Darinka Jevric - Zbornik, PDF Za Sajt PDF

Даринка Јеврић: архетип, љубав, трагика
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТА У ПРИШТИНИ – КОСОВСКА МИТРОВИЦА
ДОМ КУЛТУРЕ „ГРАЧАНИЦА“
Даринка Јеврић:
архетип, љубав, трагика
- тематски зборник поводом седамдесет година
рођења и десет година од упокојења песникиње -
Косовска Митровица
Грачаница
2017.
Даринка Јеврић: архетип, љубав, трагика
(тематски зборник поводом седамдесет година
рођења и десет година од упокојења песникиње)
Издавачи
Филозофски факултет Универзитета у Приштини
Косовска Митровица
Дом културе „Грачаница“
За издаваче
Проф. др Мирјана Лончар Вујновић, декан
Мр Живојин Ракочевић, директор
Главни и одговорни уредници издавачке делатности

Проф. др Мирјана Лончар Вујновић, декан
Мср Жарко Миленковић
Уредили
Проф. др Даница Андрејевић
Проф. др Небојша Лазић
Проф. др Митра Рељић
Мр Живојин Ракочевић
Секретар уредништва
Мср Марија Миљковић
Рецензенти
Академик Предраг Пипер
Академик Љубомир Зуковић
Др Миодраг Матицки
Проф. др Горан Максимовић
Проф. др Мато Пижурица
Лектура и коректура
Александра Соврлић
Техничка припрема и штампа

Интерклима-графика, Врњци
Тираж
300 примерака
ISBN 978-86-85261-26-8
С А ДРЖАЈ
Уводне напомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Слађана В. АЛЕКСИЋ
ТЕУРГИЈСКА ДИМЕНЗИЈА У ПОЕЗИЈИ ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ. . . . . . . . 9
Даница Т. АНДРЕЈЕВИЋ
ЛИРСКЕ СИНТЕЗЕ У ПОЕЗИЈИ ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ. . . . . . . . . . . . . . . . 23
Сунчица М. ДЕНИЋ
НЕСТВАРНО ПИСМО КАО АУТОПОЕТИЧКИ
МОДЕЛ У ПОЕЗИЈИ ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Голуб М. ЈАШОВИЋ
O ПРАВОПИСУ, ГРАМАТИЦИ И ЛЕКСИЦИ
У КЊИЗИ ПОСЛАНИЦЕ С ПРОКЛЕТИЈА
ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Милош М. КОВАЧЕВИЋ
О СТИЛСКО-ЈЕЗИЧКИМ ДОМИНАНТАМА
ПОСЛАНИЦА С ПРОКЛЕТИЈА ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ. . . . . . . . . . . . . . . . . 71
Драгомир Ј. КОСТИЋ
ПОЕЗИЈА ЗАПРЕТЕНА ЈЕЗИКОМ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Небојша Ј. ЛАЗИЋ
ПОЕТСКА ПИСМА НЕПОЗНАТОМ ПРИМАОЦУ
(лирски субјекат и адресат у песмама Даринке Јеврић) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115
Александар Б. ЛАКОВИЋ
ИСПОВЕДНА ПОЕТИКА ЧЕЖЊЕ И ПАТЊЕ
(Дечанска звона или свест о себи) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Јелена Ђ. МАРИЋЕВИЋ
ВАТРА У ПОЕЗИЈИ ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
Жарко Н. МИЛЕНКОВИЋ
ПОЕЗИЈА ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ И СРПСКО
ПЕСНИШТВО ПОСЛЕРАТНОГ МОДЕРНИЗМА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Ленка Р. МИЛОЈЕВИЋ
ПЕСНИЧКА ЗАОСТАВШТИНА ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ. . . . . . . . . . . . . . . . 177
Валентина Д. ПИТУЛИЋ
ТРАДИЦИОНАЛНИ СИМБОЛИ У
ПОЕЗИЈИ ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
Драгана И. РАДОВАНОВИЋ
ИЈЕКАВИЗАМ У ПЕСМАМА ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
Живојин М. РАКОЧЕВИЋ
НУЛТО ВРЕМЕ, НУЛТА КОТА, НУЛТО ЛИЦЕ:
ФЕНОМЕН КРАЈА (ИСТОРИЈЕ) И КРАЈИНЕ
У ХВОСТАНСКОЈ ЗЕМЉИ И ЈУДИНОМ
ПОЉУПЦУ ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211
Митра М. РЕЉИЋ
СТАВОВИ О ЈЕЗИКУ У ПЕСНИЧКОМ
И ПРОЗНОМ ТЕКСТУ ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227
Бошко Ј. СУВАЈЏИЋ
СЛАВЈАНСКА ГОСПА ОД СУТОНА
(фолклорни елементи у поезији Даринке Јеврић). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
ПРИЛОЗИ
Станислав Р. СТАНКОВИЋ
Даринка Јеврић и Песнички час
учитељству у част У СПОМЕН ДАНИЦИ
ГОРУНОВИЋ ТАСИЋ у Власотинцу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275
Гордана Ј. ЂИЛАС
Грађа за библиографију Даринке Јеврић. . . . . . . . . . . . . . . . . . 279
Уводне напомене
Даринка Јеврић је најбољи песник Косова и Метохије и

једна од најзначајнијих српских песникиња двадесетог века.
Поводом двоструког јубилеја – седамдесет година од рођења и
десет година од смрти наше песникиње, Катедра за српску књи
жевност и језик Филозофског факултета у Приштини (са при-
временим седиштем у Косовској Митровици) и Дом културе „Гра-
чаница“ организовали су дводневни округли сто посвећен ње
ном стваралаштву.
Наша песникиња рођена је 1947. године у Глођанима код
Пећи, а упокојила се 2007. године у Београду. Њен живот и
стварање представљају праву парадигму савремене српске
историјске и надисторијске пројекције у лирском идиому, од
угрожености језика, до савремене уметничке визије Косова и
Метохије. Песникиња је остала да живи у Приштини и након
1999. године у врло тешким условима, као једини српски ства-
ралац који је боравио у свом граду јужно од реке Ибар. Одлазак
с Косова, према сведочењу саме песникиње, не би био сагласан
њеној поезији.
Неородољубива, посебно љубавна поезија Даринке Јеврић,
била је широко прихваћена и говорена на културној сцени би
вше Југославије. Њеном лириком објављена је драгоцена демо
кратизација стваралачке мисли и популаризација поезије као
књижевног жанра. Правећи сопствени поредак традиције ар-
хаичном лексиком, али са модерним сензибилитетом, песни
киња је обновила узвишени, херојски глас у српској лирици.
Витешки, као каква Јованка Орлеанка, ауторка је Косово и Ме
тохију схватала и као интимистички хронотоп и као нацио-
нални сезам. У потрази за архетипским, митским, историјским
језиком и његовом савременом стилско-семантичком и есте-
тичко-аксиолошком функцијом, Даринка Јеврић је креирала
сопствену аутентичну лирску експресију.
7
Њене антологијске песме „Дечанска звона“, „Славјанска
госпа“, „Монолог пјесника“ и друге, пуне дубоке емоције и по-
норног бола, одговарају на чувена питања Пола Целана о смис-
лу поезије након Аушвица и Хелдерлина чему песници у оскуд-
ном времену. У контексту трагичног злог удеса српског народа
у јужној покрајини, њен људски кодекс и њена уметничка пред-
става били су у сагласју етике и естетике, као што је то био
случај и пре сто година у поезији Милана Ракића. Даринка
Јеврић у својој лирици обручава општежиће и саможиће, фи-
зику и метафизику, есенцију и егзистенцију сопственог и сла
вјанског света. Бићевит колико и заједничарски, њен лирски
глас синтезе интегрише поетску линију која иде од иманетног
ка трансценденталном.
За свог живота, Даринка Јеврић је ценила академску кри-
тику. Време је да се академска књижевна критика и шира кул-
туролошка јавност озбиљније позабаве лирским легатом Да-
ринке Јеврић. Овај зборник представља први драгоцени скуп
радова посвећених тумачењу њене поезије и стручни и научни
допринос омажу овој значајној песникињи. Радови у овом збор
нику представљају хрестоматију различитих и полифонијских
приступа њеној поезији – тематско-идејних, методолошких,
аспекатских, лингвистичких, теоријских, критичких тачки гле-
дишта које су презентовали еминентни аутори српске науке о
књижевности. Они показују дисперзиван скуп могућих анали-
тичких приступа и дају спектар експликација и интерпрета
ција лирског дела Даринке Јеврић, доприносећи његовој сту
диознијој рецепцији. Радови ће сигурно бити упутни и инспи-
ративни будућим истраживачима и подстицајни за даља хер-
менеутичка тумачења лирског криптотекста Даринке Јеврић.
Даница Андрејевић
8
Слађана В. Алексић1 821.163.41.09-1 Јеврић Д.
Универзитет у Приштини са привременим
седиштем у Косовској Митровици, Филозофски
факултет, Катедра за српску књижевност и језик
ТЕУРГИЈСКА ДИМЕНЗИЈА
У ПОЕЗИЈИ ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ
Сажетак: Теургијска димензија књижевноуметничког дела подраз-

умева реализацију везе између Бога и човека, стваралаштво као хронотоп
у којем човек комуницира са Творцем и у којем постаје активни субјект
будући саздан по лику и подобију Његовом. У раду се интертекстуалним
проницањем разматрају кључна питања поезије: проблем творевине (текста),
и проблем ствараоца (творца) у оквиру ентузијастичке поетике. У песмама
Даринке Јеврић уочавамо однеговану веру и љубав према отаџбини као
једној од основних претпоставки стваралаштва.
Кључне речи: Косово и Метохија, теургијска димензија, хришћанско

родољубље, словенски бруј.
„Где год се сусретну љубав и вера, рађа се чудо“.
(Свети владика Николај, Тумачење Светог Јеванђеља: Омилије, 149)
Вера је сила духовна. Велика вера покреће и ум, и срце, и

целу душу човекову. Докле год траје велика вера у човеку, она
својом силином покреће душу његову према Богу. (Велимиро
вић 2010, стр. 78). У књизи Жудња за лепотом и савршенством
Јана Алексић истиче теургијски смисао књижевности који пред
ставља дубље разумевање драме постојања и слободе, откри
вање метафизичког искуства које је човеку могуће досегнути
лепотом. (Алексић, 2014, стр. 11). Јана Алексић промишља да је
за теургију као Богоделање, преношење и људске и божанске
креативне енергије, важна категорија лепоте као одраза умет-
ничке свести, јер се њоме преображава свет, али и уметник.
Поетски текст као манифестација човекове духовне слободе је
1
aleksladjana@gmail.com
9
С лађана В. А лексић
потреба да изнова артикулише изворну логосност света. Теу

ргија као виши смисао лепоте, ходочашће је ка савршенству у
Једном: лепоти, истини, добру. Познате почетке теургијског
дејства књижевности препознајемо у грчкој орфичкој поезији
у којој се сажима религијско, метафизичко и уметничко ис-
куство и која је парадигма античког поимања уметности.2 Грчка
реч поиесис, од које је и дошао термин поетика, значио је ис-
товремено радити, чинити и стварати. Поимање бесмртности
душе и вечно истог света идеја одводи нас ка философији Со-
крата и Платона који су умногоме осветлили изворе, исходиш-
та и смисао човековог стваралаштва, указујући на божанско
озрачје и чврсту везу коју песник путем стварања одржава са
оностраним светом. За Платона је имагинација кроз објаву ле
пог, доброг, оплемењеног и мудрог, у стању да повеже песника
са божанским.3 Платонова концепција представља најизрази
тији вид такозване ентузијастичке поетике или поетике израза.
Песник је по мишљењу Платона „нарочито биће: он је лак, кри-
лат и свештен, и не може певати пре него што буде понесен
заносом, пре него што буде изван себе и свог мирног разума“.
(Платон, 1970, стр. 11).
У доба романтизма песник више није схватан као пренос-
ник божанског надахнућа, него је сматран извором надахнућа
обдареног божанском снагом, божанском искром, по чему се
издваја од других људи. Лаза Костић је следио ентузијастичку
поетику схватајући занос као бит песничког стварања: да пое
зије без инспирације не може бити. Обележје његове поетике
2
Највиши старогрчки идеал био је Калон који је представљао Једно: врховну
лепоту, истину и добро. Грци су тежили да се васпитавају у духу калокагатије. Пла
тонова концепција калокагатије подразумева остварење унутрашње лепоте као
меру остварене личности. Сократ у дијалогу Федар о томе говори: „О драги Пане и
ви други богови који сте овде, дајте ми да будем леп унутра, и да се сва моја спо
љашност слаже с мојим унутрашњим особинама“. (Платон, 1970, стр. 181). Распад тог
јединства, тог Једног, значиће и осамостаљивање различитих праксиса: религије,
филозофије, уметности.
3
Своја виђења песника, Платон је изразио у раном дијалогу Ијон или о Илијади:
песник пева тако што му бог прво одузме разум и надахне га божанском снагом
преко муза. Ту снагу преузима рапсод и преноси је на слушаоце. Надахнуће песни-
ку долази од Бога, с тога је порекло поезије остало божанско: „концепција божан-
ства које инспирише песника нигде није истакнута као код Хелена“, каже Аница
Савић Ребац (Милосављевић, 2000, стр. 187).
10
ТЕУРГИЈСКА ДИМЕНЗИЈА У ПОЕ ЗИЈИ ДА РИНКЕ ЈЕВРИЋ
јесте у томе што је категорију заноса, инспирације, ентузијазма,

схватио на нов начин, као неко треће стање које није ни јава
ни сан. У песми експлицитно није поменуо то треће стање, али
се оно може схватити у његовом дијалектичком систему миш
љења као остварење основног начела, као укрштај супротица,
јаве и сна. „То се стање разликује од оних двају обичних најви
ше тим, што је чисто душевно(…)“. (Алексић, 2016, стр. 499). Ње
гош је у Лучи микрокозма, у песнику препознао божанске осо-
бине: ако је Бог логос, песник је први до Бога, гениј који поседује
својства логоса, божји изабраник, „миром помазан“. Према
Хердеру поезија је уметност имагинације и једина уметност
која је непосредно везана за душу – музика душе. Звуци и језик
у поезији имају душу и значење. Поезија се од других уметно-
сти разликује јер је чиста енергија, не само рад. (Алексић, 2014,
стр. 26). Јана Алексић сматра да се управо у том моменту ства-
ралачке имагинације која се истовремено дешава и артикули-
ше, која је и исхођење и успење, догађа теургија као богоделање,
као симбиоза божанског и људског, као преображај (Алексић,
2014, стр. 150).
У поезији Даринке Јеврић уочавамо однеговану веру и љу
бав према отаџбини као једној од основних претпоставки ства-
ралаштва. Суштина хришћанског родољубља је у љубави пре-
ма духовном животу свога народа4. Основно начело поетике
Даринке Јеврић је у нераскидивој повезаности са најдубљим
основама наслеђа родне земље, вере, језика. Песникиња савре-
мене српске поезије, Даринка Јеврић, има дубоке корене и чвр
сте везе са родним тлом и његовом духовношћу. То су везе
вишестолетне, историјске, оплемењене осећањем да је духовни
живот у континуитету једина спона између прошлости, сада
шњости и будућности. Миодраг Лома у промишљању о умет-
ничком времену каже:
4
Примајући награду „Милица Стојадиновић Српкиња“ песникиња је казала:
„Родољубива била јест читавог живота, погледа упртог ка горама Србије, из прека,
брижно увјерена да ‘човек је без народне свести као од свог стабла ветром отргну-
ти лист који се свукуда заноси’. Учинило ми се, наиме, листајући изнова њене књиге,
да брид пустоши, стрепње и повијесне трагике времена у којем је Српкиња живјела
покадшто и коинцидира са данашњим добом. (…) Над Српкињиним родом надвио
се оловни дажд.“ (iskra.co/…/psalmi-raspete-zemlje-secanje-na-darinku-jevric-1947-2007-veli-
ku-srpsku-pesnikinju-sa-kosova-i-metohije).
11
„Управо то песничко време – с обзиром како на природу по-

