И онда
ми је донео свој ручак, који се састојао, не знам, од неких
ђаконија - ђаконија за голооточке појмове - и чашу кисе-
лог млека, и мало белог лука. И каже, обећао ми је, ако то
лепо поједем, да ћу да добијем и пола чаше црног вина. Ја
гледам оно, па њега, и обећам да ћу да поједем.
Међутим, чим је он отишо, ја уопште нисам мислио на
јело. Онда су се спремали да ми дају инфузију. Кад, после
један сат, сат и по, ето њега опет. Види, на оном астал-
чету, нахткасни, поред мене - она храна недирнута. Он ме
погледа, па каже: „Слушај, ја сад идем. Ако не будеш то
појео док се не вратим, да знаш да ћу да се наљутим.“
Сад нисам могао да не поједем оно. То је так’о једно
психичко лечење било да... Ја верујем... Да ли лекари
уопште знају нешто о томе, да се на такав начин може
неко вратити у живот?
- Могу ти рећи да сам и ја имао сличан сусрет са док-
тором Николићем. Он је и тамо био већ старији човек.
Имао је више од педесет година22.
Па да, био је декан Медицинског факултета у Сарајеву
кад је ухапшен. А лежао је и у логору у Градишки, у оном
одељењу Це и оданде је замењен за неке заробљене усташе,
тако да је и тамо већ био пропатио. За време рата.
- Ја сам исто, негде у лето педесет прве био тешко
болестан. Имао сам срдобољу, као и ти; дизентерију.
И онда сам... мислим да ће ипак бити најтачније ако
кажем да сам добио срчану слабост. Можда би лекари то
назвали декомпензација срца. Наиме, мени је било пало
испод четрдесет откуцаја у минуту и просто нисам могао
ни да се крећем.
- Сећам се... кад сам већ био у једанаестици (прво сам
био у тринаестици, па у једанаестици), једанпут на раду
- и то сам радио неки лак посао, нешто лопатом; водник
ми је био неки Пуношевац, ако се не варам, неки Трсте-
ничанин - испустио сам лопату и од слабости почео да
22 Др Никола Николић је 1951. имао педесет пет година.
грцам, текле су ми сузе низ лице. Сећам се да сам данима

и недељама имао неки метални укус у устима, нарочито
на уснама. Иначе, било је доста људи којима сам ја видео
неку оловну боју на уснама и одма’ сам знао шта је.
- Собни старешина је тада био тај Ракић, кога си спо-
менуо. Да би све било интересантније, он је својевремено
био шеф Удбе или један од функционера Удбе у Ћуприји.
И као Ћупричанин, био сам пребачен код њега. Уз то, ја
сам крајем јуна или почетком јула педесете године био
пропљувао крв и установљена ми је туберкулоза. А сеп-
тембра, петнаестог, био сам ухапшен, са још недовољно
залеченом болешћу. Сада је мени прорадила била, изгледа,
и та туберкулоза. Дакле, био сам потпуно пропао. Ваљда
сам отиш’о - а ја сам нешто нижи од тебе - па ја мислим
да сам оти ш ’о испод четрдесет кила. Само су на мени
били остали зглобови. Имао сам на ногама вене дебеле
као палац, нигде ниси могао да уочиш ниједан мишић,
лице ми је било потпуно упало, само јагодице и неке рупе
уместо очију. И тада сам се јавио на лекарску. Међутим,
собни старешина и људи који су у томе одлучивали нису
ме пуштали.
- Најзад сам, ваљда после те кризе на раду, отишао
код лекара; пустили су ме. И баш сам отиш ’о код ста-
рог Николића. С оном дизентеријом, с тим евентуалним
губеркулозним процесом... изгледао сам јадно. Доктор ми
је слушао срце. Једног тренутка је рекао: „Па, човече, како
си ти жив, ти немаш ни четрдесет откуцаја у минуту.“ То
је за мене исто било невероватно. Неко ми се обратио
изразом човече - или дечко, или мпадићу, не знам како је
већ рекао - и ја се и данас тога сећам.
- Дао ми је поштеду; нису хтели да ме пусте у бол-
ницу. Неколико дана сам провео у павиљону, у бараци,
нешто сам се наоколо м увао, а онда сам опет отиш ао
у радни строј. И тако сам се вукао све до краја августа,
ваљда, или до почетка септембра педесет прве године.
Био сам такорећи на ивици смрти.
- Интересантно је, рецимо, оно што Јевгенија Гин-
збург, у књизи Хроника куп та личности, говори о својој
слабости срца, о томе како није могла више да једе, како није
била ни за шта, како јој је срце отказивало и како се гушила.
И ја сам стално имао гушење. Она каже да се тога времена
уопште не сећа. Ја исто тако имам неку рупу у сећању која
траје три-четири месеца, при чему се сећам само неких
детаља, а густине времена се не сећам. То је просто као рупа
у времену, коју сада тешко могу да обновим.
ЦИРКУС ЗА СТРАНЦЕ
- М ало смо се удаљили. Хајде, молим те, да се сад

вратимо на то како си отишао са Голог отока и како је све
то изгледало.
Видиш, четврта радна бригада - тако су је, као, звали
- мало је дуже остала на Голом отоку него што је до тада био
обичај. Прва радна отишла је већ крајем јула (из жице)23.
Негде септембра месеца - говоримо о четрдесет деветој
- били су на аутопуту, и не знам колико су тамо остали. За
то време је и друга формирана, па је друга отишла у Креку.
Па је и трећа исто тако брзо формирана и отишла.
А четврта радна формирана је нешто пре доласка
четврте групе - то значи у априлу педесете - и уместо да
после два месеца оде на копно и после још, рецимо, два
месеца кући - све то скупа некако се продужило. Она је
отишла на копно негде у мају - не знам тачно када - па је
као затвореничка бригада била на копну, у Жрновници,
до септембра и онда је ослобођена. Били смо враћени на
Голи оток, где је свечано обављено проглашење слободе,
па смо као добровољна радна бригада враћени поново
у Жрновницу и тамо смо радили до новембра.
Изгледа да је до тог успорења дошло због тога што су
се многи „преваспитани“ из прве, друге и треће бригаде
поново нашли по затворима. Значи да Удба није била баш
сасвим задовољна преваспитавањем и да је то пуштање на
23 Прва радна бригада, заједно са Омладинском, отишла је са Го-
лог отока септембра 1949.
слободу више имало, овако, пропагандно значење. И због

тога је нервоза у четвртој радној била доста приметна.
Кад смо прешли на копно, и даље смо били потпуно
изоловани од становништва.
- Колико је људи било у четвртој радној бригади?
У четвртој радној бригади било је око три стогине
људи, ваљда... Чекај, било је пет чета, шест чета: можда
двеста педесет, триста; не бих знао тачно да ти кажем,
заборавио сам то.
Има један врло карактеристичан случај за то време
док смо још били затвореници. Ми смо радили на оном
делу ауто-пута од Новог Винодолског до Сења, у ствари,
онај најтежи део Јадранске магистрале. Ту су нас, од
цивила, посећивала само нека деца, која су, тако, прола-
зила. И она су нам стално викала: „Ви сте робијашиГ, тако
да се знало ко смо и шта смо. Али ми нисмо смели ни са
ким да ступамо у контакт.
Једног дана у лето - то је јул педесете...
- Извини што те прекидам. Колико си ти био кажњен
кад си био први пут на Голом отоку?
Две године. Ту казну смо добили кад смо већ били у
возу. Онда нам је неко прочит’о. Нисмо ту ништа потпи-
сивали. Само су нам рекли да смо добили по две године.
- Сви?
Па, углавном сви. Неки су добили и годину, годину
и по дана, неки шест месеци, не знам. Али ми, ова моја
група - не знам колико је мој брат добио, нешто мање,
и мање је и остао - већина је добила по две године.
Да испричам ово што се десило гог јула. Једног дана
нисмо отишли на посао. Били смо скупљени по четама. Од
шест чета, пет чета је радило на разним радовима, тамо,
около, на разним деоницама тог дела пута, а једна чета,
логорска, била је ту; она је радила доле по самом логору; ту
су углавном били неки старци, који нису били у стању да
раде тешке послове у камењару. Елем, позвали су нас и кажу
да сутра - то је била недеља - мора логор да буде очишћен.
Онда смо монтирали неку одбојкашку мрежу, напра-
вили неки терен за одбојку и две одбојкашке екипе - знам
да сам био укључен у једну. И кажу да ћемо имати посети-

оце, али да нико неће смети с њима да разговара. И испи-
тивали су ко зна какав страни језик. Мада знам немачки
још одмалена, ја нисам пријавио да знам. Пошто су знали
да сам био на студијама у Совјетском Савезу, знали су да
знам руски. Међутим, то уопште није било опасно пошто,
изгледа, нису очекивали да ће неко од посетилаца знати
руски. Нарочито их је интересовало ко зна француски и
ко зна немачки и енглески. Један од главних организатора
тог дочека био је Аца Мишић.
- Шта је он данас?
Он је новинар „Политике“. И чешће иде около и пише
о некаквим несрећама по Африци, онда, о медицинским
неким достигнућима, и сличне ствари. Био је новинар и
пре тога.
- Је ли он тада био неки функционер у бригади или
није?
Био је функционер, али ситнији. Био је неки културно-
-просветни референт, или так ’о нешто, у некој чети.
Нигде неку нарочиту функцију није имао.
И још неколицина били су организатори а главни орга-
низатор овог дочека био је Војо Ступар, командант бри-
гаде, који је инструкције, вероватно, добијао директно од
Удбе. Не могу тачно да се сетим, али Аца Мишић је дола-
зио и рекб нам шта греба да радимо и како да се понашамо.
- Како треба да се понашате?
Ништа, као, морамо да оставимо леп утисак: насме-
јани, добро расположени, и тако даље.
А, да! Нисам рек’о једну ствар: били смо интензивно
добро храњени у тој радној бригади. Још док смо били
на Голом отоку, уз појачану храну и веома лаке радове,
у поређењу с оним што је радила жица, јако брзо смо се
угојили. То је, на крају крајева, и нормално. То је чиње-
ница, мислим, општепозната: ако дуго изгладњаване људе
бациш на неку добру клопу, они ће се врло брзо угојити.
Поготову ако не радиш много, и још си на оном сунцу и
ваздуху далматинском, тако да смо јако добро изгледали.
Могу да ти кажем да смо били добили и нове кошуље,

чисте. Све је то било спремно. То је било једно позори-
ште, је л’, које је требало да се одигра.
Присутни удбаши и милиционери, тог дана... Не...
Ових је било, али удбаша не, само су милиционери били.
Негде у неко доба су нам јавили...
Те две екипе које би, као, требало да играју одбојку,
и које су седеле ту, поред игралишта, биле су позване да
почну игру. И у моменту кад су стигли ти, неки страни
људи, цивили, ми смо играли одбојку, драли смо се тамо,
као, унесени у игру, знаш. Поред нас су били неки који су
играли улогу навијача, неки су, опет, играли (утакмицу).
Углавном - једна атмосфера, овако...
- Циркуска...
Ручак је био добар, са познатом посластицом алвом;
то је, у ствари, била заслађена запршка. Онда су ту упали
и ти људи.
Они, очигледно, нису веровали свему што су им ови
горе причали. И покуш авали су на сваки начин да са
нама ступе у контакт. Пошто сам немачки разумео, чуо
сам неке од њих да говоре: „Не верујемо, није то... Да ли
је то логор? Није то...“ На немачком, они су тражили 1ше1,
1пзе1,1,а§ег агД Је п 1ше1. То значи логор, логор на отоку.
А Аца Мишић и оно друштво причају им да не постоји
никакав други логор, да је то све што је од информбиро-
ваца било похапшено. Сви су ту, у том логору, на мору.
То није 1ше1, него је то на мору, а ми смо, ево, ту, на мору.
Ево, видите да је ту залив. Да је то све.
Да ли су ти људи добили још неке податке или нису,
то не знам. Онда су тако мало гледали, покушали су с
неким да дођу у контакт. Нико није, јасна ствар, рескир’о
да сада, непосредно пред пуштање на слободу, на тако јев-
тин начин, то проћерда.
То је све трајало можда два-три сата, па су они оти-
шли. Гледали су и како смо ишли на ручак, гледали су шта
смо добили; мислим да је био неки пасуљ. Углавном, ми
смо тог дана стварно добро јели.
- Шта је то било? Је ли то била нека комисија Црве-

ног крста или нешто слично?
Ја мислим да није Црвени крст, него да су то били
чланови неких комунистичких партија - Француске, Ита-
лије... Ових комунистичких партија на Западу...
- То би могле да буду италијанске, француске24...
Па, можда. У Француској је, сигурно, понеко знао
немачки. Али углавном се чуо француски језик, колико
сам ја... И талијански нисам знао, али француски сам
помало још знао. Енглески, да! Чини ми се да је било
некога и од Енглеза.
Јасна је ствар да нама нико ниш та није говорио ко
су ти људи, али је било очигледно да су они дошли са
одређеним знањем и да су отишли не баш уверени да је
ово истина. Јер није то баш било тако фино организо-
вано... Било је сувише рогобатно, сувише је било намеш-
тено, сувише патетично да 6и било уверљиво.
- Да, али они ипак нису добили сигурну потврду за
то да постоји још један логор, на Голом отоку? И, уоста-
лом, још више логора је у то време постојало.
Од нас нису. Кол’ко је мени познато.
СЛОБОДА ЈЕ УСЛОВЉЕНА...
- Хајде сад ми нешто кажи о твоме пуштању на сло-

боду и о доласку у Београд.
Да. Ми смо на слободу пуштени септембра, номи-
нално. Враћени смо на Голи оток и прочитани - осло-
бођени смо. Неки из наше бригаде враћени су у логор
још у току тог бивањ а на копну, док још нисмо били
24 То сигурно нису могли бити представници комунистички
партија Европе, али могли су да буду представници социјалистичких
партија и неких хуманитарних организација. Оваквих делегација било
је више (четири?) и о томе сам исцрпније писао у првој књизи ГолоГ
ото ка (издање Политике, 1990, стр. 128-140), мада морам да кажем да
сумњам да сам дошао до целе истине о таквим темама.
92 Драгослав Михамловмћ
ослобођени. Неки због тога што су их ухватили да нису

раш ч и сти ли с и стр агом . Један међу њ има био је са
Пуром нешто повезан. И још неки су били враћени... Не
знам, није ни битно. Али, углавном, нешто је код њих
искрсло...
- Је ли то био Жика Дрезгић, можда?
Не, није Жика Дрезгић. Он никада није излазио, док
није дефинитивно изаш ’о. Није враћен натраг.
Н ије битно. Важ но је то да су Ц рногорци одмах
пуштени кући. Нису остали да раде у радној бригади. Чак
ни Босанци. Они су одмах пуштени кућама. И пуштени
су, одмах, неки којима је већ истекла њихова номинална
казна; сећам се неког Словенца, баш се зове Брглез; један
електричар из Трбовља. Они су одмах пуштени кући.
Радна бригада је после тога бројала не више од сто
педесет људи и радила је негде до пред крај новембра.
Тада смо добили по хиљаду динара и карте за одлазак
кући.
Међутим, једна од најважнијих ствари - то морам
сада да кажем - десила се пре него што смо пуштени на
слободу. То је било негде крајем августа.
Дакле, крајем августа дошли су иследници са Голог
отока тамо, у тај наш логор у Жрновници. Кад су други
позивани код тих иследника, не знам гачно. Али сви су
иследници дошли, углавном. А наш иследник, Србије, тај
Максим...
- Сикимић?
...Сикимић, јесте. Он нас је позвао, једног по једног,
у неку канцеларију тамо.
То је, у ствари, била нека централа у Ж рновници.
Био је неки млин, неке зграде, некаква постројења, али
је од свега тога остала само, мало удаљена горе, цен-
трала. Напајала се из једног потока, који је одозго падао
ту, испод самог Велебита. Она је радила, а ово остало је
већ било запуштено. И ту смо ми били смештени. И још
су неке бараке биле са стране.
Тај Сикимић ме је онда позвао и затражио од мене да
потпишем обавезу - то се звало обавеза - да ћу сарађивати
с Удбом после пуштања на слободу. То сам морао сам да

саставим. Он ми је рек’о шта отприлике треба да напишем.
Кол’ко се сећам, тамо нисам ништа писао о томе да
сам био, не знам, то и то, да сам био каж њ аван... него
само: сматрам својом дужношћу да помогнем у борби
против непријатеља, и обавезујем се да ћу радити за Удбу,
и достављаћу све што будем чуо и видео, и о томе никоме
нећу причати и све своје извештаје потписиваћу псеудо-
нимом... Они су ми тада дали и тај псеудоним - Борис.
То је од мене захтевано на један, овако, прилично
перфидан начин, непосредно пред само пуштање на сло-
боду. И ’ајде, чик, стегни петљу, па немој да потпишеш!
А знам да је већина људи потписала не мислећи да се тиме
бави него просто-напросто због тога што је то била алтер-
натива: или ћеш да потпишеш то парче папира, па ће да
те пусте на слободу, или ће да те врате тамо, у ону тучу.
На крају крајева, ми смо већ видели како је прошла она
четврта група, и видели смо како је прошао Пура Ивано-
вић као двомоторац.
Ето, то су за мене два веома важна момента за време
тог бивања тамо пре него што смо пуштени на слободу.
ЦИНКАРОШ МАРКО
- Да ли мислиш да су сви који су били у Четвртој рад-

ној бригади ту обавезу потписали?
Пре пуштања? Да! Сигуран сам да су је апсолутно
сви потписали. Морали су. Јер немогуће је било не потпи-
сати. Ако неко није хтео да потпише, аутоматски је враћен
у логор.
- Ја исто сматрам да је велика већина људи која је
била на Голом отоку потписала ту обавезу. Види како је
било са мном.
- На Голи оток сам дошао двадесет осмог фебруара
педесет прве, а пуштен сам тридесет првог маја педесет
друге. Провео сам тамо петнаест месеци, колико сам био
и кажњен. Тачно онолико колико сам био кажњен, на

Голом отоку сам и издржао.
- Отприлике на месец дана до истицања моје казне
позвао ме је иследник. То је био неки Мишчевић25, мислим
да је имао надимак Доктор, мајор, а касније потпуковник
Удбе; припадао сам Удби Србије. Знао сам да ми казна
истиче и, искрено да кажем, плашио сам се од тога ш та
ће се код њега десити. И отишао сам на рапорт, како се
то звало, у страху.
- Он ме је сачекао за столом. Каже: „Шта је с тобом?
Шта се дешава, зашто не долазиш?“ Мислио је, нормално,
зашто не долазим да цинкујем. Ја сам рекао да сматрам да
немам никаква нарочита запажања о људима, да сам био
скојевац, да сам, кад год сам имао неке дужности, радио
јавно, да су моје дужности биле јавне, да сам увек и волео
јавни рад, да, колико видим, људи на Голом отоку ревиди-
рају свој политички став, мењају мишљење и, по нормал-
ном поступку, иду кући, те да, просто, немам зашто да му
долазим. На то ме је он упитао: „Да ли ти знаш да теби сад
истиче казна?“ Рекао сам: „Знам“. „Па зар мислиш“, питао
је даље, „и на слободи тако да се понашаш?“ Знао сам да
ме симпатише, већ два-три пута око неких ствари прог-
ледао ми је кроз прсте, није ме чак ни бојкотовао, и био
сам пресрећан што је тако брзо напустио тему цинковања
у логору. Сем тога, споменуо је и реч слобода. Одговорио
сам да, наравно, не мислим. „Активираћу се у омладинској
организацији.“ „Ако на слободи приметиш да неко делује
непријатељски1, каже, „шта ћеш да урадиш?“ „Па“, почео
сам, „ако приметим нешто непријатељско...“ Он ме пре-
кида: „Слушај ти! Ја сад одавде одлазим, па сам мислио да
пустим и тебе! И, питам те: хоћеш ли ти тамо да се бориш
против непријатеља или нећеш?“ „Хоћу“, одговорио сам.
„Онолико колико будем највише могао.“
- И он ми је одједанпут потурио један лист хартије и
гурнуо пред мене држаљу и перо. „Хајде“, каже. И почео
је нешто да ми диктира.
25 Драгољуб.
- У првом тренутку нисам ни схватио ш та заправо

хоће. Али заувек сам запамтио да је лист био танак, од
пелира26. М астило, из неке огуљене ж уте мастионице,
било је, због ретке употребе, густо и тамно, готово црно, а
перо школско помало раскречено и мрљало је по хартији.
- И тако сам, ваљ да, такође, написао наслов Оба-
веза; мада не знам тачно, можда и нисам. И у тој обавези,
на томе танком папиру, написао сам да сам био неприја-
тељ народа, да сам издао нашу партију, и слично, и да ћу,
кајући се за свој злочин, за своје злодело, учинити све
да докажем да сам добар син народа, те да ћу, кад будем
пуштен на слободу, сарађивати с Удбом, под псеудони-
мом, који ми је на лицу места дао, Марко.
- Морам да кажем да ја то ни изблиза нисам схватао
као неважно парче хартије, као што ти кажеш, него као
страшан пораз у животу. И у томе никад никоме ни једну
једину реч нисам рекао до недавно теби.
Слушај, што се тиче осећања, свакако је тако било.
Али пораз није био само то парче папира. М ожда је то
парче папира било симбол тог пораза. Све скупа сам ја
схватио као пораз.
- Све заједно је било страшан пораз.
Иначе, у читавом том поразу, ово је за мене ипак
било парче папира.
- Ја сам, морам да ти кажем, имао ужасну борбу са
собом, све време док сам још био на Голом отоку. Чак
сам се једно време носио мишљу да му опет одем и да све
порекнем.
Па ти си већ имао и примере. Претходне.
- Већ сам имао примере људи враћених на Голи оток,
имао сам и твој пример. Ја сам тачно знао да си враћен
зато што ниси сарађивао с Удбом. Мени је то било јасно,
иако ми ти ништа ниси рекао. Али, ипак, осећао сам се,
директно, ужасно.
- У истражном затвору био сам провео скоро шест
месеци; пет и по месеци отприлике. Од тога, четири месеца
26
Ово нисам најбоље запамтио.
96 Драгослав Ми.хаиловић
нисам дао никакво признање. Нисам признао ни једну

једину реч. Чак и они људи који су били доста старији од
мене - а кад имаш деветнаест, мало ко од тебе није старији
- и које сам гледао као некакве...
Узоре?
- ...Као некакве узоре, који су за мене раније били
узорни, и они су били признали свашта, и чак је испало,
како Удба за мене није имала неке нарочите податке, да су
јој их они и дали, а ја сам и даље ћутао и пркосио. И, тамо,
у истражном затвору, осећао сам се као свој човек, који
се бори за сопствени интегритет, који има и успеха у тој
борби, који им се не да; био сам, наравно, тучен, суочаван,
два пута на дуже гуран у самицу, одузимани су ми пакети,
али нисам се дао. И, кажем ти, осећао сам се, наравно, за
те услове све у свему, јако добро. А онда сам, одједанпут,
доживео такав страшан пораз да сам, на самом крају, већ
полазећи са Голог отока, дао једну овакву обавезу.
- То је за мене била ствар која ме је годинама мучила
и затим сам бежао од Удбе као ђаво од крста, стално се
од те обавезе плашећи. И тек последњих година успео
сам мало да се отргнем од тога страховања и да смислим
ш га ћу да урадим ако ми се она, којим случајем, изне-
нада однекуд појави. Да их, просто, отерам у пичку мате-
рину и да им кажем - једиге говна, јебем ли вам матер, не
мислите ваљда да сам то дао добровољно, никад нисам
сарађивао са вама и нећу ни даље, марш!
- Али, онда, кажем ти - не знам да ли се сећаш, можда
се и сећаш - вратио сам се од иследника сав утучен, и
несрећан, и уплашен, и чак смо нас двојица о мом распо-
ложењу мало и поразговарали. Наравно, речено ми је да
до поласка никоме не смем да говорим да ћу ићи кући; ја
сам теби ипак рекао. Ти си ме тада упитао: „Па што си се
уплашио? Шта ти је?“ Одговорио сам да ме тамо куда идем
опет не очекује ништа добро, да у Ћуприји немам никога
и ништа, да ћу можда морати да наставим да радим и
да вер о ватн о нећу моћи да студирам , и још не знам
шта. А, разуме се, пре свега сам мислио да ме никакво
добро не очекује од Удбе. Јер сам знао да нећу моћи да
сарађујем с њима и мислио сам да ћу, као и ти, верова-

тно бити враћен на Голи. У ствари, стално сам и виђао
себе како се враћам и имао сам праве кошмаре с таквим
привиђењима.
- И, заиста, кад сам дошао у Ћуприју, Удба ме је одмах
шчепала. Не знам да ли су уопште знали за моју обавезу
или нису, јер ми је нису спомињали, али три месеца сам
тамо имао страшну борбу да се спасем од тога да никога не
оцинкујем. Они су ме позивали малтене сваки дан, и сва-
кодневно ме испитивали о томе шта сам с ким разговарао,
кога сам срео и шта ме је питао, шта ми говоре голоото-
чанске жене и шта ја њима говорим, и морао сам као елек-
тронски мозак да смишљам сваку реченицу. И једва сам
се некако одбранио. И вероватно су већ били дигли руке
од мене кад ме је војни одсек, преко реда, позвао у војску.
Или су ме тамо они и послали, из беса, да би ми се осве-
тили. И после тога ме готово уопште нису дирали.
- Додуше, два пута ме је у војсци у Скопљу пози-
вао официр КОС-а, неки поручник Старчевић, ваљда из
команде Треће војне области. Али он је био лаф, симпа-
тичан момак, који је видео како му врдам - нисам ја за то,
ја сам студент, хоћу да се бавим књижевношћу, новинар-
ством, ово није мој посао, то што вас интересује ја не опа-
жам - и одмах ме је пустио. Чак ми се после, кад бисмо се
срели, на улици јављао и осмехивао.
- И, још , неки Јокић из Савезне Удбе позвао ме је
седамдесет четврте, после мог повратка из Француске.
\л и тај разговор о полицијским облицима родољубља,
који је трајао сат и по, у ствари, брзо смо заврш или.
Ц више ме, заиста, нико није ни позивао. Чак ни после
:кидања Тикава с репертоара.
- Међутим, посебно ме у томе пече што сам онда на
Голом отоку био дозволио да будем ухваћен, да будем
Цтечен, како кажу Загрепчани, и што чак нисам ни поку-
Јцао да се браним. Једноставно, он је одједанпут исповио
лист хартије и турио га пред мене. Ја сам стајао - ра-
ј^ме се да сам све време стајао - и нисмо ни толико дуго
Н зговарали - и ја сам то урадио! За све време затвора,
нарочито у истрази, чувао сам се да ме не ухвате у оном

првом тренутку, јер је то час који одлучује о даљем току;
ако те тад не ухвате да се нешто изланеш, можеш да се
извучеш. Сад сам то био пропустио.
- Управо тако ме је овај ухватио, на блеф, на пре-
пад, на изненађење. Потурио ми је тај лист хартије, рекао:
„Пиши“ и ја сам послушно као кученце написао. Сећам се
чак да сам оне глупости о издаји шкрабао, онако, у недо-
умици - ш та ли ће му ово, мислио сам - и да сам при
оном склопу „да ћу сарађивати на откривању народних
непријатеља“ био мало застао. ,,’Ајде, ’ајде“, подвикнуо ми
је он, „пиши!“ И ја сам наставио до краја. Био сам ваљда
толико срећан, или збуњен, што сам отклонио разговор
о цинковању у логору да сам, и не покушавши да се бра-
ним, потписао да ћу цинковати - на слободи.
- А још страш није ми је ваљ да падало што сам се
сећао да је, пош то сам обавезу већ написао, у ту собу
ушао неки потпуковник Орлић. Он ми је био први ислед-
ник, кад сам дошао на Голи. И једанпут ме је био позвао,
месец или два по мом доласку. Дочекао ме је као звер,
као ж ивотињ а, само ш то ме својом руком није тукао,
драо се да нисам рашчистио истрагу: „Ти си опака банда!
Како си се држао у истражном затвору! Како си овако
мало кажњен! Тебе је требало још тамо убитиГ - обећао
ми да ћу кости да оставим на Голом отоку, и изговарао
оне уобичајене реченице из арсенала удбаш ког голо-
оточког речника. Сад је тај човек ушао и ваљда видео онај
лист хартије. Не знам да ли је од Мишчевића био старији
по чину или по функцији27 и рекао му је: „Нека то. Немој
то.“ Међутим, овај му је одговорио, нешто, као: „Сад је
то готово...“
27 Погпуковник Удбе Илија Орлић био је у логору руководила
иследничке групе Удбе Србије, дакле, надређен и Драгољубу Мишчевићу.
У трећој књизи Голог о т о к а (издање СКЗ и БИГЗ-а, Београд, 1995) на
стр. 512-519. објавио сам списак бесплатних корисника услуга логорске
столарске радионице („Муштерије које не плаћају"), где се име Илије Ор-
лића наводи три пута.
- И свих ових година помишљао сам да је могло да се

деси да Орлић уђе само пет минута раније - и ја обавезу
не бих потписао. А онда сам, признајем ти, помишљао и
то да су, пошто сам изашао из канцеларије, ту моју обавезу
можда чак исцепали; мада ми данас изгледа вероватније да
је Орлић намеравао да ме још задржи и да ми казну про-
дужи, те да ме је Мишчевић пустио, може бити, мало на
своју руку. А обавеза ме је овако или онако чекала28.
Ја не верујем да је то било исцепано. Она је вероватно
ушла у оне досијее, за које су прошлих година причали да
су уништени, да су бачени, ликвидирани. Израчунај колико
је већ година прошло отад. Од четрдесет осме, тридесет
година је прошло, је л’?
- Да, да. Премда је председник комисије за преглед
Удбиних докумената 1966. године Марко Булц, чини ми
се, по завршетку рада дао изјаву да су бацили све досијее,
осим оних који се односе на усташе, четнике...
Мислиш, на ратне злочинце?
- Да... И на информбировце.
Дакле, и ми спадамо у те?
- Да, и ми ту спадамо29.
- Један мој пријатељ ми је причао згодну анегдоту
о томе. Он је познавао неке руководиоце из Војводине
и управо је поставио то питање - шта значи ово што је
рекао Марко Булц. „То значи“, одговорио му је овај, „да је
мој досје бачен, а да твој, наравно, није.“ Овај човек није
био информбировац. Према томе, није искључено да је
документација Голог отока у једном великом проценту
уништена, али да је, вероватно, сачуван онај део који је
компромитантан по затворенике.
28 Јуна 2001. године у мом досијеу „народног непријатеља“ нашао сам
и ту обавезу на доушничку сарадњу. Као што може бити и са другим пода-
цима извученим из сећања, она није била написана на танкој хартији него
на пунијој. Интересантно је да ње у мом досијеу у Архиву Србије нема.
29 Под насловом „Цинкарош Марко“ текст о потписивању ове оба-
везе објављен је у мојој књизи Голи оток (I), Политика, Београд, 1990,
у напомени број 32, на странама 143-148.
Могуће, али кад би сутра објавили документацију, ја

ти тврдим да би то била већа брука за њих него за људе
који су били у логору...
- Па сигурно. Јасно је да све то није рађено да би пра-
вдали голооточане.
То значи да је пробрано, разумеш. Кол’ко да имају
евиденцију, за сваки случај. Али, иначе, не верујем да су
они то, све, сачували. Јер, тамо, види се и докле су ти људи
били доведени. Ја ћу то после још једанпут да причам - је-
дан мој случај, који је, тако, огаван, али не толико за мене
колико за оне који су водили тај поступак.
БЛАЖИ ТРЕТМАН СЛОВЕНАЦА

НА ГОЛОМ ОТОКУ
- Д обро, да се вратим о сад на оно место где смо

стали, то јест, на твој повратак кући.
Претходно бих још мало допунио. Рекао сам да сам
сигуран, сто посто, да су сви затвореници пре пуштања
потписивали оне изјаве. Међутим, ипак ту морам нешто
да додам, да се мало исправим, да направим једну ограду.
Нисам сигуран да су Словенци, који су били под Удбом
Словеније, потписивали ге обавезе.
- Словенци су, изгледа, уопште имали посебан ста-
тус на Голом отоку. Пре свега, било их је јако мало, а онда
су тамо и третирани посебно. Можеш ли нешто да ми
кажеш о томе?
Могу. Имам неколико, овако, значајних ствари. Прво,
знам за једног радника - не знам како му је презиме, Лео
му је било име - који је као двомоторац био враћен на
Голи оток са казном од шест месеци. И он је стварно само
шест месеци издрж’о и био пуштен.
- Вероватно није био ни бојкотован?
Био је бојкотован, прош о је, тако, разноразне ствари,
али је био пуштен после ш ест месеци. Таквог пресе-
дана нема. Осим тога, било је Словенаца који су били
бојкотовани од колектива, значи, од барака, тамо, и тучени

непосредно пред пуштање, можда још и на дан-два пре
тога. И долази бефел из Центра да се томе скине бојкот.
После дан-два пуштан је у бригаду, значи, и на слободу.
То су невероватне ствари, ако их упоређујемо са
другим Удбама. Већ сам ти испричао како су приликом
доласка четврте групе, оне која је страховито, ужасно,
брутално дочекана, Словенци проведени поред строја
и избегли најбруталнији део дочека. А затим су у самом
логору били релативно блаже третирани.
Они су се увек некако и груписали и веома су ретки
примери да је Словенац био посебно излаган торту-
рама. То су били углавном неки старији комунисти, који
су, вероватно, посебно, из Београда били сумњичени,
посебно је командован из Београда лош поступак према
њима. То је, рецимо, Цене Логар био. Онда је био неки
Кобе. То су предратни комунисти, чији су сукоби дати-
рали још из оних фракционашких обрачуна. Тако да је
изниман случај ако је неко од Словенаца био лоше тре-
тиран и ако су посебне мере према њему предузимане.
- А да ли си, можда, кад већ спомињемо Словенце,
спомињемо једну нацију, уопште приметио да је било
неких нарочитих третирањ а одређених нација, код нас
на Голом отоку? Или су мање-више сви други ту били ра-
вноправно тучени, пребијани, убијани, и тако даље, изу-
зимајући Словенце? Словенаца је, уосталом, и било врло
мало. Н ајвише њих било је у ствари из армије, који су
били осуђени на војним судовима.
Било је студената, исто. А, те војне осуђенике... не
знам. То не знам. Него ови, који су били на Голом отоку.
- Било је на Голом отоку и људи осуђених на војним
судовима. Рецимо, са мном је у бараци број тринаест био
један официр Словенац, звао се Драго Герланц. Добро га
се сећам. Он је био осуђен, не знам на колико.
Онда је чудо што је доиГо тамо. Јер официри су дошли
на Голи оток, па су одмах пребачени на Свети Гргур. И неко
време су били на Гргуру. После су са Гргура дигнути и пре-
бачени у Билећу. А на Гргур су, после, населили жене.
- Да, било је ту разних покрета, међутим, међу нама

је био и један број војних осуђеника.
Е, ту је Словенаца било мало више. Мислим, процен-
туално више.
Јеси ли приметио нешто посебно и о другим нацио-
налностима?
Неке н ац и он алн ости су биле п осебн о мучене у
своји м републикама, односно тамо одакле су дошле.
Рецимо, Македонци су били јако мучени.
- И Шиптари, изгледа, исто тако.
И Шиптари. Али то је, изгледа, стицај не неких дру-
гих околности већ навика, и васпитање и грубост тих
удбаша који су тамо радили. Јер и у Србији је било разли-
читих поступака. Можда је у Београду било нешто мање
грубо него у Ћуприји или - ш та ја знам - у зависности
од тога колико су се ти људи тамо плашили да не би то
процурило у иностранство. Различити су...
- Као што је, наравно, најстрашније било у Босни.
У Босни, и у Црној Гори, рецимо, на Мамули, како се
звало оно сабласно...
- Оток?
Да, да, о стр во у Боки К оторској. Тамо им је био
сабирни логор, пре него што су их упутили на Голи оток.
Онда, у Хрватској, рецимо, исто није било толико страшно
као у Београду. То знам. Неки моји другови су студирали у
Загребу и тамо били ухапшени, па смо упоређивали шта се
нама дешавало, а шта њима. Затим, у Војводини, исто тако
- како у ком граду - негде је било лошије. И индивидуално
је имало улогу у обрачуну са нама: индивидуално, код тих
иследника, код удбаша, код тих официра. Како је ко...
А НА СЛОБОДИ...
- Хоћеш сад да се вратимо на твој повратак кући?

У току боравка и рада у Жрновници посетила ме је
мајка, једанпут, и то је био наш први сусрет после мог
хапшења у фебруару четрдесет девете године.
- Колико је већ било протекло дотле?

Ово је било педесете године у септембру, значи, годи-
ну и по дана скоро; не скоро него преко годину и по дана. Не
бих улазио сад у те дирљиве моменте. Знаш како, у то вре-
ме је тешко било и путовати, није било пара, мајка је била
сама са две моје сестре. И ја нисам успео ни да јој јавим кад
ћу доћи кући.
Дошао сам кући новембра и нађем на станици, доле,
Бошка Николића, једног нашег друга исто са Голог, такси-
сту. Пре затвора био је боксерски шампион. И он нас по-
везе кући, мене и још једног, бившег председника општи-
не ТЗорића _ која је била општина? - Душановац, јесте.
И дођем кући. То је било дирљиво. Мала сестра, пет
година, није ме познала. Старија сестра је мало после
дошла из школе - плач опет. Мајци је јавила телефоном,
мајка је одмах дошла кући. На крају крајева, то су сенти-
менталне ствари, које нису битне у свему овоме.
Преда мном је сада био један проблем - шта, како?
Требало се уписати на факултет, пош то сам са једног
факултета, Грађевинског, био избачен. Онда сам ишао
около. Ту ми је помого покојни Коча Тодоровић, лекар,
чувени инфектолог, који је био побратим мога оца. Пома-
гао ми је да се упишем на факултет, али не на Медицин-
ски, који сам желео, јер је заведена нека квота, него на
Рударско-геолошки, за који сам имао доста књига. Моје
колеге које су већ мало одмакле, и раније се вратиле са Го-
лог отока, успели су да ми дају неке књиге, и неке ствари,
па сам мог’о одма’ да стартујем. Сви којима сам пришао,
од интелектуалаца, од људи који су нешто значили, нешто
вредели, нешто знали - сви су били за то да ми се помогне
и сви су ми били при руци. И успео сам да се упишем
на Рударско-геолошки факултет и почео сам да похађам
предавања.
И, интересантна ствар, ја нисам хтео да идем у Удбу,
уопште, ни да се јављ ам нит’ ме је ко тражио, али после
кратког периода дошао је код мене један друг, колега, неки
Чеда Лончаревић и већ приликом другог доласка рекао
ми: „Буразеру, ја имам задатак да те шпијунирам. И немој
ништа да серемо него да играмо мало лопте у овом твом

дворишту, и да разговарамо о овом, о оном... Да знаш у
чему је ствар.“ Ја сам га погледао...
- Он је био на Голом отоку?
На Голом отоку је био и пре мене је изашао напоље.
Чујеш, то је храброст, изванредна, и, с друге стране, пове-
рење. Реко’: ,Чедо, нема проблема, све је у реду.“
М еђутим, било је и другачијих случајева. Један је,
опет... један колега, неки Жарко... он је послужио Удби
онда када су ме ухапсили други пут. Доведен на суочење
са мном, почео је да лупа такве ствари које ни пас с мас-
лом не би могао да прогута, само кад би неко хтео да раз-
матра да ли је то у реду или није. Тврдио је да сам му ја у
једном случајном нашем сусрету, негде на Славији, изло-
жио моје планове за бекство у иностранство, и сличне
ствари. То један нормалан човек...
- Кажеш да је он тврдио да сте се вас двојица нешто
договарали, да си ти...
Ја њему износио своје планове за бекство у ино-
странство!
- Он је рекао да сте се вас двојица срели на Славији и
ти си му, на Славији, говорио о томе да хоћеш да побегнеш?
Јесте. Јесте. Глупост једна. Нонсенс. Када човек такве
ствари ради, иде да траж и неког случајног пролазни-
ка, познаника!... Ми чак нисмо били ни богзна какви по-
знаници...
- А је ли и он био на Голом отоку?
Није био тад на Голом отоку. Он је био пуштен из
истражног затвора. Били смо заједно у Ковачици.
И трећи случај, то је Косиер, Берислав, књижевник,
који је са мном био јако добар. Али чуо сам пре једно
годину-две дана - његова жена ми је то испричала - да је
у то доба, а и после, код њега стално долазио један ислед-
ник, један неваж ан иследник; мож да је био поручник
Удбе, потпоручник, так’о нешто, а био је задужен за сту-
дентарију. И кад год је долазио код њега повлачили су се
у посебну собу. Онда су тамо причали, он је нешто писао,
Е, сећам се да ме је приликом мог другог хапш ења

иследник испитивао - једанпут, онако случајно, држећи
нешто - „Ш та ти мислиш о Косиеру?" Рекао сам да сма-
трам да је Косиер потпуно ревидирао став и да ту немам
шта да причам. Он је онда рек’о: „Е, видиш, он о теби не
мисли тако.“
- Тиме ти је рекао да је Косиер нешто о теби...
Да, да, нешто је тамо достављ ао, написао. П рема
томе, значи да су људи, поједини, стварно радили према
тим својим обавезама. Да су их удбаши звали, и кога год
су после скували и притерали, он је морао да ради за њих.
- Па ја мислим да су они кували и притеривали
све редом, али да није ни један промил остао у Удбиној
служби као цинкарош, као сарадник.
Није. Ни ја не верујем. И ако су неки радили то,
радили су док се морало. И готово. Чим није морао, није
то ни радио.
- Чим је на Еолом отоку попустио режим, кад је
почело мање људи да одлази тамо, а поготову кад је уки-
нут логор, сви су, разуме се...
Да, само ја мислим да су доушници осведочени у
квалитету остали сарадници радо виђени у Удби и даље.
Колико је ко интензивно на томе радио, то је друга ствар,
али чињеница јесте. Неки су после попримани у пар-
тију и свакако су имали лакше третмане, боље су прола-
зили. Знаш како, живот тече, прошле су године, тридесет
година има откако је то прошло.
- После тога Чединог доласка код тебе, ш та се деша-
вало?
Ништа. Ишао сам на факултет, почео да радим. Није
се баш дало радити, тежак је био живот. У кући није било
такорећи никаквих средстава за живот. М ајка је сама
радила, а било нас је још троје. Ја нисам могао ништа да
привређујем. Да, добио сам, израдио сам пензију, по оцу,
за себе, пошто сам био студент, млађе годиште, тако да
сам још то имао. И успео сам још једну ствар. Од једног
пријатеља, студента медицине, добио сам... Да, он ме је
одвео на преглед у студентску поликлинику и пошто је
тамо радио као асистент једној докторки, која је већ била

помало излапела, израдио ми је такозвану болесничку
карту. Бе-карту. Још су биле тачкице, онда, за снабдевање.
А пре тога добио сам и снимке грудног коша - пронашла
ми је на њему неке избочине и тако неке ствари. Измис-
лила, у ствари, да имам неки хладни апсцес. И ја сам те
снимке и тај лекарски налаз случајно имао код себе у
моменту другог хапшења.
АКО С И Н И ЗБОГ ЧЕГА УХАПШЕН - НИ

ЗБОГ ЧЕГА НЕМАШ ДА БУДЕШ НИ ПУШТЕН
- Кад си други пут био ухапшен?

Е, други пут сам био ухапшен у априлу педесет прве,
ш то значи четири месеца после ослобађања. Двадесет
деветог новембра сам пуштен, а почетком априла сам
други пут ухапшен.
- Четири месеца касније?
Јесте. То моје хапшење, друго, изведено је на следећи
начин. Добио сам позив да се јавим у испоставу Удбе у
Кнеза Милоша улици. Кад сам видео тај позив, остало ми
је или да побегнем - нисам имао куда, нисам нешто био
ни спреман да бежим - или да одем тамо да видим шта је.
Али био ми је сумњив тај позив - зашто они мене траже,
шта хоће? За сваки случај оставио сам код куће и сат и
новчаник и све своје ствари, а узео зимски капут - ћебе
нисам узео - и нешто провијанта, и поиГо сам. И, тачно,
чим сам дош ао тамо - то је била испостава милиције
- преведен сам у Удбу, Удбу петог рејона. Чини ми се да
је то био пети рејон.
- Где? Која улица?
Милоша Великог, једно пет-шест кућа даље. То је све
скупа било тамо негде преко пута Америчке амбасаде.
М илиција је била у једној кући, а пет-шест кућа овамо,
према „Лондону", била је Удба. И пребаце ме у ту Удбу.
Тамо је био један милиционер и сместио ме да чекам
иследника, неког.
Једно пола сата сам чекао у чекаоници и онда су ме

увели код иследника. Читав разговор се свео на: „При-
чај.“ Кад сам рек’о: „Ш та имам да причам?“, почео је да
меш амара. И стуко м еи каж е: ,,’О ћеш дапричаш ?“ Јасам
опет поновио: „Ш та да причам?“ Онда каже: „’Ајде, води
га.“ И сместили су ме у неки подрум, у једну просторију
у подруму.
Опет није било никаквог кревета, ничега. Била су
нека врата; слична ствар као у оној Удби, први пут кад
сам био, у Француској улици. Само што је сад, овде, било
топлије. Легао сам на она врата и - заспао. Како сам успео
да заспим, не знам. То је можда бекство било. Јер сам већ
видео да ће бити страшно.
У току ноћи је дошао да ме пробуди тај иследник, за
кога сам знао да се зове Рибица. Онај други, главни газда,
неки мајор - видео сам, по чину, да је мајор - не знам,
никад нисам ни чуо како се зове. Онда је тај Рибица мене
преузео и почео да ме гњави: да нисам све испричао, да
сам још увек непријатељ, и тако.
Нисам знао ш та да разговарам о. Бесмислен читав
разговор. Нити је он конкретно тражио нешто од мене
нити сам ја имао ш та да говорим. Потпуно бесмислена
ситуација, и безизлазна.
Знаш , у таквом систему, полицијском, м ораш да
будеш свестан; ако си приведен због нечега, онда кад се
тог нечега будеш, као, ослободио - ослободио под знаком
навода - кад будеш то испричао, бићеш и пуштен. Ал’ ако
си ни због чега приведен, аутоматски немаш због чега ни
да будеш пуштен. Разумеш?
- М орам да ти кажем да је ту била још једна логика
која је подсећала на ону Гестапоа, и о којој сам чуо док
сам био у истражном затвору у Ћуприји. Она је гласила
овако: кад будеш ухапшен, бићеш малтретиран, тучен, на
разне начине вршиће се притисак на тебе, бићеш мучен,
и ако у томе мучењу признаш, бићеш кажњен; Гестапо је
такве стрељао; а ако, пак, издржиш и не признаш, бићеш
пуштен. Било је и таквих ствари.
- Али код нас, ако си већ био обележен и означен,
на неки начин, више нису ни тражили нешто важно за
истрагу ни захтевали, ни упућивали те како у признању

треба да се крећеш. Просто су те терали да причаш, било
ш та, да истресеш све из себе, како се говорило. И без
обзира на то, терали су те на Голи оток.
Добро, јесу то радили. И онда притерају тако неког
човека... Рецимо, М. С. Касније је он причао: „Слушајте,
кад нисам више могао да издржим, ја сам поч’о да пишем
записник...“ Он је им’о записник у коме је било три сто-
тине лица! И после је добио батине од Удбе. Тек тада! Због
тога што су видели да он њих, као, вуче за нос. Тукли су га
што их зајебава. А он каже: „Па нисам их зајебав’о. Али
нисам више знао, тотално сам се изгубио и онда сам се
присећао имена и кога сам све срео, свакоме сам нешто
пронаиГо, пришио, исфиноклесарио.“
- Коме год је рекао: „Здраво“, после га је уписао као
информбировца?
М алтене, тако. Али они су му на нарочит начин
рекли: „Здраво“. Знаш?
Знаш шта је бесмислица у томе? Ја сам имао девет-
наест година кад сам први пут ухапшен. Па сам други
пут ухапшен континуално, значи, нисам био ништа ста-
рији. Био сам мало старији - у затвору, био сам, још увек,
тај клинац. И шта су они од мене тражили? И какав је то
уопште начин, какво је то гледање на ствари?
После кратког времена, после неколико дана, преба-
цили су ме у Удбу Београда на Обилићев венац.
- Тамо где си већ био?
Тамо где сам већ био. И после два дана сам био по-
зван код Драге Обрадовића, који ми је већ био, као, ислед-
ник, раније. И он ми је онда организовао и ту сеансу...
- Шта је он био по чину?
Он је био мајор. Онда је, после, ваљда постао потпу-
ковник. И он је организовао ту сеансу, где сам се видео
са тим Ж арком. Суочио нас је; и овај ми је, као, то...
И гу се завршило све. Још ме је једанпут позвао, и ја сам
му поново рек’о: „Слушајте, оно што Жарко прича нема
никакве везе. Бесмислица потпунаГ Он каже: „Нема...
Н ем а... Ништа... Нека.“
И тако сам остао тамо до јула месеца. Онда нас је још

једанпут скупио, нас неколицину, неки Савић. Пуваџија
један страшан. Он је био неки главни тада у Удби...
- Да није то био Срба Савић?
Срба, јесте.
- Срба Савић? Животије Срба Савић?
Е, да.
- Који је пре неку годину умро?
Не, чини ми се, није умро него се убио. Оно, кад је
била она гужва са Александром Ранковићем, он се нешто
закачио. Или су га укокали или се убио, негде. Углавном,
трагично је завршио.
- Не, ја мислим да је умро, од рака.
А мали је био растом. Онда нас је он ту нешто таб’о.
- Тук’о вас је?
Да, да, да. Исмејав’о. „Сви ћете ви“, као... „Ево“, каже,
„нека вам причају ови што су већ били“. Било нас је осам
који смо се онда вратили...
- Извини што те прекидам. То је врло интересантно.
Срба Савић је имао високу функцију и у Удби Југославије
и у Удби Србије. Он је био, можда, помоћник министра
унутрашњих послова Србије; можда. Можда је чак био
и министар унутрашњих послова Србије.
Не, то није био.
- Добро. Али је био један од помоћника...
Сигурно30.
- И он те је, видиш, тукао. А један од помоћника Ран-
ковићевих, Војкан Лукић, који је данас адвокат у Београду,
на пример, присуствовао је мучењу помоћу воде, иден-
тично онаквом какво си ти описао, над Браном Ржани-
чанином, кога ја и ти познајемо. То сам, такође, недавно
чуо. Врло је занимљиво да су чак и ти високи функцио-
нери Удбе непосредно учествовали у тучама.
И физичким насиљима.
- Да, да. Према томе, нема никаквог разговора о томе
да они нису знали, нису имали појма, и да су то радили
30
У том тренутку био је начелник Удбе града Београда.
нижи. Не, радили су и они највиши, као што су о свим

тим стварима били обавештени, и непосредно, на неки
начин, руководили њима и највиши политички људи.
Да ти поновим, још једанпут, оно што се десило нама
у Ковачици, да је тамо Милатовић, онај...
- Миле Милатовић?
Јесте, он је директно тук’о, онда, тамо. Исто као што
је онај Јауковић мене изудар’о и оборио песницом на
Голом отоку, кад сам први пут дош’о, без икак’ог разлога,
и без ичега. Јауковић, који ме је после позвао... Не, не, сви
су они то радили. Да ли су се плашили да их не сумњиче
за сувише благонаклон став или шта ја знам...
- Срба Савић вас је тада тукао и шта је рекао: „Нека
вам причају ови који су били већ на Голом отоку?“
Јесте, како ће то да буде. „С ви ћете ви тамо да се
поправите...“ Не знам, нешто је лупетао.
- Мени су, опет, у Ћуприји претили неким Феђом,
који је био на Голом отоку функционер, можда управник.
Да ли си икад чуо за тог човека?
Н ије био управни к. Он је био главни иследник
Србије.
- Је л’ му знаш пуно име и презиме?
Не31.
- Дакле, два пута си, укупно, саслушаван?
Два пута укупно.
- На Обилићевом венцу?
Јесте.
- После тога шта се десило?
Ништа, враћен сам опет горе у ћелију.
- Где вам је био сабирни логор?
Нигде нам није био сабирни логор, ту смо остали...
- Нисте можда били на Ади Циганлији? Мени је,
рецимо, сабирни логор био на Ади Циганлији.
Није. Није био тамо. Тог пута не. Други пут кад сам иш’о
- то је била она група што је дошла јула педесет прве. То
је осма група, осма група, Србија...
- Не, не, осма група, Београд.
31
Презивао се Радојчић.
Осма група, Београд. Па је после дошла осма група,

Србија, тако је. Не, шта смо ми?... Осма група Југославије?
Не знам, да ти право кажем. Сад би’ морао мало да...
- Вероватно су Удба Београда, Удба Југославије и
Удба Србије дошле заједно?
Заједно?
- Вероватно.
Па чекај, је л’ се ти сећаш можда? Од двомотораца,
из моје групе, осме, ја сам дошао заједно са Драгишом
Петровићем - ако се сећаш тог дечка... Алфред Пал је
дош’о пре мене. Као двомоторац осме групе, Хрватска.
- А, значи, Хрватска је дошла раније.
Па смо онда дошли ми, па је онда дош ’о онај Раду-
ловић и онај што је касније био код нас командант радне
јединице...
- Руководилац радова?
Да. Како се звао онај човек?
- Чађеновић?
Не, јо ш један, ш то је био д вом ото р ац . Д воји ц а
су били, један је Радуловић, а други? Што сам ти рек’о
прошли пут да је умро? Колониста је био у Војводини.
- Да, онај Црногорац. Раде Милићевић?
Раде М илићевић, јесте. Елем, Раде М илићевић је
дош’о после мене.
- После тебе? Што значи; дошла је Хрватска, па онда
Србија и Београд...
Не. Београд и Удба ФНРЈ. Ми смо дошли јуна месеца, не
јула. Јуна месеца смо дошли, тако је. А јула месеца је дошла
- то је други део - Србија. Тако је.
- Па је после тога дошла Војводина?
Не, не. Србија је заједно са Војводином дошла.
- А, значи у три туре је дошла осма група?
У три. У три, да32. А Пала сам ја већ затек’о бојкото-
ваног, у ћошку, свег надувеног. Још се није био повратио
од масница и од оног пребијања.
32 Према мом дневнику, који сам на прескок тада писао, и касније
изнео из логора, осма група је у лето педесет прве дошла бар у пет, а
можда и у шест гура.
Е, овог пута у транспорту нисмо били у сточним ва-

гонима, били су другачији: посебни, кажњенички вагони,
вагони за транспорт људи. Биле су и клупе. У средини
вагона је била клупа са наслоном лево и десно, и са стране
су биле клупе са наслоном на зид вагона. И у средини
вагона - седиште за спроводника, милиционера. Док у
оним сточним вагонима, кад сам први пут долазио, није
било никаквог милиционера унутра, него су били само
кажњеници. Врата су била затворена споља, милицио-
нери су били, не знам, негде, у посебним вагонима и изла-
зили су напоље само кад је композиција застајала.
- је ли било прозора на том вагону?
Јесте, били су и прозори, и то специјално напра-
вљени, тако да је само нешто мало светла и ваздуха уну-
тра улазило. Али није се могло гледати напоље. Вагони су
посебно прављени за гранспорт кажњеника.
- Јесу ли били пренатрпани?
Па, није чак ни било тако пренатрпано, к’о што је
било први пут.
- Кад сам ја долазио, ми смо такође путовали сточ-
ним вагонима и били смо гако пренатрпани да смо мал-
тене седели један другоме на глави. Седели смо раскре-
чених ногу, па ти је онај други сео између ногу, и како си
се једанпут наместио, ниси могао више да се покренеш.
Онда, нас уопште нису пуштали напоље” . Нисмо ваљда
нигде ни стајали, нису нас пуштали да врш имо нужду,
нису нам давали воду. Људи су мокрили, не знам, у оне
шерпице, чорбалуке, чиније.
Ми чак ни то нисмо имали.
- Код нас је у вагону било срчаних криза, гушења.
Свачега је било. Неки људи су се и усрали.
Јесу, јесу и то. Један је чак био болестан човек, сав, па
се некако провуко до ћошка дане би другима досађивао.
- Да га не би угњавили?3
33 Ја се тога, бар, не сећам. Неки други кажњеници седме групе, ко
ји би требало да су путовали заједно са мном, тврде да смо и ми у Скраду
били пуштани.
Не, мислим, зато што је имао пролив. А овог другог

пута није било тако. Не, не, то је већ било, овако, сређено,
то је био затворенички вагон.
- Већ је било организовано?
Да. А није ни група била тако велика. Чини ми се да
нас је било једно двеста педесет, можда ни толико, можда
мање од двеста. Тај део, наш, Удба Београда и ФНРЈ. Ја
стално бркам - са Србијом - зато што сам први пут био
у Удби Србије кад је био страховито велики транспорт.
- Само ми ово испричај. Опет сте онако брзо путо-
вали као први пут?
Јесте, да.
- Транспорт је, опет, кренуо ноћу, у два-три сата
ујутро? Утоварили сте се на топчидерској станици?
На топчидерској станици, јесте. Ујутро, али не у неко
не знам какво доба. Негде око девет сати смо се утова-
рили. Пази, прво смо били потоварени доле, у једном
великом холу, у Удби Београда, на Обилићевом венцу.
То је она стара зграда где је била некадашња Специјална
полиција. Камиони, односно марице - то су марице биле,
затворене - улазиле су унутра, у тај хол.
- ...Где је она студентска менза данас?
Е, ја мислим да је тако. Дабоме. А поред тога је била
она Удба ФНРЈ. То је она сама, усамљена зграда.
- А, то је садашњи Танјуг.
Да, да. Елем, тако су нас лепо потоварили унутра. Ту
је било набијено, у тим марицама смо били набијени, са
лисицама на рукама, овако, један преко другога. И онда
смо дошли до воза.
Све је наоколо било затворено. То је био неки коло-
сек, тамо, са стране, нико до њега није имао приступа
нити је ко могао да гледа; тамо, у оној шуми, негде даље.
Ја мислим да то није било у топчидерској станици него
у Кошутњаку. Углавном, она ранж ирна станица тамо,
велика. Нико до нас није имао приступа, директно из
оних камиона - који су се прислањали на врата в о за
- улазили смо унутра, тако да нико није мог’о да види са
стране шта се ту уопште дешава. И имали смо клозет... Ту
је био и клозет, у тим вагонима...
- Имали сте, дакле, пун комфор?

Пун комфор, јесте.
- Јесте ли били везани у вагону?
Били смо везани, јесте. Били смо везани.
- Ти спомену и лисице. Јесте ли имали, можда, лисице
и сада?
Не. Како ко. Неко је имао лисице, неко је био везан
жицом.
- А неки су били везани конопцем?
Не знам. Није било овог пута конопаца. Први пут
сам био конопцем везан, други пут - не знам, не сећам
се. Знам с ким сам био везан. Био је то један симпатичан
момак - Иван Грбец. Један човек који је први пут ишао
тамо. Ја сам му причао шта треба да урадимо, како ће то
бити. И био ми је јако захвалан, јер сам га мало припре-
мио, тако да је лакше прошао.
Дошли смо, опет, у Бакар, у неко доба - не ноћу, него
негде раном зором.
- Значи, ипак сте путовали дан и ноћ?
Да, тачно. Дан и ноћ смо путовали.
- Значи, најмање двадесет четири сата. Најмање!
Само што нисмо нигде застајали. То јест, стали смо
опет негде на прузи изван насеља. Онако негде, ни у как-
вом великом граду. О во су били и специјално дириго-
вани возови34.
ДРУГИ ПУТ МЕТЈУ БАНДОМ
Углавном, кад смо стигли у брод, опет је било оно

убацивање, и скакање, и галама, и туча. Тучу су сад пре-
узели неки који су били у радној групи.
- Дакле, то је било онако како је дочекана и седма
група?
Јесте. Та радна група је била посебно стимулисана да
туче и да се покаже препорођеном у политичком смислу.
А то је показивала својим грубостима. Јер она још није
34 Међу загребачким затвореницима овај воз је називан Ластавица.
била слободна, само су се звали слободњаци, а требало

је тек заслужити ту слободу. Тиме што ће бити грубљи,
сматрали су да ће се пре показати као зрели за пуштање
на слободу.
- Ти си, ако се не варам, имао један посебан доживљај
на „Пунату“? Јеси ли „Пунатом“ ишао, сада, други пут?
„Пунат“, „Пунат“ је био, јесте. Прво смо се унутра смо-
тљали на брзака, поготову ја и овај мој. И то смо се били
одвезали.
- Јесте ли скакали?
Скакали? Па, веш то смо то урадили, пош то сам ја
све знао и рек’о сам му шта ће се десити: „Иду неке сте-
пенице...“
- Скакали сте у штиву, је л’ тако?
Не, нисмо баш скакали него смо употребили те сте-
пенице.
- Нико вас није јурио?
Н ишта, горе је била туча. Ми смо један за другим
ишли и мало смо направили одстојање до оног претход-
ног пара...
- Јесте ли се били развезали?
Да, развезали смо се и држали се за руке. Пустили
смо оне пре нас да се смотљају доле, да бупну, и онда смо
ми добили мало растојање. За то време су нас мало тукли,
по глави, али је то било рукама, углавном. Примили смо
неколико удараца више, али смо се за то припремили.
Ја сам оног држ о, јер се био човек сав усро од страха.
Ипак, ма колко да сам то причо, и све, једна је ствар тео-
рија, а друго је пракса. Некако сам га придржавао и гово-
рио му: „Пази, сад долазе степенице“; односно мердевине.
Онда смо низ те мердевине. Прво сам ја иш о унутра - да
му покажем шта треба да се ради - па он за мном. И онда
смо, онако како смо долазили, бежали према прам цу
брода, у ћошак.
Кад смо се сви већ нашли доле, неки глас одозго
почео је да виче: „’Ајде, повратници, излазите напољеГ
Да: „И зл ази те н ап ољ е.“ Из оне групе, из руље, да се
пријаве. Међутим, нико није хтео да изађе; не знам да л’
је неко изаш ’о. И онда је почео да прозива. Вероватно је

свако мислио: можда немају евиденцију, можда ће баш
мене да прескоче; знаш.
И, сећам се, онај Грбец, јадан, почео да бежи од мене;
па јасно је, разумеш. И некако, као, да ме одгуркује од себе.
К’о вели: сад, ти си га најеб’о, да не најебем и ја уз тебе.
Кога су п розвали ? Некога Симића. Симић. Мали
један. Ранко Симић. Правник, стари комуниста, пред-
ратни. Мали растом, слабачак човек. Њега су првог про-
звали. Онда је прозван неки Драгиша Петровић, па неки
новинар Станко. Станко Врзић. Онда, онај Мита брица...
Не могу сад тачно ни да се сетим. Осморица су углавном
били прозвани.
И мене, јасн а ствар, прозову. И, кад смо изаш ли
напоље, неки снагатори су нас до’ватили и почело је...
- А, и ти си био прозван, и изаш ’о?
Да, да, да, исто, хвала богу. И почела је туча. Не мо-
жеш да се браниш, знаш, ништа. Сад, мени су руке биле
слободне, а неки нису могли да се распетљају. Онај Ранко,
чини ми се, није мог’о да се ослободи од човека који је био
с њим везан и који је викао: „Аман, нисам ја тај!“ А бати-
наш, као: „Склањај ми се!“ Па га удари ногом, знаш, да
би га склонио, и да би оног Ранка могао боље да опаучи.
Ја нисам м ог’о много тога да видим, јер сам био
тучен. Како ме је тук’о један огроман снагатор! То је био
неки Далматинац, чини ми се да га се сећам још из првог
цуга кад сам био; он је остао после мене, био је нека млађа
група. Како људи могу тако, без разлога, садистички да
туку? Не могу то да схватим, никако. Шта му то треба?
И како је то вешто, онако, циљано. К’о боксер неки, неки
разбијач, неки горила. Оно што гледамо у филмовима,
е, тако. Али ваљда су то исти пориви; ти људи тамо туку,
јер су плаћени за то.
И тукли су нас тако... Ти чекаш кад ћеш да паднеш
у несвест, јер то је онда спас - будеш нокаутиран. А то
никако да се деси. Ја онда - на крају ми се смучило - у јед-
ном моменту се сложим. Као, нокаутиран сам. И сећам се
да је онај М ита брица вид’о то, па и он - преко мене. Па
тако један преко другога, разумеш. А Ранко, јадан, није

мог’о да се ослободи од онога другог човека. Он је у том
првом цугу ваљда највише настрад’о. А и најслабији је
био међу нама.
Био је и неки Грујић; јесте, тако је. Амбасадор је био
наш у неким арапским земљама. Преводилац је био после,
кад смо изашли напоље. М ожда си га... Никола... Није
Никола Грујић. Не знам како... И он је исто био старији
човек.
- А, да, знам. Знам на кога мислиш. Знам на кога
мислиш. Имам један речник његов овде, ако се не варам.
Сад ћу да видим.
Тај исто није мог’о да се брани.
- Бранислав Грујић. Старији је човек?
Је л’ Бранислав Грујић? Старији човек, да. Е, кад смо
се то тако послагали, онда је, као, био крај. У том моменту.
- Је ли и Грујић био двомоторац?
Јесте. У том моменту, кад сам већ мислио да је све
готово, са оних степеница се чује глас: „Где је Фрула?“ Не:
„Где је Фрула“ него „Монден“. И моје презиме, поново.
Сад, пошто сам само ја прозван, извучем се, а све ово
остало друштво двомотораца је отишло у рупу и тамо се
завукло. Ја устанем и погледам. Био је преда мном - после
сам га позн’о, то јест, тек после сам чуо како се зове тај
човек - Анте Раштегорац. Анте.
- Народни херој, пуковник Удбе?
Пуковник Удбе, јесте. Помоћник управника логора.
Он је добио Орден народног хероја у току службовања
тамо, на Голом. Ми смо онда то негде читали, кад је он то
добио. Не знам које је то године било - педесет пете, педе-
сет четврте, или педесет треће, откуд знам35.
- Он је Орден народног хероја добио и за свој добар
рад на Голом отоку.
Па, хвала богу, ту се он коначно посведочио.
35 Анте Раштегорац је одликован Орденом народног хероја де
цембра 1951. године, у тренутку кад је био заменик управника или уп-
равник осуђеничког логора на острвцету Угљану код Задра.
118 Драгослав Михаиловип
„ПА, ЗАШТО СИ ОПЕТ ДОШ’Ок
И онда он, онако мали растом - ја сам као клинац био

виши од њега - стоји једно две степенице изнад мене на
оним мердевинама, и пита ме: „Је ли, како су тебе звали на
Голом отоку?“ Ја кажем: „Фрула.“ Или: „Монден." Не знам,
нешто од тога сам рек’о. Или сам ја рек’о: „Фрула“, а он:
„Је л’ Монден?“ Јесте. Он ме се сећао из оног Косиеровог
комада који смо ми тамо играли и који је био много сме-
шан. Ми смо га дејасГо добро и играли. А то се удбашима
јако свидело, па су долазили и тражили да им стално пона-
вљамо, јер је то био догађај за њих. Било је много смешно и
они су уживали. Мене су памтили као Мондена.
И кад сам му ја то рекао, он ме пита: „Па ш та ти је
ово требало, зашто си опет дош’о?“ А то је питање, овако,
кол’ко безочно тол’ко и глупо...
- Као да си ти то сам извео...
Да, к’о да сам ја то сам смислио, разумеш, да га... И не
знајући ш та да му одговорим - ћутим. А он онда одје-
данпут у’вати једну нанулу... не знам откуд му нанула у
рукама...
Углавном, оном нанулом, разумеш , пошао је да ме
удари. Ја сам се измак’о, окренуо главу - чинило ми се да
је хтео да ме удари по глави, по челу - и он ме удари тако
да ми је избио два зуба, два кутњака. Тек тада се наљутио,
ухватио ме за косу и удар’о по носу. Овај ожиљак горе на
носу, то је од тог ударца.
- Потпуно ти смрска нос?
Заправо, смрска. И почне једно крволиптање из носа.
Сав сам био мокар. Код куће још имам те панталоне, које
су као даска.
- Од крви?
Од крви, да. То се после стврднуло, конзервирало.
Као даска! Све је било страшно крваво. А он је то и хтео,
њему се, изгледа, то нарочито свидело.
- Је л’ те тукао још?
Не, не, овим је био задовољан. Онда сам ја сео доле,
на патос, и сећам се да је... Да, одједанпут се и он смирио,
ваљда је ту и свршио, тако, отприлике, доживео оргазам.
шли оток 117
Све м у је било потаман. И ја сам... Каже: „Ш та је?“ Рек’о:

„Жедан сам.“ Одједанпут је викнуо неком горе: „Донеси
воде!“ Сећам се, донели су једну велику киблу, онако, као
оно од масти; велику киблу воде; доле, неки милиционер
и још један од њих из радне групе; и неко чанче и неко
оно... И пио сам ону воду...
А ови сви, знаш, затвореници, сви се само набили у
ћошак, па гледају. Дрхте од страха.
Међутим, кад је већ то све скупа било готово, изашли
су и они напоље. Неки милиционер је, као, нешто, ост’о.
Онда су ми, онај Грбец и Драгиша Петровић, двомоторац,
дотурили једну гомилу марамица да се обришем, пошто
сам био толико крвав. Неко ми је п р и ш о и дигао ми
главу, знаш.
Е, тако је то било. После су пришли и други, неко да
пије воду, неко онако. Устрептали, преплашени људи. То
је било страшно.
- Ви сте се утоварили у „Пунат“ пред зору?
Тако некако. У сваком случају, било је видно. Не могу
да се сетим...
- А видно је већ било?
Видно, јесте.
- Колико сте путовали до Голог отока?
До Голог отока смо стигли у току тог преподнева, ја
не знам - једно три сата - кол’ко се путује до Голог. Так’о
нешто.
- А у Бакру сте се укрцали?
У Бакру, у Бакру. И на Голом отоку је био дочек, „врућ“
- тако се тада говорило - али не онако врућ као што смо
ми дочекивали четврту и, вероватно, не као што су твоју
групу дочекивали. Пошто сам знао ш та ће да се деси,
мало сам изостао. Добили смо да се пресвучемо још ту, на
самом кеју, и ту су нас неки већ табали; у смислу пожури-
вања, знаш. Али бар нисмо трчали голи. И сад, ја сам пус-
тио друштво да оде напред. Међу њима, међу тим првима,
били су и двомоторци, који су посебно били тучени.
- Јесу ли двомоторци били тучени кроз цео строј?
Не. Није...
- Мени се чини да нису, него су имали врућ строј

горе код болнице.
Јесте. Јесте. Е, ја сам остао међу задњима, као међу
болесницима. А са собом сам држао, у оном што сам доле
на кеју већ обук’о, оне своје рендгенске снимке и онај
медицински налаз. Успео сам да их смотам и да стрпам у
џеп. И сва срећа што сам то стрпао у панталоне, или у ону
блузу коју сам добио, не знам тачно, али сам захваљујући
томе ишао међу болеснима. Нико ме није позн’о прили-
ком свлачења, и ја сам се стрп’о...
И ш та сад? Каже: „Болестан?" „Болестан.“ Међу бо-
лесне. Било је можда педесетак људи који су били боле-
сни или старији. С њимасам се провуко скроз до горе.
- Поред строја сте ишли?
Не, не поред строја. Сви смо ишли кроз строј, али
нас нису тако тукли.
- Ви уопште нисте били тучени. Цела група није била
тучена, све до врха.
Ама, и тај врх сам ја прош’о, онако међу њима...
- Без батина?
Добро, ту и тамо неки ударац. Али - само до горе.
А онда! Горе, кад су нас скупили, пребројавали су двомо-
торце. И никако осмог двомоторца није било. А међу тима
који су горе сачекивали друштво био је и Аца Крунић.
Аца Крунић, собни старешина неке бараке. Он је тачно
знао и по списку ко је тај, док још нисам ни дош’о. И онда,
кад су ме сачекали горе: „Ааа!“ Онда су нас осморицу вра-
тили на почетак врућег строја. И почело је табање.
А, да! Сви су још били и убацивани у оно буре, ако
се сећаш. Горе, на врху тог врућег стоја...
- Није то било доле, на кругу код Центра?
Не, не, скоро на врху.
- Скроз горе?
То је била последња ствар, то убацивање...
- Је ли то било купање?
ГРОЗНО, И - СМЕШНО
Као, купање. Главом те набију у оно буре са сланом

водом. То је био као неки фол, штос; ко зна ко је то изми-
слио. Глупост! И сад, јасна ствар, неко се и нагута. А то
је било крваво, грозно. М ожеш да замислиш на ш та је
личила та вода у коју су убацивани сви ти људи - пре-
бијени, крвави, знојави, попљувани... Јер онај први део
строја био је у ствари пљувачки. И они који су последњи
пролазили, они су најбоље прошли, јер ови више нису
имали пљувачке, знаш. Нас су на крају...
Оно буре је било и смешно. Ако си знао шта те чека, и
ако си стигао да запушиш нос, онда разумеш, ниси дис’о,
а овај те држи, држи неко време, па те извуче напоље.
У ствари те мало р аз’лади у оној води, каква је да је.
Е, онда су нас вратили натраг, па - поново! Међутим,
ипак је ваљда и тај табачки део строја већ био мало замо-
рен, тако да све у свему и није било тако страшно... Ја,
лично, мислим да нисам тако страшно пропГо.
Међутим, сад ћу да ти кажем. Већ сутрадан...
Пошто је утом пао и мрак, распоредили су нас по со-
бама. Добио сам распоред у павиљон код оног Ракића; он
је био собни старешина. И онда, тај Ракић! Као прва ствар,
један страшан ударац у стомак: то је био његов поздрав36.
Онда и Аца Крунић! Као: „Па ш та је, ти, ш та си...“ Као:
Шта, „заш то си поново дош ’о?“ Опет та питања, знаш,
глупава. Затим сам и од њега добио два ш амара. Али,
све у свему, није то тако страшно било; то, од тог Црно-
горца Крунића.
- Крунић је, ја мислим, био у бараци број тринаест.
Само не знам да ли је био собни тамо. Кад сам ја био у три-
наестици, он је такође био у њој, али није био собни старе-
шина, ако се не варам.
Можда је био у Центру, већ онда?
36 Приликом доласка седме групе, Ракић је и мени приредио сли
чан дочек. А довео га је, однекуд обавештен одакле сам, опет Аца Кру-
нић, који је затим са сјајем у очима гледао како ме овај туче.
- А, можда је био у Центру. Он је ваљда био неки кул-

турни у Центру.
Нешто так’о је био, да. Ми смо били заједно у позори-
шној секцији...
- А там о је дош ао као неки филмаџија, ако се не
варам?
Он је био официр Удбе.
- Пре хапшења?
Пре хапшења, да. Па је онда избачен из Удбе, па је
као цивил ухапшен. А био је у Удби ФНРЈ. Тог се сећам.
Е, после тога, сећам се како сам себе први пут видео
док сам био у строју за ручак или за вечеру... Кад сам се
утледао у прозору бараке, нисам мог’о да се препознам. То
је толико било надувено, све! Страшно! Једино што нисам
имао - као Пал, ако се сећаш - надувене уши. Неки су
после тога имали надувене уши. То није отекло уво, него
надувено, као да је неко убризг’о нешто између шкољки и...
- То је била сукрвица, и гној, и те ушне шкољке, ако
нису тада биле проваљене, деформисале су се и личиле
на некакву... мушмулу.
Као да су их мишеви изгризли, да. Тако некако.
- Било је врло много људи са тим деформисаним
ушима на Голом отоку. Такве деформације, иначе, постоје
код боксера.
Е, да, Палове уши су још увек биле надувене, иако је
он дошао једно недељу дана пре нас.
Ето, то је био тај дочек. После смо смештени у бараке.
И, онда, интересантно је да у први мах нисмо били бојко-
товани, нити смо били третирани као бојкотовани, све до
оног момента кад изнесеш „став“.
- Ако се не варам, већ је била прошла скоро година
откако си био кренуо са Голог отока, пошто си отипГо
у радну бригаду, па онда кући, и тако даље. Јеси ли при-
мећивао неку разлику у логору?
Одмах да ти кажем: логор више није био на истом
месту. Била је нова жица, новоизграђена, много већа.
Логор виш е није био там о где је био раније. На месту
ранијег логора - то је стара жица, ако се сећаш - биле су
радионице. Тамо су биле...
- Финоклесарска...
Да. Неке су бараке биле скинуте.
- Браварска, финоклесарска, онда... још једна... како
се звала?
С ваш та је било. Резбарска. Резбари су били. Онда
ливница. Била је ливница нека. С ваш та је било тамо на
том такозваном Радилишту један. И биле су саграђене
оне две велике зграде. Једна је била управна зграда, друга
Хотел. У том Хотелу су, ако се сећаш, били удбаши, тамо
смо одлазили на рапорте.
- А што се самог устројства логора тиче, које разлике
су постојале?
Није била нека нарочита разлика. Команда је била у
рукама Центра, то је било унутрашње руководство међу
свим кажњеницима. А у бараци је било исто као кад сам
оти ш ’о. Собни стареш ина... Е, мало је виш е било тих
функционера у самој бараци. Јер и бараке су биле веће.
Прво и прво, сад је било укупно, ако се ја добро сећам,
неких двадесет и нешто барака. Двадесет једна, дваде-
сет две, двадесет три - кол’ко је на крају било барака?
И сад су све биле зидане. А кад сам ја одлазио, само су две
бараке биле зидане, а остале су дрвене.
- Је ли било двадесет и три бараке?
Чини ми се да је било толико. Оне две горе, што су
биле вертикално постављене у односу на оне остале доле...
И болница је горе била посебно издвојена, ако се сећаш.
А док смо били у старој жици, све је то било уједно.
- Али ја мислим да је у том тренутку болница још
била у жици.
А, могуће. После сте је ви градили. Тако је. Тачно.
- Јесте, ми смо је градили. И то смо је, изгледа, баш
ја и ти градили.
Јесте. И онај Корда је био са нама. Е, тако је.
Међутим, сад је била болница далеко већа. Већи број
људи је могао да стане него кад сам ја одлазио. Онда доле
је била кухиња, је л’, и била је изграђена она бина, позор-
ница, са великим тргом испред ње, и чини ми се да је тада
почела да се гради и она зграда изван жице, у којој су
после били иследници. И ту смо одлазили на рапорт...
- Ја мислим да је та зграда већ била готова.

Тада су ту били милиционери.
- Да, тада су ту били милиционери. И ту су били они
подруми за пребијање.
Тако је.
- Та зграда је ваљда већ била готова.
Јесте, тако је. Е, пош то нисам одмах био приведен
да износим став - вероватно да удбашима нисам био ни
посебно хитан случај ни посебно интересантан - иско-
ристио сам оне моје папире. Имао сам срећу да је лекар,
главни, био кажњеник, онај Стојковић, доктор Ђура, ако
се сећаш, брка, са великим брковима, а он је школски друг,
односно друг из војске мог оца. Били су добри пријатељи.
И кад сам се ја појавио горе...
„МОРАЋЕШ ТИ У ТУЦАРСКУ БРИГАДУ“
Тражио сам одмах да идем на лекарску и то је било

дозвољ ено без икаквих проблема, пош то нисмо били
бојкотовани. Он ме је примио. Уз њега је био један мали,
ако се сећаш, удбаш. Он је био или неки техничар, меди-
цински, или нешто так’о, углавном човек без много везе
са струком, али који је контролисао рад лекара горе.
- Да, то је био један млад човек, није имао чак ни
официрски чин, ако се не варам. Био је водник по чину,
медицински техничар, а Удба га је поставила да надгледа
болницу...
Можда. Онако мали растом, смешно је некако ход’о.
А био је још један млад човек, који је студирао медицину,
после је и завршио медицину, мало виши. Али се, тај исто
тако, није много петљао у ствари.
- Исто удбаш?
Удбаш. Они су на смену ту радили. Кад сам ја дош’о,
био је тај мали. И кад сам дош’о горе... Ђура је диг’о дреку
на мене: „П а ти, ти си... овај, онај... бандо...“ То је морао
да виче. Потурио сам му ону моју документацију. Он је
Голи оток
то поглед’о, онда је показ’о оном удбашу. Она) везе није

им’о, не разуме се уопште у то и само блене. И Ђура каже:
„Ово је тежак случај, овде је спондилитис у питању. Шта
да радимо?“ Онда се окрене мени и каже: „М ораћеш ти
да радиш, ипак. Не може то тако, ти си двомоторац“, као:
„Мораћеш ти у - туцарску бригаду!"
У ствари, извук’о ме је, на одређен начин. И пошто
сам добио ту туцарску бригаду...
- То је у ствари био лакши рад.
Па лакши рад.
- Седећи рад. Куцаш малим чекићем.
Добијеш чекић и туцаш по ономе. Мораш да напра-
виш шодер.
А то је посебна прича, шта се тамо дешавало. И, као
небојкотован, сутрадан сам био одређен да радим у тој
туцарској бригади. Ујутру одмах, туцари се издвоје и иду
доле.
Водник тих туцара био је неки Бањац, млад човек,
изразито плавокос, плавих очију, вероватно је био леп
момак у цивилу. И - ужасан садиста.
- Н ије искључено да је то тај који је мене онако
претук’о у кругу на самом улазу у жицу. Није искључено.
То је један плав човек, светле косе, са високим залисцима?
Јесте, јесте. И млад.
- Па сви смо били млади. Али, рецимо, око тридесет
година.
Не. Не. Није. Није имао толико година. Он је тада,
у то време... Знам с ким је био друг и шта смо причали. Он
је био друг са некима из Босанског Новог и из Приједора
који су били са мном у четвртој радно), кад сам )а излазио,
и страшно се интересовао за њих, ш таје с њима и како су.
Ти људи су били друга-трећа година студија. А то је, мак-
симум - двадесет три-чет’ри године. Мождаје имао и два-
десет пет, али не преко тога.
- Онда то није био исти човек.
И младолик је био, деловао је младолико.
Елем, кад сам дош ’о доле, он је прво мислио да сам
бојкотован, пош то сам двомоторац. Али кад је чуо да
нисам бојкотован, мог’о је са мном да разговара.
И то је изузетно важ на ствар у тим несрећама. Да

он није мог’о тад са мном да разговара, да сам одма’ био
бојкотован, ја би’ био ужасно малтретиран, пребијен,
и ко зна шта би било. Међутим, овако, њега је више инте-
ресовало да му причам како смо ми прошли напољу, шта
су ти његови другови радили, како су живели у радној
бригади, него да ме туче. А тук’о је друге тамо, поред мене.
Гледао сам шта с њима ради.
- Волео је то да ради?
Волео је туче. Ишао је са једном летвом, разумеш,
којом је тук’о. Али онда дође код мене и - седи са мном,
а ја сам му прич’о шта год сам мог’о да измислим. Штета
што нисам имао магнетофон. Јер то су анегдоте биле, то
су дивне причице биле. Шта смо ми све туцали, јебали као
слободни, као слободњаци тамо по магистрали, односно
у винодолском крају...
- Што ви нисте ни видели.
Ма какви. Добро, јесмо јурили тамо неке женске,
и биле су неке игранке, и јесмо нешто ту и тамо и уболи,
било је так ’о тих догађаја... Али то су спорадични слу-
чајеви - ништа нарочито. И ја сам овоме причао три дана,
ч етри дана, можда и више, не знам, све док нисам био
бојкотован, тако да је он уживао у тим причама. Цаклиле
су му се очи. И постали смо скоро пријатељи, у неку руку,
до момента док нисам био бојкотован.
Али мени је остао радни распоред од лекара за те
туцаре и после бојкота, тако да сам био спасен, на одређен
начин. Једино што сам као бојкотован изгубио право
на чекић. М орао сам да радим каменом - туцаш каме-
ном камен. То је посебан изум био, његов. А мор’о си да
испуниш норму. И мени је све ово помогло да не добијем
те страш не батине. Јер ко није испунио норму, он га је
поваљивао преко оне гомиле коју је истуц’о, тук’о га, лет-
вом, страшно. А уколико ниси имао познанство и вољу
и петљу оног лекара да те тамо пошаље, мор’о си да будеш
стварно болестан да би дош’о у туцаре. И кад тог болесног
још преко оног повали и туче, то је онда језиво.
„ЗАШТО ЈА ЊИХ ЗАЈЕБАВАМ“
- Хоћеш да кажеш да си у међувремену био бојкото-

ван, дакле, био си изведен пред такозвани колектив?
...Пред колектив. И онда су тражили од мене да чују
шта то нисам урадио. Почео сам да измишљам разноразне
ствари. Те, не знам, нешто што, као, нисам рекао први пут,
те нешто... Не знам, измишљ’о сам. Било је језиво, али је
кратко трајало. И онда, сећам се да ме је неко пит’о и за
породицу. И ја сам рекао: „Јес’ и цела моја породица била
је на линији И6еа.“ Па кога сам им’о? Реко’: „Мајку и две
сестре. Једна сестра има четрнаест година, а друга пет.“
Онда сам добио батине - заш то их зајебавам? Али то је
све ушло у записник.
И онда сам мор’о да пишем допуну записника. Па сам
у тој допуни пис’о којекакве глупости. Али никог нисам
нити хтео нити мог’о да оптужим.
- Пис’о си допуну?
Пис’о, допуну. Али допуну за неке људе са којима сам
већ био, па исто то што сам већ раније пис’о. Поново сам
пис’о исто. На такав начин сам се, ето, извлачио. Да, а исто
тако сам н ап и сод аон ош тојеон ај Ж арконасуочењуовде
изјављивао, нема везе, да то није истина. И то је, рецимо,
исто била допуна...
- А јеси ли написао за Чеду Лончаревића?
Не. Таман посла! Ништа од тих ствари нисам напис’о.
Не, то не долази у обзир нити је то било... Не знам, то је
мене могло да закопа.
- Да су, рецимо, Чеду довели други пут?
Да су Чеду довели други пут, и да је он то рек’о. Међу-
тим, то није било толико важно. Ја уопште не знам зашто
сам други пут ухапшен, ево, право да ти кажем.
- Па, ја знам: зато што ниси сарађивао са Удбом.
Па да, али та Удба... Можда су они хтели из мене да
истресу и неку везу са Енкаведеом? Слушај, то нису били
много паметни људи.
- Хвала богу да нису.
То је била хистерија. И онда, пошто ту ништа нису

могли да истерају... Ја сам ипак м ор’о да пишем допуну,
посебну. То је тамо предато и никад ме нико више није звао
поводом тог питања.
- Али си морао да пишеш нову допуну?
Нову допуну, о Совјетском Савезу. Шта сам све, у де-
таље, и с ким, тамо имао, разговар’о... Сећам се како сам
пис’о о својој сексуалној вези са Иљом Еренбург.
- То си писао?
То сам писао. Јер, знаш шта, у оној несрећи човек се,
ако може, мало и зајебава. А ја сам стварно им’о сексуалну
везу са Иљом Еренбург, али то је било женско чељаде. Она
се зове Иља, а презиме Еренбург. А онај је Иља Еренбург.
(Сасвим друкчији акценат.) Нема везе, она чак није ни
рођака овом писцу Иљи Еренбургу. Али, у сваком случају,
то је изазвало, неко, овако, посебно узбуђење.
Неки Ера, био је иследник у то време кад сам дош’о.
И он је диг’о велику дреку на мене, прво, кад сам се јавио,
разумеш, код њега. Мор’о сам да идем на тај први рапорт.
А диг’о је дреку без везе. Јер није ни он им’о неког мате-
ријала да се много на мене дере, нити је хтео да ми каже
заш то сам дош’о и шта хоће још од мене. Него, то је била
уопштена дрека и вика. А препустио је да ме туку тамо,
као двомоторца, како волиш. И врло брзо ме позв’о, ра-
зумеш, да види, као, ко је тај, како то Иља Еренбург, шта је
то. И онда, кад сам му рек’о да је то женска која ми је била
колегиница на факултету, био је јако разочаран. Верова-
тно је мислио да има у руци изванредан материјал.
(Смех.)
- Ниси добио никакве батине због тога?
Не, нисам, јер сам се правио, као, невешт. Да се то,
ето, случајно тако догодило. А ја сам лепо и напис’о,
нисам преварио. Али он је прочит’о само Иља Еренбург и
мислио је, ко зна шта, неки педерски однос, и ш та ја знам.
Е, то су тражили од мене. И никад ми није тражено
ништа посебно него само уопштено.
КАД СМО САЗНАЛИ ЗА ЛОГОРЕ

У СОВЈЕТСКОМ САВЕЗУ
- Извини, кад си споменуо Совјетски Савез, хтео сам

нешто у вези с тим да те питам. Данас се све то зна, има
врло много књига и докумената о совјетским логорима,
ниш та више није тајна. Да смо ми у то време знали за
такве ствари, верујем да нам - бар у већини - не би падале
на памет сличне политичке идеје. Интересује ме ово: да
ли си ти за време твог боравка у Совјетском Савезу знао
о совјетским логорима? Јеси ли уопште имао представу о
обиму хапшења у Совјетском Савезу? Или сте ви, на неки
начин, ипак били изоловани? И, мада сте могли, у прин-
ципу, све да радите, ипак се нисте довољно дружили са
људима у Москви, поготово с људима који би могли о тим
стварима да вам причају?
Па, ја сам већ раније - мислим да се сећаш - гово-
рио о томе да сам посетио једну породицу... Морам да ти
кажем ово.
Добио сам писмо од сестара бившег секретара Скоја
Николе Котура да му га однесем; односно његовој поро-
дици. Тај човек је био ухапшен деветсто тридесет седме
године, и четрдесет седме, кад сам ја дошао у Совјет-
ски Савез, њему је истицало и продужење од пет година;
значи, укупно десет година. И очекивали су га да се врати.
Ја сам баш упао некако у незгодном моменту. Дошо
сам - им о сам адресу - код тих људи кући. Било је неко
касно доба; приградско насеље, једно педесетак кило-
метара од Москве. Они су помислили да је дош о Котур.
А лоше сам тада говорио руски.
Чини ми се да је његова жена била Бугарка. Имао је
две девојчице - једна је имала можда четрнаест година,
а друга отприлике десет, ваљда тачно толико колико је
он био у логору. Жена му тада није била код куће него је
била његова ташта. Па је она мислила, од мене, да је он...
У први мах су мислили да је то он. Тако, један непријатан
неспоразум.
Али врло брзо се то завршило. Оставио сам писма

и поздраве од његових сестара и отишао. После сам још
једанпут дош’о, и рекли су ми да је он, вероватно, умро.
Добили су ваљда неко такво обавештење.37
Тако да сам ја већ знао о постојању логора, и да има
тих логора, али ш та је то и у каквој је мери, у то време
сигурно нико од нас није м ог’о да зна. Онда сам, још
једанпут срео једнога који се ш верцовао у возу. Тад се
није могло путовати без карата, без неких објава, а тешко
је било добити ту путјовку. Тај се шверцовао, а кондук-
тер га је гур’о да бежи одатле. Али није га пријављ ив’о.
Тако, било је неког разумевања... Он је седео на папучици
вагона и путовао ваљда од града до града, и на тај начин
се пребацив’о - не знам - кући.
Било је тако неких ствари мени врло нејасних, али,
с друге стране, речито су говориле да нешто ту није у реду.
И наше путовање, рецимо, за Лењинград било је скопчано
са великим компликацијама. Морали смо да добијемо, да
тражимо, посебну дозволу. Онда, моја љубав с том женом
у Совјетском Савезу, с којом сам хтео да се женим. И за
то је требало нека молба да се даје, да се чекају нека ре-
шења. Компликовано је све то било, и страшно. Међу-
тим, ми смо све то објашњавали, себи самима објашња-
вали, изузетно тешким положајем у којем се Совјетски
Савез уопште налазио.
- После рата?
И после рата и пре рата. Окружење, капиталистичко.
На крају крајева, да није било тако, не би могло ни да
опстане то друштво.
- Нисте знали баш колики је обим тих хапшења био,
а онда, ако сте о некоме и знали, вероватно сте мислили
37 У једној приповеци књиге Приче са Колиме Варлама Шаламо-
ва говори се како је настрадао Никола Котур. Једног тренутка на ра-
дилишту он се одмарао седећи у колицима с једним точком кад је крај
њега наишао логорски стражар. Заточеник се уплашио и покушао је да
устане, али, заглављен у колицима, није успео. Стражар је то протума-
чио као демонстрацију, извукао је пиштољ и убио га.
да су ти људи заи ста били неки сарадниди окупатора,

Гестапоа и тако даље? Тако данас, рецимо, многи људи за
нас мисле да смо били сарадници Енкаведеа.
Да, да, то се тако представљало. Још боље речено:
ми смо налазили оправдања за такве поступке совјетске
власти. Боље је тако рећи. Јер знаш о чему је реч? На тај
начин ти ћеш да оправдаш можда и неке грешке. Схва-
таш? Јер они су сви, као комплетно друштво, били у опа-
сности. Па, ако су, у тој опасности, бранећи се, негде и пре-
терали, ми смо за то налазили оправдања.
ДВОМОТОРСКИ СТРОЈ
- ’Ајде сад да се вратимо на Голи оток. Дакле, ти си

био изведен пред колектив, био си бојкотован, писао си
једну допуну, писао си другу допуну. И шта се сад дешава?
Е, од мом ента кад сам био бојкотован , почеле су
страшне ствари.
- Сети се, да ли си ти дошао почетком јула?
Почетком јуна. Осмог јуна сам дош ’о, а бојкотован
сам негде тамо, рачунај, можда двадесетог, или петна-
естог јуна. Тако некако би било. Али за то време већ разго-
варао с низом људи. Јер сам као небојкотован сам могао да
имам контакте, тако да сам свој повратак, како би’ рек’о,
пријавио низу људи. Сећам се да сам разговарао - да не
помињем сад имена - са много људи који су ми били драги.
И кад сам бојкотован, то је престало. Више нисам смео ни
са ким да разговарам легално.
- Колико си био под бојкотом?
Богами... Сећам се да сам још био под бојкотом кад је
дош’о Лека Ранковић. А Лека Ранковић је доиГо...
- У другој половини августа.
Августа.38 А мој бојкот се продужио негде до средине
септембра. Значи, јули, август, септембар: три месеца.
■“ Двадесет првог августа 1951. Двадесет дана касније то је забе-
лежила и Борба, не помињући Голи оток.
- Је ли у то време пао и онај двомоторски строј?

Јесте.
- Црнокошуљашки двомоторски строј?
Јесте. Црну кошуљу сам морао да носим.
- Одмах чим си бојкотован? Пази, дотле тога није
било; нити црних кош уљ а нити тих д во м о то р ск и х
стројева, колико ја знам; мислим да није било. Иако је
већ било двомотораца.
Да. Није пре било. Д вомоторски строј је основан
нешто после мог бојкотовања. Оног момента кад је осно-
ван тај строј, донесена је и одредба, унутрашња, да се носе
црне кошуље. И морали су да их носе сви двомоторци,
независно од тога да ли су бојкотовани или нису. Код нас
је био Француз, рецимо, двомоторац...
- Света Станковић?
Света. Он је морао то да носи, иако је његов бојкот
одавно прошао.
- Он је био шеста група?
Или је са седмом дошао?
- Ја мислим да је он други пут дошао са шестом гру-
пом.
Не знам тачно. Онда Пура Ивановић. Пура, који је
одавно прошао све то, опет је морао да носи црну кошуљу.
Чавка, који се већ експонирао, пре тога, као добар сарад-
ник власти, исто је тако морао да носи црну кошуљу.
И сви остали су морали да носе црну кошуљу, и сви су
морали да учествују у том двомоторском строју.
Тај двомоторски строј је у ствари био строј у коме
се изнурујуће радило. Носили су се тешки лабуди... Прво
и прво, приликом изласка из жице на рад, ти су морали
посебно да натоваре на себе џак цемента или врећу песка,
и да носе до...
- Старе жице.
До старе жице. У старој жици су те џакове збацивали
и прелазили на лабуде. Лабуди, то су велики трагачи, који
су се носили на раменима: две греде, а на њима преко сре-
дине прикуцане даске. На даске се стављао тежак терет.
- Ношени су велики блокови мермера?

Велики блокови мермера, онда лив, гвожђе за лив-
ницу, затим неке слагачке... негде је била ш тампарија,
радила је...
- Машине?
М ашине, дабоме. Углавном, све тежак терет. Нај-
чешће су ношени велики блокови у финоклесарску ради-
оницу на прераду, на резање. Тај тешки камен.
- У том тренутку, колико се сати ради на Голом отоку?
Десет сати. Односно не би’ смео да тврдим. Или је
осмочасовно радно време?
- Осмочасовно радно време је уведено тек од доласка
Леке Ранковића, односно десет, петнаест дана пре њего-
вог доласка, кад су почели убрзано да реорганизују и да
поправљају стање логораша и логора уопште. А, иначе,
дотле се радило десет, дванаест, четрнаест сати.
Не, не, види шта је. Без обзира на то да ли се радило
осам или десет часова, они су нас после повратка, после
ручка, опет изводили...
- На такозвани добровољни рад?
На добровољни рад, јесте. И сећам се да је то било,
рецимо, одношење вреће цемента на коту сто пет, код нас,
горе. Па онда истовар креча, рецимо, из „Мире“, па исто-
вар цемента...
- Истовар дрва из (брода) „Зоре“.
Истовар дрва. Разноразни ти радови.
- Ношење воде и хране у женски логор, ако је онда
још било женског логора на Голом отоку...
Јесте,јесте.
- А, постојао је још . Онда и ношење на сто један, у
логор на сто један.
На сто један, дабоме.
- Ја сам исто у свему томе учествовао, и сећам се тога.
А знам да у то време радни строј није преко подне дола-
зио у бараке. Остајао је напољу и тамо су доносили казане
са храном. Тамо смо јели и одмах после тога, после ручка,
настављали смо рад све до мрака. Тако да је рад трајао, не

знам, десет, дванаест, четрнаест сати.
Видиш, ја то бркам. Тако смо ми радили у почетку,
у мом првом бивању тамо.
- Све до Ранковићевог доласка било је тако. И, на-
равно, радило се и недељом, с тим што се недељом радило
ваљда до дванаест, или до два сата, не сећам се тачно. То је,
опет, био кобајаги, добровољан рад.
Ја сам, међутим, и даље радио у туцарима. Без обзира
на бојкот... Јер то је било одређено од лекара и оно је
било јаче од свега. То није могао ни собни старешина да
измени.
- Ја се сећам кад си ти дошао. Не знам баш да ли
од тренутка кад си ушао у бараку, али био си третиран
као тежак болесник, као човек који болује од туберку-
лозе костију...
Кичме.
- Туберкулозе кичме. И сви су те гледали, овако,
помало са жаљењем, као готовог заумирање. Јеси ли тада
пребачен у тај двомоторски строј?
Само на један дан.
- Само на један дан?
Само на један дан. И онда је неко интервенисао - не
знам ни ко.
- Вероватно је интервенисао хигијеничар бараке,
преко собног старешине.
Да. Само тај собни стареш ина није био Самарића-
нин, тако да не верујем...
- Је ли у то време Ракић још био собни старешина у
једанаестици?
Јесте, Ракић, тако да не знам. Углавном, имао сам
„законске“ могућности да се извучем... Али црну кошуљу
сам морао да носим, лампасе сам морао да носим.
- Лампасе као бојкотовани?
Јесте. И иш ’о сам доле на рад са осталим бојкото-
ванима, и у тој туцарској бригади морао сам да туцам
каменом камен. Међутим, ја сам се и ту извадио. Н аш ’о
сам негде неку осовину, гвоздену, коју сам употребљавао
за рад уместо чекића. А као млад студент, познавалац

камена, умео сам да пронађем, не само теоријски него и
емпиријски, камен који је лакше било разбијати. Било је,
разумеш, таквог камена, тако да сам ту норму некако увек
могао да испуним.
А изгледа да ми је и тај Бањац гледао кроз прсте. Ми
смо имали и за то посебан метод. Н аместиш камен по
коме туцаш, па га затрпаш туцаником. И онда - узмеш
други камен, разумеш, а онај оставиш унутра затрпан у
оно. Он је то знао. И кад је сумњао у неког, он дође и оним
његовим ш тапом разгрне оно. Тај штап је истовремено
служио и за мерење кубатуре истуцаног камена, знаш.
Кад разгрне и нађе унутра затрпан тај камен, неисту-
цан, је л’, који је повећавао кубатуру, онај је добијао посе-
бне батине.
Код мене никад није разгрто, иако сам ја им’о унутра...
Кажем, то је та бенефиција познанства. Сваки зликовац,
ако некога већ познаје, и има неких симпатија према њему,
неће га тући него ће то избегавати. Има тих ствари.
ЖЕЂ> ОПЕКОТИНЕ...
Е, оно чиме су нас ту посебно гањали била је жеђ.

Сећам се прва два дана, док још нисам отиш’о код лекара,
био сам у радном строју. И у том радном строју, ако се
сећаш, и ти си био онда горе, радили смо испод цистерне.
Да ли је то било за наплав оне велике цистерне изнад жице,
горе, или... не знам; углавном, негде у том делу. Радили смо
сви новопридошли. Тада је онај Јордан страховито био
испечен. Па онда онај - ако се сећаш оног, из Удбе Србије,
неки - да ли се звао Света или Срба, Миленковић; један
мали, пуначак је био. Они су били страшно испечени.
- Можда је то Срба Живић из Ниша? Ливац је био.
Е, није, тај Срба није толико настрадао, знаш. Него,
био је неки Слоба (Слободан).
И тај Јордан, који је, иначе био тапетар.
- Слоба, то је човек из Смедерева?

Јесте. Не знам како се звао.39
Радио је у Задрузи, негде, односно у Савезном одбору
земљорадничких задруга... Не знам, нешто у том сми-
слу... Они су били страшно испечени од сунца, па су им
ноге биле у пликовима. Тај Јордан је после и умро од тога.
Месец дана је можда био у болници, па је онда добио уре-
мију и коначно је умро, од те сунчанице и од пликова. То
су биле, у ствари, опекотине трећег степена.
- Не знаш одакле је био тај човек?
Лесковчанин је био, или так’о нешто... А у Београду
је живео. Био је предратни комуниста, старији човек.
Ржаничанин га је добро познавао. Па и Ржаничанин
је био исто сав изгорео. И он је, један... Сви ти старији
људи, чија се кожа тешко адаптирала... Знаш да смо одма’
добили кратке панталоне. Из затвора, онако бели...
- ...А изашли на ону припеку.
Дабоме. Ја сам, опет, страховито патио од жеђи. Знам
да ми је језик толико одебљао да сам почео да се гушим.
Сећам се да сам пао у несвест. И онда је неко дош’о и дао
ми мало воде да попијем, и негде су ме однели. Склонили
у страну. Тек после тога сам отиш’о на лекарски. Дабоме.
И добио прекоманду у туцаре.
Не као б о јк о то ван , или као д во м о то р ац , и као
новајлија, посебно, лоше сам пролазио... Знаш да су при-
мењивали којекакве пресије горе на тим радовима. То је
у ствари била пресија на све оне који треба да износе став.
Да 6и, онда, на том изношењу става, били што заплаше-
нији и искренији.
- Н астављ ам о трећег фебруара седамдесет девете
године. Молим те, кажи сад нешто о том изношењу става.
Ту смо баш и стали. Мене нису одмах позвали да
износим став, иако сам био двомоторац и због тога, као,
интересантан. Прво су износили неки људи, бивши руко-
водиоци, који су били за Удбу много интересантнији.
Мене су, онако, већ претресли у току мог првог боравка
39 Слободан Ђорђевић, тако се овај човек звао.
на Голом отоку. Тако да ја мислим да су они мене други

пут хапсили онако на слепо, за сваки случај, без обзира на
мој боравак у Совјетском Савезу. На крају крајева, ко зна
какве су они резоне имали... Али нису били баш богзна
како паметни.
Него, ја сам прво глед’о како се то изводи, а онда сам
све и претрпео, па могу да кажем како изгледа.
Цео колектив се скупи увече, после рада, и сви седну
по боксовима као по неким галеријама. А за столом седе
главни егзекутори и главни судија. То су собни старешина,
заменик собног, културно-просветни референт. Значи,
њих тројица. И, евентуално, руководилац радова. И онога
човека који треба да износи став изведу на средину...
- То је управо и био, ш то би се рекло, политички
штаб бараке?
Да, политички ш таб бараке. Е, да, у ћошку су, оба-
везно, бојкотовани, који стоје све време. И то су морали
да стоје погнуте главе. А код њих два кербера...
- Они стоје с рукама на леђима?
Па, како где, знаш. Поред њих су били ти кербери, који
су их стално тукли. Чим неко подигне главу - умори се
човек, и тако даље - он дође и удара га по глави, или руком,
или је имао неку згодну алаткицу, неку летвицу, нешто.
Тако туче те људе, знаш, уз кратак повик: „Уа, банда!“ Тај
повик „Уа, банда!“ уопште је био карактеристичан за Голи
оток. То се чуло на све стране, нарочито увече. Или се чула
нека песма о Титу или то „Уа, банда!“ И врисак и урлање.
ИСЛЕДНИЦИ ДИРИГУЈУ БАТИНАЊЕМ
Е, изношење става! Тај човек је мор’о да прича сам

шта је радио. Дакле: кад се определио за Резолуцију, шта
је поводом Резолуције радио, с киме је све имао везе и
шта све још није испричао Удби да би, као, завршио своју
истрагу. Односно, радило се на томе да што више њих
треба да денунцира, пријави.
Јасна ствар, то његово излагање су на одговарајућим

згодним местима, по оцени тог политичког ш таба, пре-
кидали питањима. Уколико човек није одма’ одговорио
онако како је то од њега тражено, онда би неки активни
избацио паролу: „Уа, банда!“ И, са боксова су доле ска-
кали они који су хтели, на крају крајева, који су то...
- А нарочито ови из партера, активисти.
Јесте. То су били посебно познати као активни типови.
И ту је почела туча, масакр, батинање оног човека, да га
„подсете“ да буде „искренији“. То „Уа, банда!“ неки пут
су дириговали иследници Удбе. Јер пре него ш то је неко
износио свој став, собни старешина, или неко други ишао
је код иследника. Не знам колико је неко други, рецимо,
културно-просветни референт или заменик, био за то
овлаш ћен, али могуће је и то. И иследник му је тачно
рекао на ш та треба да се обрати пажња том приликом.
Значи, која питања треба постављати, с једне стране, и,
друго, колико кога треба тући.
- И да ли ће се затим предузети какве казнене мере,
против тога...
То. То. То је као суд, на крају кр ајева. Суђење,
кобајаги, колектива. Боже, то се стално понавља код нас,
бога ти, то колективно одлучивање које такође има једну
једину улогу: да одгласа неку већ раније припремљену
одлуку!
Колико ће ко бити тучен, то је углавном већ унапред
било одлучено. М еђутим, могло је то да буде мало и
измењено, ту и тамо. Ако би се неки јадник заплео, мало,
мислим, ако се не би снашао у читавој тој ужасној, нечо-
вечној средини, могао је да добије и посебне батине због
тога. И ту собни старешина, често, није ни могао много
да утиче, нити је хтео да утиче, да заустави ону разјарену
руљу жедну табањ а и гледања како некоме цури крв из
носа. Можда је утицао само понекад, ако би му ислед-
ник посебно рек’о: „Пази, овде не мораш да радиш ништа
посебно, то је све у реду.“ Вероватно је било тако за неке
случајеве, кад му је неко добродошао или кад је неког већ
придобио за себе.
1оли оток
То изношење става трајало је од пола сата до сат.

Евентуално, неког су испитивали по два, три сата, шта ја
знам, Микицу Реновчевића или Спасу Зрењанина, такве
људе. Углавном, туча је обично пропраћана са: „Ти-то,
парти-ја!“ и сличним паролама. „Ми смо Титови, Тито је
наш!“ И сличне ствари.
Е, чак се неки пут организовао и посебан строј. И тај
човек је онда још, на крају, пропуштен кроз врућ строј.
- То је, такође, било кобајаги на иницијативу колек-
тива?
Јесте,јесте.
- Активисти би почели да скандирају: „Строј! Строј!
Строј!“
Јесте,јесте,јесте.
- И онда би на лицу места био изведен испред бараке
и тамо пребијен.
Да.
- Рек’о си да ти ниси био одмах изведен пред колек-
тив да износиш став?
Не. Тек после једно седам дана, мислим. А у међувре-
мену сам добио прилику да одем код лекара. То сам већ
објаснио. Имао сам неке заштите, оне законске, да кажем,
тако, мало, голооточке законске заштите.
Питања која су они мени постављали била су језиво
глупа, несувисла. Као двомоторац, јасна ствар, морао сам
да будем аутоматски бојкотован. Установили смо већ да је
то моје бојкотовање било на три месеца, али не знам да л’
се одређивало одмах у почетку колико ће ко бити бојко-
тован. Не. То се само каже: „Кажњава се бојкотом.“
- У неким, да тако каж ем, лакш им случајевима,
одређивало се. Рецимо, кажњавало се бојкотом од пет-
наест дана или од десет дана, ако се то после не продужи...
Значи, временски се ограничавало.
- А, иначе су пуш тали да то траје толико колико
траје, уз ону опаску, чувену: „Набићемо ти крвав бојкот,
па ћеш ти да размислиш ко си...“
Као што су иследници одређивали шта ће се с неким
догодити после изношења става, тако је иследник одређи-
вао и да ли је време да се некоме бојкот скине. Никада
ниједан собни старешина није ништа урадио а да прет-

ходно није био на рапорту да прими инструкције.
- Собни старешина је у ствари на рапорт ишао сва-
кодневно.
Да, да, да.
Е, како је почео тај мој бојкот? Ја сам већ био одређен
у туцаре и онда ми се као бојкотованом, доле у туцарима,
мало променио и режим ж ивота. Већ сам рек’о да сам
имао срећу што је Бањац са мном успоставио лични кон-
такт још у оном периоду од неколико дана док нисам
био бојкотован и док сам смео да разговарам. И сада мој
радни део дана није био тако страшан.
Међутим, оно што је после тога било, то је било далеко
страшније. Бојкотовани нису имали могућности да спа-
вају кол’ко треба. Њима је свакодневно било скраћивано
оно време спавања ноћу за једну половину. А преко дана,
у време када се нормално спавало - јер се враћало са рада,
па се спавало, па се после тога поново ишло на рад - они
уопште нису смели да спавају него су стајали у ћошку ван
бараке, на сунцу, или су морали да носе слану воду са оне,
ако се сећаш, пумпе испред Центра.
- Да, али си, мислим, опет нешто побркао. Јер у то
време, кад си ти био бојкотован, то је био јул ваљда...
Јесте.
- Јул педесет прве године. У то време се и даље
радило по читав дан и није се долазило преко подне, ја
мислим, у бараке. Још не. Него су казани ношени на ради-
лишта и тамо се ручавало, па се одма’ настављало.
Може бити. Тако да ово што сам ја рекао...
- Али углавном су бојкотовани били пре свега терани
да раде много више него остали, били су посебно гањани,
голооточким речником казано...
И тучени. Неконтролисано. Свако је имао право да
те ухвати, изудара, из само њему познатих разлога, ко зна
каквих...
- Тако је. Ако је било каквог прековременог рада,
узимали су прво бојкотоване.
Да. Па то свакако.
Голи оток
- И у две смене су ноћу дежурали код кибле.

Јесте. Е, то је исто било... Је л’ се сећаш како је то
изгледало?
- Испричај још једанпут.
М орали смо да стојимо поред кибле у првом или
у другом делу ноћи - зависи како ко. Сваког дана се то
мењало. Кибла је служила за пишање и стајала је насред
дворишта код нас. Ту смо, обично нас тројица-четворица,
морали да гледамо у киблу погнуте главе. Људи су изла-
зили ноћу да пишају.
И ту смо били исто тучени од оних нарочито актив-
них момака. Сећам се, тадашњи руководилац радова био
је неки мали дрипац. Је л’ се сећаш ти како се он звао?
Мали један, набијени. Он је волео...
- То је могао да буде Пуношевац, он је најпре био
водник, а после руководилац радова.
Може бити. Е, кад је он долазио, знало се. Ем мораш
да му гледаш у патку док пиша, ем те бије по глави, ра-
зумеш, једном руком. Овако, дели ударце по глави свима
који су ту. То је нешто одвратно, то, то... Не знам да ли
спада то негде... у област неке п ерверзи је, и зузетн о
прљаве и гадне. Они су уживали у томе. Било је и друга-
чијих. Рецимо, наш собни старешина - и поред тога што
је, иначе, тук’о људе - ако је ноћу изашао да пиша послао
нас је у страну: ,,’Ајд, бежи там о!“ Он и онај културно-
-просветни.
- Чолаковић?
Чолаковић. Онај галамџија, који је, ипак, много више
галамио него што је правио свињарије, него што је тук’о
и него што је... Тако, имао сам прилике да осетим. Он нас
је исто увек слао у страну: ,,’Ајде беж ’, ш та ми гледаш у
патку! Бежи тамо, склањај се!“ На један такав начин он те
је склонио и мало поправљао читаву ствар, а није се изла-
гао опасности да било ко то протумачи као неку његову
благост...
- Према банди.
ПИЈ ВОДУ И ЋУТИ
Јесте. Е, следећи случај бих хтео да кажем - за Би-

кића, кад ме је видео у туцарима првих дана, онако свег
пребијеног... Јер, знаш како је, бојкотован човек је стално
тучен, стално му цури крв из носа... А тада је још више
жедан. Опет се враћам на ону жеђ. Бикић је у туцарима
био слатки водоноша, мали водар. Кад је наиш’о на мене,
знао је да сам жедан. То уопште није морало да се каже,
то су ствари које су сви знали. Дошавши до мене, почео
је да се дерња: „А, бандо, вратио си се! Је ли, ’оћеш да
пијеш воде? Шта, нећеш да пијеш воде! Е, оћеш, ’оћеш...
Држи, пи’ мајку ти бандитску!" И тако он мени да по три-
-четри онемерицеводе, све дерући се и вичући на мене,
разумеш. А ја сам пио и пио, и вратио се у живот, оном
водом. Он је то тачно знао. И тако је, ето, на тај начин
чинио људима добро.
Е, сад ћу да испричам како сам у два-три наврата
успео да забушим рад. Кад сам ујутру полазио на рад, био
сам неко време ван контроле, бар унутар жице. Пријавим
се ономе код нас у бараци да идем на туцање и онда пола-
зим у туцарску бригаду, која се окупљала доле, испред
Центра. Пошто су се доле окупљале и друге групе, ја сам
просто-напросто избег’о да се уопште пријавим у ону
моју групу, јер је и мрак био, тамо, ујутру.
- Пази, то је било лето, а ми смо почињали да радимо
још за мрака. Кад смо устајали?
У, па да. Око чет’ри сата ујутру је било оно лупање.
Ако се сећаш оне обешене шине, по којој се тукло.
- Али у четири сата већ свањива.
Не знам да ли свањива. ТЈаво би га знао. Можда. Ако
је било мало облачно, био је мрак и у то доба. У сваком
случају, није било баш увек много видно, знаш.
Како сам се ја доле извадио? Видео сам оне велике
паное, што су прикуцавали на зид, доњи зид Центра. То
су биле неке лудачке пароле, о повратку у партију, или
Титове слике или неке друге, Ранковићеве... „Живели...“
!О Л И О Т О К
Сваш та. И то се мењало. И онда су ти панои скидани и

стајали тако положени доле испред позорнице или горе
поред самог Центра, преко оног камењара. На том тлу
доле никад није било сувише равно. Ја сам то приметио
и лепо бих се завук’о испод оног паноа и ту открњос’о,
на оном...
Ништа ми није сметало што је доле било камење, што
је био шодер. Ту се лепо угнездиш и, онако мртав умо-
ран од неспавања, одмах заспиш. Уместо да одеш на рад,
ти спаваш ту. Тако сам једно три-четири пута успео да се
извучем.
Како је то могуће? Онај у бараци води ме у евиден-
цији да сам отишао на рад. Ал’ то није била главна еви-
денција. Главна евиденција је била на капији, где су нас
милиционери пребројавали приликом изласка из жице.
Они су знали колико је људи изаш ло напоље и тол’ко
их је требало после и да се врати. А оно ш то је у жици,
унутра то се њих не тиче. Углавном, због оних који се вра-
ћају са рада и оних који су остали у жици треба да буде
исти број.
Умало нисам надрљ’о кад је неко једнога дана не-
стао. Ваљда је био неки покушај бекства. Дигли су дреку
и посебно пребројавали стројеве у току радног времена.
Како су они уопште дошли до тога да неко фали, не знам.
Углавном, чуо сам дреку, вику и успео сам да се убацим у
неки строј који је ту радио - један мешовити строј у самој
жици. Онда су се, пре завршетка радног времена, вратиле
и остале групе, тако да сам се ја, чим су прве групе дошле,
одма’ вратио у бараку. У бараци сам се пријавио као да
сам се вратио из свог туцарског строја.
Настала је општа паника, као и увек у таквим случа-
јевима, и било је некол’ко пребројавања. Мислим да смо
се тада пребројавали читав дан. Били смо у строју - не
знам ни кад је тек био ручак - док се није установило
ко је, ш та је. Чини ми се да смо остали у строју, напољу,
стално пребројавани, све дотле док нису пронашли ко
фали. То је тада било.
ПОКУШАЈИ БЕКСТВА
- Било је више пута тих забуна. Онда бисмо се вра-

ћали у жицу или бисмо се постројавали на самом ради-
лишту и милицајци би нас пребројавали, једанпут, два-
пут, двајес’ пута. Док сам ја био тамо, чини ми се да је
било бар три покуш аја бекства, због којих је на отоку
н астајала велика јур њ ава, паника. То је заи ста било
страш но гледати. Јер одједанпут би почели да се деру
са свих страна: „Н атраг у жицу! Н атраг у жицу!“ Међу
људима би избила невероватна паника, слична стампеду
код говеда, што можемо каткад да видимо у каубојским
филмовима. Таква претрага је једанпут била одмах по
моме доласку, месец дана по моме доласку, значи негде
марта или априла педесет прве. Па је, мислим, те зиме
опет била једна таква ствар. И мислим да су нас један-
пут пред сам мој повратак кући, негде маја педесет друге
такође били све истерали и, овако, ишли смо развијени
у стрелце и загледали под сваки камен.
Е, чуј, да су ме онда ухватили да нисам отишао на
рад, ја мислим да би ме укокали, умлатили би ме... Знаш,
можда и не би... Али ипак је то био штос, прилично духо-
вит, за оне услове тамо.
- Па, сигурно, не би прошао лако; сигурно. А сад, да
ли би преживео...
Да...
- Зависило би од тебе, од твоје кондиције.
УБИШЕ ЧОВЕКА
Да. Једанпут, кад смо били на радилишту сто пет са

туцарима, сећам се да је поред мене био Хуго Рот.40 Седели
смо, туцали. Он је био бојкотован, исто је био моја група.
И одједанпут ми је било веома тешко. Непријатно сам се
40
Касније, психолог у Београду.
10ЛИ ОТОК
осећао, јер су долетели, дотрчали такорећи двомоторци,

двомоторски строј, носећи цемент на леђима.
То ношење цемента на леђима мене није мимоишло
ни као туцара, јер смо морали, једанпут, добровољно,
по подне, да идемо. То је било у септембру, кад смо већ
радили двократно. И морали смо да идемо са тим цемен-
том горе. Али ми смо тада врећу цемента носили не поје-
диначно него по двојица, на трагачу.41 А ови су морали
сами да носе, сваки на леђима.
И, сећам се, било ми је непријатно не само зато што
су двомоторци, значи моје колеге, морали то да раде, док
сам ја седео, ето, ту, на истом том месту, и туцао камен,
што је неупоредиво лакши посао, него и то што сам видео
још нешто. Једног човека који је пао, водници су почели
да ударају. Прво ногама, после су га тукли и палицама.
И ту је главни био наш водник Бањац са својим метром,
са својом универзалном алатком.
- Опет се тај показао као активиста. Он је, дакле, био
са вама и уопште није морао у тој ствари да учествује, али
се добровољно умешао да се разрачуна са бандом...
И тог човека никако нису успели да дигну батинама
да поново ради, из простог разлога што је човек пао мртав.
Због тога је пао и због тога није могао да се дигне. Значи, ни
сва њихова активност у тој политичкој борби није успела
да дигне човека.
- Како су га однели одатле?
После је однесен - на трагачу. Склоњ ен је прво
оданде, после су - за то су имали оне...
- Дошли су болничари?
Болничари, да.
- Са носилима?
Нису га ни носили у болницу него - у камењар.
- Рек’о си, то се звало сто пет?
Сто пет.
- Тамо је, чини ми се, постојало само једно једино,
јако квргаво дрво, просто карикатура дрвета?
41
Вреће су биле од по 50 килограма.
Јесте.Јесте.
- И градила се ваљда нека стражара?
Осматрачница. Осматрачница се и градила да би имали
контролу над тим бежањима. Ја се сећам претраживања
Голог отока...
- А та кота сто пет - вероватно су у питању коте: сто
један, сто два, сто пет...
Да, да, да. Сто пет, то је висина те тачке изнад мора.
- А кота сто пет је у ствари била на самој ивици - која
је то ивица Голог отока могла да буде?
То је североисточна ивица, значи према Велебиту.
- Добро. То је углавном била она највиш а страна
Голог отока, коју поморци, ако се не варам, зову Други
Гибралтар, или так’о нешто?
Т ако нешто.
- Пошто су хридине јако...
Да, да, одатле је стрмо, јако стрмо, доле; за обруша-
вање. Као што су све те приобалске стране наших острва,
и Крка, и Раба - уосталом, знаш како то изгледа - тешко
приступачне и излокане, потпуно. То су стрме, окомите
стене, које падају, доле. Ту имаш галебових гнезда. Ту смо
ми некад ишли у тај део и по галебова јаја. Сећам се да су
та галебова јаја...
- То си ти могао као туцар.
Не, него још у току првог мог боравка. А и после, кад
сам радио као пумпаџија, а то је било пред крај.
ХАЈКА И ПАНИКА
- О томе ћеш испричати касније. А сад ми испри-

чај, молим те, како су изгледале те претраге отока кад би
се десило да неко није на броју, без обзира на то да ли је
био у питању неспоразум, а поготову кад је била реч о
бекству?
Да. Онда су скупљани пре свега активисти, а затим и
остали чланови колектива, али не бојкотовани и кажњени
„привилегијама42. Они нису учествовали у таквим ства-

рима.
- Они су остајали у бараци?
Остајали су у бараци, и најчешће су стајали у строју.
Углавном је ипак бирано друштво ишло у потрагу.
- Не, ја мислим да то није тачно. Не знам како је било
са бојкотованима, али, сећам се, кажем ти, ја сам пред
мој полазак, пред мој повратак кући, заједно са читавом
бараком, заједно са читавом жицом у ствари, учествовао
у претрагама отока. Некога смо тражили. Не знам ко је
то могао да буде. Знам да је нешто слично било још два-
-три пута. Неки пут се чуло да је неко покушао да бежи,
помоћу неке даске, неки пут се чуло да се неко утопио,
доле, на обали, и тако даље. Али сећам се да је била читава
жица истерана и сви смо, један до другога, као на фронту,
ишли и загледали иза сваког камена.
Добро, ту се слажемо у сећањима. Међутим, знам да
бојкотовани нису смели никако да иду. Али активисти
су били они који су то организовали, који су били одго-
ворни. А то је било тачно као на фронту: распоређени су
на толико и толико метара један од другог. Онда се ишло
редом, морао се држати фронт да би се све обишло. Знаш
како је било тешко ходати преко оних шкрапа, преко оних
увалица. А бегунац је тамо могао на много места да се
сакрије.
- Да, али, да се разум емо, неколико хиљада људи
је било у жици. И скоро сви су били истеривани у те
42 Привилегије или, исто тако, мере, у сакатом голооточком јези
значиле су у ствари бојкот с привилетјама или поједине, неке мере бојко-
т а . Кажњен привилегијама или мерама морао је, заједно са бојкотовани-
ма, ноћу да дежура код кибле и могао је, али не обавезно, на раду да буде
гањан на теже послове. Није обавезно био тучен нити протериван кроз
строј, али и једно и друго, нарочито у почетку казне, могло му се десити.
Било му је одузето право да добија додатак хране на казану и следовање
цигарета, али, зачудо, могао је да пуши (и као да се није испитивало одакле
му цигарете). Било му је дозвољено и да разговара са друтим људима у па-
виљону и чак се очекивало да ће на неком читалачком или идеолошко-по-
литичком часу затражиги реч. Ово бојкотованима није било дозвољено.
претраге. Према томе, шанса да се ти ту негде сакријеш

такорећи не постоји.
Не.
- Ја се сећам, ми смо се малтене држали за руке, тако
смо близу били један до другог. А, наравно, око нас су
били и сви удбаши, сви милицајци, собни старешине...
Милицајци, да. Удбаши обично нису били.
- И удбаши, сви су били. Једанпут - још сам ја био
у тринаестици - направљена је страшна паника и тада, не
знам, ако чак није било дошло и до пуцњаве. Тад су нас
потерали трком преко тог камењара, преко тих шкрапа,
које су нас повређивале и од чијих рана се нисмо могли
затим излечити месецима, од чијих рана и сада имамо
ожиљке сви редом.
Да, на чукљевима.
- На чукљевима нарочито. Тада смо трчали и прво
смо дојурили као без душе до пред жицу. Ту су нас на
брзину постројили, пребројали, и угурали натраг. Не знам
ш га је даље било, не сећам се више.
Чуди ме што они никак’их керова нису имали.
- Кад си споменуо керове: да ли се сећаш, кад си
долазио, и кад су вас утовари вали у брод, приликом
изласка из воза...
У „Пунат“?
- Да. Да ли је било керова?
Не. Никад. Никад. То ме је чудило. Јер сам знао да су
ти керови јако корисни приликом гањања непријатеља,
овако, робља. Међутим, никад их нисам видео.
- М ожда је ондашња Удба см атрала да може сама
ту ствар да обави, да је сама довољно ефикасна. Што је
и била, уосталом.
Знаш шта, Голи оток је на таквом месту, географски,
и тамо су такви ветрови, и тамо су такве буре, тамо је
такво море...
- И температурне разлике огромне...
Кажем ти поново, копко ја знам, успело бекство је
било препливавањ е не на копно него на Раб. И на Рабу
је био тај човек сачекан и пребачен, после, бродом на
Голи оток ±*±У
копно. Па су га онда оданде лиферовали даље. Органи-

зовано бекство.
- Ти знаш за то бекство?
Знам.
- Ко је тај човек? Знаш ли му име?
Не.
- Које године се догодило?
То је било кад ми више нисмо тамо били. То је било
кад су већ по трећи пут људи долазили.
- А, то је у сасвим другој атмосфери...
Да, да, да, далеко блажој.
- Које године?
То може да буде и шездесете године. Педесет осме,
педесет девете, шездесете. Јер педесет шесте су поново
ухапшени неки, па педесет осме, па шездесете. Е, тада је
то било.
И, како ми се чини, онда је то био неки Словенац. Не
знам. Могу и да се распитам да тачно чујем ко Је то. Али
то би било, већ, препричавање. Ја овде говорим само оно
што сам ја вид’о, што сам ја доживео. Што знам сигурно.
Значи, за моје време ја не знам да је некоме успело да
побегне.
Најдаље је отишао онај Тошић, што смо већ поми-
њали, који је успео да отплива на неким вратима скоро
до пола Велебитског канала. И онда се вратио натраг, као,
поплашио се морских паса. Међутим, то су биле халуци-
нације. Тамо морских паса нема. Него, просто-напросто,
било му је тешко онако изгладнелом; годину дана пре
тога је био у истражном затвору. Немогуће му је било да
преплива. Иако је он можда од целог оног друштва био
физички најспремнији. Добар пливач, све. Није, није се
могло побећи. Апсолутно.
- После Голог отока он је годинама радио као филм-
ски каскадер.
Јесте.
- То такође говори о његовој физичкој снази.
Сигурно. И вештини.
- И вештини, да.
СРДОБОЉА, ПЕГАВАЦ,
СУНЧАНИЦА...
Дакле, после моје дизентерије, после моје болести, за

време које је дошао Александар Ранковић у посету, ја сам
се вратио, на неко време у поштеду, и скинут ми је бојкот.
- Само, молим те, врати се мало. Кад смо малочас
разговарали, споменуо си и то на који начин си се можда
разболео.
Да. Заједно са Драгишом Петровићем, исто једним
бојкотованим двомоторцем из моје групе, седео сам у оно
време кад су се остали одмарали, доле код оне пумпе за
слану воду. Он ме је одвео до неког ђубришта иза кухиње,
где су биле неке помије. И ми смо клопали оне помије, то
је било нешто језиво. Не знам да ли је то од тога било, јер
Драгиша се није разболео, а ја јесам. Само, та дизентерија
је дошла, страшна.
Дизентерија је покупила море људи. И чини ми се
да је до доласка Ранковића, значи до пред долазак девете
групе, а то је период који већ и ти зн аш , било ваљ да
најстрашније. И кулминација је била формирање тог дво-
моторског строја.
- Јесте. И ја о томе знам. Разговарао сам са многим
људима за ових двадесет осам година. Период од доласка
седме групе на острво, то значи од краја фебруара, па тамо
до краја августа, кад је дошао Лека Ранковић са својим пај-
ташима, вероватно је најстрашнији период логора на Голом
отоку. Не зна се колико је у том периоду глава изгубљено.
Било је врло много умирања од срдобоље, дизентерије,
врло много од пегавца, који се такође био појавио...
Он је букнуо ваљда тад, током зиме.
- Ми стално бркам о неке периоде, неке датуме.
Пегавац се у ствари био појавио - да, да, тачно, тачно,
у праву си ти - пегавац се био појавио негде почетком
педесет прве године и мислим да је у априлу педесет прве
био велики карантин за читаву жицу. Ми смо сви - не
знам колико, можда десет дана - седели испред барака
на ономе туцанику и цео дан смо се бискали, убијали
вашке; нисмо радили. А посебне групе су таманиле разне
инсекте по бараци. Јер и у барци је заиста било и ваши,

и бува, и стонога и свакаквих других гамади. Била је
грозна нечистоћа. Уопште су били невероватни услови.
И у том периоду појавио се и пегавац. Било је доста смрт-
них случајева од њега, колико знам. Било је доста смрт-
них случајева и од срдобоље43.
И од сунчанице.
- И од сунчанице. Чим су почели први врући дани,
а радило се готово без прекида. Нарочито они људи који
су тек дошли на острво, који су провели неколико месеци,
или макар и мање, у истражном затвору - сад су одједан-
пут били изведени на ону врелину. За многе је то било
фатално.
- Ти си се, дакле, разболео од срдобоље, једно време си
се вукао по бараци, собни старешина Сјеклоћа те није пу-
штао лекару, наишао је Есад Шабанац, наредио Сјеклоћи
да те упути лекару и онда си отишао доктору Николићу,
који те је сместио у болницу?
То смо већ причали. И то како сам остао жив. Е, за
то време, док сам био у болници, дошао је и Лека Ран-
ковић и кад сам се вратио натраг у бараку, већ је настао
нови ветар. Другачија је била ситуација. Значи, престале
су оне неконтролисане батине. Више није било туче коју
је свако мог’о да започне по свом ћефу.
- Иако је, морам да ти кажем, и даље било туче на
Голом отоку. Али само по специјалним наређењима.
Да, да, да, контролисана туча.
- Ја се сећам да је Михаило Реновчевић био тучен,
били су тучени још неки други људи. Али то је, овако,
било мало скривено, да тако кажем.
Знаш како је девета група сачекивана? Ту је само
било ларме, вике.
- А није уопште било врућег строја.
43 Професор Никола Николић, тадашњи управник логорске бол
нице, у мојој првој књизи Голог отока тврди да је од пегавца у логору
марта и априла 1951. године умрло око 230 логораша (в. Драгослав Ми-
хаиловић, Голи ото к [1], издање Политике, Београд, 1990, стр. 238-240).
ПОСЛЕ БОЈКОТА - ПОЗОРИШТЕ, РАЈ
Јесте. Е, тада је мени, значи у септембру, одма’ некако

скинут бојкот. Био сам још на поштеди, горе, у самој
бараци кад ми је скинут бојкот.
- Ми смо се ваљда у то време и спријатељили? Или
можда и пре тога?
Да, ми смо се... и пре тога већ спријатељили, односно
спријатељили смо се онако платонски, на виђење. А ко-
л’ко смо смели да говоримо, да разговарамо, то - питај
бога. Вероватно смо нешто, кријући, тако, поразговарали.
Елем, мене је већ ошацовао, да сам ту, Аца Радаковић44.
Сви су ме познавали још из оног периода пре и Аца Рада-
ковић је инсистирао, код собног, па собни код мог ислед-
ника, да ме пусте доле у позориште. Јер није могао нигде
да нађе човека за једну одређену улогу.
- Аца Радаковић је био редитељ и руководилац логор-
ског позоришта?
Јесте. И успео је. Пошто је вероватно и иследнику
било стало до тога да види неку представу, а ова је била
ту позната и њима по ћефу: Косиерова О перета, опет.
Е, дош авш и у позориш те, дошао сам у рај. П рво,
они који су радили у позоришту нису морали да иду на
рад. Друго, прва два сата ујутру кад дођемо у позориште
крњали смо у неким фотељама по ћошковима. Као, чекали
смо да дође светло. Знаш, били су разноразни изговори
за то крњање. И после тога је почињао рад: учење улога,
и онај нормални позоришни рад какав је свугде.
Кад се заврш ила представа те О перете, ја сам већ
имао познанства са неким другим људима. Прво, са јед-
ним добрим човеком, (Радошем) Николићем...
Он је био диригент нашег хора и мене је прочитао
да могу да му свирам контрабас у оркестру. Знаш да су
сви ти инструменти прављени доле, на Голом отоку? Јес’,
и виолина, и чело и контрабас, све. Тек после извесног
44 Новинар Александар Радаковић је после Голог отока био за

послен у Илустрованој политици.
времена, неки од учесника у оркестру су уз специјалне

дозволе, добили неке инструменте. Вероватно су ислед-
ници приликом својих путовања то доносили. Једна вио-
лина је тако дошла и, не знам, хармоника... Хармоника је
хармоникашу Милији Спасојевићу тако донета.
Е, после завршетка Оперете, био сам најурен натраг
у радни строј, јер је било нечувено да неки двомоторац
одма’ после бојкота дође у позориште. То није могло да
се свари. Да ли је на томе инсистирао мој иследник или
собни стареш ина, или неко други, не знам. Углавном,
морао сам да идем у радни строј.
- Колико је било представа Оперете7. Сад, у том дру-
гом цугу?
Па, само једна.
- Само једна? Да ти кажем: пошто се ја те представе
не сећам, вероватно сам у то време пролазио кроз своје
кризе...
Да, да, да.
- Вероватно ме нису пустили...
Могуће.
- Или сам био болестан...
Могуће је и то.
- Или сам се можда и сакрио.
Само ме чуди, пошто је то, како бих рекао, из твоје
делатности... То је твоја област. Чуди ме да ниси чуо за то.
- Не, ја сам чуо. Како да не, како да не? Али не сећам
се да сам гледао. Или, ко зна, био сам у таквом стању да
сам можда чак и гледао, а не сећам се45.
Да.
- Углавном, ти си после те једне представе одмах
враћен у радни строј?
45 У ствари, као кроз маглу сећам се да сам у некој представи гле
дао и свог другара из ћелије на Ади Циганлији, Душка Крунића Труду,
снажног, ониског момка из Трстеника, с којим сам био заједно везан
приликом путовања са Аде за Бакар и Голи оток, како, онако чврст, гла-
вачке виси на трапезу. Или је, касније, можда, играна и представа под
именом „Циркус“?
ЧУВЕНИ НЕСРЕТНИК КОРДА
Јесте. И онда смо заједно радили.

- Е, ту се опет нешто не слаже. Тачно се сећам да смо
једно време заједно радили, да смо били у једној истој
бригади. У тој бригади је био Н овица Рајковић, био је
(Драгољуб?) Пестић, био је Драган Стевановић, био је
Никола Медић. То је, такорећи, била читава студентска
бригада, али сумњам да сам ја у то време био способан да
будем у нормалном радном строју; иако сам, заправо, све
време и био у радном строју, само што сам кратко време
био у једној бригади која се звала дистрофичарска. Ми
смо ишли на рад нормално, али смо тамо имали лакше
радове, преносили смо неке лакше терете, и тако. Сећам
се тога времена кад смо били заједно. Мислим да то није
трајало дуго, можда не више од недељу дана.
Да. Сад ћу да ти кажем. Са нама је био и онај чувени
логораш, како бих рек’о, чувени несретник, који је толико
много претрпео - Корда.
- То је Александар Корда?
Је ли Александар Корда46?
Добро, знамо о коме је Корди реч. То је онај човек
који је био дуго у Совјетском Савезу. И онда, кад се вра-
тио натраг, био је синдикални функционер. Тај човек је
био стално бојкотован, стално пребијан, стално тучен.
Нон-стоп. Дош’о је, чини ми се, са другом групом. Он није
прва; друга група је био. И од те друге групе - то значи,
негде септембра месеца деветсто четрдесет девете, па
ваљда до септембра педесет и прве, кад су га пребацили
на радилиште сто један - он је стално био или под бојко-
том или под неким другим „привилегијама“, значи спе-
цијално прогањан.
Е, тад, у том периоду су мене вратили у радни строј
и више нисам био у туцарима. Значи, престало је то. Им’о
46 У ствари, постојала су два логораша с презименом Корда, ко
ми у нашем разговору нисмо успели да разликујемо. Овде је по свој
прилици реч о Ивану Корди.
сам неки свој, како би’ рек’о, статус. И никад ме нису

посебно гањали.
Е, радио сам са тим Кордом. И то смо радили на
радилишту сто два. То је једна спорна ствар...
- Вратићеш се после на радилиште сто два, испри-
чај сада о Корди.
Корда ме је познав’о, исто тако, и разговарали смо...
- Познавао те је из ранијег боравка?
Да, да. И познавао ме је као двомоторца, ту, у бараци.
- У Београду се нисте познавали?
Не. Никад. Не, не. Ту смо се упознали. Заједно смо
носили трагач, заједно смо нешто тамо слагали, радили
оно што су нам наређивали да радимо. Онда ми је рек’о:
„Слушај, ти си млад човек, треба да се извучеш, треба да
имаш право на живот, треба да на неки начин останеш
читав и да се вратиш напоље“, и тако даље. Ја сам га глед’о
и нисам у први мах разумео ш та хоће да каже. То тако
лепо звучи, ал’ то је некако уопштено. Уопштене фразе.
Прихватљиве ствари, али, не знам, нисам тачно знао. Док
ми коначно није рекао: „Знаш шта? Да би ти то остварио,
мораш пре свега овде, по овим законима, голооточким,
да донесеш пријаве удбашима, твом иследнику. Мораћеш
да му откуцаваш извесне ствари, и на бази тога они ће да
процене да си се поправио и бићеш, онда, пуштен.“
Кад сам то чуо, већ ми се мало, овако, најежила кожа,
дизала коса. Али на крају ми је рекао: „Слушај, ја сам овде
већ, иначе, оцрњен. Ја ћу да ти дам материјала а ти ћеш
после да напишеш и да однесеш. И слободно то однеси
тамо и пријави, као, ја сам ти то рек’о...“ Знаш, и данас,
кад то говорим, кад је све то прошло, и кад знам какве се
све страшне свињарије овде, код нас, праве и ш та се све
ради - јежи ми се кожа док мислим какав је тај човек.
Није он то само мени говорио него и другим људима.
Сматр’о је да је сам већ жртвован, да од њега нема ништа,
и да треба бар ти млади људи некако да се спасу.
Сретао сам га после, кад је пуштен са Голог отока.
Онда сам ваљ да био на студијама овде и сретали смо
се. Сећао се он. Мислим, није поблесавио, јер то што је
он радио могло 6и да значи да је скренуо умом, памећу.

Мада, ја постављам једно друго питање: какав треба да
буде човек који би се служио таквим стварима? Је л’ ме
разумеш? Он ће да изађе, али како ће да буде оптерећен
што је једног човека тамо, разумеш, ж ртвовао, па преко
тог леша прошао.
То сам само хтео да кажем, из тог првог периода, пре
него што смо ми заједно радили у бригади.
ПРАВЉЕЊЕ МУЧИОНИЦА
- Е, сад се врати на радилиште сто два. Ту је нешто

такође веома интересантно.
За радилиште сто два добио сам обавештење. О чему
Је реч? То радилиште је требало да буде једна мучионица.
Једна специјална, технички високо опремљ ена мучи-
оница. Оно што смо ми већ урадили, били су кавези, тако-
звани чучавци. У ствари, то су ћелије различитих димен-
зија, једна поред друге, са неким гвозденим вратима. Све
су биле исте ширине, али различите висине, различите
дубине. У једној си мог’о, рецимо, да стојиш усправно.
У другој си мог’о да стојиш са сагнутом главом, али ниси
мог’о да се сагнеш потпуно, јер је била плитка, па ти дупе
удара позади, у онај задњи зид. И све тако у низу. У оној
на крају мог’о си само да чучиш. Било је неколико так-
вих, такозван и х чучаваца, и тамо су остављ ани људи
да чуче, рецимо, неколико сати. И онда, кад се отворе,
човек испадне напоље. То би можда издржали само неки
Босанци, јер они су, иначе, привикли да чуче још одма-
лена, они то тако раде код куће, чуче сатима. Али зами-
сли једног човека који никада није чучао. Он не може да
издржи више од десет, петнаест минута.
- Јер му цео крвоток стане...
Да, сигурно. То је било једно.
Друго ш то сам ви д ’о јесте један бунар који смо
копали, у средини. Прич’о ми је један грађевинац који је
Голи оток 1Ј/
то радио ш та је тај бунар требало да буде. Где су они то

видели и откуд су за то знали, питај бога.
Али овако: поклопац је мог’о да се од средине према
ивици отвара на неколико места. Кроз средину тог покло-
пца према дну бунара ишло је једно вретено, једна осо-
вина која се обртала. Та осовина је, са доње стране, значи
од поклопца према дну бунара, имала облик спирале, бес-
коначне. Онако као воденица за месо.
У чему је била суштина? На тај доњи део причвршћи-
вао би се, као Исус Христ на крст - човек. Кажњеник. Онда
би се то лепо затворило одозго, тако да је он био обрнут
надоле, према дну бунара. Различити светлосни ефекти -
једино што је мог’о да види - допирали су кроз спирални
део осовине. И то би сад полако почињало да се врти.
Овај има утисак да га полако спуштају и гурају доле према
средишту земље, значи, према дну бунара. И да ће, оног
момента кад буде дош’о до дна бунара, бити спљескан.
Кажу да то тако страшно психолошки делује да се људи
или избезуме, изгубе памет, или су спремни да признају
све чега год се сете. Дакле: један ужасан психолошки пре-
синг, невероватно мучење. Ето, шта је то требало да буде.
- То смо ми такође радили већ у јесен педесет прве
године.
У јесен педесет прве године.
- Па је дошло до неког застоја, то радилиште је чак
било напуштено једно време...
Е, то сам хтео да кажем. Ја мислим да је то радилиште,
кад сам ја дош’о, у јесен - то је после Ранковића; пази да
опет не побркамо - већ стало. То није даље рађено.
- А, тачно, тачно.
Ми смо онда то разрушили. Онај бунар смо затрпа-
вали, доле смо бацали камење. И то је затрпано било. Раз-
рушили смо и оне чучавце и оне мале просторијице. Још
смо се питали шта је то.
То је претворено у магацин. Ту је смештена сва роба,
кажњеничка - она њихова одећа, која им је скинута кад
су дошли. Онда, ту је била и одећа логорска...
- Разни грађевински материјал?
И грађевински материјал, да, све је било ту. И пери-

оница, ако се сећаш, била је ту, горе на брду. Вешерај.
- А затим је тамо направљена нова болница?
Е, болница је мало даље. После смо ми радили на тој
болници. Убрзано се радило на њој.
- Да, сто два је мало више, али је то близу.
ИЛИЈА ХИНИЋ
Дабоме. Е, ту је био тада, у то време, шеф магацина,
односно главни магационер - Илија Хинић. Историја тог
Илије Хинића, баш ми сад пада на памет, била је интереса-
нтна. Он је био, кад сам ја дош’о и кад сам био под бојкотом,
собни старешина осмице, преко пута једанаестице. И био
је велики галамција, Илија Хинић. Чула се његова вика.
Али једног дана галама је била много већа. Илију
Хинића су до’ватили и испребијали, један посебан строј је
био за њега. Одвели су га на истрагу. Био је под истрагом
код овога, горе... чини ми се, у оној милиционерској згради,
оној одма’ изван жице. Не знам ко је од њих водио истрагу
над Илијом Хинићем. У сваком случају, собни старешина
осмице тада је постао онај Копривица, са оном великом
флеком на лицу. А о Илији Хинићу се ништа није више
знало. Ја сам после чуо да је био испребијан. А он је касније
био пуштен испод истраге и отишао је горе за магационера.
Али није дуго био магационер, само још неко време,
и онда је - нестао. Односно, опет је била велика галама,
опет је био строј и Илија Хинић је нестао.
Његов нестанак се некако поклапао са оном афером
и хапшењем Бркића, Опачића и Жигића. А чињеница је
да су та четворица, и можда још неки други, били главни
организатори устанка српског живља и нешто хрватског
живља у Лици деветсто четрдесет прве. И Илија Хинић је
био један од највећих хероја. Он вероватно није био неки
много образован човек, али је био изванредно природно
бистар, и успешан организатор. Чини ми се да то има везе
Голи оток
једно с другим. Јер је, наводно, он крио нешто што је тре-

бало да каже кад су ова тројица тамо пала у затвор. Имам
неке податке да је (Ћаница) Опачић, чини ми се, рекао
да је с Илијом Хинићем имао везе још раније. А то Илија
Хинић није испричао. Е, ту, одатле потиче његова калва-
рија на Голом отоку.
- Мислиш да је он изгубио главу?
Да.
- Од те четворке, двојица су, значи, изгубила главу...
Јесте.
- А трећи, Бркић, сада је...
Он је сада на путу да изгуби главу.
- Опет је сада осуђен и лежи у затвору.
Да. И језиве ствари се тамо дешавајуЧ
ДИРИГОВАНО ИЗ БЕОГРАДА
- Стицајем околности ми разговор настављамо после
велике паузе4748. Данас је девети септембар седамдесет девете
године. Дошли смо већ до краја педесет прве, па бих те
молио да сада нешто кажеш о тој ситуацији од краја педе-
сет прве, па даље.
Ево, основна ствар је да се од доласка Ранковића, који
им је био неки преломни моменат, много шта променило
и имам утисак да је то плод једног раније припремљеног и
договореног плана, који је дошао из Београда. Јер се тамо,
на лицу места, очигледно, није ништа решавало. Те про-
мене би углавном биле у следећем. У жици није више било
никаквог јавног масакра, никаквих јавних туча и није се
више тако страшно, погибељно тешко живело, радило и
тако слабо јело, да тако кажем.
47 Душан Бркић тада је био ухапшен и осуђен трећи пут, тако да
је у затворима и логорима издржао укупно 14 година. Умро је 2002. го-
дине у Београду.
48 Тај стицај околности збио се у ствари око мог сукоба с Ки-
ром Глигоровом, чланом ЦК СКЈ и бившим председником Скупштине
СФРЈ, и потоњим првим председником самосталне државе Македоније,
о чему сам говорио у предговору овог разговора.
- Тачно. Тада је, негде од јесени педесет прве године,

храна била побољшана и рад је сведен на осам сати.
Да.
- После тога се, кад су биле велике врућине преки-
дало са радом... Да ли отприлике знаш колике су биле тем-
пературне разлике на Голом отоку?
Сад ћу да ти кажем овако. Летње време је било језиво.
Ноћу смо били набијени, много нас је било, једва се дисало.
Никада, односно најчешће, није било мање од тридесет
степени. Ноћу. А дању смо незаштићени радили на сунцу.
И, то смо већ једанпут спомињали, неколико људи је стра-
дало због тога. Ми, млађи, пошто нас је ипак већина била
младих, адаптирали смо се на то. Али је страшно било ако
пада, случајно, киша, а нису нас враћали...
- До јесени педесет прве нису. После јесу.
Онда се нисмо могли заштитити, никако, цвокотали
смо. Као ш то смо, рецимо, цвокотали онда кад су нас
у море терали да вадимо песак, у оној Кординој чети,
кажњеничкој.
- Јеси ли ти вадио песак?
Јесам. Јесам и ја.
- Колико си дана вадио песак?
Не могу тачно да ти кажем. Можда једно петнаестак
дана.
- О томе нисмо говорили?
Мислим да јесмо. Како смо излазили напоље, па смо
се тресли. Нисмо могли да се повратимо. Неки људи су се
покочили, па су лежали тамо и масирањем су их повра-
тили. И тако. То је била посебна врста мучења.
- Ово сам хтео да те питам. Шта мислиш, колико је
лети, рецимо, температура на Голом отоку достизала?
То се вртело око тридесет и пет-шест степени, онако
у просеку. Лети, јул-август. Али је страшно што је и ноћу
било језиво топло. Дању нисмо били заштићени од сунца,
на сунцу смо радили. А на сунцу, па то је била темпера-
тура од педесет и пет степени, шездесет, можда!
- Да, стално смо радили на сунцу. А пошто тамо нема
никаквог растиња, онај камен је ужасно упијао темпера-
туру. Ја мислим да је било преко тријес’ пет.
Нису нас пуштали унутра, нити су нас пуштали у хла-

довину. Сећаш се да смо се гурали око оно мало хладовине,
ко ће тамо да седне да поједе ону врућу чорбу. А зими, опет,
обрнуто. Добили смо оне тамне униформе, које су исто
биле танке. И никакве боље кошуље, ништа, никакве џем-
пере. А кад је падала киша или дувала бура, било је страхо-
вито хладно. Јесте да није било испод нуле - снег се, за оне
три-четири зиме, кол’ко сам ја био тамо, није често поја-
вљивао - али је било несношљиво, јер ниси имао никакву
заштиту. И, опет, нигде није било никаквог грејања.
- Сем тога, дувале су и ужасне буре.
Буре су биле језиве. Бура је понеки пут доносила со,
слану морску воду, преко целог отока. И падала је на нашу
страну.
- Добро, да се вратимо на ово стање педесет друге
године.
Шта, у чему се променило? Променило се то, кажем,
ш то није било виш е јавних туча и масакра. Међутим,
читава та ствар сад се пренела на појединачна саслуша-
вања и туче, што је било организовано у подруму ислед-
ничких зграда. Саслушавани су и пребијани сумњиви,
али конкретно сумњиви, људи за које се по разноразним
Удбама у Југославији чуло да још нешто имају да кажу. Та
саслушања су водили, исто тако, и иследници, али најчешће
су они давали задатке својим доушницима и разноразним
функционерима између кажњеника: собним старешинама,
помоћницима собних старешина и другима, који су на тај
начин желели да се рехабилитују; па су они то водили. Знам
да је и неки од наших познаника - Благоје Стојковић, што
је био са Пуром Ивановићем у истој бараци...
- Зар он није био собњак у тој бараци?
Собњак је био после.
- Барака тројка је то била.
Је л’ тројка била? Е, он је био...
- Он је раније био удбаш, ја мислим.
Јесте, био је удбаш раније, па је био јако мучен и
тучен, пребијан, док није, вероватно, зглајз’о, односно док
се није покорио, је л’, да будемо прецизнији. Онда је доста
тих собних старешина водило истраге.
- У једанаестици је такве ствари радио онај мали ба-

рачки водник Вукашин... Како се презивао?
И Сјеклоћа, на крају крајева. У то време.
- И Сјеклоћа, наравно. Па Ракић...
Ракић је био пре.
- Ракић је пре, да.
Пре Ранковића, да тако кажемо. Пре тога. А Сјеклоћа
после тога.
- Како се онај звао? Вукашин Живковић?
Тако, да.
- Кад сам ја писао допуну, једну, другу, не знам ни ја
коју, знам да је мене онда он малтретирао.
Ја знам за онај случај, ж алио ми се покојни Лука
Ж ивановић, онај Црногорац, поштански службеник из
Бара, ш то је био доле у позориш ту; био је реквизитер
у позоришту. Па је рек’о да је Блажи Сјеклоћи мор’о да
уплете од каблова једну жилу, којом је он тук’о.
- Корбач?
Корбач, да. Њиме је тук’о ове што је ислеђив’о.
- Сећам се, педесет прве године - можда сам то и ре-
као - у лето педесет прве по сву ноћ су одјекивали јауци и
пљескаље корбача, бичева, летава којима су тукли те кана-
ринце, те људе који су се налазили под истрагом. С тим
што, наравно, они нису тада тукли само њих него и друге.
Па, у сваком случају, ту своју компетенцију кори-
стили су и за лична разрачунавања.
НЕПОПРАВЉИВИ И ПОПРАВЉЕНИ
Међутим, хтео бих још да кажем да су тада посла-

ги и кажњеници у већ постојећи логор у логору на сто
један, који је попуњен и многим бившим кажњеницима
из жице. И то попуњен у два смисла. Једни су били они
за које се сматрало да су непоправљиви или, још боље
рећи, да су интересантни, према којима је постојала нека
посебна нетрпељивост високих руководилаца, можда још
из сгарих времена. За то бих после дао више примера.
Други су били поправљени, и то батинаши из жице, који

би требало горе да се коначно оправдају и покажу као
људи који су се вратили на прави пут, значи, који би тре-
бало да бију, да батинају и да чине којекакве егзекуције.
Пример за ове друге, за егзекуторе, јесте Есад Шаба-
нац, кога је већина кажњеника голооточана означила
као ж ивотињ у број један; независно од тога ш то је он
мене, лично, можда спас’о. Али он је то учинио зато што
је хтео да се забављ а, јер ме је познавао као забављ ача
из мог првог боравка на отоку. А могу да кажем да сам
чуо само страшне ствари о њему. Па чак и онда кад је са
мном разговар’о пријатељски, осећ’о сам нешто страшно
у наступу тог човека. Јер он је, док је пролазио жицом, на
пример, деловао страшније него кад је пролазио удбаш
управник логора. Невероватно је како је то изгледало...
Био је окружен неком свитом батинаша и грозних типова.
Е, када је отиш ’о горе на сто један, после тога одје-
данпут је управа удбашка почела из редова кажњеника
да бира такве људе за које би’ чак могли да кажемо да су
људи. Један пример је, рецимо, Воја Марковић. Али то је
већ педесет друга, друга половина. А можда ја и не знам.
Је ли Воја Марковић заједно с тобом изаш ’о?
- Не. Не.
Воја Марковић је отиш’о, чини ми се, у Црну Гору?
- Не, не, ја сам отиш’о кући директно са отока триде-
сет првог маја педесет друге године. А Воја Марковић је
тек по моме одласку постао, колико ја знам... ваљда прво
собни старешина, а онда...
Не, не, директно је упао у Центар...
- За културног референта Центра.
Да, био је културни референт Центра.
- Ја га као таквог не знам. И уопште се, уосталом,
тамо нисмо ни познавали.
Интересантно је да су углавном Босанци били поста-
вљани за команданте Центра, а Воја Марковић није Боса-
нац. Али мислим да је ипак држана нека равнотежа, што
се тиче тог националног кључа. Само, чињеница је да
су то били, одједанпут, тако, поштени људи, који су чак
организовали и прогон и гањање „финоклесара“. Фино-

клесари - то је један голооточки надимак за типове који
су измишљали којешта и, мислим, оптуживали људе, изо-
пачавали изјаве људи, да би их онда преносили иследни-
цима, и не размишљајући о томе ш та тим људима чине
и какве их све казне чекају. Себе су тако представљали
као поправљене и додворивали се удбашима не би ли због
тога добили бољи третман и можда раније изашли.
Ја нисам имао прилику да читам њихове изјаве, али
то су често, могао би’ рећи, комичне ствари, трагикоми-
чне. Шта су они све измишљали, шта су причали, шта су
све писали тамо, у тим својим доставама! (...)
НА СТО ЈЕДАН СМЕШТАЈУ

И СТАРЕ КОМУНИСТЕ
Сад бих даље говорио о оној другој групи људи која

је попуњавала сго један. Рек’о сам за тог Есада Шабанца
да је био батинаш. Ту се као багинаш, горе, појавио и онај
Дука Божовић.
И јопг неки други, не могу сад да их се сетим. Међу-
тим, полако, један по један, горе су пребацивани и кажње-
ници који нису хгели да поклекну, или они који су имали
неке друге разлоге или заслуге, под знацима навода, за
одлазак на сто један, јер тамо је апсолутно остао на снази
суров, нељудски поступак. И то такав какав, рецимо,
у жици никад није био, чак ни у оном најгорем периоду
од пролећа до јесени педесет прве.
- Вероватно и врло велики број мртвих, због чега су
морали имати и одређене административне проблеме.
Можда је то процурело и у иностранство и можда су
се појавиле и неке незгодне критике, које су бацале љагу
на југословенско руководство. Међутим, неки су преба-
чени... Корда, онај о коме смо причали, непоправљиви
Корда...
- Стари Корда...
Стари Корда је једног дана био лепо спакован, разу-

меш, и пребачен горе. То знам зато што је и мој брат био
тамо и што ми је некако и то дојавио. Онда, још пре тога,
пребачен је један човек, који је био за време рата... То је био
пријатељ мог оца Мишкец Херман. Богомир. Мишкец му
је био надимак. Он је пребачен на сто један нешто раније,
можда још у току педесет прве године. То је човек кога је
китио назив старог фракционаша. У ствари, то су људи из
руководства хрватске комунистичке партије који се нису
слагали са Титом него су били уз Хебранга и, не знам, веро-
ватно још уз неке друге људе. Они који су настрадали у
Керестинцу четрдесет прве апсолутно због тога што онда-
шњи ЦК Хрватске није хтео да интервенише и да их спасе.
То су Кершовани, Прица, онај Јурковић, онда...
- Цесарец...
Дабоме. Они су били привремено затворени у неком
концентрационом логору поред Загреба...
- У Керестинцу.
Затворила их је стара југословенска војска и поли-
ција. И кад је до 10. априла 1941. у Хрватској престала да
постоји југословенска војска, преузели су их усташе, иако
је био један Шегге$пит кад су могли само уз малу интер-
венцију - интервенцију ЦК Хрватске - да буду пуштени
на слободу. М еђутим, било је велико трвењ е у ЦК-у.
Јер је позната ствар да су Бакарић и ЦК Хрватске дали
изјаву после оснивања Независне Државе Хрватске да је
то добро, једино да се не слажу са социјалним уређењем
те државе, и да је то коначно ослобођење од српског хеге-
монизма, и сличне ствари. За то су они касније били пар-
тијски кажњени, али, ништа, преко тога се прешло, јер су
били уз главног газду, као његове слуге...
А овај човек, овај Богомир Херман, он је био, исто,
један од оних који нису били тад у том логору, али су били
прогањани као комунисти. Био је познат комуниста. Он
је ухваћен и био је у Јасеновцу, у оном логору Це. И био
је замењен за неке усташке главешине, са још неким дру-
гим људима; мислим да је и доктор Николић исто онда
био замењен, и још неки други.
- То је била она замена заробљеника четрдесет треће

године?
Ваљда. А л и то н и јеб и л о о н о о ч ем у јеТ и то п р и ч о н а
прослави Неретве, то нема везе с тим. То је била једна у
низу, једна од више замена које су вршене.
Е, тај човек је, иначе, добар пријатељ био са Љубом
Радовановићем. Па се познавао, некада, са Петком Миле-
тићем, па се познавао са Горкићем. Тако да је им’о увек
неке критичке примедбе на Титово руководство. Међутим,
после рата је он био доста високи функционер. Из рата је
изанГо као стари револуционар и био, не знам, директор
Наме, Народног магацина.
- У Загребу?
Не у Загребу. Југословенских магацина. У Београду.
До четрдесет осме године, до четрдесет девете, пардон.
Онда је ухапшен. И као „стари фракционаш“, као „стари
непријатељ“ био је сад пребачен на сто један49. После је
пуштен, заједно са свима осталима, кад је ликвидирано
радилиште сто један. И после је још био гањан, ту, док
није на крају умро. О томе ћу на крају још да причам, кад
будемо завршили са Голим отоком.
Елем, то су људи који су били пребацивани тамо, горе.
Не знам колико их је ту било, нисам имао увид, али углав-
ном доста.
Један од тих, за кога је питање да ли се уопште изја-
шњавао о Резолуцији, јесте неки Драган Озрен.
- Извини што те прекидам. Кад си већ рекао да је
питање да ли се изјашњавао о Резолуцији: постоји верзија
да се и ова тројица из Хрватске, из Централног комитета
Хрватске, ова тројица Срба, Раде Жигић, Ћаница Опа-
чић и Душко Бркић, никада нису изјаснили за Резолуцију
ИБ-а и да чак и нису били ибеовци, по неким својим схва-
тањима, него да су били српски националисти, односно
да су се у Централном комитету Хрватске изјашњавали
49 Логор сго један, за сто тридесет заточеника, иостојао је од јула
1950. до марта или априла 1954. (Видети Драгослав Михаиловић, Голи
ото к [I], издање Политике, Београд, 1990, стр. 74-75).
Голи оток 16/
за потребу неких већих права Срба у Хрватској. Знаш ли

нешто о томе?
Знам. Они се нису изјаш њ авали за Резолуцију као
такву. Међутим, они су се били побунили против одре-
ђене политике, против одређене прохрватске интенције
- значи, против Бакарића, конкретно, и многих других
људи - да се Србима у Хрватској не дозволи уопште да се
изјашњавају као Срби, него да су они Хрвати, сви Хрвати,
православни, или такво нешто. Углавном, хтели су да
реше на тај начин то питање српског живља и постојања
српске националности у Хрватској.
Ови су се побунили против тога. Не само они него
постоји низ људи, мислим, оних који су прошли револу-
цију, који су и данас јако огорчени против те врсте реша-
вања националног питања. Јер је чињеница да је у револу-
цију четрдесет прве године ушло можда деведесет пет посто
Срба, а оно пет посто су биле друге националности; гово-
рим о Хрватској. А Хрватима, изузев комуниста, уопште
није било потребно да одлазе у шуму, нити је било резона за
то, пошто никоме глава није била у питању. Значи, кренули
су у шуму пре свега они људи којима јесте глава у питању,
који су се спасавали. А већ какав је наш народ, имали су
шта и да свете... Комунистичка партија је то искористила
и усмерила у одређеном правцу. Кад је све то скупа било
готово, почели су, баш по тим крајевима тамо, по Лици и
Горском Котару и, не знам, Далматинској Загори...
- Банији, Кордуну...
Да, почели су да врше репресалије разних врста над
Србима, у циљу очувања братства и јединства. Верова-
тно је и међу Србима било неких који су после тога „солу-
нашили“, да тако кажем. Хтели су сад нешто да распра-
вљају. Али, уместо да комунистичка партија преузме то
и да ту среди ствари, да постави на своје место, они су се
надјачавали. И то је добро дошло хрватском језгру ЦК да
се обрачуна са Жигићем, Опачићем, Бркићем и другима,
на неки начин.
Ш та су им пришили и шта су они у ствари били, то
је сад друга ствар. Али чињеница је да су ипак ти људи,
мислим, бар двојица од њих, Жигић и Бркић, уз Хинића,

сматрали да њихово решење, решење националног пи-
тањ а у тим крајевима, јесте везано, да тако кажемо, за
реални, стварни комунизам и социјализам. А да се на
овај начин, начин хрватског ЦК, неће то никада решити.
Сукоб је у ствари постојао унутар ЦК Хрватске.
- Није ми довољно јасан њихов однос према Резо-
луцији ИБ-а и то да ли су њих покупили просто онако,
као што су и многи други људи били покупљени, и доте-
рали на Голи оток. А онда су им, наравно, запушили уста
и дозволили им да говоре једино онда кад су их терали
да кажу да су нешто криви. Није ми, рецимо, јасна ситу-
ација Радета Жигића, који је тамо изгубио главу. Шта је
била његова, како су они говорили - кривица? Је л’ сма-
траш да је у основи њиховог спора са Централним коми-
тетом Хрватске лежало национално питање?
Па ш та може друго да буде? И пак су то основне
ствари. Они су дошли педесет и - које године?
- Дошли су фебруара педесет друге.
Па дабоме. Онда је то већ сасвим другачије било него
четрдесет осме године.
„ТУ УВРЕДУ ТИТО НЕЋЕ ДА ПРОГУТА...“
Да. Драган Озрен је по својим карактеристикама био

један дисциплинован, уредан (интелектуални) радник.
Како је он дош’о као млад човек у Совјетски Савез, у оно
време, тријес’ пете, шесте, седме, осме године, то мени
није познато. Али, углавном, он је као комуниста, млад,
веома млад комуниста, из Хрватске дошао у Совјетски
Савез и тамо је био при Коминтерни. Радио је као прево-
дилац, односно као - како се то каже? - онај који реди-
гује одређене преводе?
- Редактор?
Редактор, јесте. Он је добио задатак да уради редак-
цију превода за чију је уредност политички био одговоран
Тито. То је био део превода И сторије СКП(б). Тај превод

је радио Тито, не знам, можда још са неким, и није урадио
добро. Значи, било је лоше. А са читавом ствари се јако
журило и он је као редактор, као референт, изнео тамо
да то није добро урађено. Тито је имао одређене компли-
кације због тога - неко га је грдио, неко је на њега диг’о
галаму: зашто то није готово кад је требало да буде; и, ако
је готово, зашто то није добро.
- Извини што те прекидам. Пред собом имам једну
малу публикацију, која се зове: Јосип Броз Тито: Борба
и развој КПЈ између два р а т а . Издата је у Сарајеву маја
хиљаду деветсто седамдесет седме године. То у ствари
представља његова четири предавања, одржана у Кум-
ровцу двадесет шестог, двадесет седмог марта седамдесет
седме. На једном месту сам нашао детаљ, који би могао да
се односи на овај догађај и на овог човека. Ево како гласи
тај одломак:
- „И ја сам био оптужен пред Контролном коми-
сијом да сам троцкист. Моја наводна припадност троц-
кистима 'доказивала се’ једним пасусом из Х и стори је
СКП(б), коју сам преводио. То је дјело управо изашло из
штампе и придаван му је велики значај. Преводио сам
заједно са Ћопићем. Но када је ухапшен Ћопић, тек смо
били код друге главе, остао сам да радим сам. М орао
сам дању да радим у Коминтерни, а ноћу да преламам у
штампарији. Био ме оклеветао један омладинац, југосло-
венски Нијемац, фолксдојчер из Осијека, који, заправо,
није радио код нас него у њемачкој партији, а ’њуш као’
је и по нашим стварима. Тада ми је много помогао Фло-
рин, који је био предсједник Контролне комисије Комин-
терне.“ И тако даље, и тако даље. „Углавном, и Божо
Масларић се ту много залагао, јер смо заједно објашња-
вали да формулација коју сам ја дао није троцкистичка.
И тако сам на крају успио да се одбраним.“ Да ли ти то
личи на тај случај?
Да, како да не! То је вероватно то. Само што тај човек
уопште није био Немац...
- А шта је био по националности? Знаш ли?
17 [) Драгослав Михаиловић
Па Хрват. После рата се вратио у Југославију и радио

је овде негде - да ли је то неки историјски архив у ЦК-у,
или так’о нешто? Питање је, кажем опет, да ли се и изја-
шњавао за Резолуцију. Али је био одма’ покупљен. И био
је оптужен да је енкаведеовац. Међутим, тамо, на Голом
отоку, он се нигде није нешто изјашњавао нити је боо очи
било чиме. И тако је доста дуго на сто један животарио.
А онда - то су ми сад испричали људи којима апсолутно
верујем, у поверењу - нешто се догодило. Кад је логор сто
један требало да буде ликвидиран, односно, мислим кад је
требало да се то затвори и да се људи распусте, да се неко
пребаци у жицу а неко пусти кући... то је било педесет и
друге, треће године, не знам тачно...
- Морало је бити педесет четврте...
Да. Ми смо видели те људе. Ја сам их видео кад су
били пуштени и кад су доле чекали да се укрцају на брод
и крену на слободу. Било их је много.
Пре него што се то догодило, Озрен је човеку који је
поред њега спавао рек’о: „Слушај, ја одавде нећу изаћи
жив. Сигуран сам.“ Каже: „Зашто?“ Вели: „Зато што сам ја
овде дош’о на личну интервенцију Титову, и он мени то да
опрости неће.“ „А шта то неће да ти опрости?" Каже: „Ја
сам тада дао мишљење да превод који је он урадио не ваља.
Да није добар. Просто-напросто, да не ваља језички и да
тај који га је радио није писмен.“ У том смислу. И каже:
„Ту увреду он неће да прогута. Ево, сачекао је моменат
и овде ме стрп’о.“
Неколико дана после тога, дош ’о је милиционер и
позвао Озрена да иде да чисти ону зградицу коју су горе
имали милиционери и удбаши; као, да иде да почисти.
После тога се он вратио натраг, после тог чишћења од
неколико сати, и једно десетак минута по његовом повра-
тку поново долази милиционер и дигне џеву: „Лопов!
О вај! О вога тр е б а...“ Не зн ам ш та, треб а му сваш та
радити. „Он је крао... храну.“ Не знам ни шта је тамо све
измиш љао. И онда су они главни батинаш и ухватили
тог човека и испребијали га на мртво име. Буквално на-
мртво. Једва је давао знаке живота. Изнели су га и никада
Голи оток 1/1
се после тога није вратио. Вероватно је тад скончао. Или

је убијен50.
Ето, то је један случај од тих људи који су тад били на
сто један. То се догодило у време кад је у жици била либе-
рализација.
„НОРВЕЖАНТГ
- О во ш то си ти рекао за Богомира Хермана и за

Драгана Озрена изгледа да није било случајно, јер је међу
нама било доста старих комуниста који су се у тим „фрак-
цијским“ борбама пред Брозов долазак на чело југосло-
венске партије - када је, како је то казано, југословенска
партија почела да се бољшевизује - изјаснили, на неки
начин, против нове политике и због тога били прогла-
шени за троцкисте. Међутим, тамо, на отоку, такође је
била запажена и друга велика група људи, а то су они који
су имали надимак „Норвежани“. То су Југословени који су
за време рата лежали у логорима у Норвешкој. Шта знаш
о томе да ми кажеш?
Јесте, било их је много. И много их је похапшено већ
у току четрдесет осме, четрдесет девете године, значи, у
самом почетку. То су људи као покојни Спасоје Петру-
шић, Љуба Настасијевић Пацов, Чича Негић, Веља Шол,
Цвија Јовановић из Шапца...
- Благоје Маринковић.
И он. Интересантна је ствар: то су с1ејас1о све људи
који су борци од четрдесет прве. Па су пали у заробље-
ништво - или као рањени или на неки други начин - у руке
четника или Немаца, и затим, уместо да буду побијени, не
знам на који начин били су послати у Норвешку, са са-
свим одређеном намером - да буду не побијени него уни-
штени, и то на веома корисном раду, за Немце. Они су кроз
50 Више о Драгану Озрену видети у: Драгослан Михаиловић, К р а т -
ка историја сатирања, издање Завода за уџбенике и наставна средства,
Београд, 2005, стр. 35-36.
оне ледене пределе правили иутеве до лежишта гвожђа,

најквалитетнијег гвожђа на свету за производњу челика,
на северу Норвешке и на северу Шведске. Јер је Шведска,
преко Норвешке, њима у Немачку лиферовала тај страхо-
вито важан артикал магнетит, односно врло квалитетну
гвоздену руду, која им је била потребна за рат. И они су
градили пругу на једном веома уском делу од Норвешке
до Нарвика, до једне велике луке у Норвешкој. Исто тако,
градили су и друмове. А тамо радити, значило је у тим
приликама, у приликама великих зима, и уз онако слабу
исхрану - сигурну смрт.
- И Немди су, ако су намеравали да их десеткују, у
томе потпуно успели...
Да, да, да, десетковали су их.
- Ових дана било је у новинама и неких података да
је у норвешким логорима било четири хиљаде шестсто
Југословена - не знам да ли сам баш тачно запамтио ту
бројку - и да је до ослобођења пострадало две трећине
тих људи, што значи да је преостало око хиљаду двеста.
Да. А од тих хиљаду двеста, здравих можда - поло-
вина. Једна половина практично није била више ни за
шта. Били су то већ болесни људи, који се нису даље ни
мешали ни у шта. Али је чињеница да су то ипак борци
од четрдесет прве. А њима је после рата било доста тешко
овде, код нас.
Прво, нису им то признавали, друго, изгледа да је
и код нас постојала тенденција слична оној Стаљино-
вој да све оне који су били у заробљеништву треба при-
мити с резервом и с одређеним сумњама. Тако да су, веро-
ватно, ти људи онда, из одређеног револта, прилазили,
тако, неким стварима. Мада, тврдим ти, познајући их, да
су то невероватно поштени људи. То је, тако, живаљ који
никада није вукао за себе... Знам их и доцније, кад су се
вратили натраг - нико од њих никада није вук’о за себе,
није испољав’о неку себичност, прљаву, коју срећеш сада
на сваком месту. Никад се нико од тих људи није испрљао.
Па знаш их и ти, уосталом.
ЗАШТО СУ ПОХАПШЕНИ
- Да, знам их и ја. Јеси ли размишљао о тој ствари?

Кажеш, Норвежани су дошли, вероватно, четрдесет пете
године у Југославију, а похапшени су одмах по објављи-
вању Резолуције четрдесет осме. Онда, било је и доста
људи који су радили у Коминтерни, који су, по било којој
линији, били у Совјетском Савезу пре рата, учествовали
у фракцијским борбама у југословенској партији, а затим
се одмах по ослобођењу вратили у Југославију, две-три
године нису били уопште дирани, а чим је избила Резо-
луција, одмах су похапшени и добар део њих је, да тако
кажем, ликвидиран на Голом отоку.
- Ево, ти си споменуо Хермана, који је, додуше, са
Голог отока изашао жив, али је убрзо затим умро. Па си
споменуо Драгана Озрена. Па је слична била ситуација
Бране Марковић (то је била жена Симе Марковића Семи-
ћа) која се такође вратила четрдесет пете, шесте из Совјет-
ског Савеза, док је њен муж још био тамо у Стаљиновом
логору, или можда већ ликвидиран (не знам тачно каква је
била његова судбина; он је, иначе, тамо такође рехабилито-
ван). Брана Марковић је исто одмах четрдесет осме године
била ухапшена. Она је такорећи прва жена која је стигла
на Голи оток и остала је међу гри последње логорашице.
- Да ли си разм иш љ ао о томе да су ти људи једно
време ту имали некакав легалитет, чак и неке мале поло-
жаје, неки пут и мало више положаје, а онда су, у гужви
око Резолуције, сви похапшени и с њима се обрачунавало
као са најстрашнијим непријатељима, онако како би се
обрачунали, рецимо, Немци за време рата?
Размишљао сам. Чак сам се са некима од тих људи
познавао. Чини ми се да је њихова процена постојеће, ове
власти, код нас, била таква каква је једино и могла да буде.
Они су сматрали да је руководство, наше, оно главно, оно
које је доносило одлуке, било на известан начин корумпи-
рано од Запада. А за то је, рецимо, изношен овакав при-
мер: кад је дефинитивно, како бих рек’о, уништен или
разјурен наш Врховни штаб - то је онај „Коњички скок“,
значи онај десант у Дрвару, јер оно је била бомба и он је
растурен, није ништа више остало - они што су побегли,

побегли су, на разне начине, у Италију. Онда су пребачени
на Вис. И на Вису се организовало, као, поново неко руко-
водство. Али то, на Вису, нису бранили партизани него су
тамо била два енглеска разарача и била је једна бригада
енглеских командоса, и то је држало одбрану Виса. Јер
Немци су заузели читаво подручје Југославије; сва острва,
заједно са Корчулом и Хваром; једино је тај Вис остао.
Иначе, они су разјурили и разбуцали све. То је почело
од Сутјеске, кад су нас растурили тамо, па онда Дрвар...
И да није, онда, Черчил прихватио одбрану и устоличење
Титово на Вису, питање је како би све то изгледало. Ти
људи, који су онда били „уз“, значи комунисти, да кажемо
на оној страни, сматрају да је морало да дође до компро-
миса и до извесних Титових уступака ономе ко му је с1е
/асГо спасао главу...
Због чега су сви они били ухапшени четрдесет осме
године? Вероватно је тај обрачун био већ испланиран и
унапред виђен, али ти људи су, поготову они који су били
у Совјетском Савезу, уживали известан протекторат од
совјетске комунистичке партије. Ако не другачије, онда
бар на тај начин што би југословенској комунистичкој
партији и Информбироу, као организацији која је дошла
као нека врста замене за Коминтерну, било постављено
питање шта се дешава с тим старим комунистима који су
провели извесно време у Совјетском Савезу...
ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА УВЕК МОЖЕ

ДА ОДЕ ДОЂАВОЛА
- Када си изашао други пут с отока?

Е, ја сам после им’о још неке, тако, сусрете...
Педесет треће године у јулу месецу требало је да
изађем напоље, пошто ми је тада истицала казна; тада су
ми истицале две године те административне казне. Међу-
тим, ја сам већ пре тога им’о доста, како би’ рек’о, лагодан
живот. Кад су прошле све оне гадне фертутме, онда сам,

тако, имао посао који се углавном односио на културу,
је л’; мислим, на позориште, свирке и на те ствари. Међу-
тим, ни то више нисам мог’о, јер сам добио обавештење
да нећу бити пуштен после две године, значи на време.
Према голооточкој пракси, ономе ко не буде пуштен нико
не каже зашто и како...
- Било је људи којима казна није продужавана, а они
су остајали...
Па да.
- ... Још годину-две. Па би им онда, накнадно зва-
нично продужили...
Да, с тим ш то је тај продуж етак износио најмање
годину дана. Ако је неко тај рок прекорачио, његов бора-
вак тада траје најмање још годину, иако му се опет ништа
не каже нити се ишта писмено изражава.
Та ли берализац ија је дошла ненајављена. Она се
осећала. Међутим, либерализација је сваког дана могла да
оде дођавола. Нико ти није гарантовао да ће она да остане.
То је све зависило и од спољних утицаја и од спољнопо-
литичке ситуације. И, значи, био си под сталном мором.
А да и не говоримо оно друго, што ти је читава будућност
била минирана. Ми смо били ђаци, требало је учити даље.
Године пролазе, ти ниси ништа. Изађеш напоље: ш та ће
да буде с тобом? Значи, потпуна неизвесност. Породица
код куће не зна ш та је с тобом...
- Да не спомињемо то што смо били неожењени...
Да.
- Ти си имао везу, чак си хтео да се ожениш оном
Рускињом, па ти то није било омогућено и пропало је...
Добро, на крају крајева...
- Али и ожењеним људима обично су породице про-
падале. Разводи су били обична ствар, неки пут и у току
издржавања казне...
Знам, али то су биле и прогоњене породице, избаци-
ване из станова; жене су избациване са посла, нарочито
у почетку. После је то већ олабавило...
- Често су жене биле притискане...
1/0 д р а ! ислсш т и А л и л и и и и
Натеране на развод, јесте.

- Неке су натеране на развод, неке су биле хапшене,
саслуш аване, неке су, уз помоћ тих ствари, и уцена,
довођене у кревет удбаша, а неке су чак потписивале оба-
везу да ће радити за Удбу. И људи који су се враћали са
Голог отока могли су да утврде да су њихове жене, које су
им то једва још биле, у ствари агенти Удбе.
То би била, овако, посебна прича. Ми то нисмо
осећали. Ја знам само да су моју мајку прогонили, да је,
захваљујући томе што је ипак било добрих људи и старих
познаника, некако успела на једном месту, у једном пре-
дузећу, да опстане; захваљујући и томе, наравно, што је
имала знања, која су била и те како потребна. Али, с друге
стране, имали смо стамбене проблеме, који су још дуго
после мог повратка били пресија и врло незгодна ствар.
Затим, били смо избачени сви са факултета, па кад смо се
вратили, требало је опет добити дозволу да се вратиш на
факултет. Да не говоримо о губитку стипендија и слич-
них ствари, о тешком материјалном положају.
Али ја о свему томе сад не бих. Хтео бих само да завр-
шим ш та је и како било на том Голом отоку.
Кажем, кад ми је аутоматски продужен боравак, и кад
нисам са својом осмом групом изапГо, нисам више могао
да радим ни оно за шта је требало нешто мало мозга да се
употреби.
И онда сам успео да добијем једно место. Постао сам
пумпаџија, онај који пумпа воду из мора и слатку воду у
цистерне, морску воду за испирање и за прање, и за кло-
зете, а слатку воду за пиће, односно за кухињу; пошто
није, иначе, нигде било никаквог водовода. Још нешто
слатке воде било је употребљавано за купатило које се
орган и зовало горе у болници и куда су одвођени, не
знам, ваљда једанпут месечно, и кажњеници. И они који
су имали неке привилегије могли су и чешће да се оку-
пају. То је, значи, било већ у време када је то све било јако
либерализовано.
10Л И О ТО К I / /
ИСЛЕДНИК БАСТА И ИЗЛАЗАК
И интересантан је случај са Бастом, који је био мој

иследник.
- Пошто има тих Баста више, знаш ли његово лично
име?
Баста, мислим да је Милан, ал’ нисам сасвим сигу-
ран. Он је био једини иследник на Голом отоку са прези-
меном Баста51.
Нисам тог човека, нажалост, после никад видео. То
је један, овако, непознат случај.
Ја сам отииГо код тог човека и пожалио сам му се да
сад не знам кад ћу уопште да изађем. Пошто сам други
пут био ухапшен без разлога, сад нисам видео ни који
би разлог требало да постоји да ме пусте. Иначе је ра-
злог да те пусте било признање и, да кажем, очишћење од
греха. И онда они процене да си чист, па те пусте. Али ја у
овом другом мом случају нисам имао никакво очишћење
и нисам знао шта би ми то требало да бих био пуштен.
Он је то разумео.
Истовремено сам преко једног друга успео да својој
мајци пренесем ш та је и у каквој сам ситуацији. То су
били онај доктор Мира Вучковић и Михајло Симић. Они
су нешто испричали мојој мајци, тако, каква је била ситу-
ација. И она није била лења, отишла је и поднела пријаву
за пријем код Леке Ранковића. Међутим, није била при-
мљена код Леке Ранковића. Била је примљена код Војина
Лукића.
Испричала му је читаву ту ствар. И овај јој је рекао:
„Зашто нисте раније долазили, госпођо, ја би’ у овом слу-
чају интервенисао...“ И, не знам, тако, неке ствари које
су више личиле, знаш, на уобичајене лепе изјаве породи-
цама, којима у ствари треба да их скину, овако, с курца.
Међутим, није тако било. Он је, изгледа, стварно не-
што предузео и поставио питање шта је са тим дечаком.
Јер ја сам још увек практично био дечак. Двадесет година
51
То је био Бранко Баста.
напунио сам у затвору, а после тога сам и даље био студент

друге године. БејасГо, нисам ништа пораст’о ван затвора.
Он је стварно нешто учинио и кад се Баста вратио следећи
пут са неког реферисања у Београду, није био лењ да дође
пешице са радилишта један, где су биле њихове канцеларије,
до жице, и да ме позове до ограде. Мене, који сам био нико
и ништа. Шта сам ја био? Један мали глумац, забављач у
оквиру жице, да он ме позове и каже: „Слушај, ником немој
да причаш, у првој следећој групи бићеш пуштен кући.“
Зашто, како? То су те ствари о којима причам. Зашто
је овај човек то учинио? Вероватно је био мало другачији
од осталих. Није био онакав зверски бирократа него је
нечег у том човеку било човечнијег.
И, стварно ме није слаг’о. Пуштен сам био у следећој
тури. То је било кад је девета група излазила, педесет
треће године у новембру. Дванаестог новембра. И то смо
пуштени директно кући.
САРАДЊА С УДБОМ СЕ ПОДРАЗУМЕВА
- Да ли су и тада људи који су ишли кући потписи-

вали обавезе за сарадњу с Удбом?
Не. Мислим да нису више; та група у којој сам ја био
пуштен мислим да није виш е потписивала. Имао сам
неколико интимуса који би ми то рекли.
- Извини, мислим да то није баш јак аргумент.
Слажем се.
- Наиме, мислим да та ствар није била за причање.
Пре свега, ако би Удба сазнала да о томе причаш, одма’
6и те гепила. Добро, данас већ вероватно не би. Али још
пре десет година вероватно би те брзо ћоркирали или бар
изложили неким малтретирањима. А сем тога, разуме се,
то и није ствар...
...Која се радо прича.
- Па да. Јер ми смо толике године пријатељи, па смо
тек сада један другоме то рекли.
Да, чињеница је. Већина људи је то потискивала. Ма

кол’ко да су то тамо потписивали под присилом, одвратни
су и сами себи били због тога.
- Апсолутно.
И онда су, нормално, све потискивали. То је психо-
лошка реакција. Потискивали, гурали негде у подсвест.
Нису ништа радили у смислу тих обавеза и сматрали су
да су самим тим очишћени. Тако је. Међутим, ја нисам био
присиљен други пут...
- Па није било ни потребно.
Да ли није било потребно? А можда је и депласирано.
- Н ије било п о тр еб н о и д еп ласи ран о је, јер је
постојала твоја прва обавеза. Нема потребе да се то пона-
вља. Дакле, ти верујеш да девета група приликом изласка
са Голог отока није потписивала те обавезе?
Да. Можда чак није ни осма. Нисам сигуран, али тако
мислим. Чини ми се да је дошла и директива одозго да
престану с том праксом.
- Види. Не знам да л’ се сећаш оног што сам ти при-
чао. Кад сам ја потписивао, оног тренутка пош то сам
завршио с тим писањем, ушао је мој некадашњи иследник
Орлић, који је рекао Мишчевићу: „Нека то, остави то.“
И ја сам то разумео тако да та ствар заиста није потребна.
И на основу тога сам се чак надао - овако, како ти кажеш,
потискујући то у себи, гадећи се себе, ружећи себе, и шта
год хоћеш - да је можда та обавеза коју сам потписао и
исцепана. Морам да кажем да ми она никад није била спо-
менута ни у једном разговору са удбашима, а бар прва три
месеца сам у Ћуприји имао тих сусрета - охо-хо!
Био си зван, и морао си да се јављаш?
- Да, да, да.
Е, пази. Кад смо ми дошли натраг, били смо обавезни
да се пријавимо Удби, која је имала сад нову зграду, на
Обилићевом венцу. Не више тамо где је била него једна
зграда преко пута; не знам тачно који је то број био.
Морали смо тамо да се јавимо неком Белимарковићу, или
тако некако. То је било једино моје јављање, на које сам
био обавезан.
После тога сам једанпут зван код Обрадовића, који

је био шеф Удбе Београда. Он ме је звао због тог Хермана.
Они су знали - однекуд, не знам откуд - да га ја знам и
звали су ме после догађаја у М ађарској. Тражили су од
мене да идем код њега и да им донесем, да им јавим шта
је с њим, какво је његово гледиште о мађарском питању.
А ја сам се са Херманом ретко виђао. Виђали смо се поне-
кад по породичној, односно познаничкој линији. Његова
жена била је некада удата за неког мог рођака, не знам
по којој линији, па се онда развела и удала се за њега.
Али и од Хермана се развела док је он био на Голом отоку
и удала се трећи пут.
Отишао сам код Хермана. Он је нешто преводио и
тако ж ивотарио. И рек’о сам му шта се дешава. И онда
смо заједно написали шта да томе Обрадовићу кажем. То
сам прочит’о, научио напамет и отиш’о код Обрадовића и
рек’о му: ,Новек мисли то и го о тој ствари.“ То је била до-
бро простудирана ствар. Обрадовић ме је погледао и, као
- „М ммм“ - промумљао нешто. „Добро је“, каже, „запи-
шај то.“ Нисам чак морао ни да пишем.
ПОВРЕМЕНА ХАПШЕЊА РАДИ

ЗАСТРАШИВАЊА
А још ме је пит’о: „А ти и Воја Марковић и друштво

певате руске песме?“ То се све десило пошто су Воју Мар-
ковића поново ухапсили, и то на један волшебан начин.
После сам чуо како је ухапшен, а ухапшен је због тога
што је Удба сматрала да из разних тих група информби-
роваца који се после Голог отока међусобно друже треба
гу и тамо понеког поново ухапсити и отерати на Гргур да
би се заплашило друштво. Дакле, повремена хапшења, из
превентивних разлога!
- Пази, говорио си о педесет шестој години, кад су
били мађарски догађаји.
Педесет шеста, педесет седма.
- Педесет седме је Воја Марковић ухапшен наново?