етске маште, тако и на природу поетског језика као органа ње
ног непосредног испољавања/изражавања – тече истовремено
и у прошлост, и у будућност, и кроз садашњост. Свака песнич-
ка реч, као основна јединица, монада песничког израза, одно
сно, свака језичко-уметничка представа – креће се синхрониј
ски у свим овим трима димензијама времена, па их чак и пробија
тим тоталним покретом, те залази у домен како прапочетне
тако и есхатолошке откровењске безвремености и вечности“.
(Лома, 2001, стр. 72).
Песник све и да хоће, не може а да не пева о своме времену.
А то је, врло изразито и време зла. Даринкина поезија је путоказ
и водич кроз завичајну земљу, лично проживљено страдање;
„Јер Срб сам посред вароши Пришт / Гдје заузлан је говор слав
јански“, у отаџбини која је „мајстор / За изазивање рата (…) /
Два пута прваци свијета“. Песнички субјект Очевидац је: „Виш
њем само свједочим“, јер зна да „све је крсни пут“: он води пре-
ко Голготе. У дубини је то смисаона спознаја, косовско опреде
љење за царство небеско и Христов пут народа распетог, са
бројаницом скритом у дну срца и Исусовом молитвом на јутре
њу Преображењском. Такво је стање у отетој домовини про-
гнаних и понижених: „Да не чује се причести аз и буки / Молит-
ва не препозна“. (Дневник / ноћник / зимник).
У тексту Дечанска звона или песништво имагинативне осе
тљивости, Мирослав Егерић у поезији Даринке Јеврић уочава
сусрет љубави и вере. Из тог сусрета рађа се чудо, по речима
Светог владике Николаја: чудесна мисао, светла идеја, нечујно
и тајанствено рађа. Рођена мисао потом ствара: може да раз-
уме, осети и усвоји. Песнички субјект се у срце повлачи, у ти-
шину и славјанску тугу. Егерић каже: „(…) Али исто тако, нећу
ни порећи толико истицану мисао да је у перцепцији, у поје
диностима визије духовног садржаја у неком песништву, увек
и отисак унутарњег одјека на свет који се неиспитаним путе-
вима сјединио са умом, фантазијом, ритмом оног који ту везу
са светом живи као своју“ (Егерић, 2004, стр. 79).5
5
„Нешто се не да појмити као целина ако се кроз све привидно раздвојене и дис-
паратне ствари не осети начело које спаја и мири. Највећи духови редовно су то
начело налазили у Богу: он је с ове стране стварности – у њиховој души“. (Момчило
Настасијевић Неколико рефлексија из уметности).
12
Књига песама Преварени тишином (1973), Даринке Јеврић,

је светковина срца у тишини помисли, тихо пристаниште што
ослобађа душу, тишина креативних сневања. У лепоти једно
ставности и емотивне замишљености, уочава се „нешто суз-
држано спиритуално, што се једначи са светом тишине, желећи
да преузме њену безгласност“, Овде се ради о нечем што је
разумом немерљиво и неизмерно: уметност ради људске душе,
како би рекао Момчило Настасијевић.6 Бранко Миљковић је
поетски дефинисао песничко тиховање: Тишино у светој сенци
(у песми посвећеној Момчилу Настасијевићу). Даринку Јеврић
инспирише фреска, дечанска звона и бели храм. Песма Фреска
је молитва песничког субјекта усамљеног у вртлогу, пред ико-
ном која у немирима доноси мир, плач и захвалност: та осама
oтвaрa нoв eгзистeнциjaлни смисao, вoди кa рaзрeшeњу зeмaљ
ских противуречнoсти, ка смирeњу созерцањем Божанствене
светлости и лепоте столетне: „у немирима мирна / у вртлогу
сама / зидови ти краду сјенке / склопиш ми руке у молбу / у
јецај у хвала / стољетну љепоту ми у свјетлост кујеш“.
У језгру духом досегнуте тишине, песма Дечанска звона
или светковина срца, инспирисана је вековном слутњом име-
на, Оног који је дозван лелеком звона када се у спознању за-
неми и ослепи: „вјековима ћутим твоје име (…) љепота / што
је не видјеше очи ни цара ни ћесара“. Песникиња је надахнута
лепотом Бога, светитеља и светогорских монаха, и јунацима
народне српске песме који се страдањем вазнеше: девет Југо
вића, и царица Милица, и млада Гојковица. Са том лепотом
славјанска песникиња хoћe дa сe идeнтификуje, тим путeм да
хoди: „а понека птица заборави лијет / остави гору и олтар
сања“. У мотиву јединствене љубави у Соломоновој Песми над
песмама чежња за заручником: „Заклињем вас, кћери јеруса
лимске, … не будите љубави моје…“ (Песма над песмама, 2, 7),
чежња је за Богом, за божанском љубави, према оном „кога
љуби душа“ моја: „Походе ли те кћери јерусалимске, / љубави“.7
6
Настасијевић промишља „да се овде ради о нечем што је разумом немерљиво и
неизмерно. Ако се баш осећа велика потреба за формулом, зашто онда не ризико-
вати с једном која ће бити далеко неодређенија но ипак далеко сугестивнија од свих
горњих, зашто не рећи. Уметност ради људске душе“. (Настасијевић, 1991, стр. 24).
7
Песничко ремек дело Библије Песма над песмама по садржају је песма о љубави.
13
То је љубав која „дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди,

љубав се не горди, не надима се, не чини што не пристоји, не
тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се не
правди, а радује се истини. Све сноси, све верује, свему се на
да, све трпи“ (Прва посланица Св. Апостола Павла Коринћани
ма, 13, 4–8).
Даница Андрејевић у тексту Феноменологија косовског ми-
та у поезији Даринке Јеврић у мотиву „јединствене љубави“
уочава љубав према Богу и обоговљену љубав које се губе „јед
на у другој, у големој идентификацији манастирске естетске
визије, аудитивне снаге звона и метафизичког споја трију љу
бави – завичајно националне, Божанске и људске“ (Андрејевић,
2016, стр. 144). Славјански бруј дечанских звона симболизација
је суздржаног бола и трајања, опомена, како осветљава Егерић,
да постоје висинске, унутрашње дужности човека на земљи и
да пристајање на лако и површно постојање јесте скраћивање
животних дарова и могућности. Песма се завршава тражењем
опроштаја у име свих грешних, „што дугујем крви“.
Песма „Бијели храм“ је родољубиви завет родној земљи,
завичају, „злату поред срца“ (Свићеш ли зоро илирска) који би
песникиња да сачува од клетве и сваког зла, да колевком род
оснажи. То може само Ратникова љубав. Славјанска госпа, слав
јански тужна што и приличи госпи и славјанском господству,
са молитвеником поред срца, жуди да плачем роди неку сјајну
зору, у вреви да врви. Али чулно измиче већ настањеној тиши-
ни бледих који проносе тугу. Туга лирског субјекта има архе-
типски смисао јер се „са јастука праматере моје / и у мени ста-
нила“. Смирeњe за којим песникиња трагa, мир, тиховање, и
jeстe и крајњи смисao свeг стварањa, свих aктивнoсти: из њeгa
свe дoбиja смисao. Песникиња зна за тишину која доноси речи
благе, и „једину мудрост срца“, зна за сусрет са Богом којем у
Преко двадесет векова тумачи Светога писма покушавају да осветле о којој је љу
бави реч. Једни тумаче да Песма над песмама описује љубав Бога и његовог израел-
ског народа, други промишљају да се у питању љубав између Христа – заручника и
његове Цркве – заручнице. „ (…) Песма над песмама је најлепша и најузвишенија
старозаветна химна Богу и његовој љубави према човеку. Ова књига написана је
највероватније у IV веку пре Христа, додуше, њу традиција приписује цару Соло-
мону (око 1000 године пре Христа), али јасно је да се овде ради само о литерарном
псеудониму“ (Библија, 2005, стр. XII).
14
градуалном у заносу : „храм бих да зидам / … па да те бијела

од бисерја кујем / у фреске претачем“.
У збирци Нестварни записи (1976), издвајамо песме Очи,
Чудно писмо, Славјанска госпа, уочавамо поетичко осмишља
вање сопства у метафизичком домену постојећег. Песма Очи
представља симболику „свјетлости прве и потоње“, литургиј
ским сабрањем дозваних звоном, хлебом и вином, нафором за
спас, светим причешћем. Чудно, је нестварно писмо које пес-
нички субјект пише, „без иједног слова / само тишина /(…) и
све благо што се стекло „дајем за час / што би могао да нас
рани истим криком“. Парадоксалност нестварног писма је у
корелативу, заумном језику, недореченом, у безгласном крику
и вапају молитвеника који се тишином уздиже до Творца.
Песма Славјанска госпа посвећена мајци, саткана је за нај
чистије снове, уз мирис тамњана, и благослов. Епитетима до-
бра вила и мелем на рани, кључар наших туга, тиха туга после
непогода, тренутак и вјечност, нестварна од лепоте, кућни ол-
тар и моћно светилиште, дочарана је славјанска госпа. „Сaмa
реч тугa у пeвaњу ниje знaк осећањa, већ пojaм у кoмe су сaжeтe,
нaрoчитo oсмишљeнe и наглашенe тeнзиje (…) Тo je индeкс
кojи пригушуje eмоциoнaлни живот песникa или oзнaкa пaтњe
његових душeвних стaњa, oногa што бeзглaснo трпи притисaк
сoмнaбулнe визиje и eгзистeнциjaлнe драмe кoja ћути у виду
његовe мисли“ (Филиповић, 1985, стр. 117).
Из књиге Ижице (1980), која представља мисаоно сучеља
вање са светом у којем се духом прониче у време пре нас, Мо-
нолог пјесника је аутопоетичка песма о стварању, о томе како
настаје песма: „уз саму ивицу неба видиковац постављах…/ да
птице слете на озарење, / сврати и одахне сам Бог“. Попут Лазе
Костића, песникиња се имагинацијом вазноси до ивице неба,
до огњеног врхунца.8 Песнички субјект трага за одговором на
питање Шта сам то зидао?: „увијек / почињући ни из чег: чежњу
сам у облик преобраћао, / жудњу трепераву“, чиме се истиче
хипотеза о стварању ex nihilo, афирмацијом индивидуалног,
интелектуалног, естетичког у фикционој жудњи за лепотом.9
8
„Тек сад се кајем, / Што нисам чешће земним пролазио крајем, / Већ навек по
том огњеном врхунцу, / По недомаштаном, умишљеном сунцу“ (Лаза Костић).
9
Свети Јован Кронштатски каже да свакој речи одговара биће или свака реч може да
буде биће и дело. (…) управо то и јесте својство речи – сила и њена извршивост. (Свети
Јован Кронштатски, 2011, стр. 24).
15
Збирком Јудин пољубац, Даринка Јеврић показује каква је

дужност песника у нултом времену до гробнице плаве, са иро-
ничним нагласком на србадијску поскочицу, од марша на Дри-
ну до погребног марша, са алузијом на сеобе и страдања добре
српске пастве која се у хвостанској земљи понављају. Време
страдања симболизовано је нултом годином, али је присутан
сан о неком бољем животу лаком, безбрижном и нежном, на
пропланку „на ком бих да поставим косу…/ препелица гније
здо да свије“. У песми Вријеме оно вријеме ово, песникиња је
осветлила два модела живљења, некада и сада, оживела време
оно предачко које је знало за књиге староставне, октоихе и
требнике, срму призренску и свилу, молитвеник и мараму, и
кандило. Време ово је донело немар за родослове, и знамење
православно. У Свечасном збору, као и у Небеској Литургији
Светог владике Николаја где Свети Сава у дијалогу са Христом
моли за опроштај грехова српског народа овог времена, и мо-
литвом за помиловање Десанке Максимовић као моделом, пе
сникиња Даринка се моли Вишњем да окупи Србе урасле у праг
и небеску соху, да поново снове снују и спасоносно љубе, тво-
рачки у заносу, да све „на ползу клија“, „по законику душе“. То
је молитва и опомена читаоцу да не заборави рукописе и по
веље о земљама и задужбинама, да не заборави свете пустино
житеље и чудотворце „од Корише до Црне Ријеке, / високо у
Дечанима Стефанов крс, Поменик и даскалске списе; новобрд–
ско и бањско злато, патријаршијску свиту, све српске источ-
нике“. У питању је Аристотелов појам или феномен катарзе (гр.
реч очишћење, разрешење), који сугестивно образлаже заврше-
так и дејство једног стваралачког чина. У том процесу долази
до прочишћења негативних искустава и емоција, и самоспо
знаје и преображаја. Није победа у моћи, већ у осећају победе
једне људске душе наспрам зла којe је окружује. Песникиња је
против Јудиног пољупца, против издаје моралних и религиј
ских, али за очување и повратак духовним вредностима.
Песма симболично насловљена као Музичка кутија, по
свећена је једној од највећих писаца двадесетог века, францу
ској књижевници Маргерит Јурсенар која у збирци Источњач
16
ких прича, између осталог пише и о балканском јунаку Марку

Краљевићу као о Србину без страха. Песникиња експлицира
теургијску димензију своје „творачке занијетости“, Творцем,
„лучах источнику“. Да би се имагинација распрострла, да би
наступила музичка тишина односно духовна симфонија тог
простора, лирски глас преиспитује: ради се о потоњој милош-
ти, о оном тамо, о есхатолошкој димензији када „душа пада к
небу / ваздиже се као лат“. И ради се о још једној од највиших
категорија духовног узрастања, праштању: ријеч је, заправо, о
свјетлости опроштаја; / светотајинској кристалној струни“.
Изнутра сагледава вечну светлост, умом који постојано пре-
бива у срцу: „Ријеч је о свјетлости: / Она што прелести јасним
/ знаком љубави – уистину занавијек / којој смртица не може
ништа“. Свети Теофан Затворник у књизи Живети са Богом,
каже: „Бог је светлост и реч Божија је светлоносна; зато и душа
које је прима, постаје просветљеном и светлоносном. Бог је
непроменљив, непроменљива је и реч Божија, и зато душа која
је њоме опасала бедра помисли својих, бива чврста и непо
пустљива. Бог је живот, и реч Божија је живоносна, па зато и
душа која је прима и која је нахрањена њоме, има живот у себи
и точи га из себе. (Затворник, 2012 , стр. 96).
Светлост је синтеза поетских и мисаоних напора песни
киње, да се допре до Логоса силином Његове љубави у којој
нема страха. У некој земљи сељака, на брдовитом Балкану, Да
ринка Јеврић исписује још једну крваву бајку, покрадених, по-
нижених, у збегу, у земљи „што граничи се с Богом / Једином
таквом на свету“. (Дневник, Ноћник, Зимник). У Балканској ватри
крстоносни народ бди „Ноћ и дан / Дан и ноћ / С погледом
према висинама“. По речима Мирослава Егерића, песништво
Даринке Јеврић нас стално опомиње на скривене одговорности
према националној прошлости, и задацима будућности. (Еге
рић, 2004, стр. 98). Флорика Штефан у тексту Даринка Јеврић
или славјанска туга, казује да нема ни педља косовско-мето
хијске земље, ни парчета неба, ни манастира, ни конака, ни
звона, ни фресака, ни рана на фрескама, а да их нисмо видели
и препознали у Даринкиној поезији. „Као да се цео вишевеков-
17
ни духовни живот овог поднебља неосетно слио у једно и хру-