Јесте. Јесте.
- Пошто је изашао, рецимо, три године раније?
Педесет треће је и заш ’о негде у пролеће. То је она
група што је ишла у Црну Гору, што је на Морачи, тамо,
била као нека бригада. Он је изанГо, онда Јован Дракулић...
Многи су хапшени по два, три пута.
- Ш ездесете, ш ездесет прве године, опет је једна
група била ухапшена?
Јесте. Е, то је та група била, тад је то било. И онда се
ја питам: како то да је Воја Марковић ухапшен а, рецимо,
Саш а Трајковић није, а он је био с њим стално, куван и
печен. Па, ни ја нисам ништа радио, ништа нисмо радили.
Да је Воја Марковић било шта радио, ја би’ то знао; да је
покупГо да организује друштво.
И стварно није ниш та организовано. Једино ш то
нико од нас није био пријатељ поретка. Они су то знали
и могли су да нас хапсе кад год су хтели. Нису они толико
наивни да мисле да смо ми сада поборници, да смо, не
знам, борци за ово. То је, тако, једна, прилично, како би’
рек’о, глупа ситуација. И они су хапсили да би наоколо
плашили. Исто као што су нас стално по новинама напа-
дали... И дан-данас излазе, још увек, којекакве претње и
такве ствари које нама можда помало кидају нерве, ако
их још уопште и имамо.
- Хоћеш, молим те, да ми кажеш да ли си покушавао
да сам за себе дођеш до неке бројке људи који су прошли
кроз сва три логора на Голом отоку.
Па јесам. Јесам. Стицајем околности, био сам прису-
тан, од прве до дванаесте групе, свим доласцима, мање-
-више. И почев од прве групе, која је имала око чет’ри
хиљаде, затим друга, око хиљаду чет’ристо, трећа, око
две хиљаде, четврта, око три хиљаде, пета, око хиљаду
петсто, ш еста, хиљаду петсто, па онда седма има опет
око чет’ри хиљаде, па осма, у две групе, око три хиљаде,
девета, хиљаду петсто, па десета, хиљаду петсто и, на
крају, ове последње, једанаеста, дванаеста и тринаеста,
које су дошле у току педесет треће године, нека је било по
петсто, петсто и тристо52. Значи, укупно у мушким гру-

пама у жицу је дошло око двадесет пет хиљада људи. Осим
тога, дошла је једанпут једна велика група официра, који
су само прошли, транзитирали преко Голог отока и оти-
шли одма’ на Гргур, пре него што су, после, били распо-
ређени по разним казаматима по земљи. Било их је око
осам хиљада. То значи, то би било негде око тридесет три
хиљаде. Онда је било жена око две, две и по хиљаде, можда
и нешто више. И оних који су били на сто један, а нису
уопште били у великој жици него су директно ишли горе.
Свега, скупа, да рачунамо да је, горе-доле, било четрдесе-
так хиљада кажњеника на Голом отоку. Не би’ ту рачунао
оне који су дошли по други пут. Онда ту нисам урачун’о
оно друштво што је похапшено педесет шесте, седме и што
је било смештено на Гргур.
- Ту је било чак и тромотораца.
Дабоме. Е, тако, то би било што би’ ја мог’о да кажем53.
ГЛАВИЊАЈУ ПО ОВОМЕ СВЕТУ

И НЕ ЗНАЈУ НИ ГДЕ СЕ НАЛАЗЕ
- Ево, долазећи већ и до краја разговора, хтео бих

да те замолим да ми кажеш нешто о томе како ти видиш
последице боравка на Голом отоку код људи који су ту
страхоту преживели.
Ево. О томе сам доста размишљао и могу да кажем,
судећи по себи, да п р еж и вљ авањ е, односно и зл азак
из свих тих страшних психичких последица, поремећај
52 Први пут је за прву групу речено да је имала више од три хиља-
де, а други пут четири хиљаде. Осма група је, према мом дневнику, до-
лазила у пет или шест партија. Укупно је дошло шеснаест група.
53 Моја претпоставка у књигама које сам објавио износи 40.000
до 60.000. Видети више у поглављу „Муке са бројкама“ у студији К рат-
ка историја сатирањ а, Београд, 2005, стр. 74-78. Међутим, маја 2011.
сазнао сам да у Државном архиву Хрватске постоји списак свих голо-
оточана и да он обухвата, како се каже, 16.000-17.000 људи. Списак још
нисам видео и не могу о њему ништа да кажем.
1оли оток
и одбрана од ужасних утицаја тог масакра и тих злочина,

те нељудске ситуације...
- При чему смо били натерани да будемо и сарад-
ници...
Јесте. Свашта... Да то нема благе везе ни с партијом,
ни с наш ом припадношћу њој ни њиховим преваспи-
тањем него да је плод нечега што си од куће понео, какав
си по карактеру; значи, плод васпитања које си добио од
оца и мајке, да тако кажем. Ја сам успео да пребродим те
ствари. Успео сам да нађем неку снагу у себи и да, кол’ко-
-толико, нормализујем и свој живот, и своје понашање,
и своје радне навике, да се некако консолидујем и да ство-
рим породицу, да живим даље, нормално, и да се бринем
да и моје дете буде добар човек.
Међутим, тврдим да је много људи оданде изаш ло
са неизлечивим душевним ранама, и то независно од
тога колико су и у којој мери чак и суделовали у тим зло-
делима. Узми, рецимо, за пример оног Тошкета, који је
онако тук’о и сваш та радио. Он је дуго успевао некако да
се одржи на површини, од момента кад је изаш ’о напоље,
па је на крају опет заглавио и отиш’о у лудницу.54 А имаш
и људе за које и не знамо да су нешто учинили, или бар
то није било приметно, или су то што су чинили биле
неке ситнице, можда још мање него што смо, рецимо, ми,
неким својим дрекама, пљувањем, и шта је знам, чинили,
па се никад нису могли да извуку. И пропали су.
- Ја мислим да си у једном тренутку употребио са-
свим благ израз. Не може се говорити само о душевним
ранама. То да смо отуда понели душевне ране - најмање
је што се може рећи. И сви смо понели, сасвим сигурно,
неке психичке ране отуда. Али неки људи су ту директно
били сломљени и врло брзо после Голог отока су или
полудели или умрли, или и једно и друго, а неки и дан-
-данас, полудели, скоро сасвим луди, живе и главињају по
овоме свету, а не знају ни где се налазе.
54 Ускоро потом каскадер Мирослав Тошић је и умро.
Хтео сам само још да кажем да је тешко овако се при-

сетити свих тих страш них момената. Било их је много
више него ш то сам овде рек’о. Али ја сам, лично, такав
тип, таквог кова - можда ми је то и помогло да све пре-
бродим - да више волим, чак и из тако страшних моме-
ната, да се сећам светлих тренутака, и људских сусрета,
љ удских п о ступ ака, чак да пребац и м понеш то и на
комику, на смешно, а да потискујем и заборављ ам оно
ружно... Морам да копам, добро да копам по сећању кад
хоћу да се присетим оних страшних ствари.
- Мислим да је ово заиста било копање по нашим
савестима и ранама, али да је имало своју сврху. Пре свега
ону о којој смо говорили на самом почетку: бар да поку-
шамо да оставимо људима иза нас нека сведочанства о
томе ш та се стварно десило, како се у будућности такве
ствари не би понављале. А, коначно, ма колико то копање
по ранама било болно и страш но, можда је оно за нас
двојицу који смо у овоме учествовали представљало и
неку врсту излечења...
Односно, како би’ рек’о, истовара - неких наслага,
нечег тешког, нечег ужасног...
САГА О ЧОВЕКУ КОЈИ ЈЕ УКРАО ГОВНО
(Алфред Пал)
Умроје мој вољени друшр Апфред Пап! Кад сам се одлу-

чио да наново прегледам обављене али још необјављене
разговоре са Голооточанима, међу којима је био и веома
узбудљив сусрет 28. и 29. о ктобр а 1985. са Палом, он је
већ био с оне стран е ж и во та. Био је напунио деведесету
и Гурао деведесет прву и очекивао сам да ће дож ивети и
с т о т у (и да ћу ш ја, нескромно додајем, и таквоГ видети).
Али т а д а му се дотдио т а ј тупи несрећни случај.
И ш аоје т о Јд а н а почетком 2010. заЈребачким трЈом
којим се свакодневно пешачило, замишљен али, као иувек,
бодар. Није добро за собом чуо буку коју је однекуд пра-
вио неки м о тор ; није Ја се т о ни тицало. И неки човек на
мотоциклу, коЈа никад у ж и во ту није видео - за коЈа се
чак каже д а је н еш то из новоЈ хрватскоЈ режима - зале-
т е о се на моЈ остарелоЈ друЈа, који можда више није ни
добро чуо, и скршио Ја као сламчицу. Онје паоу прашину
трж н оЈ ас ф ал т а поломљених ноЈу и са ко зна каквимјош
страш ним повредама.
Готово пола Јодине после т о Ј а борио се мој друЈар,
коЈа су и пријатељ и и у породици звали просто Пал, да
се отрЈне ономе ш т о му се са свих стр ан а болно прими-
цало. Али више није моЈао и средином Јодинеје попустио.
О т и ш а о је П ал у вечна л о в и ш т а . И т а м о ће ме
можда сачекати. Можда ћемо се о п ет он и ја ш али ти као
ш т о смо се у своје време шалили, некад на Голом отоку,
некад у ЗаЈребу, некад у БеоЈраду. Године 2009. дошао је
у Београд да отвори изложбу цртежаједноГ Јеврејина голо-

оточан ина, као и сам ш т о је био, и т а д ми је шаљиво
Говорио:
’Ја имам деведесет Година! О ткуд т о мени?’
Ти велики бројеви, знао сам, у људима моГу да изази-
вају зебњу и Готово љ у т и т о сам одбрусио:
’М а немаш деведесет, ш т а причаш!’
'Осамдесет д е в е т ’, исправио се. ’Али ушао сам у деве-
десету. О ткуд мени толике Године? Кад сам их стек ао ?
Ш т а ће т о мени?’
И смешио се онако какоје само онумео. Имао је муке
с једним оком и помалоје изгледао врљав.
П о ш то му се несрећа доГодила, д есетак п у т а сам га
из БеоГрада позивао да Га, повређеноГ, теш и м и бодрим.
Али није могао да одГовори. И нисам Га више чуо.
Само јед ан п у т у ж и во ту причао м и је колико му је
чланова фамилије за време р а т а убијено, и како је убијено,
и очи су му т а д а сузиле.
’То је м о ја највећа п а т њ а ’, Говориоје полушапатом.
’Тоје мени т е ж е неГо ш т о м и је био Толи о то к . О мојим
поГинулима мислим дању и ноћу. Не знам како моГу да их
потиснем из сећања и како да их заборавим.’
Кад м ујеу ЗаГребу оГлашена смрт, један познати изда-
вач, којије с њим деценијама сарађивао и којије познавао
необичност њеГовоГ ж и во та, рекаоје:
'Можда мемоаре данас не пишу људи који би требало
да их пишу
Па, ево, имао сам срећу да у два дана окоједноГ сајма
к њ т а у БеоГраду, на који је малтене до краја редовно дола-
зио, разговарам с Алфредом Палом о њеГовом животу. Ово
су такорећи њеГови мемоари.
Ко их буде читао, имаће чему да се диви. Ако трагаш
за нечим невидљивим у суш тини онога ш т о Гледаш око
себе, ијако дуЈо н и ш т а у т о м е неуспеваш ни да видиш ни
да схвати ш , па т е з а т и м поГоди срећа да сретнеш нео-
бичноГ човека који ће и м ати ш т а да т и исприповеда, т а ј
ће т и , можда, помоћи у решавању твоГ личноГребуса. Јер,
својим наоко не много значајним животарењем, човек ће
т и у ствар и п о твр д и ти да некакав смисао у овом прља-

вом и страш н ом ж ивоту, о чему си топико лупао таву ,
може б и ти ипак постоји. И од т о га ће т и неГде у души
п о с т а т и топлије.
Н адам се да ће вам мој разговор с Алфредом Палом
н еш то т а к в о и о тк р и ти .
- Ти знаш зашто сам те позвао и о чему намеравамо

да разговарамо, па бих те молио да почнеш од тога што
ћеш ми најпре рећи нешто о себи и о свом животу.
То је најједноставније. О драстао сам у фамилији
- отац, мајка и брат. То је било у једној другој земљи, у
Пољској, ’ђе сам и заврш ио два разреда основне школе.
Стање средње: малограђанско, буржоаско, и тако даље,
јеврејска средина. Међутим, од јеврејства се у учењу ништа
није показивало, једино што сам иш’о у приватну еванге-
листичку школу у Кракову, ради њемачког језика. У кући
се говорило њемачки. О политици се у кући никад није
говорило нити су падале било какве изјаве у том смислу.
Ту сам био до своје осме године и заврш ио два раз-
реда основне школе. То је било не’ђе двајес’ осме, девете.
Почетак је кризе у Европи...
- Извини, молим те: које си годиште?
Ја сам двадесето годиште.
Дакле, са осам година сам доспио у Беч. Мој отац
је продао творницу, која није никако ишла, и новчаним
средствима добијеним од тога изнајмио је стан у Бечу,
а он сам је постао трговачки путник заступник за налив-
пера за цијелу Пољску. Наливпера су онда била нов про-
извод који осваја свет. И мислим да се јако намучио.
Ту сам провео три године, док ми отац није на путу
умро. Како је био растављен од моје мајке, то смо, заправо,
ја и брат живјели са једном гувернантом, која је још одра-
није била код нас. Она је била Њемица из Катовица, која
је још знала и пољски, али која се сјајно за нас бринула.
Тридесет и прве ми је отац умро у Пољској, и сада
је дошла нова ситуација. Појавила се фамилија мога оца.
То су биле његове сестре, двије, које су живјеле у Југо-

славији, стално. М орам навести то да смо мој отац и ја,
скроз, били југословенски држављани, иако смо живјели
вани. Јер је мој отац поријеклом, ту, из Срема.
Дакле, кад је отац умро, дошла је та једна моја тетка,
која је из Вуковара, и ликвидирала је намјештај. Све се то
продало и пребацили смо се у Југославију.
- Извини, а шта ти је било са мајком?
Мајка ми се растала. Мој отац се растао од мајке кад
сам ја имао чет’ри, пет година и она је - тек сам касније
то сазнао - отишла у Берлин. Била је лијепа, млада жена и
радила је у Берлину, како сам касније од ње чуо, у филм-
ској компанији „Уфа“.
Међутим, кад смо код мајке: пуних шеснаест година
нити сам је видио нити сам је чуо, нити је она о нама во-
дила бригу и ишта о нама знала. Појавила се у Вуковару
тек хиљаду деветсто четрдесете, када је морала бјежат’.
Најприје је тридесет пете, шесте побјегла из Берлина у
Беч, јер је била рођена Бечанка, а тридесет осме морала се
склонити из Беча. Појавила се у Загребу тридесет девете.
Покушала је да емигрира према Енглеској, ’ђе је имала
сестру, родбину; у Паризу и у Енглеској. Међутим, није
могла да добије југословенски пасош. И, нажалост, добила
га је дан прије него што је Њемачка напала Југославију,
тако да није успјела да изађе.
Била је ухапшена и одведена у логор Грат. Једанпут
ми се успјела јавити и никад више. Пребољела је тифус
и очито је ликвидирана у њемачким логорима. Јер логор
Грат је сав одведен у њемачке логоре.
- Који, кажеш, логор?
Логор Грат.
- Логор Грат?
Да. То је једна стара утврда, један стари дворац близу
Крапинских Топлица у Хрватском Загорју. И ту су ску-
пили жене.
- То је био прихватни логор?
То је био један прихватни логор. Али ту нису били
само Жидови, ту су били и православни. Ту су биле уопће
жене које су они прикупили и које су онда, ту, сорти-

рали. Она је пребољела тај тифус и једна жена која је
била из сусједног села успјела је доћи и нама јавити да јој
пошаљемо пакет. Тај пакет смо јој послали - и никад више
ништа. То се није могло.
Са нашим доласком у Југославију, у Вуковар, љета
1931, настаје сасвим нови проблем. И то сасвим, сасвим
озбиљан проблем. Требало је наставити школовање. Ја
сам тада имао десет и по година, једанаеста година. Морао
сам најприје да научим језик, да савладам језик. Иако сам
знао пољски, за ове три и по године што сам живио у
Бечу, како се у кући тако више није говорило, ја сам то
све скупа заборавио. Али ми је знатно помогло што је то
био славенски језик, са доста ћ, шћ и тако даље, тако да
сам у року од шест, седам мјесеци савладао језик толико
да сам могао да идем на пријемни испит у гимназију. Био
сам примљен у први разред гимназије.
Мој брат је био много успјешнији. Он је успио раније
да савлада језик, брже, приватно је учио, и положио је
допунске испите из националне повијести и из српскохр-
ватског, за први, други и трећи разред гимназије. Поло-
жио је приватно четврти разред гимназије, положио малу
матуру, све са врло добрим успјехом.
- Он је био старији од тебе?
Био је од мене три године старији.
И сада сам ја ту провео пуних десет година * од три-
десет прве до четрдесет прве. По самој природи ствари,
у почетку сам био прихваћен са мало неповјерења, и тако
даље, посматрало се ко си, шта си, одакле си... постојало
је и мало антисемитизма, и тако даље.
- Је ли било антисемитизма?
Било је, али то није био свјестан антисемитизам; то је
била, заправо, једна средина у којој су живјели и Хрвати и
Срби, и православни и католици, и већина ђака...
- Ти говориш о...?
О Вуковару. У Вуковару сам ја иш ’о у гимназију.
Интересантно је да већина мојих колега није тачно зна-
ла ш та сам... Католици су мислили да сам православни,
а православни су мислили да сам католик, јер нисам при-

суствовао њиховом вјеронауку, што је, мислим, тако, иза-
зивало неповјерење... док ме нису упознали. Понашао сам
се нормално у тој средини.
Било је, наравно, лијево оријентираних ђака, и преко
мог брата и његових школских колега и ја сам био лијево
оријентиран. Кокетирали смо и са литературом. Читао
сам А н тидири т и друте лијеве књиге. Наравно, партијска
организација у Вуковару била је у том моменту разбијена.
Покушаји да се поново организује дали су неке резултате
тек не’ђе тридесет осме, девете, четрдесете.
- Ти си још увек у гимназији?
Још увијек сам у гимназији, у седмом, осмом разреду.
У то време је дошао - касније, иначе, познат човјек - Раде
Булат, који је данас народни херој, и тако даље. Дошао је
у Вуковар, илегално, јер је био искључен из свих гимназија
у Југославији због свог скојевског дјеловања. Међутим, ми
смо знали ко је и шта је. Подржавали смо га финансијски,
дружили се са њим... Била је ту једна група од десетак људи,
од којих сам, заправо, преживио само ја. Сви остали су
у току четрдесет прве и у току рата ликвидирани.
Мој брат је дотле студирао у Београду, овдје, на Техни-
чком факултету и кад год је долазио кући, доносио је неку
литературу.
Четрдесет прва ме је затекла у Вуковару. Иако сам у
Београду уписао архитектуру, никад нисам био примљен,
јер је тада законски био проглашен п и т е гш с1аи$и$. То
јест, како је Цветковићева влада покушавала да се нагоди
са Нијемцима и са фашистима, она, у бити, Ж идовима
који су се пријавили да студирају у Београду никада није
рекла ни не ни да. Два пута сам долазио овамо да интер-
венирам, али нисам могао ништа да постигнем.
- Ти си се, хоћеш да кажеш, уписао четрдесете године?
Четрдесете сам се ја ту уписао, на Технички факул-
тет. Али никада нисам сазнао да ли сам примљен. Војску
исто нисам служио, јер сам био премлад, имао сам тек
двадесет година. Био сам позван на стадион у Сремску
Митровицу, ’ђе је био мој војни округ, али никад нисам

био послан у јединицу.
Када је избила четрдесет прва, схватио сам момен-
тално да, заправо, предстоји дуготрајан рат, и склонио
сам се на село. Јер те моје тетке су имале земљу, обрађи-
вале су земљу, односно већ су биле старе, тако да су земљу
издавале у наполицу. То село је једно двадесет километара
од Вуковара и било је настањено Мађарима; двије трећине
Мађара и једна трећина Срба.
- Како се село зове?
Сремски Чаковци. Сад се зове само Чаковци. То је
било на самој граници Савске бановине, већ сусједно село
припадало је Дунавској бановини. А тако је и дан-данас.
Тамо је аутономна област Војводина, а ово још спада под
Хрватску.
У том селу смо, релативно, имали мир. Није било неке
нарочите усташке организације, осим што је у опћину
дош ао неки опћински биљежник који је био усташ ки
настројен, и што је у самом селу било људи који су мрзили
те моје тетке по антисемитској линији или по линији инте-
лигенције, и тако даље. Јер једини који су се школовали из
тог села били смо ја и мој брат.
Мој брат је био дошао (у село) да се склони из Бео-
града и ми смо се ту држали скоро шест мјесеци; шест,
седам мјесеци. Међутим, мој се брат био повезао са дру-
гим студентима који су дошли из Београда. Била је једна
група Николе Плећаша из Негославаца; организиран је и
први одбор у вези са првим партизаном тог краја. То је
био неки Т)Око Патковић, који је био бивши жандар и који
је био члан партије; он је оружјем почео да даје отпор и
имао је групу од шест-седам људи. Та група је по селима
ликвидирала комесаре на вршаћим гарнитурама.
Углавном је ту, око нас, све врило. А с друге стране је
већ настала мобилизација; звали су људе у војску, у борбу
против партизана и у Босну. Међутим, није се говорило
баш о партизанима него да су то тобоже четници.
СВЕ ЈЕВРЕЈЕ - У ЈАСЕНОВАЦ
- Ви сте припали држави Ендеха?

Да. Међутим, људи који су се враћали из Босне при-
чали су да ту није ријеч само о четницима него да је то
и народна војска која носи црвену петокраку звијезду,
и тако даље. Тад је мој брат отишао пјешке у те Негосла-
вце и повезао се с Плећашем. Тамо је био још један човјек,
који је са мном био добар, неки Неранчић.
Међутим, у том тренутку њих су баш водили у једну
акцију кроз само село Чаковце. Али један који је требало
да их проведе издао их је жандарима. И жандари су им
поставили клопку, па је ноћу дошло до пуцњаве. Међу-
тим, П атковић је био спреман човјек. Имао је пушко-
митраљез и растерао је жандаре. Само је један од жан-
дара био рањен.
Сутрадан је спроведена хајка - стрељачки строј - и
сви су дигнути на њих.
Н ама се ништа није догодило, али нам је постало
јасно да се морамо склонити. У међувремену су у Вуко-
вару били већ покупљени сви Јевреји; сви мушкарци су
одведени у Јасеновац, ’ђе су вјероватно одма’ ликвиди-
рани. Гдје су били мјешовити бракови, неке од жена су већ
сутрадан ишле за њима с писменим налогом да се њихови
мужеви пусте на слободу, али више их нису затекле живе.
Речено им је да они уопће нису ту.
- Одмах су их спроводили у Јасеновац?
Да. Одведени су у Јасеновац новем бра четрдесет
прве. До тада су држани у жидовском храму. Сви су по-
губљени...
- Где у жидовском храму?
У Вуковару. У Вуковару је била једна јеврејска заје-
дница са око четир’сто чланова.
- Синагога?
Кад су дошли Н ијемци, најприје су запалили то.
Држали су ту коње, и тако, као што је уобичајено. А кад су
предали власт усташама, усташе су покупили све младиће
јеврејске и одвели их тамо. Тамо су морали и спавати,

тамо им се морала односити храна, а они су кориштени
за неке радове. Углавном је то било понижавање. Прали
су улице, рибали тротоаре, чистили клозете, и тако даље.
Сви су били моје годиште, или у годинама између шес-
наест и двадесет до двајес’т двије. Могло је бит’ тако, око
четрдесет тих млађих људи, ту негдје мојих година. И дје-
војке и жене су тако ту држали, и ту их тукли, малтрети-
рали и тако даље.
Ја сам из Чаковаца два или три пута долазио да поку-
шам створит’ могућност везе, неке везе да се могу укло-
нит’ некуд побјећи... Међутим, партијске јединице у том
моменту није било, јер су сви комунисти за које се то тада
знало, били одмах ухапшени и побијени. Исто тако, сви
угледни Срби. То је било у првом налету. Можда првих
седам дана након пада, након што су ушли Нијемци, већ
је било ликвидирано једно четрдесет угледних грађана.
- Већ априла четрдесет прве?
У априлу мјесецу.
- Извини, молим те, само ми кажи јеси ли постао
у међувремену скојевац или ниси?
Не. Не. Само сам био симпатизер...
- И они су те држали на некој вези?
Да. Међутим, тај Ској се тотално распао, тако да кад
сам једанпут дошао у Вуковар, један који је био органи-
затор, неки Милан... кад ме је видио, лупио се по глави:
„Бога ти, па на тебе смо сасвим заборавили! ”Де си ти?“
Ја сам рекао: ,Чуј, склонио сам се ту, ван, да не будем уха-
пшен моментално.“ Он је рекао: „Добро, у реду, остани
тамо, углавном да знамо ’ђе си...“
- Извини што те прекидам. Да ли имаш, отприлике,
неку представу о броју људи који су убијени у том првом
налету?
У том првом налету је одведено и убијено око четрде-
сет људи. То су били у првом реду угледнији Срби право-
славци, као и сви они за које се знало да су лијево оријен-
тирани.
- То су радили Немци или усташе?
То су радили фолксдојчери. У Вуковару су праву власт

имали фолксдојчери, иако уз њих постоје и усташ е, и
табор, и тако даље. Они су се напросто натјецали шта ће
ко прије да измисли и на који ће начин нешто да изведу.
Кад су Нијемци дошли, фолксдојчери су у заједници
с њима похапсили све угледније Јевреје, Жидове, и уда-
рили су такозвану контрибуцију. То је позната ствар. И тра-
жили су да Жидови у року од двадесет четири сата донесу
и предају четири милиона старих југословенских динара,
и то у готовини. Међутим, дошло је до ценкања; није се у
том моменту могло скупити. Скупили су два милиона ди-
нара и ти богатији су били онда пуштени. Дакле, то је била
права пљачка. Организована.
Друго, одмах су дошли и носили из станова - тепихе,
бољи намјештај, лампе... Сви радио-апарати су били оду-
зети моментално, ниси их смио слушати. Ниси смио да
имаш персонал, женски персонал испод педесет година
није смео да се држи, ниси смио да држиш ни кућну помоћ-
ницу, ни ово ни оно. Одузети су телефони, одузети су па-
соши, одузето је из станова што год се некоме свиђало и
у станове су усељавани усташки и фолксдојчерски, како
су они то звали, дужносници.
Ја сам све то био избјегао, јер нисам био у Вуковару.
Једна тетка је живјела у Вуковару, та је имала шездесет
осам година, а друга у Чаковцима, она је имала седам-
десет година. Дакле, обје су биле старе жене, већ мање
покретне. Код ове тетке у Вуковару уселили су се мађар-
ски официри, јер је и м ађарска војска преш ла преко
Дунава и окупирала тај дио Хрватске.
Међутим, то није дуго трајало - можда свега једно
три тједна. Ти су се мађарски официри веома лијепо пона-
шали, јер су моје тетке знале мађарски. Били су бескрајно
коректни. Ако нису помагали, нису ни одмагали. И док су
они ту били, усташе нису могли ништа да учине.
Али, кад су М ађари отишли, ови су преузели сву
власт. Дјеломично усташе, дјеломично ти фолксдојчери.
МОРАЛИ СМО СЕ СКЛОНИТИ
Након што је Ђоко Патковић погинуо у једном су-

кобу, и након ш то су стријељани Плећаш и Неранчић
и још једна група људи - то је прво стријељањ е било
изведено у Дудику - мени и брату је било јасно да се ми
морамо склонити, јер је било само питање времена кад ће
неко од ухапшених споменути наше име.
Покушали смо у самом селу наговорити неке сељаке,
неке младе људе, да отмемо једно пет карабина, којих је
било у самој опћини. Међутим, нико се није хтио одазвати.
Како нисмо имали никакву везу, нисмо могли успоста-
вити контакт са било каквом партизанском јединицом или
организацијом, одлучили смо да се уклонимо из села, да
нестанемо, јер је било сувише опасно ту остајати.
Мој брат је одлучио да преплива Дунав и да се преко
Бачке и Баната пребаци до Београда. А ја сам се докопао
једне старе пропуснице из четрдесет прве. Већ је био април
четрдесет друге. Дакле, годину дана смо се ми овде држали.
Како сам знао цртати и како сам се разумио у неке техничке
ствари, преправио сам пропусницу и кривотворио је на
моје име, тако да сам, заправо, имао легални папир. Напра-
вио сам пропусницу и поставио себи као крајњи циљ да
се пребацим некуда ’ђе ме не познају, а у крај који ја добро
знам. То је било Хрватско приморје, Цриквеница, гдје сам
неколико година љетовао и имао познаника. И тако сам
се концем маја четрдесет друге пребацио у Цриквеницу.
- Јесу ли твоје тетке дотле већ биле ухапшене или
нису?
Не. Моје тетке... М оја једна тетка, та што је имала
седамдесет година, имала је, од свих тих узбуђења, узруја-
вања - излив крви у мозак, кап. Била је одузета и лежала
је у кревету, није могла да се креће. Односно, успјела се
тол’ко опоравити да је могла једном ногом и једном руком
да ради. А друту ногу је вукла за собом. У тој ситуацији ја
нисам могао за њу ништа да учиним. Никуд њу ниси могао
ни водити, ни сакрити, нити било шта.
А друта тетка је пала и сломила кук. Обје су биле свје-

сне да њима спаса нема. Мени и брату су рекле: „ 0 ’дите,
покушајте штогод. Пођите." И мислим да је то један од
најтежих тренутака у мом животу, јер сам знао да одла-
зим, да њима нема спаса, да су оне предане на милост
и немилост.
- И да их више нећеш видети?
Да их више нећу видјети. И ако има нешто што мене
у животу вјечно поткопава, то је сјећање да се ја, заправо,
тим женама које су мене и брата прихватиле и отхраниле,
школовале, никад нисам мог’о одужити. Нисам им се
мог’о одужити.
Кад сам се вратио четрдесет пете, чуо сам страви-
чну причу. Њих су одвели једно два мјесеца након што
смо се брат и ја уклонили. Дошли су жандари, хрватски,
усташки, ти оружници, како су се онда звали... Како оне
нису могле ходати, на канапеу су их носили на жеље-
зничку станицу, уз пратњу цијелог села. А оне су, пошто
су још имале нешто новца, свјесне да он њима ништа не
вриједи, онима који су их пратили, новац дијелиле. „Ево
вама, вама“, говориле су, „боље него да га ми носимо, нама
он више не треба.“
Одвели су их у сабирни логор у Винковцима, ’ђе су
још живе доспјеле. Жене из села су, кад су схватиле, кад
су сазнале шта се догодило и да су оне у Винковцима,
ишле тамо и носиле им храну; затворени су држани на
сајмишту. Не само оне него и сви остали су држани на
сајмишту, под ведрим небом.
- То су били само Јевреји или је било и Срба?
Само Јевреји, само Јевреји. То су били Јевреји из
Вуковара, Јевреји из Винковаца, Јевреји из околних мјеста
из Срема. То је било четрдес’ друге и то је организирао
Ајхман. Онај Ајхман је то организирао, а спровео је један
усташки тип, чини ми се да се звао Томић.
Ја сам у међувремену био у Цриквеници. Тамо сам
успоставио контакте са...
- Под којим именом си живео?

Под властитим именом, које ме, будући да звучи
њемачки, а и јесте њемачко, није доводило у опасност.
Међутим, ја би’ се вратио на неке детаље. Мислим,
тако, за тих годину дана се много тога догодило.
Као прво, два, три пута сам долазио у Вуковар и раз-
говарао са тим мојим пријатељима, мојим колегама који
су били у том храму затворени. И позвао сам их, рекао
сам: „Како овде можете сједити и чекати да вас одведу?“
- Јесу ли они били под стражом?
Били су под стражом.
- А како си ти долазио у контакт с њима?
Зато што су их пуштали. Пуштали су их кући да се
пресвуку, да обуку чисто, и тако даље.
- Без пратње?
Без пратње. И морали су се враћати натраг. Ја сам им
рекао: „Како се то враћате натраг, забога? Па зар не видите
да ће вас одвести, да ће вас прије или касније убити?“
Они су ми на то рекли: „Слушај, неће нас убит’ не вјеру-
јемо. А осим тога, рекли су нам: укол’ко неко побјегне,
за то ће одговарати његови родитељи. Њих ће ухапсити.“
И вјероватно су то...
И, на свој ужас и дан-дањи, морам рећи да ниједан од
њих није покушао да побјегне. И сви су заглавили. Сви су
се као овце дали отјерати. А не само њих да су одвели него
су иза тога и њихове родитеље и све похапсили.
Међутим, има један интересантан детаљ. Један од
тих вуковарских Јевреја, који је, иначе, живео у Београду
- звао се Хиршл - био је постављен од стране Нијемаца, од
стране фолксдојчера, као човек за везу. С њим су они пре-
говарали, јер одма’, у првом хипу, нису били сви угледни
Јевреји, заједно са рабинером, одведени и убијени, дјело-
мично у Јасеновац, дјеломично у Јадовно. А можда су били
одведени у онај први логор на отоку Пагу и у Слану лик-
видирани. То су били сви богати и сви угледни Јевреји. То
је био један адвокат, доктор Клајн, отац овога Хуга Клајна
што је прије двије године умро овде, у Београду, овога

чувеног Клајна, стручњака за казалиште, критичара...
- Да, да.
То је био његов отац, он је био адвокат у Вуковару.
Онда, неки... Два брата Штајнер, онда неки рабинер који
се звао Израел Шер. Они су одведени међу првима. Као
други били су одведени ови млади људи, сви, у Јасеновац.
Не, млади људи нису били одведени у Јасеновац
него је било речено да су послани на источно бојиште,
у Пољску. Само један је успио да баци цедуљу, која је
стигла: неки Баум Карло.
Никад се ништа чуло није ни за једног које су повели.
То су били млади, способни људи, све ђаци, све људи
између шесн’ест и двадесет двије године.
- Колико их је било?
Могло их је бити једно тридесет и пет до четрдесет.
- Они су погинули негде уз пут, да тако кажем?
Да. То су били људи у пуном напону снаге, вјерова-
тно би то сјајна радна снага била. И да су било ’ђе били
убачени као радна снага, вјероватно би се сазнало. Нешто
би се чуло.
У другој групи су одведене млађе жене и дјевојке, за
које се сазнало касније да су биле кориштене у борделима
на источном бојишту. Ту су биле убачене. А скоро годину
дана иза тога, иза четрдес’ прве, дакле, у аугусту и јулу
четрдесет друге, било је такозвано коначно рјешење, оно
у вези с којим сам споменуо Ајхмана. Онда су одведени
сви остали.
М еђутим, м орам овде рећи да сам ја имао доста
среће, а и добре пријатеље, који су ми помогли у неким
стварима. То су чак била дјеца њемачких, швапских роди-
теља, с којом сам иш’о од првог до осмог разреда гим-
назије заједно. Ми смо били сјајно повезани. И морам
рећи да у мом разреду, од нас четрдесет, сем двојице, два
мушкарца, и две женске, није било више оних који су се
окренули према усташ ама. Сви су остали потпуно по
страни. Касније су отишли већином у партизане.
То је била посљедица тога што смо имали једног про-

фесора хрватскосрпског јези ка - неки проф есор Цар
- који је и сам, кад смо били насамо, јасно изражавао своје
симпатије према Совјетском Савезу, који је био демократа
скроз-наскроз. У осталим разредима, и нижим и вишим,
били су другојачији наставници, другојачији разредници,
постотак оних који су се окренули фашизму био је куди-
камо већи.
Ја сам имао једног школског друга који се звао Се-
пика, Сеп Кох, Јосип Кох, који је, кад сам ја долазио у
Вуковар, да би ме заш титио, стављ ао на руку врпцу с
оним хакнкрајцом и узимао ме испод руке и водио тако
кроз град тамо ’ђе сам требао ићи. И ко год би пришао, он
би рекао: „Ш та имаш ти с њим? Иди си одавде.“ А било је
и других који су чинили све што су могли...
- А шта је било с твојим колегама Србима?
Колеге Срби су се углавном разбјежали према Бео-
граду...
- Већ их више није било?
Нешто је остало у самом Вуковару. Н аравно, исто
су их приморали на којекаква понижења. Заборавио сам
рећи то да смо сви ми, Жидови, морали да носимо жути
знак са шестокраком звијездом. И ако ниси с тим иш ’о
около, био би избатинан, тучен, и тако даље. Надаље,
ниси смио ићи тротоаром него си морао ићи цестом...
- Коловозом?
Коловозом, као стока. Немаш право на ово, на оно,
ниси увече никуд смио ићи, ниси смио ни у један локал
да уђеш, и тако даље. Једно понижење за другим - ствари
које сам ја избјегао на неки начин, захваљујући томе што
нисам био у граду него тамо у селу.
М еђутим, једног дана је и у том селу дошло дотле
да је начелник села - иначе ковач, бавио се ковачијом
- сам правио те значке. Он је ваљда хтио да направи неку
каријеру. Да ли је њему било речено нешто или је то само-
иницијативно радио - не знам. Како није имао жути знак
нити ж уту крпу, он га је исковао у ковачници, за мене и
за брата, од жељеза. Два округла беџа офарбао је жуто,
уљаном бојом, и на њима црним нацртао ш естокраку

звијезду. И то смо морали, као, носити у селу. Међутим,
ни ја ни брат нисмо то носили, демонстративно, иако смо
у бити на тај начин угрожавали своју слободу.
С ЛАЖНОМ ПРОПУСНИЦОМ
Пропусницу сам дао отипкати на службеној машини,

на којој су се отипкавале пропуснице у Вуковару. Тамо
је радио један мој сусјед, исто са швапским презименом
- звао се Флакер - који ми је то учинио. Знао је у коју
сврху, знао је да је то кривотворење.
Други један је радио у дућану. Била је то жидовска
радња, књижара и папирница, у којој си могао добит’ сва
техничка помагала. Ја сам требао посебну текућину, којом
се може скинути тинта са папира, такозвани ћепћепћосћ,
„смрт тинти“, а то је био такав артикал да је, ако би га неко
тражио, значило да му треба само у ту сврху, да нешто
кривотвори. Ја сам дошао тамо и рекао овоме: ,Нуј, имаш
ти то?“ Он је рек’о: „Да, имам.“ „А је л’ би ти мени то мог’о
дати? Је л’ 6’ ја мог’о то добит’?“ Он је рек’о: „А, забога,
заш то не?“ И донио ми је тај „иетепШсћЛ Ено човјека и
сад живог у Загребу, често се сретамо.
Захваљујући тој тинктури, мог’о сам да избришем
име онога чија је та пропусница била и, једноставно, на
машини, на службеној машини, на којој су се, иначе, тип-
кале такве ствари, да си отипкам своје име. С друге стране
сам био све средио...
М еђутим, како сам ја ту пропусницу припремио
још чегрдесет прве, а бјежао сам тек четрдесет друге,
и тада је употребљавао, догодило се то да се у међувре-
мену таксена марка која је требала бит’ на пропусници
променила. Најприје је била од пет куна, а сада је требало
да буде од петнаест куна. И морао сам скидати марку и
сада кривотворити жиг. Али, с обзиром на то да се бавим
цртањем, да сам свашта знао, знао сам и начине како се то
Голи оток / V I
може учинити: пререзаним крумпиром, луком, или тврдо

куханим јајетом. Скинуо сам тако марку, наљепио нову
и преко ње куханим јајетом пребацио стари жиг, а оста-
так сам надопунио тинтаном оловком.
И с тим сам прош ’о кроз све усташке патроле, кон-
троле, кроз талијанску контролу, и тако даље.
- Путовао си преко Загреба?
Путовао сам преко Загреба.
Е, само, у Загребу је била једна интересантна ствар.
Мој комшија и школски друг, мој најбољи школски друг,
с којим сам био осам година, тај је отиш’о међу усташе, али
на један врло чудноват начин. Он је био ванбрачно дете, и
посебан је случај. Живио је у кући гдје му није била мајка.
Био је тјеран да ради најгрубље и најгоре послове. Иако
је био сасвим нормалан дечко, увијек је био лош ђак. Био
је искомплексиран до крајњих граница. Његов сан је био
да нешто постигне. И, да би нешто постао, одлучио се да
студира право, и то криминалистику, још за вријеме старе
Југославије. И уписао је у Загребу ту криминалистику.
М еђутим, кад је дош ла ендехазија, кад су дошли
усташ е, схвати о је да мож е брже и боље да н ап рави
каријеру. Како је био лошег финанцијског стања, запослио
се код усташа у полицији. Постао је приватни тајник Јуце
Рукавине. Јуцо Рукавина је био најкрвавији усташа, био
је шеф УНС-а, Усташке надзорне службе.
Ја сам све ово знао, а од његове мајке сам му сазнао
адресу у Загребу, ’ђе ради и шта ради. И кад сам допутов’о
у Загреб, рано ујутро - а Загреб је врвио од вуковарских
ђака који су били усташки расположени - морао сам се
не’ђе склонити. Путов’о сам путничким влаком. Убацио
сам се у 'ђелетовцима у путнички влак и прош ’о сам све
контроле. Кад су усташки контролори узимали моју про-
пусницу, нису ни могли видјет’ да је она кривотворена,
чак и да су на то мислили, јер је била ноћ.
Најгоре ми је било кад је влак стао у Јасеновцу. Док
смо ми стајали на једном колосјеку, на другом је било
једно тридесет вагона дупком напуњених људима, чини
ми се, са Козаре из Босне: жене, дјеца, старци. Прозори
20 2 Драгослав Михаиловић
су били везани жицом. Они су нас гледали, мољакали да

им дамо воду, да им нешто пружимо. Ми се уопће нисмо
усудили.
И ту је била усташ ка контрола. А ја, осим пропу-
снице, нисам имао никакве документе. Имао сам леги-
тимацију Феријалног савеза, и то још из тридесет девете,
док сам ишао у осми разред гимназије, која фактички није
ништа представљала. Међутим, те патроле, те опходње
које су вршиле контролу биле су тол’ко безвезне да су
ми још и салутирале кад су видјеле моју фотографију, у
црном одијелу, па с њемачким именом...
Кад сам дошао овамо у Загреб, знао сам да тај мој
пријатељ - или мој непријатељ, боље речено - мора бит’
на послу у седам сати. Дош’о сам у осам и позвонио на
вратима његовог стана. И кад је отворила нека жена, која
ме је зачуђено погледала, ја сам рек’о: „Чујте, молим вас,
је ли ту М иливој?" Тако се звао. „Је л’ ту станује?“ Каже:
„Да, да, станује.“ „А ’ђе је он?“ „П а“, каже, „отиш ’о Је на
пос’о.“ „А је л’ вам рек’о да ћу ја доћ’?“ „А“, каже, „како?
Није ништа рек’о.“ „Ја сам његов брат. Зар вам стварно
није рек’о да ћу ја данас доћи овдје, њега посјетити?“ „Јој“,
вели, „извол’те, господине Штос! Уђите унутра.“
ШТО СИ БЛИЖИ НЕПРИЈАТЕЉУ,

СИГУРНИЈИ СИ
Уш’о сам и рек’о: „Ево, ноћас сам допутов’о. Чујте, ја

сам тако уморан. Кад се он враћа с посла?“ Каже: „Он се
враћа у три сата.“ „Ја вас лијепо молим: лег’о бих спавати.
А, молим, дајте ме пробудите у дван’ес’ сати, па ћу отић’
пред њега посјетити га.“
И тако сам лег’о у његов кревет, јер сам се ту осјећао
најсигурније. И ту сам лијепо одспавао.
Кад одједаред ме неко дрма. Ја погледам, и сада
- велико изненађење. Један други мој школски друг, неки
Ђуро Мартић, који је данас већ мртав, гледа запањено
1оли оток
у мене. И каже: „За бога милога, шта ти ту радиш? Ти ћеш

нас... Како си дош’о овамо?“
Шта је било? Ја нисам знао да је Миливој ту собу ди-
јелио са својим колегом, који је мене исто позн авао и
који ми је исто био комшија, три-чет’ри куће даље. Ја му
кажем: „Слушај, шта си се уплашио?“ „П а“, каже, „је л’ ти
знаш да ћемо ми сви због тебе главе изгубити?“ Кажем:
„Слушај, изгубићеш је ако неком кажеш да си ме видио.“
А он је по мајци био Србин - мајка му је била Српкиња, а
отац му је био Хрват, тако да је имао ужасан страх. Углав-
ном, ја сам се диг’о, обук’о и изаш ’о ван.
Град је био пун, била је, мислим, субота, и да би’ се
склонио, сео сам у трамвај. Имао сам још неке школске
колеге који су служили војску у Загребу и замолио сам
нешто Мартића. Кажем: „Знаш шта, учини ми нешто. Дај,
назови овог, нека дође ту и ту.“ Како су они били у домо-
бранској униформи, ја сам с њима отиш’о у Максимир.
Тамо сам једноставно лег’о у неко жбуње и сачекао да
прође дан, да дође ноћ.
А влак за Цриквеницу преко Горског Котара иш’о је
тек сутрадан у шест сати ујутру. Највећи проблем је био на
који начин преноћити. Немам исправе, а претпостављам да
ме, вјероватно, већ траже из Чаковаца, јер су ме тамо били
обавестили да ће доћ’ мене и брата ухапсити. Ми смо се
склонили у задњем тренутку. Требало је нешто направити.
Е, сад, кад сам се враћ ’о са М аксимира, из предо-
строжности, да надопуним своју камуфлажу, купио сам
„Фелкишер Беобахтер“ - то је био хитлеровски лист - и
сио сам у трамвај с раширеним новинама у рукама да би
мог’о да се заклоним укол’ко неко уђе.
Јасна ствар, показало се да је моја предострожност
била оправдана. Мислим, то све скупа сад звучи као да је
режирано, међутим, шта се догодило? Већ на друтој трам-
вајској станици, видим кроз прозор како улази Павле Бла-
жек. Не Павле, друкчије се звао... Блажек је у то доба био
усташки логорник на Правном факултету у Загребу. Један
од тешких усташа, један од истакнутих усташа. А био је
школски друг мога брата и мене је познав’о сјајно, јер је
драгослав тихаиловип
долазио у нашу кућу, мом брату, прије. И у том моменту,

он точно улази у трамвај.
Како је преко пута мене била слободна сједалица,
сједне управо ту, на тридесет сантиметара од мене. А ја
раширим „Фелкишер беобахтер", и како год се он окрене,
листам и држим те новине између нас. Он је сиш’о на Тргу
Републике, дакле, пуних петнаест минута смо се тако
заједно возили, и није ме видио. Цијела ствар звучи као
измишљена, међутим, испала је тако.
Дош’о сам на загребачку жељезничку станицу кад се
већ било смрачило. То је био мај мјесец, задњи дани маја,
можда тридесети мај... Не’ђе око седам-осам сати већ је
био мрак. И сад је био проблем на који начин сачекат’
шест сати ујутру.
У граду је био такозвани полицијски сат, мислим да се
могло кретати само до десет, или до дванест сати; чак нисам
ни то точно знао. Иза тога си морао негдје да се склониш.
У хотел нисам смио да идем. Нисам имао легитимацију, па
сам се морао бојати рације. Рачунао сам да ми је најбоље
да идем на саму жељезничку станицу, да ћу се тамо не’ђе
завући, у неки од теретних вагона који стоје на слијепим
колосјецима, да ћу се не’ђе склонит’ на самом колодвору,
који је релативно велик, и да ћу гу остат’ непримијећен. На
концу, влакови су ишли без обзира на полицијски сат.
Међутим, како цијели дан нисам ништа јео, а тек је
било око пола осам или осам сати, сјео сам у ресторацију
да нешто поједем. И док сам ја јео у тој ресторацији, као
с1еи$ ех т а с к т а улазе тројица есес-официра - есесовски
официри. Били су поручници, потпоручници... Враћају
се из Грчке, чујем из разговора. И сједну за сусједни стол.
У том моменту понављам исти трик као са прија-
тељем М иливојем Ш тосом: ш то ближи непријатељу,
осјећаш се сигурнијим. Зовнем конобара и прије него
што су Нијемци могли нешто наручит’ кажем му: „Одне-
сите господи њемачким официрима, молим вас, шест
боца пиве.“ М орам признат’ да сам у том моменту пот-
рошио, заправо, скоро половину новчаних средстава које
сам имао; јер сам имао веома мало новца.
!ОЛИ ОТОК
Конобар је након двије-три минуте донио њима за

стол шест боца пиве. А била је љетна температура - мај,
врућ дан, врућа вечер. Ови упитно гледају конобара и веле:
„Па, ко, шта?“ Он показује на сусједни стол, на мене. Ја се
дижем и лијепим, бираним њемачким језиком кажем да ми
је необична част да као припадник њемачког народа могу
почастит’ храбре официре њемачког Рајха. И они ми на то
веома уљудно кажу: „Па, изволите, дођите за наш стол.“
И тако сам лијепо цијелу ноћ сједио за њиховим
столом - пио њихове пиве, разговарао, пјевао с њима
њемачке пјесме. А све усташке патроле, које су хапсиле
људе за сусједним столовима, које су их тјерале, дизале и
тако даље, кад би дошле за наш стол, само би салутирале
и одмарширале даље.
Дапаче, ујутру су они мени и куфер носили до купеа,
убацили ми га у купе. И то ме је спасило. Јер усташ ка
патрола која је између Загреба и Карловца пратила влак,
кад је дошла до мене - пошто је видјела да су ми Нијемци
помагали код укрцавања - уопће није тражила исправе
него је салутирала и зажељела ми сретан пут.
- И тако си стиг’о у Цриквеницу?
Тако сам стиг’о до Карловца. А од Карловца надаље
усташе више нису имали никакву извршну власт, јер је то
била талијанска војна зона.
Талијани су ме скинули у Ш крљеву - то је станица
изнад Цриквенице55 - пошто им је било нешто сумњиво.
Што, није ми ни дан-данас јасно. Скинули су ме доље и ја
сам, за разлику од осталих путника, чекао једно петнаест
до двадесет минута. Може бити да су они мене скинули
због тога што нисам имао њихове исправе. Остали, који
су силазили, који су путовали за Цриквеницу, имали су
некакав 1а$сГо ра$$аго, дакле, пропусницу.
Међутим, ништа ми нису рекли нити су ми шта при-
говорили, ништа. Само су ми рекли: „И звол’те, $г%пог,
рге$о, ессо уо ${го ЉсситепШ“, и пустили су ме даље.
Тако сам дош ’о у Цриквеницу. Нико ме ништа није
пит’о.
55 И изнад Бакра, заправо, Касније, голооточки транспорти који
су копном ишли за Бакар истоваривали су се у Шкрљеву.
У Цриквеници сам се моро пријавит’ на президиј, сот-

тап<Го ИаНапо. Било је много војске, у Цриквеници, јер је ту
био штаб Друге армаде, а и командант Роата, генерал Роата,
који је послије рата од наше комисије за ратне злочине био
проглашен за ратног злочинца, али који је у Бадољовој
влади, кад је пала Италија, постао министар војске. Дакле,
човјек који је, заправо, колаборирао с Енглезима и с Амери-
канцима и који је имао потпуно њихово повјерење.
Никад га ни Талијани, ни Американци ни Енглези
нису изручили на наш захтјев као ратног злочинца.
У ЦРИКВЕНИЦИ ДОК СЕ МОЖЕ
У самој Ц риквеници, међутим, постојало је дво-

влашће. Постојала је и хрватска власт. А та је била при-
сутна у виду начелника, у виду котарског предстојника.
И тај котарски предстојник је, једно три или четири дана,
или можда и пет-шест дана након што сам се јавио код
Талијана, дао мене позвати да му се јавим. Човјек се звао
Ковачевић. И, што је најфантастичније, сада је опет слу-
чај играо одређену улогу.
Како сам ја био под својим властитим именом, и како
сам дош о из Вуковара, он је свакако могао провјерити да
ли је моја исправа исправна, да ли је вјеродостојна. Али
он је, очито, ишао другим путем, јер ме је, кад сам дошао,
питао: „О, ви сте из Вуковара?“ „Да, да.“ „Слушајте“, вели,
„ја познам неке двије сестре из Вуковара, али никако не
могу да се сјетим како се зову; њиховог презимена. Али
ви их сигурно знате, њихов отац је сенатор.“ Тај шлаг-
ворт ми је омогућио да одговорим: „Па то је Ђуца и то су,
ови, Којићеви. То су Којићеви." Јер је у Вуковару живио
само један грађанин који је, заиста, био сенатор за старе
Југославије.
И кад сам ја рек’о: „Којић“, он се лијепо насмиј’о и
рек’о: „У реду ствар, можете ићи. Слободни сте.“ Умјесто
да провјерава ко сам и ш та сам, он је био увјерен да је
довољан доказ да сам Вуковарац то ш то сам рек’о да

познам Којићеве, и да је, према томе, моја исправа у реду.
Ту сам се ја, у Цриквеници, држао од јуна - дош’о сам
1. јуна - док ме Талијани нису ухапсили, не’ђе седмог, осмог
новембра. А ухапсили су ме због моје властите непажње.
У Цриквеници је било, можда, једно двјеста педе-
сет, тристо Жидова, који су се ту склонили. И они су се
морали јавити у президијум, код Талијана. Талијани су
им дали одређену заш титу и ту су били сигурни. Међу-
тим - то се све испоставило касније - Нијемци су кон-
стантно вршили притисак на талијанску владу зато што
се у Далмацији, Хрватском приморју, уз море и на ото-
цима, налази већи број избјеглица Ж идова. А стварно
се ту налазило њих тисућу петсто до две тисуће из свих
крајева Јутославије, углавном из Босне и са југа, из Хрват-
ске, па и један дио из Београда, из Србије, који су успјели
да се склоне. Они су се углавном налазили у Дубровнику,
на Корчули, на Хвару, у Сплиту, у Цриквеници и у окол-
ним мјестима, као што је Нови, Кострена и тако даље.
Талијани сууједном моменту испразнили неки при-
хватни логор за припаднике партизанских фамилија, који
се налазио у Краљевици. Талијани су га звали Порто Ре.
Ту су они у неким шталама држали око петсто, шест сто-
тина људи из Горског Котара и из Мркопаља, Гомирја. Ту
су били и православци, били су и Хрвати, држани су под
сумњом да помажу партизане. То су били потези у склопу
њиховог га$1ге1атеп1а. Они су раселили читава села која
су била близу шуме и једноставно цијеле фамилије пре-
бацили у те своје логоре; један је био на Рабу, други је био
у Краљевици. То су они једног дана испразнили и ту су
првог новембра ухапсили све Жидове за које су имали
евиденцију.
Међутим, како ја нисам био евидентиран, нисам се
пријавио као Жидов, мене нису нити тражили. Ја сам био
успоставио додир с неким партизанским везама. А пошто
сам живио од тога што сам цртао карикатуре, а углав-
ном сам цртао карикатуре талијанских подофицира и вој-
ника и тако се прехрањивао - давали су ми, тако, десет,
петн’ест лира - они су мене знали. Мог’о сам да улазим
и у њихове касарне. „А, ессо ИрШоге“, ево ту је сликар.

И често сам за пањоку, за комад круха - дају ми круха
- цртао ту десет, петна’ес’ минута. Говорили би ми: „Не-
мој ићи, остани овдје.“
А ја сам имао везу и у апотеци са двојицом апоте-
кара, па је и овима одговарало да преко мене, од Талијана,
добију неке љекове за партизане. И ја се нисам нити крио.
М еђутим, једно десет дана, или седам, осам дана,
након што су били сви Жидови похапшени и одведени,
дошли су карабињери по мене. Оптужили су ме да се ни-
сам пријавио као Жидов и да је моје име так’о и так’о. То
име којим су они мене теретили није било моје име, него
ме је неко морао - сигурно неко од Жидова, ко ме је мо-
жда знао - откуцати, и то под другим именом.
Ја сам, наравно, рек’о: „Није истина. Ево, ту су моје
исправе.“ Они су онда изјавили: „Слушајте, у реду ствар,
укол’ко ви нисте тај и тај, ипак сте овдје у Другој зони
већ шест мјесеци. Ви сте непожељна особа. Ми ћемо вас
једноставно вратити и предат’ горе, на Шкрљеву, хрват-
ским властима.“
Е, то већ нисам мог’о рискирати. И онда сам, након што
смо се два дана овако натезали и кад сам видио да се они
стварно спремају да ме врате натраг, у хрватску надле-
жност, рек’о: „Добро, знате шта, ја тај нисам, али се онда
радије декларирам као Жидов. И можете ме одвести.“
У међувремену сам сазнао да ови Жидови нису пре-
дани Нијемцима него да су држани у логору у Краљевици.
И кад сам тамо дош’о...
У ЛОГОРУ НА РАБУ
- У логор, који?
Краљевица. Данашња Краљевица. Тамо сам доиГо;
у Краљевицу, гдје сам био некол’ко мјесеци. Радио сам у
кухињи, у магазину, и тако даље, и одатле су нас Талијани,
у јулу мјесецу, или можда концем јуна четрдесет треће,
пребацили на Раб.
На Рабу је био велики логор у којем се налазило два-

десет пет до тридесет тисућа Словенаца, жена и дјеце, које
су они оним својим га$Гге1атепИта у Словенији довукли
на тај оток. Ту се живјело под страшним увјетима. Бацили
су их под ведро небо, само су им дали ш аторе, и ту је
помрло преко седам и по тисућа жена, стараца и дјеце од
глади и од упале плућа.
Јер ту су некад били виногради, које су Талијани искр-
чили, односно ови су их морали искрчити, и кад су почеле
велике јесенске кише, то се све претворило у блато. Држали
су их у блату и у води, давали им слабу храну: дневно десет
дека, не, осам дека, осам дека круха, и некакву воду мјесто
јухе. То ови нису могли да издрже.
Ту су сад и нас бацили.
Међутим, већ је био видљив крај рата. Ми смо били
доста добро организирани и два дана прије него што је
И талија капитулирала, направили смо испад, оружан
испад; имали смо неколико пиштоља. У више логора, било
је пет или шест жица, налазиле су се поједине групе тих
кажњеника. И ми смо истовремено трчали према жици и
без иједног метка заузели све излазе и све бункере.
Настала је велика еуфорија, велико весеље. Талијан-
ски војници су се братимили с нама. П јевало се „Бан-
дијера роса“. Талијани су једва дочекали да се такво нешто
догоди и сами су нам предавали оружје. Дошло је до раз-
оружавања у великом стилу. Према мом сјећању и према
подацима који, наравно, нису вјеродостојни него су више
посљедица пренашања и препричавања, на Рабу је било
укупно пет тисућа талијанских војника, који су чували
тај логор, а он је био, заправо, највећи талијански логор
на територији Југославије, иако је и на другим мјестима
било логора, у Истри Каподистрија, шта ја знам, у Црној
Гори, и тако даље.
Формиране су двије словенске бригаде и формиран је
жидовски, јеврејски батаљон, у који су ушли само добро-
вољци и они који су и иначе испуњавали тадашње увјете.
У логору је постојала илегална партијска организација,
имали смо радио-станицу, имали смо везу с партизанима
и дан, два после тог ослобођења самог логора, појавили су

се и први представници Врховног штаба, односно дру-
штвено-територијалних власти. Ту је био одржан митинг,
предавање, говор.
„КАД СМО МИ ОДРЖАЛИ РИЈЕЧ“
У међувремену вођени су преговори с Талијанима.

Наиме, њима је било речено да ће бити пуштени кући, али
да треба да се разоружају. Међутим, командант логора
био је карабињерски пуковник, био је фашистички ра-
сположен, и с њим је било доста окапања. Како је он био
крив за стање у логору у којем је тол’ко тисућа људи изгу-
било животе, њега је ухапсила логорска управа, то јест
наша властита управа. И у преговорима са другим офи-
цирима договорено је да ће сваки други Талијан предат’
своје оружје. А сваки други га може задржат’
То је обављено на самој обали. И тако како су пре-
давали оружје, тако су улазили у брод. Међутим, кад је
била предана одређена количина оружја, онда су ти наши
батаљони, односно чете које су то радиле, једноставно
преузели пушке, наперили их и захтевали да се преда
комплетно, све остало оружје. И то је успјело без иједног
метка. Талијани су опет изашли из брода и предали ком-
пле гно наоружање. Били су ту и топови, и митраљези.
Тиме су наоружане те двије бригаде.
Чини ми се да је око четири тисуће људи отишло
у Словенију и око тристо педесет људи у Главни ш таб
Хрватске; тај жидовски батаљон.
- Јесу ли разоружани Италијани пуштени да иду бро-
дом за Италију?
Разоружани Талијани су пуштени да иду бродом за
Ријеку. А ишло се тако далеко - пошто је требало и уни-
форми, и тако даље - да се од њих онда захтјевало и да
се свуку. Они су, у ствари, у рубљу, у гаћама и кошуљама,
укрцани у брод и послани у Ријеку. А онда се показало

да су Нијемци већ били у Ријеци. И кад су ови у таквом
стањ у дошли, Нијемци су сваког десетог стријељали.
Ухапсили су их, као дезертере, сваког десетог стријељали,
а остатак послали у њемачке логоре.
- Другим речима, ви нисте одржали реч?
Нисмо одржали ријеч. Кад смо ми одржали ријеч?
’А]де, бога ти.
- Они су хтели бродом да иду за Италију?
Да. Они су хтјели... Они су једноставно рекли: „ћд
$ и егт ејгтШ .“ Ратје завршен. А ми смо њима онда рекли:
„У реду, а што ће вам онда оружје? Не треба вам оружје!“
Онда, кад су нам дали оружје, опет смо им рекли: ,Нујте,
што ће вам униформа ако је рат већ завршен? Ако сте у
униформама, и даље ће вас држ ат’ као војску. Дајте ви
нама униформе. А ако неко хоће, нека остане с нама да се
бори.“ И остало је, доста Талијана је остало, који су рекли:
„Ми ћемо се борит’... против остатка фашизма.“ Али већи
дио је хтио да иде кући. „М а т т а тга, апсИато а са$а...“
Не знам. Нисам видио... Тге а т вопоразаИ откад нисам
видио своју...“ Знаш оно, плачљиви Талијани! На концу,
нису имали за ш та да се боре. Разумеш? И дали су се...
„Ево ти, на“ - све.
Углавном, они су јако награбусили.
Ми смо ухапсили оног команданта логора. Словенци
су га ухапсили. Рекли су: „Њ ега водимо у Словенију и
у Словенији ће му бити суђено. Судиће се њему.“ И тај
карабињерски пуковник је био ухапшен, с тим да га воде
у Словенију. Јер човјек који је особно одговоран за смрт
седам и по тисућа људи...
Укрцали су га на брод. Те две словенске бригаде су
се пребациле у Цриквеницу и повукле тамо и њега. И у
Цриквеници је он хтио да се обрије; кад су хтјели да изађу
ван, хтио се обријат’, или га је неко треб’о обријат’. Он је
брици истргао бријач из руке и сам себи пререзао грло.
Извршио је самоубојство.
Вратили су га тада на Раб, другим бродом, и закопали
га на самом улазу у гробље ’ђе је сахрањено тих седам и по
тисућа људи, тако да ко год долази на гробље, иде преко

њега. На самим вратима, испод врата је закопан. Да ли је
и ост’о тамо, ја данас не знам. Нисам сигуран да ли није
касније ексхумиран.
Тиме је у бити завршена прича са Рабом.
ПАРТИЗАНСКИ ЖИВОТ
На Рабу смо се задржали још можда пет, шест дана,

док нисмо организовали чете и тај батаљон. И онда смо
се пребацили у Сењ. Из Сења - пјешке преко Вратника;
према распореду Врховног штаба, скренули смо према
Лици. И преко Горског Котара, Лике и Кордуна - према
Банији. Јер су нас, то јест тај жидовски батаљон, додије-
лили Седмој банијској дивизији. Зашто Седмој банијској
дивизији? Зато што се Седма банијска вратила из пете и
шесте офанзиве са Неретве и Сутјеске. Јединица која је
бројила две тисуће људи, вратила се са свега три стотине.
И њој су нас додијелили.
Кад смо стигли, примио нас је ЂуР0 Кладарин. Онда
су нас подијелили на поједине батаљоне. Биле су чет’ри
бригаде, свака бригада је имала чет’ри батаљона, дакле
- шеснаест група. И у сваку чету нас је дошло по двојица,
у просјеку. Тако сам ја додијељен Седмој банијској диви-
зији у Трећу бригаду, у један од тих батаљона.
Ту је почео мој партизански живот, који је трајао,
исто, дуго, од септембра четрдес’ треће до краја рата.
Захваљујући томе што сам знао цртати карикатуре,
врло брзо су ме повукли у ш таб бригаде, за издавање
новина, а из штаба бригаде, након два, три броја на цик-
лостилу извучених новина - ваљ да су ме замјетили да
знам и остало цртат’ - био сам повучен у технику штаба
дивизије, с којом сам остао, тако, све не’ђе до октобра
четрдесет четврте. Тада већ смо издавали једне новине,
један буквар, војна скрипта. Павле Јакшић, који је био
командант те Седме банијске дивизије, за време рата је
пис’о један војни уџбеник, који сам ја илустрир’о, барем

у почетку. То је било о томе како се форсирају ријеке, како
треба наступати... и тако даље.
Пошто је све што је штампано слано у Главни штаб
и у Завнох, неко је тамо видио релативно добре цртеже
и повукли су ме у Завнох. Додијељен сам штампарији у
Петровој гори, у редакцију... као карикатурист. Оданде
сам прешао у Вјесник и са Вјесником сам већ у јануару
четрдесет пете био у Сплиту, на дан ослобођења Сплита.
У Седмој крајишкој дивизији био сам додијељен у
једну чету Треће бригаде. Могу рећ’ да су ме борци сјајно
примили. ДоиГо сам са још једним другом...
- Какав је у том тренутку састав у тој бригади?
Било је двадесет и шест бораца. Ја сам био двадесет
пети, а овај који је са мном дош’о, неки Рубен Ледерер,
био је двадесет и шести.
- Цела бригада је имала двадесет шест људи?
Не, чета. Чета је имала двадесет шест људи, заједно
с нама. У чети је био командир чете, односно заменик
командира чете, јер је командир негдје погинуо, био је
комесар чете, била су два делегата и била су два водника.
- Мислио сам - национални састав?
Национални састав - двадесет и четири Србина. Сви
сељаци, осим једног ђака, гимназијалца из Костајнице,
кога су увијек сматрали четнички настројеним и који је
чак и побјег’о, дезертир’о из јединице. Сви остали су били
сељачког поријекла и као такови су мобилизирани. Међу
њима је било и нешто добровољаца. Били су чак неки који
су од четрдесет прве учествовали...
- А командни састав?
Командни састав је исто био комплетно српски, исто
су сви били сељаци Банијци, Срби. И кад смо ми дошли,
веома су нас лијепо дочекали, као другове, као Хрвате
из Загреба, иако смо ми били углавном Јевреји. И према
нама је био поступак изванредно лијеп, заиста јако фин;
у самој чети, јединици.
Међутим, другојачије је било у бригади и у руковод-
ствима батаљона. Наиме, шта је? Ја посебно никад нисам
осјећао никакав антисемитизам нити било какво, како да

кажем, потцјењивање, или било шта. А за то имам захва-
лити у првом реду томе што сам и сам био са села, па сам
знао да се прилагодим и ништа ми није било тешко. С друге
стране, као ђак сам обично иш ’о у френт, па сам био на-
викнут и на ходање, и на спавање у шуми, на трави, под
ведрим небом. Мени то није правило никакве тешкоће.
Дапаче, ја сам то сваке године преко ферија и сам радио.
Док у неким другим јединицама није био такав случај. Ту
је било и нешто Јевреја који су, заправо, били градског
поријекла и којима је то све скупа било веома тешко. Они
су напросто знали дискутирати са људима на један начин
који је био неразумљив.
И тако се, мало-пом ало, раш ирило увјерењ е, са-
свим неоправдано, да су ти Жидови забушанти, да се пов-
лаче, и тако даље. И то је било ширено баш из неких шта-
бова. На примјер, за комесара бригаде, то је неки Бобетко,
поуздано се знало да је био антисемитски расположен.
- Како се звао човек?
Бобетко. Он је касније као генерал пао, јер се при-
кључио Савки Дабчевић. Био је смењен, скинут, ш та ја
знам... У бити се та линија провлачила скроз, на један
одређен начин, иако су његова браћа народни хероји.
Његова два брата су погинула, он је остао. Био је ветери-
нар и водио је санитет бригаде и, као ветеринар, од тога
је скочио за комесара бригаде.
- А ко је био командант бригаде?
Командант бригаде је био Борис Бакрач, и дан-данас
у Загребу жив. А комесар батаљона - морам рећ’ да је био
сјајан човек - био је Бранко Боројевић, који је умро прије
неколико година. Био је касније у Генералштабу. Веома
интелигентан, паметан човјек, који је изванредно разу-
мијевање имао, за мене особно, а, знам, и за све остале.
У батаљону није било никаквих антисемитских испада.
Али у другим јединицама их је, богами, било, и те
како, који су доста лоше и завршили. Људи су били и про-
гањани и шиканирани и постављани на мјеста на којима
нису могли задовољити, па касније и оптужени за ово, за
оно, и тако даље. Међутим, то је друга прича.
Да је то точно, видио сам по томе што је комесар ди-

визије, народни херој Урош Крунић, послије рата, десетак
година након рата, долазио до мене и питао: „Је ли точно
да је било антисемитизма у Седмој банијској дивизији, да
ли знаш такве случајеве и јесу ли ти се људи жалили?“ Био
је у оној војној комисији која је разрађивала на који начин
би у случају рата требало поново организирати терито-
ријалну обрану, и он је, вјероватно, као комесар једне
дивизије у којој је био измијеш ан национални састав,
на том питању радио. Знам да није само мени долазио,
и другима је иш ’о питати за дојмове које смо носили из
рата, знаш.
Међутим, то није тол’ко важно. Могу рећи једно: ја
сам релативно брзо, након пет, шест мјесеци ш то сам
био у чети, био повучен у штаб бригаде, из ш таба бри-
гаде након мјесец, два - у штаб дивизије, у технику, као
цртач и као техничар; одавде сам, опет, након три, чет’ри
мјесеца, био повучен у Завнох. У Завноху су ме додије-
лили у редакцију листова који су излазили на ослобође-
ном подручју у Топуском. Тискани су у Петровој гори.
Ја сам био у Петровој гори у тим тискарама и од онда се
до дана данашњег, заправо, бавим графичким дизајном;
односно, као технички уредник или као уредник или као
новинар - увијек сам у том послу.
Овдје морам да примјетим сљедеће - да сам, дакле,
прош ао од чете, од обичног борца, а да нисам никад
добио чин нити да сам хтио примити чин, скоро све сте-
пенице које су водиле, на неки начин, до новинарства.
И већ тада је било типично то што је другарство било
обрнуто сразмјерно с тим пењањем. Што си више дола-
зио, више су превладавале грађанске норме. То се очито-
вало у томе што се знало ко је виши. Тај је био и на бољој
храни, и на бољој опскрби. Кад су дијељене униформе, тај
је себи узимао боље ствари; није ишао на стражу. Ми смо
морали поред својих нормалних обавеза, ићи и на стражу
и у патролу, имали смо други казан, лошију храну. Они су
имали специјалну храну, и тако даље. И то сам, брзо про-
лазећи све те лествице, брзо и осјетио и примјетио.
- Је ли био други однос и према женама?

И то. И те како. Знало се, сумњало се. Ми смо то
толерисали, Ја сам био у једној јединици - у тој техници
при штабу дивизије - која се састојала од два мушкарца
и четири жене. И, како не би’, ми смо за штаб дивизије
точно знали ко с ким нешто има.
Иначе, да смо ми некога нешто дирали или само
покушали, тај би одма’ био враћен натраг у јединицу. Ја
знам некол’ко случајева. Најкарактеристичнији је овога
Рубена Ледерера, с којим сам дош ’о у чету. Он је још за
старе Југославије у војсци био телеграфиста, и врло брзо
су га повукли за телеграфисту у ш таб дивизије. И јед-
ном приликом је с неком женском почео нешто да петља.
А како је за ту женску био заинтересиран и други, он је
био исто вече кад се то установило послан у акцију, у
напад, заједно са батаљоном, и у том нападу је одма’ и
погинуо. На који начин је погинуо, нико не зна.
- Постоји ли претпоставка да је можда и убијен?
Чуј, то се не може рећи, нисам био присутан. Али, то
што је неко ко је био телеграфист, дакле, неко ко није био
у првом реду напада, ко сигурно није с радио-одашиља-
чем јуриш’о на бункер, погинуо - у сваком случају значи
да је неоправдано био на таквом мјесту ’ђе му се то могло
догодити. Обично су радио-телеграфисти били уз штаб,
уз јединицу.
Мислим, то је био један такав случај, а знам и других
примјера. Послије не можеш установит’ шта се догодило.
Догодило се много таквих неправилности. Велики
број Јевреја, рецимо, био је оптужен - изведен чак и пред
суд и стријељан - да одржава везе са усташама, и то на тај
начин што тргује са златом, што је било сасвим апсурдно
и сулудо. Ја сам знао те људе, мислим, то је било немо-
гуће. Него су још имали код себе златнике, злато, које су
од куће понијели. То је неко видио и, јасна ствар, до тог
злата се могло доћ’ само на тај начин да га оптужиш за
нешто. А за шта си га мог’о оптужит’? За везу с неприја-
тељем. Такав је случај неки Бреслав, па још неки други.
Међутим, о томе други пут.
ЈЕВРЕЈИ СУ БИЛИ НЕОПРАВДАНО

ПОД СУМЊОМ
У овој јединици ’ђе сам ја био, у техници при штабу

дивизије, био је сљедећи састав - биле су: једна, двије, три,
четири дјевојке, и три су биле Јеврејке; два муш карца,
обојица смо били Јевреји; и имали смо једног коњовоца,
и једног Талијана, који је такођер био коњоводац. И знам
да је опуномоћеник Озне константно сумњао на нас и
покушавао свакога на неки начин да завербује да му даје
извјештаје о другима. То су сви, кол’ко ја знам, одбили.
Мислим да сам ја имао отприлике најбоље каракте-
ристике из те јединице у којој сам био. Јер код мене није
било никаквих проблема. У самој чети су ме прихватили
као нормалног борца, јер сам с њима дијелио све. И он је
једног дана дошао и до мене, при чему уопће није поку-
шао више да ме вербује, али је отворено рекао да нема
никаквог повјерења у нас који смо дошли као грађани из
градова и из логора, и да је, заправо, требало нас провје-
рити на исти начин као што се својевремено провјера-
вало, да је свакоме требало дати нож и да је сваки од нас
претходно требао да закоље некога, као доказ, усташу или
било којег другог непријатеља. „Онда тек да видим јесте
ли ви прави борци за ово или за оно.“
Морам признат’ да сам у том моменту био запањен,
згранут, и напросто нисам могао да схватим. Сматрао
сам да он мене, заправо, искушава. Међутим, касније сам
схватио да је он заи сга тако мислио. Био сам страш но
изненађен тим ријечима Славка Јанековића, који ми је на
тај начин приступио. Међутим, он је показивао потпуно
неповјерење према нама.
- Шта је он у том тренутку био по чину?
Чини ми се да је био капетан. Капетан или поручник.
Капетан је био. То је, богами, било четрдесет и четврте. Ја
точно знам, то се догодило у једном селу, зове се Качари, на
Банији; то је између Петриње и Глине. И то је могао да буде,
не’ђе, мај мјесец, или април четрдесет четврте. Касније
сам чуо и од других да је Јанековић на исти начин присту-

пао и њима. Он је отворено показивао потпуно неповје-
рење према нама.
Познато ми је, међутим, да је то било потпуно нео-
правдано и да је велики дио друтова Јевреја који су дошли
са тим рапским батаљоном изгинуо у рату, погинуо још
у почетку. Више од четрдесет људи је погинуло за прва
два мјесеца. А велики дио је тражио прекоманду из те
Седме банијске дивизије, гдје није имао никакве шансе,
и ти људи изашли су из рата као поручници, капетани, па
и мајори; док у Седмој банијској дивизији нико није до-
шао до чина. Чин је добио једино неки Лерер, који је већ
прије био члан партије, који је прије био у партизанима и
који је морао да се склони из партизана - не знам, био је
заробљен од Талијана и успио је побјећи, и тако даље. Тај
је постао комесар батаљона. Али су га у нападу на Цазин
усташе раниле и заклале ножевима.
Дакле, није Јанековић имао никакво оправдање да се
постави тако као да сумња у борбеност тих наших дру-
гова, који су дошли добровољно након што су већ били
годину и по дана у талијанском логору, исцрпљени, и тако
даље. Највећи проблем био је, заправо, баш у тој исцрпље-
ности. Јевреји су тешко могли држат’ корак приликом тих
ноћних маршева, ’ђе се знало преваљиват’ по педесет, ше-
здесет километара под теретом; док нису мало очврснули,
не? То је био највећи проблем.
- Командант те дивизије био је, рекао си, Павле Ја-
кшић?
Павле Јакш ић. А комесар је био Ђ уро Кладарин.
Али је послије био смијењен, због неуспјеха приликом
напада на Дрину и због других неорганизираности, и на
његово мјесто је дошао Урош Крунић, који је био коме-
сар једне бригаде. А делегат Врховног штаба био је Добри-
воје Видић Баја, који је много водио бригу баш о тој нашој
јединици, о тој техници при штабу дивизије. А у поли-
тодјелу је значајну улогу игр^о Душан Костић, пјесник
из Црне Горе, за кога ја могу рећи да је имао сјајан став,
веома хуман, људски однос према људима. Он је, заједно
са Јакшићем, оставио најбољи дојам, не само на мене, него

и на остале људе.
- А Добривоје Видић?
Добривоје Видић је био делегат и - хм - Добривоје
Видић је ш уровао с том једном нашом другарицом која
је радила при штабу дивизије. То је било потпуно отво-
рено и легално. Чак су се легализирали, јер је он претпо-
стављао да је његова жена, која је била ухапшена, загла-
вила не’ђе у неком логору. Међутим, послије краја рата
његова супруга се појавила и он је потпуно прекинуо
однос с овом дјевојком - од тога није било ништа. Та се
дјевојка касније удала и живи у Загребу.
СТРАШНИ РАТНИ БИЛАНС: ДВАДЕСЕТ

ДЕВЕТ ЧЛАНОВА ФАМИЛИЈЕ НЕСТАЛО
Крај рата сам дочекао и доживео у Сплиту, јер послије

Нове године четрдесет пете, све позадинске власти, инсти-
туције, редакције и тако даље, пребачене су у Далмацију,
дјеломично у Шибеник, дјеломично у Сплит. Ту је пребачен
Завнох, ту су пребачене редакције, ту је пребачен Афеже,
Народна фронта и тако даље. Све се то повукло у градове и
ту се већ почело живит’ на одређен грађански начин.
Све више и више су се појављивали стари облици гра-
ђанског живота. Становали смо у хотелима. Било је ра-
зличитих нивоа у исхрани, постојале су мензе, неки су
имали право на бољу храну, неки су јели лошију; неко је
још увијек морао ићи на стражу, неко више није. Почели
су се већ и женити, удавати; неки су облачили и цивилна
одијела. Углавном, ко се боље снашао, тај је боље прола-
зио. Међутим, такво је било вријеме.
Ту је дошло, онда, ослобођење Загреба, па ослобођење
Трста, и тако даље. И ја сам с редакцијом отиш’о у Загреб.
У тим редакцијама било је релативно мало људи.
Убрзо смо морали, ради врсте посла, попуњавати редак-
ције људима које смо нашли у Загребу, који су били про-
фесионалци, или као новинари или као техничко особље,
и за које се знало да су или наши симпатизери или иле-

гални радници, или да се уопће нису огријешили ни у овој
ни у оној форми.
Ја сам се ту знатно слабије снашао, у тој ситуацији.
Остао сам, заправо, и надаље на позицијама неке парти-
занштине. Сматрао сам да не требам нити тражити стан,
нити ово и оно. А настало је јавно утркивање ко ће ухва-
тити бољи стан, ко ће добити бољи намјештај и тако даље.
Ја сам био подстанар. На концу сам остао и без тог по-
дстанарства, чак сам спавао у редакцији на писаћем столу.
Ту ’ђе сам радио, ту сам и спавао. Углавном, ход’о сам
около још у војничком одијелу, плаћу коју сам имао дије-
лио сам са својим пријатељима који су још били у војсци,
сваког дана сам их частио, јер је њихова храна била слаба,
и тако даље, и тако даље.
Све то скупа... Помало сам видио да неке ствари не
иду онако као што сам си ја био замислио да ће бити. Тај
утицај града, грађанства био је страшан; то данас кажем,
из данашње перспективе.
Касније сам прешао из једне редакције у другу. Али
како сам био као карикатуриста и као цртач доста тражен,
им’о сам новчана средства знатно изнад осталих нови-
нара; мислим, финанцијски није било никаквог питања.
Поставило се за мене питање: шта је с оним тамо, у
Чаковцима, с оним иметком који је остао иза мојих? Кад
сам тражио - у Загреб кад сам дошао - да ми даду три
дана вољно, било ми је одговорено да је го искључено, да
сам потребан овдје. За Вуковар и за Чаковце кренуо сам,
иако сам у Загреб дош’о деветог маја, тек за Нову годину,
деветсто четрдесет шесту. Дакле, пуних осам мјесеци ка-
сније. То данас смијешно звучи...
- Ш та си сазнао тада, кад си стигао у Чаковце, о
својој породици? Јеси ли дотле већ имао неке вести?
Нисам имао никакве вести о њима. Само сам знао
да су одведени.
- Сви?
Да. То сам знао још прије него што сам отиш’о у пар-
тизане. Још прије него што су ме Талијани ухапсили, са-
знао сам да су одведени.
Голи оток ^41
- Који је ратни биланс твоје породице био?

Ратни биланс моје породице... то је нешто поража-
вајуће. Моја фамилија углавном је била концентрирана у
Вуковару и Загребу. Сем тога што је убијен, што је нестао
мој брат, и што су нестале моја мајка и моје две тетке, не-
стало је, од укупно тридесет два члана моје уже фамилије,
њих двадесет и деветоро. Остало нас је троје живих - ја,
једна моја сестрична, која се вратила из Аушвица, и друга
сестрична, која је успјела побјећи у Швицарску; као млада
дјевојка она је била на неки начин евакуирана у Швицар-
ску. Сви остали, свих двадесет деветоро негдје су нестали.
Ни’ђе их није било. Не знам ни ’ђе су им гробови... Не
знам ’ђе су погинули, не знам ’ђе су сахрањени. Могу само
претпостављати да су овдје или ондје завршили.
- А да ли си икад сазнао нешто о брату? Је ли он уха-
пшен у Београду?
Не. Мој брат је преплив’о Дунав, и за њега сам са-
знао да су га мађарски жандари ухватили дан-два послије
тога, и покушали вратити преко Дунава натраг у Хрват-
ску. Покушали су га предати жандарима у Обудовцима.
Међутим, ти жандари су ваљда били паметни и одбили
су да га прихвате. Рекли су: „Ми њега не знамо, ми с њим
немамо ниш та, носите га натраг.“ И тридесет година
након рата сазнао сам, преко Канаде, да су га држали у
једном логору у близини Будимпеште, и да је тај логор
комплетно отпремљен у Аушвиц, те да се из њега нико
жив није вратио.
- То је већ била она група која је уништена четрдесет
треће, четрдесет четврте?
Четр’ес’ друге. Четр’ес’ друге.
- Мислио сам да су у Мађарској уништени много ка-
сније.
Не, не, не. У М ађарској јесу уништени четр’ес’ че-
тврте. Али како је он дош ’о у М ађарску као бјегунац из
Хрватске, он је као Жидов, као сумњива особа, био у том
логору. Ја знам, негдје у кући имам записано, како се то
III Драгослав Михаиловић
зове. Био је у једном логору у близини Будимпеште. И ту

га је посјетио један мој братић, који је касније, за време
њилаша, исто убијен у Будимпешти. Тај га је посјетио и
однио му је једанпут храну и пресвлаку. А кад је идући
пут дошао, више их није нашао. Већ су били одведени.
Мени је неко рек’о да су ти дјеломично одма’ ликвиди-
рани у Аушвицу, а дјеломично су бачени на Источни
фронт да чисте минска поља или да их постављају. И да
се из те групе никад нико није вратио.
За мајку никад ниш та нисам сазнао, осим тога да
је одведена у логор. Углавном, никад се није јавила. За
остале - исто тако. За ове тетке само сам сазнао да су их
посјетили у Винковцима. По мом мишљењу, нису могле
преживјети нити Винковце. А та група из Винковаца пре-
бачена је влаковима у Загреб и били су на Загребачком
збору - то је стари загребачки велесајам - и ту је осло-
бођен један од људи који их је водио. А тог сам ја, мислим,
на почетку споменуо, звао се Хиршл.
СПРЕТНИ ЧОВЕК ХИРШЛ
Тај Хиршл је био интересантна фигура. Он је за време

старе Југославије живио овдје, у Београду, и био угледан
привредник.
То је био старији човјек. Међутим, он је за вријеме
Аустроугарске, за вријеме Првог свјетског рата, био онај
који је у Београду истакао аустроугарску заставу, отпри-
лике деветсто седамнаесте. И услијед тога је он имао
висока њемачка и аустријска одликовања; између осталих
имао је онај Жељезни криж. И кад су Нијемци у Загребу
преузимали ову групу Јевреја из Вуковара, из Винковаца,
Осијека и тако даље, њега су пустили... Он је ионако био
особа која је преговарала с Н ијемцима и с усташ ама.
Они су њега у Вуковару уваж авали као говорника те
јеврејске групе. А преузимала их је њемачка војска, не
!ОЛИ ОТОК
есесовци. Њемачки командант, кад је видио да овај има

Жељезни криж, њега и његову фамилију је ослободио.
А остали су отишли за Аушвиц.
И што је случај хтио? Он је из Загреба побјегао, до-
био пропусницу и отишао у Цриквеницу, и из Црикве-
нице у логор у Краљевици и тамо сам га ја нанТо. Пит’о
сам га: „Добро, ти си ту слободан. ’Тје су људи који су теби
били повјерени?“
Он је чак и за вријеме рата успио као пословни чо-
вјек, као способан човјек. Био је неки функционер код
партизана у привреди у Топуском, и био је послије завр-
шетка рата овдје, у Београду, на високом положају, не’ђе
у министарству, или вањ ских послова или трговине.
И кад је први пут изашао у иностранство службено, тамо
је и остао. Емигрирао. Заједно са својом фамилијом.
С а сином, са ћерком Лизом, која је била јако згодна...
Мислим, то је, ето, једна прича.
Заборавио сам рећи сљедеће. Кад сам био још у Вуко-
вару, почетком четрдесет прве, он се већ из Београда био
повукао у Вуковар. Како сам сазнао, било је познато, да
је он једини који с Нијемцима и с усташама, с усташком
влашћу преговара, односно они су преко њега издавали
наређења, ја сам њему отииТо и пит’о га: „Чујте, ш та да
радим, шта да чиним?“ А он каже: „Немојте ништа радит’
Ако нешто учините, све нас угрожавате. Ако било ш та
учините, ви ћете угрозити све нас.“ Ја сам рек’о: „Да ли
сте свјесни да смо сви ми угрожени? И ако ћемо овдје
чекати, онда значи...“ А он ми каже: „Молим вас, ви сте
одговорни у овој заједници! Морате да слушате, не смете
ништа да чините!“
Н аравно, након неколико дана, мој брат и ја смо
киднули, побјегли. И ту се лијепо показало да не чинити
ништа јесте најгора ствар која може да се учини.
Био сам на њега јако бијесан и он је то знао. Избјега-
вао ме је и у партизанима. Кад би ме видио, уклонио би се.
ОДРЕКАО САМ СЕ СВЕГА
У Вуковар сам дошао први пут тек концем четрде-

сет пете, то јест за Нову годину четрдесет шесте; дан,
два прије. Дошао сам у тај стан, у ту кућу у Вуковару:
ту су сад становали други људи. Све је било опљачкано.
Н аш ’о сам нешто од кревета. У спаваћој соби су лежали
неки људи, сиромашни, отпуштени с посла. Муж је био
финанц. Ч етр’ес’ пете, кад је дошла Народноослободи-
лачка војска, стријељан је, међу првима. Остала је жена са
двоје дјеце, на некој социјалној помоћи, нешто су радили.
Мени се смучило. Напросто, сјетио сам се оне ситу-
ације у којој сам ја био. Они су рекли. „Па ми би’ вам то
све дали. Ево, нос’те то. Ми ћемо се иселит’...“ Како сам ја
у Загребу био подстанар, једноставно сам рек’о: „Добро,
у реду, не тиче ме се ништа, остани ту ’ђе јеси, ш та ће
мени све то скупа?“
П росто нисам био у стању да им то узмем. А осим
тога, нисам ни имао камо то да ставим нит’ сам мог’о тамо
да пребацим. То је био јако фин намјештај. То су биле спа-
ваће собе, све у махагонију, са кристалним огледалима,
и шта ја знам. Све је већ било и уништено, упропаштено,
изгребано...
Кад сам дошао у Чаковце - дакле, исто, све опљач-
кано, ни’ђе ништа - нисам био у стању да уђем у кућу.
Стајао сам са друге стране улице, погледао сам кућу и
окренуо сам се код комшије, гдје сам и преспавао. Код
њега се налазио накит који су моје тетке оставиле. Ни то
нисам хтио узети, јер су од оног мог братића који је убијен
у Будимпешти остали његова жена и његово дијете. Рекао
сам: „Молим вас, пошаљите то све тамо. Нећу да узмем
ништа.“ И окренуо сам се. Нисам из те куће понио ништа.
И до дана данашњег нисам тамо отиш’о.
- Никад више ниси одлазио?
Никад. И срео сам у Загребу човјека који је био у
Чаковцима, који је био секретар окружног комитета за
Вуковар и за Осијек. Вујо Дивјак, који је, иначе, Београђа-

нин. Прије рата је овдје био шофер, имао свој такси, а
оженио је једну Чаковчанку, и то Мађарицу. Кад је овдје
било бом бардовањ е, он је са својим аутом побјегао у
Чаковце. Како је био Србин, раставио је тај ауто и сакрио
га тамо. А мој брат је начуљио уши, осјетио је да он мора
да има неке везе с партизанима. Он је био члан партије.
Кад смо га наговарали да идемо да дигнемо кара-
бине за оне опћине, он је рек’о: „Не, забога, немојте то да
радите. Не, то ја не знам ништа. Немојте то радити, угро-
зићете све Србе у селу. Јер ако то дође, доћи ће казнена
експедиција, доћи ће усташе. Досад је све мирно, оста-
ните, сви скупа, мирни.“
Међутим, кад сам га послије рата срео - срео сам га у
Загребу на Тргу Републике - он је мене препознао и при-
шао ми. Каже: „Па, ’ђе си, за бога милога? ,гђе си ти, ’ђе
је твој брат? Је л’ ти знаш да сам ја након тога што сте ви
нестали, отишли, успио да мобилизирам људе за парти-
зане. Још сам рек’о: ’Ево, ова два брата су отишли у шуму,
а ви још чекате.’ И то је, заправо, био почетак мобилиза-
ције у оном крају“, каже. „Људи су схватили да се може
нешто учинити.“
Онда ме пита: „Ш та да радим тамо с оном земљом?
О стало је сто двадесет јутар а земље. Остале су куће.“
Одговорио сам му овако: „Слушај, Вујо. Знаш шта? Нит’
се ја каним бавит’ земљорадњом нит’ ја каним људе тје-
рат’ у задруге. Него, лијепо, ја то вама поклањам. Напра-
вите од тога задругу, подијели то, радите с тим што год
хоћете.“ Ја сам се у бити одрекао свега тога.
Касније сам им ’о због тога и приговора да ми је
нејасно било сељачко питање. Тиме су ме оптуживали
кад су ме искључивали из партије. Међутим, кад сам им
објаснио да се обрате другу Дивјаку, онда је та оптужба
отпала. Наравно, дошле су мјесто тога друге.
МИСЛИМ ДА САМ БИО У ШОКУ
- Јеси ли ти у том тренутку радио као карикатуриста?

Или како? Шта си био?
Јесам, радио сам као карикатурист и био сам стални
сарадник у загребачком хумористичком листу Керем-
пух. Керемпух је био у нарочитом положају, јер док су
осгале новине у то вријеме једино објавл>ивале вијести
Танјугове и оно што је Танјуг дао, дакле, синхроно у ције-
лој земљи - ми као хумористички лист то нисмо могли,
него смо морали сами да прави м о вијести. З ап р аво,
то је била група људи која је сјајно водила тај лист. Јер
немојте заб о р а в и т ’ да је Керемпух у то вријеме имао
тираж од 150.000 примјерака на хрватском језику. А по-
ред тога, било је још и ћирилично издање, мислим, од
80.000 примјерака.
У Керемпуху се нашла група способних и талентира-
них младих људи. Касније, одавде је произаш ао велики
број филмских радника, произаш ’о је цртани филм, ани-
матори, Загребачка школа цртаног филма, произаш ’о је
велики број хумориста, новинара, и тако даље.
У то вријеме смо радили са великим ентузијазмом.
И, наравна ствар, како смо правили вицеве и шале на ра-
зноразне теме, прије или касније знали смо доћи у не-
склад с оним што је било могуће за објављивање. Агипроп
ЦК Хрватске је сваки број, у бити, прегледав’о и [дошле
су] двије или три забране због неких ствари које су обја-
вљене. И то су, заправо, прве забране било којег штампа-
ног текста уопће у новој Југославији. Тако је једна пала,
не’ђе, око Трста, па онда око односа с Англо-Америка-
нцима... Све је то тако ишло.
Међутим, финанцијски смо добро стајали, рад је био
лаган.
- Јеси ли у међувремену стекао стан или ниси?
Ма какав стан! Био сам подстанар. Чак нисам имао
ни властити кауч. Ништа. Него, живило се од данас до
сутра.
- Живео си боемски?
Боемски сам живио. Међутим, кад данас анализирам
ствари, чини ми се да сам, заправо, био у неком шоку.
Мислим да тада уопће нисам био у стању да савладам тај
ратни период, тај губитак цјелокупне фамилије, тај нехај,
ту немогућност да било шта реконструирам, било шта да
обновим. Н апросто, био сам присиљен да одступам, да
се одричем чак и оног чега би се неко други прихватио...
- Ниси био у стању да се концентришеш на реша-
вање неких својих грађанских ствари?
Ништа, ништа нисам био у стању да чиним. Може
бит’ зато што сам ја такве конституције. Али сасвим је
сигурно да је ту дјеловала и немогућност, како ти кажеш,
да се концентрирам. Односно, да сам се и концентрирао,
нисам могао уопће ништа да учиним.
М орао сам да се вратим на земљу. Али како се вра-
тити на земљу? Закаснио сам био много. У првом реду,
није више постојало ни плугова, ни коња и стоке, ништа.
Закаснио сам да то не’ђе добијем, купити се није могло.
Земља се морала обрадит’ Ако је не обрадиш, одговараш
за то. Као учесник Енобеа и као члан партије, ја бих вје-
роватно у том селу морао да форсирам задругу. Као инте-
лектуалац, ја сам само судјеловао у обради земље, нисам
је интензивно обрађивао да бих све то знао. Чинило ми се
у том моменту да је најпоштеније да се држим оног: земља
нека је оног који је обрађује. Пошто је ја не обрађујем
- алал му вјера ко је узме, ја је алалим - нека је узму и нека
из тога праве задругу или било шта.
И стварно су ф ормирали задругу, и та задруга се
можда најдуље од свих одржала. Али и она је, наравно,
пропала. Ја сам од свега тога дигао руке. Нити ми је жао.
М ожда би данас моја дјеца, да то знају, вјероватно сма-
трала да сам луд.
- Ниси им никад причао?
Нисам им то никад причао. Н апросто, нећу да их
оптеретим тим. И мислим да они то уопће не би могли
да схвате.
др агослав м и ла и ли в и п
ДЕЦА ПОТОМЦИ ЈЕВРЕЈА

СТАРИХ 5700 ГОДИНА
- Јеси ли деци причао о судбини своје породице?

Чак ни то им нисам прије причао. Тек у посљедње
вријеме, откад она постављају питања. „Добро, имамо ли
ми неког?“ То их је страшно импресионирало.
Заправо, видим да дјеца траж е литературу из које
су видљиви и тај холокауст и та прогањања, логорашке
сцене... да то читају. Доста су тим била оптерећена, па су
се у последње вријеме окренула, веома, јеврејству. Осјећају
приврж еност јевр ејству и заједниш тво с јеврејством .
И то не на темељу тога што сам им ја нешто... Ја им уопће
никад ниш та нисам причао, нити су она имала могућ-
ност да то чују. Него, на то заједниш тво их вуку патње
и неправде које су учињене мојим прецима, дакле, и њи-
ховим прецима, и свим тим људима. И она се, у бити,
солидаризирају с њима, и то сасвим отворено.
И интересантна је ствар да та појава није само код
мене него је има у Загребу, ’ђе ја живим... Најактивнији
међу јеврејском омладином нису дјеца из чисто јеврејског
брака, него она из мјешовитих бракова, ’ђе су Јевреји или
само отац или само мајка. Ти су најактивнији, ти инси-
стирају на свом јеврејству, ти уче хебрејски, ти одржавају
неке обичаје и тако даље.
- А такав је и твој брак.
Да. И мој брак је мјешовит. Иако сам се ја на почетку
са женом договорио да нећу ни у ком случају утицат’ на
своју дјецу, и нисам то никад ни чинио, моја дјеца су се
комплетно окренула на ту страну, што је мени, да отво-
рено кажем, на неки начин страховито драго. И весели ме.
Не због тога што су такви него што није прекинут тај кон-
тинуитет. Јер ако ћемо право, никад нико није прелазио
на жидовску вјеру. А с обзиром на то што ми сада рачу-
намо пет тисућа и седамсто не знам коју годину, мој син
је, заправо, директни и једини потомак једне породице
која може своје поријекло и своје опстојање да броји уна-
зад скоро шест тисућа година.
М ожда чудно звучи из мојих уста, али чини ми се
да је то сасвим нормално, при чему - одмах да објасним
једну ствар - уопће не сматрам да су Ж идови, Јевреји,
нешто вриједнији, способнији или било ш та од других
народа. Напротив. Веома добро их познам, познам све
њихове лоше особине, али познам и оне добре. Мени се
чини да је ту ријеч о нечем другом: о солидарности са
онима којима је стољећима и стољећима, тисућама година
чињена неправда. Од распада Јудејског краљ евства за
вријеме Римљана, од Веспазијана, разасути су по цијелом
свијету. Одржали су се до сада под веома тешким окол-
ностима и, чини ми се, та солидарност с њима, то одлучи-
вање да се осећаш такав и такав, не може да представља
ништа друго до хумано осјећање да ономе којег прогањају
треба да покажеш одређену приврженост.
- Извини, али да ли данас осећаш известан антисе-
митизам, или га нема?
Ја морам ово рећи: никад нисам ни’ђе осјетио било
какав антисемитски став, нити за старе Југославије, нити
за вријеме рата, нити послије рата, према мени особно.
Али знам да за то имам захвалити томе што имам један
одређен став и што се не понашам другојачије него што
се понаша средина у којој живим; чини ми се. Ја, особно,
то нисам осјетио.
Међутим, људи око мене, које познам, јако се жале
на то. Поготово у посљедње вријеме, новински чланци,
константно приказивањ е, и изједначавање, Израела са
Жидовима у Европи који се нису опредијелили за Израел,
стварају одређену психозу. За већину људи нема анти-
семитизма због тога ш то они више не познају Жидове.
Тај антисемитизам, уколко постоји, или аверзија према
Ж идовима, апстрактан је. Јер да би ти могао бити анти-
семита, мораш познават’ неког Семиту. Не можеш бити
ан ти сем и та ако немаш објекат на којем можеш да се
иж ивиш . А како Ж идова скоро ни’ђе виш е нема, су-
мњ ам да правог антисемитизма код нас може више да
буде; у правом смислу ријечи. Јер како би тај антисе-
митизам изгледо укол’ко не можеш некога опљачкат’?
Антисемитизам, као и сваки национализам, у крајњој ли-

нији није ниш та друго него покушај да, у ствари, при-
својиш оно што овај има.
У МЕНЕ СУМЊАЈУ
- Сад, да се посветимо оној теми која нас највише

заним а. Ти си тако дочекао и четрдесет осму годину,
односно она писма између два централна комитета и
Резолуцију Информбироа? И даље се налазиш у тој реда-
кцији?
Ја сам и даље у редакцији.
- И ш та се онда дешава?
Јасна ствар, читају се писма једног и другог централ-
ног комитета. Најприје - огромно изненађење.
- Читају се најпре на партијском састанку?
Н ајприје - обави јест у новинама. Сви смо изне-
нађени, сви гледамо један другога. Ненавикнути смо на
такве ситуације, дају се коментари, међутим, у тим комен-
тарима никоме није јасно... Сви питамо: „А има ли још
тога? Дај објаш њ ењ е.“ Сви траж имо објашњење. Одр-
жавају се, наравно, партијски састанци, читају се писма,
њихово писмо, наш одговор, и тако даље. Дапаче, на том
састанку мени повјеравају читање писма. Многе ствари не
можемо никако схватит’, не можемо разумјет’ не можемо
прихватит’ али слушамо тумачења.
Ја, особно, у цијелој ствари, сматрам да све то мора
имати позадину, да то никако не може бити довољно
објашњење, да мора постојати још нешто за објашња-
вање. Тражим даљње објашњење, које, практички - осим
онога што излази у штампи, што добијаш на партијском
састанку - не можеш да добијеш.
Међутим, ја видим да су ту наваљене ствари које не
могу да прихватим - не знам да је вођство било повезано
с фашизмом, да служимо империјалистима и тако даље.
Све то скупа није точно. Радим у новинским редакцијама
и најбоље знам ш та смо објављивали, какав је наш став
10Л И О ТО К
био, знам какве смо директиве добијали... Не могу то да

прихватим.
И тако долази такозвано изјашњавање, на којем ја
подржавам став нашег ЦК, и све остало, и говорим...
- Вас, свакога појединачно, питају шта мислите?
Свакога појединачно питају, нека каже своје мишље-
ње. Кад сам дошао на ред, ја подржавам, у потпуности,
став нашег Централног комитета, подржавам Тита, одба-
цујем оптужбе које нам је упутио Ескапебе, велим да ми
као новинари сами најбоље знамо да то није тачно и да
није таква ситуација била. И сједам.
Послије мене говоре остали и након десет, петнаест
говорника говоре... Ту сједи и једна група људи, младих
новинара, која ради у редакцији листа Напријед, дакле,
органа Комунистичке партије Хрватске. То су Југ Гризељ и
Илић - не знам, Момчило, Никола; не сјећам се више како
се звао. И уз њих сједи још и Фране Барбиери. Фране Бар-
биери је тада већ један од уредника или сарадника у листу
Напријед, а Југ Гризељ и Никола Илић су млађи сарадници.
Гризељ и Никица Илић се дижу и осуђују Резолуцију
Ибеа, а послије тога веом а грубим ријечима напада-
ју и вријеђају руководиоце Чехословачке, М ађарске,
Румуњске; језиком и рјечником који до тада нико није
употребљавао и који се мени чинио потпуно испод нивоа
те теме и тог тренутка. Јер ми се изјаш њ авамо о нашем
писму и о писму Ескапебеа, подржавамо наш Централни
комитет. И сматрао сам да такав начин разговора сни-
ж ава цијели његов ниво.
- Извини, молим те, само ми ово кажи: да ли се неко
дотле изјаснио у прилог става Ескапебеа или није?
До тада, од свих присутних новинара, а могло их је
бити око стотину, само је једна женска, која је радила у
женским листовима, рекла да сматра како је ипак требало
ићи у Букурешт...
- На разговор?
И нико у том моменту не реагира, него, једноставно,
пита се и сам.
- Да направимо дигресију. Знаш ли ш та се десило
с том девојком после?
Та се дјевојка зове Маша Павичић и, наравно, касније

је била отпуштена с посла, па тјерана... Међутим, она је
инвалид, једва хода, јер има оштећење једне ноге. Осим
тога, доста је, тако, примитивна - мог’о би’ сад рећ’ - уско
усмјерена, и према њој, иако су је избацили с посла, нису
били превише оштри. Радила је у Српској ријечи, која је
излазила у Загребу, и бачена је само на друге послове.
Физичке послове није могла обављати и дуго, дуго су је
држали у прикрајку, и до дана данашњег. Завршила је, на
концу, као коректор. И тако је отишла у пензију.
Једва је измакла хапшењу, и то захваљујући томе што
су је у Српској ријечи узели у обрану неки другови који
су имали утјецаја, који су је приказали, напосљетку, као
бедасту дјевојку, која уопће везе нема ш та брбља, ш та
говори.
- Врати се сада на онај партијски састанак.
У том моменту мени се чинило да ће, ако се буде тако
дискутирало као што су ова двојица, односно тројица
дискутирали, сва вјеродостојност наш их аргумената,
аргумената нашег Централног комитета, постати про-
видна; не провидна, него на неки начин мање увјерљива.
Јер, умјесто да се говори с аргументима, почело се са
вријеђањима, то јест: ,,’ђе су они сједили", „ш та су они
били“, „они нису нико и ништа“, „глупости причају“, „док
смо се ми борили овдје, они су негде сједили у запећку“,
и тако даље56. Мислим да смо били оптужени ми; није
требало пљувати по њима, иако су они нас напали.
56 Мој саговорник у ствари сматра да су те изјаве биле провока-
тивне, при чему посебно ставља под сумњу улогу Франа Барбиерија, као
шефа провокативне групе, који је после тога пошао путем друштвеног
успона. Гризељ и Никола Илић су касније, ипак, дотерани на Голи оток
и, кад су Пала нашли тамо, извињавали су му се. У НИН-у од 6. јуна
1986. године, на стр. 17, у чланку „Објашњено Илијино порекло" Југ
Гризељ је написао и ову реченицу: „... Ваљало би са добрим разлозима
претпоставити да он (Стипе Шувар) има добре контакте, између оста-
лог, и са 'надлежном службом’, где је лако могао сазнати да је Југ Гри-
зељ био на Голом отоку, али да није био информбировац, односно да
је одмах по повратку са Голог отока рехабилитован и од полиције и од
полигике...“ После Гризељеве смрти створен је, у Београду, фонд с ње-
говим именом, из којег се додељује и награда истакнутим новинарима.
И мени ђаво не да мира и ја се послије ове двојице

дижем и кажем: „Мислим да на такав начин не би требало
дискутирати, јер то снижава ниво. Ми овде озбиљно ди-
скутирамо о принципијелним теоретским и практичним
питањима и то се не може грдњом и псовкама рашчи-
стити. Мислим да не би требало тако дискутирати.“
Наставља се захтев за изјашњавањем, при чему више
нико ништа и не каже.
Међутим, три, четири дана послије позван сам у ко-
митет и - нека објасним свој став о питању Ибеа! Ја пона-
вљам свој став, међутим, они сматрају да сам неђе сумњив,
неђе на линији Ибеа. И предлажумоје искључење.
- Позива те градски комитет?
Рејонски комитет. Рејонски комитет I рејона града
Загреба, гдје су биле редакције.
Ја сам запањ ен. Н ап р о сто , у први м ах уопће не
схваћам о чему је ту ријеч, нити схваћам, мислим, досег
једне такве оптужбе. Познајем те људе и кажем им: „Људи,
шта је вама? Јесте ли нормални? Па ја уопће... Па ја сам се
изјаснио...“ Међутим, видим да то што сам тамо изјавио
уопће не важи, него нешто друго.
- Да ли је у међувремену Резолуција већ изишла или
није?
Резолуција је изашла. Све је много раније изашло.
Па ми смо дискутирали на темељу Резолуције, на темељу
нашег одговора, на темељу првог писма, на темељу Резо-
луције, на темељу другог писма, на темељу свега оног што
је у нашој штампи објављено. Ја зато и кажем: „Па, људи,
ја сам дао своју изјаву. Што ви, заправо...?“ „Не, теби...“
И сад се п о јављ у је јо ш н ејасн оћ а око сељ ачког
пигања, па онда недоследност... Међутим, то су ствари
које не постоје, које чак не могу ни побити, јер нити сам
их рекао нити сам их чинио. Углавном, у мене се сумња.
И сази ва се, поново, састанак и предлаже се наше
искључење - Павичићкино и моје. Наравно, оптужба због
сељачког питања је повучена, јер сам ја рек’о: „Чујте, ко
је од вас овдје што учинио“ - а присутни су људи за које
знам да имају земљу у Кордуну и на Банији, јер их знам из

рата - питам их: „Ш та сте ви радили с ваш ом земљом?
Јесте ли је дали у задругу? Јесте ли је поклонили?“
ИСКЉУЧЕЊЕ ИЗ ПАРТИЈЕ, ПА ОТКАЗ
То је повучено. Али и даље се предлаже моје искљу-

чење.
Ја сам већ на комисији из комитета. Кажем: „Слу-
шајте, људи, ја се с тим не слажем. Да знате, ја ћу се огор-
чено бранит’ од овакових оптуж би.“ Стварно, на том
састанку говорим скоро петн’ест, двадесет минута и дока-
зујем да сам своје изјашњење дао, да на томе стојим, да
уопће не знам на темељу чега се предлаже моје искљу-
чење. Ја уопће не мислим више... Уопће нико не спомиње
мој иступ о Резолуцији [него само инсистирају] да сам
касније рек’о да тај начин разговора у овом озбиљном
тренутку није довољно добар.
- А први иступ?
Не, први иступ је бачен. Нико не спомиње мој први
иступ. Једноставно се предлаже моје искључење, с изми-
шљеним разлозима, који уопће не постоје. И, наравна
ствар, дође до гласања.
Неки људи устају и не слажу се с мојим искључењем.
Сматрају да сам довољно партијан, да сам то до тада и
доказ’о, да нема разлога ни на темељу чега да ме се искључи,
међутим, представник комитета инсистира да има правих
разлога и предлаже моје искључење. И - мене се искључује.
Не добивам отказ на посао. Искључен сам с тим да
ће се, ето, даље видјети какав сам и што сам.
Остајем на послу пуних шест мјесеци. Искључен сам
не’ђ еу августу...
- Четрдесет осме?
Четрдесет осме. А у марту четрдесет девете отказује
ми се посао. Тог дана ми једноставно кажу: „Изволи, ту
ти је исплата. Више не радиш.“
Ја идем на синдикат и тражим своје право. У синди-
кату неће са мном ни да разговарају.
Голи оток
ХАПШЕЊА У В ЈЕ С Н И К У
И Н А РО Д Н О Ј Ш ТАМ П И
- Шта се у међувремену одиграло?

У Вјеснику и у Народној ш т а м п и , како се то тада
звало, похапшена је група људи због Ибеа.
- Можеш ли да се сетиш неког имена?
Како да не. То су: Милован Зец, Данко Грлић, Зване
Чрња, Владо М ађаревић, Пјер Брешковић, Бутковић,
Мирковић, Мартин Фурлан, Шиме Бален и Никола Руп-
чић. Шиме Бален је у то вријеме високи функционер,
Нина Рупчић је у рангу министра. Не, он је тајник Сабора.
У међувремену је већ прошао конгрес Капе четрде-
сет осме. Ови су ухапшени, ја нисам. Али - добивам отказ.
И након некол’ко дана ухапшен сам и ја.
М еђутим, кад сам добио отказ, како станујем као
подстанар, јер немам фамилију, и како сам новац који
сам зарађивао трош ио на своје пријатеље - посуђивао
сам новац, сви су ме звали због новца - присиљен сам
да не’ђе зарадим. Осим тога, ја сам навикнут на физички
пос’о. Није мени ништа тешко...
Тражим преко анонсе у новинама запослење. Траже
транспортне раднике у Занапу. Како ништа друго не знам
осим цртат’ карикатуре и радит’ у новинама, морам да
радим нешто физички. То ми је био згодан посао и запо-
шљавам се као транспортни радник. Носим вреће, шећер,
маст, киселу воду - оно што је у то доба било за носит’
около - брашно, гриз; истовар, утовар по Занапу.
- Како се зове та фирма?
Фирма се зове Занап. Загребачко набавно подузеће.
Чини се да је то људима гадно сметало. Јер су ме
видли. Свиме питају: „Ш тајестобом ? Ш тати торади ш ?“
Кажем: „Радим као транспортни радник.“
У међувремену су ови који су били искључени из
партије и који су бачени с посла, отерани на физички
рад. И то у циглану. Загребачке циглане. Једноставно им
је наређено да имају тамо да се јаве на рад. Ја не чекам да
ми се то нареди него се сам запошљавам, на опће чуђење.
драгослав тихаиловип
Стварно сам четрнаест дана радио. Лијепо бих радио

својих осам сати и послије ишао у своју подстанарску собу.
Истуширао бих се, обук’о, отиш ’о у Казалишну кафану,
купио новине и тамо сједио и чит’о новине. И лијепо
живео, с обзиром на то што мени није много требало.
Нисам имао фамилију, нисам никога мор’о издрж ават’.
Мени је било довољно један крух, пола литре млијека и
једанпут да једем у мензи. То ми је било доста.
ХАПШЕЊЕ И ИСЛЕЂЕЊЕ
Међутим, петог маја четрдесет девете мене хапсе.

У то време хапсе Чрњу, Мађаревића. Све ове хапсе.
- Сви сте у исто време похапшени?
Сви смо у исто време похапшени, осим Мартина Фу-
рлана, Нине Рупчића и Шиме Балена. Та тројица су први
ухапшени.
- Они су ухапшени пре вас?
Да, они су први ухапшени. Затим се хапсило нас...
Ја п ротести рам , ступам у ш трајк глађу. Не знам
зашто сам ухапшен.
- Где, у ком затвору лежиш?
У Загребу, на С авској цести. Али у оном фином
затвору, знаш. То је онај који је сад Удба; не онај који је
срушен; у овим ћелијама сам. И чујем по ноћи, чујем про-
зивања, чујем да су ту и неки други новинари - Данко
Грлић, и тако даље.
И у том моменту мени сине шта би могло да буде.
На дочеку Нове године кад су били ухапшени само
Шиме Бален, Нина Рупчић и Мартин Фурлан - ја их сву
тројицу веом а добро знам, јер смо заједно били у тој
Ш там п и - мени прилази, пијан, у добром празничном
весељу Данко Грлић и каже ми сљедеће: „Јаој, Пал, тебе смо
заборавилиГ „Како сте ме заборавили?“ Каже: „Па, знаш
да су ухапшени овај и онај... и њихове жене су избачене
с посла. Имају жене и имају дјецу. Избацили су их из стана
10Л И ОТОК
и немају од чега да живе. Па би требало... Ми скупљамо

мало новаца за њих... да им дамо.“
У том моменту у мени се пали црвено свјетло у глави.
У првом реду, видим да је он пијан. Друго, ово је хумана
ствар. Не знам о чему је ријеч. Хоћу да добијем на вре-
мену да бих размислио.
Кажем њему овако: „С луш ај, ја код себе стварно
немам ништа новаца, не могу ништа да ти помогнем“, сма-
трајући да сам га на тај начин елегантно одбио.
Никаквих других контаката! Нити сам имао летак
у руци, нити сам видио оно што се слало около, делило,
наводно. То сам тек касније сазнао - да се ш там пају
некакви леци, да се одржавају неки састанци. Нити сам
с неким контактирао нити уопће разговарао о тој ствари.
За мене је ствар била завршена.
Пази, ја сам још на радном мјесту, још радим. То је
ноћ тридесет првог децембра четрдесет осме на први
јануар четрдесет девете. Дакле, ја јесам искључен из пар-
тије, а нико од ових није. Да се објаснимо: нико од ових
није искључен из партије. Данко Грлић није искључен, он
је члан партије. Он мени долази и каже: ,,’Оћеш нам дат’
неки динар, дај да се солидаришемо...“
Ја њега у бити одбијам, мада не отворено, што би, на
концу конца, касније сам схватио, било сасвим свеједно.
И сада сједим у затвору. Међутим, још увијек сма-
трам да тиме што нисам хтио да дам прилог, зап раво,
нисам ништа скривио.
Ја у затвору - огорчен. Јер, напросто, не знам због
чега сам ухапшен... Не сматрам се уопће кривим. А чини
ми се да је то по једној линији ишло. Најприје сам искљу-
чен из партије, онда сам пуштен шест мјесеци да радим
мирно, и радио сам добро. У међувремену сам на добро-
вољним радним акцијама добио сребрну и златну значку
за не знам кол’ко сатова рада, био сам командант једне
радне бригаде, разум ијеш , која је градила ауто-пут...
Дакле, дало ми се могућности да се покажем. И ја сам се
и показ’о.
- У омладинској радној бригади?
Не, брате, него такозвана фронтовска радна бригада.

Градио се ауто-пут. И тамо ’ђе је сад Вјесник изграђен,
у Загребу, ја сам имао дионицу од Вјесника, па скроз тамо
до М оста слободе, разумеш. И м’о сам једну бригаду која
је била састављ ена - знаш ко је све био ту, коме сам ја
командовао? - од људи Врховног суда Хрватске, то јест од
судаца Врховног суда Хрватске, од двадесет друге пекар-
ске јединице у Загребу, од Керемпуха и О литпрома; Оли-
тпром , то је данашњи Озеха. Чуј, то је била једна од јачих
бригада, ми смо то радили у центру града. Она је испуња-
вала своје норме, ја сам то анализир’о„.
Дакле, слушај, није било никаквог разлога. У међу-
времену сам добио награде за добар рад, неки виш ак
плаће, зато што сам најбоље радио карикатуре; биле су
најбоље оцијењене, нарочито спољнополитичке карика-
туре, које су биле на линији нашег отпора према Русима,
и тако даље. Дакле, чини ми се да сам био прогањан. Разу-
мијеш?
И у затвору, тако, кажем: „Шта је вама, људи? Зашто?“
„А, не. Како се ти зовеш...“ Знаш оно, све.
Морам признат’ да према мени нису примјењиване ни-
какве мјере насиља. Нити ме је неко тук’о, нити ме је неко
покуш’о заплашити. А знам како се у затвору поступало са
другима - кинеско пливање, стајање у мраку, стајање на јед-
ној нози и тако даље. Било је тог малтретирања...
- Извини, кинеско пливање, то је оно...?
Крпа у уста и налевање воде у нос.
- Гушење водом. А стајање у мраку?
У Загребу је било то стајањ е. На С авској цести у
затвору је испод степеница била једна ћелија у којој не
можеш ни сједет’, ни стајат’ ни лежат’ Овако. Један трокут,
овако, испод степеница. Ту се могло само чучат’ Мрак.
Без врата.
- То је стајање у мраку?
Па, то је так’о нешто било. Онда је био конвејер.
- Конвејер, то је оно бескрајно саслушање?
Саслушање, да, бескрајно. Н иш та то против мене
није било примјењено.
ХОЛИ О ТО К
- А стајање на једној нози?

Па, то, мораш да стојиш. Не да ти да сједиш, знаш.
„Изволи, стани...“
- И стојиш на једној нози...?
Па, сад, чуо сам то. Ја то не могу потврдити, али тако
сам чуо. Касније је било и тога. Наравно, било је и...
- Морам да ти кажем да су мене саслушавали први
пут на некој врсти конвејера, који је стајао свега двана-
ест сати, дакле, не претерано, али сам свих дванаест сати
престајао, и да је то ужасна мука. То је ужасно мучење.
Потпуно ти утрне цела кичма и ноге, и све те боли, и ни-
ш та на себи не осећаш. Цело тело ти се претвара у бол.
Ја морам то рећ’, да против мене апсолутно ништа
таково није примјењено... Једини, ако се може рећи, пси-
холошки притисак је било то што су ме једном или двапут
звали на саслушање неђе у десет сати навечер, по ноћи, на
што сам ја одма’ реагирао.
Овај дође и буди ме. Ја спавам, разумијеш, у ћелији;
био сам сам у ћелији. Он каже: „На саслушање.“ Ја кажем:
„Какво саслушање? Сад је ноћ. У десет сати се никога не
зове. Шта то треба да значи?“ То су чули сви остали кажње-
ници около. Касније су ми причали: ,Нули смо те кад си
протестирао. Протестираш, не даш се. 'Какво је то саслу-
шање по ноћи? ”ђе то има...?’“
Да ти, уосталом, кажем, ја у то вријеме уопће нисам
појма имао да постоји и кинеско пливање, и ово и оно.
Разумијеш? Нисам појма имао. Нити сам ја уопће пре-
тпостављ ао да се так’о нешто може догодити у нашем
затвору. Да се одма’ објаснимо зашто. Зато што сам ја, као
новинар и као уредник Керемпуха, посјетио затвор кад
је била ухапшена ова група, ови кољачи, знаш, који су се
вратили и који су били осуђени: Милош, Кавран, Шпањ,
и ш та ја знам. Онда смо ми новинари били позвани и
видјели смо их. Рекли су нам: „Можете да их видите“ - у
њиховим ћелијама. И ја сам био у тим ћелијама у којима
су они тада били. Међутим, ти људи нису били нити так-
нути, нити ударани, нити... Добро су изгледали, били
уредни. Према томе, нисам мог’о претпоставити да се у
затвору уопће нешто такво чини.
^4и ,ц р а 1 и с л а о 1У1У1л.«1У1У1иг»у111
- Да, а није ти пало на памет да су они били можда

посебно уређени, дотерани за вас?
На так’е финесе, као окорели наивчина, ја у то ври-
јеме уопће нисам мог’о да помислим. Мислио сам о томе
само најљепше о најљепшем. Страна на којој се ја нала-
зим мора имат’ чисте руке, бога ти! Иначе, ја не би’ био
на тој страни! Мислим, то је за мене било толико једно-
ставно и јасно, разумијеш? На концу, борили смо се про-
тив фашистичких метода и нисам мог’о претпоставити да
код нас има било каква слична метода. Дапаче, да ми је то
неко причао, ја 6и’ негирао.
- Рекао би: „Немој лагати“.
Не би’ то прихватио. И морам нагласити да према
мени и није ништа такво примјењено.
Међутим, они су стално инсистирали: „С ким си разго-
варао? Ш та си радио?“ Ја кажем: „Нисам ништа.“ Схва-
тио сам, ако сад почнем спомињат’ некаква имена, да ћу,
заправо, ја њих оптуживат’. Јер онда ће њих позвати и пи-
тати је ли то истина.
Е, чини ми се да сам се ту затворио. Ту сам се стварно
затворио. Односно, ставио сам им до знања да так’е ствари
не долазе у обзир. Да ја стојим на овом становиш ту и да
ме се не покушава увући у так’о нешто...
Међутим, једанпут сам чуо да је Данко Грлић... Чујем,
њега су сваки час водили на саслушање. И видим по овом
иследнику да он стално пита: „А шта си разговар’о са Дан-
ком Грлићем? Шта си са овим, шта си са оним?“ Касније сам
и сазнао. Данко Грлић је испричао да је од мене тражио ту
помоћ. И то што ја то нисам пријавио, једина је ствар која
се мени може стварно приговорит’.
Ја сам им на концу рек’о: „Добро, а шта је с Грлићем?“
Кажем: „Слушајте, све ћу вам рећи... Он је мени тражио
то. Али ја нисам дао...“
- Онда су најзад теби рекли да ти је Грлић тражио
црвену помоћ?
Да, да. Да. И ја сам схватио. И знам то. Касније сам
чуо да је Грлић све излајао. Све, разумијеш?
- Још у истражном затвору?
хи лУ! и 1и л
У истражном затвору. Све до краја. Јер, кад смо дошли

на Голи оток, причали су ми - Чрња, па Мађаревић - да
их је Грлић теретио. Знаш. Он их је теретио својим при-
знањем... Грлић је велика пизда био. Мртав је он... Добар је,
паметан човек био, али кукавица ужасна. То морам рећи.
О мртвима... Ое тог{ш$...
- МћИ т$г ћепе...
И могу ти још нешто рећи. Грлића сам касније сретао.
Никад му нисам ниједну реч рекао. Никад му нисам при-
говорио. Јер сматрам, након својих искустава, знам да има
људи који не могу ништа издржат’. Разумијеш? И шта му сад
’оћеш? Откинут’ главу?
СА МАТЈАРЕВИЋЕМ И ЧОПОМ
Мене осуде на најмању могућу казну.

- Колико си времена провео у истражном затвору на
Савској цести?
Од петог маја, па не’ђе до почетка јуна. Али су ме
онда бацили - ту сам схватио да је заврш ен а истрага
- ставили су ме скупа са Владом Мађаревићем. А Владо
М ађаревић је предратни члан партије, који је исто био
по том оптужен, и ми смо били скупа. А као трећи је
био помоћник министра дрвне индустрије, неки Чоп,
инжењер, који је ту уп’о зато што га је цитирао мађарски
радио, Радио Будимпешта, о нечему. Да је министар Чоп
рекао то, то, то и то. Нешто о производњи дрва: овамо,
онамо, разумијеш. Њега су исто у’апсили.
Е, сад, тог Чопа... Не знам, њега никад нису осудили.
Њега су пустили кући. А био је у истом затвору с нама,
у истој ћелији. Да ли је он ту био провокатор или није био
провокатор, то не знам.
Ја га често сретнем на улици. Н икад га н и ш т’ не
питам.
- Он није враћен после на то високо место?
Он није уопће иш ’о на Голи оток нити враћен на ви-
сок положај. Био је некакав мали чиновничић.
- И тако до пензије?
242 Драгослав Михаилови!)
Тако до пензије, да.

- Да је био провокатор, он (^инапредовао.
Против њега у бити ништа није ни доказано... О н је
био предратни члан партије, злаш . Или, не, предратни
симпатизер, и тако даље. М о р ^ да је нешто био кад је
дошао за помоћника министра.
- Не 6и ваљда помоћника министра ставили у залвор
да буде провокатор.
Претпостављам. Једног дан аћу га питат’: ,Нуј, Чоп,
дај ми нешто реци о томе, прош ло је тол’ко времена...
Вероватно ћу га питат’, знаш. К ад се видимо, ми се лијепо
разговарамо, и тако...“
И, нас комплетно позову н а суђење.
- Споменуо си Владу Мађаревића...
Владо Мађаревић је био исгакнута личност пред рат.
- Културни радник.
Културни радник. Њему је Бакарић још за старе Југо-
славије оставио потпуну слободу да уређује неке омла-
динске листове, који су били под утицајем партије, гдје
је партија имала јак утицај. И кад су почела она хапшења
за време рата, прогањања, кад су прекинуте све линије,
Бакарић му је рекао: „Снађи се сам како знаш и умеш.“
И Владо Мађаревић је био најприје осуђен на смрт.
Одма’ су га усташе ухапсили. Он је био у Керестинцу. То
је један од оне тројице који су преживјели Керестинац.
И то пуким случајем.
Он је туберан био, за старе Југославије, прије рата.
У Керестинцу се, како је им’о искуства, јер је био хапшен
и прије рата, одма’ јавио на љекарску; мало је натрљао
онај топломјер да би показао вишу температуру. И како се
у почетку у Керестинцу с њима лијепо поступало, знаш...
- Да, то знам.
Њега су пребацили у болницу. И за вријеме ције-
лог керестиначког циркуса он је био у болници. На њега
су заборавили. Док су сви ови који су похватани били
стријељани, убијени, он је ост’о жив у болници.
А његов отац је био познат осјечки адвокат: он га је
извуко из болнице. Пусте га кући, с тим да неко треба за
њега да гарантира. И он је у Осијеку, наравно, опет нешто

организирао, и био је талац, и као талац био на листи
стријељања. И требо је ић’ на стријељање. Али га је спа-
сла типкачица која је преписивала списак - он је с њом
некада имао везу - вели: „Јој, Владо М ађаревићГ И вели
оном који диктира: „Господине, па како, шта, Владо Мађа-
ревић? То је фин човек. Шта ви то? Па немојте.“
Углавном, испусте га из листе за стријељање! И ове
одведу на стријељање, а он остане у затвору. Замисли ти
то, а?
Причао ми. Каже, послије рата је то сазнао, ова му је
рекла како је казала: „Немојте њега, молим вас. Па он је
књижевник, пјесник. Пише пјесме, критике...“
Онда су га стрпали у Јасеновац. И био је у Јасеновцу,
мислим, доста дуго и отуда га је опет отац извукао. Онда
је на концу отишао у партизане. Али јако касно. И није
ништа постао. Остао је без чина, без овог-оног, јер је пот-
крај рата дошао. То су му јако замјерали, мислим да није
био ни члан партије. Искључили су га из партије зато
што није дошао у партизане кад је требало. А није дошао
у партизане, јер је био туберан. Бојао се, знаш, тако, плућа
су то... А вјероватно му се није ни ишло. Интелектуалац
с о т т е И јат , што кажу Французи.
С њим сам ја био скроз.
АДМИНИСТРАТИВНА КАЗНА
ОД ШЕСТ МЕСЕЦИ
И једног дана нам доносе административну мјеру

кажњавања. Ти већ знаш како то иде, једног по једног...
- Испричај како је то изгледало у Загребу.
Па, овако: појединачно су нас звали пред коми-
сију. Сједили су тамо тројица и један је рек’о: „Укида се
истражни затвор и ви сте...“ Не знам је ли рекао „сло-
бодни“. Онда каже: „И звол’те се обратити ту.“ А овдје ти
овај каже: „Аха, ви сте тај и тај? Имате административну

казну, не знам, рецимо, по члану 116,113 - не знам који је
то параграф - имате ић’ на друштвено-корисни рад.“ То
је било четре’с’ девете - ти си касније дошао - тада се то
звало друштвено-корисни рад. „А ’ђе?“ „То ћете ви видјет’.“
Онда су нас вратили натраг.
Ја сам добио шест мјесеци. То је најмања могућа казна.
А ови други - сви су добили по двије године. И Владо
Мађаревић, и Грлић, Ивановић, Бутковић, Мирковић...
Зец исто двије. Ја - шест мјесеци. Кажем: „Молим лијепо,
је л’ се могу ж алит’?“ „М ожете се ж алит’.“ „Молим вас,
дајте ми папир, ја се жалим.“
И - коме се могу жалит’? Ја директно пишем Краја-
чићу, министру унутрашњих послова, знаш. Напишем
жалбу да уопће не знам о чему је ријеч...
- Стеви Крајачићу?
Стеви Крајачићу, нормално.
- ...који је министар унутрашњих послова Хрватске?
Да. Сматрам да, уколико и јесам не’ђе нешто погри-
јешио, казна од шест мјесеци уопће није у складу с тим.
А ја не знам ’ђе сам погријешио нити ми је то речено.
Ништа непријатељско уопће нисам учинио. Тако сам се
жалио, знаш.
Добро, у реду ствар. И они нас врате натраг.
ДО БАКРА МЕ НИКО НИЈЕ ТАКАО
И онда, наравно, након два, три дана, вежу нас два

и два, двојицу по двојицу и - транспорт. У камионе, ками-
онима у Загребачки збор и са Загребачког збора дире-
ктно из камиона у кола за превоз стоке. И - правац, доље,
за Бакар.
- Железничким вагонима?
Жељезничким вагонима. До тада ме нико так’о није
нити ми, физички или на било који други начин, прије-
тио или нешто слично.
- Од тог тренутка настаје потпун преокрет?

Искрцавање у Бакру претвара се у најгрубље бати-
нање, у најгрубљи поступак, у драње... „Дај, брзо, бандо!“
П ролазим о кроз некакав строј, по ноћи, у мраку. Не
знам ни камо идемо ни шта нас чека. Наједаред, видимо
брод...
- Да ли се сећаш тог датума?
Не могу се сјетити точно. Не. То је прва група из Хрват-
ске, у којој је могло бити двјесто педесет, тристо или чак
чет’ристо људи.
Бацају нас у један брод; долазимо на брод. Налазим
се изнад неке ш тиве и ногом ме неко гура. Везан сам с
једним Талијаном, Андријом Казасом, који је био члан
талијанске Уније, мислим; Талијан који је још четрдесет
друге прешао у редове партизана и који је био члан Уреда
за информације; због чега је он ухапшен, немам појма;
с њим сам везан. Летимо наглавце доље.
Доље су направљени боксови. Изгледа, отприлике
као... Мене у почетку подсјећа на бродове којима су црнци
као робови превожени у Америку. Јер су то били некакви
боксови на три ката. И ту нас набијају, унутра. ,,’Ај’те ту,
унутра!“
Унутра, наравно, шетају се милиционери, у цивилу,
са батинама, пријетећи: „Лези доле! Глава доле! Не гле-
дај!“ И тако даље. Панична ситуација. И наравно - страх.
П ретпоставља се што ово треба да значи, ово у бро-
ду. Кад идеш на брод, на море, није баш лијепо. Били су
неки Сплићани, Далматинци, који сада, у броду, енер-
гично траж е да их се одвеже. Да их се одвеже. „К ако?“
„М и смо у броду! На мору! Не мож емо п л и в а т Т Не
можемо ово! Не можемо оно! Међутим, нико се ни на шта
не одазива.
- Сјећаш ли се који је то био брод? То је било „При-
морје“ или већ „Пунат“ ?
„Приморје“. Штива је отворена и ми по ноћи крећемо
из Бакарског залива.
Већина не зна ’ђе смо. Ја препознајем да смо у Шкр-
љеву, да смо сишли са Ш крљева према Бакру, јер добро
24 6 Драгослав Михаиловић
познајем тај крај, прије рата и из рата. Знам, спуштамо се

по серпентинама. И док излазим ван, видим силуету брда
преко пута, а то је исто брдо које сам глед’о из логора у
Краљевици. Глед’о сам тада пуних шест мјесеци то исто
брдо, не?
Интересантно је да се ја вјечно вртим око тог мјеста,
око Хрватског приморја, око отока Крка - Раб, Краље-
вица, Бакар, Цриквеница. Стално баш ту имам некакве
неприлике.
У том броду шпекулирамо свашта. И након једно пет
сати вожње, брод се зауставља и неко каже: „И злазиГ
Излазимо ван - на јако сунце. Видимо - голо острво.
У малом смо заливу. Около стоје милиционери са митра-
љезима. Први пута видим милиционере у кратким хла-
чама. У њима изгледају као да су не’ђе у Легији странаца.
Они су у некаквим љетним лаганим униформама, веома
озбиљни. Неки официри, људи непознати.
Командирају: „Излази ван!“ Веома оштро. „Поредајте
се! Скидајте се! Скидајте све са себеГ
У том моменту - то је најкритичнија ситуација, кад
смо се морали скидати - они кажу: „Улази у море! Опе-
рите се у моруГ
То је било тамо ’ђе је касније била лука, знаш . Ту.
У оној ували...
- То је Велика драга?
Велика драга, да. Велика драга се то звало касније.
Ту се још сналазимо, ми који смо имали код себе
цигарета, шећера, пите, круха, неке хране... Ко је нешто
имао, све је морао одложити. Ја спасавам једино клозет-
-папир. Практичан човјек! Ту су стајале неке цијеви за
канализацију. Како смо се крај њих скидали, ја ту гурнем,
унутра, мој клозет-папир и кутију цигарета.
Скинута одјећа треба да се завеж е. Сваки добива
некакав пертл, којим завезује своју одјећу. Сад се пењемо
према једној бараци. Дрвена барака горе, на првом бре-
жуљку.
ПРЕПОЗНАЈЕМ СЛИКУ ИЗ СНА
И сад морам нешто да ти испричам.

Ја наједаред препознајем цијели сценариј. Наиме, шта
се у мојој глави дешава? Кад сам четр’ес’т осме био искљу-
чен из партије, први пута сам узео годишњи одмор. Јер
сам се цијелу четр’ес’ пету, четр’ес’ шесту и четр’ес’ седму
одрицао годишњег одмора; зато што Керемпух треба да
излази сваког тједна. Међутим, сад, кад сам био искљу-
чен, то је на мене, морам признат’, страшно дјеловало. Јер
се не осјећам крив. Ја тражим годишњи одмор. И одлазим
на Раб. Три тједна сам на Рабу.
И путујем бродом из Ријеке за Раб и пролазим Крч-
ким каналом поред Цриквенице. Нови Винодолски. Брод
пристаје у Сењу и пролази између Првића, Голог и Башке
за Раб. И тада видим Голи оток, и све то скупа. Враћајући
се натраг, поново бродом пролазим туда. И у Загребу, да
ли десет дана или мјесец дана послије тога, сањам фан-
тастичан сан.
Путујем истим тим бродом поново, као, враћам се са
годишњег одмора са Раба. И пролазимо крај Голог отока.
На Голом отоку видим дрвену бараку, саграђену на оном
истом мјесту ’ђе је сада видим. У сну стојим наслоњен на
ограду брода и крај мене су неки људи које не познајем.
И ја им у сну кажем: „Шта је ово? Па прије три тједна кад
сам иш’о за Раб, ту није ништа било, на том мјесту.“ А један
човјек ми каже: „Ма ту ће некакви кажњеници, ту треба да
дођу. То милиција нешто ту... Не знам, то треба да буде ту.“
Ја сам тај сан сасвим заборавио. А сад, излазећи из
брода, видим ту бараку и мени се заврти у глави. Је ли
могуће да сањаш нешто унапред?
- Ви сте у том тренутку голи, сви?
Сви смо голи и носимо сваки своје пинкле, разуми-
јеш. Стазе нема него идемо...
- Вас је четири стотине?
Нас чет’ри стотине овако, у једном реду. И мене та
слика напросто подсјећа на анђеле који одлазе у небо, јер
се пењемо сви горе, сви смо страшно бијели.
А горе, поред милиције, стоји некол’ко људи; касније

ћу сазнати ко су, јер су нас ти људи примили на разговор.
Новинари су у тој групи најугледнији њен дио и они
хоће с нама да разговарају. Кажу нам послије ко су; то је
било након три, четри дана. Дочекао нас је Данило Јауко-
вић, [Веселин] Булатовић и један човјек у парадној генерал-
ској униформи. А то је Капичић, што тек касније сазнајем.
ЈОВО КАПИЧИЋ ГА ТЕРА БОСОГ

НА ОШТАР КАМЕН
Међу нама је и шпански борац Петар Ивановић, Црно-

горац, који, кад је видио овог Јову Капичића, којег је он при-
мио у партију прије рата, не може да се заустави и каже:
„Па, болан Јово, шта је ово? Што радите ви то од нас?“
На то Капичић прво хладнокрвно п озове једног
милиционера, па каже: „Сад ћете ви...“ вели Петру Ива-
новићу, „сад ћеш видит’ шта радимо од вас“, вели. „Води
га! Води га тамо!“ Овај га узима и онако босог води га уз
морску обалу по оном камењу које су слано море и бура
нагризли. То је - као ножеви оштро. Одведе га сто метара
далеко и доводи га натраг. Перо Ивановић не може да
хода, сав је исјечен по ногама.
Враћен је у ред. А Капичић му каже: „Јеси ли сад
видио шта радимо?“ Перо Ивановић више ниједну ријеч
не изговори. Шути к’о заливен, спуштене главе. Свима
нама егземпларно је показано ’ђе смо и шта смо.
Примамо одјећу. Сврставају нас и воде горе у жицу.
ПОСТОЈИ ЛОГОР
Већ постоји жица, обухваћа осам барака, које стоје

поредане једна изнад друге, паралелно, све. Има нека
стаза, неуређена, онако пробијена. Све су бараке с лијеве
Голи оток
стране. С десне стране нема ништа. А доље је једна барака

која је постављена окомито на ове бараке и то је кухиња.
Пред њом је, као, неки мали трг. Около је жица са бун-
керима. У бункерима су милиционери са митраљезима.
Сви шутимо, нико ништа не говори...
- Је л’ има кога у том тренутку у жици?
У жици нас дочекује око двадесет људи; кажњеници,
обучени као ми. То су Словенци. Кажњеници из Народне
Републике Словеније. Они су први дошли и припремили
су некакав крух и некакву чорбу, јуху. У тој кухињи су они
нешто организирали.
Ја сам касније, у затвору, кад сам други пут био ухап-
шен због Ибеа, био с неким који је био у Лепоглави, и он
ми је рекао да су кажњеници слободњаци из Лепоглаве
ишли градити Голи оток, ту жицу, и те бараке. То су били
усташки типови, ово, оно, ко зна; некаква реакција која
је већ била не’ђе пред изласком...
ПО 190 ЉУДИ У ЈЕДНОЈ БАРАЦИ
И овако: смјештају нас у те павиљоне, мислим, по сто

деведесет.
- У једну бараку? У сваку?
Да.
- И у колико барака су вас сместили?
Има осам барака и ми у овом моменту испуњавамо
три најгорње бараке.
- По сто деведесет? То је скоро шест стотина.
Да. Тако је.
Три бараке. Доње бараке су потпуно празне. Остаје
празно пет барака.
- И у сваку дође по сто деведесет људи?
Чекај мало, касније је било и више. Више су их натр-
пали.
- Да, да, да, али ти се сећаш...
У том моменту чини ми се да нас је било, да се бро-

јало, до сто деведесет... Можда сам се забунио, не знам.
То су дрвене бараке са боксовима у два реда на два
ката. Ако је у једном реду било шездесет лежаја... У сваком
боксу леже по двојица. Барака је доста дугачка, мислим да
је могло бити око шездесет лежаја у реду. Не, мање, мање...
Педесет... Четрдесет... Можда педесет, доље, педесет горе,
тако исто у другом боксу, то је двјеста људи. Двјеста мјеста.
Морам признат’ биле су сламарице, које мислим да смо
си сами морали однекле доносити. Пунили смо их сами, сла-
мом. Добијеш и два ћебета. Обучени смо сви у нова зелена
радна одијела. Свак добије некакву кошуљу, некакве гаће.
И сваки остаје у властитим ципелама. Нема ципела. Нара-
вно, моје ципеле нису издржале нити три дана на оном ка-
мену, кад смо изашли напоље.
МАСКА ЈЕ ПАЛА
Ми смо, наравно, сви страховито уморни, јер цијелу

ноћ нисмо спавали. Путовали смо. У броду нико ока није
склопио. Сад је дан, смјештамо се овдје. Наједаред долази
један, касније схваћам да је то Данило Јауковић. Улази
у бараку и пита првог: „Шта си ти 6ио?“ - не знам - „Шта
си ти био... Е, ти ћеш бити собни старјешина.“
За собног старјешину у мојој бараци одреди Ореба
Сорића, кога ти добро знаш. Кад га је овај питао: „Шта си
ти?“ он је рек’о: „Ас ти бога, ћа сам ја, ја сам морепловац."
На ово: „Ти ћеш бит’ собни“, вели: „Ас ти Госпе, собни!
Само ми је још то трибало!" То је био његов одговор...
- Јесу ли Словенци измешани са вама или нису?
Не, Словенци нису с нама. Нити смо у овом моменту
било с ким измјешани. Само Хрвати. А Словенци негдје
другдје спавају, не знам ’ђе. Измјешани су. Они су већ као
домаћи, ту су већ три дана. Два, три дана, знаш.
Наједаред, истерају нас милиционери из бараке и
кажу: ,Дисти пут!“ Немамо алата, немамо ништа. Прстима,
рукама, оно камење, неки шљунак... овамо-онамо. ,Нисти

ово, дај оно... Шта је оно тамо?“ Углавном не смеш стајат’,
мораш бит’ сагнут, мораш нешто да радиш, да се крећеш.
То је наша барака радила.
А једна барака - трећа, најнижа - одведена је доље,
у Велику драгу, на истовар брода. Кажу да је то било стра-
вично. Из брода се истоварује храна. То је други брод,
не наш. И носи се браш но, граш ак и гершла. Вреће са
грашком су од осамдесет кила, так’о нешто. И то се носи
горе, у ону бараку на брду... Две су бараке стајале горе
- једна је била магазин, а друга је била управна барака.
У њој су спавали овај Јауковић и ови...
И сада - трком ! Неки кап етан м илиционерски
командира истоваром. Слушај, то је било... Тјера их да
трком носе уз брдо те вреће. Људи падају. Туку их, уда-
рају, јуре их, вичу...
Пала је маска! Разумијеш? Најгрубљи начин који је
могућ. Људи нису у стању да носе. Неки могу, неки не
могу. Зову и нас. „Хај’те и ви!“ И ми тај брод истоваримо...
У броду је вјероватно било једно десет-петнаест вагона
хране; треба то хранит’... Било је брашна, уља, свега.
„УСТАША ЈУРА“ И ЛЕТНИК Ђ О РђЕ“
- То је био први дан?

То је био први дан. Стравична ситуација. Да се тако
може поступат’! Милиционери вичу: ,,’Ајде, јура!“ А знаш
што значи Јура? Све су усташе звали Јура. Знаш? За ра-
злику од Ђорђе, не?
Слушај, све су то... Пази, то су милиционери који су
били на служби у Лепоглави, у Билећи, ш та ја знам ’ђе.
Њима ваљда није ни објашњено ко смо ми, ш та смо ми.
Они према нама поступају као према непријатељским
кажњеницима, који су до тада били по затворима.
Сваљујемо се на спавање. Наравно, пребројавају нас,
овамо-онамо. Појављује се у свакој бараци једна канта
у коју ће се по ноћи срати и пишати, разумијеш. И барака

се закључава. И ко се појави вани, у њега ће се пуцати.
И ми попадамо у спавање к’о топови, разумијеш.
Љетно је доба. Дижу нас у четири сата ујутру - мје-
сец још стоји горе. „Диж’ се! Дај ово, дај оно! Построј се!“
П очне п р е б р о ја в а њ е , које је т р а ја л о д ва сата.
Пребројавају те милиционери. Не могу да изброје, разу-
мијеш. И, након два-три сата, у шест, седам сати - пошто
је сваки добио комад круха, овако, једну шниту, и некакву
црну каву - истјерају нас на рад.
Тотална неорганизираност. Истјера се петсто, шест-
сто људи на рад. И то знаш шта се ради? Цеста према касни-
јем бродоградилишту. Треба ту направити цесту. Ко и
како се тога сјетио, то уопће није важно... Неко је то обја-
снио, разумијеш. Неко нам је објаснио...
Не, то је било касније, кад су већ били и Црногорци...
Мислим да су сутрадан дошли Црногорци. Њих је било
јако много. Мислим да су они испунили још једно четир’-
пет барака. Били су у ужасном стању. Одма’ су донијели
и прољев.
Да, још сам нешто заборавио да кажем... Биле су и две
отворене латрине. У латринама - ископано само, онако,
камење, пребачена даска. Доље - једно пет, шест убијених
змија. Било је страховито много змија. И то отровница.
Огровних змија је било, разумијеш. Страшно смо пазили.
Дижеш камен и мораш пазит’ да није испод њега змија.
Дотерали те Црногорце, у очајном стању. Са Мамуле.
То је била велика група. И - Црногорци, очито, бунџије,
знаш - чујеш мрмљање, чујеш ово, чујеш оно. Види се да
нешто ту има.
ЛАЖНИ ГЕОМЕТАР
То је, овако, било другог, трећег дана. Истерају нас на

посао, тако сам запамтио... Распоредили смо се на једно
ш естсто метара. И кажу: „Ту треба некако направити
цесту. Питају „Ко је техничар? ’Ајде, дај, ти то знаш. То је
Голи оток
тамо ’ђе је била касније кутлана, па ’ђе је било ногометно

игралиште, е, у том правцу се гради тај пут.
Ту сам први пут схватио да се у таквој гужви може
забушавати. Једноставно сам не’ђе нашао једну летву и
почео ходати горе-доле. Одеш двајес’ корака, метнеш овако
летву и машеш руком, иако тамо никог нема. Разумијеш?
Као, ето, ти си техничар, равнаш некакву цесту, знаш.
Онда узмеш ту летву, забијеш је, узмеш другу, па одеш даље
двјеста корака и тамо је набијеш, па вичеш: „Дај, мало, бога
ти, помакни, па видиш да није равно!“ Разумијеш?
П очне заје б а в ањ е , зн аш . З ајеб авањ е , у којем је
предњачио овај што сам ја неки дан пит’о за њега... Божа...
Божа Стојадиновић. Он је био главни у томе. Он метне
две, три летве и каже: „Дај, немој да се зајебаваш , што си
блесав? Дај да направимо ту цесту, да је испланирамо.“
Онда он крене, па набијамо те летве и тако даље.
Знаш шта, то је био хаос! А милиционери само гле-
дају да ли неко стоји. Ако неко стоји, у пизду материну!
Знаш, на њега. Разумијеш?
- Колико ту има милиционера?
Нема их много, пет, шест. Али около немаш никог.
- У том трен утку на Голом отоку има негде око
хиљаду триста, хиљаду четиристо људи?
У том моменту нас има виш е од хиљ аду двјесто,
хиљаду тристо људи. А милиционери имају своју бараку,
знаш. Њих није могло бити више од тридесет, четрдесет.
Није их могло бит’ више. Али, чуј, нема ту... шта ћеш, пли-
ват’, ш та ћеш?
М еђутим, сад већ почиње. Неко м ора бит’ собни,
неко мора да дијели крух, неко треба да води некакву еви-
денцију...
Долазе први сукоби. Кад се дијели крух, постоји онај
окрајак: „Е“, веле, „видио си свог пријатеља, дао си му
окрајак.“ Знаш, већ почиње оно...
Пада одлука да се тако не смије дијелит’ Крух се,
иначе, носи у једној деки, у покривачу. И, овако, чет’ри
ћошка се завежу, донесе се то, стави се на земљу и сад овај
који дијели клекне и окренут је леђима према онима који
долазе. И дијели крух преко леђа да не би неком своме

додијелио веће парче.
Цигарете су посебно питање. Нико нема цигарета
осим оних које смо прош верцовали. Помало се пуши.
Скупљају се чикови, онда се цигаршпици стаклом нари-
бају, знаш, па се онај магуш изнутра мота у папир. Мој
клозет-папир је на високој цени, јер се у њега може још
и духан мотати.
И помало се упознајемо. Знаш, ко ово, ко оно...
Долазе Босанци. Босна и Херцеговина.
- Колико њих долази?
Долази их велика група. Велика.
- Колико отприлике?
Не знам. Тешко је рећи.
- Ја сам чуо да их је дошло око триста.
Ја бих рек’о, тако, између тристо и четир’сто.
И први пут их не распоређују у једну бараку него у
све бараке. Раздијељују их по баракама. У нашу бараку
долазе неки Мостарци. И ми видимо да ту већ неки вичу
на друге.
И формира се Центар. У Центар улазе: из Хрватске
Боро Вискић, из Босне Омер Пашић, па неки Хариф, забо-
равио сам му презиме, и Момић - шепав један човјек, који
је био јако фин - као културно-просветни, так’о нешто.
Овај Хариф је Сплићанин. Очито је био илегалац оба-
вештајац. Омер Пашић - нико не зна шта је. И неки Имер
Левингер, Жидов, који је био секретар градског комитета.
-Где?
У Сарајеву. Ја сам га запамтио по томе...
- Они су сви дошли из сарајевског затвора?
Из сарајевског затвора.
- Сви? Скоро цео тај Центар је из Босне и Херцего-
вине?
Да. Да.
- Србијанци још нису дошли?
Србијанци су дошли посљедњи.
- Значи, прво се формира Центар, па тек после тога
долазе Србијанци, Београђани, Војвођани, Македонци,
Косовци?
Да. Да. Косоваца није ни било у првој групи. Уопће се

не сјећам да је било Албанаца, Шиптара. Пази овако, ни
у првом Центру нема ниједног Србијанца. Сад се то зна...
Али, не можеш након четрдесет година реконструират’ све
ствари, човјек би мор’о...
- Да, сигурно.
Ја могу причат’ само оно чега се сјећам...
- Да. Да.
И почиње оно да треба изнашати свој став. Касније се
то звало непријатељски рад, али до тада још - став. Људи
треба да се добровољно јаве - ко жели да износи свој став.
- И с тим се почиње пре него што су стигли Срби-
јанци?
Јесте.
- То је јул четрдесет девете?
Јул четрдесет девете. По мом сјећању, Србијанци још
нису дошли, а већ се почело с тим.
- Колико су дана касније Србијанци стигли?
Ја мислим да су они дошли десет, можда и четрнаест
дана касније.
- Ови одмах заводе ред, Босанци?
Мислим да они то врло брзо... Можда ја ту имам и
грешку у сјећању.
НОВИНАРЕ ПОЗИВАЈУ НА РАЗГОВОР
Е, овако. Нас новинаре позивају Данило Јауковић и

Веселин Булатовић на разговор.
- Булатовић је у том тренутку заменик управника?
Замјеник управника.
- [Војин] Јауковић је управник.
[Војин] Јауковић нас веом а добро прима. Жели с
нама разговарати...
- Прима целу ту групу новинара?
Цијелу групу новинара. Међутим, нису сви хтјели
да иду. Неки су давали отпор. И ту је веома лошу улогу
одигр’о Владо Мађаревић. Он је иш’о и изјавио да смо ми

лојални, да смо ми ово, да смо ми оно, да ћемо потписати,
да ћемо дати изјаву за јавност... Пази!
И та изјава је и написана. Написао ју је Владо Мађаре-
вић и, мислим, Данко Грлић, уз велико негодовање неких
других. Отприлике овако: да ми, новинари, најбоље знамо
да су то у Резолуцији лажи; ми овог момента апелирамо
на остале новинаре социјалистичких земаља да износе
само оно што је истина, да не клевећу; да смо ми вољни,
по пуштању на слободу, да докажемо да нисмо ибеовци,
и тако даље. И треба сви то да потпишемо. Ко не потпише,
стављ а се моментално у најгору позицију. У то вријеме
већ почињу изношења ставова и такозвана обрачунавања.
Требало је шест, седам дана д оговарањ а, овам о-
-онамо, док је то потписано.
- А колико је вас?
Н овинара је свега неколико - слушај овамо, да ти
набројим. Најугледнији, односно на највишем положају,
био је Валцес57. И за њега су: уредник Вјесника Зване
Чрња, уредник ВечерњеГ л и ста Данко Грлић, његов замје-
ник Перо И вановић, те новинари Вјесника и ВечерњеГ
л и ста Брешковић, Бутковић и Мирковић. И ја из Кере-
мпуха. Мислим да више никога није било.
ПОТПИСУЈЕ СЕ ПОКАЈНИЧКА
ПЕТИЦИЈА
- Укупно вас осморица?

Осморица нас. И - ’оћеш потписат’, нећеш потписат’?
Тај се текст дотјеривао, овамо, онамо... Можемо потпи-
сати то што је истина, то ш то је стварно, а не можемо
рећи ово; ми стварно видимо из тих страних новина да
они лажу, дакле, можемо и то потписати... И тако даље.
На концу, ми ту изјаву потписујемо.
- Сви до једнога?
57
Псеудоним Милована Зеца.
Да. И та се изјава касније појављује, дан прије него

што смо пуштени с Голог отока.
- С вашим потписима?
С нашим потписима. Та изјава постоји, може се наћи
у Вјеснику, у архиви, и тако даље. У свакој библиотеци то
има, разумијеш.
Тиме се ствар не заврш ава. М оментално ми доби-
вамо, као, неке лакше послове.
- Вас осморица?
Не сви, али добивамо. На примјер, Зване Чрња и ја,
и два студента - ми долазимо на јако фин посао, на брод
који довози воду и из којег се пумпа вода у једну цистерну,
која је саграђена. Постоји гумена цијев и ми стојимо и,
једноставно, осам сати дневно пумпамо. То није велика
пумпа. Пумпају по двојица, двојица се одмарају.
Међутим, није нама додијељен тај посао. Него, тај
брод је дошао једне недјеље. Недјеља је дан кад се не
ради. Неко је питао, неко је рек’о: „Траже се добровољци".
„Заш то?“ Каже: „ДонГо брод са водом“. Ја кажем Чрњи,
који је леж’о крај мене: „Зване, ’ајде, идемо, бар ћемо се
тамо напит’ воде, ’оди, идемо тамо“. И како смо се ми први
јавили, нама доље онај човјек каже: „Сутра дођите опет“.
И ми смо, заправо, сједели у хладовини и пумпали
воду. Могли смо пит’ кол’ко ’оћемо. А ови морнари који
су тај брод возили, пушили су и онда би цијелу цигарету
бацили нама под ноге, знаш. Да имамо шта запуш ит’, то
је било јасно. И чак су с нама разговарали, и тако даље.
А и други новинари снашли су се већ - не знам, овај
пише неки реферат, онај треба да напише неки извјештај,
знаш већ, знаш то...
БАТИНАШИ ЧИНЕ ПРВИ ЗЛОЧИН
Онда долазе она обрачунавања, ја не знам - сукоб

између Црногораца и Босанаца...
- Молим те, испричај то.
Црногорци су донијели дизентерију, односно стра-

шан пролив, са Мамуле. Сви су га мање-више имали. Сад
је и нас то захватило.
Ја сам добио тај пролив. У најдоњој бараци, непо-
средно крај саме кухиње, импровизирано је нешто као
болница. Заправо, била је празна - није било ни кревета,
ни ћебета, ништа. Једноставно, донио би своје ћебе одо-
зго, раширио га, ту би лег’о - и ту би лежао. Од љекова
ничег није било него, једноставно - ништа ниси добио за
јест’. Добио си крух, пржен крух, на црно. То је било док
не стигну некакви љекови, да би се смирио тај пролив.
И ја сам ту лежао. Ту нас је било, једно, тридесет, четрдесет.
Једног дана чујем некакво комешање, панично. Али
већ се чуло - нешто ће бити, ово, оно. Отишле су радне
бригаде...
Формиране су некакве бригаде58. На рад се ишло не
по бригадама него по павиљонима. Павиљони су ишли
на рад. Водио их је, не знам, био је неко ко их је водио, а
милиционер их је на капији пребројавао. Кол’ко је изашло
тол’ко их се морало вратити натраг. Ишло се ван.
Углавном су се копале, као прво, мале цистерне. Врло
разумно се радило - ниси мог’о ископат’ огромну цисте-
рну, јер би мор’о бесконачно чекат’. Зато је најприје копана
једна мала цистерна, у коју стане можда вагон воде, не?
И кад је то направљено и напуњено водом, е, онда је на
реду друга цистерна. То се градило непосредно у близи-
ни, тамо. А осим тога се одма’ ишло градити за управу
неку камену зграду. Па се тражило - ко је зидар, ко зна
ово, ко зна оно. И радиле су се прве стазе и први путеви,
нарочито из Велике драге пут према жици и пут према
кухињи, пут горе према управи.
Слушај, то није било лако... Од алата су биле само
ћускије, и крампови и маце. Ничег другог није било.
И било је трагача. Не, тада није било чак ни трагача, колица
су била. Нисмо имали трагаче него колица на точак.
- Колица?
Колица са точком.
- А она су онде била неупотребљива?
58 У ствари треба: радни стројеви.
Потпуно неупотребљива... Најприје си морао напра-

вити пут да би могао на њима возикати, знаш. То је једно.
И онда, неки су се сјетили, разум ијеш , па да би брже
ишло, једноставно су узимали колица, натегнули и овако
их носили.
(Рукама прави наручје.)
Па их истресали, знаш.
Постављене су норме. Почела су такмичења, радио
си као црнац, уз пјесму.
Е, знаш шта је прво рађено? Ногометно игралиште.
- За удбаше и милицајце?
Ногометно игралиште за управу! То је била прва већа
акција.
- Јауковић је волео фудбал?
Је? Не знам.
- Не, ја питам.
Не знам. Углавном, изашле су те бригаде...
- Ти лежиш у болници и чујеш нешто?
Ја чујем нешто, да. Чујем вику, галаму и бубање, оно
лупање, вику, знаш оно кад људи табанају ногама... Са још
неким људима изађем и ја ван да видим шта је. И видим
да около стоје милиционери, али изван жице.
- Са митраљезима у рукама?
Ма, не. Гледају. И около су били бункери, разумијеш,
на којима су, нормално, страже.
- Бункери или торњеви?
Торњеви, торњеви. Дрвени торњеви са митраљезима.
Горе стоји милиција са шмајсерима, с митраљезима. Али
они само стоје... Нико се не мијеша.
А овдје је једна група од можда десет Црногораца
окупљена око Раичевића, а с друге стране је Омер Пашић
са Босанцима; ови су наоруж ани летвам а и тојагам а.
И води се неравноправна тучњава, у којој Босанци лемају
Ц рногорце, а они помало падају. Лупају их ногама и
бацају на једну хрпу.
И ствар заврши тако да се ниједан од Црногораца не
миче. Само јаучу. Леже један преко другог набацани, ра-
зумијеш.
- А Омер Пашић предводи групу батинаша?

Омер Пашић предводи ову групу. Сав се зајапурио.
Црвен је у лицу. И онда: „Тако ћете ви! Ми ћемо вам пока-
зат’ шта ћете ви, бандо!" И, наравно: „Ж ивио Тито, пар-
тија!“ И тако даље. Скандирају.
Ми гледамо ужаснути, не знајући да је то прво бати-
нање. Међутим, они нам кажу: „Ш та ви ту гледате! ’Ајде,
марш натраг, тамо у баракуГ Тјерају нас у бараке, разу-
мијеш. Ми одлазимо.
Враћају се радни стројеви. Ове су подијелили. „На
посао“, не знам, „стани у ћошак“, „ради“... А двојицу-тројицу
једноставно бацају не у болницу него у оне прегратке у
којима стоје кибле. И тако, ту је он умро... то је први мр-
твац. Први мртви кажњеник.
Сутра ујутру износе Раичевића. Сахранили су га горе,
изнад жице. И то га проносе док смо ми постројени за
излазак ван. Сви виде да њега носе горе и виде двојицу,
тројицу са лопатама. Иду носе га покривеног на трагачу;
очито је, знамо шта је.
Сви смо на неки начин заплашени. И од тог попо-
днева почиње изнашање непријатељског рада, ’ђе се већ
почиње са лупањем. Али прво се каже: „Ко ће добро-
вољно?“ Кад неће нико добровољно, онда они прозивају
неког свог. „Ко се јавља за изнашање...?“
- Извини, само морам да ти кажем, мени се чини да
је Раичевић погинуо тек после доласка Србијанаца.
Нисам сигуран.
- Добро, у реду. Настави.
Не знам, не могу да се сјетим.
- Добро. Настави. Извршен је први злочин...
За мене је то вријеме некако скраћено. Осим тога,
чини ми се да тада још није било толико људи.
Е, почиње, кажем, изнашањ е непријатељског рада
и тамо ’ђе се нико добровољно не јавља, они прозивају
неког свог Босанца. И то увек прозивају оног кога су већ
унапријед приказали као непријатеља.
Био је неки Жидов из Мостара, Мони. Мони Финци,
не знам како су га звали; тако, мислим. Тога премлаћују
намртво у павиљону ’ђе сам ја, са сљедећом оптужбом:

„Он је већ у Сарајеву био такав. Док смо ми читали рефе-
рате и држали дискусију, он би“, веле, „ишао на киблу, па
би тамо прдио и срао, нама из ината. Дај, удри га!“ А он
кука, плаче, јауче...
Видим ја да су ту некакве чудне намјештаљке. Али
сви долазе на рад. Ми који смо дали ону изјаву такође
смо на леду. Кажемо своје. Ми у бити понављамо оно што
пише, што смо дали у тој изјави.
ЛОГОР СЕ ПРОШИРУЈЕ - СТИЖУ НОВИ
И помало се формира омладинска бригада и радна

бригада, и свакога зову доље код исљедника. Н ам а је
исљедник Душко Гузина, бивше десно крило „Хајдука“ и
врло фер човјек, врло пристојан. Не могу рећи да је било
коме наудио. С нама прича чисто другарски, кад се срет-
немо, овамо, на радилишту, он чак стане, па пита како је,
шта је, и тако даље.
Не могу рећи да је у тој првој групи, осим Босанаца,
био било какав притисак или нешто с друге стране. Све
је то фино, у границама.
- Ког месеца се формирају ове две бригаде?
Формирају се не’ђе концем августа.
- А дотле су Србијанци већ дошли?
Да, онда су они већ ту. Јесу Србијанци дошли.
- Само ми сад кажи да ли се сећаш колика је та група
била.
Омладинска бригада?
- Не, не, не. Група Србијанаца, Војвођана, Македо-
наца, Београђана...
Нису они дошли у једној групи, ја мислим да су до-
шли у двије групе. И то измрцварени, уморни, бескрајно,
јер су путовали Београд-Загреб-Бакар.
- Колико су путовали, шта мислиш?
Мислим да су путовали дан и по, два, так’о нешто.
- Јер, знаш, да ти кажем, мени моји пријатељи тврде да

смо ми путовали ноћ и дан. Међутим, мени се чини да смо
путовали дуже, бар две ноћи и један дан, и друге ноћи да
смо ишли од Бакра „Пунатом“ на Голи оток; па је то трајало
две ноћи и два дана.
Ова група Србијанаца је дошла јако исцрпљена баш
усљед тог путовања, дугог путовања. Пази, једино се тога
сјећам.
Они су били размјештени у доње бараке. У међувре-
мену су подигнуте још неке бараке. У жици се одма’ гро-
зничаво дижу бараке, јер нема доста мјеста. Мислим да
су Србијанци дошли већ у те друге бараке.
Ф ормиране су већ неке, разне, мање радне групе.
На примјер, ф ормиран је атеље. Јер у групи из Хрва-
тске било је неколико кипара, студената Академије, и сли-
кара. Био је ту Франић, који је био професор на Акаде-
мији у Загребу, и од сликара је био Саш а Бунета. Он је,
иначе, био обавјеш тајни официр у Х рватској, у Вара-
ждину, у овим јединицама масловачким и загорским.
И то је једна интересантна појава. Мислим да је имао чин
капетана или поручника. А од кипара је био Жељко Ра-
дмиловић из Сплита, Анте Деспот, студент кипарства,
и Велибор Мачукати, исто студент кипарства.
Они су добили посебно задужење - да пронађу мра-
мор. Јер формира се подузеће које се зове „Мермер" и ми
се налазимо на подузећу „Мермер“, и ови добијају заду-
жење да нађу мрамор. И мувају се около по отоку, налазе
некакво камење, брусе га, разумијеш, ручно и кажу: „Мра-
м ора има. М ермера има. Може се почети. Треба не’ђе
отворити каменолом.“
- Молим те, покушавам да утврдим колико је људи
дошло са првом групом. Рек’о си: затекли сте двадесет
Словенаца, из Хрватске је дошло око шест стотина, можда
петсто педесет...
Јесте.
- Из Црне Горе око осам стотина, можда седамсто
педесет и из Босне и Херцеговине триста до четиристо...
Да.
- То је негде...
У међувремену су подигнуте четири бараке унутар

жице. Четри бараке унутар жице и две бараке изван жице...
- То значи осам и шест?
Тако је. Четрнаест.
Две бараке изван жице се опкољавају жицом. Ка-
сније у та два павиљона улазе радна бригада и омладин-
ска радна бригада, које ће прве изаћи ван. А горе, значи
- још шест барака. Једна од тих барака служи овим кипа-
рима, клесарима и сликарима у Центру. Ту седе Омер
Пашић, Боро Вискић. Значи да су створене још три бараке
у које могу да се натрпају људи. И овде две - значи, још
пет барака. Ако рачунамо на то да је у сваку морало стати
сто осамдесет до двјеста људи, ми имамо: седам плус пет
- дванаест барака.
- Дванаест барака? То је са Србијанцима, са свима?
Са Србијанцима.
- Две хиљаде четиристо?
Тако је. Није могло бит’ више.
- Није?
Н икако није могло бити више. Није било мјеста.
Ниси их имао ’ђе, разумијеш.
- Од неких других сам, опет, чуо, чини ми се, да их је
било четири хиљаде.
У првој групи? Не.
- Не?
Не.
- Добро. Настави сад.
Дакле, неки студенти кипарства и кипари имају сло-
боду кретања по отоку да нађу камен који се може обрађи-
вати. И тада се наш ло то прво камење. Није било ни
пилане, ни ништа. Него се обичним алатом радило - секи-
ром, чекићем и тако даље. Обичним брусом се и брусило...
Негдје код куће имам комад мрамора из тог времена.
Наравно, никад ситуација не може бити тако тешка
да се људи не сналазе у свему томе. У бити, сви они који
су ушли у омладинску радну бригаду и у радну бри-
гаду, заправо, решили су се свих тих петљавина, односно
добили су неку перспективу; као, могућ је бржи излазак.
Осим тога, унутар самих бригада више није било ника-

квог обрачунавањ а и изношењ а непријатељског рада,
и тако даље, него је само захтијеван добар рад, залагање,
живахност, весеље, пјевање... Требало је то тако приказат’
овим другима, јер, ето, то је пут за одлазак.
- Ти си ми рекао да од вашег доласка до формирања
омладинске и радне бригаде није прошло много...
Могло је проћи мјесец и по дана.
- Месец и по дана?
Тако, можда два мјесеца. Није више могло да буде.
Ми, који смо сад ту били, изван старе жице, заправо,
више немамо точан преглед шта се горе догађа. Али знамо
да се све више и више развијао систем који је касније по-
примио оне чудесне форме.
- Извини, молим те. Сад, у овој паузи, ми смо мало
цртали како је изгледала такозвана стара жица. Па смо
дошли до закључка да је било више барака и да ти чак
ниси сигуран да их није унутра још изграђено док си био
у омладинској бригади.
Није могло да буде... Наиме, овако. Та жица је била тако
разапета да се, у бити, није могло градити у њој, унутар ње,
безброј барака. Него, ту је осам барака било паралелно
постављено. Ове остале бараке, на другој страни стазе,
по средини, нису могле стајати паралелно већ су стајале
чело на чело. Ту их је, с обзиром на дужину, могло да буде
највише пет комада. Ту је било јако стрмо и јако уско, па
мислим да их није могло бит’ више од пет. Ја јесам једанпут
ушао унутра и знам да сам се запањио кад сам видио којом
густоћом су људи стијешњени. То је било страховито...
- То значи да их је, пре свега, било више од сто деве-
десетуједној бараци...
Може бити да их је и више убачено, знаш...
- А сем тога, нису биле само две бараке за две радне
бригаде напољу него четири?
Не, чет’ри бараке су биле напољу. У њима су биле
двије радне бригаде...
- То значи да Је сигурно било преко три хиљаде, мо-
жда три и по хиљаде људи.
Да, али ми смо већ у тим двема баракама имали по-

вољнији смјештај, та радна и омладинска радна бригада.
Чини ми се да више нисмо били на боксовима, него само
у једном нивоу. То је било нешто, као, повољније. Али то,
у бити, нема везе, ја мислим,- знаш, са бројчаним стањем.
- Мене само занима број; број људи који је стигао са
првом групом. Значи, ипак је било више од две хиљаде и
четиристо; ако је постигнута, што ти кажеш, врло велика
густина.
Е, сад, овако. Док смо ми били још тамо, дакле, негдје
концем септембра, стигла је још једна група. Да ли је то
већ био први дио друге групе или је то био други дио прве
групе - то не могу да кажем. Али то су били кажњеници
из Хрватске.
- Колико их је било?
Та група није могла да буде велика. По мом мишљењу,
то је био други дио прве групе, јер су тад дошли они за
које смо ми знали да су били с нама у затвору на Савској
цести, а који у првој групи нису дошли.
- Не, то није обавезно, не значи да су то људи из прве
групе. Ја бих ипак рекао да то јесте друга група. Не могу
да се сетим кад је тачно стигла друга група... Је ли више
пута био такав случај?
Врло значајна је та друга група... Не, ја знам само да
је тај једини пут дошла група из Хрватске, а још смо ми ту
били, јер смо то гледали. То је, заправо, први дочек неке
групе. Организирани дочек групе, на којем није било до-
звољено да се некога туче нити да га се дира, нити да се
нешто виче, и тако даље. Али су већ били изабрани неки
активисти, коЈи су овде командирали. То су опет били они
из Центра - Омер Пашић...
- И шта су они радили? Они су тукли?
Није ми познато. Можда и јесу тукли не’ђе поједи-
начно, али то се није видјело. Можда су некога дочеки-
вали специјално. Али је постојало већ одређено мало мал-
третирање. Онако голи, какви су били, морали су боси
трчати горе, онда су сви морали се сагнути, главу доље, и
то тако да нос туре ономе испод себе у стражњицу, и тако
су стајали. Дакле, понижење. Они су ишли, смијали се и

викали. „Репоње!“ викали су, и тако даље.
Али један - сад се сјећам, звао се Семиз - ударио је
некога. Богами је Јауковић скочио пред њега и почео га
гурат’ и тућ’ Богами је скочио и диг’о галаму на њега, по-
тјер’о га, и тако даље.
Дакле, што се тога тиче, та друга група или други дио
прве групе није био малтретиран на онај начин како се то
касније догађало. Како се с њима поступало горе, у жици,
то је већ друго питање. То ја не могу да кажем, јер више
нисам био у тој жици.
Међутим, врло је занимљиво да се онда већ почело
инзистирати на културно-просвјетном програму. Сјећам
се да смо чак писали игроказ - Грлић је написао игроказ;
ја сам писао хумористичке стихове за Врабац - пјевало се,
глумило се, наступало се, и тако даље. То је све била при-
према за одлазак ван, за одлазак на слободу...
- А у жици нема ништа од тога?
А унутар жице - ничега таковога нема. Ничега та-
ковога.
ПОТПИСИВАЊЕ ОБАВЕЗЕ О САРАДЊИ
- Споменуо си да је пред ступањ е у омладинску

радну бригаду и у радну бригаду било неког позивањ а
пред иследнике.
Обавезно је било да идеш исљеднику на кратак разго-
вор. „Како ти сад мислиш о томе“, и ово, оно, „јеси ли ти
сад на страни правде, на страни нашег ЦК“, и тако даље.
И обавезно је услиједило: „Изволи онда, ако си такав, ако
си за то, да потпиш еш .“ М ор’о си потписати изјаву. Ко
није потпис’о изјаву...
- Какву изјаву?
Изјаву да ћеш радити за Удбу, с тим што си добио и
илегално име, назив. Дакле, не под својим именом, да ћеш
извјеш тавати о свему. И уз то је било речено: „Ако нас
превариш, животом ћеш се покајати. Онда ћеш видјети

шта ћеш доживјети."
- Јеси ли ти потписо ту изјаву?
Јесам. Потпис’о сам...
- Који псеудоним си добио?
Добио сам псеудоним Сењ.
- Сењ?
Сењ, Сењ, да; који је био у близини. Међутим, морам
објаснити како сам дош’о до потписивања.
Ја сам посљедњи од свих новинара био позван. Сви су
прије мене потписали, осим Чрње. Како мени Чрња тврди,
он није потписао, одбио је да потпише. Али он је због тога и
остао тамо.
У том моменту се издвојити значило би да је дошла
у питање чак и она изјава коју си већ потписао, коју си
дао јавно. Мислим да сам тада страшно погријешио што
нисам рек’о: ја сам дао јавну изјаву за новине, сматрам
да сам тиме рекао све што имам да кажем и да потпи-
шем и да није потребно даље потписивање. Међутим, био
сам млад и, међу нама речено, уопће нисам схватио досјег
тога. Мислио сам да то неће бити тако озбиљно, не?
Али сам касније трпио посљедице због тога што ни-
сам хтио да радим. Зато што сам одбио да радим, због
тога, само због тога, поново сам доведен на Голи оток. То
ми је било отворено стављено до знања, да је то прави
разлог. Није било тако изричито речено него оно: „Опа-
метићеш се ти. Опаметићеш се ти тамо или ћеш оставити
кости на Голом.“
- Али то је већ друга прича.
Не, то ми је речено у Загребу...
КУЛТУРНИ РАД У БРИГАДАМА
- Да, да, разумем. Него немој прескакати, иди редом.

Значи, бавили сте се одређеним културним радом?
Поред физичког рада, још је био тај културно-про-
свјетни рад. Кад је неким свечаним програмом, заправо,
требало показат’ да ми нисмо више кажњеници који само

црнче. Требало је показат’ да, ето, стварамо и на други
начин. Онда бисмо чак добили и слободно. Умјесто да идемо
на рад, имали смо слободно вријеме да би’ могли вјежбати за
казалишну представу, да би’ могли писат’ текстове, напра-
вити кулисе, и тако даље. Између тачака омладинске радне
бригаде чак је постављена сцена, са завесом, са свим тим,
тако да су се могле давати казалишне представе.
- Колико је људи отприлике било у тим двема бри-
гадама?
Ја мислим да је могло бити највише четири стотине,
све заједно. Да није могло бити више. Што би отприлике
одговарало и овим четирма павиљонима.
- Колико сте после формирања тих двеју бригада још
остали на Голом отоку?
Мислим да смо остали још најмање мјесец дана, мје-
сец и по. Јер смо изашли ван не’ђе двадесет другог октобра.
- Пошли сте са Голог отока?
Да. Д вајес’ другог октобра. Мислим да се то може
установит’ у Вјеснику, јер смо имали велики збор... Нас су
укрцали у брод, у „Приморје“, и искрцали нас на Ријеци.
На Ријеци је око тога била велика парада - збор, са јавним
говором. Били су новинари, снимало се, фотографирало
се. И то је изашло у новинама. Одржан је збор, говорио
је Боро Вискић, ми смо сви били постројени. А касније,
у Загребу, дозвољено нам је - ко је имао фамилију - да се
нађемо са фамилијом на жељезничкој станици.
- Јесу ли то већином били кажњеници из Хрватске
или је било и других?
Било је из целе Југославије. Било је мјешано. Било је
из Србије, из Црне Горе, из Босне...
- Је ли бригада имала неко име?
Бригада се звала „Са Титом и Партијом до истине“...
Не. Једна се звала „Тито - Партија“, а друга „С а Партијом
до истине"59. И добили смо легитимације; ја чак имам ту
59 Радна бригада се звала „Истина побјеђује“, а Омладинска „Са
Партијом - за побједу истине".
легитимацију. И тај рад на аутопуту признат нам је у радни

стаж, и то сад. Кад сам ишао у пензију, посебном неком
законском одлуком то је прихваћено као радни стаж.
НА РАДНОЈ АКЦИЈИ
- Били сте на ауто-путу?