пио у њена слова да би га она опевала божанском благошћу“10.
(Штефан, 1997, стр. 34).
Теургијску димензију књижевности Николај Гогољ је схва-
тио као не толико приказивање лепог, колико указивање на
путеве и стазе ка њему. По мишљењу Гогоља изложеног у Пре-
писци, уметност је пут ка Богу. „Опчињен милионима прекрас-
них предмета који одвлаче мисли на све стране, свет није у
стању да се директно сусретне са Христом. Небеске истине
хришћанства су му далеко. Он их се плаши попут мрачног ма
настира ако му се не подметну н е в и д љ и в е степенице ка
хришћанству… У свету има много тога што за све који су се
удаљили од хришћанства служи као невидљива степеница ка
хришћанству. Такву улогу има позориште и уметност уопште“
(Гогољ, 2011, стр. 151). Хајдегер, који је живео у добу и „смрти
Бога“ и „смрти човека“ у интервјуу датом 1966, а објављеном
тек након смрти овог философа, ипак признаје: „Философија
неће моћи извршити никакав преображај садашњег света. И
не само философија, него никакво мишљење које је само људ
ско. Може нас спасити једино Бог. А нама остаје само да се
поетским мишљењем припремимо за појаву Бога. Или, ако
ипак пропаднемо, да бар будемо у тој пропасти свесни да про-
падамо зато што Бог није са нама, што је одсутан“ (Димитрије
вић, 2016, стр. 27/28).
Свако уметничко дело тежи да собом симболизује вишу и
дубљу духовну реалност, Верујемо да из великог очаја из чијег
средишта у савремено доба песник проговара, и одакле ишче
кује епифанију, књижевност рађа лепоту. Лепоту као идеју која
ће очувати свето у свету, објавити смисао: „Свет ће спасти ле
пота“11. „А тамо где се лепота завршава, почиње теургија, као
богоделање, као објава смисла“ (Алексић, 2014, стр. 293). Ту „вер-
10
Поезију Даринке Јеврић, по мишљењу песникиње Флорике Штефан, треба чи-
тати у манастиру, уз мирис тамјана и упаљених свећа, у скрушеној тишини. Тек
тада би она аутентично звучала, земаљски и небески истовремено, као молитва за
трајање.
11
Став главног јунака кнеза Мишкина у роману Идиот Достојевског у оквиру
религијско-естетичке концепције лепоте као „спаситеља света“ има широк распон:
од повратка ранијем, безгрешном животу, јер је „ лепота делић раја“ , до поверења у
спаситељску моћ лепоте која је „прешла у теургију“ (Н. Берђајев), (Шутић, 2009, стр. 279).
18
тикалну компоненту“ – у тежњи човека ка најбољем духовном

Ја, ка надиндивидуалном (теономијском)12 смислу, уочавамо у
поезији српске песникиње „из негдање Сербије Старе“, Дарин-
ке Јеврић. У њеној души свагда је тињала искра тежње ка Небу,
ка Оном који дарује опроштај и мир:
„И славим оне чија се Родина

С Вишњим међи
До високе Богове куће
До мога маленог неба“.
Управо ову искру стремљења ка богоопштењу песникиња

Даринка Јеврић је чувала и неговала, славословећи народ свој
србски, христоносни и земљу родну у својим стиховима, за
вечност. И за тишину, и једину мудрост срца: „хтједох речи
благе“, „свјетлости прве и потоње“.
12
Теономија – живот у сталној вези са духовном сфером, са Богом.
19
Извори
Јеврић, Д. (2004). Дечанска звона и друге песме, Избор и предговор
проф. др Мирослав Егерић, Нови Сад: Завод за културу Војводине.
Јеврић, Д. (2008). Посланице с Проклетија, Београд: СКЗ.
Литература
Алексић, Ј. (2014). Жудња за лепотом и савршенством: теургијска
димензија књижевноуметничког стваралаштва, Београд: Институт
за књижевност и уметност.
Алексић, С. (2016). Књижевнотеоријски и философски ставови Лазе
Костића, Зборник радова, бр. XLVI (2), 2016, (стр. 495–511). Косовска
Митровица: Филозофски факултет.
Андрејевић, Д. (2016). Токови српске књижевности: (XX век), Косов-
ска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.
Аристотел (1982). О песничкој уметности, Београд: Рад.
Библија (2005). Ваљево: Глас цркве, Ваљево: Александрија.
Богдановић, Д. (1991). Историја старе српске књижевности, Београд:
СКЗ.
Бужињска А. и Марковски, М. П. (2009): Књижевне теорије XX века,
Београд: Службени гласник.
Велимировић, Н. (2005). Молитве на језеру, Ваљево: Манастир Лелић.
Велимировић, Н. (2009). Тумачење Светог Јеванђеља: Омилије, Бео-
град: Александрија, Шабац: Глас цркве.
Велимировић, Н. (2010). Речник вечног живота: владика Николај нас
води путем спасења – поуке азбучним редоследом, Београд: Верско
добротворно старатељство Архиепископије београдско-карловачке.
Димитријевић, В. (2016). Философија после Вартоломејске ноћи, Ча-
сопис за језик и књижевност 27/28, 10. 5. 2016.
Ђукић, Б. (1999). Хеленска естетика, Београд: Просвета.
Егерић, М. (2004). Дечанска звона или песништво имагинативне
осетљивости, у књизи Дечанска звона и друге песме, Нови Сад: Завод
за културу Војводине.
Затворник, Св. Т. (2012). Живети са Богом, Костолац: Манастир
Рукумија.
Костић, Л. (2015). Укрштај: изабрани радови, Службени гласник:
Београд.
20
Кронштатски, Св. Ј. (2011). У свету молитве, Превлака: Манастир

Светог Архангела Михаила.
Карелин Р. (2015). Хришћанство и модернизам, Будва: Манастир
Успења Пресвете Богородице – Подмаине.
Лома, М. (2001). Пролегомена за једну поетску гносеологију, естети-
ку и критику, у Зборнику Матице српске за књижевност и језик,
Нови Сад, књ. 49, св. 1–2, стр. 65–76.
Милосављевић, П. (2000). Методологија проучавања књижевности,
Београд: Требник.
Мочуљски К. (2011). Гогољев духовни пут, у књизи Николаја Васи
љевича Гогоља Тумачење божанствене литургије, Београд: Логос.
Настасијевић, М. (1991). Сабрана дела. Дечје новине: Српска књи
жевна задруга.
Петровић, С. (1994). Естетика, Београд: Чип.
Платон (1970). Ијон, Гозба, Федар, Београд: Култура.
Плиханков, В. (2014). Наш живот је на небесима: духовне поуке рус
ког светилника, Београд: Православна мисионарска школа при хра-
му Светог Александра Невског.
Радуловић, М. (2008). Књижевност и теологија, Београд: Института
књижевност и уметност, Источно Сарајево: Православни богослов-
ски факултет Св. Василија Острошког.
Штефан, Ф. (1997). Благо у мојој души, Нови Сад: Матица српска.
Шутић, М. (2009). Подрхтавање смисла, Београд: Службени гласник.
iskra.co/…/psalmi-raspete-zemlje-secanje-na-darinku-jevric-1947-2007-
veliku-srpsku… -
Краљ, М., Псалми распете земље: сећање на Даринку Јеврић (1947–
–2007) велику српску песникињу са Косова и Метохије.
21
Slađana V. Aleksić
Summary
THEURGIC DIMENSION IN THE POETRY BY DARINKA JEVRIĆ
Theurgic dimension of the literary-artistic work considers realization of the

relationship between God and a man, creative work as a chronotype where a man
communicates with the Creator and where he becomes an active subject since he
is constructed according to the character and image of God. In this paper, key
issues of poetry are considered by intertextual permeating: the issue about crea-
tion (text), and the issue about the creator (author) in the framework of enthu-
siastic poetics. In the poems, we can notice great fostered faith and love towards
homeland as one of the main assumptions of creation.
Кeywords: Kosovo and Metohija, theurgic dimension, Christian patriotism,

Slavic resonance.
22
Даница Т. Андрејевић1 821.163.41.09-1 Јеврић Д.
ЛИРСКЕ СИНТЕЗЕ
Сажетак: Поезија Даринке Јеврић је естетички и вредносно најзна
чајнији допринос српској лирици с тла Косова и Метохије у другој полови-
ни двадесетог века. Седамдесетих година претходног века, када је објавила
прве стихове, било је јасно да је рођена лирска звезда. Рад иде трагом идеје
синтезе у лирици ове песникиње, почев од формалног модернизма слобод
ног стиха који сублимира архаични језик, до феноменологије косовског
мита, народне песме и средњовековних личности као интегришућих кате
горија у процесу лирских синтеза. Стваралачка тријада суштина – средиш-
те – синтеза остварена је у овој поезији преко поетизације факта, естети
зације историје и имагинације трагизма. Њене антологијске песме „Дечан-
ска звона“, „Славјанска госпа“ и „Монолог пјесника“ које се у овом раду
анализирају, показују лирску синергију и синтезу индивидуалног певања
и мишљења и универзалних проблема, као и традиције и модернитета.
Кључне речи: синтеза, средиште, суштина, историја, Косово.
Књижевна појава Даринке Јеврић (1947–2007) датира 1970.

године. Када је те године објавила заједничку збирку „Додир
лета“ с Браниславом Тодићем, књижевној јавности и литерар
ној критици је било јасно да је лирска звезда рођена. Убрзо је
постала парадигма косовско-метохијске притоке у савременој
српској поезији. У оквирима шире, тада југословенске поетске
сцене, постала је респектабилна, аутентична и сугестивна по-
етеса која је своју лирску физиономију објавила као зрелу, лек-
сички и мисаоно формирану књижевну структуру. Аксиолош-
ки квалитети поезије Даринке Јеврић истичу се посебно у ок-
виру теорије рода, у генерацијском следу након књижевно
историјске предчаснице Десанке Максимовић, и следбеница
1
andrejevic03@gmail.com
23
Даница Т. А ндрејевић
Весне Парун, Драгиње Урошевић, Даре Секулић, Тање Кра

гујевић, Радмиле Лазић, Злате Коцић и других. Међутим, Да-
ринка Јеврић, поред тог женског сензибилитета, нема других
протопоетичких ни компаративних сличности с њима, што
сведочи о самобитности њене лирске вокације. Да женско пис-
мо не треба схватити као питање пола већ сензибилитета, по
казује управо њена поезија која се с мушком одлучношћу хва-
тала у коштац с проблемима национа и бића, с питањима изгу
бљеног јаства и у самобитној експресији активирала архаичне
слојеве народне и средњовековне баштине, објављујући своје
пронађено лирско време.
У књижевно-историјској дијахронији, Косово и Метохија
нису имали бољег песника у претходном веку. Самом својом
појавом, Даринка Јеврић означава лирску синтезу косовско-
метохијског песништва новог доба. Осим тога, њена се поезија
у српском песништву објавила након што су завршене поетич-
ке мене и експерименти у методу, моделу и структури, након
шесте деценије претходног века која је обиловала различитим
лирским концепцијама, експериментима и авангардизмом. Ко
сово као животни и лирски хронотоп наше песникиње део је
иначе веома присутне мисли у српској поезији као мистерије
косовског мита, како вели мудри Андрић. У синхроној пес
ничкој епохи, она је синтетисала и спиритуализовала свој од-
нос према традицији и обогатила га модернитетима који су
избегли радикалне и авангардне промене. Још је једна специ-
фична и необична формално-поетичка лирска синтеза видљи
ва у песништву Даринке Јеврић. Иако везана за традиционал-
не митове и архетипове, саборно умље, генску меморију и при
мордијалну истину, и по томе припадајућа плејади песника
коју предводе Слободан Ракитић, Рајко Петров Ного, Милосав
Тешић, Ђорђо Сладоје, она је, за разлику од ових песника, на-
шла своју форму у модернијем, слободном стиху који је изну-
тра везан за лексичку старину. Она је фузионисала и интегри-
сала та два лирска поступка – архаичну лексику и модерну
форму стиха у сопствену лирску синтезу, добијајући у тој тра
нсформацији суверене стилско-семантичке и естетичко-акси-
олошке резултате. Тај трећи лирски пут Даринке Јеврић при-
родно води до сопствене лирске синтезе певања и мишљења.
24
ЛИР СКЕ СИНТЕ ЗЕ У ПОЕ ЗИЈИ ДА РИНКЕ ЈЕВРИЋ
Њена поетика суштина и средишта који се, као око Пијемонта,

јате око Косова и Метохије, синтетише архаичну лексику и но-
вомитску позицију песника, творећи метафизичку подлогу пое
зије. Метафизичка природа поезије јесте суштинска за њено
разумевање, тврди Катица Ћулафкова у књизи „Метафизика
поезије“. У свом херменеутички полифоном зборнику „Кључ
за савремену поезију“ Влатко Павлетић, такође, говори о есте-
тичком збивању, налик на „невидљиво збивање“ Беле Хамваша.
Теорија руских формалиста о очуђавању, заумним и двогласним
речима, такође говори о тежњи песника да понове палимпсесте
и библијске синтезе, да интегришу збивање у реч, да синтетишу
искуство, енергију, хронос, историју. Тиме поезија постаје медиј
који се креће кроз време као проноситељ синтетизованог зна
чења. Поезија у синтези тражи суштину и средиште космичког
и земаљског света. Синтеза саможића и општежића, физичког
и метафизичког, есенције и егзистенције, антрополошког и он-
толошког видна је у поезији Даринке Јеврић. Лирска синесте
зија трајних вредности традиције која је пројектована у поезију
у сопственом поретку песникиње указује се синтетизована у
аксис мунди, светској оси која за њу пролази кроз Косово и
Метохију. Тај златни пресек у неколико антологијских песама
открива чисту имагинацију Даринке Јеврић у духовном порет-
ку љубавног осећања, религиозног видела и чисте фикције, да-
кле, тежњи ка апсолуту преко синтезе.
Даринка Јеврић је песник с изузетно дубоким и сложеним
унутарњим светом, с лирском и емоционалном концентраци
јом, интелектуалном енергијом, интензивним осећањем љуба
ви (свељубави) и лирском атмосфером свечане тишине, духов-
ности и узвишеног бола. Њена страсна анима дала је индиви-
дуални карактер ахетиповима, како учи Јунг. У поетској струк-
тури, песникиња је показала свој лирски пут од иманентног ка
трансцеденталном. Новој апокалипси била је потребна мета-
физичка одбрана Даринке Јеврић и других косовских и срп
ских савремених песника. Упркос „гласности“ ове теме, она је
тихи песник интимистички схваћеног Косова и Метохије као
долине плача која илуструје феноменологију косовског мита и
опредељења. Иако наша песникиња није писала есеје аутопо-
етичког експлицитног карактера, у ретким интервјуима или
25
репортажама могу се наслутити одреднице њеног поимања

света. То певање и то мишљење тежи лирској синтези тради
ције и модернитета, индивидуализованој интерпретацији ми-
та и симбола колективне свести као „запретане митологије
аутора“ (Р. Барт) и „метафизичког квалитета трагичног“ (М.
Бахтин). Зато је феноменологија косовског мита управо оно
синтетичко ткиво које сабира елементе народне песме, средњо
вековне књижевности и историје. Сакрално наслеђе и софи-
стицирано присуство фресковне и храмовне позадине њене
поезије део су манифестно-програмске основе ове поезије.
Међутим, песникиња никад није банализовала мит нити га
безусловно некритички користила, већ луцидно, рафинирано,
дозирано, сабирала његове видове у синтетички ласер симбо-
ла или лирске визуелизације и конкретизације. У лирским фун-
дусима и носачима поезије Даринке Јеврић налази се Његошев
косовски завет, Видовданска идеја Исидоре Секулић (1913) и
текст Зорана Мишића о косовском опредељењу (1961), који
формулишу однос модерних стваралаца према миту. Велики
Црњански је говорио да из племенског треба узети оно што не
пречи напредак литературе. Синтеза косовских маркера, нових
феномена и сензација генерише целокупну поезију наше ау-
торке. Она даје властити одговор на питање Пола Целана има
ли поезија смисла после Аушвица и Хелдерлина – чему песни-
ци у оскудном времену. Постхуманистичком и антицивили
зацијском двадесетом веку били су потребни песници који ће
интегрисати суштине и средишта духовног значаја. Традиција
и интуиција о тој традицији омогућила је нашој песникињи да
формулише лирски сопствену синтезу елемената у том односу,
да именује кодове релевантне за ту проблематизацију и при-
веде нас њеној лирској истини.
Синтезом националне етике и књижевне естетике, грађан
ског, интелектуалног и уметничког става, витешком свешћу и
императивима части, Даринка Јеврић је креирала косовско-
метохијску иконимију у својој поезији. Том синтезом повеза-
ла је Јефимију и Десанку Максимовић, поетику и мудрост све
љубави, историјско и бићевито. Исидора Секулић је записала
да је Косово „већа сума истине“, дакле, неупоредива чињеница,
никаква велика патетична реч већ основна сушта реч језика,
26
бића и национа. Говорећи о односу стваралаштва и мита као