Да. На ауто-путу смо били. То је била прва радна
акција, гдје се ишло као слободњак ван. Не можемо рећи
да нисмо били слободни, али се очекивао висок степен
дисциплине, тако да се, заправо, нико није удаљио. Нико
се није удаљио. Могли смо на ауто-путу примати посјете.
Знам да су долазили фамилије, родитељи; доносили су
храну, пресвлаку и тако даље.
На сам ауто-пут били смо искрцани код Гарчина и
градили смо надвожњак, код Гарчина. А послије смо ишли
на други надвожњ ак. То је најтеж а дионица била, око
Брода, ’ђе је прије нас била армија.
П рви логор у којем смо били - ту су биле дрвене
бараке - био је веома добро положен. Други је био у стра-
вичним увјетима, јер је био у некаквој долини, на некој
ливади, и како су почеле јесенске кише, ми смо у бара-
кама имали тридесет до четрдесет сантиметара воде, то је
све било поплављено. Није се могло испумпати и ми смо,
у бити, спавали на боксовима, а испод нас је била вода.
Тако, није било нити струје, јер су инсталације морале
бити ископчане. А ми смо устајали ујутро по мраку - ни-
смо радили осам сати него дванаест, па и шеснаест сати
- и враћали се по ноћи мокри и, онако мокри, лијегали
у мокро и онда се исто такви дизали. Били су, мислим,
веома лоши увјети. Али били смо добро храњени.
Поново се појавила дизентерија, и ја сам је поново
добио. Али била је нека болница; баш у омладинској рад-
ној бригади била је нека болница, у близини. Брођани су
нас овђе пребацивали. Ту сам био једно пет-шест дана и
били смо залечени.
Омладинска радна бригада је ишла ближе Броду, а

радна бригада - то су били старији - остала је у Гарчину и
ту је градила један бетонски мост преко некаквог потока.
Послије тога смо пуштени. Нисмо пуштени поједи-
начно него смо добили карте и возили се...
- Целе бригаде? Обе бригаде су заједно отишле кући?
Целе бригаде?
Не, оне су распуштене након Гарчина. Неки су путо-
вали за Босну, неки за Београд, неки за Загреб.
- Колико времена сте остали тамо?
Остали смо до трин’естог децембра.
- Скоро два месеца?
Да. Знам то по томе што ми тако пише у легитима-
цији омладинске бригаде. Били смо више од два мјесеца,
отприлике. Већ је пао снег. Посљедње радове изводили
смо по снијегу - било је испод нуле.
- Били сте вероватно последњи бригадисти на ауто-
-путу?
Посљедњи. Посљедњи.
- Више се није могло ни радити?
Није се више могло нити радити. А радили смо заи-
ста под несхватљ иво тешким увјетима. И стоваривањ е
камена, цијеви. Како више није функционирала ни меха-
ника, јер је било блато, то смо ми, заправо, све на леђима
пренашали.
Рецимо, није било воде за мијешање бетона за фини-
шере и онда су постављене цијеви и из Саве је доведена
вода. Међутим, цијеви су биле ограниченог домета, па их је
требало демонтирати, па пренети... То су оне оловне цијеви
дужине од шест метара и нису се могле преносити за
вријеме рада него по ноћи. Кад би смене стале, онда бисмо
размонтиравали све те цијеви и, онако по блату, шљапкали
ноћу, по мраку, без свјетла. Носили смо их пет-шест кило-
метара под ужасним увјетима. Људи су падали заједно са
цијевима у блато, јер ту нигдје није било пута ни стазе. То
је доњи слој без шодера. Гацао си по блату до кољена.
- Је ли било повређених? Је ли било можда и смрт-
них случајева?
За смртне случајеве не знам. Али било је безброј

повријеђених, одлазака у болницу...
- Да ли се можда десио неки инцидент за то време?
Не, ништа?
Не. Било је смијешних инцидената. Једног кога су
послали у Гарчин да донесе, не знам, некакав материјал,
у Броду су легитимирали и - како није имао легитима-
цију, јер је нико од нас није имао код себе - уз сва његова
објаш њ ењ а камо иде, једноставно га одвели у затвор.
И стрпали у исту ћелију у којој је био за вријеме истраге
двамјесецаприје. А овде су сматрали да је побего, не да
је дезертиро.
Чини ми се да је било једно или два дезертирања, али
без неких посљедица.
- Вратили су се у бригаду, после, сами?
Мислим да су једнога вратили. Један се вратио након
некол’ко дана, а један је једноставно рекао да неће; да хоће
да иде кући, да му је речено да је слободан. Мислим да
је био један такав случај. Не бих се сада могао сјетити
имена...
ВРАЋЕН НА ПОСАО У К Е Р Е М П У Х
- Значи, негде средином децембра четрдесет девете

ти си се вратио у Загреб. Шта се тада дешава?
Да. Враћен сам у Загреб и било ми је речено, кад сам
полазио с ауто-пута - тамо је био неки исљедник: „Изволи,
јави се тамо ’ђе си био...“
- Имали сте иследника и на ауто-путу?
Је, је, били су тамо. Само, нису нас позивали. Они су
водили о нама рачуна - камо ћеш ићи, и тако даље. Пра-
тили су твој рад и на ауто-путу.
Мени је било, на моје изненађење, речено да се вра-
тим у Керемпух. И био сам примљен натраг у Керем-
пух. Јасно ми је било да је то, заправо, посљедица у пр-
вом реду тога што сам био суђен само на шест мјесеци.
Сматрао сам да стварно нисам крив. А осим тога, знао сам

да сам оно потпис’о и да сада, вјероватно, треба нешто ту
да радим. И постало ми је мука од свега тога.
Међутим, чврсто сам одлучио да се нећу, апсолутно,
ни у шта упуштати. И стварно сам прва два-три мјесеца
имао потпуни мир. Нико ми ништа није рекао. Једино
су тражили да на синдикалном састанку у „Н ародној
ш тампи“, дакле, тамо ’ђе сам био искључен из партије и
одакле сам био удаљен, одржим говор.
- Молим те, пошто сам ја тај говор после повратка са
Голог отока такође држао, на састанку студената Ћуприје
- то је било у лето педесет друге године - хоћеш ли то да
ми испричаш? И ја сам се, наравно, осећао ужасно, чак
сам при томе направио неку грешку да ме умало нису вра-
тили на Голи оток.
- Ево, шта се десило. Ја сам такође потписао ту изја-
ву, и то сам био ухваћен на брзину. Вадио сам се да не
могу да цинкарим, зато што, као што си ти мени причао
да је говорио Зване Чрња, као студент, хоћу да се бавим
новинарством, литературом, што сам све што сам досад
радио, радио јавно, никада ништа тајно, и да ми то просто
не одговара. Овај ми је иследник одједанпут потурио лист
хартије и... Не, он ме је прво упитао: „А, добро, ако би
случајно чуо нешто што би било непријатељско, да ли би
ипак рекао?“ Ја сам хотећи само да се што пре ослободим
од онога што је тренутно, рекао: „Како да не!“ И он ми је
потурио хартију: „Е, сада пиши.“ И ја сам дао ту изјаву.
Својом сам руком просто попунио, исписао неку изјаву.
И добио псеудоним Марко.
- Е, сад, кад сам се вратио у Ћуприју, на мене су одмах
навалили. Прво су навалиле жене тих похапшених људи,
које су кренуле у буљуцима да ме обилазе. А одмах је нава-
лила и Удба. Они мени нису спомињали ту моју изјаву и ја
сам у ствари стално мислио да за њу и не знају. Међутим,
тражили су од мене да цинкарим, тражили, тражили, и то
је трајало месец-два, не знам ни ја колико. Ја сам се стално
вадио: немам просто смисла за то, ништа не запажам,
не могу тиме да се бавим, хоћу да се бавим јавним радом.
Онда су ми рекли: „Е, кад нећеш да радиш то, онда мораш

да говориш студентима.“ И тако су ме натерали да гово-
рим пред својим другарима студентима.
- Не знам колико је студената било. Тридесет, четр-
десет. И ја сам на тој конференцији иступио. Осећао сам
се ужасно. Сећам се да сам рекао, отприлике: „Ја спадам
међу оне људе чији пример не треба следити.“ А онда ми
се десила невероватна, фројдовска грешка, која је заиста
могла да ме кошта главе. Наиме, једног тренутка сам рекао:
„Ви гледате пред собом човека који је радио против пар-
тије и државе - према својим могућностимаГ Тој конфе-
ренцији је присуствовао један удбаш мој познаник, неки
Милачић, који је стајао тамо крај врата, и ја сам, онога часа
кад сам то изрекао приметио да је просто побегао из сале.
- И, касније, много година касније, причао ми је да
су тада наново одлучивали да ли да ме хапсе или не, и
некако је преовладало мишљење да ме не хапсе.
Па добро, чекај мало. Зато што си рекао да си радио
према својим могућностима?
-Д а.
Па, знаш шта, био си оптужен као такав, не?
- Не, не, ствар је у томе што сам то рек’о тако као да
жалим што ми могућности нису биле веће.
А, тако је било? Видиш, мени је ту страш но помо-
гло одређено искуство с говорима и, друго, мој смисао
за хумор. Ја сам једноставно рекао: „Шире се фантасти-
чни гласови. Некад су то гласови о томе да смо ми били
изолирани, да су нас морали глађу, да смо били овако и
онако малтретирани. Ја мислим, најбољи доказ сам ја, јер,
ево, вратио сам се дебљи. Боље сам се хранио него овде у
нашој мензи“; која је стварно била лоша, знаш.
Настао је смех. Напросто, ведро сам говорио, нисам
се ту много упуш тао... Да ли је то њих задовољ авало,
немам појма.
Али након извјесног времена догодио ми се један
други кикс. Срео сам на улици оног Жељка Радмиловића,
који је био доље у тој екипи.
- Вајарској.
Вајарској. И он мени каже: „Чуј, немам ’ђе да спа-

вам.“ „Како немаш ’ђе да спаваш?“ Каже: „Мала ми је сти-
пендија. Мене су сад поново примили на Академију, али
немам доста новаца“, и тако даље. А ја, како сам већ им’о
подстанарску собу и како сам им’о тамо још један кауч,
два су кауча била, њему кажем: „Знаш шта? Дођи к мени,
лези и спавај.“ И он је код мене спав’о шест мјесеци, све
до мог другог хапшења. Јер кад сам хапшен, и он је ту био.
И чини ми се да су ми они њега послали...
„УМЈЕСТО ДА ДРЖИМ ПРЕДАВАЊЕ“...
Једног дана ми је дошао један и каже да хоће са мном

говорит’ Каже: „Слушајте, нема ништа од вас. Ми смо
очекивали да ћете ви за нас радит’.“ Ја кажем: „Ш то да
вам се јавим? Па, ви мислите да неко преда мном нешто
говори? Нико нишг’ не говори. Да је неко говорио, ја би’
вам јави о.“ Он каже: „Знам, али ви морате, ви имате тај
осјећај, ви већ знате то.“ Ја кажем; „Немам ништа, чујте.“
И тако даље.
Био сам врло наиван. Ту је био и тај Мачукати. Ми
смо се дружили и даље по некој линији, знаш. Заједно смо
становали, заједно смо се дружили, имали исте интересе.
Једног дана мени почне Жељко Радмиловић причати како
су неки покушали бијег. Како су неки из Сплита поку-
шали да бјеже бродом. И још неке так’е ствари. На ш та
ја уопће нисам реагирао. Рек’о сам: „Ма дај, то је глупост.
Ко ће бјежат’ зашто би бјеж’о? Зашто би’ ја бјеж’о из своје
земље?“ И тако даље.
Али нисам га пријавио, а то је била провокација, ја
сам, само, касно схватио.
Они су њему тада рекли: „Дај, говори нешто пред њим,
па ако те он не откуца, онда знамо да неће да ради, да пре-
шуткује.“ И вјероватно сам на темељу тога и ухапшен. Ја
опет ништа нисам учинио; нити сам било какву харангу
причао, било какав летак читао или писао, било с ким
разговар’о; једино с овим. Разумијеш? Кад сам био ухап-

шен, онда сам схватио у чему је ствар.
И тај човек се више никад није појавио. Није им’о
петље да се преда мном појави. А ставио ми је до знања
Мачукати, који је био његов добар пријатељ, да је Рашпе
вјероватно - Жељко Радмиловић је имао надимак Рашпе
- њима ту послужио... И рекао ми је овако: „Да сам дошао
у ту ситуацију, и ја би’ исто то направио. Не би’“, вели,
„ја поново иш’о на Голи оток“. То ми каже кад сам изаш ’о
напоље. Замисли. Тако да сам схватио да су они мени ту
подвалили.
И у истрази, кад су ме други пут тамо оптуживали,
мени је у једном моменту дојадило, па сам рек’о: „Јасна
ствар, ако се ви ослањате на Радмиловића...“ Овај каже:
„Немој ти њега мијешатиГ Па сам схватио...
- Само ми ово кажи. Ти си радио шест месеци?
Какви! Годину и по дана.
- Други пут?
Био сам на слободи годину и по дана.
- Годину и по дана си био на слободи?
Годину и по дана био сам на слободи.
- И све време си радио у Керемпуху?
Све вријеме сам радио у Керемпуху.
- И имао си нормалну ситуацију?
Нормалну ситуацију. Објављивали су ми карикатуре,
добивао сам, редовно, плаћу. Додуше, можда... Била је
тамо нека партијска јединица, али она према мени ника-
кав притисак није вршила. Једино Фадил Хаџић, мислим,
једног дана... А то је једна од најкомичнијих ситуација...
Неки дан смо се састали, керемпуховци, и о томе се
причало и грохотом смо се смијали тој ситуацији. Заправо,
други су се смијали, мени се то није чинило смијешно...
Мени једног дана дође Фадил Хаџић. Он је вјерова-
тно знао гдје сам био, вјероватно је на њега био притисак.
Они су га ваљда питали како сам, како ово, како оно, да ја
ништа нећу и тако то, знаш. А Фадил, да ли је хтио да ми
помогне у том моменту или није, не знајући шта се спрема,
једног дана ми каже: „Знаш шта, слушај, требало би држати
некакво предавање, културно-просвјетни рад, да ли би ти

хтио, био си на Голом отоку... Дај, види, одржи једно пре-
давање о Ибеу.“ Каже: „Знаш, требало би то да учиниш.“
Сад, наравно, мени се предавање нити спрема... Али
кажем: „Добро, у реду. Кад 6и то требало да буде?“
Слушај, већ је прошло годину и по... Већ је била педе-
сет прва. Био је април педесет прве, већ. И ја кажем: „Да.
Кад ће то бит’?“ „У понедељак по подне у пет сати.“ Мене
у понедељак ујутро хапсе.
И ови сједе по подне и чекају да ја дођем и држим пре-
давање. И тако, док није допГо Фадил, већ у шест сати. Уз’о
је реч, каже: „Другови, ’о’те кући, њега нема.“ „А ш то?“
„Јутрос је ухапшен као информбировац.“
(Смеје се.)
Разумијеш? По други пут. Наравно, ови су мислили,
кад сам други пут дош’о, да сам не знам шта извео. А ја,
збиља, нисам ништа направио. Разумијеш?
И то су причали и грохотом смо се неки дан смијали.
Јер је допГо један из Израела, који је радио тамо, Геза Апвел,
па смо се сви састали. Ја сам већ био заборавио на то. Он
нас је подсјетио: „Је л’ ви знате ону фантастику? Зами-
слите, ми сви чекамо Пала да нам држи предавање о Ибеу,
а долази Фадил и каже да он не може доћи да одржи пре-
давање против Ибеа, јер је јутрос ухапшен као ибеовац.“
(Смеје се.)
А друга оваква, фантастична ситуација била је кад
сам дош ’о други пут на Голи оток. Прескачем сада мје-
сец и по дана.
. Дођем там о... Сјећаш се Ш падијера, који Је тамо
држ’о неку вешерницу или шта ја знам? Шпадијер је био
у повлаштеном положају...
- Порцијашницу је он држао. Звао се Димитрије.
Порцијашницу. И он је тамо имао некак’е новине.
Леже новине, и то Керемпух, и отворене су на страници
Зђе је велика карикатура коју сам ја радио. И то у вези са
конвенцијом о пловидби на Дунаву; око тога су се качили
с нама Бугари, Мађари, Руси, шта ја знам. И ту та карика-
тура. А ја таман стао, као бојкотовани, разумијеш, у онај
ред отпозади, ’ђе су бојкотовани. И иза мене је и пор-

цијашница, и Шпадијер. Окренем се, гледам то и разми-
ш љ ам: Боже мој, они овде им ају ту кари катуру коју
сам ја направио прије месец дана. Она овдје служи као
подлога за неке друге ствари. А видио сам је и прецр-
тану на неким зидним новинама, знаш. И ја то гледам,
а Шпадијер вели: „Бандо једна, шта ти овде гледаш?“ „Па“,
кажем, „гледам своју карикатуру, која је овде за вас, овај,
директива."
(Смеје се.)
Шпадијер ти поче викати: „Банда једна!“ И ово-оно!
И све му брк игра, знаш . Све се смије. Јер ја сам тамо
потписан. Лијепо пише доље Алфред Пал, разумијеш.
(Смех.)
- Молим те, испричај како је текло то твоје друго
хапшење и шта сад бива. Је л’ има ту нешто занимљиво?
То друго хапшење...
Они су рано дошли унутра и пуштају их у собу. Рад-
миловића нема. Он је знао шта ће бит’ и ту ноћ није дош’о
кући. Ушли су тако да их нисам чуо.
Неко ме дрма. Видим: стоје двојица преда мном. Веле:
,,’Ајде, дижи се!“ Ја питам: „Ш та је?“ Један ми покаже
налог за хапшење. Ја кажем: „Шта, зар опет?“ Они, видим,
гледају се међусобно. „Зар опет? Па тек сте ме пустили,
шта 'оћете од мене?“ Каже: „Не знамо ми ништа, друже,
имамо налог за хапш ење.“ „Д обро“, кажем ја, „ја би’ се
мало умио, и то.“ „Може.“ Каже: „Можеш да се умијеш.“
Умијем се, узмем ово, оно. Н оваца нисам много ни
имао, знаш. Они имају нека мала кола. И довезу ме доље.
Нити ме шта питају нит’... Ништа. Него - у једну ће-
лију, знаш. А како су ме рано дигли, ту ноћ сам јако касно
дош’о кући - ја сам ваљда дош’о не’ђе око четир’ сата, а
они су ме дигли у шест - одма’ сам у оној ћелији, на Сав-
ској цести, заспао.
- Опет су те у исти затвор...
Не, у онај други. У стари затвор. У стари затвор на Сав-
ској цести ме пребаце. И ја легнем... Скину ми пертле, не
знам, ово, оно... И ја легнем и заспим. Заспим. Онако, знаш.
Наједаред видим - неко ме дрма - и стоје тројица

нада мном. Онај страж ар, чувар, онда један дежурни и,
чини ми се, неки лијечник. И овај лијечник каже: „Јеси л’
ти жив?“ Ја питам: „Ш та је? Шта вам је?“ „Па што ти је?“
вели. „П а“, кажем, „вид’те да спавам! Пустите ме да спа-
вам! Људи моји, дигли сте ме... Дош’о сам ноћас у четир’
сата, а ви, дигли сте ме у шес’ сати! Па, ваљда, барем могу
спават’ у овом затвору! Пустите ме да одспавам!“
А овај, један, вели: „Јао, људи, који је ово... Ово још
нисам видио! Та ово је окорјели злочинац!“ Вели: „Злико-
вац! Па“, каже, „тај, тај је овде к’о код куће!“ А ја се уопће
не осврћем... Кажем: „Дај, Митре, немој зајебавати.“ Јер
то је био онај исти чувар који ме је чув’о и прије. Каже:
„Ти мене знаш! Одакле?“ „П а“, кажем, „још сам недавно
ту био, код тебе. ’Ајде, Митре, немој зајебават’.“ „О људи
божји“, вели, „који је ово окорјели...“ Разумијеш, чудо!
Био сам за њих чудо: да дођем у затвор и да у року
од петн’ест минута легнем спават’. Они су мислили, како
сам лежао на оној прични, да сам се убио; обесио, отров’о,
ш та ја знам.
Онда су ме звали на саслушање: нека напишем свој
непријатељски рад. „Како се зовеш ?“ Тако и тако. ,,’Т)е
си рођен?“ Ту и ту. „Имаш ли какав непријатељски рад?“
„Н емам никакав." „И маш још неш то?“ „Н ема ниш та.“
„Добро“, каже, „у реду. Можеш да идеш.“
И тако сам и отиш’о тог јутра, с тим што сам... осуђен
на двије године. Истим оним поступком.
- Колико си укупно био у истражном затвору?
Врло мало. Мјесец и по дана. И то сам био скупа с
једним богословом католичким. Сада је он ж упникујед-
ном мјесту крај Загреба, у Брезовици. Зове се... Јако зго-
дан дечко, разумијеш.
Ту сам морао одма’ да рашчистим то како ћу се по-
ставит’ према колеги у спаваоници. ’Оћу ли бити задојен
идејом некаквог хрватства, ш та ја знам... Мислио сам:
не може бит’ усташа, млад је дечко, био је у богословији,
прва ил’ друта година, имао је ваљда осамн’ест, деветн’ест
година. Добро, сад је била педесет и прва, значи он је
четрдесет пете имао дван’ест година, трине’ст. Тако сам

размишљао. И с њим сам успоставио коректан однос и
ми смо и дан-данас добри пријатељи, знаш. Врло добри
пријатељи. Играли смо шах, разумијеш.
„КО ЈЕ ТАЈ КОЈИ ДРУГИ ПУТ ИДЕ

НА ГОЛИ ОТОК“
Међутим, када су ме други пут отпремали за Голи

оток, на стубишту у затвору стоји један висок човјек, који
мене зна... Ја га никад дотад нисам видио, а он мене зна.
Гледа он мене и каже: „Па, ми смо мислили да си ти други
човјек. Да си ти другојачији.“ Знаш? Ја га гледам. Појма
немам ко је, знаш.
Али већ су долазили мене гледат’ удбаши: који је тај
који други пут иде на Голи оток, разумијеш? „Е“, кажу, „сад
ћеш ти најебат’.“ „А, који је то који иде други пут?“ „Па
јеси л’ ти луд?“ А ја кажем: „Људи, ја немам појма због
чега идем.“
Тада нисам схватио, разумијеш. Нисам схватио да је
то због тога што нећу да откуцавам. А и нисам ваљда ’тео
схватит’ знаш. Међутим, био сам чврсто одлучио да не
откуцавам.
И, богами, доље - цијела та фертутма, разумијеш.
Други пут кад смо ишли доље, знаш да нисмо ишли
преко Бакра него преко Сплита? И нас су пребацили у
Сплит, у сплитски истражни затвор. Тај изнад луке, пази.
И то су нас искрцали из влака и истјерали - не цестом
него пјешке - уз некакво брдо, па директно упаднеш у
затво р . И тамо су нас набили. У мож да упола мањој
ћелији него на Савској цести, било нас је ваљда дван’ест.
Један на другом. Стравично. Љетна врућина. Ужас.
Ту смо лежали два дана и једну ноћ. И друге ноћи су
нас покупили, везали и сад, видим ја по фацама, знаш,
да хоће да ме бију... А био је један уски ходник ту. И исто
такво питање: „Ко је тај који други пут иде доље?“ Знаш,
гледају мене.
Ја сам био везан с неким Фучкаром, који је им’о слабо

срце... И у том моменту мени проради кликер. И приликом
изласка тако сам удесио да он буде иза мене. И, стварно,
они су н ам јести ли тако да ми и зл ази м о посљедњ и,
знаш. Дван’ес’ нас је било у тој ћелији, и сви парови иду
напријед, нас двојица посљедњи. У том моменту видим
некол’ко тих фаца које стоје у ходнику, на крају. И сад,
видим да хоће мене да туку. И скочим тако да доспијем
испред овог који је био са мном на ланцу. Почнем њега
да вучем. А он је споро иш ’о и, овако, испружене руке.
И почнем га вућ’ знаш, за собом.
Ови п окуш авају мене ударити, тући, разум ијеш .
Међутим, то је био овако узан ходник, знаш, и не могу
преко њега. Него, како год покушају ударити...
Само ме један дохватио за раме, знаш. И чујем ’ђе
вичу: „М ајку му божју, ено га ’ђе утече! Ма, не дај му,
’бем ти бога!“ Али је ноћ, мрак је, знаш. И ја сам већ био у
дворишту.
А овај иза мене се уплашио бескрајно. Уопће није
знао о чему је ријеч. Ти, он се тако уплашио - то је невје-
роватно. Послије ми је прич’о, разумијеш. А они напријед,
они уопће не знају, уопће нису схватили.
Сад, кад треба ускочити у камион, знаш , била је
некаква столица, хоклица, знаш, на коју треба стати, и
- горе. Видим: и овде стоји неки. Ја се залетим и једним
скоком, знаш, само - хоп! хоп! - и горе. И повучем овог
за мном. Само један је успио да ме удари ногом. Ударио
ме је ту одзада, у тртицу.
Ти, двајес’ година сам ја то осјећао. Ту повреду. Тачно
тамо ’ђе животиња има реп. И сад, кад се притисне, још
увијек ме ту боли. Мислим да ми је ту повриједио један
од тих пршљенова, знаш.
И поново су рекли: „М а ’ђе је...“ Али је мрак.
Ушли су унутра, у камион, под цираду: камион је по-
кривен цирадом. Тражили су ме ’ђе сам. Нису ме нашли.
Дакле, били су спремни да ме премлате већ ту, знаш.
- Ви сте ишли из Сплита камионима?
Не. Камионом су нас превезли преко риве доље на
обалу, на задњи моло. И ту су нас - у брод, поново. Али то
је био онај мали брод, „Лапчевић“. Знаш онај мањи брод,

који је имао оно лијепо једро; са једром је знао долазит’;
низак мали брод. Није нас било много. Могло нас је бит’
четрдесет. Педесет, можда, највише. И кад смо дошли тамо,
тјерају нас: „Дај! Дај! Дај! Лупај!“ Овамо, онамо. Чим сам
стигао на штиву, ја онако као и први пут кад су нас бацали
доље, спремим се да скочим у дубину. Знаш, оно, закора-
чим да скочим. И ускочим овако дубоко.
(Показује рукама висину од пола м етр а.)
Јер је брод до горе био напуњен бачвама са клором,
оним клором којим се све посипало. И како сам скочио,
испадне ми стакло из наочала и падне међу бачве. А знаш
како стоје бачве? Само чујем овако: зззз, зззз, зззз, зззз, зззз.
Оде доље, мајку ти божју! Без наочала, јебем ти!
А знам шта значи бит’ без наочала. Разумијеш?
- Колику си имао диоптрију?
Онда сам имао минус два, минус два и по, што није
много. Али ја на десно око не видим, знаш.
- А испаде ти са левога?
Испаде ми са левога, разумијеш.
- Уопште не видиш на десно око?
Скоро ништа. Деведесет посто не видим. Видим
покрет, видим да ту има три слике, али, рецимо, не знам
шта је... Рецимо, хоћеш овдје да ухватим, видиш, не могу.
Не могу, не могу, ево. Знаш, немам ту оријентацију...
И сад су нас возили из Сплита. Кренули смо по ноћи.
Негђе пред зору смо кренули из Сплита за Задар. У Задар
смо стигли не’ђе око два, три сата, тако.
Ту су само пребацили преко нас неку цираду, јер су
они утоваривали пиво - шта ја знам, неку храну, ово, оно
- за управу, знаш. Ходали су горе по нама, по нашим гла-
вама, и стално су долазили и питали: знаш ко је овај, ко
је онај, ’ђе је тај, ’ђе је овај? Знали су ко смо. Јер је ту био
и неки Атлагић, који је био командир у Лепоглави. Тог су
стално тражили. А он се притајио, знаш.
Онда један викне: „А ’ђе је онај што долази други пут,
двомоторац?“
- Јесу ли већ употребљавали тај израз?
Ја мислим да јесу. Мислим да јесу. Јер већ је доље

било двомотораца.
- Да, да.
И био је неки командир милицијски; то сам прич’о.
Тај је онда по главама дошао до мене, сјео мени на главу
и почео прдит’. Мени по глави. Он је, овако, лијепо сјео,
прекрижио ноге, разумијеш - сједи мени на глави и пуши.
Ја, наравно - што ћу? Нећу да реагирам, знаш. Мислим,
сретан сам, може ме извућ’ ван и тамо батинати.
И онда један каже: ,,’Оћемо ли га?“ И у тај мах дође
онај морнар, неки Лука, што је био на броду кад смо ми
пумпали воду, знаш. Иначе је био доста насилан. Шта је
ту било, јесам ли ја њему био симпатичан, не знам. Он
само прође, па каже: „Ау, бога му, па ја тебе знам!“ Вели:
„Ти с’ био... Па сјећам се ја тебе. Сјећам се Ја тебе“. Каже:
„Нећемо га. Пустите га“.
И нису ме уопће дирали. Нису ме дирали.
- А, знаш, морам да ти кажем, кад сам ја долазио, нас
су тукли не само удбаши и милицајци него и морнари.
Јесу ли и вас тукли?
Не. Не, нису тукли. Али питали су, као: ,,’Оћемо ли
га? ’Оћемо ли га?“ Знаш? Онда је овај Лука, то све рекао
и пита мене: „Ш та је, јеси л’ ти луд“, вели, „ш то си опет
дош’о? Шта си направио?“ Кажем: „Нисам ништа напра-
вио“. „А“, вели он. И оде. Није... Није... А да је само прстом
мрдн’о, разумијеш... Ја сам мислио да ће, свакако, тући.
Ал’ кад смо дошли на Голи, ту су нас дочекали...
- Добро, онда, значи, из Задра продужујете за Голи?
Кренули смо по ноћи, не’ђе можда у десет, један’ест
сати из Сплита, а стигли смо око седам сати навече на
Голи. Седам, пола осам. Сунце је већ било зашло, већ се
смрачило. Ја сам мислио да смо у Великој драги, међу-
тим, видим да сам на сасвим другом мјесту. То је већ
била Мала драга, знаш. И брод пристане ту изнад овога...
Знаш, с десне стране је био неки моло, а с лијеве стране
- ништа. Е, пристао је ондје на лијевој страни, а онде,
на десној страни, видим исљеднике. И видим, знају ме.
„Ено га“, кажу.
А ја гледам. Гледам, овако, и не допада ми се ово,

знаш. Нисмо на Голоме... А нисмо смјели дигнут’ главу,
стално смо морали држат’ главу доље, знаш. Чујем, један
се обраћа мени: „Е, Пал, шта је? Шта је? Не познајеш ово?
Ниси био овдје, а? Овдје још ниси био?“ Видим ја све...
КАО ДВОМОТОРЦА, МЕНЕ ПОСЕБНО ТУКУ
Почели су на ове м латарат’. Радна бригада... Вур-

деља. Вурдеља је са својом бригадом наступио... Њега
сам запамтио. Ови други не знам ко су били. Почели су
млатити људе, разумијеш, избацивати ван... А мени нико
ништа... Исљедник каже: „Не! Овај нек остане!“
Остао сам сам. Ти, мене нико није так’о. Ја сједим на
бачви. Одвезали су све, знаш...
Е, кад су ове, све, премлатили, кад су ови већ отрчали
горе, онда су се вратили по мене.
И њих једно четворица, петорица почели су да ме бију.
И то, углавном, да ме шамарају; туча, разумијеш. Али како
су се гурали око мене, мени се, заправо, чинило да нису ура-
дили оно што су можда очекивали. Ја сам се једноставно бло-
кирао, овако, рукама. А пошто су сви ударали с десне стране,
ја сам, нормално, бранио лијеву страну. Десну страну нисам
штитио, јер те лијевом руком не може тако ударит’ односно
међу њима није било ниједног љевака.
Сад они мени покушавају скинут’ руку - не? - доље,
знаш, да ме може ударит’ И тако сам добио неколико тих
удараца и стварно ми се затворило око, лијево. То лијево
око којим видим, знаш.
У ствари сам се и бојао једино за то око. Јер ако ми
то око оштете, ја сам слијеп. У једном моменту сам мог’о
доћи до ријечи. Док стоје ту око мене, ја кажем: „Слушајте,
људи, ја на десно око не видим. Ако ћете ми избит’ ово, ја
ћу остат’ слијеп.“ Изгледа да их је то мало поколебало...
„Ха! Ха, ти! Шта Је! Марш ту! Бандо!“ Овамо, онамо, урлају,
али још два, три пута ме ударе и - престану. „А, други пут!“
И ухвате ме, знаш... Један ме ухвати, двојица, за косу,

други за ногу и - пик! - избаце ме преко брода, преко
ограде, овако, једно два, три метра далеко, на неки шодер.
Како сам остао читав, не знам.
Углавном вичу: „Скидај се!“ Али на мени већ скоро
ниш та није ни било, пази. И дали ми нешто да обучем.
Кад сам то обукао, опет су ме почели млатити и тући. И то
је са мене поново све спало, разумијеш.
Слушај сад: ја се не дам тући по цијелом тијелу. Јасна
ствар, легао сам, скврчио се и штитим једном руком главу;
лег’о сам на један бок, а други бок штитим овом руком. Ту
су ме ударали ногама... И наједаред чујем неки глас, неко
виче: ,,’Ајде! Диж’ се! Тјерај тамо горе! Трчи тамо! Гоните
га у божју матер!“
И сад - кроз онај дековиљски колосјек. И долази она
ствар, разумијеш: ја сам сав врућ, истучен, измарисан, не
видим скоро ништа него се крећем према топлини, према
топлини тјелеса с лијеве и с десне стране и према њихо-
вом викању и пљувању. По томе знам да идем кроз шпа-
лир, пази. Јер не видим ништа. И једно и друго око су ми
били као... сасвим затворени.
И пљују по мени. То је била једна група која није
имала право да туче...
- Не, то није била једна група. Ја сам у то време био
на Голом отоку...
Него?
- Ми чак нисмо ни знали да је вас радна бригада
или радна група у броду тукла; не сећам се баш како је то
изгледало. Наиме, дочек осме групе није био онакав какав
је био дочек седме групе, с којом сам ја дошао...
- Сад су изабрали активисте. Нису учествовали сви,
него је то био избор, посебан. Тукли су тек горе код бол-
нице. А све до болнице ви нисте били тучени.
Е, ту се вараш. Ја сам био тучен, јер сам био издвојен
од свих. Ја сам иш ’о десет минута послије. О ст’о сам у
броду и мене су избацили тек кад су се ови пресвукли.
- И шта, тебе је цео строј тукао?
Не. Мене су почели тућ’ кад сам ушао у жицу. А на

оном путу - на дековиљском колосјеку - узбрдо...
- Ту те нису тукли?
Ту ме нису тукли него су ме сви пљували. Сви су
пљували и викали. А како сам се ја био задувао од тог
трчања узбрдо, како сам једва и дисао, практички су ми,
доста њих, пљували директно у уста.
- Извини што те прекидам, али ја се не сећам да је
ико био тучен; можда...
А ’ђе си ти стајао?
- Ја сам стајао испред једанаестице.
Знам, али знаш ’ђе сам ја? О чему ја говорим? Из
Мале драге, разумијеш...
- Да, да.
То је онај пут до уласка у жицу.
- Ту те нису тукли?
Дотле не. Ту су сви пљували по мени.
- Да. А и после су...
Пази! Чим сам ушао у жицу, унутра... Ишао је преда
мном... или иза мене један и викао: „Ево иде двомото-
рац!“ Е, слушај, ту су почели... Али не сви... Уууу, неки су
ме гурали. А онда су појединци стварно почели да ударају.
Али, морам ти рећи, не сјећам се да сам добио иједан ударац
који би био рецимо такав да би ме срушио, да би ме зауста-
вио, разумијеш, да би ме теже повриједио, пази. Не могу то
да кажем. А да ли сам имао среће или не, то ја не знам.
Знам само једно: било је јасно да пролазим кроз нека-
кав строј. А ја строј нисам познавао, нисам знао шта је то.
Јер у првој групи то нисам доживио, ни видио ни знао.
Али сам чуо како су урлали - уа! уа! - док су ишли ови
прије мене, група с којом сам дош’о. И трч’о сам најбрже
што сам могао уз тај дековиљски колосјек.
Кад сам уш ’о у жицу, такођер сам покуш ’о веома
брзо да трчим... Знам да је за мном неко иш’о, па је рек’о:
„Мајку ти божју, види га како бјежи.“ Разумијеш? Јер сам
већ био претучен, премлаћен. Једно десет минута су ме
тукли доље, дјеломично у броду, дјеломично... Тај дојам ја
имам, а вјероватно је трајало мање од десет минута.
И сад, кад сам уш ’о у жицу - ја трчим, разумијеш

- наједаред наилази неко и каже: „Куда ћеш, бандо!“ Па
ме окреће, знаш. Шта је било? Касније сам схватио да на
оном збориш ту нису стајали равно него су стајали изу-
вијано - као змија. Онда ме врати натраг. Ја направим
једно двадесет корака - опет ме неко врати. Појединац
ме ухвати, па бубне. Али су ме већином тукли у леђа. По
рамену и у леђа. Како ко дохвати, не?
Нисам добио ниједан прописан ударац, то морам при-
знат’. Ни у желудац нити у бубреге. Бар ја не памтим то.
И тако сам иш’о, иш’о и онда, наједаред - некак’е сте-
пенице. А ја ти ништа не видим, знаш. У једном моменту
чујем ’ђе неко каже: „Пал! Пази сад! Ау, бога ти, па то је
Пал!“ То је био Анте Земљар, који је не’ђе ту стајао.
Горе је било тако густо да су између барака на неким
мјестима исто овако стајали.
(Показује руком д а је ст р о ј био вијуЈав као змија.)
И мени, заправо, сине у глави: па чекај, они мене туку
и вртећи ме у круг. Ја нисам схватио да се ипак крећем.
Мислио сам да се увијек враћам, знаш, да ’одам у мјесту.
И размишљам сад, кад ме неко јаче удари, сад ћу ја... Доста
ми је. Шта ћу ја? Мислим: тући ће ме толико дуго док не
паднем. Значи, треба пасти што прије.
И стварно ме један заустави - онако, висок неки,
мислим да се звао Зец... Он ме груне и ја се лијепо испру-
жим кол’ко год сам дуг.
Осјетим, одма’ неко прискочи. „Еј“, вели, „ви’ш ово!“
Неко прискочи и ухвати ме за пулс. То је био Николић
- то сам касније сазнао. И каже: „Доста! Носите га.“
Сад су ме ухватили, носили. Али и док су ме носили,
поједини су ме лупали, овако, по леђима. „Ууаааа“, ово, оно!
- То је било већ горе, код саме болнице?
То је било горе. И мислим - бројао сам кораке - да
нисам направио више од дван’ест корака. Ја не вјерујем
да сам био онесвештен. Они вичу: „Баци га у море! Баци
га у мореГ
- То је било већ горе...
И они мене - лллуум! Туре ми главу у ту воду60. И из

тога - ван, разумијеш, и поставе ме, ја мислим, на некаква
носила и односе ме у болницу.
УНАКАЖЕН САМ СКРОЗ
- То је већ било код болнице?

Да. И ту ја видим, знаш... ипак, ово, кол’ко сам, овако,
прстима мало подиг’о...
(Показује прстим а какоје подтао очни капак.)
Видим, гори жаруља. И - видим, знаш. Еј, видим,
пизда му материна. Ја сам се 6ој’о да су ми избили око,
разумијеш.
И дође Николић, лијечник. Каже: „Шта је с овим? Тај
је убијен, јебем ти. Повезе дај.“ Ја кажем: „Докторе, ја сам
сликар. Ја на десно око не видим. Дајте погледајте шта ми
је с лијевим оком. Јер су ме углавном шамарали с лијеве
стране.“ Он, овако, подигне то. Каже: „С ве је у реду. Не
бој се ништа. Биће све у реду. Добићеш завој.“
Онда су ми дали неку инјекцију, инјекцију, знаш, за ово-
-оно, ставио ми је завој и - доље... У бараку која је стајала
испод оног клозета, испод латрине, испред ње. Знаш да је
горе била латрина? Испод те латрине је била барака, која
је можда била двапут као ова соба. Дрвена, мала барака.
И ту ме убаце у један кревет, разумијеш.
Ту сам ост’о лежат’ с још неким повријеђеним из моје
групе. Одспав’о сам ту ноћ.
Сутрадан ујутру, некако у вријеме доручка, мене
зове Николић горе и каже: „Уууу, бога ти, изгледаш као...
Знаш какав си? Сав си плав и љубичаст.“ А био је горе
и онај Солдатовић, један медицинар, и други - не знам
како се звао, већ сам му заборави о име. И отвори ону
канту у којој се држе стерилизовани завоји. Знаш да је
она и зн утра од метала, скроз, па се можеш огледати.
„Ти“, каже, „погледај.“ Кад сам се погледао, имао сам шта
60 У буре пуно морске воде.
видјети: оволика глава, чуј. Не само као ногометна лопта,

него и као боја на мору, разумијеш, то је све било зелено,
плаво, смеђе, црно. Ужасно сам изглед’о. А ово ухо ми је
овако натекло, знаш.
Ја кажем: „Какво ми је то ухо?“ Каже Николић: „Знаш
шта? То ћемо ти оперират’. И то сад одмах.“ И он лије-
по каже: „Сједи овдје.“ Узме неки скалпел и ту разреже.
Ти, само чујем ’ђе оно пљусну, знаш, крв, згрушана крв.
„У реду“, вели Николић. „Само ће ти ухо остати мало на-
чето...“ И остало ми је... видиш. Али безначајно. Ја иначе
имам ове уши, овако, доста оне штрче ту...
Након два дана мени Николић каже: „Знаш шта, ја те
не могу више ту држат’ М ораш да идеш доље, у бараку.“
И мене отпреме у бараку. Али са поштедом, знаш, им’о
сам поштеду.
Али доље, чим сам допГо, прво вече, ааа, враћају се
с рада остали, знаш. И ту - ја до тада нисам ни видио дво-
моторца - долазе ови двомоторци, измрцварени скроз.
И мени и још једном који је са мном дош’о кажу: „Не горе
на трећи бокс! Не горе на трећи бокс! М арш доље! Ту,
доље! Под бокс!“
И ту прву ноћ спавао сам без ћебета, без ичега, на
бетону, испод бокса. У оној прашини, разумијеш. А то је
овол’ко, четрдес’ сантиметара је била висина, не више.
Знаш онај доњи бокс? Шта је то? Педес’, четрдес’ сантиме-
тара висине. Ту се треба забит’ доље. А ту је прљавштина,
влага, вода, бог те пита шта све не...
И ујутру, кад су ме извукли ван, онда оно зезање - ’ајде
по воду, мали водар, тамо, овамо. А ја не видим, разу-
мијеш. Не видим. Не видим ни ’ђе је вода, ни ништа...
Д ош ’о први ручак. Добио сам јуху, у којој је био
комад меса, и комад круха. Нити сам могао појести крух
нити сам оно мог’о прогутат’ Ж вак’о сам га ваљда пола
сата и мор’о сам га испљунут’ Нисам мог’о да гутам.
И слушај, ја седим и мислим: бога ти, ово је веома
лоше. Ако не можеш да једеш, то је најгоре што може да
буде. То значи да ниси способан да се одржиш у животу.
М ораш нешто да учиниш.
А крух сам гурнуо у стражњи џеп од хлача. За мном је

неко иш’о и видио тај хљеб. Исто један бојкотовани. Каже:
„Друже! Другар! Еј, ти“, вели. ,,’Оћеш да једеш? Је л’ можеш
ти да једеш тај крух?“ Ја кажем: „Не могу да једем.“ „’Оћеш
га дат’ мени?“ Кажем; „Узми га.“ И дам му ја тај крух.
Једно три дана нисам мог’о ништа тврдо да једем,
само текућину, знаш. И то једва. Три, чет’ри жлице...
Онда су ме натјерали, трећи, четврти дан, иако сам
им’о поштеду, у двомоторски строј.
То ти не знаш. То је водио неки водник који се звао
Дрина, слушај. Гурнули су ми неке гумене опанке, који
нису имали добре везе него су били с неком шпагом, знаш.
А ја сам већ повриједио ногу кад сам трч’о кроз строј... Јер
кад сам испао из брода, кад су ме избацили, нисам стиг’о
да обујем опанке и трчао сам бос скроз, знаш. Тако сам
већ им’о повријеђене табане кад смо изашли на тај пос’о.
И, јасно, шпага на том опанку је пукла. Опанак сам не’ђе
изгубио. А Дрина ме је тамо јурио.
Нисам могао да носим тежак терет, разумијеш. Руке
ми попусте, а он ме јури... Рек’о сам: „Ја то не могу. Не
могу да радим. Не могу то да радим.“ Знаш. Тад је почео
да ме туче каишом. Скинуо је каиш. Опасач...
Ја и сад имам овдје ожиљак од те ране... Разбио ми је
главу. Међутим, кад је он мене лупио тим, ја сам то, једно-
ставно, искористио. Испружио сам се као да сам пао у
несвјест. Још ме је два, три пута ударио ногом. И рекао:
„Овај је... у несвјести.“ А почела ми је цурит’ крв. Сав сам
био крвав, јер ми је ту на глави пукла кожа, знаш. И ваљда
се уплашио. Ја нисам могао да идем, јер су ми ноге биле
потпуно исечене; кожа. Кост се вид’ла. И одбио сам да
идем у жицу.
Леж’о сам тамо два сата; два сата, или сат. И замисли,
мене као двомоторца - први дан сам радио - на трагачу
су донели у жицу. На трагачу. Тај двомоторски строј, раз-
умијеш, на трагачу ме је донио. И ја сам стајао у строју и
тражио сам да легнем... Лег’о сам спават, засп’о сам.
О П ЕТУ БОЛНИЦИ
Ујутру се пробудим... Ноћу се пробудим с темпера-

туром. Ти, овако сам се трес’о, зима ми је. А јули мјесец...
Јули мјесец: знаш како је вруће било у баракама и свуда.
Ја се овако тресем од зиме. Схватим да имам високу тем-
пературу.
Онда ме ујутру тјерају у радни строј, знаш . Ја јед-
ноставно кажем: „Нећу да идем. Не могу да идем“, пази.
Уопће не могу да схватим како су ме пустили - мора да
сам грозно изгледао. Јер напросто су се окренули као да
ме не виде.
Радни строј је отиш’о, а ја сам ост’о у бараци. Не у ба-
раци, него пред бараком. Ост’о сам вани стајат’
Пази, мени је то данас несхватљ иво. М ора да сам
ужасно изгледао.
Знао сам ’ђе је болница. Знао сам да се морам доко-
пат’ болнице. Да ћу добити гангрену. Имам изранављене
ноге, немам опанке, разумијеш. Немам у чему да идем, не
могу да се крећем... Имам разбијену главу, сав сам крвав.
Нисам се ни умио ни опрао. Кренем сам из те наше - како
се звала... Деветка?
- Једанаестица.
Крећем из једанаестице горе у болницу. Требало ми је
два сата док сам дошао у болницу. Два сата. И дођем горе...
Нит’ је мене неко довео нити је хигијеничар био са
мном. Нико. Сам сам отиш’о. Нико ми ништа не говори,
разумијеш.
Кад сам стигао горе, Николић ме гледа. Каже: „Шта
је?“ Ја кажем: „Био сам на раду, ови су ме истјерали. Не
могу...“ Кад је он видио, запрепастио се.
А не само да су ми табани били исечени него су ми и
руке биле такве пошто сам падао с оним камењем. Обадве
руке. У првом реду, сва кожа ми је спала од жуљева и онда,
како сам пад’о, то је све било, разумијеш, у крастама.
И он мене пита: „Ко је то наредио? Ко је тај?“ Ја нисам
знао како се зове тај водник. Каже: „То је један злочинац“,
каже Николић.
И завије ми руке, завије ми ноге и даде ме пренет’ у
болничку собу. Леж’о сам у болници једно четрн’ест дана.
Никад нећу заб ор ави т’ прву ноћ. И м’о сам темпе-
ратуру, нисам мог’о спават’ И, овако, лежим, не могу се
уопће мицат’ - пребијен, премлаћен на све могуће начине
- а око мене стенице. Падају као бомбе, разумијеш. По
мени. А не могу да се браним. И одлучим да сваку сте-
ницу која ми дође под руку убијем. Почнем да бројим.
Наброј’о сам сто стеница... И онда сам засп’о. Ујутру кад
сам се пробудио, зид на којем сам их убиј’о био је крвав.
- Само сам хтео нешто да ти кажем. Ми смо априла
педесет прве године, после велике епидемије пегавца, кад
је било и ваши, и стеница, и свакојаких других гамади,
имали карантин и лечили смо се од тих инсеката.
Мени се та ствар са стеницама усјекла у памет, јер ми
је то била прва ноћ у болници и нисам могао да спавам.
ИНДУСТРИЈА СЛАМАЊА ЉУДИ
Е, сад долази нешто доста занимљиво. А то је сље-

деће: вријеме које сам провео у болници, тих десет, четр-
наест дана, страховито много ми је помогло да схватим
неке нове односе; да то није Голи оток из четрдесет девете
који сам онда напустио, него да су ту сасвим друга мје-
рила и сасвим други односи; да је ту, заправо, настала
- индустрија сламања људи.
Сад сам био у одјелу у којем су били најтеже поври-
јеђени и најтежи болесници. Дневно је умирало два до
три човјека и износили су их пред свима нама. Чим умре,
скидају га с кревета. Свлаче све с њега, узму ћебе, долази
Мула, који је био задужен болничар...
- Мула?
Мула се он звао.
- Болничар? Који се бави мртвацима?
Да. Он је био пословођа. Дијелио је храну и овамо,
онамо, а кад би неко умро, онда је на њега спало и ово.
2У 2 Д Ј -> а п Ј С ла 1 5 т У 1 л . а п л ч о * и 1
Свук’о би га догола, ставио га на ћебе, ћебе би замото, жицу

кроз ћебе... Једноставно га завеже и онда га некуд однесу.
- А је ли га он и носио, с још неким?
Да, с још неким...
- Он га је носио?
Да.
- Рекао си, два до три човека је умирало дневно?
Да. Углавном, умирали су од сунчанице. Док сам ја био
ту горе, једног дана су двојица умрла од сунчанице и крај
мене је умро један човјек за којег сам тек касније схватио
ко је... Тај је лежао... Можда није имао више од тридесет
кила. Лежао је на трећем кревету од мене. Ја сам га видио,
није ми се чинио познат. Међутим, кад би неко умро, онда
би се записало ко је, шта је.
- Где би се то записало?
Овај Мула је говорио наглас и у неки тефтер је запи-
сивао. За овога се сјећам, док се за друге не сјећам како су
се звали, како их је Мула записивао, осим за једног профе-
сора из Новог Сада - Јанковића. ,,’Ајде, кажи га... Е, умрла
и ова банда. Како се оно зове? Еј, е, е, Љу... Керн Људевит“61.
Керн Људевит је мој добар пријатељ. Били смо скупа
у паргизанима, били смо скупа у логору у Краљевици и
на Рабу. Ја њега сада нисам препознао. Он је ту умро од
туге... Мршав, кост и кожа, разумијеш. И тада сам заправо
схватио да је ово ужасна ситуација. Њега су ту одма’...
Он је исприч’о неки виц. А био је војни службеник.
Због тог вица иш’о је пред војни суд и добио казну - три
године. Али као лакши случај, послали су га на Голи оток
[са Гргура], ’ђе, ето, никако није мог’о да схвати шта се ради.
Ја сам се послије распитивао, па су ми причали људи
који су с њим били у истој бараци. Он није мог’о да се снађе.
Стално је плак’о за својом дјецом. А им’о је троје дјеце
- једну цурицу раније и, након што је био осуђен, родила
61 Људевит (Винка) Керн забележен у списку мртвих да је умро
као војни осуђеник 16. маја 1951. године. Занимљиво је да није напо-
менуто да се то десило на Голом отоку, када су војни осуђеници у том
тренутку били на Гргуру.
му је жена двојке. А ја сам с том женом био јако добар. Били
смо и прије логора у Краљевици сви заједно у Цриквеници.
То су фамозни људи били.
И он је стално држ’о пред собом слику своје ћерке и
своје жене и плако. А ти знаш, кад је доље неко био овакав,
онда би га почели зајебават’ зезат’ Но, на рад није мог’о...
Био је и рањен за вријеме рата у руку, у лакат, и имао
је чак лакши рад. А како је био толико мекушан, није хтио
друге да туче, и тако даље, то су га бојкотовали, једанпут,
па други пут, док на концу није пао у болницу. И тамо је
умро - од туге. Напросто, није мог’о да једе, није мог’о да
пије, није мог’о ништа. У ствари, увјенуо је, разумијеш.
Други случај који сам запамтио јесте случај Јанкови-
ћа62. Он је био претучен и загушио се у властитој повраћки.
Повраћао је лежећи на леђима. Није могао да се покрене -
до те мјере је био претучен - и како је повраћао, угушио се...
Био је ту неки болничар, мувао се около и звао је
Николића. А Николић, кад је дошао, рекао је: „Па, човјече,
он ће ти се удавит’! Видиш... Дај, метни га на желудац!
Окрени га! Главу доле!“ И онда су га окренули, тако да је
главом висио преко кревета на доље. Међутим, већ је било
касно. Угушио се од повраћања. А био је снажан, јак човјек.
Онда је двоје, троје умрло од сунчанице. Неки Бил-
бија - тај је оздравио. Али док је имао сунчаницу само је
говорио француски. Француски је говорио...
Стварно, то је тамо било страшно. Јад и биједа - ти
људи који су тамо лежали, знаш. Размишљао сам: бога ти,
овдје лежим, значи да сам тежак случај.
Пази, ништа мени Николић не говори. Од тих батина
сам добио... Имао сам флегмону. Завој ми је био на лије-
вој нози овдје, разумијеш, то је све било замотано. Јер ми
је скинуто било овдје све са...
Сад, ја осјећам да ме ово боли, па ме боли. Не могу,
разумијеш ... ту имам неки притисак, а не знам ш та је.
62 Према списку мртвих, 1951. године умрло је пет Јанковића
- Радомир, Ратољуб, Светислав, Жарко и Јанко.
2У4 Д јЈс 1 1 у и к и Ј 1 У 1 У 1 л а У 1 / и - / 1 > * 'х * 1
Зовем тог болничара и кажем му: „Слушај, дај ми скини

ово, нешто ми није у реду. Натиче ми нога. Је л’ ми се
гноји, је ли нешто?“ „М а“, каже, „ш та причаш?11
И то је тако ишло. Наједаред, видим да кроз све те
завоје избија крв. Рек’о сам: мајку ти божју - мало сам се
уплашио. Зовем болничара, а управо наилази Николић. Ја
кажем: „Докторе, погледајте шта је ово.“ Каже: „Брзо ски-
дај ово!“ Кад је он скин’о завој, то је било овако пуно, раз-
умијеш. Гнојна флегмона. И почело је нагло крварити, јер
завој је био толико чврст да је ово испод, што је радило,
пукло, пукла је та флегмона. И Николић врисну: „Бога ти,
ако ти је вена пукла, или артерија?“ Каже: „Дај му под-
вежи ногу!“ Знаш, овде, гумом, знаш. Јер је то липтало.
Међутим, није, него је само гној цурио, разумијеш.
Слушај, прошло је једно седам, осам дана док ми је то
заздравило. Али сам ја ту научио неке ствари - у првом
реду начин на који се поступа с болесницама. Да, начин...
То је било најгоре, можда... Понижавање, урлање. Тај
је урлао, радио шта је хтио. Ту се псовало, пичкарало, разу-
мијеш, на најгори могући начин. Мог’о си лежат’... Нико ти
није донио ни воде ни ништа, разумијеш. То је био ужас.
Али се Николић трудио. Он је стално долазио. „Па
немојте овако. Дајте, људи, па овом треба помоћ.“ Дајте,
овом, па оном. И тако.
Мада је било, опет, наравно, комичних ситуација. Јед-
ном је Мула дош’о и - носи парадајз у некој здјели. Сече
сваки парадајз на четири дијела и ми, прије јела - још нема
хране - кажемо: „Дај.“ И свако добије четвртину парадајза.
Јасна ствар, сви смо били жељни. Нас некол’ко тај пара-
дајз поједемо. Кад, ево ти Муле натраг. Каже: „Бандо, ’ђе је
банда? Ко је бојкотован? Натраг, враћати парадајзе!“
(Смеје се.)
Ја кажем: „Појео ја.“ „М ајку ти божју, банда појела
п арадајзГ Ко није појео морао га је враћат’ разумијеш!
Заборавио, знаш, да нема доста парадајза за све.
Након извјесног времена мени каже Николић: „Слу-
ш ај, знаш ш та, не могу ниш та, м ораш да се вратиш у
бараку.“ Кажем: „Добро, у реду.“ И одем натраг.
Тамо, опет су ме укључили у радни строј. Још нисам
износио свој такозвани непријатељски рад, знаш . Још
увијек сам био на поштеди. Али то је била поштеда на
којој су ме тјерали на све могуће послове: испраш ити
ћебад, носити порције, бити мали водар, доносити
казане... „Е, сад“, кажу: ,,’ајде доље под лабуд, разумијеш.“
Јеси л’ био под оним великим трагачем лабудом?
Знаш? Оно се носи на раменима, а ја висок и свег те сло-
ми, разумијеш. Није то била права поштеда.
На концу, дошло је изнашање непријатељског рада.
Јасна ствар - под бојкот, горе међу бојкотоване, разумијеш.
И полако сам се навикав’о на тај живот...
Могу ти рећ’ да се неких ствари уопће не сјећам. На
примјер, уопће се не могу сјетити првога рапорта. Ја се
сигурно нисам јавио. Ваљда су ме звали. Знам само то да је
разговор био страховито кратак. Био ми је исљедник неки
Лесковар. Не, Узур. Узур.
Тај је био неугодан. Имао је, руку, овако мало искри-
вљену... Он се на мене само дер’о: „А, ха“, каже, „сад ћеш
видјет’! Оставићеш ти овдје кости! Сад ћемо ми... Сад ћеш
видјет’ како је то! Како, већ си бојкотован?“ „Јесам.“ А он:
„Добро, у реду, можеш да идеш. ’Ајде, губи се.“
Тотално си без икакве перспективе, без овога, без
онога, разумијеш. Могу ти рећи да сам стварно разми-
шљао шта треба у таквој ситуацији учинити. Двије го-
дине... Двије године је ужасно много...
Ово сад што причам, тога се ти већ сјећаш и познајеш
моју ситуацију. Међутим...
„НЕ ЗНАМ ДА ЛИ СМО СЕ ПОЗНАВАЛИ“
- Не знам да ли смо се у то време већ познавали. Не

сећам се тачно. И ја, исто тако, имам рупе у сећању...
Ја се тебе сјећам из првих дана као згодне појаве:
мало насмијан, врло брз и спретан. Пази, тај сам дојам ја
стекао о теби. Плус, имао сам дојам да си привилегиран.
Привилегован. Имао сам тај дојам, јер си ти знао и гово-
рит’, ти си се знао некад и супротставити. Тај дојам сам
ја имао. Како то да сам те запамтио из тих првих дана, не
знам. Као, ето, да си био слободнији него други. Слобод-
нијег понашања. А ја сам то онда тумачио - нисам мог’о
схватит’ друкчије - као да си привилегиран. Као, ти си ту
најмлађи, па, ето, можеш и неке ствари да радиш, и тако
даље. Или: допушташ себи да кажеш и да идеш. Ти си знао
брзо скочит’ па ово, па оно... Такав сам имао дојам.
- Не зн ам да ли си се ти вратио из болнице пре
доласка Леке Ранковића на Голи оток?
Пре доласка Ранковића.
- Е, сад види. Ја сам до доласка Леке Ранковића, па
чак и после његовог доласка, био дистрофичар. Ти знаш
шта то значи.
Да. Али био си под неком поштедом, је л’?
- Не.
Лакши посао?
- Не. Не. Ја сам имао поштеду - не знам - три дана,
или пет дана, евентуално седам дана, и то пошто сам јед-
нога дана имао срчану кризу на радилишту. Иначе, никад
нисам био на поштеди, знаш. И у ствари сам био пред
бојкотом. Мене су пребацили из тринаестице у једана-
естицу ради раш чиш ћавањ а истраге и само што нисам
био бојкотован. А, сад, ђаво би га знао како сам деловао...
Али ти си им’о слободно држање. Знаш, сви су ’одали
овамо, онамо, сви су били намћори, сви су били... некако
су гризли један другог. Код тебе није тога било. Ја сам
сматр’о - мислим, мој начин размишљања би и данас био
такав - ко се не понаш а потиштено, као сви други, не
оставља такав дојам, то значи да њега ништа и не тишти.
А ако га ништа не тишти, значи да је у повољнијој ситу-
ацији. То је отприлике био мој резон... И ти си мени ту
био симпатичан. Знаш, због тога што си био такав.
- Па био си и ти мени симпатичан.
Мене је онај Чолаковић... Тај Чолаковић и Ракић нису
могли да ме смисле. Не знам због чега, знаш...
- Па како не знаш? Па Ракић је и мене посебно тукао
приликом самог доласка, и доведен сам код њега зато што
је он некад био шеф Удбе у Ћуприји. И ја сам као Ћупри-
чанин одређен да будем код њега да 6и ми он приредио
све и свашта. Слично је било и с тобом.
СРЦЕ МИ ЈЕ РАДИЛО КАКО ЈЕ ХТЕЛО
Али могу ти нешто рећ’: веома је интересантно да

мене особно ни Чолаковић ни Ракић нису никада уда-
рили. Истина је, ја сам био, заправо, тежак болесник јер
сам био стварно премлаћен, знаш, до краја. Вјероватно се
то на мени и видјело. Био сам под завојем, тако да у бараци
уопће нисам био тучен, знаш. Мене нису тукли ни кад сам
тај „непријатељски рад“, како се то звало, износио. Нису
ме ни ту тукли него само - бојкот, и тако даље. Једино што
сам био тучен у том двомоторском строју. Ту су ме стварно
малтретирали, ту сам био тучен. Ја чак ниједанпут нисам
прош ’о кроз строј. Јер сам био под поштедом, знаш.
- Да, и кад си био бојкотован, ти си био под поштедом?
Био сам под поштедом. Јер сам имао исто и са срцем...
Имао сам... Како се то звало?
- Неурастенија?
Неурастенија срца, да. И, стварно, срце ми је радило
како је хтјело, знаш, овамо, онамо.
- Ја сам имао гушење. Имао сам, како ми је доктор
Николић рекао, мање од четрдесет откуцаја у минуту.
Ја сам имао око педесет.
- Једва сам се кретао. Ноге су ми биле натечене, нигде
једног мишића нисам имао, вероватно ми се био вратио
и ранији туберкулозни процес... Али кад је то било? Кад
си ти из болнице дошао?
То је мор’о бити јуни. Јуни мјесец.
- Ја онда ваљ да још нисам био ни дошао у једанае-
сти павиљон.
Може и то да буде.
- Ја сам дошао - кад? Јула или чак... Кад сте ви дошли
на Голи оток?
Концем маја.
- Ма, не, ви сте дошли неког летњег месеца.
Маја.
- То је била велика врелина. Страшна.
Била је страшна врелина, али је био мај.
- Онда сам ја већ био у једанаестици, јер се сећам
тог призора кад је Ракић бирао људе који ће ићи горе, за
врућ строј. Није било туче у доњем делу, знаш. Можда си
ти као двомоторац имао посебан третман.
За мене је био посебан режим.
- Али ја се ни тога, искрено да кажем, не сећам.
Ниси могао, јер си приликом строја за дочек стајао
горе. А мене су већ доље, на тргу оном, знаш , испред
кухиње су ме почели тућ’...
- Да, али како то да и овде нису тукли? Или су можда
прва два, три павиљона тукли, а други нису...
Можда...
- А онда су горе код болнице опет тукли?
Знаш шта је? Они, заправо, нису знали. Пази, прошла
је цијела група људи. А ја сам знатно касније... И знам...
Чујеш, и Анте Земљар вели да је један викао: „Иде! Ево,
иде двомоторац! Ово је посљедњи. Пази овамо.“ Вјерова-
тно, то се није пренело, јер се пјевало, ово-оно, урлало се.
Знаш, оно. Вјероватно се неке ствари нису пренеле, тако
да можда неки нису ни примјетили да још неко трчи. Раз-
умијеш? Да се нешто догађа. Знаш?
М еђутим, први дојмови у самој бараци... Мислим
да је то мож да био најтежи дојам који сам имао. Сви
су урлали, сви су се непријатељски односили. Ја у том
моменту још нисам схватио да је то систем, договорни
систем, и да ће онај ко тако не поступа и сам евентуално
страдат’ Тек кад ми се догодио један случај схватио сам...
Сјећам се, био је неки Вићевић? Вилко Вићевић?
- Не. Не могу сад да се сетим.
Тако се звао један Загрепчанин, који је такођер био
стално третиран као пасивист, па ово, па оно... И он се јед-
ног дана повриједио на раду. Или је имао флегмону, или
му је пао камен на ногу или так’о нешто. Тешко је ходао.
И он мене види и каже: ,,’Ајде, бандо“, вели, „води ме на
клозет, на \УС, горе, на пишање.“ И - шта знам - кажем:
„У реду.“ И он се на мене наслонио... Док је то радио, неко
га нападне. И каже: ,Нуј, и сам си банда! Даш да ти банда
помаже! Ти си сам банда кад зовеш банду да ти помогне!11
У том моменту сам схватио да је то све скупа игра, у
пизду материну. Разумијеш?
- Та игра је била опасна. Са убијањем.
Опасна игра, у којој никад не знаш ’ђе ће ствари да
се заврше.
УСТАЈАЊА СУ НАЈСТРАШНИЈА
Али најстрашнија су била устајања. Кад те диже из
сна, кад ти не да спават’. Оно хркање, оно трзање по ноћи,
они звукови у тој бараци, она светлосна игра горе испод
крова, ’ђе је била она једина жаруља, која гори, разумијеш.
А ми одзада на трећем боксу. Долази некаква трећа смена,
па некакви... они што чувају киблу, пењу се. Бесан је, нема
’ђе да легне. Сјећам се...
- Нема ћебе...
Нема ћебе... Да ја немам ’ђе да легнем. Да ја треба да
легнем међу неке људе... Ти су бесни. „Куд ћеш, бандо,
пизда ти материна!" Знаш. Углавном, мислим - недоста-
так било какве солидарности. Док нисам наиш’о... Било
је горе на трећем боксу солидарности. То је био Пифат, то
је био Радуловић. А рецимо, од оног Танасковића ништа
се није могло очекивати...
БИО, НЕСТАО И НИКО ГА ВИШЕ

НИЈЕ ВИДЕО
Тај је био, и горе, несносан. Разумијеш. Није ни с ким

хтио да разговара.
- Рајко?
Да, Рајко.
- Танасијевић?
драгослав михаиловип
Да. Он је горе и као бојкотовани тукао бојкотоване.

- Ја бих те молио да нешто више кажеш о тој лич-
ности, оно што знаш. Јер је Рајко Танасијевић нестао са
Голог отока некако на тајанствен начин и после тога га
нико више ни на Голом отоку ни на слободи, колико сам
чуо, није видео. Испричај оно што знаш о њему.
Ја сам Рајка Танасијевића запамтио први пута по сље-
дећем. Кад је он био изведен пред строј, кад га је довео
Ракић, опалио му је некол’ко ш ам ара и рекао: ,,’Ајде,
бандо, причај сад...“
- Ракић је био наш собни старешина.
Да. Кад му је рекао: ,,’Ајде сад причај шта си радио“,
овај је нешто избрбљао што ја нисам запамтио, али срж
тога је била да је прекинуо истрагу... Употријебио је израз
прецвикао сам истраГу. Једноставно, нисам све рекао.
И сада је неко дошао и откуцао га. Мислим да је то било
у вези са Пером Чобановићем, који је дошао други пут.
Сјећаш се, био је неки собни или неки у Центру, коман-
дант Центра, који је отинГо на слободу и који је онда био
враћен. Мислим да је то био Перо Чобановић.
- То име ми је познато, али да ли је био у Цеитру, не
знам.
И кад се вратио, он је споменуо и Рајка. Тада је овај
пао под бојкот. И био је премлаћен намртво. Знам да су
га гонили стравично, разумијеш. Међутим, он је шутке то
све издржао. Страховито су га претукли, знам да је про-
лазио кроз строј два, три пута. Онда је ишао на рад - јед-
ног дана је нестао.
- Не, пази. Има ту нешто друго. Њега нису директно
из бојкота одвели из логора, мени се чини. Наиме, ја се не
сећам тог његовог бојкота. Ти кажеш да је он био суров и
као бојкотовани.
Као бојкотовани, он је држ’о прво мјесто, лежај, до
зида собице собнога. Ником он ту није другом дао и тра-
жио је да се склоне одатле: „И ма довољно мјеста. ’Ајд у
пиздуматерину!“ Разумеш? Углавном: „Ш та? А, кад си ти
додГо? Губи се одавде!“ Односио се господски...
10Л И ОТОК
- Мени се чини да је њему био скинут бојкот. И знам

да је једно време радио у пекари. У пекари се нагојио
и био је, овако, просто, за наше прилике... Не, није био
дебео него, како је био леп, некако циганоидне али сјајне
коже, згодан дечко...
Заокружио се.
- Заокружио се, просто нисам могао да верујем да
тамо могу да гледам неког таквог човека. И ако се није
десило да су њега п раво из пекаре покупили и некуд
одвели. Е, сад, мени се чини да се сећам како су њему наја-
вили да треба да иде на копно на дан, два пре него што ће
кренути или бити пуштен. И онда је нестао.
Мени се чини да је Ракић рекао: „Ићи ћеш ти на су-
ђење.“ Он је негде отишао на суд.
- Није искључено да је био припреман за некаквог
сведока на неком случају. Е, сад, ја сам се распитивао о
њему пошто га је више наш их пријатеља познавало из
истог павиљона. И ни од кога нисам чуо...
Нико га није видио...
- Нико га није више видео, на слободи или на Голом
отоку. Међутим, чуло се да су га људи који су затим дошли
ваљда са деветом групом, или са десетом, нашли на Ади
Циганлији. Ада Циганлија је била сабирни логор за Удбу
Србије; ја сам био на Ади Циганлији пре него ш то сам
дош ао; Ада Ц иганлија, то је оно остр во на Сави крај
Београда. И ови који су се припремали да дођу са деве-
том или десетом групом видели су га тамо. Држали су
се далеко од њега, јер су се плашили да није провокатор.
А ни он се није мешао са њима. Онда су они пошли на
Голи, и дошли на Голи, а он је остао. И више га нико није
видео. П ош то сам чуо да је било ликвидација на Ади
Циганлији, није искључено да је тамо ликвидиран.
Слуш ај, он је сигурно био у лошој позицији, јер
према њему као бившем удбашу сигурно је горе посту-
пано. Онда, успио је да их превари, разумијеш, први пут.
Јер он је гањао људе, он је те двомоторце тукао, док му
нису, знаш, наметнули бојкот. Према томе, вјероватно му
ништа нису вјеровали.
Знам да се Ракић с њим крваво обрачунавао, знаш. Да

га је малтретирао, тукао, урлао на њега. Али из којих разло-
га, то не знам. Касније сам чуо причу да је, заправо, Чобано-
вић, кад се вратио на Голи, њега открио, да је ту био нека-
кав договор. Чак се сјећам, и то су причани детаљи, како
су они нешто организирали. Да је Чобановић организи-
рао извјештавање шта се догађало на Голом отоку. Да је он,
по неким кажњеницима, који су одлазили на слободу, слао
некакве папире и, обрнуто, да је извана слао поруке унутра.
- Али, као што знаш, то такорећи није уопште било
могуће. Као што није било могуће ни бекство са Голог отока.
Да. Мени је нешто бледо у сјећању, као да се то при-
чало. Али ’ђе сам ја то чуо, послије или доље, то немам
појма. Немам појма.
РАЗНИ ЉУДИ - РАЗНЕ ЋУДИ
Међутим, та ситуација горе на боксу међу бојкотова-

нима била је веома интересантна. Ти односи међу бојко-
тованима, и однос бојкотованих према другима и других
према њима, активиста и тако даље, били су веома инте-
ресантни. Увијек ми је страшно жао што нисам себи, док
сам још памтио ствари, правио одређене забиљешке. Јер
ту је, заправо, дошао до изражаја цио механизам Голог
отока; на који начин су се људи активирали или укључи-
вали у систем који је ту владао.
У првом реду, они који су највише галамили, који
су највише урлали, у бити су били најбезазленији. Они
су великом виком и галамом на неки начин прикривали
своју неактивност.
Један други дио се веома коректно односио, али знам
да су од њих долазиле пријаве. А најгори су били они који
су с тобом пријатељски се односили, који су ти тобож
хтјели помоћ, који су ти давали савјете... Ти су те највише
откуцавали.
- Та твоја генерализација, знаш... хм...
Дозволи само један час. Вјероватно је то био један

одбрамбени механизам који сам успоставио. И ја сам из
тога извук’о сљедеће: уопће не говорим о ономе што се
сматрало харангом и мислим да код мене у досијеу управе
нема ниједне харанге; осим оног: снага кладе ваља, а ум
царује; и то се тумачило као харанга. Разумијеш ? Јед-
ноставно, никад исљедник, кад год ме је звао, није имао
ништа против мене. Увијек је било да сам пасиван: како
то преда мном може свашта да се говори, а ја не реагирам?
Чуј, да ли је то било паметно или није, не знам. Напросто,
чинило ми се да је то једини пут да се не морам активи-
рат’ ни у чему. Односно, не активират’ у ономе у шта нећу
да се активирам, разумијеш.
Интересантан је био однос људи према мени, знаш.
Код неких сам отворено видио да ме управо мрзе. Код
других сам видио да ме на неки начин респектирају;
мислим, не дирају ме, прихваћају ме оваквог какав јесам,
разумијеш. А код неких сам видио да им служим некако
као узор, знаш , да одобравају, некако, тај мој став, не
јавно, али на неки други начин. Знаш, то се види, то се
осјећа у разговору. Како те неко погледа, да ли те по-
здрави у пролазу, да ли хоће с тобом проговорит’ нешто,
да ли хоће да сједне крај тебе кад једеш и тако даље. Види
те са порцијом и помакне се; каже, знаш, даје ти до знања
да крај њега има мјеста. Знаш те ситне детаље...
Јер, заправо, ти ниси мог’о разговарат’ с неким; ја се
нисам упуштао ни с ким ни у какве разговоре. Ако је било
разговора, ја сам причао вицеве, разумијеш . Тако се и
говорило: „Пал прича вицеве. Њему је до вицева.“ То су
ми највише замјерали. Иако сам јако пазио какве вицеве
причам. То су били вицеви уопштени, или жидовски, или
на мој властити рачун, о женама. И тако даље.
Мени је много помогло то што сам, кад су открили да
знам цртат’ карикатуре, чак као професионалац био пози-
ван у друге бараке да им нацртам коју карикатуру за зидне
новине. Па су ми чак говорили шта треба да нацртам, ову
банду или ону банду, која нам је рекла ово или оно... Тако да
сам, заправо, им’о некаква ексклузивна права, разумијеш.
Онда, створила се „мала осмица“, преко пута. Био је ту
Анте Земљар, Владо и Божо Новак, група људи - Ћаница
Опачић, кога сам отприје знао, ту је знао залазити - тако
да смо створили, поготово кад ми је био скинут бојкот,
један мали кружок, један мали серкл, у којем смо се сјајно
разумјели. Чак смо разговарали о глазби, о литератури, о
марксизму, на један сасвим другојачији начин. А ту је била
и писаћа машина. У бити, ту су рађени некак’и реферати,
писане су или су рађене зидне новине, илустрирали смо
и тако даље. Био сам, на неки начин, понекад и потребан.
Обично за Први мај... Прије Првог маја ми је ски-
дан бојкот, и прије Двадесет деветог новембра, јер је тре-
бало припремити или маске, или новине, или изложбу
некакву. А одма’ послије тога би ме опет лупили у бојкот!
Био сам три пута под бојкотом не’ђе око шест мјесеци;
сваки пут по шест мјесеци. Међутим, посљедњи... Први
бојкот је био тежак, други мање, трећи је већ био, онако,
иди ми - дођи ми, знаш.
- Ја сам био пуштен тридесет првог маја педесет
друге године, и кад сам полазио, ти си био бојкотован.
Да.
- И из тога времена сам носио лошу савест према
теби; не знам да ли сам ти то испричао.
Не.
- Мене је позвао иследник и тад сам дао ту грозну
обавезу од које сам после беж ао, ево, не знам колико
година, и још непрекидно бежим. И ваљда онога дана,
или уочи тога дана кад је требало да буде проглашење
слободе за један број људи, требало је да се обријем код
нашег заједничког пријатеља Силвија Зоровића, једне
дивне личности.
Јесте, онај Талијан, Истранин...
- Да. Онај Талијан из Задра, који је био наш барачни
брица, којег смо ми обожавали и који је нас обожавао.
У том тренутку кад је требало да се обријем, десило се да
си и ти дошао, ваљда исто да се обријеш. И ја сам се на
тебе обрецнуо.
Не сјећам се уопште.
- Да, ја сам, знаш... Морам да кажем да сам директно
био ужаснут тиме што сам урадио. Па то је мој другар
Пал, па шта сам урадио, па... Ја сам отишао онда, био сам
пуштен - сад, добро, било је, наравно, и много страшни-
јих ствари...
Да. Да, да.
- Али и то ме је пекло. Па ја сам... Па, добро, јесам ли
таква свиња! И сећам се, кад сам после Голог отока долазио
у Загреб - добио сам од некога твоју адресу - био сам ти
оставио поруку да сам пролазио туда и нисам те нашао, па
сам онда ваљда и други пут навраћао у Загреб и опет сам
те узалуд тражио, и онда сам помишљао: да, он се сигурно
сећа шта сам му оно урадио...
Добро, чекај, али ми смо се ипак у Загребу нашли.
- Да, ми смо се ипак у Загребу нашли.
Ти си као војник једанпут, у униформи, доиГо доље?
- Не, не. Не, не. Ја сам био аквизитер.
Или као аквизитер?
- Или сам био циркусант?... Ја сам мислио; па да, мој
другар Пал је љут на мене и има разлога да буде љут. Ја
сам ти, чини ми се, то и рекао после, једанпут кад смо се
срели... А ти си рекао: „М а немам појма. Нити се сећам
нити је то нешто важно...“ И морам да кажем да ми је лак-
нуло.
У првом реду, увијек се осјећало - ја сам барем имао
тај осјећај - да ли је неко стварно с мрж њ ом испадао
својим изјавама према мени, или је то било рутински, раз-
умијеш, или је напросто било претворно. Па то се сваки
пут знало, осјећало. Ја не знам како је код других, али ја
сам увијек знао да ли неко тако мисли или не мисли.
- Па сигурно...
На примјер. Ја, на примјер, знам да је Чађеновић
према мени имао пристојан однос.
- Ко?
Руководилац радова павиљона, Бранко Чађеновић.
- Је ли? Док је мене мрзео.
Он је знао... А, чуј, он је друге људе м алтрети р’о.
П рема мени је био... Викао је тамо, а једанпут на раду,
306 д р а г и с л а в ш и А аи л и о у ш
мене је повук’о на страну и сасвим је нормално са мном

р а зго в а р ’о. Каже: „Д обро, ш та је? З аш то ?“ „С л у ш ај“,
кажем, „не могу, радим онол’ко кол’ко могу. Схватите,
људи, нисам ја, просто, навик’о, а осим тога ја сам био
у истражном затвору, и овамо, онамо, и ја не могу више,
знаш .“ „П а знам, али“, вели, „ти се и не трудиш, не пре-
бацујеш норму.“ Ја кажем: „Што значи пребацит’ норму?
Радим онол’ко кол’ко могу. Осим тога, не могу да се поки-
дам, разумијеш.“ Он је нормално то прихватио, знаш. Па
каже: „Дај, немој, бога ти...“ И тако, знаш.
Рецимо, чекај, рецимо, код Чолановића, Чолановића
- како се звао? Код Чолаковића сам знао... Тај није... Тај је
био гад, разумијеш. Ракић исто тако. И још неки. Дацић је
био сасвим други човјек. То знам. Ставио би ти до знања
да ’оће да ти помогне. Онај Милијан Марковић, што си
прије рек’о да је собни хигијеничар био, тај да је мог’о, тај
би ме... Тај је мрзио све, разумијеш. А онај - како се звао
онај други главни собни?
- Барачни водник? Вукашин Живковић.
Вукашин. Интересантно, Вукашин се правио. Вука-
шин је само чув’о своје добро мјесто, знаш. Јер једанпут
ми је ставио до знањ а да није такав. Међутим, слушај,
била су ужасна...
КУЛМИНАЦИЈА УЖАСА
Знаш за она исљеђивања људи који су држани у боксу

од ћебади?
-Д а.
Мени никад није било сасвим јасно ко је тамо. Некога
су вјечно држали под оним ћебетом.
-Д а.
И по ноћи знам да су га звали, водили на саслушање,
на батинање.
- Имали су више таквих. Сваке ноћи су саслушавани.
И дању су их, исто тако, саслушавали.
1ЏЛИ о г и к 307
- То је, морам да ти кажем, у време кад сте ви дошли,

изузимајући сам строј и дочек, била кулминација ужаса
на Голом отоку. Била је врелина од можда педесет степени,
можда и педесет пет, јара. М ожда се ја и варам, можда
је било свега тридесет пет или четрдесет, али свеједно је
било ужасно, ужасно врело, радило се такорећи цео дан,
сви смо цркавали од глади, од дистрофије, од пролива...
Флегмона...
- Од флегмона. Људи су имали оне грозне лишајеве
по лицу...
Да.
- Сваш та је било. И то је било време, мислим - ја ти
потпуно верујем - кад су се свакога дана износила по два,
три мртва.
Точно, точно. У оно доба. Донесу са радилиш та
човјека са сунчаницом - он ти је за сат и по мртав.
- Ето, то је... Највише је та сунчаница владала управо
око доласка осме групе. Јер је дошла та доста велика група
и људи који су провели по више месеци у затворима...
А није било... Онда још није било карантене. Није
било карантене.
- Не, не, био је карантин, али није био тада63. ..
Лакши је рад био, као, само четир’ сата. И, тога се
сјећам, кад дође дван’ес’ сати - натраг у бараке; за ове
нове који су дошли; након што се појавила та сунчаница.
Осим тога, м орао си држ ат’ нешто на глави, некакву
бијелу крпу за заш титу од врелог сунца...
- Да, онда је било забрањено да било ко хода голо-
глав. Морао си стално да имаш капу на глави. Међутим, то
није много помагало, јер је врло много људи страдало и од
сунчанице и од разних других болештина. А, наравно,
било је и доста самоубистава.
63 Непрецизност у изражавању. Ваљда сам хтео да кажем да је у
априлу 1951. био велики хигијенски карантин за читаву велику жицу
због пегавца. У лето 1951. вероватно још није био уведен карантин
за новопридошле у тзв. малој жици код велике жице, него тек годину
касније.
308 драгослав ллихаиловип
Да. Ужасан дојам је био, заправо, одлажење на кло-

зет. Нарочито ујутру, кад би покуљало на стотине људи на
ону латрину, ’ђе се врши нужда, велика и мала, разумијеш.
Ја сам на своје очи видио људе... Једног човјека сам видио
- крај њега је један имао пролив - како је директно прстом
у оно, па у уста, не би ли добио пролив. Да га је неко прија-
вио, убили би га, разумијеш. Убили би га. Ја сам видио кад
је то направио. Окренуо сам се к’о да нисам видио.
Али, сјећам се и оног пишања у латрине у полумраку.
Сјећаш се?
- Да, да. Устајало се ваљда у три, пола четири, још је
био мрак. Прозивка је била по мраку, па се доручкује на
брзину и онда се иде, одмах, на рад. Још, кад смо ми били
дошли, крајем фебруара, чак смо и ручали на радилишту.
У оним кухињским казанима доносила се храна, па смо
јели по киши...
Да, радило се и на киши, није било прекида због не-
времена...
- Н епрекидно се радило, непрекидно се радило.
Ручаш ту, онда радиш не знам докле, а кад дођеш, онакав
каљав, мртав уморан, претучен, једва се вучеш, онда ти
почињу политички часови, изношење ставова...
Да. И онда ја задријемам, а ови вичу: „Банда спава!“
Разумијеш. Онда: ,,’Ајде ван...“
- То се свима дешавало.
Онда, рецимо, стравично је било купање. Никад нећу
заборавити. Није било тушева, није било воде. Него су један-
пут донели казан вруће воде и некакво корито... Сјећаш се?
У самој бараци смо се полевали водом преко главе и преко
леђа некаквом топлом и хладном водом. Сјећаш се?
- Не сећам се.
Била је страховита бура. Знаш, таква бура да се није
могло ићи на рад. То је била та зима педесет прве на педе-
сет другу. То ми је остало у ужасној успомени. Била је
страховита бура, и није се ишло на рад. Пази, био је обу-
стављен рад, не може се радити, и да би се то време иско-
ристило, да не би било бадава[џисања], ’ајде нека буде
некакав час, овамо-онамо, и онда су не’ђе припремили,
1 С »ЛУ 1 4 1 4 1 4 . јују
у кухињи, некакву врућу воду, једну мину, разумијеш ,

и донели некакво корито. И један би стао у корито, а други
би га полевао водом. Он би се нешто трљао, овамо-онамо.
И хајде, иде други... У самој бараци.
- Не сећам се тога.
Грозно.
- Сећам се само да су на Голом биле такве буре да су
обарале оне петоредне стројеве. Ми се сви држимо испод
руке или за руке, нарочито кад бисмо пролазили оном
кривином - кад идеш из Мале драге за Велику драгу, има
једна избочина, једна кривина...
Тамо ’ђе је стајала трафостаница?
- Тамо негде. И сећам се да је ту бура умела цео строј
да баци о стену. Тако је то било страшно. Дува ти за врат,
и кроз рукаве и кроз ногавице...
Знала би бура бити таква да је слано море преко брда
падало, бацала га је на нас. А знаш по чему сам ја то знао?
По наочалама - добио сам у пакету наочале, резервне
наочале. И она бура пуше... Након пет минута што стојим
у строју, у жици, не видим ништа, све је потпуно бијело.
Со. Со. Значи, преко сто један, преко коте сто један ти је
море бацано, разумијеш. Знаш оно: море пљусне, а бура,
страховита, понесе га и носи...
Сјећам се кад је разнела... Изнад жице је био сложен
некакав материјал, грађевински материјал, неке даске,
бура их је подигла и однела преко Мале драге - одоше
за Раб! Тамо их је вода бацила на оне стене накрај Раба!
И то оне, знаш , фосне чет’ри м етра дугачке и овако,
четири прста дебеле, разумијеш. Преко жице је то ишло.
Мислим, то је било страшно, с том буром.
А кад је пао снијег на Голом; а ми идемо на рад. И сад,
камење покрећеш рукама, дижеш га, а испод нуле је. Мо-
жеш мислит’ - бура, хладноћа. Ужасно.
Прву зиму не знам како сам преживео. Био сам веома
лоше обучен. Им’о сам једне њемачке танке (војничке)
хлаче, им’о сам једну кошуљу са кратким рукавима, бијелу,
без крагне, и им’о сам њемачку униформу - онај горњи дио,
капут. Без шињела, без гаћа дугачких... Међутим, применио
сам нека искуства из рата. Са ћебета којим сам се покри-

вао, отцијепио сам доњи руб. Ћебе је широко седамдесетак
сантиметара, а отцјепио сам оволико - можда два педља.
И то сам замот’о по ескимском систему. Тиме сам омот’о
врат. И онда - капут преко тога, овако закопчан, да се не
види. Практички, топли зрак не може да излази. Тако сам
сачув’о грло и цијелу зиму сам прош’о да нисам закашљао.
А у кошуљи са кратким рукавима радили смо горе на
изградњи нове болнице. Сјећаш се?
-Д а.
На бетону, на оној мјешалици... И могу ти рећ’ да за
читаве мјесеце - не памтим ништа, уопће не знам шта се
догађало.
- Ја, исто тако, имам два, три, четири месеца кад се
не сећам шта се дешавало.
ЧОВЈЕК ЈЕ НЕПОПРАВЉИВ
Да. Посебна је прича како сам евидентирао околину

око себе. У првом реду - пошто лоше видим - носем,
њухом, на основу мириса.
Знаш да си морао поздрављати милиционера? Ако
ти милиционер дође - на кол’ко - на три корака, мор’о
си стат’ мирно. Оставит’ пос’о, стати мирно. А, исто тако,
поздрављ’о си исљедника, мислим, чак на пет корака. А ја
не видим. На који начин да се осигурам?
Ја сам их осјетио по мирису. Јер ми смо смрдили, а
они су се, ипак прали, некаквим, каквим-таквим, намири-
саним сапуном. А ја имам нос као пас. На двајес’т метара
- осјећам: неко иде! И одмах бих се поставио. Несрећа
је била ако је он долазио уз вјетар. Онда га нисам могао
осјетити. И увијек сам, на раду, ако нисам био у близини
управне зграде, стао тако да гледам према вјетру. Да ме
не би изненадио, могу ти рећ’. То је једно.
Друго: ја сам на најудаљенијем радилишту знао шта
се куха за ручак. Мирис. То је било невјероватно, знао сам
точно - данас је грах, разумијеш! Данас је грашак. У њему

има меса, нема меса - ја сам то знао. По њуху. Мислим, наје-
даред су почели бит’ веома важни атавистички инстинкти,
којих су се можда још моји прапреци потпуно били рије-
шили; таквих осјећаја.
Предосјећао сам сваку неприлику, нос ми је наја-
вљивао сваку промену. Чуј, то је невјероватно. Ја сам био
свјестан тога, ја сам примјећивао да наједаред почињем
живит’ као мачка у непријатељској околини. Све евиден-
тирам, све видим, знам како се треба понашат’ - мими-
кријом се треба прикрити, не треба да будеш уопће замје-
тљив, на неки начин.
- Морам ти рећи да си био, ипак, врло приметан, да
си био забаван, и да су те људи волели. Био си шарман-
тан, умео си да причаш анегдоте...
И тамо? Значи, човјек је непоправљив.
- Не знам да ли сам ти причао, не зн ам да ли се
сећаш, ја сам изнео са Голог отока дневник; мали, нема
ту много. Али имам један детаљ који се односи на тебе.
Ма немој!
- Наиме, сећаш се онога, после Ракића је дошао нама
за собнога... неки Драгић... Не могу сада да се сетим њего-
вог презимена64. То је један Земунац. И мене је такорећи
првог дана запазио, ваљ да још кад је улазио у бараку.
Рекао је: „Ш та радите с овим младим људима? Што то
не примате у актив, па да се шаљу кући.“ И - није то баш
било тако одмах - заиста сам био примљен у актив и чак
ме је Драгић поставио за водника.
Ја се сјећам тога.
- Био сам водник радног строја. Чађеновић ми је био
руководилац радова и грозно ме је малтретирао тиме што
ми је давао неке задатке које нисам хтео да изврш авам.
Рецимо, да тучем Спасу Зрењанина...
И Реновчевића?
- И М ихаила Реновчевића. Ја сам то одбијао. Увек
сам му говорио да нећу. Онда ме је, исто тако, терао да
тучем онога И вана Пауца из Осијека.
64 Аксентијевић. Међутим, пре њега, а после Ракића, собни старе-
шина је био Блажо Сјеклоћа.
Ј-л^уа.1 и ^ л а и 1 У 1 У 1 л .а п Ј1 \Јо п ч
Пауц! Пауц!...
- Иван Пауц, који је био есесовац, ако се сећаш.
Да. Да.
- Био је, чини ми се, на Источном фронту. Нисам
осећао сапатњу за Ивана Пауца, али ни њега нисам хтео
да тучем. Међутим, овај ме је натерао да заједно с њим
носим неке бетонске греде. Тако смо Пауц и ја то носили
два, три дана и узајамно се изломили.
- И имао сам с њим један врло интересантан разго-
вор. Нисам хтео ништа, овако, да радим што не би било
равноправно. Ја сам држао до тога да, кад радим с бојко-
тованим, он не носи празан трагач у повратку, него да га
ипак заједно носимо; да он не товари више на себе, него
да носимо равноправно; то је била ствар неке моје части;
да ли нисам неки пут и погрешио и да ли сам био ту баш
доследан, не могу да се сетим.
- Једанпут сам, дакле - док смо тако носили те бетон-
ске греде, које су биле армиране и имале на средини неку
куку, кроз коју смо провлачили гредицу за ношење - упи-
тао Пауца: „Је ли истина да си некада био есесовац?" Он
каже: „Јесте.“ А ја кажем: „Па како си могао да будеш есе-
совац?“ На то он мени каже: „А како си ти могао да будеш
комуниста?"
( Смех.)
Заћутао сам и ништа га нисам питао.
Дакле, то сам ја радио као водник. И једанпут ми
је Чађеновић, Бранко Чађеновић, дао да чувам једнога
млађег човека који се звао Узунов...
Да, сјећам се њега.
- То је био један Бугарин, пекар по занимању, у на-
шем павиљону, кога су били сместили у оне подруме и
ужасно га претукли. И ја сам повео тога Узунова негде иза
купатила, где је радио читав павиљон или само мој вод, не
сећам се тачно. Дао сам му нешто да ради, крампом. Он
каже: „Ја не могу.“ Ја му кажем: „Добро, онда остави то.“
Као: ,,’Ајде, бежи тамо!“ Нешто сам, кобајаги, подвикнуо
на њега: „Узми лопату.“ Он узме лопату - и лопата му
испадне из руку. Онда га издвојим да не гледају други
људи и поставим га на неку стазу и кажем му: „Па добро,
сагни се ту мало, рашчишћавај ову стазу рукама.“ Али да
то, кобајаги, не би изгледало као да га штитим...
Прич’о си ми. Отиш’о си. И кад си се вратио, њега
нема.
- И ја се вратим после десетак минута - а њега нема.
Наравно, настане паника, настане хаос. Узунова су нашли
после неколико сати како се сакрио у неком киселом дрвећу
тамо где је била кланица; ја не знам ни где је то тачно.
Углавном, поводом тога мене смене са места водника...
Тога се ја сад сјећам, да су те смијенили са мјеста вод-
ника.
- Јесте. Ја сам укупно био месец и пет дана вод-
ник. Али ме нису избацили из актива. И сад, пролази
још месец дана и ја записујем у свој дневник: „Јуче су ме
истерали из актива. Пребацили су ми да непрекидно при-
чам са“ - споменуо сам тебе - „и са Шеховићем и да само
причамо о литератури и о нечему таквом, а уопште се не
бавимо преваспитавањем." Тако да сам ја...
( Смех.)
- А то се десило пред скоро истицање моје казне,
тако да сам се жив препао да ће ме оставити и даље.
„КО СЕ ПОСЉЕДЊИ СМИЈЕ,