о синтези људског искуства и суштини антропологије, Р. Барт
је констатовао да поезија пројектује метајезик који се семио-
тички своди на систем суштина. То се у поезији Даринке Јеврић
очит ује кроз галерију лирских ликова (углавном женских) из
националне историје и српске културе, као у песми „Славјанска
госпа“ – царица Милица, девет Југовића, млада Гојковица, које
представљају културне и култне јунакиње њене поезије.
Има нешто од херојског романтизма у овој поезији због
чега су се чули гласови да је поезија Даринке Јеврић анахрона
времену. Међутим, управо њен принцип синтезе говори о про-
цесу сажимања и еволутивних адаптација мита у поезији пре-
ма новомитској позицији човека. Андреј Вознесењски је рекао
да поезија има у себи нечег религиозног, као што религија има
у себи нечег поетског. По новородољубивом и неорелигијском
тону, поезија Даринке Јеврић је лирски требник Косова и Ме
тохије. Међутим, у средишту њених лирских синтеза није ап-
солут бога, већ обожена традиција и култура сама. Контексту-
ализован у наше време, косовски мит је средиште уметничке
синтезе ове ауторке. Он, такође, јесте место судара добра и зла,
Христа и Антихриста, о чијој улози у литератури уопште го-
вори Е. Мелетински. Сви ти митски елементи улазе, уз наше
глобалне представе о њима, у поезију наше ауторке кроз ар-
хаизовани језик који је синтетизован са савременим и понегде
само има призвук старине која је „имитирана“ кованицама и
сложеницама. Језик из удаљене језичке ситуације у савреме-
ном свету функционише као језик у језику, као дупла експо
зиција значења.
Песничке збирке Даринке Јеврић нису многобројне – „Пре
варени тишином“, „Нестварни записи“, „Ижице“, „Хвостанка
земља“, „Словољубве“, „Јудин пољубац“ и „Псалам бездомни-
ка и друге песме“. Писала је, како каже Матош за Ракића, мало
али расно. То говори у прилог њеној контроли и синтези лир-
ских рефлексија у праву лирску парадигму (параболу). Поме-
нути метајезик, врста утопије језика који иде од топонима до
митонима везује се у антологијским песмама Даринке Јеврић
„Дечанска звона“, „Монолог пјесника“, „Славјанска госпа“, „Со-
ба“ и другим, показујући шта значи кад прави песник постоји
27
на страшном месту – Косову и Метохији и како библијски

хода тамом а да га тама не обузме. Песникиња говори из егзи-
ла бића и егзила завичаја, док њена косовска Атлантида тоне
на њене очи. Косово поље је проблемско место заједничког
искуства и личног бола, хомологизовано средиште света и
свемира (М. Елиаде), пут до апсолутног света, место на коме
обитава свети Грал.
Патријархални и епски оквири поезије Даринке Јеврић би-
ли су тема критике због тематске ограничености, маниризма
и „старинског“ начина певања. Међутим, треба схватити да
постоје песници заједничари и песници „процеса себе“, како
каже Исидора Секулић. Даринка Јеврић је амалгамисала оба
песничка гласа. Такође је књижевно- историјска и теоријска
чињеница да у свакој епохи постоји коегзистенција различитих
стилова, метода и модела. На том плану наша песникиња по-
стиже још једну лирску синтезу – коегзистенцију колективних
тема и субјективизацију лирске пројекције. Даринка Јеврић
пројектује Косово и Метохију као општи, али интимистички
стилизован простор, лирски Сезам у коме ће песникиња бити
Амазонка или Јованка Орлеанка.
Даринка Јеврић је истински песник толико посвећен ли-
рици да се никад није огледала у неком другом књижевном
жанру. Та чињеница је, такође, део синтетичког процеса њеног
песништва – без расплињавања на друге стилске поступке и
потврда верности једној вокацији – песничкој. Дубоким вер-
тикалним сондирањем у медију лирике песникиња иде од има-
нентног ка трансцеденталном, кроз иницијацију у саму суш-
тину спиритуалних средишта. Лирским синтезама у песми „Де
чанска звона“ показала је примарну творачку имагинацију,
завидну језичку експресију и рефлексивну културу, огромну
емоцију љубави и бола у дубини времена и тишини векова.
Песникиња реинкарнира и открива слој по слој наслагане ис
торије у синтези звука и хроноса, у лирском дијалогу с вечно
шћу. У овој песми постоји ингениозна метаморфоза звука у
љубав и љубави у тишину, као одпевавање на онај стих Бранка
Радичевића из песме „Туга и опомена“ – „Ње више нема, то је
био звук“. Песма је синтеза сакралног осећања, љубави за биће
и сна о матерњој мелодији Момчила Настасијевића, којом пе
28
сникиња долази до синестезије слојева звучања и значења. Из

међу тишине и звука звона постоји семантичко пуњење инди-
видуалним болом и универзалном пролазношћу. Слободан
Ракитић у наслову предговора последње објављене збирке пе-
сама Даринке Јеврић ту звучну линију назива „од монолога до
вишегласја“. То постојање бриљантног саможића у моћном
општежићу у поезији Даринке Јеврић је лирски интегрисано у
поетику и мудрост свељубави, речите тихости и дубоке једно
ставности коју је поседовала и Десанка Максимовић. Ламент
над идејом љубави уз звук дечанских и астралних звона Да-
ринке Јеврић један је од најсугестивнијих лирских целина сав-
ременог српског песништва:
походе ли те кћери јерусалимске
љубави
грло само да ми дахом опалиш
могла бих ја дојити и девет обилића
(леле ако залелечу дечанска звона
па ти се лик с фрескама помути)
а клијале су под бедемима неке очи
и завидела ми гојковица
за осјеку што дугујем крви
грешна се дому враћам
са клетвом дечанских звона у ушима.
прашћај љубави (Јеврић, 2006, стр. 27)
О лирској синтези ове песме, Мирослав Егерић пише у по

говору избора поезије Даринке Јеврић „Дечанска звона и дру-
ге песме“, истичући имагинативну осетљивост песникиње у
овој лирској целини: „То је једна од ретких песама у српском
љубавном песништву која додирује само језгро љубавне тиши-
не, остављајући читаоца у осећању тихе зачараности оним што
се није догодило, а што се ипак догађало, у сугестијама и у ри
тму остварене целине. Бруј дечанских звона је тако универзал-
но трајање, ланац љубавних субјеката са истоврсним жељама
за плодношћу и истовремено владавина неке силе невидовне
која спречава да се та жудња оствари. Дискретна и на свој на-
чин болна, она више сугерише него што преводи на разумљиве
29
знаке, сва је меланхолични, благи сјај. Сјај затомљене чулно-

сти.“ (Јеврић, 2004, стр. 87)
Синтеза љубави, звука и бола што ламентира над неоства-
реним и слави унутарње дешавање велика је метафизичка сна-
га ове поезије. Под сјајем ореола светаца и под звуком мана-
стирских звона, у сфери скаски и палимпсеста, песникиња гра-
ди поетски храм љубави и осећајности, попут старог крипто-
текста који временом добија нови сензибилитет. Отисак дав-
нине и косовско-метохијских сенки и светлости у овој поезији
су услов за имагинативан поступак синтезе којима ауторка
исповеда своју молбу и молитву свету. Из корена искуства,
испод слојева културе и цивилизације, израња златна жица
истинске поезије. Њоме песникиња више наговештава него
што визуелизује онтолошки пејзаж себе сред метохијског хро-
нотопа. Дубоко свесна оксиморона и бешчашћа доба, она у тој
прошлости преко предметне стварности и материјалног спо-
меника објављује уметничку чињеницу духовне представљене
стварности. Факат и фикција се налазе у синтетичком вилин-
ском колу поезије. Својом примарном лирском енергијом и
имагинацијом Даринка Јеврић је поставила нове лирске мере
и стандарде који су били мотиваторски и иницијаторски за
српску поезију Косова и Метохије и шире. Њена обнова и обја
ва свељубави догодила се у простору повлашћеног буђења пе
сникиње сред историјске прошлости, где препознаје фигуре из
далеких српских царстава и земаља. У потрази за претходним
постојањем синтезе и изгубљеним јаством, ауторка тражи ви
зију света и иза те визије скривена бића која су апсолутни сим-
боли њене исповедне истине. У сфери понорне лепоте прошлог
света и његовој наслућујућој стварности омогућена је блискост
са собом и светом. Ослушкујући каденцу дечанских звона, Да
ринка Јеврић прати ритам светковине срца и генезу своје син-
тезе. Дешава се, како вели Марија Сомбрано, отварање лирске
интелигенције и формира се венац бића у дубоком свевреме-
ном хипносу. Таква лирска аутосинтеза постигнута је преко
феномена времена.
Лирски пример трагања за синтезом света и средиштем
бића је и сјајна аутопоетичка програмска песма „Монолог пје
30
сника“, песма о настајању и суштини поезије. Зидање песме

равно је зидању Скадра на Бојани. Време, простор, материја и
енергија су компресовани у лирску целину моћи и немоћи ре-
чи, смисла и бесмисла, стваралаштва, неимарења, али и уру
шавања и пролазности егзистенције:
Шта сам то зидао?
плашим се да именујем
около распршена грађа, старинске књиге, пороци,
снови, године, живи креч – најприје разлажеш
па сабираш значења тајна.
таквим малтером спајах опеке пролазности,
уз саму ивицу неба видиковац постављах
да птице слете на озарење
сврати и одахне сам Бог.
Тапије и скице нијесам прибављао.
никаква уздарја – увијек
почињући ни из чег: чежњу сам у облик преобраћао,
жудњу трепераву – ко древни неимари.
Па гдје је грешка?
висак се вазда у понору њише
обноћ темеље нагриза мјесечина
виле бацају чини.
Шта сам то зидао и
гдје бијах подучен грешно. (Јеврић, 2006, стр. 239)
Сабирање тајних значења и трагање за синтезом у овој пе

сми имају високу лирску експозицију песника – његова су успе
ња до ивице неба, уз скут самом Богу, који је пре мера за апсолут
песништва него религиозни субјект, будући да песма иде до
нивоа дивинизације стваралачког чина као сврховитог и апсо-
лутног. На том чардаку ни на небу ни на земљи обитава цела
ломна конструкција песниковог наума и живота. Песник ради
оно што други не раде и види оно што други не виде, што је
неискуствено и неименљиво, па се тако не може ни сачувати
утопијска грађевина сред дистопије света, зиданица на пијеску,
како вели Меша Селимовић. Не разумевајући умом, поимајући
срцем, песникиња клечи пред смислом свог стварања, моли и
пита. До места на коме она клечи треба се попети да би се схва-
31
тила њена синтеза певања и мишљења. Као каква весталка ко

совско-метохијског огња, она тражи хармонију у дисхармонији
живота и стварања, тражи синтезу, симетрију у раслојеном све
ту и тајнама постојања. Зато ова свештеница поезије песника
ставља у раван боготражиоца и домаћина Господу. У замишље
ној и изгубљеној лирској жижи „Монолога пјесника“ налази се
синтеза њеног питања и постојања. Песма је лирски трактат о
самој природи синтезе и средишта, према коме стреми интуи-
тивно знање, које конституише есенцију, како пише Павел Фло-
ренски у својој књизи „С оне стране визије“, говорећи о фило
зофији симбола и тачке којој тежимо као жижи о онтолошком
средишту.
Уз синтезу језика схваћеног као систем суштина, може се
говорити и о синтетичком времену у поезији Даринке Јеврић.
Полифонијски видови времена у њеној поезији, наиме, одра
жавају моћ њене лирске синтезе. Уз синтезу језика схваћеног
као систем суштина, време је друга синтетичка феноменолош-
ка категорија у поезији Даринке Јеврић. Дисперзиван однос
прошлости, садашњости и будућности, који се налази у диме
нзији естетичког, субјективног стваралачког времена, у њихо
вој синергији и укрштају, трансформише животне чињенице
у уметничке уз језичку синтезу и сведени редуковани израз.
Сложена категорија духа синтетисана је у уметничком време-
ну поезије, метајезиком који укључује матерњу мелодију и с
њом пролази кроз време као што духови у филмовима про-
лазе кроз зидове, остварујући се у свевременом митском вре-
мену вечите садашњости. Језик који тежи да понови палимп-
сесте и мелодија, као што је случај у „Дечанским звонима“, са-
жима и затајњује значење. Језик песму сања, записао је Артур
Рембо. Такав феномен омогућује структура њеног песништва
која је у сталном процесу измене тријаде – суштина – средиш-
те – синтеза.
Поезија Даринке Јеврић је, како вели мудри Андрић у „Раз-
говору с Гојом“, покушај паљења једног субјективног света у
оквиру основних легенди човечанства и очување вредности
ствари спашених из бродолома. Спиритуална, али не и лише-
на чулости, ова поезија поседује упорство чувања немањићких
вредности у савременој култури, маркирајући оне велике ко-
32
дове који су њој релевантни. У песмотворном језику њене речи

постају не говорне речи, већ речи које говоре, како учи Мерло
Понти. Поезија се не потврђује ни у прошлости, ни у сада
шњости, ни у будућности, већ у синтези времена уопште, у
духу уметничког трајања, у категорији вредности, у свечаној
тишини поезије и њеном јединственом звуку. Везивни зајед
нички именитељ који омогућује синтезу хроноса у поезији јесу
фикционализација факта, естетизација историје, лирски тра-
гизам и својеврсна интертекстуалност с митом.
Песништво Даринке Јеврић, упркос дубоком респекту пре-
ма миту и оданости косовском опредељењу, ипак није петри-
фицирано везано само за прошлост нити је конзервативно.
Његова актуелност и модерност се састоји управо у лирским
синтезама историјске и надисторијске пројекције света, у уро-
боросу феномена времена. Стилогено довршена, у дубинском
дијалогу с Идеалом и Истином (такође духовним синтезама), њена
поезија говори непатетично о патетичном, с јединственом вр
стом бола у српској поезији који има лични и индивидуални
карактер. Бол је обручујући медиј, конституитивни део њене
лирике и још једна синтеза наше песникиње, главни лирски
јунак овог песништва. Назнаке трагично-херојског романтиз-
ма у овој поезији не потичу само из колективног несвесног, ни
из старих књига и историје, већ из синтетичке сопствене мис-
ли о нама бившима и нама потоњима, из тешког искуства вре-
мена и перцепције света, као и осећаја песничког дуга и умет-
ничког задатка пред злом. Згуснути смисао такве поезије носи
своју синтетичку природу у лирској урни, у иманентној суш-
тини поезије, у метафизичкој нарави лирике, у сублимном зву
ку времена и гордој патњи песникиње. Луцидна иронија, досто
јанствена бол, испаћена мудрост, понорна суза и океан чежње
су иманентни састојци поезије наше ауторке.
Песме Даринке Јеврић, сад већ у дијахронијском следу од
готово пола века, показују своју синтетичку сублимну снагу и
по критичарској рецепцији, као и по томе што су читане, што
су учене напамет. Стихове „Дечанских звона“ косовски млади
интелектуалци и студенти аутора овог текста знају напамет,
што је феномен када се има у виду да њена поезија није естрад-
ног ни популистичког карактера. Сада, десет година након
33
смрти песникиње, наша обавеза је да ситуирамо њену лирику

у токове српске књижевности и контекстуализујемо као нај
значајнијег косовско метохијског песника и значајног српског
песника уопште. Даринка Јеврић је својим лирским синтезама
и иницијацијом у националну прошлост спајала традицију и
модернитет и откривала нови уметнички поредак те традиције.
Чак је и заклети надреалиста и авангардиста Душан Матић
рекао да гласови мртвих нису мртви гласови. Глас Даринке
Јеврић, која је ослушкивала живе гласове мртвих песника срп
ске културе и језик свога рода, жив је и суверен у српској пое
зији. Својим синтетичким лирским чулом и апсолутним слу-
хом за традицију, она је доказала да права лирика није ни ста
ромодна ни модерна, она је просто расна лирика која исијава
византијску светлост и илуминира таму нашег времена. Она
је спознала да је човек смртан, а да је поезија бесмртна и да
лирске синтезе вежу историју и сопство у једно имагинативно
жилиште, које се у овом случају конституише као вредност
поезије. Она која је написала „Дечанска звона“ има своје озби
љно аксиолошко место у историји српске лирике.
Андрејевић, Д. (2012). Видови српског модернизма. Приштина – Ле
посавић: Институт за српску културу.
Барт, Р. (1979). Књижевност, митологија, семиологија. Београд: Нолит.
осетљивости. Нови Сад: Завод за културу.
Елиаде, М. (1999). Слике и симболи. Нови Сад–Сремски Карловци:
Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Јеврић, Д. (2006). Псалам бездомника и друге песме. Приштина: Па-
норама.
Мелетински, Е. (1979). О књижевним архетиповима. Нови Сад –
Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Недељковић, Д. и Радовић, М. (1979). Уметност тумачења поезије.
Београд: Нолит.
Павлетић, В. (1986). Кључ за модерну поезију. Загреб: Глобус.
34
Ракитић, С. (2006). Од монолога до вишегласја или опора лирика Да-

ринке Јеврић. Приштина: Панорама.
Сомбрано, М. (2011). Визија и искуство. Београд: Службени гласник.
Ћулафкова, К. (2002). Метафизика поезије. Београд: Народна књига.
Флоренски, П. (2008). С оне стране визије. Београд: Службени гласник.
Danica T. Andrejević
Summary
LYRICAL SYNTHESES IN THE POETRY OF DARINKA JEVRIĆ
Poetry of Darinka Jevrić is the most significant contribution to the Serbian

lyricism coming from Kosovo and Metohija in the second half of the twentieth
century, both aesthetically and axiologically. From the moment she published
her first verses, in the seventies of the previous century, it was clear that the lyrical
star was born. This paper follows the idea of s ynthesis in her poetry, starting from
the formal modernism of free verse sublimated in the archaic language to the
phenomenology of the Kosovo myth, folk song, and medieval figures as integral
categories in the process of lyrical syntheses. The creative triad (essence – center
– synthesis) in her poetry is achieved through the poetization of fact, the esteti
zation of history, and the imagination of tragicism. Her famous poems that are
being analyzed in this paper (“Dečanska zvona“, “Slavjanska gospa“ and “Monolog
pjesnika“) show lyrical synergy and synthesis of the individual poetics and thought,
and the universal problems, as well as tradition and modernity.
Keywords: synthesis, center, essence, history, Kosovo
35
Даринка Јеврић – млада песникиња говори у Пећи
Сунчица М. Денић1 821.163.41.09-1 Јеврић Д.
Универзитет у Нишу
Педагошки факултет у Врању
НЕСТВАРНО ПИСМО
КАО АУТОПОЕТИЧКИ МОДЕЛ
Сажетак: О особености поетике Даринке Јеврић многи говоре као о

нарочитој и особитој семантичкој целовитости која чува и ствара велике
поетске и друге вредности. Даринка Јеврић на аутентичан начин пише о
косовском усуду као о новозаветном, са сликом архетипске трагике која је
настајала из личног и општег доживљаја. Опстајала је у метежу слика и
звукова, у простору који је створен од тишине и стрепње, од немуштости
и бескраја, од бестелесног постојања без јасних знакова и без писма, без сна
и спокоја у којем је човекова егзистенција без починка. Нестварно писмо
јесте тај песнички могући механизам путем којег се може назрети зрачак
егзистенције, иако је свуд константна тама, уз безброј нових и свакојаких
мракова. Даринка Јеврић је своје нестварно опстајање као свој трагизам и
нестварно своје певање претворила у службу народу.
Кључне речи: Даринка Јеврић, поетика, семантичност, косовски

усуд, нестварно писмо, опстајање, трагизам, служба народу.
Прелиставам године
лист по лист јесени
ни корак даље од памћења од твоје сјени
пишем нестварно писмо

без иједног слова
само тишина
и бијела кост свитања преписана са лица
на плаву свилу несанице
1
suncicadenic@gmail.com
37
Сунчица М. Денић
све вино што је текло

све благо што се стекло
све мијене и мријене ока и крвотока
дајем за час
што би могао да нас рани истим криком
Чудно писмо
Знамо за опредељење Даринке Јеврић и помињемо њен

завет свих ових година као својеврсни етички кодекс. Ја са
Косова не идем. То не би било сагласно мојој поезији. У истом
корпусу су и њене речи: Заветовала сам се сопственом поезијом
да ћу остати у Приштини. Није моја глава скупља од главе
дјевичке калуђерице. Моји разлози за останак су људски и пје
снички.
Разлози због којих је њена поезија опстала и о којој се, ево,
увелико говори као о великој вредности јесу, такође, људски и
књижевни. Да ли то спада у оне квалификације због којих се
књижевно дело једног писца вишеструко вреднује, попут мно-
гих мученичких и светитељских категорија, оних који освет
љавају наше душе и наше животе. Дубоко људски, дубоко стра-
далнички, дубоко поетски и посвећенички, издваја се ова осо-
беност и када је у питању живот, и када је у питању дело Да-
ринке Јеврић. Тако се она препознала од прве песничке књиге,
у којој је већ дефинисан њен поетски свет, њена тајна, тон и
особена њена стилска конструкција.
Говорећи о том свету песникиног бивствовања, Даница
Андрејевић каже да је „лирско ткиво Даринке Јеврић подврг
нуто контроли стваралачког поступка и сажимању сабраних
поетских мисли у највишу могућу поетску меру“. (Андрејевић,
1987) Намеће се често слика затвореног простора као простора
среће и постојаности. Зато је „соба у којој дишеш као уснули
светац“ – простор где она постоји, где је власник нестварних
записа. То је њен трон и њена звезда, њен мач и њена жила
куцавица. Одатле може да одреши муње, да дланом додирне
ваздух, може нечијим дахом собу да позлати, да златна зрна
пронађе у забрањеном воћу, јер „тако нестварно бораве само
птице“. То је та истина коју Даринка Јеврић објављује кроз ша
38
НЕС ТВА РНО ПИС МО КАО АУТОПОЕТИЧКИ МОДЕ Л
пат о који се спотиче. То је тај Даринкин хронотоп или, са овог

угла посматрано, утопијски хронотоп, да употребим синоним
из наслова једног текста Бојана Јовића.
Иако се чини да су многе песме Даринке Јеврић својеврсна
исповест (лирска, епска, драмска), њена поезија је и због тога
изразита језичка загонетна, аутономна значењска целина или
целовити део нечега што није само информација или готова
слика света, већ наговештај, пре призор, иза кога следе по
ређења и поредбене егзибиције и асоцијације.
Издваја се део песама са апокалиптичном визијом дате ко
совске стварности, као слика споља, али и апокалиптичном
визијом доживљаја те стварности (слика изнутра), такозвана
експлицитна и имплицитна поетика. Ту у том језичком вртло-
гу, где се нижу представе још из неоплаканих косовских јада и
нерегистрованих јаука косовских јунака из времена боја који
и дан данас лебди над нама, настају чудновати и чудесни Да-
рини монолози, вазда саткани кроз питање шта сам то зидао,
а као да ово питање, без обзира на време које је прошло и које
јесте, више одговара питању Зашто сам то зидао, јер је узалуд-
но, јер је варљиво и изгубљено, јер се кроз такво зидање по-
дучава грешка, и где нема резултата.
Дакле, Шта сам то зидао и Зашто то чиних – додали би
смо, поставља се као отворена сизифовска градња или нада, тј.
добра подлога за бездан и лоше време, где се залуд на стару
рану привјенчава млади калем. У том смислу оваква врста по-
сла или надања рађа исти исход – пропаст и маглу, пре је посао
или идеја, пре сан и намера јуродивог или јунака из бајке, и то
народне, где се вера у неузалудност претвара у задовољство
немогућег. То није мало! Могуће је да се иза таквог покушаја и
очекивања освештава она бајковита, имагинарна светлост која
је благодарна и спасоносна, или која би могла бити још једна у
низу од хиљаду и једне могућности да се настави живот.
Она се у песми Песник пред стећком одупире недаћама
онако како само песник и може:
Задихан и свладан
невидјелицу удијеваш у иглу
сводиш мудре поруке да заметнеш траг
Залуђеном – само ти се привиђа свјетлост,
39
фосфорне мрље на камену,

оплођен кристал.
И знам спорна је премоћ овог свједочења стихом
над сасма нијемим споменом
гујом прошивеног срца…
И овде, као и у многим песмама, стихови Даринке Јеврић

одзвањају као део из византијско-српског духовног простора,
а песма подсећа на новозаветно слово, на повест или сведочење
о усуду. Речи, негде сачуване у облику у којем се музејском
тишином и блаженим покровом чува велика вредност, упот
пуњују ову несвакидашњу поетску творевину. Овде се, као код
малог броја савремених српских песника, казивање поткреп
љује паремијама, као још један од знакова стилске особености
Даринке Јеврић. У том смислу наводимо Радивоја Микића који
каже да „ако се паремијама може посматрати као минимални
текст у тексту, као настојање да се становиште онога ко казује
оснажи искуствима која су настала раније и која се у новим
временима само потврђују, онда се коришћење овог особеног
говорног облика може посматрати и као резултат настојања да
се увећа морфолошка разноликост песничког текста.“ (Микић,
2008, стр. 137)
Знакови, речи, слике, појмови… носе дозу колективног
памћења које Даринка Јеврић оживљава као што се архаичност
древних култура актуализује атмосфером по којој се на далеко
препознаје. У песми Семендра 1 песникиња пева:
бијел коњ сред бијелог града
сред пустиње укопао копите
(…) бијел коњ фркће, рже над бреговима
у живом пијеску до кољена
до грла
Узјогунише се левооки
деснооки
злооки – .
Све се узјогуни и уроти као и раније, као вековима уназад.

Због тога, завршава песникиња ову песму, ваља прелистати
либро историје.
40
Сама Даринка Јеврић је говорила да је „пјесник онај што

часно носи благу божанску и адску искру, гласник са порукама
тајним у своме билу, онај што открива Јанусово лице старин-
ских огледала и скида образине. Градећи уметничку синтезу од
митске и повијесне потке, пјесник је исписивао непатворена
писмена за тај дан, јер све што је наслиједио сам, крв се сјећа,
дамари. Хтјео је да пјесма постане убежиште некакве колекти
вне меморије. У часном науму да зрнца се истине довије, раз-
гонио је измаглицу, рубио старо злато, годове и мијене – без
апологетског усхита. (…) Од студеног заноса, од зебње, од гор-
ких истина и муклина, од нашки живљене патње.“ (Јеврић, 1987)
Песме, поготово оне из последњих збирки, говоре о косов-
ском усуду као о новомученичкој и новозаветној драми која
превазилази „схематизам било каквог локализма“. „Родољубље
је,“ по Митри Рељић, „схватала као нешто само по себи ра
зумљиво, поготово за оног ко се нагледао патње свога рода, у
часном родољубном прегнућу ‘копнила смјерно као надгробни
камен’, али за ‘службу народу’ никад и ником није испостављала
рачуне“ (Рељић, 2007, стр. 126–127).
Марко Јуван у тексту Имагинарни и доживљени простори
каже да је однос литерарног текста и стварности, као што зна-
мо, све – „само није једноставан. Најпре треба рећи да је текст
део стварности, иако је по грађи и структури материјалан и
уједно симболички, он је резултат субјективног суочавања с
реалним снагама, какве су психички нагони или друштвени
дискурси. (…) Омеђеност и коначност представљеног света
много је теже објаснити у књижевности, јер у њој језички озна
читељи размичу неограничене ланце осмишљавања и маште.“
(Јуван, 2011, стр. 247–248)
У свему томе, као у принудном ужем простору или оном,
готово имагинарном широком, историјски гледано – трајном,
попут небеске неограничености, налази се јединка, лирски
субјект. Даринкино будно, а скривено медитирање и мољење,
њена стрепња и бојазан за оно што је било и оно што ће бити,
траје непрестано. А изнад свега је језик којим преображава
аутопоетички свет, хронолошки, лист по лист, пишући тако
нестварно писмо.
Мук у којем јесте и са којим битише, створен је од тишине
и стрепње, створен од немуштости и бескраја, од бестелесног
41
постојања без јасних знакова и без писма, без сна и спокоја у

којем је човекова егзистенција без починка; у којој је неизвес-
на, неспокојна, нестварна самоћа, без игде икога и ичега, у не
муштости у којој се губи идентитет и опстанак. Чини се да
само у поезији овако ускладиштени слојеви од свега што је
ишчезло, а што је у своме настајању вапај за поновљеним кри-
ком као догађајем, као кретањем…
И одакле снага за опстајањем или новим почецима?
У студији Димитрија Богдановића Византијски књижевни
канон у српским службама средњег века наводи се да песникова
„енергија стварања, креативна моћ, јесте божанска способност
која се саопштава створеном бићу и које то створено биће по
стоји и наставља да ствара. (…) Човек је активан божји инстру-
мент. Активан зато што уноси и себе лично, свој израз…“
Даринка Јеврић је осведочено створено биће које је уз вољу
Божју постојало и стварало, са божанском способношћу да
уноси себе лично и да ствара свој јединствен израз!
Њена потреба за обновом простора као обновом општег
идентитета, јесте потреба за обожењем једног и другог. Обо
жењем времена у којем прелистава године у којима пише не-
стварно писмо. Нестварно писмо је управо то чудно писмо које
се у њеном примеру потврдило у једину могућу поетску кому
никацију, битну значењску самосвест и нашу савест. Претво-
рило се у службу народу.
Андрејевић, Д. (1987). Речитост тишине. Нови свет, јануар 1987.
Богдановић, Д. (1998). Византијски књижевни канон у српским слу
жбама средњег века, у: Студије из српске средњовековне књижевно
сти. Београд: Српска књижевна задруга.
Jevrić, D. (1987). Tragedija deoba i seoba. Duga br. 3471, od 13. do 26. juna
1987, 18–19.);
Јуван, М. (2011). Наука о књижевности у реконструкцији, Имагинар-
ни и доживљени простори. Београд: Службени гласник.
Микић, Р. (2008). Песничка посла. Београд: Службени гласник.
Рељић, М. (2007). Патња и реч благословена, In memoriam – Дарин-
ка Јеврић (1947–2007). Летопис Матице српске, јул-август, 2007.
42
Sunčica M. Denić
Summary
UNREALISTIC LETTER AS AN AUTOPOETICAL MODEL
IN THE POETRY OF DARINKA JEVRIC
Poetry of Darinka Jevrić and its peculiarity can be considered as specific

and remarkable semantic whole which preserves and creates great poetic values.
Darinka Jevrić, in an authentic way, writes about the destiny of Kosovo relating
it to the New Testament, with the image of archetypal tragedy which originates
from personal and general experience. She survived in the chaos of images and
sounds, in space created from silence and dread, quietness and infinity, of incor
poreal existence without clear signs and letters, without sleep and peacefulness
in which lies human existence without repose. Fanciful epistle is a possible poe
tical mechanism which could discern a ray of existence, although there is darkness
everywhere, with a multitude of new various obscurities. Darinka Jevrić changed
her unreal survival as her own tragicism and her fanciful poetry into service to
the people.
Keywords: Darinka Jevrić, poetry, semanticity, destiny of Kosovo, fanciful

epistle, survival, tragicism, service to people.
43
Загреб, Гораново прољеће, 1977.г.
(снимила Злата Вуцелић)
Голуб М. Јашовић1 811.163.41´373.2
Универзитет у Приштини са 821.163.41.08-1 Јеврић Д.
привременим седиштем у Косовској
Митровици, Филозофски факултет,
Катедра за српски језик и књижевност
O ПРАВОПИСУ, ГРАМАТИЦИ И ЛЕКСИЦИ