НАЈБОЉЕ СЕ СМИЈЕ“
Али било је и с тим комичних ствари. Много касније,

скоро двије године касније, дошла је нека група, дошли
су неки каж њ еници, знаш . И међу њима је, наравно,
било бојкотованих. Међутим, и ја сам опет био под, сад
трећим, бојкотом.
Горе, на трећем боксу, кату, наравна ствар да смо ра-
зговарали. Ја сам те људе - то су били млади људи - покуиГо
да некако смирим, да их умирим. Кажем: „Чујте, ево, ја сам
ту трећу годину. Човјек се навикне...“ Кажем: „Пола, две

трећине људи овдје, разумијеш, глуми, разумијеш...“
И, углавном, један човјек је често са мном покушав’о
да разговара. Е, сад, кад су њему скидали бојкот, питали
су га: „Добро“, вели, „а јеси ли с неким разговарао, и тако,
је ли неко на тебе добро утицао, реци ко је. Ми смо поку-
ш авали да теби нешто помогнемо..." А он је био Маке-
донац, знаш. И каже: „Другови, јесам, ја сам овдје много
разговар’о с једним јако финим човјеком, који је на мене
сјајно утиц’о.“ Вели: „А ко?“ „П а“, каже, „највиш е сам
разговар’о сос Пал.“
Ти, кад је наст’о урнебесни смијех. Знаш да се мало када
смијало на Голом отоку. А кад је он рек’о да је разговар’о
с једним много добрим човјеком, са Палом, који је на њега
добро утицао, и да сам то ја, а ја трећи пут под бојкотом...
Ти, собни се ухвати за главу, знаш, и он почне овако... „Мир,
тишина! Доста, сви!“
(Смех.)
- А ко је то био?
Неки Македонац.
- Не, не, ко је водио састанак?
Не знам више ко је био, неки собни. „М и р“, вели,
„тишина!“
- Онај мали растом?
Да. Мислим да је био један...
- Драгић Аксентијевић?
Почео је да се смије. Не, не, не. Неко ко је био послије
Мише Марковића, разумијеш. И кад су се сви престали
смијати - ја сједим горе, на трећем боксу, знаш, бојкото-
ван - и ја почнем да се смијем. Посљедњи сам почео: Гро-
хотом сам почео... Они: „Банда се смије!“
( Смех.)
„Ш то се смијеш?“ Ја кажем: „Ко се посљедњи смије,
најбоље се смије.“ Ха-ха-ха! Разумијеш.
(Смех.)
Дакле, неко се позвао на то да сам му ја, разумијеш
пример... Ништа горе није мог’о да учини.
ОСТАТИ И У ЛОГОРУ ЧОВЕК

Могу ти рећ’ нешто друго. Да сам ја након некол’ко
година сретао људе на улици... Неки Црнковић - умро је
- мени каже: „Да ниси ти био, ја би’ се“, вели, „убио“. „Како“,
кажем: „шта је теби?“ „Па“, каже, „ти си тамо... Сви су нам
говорили: ’П аз’те шта радите, можете проћ’ као Пал. Он
је ту већ други пут, сад је трећи пут под бојкотом, тај ће
оставити овдје кости’ и тако даље. Ја сам мислио: боже мој,
какав си ти то стравичан непријатељ, како то човјек може!
И кад су ме бојкотовали, кад сам видио да ти фино, мирно
разговараш, сталожено, ја сам схватио гдје сам. Хтио сам
се“, вели, „убит’ ја сам хтио извршит’ самоубиство, да тако
речем. А онда, кад сам видио да ти то можеш издржат’,
онда сам схватио да може да се издржи. Ти си мене“, вели,
„спасио на Голом.“ „Па, није ваљда, за бога милога, шта,
ја сам само...“ „Па баш зато“, вели, „ш то си се нормално
понашао. Фино си се, људски понашао.“
Ја сам покушао остати у свему томе, човјек, разумијеш.
А то је неке највише разбеснило. Ја једноставно, нисам...
Пази, доље су важила друга људска правила. Је ли точно?
- Тачно.
Били су суспендирани сви цивилизирани односи међу
људима. И цијењени су били супротни. А ја сам покушао...
Једноставно ја сам рекао: нећу да признам, нећу да живим
по том систему. И готово! Нећу ни да откуцавам, нећу да
идем на рапорт, нећу да трчим и да радим, нећу да преба-
цујем норму. Нећу! Не видим разлога. Због чега би’ ја сад
требао да пребацујем норму? Кога да уверим у то? Је л’ ја
могу било кога уверит’? Да л’ је то доказ да сам ја нешто
код себе промијенио? Нема везе! Нема апсолутно никакве
везе, разумијеш. И ја сам то дословно проводио до краја.
ЦРНОКОШУЉАШ
- Досадашњи разговор водили смо двадесет осмог

октобра хиљаду деветсто осамдесет пете. Н астављ амо
двадесет деветог.
'ш л а п у ^ и о и и
- Молим те, нешто си већ почео да говориш о тако-

званом црнокошуљашком строју, двомоторском строју.
Буди љубазан, па се врати на то питање, чини ми се да га
нисмо исцрпли.
Дакле, двомоторци су били потпуно без икаквог пра-
ва. Свако је мог’о с њима поступат’ како хоће и, дапаче, то
је било пожељно. Знам да су, уколико сам пролазио код
неких кажњеника таквима приговарали. Каже: „Нећеш на
њега ни да вичеш ни да галамиш. Поступаш према њему
префињ ено.‘с У бити, таквим а је пријетило не само да
буду проглашени пасивистима него да прије или касније
буду извргнути мјерама каж њ авањ а као што је бојкот,
Ми смо се распознавали по томе што смо били сви
у очајном стању: тучени, немоћни... Поред тога што смо
црвене лампасе као бојкотовани морали да носимо, извр-
нуте блузе, које су исто биле црвене, сви су нас иначе ра-
спознавали. Према нама се могло поступати само на два
начина. Или си морао на нас галамити, викати, гурати
нас, наравно, и у одређеним моментима, поготово ако је
неко од ових био присутан, ударати, урлати, да би собни
то видио, или си се морао склонит’ бјежати од нас. Дакле,
била је то потпуна изолација. С нама се није смјело гово-
рити и ми уопће нисмо имали право нешто да кажемо,
нити да зинемо. Имаш да шутиш...
- Сви двомоторци? Сви, без обзира на то да ли су
бојкотовани или нису? Јер у двомоторски строј су дошли
и људи који нису били бојкотовани, па чак и неки који
су се прилагодили систему и имали неко учешће у њему.
Тако је. Је, је, било је и таквих.
- И шта, и с њима се исто тако, није се смело разго-
варати?
Не. Ми нисмо смјели ни с ким р азго вар ат’. Нити
између себе.
- Ти си био бојкотован у том тренутку, па ти то пам-
тиш због тога. А да ли су и други, небојкотовани двомо-
торци тако третирани?
Не, кад је једанпут двомоторцу бојкот био скинут,
онда је могао нормално да живи као и сви остали.
- Па то значи да су ови други, после тога раднога вре-
мена, могли да разговарају.
Могли су, да. Могли су да разговарају, могли су се
понаш ат’ к’о и сви други. Али то се могло добит’ само
изванредним залагањем на раду. То су успјевали они који
су били физички веома снажни, отпорни, који су имали
неке унутарње резерве и који су могли на неки начин да
издрже све оне напоре, ш то су били гурани на двомо-
торце. То се знало. Ако је требало да се обави неки изван-
редни посао - као што је било: ’оди до кланице, донеси
месо, кухиња тражи да неко донесе воде, или казане с хра-
ном - обавезно вичу: „Дежурни, дежурни!“, и он одма’:
,,’Ајде ти там о!“ Зна се - двомоторац иде као први, иза
њега су бојкотовани, и тек онда, уколико њих више нема,
одређује се неко из вода, из радне јединице.
Међутим, све то скупа, изгледа, није било довољно орга-
низаторима таквог прогањања и таквог малтретирања.
Него, ш та се догађало на концу? Нас, двомоторце,
или бојкотоване и двомоторце, познавали су у наш ој
бараци - ми смо је морали зват’ павиљон, иако је то била
барака најгоре врсте - и евентуално они у суседној бараци.
Али, нарочито ако си, рецимо, скинуо преврнуту блузу и
некако прикрио лампасе, ако си се удаљио за три, чет’ри
бараке, ти си се наш’о у једној средини која тебе није могла
знати, а није знала ни да си двомоторац. И тамо си могао
релативно мирно да се одмориш пол’ сата, сат, два, између
ових појединих ситуација - што смо сви и покушавали...
А ако си био у властитој бараци, ниси им’о ни секунду
мира, јер те је сваки зезао. Ја, на примјер, знам: неко од
активиста хоће да покаже до које мјере је већ добио поло-
жај, приоритетни, привилегирани, и хоће да опере руке
или лице. Он једноставно зове мене, диже ме за вријеме
одмора и каже: ,,’Ајде, полевај ми руке.“ Ти њему мораш
полеват’ руке, мораш му полеват’ док се умива... Каже ти:
„Дај ми среди ципеле“, и тако даље.
Е, сад, да би се сузбило то двомоторско извлачење,
неко се сјетио да двомоторце треба још другојачије озна-
чити. И то је затим изведено. Једне ноћи су нас пробудили
негдје око један, два сата, веом а грубо - нас горе, на

трећем боксу, гдје смо спавали, испод самога крова - и
једноставно рекли: „Скидај кошуље“. И добацили су нам
нове црне кошуље. Без икакових ријечи.
Е, те црне кошуље су биле вањска ознака захваљујући
којој ми сада ни’ђе више нисмо имали мира. Значи: имаш
црну кошуљу и ’ђе год си се појавио, сваки кажњеник, од
страха да не разговара или да не сједи крај таквог, одма’ је
вик’о: „Гони од мене! Марш, бандо!“ И тако даље... То је,
тако, непрекидно ишло.
Међутим, та одлука је донесена без обавеш тавањ а
о стал и х каж њ еника. И зврш ењ е одлуке, дељење тих
кошуља, било је веома хитно, не знам због чега, наиме,
ноћу. И ту се догодио један случај који је опет у неку руку
био комичан.
Шта је било? Ту ноћ су мене дигли да будем пожарни,
да стојим крај кибле. А био је неки кажњеник, ето, тако,
пред примањем у актив, који се трудио да покаже шта све
може и до које мјере је ревидир’о став; борбен. Примити-
вац, неки сељак. Звао се Ристић. По томе сам га и запам-
тио што сам те ноћи с њим имао тај догађај.
Кад је видио на мени црну кошуљу, он није схва-
тио о чему је ријеч. Видио је једино да имам нову нов-
цату кошуљу, која је још мирисала на текстил. И кад ме
је угледао да тамо стојим крај кибле, у моменту се сјетио
шта треба да ради и почео је на мене да виче: „Скини ту
кошуљу! Одакле си, бандо, украо ту кошуљу?“
Јер је било несхватљиво да двомоторац и бојкото-
вани има читаву кошуљу. Ми смо увијек добијали најгоре
крпе, распаднуте. Ходали смо у ритама. Наше хлаче нису
имале ни дугмета ни ничег... шпагом смо их везивали.
Ја сам, међутим, одмах схватио у чему је ствар - да
он хоће моју кошуљу, а претпостављ ао сам и то да ако
се бојкотованом даје нова кошуља, оно што долази по-
слије тога не може бит’ добро него да само може неко
зло да буде. Ја сам у први мах дао отпор: „Нећу да дам.
Шта ти пада на паметГ И тако даље. Међутим, то је њега
још више изазвало, и кад сам га довео у довољно оштро
расположење да са мене скида то, ја сам му, коначно,

кошуљу дао. И вратио сам се на бокс након два сата што
сам одстојао крај кибле.
Ујутру, приликом устајања - оно уобичајено урлање,
гурање, псовање, тјерање, и тако даље - на вратим а је
настао кркљанац најгоре врсте. Јер ту је остао собни, вод-
ници и неки такозвани активисти и, једноставно, све оне
који су имали на себи црну кошуљу немилосрдно су мла-
тили. И том приликом чујем ’ђе Ристић, који ми је скинуо
кошуљу, виче: „Нисам ја тај, нисам ја онај!“ Међутим, он
је добио грдне батине, док сам ја прош’о без ичега.
Мислим, то је једна комична ситуација, али показује,
заправо, коју сврху је имало ношење црне кошуље. Поред
тога што је то требало да буде понижење за бивше уче-
снике Енобеа, партизане, и тако даље, да их зову црноко-
шуљашима, што је требало да буде алузија на фашистичке
црне кошуље, Талијане... то је служило и као вањ ска
ознака. Заправо је то био позив свим осталим кажњени-
цима да се опредјеле према таквима, да јавно покажу да
ли су индиферентни или су до те мјере индоктринирани
да ће ријечју, виком или творно напасти таквог, носиоца
те црне кошуље.
- Ако сам те добро разумео, ти си био свега један дан
у црнокошуљашком строју?
Био сам ту само један дан и послије тога сам одлежао
више од мјесец дана у болници. Толико сам за тај један
дан био уништен.
- Тамо те је онај Дрина претукао и допао си у бол-
ницу?
Да. Да. Како сам имао повређену ногу и руке, фле-
гмоне, и тако даље, одлеж’о сам виш е од мјесец дана.
А дотле је двомоторски строј био укинут.
- Укинут. Е, сад ми ово, молим те, кажи. Да ли се
сећаш ког месеца је био формиран двомоторски строј?
Не знам кад је био формиран. Али ја сам бачен у тај
двомоторски строј не’ђе у августу.
- Да, то је отприлике то време било.
Ваљда почетком августа.
Међутим, од људи који су радили у двомоторском

строју, чуо сам, а то сам касније чуо и од других, да он
није имао никакве резултате. Јер људи су били тол’ко
премлаћени да су у бити завршавали у болници, били су
неспособни за било какав рад.
- Да ли имаш представу о томе колико је људи било
у двомоторском строју?
Оног дана кад сам ја иш’о, није нас било можда више
од двајес’ чет’ри човјека.
- Двадесет четири?
Само толико. Није то био велики строј.
- Није био велики. А није ни дуго трајао. Трајао је
евентуално петнаест или двадесет дана, не више. Ако је
био формиран почетком августа, вероватно је већ среди-
ном августа био расформиран.
ТРКА ПРЕД РАНКОВИЋЕВ ДОЛАЗАК
Међутим, ја бих сад још нешто рекао о тим црним

кошуљама. Како смо их преко ноћи добили, и како су
нам на силу обучене, исто тако, преко ноћи, на силу, оне
су нам и свучене. Једнако. Опет су нас дигли једне ноћи:
„Скидајте црне кошуље!“ „Скидај доље, бога ти, црвене
лампасеГ Добили смо нове кошуље.
Онда су нас, бојкотоване, позвали, извели ван и по-
стројили. Не’ђе око пола ноћи. Можда сат раније, не знам,
у једанаест сати; што није било уобичајено. И почело је
чишћење цијелога логора - жице, како смо ми то звали.
Рушили смо некакве дрвене баракице које су биле
изграђене иза појединих камених барака - „павиљона". Све
се то рашчишћавало, кречило се, смеће се односило. Углав-
ном, једна грозничава активност, уз вику: „Дај, дај, дај!“ Али
нико никога није ударао. Напросто, промијенила се ситу-
ација. „Дајте свршите то. Урадите то“, тако су нам говорили.
Осим тога, држани су неки састанци, собни су трчали
овамо-онамо. Видјело се да се нешто спрема. То је била
ноћ уочи доласка Ранковића.
- Дозволи да те подсетим. То је, мора бити, трајало

много дуже. Наиме, већ једно недељу дана, можда чак
и десет дана65 пре Ранковићевог доласка, започело се с
уређивањем логора, с извесном либерализацијом, пре-
стале су или су бар умањене јавне туче, престали су
стројеви за бојкотовањ е са батинањем. И, оно ш то је
посебно било значајно за нас исцрпљене тамо, уведени су
казани за дистрофичаре. Нас је таквих било доста, и звали
су нас дистрофичари, иако је ту била у питању такозвана
алиментарна дистрофија; ја сам такође почео да добијам
храну са тог дистрофичарског казана. Према томе, није
то било уочи Ранковићевог доласка него се можда десила
једна друга ствар, да си ти тада дошао из болнице...
Ту ноћ... Не, ту ноћ сам дигнут на рад...
- М ожда си ти тога дана дош ао из болнице? Ако
кажеш да си био само један дан у двомоторском строју,
па си допао у болницу, где си остао месец дана, можда си
се мало преварио што се рока тиче?
Да. Ранковић је дошао... негде...
- Двадесет првог августа педесет прве године.
Онда бих морао мало ревидирати ствари, нешто од
онога што сам причао...
Овако. Точно знам да сам био у том двомоторском
строју и да сам одлеж ’о доста дуго горе, у болници.
А знам да је било лето кад је дош’о Ранковић. Значи, ја сам
био у двомоторском строју не могу точно одредити кад...
Остали су ми у сјећању, заправо, само ти догађаји, вре-
менски се не могу најбоље снаћи...
- Добро, испричај како је то изгледало те ноћи.
Углавном, односило се све оно што је било прљаво,
замазано, што је било импровизовано. То је било смеће, то
су биле неке канте, то су била средства којима се радило.
На примјер, постојао је чувени лабуд. То је био огроман
65 Није, заправо, искључено ни да је све то трајало много краће,
чак, заиста, свега један дан. Могуће је да су и дистрофичарски казани
уведени тек после Ранковићевог доласка или непосредно пред његов до-
лазак. Можда то време у мом случају изгледа дуже него што је било.
трагач, који је обично носило осам до десет људи - две

греде, на њима је на средини један велики сандук у који су
се убацивали већи отпаци...
- То је био сандук за ђубре66.
За ђубре. Мора да је био веома тежак кад би се напу-
нио. Несрећа с тим лабудом била је у томе што га никад
нису носили људи исте висине. Они који су били мало
виши увијек би имали већи терет. А како је и терен био
нераван - лабуд је био толико широк и голем да се често
морала напуштати стаза, па се ишло по камењу и по брду
- у неким моментима дешавало се да и осамдесет, деведе-
сет посто цијелог терета падне на једног човјека. И људи
су напросто остајали пребијени испод тог.
Тај лабуд је онда ликвидиран, нест’о. Али смо га ту
ноћ још носили, односно у њему смо носили ово...
Ујутру је захтевано да се уредимо, да се очистимо и
тако даље. Чини ми се да се није ишло ни на рад тога дана.
- Није искључено да смо остали...
О стали смо у жици. Сви су морали да се чисте.
Хигијеничари су радили пуном паром...
- Бербери...
Бербери, такођер. Шишали су, бријали... Сви смо се
морали опрати. Чини ми се да смо добили нове кошуље.
Нове кошуље смо добили, тога се сјећам. Први пут сам
тада, поред оне црне кошуље, добио и праву, чисту
кошуљу, мислим, која је била релативно за употребу...
М еђутим, кад су нас постројили , показало се да
сам добио пратњу. И десно и лијево од мене стајали су
одређени активисти, људи који су цијело вријеме пазили;
и то не само на мене него и на неке друге.
Знам и да су из болнице, а и из појединих стројева
дошли у контролу, и да је Николић иш’о прије тога прегле-
давати. Говорио је: „Овај... нека иде... Овај нек се склони...
Овога склоните.“ А то су радили собни. Ти одвојени људи
су одведени горе, у болницу, а и из болнице је један дио
66 Било је и лабуда за ношење камених блокова, машина, тешких
делова, мешалица и слично.
однесен на друго мјесто. Склоњен, да се не види у ка-

квом је стању.
Наравно, мислим да сви знају, кад је пролазио Ран-
ковић са цијелом својом булументом...
- Како је то изгледало? Причај.
Углавном, ја и они који су били тучени, плави, љуби-
части, или они за које се сматрало да су пасивисти, или који
још нису износили свој став или у које се сумњало да, ето,
нису рашчистили с истрагом - сви су стављени у други ред.
У првом реду су стајали лијепи, згодни, млади, дотерани.
Пјевало се, урлало, избацивале се пароле до те мјере да је то
било управо заглушујуће. Како је Ранковић наилазио, тако
је то грмило и баш као грмљавина ширило се горе.
- Које су пароле биле извикиване? Ш та се сканди-
рало?
Да отворено кажем, ја нисам нити за пол сата касније
памтио која је била. Нисам о томе водио рачуна...
- „Тито - Марко“?
Мислим, „Тито - М арко“, „Леко“, „Тито - партија",
пјевала се она чувена пјесма, не, викала се она парола:
„Ми градимо Голи оток, Голи оток гради нас“, и тако даље.
Међутим, како је свако - сваки строј, свака барака
- вик’о своју паролу, то се, заправо, све измијешало, тако
да се није могло ни разумјети. Једва си чуо оно што сам
вичеш, а камоли да си могао схватити на који начин се
овдје манифестира.
Цијела група људи, можда једно двадесетак, тридесе-
так њих, пошла је горе и након десет минута се вратила
натраг. Сви спуштених глава, покуњени: нико није гледао
у нас. Нисам видио ниједног од те двадесеторице да гледа
негдје другде него пред себе, на степенице по којима иде
горе или доље. Ми као да нисмо постојали.
М ислим да су били ствар н о и м п р еси он и р ан и ,
мислим да је управа, која је намјестила такав дочек напра-
вила најгори промашај који је могла направити у односу
на ту ствар. Јер то су ипак људи, не?
П ослије тога чини ми се да је била и бољ а храна.
И, стварно, било је забрањено да било ко може тући свако-
га. Сад се точно знало кога се смије тући и ко сме да туче.
Јавно батинање је нестало, укинут је строј за батинање

бојкотован и х. П оново је успостављ ена само у неким
посебним случајевима. Више није било црвених лампаса,
бојкотовани је био бојкотован на један другојачији начин,
унутар колектива.
Али је уведено нешто друго. На улазним вратима
бараке свуда је био попис оних који су бојкотовани. Неко
ко би дош’о из друге бараке да посјети свог пријатеља, а не
зна да ли је тај можда у међувремену бојкотован, најприје
би стао и прочитао списак да то провјери. То је била та нова
мјера. Међутим, и то је укинуто након извјесног времена.
СМРТНИ СЛУЧАЈЕВИ У БОЛНИЦИ
- Молим те, ти си више пута био у болници - што је,

морам ти признати, за мене био недостижан идеал, јер ја
то никад нисам успео да постигнем - па си имао прилике,
наравно, да гледаш тамо и разноразне смрти. Осим оних
о којима си ми већ говорио, да ли можеш да се подсјетиш
још неког таквог случаја?
Кад сам био други пут у болници, а то је било одма’,
некол’ко дана након ш то сам д ош ’о с осмом групом,
као први смртни случај, случај који је заврш ио летално
био је... У тој групи су била и три бивш а партизана из
Врбовца. То је ту, у Мославини, једно мјесто. Како сам за
вријеме рата и сам био у Врбовцу, Ја сам се с тим људима
мало спријатељио и разговарао...
Један од њих био је средовјечан, мало старији од
мене, могао је човјек имати не’ђе око тридесет пет, четр-
десет година. И био је кројач. Кројач или ципелар, шу-
стер, у овом моменту не могу точно да се сјетим. Знам да
је имао некакав занат.
Тај човјек је донесен ваљда пети, шести дан откад сам
ја лежао у болници, дакле, седми дан откако смо уопће
били на Голом отоку. Он је не’ђе око дван’ес’ сати донесен
онесвешћен: сунчаница! Било је речено - сунчаница. Брзо
су га смјестили. Давали су му инфузију, текућину, воду

и тако даље. Међутим, он је након сат и по умро.
Било је то доста застрашујуће за мене. Јер сам у том
моменту схватио да опасност не прети само од батина,
од евентуалног насртаја овог или оног, него да опасност
прети, исто тако, и на самом раду.
Умирало се у то вријеме стварно доста у том дијелу
болнице у којем сам ја био. Било је некол’ко одјела: био
је, не знам, интерни одјел, па онда посебно мјесто гдје су
били туберани, па... Било је ваљда четири одјела у бол-
ници. У одјелу у којем сам ја лежао, за тих неколико дана
што сам тамо био, умрло је једно пет, шест људи.
Између осталих умро је и онај Јанковић, већ сам га
помињао, професор из Новог Сада. А човјек уопће није
морао да умре.
У соби није било болничара стално. Они су само
извана наилазили кад је требало дијелити храну, онда
ујутро, кад је требало измерити температуру, евентуално
да би дали инјекцију, иначе никога није било. Ко би уопће
пазио? Свак је водио рачуна само о себи.
И тако је овај тамо хроптао, хроптао. Да ли је он
повраћао или је био толико батинан да је избац и вао
нешто из плућа, не знам, углавном - угушио се тиме.
Кад су дошли, доктор се разбјеснио, ужасно је викао
на болничаре, све су чинили, али било је прекасно. Човјек
је био мртав.
Онда су била још два смртна случаја. За те људе уопће
не знам ко су. Они су донесени и у току истог дана су
умрли. Сунчаница!
Како се с мртвацем поступало, и то сам рекао. Пао
би околишно и неки коментар, на жалост. Мула би рекао:
„Х вала богу, ето, и тај је цркао.“ То је говорено гласно,
тако да сви чујемо, да случајно неко не 6и помислио да
постоји било каква самилост. И нико уопће не би реаги-
рао. Сви смо се правили као да ништа не видимо.
- Је ли тај истог тренутка из болнице ношен ван жице?
То не знам. Изношен је из просторије ’ђе је умро. А камо
је смештенчто ми није познато. Нисам видио. Међутим,
кад сам био на поштеди и остајао у павиљону прије подне,

видио сам како проносе мртваце. Прије подне, кад су
радни стројеви били на раду, знало се по четри, пет мртва-
ца понијети доље. Не вјерујем да је чет’ри, пет у исти мах
умрло. Значи да су не’ђе морали бити спремљени.
- Мени је један лекар, лекар из наше болнице, гово-
рио да су имали просторију која им је служила као мртва-
чница. И онда су их одатле износили. Да ли се сећаш, кад
си био на поштеди у павиљону, је ли неко утеривао све у
бараке док су проношени мртваци?
Је, је, било је таквих случајева. ,,’Ајде, сви се склоните
у баракуГ Знам, сјећам се два или три таква случаја. Ја
уопће нисам схваћао о чему је ријеч. А нисам се ни усудио
питати так’о нешто. Јер, ако си питао, одма’ си се могао
наћ’ у великој неприлици. Међутим, касније сам схватио...
- Јесу ли мртваце носили доле, ка кухињи, одозго, из
болнице, односно ка капији?
Ношени су према капији. Али знам да је био један
излаз из логора и горе код болнице. Да ли су неке тамо...
не могу да кажем, а не могу ни рећ’ да ли су и по ноћи
ношени, или навече.
- Ти сигурно знаш за случај једне врло необичне
смрти у болници? То је био неки човек који је умро полу-
цирајући.
Јесте.
- Да ли си можда у том тренутку био у болници или
си само слушао о томе?
Био сам тада у болници и лежао сам можда на трећем
или четвртом кревету од њега. Сви смо знали да се нешто
догађа. То је био млад човек. И захваљујући томе што се
сазнало на који је начин умро, запамтио сам му и име. Био
је пилот и звао се Ружић.
- Не знаш одакле је био?
Не знам. Не могу да каж ем одакле је био. Он је,
заправо, непрекидно полуцир’о и копнео је; венуо је нао-
чиглед свих неколико дана. Није га више било... А осим
тога, од њега се ширио невероватно интензиван задах на
анеурин, на бекомплекс. Наиме, сперма је толико јако
заударала од њега - пошто није било туширања ни купања

- да је било управо неугодно. Осећало се.
Ја се чак сјећам кад је умро. Ту, изгледа, није било лека...
- Је ли био узнемирен?
Не, не, он је потпуно мирно лежао. То је већ била
крајња фаза.
- Онда је он био такорећи у коми, а?
Да, он је, заправо, био у коми. Био је у сталном орга-
зму, наводно. И, наравно, било је коментара. Било је
неугодно и питати. Сви смо знали ш та се догађа, а то,
напросто, с невјерицом. Нисмо могли уопће замислити
так’о нешто...
- То је просто једна фантастична смрт.
Ф антастична смрт. Касније смо покушали питати
медицинаре, лијечнике, Николића и тако даље. Претпо-
ставља се да је он био тучен и да је мор’о добит’ не’ђе неки
ударац који је покренуо непрекидни рад тих жљезда; ја не
знам ’ђе - је ли то глава или негдје другдје67.
- Колико се ја сећам, десило се и једно, мож да не
једино, убиство у болници, а то је било убиство неког
новинара. Јеси ли и тада, можда, био у болници?
Био сам у болници, али не у њ еговој близини...
О томе се говорило и причало, јер је то био један апсур-
дан случај. Ја не знам како се тај новинар звао 68. Кад је
дош’о на Голи оток, он је био у уверењу да је у Мађарској,
67 Овај човек звао се Милија Ружић и био је из Грошнице у Шума-
дији. Више о овоме видети: Драгослав Михаиловић, К ратка историја са-
тирања, Завод за уцбенике, Београд, 2005, стр. 114-115. У списку умрлих,
без икаквог објашњења, наведено је да је умро 18. новембра 1951. и нала-
зи се под редним бројем 146 за ту годину.
68 Према неким другим сведочењима, овај човек би се могао звати
Трифуновић, Трифковић или Трипковић. Али, према сведочењима једног
каснијег управника болнице, др Перла Лехела, и Београђанке Наде Дим-
човић, која сам добио накнадно, ово би се пре могло односити на смрт
Андрије Шнепергера, новинара и директора штампарије Министарства
железница у Суботици, који је дошао и пострадао на Голом отоку 1953.
године. Видети Драгослав Михаиловић, Голи оток, књига трећа, Београд,
1995, стр. 532-533. У списку умрлих забележено је да је Шнебергер Ивана
Андрија умро, без објашњења, 6. јула 1953. Р. бр. 6 за ту годину.
у Будимпешти, и да га тамо туку, или напросто није схва-

тио у каквој је ситуацији. И сматрао је да кажњеници
поступају с њим обрнуто него што би требало посту-
пати. Он их је покушав’о убјеђивати у то да је он на ста-
новишту Резолуције Ибеа, да ништа није издао, да никога
није оптужио, да остаје при свом ставу...
- Да је бољшевик?
Да, да је бољшевик, и тако даље. Наравно, пошто ни-
сам био присутан, не могу рећи шта је тачно било, прено-
сим дојмове. Јер, заправо, ни кажњеници који су о томе
причали нису се усудили говорити отворено. Рекли су:
„Која је то банда била! Ми њега тучемо, а он и даље, из ина-
та, виче то и то.“ А очито је да није био такав случај супро-
тстављања. Јер то би био једини случај на цијелом Голом
отоку кроз толике године да је неко на тај начин покушао
да се супротстави. Није било никак’е шансе за то.
- Он је, просто, што би рекао народ, шенуо?
Он је био шенуо, тотално је био шенуо. Или је можда
био шизоидан, шизофреник; ко зна ш та је било с њим.
И одведен је у болницу, уклоњен. Склоњен је након тог
батинања, наводно, у неку собицу. И у тој собици, што
сам чуо од више људи, с њим се обрачунао један човјек. Ја,
нажалост, не знам како се зове. Тукао га је ногом. Ногама,
цокулама. Напросто му је мозак просуо, у тој соби.
- Ту постоје неке две варијанте. По једној, то је могао
да уради један Удбин санитетски водник69, а по другој,
то је урадио неки Црногорац кажњеник, културни рефе-
рент болнице?
Био је... Да. Ја тог човјека и сад видим пред очима.
Био је мршав, висок, црномањаст...
- Тај који је погинуо?
Не. Тај за кога се каже да је убио. Није то био водник...
- Није био водник? Него овај културни референт?
Кол’ко сам ја чуо, то је био човјек који је био уз бол-
ницу, горе; који је, заправо, водио рачуна шта ко говори
69 Марко Опачић, лекарски помоћник, Ријека, Јанка Полића К
мова 81.
Голи оток 5 1 У
у болници, како се ко понаша. Док су лијечници, медици-

нари имали првенствену дужност да се брину о болесни-
цима, наравно, као прво, неко се бринуо о томе ш та се у
болници говори. Јер у болници су се нашли на окупу утлав-
ном они који су били највише извргнути батинању, тучењу,
малтретирању, а то су били они на које се највише сумњало
да нису рашчистили с истрагом. Према томе, овдје су се
нашли на окупу, што се каже, одређени људи који су сма-
трани сумњивим „елементима“ још и даље. Дакле, морао
је бити проведен и тај систем прислушкивања.
Е, изгледа да је тај био задужен за то. Он никад ни
с једним болесником није ниједну ријеч проговорио. Ја
га никад нисам видио да је ушао у болничке просторије
у којима смо лежали. Али је имао своју собицу. Гледао је
све папире - ко долази, ко одлази - и мислим да је имао
право неке врсте одлучивања. Или је барем реферирао
овом воднику медицинском, који је од управе био заду-
жен за болницу70.
Памтим и тога водника. Не знам како се звао. Био је
низак човјек, овако, доста темељан, доста суров, непри-
ступачан. Никад није разговарао с кажњеницима, али би
знао ићи у болницу и погледати како изгледаш, и вјерова-
тно и одређиват’ ко да иде кући, ко да иде натраг у бараку,
- У радни строј?
Да. Међутим, знам случајеве ’ђе су људи убијани не
тако, на брзину, него на махове. На махове. Такав један
случај је и случај Милована Зеца.
Милован Зец је био други пут доље. Он је за вријеме
рата био у Јасеновцу; из Јасеновца је замијењен. Био је и
прије рата туберан, и кад је дош’о други пут на Голи оток,
према њему је примјењен страховит притисак. Иако је
био болестан, иако му је доктор Николић дао апсолутну
поштеду, он је свеједно извођен на рад и бацан на најтеже
послове.
70 Према Паловом опису, овде би могла бити реч о кажњенику Маша
ну Радоњићу. О њему сам више пута писао, нарочито у Голом отоку, у првој
књизи, у 30. белешци на стр. 246-250, и у друтој кшизи, на стр. 496-507.
А најтежи посао, ако си некога хтио до краја малтре-
тирати, био је - товарити му велики камен директно на
раме. На голо раме. Каменови су били тешки преко осам-
десет, преко деведесет килограма. Тако су их товарили да
оштрица, к’о нож, дође на голо тијело. Оно што су двојица
подигли на тебе, ти си морао да носиш. Наравно, мог’о си
направити десет, петнаест корака и - скљокао си се. Било
је још, важно да падаш тако да те тај камен не поклопи.
Међутим, није било милости. Поново, под батинама,
дигли би те и поново би ти натоварили камен.
Како сам ја познавао Зеца израније - он је на концу
пао у болницу и лежао је тамо мјесецима, јер је био један
од најтежих болесника - отишао сам једанпут или двапут
доњега. И о н м и јеп р и ч о дасуисљедници долазилипро-
матрати како њега тјерају на рад, да су му се у бити рутали.
- Којој Удби је он припадао?
Он је припадао Удби Хрватске, само не знам је ли био
Удба један, два или три. Напросто, то не могу да знам, не
сјећам се.
Он је изаш’о из логора... Након двије године, са Голог
отока упућен је не на слободу, него у болницу. У кажње-
нички одјел болнице на Ребру. И ту су га држали...
- На Ребру?
На Ребру је био још шест мјесеци, и то као да би га
лечили. Али био је у кажњеничком одјелу, није се могао
кретати... Био је под стражом, под присмотром. Како је
био туберан, завршио је тако да му је једна страна плућа
била сасвим оштећена и остао је само са једним плућним
крилом. Иначе, био је лијеп, снажан, јак човјек.
И онда је добио неко запослење. Радио је скраћено
радно вријеме, четири сата, у „Биротехници“ у Загребу,
али најобичније писарске послове. Никад није био здрав,
вјечито је ходао с марамом пред устима - то уопће није
био живот. Прије неколико година је умро. Од посљедица
свега тога.
То је можда један од најстрашнијих случајева, јер је
то био човјек пун ж ивота, пун енергије, пун ведрине...
А изашао је као мртвац.
При томе, мислим, нарочито је значајно сљедеће.
Иако је био тежак болесник, иако је на свим комисијама
био одређен да иде на слободу, он је у бити добивао про-
дужетак казне... Њега су сматрали непоправљивим неким
случајем, тако да су га радије држали у болници, на опће
изненађење свију. Ја мислим да је он, заправо, виш е од
годину дана, годину и по дана био дуље на издржавању
казне него што је био кажњен. Кажњен је на двије године,
а из болнице на Ребру је био пуштен некаквих три и по,
четир’ године након што је био ухапшен.
- Рекао си да је на свим комисијама био, такорећи,
ослобођен?
На свим комисијама, да...
- А зар је ишао пред комисије? Како?
Била је нека комисија унутар самог Голог отока, која је
одређивала ко више не може да се лијечи на Голом отоку,
односно ко мора да иде у неку болницу на копно. Њега
су увијек предлагали за то, али никад није био пуштен71.
- А знаш ли састав те комисије?
Не. То, нажалост, не знам.
КАД ТОНЕШ, ТОНЕШ ЈАКО ДУБОКО
- Сад покушај да ми кажеш нешто о односима између

управе, односно иследника и кажњеника уопште.
Па ја ту могу говорити само на темељу властитог
искуства и на темељу површних, шкртих причања оних
који су били у истој ситуацији и који су се некад жалили.
У бити, положај сваког кажњеника првенствено је
овисио о његовом исљеднику, о оцени коју његов исљед-
ник даје. Поступак у самој бараци, у павиљону, како су то
звали, овисио је, заправо, о томе шта је исљедник суфли-
рао, ш та је пришапнуо собном старјешини...
71 Не треба сасвим одбацити сумњу да га је на такав поступа
осудио Централни комитет Хрватске. Јер Милован Зец је био Србин
који је, наводно, припадао групи Радета Жигића и Душана Бркића.
- Ма, наредио!
Наредио, да, наредио. То 6и собни даље пренио на
те своје помоћнике, који би онда с неким поступали или
пристојно - што је значило: добио си додатак, бољухрану,
лакши посао, бољу одјећу, обућу и тако даље, али си зато
морао да проводиш ту линију - или сурово... Они који
нису могли стећи ову наклоност, који нису имали повољну
оцену за своје владање, ти су, заправо, били као у нега-
тиви, као у координатном систему испод оне основне
линије. И ту си могао једино да тонеш све дубље и дубље.
- Евентуално си се могао попети до те хоризонтале,
са доње стране, а онда би опет ишао наниже.
Опет би ишао ниже. Јер, да би прешао преко оне хори-
зонтале, ти си, у бити, морао да чиниш оно што се тамо
сматрало да треба да чиниш, то јест да безусловно испуња-
ваш све што ти неко наређује или што се од тебе очекује.
Јако је интересантан мој случај. Јер, како сам други
пут на Голи оток доведен без икакве оптужбе и без икак-
вог разлога, само због тога што сам на слободи одбио да
радим за Удбу као доушник, ја сам, једноставно, имао -
доље само једно шкрто објашњење: „Оставићеш ти овдје
кости! Предомислићеш се или ћеш оставит’ кости“. Али
ми никад није речено: Ми тебе држимо овдје због овог
или оног. Него, стално ми је било говорено: „Ти си паси-
вист. Што се ти не активираш?“ Јер ја нисам донио никад
никакву пријаву ни против овог ни против оног.
Самим тим што сам био приказан као такав, на мене
је вршен све већи и већи притисак. Истина је да против
мене никад нису спровођене најгоре мјере. Нити сам био
одвођен у самицу или на ноћно батинање, нити сам био
на неком конвејеру, на неком саслушању. Али су од мене
очекивали...
То је оно што је било: ако си тонуо, тонуо си јако
ниско. Међутим, ја мислим да то код мене није био при-
мјењено зато што ми се није могло ништа нарочито пре-
бацити; није постојала никаква основа за било какве
такве поступке. Од мене се једино нешто очекивало, и то
су ми рекли...
Ја сам и м ’о некол’ко исљедника, мијењ али су се.

Мање-више сви су имали исти став: „Ти си непоправљив,
ти ћеш овдје остати. Ако могу сви, што не можеш и ти?“
М еђутим, никад није речено ш та би то требало бити,
то што би’ могао и ја, иако је мени било јасно о чему је
ријеч. Чак ми је речено: „Ти овдје штрчиш. Ти квариш...
Ти својим понашањем квариш ситуацију.“ И тако даље.
Један од првих мојих исљедника, заправо, први исљед-
ник који ме је довео пред себе, тај је са мном потпуно
грубо поступао, рекао је: „Нека иде у бојкот“, и тако даље.
Све сам то прош’о. Међутим, како сам био бојкотован...
- Како се звао тај иследник?
Узур. Узур.
- Узур?
Узур, да. Он је веома лоше са мном поступао, односно
није било никаквог контакта, што је мени било касније
потпуно јасно и схватљиво, из простог разлога што је тре-
бало да ме импресионира, да ме застраш и, да ја видим
ш та ме чека уколко и даље останем на свом крутом ставу
да, ето, нећу, напросто, да прљам руке, да људе тучем, да
их пријављујем, и то...
Он није дуго био. Послије њега је дош ао други, с
којим сам још теже мог’о успоставит’ било какав дијалог.
Тај се звао Лесковар. Један врло сумњичав човјек. Био сам
позван на рапорт и били су тамо и Узур и Лесковар. Узур
је рекао: „Но, ево, видиш, то ти је тај.“ Лесковар није хтио
са мном ни разговарати.
Међутим, ја сам приликом доласка био до те мјере
и зм ал трети ран и претучен, да сам био на одређеној
поштеди, на одређеном поступку, и то сад није дозво-
љавало најгоре поступање са мном. И ја би’, кад год би
се примјениле неке ош трије мјере - моје здравствено
стање је било такво - поново пао у болницу. Тако сам за
првих шест мјесеци кад сам био на Голом отоку, у бол-
ници био два, три пута. То је мени на неки начин ство-
рило одређену, како би’ рекао, границу, преко које се није
прелазило. А након шест мјесеци, већ се колектив, дакле,
људи око мене, навикао на тај мој стил и начин и заправо
се до одређеног момента то и толерирало.
(и|у а и Ј с д а .в х у ш л с ш л л ј ш ш
И, ш та је било? Док су собни веома оштро иступали

против мене, могу рећи да се међу кажњеницима већина
правила да ме не види. Пролазили су крај мене и нису
директно, против мене, иступали.
Још нешто: као цртач, као карикатурист, био сам
веома интересантан и потребан. За Први мај и за Дваде-
сет девети новембар увијек су ми, мјесец дана прије тога,
скидали бојкот да бих могао нешто да направим: нацр-
тати, припремит’ неку изложбу, ријеш ит’ неке графи-
коне... А мјесец дана послије тога обавезно сам поново
доспио под бојкот. И та се игра поновила, богами, три
пута. Два пута сам био по шест мјесеци под бојкотом, и
то сваке године једанпут. А први’ шест мјесеци сам био и
под бојкотом и пуштен испод бојкота, па опет под бојко-
том, па онда само под мјерама без бојкота и тако даље.
- Објасни мало то што се на Голом отоку називало
мерама или чак привилегијама, што је заи ста звучало
иронично.
Па, у бити, сви смо били кажњеници - маса кажње-
ника који су, по закону били једнако кажњени админи-
стративном мјером. Али унутар Голог отока постојале
су још нове казне, казне, што би’ ја рек’о, у координат-
ном систему испод основне линије - покушаћу их сада
набројати - и ту си могао дубоко да паднеш као ш то си
могао и да се пењеш према неким привилегијама, које су
могле значити скоро власт над твојим сукажњеницима.
Према доље си падао овако: на почетку, ниси члан
колектива, јер још ниси износио свој непријатељски рад;
то значи, толерирамо те, али имаш задњи да дођеш на
казан, имаш да будеш послушан, да радиш ш то год ти
неко каже; још те неће нико ударити - иако си већ про-
шао строј - али у колективу, као, ето, ми тебе толерирамо.
Након изношења непријатељског рада, уколико ниси
задовољио, а то је било у деведесет девет посто случајева,
ти си био бачен у бојкот. Бојкот је значио да си мор’о напу-
стити лежај на којем си био и прећи или испод боксова,
некуд, или горе, на трећи бокс, међу остале кажњенике;
да су ти одма’ пришили црвене лампасе; да си мор’о пола
ноћи дежурати, обавезно, већ по оном реду како је ишло...
- И то дежурати крај кибле?
Крај кибле дежурати... То значи стајати нагнут, с
носом изнад кибле, у коју су послије девет сати навече
сви вршили нужду, велику или малу, и при томе слушати
погрдне изразе свих оних који су хтјели да се чују. Кибла
је стајала испред павиљона. Прозор собног је био отво-
рен и било је опортуно да, ако си ишао тамо да врш иш
нужду, евентуално ставиш гласно до знања да си огорчен
непријатељ оваквих типова, као што је тај дежурни у том
моменту. Наравно, то чују и собни и дежурни.
Такав бојкот је трајао доста дуго, зависно од тога кад
си се пријавио да рашчистиш истрагу и да даш надопуну
своје истраге. Углавном, бојкот уопће није м о г’о да
заврши друкчије осим тиме да сједнеш и да пишеш кол’ко
год знаш, и да објасниш с ким си све, заправо, контакти-
рао. При томе ти је у већини случајева био додан неки
ментор - ако се сматрало да то сам нећеш моћи сврш ит’
- који би над тобом бдио и који би настојао да што више
напишеш, да што више лица именујеш...
За такав извјештај добио си слободно, ниси ишао на
рад. Многи људи су се одлучивали да сједну и да то пишу
само ради тога да би престало малтретирање и гњаважа
на раду, јер као бојкотован био си до крајњих граница
гоњен. Рецимо, твоји партнери на трагачу мијењају се
свака два сата, те тако те гоне тројица-четворица... Дакле,
ишли су на то да те исцрпе и сломе физички, што би било
предувјет психичком сламању. Уз то је ишла релативно
слаба храна, неспавање...
- Није била релативно него катастроф ално слаба
храна. Мени је доктор Никола Николић рекао да је наша
исхрана према раду на Голом отоку морала да износи пет-
шест хиљада калорија, а она је износила хиљаду-две.
Кад кажем релативно, мислим да је била релативно
још слабија од нормалне исхране. Бојкотовани је губио
на тежини и било је питање тренутка када ће постајати
д и строф и чар број један, број д ва или дистроф и чар
број три. Д истрофија број три била је већ крајњ а гра-
ница. Ту се већ појављ ивало кокошје слепило, ту су се
појављивали лишаји и друге секундарне појаве слабости

тијела, као што је нервоза срца, као што је несаница...
- Губљење равнотеже.
Губљење равнотеже, онда пролив, и тако даље. Све је
то онда дошло...
- Отоци на рукама и ногама...
Онда, ноге су нам биле као у слонова, дебеле, поја-
вили су се отоци иако смо били танки и као на ш та-
пићима. Свима су ноге биле страшно танке. А како смо
носили кратке хлаче, то је, заправо, био први и опћи дојам
који је запањивао свакога ко је имао око за те ствари. Ми
смо се сви били на то већ навикли.
Међутим, да се вратим на питање бојкота.
Из бојкота си могао да паднеш још дубље или да
изађеш - само писањем надопуне своје истраге. Такву
истрагу би најприје прегледао собни и ако је сматр’о да
доноси довољно новости, прослиједио би је исљеднику.
Е, сад је овисило о оцјени исљедника. Ако је он сма-
трао, на примјер, да је у тој допуни дат довољан број лица,
онда би то био доказ да се с таквога може скинути бојкот.
Ја, особно, сматрам да Је то било сасвим споредно. Било је
довољно да се из те допуне види да је дотични кажњеник
од тог тренутка спреман да се поклони, да се већ довољно
понизио и да од тог момента пристаје на све. То је, из
онога што је било написано, сигурно било видљиво сва-
ком исљеднику. Није тол’ко било важно јеси ли ти само
навео десет лица, дван’ест... а знам да су неки и преко
стотине наводили. Неки су ишли тако далеко да су наво-
дили властиту фамилију - жену, оца... Било је и таквих
случајева да је на тај начин син довео оца или отац сина
- говорићу о томе касније.
Али, уколико је било видљиво да, заправо, кажњеник
који пише надопуну није спреман на то - а то се из писа-
ног текста скоро увијек могло видјет’ - у том случају, он
је опет падао ниже.
Ш та му се могло догодит’? Могла му се догодити
обновљена истрага унутар самога колектива. Ту би, исто,
било некол’ко могућности. Могао му је бити пооштрен

рад, а по ноћи саслушање...
- Са тучом.
Са тучом. Идући степен је био да си се мог’о наћи
испод ћебета дан и ноћ, окружен ћебићима у ћошку јед-
ног бокса ’ђе остали нису имали приступ, ’ђе су кажњени
знали сједит’ мјесецима - нити смо ми њих икад видјели,
нити су они икога видјели. Добивали су храну тамо, доби-
вали су воду, а по ноћи су ишли на саслушање.
ПОДЗЕМНЕ ЋЕЛИЈЕ
Ако чак ни то није било довољно, онда су одвођени

даље, јер је на самом Голом отоку било још логора, друге
врсте. То је био логор сто један, камо су одлазили тврдо-
корни, као и они од којих се очекивало да имају неке везе
за које би било интересантно сазнати их.
А, осим тога, постојале су и затворске ћелије изван
жице. И тамо су знали бит’ одвођени људи, који би се
враћали након два мјесеца, након мјесец дана, неки и
након три мјесеца. Када би се отуда вратили, обично их
ниси мог’о препознати. То су били сасвим другојачији
људи. Главна им је карактеристика била да су се плашили
свакога. Избегавали су било какав разговор. Сједили су
потпуно одвојени. Избегавали су да се друже с било киме.
- То су били подземни затвори, подруми?
Е, то су били подземни затвори и знамо отприлике
’ђе су били. А тако, у брдо су уклесани, унутра. Није било
ни зида ни пода - само голи камен. Тако је уклесано...
Неке од тих ћелија налазиле су се испод цесте. Они који
су тамо били причали су ми да су знали кад је дан, кад ноћ
само по табанању радних стројева који су ујутру одла-
зили на посао и послије се враћали. То су чули доље, у тим
ћелијама, у мраку. Били су везани ланцима или на други
начин. Хранили су их милиционери, а чини ми се да је
било и појединаца кажњеника који су им носили храну.
И бивали су тамо чак и тучени. Кад би отуда излазили,
1ЈСЛС115 1У1У1Л.С1*'1/1СЈГ>1'111
обично су их враћали у исти колектив, како смо ми то

звали, међутим, требало им је дуго времена да би се опет
прилагодили... Или се уопће нису прилагодили.
- Да ли је било смртних казни и да ли су људи из под-
рума вођени на егзекуције? Знаш ли ишта о томе?
Ја о томе апсолутно ништа не знам. Не бих могао рећи
да ли је тога било. То не знам. Али знам да су подруми
пос гојали, по томе што смо и сами градили так’о нешто.
Јер педесет прве смо градили болницу, нове зграде
болнице, али ниже од болнице градили смо једну зграду
која је касније била употребљавана као вешерај. Из тог
вешераја, у само брдо су биле побијене ћелије, у којима је
доље био шодер. И стављена су им само врата. Било је са-
свим јасно за шта су предвиђене. Али нису никад кори-
штене, јер је у међувремену дошло до промене стања на
Јолом отоку. Не знам да ли су касније кориштене, кад су
дошли људи из Билеће, из Лепоглаве и тако даље. То не
знам. Али да су тамо постојале, то знам. Било је, мислим,
једно шест таквих ћелија. Једна до друге.
- И го разних величина?
Разних величина. Ту није било ни прозора нити ичег.
И, јасна ствар, још је и вода цурила. Кад би киша падала,
циједила се вода кроз то камење, јер је то било, ја бих
рек’о, можда гри, чет’ри метра испод површине, камене
површине. Још док смо то градили, отворено се говорило
у коју сврху ће служити.
- Само сад мало да се вратимо. Кад си говорио о
целом том систему одозго надоле, од, да тако кажем,
обичнога нивоа, до средњега нивоа наниже, рекао си да
прво долазе ови који нису износили став, а онда бојкото-
вани. Међу гим, између та два нивоа долази један, рекао
бих, међуниво, а то су били они који су кажњени мерама
бојкота или, како се то звало, привилегијама. Вероватно
се мислило: привилегије у односу на бојкот.
Тако је.
- Ти су људи, рецимо, били полубојкотовани.
Тако је.
- Они су исто тако дежурали ноћу крај кибле, исто
тако су их можда терали да више раде него што су радили
остали, и могли су се у раду на њиховом гањању смењи-
вати гањачи, нису добијали цигарете и, не знам шта, дода-
так у храни, који је, уосталом, ионако био јако редак, али
су могли да разговарају72.
Тако је. И још нешто. Кол’ко ја знам, те су мјере при-
мјењиване и против оних који су били толико слабог здра-
вља да би заиста били угрожени... Разни разлози су били.
НЕКИ ЉУДИ СУ НАПРОСТО НЕСТАЈАЛИ
Да, били су разни разлози, које ми често нисмо могли

ни да знамо. Нисмо их могли докучити.
- Да. И само бих те у још једној ствари мало испра-
вио. Ти си рекао да је све зависило од иследника, од тога
шта ће он урадити и шта ће наредити. То је истина, међу-
тим, заборављаш да је и међу њима постојала хијерархија
и да су директиве иследницима долазиле или из Београда,
за најкрупније случајеве, или из републичких центара, за
оне, да тако кажем, републичког значаја.
То је сасвим сигурно. Јер нас су пратили документи,
папири, из којих је било јасно како с неким треба посту-
пит’ - да ли га треба сломит’, да ли с њим треба лепо
поступати, да ли треба бити немилосрдан, докле се може
ићи, и тако даље.
- До терања до смрти.
Па, у бити, и дотле.
- Има неких сазнања да су долазиле директиве, из
републичких центара и из савезног центра, да се неки
људи не врате живи...
И над тим људима су спровођене такве мере...
Ја бих још нешто додао. Било је и таквих случајева да
су људи који су напросто приказивани као непоправљиви
случајеви нестајали с радилишта. Обично се говорило да
они иду на суд, да ће се њима не’ђе судити, да ће их не’ђе
пребацити, да су њихове кривице големе за те мјере. Никад
72 То су у ствари биле извесне мере бојкота или бојкота са приви-
легијама, ако тако може да се каже.
:> * џ ,црс11 и с л а о Јл ау х л ст л и ги аи
о тим људима касније нисам чуо ништа. Да ли су били

одведени горе на сто један, или другдје... Често се говорило
да они, као, треба да сведоче на неком суђењу, процесу...
- И затим их поједе помрчина.
Да. Враћали се нису. Не знам ниједан такав случај.
Нити сам чуо да се неко вратио с тог суђења натраг на
издржавање казне.
- Један такав случај био је случај Рајка Танасијевића,
о коме смо говорили. Да ли се сећаш још неког поименце?
Знам за једног да је одведен. Био је један од руково-
дилаца у капе-дому Зеница и звао се Вукадин или Вуја-
дин. Био је водник у нашем павиљону. Био је груб, кру-
пан. Ја сам га запамтио због тога што је мене страш но
малтретир’о првих дана кад сам дош’о.
Још нешто досад нисмо спомињали. Кад бисмо се
враћали с рада, собни би изаш’о пред бараку и њему бгг се
рапортирало: овај или онај на раду није се уопће залаг’о,
а овај се јесте залагао. Ако се неко залагао, могао је да
добије додатак, евентуално: ако га је било на казану. Али
ови за које би неко рек’о да се нису залагали, ти су тог
дана, богами, награбусили. Тај је или одређен за пожарног
да по ноћи чува киблу, или је био позван у собу код соб-
ног, па је тамо добио неколико добрих ш амара или уда-
раца, буботака, или је на други начин био малтретиран.
Знали су га тјерати чак и кроз строј због тога.
Ја нисам мог’о да радим нити сам мог’о да трчим, био
сам претучен, и вјероватно је мој радни учинак био мини-
малан. На то се тај Вујадин - или Вујаклија, или Вујадин,
тако се звао - пожалио и онда је додао да сам му опсов’о
матер; то је био доље јако велики прекршај, поготову ако
6и то учинио неко ко је био бојкотован или са привиле-
гијама, под мјерама.
То није било истина. И, срећом, у том моменту није
ту био собни, тај Дакић [Ракић?], него је био његов заме-
ник Дацић73, који је мени приш’о и пит’о ме. „Реци, јеси л’
73 Радован Раша Дацић, један изузетно добар човек, који је једно
тренугка после либерализације постављен за собног сгарешину. Био је
партизан у Црној Гори и, исто пре хапшења, члан Градског комитета
Београда.
О Н :1
ти њега опсов’о?“ На ш та сам му ја објаснио да ваљ да

нисам тако луд да као бојкотовани неком псујем матер.
И овај њему није поверовао.
Међутим, ја сам тог човјека запамтио. Касније ми је и
сам тај помоћник собног рекао да је то тежак тип, тежак
човјек. И он је био једног дана одведен. Било је решено да
и он, због неких својих поступака - који вјероватно уопће
нису били политичке нарави, него је било нешто у вези
с криминалом или насиљем - иде пред суд. Никад се тај
човјек није вратио натраг. Нити сам га видио. То је један
такав случај. Ја не знам, да ли се ти њега сјећаш?
- Не, ја се њега не сећам. Како? А ми смо били у исто
време. Откад си ти дошао, ја сам био ту, а ја га се не сећам.
Он је био веома кратко вријеме.
- Кад сам ја био тамо, била су два водника: неки
Пуношевац из Трстеника и био је један омалени...
Радић. Радић, из Трстеника. Мало је био шепав на
ногу. Тежак је био, исто.
- Не, био је неки Чизмић, Војвођанин.
Чизмић.
- Тај Чизмић је био садистички тип, тежак прими-
тивац, сељак из неког војвођанског села; лукав глупак,
и помало садиста.
Сећам се ја Чизмића. Али, ја нисам био у његовом
воду. Био сам у воду тога Радића, који је доста гњавио74.
БИЛО ЈЕ ПОТРЕБНО НАЈПРЕ

ПОТОНУТИ ШТО ДУБЉЕ
Међутим, чини ми се да сам остао дужан још оно

друго своје виђење: на који начин си могао да се пењеш у
том координатном систему - кажњеничком.
Укол’ко је било прихваћено излагање твог неприја-
тељског рада или укол’ко ти је био скинут бојкот након
74 Ако се не варам, у радном строју стално су била по три водни
ка, међу којима је, уосталом, била велика флуктуација. Овде говоримо
о најстрожем периоду Голог отока, о лету 1951.
што си дао надопуну, ти си стекао права у колективу. То
значи, ниси био превише нити гањан него си обављао све
послове онда кад би дош’о на тебе ред - понеко дежур-
ство и тако даље. Али су од тебе тада већ почели очекиват’
да ћеш се активирати. Активирати се значило је, у првом
реду, да ћеш хватати харанге, да ћеш разговарати с људима
и да ћеш, укол’ко примјећујеш да нису још нешто схва-
тили, давати о томе сталне, редовите писмене извјештаје.
Ја ни до дана данашњег не знам како је то требало
бити, јер никад ниједан извјештај нисам направио. Чини
ми се да су ти извјештаји најприје ишли собном, па ако
су били нарочито повјерљиви, онда си их носио своме
исљеднику. То значи да си се увече јављ ао на рапорт.
На рапорт си лијепо, очито, мог’о ићи само ако си имао
нешто важно да кажеш. Јер нису исљедници хтјели бес-
коначно да слушају неке молбе или захтјеве.
Ако си и ту задовољио, онда си, прије или касније,
био предложен за неки нов помак, за неки нов аванзман.
То је био институт активиста. Активиста је већ добивао и
одређене обавезе. Он је морао да буде на раду међу првима,
он је морао да дискутира-што чешће, он је и надаље морао
да води евиденцију о свима онима који се мало буне, који
имају приговоре, који имају ово-оно, и да их јавно покуша
смирит’, а исто тако, лијепо да стави на папир њихова
имена и њихова мишљења и да то достави управи.
Ако си ту задовољио кроз дуљи период времена - мо-
гао си да уђеш у такозвану радну бригаду. Радну бригаду
су чинили они који су били предвиђени за излазак на
слободу. Тај излазак на слободу је код многих био знатно
ранији него што је, заправо, по казни било предвиђено.
Тако су у првим групама неки људи, иако су били кажњени
са двије године, изашли већ након три, чет’ри мјесеца.
Неки су излазили након шест мјесеци, неки након годину
дана, неки тек кад би им истекла казна.
Али било је и таквих случајева да су они веома „око-
рјели“ - како се то говорило - који су ту били већ двије,
три године, у једном моменту, на неки начин, прешли
Рубикон, постали батинаши, и активисти и тако даље.
И они би тада били уврштени у радну бригаду. У већини
случајева такви су били, заправо, најопаснији. Претва-
рали су се у батинаше, јер се од њих то и тражило као
доказ оданости...
Није било довољно да ти некога пријавиш. Јер прија-
вио си га анонимно. Онај кога си пријавио ријетко је са-
знао ко га је пријавио. Врло ријетка су била суочења у
жици. Али се тражио твој јавни наступ. А то значи, истуци
га јавно. То су били они који су батинали ноћу, који су
имали власт, и тако даље. То су они који су првенствено
дочекивали нове кажњенике, они који су их водили на рад,
који су те водили на рапорт и дочекивали у карантени, кад
је било карантене... То су били они који су имали власт.
- То је у тој политичкој хијерархији, да кажемо, она
нижа виша класа.
А уз ту политичку хијерархију ишао је и лаган посао.
Био си извучен из радног строја, доспио си међу врт-
ларе, међу чиновнике, у клесарску радионицу, у столар-
ску радионицу; евентуално си могао доспјети и не’ђе ’ђе
си могао изучити занат, као, на примјер, у тапетарску,
столарску радионицу, и тако даље. Дакле, могао си да
добијеш одређене бенефиције и привилегије.
Посебно повјерење је било потребно онима који су
ишли на вањске радове; било је и радова који нису били на
самом отоку. То су могли бит’ само они који су били у рад-
ној бригади. Био је Јабланац... Одатле се истоваривало - и
довозило дрво - сјекла се шума. Па је била градња вила...
- Јабланац?
Да. Тако, не’ђе близу Јабланца, на некој гори на Веле-
биту. На Велебиту се сјекла ш ума и дрво се спуш тало
доље [на пилану], и ови су то утоваривали у бродове.
Знаш за то?
- У Јабланцу се утоваривало?
Ја мислим да се то радило у Јабланцу или у неком
другом мјесту близу Јабланца. У некој ували, у некак’ом
селу тамо.
Онда, градиле су се виле на Лопару, преко на Рабу,
била је једна група која је градила зграде у Опатији, куће,
виле, за официре...
- Онда, у Загребу су се градиле три виле.
Три виле су се градиле ту не’ђе...
Али догађало се и да су с тих радова појединци вра-
ћани натраг. У том случају, они су опет падали ниже на овој
лествици по којој је неко могао бити вреднован. И ако би
неко био враћен отуда, његов углед унутар самог колек-
тива међу кажњеницима био би знатно порушен, одцосно
људи би се уклањали од њега, склањали би се, бојећи се да
би дружењем с њим и сами дошли у сумњиво свјетло.
- А све је то, наравно, опет било по диктату Удбе,
односно иследника.
Да, све је то било по диктату исљедника...
П осебн а прича била је то ш то се није одлазило
директно на слободу - негдје тамо све до педесет и друге
године, или до педесет треће75 - него су формиране радне
бригаде, које су ишле на слободу, али на рад. Дакле, то је
био рад у руднику Бреза, то је био рад на ауто-путу Бео-
град-Загреб, то је био рад у Црној Гори на градњи неке
пруге према албанској граници, то је био рад у шуми,
и још на неким другим мјестима.
Отуда су се, кажем, знали и враћати, били су враћани,
неки кажњеници. То још није била чиста слобода. Ода-
тле си мог’о да будеш враћен. Тај који је био враћен, ка-
сније се обично нашао пред бојкотом или је морао да обја-
шњава због чега се то десило, како, шта, и тако...
П осебну привилегију имали су они који су били
повучени на рад код самих исљедника, у управу, у управну
зграду, да послужују у кухињи, као конобари, као кухари,
официрима Удбе, или да буду собари. Они су имали бољу
одјећу, нису уопће спадали у радни строј, одлазили су и
долазили по другојачијем радном времену. Али и њима се
знало догодит’ да буду враћени у радни строј укол’ко би
тамо нешто погријешили или укол’ко би њихова истрага
поново дошла у питање.
Одређени кажњеници су управљали и појединим пого-
нима, као клесарском, кројачком, пекарском радионицом
75 Све до краја пролећа 1952. Последња радна бригада била је седма.
и тако даље. Е, ту се тражила стручност. Углавном се тра-
жила стручност, али ни она није ниш та значила уко-
лико ниси прије испуњавао све оне увјете по којима си
се пењао у координатном систему, у позитивном смислу.
Ако човјек то све скупа сагледа, заправо, ако се ’оће
синтетизират’ онда је, по моме мишљењу, било потребно
најприје потонути што дубље. То је био најсигурнији пут,
како је сматрао истражитељ. Јер ако си био сломљен до
краја, послије тога си пристајао на све. Онда си се могао
полако дигнут’, али само према својим способностима и
према својем домету. А твој домет, онај који је на Голом
отоку једино био цијењен као способност, било је, у
првом реду, то до које мјере си вољан да оцинкаш. То је
било основно. Ти си мог’о бит’ сјајан радник, да преба-
цујеш норму не знам колико - то још није било довољно.
ТЕШКО ЈЕ БИЛО ОДРЖАТИ СЕ
Многи су бјежали у то да буду дискутанти, да говоре

много. Ти су били веома лијепо дочекани, али прије или
касније од њих се тражило да своје ријечи поткрепљују и
дјелима, а то је изгледало тако... Ја сам, особно, био изве-
ден пред колектив, иако до тада нисам баш много гово-
рио; било ми је отворено речено: „Ш та ти је лакше - да
претучеш овог кажњеника овдје или да сам будеш тучен?
Што ти је милије?“ Дакле, стављен си под јавну претњу,
у којој је, заправо, била ријеч о томе да ли си довољно
чврст и храбар да одбациш један нехуман однос, којем би
се иначе потчинио оног часа кад би на то пристао... Ја сам
схватио - ако кажеш а, ниси се више могао зауставит’ све
до слова ж. М ор’о си да прођеш све. Јер си увијек морао
да дајеш нови доказ о својој лојалности.
Због тога је било јако тешко тамо се одржати. Ко је
испочетка ту погријешио, тешко је могао да се заустави.
Ето, то је.
- У твоје време је на Голом отоку погинуо Раде Жи-
гић. Да ли ишта знаш о том случају?
Не, он је погинуо послије мене.
- По твом одласку?
Послије мог одласка је он погинуо. Ја о Ради Жигићу...
Овако, дошли су Душан, Душко...
- Бркић.
- ...Бркић, Ћаница Опачић и Раде Жигић. Ја сву тро-
јицу, особно, познајем отприје, јер сам радио у тој штампи
у Загребу, па сам их познавао. Најбоље сам се познавао
са Ћаницом.
Ћ аница је био бистар човјек који је први схватио
цијелу ситуацију. Веома брзо је све схватио и знао се по-
ставити на такав начин да није имао неких окапања. Душко
Бркић је тежак по својој природи. Он је помало и ми-
стик, насилан... Ја га знам док је био помоћник... док је био
министар унутрашњих послова, односно заменик Бака-
рићев. Он је, заправо, имао надзор над штампом и од њега
је овисило ’оће ли се неки број Керемпуха или Вјесника
забранити, повући или неће; тако да сам ја одавде знао
његове поступке. Он се веома тешко сналазио.
Раду Жигића најслабије познајем. Ја га знам само из
виђења и по чувењу. Раде Жигић је у почетку... Остављено
му је доста времена да схвати какав је овдје систем, шта
је то... Од њих се углавном очекивало да јавно иступе и
да се, једноставно, одрекну онога за ш та су их оптужи-
вали, што су приказивали као њихово опредељење за ИБ.
Кол’ко ја знам, они се јавно ни’ђе нису изјаснили. Није
ми познато, нити сам икад видио неки документ о томе
- нити је било објављено у штампи - да су се изјаснили
за ово или за оно.
Ћаница Опачић је одрж’о један говор. Бркић је одрж’о
некол’ко говора, од којих је онда одступао, наводно, па је
био бачен под бојкот, па је опет био пуштен испод бојкота
Раде Жигић никад ниш та није рекао и помало је
клизио у оном координатном систему, мало-помало падао
је наниже. Али не по оном класичном систему него на
један другојачији начин, јер је очито био болестан кад је
дошао. Био је болестан и ја га се сјећам да је сједио и туцао
камен. Јер га нису могли послат’ на физички рад. Очито је
био толико болестан да није могао да иде на физички рад,
него је сједио крај једнога павиљона. Ујутру би га тамо
поставили, дали би му хрпу камења да прави туцаник.
Али нису му дали чекић, морао је камен о камен да туче.
Тако је тамо сједио и проматрао - стројеви би пролазили,
стројеви би се враћали - и стално је био под страж ом
неког кажњеника, који је бдио над њим.
Он је у почетку показивао да све око себе види и при-
мјећује. Знам да је знао намигнути, насмијати се онима
који су пролазили. Сви који смо пролазили правили смо
се да га не видимо, да га нема, из простог разлога што је
било опасно чак показати интерес за њега.
Касније је нестао с тог јавног туцања камена, јер је
био пао у болницу. Био је у болници дуго времена. Шта
је ту било касније? Причале су се разноразн е верзије.
Ниједна од тих верзија није аутентична и не могу да је
потврдим. Ја сам отишао не’ђе у фебруару педесет треће.
Он је у то вријеме био у болници на Голом отоку. Не бих
могао рећи... Ја сам досад барем три, четири верзије чуо...
Нису провјерене. Нису доказане76.
ШТА СЕ ДОГАТ)АЛО СА МРТВИМА
- Да ли нешто знаш о местима где су закопавани

мртви?
Ех, то је овако било. Први погинули на Голом отоку,
кол’ко ја знам, човјек који је јавно погинуо, био је Раиче-
вић. То је било тамо не’ђе четрдесет девете, у јулу мјесецу.
Он је покопан уврх старе жице, одмах прије једног... Тамо
горе је била једна мала цистерна; била је овако, једна мала
увала, са мало земље. И он је ту покопан.
76 Генерал Раде Жигић - постојао је међу голооточанима и капе
тан с истим именом и презименом - по податку из књиге Партизанско
љетовање Чедомира Вишњића, по свој прилици, убијен је фебруара
1954. Видети више о томе у: Драгослав Михаиловић, К ратка историја
сатирањ а, 2005, стр. 105. По попису мртвих, умро је, без објашњења, 6.
марта 1954.
Касније, чини ми се да су и остали који су погинули
на Голом отоку и који су умрли природном смрћу, укол’ко
је то била природна смрт, тамо закопани.
Међутим, доцније су закопавани на неким другим
мјестима, наводно је било два или три гробља. Али о томе
нико није ниш та говорио. Јер, службено, на Голи оток
је био доведено толико и толико, толико је пуштено,-а
толико је још на Голом отоку. Такав извјеш тај је дан на
конгресу партије педесет и прве и - био је пренос - ми
смо то слушали. Толико је ухапшено, толико је доведено
на Голи оток, толико је пуштено, данас се на њему налази
тол’ко и тол’ко. Број мртвих - знали смо одређени број
људи којих нема, за које знамо да су умрли, јер су проне-
сени крај нас на носилима - није у том извјештају на кон-
гресу Капе изнет. Ранковић није дао.
Међутим, касније ексхумирани, ископани су сви и
пребачени у Ријеку на гробље. Знам то по томе што су удо-
вице, жене неких од њих, биле обавијештене, јер су тра-
жиле - шта је с њиховим мужевима... Пошто су престали
писат’ жене и мајке распитивале су се шта је с њиховим
мужевима, синовима или шта су им већ били... рођацима.
Добиле су обавијест да су умрли. На то су оне тражиле
- ’ђе су њихови гробови? Како, по самој логици ствари, те
жене и те мајке - или ко је већ био - нису могли довест’ на
Голи оток и рећи им: „Ту су, не’ђе, покопани“, ископали су
љешеве и пребацили их у Ријеку на гробље. Тамо су зако-
пани. И такве су биле прве обавијести које су добиле те
жене - барем ове из Загреба. Знам за случајеве да су неке
отишле тамо, и показано им је гдје је тај и тај покопан.
Знам да су ископавани љешеви на Гргуру, знам да су
ископавани на Голом отоку, али знам да су неки и остали.
Педесет четврте је од једног собног затраж ено да даде
групу снажних, али, тако, примитивних, малне, оно, бле-
савих, мало ограничених људи да ископавају. И ексхуми-
рали су неке љешине, које је требало пребацити у мрт-
вачке сандуке да би били некуд превезени.
Међутим, пуким стицајем околности ја знам и то да
нису сви сахрањивани на Голом и на Гргуру него да су неки
превожени и на оближње отоке и закопавани легално
у тамошња гробља, као на Исту, на Пагу и на неким дру-
гим отоцима. Случајно смо то сазнали од жупника који
су управљали тим гробљима. Дакле, и ту су закопавани.
Касније је гробље на Ријеци дјеломично раскопано
и они који су из Загреба пребачени су, рецимо, у Загреб.
И о томе су обавијештене њихове фамилије.
- Закопани су на Мирогојском гробљу?
На Мирогоју. Значи, три пута су закопавани. Уколко
су то уопће још ти љешеви били. Кол’ко ја знам, у прво
вријеме љешеви нису закопавани у мртвачким санду-
цима него су их, мотане у ћебад, у деке, па завезане жицом,
сахрањивали. Међутим, од педесет треће, знам сасвим
сигурно, на отоку је било мртвачких сандука. Били су
спремљени у једном тунелу у луци у Великој драги. Прили-
ком неких радова које смо тамо изводили, заш о сам унутра
и видио једно десетак мртвачких сандука, празних, сложе-
них, који су чекали. Сасвим сигурно могу претпоставити
да су служили својој сврси... вјероватно за пренос мртваца.
- Да, колико ја знам, заиста су томе служили. У то
време, са Голог отока је мртваце превозио „И звор“. Стр-
пали би мртве у те сандуке, затим би их морнари, односно
кажњеници који су радили на утовару бродова, пренели,
ставили на палубу и тако би путовали до Ријеке, где су
сахрањивани. По свој прилици, тамо су на ријечком гро-
бљу, вађени из сандука и опет, ипак, стављани голи или
у ћебићима у гроб. А сандуци су враћани на Голи оток.
То не знам. Али знам да су тамо стајали ти сандуци
и да нису били нови новцати. Били су већ оштећени - то
знам, је л’ - на неки начин...
- То је такорећи била амбалажа за превоз мртваца.
Иначе су сахрањивани голи.
ТРАГИКОМИЧНИ ПРИЗОРИ
Е, сад, имаш ли још неко питање?

- Кад си спомињао људе који су имали разне задатке,
људе који су имали бољи положај у логору, па су добијали
ЗМЈ драгослав МихаиловиП
разне задатке, да буду управници ове или оне радионице,

и тако даље, ниси споменуо дужност логорског економа.
П ош то је баш за дуж ност економа везан а једна голо-
оточка афера, врло позната међу голооточанима, којој си
ти, чини ми се, присуствовао. Ја бих те молио да ми нешто
кажеш о томе.
Да. То је призор који је дјеломично био трагикоми-
чан, а који је у сам логор унио, тако, живахности и доста
смјеха, али и огорчења и пониж авањ а своје врсте. Сви
смо се осјећали на неки начин понижени. Објаснићу
о чему је ријеч.
Главни економ, који је, заправо, располагао - немам
прави увид у то, али мислим да је располагао - свим тим
резервама хране, изворима прехране... а имали смо и неку
економију...
- Одеће и обуће.
Да, одјећа, обућа, храна... Била је економија, на којој
је било крава... М лијеко, додуше, није било за кажње-
нике него за милиционере и за исљеднике и евентуално
за понеког у Центру, од тих собних...
Не, више му се и не сјећам имена... То је био из Мо-
стара један човјек, тако, средњих година. И једног дана се
почело у њега сумњати због неких ствари. Почели су га
пратити. Онда се установило да је он био, заправо, педер,
топли брат, и да је фаворизир’о једног младог дечка Црно-
горца, којег је повук’о тамо, у своју канцеларију, да је с
њим живио. У ствари, то се тек касније установило, кад
Је над њим проведена нека врста истраге, наравно, под
батинама, а он ухваћен тамо на дјелу, приликом сполног
опћења с кравом, која је поред млијека њему давала, ето,
и одређене ужитке.
Брука је пукла као бомба. Зачас се све прочуло. И при-
ређени су сватови. Напросто, он и тај дечко који је с њим
био проведени су као младожења и млада кроз цијелу
жицу. Он - у некој женској сукњи; овога, опет, накитили
су на другојачији начин. И уз урнебесну галаму, уз све
могуће осуде, проведени су кроз цијелу жицу, горе и доље.
Био је скинут с тог мјеста, бачен, наравно, у радни строј,
на најтежи физички посао, и тако даље.
10ЛИ О ТО К
Међутим, цијела ситуација је била бескрајно одвра-

тна, отужна...
- Гротескна, као и све што је било на Голом отоку...
Гротескна, да, гротескна. Јер, заправо, иако се жељело
показат’ до које мјере се осуђују таква нарав људи, такав
изгред и таква аномалија, с друге стране се показало да је
то управо овдје могло да цвета.
Испоставило се да је овај не’ђе набавио и женске гаће
- пронађене су код младића, који их је морао носити. >гђе
је он набавио те гаће, није нити важно, али у том моменту
то се износило као детаљ и препричавало се, и тако даље.
Послије тога је дошао један кажњеник који је, кад је
чуо за ту причу, одма’ јавно изјавио да жели да нико крај
њега не спава, јер подлеже таквим нагонима. Унапријед
је упозоравао све да буду што даље од њега. То је довело
до тога да нико с њим није хтио ни радити, па ни разго-
варати. Међутим, то му је узето као позитивно, то што је
јавно рекао, што се раскринкао. Мене сад то подсјећа на
нешто друго, што сам често чуо, на изреку: „Чекај, чекај,
признаћеш ти и оно кад си мајку угриз’о за сису док си
сисаоГ Мислим, на преслуш авању та њихова изјава је
често падала. Јавно, кол’ко се ја сјећам.
- Много пута.
Много пута. Је л’ тако?
- Како да не.
БИЗАРНИ ДОГАЂАЈИ
Било је и бизарних ситуација, оних које су некад биле

бизарне, некад трагичне. Али, у бити, остављале су дубок
утисак и вјечно их видим пред очима. Некол’ко тих се
заиста дубоко усјекло у мене и, заправо, прате ме кроз
цијели живот. Неке бих исприч’о.
Прва и најзначајнија можда од свих јесте сљедећа.
Након ш то сам проиГо кроз цијели строј за бати-
нање, при дочеку, и што сам заврш ио у болници, дан,
два касније први пут сам ишао на \УС. Јер до тада нисам
могао ни да устанем, ниш та, него сам добијао гуску и
вршио сам нужду у лежећем положају.
Изаш’о сам не’ђе пред вече, око шест, пола седам. Било
је љетње доба и како је болница била на крају жице, дакле,
на највишем положају, ту се налазила и једна латрина, исто
веома високо.
Кад сам дошао дотле, чуо сам чудесан жамор и га-
ламу испод себе. У тај мах сам мало подигао завој са ока
да видим шта се догађа, јер је то заиста био невјероватан
шум, мрмор, грмљавина. Чудновати звукови могли су да
се препознају једино ако видиш у чему је ствар. Личило
је на тупо лупкање.
И сад сам мало подиг’о тај завој. И видио сам слику
која је била достојна Дантеовог Пакла.
Преда мном се пружало осамнаест павиљона. Пред
сваким павиљоном били су постројени стројеви, кроз
које су протеривани сви они који треба да кроз строј
прођу. Како је испред тих павиљона био посут шодер,
односно шљунак, туцаник, који је из хигијенских разлога
био пошприцан клорним кречом, усљед тог трчања горе-
-доље дизала се чудесна магла, прашина. И измјешало се
то визуелно и звучно са мирисом зноја, мирисом клора у
невјероватну, стравичну симфонију.
Изгледало је као у паклу. Са свих страна се истовре-
мено викало, урлало: „Уа! Фуј! Банда! Репоња! Доље!“
Гледао сам запањено. Напросто, нисам мог’о вјеро-
вати да так’о нешто постоји.
И кад год се сјетим тога, ја, заправо, дож ивљавам
исту ту ситуацију. Једноставно ми се јави и исти осјећај:
Је ли то могуће? Је ли то могуће?
Сунце је залазило иза Гргура и небо је било доста
крваво. Било је ведро и све утопљено у један румени
сјај, као да је ватром опржено. А непрекидно се чуло оно
урлање, које није било синхронизирано, него је сваки
павиљон дијелио - што би рекли - своју правду. И та пра-
вда је језовито изгледала с моје точке гледања.
Стајао сам сам. То је било непосредно прије прозивке,
прије бројања, и рапорта, да су сви ту. Према томе, само они
11ЈЛШ о т и к 353
који су били у болници нису морали бити присутни. Дакле,

ја сам потпуно сам стајао горе и проматрао шта се дешава.
То је, ето, оставило такву успомену коју ни сам не
знам како бих описао.
Друго, рецимо - нереална, иреална ситуација у којој
смо се сви тамо налазили, јер су сви дотадашњи уоби-
чајени односи, норме били суспендирани. Постављен је
нови редосљед правила, на који смо се морали тек навићи;
наравно, навићи да бисмо уопће могли функционирати у
било којој форми.
- Чак је постојао и нови морал.
Да, нови морал. Мислим, комплетан. Али том новом
моралу тек смо се морали прилагодити.
То је било, заправо, питање ревидирања. Ко је успио
преко ноћи да свој морал скине и да обуче нов морал,
тај је врло брзо напредовао по координатном систему. Ко
је имао потешкоћа са скидањем дотадашњих етичких и
естетских принципа, тај је само тонуо, све дубље и дубље.
Међутим, ствар је била отежана још и тиме што смо
ми, усљед глади, усљед премора, усљед лоше исхране,
и перципирали другојачије свијет око нас. На примјер, ја
сам имао кокошије сљепило. То је недостатак једног вита-
мина - не знам - Це, Де...
- Витамина А. А-витамина.
То се очи товало на тај начин ш то сам увече све
изворе свјетла видио зелене, дакле, жаруље су свијетлиле
зеленкастим свјетлом. Мени то уопће није било чудно.
Покушао сам логички расуђиват’: жаруље имају зелено
свјетло да се логор не би видио далеко, да бродови који
пролазе напросто не би видјели да се овдје налази логор.
Јер би се по броју жаруља могла израчунати и величина
логора, односно број људи, ако би им било потребно. Ја
сам чврсто у то вјеров’о.
М еђутим, једног јутр а су ми у порцију у којој смо
добили каву убацили још нешто... Ту је постојао редосљед:
дијелила се најприје пура, жлица пуре, онда си добио
жлицу црне...
- Цигуре...
Д р а ! О С Л а « 1 У 1 И Х аИ Л О В И 1 1
Ишла је жлица цикорије, затим ти је неко буквално

бацио жлицу шећера унутра! И онда си ишао даље. Међу-
тим, на сљедећем прозору мени је изненада неко још
нешто треснуо у порцију. То су биле печене рибице. Тог
дана је на нашу бараку дошао ред да, укол’ко се нешто
улови, свак добије три, четири рибе. Е, те рибе су у себи
садржавале довољно овог витамина...
Увече сам, с изненађењем, пит’о једног до мене: ,Нуј,
јеси л’ ти видио, кад су они промијенили ж аруље?“ На
шта је овај мене бијело погледао: „Какве жаруље?“ Кажем:
„Па видиш ли да горе друге жаруље.“ „Какве друге!“ Луј,
до јутрос је било зелено свјетло, а сад је бијело.“ Он је
мислио да сам луд.
Тада сам тек схватио да ја, заправо, имам кокошије
сљепило.
Међутим, не само навече, ја сам то имао и по дану.
Напросто сам пред собом, на небу или куд год погледам
видио црне мрље, које су се селиле онако како сам гледао.
Касније ми је, у болници, кад сам се распитивао, кад сам
други пут био у бојкоту, објашњено да је то било коко-
шје сљепило.
Николић је о томе нешто писао, па ме је питао да ли
би’ ја то могао нацртати. Крејонима у боји ја сам њему то
и нацртао. Све видове који су се појављивали код мене.
Мислим да је ово веома важно. Усљед тих недоста-
така витамина, овог, оног, људи су се мијењали... Отпор им
је опадао. А лакше су и попуштали код неких ствари. На
примјер, људи који никад не би нешто украли, овдје су се
лако упуштали у то да украду комад круха, порцију јела...
- Да скупљају пикавце...
...Да скупљају пикавце, и тако даље.
Наравно да је ту било и доста комичних ситуација.

Једну бих испричао, То је из прве фазе, кад се још сваш та
могло догађати, кад није било велике контроле.
Био је један кажњеник који је био конзул у Белгији.
Звао се Феђа Добровић. Кад је формиран онај атеље, ’ђе
су били кипари, врло брзо се испоставило да треба имати
1оли оток 355
неког ко зна добро да црта. Ту су се радили портрети

наших руководилаца: Леке, Тита, Кардеља... Требало их
је имати велике. Јавио се и тај Добровић, са објашњењем
да је он нећак познатог сликара Петра Добровића. Нешто
је и знао цртат’ и доспио је тамо.
Е, сад, за то су исљедници и стражари имали велики
интерес. Они су питали: „Добро, би л’ ти знао насликат’ и
слику?“ „Би’“, каже, ,,ал’ онда морам имати уљане боје. Ја
овдје радим само утљеном и оловком.“ Они су рекли: „Шта
требаш за уљану слику?“ Он је рекао: „Требам браш но.“
„Зашто брашно?“ Вели: „Да грундирам платно.“ „И шта још
требаш ?“ „Требам јаја.“ Вели: „Зашто сад јаја?“ „Е, јаје се
меће“, вели, „у боју. Онда она остане трајна. И“, каже, „тре-
бам уље.“ „Какво уље? Машинско?“ „Не машинско. Право
уље. Ево, може да буде... Може да буде и маслиново уље.“
И тако је он добио литру уља, добио је кило брашна,
и сваки дан по пет, шест јаја. И човјек себи лијепо прави
палачинке. Док неко није примјетио и из пизме, из зави-
сти га пријавио. И, јасна ствар, настао је шкандал.
Ето, како су се људи знали довијати...
Наравно, било је тих шаљивих догађаја.

Па и трагичних, на примјер.
Познат је један случај, који је можда најтрагикомич-
нији од свега. Ја га увијек зовем - Човјек који је украо
говно. Да би био сретан, да би био миран.
Ево шта је.
Владала је дизентерија. Тај пролив. И тамо се није
могло другојачије лечит’ него мировањем. М ировање,
и не даш му ниш та за јест’ Односно, препечен крух и
обично кухану гершлу, након што си два дана гладовао.
Али уз то је ишло обавезно и шест дана поштеде. Да не
идеш на посао.
И човјек који је заиста имао пролив сад је горе био
ш ест дана. А оздрављење се провјеравало на тај начин
што је хигијеничар изводио партију по партију на пробно
кењање. И сваки је добио комад папира и морао је пока-
зати у којој фази су његови пробавни органи.
д р аго сла в т и ла ш ш в ш !
Но један кажњеник направио је као коза - тврдо.