У КЊИЗИ ПОСЛАНИЦЕ С ПРОКЛЕТИЈА
ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ2
Сажетак: Предмет наших истраживања у овом раду јесу неки лек-
сички слојеви у поезији познате косовско-метохијске песникиње Даринке
Јеврић и још неке језичке особености њене поезије. Грађа је ексцерпирана
из књиге Посланице с Проклетија, коју су за штампу приредиле Митра
Рељић и Нада Павићевић. Песме су постхумно објављене у издању Српске
књижевне задруге, у Београду 2008. године, поводом прве годишњице од
упокојења Даринке Јеврић. У раду се посебно осврћемо на лексеме којих
нема у другом издању Српског рјечника Вука Стефановића Караџића и на
остале нестандардне односно субстандардне лексеме. Анализиране су и
још неке друге граматичке, пре свега фонетске и морфолошке, карактери-
стике Даринкине поезије. Говоримо наравно и о неким одступањима од
правописних правила и норме.
Кључне речи: Даринка Јеврић, поезија, субстандардна лексика, не-

ологизми, дијалекатска лексика, правописне неуједначености.
Даринка Јеврић је свакако једна од најпознатијих и нај

бољих српских песникиња друге половине двадесетог века.
Најзначајнији је књижевни стваралац Косова и Метохије. За
живота објавила је осам песничких књига, од тога седам само-
сталних и једну заједничку са Ратком Делетићем и Бранисла-
вом Тодићем.3 За живота су јој објављене још две књиге изабра-
1
jasovicgolub@gmail.com
2
Рад је настао у оквиру пројекта ,,Дијалектолошка истраживања српског језичког
простора“ 178020, руководилац пројекта Слободан Реметић, који се реализује уз
помоћ Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије.
3
Прву књигу Додир лета објавила је у Приштини 1970, затим следе: Нестварни за-
писи, Приштина, 1973, Преварени тишином, Београд, 1973, Ижице, Приштина – Београд
45
Голуб М. Јашовић
них песама које су за штампу приредили Мирослав Егерић и

Слободан Ракитић.4
Предмет нашег истраживања јесте стихозбирка Посланице
с Проклетија, коју су за штампу приредиле Митра Рељић и
Нада Павићевић. Књига је постхумно објављена у издању Срп
ске књижевне задруге, у Београду 2008. године, поводом прве
годишњице од упокојења Даринке Јеврић.
У књизи је на 95 страница текста објављена 51 песма. Песме
су подељене у пет циклуса. Најобимнији су други циклус Узгој
кукуте (17 песама), четврти Записи о домовини (16 песама) и
трећи Вини и невини (11 песама), а најмање песама објављено је
у првом циклусу Свевид тамени (4 песме) и у последњем Да ми
се дало у ком су објављене само две песме.
У књизи Даринке Јеврић Посланице с Проклетија употреб
љено је укупно 4712 речи, а међу њима је 3259 пунозначних,
аутосемантичких облика. Из те грађе издвојене су 323 лексеме
одабране за писање овог рада.
Писању рада претходила је израда Речника са лексемама које
имају нестандардне облике, односно све субстандарне облике,
посебно оне са одступањима на фонетском и морфолошком пла-
ну (Симеон I, 1969, стр. 921).5
Стихозбирка Посланице с Проклетија је књига песама Да-
ринке Јеврић осталих у њеној заоставштини, које су приређене
и припремљене за штампу без неких већих интервенција, под-
влачи један од приређивача књиге Митра Рељић.6 Што се тиче
језика, професорица Рељић каже даље: „прибегло се незнатним
интервенцијама. Оне су се односиле на превиђен интерпун
кцијски знак (код песама са заступљеном интерпункцијом), покоју
1981, Poezi, Prishtinë, 1981. (на албанском језику), Хвостанска земља, Београд, 1990, Јудин
пољубац, Београд, 1998, Слово љубве, Никшић – Титоград, 1990.
4
Дечанска звона и друге песме, Нови Сад, 2004, Псалам бездомника и друге песме,
Приштина – Београд, 2006.
5
Употреба говорних гласова или облика у неком језику, који примјетно одступају
од такозваног стандардног језика, па их често зову вулгарни и ,,неисправни“, зову
се и суб-стандардни (Симеон I, 1969. стр. 921).
6
Један од приређивача књиге, Митра Рељић, дословно у пропратном тексту испитива-
не књиге каже: – радећи на припреми књиге, у потпуности смо поштовале песникињин
распоред стиха. Тамо где је већ било доста поправака, пажљиво смо следиле ауторкине
редакторске знаке – стрелице, усправне црте, бројке и сл. како би стихове песме довеле у
поредак каквим га је Даринка Јеврић, барем првобитно замислила (Рељић, 2008, стр. 128).
46
O ПРА ВОПИСУ, ГРАМАТИЦИ И ЛЕКСИЦИ
недоследну замену јата и, у два случаја, замену цифре речју,

која је, по свему судећи, била употребљена као тренутно сред-
ство језичке економије“ (Рељић, 2008, стр. 128).
У проучаваној књизи неке песме имају интерпункцију, а
неке су без интерпункције. У неколиким песмама употребља
вају се интерпункцијски знакови селективно и недоследно. У
неким песмама имамо употребу свих интерпункцијских зна-
кова осим тачке.
Већина песама објављених у овој књизи приређена је тако
да сваки почетни стих почиње великим почетним словом: По
слање (11), Залазак (12), Богојављенска зора двијехиљадите (13),
Нова црница (19), Пакет за стабилност (21), Узгој кукуте (22),
Побјег (26–27), Метохијско гробље (29), Царево огледало (34),
Општи Куркс (35), Појас за спасавање (26), Мала периферијска
прича (37), само у прва два циклуса.
Међутим, није мали број песама у којима је недоследно
примењен поменути начин писања почетних стихова. Па тако
на пример у песми Послање (11), од девет стихова само трећи
стих почиње малим словом брега; у песми Повратак зографа у
Грачаницу, од 31 стиха шест стихова написано је малим почет-
ним словом; у песми Побјег (26–27), од 47 стихова само пет је
написано малим почетним словом; у песми Балканска ватра
(74–76), од 74 стиха једино стих понеко улови трофејне криста-
ле написан је малим почетним словом.
Нестандардна употреба великог и малог слова једна је од
одлика стилског израза Даринке Јеврић. Скоро да нема кате
горије речи написане у складу са правописном нормом савре-
меног српског језика. Најбројнија су ипак одступања од норме
код именица: без Дома и Гроба (28), У погледу Намјерника (36),
уочи додјеле Ордена (68), на странпутици Сукрвици (68), Пис-
мо/Глава (68), мален Нечлан (71), вијенац – Хљеба и Бон (76),
Чизме Подвезице/ Наруквице Наногвице, Наушнице Машне Је
леци (66) и код још неких именских форми: народног хероја Вр
ховном (68), без каубоја Врховног (80), напречац Важан Члан (71),
на Дивљем југу (44); ту чуму Црном заогрнемо (22), ал Дебели
Буш (79), оног Часног у гроцу (42), Свијет је у ремонту/Општи
47
Куркс (35), у Сабирном центру (86), сплин Апокалиптичне Вес-

нине басне (57); нечлан Ичег (71), сјаји Ништа (26), великога
Ништа (27).
У неким песмама песникиња Даринка Јеврић и аутентичне
и неаутентичне ониме пише малим словом, а каткад и малим
и великим словом, неретко и у истој песми: поред вароши При
шт (46), али и У пришт вароши (88), од е-са-де државе (80), ал
и шћепанима малим (53), у доба харварда престижних (81), на
челу узданице и чеку и чеку (80).
Песме објављене у књизи Посланице с Проклетија штам-
пане су без или са знаковима интерпункције. У песмама у који
ма се користе интерпункцијски знаци то је чињено неуједначе
но и недоследно. Нарочито су велика одступања од норме код
употребе зареза.
Од свих знакова интерпункције, у песмама у којима се она
делимично или потпуно употребљава најмање се користи тач-
ка. Тако на пример у песми Запис о домовини употребљени су
знакови: / , ? , ! , – , : , а тачке и зареза нема. У песми Избор пре-
зидента употребљени су: – , : , / , ’ , !, више пута, а једино је
тачка употребљена само два пута и то само у једном стиху – Ил’
обрнуто. Тачно у подне. (друга строфа, последњи стих, стр. 79). У
првој песми, Музичка кутија: свјетлост опроштаја, објавље
ној на 7. страници имамо двотачку у наслову, а у даљем тексту
и црту, зарез, тачку зарез, али нема тачке. Ипак, у нашој грађи
налази се неколико ексцерпираних примера у којима је упо
требљена тачка. Пише се углавном иза бројева написаних циф-
рама: (пренио чувени радио Б2; 13. 11. 2000. Понедељак бјеше)7, иза
скраћеница: Савјету и Вијећу Њ.К.В. (71), Њему, тј. бирачком
лицу (80), али у песми Иваново (88) скраћеница UN написана је
латиницом и без тачака. И на крају у песми Газ (73), пети стих
прве строфе завршава се тачком – И осталих величина нац.
Већ на првим страницама књиге, првих неколико песама
штампано је са употребом интерпункцијских знакова. Интер
пункција није стандардна, а посебно је недоследна употреба
зареза.
7
Друга песма Запис о домовини, стр. 67. У књизи су објављене три песме са истим
поменутим насловом.
48
Песма Музичка кутија: свјетлост опроштаја (7–8) има

интерпункцију, чак и у наслову. Само први стихови сваке стро-
фе почињу почетним великим словом. Изузетак је прва стро-
фа у којој прва два стиха почињу великим словом. Интерпун
кцијски знак зарез употребљен је дванаест пута и у складу са
правописном нормом. Међутим, у неким стиховима га нема, а
требало га је, доследности ради, написати. На пример: ријеч је
о потоњој милошти ријеч је; маглина чарна на челу ти заклон
је под којим усниваш; прислони ухо усни раздање, душа пада к
небу ваздиже се као лат; Почивај завијен мјесечином/на својој
страни свјетлости/прати те моје недремано око. У песми
Залазак (12) три пута песникиња употребљава зарез, али га у
последњим стиховима песме нема: Јован грачанички свет и ја;
О каква господска дружба.
Ни облици императива се не одвајају зарезима: Чуј осиро-
машеним! (19), Презри влакове треће класе/Надгорњај брзе пру-
ге (27); Пусти ме да вјечно сањам/Пусти ме пусти ме (69); О
јавите се јавите се чим подморница/Уплови (69).
У песми Првак свијета (61), такође, нема зареза: Први свјет
ски/Први хуманитарни светјетски; Имамо л’ брава ћетаља
алата и остале марве, Даринка ће радије употребити косе црте
уместо зареза него зарез: А који поробљивачки ослободилачки//
Удио Принципа/Начела Габријела/Анђела; повјесничари так-
маци јатаци чауши поклисари.
У већ поменутој песми Избор президента, једној од најду
жих песама у књизи, са стиховима од 12–18 слогова осамнаест
пута је употребљен зарез, али је било потребно да се можда још
исто толико пута употреби. Међутим, то није учињено. Илу
страције ради навешћемо примере из две претпоследње стро-
фе. У једној се зарез употребљава доследно: Приносе проса, узгој
камила и коза, ирваса,/дивљих пастува, јабучила с крилима
лабуђим/Птица пјевица, јејина, кораља, папагаја/надасве пе-
ради кондорова соја; а у следећој строфи: Стање прилика свјет
ских/Однос јена евра долара марке франка динара (81).
На фонетско-фонолошком плану регистровани су бројни
примери са консонантским и вокалским променама. Недослед-
ности има у употреби јата: На Сунчаноме бријегу (44), С Купу-
сишта на Бријег сунчан (54), Те ја с Бријега (54), али и Са Сун-
49
чаног брега (11). Сложену лексему Бела кућа Даринка користи

само у екавској форми: уцвијељеница она из Беле куће (79). Екс
церпирани су и примери: ђеверуша (13) и ђенерал (53), али и
нејотовани пример невидбог (52). Регистрован је и један дија
лекатски облик са јотованом основом цвјет – у ћет-: ћетаљ-
цвјетаљ, цвјетоња (61).
Елизију вокала бележимо у примерима: светник – освет-
ник (27), планет (79), поспрд (24), свилен уши – свилене уши (13),
оров – орахов (55), пјаца (72), ос – оса (56); неизмењено л у о:
пепел – пепео (68), ах анђел (61). Регистрована је и једна лексема
са секундарним вокалом е тамени (12).
Регистроване су и неколике субстандардне лексеме у који
ма је дошло до губљења консонаната или до јављања секундар-
них сугласника. Највише лексема употребљава се без суглас-
ника х: ајдучки (44), сарана (76), падиша (51), огњев ат- хат (13),
оров – орахов (55), доакам – дохакам (46); и без још неких су-
гласника: пошишан – подшишан (68), шанем – шапнем (13), не
видив (20), енглешки (54). Код лексеме Наногвица – наногица
(66) јавља се секундарни сонант в.
У проучаваној књизи песама Даринке Јеврић регистрова-
ни су бројни морфолошки нестандардни облици. Таквих об-
лика има код свих категорија деклинабилних и индеклинабил-
них облика.
Субстандарни именички облици настали су у песничкој
радионици наше песникиње најчешће променом рода: смрти-
ца (7), планет (79), пјаца (88), пољуб (7), тврђ (12), поспрд (24),
пресуд (20), Енглешки регимент (54), братоубич (63); употребом
творбених форманата или њиховим изостављањем из стан-
дардних форми: родилиште (21), најђубре (19), најглавоња (19),
крет (48), људић (93), милениј (63), полицај (88), мрчогорје (23),
неимање – немање (37), КФОР-овац (54), каменкрадица (58), кре-
са (61), извивис (26), злопоглеђ (26), угађ (81), новорођен-чедо (41),
хиљадугодишје (33), цјелов (8) суци (75), цари (53).
Сличног начина творбе су и нестандардни придеви реги-
стровани у испитиваним песмама: бесцен благо (21), голо/босе
душе (42), земни (24), зимњи (51), лабуђи (81), проклетован (57),
непојаман (41), несазнат (41), кућеван (54), мјеснозаједничарски
50
(84), најчаст (43), језика материнског (41), мраковнији (20), ка-

меноносан (58), зимњи (54), зазлен (51), заузлан (46), тамени (9),
чудеван (13).
Међу нестандардним глаголским облицима најбројнији су
глаголи у инфинитиву и у облику глаголског прилога садашњег.
Њихова нестандардност креирана је простим изостављањем
финалног вокала -и код инфинитива: треба бројат (80), мора-
мо сагледават (81), ставит (24), издржат ваља (82), тешко је
домислит (84), али и предсједниковати (79) и код глаголског
прилога садашњег: очекујућ (24), купећ (78), настојећ (62), усмје
равајућ (82), уцјенујућ (81).
Ексцерпирано је још неколико нестандардних глаголских
лексема у облику презента: важем (41), иконим (29), рати –
ратује (43), благовијести (87), зјеницом глазулираш (48), молит–
вим (45), знае се, не се знае (79), трбухозборе (69), проустим (41),
трезорим (77), тројеручим (13), подастираш (53), пергамениш
(48), проклети се (44), шахматује брата (70); перфекта: от–
путила је – отпутовала је (86) и још неких претериталних об-
лика: надобровољчише (84), куплерајарало (67). Нестандардни
су и заменички облици: тко ће (79) и нитко (35).8
Од индеклинабилних облика ексцерпиране су само неко-
лике прилошке форме: животоморно (27), негдар (63), на зор
(84), непрестанце (71), такорекућ (83), очас (44), посвуноћ (84),
џембондовски (77), швабено (21) и два предлошка израза онкрај
(35) и помеђу (24).
Проучавању лексике и лексичких слојева поезије Даринке
Јеврић може се прићи са различитих аспеката. Наша је намера
била, а то је речено у почетној синтагми наслова овог рада, да
се осврнемо на неке лексичке слојеве песама објављених у књи
зи Посланице с Проклетија. Направљен је речник нових речи,
којих нема у Српском рјечнику Вука Стефановића Караџића,
или их нема у значењу у ком их употребљава наша песникиња.
У нашем Речнику нашле су се и дијалекатске, регионалне, ло-
калне и жаргонске лексеме, архаични облици преузети из црк
8 У песми У цик мрака ревнујем употребљена је лексема тешкото у стиху А теш

кото посвуд. Ако није у питању штампарска грешка, претпостављамо да је у питању
македонизам.
51
венословенског језика и из књижевних или народних језика из

нашег окружења (хрватског, словеначког, македонског).
Даринкине нове речи и изрази су творенице настале у ок-
вирима принципа и правила нашег језика и његових народних
говора. Зато се њене сложенице, полусложенице и изведенице
исковане у таквом духу лако прихватају и примају код њених
читалаца (Богдановић, 2011, стр. 10).
Свака нова реч, која макар мало зазвучи другачије од речи
којом је дотле у једној социјалној заједници један појам озна-
чаван, има нешто од поетског – плод је стваралачке ватре, ре-
зултат осмишљавања једног стања духа и његов израз (Богда
новић, 2011, стр. 18).
Лексика ове врсте регистрована у проучаваној књизи ства-
ра се и употребљава на различите начине. Најчешће су то об-
лици преузети из неког страног језика у изворном облику или
су послужили као основа за творбу облика прилагођених на-
шем језику. Највише таквих примера је црквенословенског по-
рекла: ваздићи, Васкрсли, вини и невини, вјеки, двиг, кончина,
катихисиз, прелест, сказ, цјелов (регистровано 18 примера); из
руског: росијски, словар, думали, жизњ, кнута (12 примера); ен-
глеског: сплин, соул, хеви, бој, о-кеј-бој, глеђосаног боја, прези-
дент, рок, фолк (14 потврда); грчког: аероплан, апостолник, ах
анђел, демократ, демос-спаситељ, пан- (сав), планет, полицај
(12 примера); латинског: аве, грацилно, колатералан, небипола-
ран, пјаца, прелат (8 примера); француског: а ла, бутеља, деба-
товали, жонглерија, зеро, оне-па, регимент (8 примера); немач-
ког: важем (вагам), пињези, гланц/гланцен, куплерајарило, рисује
(6 примера); из оријенталних језика: ајдучки, ас (хас), басмен,
доакати, на зор, падиша (6 примера); латинског: балдахин, ло-
кот, сфумато (3 примера).
У посебну групу издвојили смо тридесетак лексема преузе-
тих из хрватског језика, које припадају различитим врстама
речи: влак, водитељица, далекозор, домаја, драговољци, знан-
ственица, знанствено, зракоплов, крух, локот, момчад, натје
чемо, повјесичар, талентиран, сућут, тко, ткоме, тисућгодо
ви, али и хиљадугодишје. 9
9
Наведени примери налазе се у Rječniku razlika između srpskoga i hrvatskoga jezika,
Vladimira Brodnjaka (priredio za štampu Ivo Klarić), Školske novine, Zagreb, 1992,
i u ,Hrvatsko – srpskom rječniku inačica, Jovana Ćirilova, Stilos, Beograd, 1989.
52
Међу нашим примерима налази се и неколико жаргониза-

ма: е-са-де, партисти, пуца, фотка.
Није мали број радова у којима се говори о поетској фун
кцији и стилским одликама онима свих врста. И у Посланица-
ма с Проклетија регистровано је двадесетак имена. Наравно,
међу њима има и аутентичних и неаутентичних имена које
песникиња креира у својој песничкој радионици користећи се
разноликим средствима: начином писања, одступањем од пра-
вописне норме, начином творбе, инверзијом и слично. Етно-
ним Србин код Даринке је увек Срб, ојконим Приштина При
шт/пришт, село Буђановци је Буђаново, руски град Курск је
Куркс, Србија је Сербија, Сербија Стара. На посебан начин
пише ојконим или крајевно име кос-ово-поље, е-са-де (малим
словима), Бонд-стил (као полусложеницу). А затреба ли, лако је
измислити и нови патроним Збјеговићи или супротно томе
деонимизирати презиме легендарног јунака, учесника у Косов-
ском боју злопоглеђ, које пише малим почетним словом.
Ауторка књиге Посланице с Проклетија рођена је у север
ној Метохији, у непосредној близини Пећи, на косовско-ресав-
ском говорном подручју, у породици досељеника из околине
Берана, а већ у раној младости преселила се у Приштину у којој
је остала да живи, малтене, до краја живота. Све три чињенице
утицале су, свакако, на њен говор и на језик њених песничких
творевина. Ипак, ексцерпирано је веома мало примера дирек-
тно преузетих из поменутих народних говора (зетско-јужно
рашки, косовско-ресавски и призренско-јужноморавски): дићати,
ђеверуша, кућеван, орово (орахово), пјаца и слично.
У творби неологизама у песмама објављеним у испитива-
ним песмама употребљена је афиксална номенклатура стан-
дардног језика и архаичних екавских и ијекавских народних
говора. – говора који покривају простор на којем је рођена,
живела и стварала Даринка и њени сродници.
На основу ексцерпиране грађе, новостворених речи и из-
раза и других нестандардних облика, и без упуштања у дубљу
анализу уочљиво је да међу њима има облика различитих врста
којима се додају различити форманти.
Значајан је број примера којима се додавањем префикса
стандардним лексемама стварају облици новог значења, нове
53
семантичке вредности. А у нашој грађи најфреквентнији су

префикси: за-: зазлен, заузлан, затајно; из-: испотиха; на-:
надобровољчише, наколмуј, наногвица; над-: надгорњај; нај-:
највећма, најгозбенији, најглавоња, најчаст, најђубре;10 не-: не-
биполаран, неимање, несазнат, непричава, непојаман, непо-
чинство; од-: отпутити, по-: побјег, пољуб, попутбина; пра-:
прапочело; пред-: предјутарје; пре-: превјерни, презорим; при-:
прикаснити, прислушан; раз-: расело, размошћавати; у-: уог
њен, усниваш (Јашовић, 2014, стр. 27–31).
Слично префиксацији и суфиксацијом су настали облици
модификованог значења трансформисани у поетизме појача
не стилске и стилогене моћи. Највише је твореница насталих
формантима: -ан: каменоносан, мракован, мрчаван; -ар: свез-
надар; -ина: старевина; -ило: зорило; -ић: људић; -ен: зазлен,
маглен, мрклен, уогњен; -еш: ватреш; -ина: маглина, муњевина;
-ица: кривомразица, каменокрадица; -иште: родилиште; -је:
кривоумље, правдоумље, предјутарје; -ник: солихљебни; -ост:
једност.
Најзаступљеније су ипак речи настале простим спајањем
речи у нов облик. Та могућност је обилато коришћена. На тај
начин песникиња ствара нове поетске јединице са великим
спектром нијанси значења и стилогености неопходне за изра
жавање баш у том стиху, баш у тој песми.
Даринка Јеврић простим спајањем речи ствара нове сло-
женице и полусложенице: братоубич, доброчини, злопоглеђ,
крвомразица, мјеснозаједничарски, невидбог, правдоумље, рудо
горје, рунолисти, солихљебник; базд-шома, виско-доза, лакат-
курс, мрчавно-сњежно, муња-молитва, новорођен-чедо.11 Неке
од њих се користе у локалним говорима који су били и њен
колоквијални говор.
На крају треба рећи и то да су почетне импресије читалаца
Даринкине поезије о бројности лексема испитиваних у овом
раду такве да оптерећују њихову перцепцију отклањају кон-
10
Примери ове врсте директно су преузети из косовско-ресавског односно из
јужноморавских говора (Јашовић, 2014, стр. 28).
11
Изузетак је синтагма употребљена у песми Јунак наших дана, главнамомчад
регионалноглигаша, настала простим спајањем две синтагме.
54
кретном чињеницом, а то је да смо у књизи Посланице с Про

клетија избројали укупно 4712 облика, од тога 3259 аутосе-
мантичких речи, да том слоју припада само 6,85% од укупног
броја, односно 9,91% од броја употребљених пунозначних
облика.
РЕЧНИК
аве, лат. збогом, здраво. – наслов једне песме Аве Југославија (63)
аероплан, гр. авион. – надзвучним аеропланом (52)
ајдучки, -а, -о, тур. код Вука, хајдучки. – ајдучки виситор (44)
а ла, фр. као, попут. – подшишан а ла нуларица (69)
апостолник, гр. марама којом се повезују монахиње уместо
кукуља које носе монаси на глави. – апостолник владици Хри-
сту (15)
Ас, хас, ар. прави, посебан, оригиналан. – Ас ројалисти- не-
престано (71)
ах анђел, гр. начињено према облику арханђел. – шегрта
Милосрдног ах анђела (61)
базд-шома, лоша, смрдљива ракија. – блејимо уз полић базд-
шоме (63)
балдахин, итал. барјаци који представљају небо у црквеним
процесијама. – понеко иде пјешке/понеко са балдахином (51)
басмен, -а, -но, тур. начињено од басме, дизајнирано као
басма. – Басмено алем-раздање (13)
баханчити, код Вука само банчити у значењу пијанчити,
лумповати. – У овалноме салону баханчили блудно (80)
бесцен благо, које нема цене. – а пошто сузице бесцен-благо (21)
благовијестити, несвр. објављивати благе, радосне вести.
– нема благовијести (33); све редно благовијести (87)
бој, енгл. дечак. – бацам ласо на глеђосаног боја (78)
Бонд-стил, енгл. америчка војна база код Урошевца, сим-
бол моћи окупаторских снага на Косову и Метохији, изграђена
после рата 1999. – Зорни Бонд-стил (72)
братоубич, братоубица. – до братоубич мегдана (63)
брбљарија, оно што се избрбља. – рам за брбљарије (72)
бројат, бројати. – Е, сад све то бушно треба бројат ручно (80)
55
Буђаново, село Буђановци код Руме. – на буњишту Буђанова

сконча (20)
бутеља, фр. флаша, боца. – бутељу беванде ојкамо (63)
бози, богови. – трпези за бозе (43)
вагати, нем. вагам. – важем ријеч као злато (41)
ваздићи, цсл. уздићи. – ваздиже се као лат (8)
Васкрсли, цсл. онај који је васкрсао. – језиком Васкрслога (41)
ватреш, алб. – са ватреш олимпа приснив (13)
вијоран, лепршав, вихоран. – за високо вијорни барјак (23)
вин, цсл. крив, грешан. – иду вини и невини (51)
виско-доза, енгл., нем. доза вискија. – И у стању виско-до-
за благих огријешили се (81)
вјеки, цсл. код Вука нема у овом облику. – На ниње и вјеки (49)
влак, воз. – презри влакове треће класе (27)
властољуб, који воли власт. – ови власољуби одвећ ките (84)
водитељица, која води или предводи. – на тему морал –
водитељица знанственица најпревођенија (66)
Врховни, председник. – Остаће без каубоја Врховног (80)
главнамомчадрегионалноглигаша. – отпратише гаглавна-
момчадрегионалноглигаша све по директиви озго (83)
глазулирати, нем. глазирати, глеђосати. – зјеницом глазули-
раш (48)
гланц/гланцен, нем. блистав, сјајан, нов. – сви у гланц глан
ценој униформи (53)
голо/бос, сиромашан. – из голо/босе душе (42)
грацилно, лат. елегантан, витак, складан. – корачам грацил-
но/Тачније виленим (46)
греде, цсл. иду, ходају. – кротко греде драговољци/греде ве-
селници и небесници (51)
далекозор, двоглед. – које ни далекозором не назиремо (58)
дансинг, енгл. игранка са певањем и плесањем. – добошари
трубе дансинг (72)
двиг, цсл. покрет, кретање. – мачјим двигом (48)
дебатовати, фр. расправљати, препирати се. – Седамдесет
седам дана посвуноћ дебатовали (84)
демократ-велесила, гр. мисли се на САД. – Да, све су то
унутрашње ствари демократ-велесиле (81)
демос-спаситељ, гр. народни спаситељ. – све богомдани де
мос-спаситељи (72)
56
Дивљи, На Дивљем југу сити су (44)

дићати, претпостављамо да се мисли на дечју, односно па-
стирску игру трићкање. – дићамо се пуцадима (68)
доакати, ар. дохакати, упропастити, доћи главе коме. – раје
тински да доакам (46)
доброчини, доброчинитељи. – Земни доброчини/Небесни
угодници (24)
доларократа, енгл. којима је лична корист најважнија. –
Они дични доларократе (70)
домаја, завичај, домовина. – гараже над домајом (27); на то
смо домајо спали (63)
домислит, свр. смислити, досетити се. – тешко је домислит
генијалну стратегију (84)
достати, свр. бити чега довољно. – достане тек за со (87)
драговољац, добровољац. – кротко греде драговољци/хај
кани вјетрова (51)
думати, рус. размишљати, мислити. – О чему думао је онај
са светигоре (53); Думаш о космичкој правди (74)
ђеверуша, има је код Вука али се упућује на облик дјеверу
ша. – призренску свилу ђеверушу (13)
ђенерал, лат. генерал. – Даривале ђенерале чарнојевићкога
кова (53)
Енглешки регимент, м фр. војничка јединица, пук. – су
сједима новим, редовима Енглешког регимента (54)
е-са-де, Сједињене Америчке Државе. – У неком засеоку од
е-са-де државе (80)
животоморно, смртоносно. – Да стрмоглави се литицом
узбрдицом/Кондир душа сура/ Животоморно/у вис (27)
жизњ, рус. живот. – преобличава се жизњ (77)
жонглерија, фр. обмањивање, превара. – Општа жонглери
ја у марионетском театру (72)
зазлен, који је постао зао. – иду вини и невини/обеђени и
зазлени пророци (51); кроз задњу рупу на свирали виних и за-
злених (52)
закречен. – закречене ријечи (48)
заран, -на, -но. – у зарну зору августовску (48)
затајан, скривен, прикривен. – у тијела кутијици затајној
(7); озарења затајна (33)
57
затомити, свр. прикрити, сакрити, пригушити. – да зао за-

томим глас (41)
заузлан, можда зауздан. – гдје заузлан је говор славјански (46)
збјеговићи, прогнаници, изгнаници. – а збјеговићи, грдно
племе, завргли (51)
звијежђе, збирна мн. од звијезда. – док распрскава се зви
јежђе (8)
здјелати, направити, начинити. – здјелао сам куполу златну (44)
земан, код Вука само земљан. – Земни доброчини/Небески
угодници (24)
зеро, фр. мало, скоро ништа. – и ово зеро душе (78)
зимник, зимовник, место на ком се зимује. – Те ја са зим-
ника свога /с Бријега (54)
зимњи, код Вука зимни и зимски. – из чадора зимњег (42);
вријеме је зимње (54)
зјап. – густ зјап свијета (20)
злаћан, златан, позлаћен, налик злату. – Очи у очи у злаћано
привечерје (12)
злопоглеђ, м код Вука нема ове лексеме, али постоји патро-
ним Злопоглеђа. – Небесни злопоглеђ стријела (26); Кроз небес-
ни злопоглеђ (27)
знае се, зна се. – Чврсто се знае (79); И не се знае, Заре бре (79)
знанствен, научан. – Политичко знанствена распра (66)
знанственица, која је учена, научница. – водитељица знан-
ственица најпревођенија (66)
зорило, свитање. – У кандила зорила наших (23); на мртвој
стражи зорило (87)
зракоплов, авион. – невидљиви зракоплови (19)
извивис, начињено према лексеми извиискра. – Извиискра с
извивиса (26)
извиискра, в. извивис (26)
издржат, издржати. – Издржат ваља на пустињи (82)
излобљен, који је постао злобан. – излобљена срца (20)
иконити, нсвр. сликати, писати. – Иконим свитак/Дјечаков
сан (29)
Иконос, назив галерије слика коју је Даринка Јеврић осно-
вала у стану у Универзитетском насељу после рата 1999. – У
галерији Иконос сазданој од избјеглих слика (54)
58
испотиха, потајно, неприметно. – Испотиха заталасам