Међутим, он се снашао. Ономе крај себе, док није пазио,
украо је папир. Заменио свој папир за његов. И онај је,
зап реп аш тен , добио налог да има да се врати у своју
бараку. Сва увјеравања да стварно има пролив ништа нису
помогла, јер је постојао согриз <1еНсИ. Овај је ост’о горе.
Међутим, након четрдесет осам сати оног су донијели
на носилима - малне човјек умире. И сад је хигијеничар
који је ишао с њима схватио да ту нешто не штима.
Сљедећег вођењ а на пробно кењање он се попео
у болницу горе на таван и диго је цријеп да би видио шта
ће се догодити. И улови овога како оном опет замјењује...
(Смех.)
Наравно, послије тога је слиједило...
Болница је била горе, уврх жице. А овај је био доље,
не’ђе, из најдоње бараке. Он је најбржим трком летио,
праћен немогућим урлањем и бубоцима. Летио је доље,
а сви су викали: „Ево га, украо говно!“
(Смех.)
Било је и других ствари. Рецимо, притисак који је

вршен...
Ја сам јако лоше стајао са зубима, јер сам за врије-
ме партизана имао упалу десни. Моји су зуби, наравна
ствар, у таквим увјетима - био сам и у логору код Талија-
на, био сам у партизанима, нисам уопће добро живио
- након годину дана почели рапидно да се кваре на Го-
лом отоку.
Био је тамо и зубар. Ја сам тражио дозволу да могу
вадити зуб. Да би мог’о извадити зуб, морао си имат’ одо-
брење од исљедника, што је мени мој исљедник глатко
одбио. Јер ја то не заслужујем.
Дакле, остао сам са зубобољом, са кварним зубима.
Дошло је тако далеко да ми је за вријеме јела зуб знао испа-
сти у порцију. Цијели зуб ми, рецимо, пада у порцију, што
је изазвало онда...
Сви су се одмицали. Мислили су да сам труо! „Који
је ово“, веле, „кад му испадају зуби!“
ЈЈ>/
Много гора је била једна друга ствар. Пошто је доље

дувала и бура, и пошто смо били слабо обучени - а у мага-
зину су људи имали топлу одјећу - тражили смо од исљед-
ника да нам дозволи да узмемо своје властите пуловере
да бисмо се утоплили. И за то се морала имати његова до-
звола. Кад сам ја тражио да добијем свој пуловер, опет ми
је речено да то не долази у обзир.
Други су добивали. Дапаче, знало се тим пуловерима
и трговати, давали су их за цигарете, за ово, за оно.
ГОЛООТОЧКА КЊИГА МРТВИХ
- Ти си ми једанпут рекао да си разговарао с једним

наш им сукажњеником, који је преписивао неку књигу
м ртвих са Голог отока. Хоћеш ли то да ми испричаш?
Наравно, не мораш притом да спомињеш његово име.
Да. Овако. У једном моменту, случајно, чак се не би’
могао сјетит’ ни којим поводом, нешто смо ваљда разго-
варали и човјек ми је сасвим јасно и гласно рекао да је он,
заправо, преписивао један списак, у којем су били наве-
дени сви они који су умрли, погинули или на било који
начин на Голом отоку убијени. Он је био техничар и имао
је прекрасан рукопис. Остао је међу посљедњим кажње-
ницима на Гргуру. Тада су, претпостављам, неке ствари
већ биле сведене. То је било пред ликвидацију Голог отока,
као и цијелог административног кажњавања, и тако даље.
И он је нешто преписивао.
У једном моменту је отприлике, рекао: „Хо, који је то
био списак! Чуј, ту је било... десет тисућа.“ Онда је додао:
„А, не, није, није, није, не.“ И одбио је даље да било шта
о томе каже.
Међутим, из тог произилази да списак постоји. Да се
точно зна, поименце, свако ко је умро. Јер да тога нема,
не би он мог’о то преписивати. То само значи - иако се
досад нигдје није објавило - да списак вјероватно као
такав не’ђе постоји. И могло би се точно сазнати кол’ко
има губитака, и тако даље.
- Пази, хоћу нешто да ти кажем. И ја се, наравно, бавим
размишљањима о броју убијених на Голом отоку и уопште
у тим догађајима. Овде, ваљда, у Београду, или, не знам где,
можда у Црној Гори, докторирао је на питању Голог отока,
односно И нформбироа, извесни човек по имену Радо-
ван Радоњић. Колико сам сазнао, он и сада ради у Служби
државне безбедности...
Дозволи, он је имао на телевизији један јавни разго-
вор о Ибеу, ’ђе је на сва она намештена питања имао спре-
ман одговор, који у већини случајева уопће није одгова-
рао стварним чињеницама.
- Да, поводом убиства увек се даје онај циничан одго-
вор да не постоји ниједна изречена смртна казна око тих
догађаја. А притом се не спомиње да је у тим догађајима
убијено можда више хиљада људи...
Он је имао сљедећи одговор: „А, уосталом“, каже, „ту су
сами кажњеници криви. Јер кажњеници су се између себе
обрачунавали онако како су они сматрали да је потребно."
- Да, као да управа логора није имала никакву оба-
везу. Она је, наравно, имала обавезу да одржава ред и мир
у логору, да храни кажњенике, да води рачуна о њиховом
здрављу, и тако даље. А она не само да то није радила него
је непрекидно погоршавала ситуацију и после пребаци-
вала одговорност...
Пребацивали су одговорност на нас.
- О во сам хтео да ти кажем. То је објављ ено као
фељтон, мислим у Вечерњим новостима, што сам повре-
мено читао, а онда сам дигао руке, очекујући да се појави
књига, која се ваљда зове Вепика обмана77.
77 Књига се у ствари зове ИзГубљена оријентација, а написао је
Радован Радоњић. На стр. 68-69 каже се: „јединице народне одбране
су у периоду 1945-1947. године убиле 26.947 наоружаних конграрево-
луционара - усташа, крижара, четника, бјелогардејаца, балиста, стра-
них шпијуна и диверзаната“, а у периоду 1948-1951, „ликвидирано је,
рањено или заробљено још 35.846 таквих лица“. О мртвима на Голом
отоку, на стр. 80, каже се: „Њих 343, или 2,10% (мисли се на број осуђе-
них и кажњених административном мером), умрло је на издржавању
казне, усљед болести или због тортуре којој су били излагани до среди-
не 1951. године.“ На стр. 105. наводи се да је приликом 713 илегалних
- Е, сад, ту се колико сам могао да видим, не говори
о убиствима која су изведена на Голом отоку, али су дати
неки веома занимљиви подаци о мртвима, о такозваним
ликвидацијама у Југославији. Тако, дати су подаци о ликви-
дацијама у Југославији од, рецимо, четрдесет пете до четр-
десет седме. И мислим - немој ми веровати, то тек треба да
се провери - да је за тај период дато двадесет седам хиљада.
А онда од четрдесет осме до педесет прве дата је фанта-
стична цифра од око тридесет пет хиљада људи.
- Јако ме занима та књига. Кад буде изашла, видећу:
не знам да ли ће се у њој наћи неки систематичнији по-
даци, на пример, подаци о тим ликвидацијама поређани
по годинама и, онда, р азвр стан и по неким групама,
рецимо, балисти, усташе, четници... и тако даље. И хоће
ли ту уопште бити информбироваца. То би у сваком слу-
чају могло бити веома занимљиво.
Још једанпут желим да ти поновим да нисам сигуран
у бројке које сам ти малочас навео, само знам да је ра-
злика била врло велика. (...)
ЗАШТО СЕ О ГОЛОМ ОТОКУ И ДАЉЕ ЋУТИ
- Ово сам ја питање теби хтео да поставим. Сигурно

да, као и ја, много размишљаш о свим тим стварима, па,
између осталог, и о томе заш то се истина о догађајима
на Голом отоку тако тешко пробијала и заш то су, иако
данас већ има доста објављених књига на ту тему, наро-
чито литерарних, сами страдалници са Голог отока о томе
врло мало написали.
Мислим да је то интересантнр питање; и врло је карак-
теристично можда за цијелу ситуацију. Постоји данас
веома велики број бивших кажњеника који су познати
јавни радници. Има их новинара, има филмских режисера,
прелазака границе који су покушали „коминформистички емигранти“,
убијено још 337 људи. Они су пак „убили 36 југословенских грађана“.
О овој књизи писао сам у све три моје књиге ГолоЈ отока.
има сликара, има професора, има чак и академика... Они се
данас свугдје налазе, али се не укључују у посљедње јавне
расправе које су доста узбуркале интересовања.
С једне стране, ш уте они који би највиш е могли
рећи, а, с друге стране - можда је то још фантастичније
- заправо, нема грађанина у овој земљи који није чуо за
Голи оток и који не зна ш та се ту догодило. Додуше, не
прецизно и точно, али сви имају неку предоџбу о томе. То
је дуго времена била табу тема, а сада, кад је начета, начета
је с разноразних страна, и то увијек у неким детаљима.
Точно си рекао, та се тема појављује у литератури,
као литерарна тема. Али није још обрађена као питање
етике, као питање политичког морала, као питање права,
правног морала. Као такова није се још ни начела.
По мом мишљењу, има ту више разлога. У првом реду
зато што се већини људи чини да је то још увек преблизу.
С друге стране, што је то тема о којој, службено, није
пожељно да се расправља. Надаље, један велики дио људи
је, заправо, разочаран до те мјере да с том материјом неће
да има никаквог посла. Напросто, људи желе да то забо-
раве. Неки су се потпуно посветили своме звању, својој
фамилији, и такође више неће да знају о томе... Још један
већи дио људи см атра да није квалифициран да може
нешто да говори, јер постоје документи који би их, кад
би се предочили, довели у веома неугодну ситуацију. Јер
су на овај или на онај начин судјеловали у неким ситу-
ацијама - потписивањ ем обавезе, и тако даље. Према
томе, они морају да шуте, и сматрају да треба да шуте.
По мом мишљењу, то је и доста деликатна тема, због
тога што је ту ријеч и о темељним принципима односа
према идеји социјализма и изградњи једног бољег света.
Тешко је осудити тај принцип... Мислим, ту би се... Можда
би се требало боље изразити... Не могу се прихватити
методе, али таква изјава не би смјела, по мом мишљењу, да
задире у основне идеје социјализма и изградњу тог бољег
света. Ми можемо осудит’ методе, али то не би смјело...
Постоји једна пословица, ту је добро речено: Заједно са
прљавом водом не би се смјело избацити дијете. Мислим
да је то један од темељних разлога што многи који 6и тре-
бали и који би могли, и који су квалифицирани да нешто
о томе говоре, још увијек шуте. И да ће вјероватн о и
даље шутјети.
- Има штошта у твојем мишљењу са чим се ја не сла-
жем. Јер сматрам да су темељне принципе социјализма
угрозили они људи који су правили Голи оток, гулаг и
сличне ствар и у зем љ ам а о ствар ен ога соц и јали зм а.
А изношење истине о њима можда би могло социјали-
зам да врати на прави пут. Исто тако, сматрам да нису у
праву ни наши сапатници који се плаше да говоре о томе
ш та су преживели, страхујући од неких обавеза које су
својевремено потписали. Јер те су им обавезе извучене у
најтежим тренуцима њиховог живота и на начин који се
не може сматрати као правно дозвољен.
- Ипак, ја пош тујем твоје мишљење, као ш то по-
штујем и разлоге наших сапатника, и у то име ти захва-
љујем. Сматрам да ће наш разговор, макар кроз триде-
сет година, допринети да се сазна ш та су људи који су
прошли кроз Голи оток преживљавали и доживели.
Прилози
УБИЛИ ГА НА 5 МЕТАРА СТРОЈА
Лазаревац, 9. марта 2004. године
Драги пријатељу Драгославе Михаиловићу,
С а ж ивим интересовањ ем пратим Ваш фељтон у

дневном листу П олитика „Од шибе до строја“ и просто
сам најежен због свега што сте представили читаоцима.
И после педесет и кусур година видим живу слику „држа-
во тво р ц а и дож ивотног председника С Ф Р Ј“ „самоу-
правне“ и „социјалистичке“ државе. Чак и у робовла-
сничком друштву роб је имао већу вредност од нас. Иако
мучен „С изиф овим пословима“ и глађу, могао је да се
прода, али није био у ранама и закрпама, окрвављеног
лица, без носа и ушију, поломљених вилица, руку и ногу,
као ми по тзв. дочеку на отоку.
У јучерашњем, десетом наставку фељтона било је
речи о мученичкој смрти једног стварног голооточког
јунака, покојног Властимира Власте Петровића.
Познавао сам Власту из затвора у Старој Градишки,
иако упознавање у тим условима, које је стварала Титова
страховлада, није било баш нормално. Људи су од првог
дана хапшења били подозриви и свакога са свих страна
одмеравали.
Н еш то ви ш е о п о којн о м Власти сазн ао сам од
Богољуба Јовановића, питомца III класе Ваздухопловне
академије бивше Јутословенске војске, коме сам као пито-
мац II класе био десетар и с којим сам био добар пријатељ.
Богољуба сам упознао у Старој Градишки (унутрашњи
затвор тврђавског типа, односно старе аустроугарске
цитаделе), насупрот прекосавској, турској Босанској
Градишки. Ж ивотна судбина нас је као немачке ратне
,црш<_п-тш ти х аи л о ви п
заробљенике била раставила, па игром случаја опет саста-

вила у Старој Градишки као робијаше. Богољуб је већ био
озбиљно болестан од ТБД плућа (оба плућна крила) и пре
хапшења служио је у Транспортном пуку у Земуну на ста-
ром аеродрому. Тамо је служио са Властом Петровићем,
који је био авиомеханичар.
Као борац локалног партизанског одреда Власта је
учествовао у пребацивању мотомеханизованог корпуса
Црвене армије генерала Ж данова преко Дунава. Притом
се упознао с извесном Рускињом, која је у корпусу оба-
вљала дужност саобраћајца, и њом се оженио. Од 1944.
до 1949, њих двоје су добили две девојчице. Али већ 1949.
сви совјетски држављани су морали да напусте терито-
рију СФРЈ, па је тако и жена Властина морала са децом
да напусти стан у Београду (негде у центру града) и без
опроштаја од мужа да оде.
Он је тада већ био ухапшен и под истрагом КОС-а
Команде ЈРВ и лежао је у истражном затвору на старом
земунском аеродрому. Из поступка иследних органа је
наслутио ш та се десило с његовом породицом и успео
Је да побегне. После тога за је њим настала хајка скоро у
центру Београда, по крововима и таванима, што је вој-
ницима КН О Ј-а, Удбе и М илиције на крају и успело.
Начелник КОС-а Команде ЈРВ у то време био је извесни
пуковник Жарковић, вероватно брат Видоја Жарковића,
тадашњег комесара Ратне морнарице.
Власта је био омален, ћутљив, обичан човек са брко-
вима, као у наш их теж ака Тимочке Крајине, или моје
родне Топлице. У разговору био је симпатичан, није при-
чао о својој великој бризи и тузи због растурене породице.
У то време радио је у затворској ковачници као ковач.
Терезијански затвор у Старој Градишки имао је четири
циркла, са три капије и три висока зида, који су делили
затворенике према степену опасности за државу. У унутра-
шњем кругу били смо затворени ми, „информбировци“,
и једна група усташа, с тим што су они имали оне затворе-
ничке привилегије. Примали су пакете и пошту и радили
и зарађивали у фабрици обуће „С ава“. А ми, као да смо
!О Л И О Ш К Ј\Ј/
предвиђени за одстрел, били смо без икакве везе са својим

породицама, тучени војничким опасачем по голом телу
преко великог војничког сандука, пљувани и присиљавани
да носимо картонске плакате с натписима: „Ја сам издај-
ник“, „Ја сам ђубре“, „Ја сам људски олош“, и слично. Увече,
у време за спавање, улазили су активисти у собе препуне
стеница и почињали свој пир око „изношења става“. При-
моравали су некажњене да кажњене туку, а као последица
је било и понеко вешање, по самоуправном принципу, за
троспратне кревете, без икаквих последица по учиниоце.
Истраге су се, наравно, настављале, па у ту сврху и
вечерња собна пребијања, веш ањ а и малтретирања, а у
издвојеној згради постојао је и посебан систем ћелија
самица. Те самице су биле мрачне и од бетона, тако да се
човек у њима није могао исправити, и са обавезно про-
сутим фекалијама. Затвореници су у те просторије затва-
рани голи, а понеки су и допунски били оковани у вериге.
Било како било, Власта је проценио да растојање од
ковачнице до заштитног тврђавског зида није велико, па
је у потаји успео да прокопа подземни тунел испод зида, у
намери да побегне. Срећа га није послужила и ухваћен је.
Стрпан је у тај затвор у затвору, у те самице, уз претходну
темељну обраду коју су му приредили поуздани батинаши.
Убрзо потом је једна група осведочених батинаша не-
стала из Старе Градишке, уз лансирану причу како су се
они, ето, преваспитали, па су, по обећању затворских вла-
сти, пуштени кућама78. Ми смо тада први пут могли да се
јавимо својима, понеки су добили пакет од куће, а понеко
можда и посету, али смо убрзо морали своју одећу, обућу
и сличне ствари да пошаљемо кући на адресу родитеља
(не знам заш то баш тако). Добили смо затворска браон
одела са утиснутим затвореничким бројевима и тран-
спортовани смо у глуво ноћно доба са утоварне желе-
зничке станице Окучани.
78 Ово се десило у зиму 1951, када је група од око двеста осуђени-
ка прешла у административни логор на Голом отоку „на обуку“. У фе-
бруару и марту приликом донека VII групе административаца они су се
истицали крвожедним батинањем. У јуну ће на Гргуру исто тако дочека-
ти и досељенике из Градишке, своје донедавне сапатнике.
3 6 8 Драгослав Михаиловић
По еху и тутњ ави во за могли смо да наслутимо да

се крећемо и да нас возе кроз неки планински предео.
После поноћи стигли смо на неки рефлекторима осветљен
високи шљунчани навоз. Ту су нас већ припремљени бати-
наши дочекали моткама и кочевима и, уз дивљачку дреку
и уз слогане „У море са бандом“ и „Убиј банду“, почели да
нас туку - по глави, по рукама, ногама, осакаћујући нас.
Били смо ланцима везани један за другога и један другоме
представљ али смо сметњу и терет. Сањиви, упишани,
понеко и усран, трчали смо кроз спремљени шпалир ка
броду „Пунату“. Ту су биле прислоњене неке мердевине,
неприлагођене за силазак у бродску утробу, и у општем
метежу и гужви чули су се продорни позиви за помоћ
због разлупане главе, сломљене руке или ноге. У штиви
батинаши су тољагама већ паковали „црнце“ за путовање
на Гргур.
Ви сте упечатљиво описали „дочек“ на острво и нисте
се упуштали у крвабе и дивљачке сцене дочека. А тамо,
подгојени и физички спремнији, чекали су нас будуће ста-
решине барака, они исти који су недавно из Старе Гра-
дишке кобајаги отишли кућама. Они су у ствари оти-
шли на Голи оток на кратки курс батинашења. У колони
поред моје извесни Славонац из околине Осијека, Сла-
вко Ћупурдија, изркивао се и слине из носних шупљина и
пљувачку упљувавао придошлицама у уста, пошто би им
претходно наредио да зину. Томе би припомагао ударањем
сандалом од камионске гуме у нос, усне и зубало и жртву
просто онесвешћивао. О томе Ћупурдији можда би нај-
боље могао да посведочи наш сапатник Соргић Славољуб,
по изласку из затвора боксер крагујевачког „Радничког“.
Мене лично дочекао је извесни капетан бивше југо-
словенске војске Говедарица, иначе ухапшен са целим
командним и наставним особљем Тенковског училишта
у Бањој Луци, због греш ака почињених у Белој Цркви
кад су их посетили Арсо Јовановић, Бранко Петричевић
и Владо Дапчевић пре бекства у Румунију. Упознао сам
Говедарицу преко неких пријатеља у кругу затвора у Ста-
рој Градишки, а он ме је сада свега претукао.
Колико се сећам, Власта Петровић је био распоре-

ђен у бараку 6р. 1. Средином логора налазила се водо-
дерина, која је ускоро озидана на свод и засута земљом
и туцаником. Било је укупно седам барака са око 1.000
затвореника. Руководилац Центра био је неки црногор-
ски кадар са Голог отока. По пуштању он је био директор
КМГ „Трудбеник“ у Београду, где је приличан број црно-
горских Гргураца нашао ухлебије. После њега је коман-
дант Центра постао извесни Новица Радоњић, до затвора
секретар ЦК СКОЈ-а Црне Горе. Не знам у којем својству
је он стигао на Св. Гргур, али је, једноуман и острвљен
на црногорски начин, најпре био референт за културно-
просветну делатност у мојој бараци бр. 479. Уосталом, сви
руководиоци бараке били су Црногорци: собни, заменик
собног, руководилац радова, референт за културу, хигије-
ничар. А тако је било у скоро свим баракама.
Власта је на острву ош ацовао неке старе поткопе,
одакле су Италијани вадили бели и црвени боксит. Неда-
леко од њих ми смо у једној вртачи према Лопару на
Рабу почели да градимо фудбалско игралиште за забаву
наших чувара. После завршеног дневног рада обезбеђење
је вршило грубо пребројавање и Власта је успео да се из
пребројаног строја искраде и склони у те поткопе. Али
већ на капији вршено је строже пребројавање и устано-
вљено је да један недостаје. Потрага на острву није успела,
а нас у жици су пребројавали и пребројавали до сто
и натраг. Одбеглог, међутим, нема, па нема.
Под окриљем ноћи, кад су капије затарабљене, он је
са жала, на средокраћи од игралишта до улаза, довукао
79 По мом сећању, Новица Радоњић је пре одласка на Гргур би
у административном логору на Голом отоку, и то у павиљону 13. Верова-
тно је дошао са VII групом административаца. Био је запажен по својој
бившој функцији секретара СКОЈ-а Црне Горе. Овисок, лепушкаст,
охол, за логорске прилике лепо обучен, понашао се надмено као неки
од голооточких самоуправних руководилаца, иако се унутрашњим ло-
горским пословима није занимао. Убрзо је негде нестао. Ако не грешим,
а то је заиста могуће, тада је, може бити, прешао у гргурски логор за ру-
ководиоца.
д р а го и ш Б м и А а и лџ н и и
до мора једно велико корито од можда 5 метара, са фо-

снама дебљине од 5 цм. Корито је служило за испирање
прокуваног веша, јер смо сви били ужасно вашљиви. Он
није могао да употреби два трагача (,,тезгаре“) везане
жицом као сплав, као ш то кажете у фељтону, јер нигде
жицу није могао да нађе. Било би му, технички посма-
трано, потребно бар шест трагача за одржавање на води,
која се непрекидно таласала. Ни корито, наравно, није
било прилагођено за пловидбу морем, јер је релативно
плитко, прамац му није одговарајуће обликован, а дно
сасвим равно, тако да се лако може преврнути. Власта је
због тога много ризиковао. Али, пошто је био (по моме
памћењу) родом из Злота крај Бора, мора да је одлазио на
неко рибарење на велики Дунав, а то је, свакако, чинио и
као млад партизан приликом прихватања бораца Црвене
армије. Весла није имао и морао је да весла рукама.
Једини светао репер на хоризонту биле су светлости
Башке на отоку Крк и он се тамо и усмерио. И тамо се
некако и искрцао.
Вероватно је био и жедан и гладан и преморен, а и
многобројни страхови су се у његовој души ковитлали.
У Баш ки је наиш ао на неке рибаре - вер оватн о
унапред припремљене - који су га ухватили и прету-
кли, а онда предали полицији. И Власта је, Бог да му
душу прости, после два-три дана, уз урођеничко клик-
тање, доведен у логор Св. Гргур и у своју бараку бр. 1 на
последњи пут.
Сви су били узбуђени. Иследници и „активисти“ зато
што им је лов успео, а они други који нису смели да се
огласе, љутили су се и на Бога што тако олако прилаже
још једну невину и измучену ж ртву нечовештву, осио-
ности и крвожедним насилницима.
Све бараке су изашле да бегунца „дочекају“ и дотуку.
Али судбина је ипак била милостивија, јер су га „активи-
сти“ из његове бараке убили већ на 5 до 6 метара строја.
Колико сам ја видео, нико га није „згазио“, већ су га убили
песницама. И пош то се без свести срушио, хитно су га
четворица-петорица из бараке бр. 1, ко за руке, ко за ноге,
10ЛИ ОТОК 5 /1
однели у тзв. амбуланту у бараци бр. 6 на реанимацију.

Брзо су сакупили најгоре бездушнике „активисте и најак-
тивисте“ да га чувају и да одмах при доласку ка свести
искамче од њега, ваљда, неко признање.
То се, међутим, није десило. Власта је био у дубокој
коми и после једног дана, а можда два, па и три, испу-
стио је душу.
Увече, кад се смркло, као прави лопови и изроди
људски, „активисти“ и убице изнели су Властино тело
и без сандука и покрова зачапрљали у плитку гробницу
у гробљу. Гробље је било формирано за нас, на падини
Св. Гргура окренутој према Крку, тј. према Башки, изнад
неког винограда који су робијаши засадили између игра-
лишта и логора.
Сведочења М ирослава Поповића и дописника из
Блаца80 нису тачна. Пошто сам ја родом из села Баце у
општини Прокупље, а Блаце је од мог села удаљено око 10
км, ја сасвим добро знам да су од Топличана на Св. Гргуру
била само нас четворица: извесни поручник или капе-
тан Парезановић из села Чунгуле у општини Блаце; ја,
извесни Лука Вукићевић, новинар листа Народна армија
(ухапш ено је цело уредниш тво) родом из села Прете-
жана код Блаца, који је и преминуо одмах по повратку са
робије; и још један Прокупчанин, Вујановић или Вукади-
новић, такође новинар Народне армије.
Поред панчевачког затво р а као истражног, ја сам
упознао и новосадски војни затвор, апсане Старе Гра-
дишке, Св. Гргура, острва Угљан и на крају Билеће. Многи
моји сапатници су из Билеће враћени на Лопар на Рабу,
па своју Одисеју завршили на Голом отоку, када је нашој
тадашњој власти „прднуло на памет“ да тај логор страве
и ужаса „ликвидира“.
Ја вам се извињ авам због дужине обраћања, драги
пријатељу, у уверењу да сам учинио добру ствар. Ја знам
још много прича са Голог отока, али сам остарео, јер имам
80 Драгослав Михаиловић, К р атка историја сатирања, Завод за
уџбенике, Београд, 2005, стр. 109.
5 / 2 драгослав михаиловип
84 године. Уз то сам и тежак инвалид већ 12 година и скоро

сам непокретан. У стану ж ивим сам и надам се да ћу
ваљда ускоро и ја морати да се селим у нека ловишта.
Уз пуно поздрава, искрено ваш пријатељ
Добривоје Ристић
(Н аж алост, са Добривојем Ристићем нисам успео да

се видим и онјеумро 2-3 Године после овоГ писма.
Из телефонско!разговора успео сам да сазнамда мује
прва жена, с којомје био заједно ухапшен, убијена 1949. у
једном по злу познатом тадаш њ ем затвору, оном у Пан-
чеву, у којем су 'деловали неки и стакн ути удбаши и косо-
вци. Пре хапшења био је војни пилот и осуђенје на п е т
година. Судија м ује био пуковник Коса без руке Илија Ко-
стић, још један познати злотвор, 'Црногорац когаје Тито
касније п остави о за главног персоналца владе Србије’.
Четири Године логора издржао је у С т а р о ј Градишки, на
С ветом Гргуру, У тан у и у Билећи.)
ИНДИГО-ПАПИР И ТАЈНИ ПОСЛОВИ
Читаву седму деценију XX века провео сам у тешком

размишљању шта да радим са јавности недовољно позна-
том појавом званом Голи оток. Страшно ме је узнемира-
вало што се о Голом отоку пише - нећу да кажем неодго-
ворно, него понекад и с искреним уверењем - да је такав
трагичан догађај био потребан, јер је Тито њиме нешто
у тадашњој Југославији, као, спасао. Ја, међутим, такво
писање никад нисам друкчије оцењивао него као удбашко.
У моме размишљању, које није било за јавност, помагали
су ми и неки пријатељи, какав је, рецимо, био Борислав
Михајловић Михиз. Али и они су умели да греше.
И тако сам почео да водим припремне разговоре
с појединим људима, који су се састојали у томе да треба
да разговарамо о Голом отоку, и то за јавност и потпуно
1и/1У1 и ш л 5/6
отворено. Наилазим притом на велика одбијања, моти-

висана углавном страхом. Али неколико мојих добрих
пријатеља је најзад пристало. И пред сам крај 1978. по-
чињем да радим.
У том тренутку ја, наравно, не могу да знам да ће
октобра 1979. године Удба донети одлуку којом ме ста-
вља на листу за некакву операцију „М уња“, коју ћу, кад
јој јуна 2001. у свом полицијском досјеу нађем решење,
протумачити као припрему за ликвидацију. Наравно да
нитковска организација то затим неће волети да призна.
И кад сам 2004, после три и по године настојања и досађи-
вања, најзад успео да од надлежних добијем некакво обја-
шњење, оно је гласило да је то радила савезн а Удба, а
никако републичка, и да је идеја одлуке била да се за слу-
чај опасности по Југославију један број људи изопшти из
јавности, односно да се уклони на осигурано место. Једног
високог тадашњег полицајца, који је био мој читалац, упи-
тао сам касније да ли је то склањање значило припрему за
ликвидацију; прво те мало склоне са видика, а онда ти у
тишини ураде оно што ти „следује“. Али он, као, није знао
да ми каже. „Ово не значи то“, одговорио ми је. „А ако буде
донето решење о ликвидацији?“, упитао сам. „Онда би“,
одговара, „морала да се донесе посебна одлука.“
Његов одговор је био добро смишљен, али ја видим
да се и за друге, остварене ликвидације писмени докази
не могу пронаћи.
Ја, дакле, 1978. године за ову „операцију“ још не могу
да знам, али знам да ме већ деценијама прате и прислу-
шкују и јако се устручавам да људе с којима хоћу да разго-
варам доводим својој кући. Ипак, не могу да нађем боље
решење, јер немам други простор. И први човек с којим
у свом стану разговарам зове се Федор М иш а Пифат,
мој такорећи најбољи друг са Голог отока, с којим сам у
павиљону број 11 годину дана спавао под једним ћебетом.
Од самог почетка разговора, који има више наставака,
ми смо крајње узбуђени. Први пут из наших уста излази
признање да смо при изласку са Голог отока потписали
обавезу да ћемо на слободи сарађивати с Удбом. Обавеза
Л / 4 драгослав Михаиловип
садржи и ставку да ником на свету о њој не смемо говорити.

Ако је на неки начин прекршимо, пишемо својом руком,
пристајемо на казну која нам следује. А то је, отприлике,
ово што сам у досјеу нашао о операцији „Муња“. Пифат је
тада добио неки шпијунски псеудоним, заборавио сам који,
ја сам добио псеудоним Марко - а како овде можеш наћи
милион Марка, касније страхујем да ти могу пришљамчити
колико хоћеш измишљених достава - и ја такво признање
изговарам први пут у животу икојем живом човеку.
Из р азго во р а излазимо знојави од главе до пете.
А како још обојица пушимо - на прозорима су спуштене
ролетне, навучене завесе, искључен је телефон, врата се не
отварају - ваздух се од дима просто маказама може сећи
и атмосфера у соби се може замислити.
Одмах после тога, чим Пифат изађе, прекуцавам маг-
нетофонски снимак у више примерака. Притом се руково-
дим и нечим што ми је својевремено испричао мој покојни
пријатељ Синиша Јанкулов, који је у свом родном Вршцу
октобра 1944. као деветнаестогодишњак био секретар
среског комитета партије; тада је у ствари био најмлађи
секретар комитета у Југославији. Синиша мени прича о
некој жени која је радила за румунску обавештајну службу,
али је, изгледа, у исто време имала посла и с југословен-
ском тдјном службом, то јест са Удбом. И она је после
неких саслушања или састанака и доношења закључака
куцала на писаћој машини своје извештаје, заборавио сам
да ли само за једну или и за другу обавеш тајну службу.
И одмах их на неки начин слала тамо где су их очекивали.
Да ли она притом некоме шаље индиго-папир који је упо-
требила или је ухваћена помоћу индига, више се не сећам,
само сам запамтио да таква хартија може представљати
опасност за починиоца и прилику за откривање нечега
што желиш да сакријеш.
И, сада, ја одмах униш тавам употребљени индиго.
На ситно га цепкам и бацам у клозетску шољу. А она три-
-четири примерка рукописа с нашим разговором делим у
фасцикле и исте ноћи трчећим кораком разносим неким
људима за које претпостављам да ће остати неоткривени.
10ЛИ О ТОК 5/^
Тако сам успео да сачувам своје саговорнике, за које

сам у ствари више страховао него за себе. Јер, сматрао
сам, мене због опасности од скандала и вероватности
писања о томе у страној штампи можда не би ни дирали,
али моје другове би могли у тишини подавити као мачиће
у кофи воде. Чак и кад сам у Књижевним новинама 1988.
и у првој књизи Голог отока 1990. објавио прве разговоре
које сам водио, ту су ми били само саговорници којих,
нажалост, у животу више није било и који су на тај начин
измакли машицама тајне полиције.
У разговорима сам настојао да имена саговорника ни
грешком не изговарам. Због тога је постојала могућност да
у случају моје брзе смрти - два-три пута сам пријатељски
био опоменут да пазим куд идем, јер ми се може десити да
ме негде закачи „неидентификован" камион - моји наслед-
ници у рукописима не одгонетну идентитет мојих сарад-
ника. И на једном листу хартије искуцао сам имена свих
њих по редоследу учествовања. Тај лист сам пре извесног
времена у својим хартијама поново био нашао.
(.НегеНсив, бр. 2, 2008, стр. 249-251)
Е Х П В Ш 8 ,У Т “ НА 54 СТРАНЕ
Више п у т а сам покушавао - додуше, само телефо-

ном - да се р а с п и та м могу ли доби ти дозволу да бацим
око на Архив Јосипа Броза. Је ли т а ј Архив, у п и тао бих,
отворен за јавн о ст?
А ш т а васу њему занима?’, рекли би отуд.
’Ја се занимам’, одшворио бих, ’за Голи оток.’
’Не, н аж а л о ст ’, рекао би ч вр ст женски 1лас, ’Архив
друга Т и т а јо ш није отворен за ја вн о с т .’
С адамиједан пријатењ, који је у т о ј установи више
п у т а Гостовао, доноси 54 л и с т а с њеним с т н а т у р а м а .
.5 / 6 драгослав михаиловип
На сваком од 54 л и ста расправља се о човеку с мојим име-

ном. Н иједанпут нема помена да би т о могао б и ти неко
други, увек сам у питањ у сам оја. Д ва-три п у т а се може
наћи да сам негде н еш то чак и рекао, иако се не види 1де
сам рекао. И готово на сваком документу сто ји сврачја
латиничка ознака п о зн ата службеницима куће, који од
ње, мора бити, презају, а непозната обичним људима. Она
се тум ачи као ’В Т - Видео Т и то ’.
Толико се Јосип Броз, из дана у дан месеца о ктобр а
ш ездесет д евете Године, бавио мојом личношћу. Верујем
д а је његово интересовање кроз д есет Јодина управо било
крунисано онимрешењем министра унутрашњих послова
Србије Виобрана Станојевића из октобра 1979. - не би он
т о лично потписао, за живу главу! - да ме ст ав е на листу
за операцију ’Муња\ А т о би, рецимо, могло да значи да ће
ме симпатични момци у кожним кап ути м а у некој хла-
довини нежно кокнути. И нико з а т и м неће сазн ати које
т у имао какву улогу.
Али, е т о , т а д а се н еш то није како ваљ а подесило.
Тако, на ж ал о ст и патњ у његових љубитеља, Дру! ВТ оде,
а ј а остадох жив. И још се на овом свету шепурим.
Из онога ш т о се у т о м досијеу од 54 стр ан е ч и та ,
може се п ри м ети ти д а је моја неутицајна личност Другу
ВТ, за његова ж и во та, правила сметњ е и изазивала нер-
возу. У односу на моГућност одбране од напасника - а т о
сам био ја - ДруГу ВТ је моја особа, с једне стран е, због
голооточанске прош лости, ш т о на Западу никад није
изазивало филозофску стрепњу и хуманистичку зГроже-
ност, била врло погодна. Међутим, са друге стране, повод
је ипак била т е к је д н а позоришна драма. А за т в а р а њ е
и трп ањ е писацау социјалистичке логоре ве ћ је у свету
изазвало праву поплаву одбојности према социјализму,
ш т о је за овог драмског писца могло п ред стављ ати мали
з а ш т и т н и п лаш т. З а т о је опрезни Друг В Т у свом говору
у Зрењанину 25. октобра 1969. морао некоме д а т и р е ч да
ме, иуза све страш не кривице, нећехапсити, остављајући
ми судбину да сеу његовој интимној кухињи јо ш крчка.
Тако су ме својим страдањ има на известан начин спасли
!О Л И О ТОК Ј //
Солжењицин, Бабељ и Ш аламов. И мада решење репу-

бличког секретара унутраш њ их послова Виобрана С т а -
нојевића може и зт е д а т и као н аставак и конац успешноГ
к он тањ а ДруГа ВТ, нова прилика се иједноме и друГоме,
некако, више није пружила.
И још н еш то ми поводом овоГа пада на п ам ет.
ДруГ ВТ није био ’субјекти ван ’. Није он мрзео само
мене, па да кажеш д а је имао неш то лично против мене.
Не, он није подносио ни друГе Србијанце, ма који они били.
А на т а ј смешни начин су се у истом лонцу са мном одјед-
ном нашли и друГови из ЦентралноГ к о м и т е т а Србије и
ГрадскоГ к о м и т е т а БеоГрада. Ови ч е с т и т и људи су т о
одмах осетили и хтели су да се ишчупају из опасне бли-
зине. Мрзели су моје д руш тво и плашили Га се. Нападали
су ме као бесни стршљени. Бора Павловић, рекао бих, т у
је водио Главну реч. (Не знам да ли су понашање ДруГа ВТ
тумачили мешаним аустроуГарским и коминтерновским
шовинизмом или су само см атр ал и да човек Греши, т е
да му н еш то још моГу објаснити; и он ће, надали су се,
сх в а ти ти . Секретарка ЦентралноГ к о м и т е т а Л ати н ка
Перовић је, у тр ен у тк у кад и хје велики човек ш у тн у оу
задњицу и остављ ао у оној сали да д р х те сами, са сузним
креш тањ ем јаукнула: ’Али, друже Тито, ми вас волимо!’)
И моГу се похвалити да су ме ови ваљани и одани друГови,
из оваквоГ оправданоГразлога, мрзели можда више неГо ико
друГи; а они који су међу њ имајош живи, м рзем е и данас.
Они, који су српској култури н а ш т е т и л и колико и они
најГори, у својој Глупости и сервилности и данас верују да
су 'друга Т и т а ’, ако је јо ш неГовао о с т а т к е стаљинскоГ
бољшевизма, моГли преокренути у либерала и демократу,
само да иху то м е нису омели проклети српски национа-
ли сти и информбировци, који су, по њиховом, предста-
вљали праву опасн ост по ’дем ократски социјализам’!
А међу њима сам, наравно, стицајем околности, на рела-
тивно високом месту, био ија.
Али, слепци, нису знали да и м је ’друГ Т и т о ’ већ био
скувао попару. И, са српским националистима или без
њих, са мном или без мене, није им било спаса.
Ево, ш т а имје, у малом досијеу од 54 стране, рецимо,
човек оставио, а они, уверени да ће заједно с њим чучати
на врху вл асти док је с в е т а и века, н и ш т а нису ни т у
н и ти игде другде успели да виде.
Већ на првом д о к у м е н т у з а о с т а л о м у њеГовом
досијеу, који представљ а и звеш тај о страш ном догађају
званом Кад су цветале ти квеу Југословенском драмском
позоришту, стоји , у горњем десном уГлу, дописано олов-
ком лати н и ч ко „Н е !“ И з в е ш т а ј је, 11. о к то б р а 1969,
дакле, п е т дана после премијере, потписао аГилни пред-
седник ГрадскоГ к о м и т е т а С авеза комуниста БеоГрада
Бора Павловић. И, како сада чујем да се радило, истоГ
је дана достављ ен и адресату на Дедињу и Ц ентралном
к о м и те т у Србије, вероватно скоротечом у брзом ау то -
мобилу, а не неком споријом и нестурн ијом п о ш то м .
АДруГ ВТ је т о прочитао и коментарисао - ко би друГи
на њеГовим х а р т и ја м а смео н еш то дописивати! - само
речцом „не“.
Ш т а је т о ’не’ могло значи ти ? Не хап си ти ? Не уби-
т и ? Не д и з а т и праш ину у ја в н о с т и ? Не н а п а д а т и
аутора? Не забрањивати представу? Не хвалити аутора?
То може личити на одГовор на неки предлоГ, који он
одбија. Али ко би из њеГове службене околине смео њему не-
ш т о предлагати? Они моГу само слуш ати и на п и тањ а
к р атк о одГоварати. З а т о постоји п р е тп о ст ав к а да се
за ову ен тм у и не може наћи поуздано објашњење све док
нам ко не помоГне.
Али на једној празној стр ан и даје се налоГ њеГовој
личној служби - увек само латиницом, нема т у ћирилице
ни за лек - како се у т о м случају т р е б а п о н аш ати . На
ли сту стоји:
’Слаже се [зна се ко] са м ерама које је предузео ГК
[Градски к о м и т е т Ј илично осуђује драму.
- Пренео [Јоже] Смоле [шеф кабинета].
Ш. 3. [Ш ефкет ЗимоњићЈ
- Не ја в љ а т и ГК [Градском ко м и тету].’
Дакле, Друг ВТ нема поверења ни у Традски коми-
т е т Савеза комуниста БеоГрада ни у Ц ентрални коми-
т е т Србије. Не жели на било који начин да их подржи и
забрањује сарадницима да им се Говори да је информацију
уоп ш те читао. Нека т а м о још размишљају и брину ш т а
велики шеф мисли. Он см атр а да су мере које су предузели
добре, али, ето, не жели т о и да им каже!
Кад после њеГовог Говора у Зрењанину дође до два про-
т е с т н а скупа ФилозофскоЈ д руш тва Србије, ДруГ ВТ круп-
ним словима изнад писма шефа кабинета истиче: ’Ш т а
на т у дискусију мо1у да кажу другови из ЦК [ЦентралноЈ
к о м и т е т а ] Србије? Т[ито].’
А т о је већ позивање на одговорност. Никад пред
т и м Србијанцима не тр еб а з а т в а р а т и очи, никад им не
тр еб а лабави ти узду!
Као ш т о око ДруГа ВТ нема ћирилице, исто тако, бар
према овој документацији, нема ни Срба из Србије. Ту су
већ поменути шеф кабинета Словенац Јоже Смоле, веро-
в ат н о муслиман Ш ефкет Зимоњић, ’стручни сараднику
Групи за друш твено-политичка п и т а њ а ’, и промашени
писац из Црне Горе Бранко П р њ ат. Овај последњи је као
достављ ач ЦентралноГ к о м и те т а ЈуГославије присуство-
вао друГом протестном скупу ФилозофскоГ друш тва Србије
у Сали хероја на Природно-математичком факултету, Где
је било две хиљаде људи. И за једну ноћ написао је опширан
обавеш тајни и звеш тај. То ш т о је на информацији Цен-
тралноГ к о м и т е т а ЈуГославије назначено д а је он ау то р
т о г т е к с т а означава д а је бивши прозни писац проверен
информатор и д а у надлежним круГовима ужива поверење.
Сличних ’помоћних радника’ око ДруГа ВТ има, свакако,
још , али се ониу овом малом досијеу лично не појављују.
И нтересантно је да се чаку д ва-три и звеш таја овоГ
досијеа са Горчином помиње име позоришноГ и књижевноГ
к р и ти ч ара М ухарема Первића. Первићје, наиме, иако
члан Идеолошке комисије ЦентралноГ к о м и т е т а Србије,
написао у Политици аф и р м ати ван критички приказ
представе Кад су цветале тикве и за т и м , бар по мојим
п р етп о ставк ам а, одбио да се, као неки друГи, ‘поправи’
и д а у оцену моје драме накнадно за ја в н о с т унесе некакве

идеолошко-политичке прекоре. То му је, изшеда, одмах
створило неповољан Гласу партији. Али он је и касније,
до краја постојањ а Савеза комуниста, у културним афе-
р ам а које су п ар ти јаш и измишљали редовно о с та ја о на
стран и културе, увек се залажући за смиривање лажних
друш твених узбуђења. Тако сам иу својем досијеу ’народ-
но1 непријатељ а’, ГдемиједуШодишњи кућни ’п ри јатељ ’
био извесни, и данас активни удбаш Драган Д о д т - т а к о
млад а т а к о велики Гад - наш ао да се дружи са мном и
с неким мојим при јатељ и м а п р о т е с т а н т и м а и п ети -
ционашима. А т о није било тачн о. Ми смо се узајамно
пош товали и симпатисали, али се приватно нисмо дру-
жили н и ти заједно петиције потписивали.
И сто је т а к о у овом досијеу занимљиво присуство
драмскоГ писца Александра Поповића. Заједно с Тиквама, с
репертоара је у Атељеу 212 скинута и њеГова драма Друга
врата лево. А утор се на филозофском скупу у Сали хероја
јавио за реч и, у дугој и д о ста збрканој тиради, своју драму
је бранио, а моју, бар како смо Ја разумели Живојин Павло-
вић и ја, који смо седели заједно, омаловажавао. Представу
није Јледао нити је драму читао, рекаоје, али т о је , према
ономе ш т о је чуо, ситнобуржоаска, малоГрађанска драма.
Само ш т о није изрекао да баш и није нека ш т е т а ш т о је
забрањена. Павловић и ја били смо запањени.
После т о г п л и ст Студент је, вероватно, замолиоуче-
снике да ауторизују своја иступања. И Александар Попо-
вић се, можда, трЈао.
У објављеном т е к с т у њеГова оцена је ублажена. Миш-
љење да је м оја драма ситнобуржоаска је остало, али је
додао д а је написана према добром роману, којије читао.
Ондаје наставио о својој драми, којаје скинута срепер-
т о а р а , како см атр а, збоЈ н еком петен тн ости људи који
суу т о умешани. И п о то м је опширно излаГао начин како
позориште ’на време’ т р е б а д а се ш т и т и од идеолошких
застрањ ивањ а, ниједанпут не рекавши да т о није добро
за културу. О овоме је имао врло развијено мишљење
- његов насловје ’С у п р о тстави ти се на време’ - као даје,
не било примењено, уЈледник у некој идеолошкој комисији.
Овакво размишљање једноГ писца о важ ности ’идеј-

ности у култури и о потреби ’супротстављ ањ а на време’
свим оГрешењима о њу Другу ВТ се, изГледа, д о с т а допало,
јер је з а т р а ж и о д а му 1а из одш там паног л и с т а Сту-
дент прекуцају. И кад му је т о з а т и м дошло на писаћи
с т о , испало је да износи пуних седам с т р а н а ! Одавно,
рекло би се, ДруГ ВТ није ч и т а о н е ш т о тол и к о ду1о.
И одавно, помислило би се, није с так ви м задовољ ством
стави о свој знак - ’УТ\ ’Ш т а о то м е могуда кажу другови
из ЦК Србије?’ - замишљам, питаће опет.
Не без колебања, овде т преносим с извесним скра-
ћењем на почетку, на искључујући могућност да сам у
својој преосетљивости можда донекле и претерао.
Све ово ш т о се налази у Архиву Јосипа Броза зва-
нично не постоји у мом досијеу код Управе Државне без-
бедности М и н и с т а р с т в а ун утраш њ и х послова ФНРЈ
(предмет бр. 4515). Званично, у т о м тр ен утку нада мном
се истраГа и не води. Према досијеу она започиње 1983, а
заврш ава се 1990.
Ево сада т е документације у ширем избору.
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА
ЦК СК СРБИЈЕ
ИНФОРМАЦИЈА
О ПРЕДСТАВИ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРАМСКОГ
ПОЗОРИШТА „КАД СУ ЦВЕТАЛЕ ТИКВЕ“81
Информацију смо добили од ГрадскоЈ к о м и т е т а
СК БеоГрада
„Шестог октобра 1969. године изведена је премијера

драматизованог романа Драгослава Михајловића „Кад су
цветале тикве“. Драгослав Михајловић је као писац први
81 У заглављу листа стоји дописано, вероватно Брозовом руком: „Ме!
пут скренуо на себе пажњу збирком новела „Фреде лаку

ноћ“ за коју је добио „О ктобарску награду“ града Бео-
града 1967. године. Роман „Кад су цветале тикве“ обја-
вљен је 1968. године у издању „Матице српске“ из Новог
Сада. Критика је похвално оценила овај роман стављајући
га: „... међу боља и најбоља достигнућа послератне српске
прозе“ (Петар Џаџић, НИН, 2. 7. и 29. 12. 1968. године);
истичући га као једно „... од најузбудљивијих, најживот-
нијих и најлепших у читавој послератној српској нове-
листици“ (Влатко Павл[ет]ић, [Загреб] „Критика“, број 1,
1969. године); наглашавајући да је аутор „... подигао трајан
споменик једном амбијенту, једној атмосфери... Веродо-
стојност ове драме утемељена је на етичком кодексу који
одређује понаш ањ е протагон и ста...“ (И ван В. Лалић,
„Књижевност“, бр. 5,1969. година) итд.
Неколико политичких радника који су гледали пред-
ставу једнодушни су у мишљењу да је аутор судбину једне
породице, а посебно главног јунака, узео као повод да
пласира неприхватљиве политичке ставове који доводе
у сумњу политику СКЈ и наше земље у периоду отпора
ИБ. Још виш е од оваквог политичког света, гледаоца
мора покренути на размишљањ е низ дубљих идеолош-
ких и етичких порука које, најкраће речено, упућују на
песимистичке закључке о судбини човекове личности
у било ком систему, а наравно и у овом нашем. Политика и
идеологија само су оквир да се људима бездушно манипу-
лише у име неких „виших циљева“; највише етичке вред-
ности се траже у слободном човеку, ван реалног социјал-
ног и политичког контекста, итд.
Д раматизацију ром ана је направио аутор. Драма
иначе приказује судбину једног младића, боксерског шам-
пиона са Душановца, у времену 1949-1953. године. Глав-
ном јунаку, боксеру, који се не бави политиком отац и брат
су ухапшени због ИБ. Боксер код пуковника и народног
хероја, представника боксерског клуба, интервенише да
му оца и брата пусте. Тај дијалог најилустративније изра-
жава политички став поводом нашег отпора ИБ-у. Наиме,
сукоб са ИБ није имао никаквог стварног смисла. Боксер
каже пуковнику: „Иста сте ви говна, Стари. Помирићете

се ви. Опет ћете ви једни другима да лижете дупе. А ако
неко успут одапне, нема везе, шевац вас за то боли. После
можете споменик да му дигнете. У то се бар разумете.“ На
све то пуковник одговара само то, да то није његова ствар,
да је он ситан за то, да је то јаче од њега, да он о томе не
зна. Једино објашњење пуковника је: „Они су добили оно
што су заслужили“.
Општи утисак из те сцене је да је боксер у праву, да
је пуковник, који оличава борце и представнике власти,
збуњен и немоћан.
У целини гледано садржај драме је недвосмислена
критика нашег односа према ИБ-овцима. Наиме, отпор
ИБ-у стварао је тешке породичне драме, уништавао људе
физички и морално, а није јасно због чега је то рађено.
О тац боксеров долази из затво р а сломљен, морално
уништен. Боксеру каже да се чува јер „С ваш та они могу.
Гори су него Немци.“
Упоредили смо текстове романа и драме. Сви дија-
лози су дословно пренети из романа, само су у драми кон-
центрисани и добили јачу драмску тензију. Једина додатна
реченица, које нема у роману, већ је наведена: „Гори су
него Немци“. Наиме, у роману боксеров отац саветује сина
да се чува, а на синовљево питање: „Не мислиш ваљда да и
мене могу да упетљају“, одговара, у роману, само: „Сваш та
они могу“, а у драми аутор је додао: „Гори су него Немци“.
Иначе, Југословенско драмско позориште извело је
до данас три представе и сваки пут је сала била пуна.
Градски комитет СК ће позвати организацију СК
Југословенског драмског позоришта да расправља о иде-
олошким садржајима ове драме и политичким импли-
кацијама које изазива у друштвено-политичком и кул-
турном животу града стављање овог дела на позоришни
репертоар.
Са своје стране Скупштина града захтеваће од меро-
давних самоуправних тела и органа Јутословенског драм-
ског п о зо р и ш та објаш њ ењ е и п редузи м ањ е одгова-
рајућих мера.
ПС. Према нашим информацијама обавештени смо

да је књижевник Драгослав М ихајловић иначе био, по
линији ИБ, 20 месеци на Голом отоку.
Такође смо обавештени да Живојин Павловић, филм-
ски редитељ, припрема екранизацију романа „Кад су цве-
тале тикве“ у производњи „Авала“ филма. Са своје стране
предузећемо одговарајуће мере82.
11. 10. 1969. године
ПОЗОРИШНА КРИТИКА О ПРЕМИЈЕРИ

ДРАМАТИЗАЦИЈЕ МИХАЈЛОВИЋЕВОГ
РОМАНА „КАД СУ ЦВЕТАЛЕ ТИКВЕ“
Поводом премијере драматизације романа Драго-
слава Михајловића „Кад су цветале тикве“, која је изве-
дена 6. октобра у Југословенском драмском позоришту (у
режиЈи Боре Драшковића), у београдским дневним листо-
вима је објављено више приказа.
„В рем е прошпо, време сад аш њ е“

Под горњим насловом, у „Политици“ од 13. октобра,
Мухарем Первић даје дужи приказ дела и представе. Он
каже да „... стиче се утисак да на нивоу на коме Михајло-
вић описује људски живот и није реч о моралу, естетици
или интелигенцији. Ових појмова пишчеви јунаци једва
да су свесни, и управо је стравично и потресно ово мини-
мално разумевање сопственог живота којим су обележени
Михајловићеви јунаци“.
Објављујући шта писац нуди, Первић каже: „... ова
стварност без надградње... са рудиментарним осећањима и
духом који је још једва ту, у својој неразумној бруталности
82 Због овога директор „Авала-филма“ Драгиша 'ђурић узима
је на партијску одговорност. Касније, Живојин Павловић је одустао од
екранизације већ завршеног ауторовог сценарија.
и са својим муцавим покушајима љубави, тај свет опако

уЈрожене људскости, то је управо оно што писац жели да
нам предочи“. Износећи тезу да није у питању политички
роман, односно његова драматизација, М. Первић каже:
„Да би се избегле непотребне мистификације пово-
дом једне литературе која мистификацију избегава, ваља
рећи да се овде не ради о политичком роману, а најмање о
томе да се процењују неки догађаји из наше недавне поли-
тичке историје. Информбиро је само једна од околности
која се, и п р оти в њеЈове воње, и изнад његова разуме-
вања, дотакла живота Љубе Врапчета (главни јунак дела)
чијом се судбином писац бави. Ако у овој драми и нисмо
суочени са пуном и свестраном политичком истином о
Информбироу, то је зато што то и није могуће учинити у
оквиру једног уметничког дела... Најзад, не сме се изгу-
бити из вида да главни јунак драме непрестано истиче
да се он у политику не разуме, у шта нас је и уверио, па
се њеЈове изјаве не могуузимати као ауторови поЈледи'.
У анализи артистичке стране представе, Первић
закључује да је то „изванредно снажна и узбудљива пред-
става, без обзира на извесне спорне, полемичне детаље“.
Из наведених цитата може се видети да се критичар
Первић потрудио да већ унапред прогласи „неспоразу-
мом“ сваки реални суд о политичкој форми дела тврдећи
да се не ради о политичком роману.
’И т и к в а ј е воћка ч у д н о в а т а ’
У свом подужем напису о репертоарским тенден-
цијама на почетку нове позоришне сезоне Милосав Мир-
ковић, (у „Политици експрес“ од 12. октобра) доминантно
место даје приказу представе „Кад су цветале ти кве“
којом је Југословенско драмско позориште отпочело ово-
годишњу сезону, „показујући тиме најсвежију али не и
најсрећнију тенденцију“. За роман по коме је направљена
драматизација М[и]рковић каже да је, својим згуснутим
и муњевитим дијалозима, послужио властитом писцу да
направи једну огољену, директну драму која је истовре-
мено „породична и политичка збиља“.
Подсећајући читаоца на то да се све то (о чему дело

пише) догађа 1950. године и да је та година веома важна и
за оне „који се сећају политичког контекста и за оне који тај
контекст први пут доживљавају управо гледајући ову пред-
ставу“, Мирковић закључује: „Политички и психолошки
утврђени су били сви облици странпутице, неверства и
издаје. У ретроспективи било које врсте, па и уметничке, та
суштинска дијагноза се не може оспоравати нити преливати
у мелодрамске лаворе изневерене или искривљене збиље“.
Мирковић критикује она места у представи којима
писац и редитељ сугеришу данашњем двадесеттрого-
дишњаку како је неко могао бити ухапшен по хитном
поступку само зато што је слушао Радио-Москву, како је
милиција безразложно брутална у прогањању обичних
људи који су далеко од политике, којима све то што се тих
година догађа није јасно. Мирковић каже да „ако је у пред-
стави већ наглашен политички контекст, ваљало је опре-
делити се према њему и опредељен са представе изаћи...
Аутору Михајловићу и редитељу Бори Драшковићу очито
је недостајало’ решење у идејном, тематском и извођачком
погледу...“, али оцену представе завршава овим речима:
„Тек је у завршној, позоришно-величанственој сцени,
када се дивљачки растржу два типа душановачких мла-
дића, некрунисаних кнежева улица и приземља, високи
веристички сјај драме доживео укус горког плода и утвр-
дио огромне људске квалитете представе.“
Исти писац, у приказу написаном одмах после пре-
мијере („Политика експрес“ од 8. октобра)83, под насловом
ШАМПИОНСКИ О ШАМПИОНУ, о представи је рекао
следеће: „О пора као оптужница, једноставна као досије
недозрелих и немоћних, драстична као репортажа о олупи-
нама, загрижена по укусу за свакодневно трагично, и по још
многим укусима и аромама пресног, приземног дахтања,
ова представа је драгоцени позоришни чин и подвиг јед-
ног театра који је естетику заменио животом."
83 Дакле, претходним текстом критичар се „исправља" за овај, чији
одломак следи.
'Црни сјај Д уш ановца

Позоришни критичар „Вечерњих новости“ Жарко
Јовановић, у броју од среде (8. октобар), пише под горњим
насловом да се представа „Кад су цветале тикве“ „лепи
за гледаочево око и срце без остатка. Један велики ринг
и једна велика, тучна и пометена младост љуља се и ваља
преко сцене, као авет, као Душановац ’48. Тамно лице те
младости у лудом пропњу и нагонској побуни, атмосфера
душановачке четврти, време сукоба и судара, у којима једна
младост препуштена себи самој, исказује се у свом црном
неореалистичком сјају, у свој својој суровости и наготи...“
У тексту ,Нари препознавањ а“ (НИН, 12. октобар),
Владимир Стаменковић оцењује да је роман „Кад су цве-
тале тикве“ оправдано дочекан као мало ремек-дело, а
„... сада, с драмом и представом које су сачињене према
мотивима из њега, добијамо ону врсту широкој публици
толико драгог позориш та чија веродостојност и ефект-
ност, изворна драматичност и снага деловања не потичу
толико отуда што је пред нама довршена, избалансирана
уметничка целина колико одатле што се збивања на сцени
природно надовезују на наше успомене у којима је кон-
зервирана слика једног аутентичног амбијента, мирис
једне аутентичне атмосфере.[“] Говорећи о редитељском
поступку и глумачким остварењима Стаменковић каже:
„... они су успевали да нам дочарају сву сложеност јед-
ног малог пакленог круга живота што егзистира на самој
ивици моралне тупости, умели су да нас присиле да у лико-
вима на сцени препознајемо своје некадашње познанике
из старог света“, а оцењујући сцену убиства на крају пред-
ставе, аутор каже: „Антологијска по вредности, ова сцена
је на грандиозан начин спајала слику и звук... и на суров,
сугестиван начин нас присиљавала да се у чуду и са стра-
хом питамо: ко смо, шта смо, куда идемо.“
Тај страх „НИН-овог“ критичара не дели ни један други
(у неколико је изузетак М. Мирковић у „Експрес поли-
тици“). Сви су опседнути уметничком реализацијом пред-
ставе, режијом и глумом. Пишчева политичка порука за
критичаре није важна, није достојна помена. Они је или не
помињу, или јој као Первић у „Политици“ одричу политичку
страну тврдећи да ни роман ни драма нису политички. То

што писац и његови јунаци изричу суд о једном времену, и
то политички суд, по критичару „Политике" може да буде
само мистификација, писац се не може идентификовати са
својим јунацима. Информбиро је само једна од околности
[и] изгледа сасвим неважна за новинску критику.
14. X 1969.
И нформативна служба
ЦК СК Србије
БЕОГРАДСКА ШТАМПА О ПРЕДСТАВИ

„КАД СУ ЦВЕТАЛЕ ТИКВЕ“
У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ДРАМСКОМ
ПОЗОРИШТУ
Досадашњи београдски листови „Б орба“ и „Поли-
тика“ доносе по један осврт на драматизацију романа
„Кад су цветале тикве“, која је и Студент зведена у Југо-
словенском драмском позоришту, као и информације са
састанка комуниста ове позоришне куће који је био пос-
већен разматрањ у приговора који се упућују од стране
јавности због извођења ове драме.
Ћ о л и ти ч к и п а м ф л е т с окусом
и н ф ор м б и р овш ти н еУ
Под горњим насловом, у „Борби“ од 16. октобра, П.
Крстић84 веома ош тро и негативно оцењује друштвени
м Псеудоним Слободана Глумца. Видети у књизи Феликса Паши-

ћа, Како $то секаН СоНоа КаН ви суе(а1е Пкуе, Београд, ?, бел. 50, стр.
117-119. После два или три чланка под псеудонимом о овој представи
Глумац је од главног уредника „Вечерњих новости“ унапређен у дирек-
тора читаве новинске куће „Борбе“.
и политички смисао Михајловићеве драме. Крстић под-

влачи да није реч о безболној мелодрами већ о „поли-
тичком памфлету и политичкој провокацији без пресе-
дана: о покушају да се преоцени историја, да се стубоком
замене вредности, да се, логиком Лафонтентног курјака,
за замућену воду окриви јагње које је курјак решио да
прогута". И даље: „Осуда коју је Михајловић покушао да
изрекне ’њима’, свима који су као партија, као народ, бра-
нили срж револуције од стаљинистичких садржаја, осуда
је без призива: оптужена страна не само да неће добити
реч, већ ће је писац довести у позицију да ’призна’ своју
’кривицу’.“
У рубрици „И з наш ег угла“, „П оли ти ка“ доноси
мишљење Д. А. (не знамо је ли у питању њен новинар
или неки читалац85) о делу и представи „Кад су цветале
тикве“. Он оцењује да драматизација суштински одступа
од ром ана и пита се како се могло догодити да веома
п ош тована сцена ЈДП „буде претворена у трибину са
које један накнадно окуражени јунак до те мере морално
дисквалификује ово наше социјалистичко друштво твр-
дећи, јавн о, да је нехумано и чак немилосрдније и од
оног потученог, бестијалног, фашистичког Бећаревиће-
вог друштва..."
За Драш ковићеву режију аутор написа каже да је
срачуната на то да у очима младог, неупућеног гледаоца
створи погрешну слику о једном времену и изазове чак
аплаузе ономе који је имао храбрости да то изнесе, при
чему се заборавља да се истина, а не полуистине и лажи
којима се бави овај комад, „смеју износити захваљујући
томе ш то снаге стаљ инизма нису победиле“. За делове
драме који су зачињени морбидношћу, бруталношћу и
натурализмом Д. А. каже да представљају у ствари „...
негацију смисла наше борбе не само против стаљинизма
и његових рецидива, већ и за очување националне неза-
висности и самосталности“.
85 У питању је „Нинов“ уредник културне рубрике Драгослав Ада

мовић и писцу ове информације је то. свакако, познато.
Д ве различиш е оцене сасш анка

У „Танјутовој“ вести коју преноси „Борба“ каже се да
су комунисти Јутословенског драмског позоришта „једно-
душно одбацили атрибуте које поједини посматрачи дају
овој представи, називајући је искључиво ’политичком’“
и да је изражено неслагање са „могућим, али погреш-
ним асоцијацијама које код појединих посматрача пред-
ставе стварају утисак да се ради о неадекватном прикази-
вању једног тако важног догађаја... као што је резолуција
Информбироа“ и да у представи није реч о свесном или
злонамерном искривљавањ у „политичких догађаја из
наше ближе прошлости“.
Из опширнијег извештаја „Политикиног“ новинара
Славољуба ТЈукића, међутим, излази да није у свему било
„једнодушности" на састанку комуниста ЈДП.
И зраж авајући мишљење да приговори и створена
атмосфера нису адекватни значају онога што је добијено
представом, Љуба Тадић каже да „управо због тога што
желим да одбраним представу у целини, мислим да неке
сцене треба кориговати, јер питање представе је питање
неких д етаљ а“. Он при томе мисли да у тексту драме
недостају речи које би браниле став који заступа пуко-
вник Перишић (слобода, равноправност, земља) и да би
Перишић морао да каже Љуби Врапчевићу: „Једног дана
ћеш схватити заш то је ово потребно“.
Схватајући овај разговор као подстицај за разми-
шљање о атмосфери која владаујугословенским театрима
уопште, Јожа Рутић је рекао да се ради о атмосфери у
којој позоришта „свој репертоар све више креирају према
укусу снобова и презасићене публике којој је потребно
више шкова“86. Бојан Ступица се афирмативно изражава
о нашој политици у годинама борбе против Информбироа,
али брани представу од негативних реаговања: „Мислим да
аутор није у први план ставио насиље и бојим се да већи-
ном негативно реагују они који одлазе после прве паузе,
86 Смеће, ђубре. У Хрватском енциклопедијском рјечнику из 2003
године, на стр. 1281, шковаци с истим значењем.
кад представа стаје на друге ноге. Љуба боксер говори

речима боксера а не члана Централног комитета. Аутор
вришти против дехуманизације, а то чини и ово друштво“,
каже Ступица.
Бојан Ступица и Љубиша Јовановић сматрају, као и
Љуба Тадић, да би неким сценама требало друкчије прићи
и ублажити их, јер „једно стваралаш тво не мора да буде
дефинитивно, и једна сцена није за увек дата“. Оцењујући
да људи гледају „политичку а не социјалну драму једне
породице“, Марко Тодоровић сматра да би била сасвим
друга ситуација када би у позоришту постојао обичај да
се о делу које се ставља на репертоар раније расправља.
Новинар „Политике“ истиче да је на састанку предло-
жено да се организује нека врста округлог стола и позову
људи који имају шта да кажу о представи, али се „унапред
искључује сваки разговор који има тенденцију да пред-
стави приђе као покушају свесног и злонамерног искри-
вљавања политичких догађаја из наше прошлости“87.
87 Новинар „Политике" Славољуб Ђукић је, као прави припадни

чете комитетских хигијеничара надлежних за нечисте судове, извешта-
вао о афери забране Тикава од првог до последњег дана, не поставивши
ни аутору ни редитељу представе никакво питање о њиховом раду, нити
им пруживши прилику да се бране од напада, као да и не постоје. Ка-
сније се у интимном кругу хвалио да ме својим речима никада није на-
падао - он је само преносио туђе поруге и подметања, не дајући на њих
никакве одговоре. Феликс Пашић у књизи Како смо чекали Годоа Кад су
цветале тикве, на стр. 109, наводи следеће речи Славољуба Туукића и
Драгоша Ивановића: „Често се поставља питање због чега новинари са
оваквих скупова [као што су били они протестни 1969. и 1970. на Фило-
лошком факултету] детаљно не цитирају шта је ко рекао. Не чинимо то
увек из више разлога. Главни је разлог што не мислимо да штампа треба
да буде отворена за ’сва мишљења’, а под свим мишљењима подразумева-
мо провокацију, шовинизам, информбировштину и напад на политику
Савеза комуниста.“ Па затим додају једну психолошки занимљиву рече-
ницу: „Не видимо, такође, оправдања да свако, самим тим што је зако-
рачио у зграду високошколске установе, добија право да му се обезбе-
ди публицитет." Тако размишљају асови проституисаног новинарства,
нарочито кад их, као Тјукића, у пословима високе културе мучи осећање
инфериорности због тога што у образовању нису одмакли даље од ма-
турског испита 1948. у ваљевској гимназији (Које ко у Србији ’96).
д р а и Ј с л а о 1У1У 1лаУ1У И Јот1
РАДИО-БЕОГРАД О ПРЕДСТАВИ
„КАД СУ ЦВЕТАЛЕ ТИКВЕ“
У дневнику од 15. октобра о. г. Радио-Београд је обја-

вио коментар поводом представе „Кад су цветале тикве“.
Доносимо текст у целини:
Н А Ј А В А:
„Прва премијера у Југословенском драмском позори-

шту ове сезоне, оцењена је као успех редитеља и глумаца,
али она намеће неколико питања писцу. Мада Драгослав
Михајловић, аутор комада „Када су цветале тикве“, сма-
тра да његово дело није политичко, он је заузео у том делу
један политички став који не значи ништа друго него зло-
употребу слободе стварања.
Коментар Миодрага Протића:
„Драгослав М ихајловић је изгледа хтео да подржи
познату и већ фамозну тезу о „крају идеологија“. У драми
„Кад су цветале тикве“, он покушава да се представи као
писац кога не интересују идеје, већ емоције; што се тиче
идеја, писац жели да остави утисак да их потцењује.
Увек се догађа, међутим, па се догодило и овога пута, да
се прокламује крај једне идеологије, да би се у замену за
њу понудила нека друга и то, разуме се, туђа. Драгослав
М ихајловић изневерио је историјску истину да би узео
у заш титу оне који су 1948. и сами били против истине,
као ш то су били и против живе историје своје земље и
њене будућности. Михајловићев став према коминфор-
мовцима више је него благонаклон, а за тај став писац би
хтео да придобије и гледаоце. Информбировци су, према
писцу, ж ртве једног насиља које само по себи изгледа
бесмислено. Официри наше државне безбедности, који
хапсе коминформовце, и не знају, према схватању писца,
заш то то чине; они су приказани као марионете, којима
управљ а некакав скривени механизам. Начин на који
је дат лик старог комунисте, народног хероја и пуков-
ника Удбе не може да се назове друкчије него клеветом.
Михајловић је узео једног од оних бораца нашег кому-
нистичког покрета, који су робијали пре рата, јуришали
у рату, који су на својим плећима изнели револуцију, а
1948. дали све од себе за одбрану њених тековина, и лик
таквог једног борца он је засуо блатом.
Михајловић се трудио да остави утисак да је његово
дело сачињено од исечака из живота и да не носи никакву
поруку; али, то дело као своју поруку нуди једну верзију
наше новије историје, која је узета са сметлишта историје.
Мада представа у Југословенском драмском позори-
ш ту значи успех режије и глуме, она у исти мах значи и
једну од највећих злоупотреба слободе стварања код нас.
Гледаоци имају право да поставе питање одговорности за
ту злоупотребу.“
Група за друштвено-политичка питања
[БЕЛЕШКА - обрисано]
О НЕКИМ ПОЈАВАМА КОМИНФОРМОВСКЕ
АКТИВНОСТИ88
Дајемо информацију којује

радио друГ Бора Павловић, члан
С ек р етар и јата ЦК СК Србије
У овом тренутку нисмо спремни да направимо читав

попис појава у којима се манифестује коминформовска
активност, било да су јој носиоци унутар наше земље
или на страни. Сматрамо, међутим, да треба ангажовати
88 У Архиву Јосипа Броза Тита постоје две верзије ове белешк

од 14. и 17. октобра 1969. Ово је друга, поправљена верзија. Подвла-
чења представљају исправке у другој верзији.
посебну групу састављену од људи из друштвено-поли-

тичких организација и државних органа која би напра-
вила комплетан преглед и анализу ове делатности.
1. [Још - обрисано] прошле године анализирани су
текстови у листу „ С т у д е н т “ (почев од „пош умљавањ а
голих о то к а“) који су директно бранили коминфор-
мовске позиције и у име „слободе“ нападали на „поли-
тичке затворе" и друте мере које смо предузимали у борби
са коминформовском агресијом, спречавајући класну и
политичку издају. Овај манир, ова позиција, провлачи
се као основа кроз све врсте јавних коминформовских
активности.
2. Не располажемо комплетним подацима где су све
растуране брошуре са говором Брежњева („За учвршћење
монолитности комуниста, за нови полет у антиимперија-
листичкој борби“) и Громика („Питања међународне ситу-
ације и спољне политике Совјетског Савеза“). Зна се да су
дељене на овогодишњем сајму књига и да су се појавиле
у Пожаревцу. Затражено је од одговарајућих органа да се
изврши провера [начина и организације растурања (Секре-
таријат за образовање, Служба безбедности) - прецртано].
3. П ист „Процес“ основан на познат и сумњив начин
после објављивања 16 страница текста у којима у супер-
лативу пише о привредним резултатима и друштвено-
економском систему Немачке Демократске Републике
сада најављује [(у разговору директора Николе Керна
са Војом Мићевићем, помоћником секретара за образо-
вање) - прецртано] да жели сличан аранжман за објављи-
вање реклама предузећа из НР Пољске, уз објављивање
и текстова у Пољској; аранжман са Кином чија се амба-
сада интересује да ли би „Процес“ „с обзиром [д]а тај лист
слободније пише“, а односи између Југославије и Кине
нису сасвим нормализовани, објавио интервју неког од
кинеских руководилаца; совјетски амбасадор у Београду
интересовао се колико би простора „Процес“ посветио
100-годишњици Лењиновог рођења уз истовремено обја-
вљивање реклама о совјетској привреди и предузећима.
Поред тога, овај лист има намеру да преузме штампање
и растурање свих публикација Српске православне цркве

[Милић Ђековић је већ ступио у контакт са Патријархом
Српске православне цркве - избрисано].
4.16. септембра ове године, из Москве је послао теле-
грам Момчило Ђурић, бивши начелник Штаба прве проле-
терске дивизије, предлажући назив главног трга у Ваљеву.
У питању је познати коминформовац који је 8 година био
на Голом о току и са групом Владе Дапчевић[а] пребегао
1958. године у Албанију. Активно непријатељски делује
према Јутославији. Сада је професор Правног факултета у
Москви. Повезан је са најекстремнијим ИБ емигрантима.
Према последњим информацијама припрема ствар ањ е
нове „јуГословенске п ар ти је комуниста" у којој наводно
треба да заузме једну од руководећих улога.
5. У Југословенском драмском позоришту изводи се
драма Михајловића под називом „Кад су цветале ти кве“.
Информација Градског комитета Београда о овој драми
већ је достављена. Желим да додам још неколико запа-
жања и да проширим аргументацију. Текст I чина драме
представља потпуну негацију сваког смисла (идејно-поли-
тичког, етичког) наше борбе са Коминформом за одржа-
вање националне независности и самосталности класно-
политичке позиције. И још више од тога. Текст драме је
тако прављен да се целокупан ангажман комуниста и
људи Југославије претвара у терор свемоћне полиције, у
прљаву игру политичких врхова који се у једном тренутку
свађају а у следећем мире, у серију приказа садистичке и
сулуде власти милиције и УДБЕ, серију убистава, сцена
лудила и силовања, итд. У читавом комаду нема ни једне
једине речи о разлозима догађаја из 1948. године, и једне
једине критичке речи на земље Коминформа и носиоце
њихове политике у нашој средини. Револуција је пред-
стављена пуковником УДБЕ и народним херојем који „не
зна о чему се ради“, али зна да мора да слуша оно што му
се нареди, који као папагај говори то је „банда“, али не
уме да наведе ни један аргумент, то је човек који - очито
- бежећи од те стварности постаје нагањач боксера тра-
жећи редовне тренинге, добру борбу и сл. На свој начин
револуција и партија приказани су и ликом старог рево-

луционара, штрајкача из 1924. године, кога без икаквог
разлога (како се у сонгу каже и за њега и за остале комин-
формовце „зато што је слушао Радио Москву и зато што
је волео Русију“) хапсе, пребијају у затвору уништавајући
у њему не само чврстину и достојанство револуционара,
него и све облике људскости, правећи крпу од човека,
заплашену, снисходљиву, уништену. Револуција је при-
сутна и у лику ратног војног инвалида који носи ознаке
партизанског официра кога сулуди милицонар Суља пре-
бија вођен својом сумњом у све и свакога. Најзад, мили-
ционар Суља, личност без икакве функције у контексту
основног тока драме, постаје онај лик који на драстичан
начин приказује смисао (тј. бесмисао, сулудост, промаше-
ност) свих мера које смо предузимали у борби са комин-
формовцима, постаје репрезентант једног друштва у коме
влада општа сумња, неповерење и безакоње.
Пандан овој слици је друштво душановачких ман-
гупа, ископчано из свих зглобова времена, организовано
у банде, које оргијају, туку се, силују и убијају. Не види
се ни један мотив због кога вреди живети. На том плану,
аутор развија познату линију комплетног нихилизма, гра-
дећи на њој емоције, ефекте [и ефекте - ваљда је требало
афекте - избрисано], мелодраму, покушавајући - у нај-
бољем случају по аутора - да тражи клице човечности
управо у слојевима у којима су највише закржљале.
[Овде је избрисан цео следећи пасус: Претпостављам
да ће до среде бити завршене фото копије текста драме,
па ће сам текст показати, поред цитата у информацији ГК
Београда, на чему су акценти - и то управо идејни, поли-
тички и етички - које Мухарем Первић, критичар „Поли-
тике“ покушава да негира.]
Потребно је обавити прецизан договор о мерама које
су, бесумње, веома хитне (чланак из ГК који тр еб а обја-
ви ти у „П олитици“; ванредни састанак организације СК
у Југословенском драмском позоришту; писање у нови-
нама, преко Радија и Телевизије; забрана даљеГ прикази-
вањ а драме).
6. Део укупне, незадовољавајуће, ситуације у Пожа-

ревцу директно је узрокован разним видовима коминфор-
мовске активности и већ јавним облицима повезивања са
делатностима страних амбасада, пре свега совјетском. Овде
је дошло до отвореног споја ранковићеваца, националиста
и коминформоваца.
Посебно је потребно обавити договор о томе како
координираном акцијом пресећи линије дејства стране
пропаганде и страних служби у појединим срединама.
Н ајваж није питање је: у којим све облицима, садр-
жајима и и н те н зи те т у тр еб а јавно рећи о смислу и суш-
тини 1948. - у најширем значењу. Уколико то не учинимо
на прави начин оставићемо и даље изванредно широк
простор за рехабилитацију коминформизма, за дезаву-
исање наше позиције и политике. У овим питањима не
смемо остати на питањима политичке тактике и тренут-
них спољнополитичких односа.
[14. X 1969. године]

17. октобра 1969. год.
Београд
[Бора Павловић - прецртано]
БЕОГРАДСКА ШТАМПА О ПРЕДСТАВИ

„КАД СУ ЦВЕТАЛЕ ТИКВЕ“ У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ
ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТУ
Поводом представе драме Драгослава Михајловића

„Кад су цветале тикве“, која је неким својим идејно-поли-
тичким импликацијама изазвала неповољне реакције и
критике у јавности, београдска штампа наставља са обја-
вљивањем критичких осврта, које доносимо у скраћеним
изводима.
драгослав михаиловип
„...корекција у ’Т и квам а’“

Под насловом „Извесне корекције у ’Тиквама’“, „Бо-
р б а“ од 22. октобра доноси извештај са састанка кому-
ниста Југословенског драмског позоришта и о одлуци да
се у представи, у појединим сценама, коригују она места
„која су могла да побуде нежељене асоцијације“. Прено-
сећи изјаву редитеља представе Боре Драшковића, лист
подвлачи да није реч ни о каквим „појашњавањима“ или
„суштинским променама“у концепцији извођења Михајло-
вићевог дела, већ о напору да се из представе уклоне места
„за која се претпоставља да стварају неспоразуме“.
На састанку је, између осталог, констатовано да су
„мотиви за постављање овог дела на сцену Јутословенског
драмског позоришта били искључиво уметничке природе,
јер се ради о драми која у свом основном току доследно
осуђује насиље и дехуманизацију уопште“. Истакнуто је и
то, да су „у процесу рада на представи учињени извесни
пропусти у свестраном осветљавању појединих сцена и
ликова, који у финалној реализацији изазивају опречна
миш љеша о уметничком домету једне неоспорно зна-
чајне представе“. По мишљењу комуниста, ти су недостаци
„последица драматуршке неравнотеже у неким фрагмен-
тима дела и представе, који третирају период историјског
отпора Информбироу, што је лако отклонити".
На крају је истакнуто да ствараоци представе нису
желели да занемаре „историјске чињенице о херојском
периоду нашег отпора стаљинизму“ и да „комунисти и
остали радни људи овог позориш та никада не би дозво-
лили могућност политичких инсинуација са своје сцене“.
’Трулежу дубини
Поводом кориговане представе драме „Кад су цветале
тикве“ у Југословенском драмском позоришту, „Борба“
од 25. октобра доноси осврт под насловом „Трулеж у
дубини“ и поставља питање да ли се исплатио двоструки
труд који је овај позоришни колектив уложио поставља-
јући и коригујући М ихајловићеву драму. Констатујући
да је понешто учињено, истиче се да представа и даље
1 о ;ш о т о к
представља „неподношљив напад на смисао и историјски

значај отпора који су народ и партија пружили информ-
бировском акту [атаку] на Југославију, и да се показа-
ло да трулеж није само на кори, већ у самом најдубљем
ткиву плода...“
Напомињући да коригована представа нуди „непри-
хватљ иву филозофију п ораза и дем орализације“ и да
„после ампутације видљиво нагриженог ткива, болест
није престала: представа и даље није одржива".
Под насловом ,,’Тикве’ скинуте са репертоара“, „Борба“
у броју од 27. октобра, обавеш тава о одлуци Уметничког
већа Југословенског драмског позоришта да се представа
„Кад су цветале тикве“ више не приказује.
’О т к л а њ а њ е неспоразум а’
„Још један разговор комуниста о драми ’Кад су цве-
тале тикве’“, наслов је чланка „Политике“ у броју од 22.
октобра у којем доноси извештај са састанка комуниста
Југословенског драмског позоришта, који је одржан у циљу
да се отклоне неспоразуми и негативна реаговања у јавно-
сти у вези са овим комадом. Том приликом указано је да су
у питању пропусти који се лако могу отклонити без нару-
шавања уметничке целине представе.
У раду отвореног састанка чланова основне органи-
зације СК Југословенског драмског позориш та учество-
вали су и чланови Секретаријата Градског комитета СКС
Београда Бора Симић и ТЈока Везмар. Лист укратко обја-
вљује дискусију Боре Симића у којој се истиче, да се пред-
стави „Кад су цветале тикве“ не „суди“, да се не говори
о „злим намерама“ њених стваралаца, нити се партија
поставља као арбитар.
П ол и ти чки п а м ф л е т у драм ском одлику

„Политика“ у броју од 26. октобра доноси осврт на
кориговану драму „Кад су цветале тикве“ под насловом
„Ипак, политички памфлет у драмском облику“ конста-
тујући да је представа још у току самог извођења а и после
тога изазвала оштре реакције и осуде у нашој јавности.
Показало се међутим да ни „чишћење" текста, извр-

шено врло неодлучно и „са низом свакојаких компро-
миса“, није могло да измени основни политички карактер
саме драме. Аутор написа на крају констатује „да оно што
највише чуди, то је да се једно такво дело, које, у ствари,
брани стаљинистичку политику гажења независности и
слободе, а прља и осуђује оне који су имали револуци-
онарне снаге, памети и части да се тим притисцима са
позиције силе одупру, уопште могло наћи на репертоару
једног позоришта које је од увек имало висок друштвени
и политички критериј“.
У истом броју „Политика“ доноси краће обавештење
о одлуци Уметничког већа Југословенског драмског позо-
ришта да представу драме „Кад су цветале тикве“ скине
с репертоара.
Ћ опуларно је б и т и ж р т в а д р у ш т в а ...’
У броју од 22. октобра „Новости“ извештавају о одлуци
чланова Савеза комуниста Југословенског драмског позори-
шта да се из представе „Кад су цветале тикве“ отклоне она
места која су била предмет оштре критике у нашој јавно-
сти. Пошто се констатује да су „у процесу рада на представи
учињени извесни пропусти“, у чланку се истиче дискусија
Јоже Рутића, глумца Југословенског драмског позоришта,
у којој се између осталог каже: „Бити жртва овог друштва
постало је врло 'популарно’ Може се разговарати и о неким
друтим представама, али се у том погледу најдаље отишло
у филмској уметности, а ми не чинимо ништа да се супро-
тставимо већ пливамо по површини.“
Вест о састанку организације СК Југословенског
драмског позориш та и закључцима донела је и „Поли-
тика експрес“.
Пуче ш иква
Хоће ли поново да буде оно ш то је било или неће
бити? Изгледа да ће режија и глумци бити оно што су
били пре него што су пожелели да буду. Извесно, поје-
динци говоре да у историји ништа неће бити што већ није
било и што се макар трипут није поновило. Тако комен-

тарише СТУДЕНТ скидање са репертоара Југословенског
драмског позоришта комад „Кад су цветале тикве“ (према
писању ,,Танјуга“).
[ИНТЕРМЕЦО: Ј. Б. ТИТО У ЗРЕЊАНИНУ89
„И, у ствари се троши мало меса. Врло мало. Три кило-

грама на човека (да) више трошиш, онда не би имали шта
извозити, уопште не би. Код нас је структура исхране веома
примитивна, још није на високом нивоу као што би требало
да буде. Тако да сада предузима се читав низ мера, од Цен-
тралног комитета, од Председништва и Извршног бироа до
доље. Ми стално се бавимо тим таквим проблемима.
Али уз ове проблеме сада, које смо ми овде разгова-
рали, имамо ми и те друштвене проблеме: питање раз-
них ових, како да кажем, тих схватања, туђих елемената.
Ево, на пример, недавно сте ви видели, ту неки комад,
казалишне неке тиквице, Како цвате тикве. Али та његова
тиква, који је то писао, не цвате, јер она је, изгледа потпуно
гњила, и тако даље90... где се блати наш друштвени систем,
где се хоће на сваки начин да се наше друштво прикаже
као друштво које не ваља, то јест да није то оно што би
требало да буде. То јест, он не говори да је то социјали-
зам. Неће социјализам, него нешто друго. Знате ви ш та
он говори... А ко говори? Говори онај који је био на Мра-
мору, на отоку тамо, на Голом отоку. И већина тих људи,
већина... то их нема, мали број, али су врло гласни... Њих
одмах подухвата пропаганда у иностранству, и пише: тај
у Југославијипише... тај, тај, и тако, онда треба веровати.
89 У разговору с представницима политичко-привредног актива
банатских општина 25. октобра 1969. године. Из књиге Пуш по непро-
ходи, приређивач Михајло Пантић, издавач Библиотека града Београ-
да, Београд, 2010, стр. 65-66.
90 На ову „духовитост“ први од домаћих за председничким сто-
лом, који седи с леве стране говорника, развлачи уста у уздржан смех, а
изгледа да има смеха и у сали, која се на телевизијском снимку не види.
Јер иначе, у таквом једном једнопартијском систему, како

каже, југословенском, не би могао да то пише кад то не би
била истина. И тако даље...
Видите, те ствари нама сметају. Људи из наше сре-
дине пљују на нас, пљују на наше тековине, и пљују на
наше жртве које смо дали, живе у нашој средини, а већ су
једанпут се показали да не воле ову земљу, да нису, овај,
не спадају у наше друштво, и сад већ поново се јављају.
Онај исти информбироовац који данас има право, овај,
те ствари радити.
Дакле, то је ствар комуниста. Ми не смемо сад ићи
на административно предузимање мјера. Ми морамо тра-
жити од комуниста... Па, богаму, има нас милион, милион
комуниста... Па, ми морамо, одоздо треба да се те ствари...
да се њега онемогући. Ја не тражим да ми сад њега, шта
ја знам, хапсимо, и тако даље, него - напротив - да буде
глас јавности онај који ће њих онемогућити да се баве так-
вим послом.“]
ПРЕДСЕДНИШТВО СКЈ
Стручна служба
Секретаријат
Бр. 1707/11.79/41
27. новембар 1969.
ДИСКУСИЈА О КУЛТУРИ У СОЦИЈАЛИЗМУ91
Д о стављ ам о вам Информацију коју је са

скупа у Српском филозофском д р у ш т в у [који
је одржан два дана после Брозове забране пред-
ставе], на коме се говорило о култури у соција-
лизму, сачинио Бранко П рњ ат, сараднику струч-
ној служби Председништва СКЈ.
91 Поред поднаслова обележено трима искошеним цртама - у

оригиналу можда црвеном бојом - које означавају: „врло важ но“,
„врло хитно“.
На иницијативу Српског филозофског друштва синоћ

се на Филолошком ф а к у л т е т у скупило око 250-300 кул-
турних радника и с т у д е н а та са циљем да се расправља
на тему: Култура у социјализму. Присутни су били књи-
жевници, критичари, филмски, позориш ни радници,
хумористи и др.
Цела дискусија одржана је у веома наелектрисаној
атмосфери. Очигледно је било да се не ради о неким тео-
ријским аспектима, већ о разматрању актуелне ситуације
изазване последњим догађајима. Смисао ове акције могао
би се означити као напор да културни радници изађу из
својих уских сектора рада, да би удружени, вршили сна-
жнији притисак.
Уводно излагање дали су М. Животић и С. Лукић.
Ж ивотић је проблеме културе у социјализму изло-
жио у 10 тачака. Пет тачака посветио је општим аспекти-
ма, а пет актуелној ситуацији у нас. Основна мисаоје била:
обрачун са стаљ инизмом је судбоносно питањ е. Карак-
т е р и с т и к а наше ситуације је с т е те ж њ а за репресијом
у култури: н естајањ е омладинских ли стова, скидање с
р еп ер то ар а позоришних представа, дискусија о црним
филмовима, итд. Води се и борба против оне левице која
једино може да изнесе борбу против национализма. Закон
против јавн ог реда и мира такође говори о наметању
репресивне културе итд.
С. Лукић: Свако у својој области деловања озбиљно је
погођен садашњим појавама. Садашњу ситуацију карак-
терише: давање оцена озбиљних партијских функционера
и штампе о стању у култури; забране судске, савета, у кул-
тури; размах превентивне цензуре. Атмосфера у области
стваралаш тва је заоштрена: заш то је то овако, какви су
методи и последице.
Случај Зорана Глушчевића није изазвао ни један про-
тест у јавности. Затим износи пример забране „Тикава“,
које су биле почеле да пуне позоришну салу, па случај с
„црним филмовима“, који су сви одлични филмови, па
случај са друштвеним наукама које су тек изашле из дог-
матизма и др.
Ч Г1./-Г /4 ^ 0 1 и с л а г 1УХУ1Л.ауи1\ЈОУ111
Заш Пешић-Гопубовић: говорила је из угла „идеоло-

гизације културе“. Истакла је страх од слободе, страх од
ризика. Говорила је о догматском менталитету, о „при-
земњацима“. Осврћући се на историјат развоја садашње
ситуације рекла је да је прво почело са филозофијом и
филозофима. Идеологизација је вид отуђења, које доводи
у питање аутентичне функције културе. Питајући се ко
има п раво на контролу над културом, одговорила је:
стручно слободно јавно мњење. Она је говорила о фор-
мирању самоцензуре и о „посипању пепелом“.
3. Гавриловић: Н апада директно Е. Финција за по-
следњи чланак у „Политици“. „Веће љаге на редакцији
„Политике“ није било“. Финци је за административне
мере и у поезији. 3. Гавриловић је предложио да се кул-
турни радници у знак бојкота уздрже од сваке актив-
ности. „Нека завлада мук у овој земљи“. Он је навео при-
мере забрана, суђења једном књижевнику и др.
Говорећи о тежини садашњег стања он је указао на
немогућност комуникације, на немогућност говора. Завр-
шавајући излагање он је рекао да нас чека историјска
осуда ако се настави са ћутањем.
В и том и р Геофиловић је пародирао садаш њ у кул-
турну ситуацију.
Један дискутант је говорио о цензури и о институцији
одговорног уредника.
Б. Црнчевић: осврнуо се на ситуацију у „Јежу“ исмева-
јући четворицу комуниста, коЈи су „петком новинари а
четвртком комунисти", који пишу изјаве и посипају се
пепелом. „Атеље 212“ назвао је „Атељеом за одбијање
српске драме“. Изјавио је да је због садашњег стања при-
сиљен да напусти редакцију „Јежа“.
Александар Поповић: Он је рекао да не позива биро-
кратију да одреди границе слободе стваралаш тва. Све
зависи од нас самих. Потребни су људи мало јаче савести
да би се могла водити борба. Чудна је ситуација што и
неки политичари, које је питао, не знају зашто су „Тикве“
забрањене. Чудно је што и државни органи нису начисто:
да ли треба или не треба хапсити. Око „Тикава“ сви смо
ћутали. Б. Ступица није поднео оставку. У питањ у су
„мизерне комбинације које брани“. Морамо деловати, јер
вицевима ништа постићи нећемо. Ели Финци је мрачњак,
он иступа са фашистичких позиција.
Што се тиче ситуације у „Атељеу 212“, редитељ је по-
днео отказ, као и два члана савета (Д. Киш и М. Павловић).
Бранко Вучићевић: Мора се осетити притисак онога
што се у култури догађа. Партија је као неку врсту фа-
саде и збац и ла пароле о сам оуп рављ ањ у и слободи.
Потребно се сетити ситуације у СССР 1935-1937. где су
људи одвођени као овце на клање. То се не сме допус-
тити данас. Они који воде ову акцију немају на својој
страни ниједног значајног ствараоца. То је, међутим, Пар-
тији свеједно. Све акције Партије у прошлости, на плану
културе, пропале су. Године 1939. пропала је акција Пар-
тије око Печата; 1945-1950. пропала је акција око преу-
зимања совјетског модела из 30-их година, а заборавило
се да је том периоду претходио период од 1917. до 1928.
године. Партија је у ствари преузимала стаљинистички
модел. Политика је више пута правила исту грешку као
сада. П отребно је наћи ф орм у деловањ а у овом тре-
нутку. Текуће партијско миш љ ењ е почиње да доми-
нира. Број слободних гласила све је мањи. Остао је само
„Студент“. Зато је јако битно да се „Студенту“ помогне
да извојује битку. Предложио је да београдски интелек-
туалци покрену свој лист који ће сами финансирати.
У штампи се заобилази положај радничке класе. У СССР
постоји институција „Сам издај“, где писци на шапиро-
графу сами објављују текстове. Постоји и институција
„Вести“ које попуњавају празнине у информисању. Пред-
ложио је да упути писмо ЦК СК Србије које би потписали
присутни. У овом тренутку треба међу нама да ишчезну
сва ситна гложења; морамо заборавити све разлике.
Борис[л]ав М ихајловић М ихиз: Још 1946. године
група младих писаца обратила се И. Секулић с речима да
су забринути за културу у социјализму. Госпођа Исидора
је одговорила да се не треба бринути за културу него за
социјализам. Зола је у своје време подигао аферу поводом
4ио Драгослав Михаиловип
суђења Драјфусу. У социјализму су милиони људи ухап-

шени и сви су ћутали. Дужност полиције је да хапси. Посао
је власти да скида позоришне комаде. У СССР се ипак
нашло неколико људи да јавно протестују против поступка
с једним писцем. У случају Глушчевића сви ћутимо; Удру-
жење књижевника није рекло ни једну реч. Дужност је
наша да кажемо: не. Идиотски су поступци да сами себе
забрањујемо. То може постати навика, природа, обичај.
М. [Никола?] Милошевић: у свом излагању диску-
си јује пренео на теоријски терен, полемишући с Фин-
цијем. Због тога је оптужен да „сниж ава температуру“
скупа. Тумачећи забране у Србији примитивизмом који
је наслеђен. Он је поменуо пример развијеније Словеније
где таквих забрана нема.
Б. Михајловић-Михиз: Жестоко је с места реаговао
на ову изјаву тврдњом да је више слободе било у обре-
новићевској Србији. Он је рекао да је Радоје Домановић
уживао већу слободу него што је данас има било који наш
писац.
Жарко Видовић: говорио је да се у овој земљи газе
закони, и да законе газе државни и партијски органи. Он
је говорио да је законодавство у Душаново време било на
вишем нивоу него данас. Веће моралне кризе него што је
ова данашња, није било ни у турско доба.
Ђ■ [Љуба] С тоји ћ полемисао је о српском примити-
визму. Он је говорио о таласу мрачњаштва.
Жика Стојковић рекао је да ово јесте демонстрација.
Какав је ово социјализам кад се овакве ствари дешавају?
Позвао је на бојкот званичних публикација.
Зоран Радмиловић је говорио о случају скидања с
репертоара позориш не представе „Друга врата лево“,
рекавши да случај није окончан.
Дискусија се наставља у наредну среду у 19 часова.
Дискусија о „Студенту“ заказана је за следећи уторак.
X- *
На основу целокупне атмосфере, доминантних рас-
положења и датих предлога, било би корисно иници-
рати договор са друговима из града и Републике о томе
10ЛИ ОТОК ^и/
на који начин се директно супротставити екстремним

антипартијским ставовима, који су прошли без одговора.
Било би целисходно да се на самом скупу организују исту-
пање и полемика, да би се екстремне, несоцијалистичке
тенденције јасно дефинисале и изоловале.
Код једног дела озбиљних стваралаца осећа се резиг-
нација, док се екстремисти повезују. Озбиљно је и при-
суство студената овом скупу.
Садашња ситуација, по свему судећи, може се озна-
чити као најозбиљнија, са далекосежним последицама за
развитак културе и за утицај СК међу стваралачком инте-
лигенцијом.
Бранко Прњат
П. С. Информација је рађена брзо, према личним

белешкама и стога је непотпуна, а вероватно и недо-
вољно прецизна.
Поштовани друже Председниче!

Скрећем Вам пажњу на извештај о дискусији култур-
них радника и студената која је синоћ вођена на Фило-
лошком факултету у Београду.
Основна карактеристика те дискусије су екстремни
ан ти парти јски ставови. За време дискусије нико се није
супротставио нападима на Савез комуниста.
[Јоже Смоле]
Београд, 27. новембра 1969.
[У заглављу овог писма стоји лична примедба Јосипа

Броза: ]
Ш та на ту дискусију могу да каж у другови из ЦК
Србије?
Т.
ЗАБЕЛЕШКА О ЛИСТУ „СТУДЕНТ“
Лист београдских студената, како показују прва

два броја издата у новој школској години, усмерен је
претеж но на критички однос према п о јавам а и про-
блемима у нашем друштву и то на начин како је почео
после јунских догађаја 1968. године. Карактеристично је
да последњи број посвећује проблемима универзитета
само непуне две странице (око укупно 12) и то претежно
изборим а на универзитету, односу проф есори - сту-
денти, критици студентских руководилаца и сл. Ту је и
текст у коме се оспорава п о тр еба оснивања Универзи-
тета у Приштини, оцењујући то као „кратковиду локалну
политику“ и поред тога ш то има 10.000 студената у
Приштини, „који би могли студирати у Нишу, Скопљу
и Београду“.
У овом броју посебно су карактеристична два текста:
први, посвећен скидању са репертоара драме „Кад су
цветале ти к ве“, који под насловом „Агенција П ССССТ
- пуче тиква“, гласи:
„Уметничко веће Југословенског драмског позори-
шта је својом самоуправном одлуком, руковођено есте-
тичким мерилима, осиромаш ило квантитативно свој
репертоар. Драма Драгослава Михаиловића „Кад су цве-
тале тикве“ више се не налази на репертоару ове познате
куће на Цветном тргу.
П. С. Хоће ли поново да буде оно што је било или

неће бити? И зтеда да ће режија и тумци би ти оно ш т о
су били пре него ш т о су пожелели да буду. Извесни поје-
динци говоре да у историји ништа неће бити што већ није
било и што се макар три пута није поновило“. [...]
Београд, 30. октобра 1969.

„Студент“, 6р. 19/1969
СТРАНЕ АГЕНЦИЈЕ О КОМАДУ

„КАД СУ ЦВЕТАЛЕ ТИКВЕ“ И ТИТОВОМ
ГОВОРУ ОДРЖАНОМ У ЗРЕЊАНИНУ
Из Информативне службе
ЦК СК Србије
АФП пише да је један комад „изазвао живо узбуђење

у неким руководећим сферама партије. Први пут после
драматичних година 1948-1949, кад је Југославија сваког
тренутка очекивала да ће је напасти Стаљинови тенкови,
ти догађаји су евоцирани под крајње неповољном свет-
лошћу за југословенеску тајну позицију у њеној борби
против Коминформа“. Агенција даље наводи да је при-
ликом генералне пробе неколико утицајних личности из
СКЈ напустило представу и да се очекује да ће ствар бити
изнета лично Титу.
АФП истиче ауторово порицање да је имао „намеру да
свом комаду да политичке импликације“ и преноси писање
београдске штампе о партијском састанку у Југословен-
ском драмском позоришту. При томе посебно наглашава
нека мишљења са састанка да „комад није ’политички’ сам
по себи“ и да је лист „Политика“ заузео исти став.
Говор председника Тита, који је одржао у Зрења-
нину приликом посете Војводини, неке стране агенције и
листови искористили су као повод да нешто више кажу о
реаговању наше јавности и друга Тита поводом извођења
драме „Кад су цветале тикве“.
И з в е ш т а ч А Ф П из БеоГрада (25. X ), ин терпре-
тирајући Титов говор, каже да је слобода изнош ењ а
мишљења обезбеђена свима, али критика треба да буде
конструктивна и да долази од радника, а не од оних који
немају ничег заједничког са произвођачима. „Југосло-
венски председник је алудирао на комад ’Кад су цветале
тикве’ у коме се први пут евоцирају хапшења која је извр-

шила југословенска тајна полиција у време конфронта-
ције са Стаљином и Коминформом. После протеста, тај
комад се приказује у измењеној верзији, при чему је изо-
стављена реченица ’гори су од Немаца’, којом се алудира
на југословенске полицајце." „Пошто је рекао да 'својим
поганим језиком неки тобожњи интелектуалци каљају
жртве пале у нашој борби’, он је (мисли на Председника)
истакао да ’такви људи немају места у нашем друштву’.“
Истог дана, АП пише да је „Председник Тито, у низу
говора, данас критиковао све оне који ом аловаж авају
успехе Југославије а нарочито је издвојио штампу и једно
позоришно дело... Такође је позвао комунисте да појачају
идеолошку кампању... У другом говору одржаном данас
Тито је рекао (према извештају): ’Али, има и појединаца
који вређају успехе наше револуције и не воле социјали-
зам. То су они који су скренули у време информбироа, они
данас поново дижу главу’.“ Даље извештава, да се у Бео-
граду даје комад који комунисти оштро критикују, наводи
Титове речи да комад представља „блаћење нашег система“,
да се неће предузимати административне мере и закључује:
„Као резултат критике од стране комуниста, сазна-
ло се током данашњег дана, а можда и као р е з у л т а т кри-
т и к е од стр ан е председника Т и та, да је Јутсловенско
драмско позориш те овај спорни комад скинуло са свог
репертоара.“
РОЈТЕР (26. X) извеш тава да је „један контраверзан
југословенски комад скинут са репертоара синоћ након
што је председник Тито, у једном јавном говору, оштро
напао њ еговог аутора“. Н аводи се да је реч о комаду
који посматра прилике у Југославији у време раскида са
Коминформом „очима човека чија је породица патила у
чистки југословенских простаљиниста. Комад је, каже
извештач, први пут приказан у Југословенском драмском
позоришту 6. октобра, али су неки делови текста касније
изостављ ени пош то је један од водећих глумаца одбио
да изговори речи према којима су методи југословенске
полиције били исти као методи нацистичке Немачке.“
Под насловом „Тито хоће да притегне узде“ „Франк-

фуртер алгемајне“ (27. X) упозорава, да говор у Зрења-
нину показује како ће у Југославији, „упоредо са огра-
ниченим приближ авањ ем С о в је тск о м Савезу, б и т и
притеГнуте узде у унутраш њ ој политици“. Према „Танју-
говој“ интерпретацији, овај лист пише да Титова осуда
М ихајловићевог комада има специфичан циљ, јер се у
комаду даје подстрек онима који су још и данас, ако не
стаљинистички, оно ипак „просовјетски“ настројени.
Лист даље пише да Титов напад погађа оне снаге које не
желе више, неГо мање слободе. „Али оно до чега је Пред-
седнику пре свега стало јесте даље дисциплиновање кул-
туре и публицистике".
Београд, 31. октобра 1969. године
И Н Ф О Р М А Ц И ЈА
о састанку на Филозофском факултету
ТрећеГ децембра одржанје н ас та в ак диску-

сије о култури и социјализмуу организацији Срп-
ског филозофскоГ друш тва. С астан ак је био зака-
зан за малу салу бр. 11, ал и је збо! велико! броја
присутних одржану Сали хероја на Филозофском
ф акултету, највећој сали Универзитета, којаје
била препуна. С а с та н а к је т р а ја о од 19 с а т и до
преко поноћи.
Светозар Стојановић је као председавајући и председ-

ник Српског филозофског друштва дао уводну реч. Рекао
је да је овако великој посети допринела реклама коју је наш
први скуп добио у „Политици“ и на Радио-Београду. Такву
рекламу наравно нисмо желели. Рачунали смо на озбиљну,
демократску дискусију. Ови коментари личе на кампању.
Оптужују нас за све и свашта. Не би ме чудило ни кад би

нас оптужили за нестанак електричне енергије. Користим
ову трибину као једино средство које имам да кажем шта
мислим. Немам могућности да то кажем на радију. Фране
Барбијери (коментатор овог скупа у „Политици,,) није био
на састанку који је коментарисао. Али зато он има снажну
прислушну антену. Он се и интелектуално и морално
дисквалификовао. Писао је на основу денунцијантског
извештаја. То се може назвати као и ситуација у нашој кул-
тури - барбијеризам. Радио Београд, тј. Миодраг Протић,
оквалификовао је састанак као политички збор. Протић је
увек храбар када има државу иза себе. Па и држава поне-
кад призна да греши, Протић никад.
Социјализам и културу морамо посматрати у кон-
тексту социјалне револуције. Сви највећи уметнички ства-
раоци везани су за нашу револуцију и за 1948. - револуцију
у револуцији. Процес започет после 1948. године ограни-
чен је, јер је дозиран одозго. Завршен је тај период одозго,
настаје процес одоздо. То су студентски догађаји, радничке
тежње и прогресивна стремљења у СК. Ударени су темељи
социјалистичкој култури. Међутим, откуда баш тада теза
да су настали тешки идејни проблеми. Откуд толико сло-
боде да је сада проблем злоупотреба слободе. Наш мен-
талитет је подложан кампањама, па му могу погодовати
и административне мере. Песници се залажу за админи-
стративне мере, а где год има административних мера, ту
има и лешинара. У тежњи да се створи интегрални систем
самоуправљања, треба остварити интеграцију културних
радника, да се могу, у оквиру ССРНЈ да састају и дискутују
о важним питањима културе и друштва.
Недавно сам био у Чехословачкој. Чехословаци ме
питају је ли почела и код нас борба против десничара.
Не знају да је то борба против левичара. Зар грађанин
који пише о другој земљи, може да иде у затвор. Очеки-
вао сам да ће тужилац оптужити Зорана Глушчевића због
термина „Амерички империјализам“, [али] то није учи-
нио. Код нас нико није кажњен због неке капиталистичке
земље или због неке Кеније. Интелектуалац не би смео
да има два става. Један према интелектуалцима код нас,
друти према интелектуалцима у другој земљи. Како нико

не предузме мере против шунда? Последице администра-
тивних мера могу бити само отуђење интелигенције, јер
јој те мере не пружају аргументацију. Оне увек спречавају
идејну борбу. Залажем се за идејну борбу, отворену диску-
сију између интелектуалаца и политичара. Песник никад
не може угрозити револуцију. Може угрозити само узур-
патора револуције.
Оскар Давичо: С вета Стојановић се обрачунава са
Протићем на нехуманистички начин. Он га мрцвари.
И ја сам против административних мера у односу на ства-
ралаштво. Залажем се за то откад сам комуниста, још од
пре рата. Али кад се ради о идеологијама које су регреси-
вне и репресивне, за то сам да као комунисти кажемо отво-
рено шта мислимо. О Зорану Глушчевићу као писцу и пам-
флетисти мислим веома лоше. Није ово ни прва осуда Зора
Глушчевића у овом социјализму. М еђутим,;а се ипак не
слажем са осудом Зорана Глушчевића од стране суда. Југо-
словенско драмско позориште скинуло је комад „Тикве“.
Жалосно је да су скинули ствар коју су сами ставили на
репертоар. Љубиша Јовановић на премијери тог комада
није могао да изговори реченицу „гори су него Немци“,
јер та реченица значи да су нацисти хуманији од комуниста
који су се борили за своју независност. На прошлом скупу
речено је да је за време Обреновића било више слободе
у Србији него сада. За време Обреновића осуђен је Нушић
због једне песме. Ухапшен је Светозар Марковић. Према
првом скупу, испада да се проблеми културе исцрпљују на
осуди Зорана Глушчевића и драми „Тикве“.
Даље је Давичо говорио о монополу уредника изда-
вачких предузећа, о теш ком полож ају писца, малим
хонорарима, затим о Удружењу књижевника, као прева-
зиђеном сталешком удружењу формираном у администра-
тивном периоду.
Александар Поповић: Барбијери говори у име Пар-
тије и самоуправљања. Самоуправљање није његово него
моје. Просечан читалац мисли да он иза себе има Партију.
Скинуте су „Тикве“ Шест месеци Политика је доносила
фотосе и најављивала ову одличну драму. Хоће ли сада неко
дрсиосла« михаиловип
одговарати за то? Хоће ли поднети оставку Бојан Ступица,

Милојко Друловић, Мухарем Первић. Сада форуми хвале
позориште што је скинуло представу. Ствар је смандрљана.
Био сам позван да у Прагу буде изведена моја драма
„Друта врата лево“. Неко из команде совјетске војске забра-
нио је ту представу. Она је забрањена и код нас у Атељеу 212.
Али, она се и сада игра у Хрватској. Но то је друга република.
Једини циљ културе и уметности је слобода. Занима
ме не тренутна политика. Ја идем напред, па могу доћи у
сукоб са политиком, али сам био уверен да су превазиђени
овакви сукоби. Врхунска дела дошла су у центар идејне
борбе. То се смандрљава, не води се права идејна борба.
Било би добро да Давичо и јавно каже да се не слаже
са осудом Зорана Глушчевића.
Никола Милошевић: Поздрављам Давичове речи по-
зива на другарски разговор. Добро би било да су се неки
другови из форума појавили овде и на почетку нашег раз-
говора, а не после њега. Говори се о усијаној атмосфери
наших састанака. Ако се људима ускрати свака јавна три-
бина, ако морају да говоре са онима који нису присутни,
а који држе монопол, онда ситуација мора бити наелектри-
сана. Запаљиву атмосферу праве они који забрањују дија-
лог. Давичо се не слаже са осудом Зорана Глушчевића.
Надам се да ће то штампа забележити. Давичо је рекао да
се о схватањима Миодрага Протића може дискутовати.
Али ја питам како? М. Протић има на располагању радио.
Ми можемо говорити пред 300 људи, а он пред 300.000
људи. Морамо се изборити за елементарне претпоставке
за вођење равноправног дијалога. П раво да се против
Протића нешто каже не може угрозити наш поредак.
Драма „Тикве“ има главни и споредни ток и о њој се
може говорити само са становишта естетичке критике. То
није политичка драма. Међутим, политичари имају обичај
да споредни ток ставе у први план, па су то и овога пута
урадили. Подсетимо се Хорација: „Уметницима треба
дозволити да греше, па ако хоће, и да скоче у Етну“. Ми,
изгледа, само дозвољавамо писцу да скочи у Етну. Нека
нам се дозволи и право на заблуду.
!ОЛИ ОТОК 4 1 5
Вуко Павићевић: Литература не може бити изолована

од друштва. Говорити о дезидеологизацији уметности је
депласирано. Зато имамо право да говоримо о литера-
тури ми, комунисти и политичари, а нарочито онда када
та литература оспорава основне вредности друштва.
Даље је говорио о анкети „Н ина“ - „Југославија ко
је то“, у којој су објављена свакаква мишљења. Па пошто
редакција није реаговала, нормално је да је реаговао Цен-
трални комитет.
Јовановић (изгледа, студенткиња): Наша партија броји
2 - 3 милиона чланова, а имамо 20 милиона становника.
Откуд право овој мањини да прописује идеологију. Ако
генерални секретар Партије Тито каже да је „Јеж“ антис-
оцијалистички, онда сутрадан цео полицијски апарат,
цела штампа говори то исто. То је ствар над којом се треба
замислити. После тога се редакција посипа пепелом.
Не треба заборавити да је социјализам морални фено-
мен, а он подразумева слободу мишљења и става. Ми нисмо
у бољем положају од других социјалистичких земаљ а
- морамо се борити за сваку реч. Политички манири чвр-
сте руке имали су дејства у време које је иза нас, а сада, 19
година после увођења самоуправљања, свест наших људи
тешко прима било какав политички притисак од стране
руководеће политичке силе. То доводи до комплетне апатије
и људима ништа друго није остало већ да иду у иностран-
ство. Убијен дух народа захтева деценије да се поврати.
Како се може осуђивати Редакција „Н ина“ ш то је
објавила мишљења које владају у друштву?
ДрашљубМићуновић: Да ли постоји слобода штампе?
Да. Ни један човек се не бори против слободе уопште, већ
против слободе других. Слобода штампе одувек постоји,
али је питање да ли је она привилегија одређеног броја
људи или слобода духа. Следе цитати Маркса о слободној
и цензурисаној штампи, и илустрације да је наша штампа
цензурисана. Можемо ли од сопственог социјализма тра-
жити толико колико је тражио Маркс од Пруске 40-их
година [XIX века]. Штампа је код нас лицемерна. „Нин“
громогласно напада шунд, тражи акцију против шунда,
а у додатку истог броја нашироко даје сами шунд: Крис-

тину Килер, Наполеонове љубави и сл. Зграж ава се над
судбином Солжењицина, а два реда испод тога напада наше
писце. Универзитетски комитет о листу „Студент“ доноси
закључке. Један од закључака је да је „Студент“ на позицији
критике свега постојећег. Маркс је мислио да се све може
довести у питање. Не чуди ме што Универзитетски коми-
тет не признаје и не познаје Маркса. Чуди ме да не познаје
ни Програм СКЈ, који каже: „Н ишта што је створено не
може бити тако свето да не може бити превазиђено“. А то
је парафраза Марксовог става о критици свега постојећег.
Но, за догматичара нема веће опасности од оне када му је
угрожена догма, јер му је тиме угрожена егзистенција.
Да ли се угрожава слобода уметничког стваралаш -
тва? Да. Монополисана су средства јавног комуницирања.
Радио, ТВ и штампа имају спискове грађана који се у тим
средствима не могу појавити. Ми смо 1946. године извр-
шили национализацију свих предузећа, па и издавачких.
Ово сада је приватизација подруштвљених средстава.
Требало би поново извршити национализацију.
Добрица Ђосић: Не предлажем компромисе ни са
бирократијом ни са назадњаштвом. Нисам ни за чију вла-
давину. Ја сам за стварање демократских услова у којима
би владале адекватне концепције културе. [...]
Култура није средство власти и економије, него битна
претпоставка социјализма. Култура у социјалистичком
друштву подразумева стварањ е објективних услова за
настајање новог. Ти услови, ако не и материјални, морају
бити етички бар вреднији од услова буржоаског друштва.
Слобода стваралаштва у социјализму може бити ограни-
чена само естетским вредностима. Д руш тво које се осећа
угроженим од у м етн о сти је д руш тво у заблуди, оно нема
историјских разлога ни да постоји.
Ш та одређује границу критике? Само истина, као
мера сваке критике. У новијој историји, од Француске
револуције, Југославија је једина која настоји стварно да
у култури утемељи слободу стваралаштва. Увек морамо
чувати ону слободу коју имамо, а то ћемо најбоље учи-
нити борећи се за још веће слободе.
На нашем тлу распада се једна сеоска цивилизација.

Урбанизујемо се када индустријски свет доживљава кризу
урбанизације. М орамо се ослободити власти политике.
Интелектуални чинилац мора бити равноправан поли-
тичком. Без културе завладаће потрош ачко друш тво.
М асовна култура Америке искушење је наше заоста-
лости и та култура осваја наш простор. Весело јој се пре-
дајемо. Дубљих отпора нема. А та култура је права пошаст
за непросвећене људе.
Ками је рекао да сваки револуционар заврш ава као
угњетач или као јеретик. То значи да је револуција бес-
мислена. Ја ову тезу не прихватам. П рихватам проме-
тејски став - борити се против зла, остати револуционар.
У нашој култури влада дух дубоког комформизма
према стварности. Многе вредности културе процењу-
јемо. Наш стваралачки потенцијал није тако велики како
нам се вербално приказује. Српској националној кул-
тури и данас недостаје забринутост над местом које нема
у нашој заједници. Недостају колективни напори у сагле-
давању будућности нашег народа.
Љубомир Тадић: Духовна клима, начин мишљења које
осваја наше просторе потхрањује ауторитарни дух. По
Марксу, идеологија је лажна свест. Докле год буде идео-
логија на вишој цени од истине, то ће одговарати аутори-
тарним начинима мишљења, која прежвакавају надлежна
мишљења. То су ритери над голоруким противницима.
Ауторитараца има у свим структурама, па и у култури.
Без супротности нема напретка. Али ауторитарни тип
је непријатељски расположен према супротном мишљењу.
Свака критика се доживљава као непријатељство. Он жели
да оно што је привремено прогласи за вечито. О култури
говори само кад култура смета. Он жели мир у конзерви,
да се ништа не догоди, или ако се и догоди, да то буде у
оквиру одређених шема. Хтео би да мирише ружу без
трња. Окривљује огледало што му је лице ружно.
Уметничко дело и филозофска критика никад не могу
бити контрареволуционарни, напротив. Ситуација у којој
живимо потпуно је непогодна за критику. Често чујемо
да нисмо довољно зрели за слободу, па је треба стегнути.

Забране прете да постану нормалне у нашем друштву.
Године 1914. Туцовић је Гласао п р оти в р а т н и х кре-
д и т а . Може ли социјалистичко д руш тво да дозволи бар
слободе из то1 времена?
Питање је како је могуће говорити о средствима масо-
вног информисања, а не консултовати Маркса, нападати
своје писце, а у исто време бранити туђе писце? То може
само друштво које није сигурно у себе. Тешко је друго-
вати са слободом. Данас се веома осећају трагови мрачне
прошлости коју желимо да заборавимо. Са непријатељима
слободе може се обрачунати само слобода. Слобода никада
не може бити контрареволуционарна. Цензура - да.
Подсећам на цитат из писма Енгелса Херцену: „Зар
смо се ми борили за критику свега постојећег само да би
је сутрадан укинули у својим редовима“.
Живорад С тојкови ћ : Лист „Политика“ довео је до
дискриминације која се спроводи у култури. Тај лист је
најбољи пример како се не може говорити о култури у со-
цијализму. Давичо каже да је против административ-
них мера. И на много вишем нивоу од Давичовог било је
речи против административних мера, а ипак су „Тикве“
забрањене. Н алазимо се у неморалној, не ненормалној
ситуацији. У нас се законитост свуд поштује, сем у кул-
тури. Наши листови уступају простор злочинцима (Хркач,
Точиловац) да се бране. Нама се то право ускраћује.
Ми демонстрирамо против таквог неморала. Жи-
вимо у времену угрож авањ а културе, времену полу-
истина, хипокризије, псеудослобода.
Финци је, у време када је то са становиш та државе
било популарно, био против забрана у области ствара-
лаштва. Сада је, опет из истог разлога, за забране.
Имам у џепу документ да су комунисти Југослове-
нског драмског позоришта били одлучно против скидања
„Тикава“, а оне су ипак скинуте.
Сетимо се како је код нас угушена, после невиђеног
притиска, дискусија о језику.
Зар није смешно да се М илтонов „Изгубљени р ај“
објављује на српско-хрватском у САД у преводу Мило-
ванаТ)иласа?
Професори универзитета протестовали су поводом

писања наше штампе о доласку попа Драгановића. „Поли-
тика“ им није хтела објавити то писмо.
Скупштина Српске књижевне задруге, одржана пре
неколико дана, изванредан је пример сарадње привреде
и културе. О томе наша штампа не пише. Питање је шта
је то штетно. Како може бити штетан филм који кошта
милијарде. П ремијера „Н ер етве“, невиђена у Европи,
обесна, примитивна и расипна, одиграва се истога дана
када 1400 породица у Бања Луци нема крова над главом.
[В и то м и р] Теофиловић, с т у д е н т : Другарица која
је рекла да имамо 3 милиона чланова СК вероватно је
мислила на чланове Социјалистичког савеза - због чега
се ми вероватно зовемо социјалистичка а не комунисти-
чка земља.
У каквом је садејству иницијатива одоздо са демо-
кратским централизмом? Оне су супротне.
Како то да неки људи као старатељи одмах кажу за
неко дело - може или не може, не чекајући да публика
каже шта мисли. За такву заједницу веома сам забринут.
[Бранко] Вучићевип: предлаже текст евентуалног
писма јутословенској јавности у коме би се изнела суштина
ових дискусија о забран и листова, смени редакција,
забрани филмова и позориш них представа, суђењима,
забрани иступања појединих људи - мере које су оквали-
фиковане као акција СК проти в антисоцијалистичких
снаЈа. То подсећа на заош травањ е класне борбе у развије-
ном социјализму. У прегледу писма предлаже се да се све
ове мере преиспитају и укину.
Н еп о зн ат човек92: Ја сам био тамо где су цветале
тикве. 1948. године осуђен сам на 4 године робије зато
што сам пред тројицом пријатеља рекао: „Руси би могли
Американце бацити у Ламанш за 15 дана.“ А то нисам
рекао ја, већ Черчил.
Опширно описује ток суђења, подметање изјаве која
није његова и каже:
П озвали су ме и рекли да сам постављен за посло-
вођу предузећа „Говнопромет“, а онда су ме оставили да
92 То је био голооточки осуђеник Иво Камбан.

4 /и драгослав михаиловиП
15 дана стојим у говнима до грла. Сада разни Микулићи

то називају хуманизмом (аплауз).
Касније се председавајући оградио од овог иступања.
Гавро А лтм ан: објашњ ава заш то је као члан Савета
Атељеа [212] гласао против извођења драме Александра
Поповића „Друга врата лево“. Указује на штетност исту-
пања какво је било овог његовог претходника и говори о
значају 1948. године.
После тога се р азви ја дијалог између А лтм ана и
Поповића око скидања Поповићеве драме, у којој Попо-
вић вређа Алтмана.
Једна студ ен тки њ а: Чита писмо које жели да учес-
ници овог скупа потпишу о поступцима Универзитетског
комитета према Редакцији „Студента“ и о свим питањима
која су покренута на овој дискусији, тражећи заштиту јав-
ности у борби против Савеза комуниста на Универзитету
и у друштву уопште.
Београд, 4. децембра 1969.
Шефкет Зимоњић,
стручни сарадник у Групи за
друштвено-политичка питања
СУПРОТСТАВИТИ СЕ НА ВРЕМЕ
Д ајемо т е к с т драмског писца Александра

Поповића, објављен у „С т у д е н т у “ од 11. новем-
бра 1969. Године.У т е к с т у се Говори о скидању са
р еп ер то ар а драме „Кад су ц ветал е т и к в е “ и о
делу ау то р а „ДруГа в р а т а лево“.
[...] Мали повод велика шанса

Ненадни повод да се духови узнемире била је једна
позоришна представа у ЈДП-у (Драгослав Михаиловић:
„Кад су цветале тикве“).
10ЛИ оток 421
На жалост, ја нисам стигао да видим ову представу,

али роман сам прочитао. Покушао сам, дакако, да добијем
обавештења од јавних, културних и политичких радника:
заш то је поменута представа скинута с репертоара? Али,
веровали или не, нико на то питање не зна да да одго-
вор! То и јесте невероватно - то, да нико није покушао
да објасни овој јавности о чему се ради, да једном струч-
ном, идејном и естетском анализом образложи због чега
је дошло до скидања представе с репертоара једног тако
значајног позоришта какво је ЈДП. Зар је то збиља непо-
требно? Зар је то тако неважан акт.
Знамо да се роман по коме је рађена инкриминисана
представа још увек продаје у свим књижарама широм
Југославије, да није скинут са листе најзначајнијих после-
ратних прозних дела у нашој литератури.
П оставља се оправдано питање: да ли у драматиза-
цији има битних и суштинских одступања од романа?
То сам такође покушао да дознам баш од значајнијих
политичких личности, које су и роман читале, и пред-
ставу виделе. Одговор свих био је да битних и суштин-
ских разлика нема. Па у чему је онда ствар? Око чега
је настао спор? Хоће ли неко ко је за то позван наћи за
сходно да нам одговори на ово не мало важно питање?
Или ће све приче и иступањ а у вези с овом важ н ом
друштвеном појавом опет поћи апстрактним токовима
празнословља јалових дискутаната?
С обзи р ом да је ово већ мој терен, и да сам као
писац по природи свога посла позван да изнесем и своје
мишљење, ја ћу га изнети, али потрудићу се да будем
школски јасан.
Дакле, роман Драгослава Михајловића: „Кад су цве-
тале тикве“, говори о томе како велика и бурна поли-
тичка струјања, односно вихорови, не воде много бригу
о појединцу, о малом човеку, евентуалном учеснику у тим
догађајима. Дакле, историја малог човека меље, носи, баца
и поиграва се с њим, а да од њега сам ток ствари уопште
не зависи. Наравоученије би било: гледај своју жену, своју
кућицу и свој живот, не петљај се у велике ствари кад си
мали, неук, слабачак и глуп. Дакле, с филозофске, боље
рећи с идејне тачке гледишта, ово дело припада разочара-

ној грађанској класи, односно могло би имати неке мање
и далеке, магловите примесе ситно-буржоаских мислилаца.
А о некаквом ждановизму ни трага, ни гласа! Такве при-
медбе су сасвим бесмислене и идејно неписмене. Уз напо-
мену да су репертоари наших позоришта крцати делима
која далеко јасније, гласније и нападније афирмишу ситно-
буржоаске мислиоце!
Т о т а л н а н еквали ф и кован ост

Већ сам рекао да је једна позоришна представа добро
послужила као повод да се испоље и неке врло чудне
тежње напада на нашу друштвену реформу, а овога пута
преко културе.
Пре свега, хтео бих такође да напоменем да је ствар
око скидања поменуте представе с репертоара ЈДП-а
вођена крајње трапаво, с извесним манифестацијама које
би се објективно могле свести на директно смишљене
друштвено непријатељске акције. Прво је врло ауторита-
тивно било изречено да у представи треба нешто изменити,
што је и учињено. Потом је исправљена представа при-
казана и накнадно оцењена као непоправљива. Коначно,
представа је скинута с репертоара на тај начин што је осам
стотина људи с купљеним улазницама за исту представу
дошло пред затарабљено позориште! Никакво благовре-
мено обавештење није уследило да представе неће бити,
него једноставно кључ у браву! Који је то метод? Личи ли
овај акт на непријатељску делатност или и за такве ствари
неко може своју одговорност покрити „добром вољом“?
Истини за вољу, треба рећи да смо у Танјуговој вести
о одлуци Савета о скидању истог дела с репертоара, про-
читали и име глумца Мише Јанкетића. Прочитати своје
име у Танјуговој вести жеља је сваког уметника, јер такву
част доживи мали број глумаца за цео овај ж ивот! На
жалост, овде се није радило о части, већ о понижењу. Глу-
мац М иша Јанкетић је носилац главне улоге забрањене
представе. То је његов рад, његово дело, његово чедо. Зар
је збиља било потребно, и у име које то идејности, баш

Мишу Јанкетића нагнати на овај масохистички чин? Не
подсећа ли нас овај метод вођења ствари на нешто про-
тив чега се управо боримо?
То је оно о чему и желим да говорим, због чега сам
се баш ја, као драмски писац, прихватио писања овога
написа (кад неће они који су позвани о томе да говоре).
Коначно, свеједно је којим је поводом постављено
питањ е идејности у наш ој култури, а добро је ш то је
постављено. Али није свеједно како се то питање у име
идејности поставља. Зар онај састанак о активности кому-
ниста у области културе, и све што је речено на њему,
заиста одраж ава право стање ствари у нашој култури,
и то данас, после двадесет и пет година социјализма, у
јеку борбе за реформу? Зар је у култури све тако црно?
Зар су реформе и самоуправљање у култури унели толико
мрака, нереда и хаоса? (Зар све то исто нисмо као лаж
чули о привреди?) Зар се дискусија о нашој култури мора
интонирати тако као да се води у опседнутој тврђави у
којој влада куга? Зар је заиста једини лек: све спалити!
Зар смо збиља доживели да и данас чујемо отворено исту-
пање за примену административних мера чак и према
песницима, макар да је у питању и једна једина песма? Зар
збиља нема ни једног средства које ми не можемо приме-
нити према датом п р е д м е т у ? Од кога, из чије идеј-
ности је позајмљено то дељење људи на људе и предмете,
на оне под законом и оне ван закона? Зар је могуће да
нема места ни за једну искрицу оптимизма, да се криза
уколико и постоји, може превазићи? Зар још има тако
лаковерних идејних диверзаната који живе у илузијама
да ће своју „чврсту руку“ ставити на врат нашем самоу-
прављању и друштвеној реформи, протурајући је около
наоколо кроз мала врата културе?
Ако не бисмо у таквој ситуацији били заиста спре-
мни на идејну активност и акцију општег супротста-
вљања свим мрачњацима, па било да су „злонамерни“ или
„неуки“, ми бисмо само потврдили да се наше друштво
креће ипак само онолико колико му то би рократи ја
прописује. То је данас велики испит културе у целини,

односно реформе у култури, јер ако реформа не може да
се шири и више од граница које јој администрација про-
писује, онда она губи свој основни резон.
Уколико, као што је био случај с привредом, савест
друштва у односу на културу буде заиста доведена у су-
мњу, бићемо у сличној ситуацији у којој је била привреда,
да идемо од књиге до књиге, од филма до филма, од позо-
ришне представе до позоришне представе, да бисмо се
ослободили лажног и тенденциозног драм ати зовањ а
црног стања у култури.
Срећа је ипак у несрећи, што у савременим друштве-
ним условима, неквалификованост, лењост и глупост
мрачњака долазе до и зраза јасније него икада раније.
Они и ту своју чврсту руку врло неспретно гурају у нашу
културу, па се врло лако може десити да им „врата“ при-
штину прсте.
Пример: „Друга враш а лево“

Ко је почео протурати и ширити приче о рђавој атмо-
сфери, о тешкој ситуацији - то треба најхитније утврдити.
Тим причама је на индиректан и подмукао начин наја-
вљен у ствари „лов на вештице“. И уместо да се у таквој
сигуацији с нашег идејног становишта најхитније и најо-
штрије супротставимо таквим интенцијама, многи од нас
су почели увлачити вратове!
А најгорима међу нама то је био знак да „крену у
акцију", да „лове на случају“!
Овога пута да их не именујем редом, по азбучном
реду, али ако затреба и то ћу учинити. (Зар ти ово друштво
два пута давало у руке позориште да га водиш, и ти [си]
оба пута ствар тотално унаказио, па се сад из мрака ета-
тистичког напрслог гроба јављ аш да нам држиш идејне
вакеле како то у ствари треба радити?!)
Између осталог, тако се и око спремања мога дела
„Друга врата лево“ у Атељеу 212 почео стварати случај.
Реалнихуслова за случај није било, али можда неко из свог
давнашњег искуства зна да се поени неки пут срећно могу

извући и из привида случаја. То је оно кад се ствар сврши
под јорган планином.
Конкретно, неко делимично идентификован или још
неидентификован, покушао је да изврши притисак да се
обустави рад на спремању дела. Притисак иде од добро-
намерног плашења „мачке решетом“, („ти ћути да ти ми
дело не скинемо с репертоара, а ми ти гарантујемо да од
тога ништа лоше нећеш осетити, већ напротив“...), до инди-
ректног покушаја подмићивања, („ово ти дело скидамо,
али одмах ти дајемо пун хонорар за следеће дело “...), па све
до коришћења веза да ствар не допре у јавност.
Где су погрешили? У предмету истеривања ђавола.
Дело о којем је реч игра се у Загребу, приказано је у
Београду, Новом Саду на Стеријином позорју, у Италији,
у Пољској, о делу је писано у свим нашим листовима, било
је приказано на телевизији, добар део културне и поли-
тичке јавности га је већ оценио, сви значајнији театарски
часописи у свету већ су о делу писали. Непријатно ми је
што ја као аутор за своје дело морам рећи да је једнодушно
од свих оцењено као врхунско драмско остварење93. Све
политичке оцене дела су такође изричито позитивне.
Па о чему се онда ради? Како се ова подводна акција
рушења једне позоришне представе објаш њ ава? Обја-
шњава се данашњом посебном атмосфером, тешком ситу-
ацијом и томе слично. Има чак појава спремности мало-
душних, и не знам још каквих, да оповргну своје раније
позитивно мишљење о делу, на жалост не по дело, већ по
оно што називамо савешћу друштва. Жалосно је, такође,
што је, неки пут, део наше судбине у рукама и таквих
људи који су спремни да у „интересу свога мира“ мењају
93 У току ове године у нашој штампи писано је о истом делу око

60 пута, а такође око двадесетак пута о истом делу писано је и у ино-
страној штампи и театарским публикацијама. Такође, дело је у инсер-
тима с дискусијом било приказано на нашој телевизији у четири навра-
та, итд. (Примедба А. Поповића).
своје миш љење по пет пута на дан. Хоћу у ствари да

кажем следеће: то да ли ће се једна представа извести или
неће, зависи од људи који то позориште и чине, од само-
управљача. У даљем току судбина представе је у рукама
редитеља и интерпретатора, као и управника позоришта.
У случају „Друга врата лево“ управник се из неких својих,
понајмање позориш них разлога, да тако кажем, „пове-
зао“ са онима који су за дављење представе под водом, а
у интересу смиривања садашње тешке и изузетне ситу-
ације. Према томе, судбина дела је и надаље потпуно не-
извесна, односно зависи од степена свести и савести оних
којима баш те ствари нису јача страна. Но, беспредметно
би било сва та питања покретати због једне једине позо-
ришне представе. Дело је моје, а ако би од тога друштво
заиста имало било какве користи, ја бих га се врло лако
одрекао. Међутим, ствар управо супротно стоји!
Дакле, није у питању једна, две или више позори-
шних представа, није у питању један роман, или једна
песма, у питању је даља судбина ове културе. У питању је
заиста идејност, и треба се свим силама борити и супро-
тстављати оним снагама које би ово друштво пошто-пото,
па макар посредно и преко културе, хтеле да врате натраг.
У подне, или увече, данас или сутра, нечији изгледи могу
бити мањи или већи, али исход је јасан: мрачњаци ће кад-
тад бити сигурно обелодањени, и због тога с њима нема
компромиса ни на којем нивоу, ни о којем питању. То је
моје схватање идејности. Колико знам, толико сам рекао.
Београд, 12. новембра 1969.
Љ УБИ ТЕЉ И
Као сродан д од атак Групи докумената о неформалној

забрани представе Кад суцветалетикве 1969. изАрхива Јоси-
па Броза Тита, доносим моје протестно писмо управнику
ЈуГословенског драмског п о зо р и ш та у Београду Бранку

Цвејићу због тоГа ш т о је на новој згради позориш та 2004.
Године преко целогједноГ зида истакао фотоГрафију Јосипа
Броза. Управнику Цвејићу сам, у другом писму, предлаГао
и да на ун у тр аш њ о ј т аб л и п о зор и ш та и стакн е неко-
лико ли стова из документације Архива Јосипа Броза, из
којих се донекле може видети атм осф ера око т е забране.
Ово сам му учинио 2005. Године као т ад аш њ и председ-
ник УправноГ одбора позориш та, ради боњеГ упознавања
с и сто р и јато м уметничке куће. Г. Цвејић је т о без икак-
воГ образложења одбио. А на мишљење да би и редитељ а
Бору Драшковића позориште већ могло да в р ат и к себи и
да му понуди неки посао, просто Гаје спопао бес.
Управнику Југословенског драмског позоришта

г. Бранку Цвејићу
Београд
6. мај 2004. године
Господине управниче,
Петог маја ове године присуствовао сам представи Мле-

тач к и трГовац Виљема Шекспира у вашем позоришту и
у паузи сам са запрепашћењем запазио да сте у прочељу
хола ваше лепе нове зграде, захватајући читав зид, иста-
кли огромну фотографију Јосипа Броза у друштву с неко-
лико некадашњих првих глумаца Југословенског драм-
ског позоришта. Елегантни, свеже офарбани Броз - што
се на ваш ој фотографији не може приметити, а у онда-
шње време се није ни смело приметити - нешто глумцима
објашњава, а они задивљено пиље у њега.
Питао сам се шта представља та фотографија, поста-
вљена такорећи по узусима некадашњег невероватног
Закона о заштити имена и дела Јосипа Броза Тита, у чије
постојање разумни људи већ сада тешко могу било кога
да увере.
Јер лево од ње налази се слика сцене из представе Кад

су ц ветале ти кве са глумцима Љубом Тадићем и Миха-
илом Јанкетићем, коју је управо Јосип Броз, на велику
ш тету Југословенског драмског позориш та, а можда и
читавог тадашњег српског позоришта, 25. октобра 1969.
године својим глупим и осорним говором у Зрењанину
забранио. Он је то разним марифетлуцима, који су данас
сасвим читљиви и о чему се већ три деценије отворено
пише, затим пребацио на душу самим извођачима. У челу
хола и насупрот ове амбијенталне фотографије налази
се велики п о р тр ет тадаш њ ег уп равн и ка п о зо р и ш та
Бојана Ступице, који је, дозволите да Вас подсетим, осам
месеци после ове забране умро; има доста оних који сма-
трају да је Броз својим зрењанинским говором ову смрт
знатно убрзао. А иза његових леђа, опет, стоји велики
портрет Љубише Јовановића, једног од носилаца најва-
жнијих улога у истој представи, који се мени, као аутору
текста, у тренуцима кад нас нико није гледао, у сусретима
на улици, гестовима, све до своје смрти због кукавичког
држања приликом забране јако извињавао. Имао сам ути-
сак да је покојни Љубиша Јовановић тим гестовима желео
да ми каже да су га на тај кукавичлук били присилили и
да ме моли да га разумем.
Ш та сте истицањ ем ове ф отогр аф и је желели да
постигнете, господине управниче?
Да ли сте заборавили да сте у поменутој представи
као млад глумац почетник учествовали и Ви и да сте, као
и други, после њеног дебакла били потресени и несрећни?
Да ли сте помислили на свог покојног оца оперског
уметника Ж арка Цвејића, који, према оном што о њему
знам, дотичну особу није могао очима да види и који би
се на овакав поступак свог сина згрозио? Или сте можда
хтели да кажете да Ваши старији колеге, који с онаквом
срећом пиље у тог човека, нису достојни своје уметничке
славе и да заслужују да их сваки нитков на власти шамара
онако како му дођу под руку?
Ако су Ваши мотиви били ово последње, лоше сте
задужили не само кућу на чијем се челу налазите него и
еснаф којем припадате.
Или су Вас, помишљам такође, на овакав поступак

навукли или приморали финансијери обнове позори-
шне зграде коју сте изградили? Ако се то десило, морали
сте да поднесете оставку.
Скините, господине управниче, ту недостојну фото-
графију. Тиме ћете учинити велику услугу себи, јер ће
Ваш непромиш љени поступак истог тренутка кад то
учините кренути путем заборава. А учинићете услугу
и српској култури, јер ће се тиме показати да се бахати
поступци тирана у њој ипак не заборављају и да се неће
заборављати.
• Уколико то не учините, сматрајући да сте поступили
само онако како је добро за Вашу управничку каријеру,
кренули сте врло рђавим путем, који се у историји кул-
туре обично вреднује врло ниско. А такво гледање на
себе у потпуности ћете и заслужити.
(Драгослав Михаиловић)
(После разм и ш љ ањ а од ш е с т месеци уп рава ЈуГо-

словенскоЈ драмскоГ п о зор и ш та је фотоГрафију Јосипа
Броза скинула.)
Југословенско драмско позориште

Београд
12. септембар 2005. године
Господине управниче,
Д остављ ам вам неколико докум ената нађених у

архиву Јосипа Броза Тита који се односе на забрану пред-
ставе Југословенског драмског позориш та „Кад су цве-
тале тикве“ октобра 1969. године. Из њих се види да је
тадашњи председник државе о представи био званично,
и писмено, обавештен из Градског комитета Савеза кому-
ниста Београда - потписник председник Бора Павловић
- пет дана после премијере 6. октобра (а он је свој говор
у Зрењанину одржао 25. октобра, тј. две недеље касније).
Ове документе пронаш ао је новинар Перо Симић

и делимично објавио у књизи С в е т ац и м ам е (издавач
Службени лист СЦГ, Београд, 2005, стр. 262).
Срдачно вас поздрављам.

НЕМА ЧОВЕК КОМ ДА ПИШЕ
Министар рада и социјалне политике у Влади Србије

г. Расим Љајић, декан Медицинског факултета
проф. др Владимир Бумбаширевић, начелник
Војномедицинске академије проф. др Миодраг Јевтић
Београд
25. фебруар 2009. године
Поштовани господине министре, поштована господо

професори,
У броју „Политике“ од 23. фебруара 2009. године са

великим занимањем прочитао сам чланак „Кошмари про-
гањају ветеране", из којег сам видео да министарство и
научне установе на чијем сте челу учествују у проуча-
вању посттрауматског синдрома код српских учесника у
грађанском рату у бившој Југославији од 1991. до 1995.
године. Занимајући се за то питање, и под утиском да се
стране организације специјализоване за овај аспект рат-
них сукоба недовољно баве невољама српских бивших
ратника, желим да вам дам пријатељску подршку и да
вам пожелим успех у вашем раду, чији се значај не може
исцрпсти једино здравственим разлозима.
При овоме, слободан сам да вам дам један предлог.
Деветог јула ове године навршиће се шездесета годи-
шњица од отварања групе најмонструознијих мирнодоп-
ских логора на тлу Европе, познате под именом логора за
преваспитавање Голи оток. Заточеници у овом логору у

Хрватском приморју, који је је био „у раду“ од јула 1949.
до децембра 1956. и, у другом његовом „животу“, од јуна
1958. до децембра 1960, били су изложени дуготрајном
дивљачком мучењу срачунатом на прање мозга, које тако-
рећи није било познато ни у најстрашнијим нацистич-
ким логорима. У њему се нашло више појединаца који
су у затворима и логорима били затварани пре рата, за
време рата и после Другог светског рата, у југословен-
ским, бугарским, немачким и италијанским затворима, и
сви до једног су сматрали да је Голи оток међу њима био
најстрашнији. Број голооточких заточеника деценијама
се није знао и процене су варирале од 30 до 60 хиљада
(ја сам у својим књигама, којих сам о том питању напи-
сао неколико, износио претпоставку од 40 до 60 хиљада).
Смртност међу логорашима била је велика (ових година
у Загребу један научник је изнео непроверен Удбин пода-
так од 400 уморених на самом острву), али она се повећа-
вала бројем уморених у истражним затворима и, пого-
тову, последичним умирањем после пуштања из затвора.
Ж ивот ослобођеника на тзв. слободи био је просто уни-
штен и неретко се завршавао самоубиством. Сматра се да
данас од некадашњих затвореника још има живих свега
неколико стотина до једне хиљаде.
Желим да вам предложим, поштована господо, да сво-
јим истраживањима обухватите и голооточане. Све или
скоро све симптоме посттрауматског стреса које сте кон-
статовали код бивших ратника, можда у још тежем облику,
моћи ћете наћи и код голооточана и ти подаци могу за науку
бити драгоцени. Једино нисам сигуран да ли се с таквим
истраживањем није закаснило.
Уз ово писмо слободан сам да вам доставим и моју
студију о Голом отоку под насловом К р а т к а и стори ја
сати р ањ а, из које можете стећи извесна корисна оба-
вештења о том питању.
Са захвалношћу за ваше значајно деловање и с пошто-
вањем,
(На ово писмо није ми, ни позитивно ни неГативно,

одговорио ниједан од ад р есата. Чак сам једноме, преко
њему блискоГ човека, писмо послао изнова и, случајно Га
сусревши у Српској академији наука, лично Га у п и тао за
разјашњење. И ни т а д а одГовор нисам добио.)
ПОСЛЕ 56 ГОДИНА
ПИСМО МОМЧИЛУ ГРУБАЧУ
Професор беоГрадскоГ ПравноГ ф а к у л т е т а Момчило

Грубачје после друш твених промена извршених октобра
2000. Године постао министар правде Савезне Републике
ЈуГославије. Са т о г м е с т а у у т о р а к 20. фебруара 2001.
Године у листу Глас најавиоје неке намере своГ министар-
ст в а , међу којима се налазила и рехабилитација Голоото-
чана. У поднаслову чланка ’3а т р и месеца закон о сарадњи
сХаГом’ стоји, између осталоГ, и: Ускорорехабилитација
Голооточана’. ’У т о к у је и припрема закона орехабилита-
цији политичких осуђеника’, наводи сеу чланку, ’којима су
неправду учинили претходни режими, ш т о подразумева и
право на пензију. Тако ће и Голооточани и друГи обеспра-
вњени би ти рехабилитовани.’
У вези с ти м чланкомупутио самму писмо, које наводим.
27. фебруар 2001. године
Поштовани господине Министре,
Желим да Вам, после нашег недавног телефонског

разговора, још једанпут изразим захвалност за покре-
тање поступка рехабилитације политичких затвореника
у титоизму. Као члан Удружења „Голи оток“ за Србију, за
последњих десетак година више пута сам се залагао за
покретање оваквог поступка, на шта су се надлежни редовно
оглушивали, не одговарајући ни на затворена ни на отворена
писма која су им упућивана. У незваничним додирима, ми,

административни кажњеници на Голом отоку, рецимо, до-
бијали смо одговор да нас нико не може судски рехабилито-
вати - зато што на суду нисмо били ни осуђивани! У њихо-
вим интерпретацијама, оно што је најлакше - постајалао је
најтеже и, чак, неизводљиво. Однос према злочинима тито-
изма и њихово скривање и заташкавање можда најбоље
откривају прави карактер режима Слободана Милошевића.
У жељи да Вам помогнем, сада Вам достављам фото-
копију словеначког закона о поправљањ у (државних)
неправди („2акоп о роргау! кш чс“), донетог 11. октобра
1996. године, у којем су изједначена права стрељаних после
рата из политичких разлога и каснијих политичких затво-
реника осуђених на процесима или административно
кажњаваних. Формулације у словеначком закону можда
могу дати ваљане идеје за решења у југословенском закону.
С поштовањем,
Убрзо после овоГ писма, професор Момчило Грубачје

као јуГословенски министар правде замењен и ова државна
намераје пала у воду. Као да се за ово питањ е нико у ју т -
словенској држави сложеној од Србије и Црне Горе није
занимао, н а с т а о је за с т о ј од неколико Година.
Тек од 2005. оно је у Републици Србији поново обно-
вљено и т е и 2006. Године упућена су т р и писма председ-
нику Владе Србије Војиславу Коштуници.
ПРВО ПИСМО ВОЈИСЛАВУ КОШТУНИЦИ
17. септембар 2005. године
Поштовани господине Председниче Владе,
Од свог оснивања пре петнаест година Удружење „Голи

оток“ за Србију залаж е се да се у надлежним органима
4ЈН Драгослав Михаиловић
Републике Србије покрене поступак за рехабилитацију

политичких затвореника и заточеника држављана Србије
за време владавине титоизма од 1944. до 2000. године.
Само ове године то смо у два маха потезали. Тако је наш
члан књижевник Драгослав Михаиловић јануара 2005.
приликом посете министру правде Зорану Стојковићу
другим поводом добио од министра одговор и на ово
питање, које је гласило да је Влада Србије нацрт закона о
рехабилитацији доставила Скупштини Републике Србије,
те да се Владин предлог налази у надлежности Скупштине.
У вези с тим замолили смо Председника Скупштине
да прими једну делегацију голооточана. У пролеће 2005.
године г. П редраг М арковић је примио четири наш а
члана - професора Милету Сајића, публицисту Милинка
Ђорђевића, инжењера Дамира Павића и споменутог књи-
жевника - и списком примљених законских нацрта дока-
зао нам да се такав предлог у Скупштини не налази, пре-
тпостављајући да се о њему још расправља у надлежном
одбору Владе.
Господине председниче Владе, молимо Вас да у вези с
овим питањем примите једну невелику делегацију нашег
Удружења како бисте се уверили да ми, сви у осмој, деветој
и десетој деценији живота, немамо још много времена за
чекање овакве правде. Молимо Вас, исто тако, да настојите
да надлежан Владин одбор што пре доведе до краја текст
законског нацрта и да убрзате политички договор међу
странкама нужан за повлачење оваквог државног потеза.
Уколико је досад било некаквих неспоразума, овим
свечано изјављујемо да разумемо државни разлог што
законски предлог мора да се односи на све политичке
затворенике и заточенике, без обзира на некадашње при-
видне разлоге за хапшење и заточивање.
Ч лан Удружења, Председник Удружења,

академик Драгослав Михаиловић др Љубиша Симић
ДРУГО ПИСМО ВОЈИСЛАВУ КОШТУНИЦИ
12. новембар 2005. године
У име мојих сапатника и пријатеља Милете Сајића и

Драгише Петровића, и у своје лично име, желим да Вам
захвалим што сте током јучерашњег дана пронашли време
да нас примите ради разговора о рехабилитацији некада-
шњих политичких затвореника. Молим да нашу захвал-
ност исто тако пренесете и Вашим поштованим сарад-
ницима господи Владети Јанковићу, Дејану Михајлову и
Зорану Балиновцу, који су присуствовали овој посети и
учествовали у разговору.
О разговору у Председништву Владе обавештен је и
председник Удружења „Голи оток“ за Србију др Љубиша
Симић, који, иако најављен, због смртног случаја у поро-
дици, није с нама могао доћи. Он је наше становиште које
смо код Вас исказали у потпуности прихватио.
Лично, хтео бих да изразим велико зад овољ ство
и тиме што је текст законског нацрта приведен крају и
што се он одликује високом правном и стилском прег-
нантношћу. Надам се да ће до краја 2005. године, онако
како сте рекли, закон бити изгласан и у Скупштини Ср-
бије. У сваком случају, молим да настојите да се закон-
ски предлог што пре стави на дневни ред рада и Владе
и Скупштине.
Још једанпут Вама и Вашим сарадницима најтоплије
захваљујем на разумевању. Срдачно Вас поздрављам.
ТРЕЋЕ ПИСМО ВОЈИСЛАВУ КОШТУНИЦИ
26. април 2006. године
Свестан да сте својим личним залагањем, уз помоћ

сарадника, пресудно допринели да дође до поновног
покретањ а питањ а рехабилитације политичких затво-
реника из времена титоизма и до изгласавања Закона о
рехабилитацији 17. априла ове године у Скупштини Репу-
блике Србије, изражавам Вам топлу захвалност.
Ма колико то невероватно звучало, овакав закон сам
прижељкивао и очекивао скоро пуних 56 година и од пре
три дана могу себи да кажем да сам га дочекао.
Најсрдачније Вас поздрављам.
ЗАХТЕВ ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ
Окружни суд
Београд
26. април 2006. године
Предмет: Захтев за рехабилитацију

бившег политичког затвореника
На основи Закона о рехабилитацији објављеног у

Службеном гласнику Републике Србије, бр. 33/2006, стр.
9-10, као некадашњи политички затвореник, подносим
захтев за личну рехабилитацију.
Рођен сам 17. новембра 1930. године у Ћуприји у
Републици Србији и држављанин сам Србије. У родном
месту заврш ио сам основну школу (1941) и гимназију
(1949), а Филозофски факултет (Групу за југословенску

књижевност и српскохрватски језик) у Београду (1957).
Као студент прве године био сам ухапшен 15. септембра
1950. Пет и по месеци провео сам у истражним затворима
у Ћуприји, Крагујевцу (Обласни затвор) и Београду (Ада
Циганлија), после чега сам, одлуком комисије за прекршаје
II рејона у Београду, иако нисам био настањен у Београду,
административно кажњен казнено-поправним радом од
15 месеци. Боравак у истражним затворима није ми при-
знат у рок издржавањ а казне. Административну казну
издржавао сам у концентрационом логору на Голом отоку
у Хрватском Приморју у данашњој Републици Хрватској,
где сам био животно угрожен и подвргнут тзв. испирању
мозга, са трајним здравственим последицама. Из логора
сам пуштен 31. маја 1952. године.
У потврду ових навода подносим писмена сведочења
двоје сведока с којима сам у исто време лежао у истра-
жном затвору - Чедомира Михајловића, пензионисаног
службеника из Ћуприје, са станом у Балканској улици
број 2 (који више није у ж ивоту), од 13. јануара 1998.
године, и Даринке Шпадијер, рођене Сенић, пензиони-
сане професорке књижевности из Београда, са станом у
Улици Станоја Главаша 1а, од 14. јануара 1989. године.
Ови подаци се могу наћи и у досјеу тзв. „народног
непријатеља“ 6р. 71-1-19077, који је о мени водила Слу-
жба безбедности Србије, с том разликом што у њему стоји
да сам ухапшен 17. септембра 1950, а не два дана раније
(вероватно стога што је надлежни тужилац тога дана нада
мном отворио кривичну истрагу). Овај досје се до пре
неколико месеци налазио у Безбедносно-информативној
агенцији Србије, где сам га, после прве уредбе о праву уви-
да у тајне полицијске документе, у лето 2001. године видео,
а сада се вероватно налази у Историјском архиву Србије.
О свом затвору, и уопште о затворима у титоизму и
посебно о логору на Голом отоку, написао сам неколико
књига - тротомну документарну публицистику Голи оток
1-Ш, историографску студију К ратка историја сатирања,

роман Злотвори, књигу приповедака Лов на стенице, дра-
му Скупљач и више приповедака. Све ове публикације, за
случај потребе, спреман сам Суду да доставим на увид и
коришћење.
РЕШЕЊЕ О РЕХАБИЛИТАЦИЈИ
ОКРУЖ Н И СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављ е-

ном од судија Бранислава Блажића, председника већа,
М ирјане Анђелковић и Бранислава Босиљковића, чла-
нова већа, поступајући по захтеву за рехабилитацију
бившег политичког затвореника Драгослава Михаило-
вића, по одржаном јавном рочиш ту дана 23. 11. 2006.
године донео је следеће
РЕШЕЊЕ
УСВАЈА СЕ захтев за рехабилитацију Д рагослава

М ихаиловића, па се утврђује да је одлука - реш ење
Народног одбора другог реона града Београда - Комисија
за прекршаје бр. 361/1951 од 24. 2. 1959 године, ништава
од тренутка њеног доношења и да су ништаве све њене
правне последице, те се рехабилитовано лице има сма-
трати неосуђиваним.
Образложење
Д рагослав М ихаиловић је овом суду, а на основу

Закона о рехабилитацији (Сл. гласник РС, бр. 33 од 17.
4. 2006 године) поднео захтев за рехабилитацију бившег
политичког затвореника уз предлог да се захтев усвоји и

да се утврди да је одлука која је била донета против њега
прогласи ништавом од тренутка њеног доношења.
Уз захтев је приложио Уверење о држављанству Репу-
блике Србије и изјаве сведока.
У складу са чл. 4 ст. 2 Закона о рехабилитацији Окру-
жни суд у Београду је прибавио потребна документа и
податке од надлежних држ авних органа, и то: и зјаву
Павловић М ирољуба од 4. 10. 1949 године, записник о
саслушању Миодрага Лукића званог „М иша“ од 1. 9. 1950
године, наредбу о довођењу и притварању пов. Бр. 1008
од 17. 9.1950 године Министарства унутрашњих послова
ФН РЈ за срез Раванички Ћуприја, предлог за отварање
истраге над Драгославом М ихаиловићем од 17. 9. 1950
године, решење о отварању кривичне истраге и наређи-
вању истражног затвора бр. Б 69/50 од 18. 9. 1950 године
среског јавног тужилаштва у Ћуприји, записник о саслу-
шању М ихајловић Драгана од 18. 9. 1950 године, наста-
вак записника о саслушању Драгослава Михаиловића од
19. 1. 1951 године, записник о суочењу Драгана Михаи-
ловића и Чедомира М ихајловића од 14. 9. 1950 године,
допис Министарства унутрашњих послова ФНРЈ - управа
Државне безбедности [за] срез раванички пов. Бр. 1008
од 14. 10. 1950 године - Ћуприја, пријава управи Државне
безбедности област Крагујевачка М инистарства унутра-
шњих послова ФН РЈ - опуномоћство управе Државне
безбедности за срез Раванички пов. Бр. 52 од 16. 1. 1951
године - Ћуприја, решење народног одбора другог реона
града Београда - Комисија за прекршаје бр. 361/1951 од
24. 2. 1959 године, допуна записника за кажњеника са
радилишта од 17. 4. 1951 године а о саслушању Михаи-
ловић Драгана, допуну записника од 15. 6. 1951 године,
допуну записника од 21. 7. 1951 године, допуну запи-
сника од 25. 7. 1951 године, допуну записника од 25. 7.
1951 године, допуну записника без датума за Михаиловић
Драгољуба УДБ-а Србије УП-г, допуну истог записника
од 25. 7. 1951 године, изјаву Михаиловић Драгослава УДБ

Србије од 25. 7.1951 године, допуну записника под насло-
вом Михаиловић Драгослав УДБ Србије, група 7, од 1. 7.
1951 године, податке о лицима отпуштеним из предузећа
„Мермер“ без броја, од 10. 5.1952 године, записник о саслу-
шању кажњеника Крстић Слободана у вези Михаиловић
Драгослава од 10. 7.1952 године на „Мермеру“, податке под
ИБ о лицима за које опуномћство УДБ среза Раваничког
располаже предметом, без броја и датума, „Извештај сарад-
ника одељења за службу државне безбедности“ први сек-
тор - трећи одсек од 15. 9. 1969 године те објаву за Миха-
иловић Драгослава 1. 6. 1952 године до 20. 6. 1952 године,
које је на рочишту прочитао, а затим и доказе приложене
уз захтев за рехабилитацију, и то: фотокопију личне карте
подносиоца захтева, уверење о држављанству за Михаји-
ловић Драгослава Општине Ћуприја од 18. 4. 2001 године,
изјаву Чедомира М ихајиловића од 19. 1. 1998 године и
изјаву Даринке Шпадијер од 14. 1. 1998 године.
Подносилац захтева је у својој речи на рочишту пре-
дложио да се захтев усвоји и додао да је он ухапшен 15.
9. 1950 године, а да је у документацији констатовано даје
ухапшен 17. 9. 1950 године.
Суд је ценио све изведене доказе и наш ао да се из
изведених доказа, а посебно ценећи побијано решење
Народног одбора другог реона града Београда - Комисије
за прекршаје број 361/1951 од 24. 2. 1951 године утврђује
да је окривљени овим решењем оглашен одговорним да
је извршио прекршај јавног реда и мира из чл. 2 тач. 6
Закона о прекршају против јавног реда и мира НР Србије
и кажњен лишењем слободе у трајањ у од један месец,
те на основу чл. 6 истог закона у циљу преваспитавања
упућен на друштвено-користан рад од петнаест месеци,
а ово стога што је био повезан са непријатељском гру-
пом информбироваца у Ћуприји и у заједници са њима
роварио, агитовао и активно радио против државног и
партиског руководства ФНРЈ.
Како је чл. 1 Закона о рехабилитацији предвиђено

уређење рехабилитације лица која су судском или адми-
нистративном одлуком лишена ж ивота, слободе или
неких других права од 6. 4. 1941 године из политичких
или идеолошких разлога а суд налази да је у конкретном
случају подносилац захтева лишен слободе из идеоло-
шких разлога, а на шта указује образложење решења бр.
361/1951 од 24. 2. 1951 године Народног одбора другог
реона града Београда - Комисија за прекршаје из кога се
утврђује да је подносилац захтева лишен слободе из иде-
олошких разлога, то је и донето решење као у изреци а на
основу чл. 5 Закона о рехаблитацији.
ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА - СУДИЈА:

Бранислав Блажић, с. р.
Правна поука:
Против овог решења није дозвољена жалба.
П О С Л А Ћ У М У ЈА ГИ Ц У И ЏОА
Из НИН-овог броја 3077 од 17. децембра 2009. уверио

сам се да још један убилац - први је био чувени Боривоје
Вискић - није задовољан понашањем својих жртава. Јово
Капичић и други занатлије смрти понекад сматрају да док
ти пуцају у главу треба да показујеш радост. Ако то не
изражаваш, они те не цене. Јово Капа је многим људима
приређивао радост одласка у вечност и желео би, по
могућству, то да чини још.
П рочитавши у НИН-у интервју овог генерала уби-
лачке струке, имао сам идеју да, врло пристојно и уљудно,
јавно кажем да он јако избегава истину. Све што говори
о Голом отоку и о људима којима је приређивао радосни
одлазак у вечна ловишта, па макар му они то и не призна-
вали, лаже. И мислио сам да ћу га постидети. Али онда ми
паде на памет - па, људи ће ти се смејати! Зар човеку који

је увежбавао пуцање у потиљак да буде важно што ће му
неко рећи да лаже? Што би рекле војвођанске тетке, иди,
човече, у першун!
Дакле, није му било јака истина ни да смо се некад нас
двојица нашли на некој трибини (’ђе би’ ја с њим!) нити
да ми је он, кобајаги, рекао оно што тврди да је рекао. Све
је то генерал убилачке струке видео само у својој машти.
И можда ће ме једног дана, заиста, позвати да заједно сед-
немо, па да мало, онако пријатељски, ћаскамо. Али нисам
сигуран да ћу у том тренутку бити слободан. А тада нећу
имати друге него да му пошаљем Јагицу и Џоа.
То су, наиме, моји пси. Врло су симпатични, верујем,
одговарали би му.
Ипак, ми смо се једном - додуше, на улици - одиста
срели. И ја сам то у свесци забележио, у среду 31. маја 2001.
године. Белешци дао сам и наслов и он гласи: „Пичкарање
са генерал-џелатом“. (Извините због ,,пичкарања“.)
Тамо сам - са свим грубим изразима који су изгово-
рени - записао ово што следи.
Данас је четрдесет осма Годишњица мо г пуш тањ а са

ГолоЈ отока.
А јуче после подне, око два с а та , имао сам један зани-
мљив сусрет.
После недавне неочекиване мајчине смрти Нена се осећа
као самлевена и код куће немамо ниш та за ручак. Полазимо
у ресторан Ћролеће’ на Топличином венцу да неш то поје-
демо. Успут разЈоварамо о неким доГађајима у Ћуприји.
Пресецамо Кнез-Михаилову... и избијамо на уГао Улице
Вука Караџића, 1де изненада лицем у лице сретамо Генерала
Удбе Јову Капичића. Нас двојица се као и сваки п у т чинимо
да се нисмо приметили и да се не познајемо и хоћемо да се
мимоиђемо. Али он је у пратњи некоГ овисокоГ млађеГ човека,
који показује видно изненађење ш т о ме види и, изГледа, хоће
својем старијем сапутнику да скране пажњу на то.
Нена човека не познаје, а ј а не показујем да сам и ш та

приметио и ми продужујемо улицом. Али нисмо прошли ни
неколико корака кад иза леђа зачујем:
!'Михаиловић! МихаиловићГ
Застанем и окренем се. Видим да ми се Удбин генерал
крупним корацима приближава.
’Ви ст е Михаиловић?’, виче он у ходу. 'Књижевник?’
’Ј есам’, потврђујем.
'Знатели ви ко сам ја?’ п и та значајно.
’3 нам\ одГоварам.
’Ш та ви оно пишете о мени?’, наставља узрујано. Уноси
ми се у лице и прети ми прстом. Али мени се чини да т о
више ради да би 1а видео онај млади човек у њеЈовој пратњи
неГо ш т о хоће да се расправи са мном. ’З аш то водите кам-
пању против мене? Тоје цијела кампања!’
’З а т о ’, одтварам, ’ш т о ст е основали Голи оток.’
’Ја основао Голи о то к !’ подвикује он запрепашћено. ’Ја !’
’Ви и ваш Јосип Броз!’ жустро одГоварам.
’Ј а никад нијесам...’, започиње он. Али види да се залетео
и прекида. ’Ј а нијесам...’
’Ј а сам вас там о видео’, кажем, и више се ни сам неуздр-
жавам, десет п у та !’
Кад? Кад с т е ме видјели?’
Ћедесет прве и друге. Стално сте долазили.’
У то нас Нена прекида.
’Ви немате право’, каже му она, и видим да Га т о збу-
њује, ’д а нас овако зау стављ ате на улици. МоГли с т е да се
ја в и т е телефоном, па да се доГоворите Где ћете се видети.
И да там о насамо разГоварате.’
А већ примећујемо да нас пролазници заГледају и да су се
двоје-троје зауставили преко п у та и слушају ш т а вичемо.
Он збуњено каже:
Ћзвините, Госпођо!’ И обраћа се мени: ’СупруГа?’
Ја потврђујем.
'Извините, Госпођо’, понавља лепо васпитани Генерал-
џелат, ’нијесам хти о пред вама да водим са вашим супруГом
овакав разГовор, али он води цијелу кампању против мене.

Онјеједан несавјестан књижевник!’ И наново се окрећемени.
Сад ми се већ обраћа са ти. ’Ти си несавјестан! Ти лажеш!’
Ја одвраћам:
’Ти лажеш! Ти си злочинац!’
Он пљује у страну:
'Тфу, смраде! Тфу, сплачино издајничка!’ Окреће се н ат-
раг и преко њетвих леђа видим да онај млади човек стоји на
неколико м етар а од нас. Очшледно, свеје пажљиво слушао.
Ћичка т и материна издајничка!’, добацује генерал преко
рамена.
И покушава да оде не слушајући ме више.
Ћичка теби материна зликовачка!’ довикујем за њим.
’Висићеш на вешалима, мајку ти јебем злочиначку! И ја ћу
доживети да т е там о видим!’
Он иза себе као да одмахује руком. И с оним младим
човеком одлази према Кнез-Михаиловој. Имам утисак да 1а
пратилац теши, можда чудећи се ш т о овакви као ш т о сам
ја јо ш на свету постоје.
Нена ија, такође узбуђени, настављамо наш пут према
Ћролећу’. Не знам да ли намје ручакјош важан.
(У међувремену примећујем да је НИН у 3078. броју

објавио велику генералову фотограф ију на насловној
страни. Сматрам да ова фотографија има крупан недо-
статак. Наиме, требало је, по мом мишљењу, да се на њој
генерал-џелат види у акцији, тј. како држи пиштољ изнад
нечије главе. И то 6и било довољно. Не би било нужно
да се залази у такав популизам, па да се баш види како
оружје опаљује.)
(НИН, 31. децембар 2009. године)

РЕГИСТАР ЛИЧНИХ ИМЕНА
А Бобетко 214
Богдановић, Дејан 31, 33
Адамовић, Драгослав 389 Божовић, Дука 57, 58, 59, 60
Ајхман 196,198 Боројевич, Бранко 214
Аксентијевић, Драгић 314 Босиљковић, Бранислав 438
Алтман 420 Брглез 92
Андријашевић, Нике Петар 42 Бркић, Душан 158, 159, 166, 167,
Анђелковић, М ирјана 438 168, 331,346
Апвел, Геза 276 Бреслав 216
Атлагић 281 Брешковић, Пјер 235, 256
Броз, Јосип Тито 11,17, 44, 45,
Б 77, 137,139, 166, 168, 169,
170, 171,231,260, 268,323,
Бабељ 377 355, 372, 375, 376, 377, 379,
Бакарић, Владимир 165,167, 242 381,4 0 9 ,4 1 0,411,415, 443
Бакић 142 Булатовић, Раде 12
Бакрач, Борис 214 Булатовић, Веселин 12, 73, 248,
Балан, Шиме 235, 236 255
Балиновац,Зоран 435 Булц, Марко 99
Бањац 125, 135, 140, 145 Бумбаширевић, Владимир 430
Барбиери, Фране 231, 232,413 Бунета, Саш а 262
Баста, Милан 177 Бутковић 235, 244, 256
Баум, Карло 198
Беговић ? 20 В
Белимарковић 179
Билбија 293 Везмар, Т>ока 399
Блажек 203 Весна 8
Блажић, Бранислав 438, 441 Веспазијан 229
Видић, Добривоје Баја 218, 219 Грујић, Бранислав 117

Видовић, Винка 42 Гузина, Душко 261
Видовић, Ж арко 406
Вискић, Боривој 42,44, 46,51, Д
52, 254, 263, 268
Вићевић, Вилко 298 Дабчевић, Савка 214
Вишњић, Чедомир 347 Давичо, Оскар 413
Врапчевић, Љуба 390, 391 Даниловић, Божа 10
Врањешевић, М арко 64 Дапчевић, Владо 368, 395
Врзић, Станко 116 Дацић, Радован Раша 306, 340
Вујадин 340 Дрезгић, Ж ика 92
Вукадин 340 Деспот, Анте 262
Вујаклија 340 Дивјак, Вујо 225
Вујановић 371 Димитрије 276, 278
Вукадиновић 371 Димитријевић, Јован 72
Вукићевић, Лука 371 Димитријевић Јовица 81
Вучићевић, Бранко 419 Димитријевић, Мића 81
Вучковић, Мира 177 Димчовић, Нада 327
Вуковић, Слободан 45, 53 Додиг, Драган 380
Вурдеља 283 Добровић, Петар 355
Вучуровић, Панта 59 Добровић, Феђа 354
Драгић 311
Г Дракулић, Јован 181
Драшковић, Бора 11, 384, 386,
Гавриловић, Зоран 404 427
Герланц, Драго 101 Дрина 289
Гинзбург, Јевгенија 86
Глигоров, Киро 11,12, 159 Ђ
Глумац, Слободан 388
Глушчевић, Зоран 403, 413, 414 Дековић, Милић 395
Говедарица 368 Дилас, Милован 418
Голубовић-Пешић, Зага 404 Ђорђевић, Милинко 434
Горкић 166 'ђорђевић, Слободан Слоба
Грбац, Иван 114,119 135,136
Гризељ, Југ 231, 232 Ђукић, Славољуб 390, 391
Грлић, Данко 235, 236,237,240, Ђурић, Драгиша 384
241,244, 256,266 Ђурић, Момчило 395
Грубач, Момчило 432,433 Ђуричин, Рада 11
Е Исаковић, Антоније 11
Исус, Христ 157
Ера 128
Ерен бург128 I
Ж Јагица 441,442
Јакшић, Ђура 7
Ж арко 104, 108, 127 Јакшић, Павле 212, 218
Ж арковић, Видоје 366 Јанековић, Славко 217, 218
Ж арковић, пуковник 366 Јанкетић, Михаило 422, 423, 427
Ж арко, Цвејић 428 Јанковић 292, 293, 325
Ж данов 366 Јанковић, Владета 435
Ж ивановић, Лука 81 Јанкулов, Синиша 374
Живић, Срба 135 Јауковић 110, 266
Живковић, Вукашин 162, 305 Јауковић, Војин 47,49, 50, 255
Животић, М. 403 Јауковић, Данило 248, 250, 251,
Жигић, Раде 158, 166,167, 168, 255
331,345, 346, 347 Јевтић, Миодраг 430
Јовановић, Арсо 368
3 Јовановић, Бора 7
Јовановић, Богољуб 365, 366
Зејда 67 Јовановић, Љ убиша 391, 413,
Земљар, Анте 286, 298, 304 415
Зец, М илован 235, 244, 256, 286, Јовановић Стојимировић,
329, 330, 331 Милан 9, 10
Зечевић 80, 81 Јовановић, Цвија 171
Зимоњић, Шефкет 378, 379, 420 Јокић 97
Зрењанин, Спаса 139 Јоксимовић 50
Зоровић, Силвије 304 Јордан 135, 136
Јурковић 165
И Јутић, Јоже 400
Ивановић, Драгош 391 К

Ивановић, Славољуб Пура 7, 62,
69, 71, 72, 73, 81, 92, 93, 132, Кавран 239
161, 244 Казас, Андриј а 245
Ивановић, Петар 248, 256 Кандић, Миле 39
Илић, Никола 231, 232 Кант 33
Капичић, Јово Капа 60, 248, 441, Лесковар 333

442 Лехел, Перл 327
Кардељ 355 Логар, Цене 101
Керн, Људевит 292 Лончаревић, Чеда 103, 104,105,
Керн, Никола 394 107
Кершовани 165 Л ука282
Килер, Кристина 416 Лукић, Војин 177
Киш, Данило 405 Лукић, Војкан 109
Кладарин, Ђуро 212, 218 Лукић, Миодраг 439
Клајић, Драган 11 Лукић, Света 11, 403
Клајн, Хуго 197
Кобе 101 Љ
Ковачевић, Божидар 10
Којић 206 Љајић, Расим 430
Корда 51, 123, 164, 165
Корда, Александар 154, 155 М
Корда, Иван 154
Косиер Берислав 64, 71, 72, 104, Мађаревић, Владо 235, 241, 242,
105, 118 243, 244, 255
Костић, Душан 218 Мађаревић, Чрња 236
Котур, Никола 129, 130 Мандарин 29, 30
Кох, Јосип 199 МаринковиЈт, Благоје 171
Кочић, Петар 10 Марковић, Воја 82, 163, 180, 181
Коштуница, Војислав 433 Марковић, Брана 173
Крајачић, Стево 244 Марковић, Милијан 305
Крстић, ЈI. 388 Марковић, М иша 314
Крсгић, Слободан 440 Марковић, Предраг 434
Крунић, Аца 120, 121 Марковић, С ветозар 413
Крунић, Душко Труда 153 Марковић, Семић Сима 173
Крунић, Урош 215, 218 Маркс 415, 416
Мартић, ТЈуро 202, 203
Л Масларић, Божо 169
Мачукати, Велибор 262,274
Левинген, Имар 254 Медић, Никола 154
Ледерер, Рубен 213, 216 Мијач, Драган 11
Лалић, Иван В. 382 Милан 193
Лео 100 Милатовић, Миле 31, 32, 110
Лерер 218 Милачић 273
Милићевић, Раде 111 Нена, Бискуп М ихаиловић 443,

Милош 30 444
М илош 239 Неранчић 192,195
Милошевић, Никола 406, 414 Нетков, Михајло 53
Милутиновић 49 Николић, Бошко 103
Миленковић (Срба или Света) Николић, Никола 84, 85, 86, 151,
135 165, 286, 287, 288, 290, 293,
Мирковић 235, 244, 256 294, 297, 322, 327, 329, 335,
Мирковић, М илосав 385, 386, 354
387 Николић, (Радош) 152
М ита 116 Новак, Владо 304
Митар 278 Новаковић, Мирко 30, 33
Мићуновић, Драгољуб 415 Новаковић, Драгослав 30, 33
Мићевић, Воја 394 Нушић 413
Михаиловић, Драгослав 30,
151, 166, 171,327, 347, 365, Њ
371,375, 381, 384, 386, 389,
392, 420, 429, 431,433, 434, О
435, 436, 438,4 3 9 ,4 4 0 ,4 4 3
Михаиловић, Драгољуб 439 Обрадовић 73,180
Михајлов, Дејан 435
Обрадовић Драга 108
Михајловић, Борислав М ихиз 9,
Обреновићи 413
372, 405, 406
Озрен, Драган 166, 168,170, 171,
Михајловић, Власта 19
173
Михајловић, Драган 439
Опачић, Марко 328
Михајловић, Чедомир 437, 439,
Опачић, Ћаница 158, 159,166,
440
167, 304, 346
Михелчић 52
Опић, М ато 80
Мишић, Аца 89,90
Орлић, Илија 98, 99
Мишчевић, Драгољуб 94, 98, 99
Осама, бин Ладен 27
Момић 254
Мула 291,29 2 ,2 9 4
П
Н
Павић, Дамир 434
Настасијевић, Љ уба Пацов 171 Павичић, М аша 232, 233
Неда 8 Павићевић, Вуко 415
Негић, Чича 171 Павлетић, Влатко 382
Павловић, Бора 377, 378, 393, Прњат, Бранко 379,402,407

397, 429 Пуношевац 85, 141
Павловић, Ж ивојин 380, 384
Павловић, Миодраг 405 Р
Павловић, Мирољуб 439
Пал, Алфред 42, 111, 123, 185, Радаковић, Александар 7, 152
186, 187, 236. 276, 277, 283, Радић 341
286,314,315 Радмиловић, Жељко 262,273,
Пантић, М ихајло 401 274, 275, 277
Парезановић 371 Радмиловић, Зоран 406
Пауц, Иван 44, 311, 312 Радовановић, Љуба 166
Пашић, Омер 45, 53, 254, 259, Радојчић, Феђа 110
260, 263, 265 Радоњић, М ашан 329
Пашић, Феликс 391 Радоњић, Новица 369
Первић, М ухарем 379,384, 385, Радоњић, Радован 358
387, 396 Радуловић 111, 299
Перишић, пуковник 8 Радуловић, Миодраг 82
Перишић 390 Раичевић, Драган 81
Перовић, Марко 80, 81 Раичевић, Пере Блажо 41, 42, 44,
Перовић, Латинка 377 259, 260, 347
Петковић, Т}°ко 191, 195 Рајић, Пера 71, 72
Петричевић, Бранко 368 Рајковић, Новица 154
Петровић 71 Ракић, Милан 81, 86, 121,134,
Петровић, Властимир Власта 162, 296, 297, 300, 301,302,
365, 366, 367, 369, 370,371 311
Петровић, Драгиша 111,116, Ранковић, Александар 59, 82,
119, 150 109, 131, 133, 134, 150,151,
Петрушић, Спасоје 13,171 157,159,177,296, 320, 321,
Плећаш, Никола 191, 192, 195 323, 348, 355
Поповић, Александар 380,404, Раштегорац, Анте 117
413,420, 425 Ржаничанин, Брана 109, 136
Поповић, М ирослав 371 Реновчевић, М ихаило Микица
Попивода, Пера 57, 59 139, 151,311
Премрл, Ивана Владимир 52 Р и б и ц а107
П р и ц а 165 Ристић 318, 319
Протић, Миодраг 392, 412, 414 Ристић, Добривоје 372
Роата 206 Стојимировић, Душан 10

Рот, Хуго 144 Стојић, Љуба Т>. 406
Ружа 8, 9 Стојковић, Благоје 161
Ружић, Милија 326, 327 Стојковић, ТЈура 124, 125
Рукавина, Јуцо 201 Стојковић, Ж иворад 406,418
Рупчић, Никола 235, 236 Ступица, Бојан 390, 391,405,
Рутић, Јожа 390 414, 428
С Т
Савић, Ж ивотије Срба 20,109, Тадић, Љуба 390, 391, 427

110 Тадић, Љ убомир 417
Секулић, Исидора 405 Танасијевић, Рајко 300, 340
Семиз 266 Танасковић 299
Сикимић, Максим 73 Теофиловић, Витомир 404, 419
Симић, Бора 399 Тодоровић, Коча 103
Симић, Љубиша 434,435 Тодоровић, Марко 391
Симић, Михајло 177 Томић 196
Симић, Перо 429 Точилац 418
Симић, Ранко 116 Тошић, М ирослав 65,66, 68,183
Сјеклоћа, Блажо 83, 84, 151, 162 Тошић 149
Смоле, Јоже 378, 379,407 Трајковић, С аш а 181
Сојић, Милета 434 Трипковић 327
Солдатовић 287 Трифковић 327
Солжењицин 377,416 Трифуновић 327
Соргић, Славољуб 368 Туцовић 418
Сорић, Ореб 250
Спасојевић, Милија 153 Ћ
Сретеновић, Љуба 8
Стаљин 45, 78, 410 Ћирић, Стева 19
Станковић, Света 132 Ћопић 169
Станојевић, Виобран 12,376, Ћосић, Добрица 416
377 Ћупурдија, Славко 368
Стојановић, С ветозар 411
Старчевић 97 У
Стевановић, Драгољуб 10,11
Стојадиновић, Божа 253 Узур 295, 333
Ф Чизмић 341
Чобановић, Пера 300, 302
Федор, М иш а П ифат 7, 8, 10,11, Чолаковић 141, 296, 297, 305
12, 299, 343, 374 Чоп 241, 242
Финци, Ели 404,405 Чрња, Звоне 235, 241, 256,257,
Финци, Мони 260 267, 272
Флакер 200
Флоријан 169 Ц
Франић 262
Фурлан, Мартин 235,236 Џаџић, Петар 382
Фучкар 280 Џо 441, 442
X Ш
Хариф 254 Шабанац, Есад 59, 82, 83, 84,151,

Хаџић, Фадил 275, 276 163, 164
Хебранг 31 Шаламов, Варлам 130, 377
Херман, Богомир М ишко 165, Ш еваљевић, Јоца 81
171, 173, 180 Шега 54, 55
Хиршл 197, 222 Шер, Израел 198
Хиршл, Лиза 223 Шеховић 313
Хинић, Илија 158 Ш кара 37
Хркач 418 Шкерљ, Јоже 79
Шнебергер, Ивана Андрија 327
ц Шол, Веља 171
Шпадијер 276,277
Цар 199 426, 427 Шпадијер, Даринка 437,440
Цвејић, Бранко Шпањ 239
Црнковић 314 Штајнер 75
Црнчевић, Брана 404 Штајнер 198
Штос, Миливој 202, 203, 204
Ч Шувар, Стипе 232
Чађеновић, Бранко 111, 305,

311,312
Черчил 174, 419
БЕЛЕШКА О ПИСЦУ
Драгослав Михаиловић рођен је 1930. године и Ћуприји.

Дипломирао је на Групи за југословенску књижевност
и српскохрватски језик Филозофског факултета у Београду
и професионални је писац. Као деветнаестогодишњак био је
ухапшен „из политичких разлога“ и од 1950. до 1952. године
провео је у затворима у Ћуприји, Крагујевцу и Београду
(Ада Циганлија) и у логору на Голом отоку. Рехабилитован
је 2006. године.
Објавио је следеће књиге: Фреде, лаку ноћ (приповетке),
1967; Кад су цветале тикве (роман), 1968; Петријин венац
(прозни циклус), 1975; Чизмаши (роман), 1983; Ухвати
звезду падалицу (приповетке), 1983: Увођењеу посао (драме),
1983; Вијетнамци (сценарио за играни филм), 1990; Лов на
стенице (приповетке), 1993; Гори Морава (роман), 1994;
Голи о то к 1-Ш (документарна публицистика), 1990-1995;
Одломци о злотворима (проза), 1996; Злотвори (роман),
1997; „Кратка историја сатирања“ (студија), 1999; „Јалова
јесен“ (приповетка), 2000; Црвено и плаво (огледи и чланци),
2001; Греће пролеће (роман), 2002; Време за п о в р атак
(беседе), 2006; М ајсторско писмо (беседе и чланци), 2007;
Преживљавање (збирка приповедака), 2010. године.
Превођен је на већину европских језика. Редован је
члан Српске академије наука и уметности.
САДРЖАЈ
Пријатељски разГовори
Логораш звани Монден (Федор Миша П и ф а т )----- 7
Сага о човеку који је украо говно (Алфред Пал) -185
Прилози
Убили га на 5 метара строја---------------------------- 365
Индиго-папир и тајни послови----------------------- 372
Ех 1Њп 5 „УТ“ на 54 стране------------------------------ 375
Љ у би тељ и ------------------------------------------------ 426
Нема човек ком да п и ш е ------------------------------ 430
После 56 го д и н а----------------------------------------- 432
Послаћу му Јагицу и Џ о а ------------------------------ 441
РеГистар личних и м е н а-------------------------------------445
Ђелешка о иисцу 453

Dragoslav Mihailovic - Goli Otok 4 Knjiga PDF

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Dragoslav Mihailovic - Goli Otok 4 Knjiga PDF

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

Драгослав Михаиловић

Слава голооточког тум ца Мише П и ф ата билаје међу

Месец дана пре него ш т о ће ми 1952. истећи казна,

М иша није из логора изашао још пуну годину, све до

и с и с т е м а т с к и ГураноГ у запећак. ЊеГове изванредне

једном пепом личношћу Голог о то к а, некадашњим дипло-

Успед тоГ сукоба закључио сам да се Спужба безбед-

- Мене је ових дана један догађај поново опоме-

Наиме, као што знаш , пре петнаест дана изаш ло ми је

Међутим, већ је четрдесет осме са Резолуцијом Инфо-

- Није била политичка ствар?

- Јеси ли ти био члан партије?

- А кад си се вратио у Београд?

- То су у то време још делило по Југославији, то није

то је и урадио. А могао сам да останем и због тога што је

До двадесет четвртог фебруара четрдесет девете. Те

И још исте ноћи су почела саслушавања. Односно

- Какав је под био у ћелији?

изучених стражара, па су позвали из ко зна којих других

И онда су ме извели горе. Ту сам се скинуо - не,

да се гушим. Па онда, кад би видели да је већ опасно по

постанеш и совјетски обавеш тајац. Веле, ви нисте пра-

реакције. Знаш, тебе нешто сад тишти, па ћеш да напра-

Али сад, ми смо имали једну посебну организацију

НЕКИ ПУТ И ПРОПЕВАШ,

То су биле врло безначајне ствари, у суштини. Нису

довео у... у пропаст можда целу једну организацију, или

- Добро, да мало сад скратимо цео тај истраж ни

звало. Он је био, и биле су још неке личности; с некима се

код иследника. Тамо су давали неке податке. А били су код

- Забранили су вам пакете кад је пропао покушај

већ је имао и доста година, веома фин, добричина једна,

Добро. То је било пре нашег штрајка. Ту нас је, као,

ПРАВАЦ - ГОЛИ ОТОК

- Колико си дуго био у Ковачици?

може да изгледа кад ти се стегне та лисица, која има оне

ИСТОВАР - УТОВАР - ИСТОВАР

И онда смо у Бакру били у ноћи и - утовар. Утовар!

неке мердевине и по њима је требало брзо да се стрчи.

ПРВА ГРУПА ГОЛООТОЧАНА - ПРЕКО

- Колико их је, рецимо, било из Словеније?

Тако је, било је тринаест, тамо је Сабурни био, у тој трина-

А укупно... И, после, рачунај Македонце, и овамте-

РАД ОД МРАКА ДО МРАКА

- Хоћеш ли да ми испричаш како су протекли ти

3 Овако мисли и Миле Кандић, с тим што је његова процена да је

зидар. Далматинци су углавном били зидари, били су вешти

Иначе, прве те политичке чарке, које је организовала

смо питање у чему је ствар. И речено је да су се Босанци

7 Сликар и карикатурист Алфред Пал из Загреба, кажњеник I и

Не верујем да је ико ту био одлучно против тога да реви-

Онда су нам објавили и да је изабран Центар.

у говору. После су мене дошли да питају: „Ко је то, бога

организују та изјашњавања и то самоуправно ревидирање

Босанаца. Јер, рачунај, њих је било можда три стотине,

СТО КОМАДА „ДРАВЕ“

- Знаш ли ко је био управник логора?

И по две кошуље. Чекали смо у реду за униформе...

он мене одмах приметио и пита: „Како се зовеш “ - и, не

клиндеру изгледа... И онда ме опет упита шта сам оно ја.

- Врати се на онај митинг. Је ли тада први пут са Голог

Вискић га је отерао и посебно се бринуо о томе да га

брда. Релативно брзо је онда направљена она организа-