муњу-молитву гласа (46); испотиха тајиш тајну (63)
једност, спајање у једно. – у једност ватре таме (42)
језичити, нсвр. користити језик, говорити, оглашавати се.
– А језичила је онако у по гласа (84)
Каменокрадица, Каменокрадице – наслов песме (58)
каменоносан, место на ком има камена у изобиљу. – у жет–
ву каменоносну (58)
катихета, гр. вероучитељ. – Жреци жбири катихете (72)
кнута, рус. кожна камџија, бич. – Затежеш кнуте/Закрече-
не ријечи (48)
књижје, збирна мн. од именице књига. – Рисује сажежено
књижје (14)
колатерала, лат. споредност, успутност. – Колатерала у
вези с тим по прогресивни свијет (66)
кончина, цсл. крај, свршетак. – У блаженој кончини (14)
кораље, некаква птица, збирна множина. – Птица пјевица,
јејина, кораља, папагаја (81); – Спавајте у кораљу дјечаци (35)
корот-капа, црвено-црна капа, део народне ношње у ди-
нарским крајевима. – и корот-капу царима росијским (53)
Кос-ово-поље, односи се на поље Широко Косово. – Хеј- Џо
Кос-ово поље (77)
крвомразица, неологизам настао према облику сувомрази-
ца. – На странпутици Сукрвици сувомразице/Крвомразице (68)
креса, кресиво. – Круса креса огњила (61)
крет, покрет, померање. – У усана крету (48)
кривоумље, погрешно размишљање, умовање. – правдоумље
и кривоумље ставит (24)
круса, нејасно. – Круса креса огњила (61)
крух, хлеб. – Мрве круха/Нарамак луча (36)
купећ, купећи. – купећ буков жар (78)
куплерајарити, нем. радити у куплерају. – Куплерајарало
ал’ једногласни су закључци (67)
Куркс, Курск, град у Русији, центар Курске области. – Сви
јет је у ремонту/Општи Куркс (35)
кућеван, код Вука само кућни. – Иконици кућевној (54)
КФОР-овац, припадник војних мировних снага на Косме-
ту. – онима из реда КФОР-оваца (54)
59
лабуђи, код Вука само лабудов. – с крилима лабуђим (81)

Лакат-курс, нејасно. – Привићи ћу се ја на пловидбу Лакат-
курс (69)
лат, латица цвета, нема је код Вука у овом значењу. – ваз-
диже се као лат (8)
Лета, гр. једна од река у Подземљу, чијим водама се напајају
душе мртвих да би заборавиле свој земаљски живот. Лета је
персонификација заборава. – Летом/Низ Лету (44)
локот, итал. катанац. – има је код Вука али се упућује на
реч катанац. – побожно скидам локот (41)
Лучиндански, припада светом Луки. – У Лучинданско свије
тло јутро (45)
Људић, човек, човечуљак. – Људић на распелу (93)
маглен, код Вука само магловит. – сва врата маглена (95)
маглина, велика густа магла, код Вука маглуштина. – Дла-
на мог маглина чарна (7)
матерински, код Вука материн. – брњицу с језика материн-
ског (41)
мештар, нем. мајстор, учитељ. – а са ријека метохијских/
мештре/нема благовијести (33)
милениј, миленијум, раздобље од хиљаду година. – Милениј
душе дакле (63)
милошт, нема је у овом облику код Вука. – ријеч је о потоњој
милошти (7)
мјеснозаједничарски, радници и активисти Месне зајед
нице. – најконструктивнији бјеху мјеснозаједничарски акти-
висти (84)
млијеч слово, трпези за бозе. – млијеч слово (43)
многолик. – у цик/нетом многолик (77)
молитвити, код Вука молитвати. – молитвим путем ка
цркви (45)
мондијалисти, фр. који су светски, наднационално орјен
тисани. – мондијалисти изван свијета и изван себе (70)
монокл, грч-лат. оптичко округло стакло за једно око које
се ставља у очну дупљу. – цар скинуо монокл (34)
мракован, мрачан. – црнило мраковније од мрака (20)
мрклен, црн, таман. – проносе барјак мрклен (56)
мрчава, има је код Вука у значењу густа, висока и мрачна
шума. – Мрчаве огањ потпаљивао (23); У мрчаве цик (77)
60
мрчавно. – што мрчавно-сњежно злати (56)

мрчавно-сњежан. – што мрчавно-сњежно злати (56)
мрчогорје, црно горје. – барјак Бранковића/над мрчогорјима (23)
муња-молитва, брза и снажна молитва. – Испотиха зата-
ласам муњу-молитву гласа (46)
муњевина. – кад понестане муњевине (52)
надвис, изнад виса. – надвисом надвисивања/с пуст душе (42)
надвисивање, в. надвис (42)
надгорњати, буди на врху, горњи. – надгорњај брзе пруге (27)
надобровољчити, одлазити где добровољно. – надобровољ
чише по залудним ратиштима (84)
нажор, нејасно. – с нажором чежње и море (32)
на зор, тур. преузето из албанског језика. – Што милом
што на зор (84)
највећма, највише. – Брине ме највећма имамо л’ (61)
најглавоња, поглавар, вођа, газда. – Дође ми да најглавоњи (19)
најгозбенији, -а, -е, највећа част која се може указати узва-
ници. – здравица је најгозбенија понуда (43)
најђубре, најбоље ђубре. – Најђубрета двије.до три каре (19)
најчаст, највећа гозба. – У накот роду моме на најчаст-
чазбеној трпези (43)
наколмовати, свр. увити, нaковрџати. – Наколмуј косу и
брке (72)
наногвица, накит који жене носе на листовима ногу. – На-
руквице Наногвице Наушнице (66)
настојећ, настојећи. – настојећ да не утврде (62)
натјецати, такмичити. – Натјечемо у пехливанству/Акро-
батским мајсторијама (74)
НАТО, енгл. скраћеница за НАТО пакт (North Atlantic Treaty
Organization). – Том Нати пошаљем /Најђубрета (19)
нац., скраћено националан. – И осталих величина нац. (73)
небиполаран, лат. који нема два пола, две стране. – Истим
небиполарним, једнојајчаним планетом (79)
невидбог, забачено место. – чељад стркнула у невидбог (52)
невидив, невидљив. – невићена представа: невидив аеро-
план (20)
негдар, прил. некада. – А чинило се негдар (63)
неимање, сиромаштво. – У Немањића неимање (37)
61
непојаман, -на -но, несхватљив, неразуман. – у језику/непо

јамном (41)
непочинство, оно што није урађено, учињено. – Прециозе
о непочинствима разним (80)
непрестанце, без престанка. – коло врзино/Таламбаса не-
престанце (71)
непричава, ћутање, тишина. – под падином непричаве (42)
несазнат, непознат. – у племену несазнатом (41)
ниње, цсл. сада. – На ниње и вјеки (49)
новорођен-чедо, новорођенче. – Да као у новорођен-чеда (41)
огњев ат, огњевит. – На огњеву ату у врт призрени (13)
ојкати, гласно тражити, дозивати отежући вокал о као у пес-
мама ојкачама. – Бутељу беванде ојкамо, беле моме сањамо (63)
О-кеј-бој, енгл. у реду, момци. – О-кеј-бој! Зорни Бонд-стил (77)
октобриј, лат. октобар. – Октобриј четврти/Двијехиљадите (88)
олимписати, гр. такмичити на олимпијским играма, – Олим
пишемо се у продавању магле (74)
Оне-па, на француском језику, зар не. – отровнице Оне-па (77)
онкрај, поред. – онкрај сопственог покрова (35)
оров, орахов. – Широко је лишће орово (55)
ос, оса, осица. – Ос облијеће срца (56)
отпутити, отпутовати. – Ка Косову Пољу пјешице је отпу-
тила (86)
оцеви, у Вуковом Рјечнику има друго значење. То је праз-
ник у недељи између Материца и Божића. – Оцеви и оци (54)
очас, убрзо, зачас. – Очас проклети се Лијевно (44)
очекујућ, очекујући. – очекујућ првјенца да искупи своју
браћу (24)
падиша, персиј. падишах, титула персијских владара. – А
падиша, а дична свита (51)
пан-славија, у првом делу сложенице гр. пан-сав. свесло-
венство, свесловенски простор. – пан-славије нектар (63)
партисти, лат. чланови партије. – Е да би синови партиста (70)
патрија, лат. отаџбина, домовина. – На патрији бившој (65)
пепел, пепео. – Посијемо пепел (68)
пергаменити, лат. правити пергамент. – Сопствену кожу пер-
гамениш (48)
62
пехливанство, персиј. комедијање, рвање, акробатско над

метање. – Натјечемо у пехливанству (74)
пињези, нем. код Вука пинези. – И трезорим пињезе и пер-
пере (77)
пјац(а), итал. пијаца, тржница. – У фазону бувље пјаце (72)
планет м, гр. планета. – једнојајчаним планетом (79)
побјег, бежање. – Побјег/из таштине свијета (х2; 26, 27)
повјесничар, историчар, летописац. – Повјесничари так-
маци јатаци чауши поклисари (62)
подастирати, простирати испод некога или нечега. – По-
дастирали племенско сљеме (53)
полицај, гр. полицајац. – евро-свјетски стандард за полицај
број (88)
пољуб, код Вука пољубац. – вртови, пољуби, буре (7)
помеђу, између. – помеђу огња и Бога (24)
попутбина, путни пртљаг, код Вука само попутнина. – С
кесом у руци-једином попутбином (86)
посвуноћ, прил. читаве ноћи. – Седамдесет седам дана по
свуноћ дебатовали (84)
послање, дужност, задужење, обавеза. – У небеса на Стојан
кино послање (87)
поспрд, м ругање. – поспрд нашу (24)
пошишан, -на, -но, подшишан. – Кретале у пошишану тра-
ву (68); Сад травњак подшишан а ла нуларица (69)
правдоумље, праведно расуђивање. – правдоумље и кривоумље
ставит (24)
прапочело, прапочетак. – као у вријеме прапочела (24)
предјутарје, део ноћи непосредно пред свануће. – у потоње
предјутарје (7)
предсједниковати, обављати дужности председника. – Га
тање тко ће предсједниковати (79)
пресуд м, код Вука пресуда. – за соломоновски мудри пресуд (20)
прислушно прил. послушно. – опслуживали домаћински
прислушно (81)
придалек, удаљен, далек. – кад свијет је придалек уму (20)
поспрд, ругање. – И поспрд нашу (24)
пребројават, нсвр. пребројавати. – Кликере ћемо преброја
ват ручно (80)
63
превјеран, који је променио веру. – На невјесту моју домају/

преудавачу и превјерну (78)
предјутарје, време пре свитања. – У потоње предјутарје (7)
президент, енгл. председник. – Изгледа да је избор прези-
дента чупава/Ствар (79)
прелат, лат. свештенички чин и функција у католичкој цркви.
– кушачи и прелати (51)
прелест, цсл. драж, сласт (љубавна). – Она што прелести
јасним/знаком љубави (7)
пресуд, пресуда. – за соломоновски мудри пресуд (20)
прециоза, фр. отмена, углађена, али и извештачена жена.
– Прециозе о непочинствима разним (80)
придалек, -а, -о, прилично далек. – кад свијет је придалек
уму (20)
призрен, -на, -но. – На огњеву ату у врт призрени (13)
прикаснити, закаснити. – На уранак некако увијек прика
снимо (12)
Пришт/пришт, Тако Даринка именује Приштину у многим
својим песмама. – посред вароши Пришт (46); У пришт вароши
гробље (88)
проклети се, глагол је начињен асоцијацијом на проклето
Лијевно из песме Стари Вујадин. – проклети се Лијевно (44)
проклетован, проклет. – Цвијеће зла, проклетовани руно-
листи (57)
проминуо, -ла, -ло, преминуло, прошло. – за проминуле
сине…/за славу/залудних/гробова (32)
пропламсај, пламен који се наизменично повећава и сма
њује. – Студеног крста пропламсај (29); пропламсају ума (33)
проустити, проговорити, изустити. – Бих да проустим/бих
да се кајем (41)
пуљка, дугме. – Где је могло да се затури/то дугме/та пуљка (65)
пуст, пустоћа, празнина. – надвисивања с пуст душе (42)
пустињарити, живети бесциљно. – такорекућ животарио/
пустињарио (83)
пустопашан, код Вука пустопаш је заједнички пашњак. –
невјести пустој/пустопашној дјевици (56)
пуца, пуцаљка, пиштољ. – најдичнији се бече/Потегну пуцу (70)
раздање, праскозорје. – усни раздање ово уз драгање (7)
64
размошћавање, отклањање, рушење мостова преко Дунава.

– размошћавали плаво Дунаво (21)
расело, расељавање. – Од Борова села до метохијских расе-
ла (84)
ратити, несвр. ратовати. – Морају да рате (43)
ревновати, несвр. бити ревностан. – ревно ревнујем/нову
химну (77)
рид, ридање, плакање. – у по гласа, стид и рид (51)
рисовати, нем. несвр. цртати, шарати. – Рисује горке цвасти (14)
родилиште, породилиште. – школе болнице родилишта (21)
рок, енгл. врста музике и игре. – трубе дансинг рок фолк
соул хеви (72)
росијски, -а -о, руски. – царима росијским ал и шћепанима
малим (53)
рудогорје, планине у којима има руде. – сред бистричиних
рудогорја (56)
рунолист, планинска биљка са цветом у облику звезде Leonto
podium alpinum. – Цвијеће зла, проклетовани рунолисти (57)
сагледават, несвр. сагледавати. – На рачунаљци дрводјељ
ској морамо сагледават/Стање прилика свјетских (81)
самоубич, самоубиство. – На самоубич рочишта од Марице (63)
сарана, сахрана. – За потоње узвање – сарану (76)
свевид, који све види. – У подне таме, свевид тамени (12)
свезнадар, који све зна. – Ерудите свезнадари шамани (70)
светигора, код Вука само крајевно име Света Гора. – о чем
је думао онај са светигоре /ловћенскога виса (53)
светник, осветник. – Доста ми је светника Косова (27)
светотајински, -а, -о, оно што се односи на Свете тајне. –
светотајинској кристалној струни (7)
свилен уши, неосетљиве, свилене уши. – У свилен дебеле
уши свијета шанем (13)
сказ, рус. казивање, кажа. – Славјански сказ (48)
скарабуџити, свр. отаљати. – Не би да скарабуџи, обмане
јавност (80)
славјански, словенски. – потекла је славјанска ријеч (32); језик
је у нокдауну славјански (45); Гдје заузлан је говор славјански (46)
словар, рус. речник. – за оне у чијем словару (43)
смртица, смрт. – којој смртица не може ништа (7)
65
снован, -на -но, снен, сањив, код Вука постоји само глагол
сновати. – Мислим на ткаље и праље сновне (93)
солихљебник, оно у чему се чувају со и хлеб. – Тамени лу-
чоноша унишани /…солихљебник/колијевку (25)
соул, енгл. музика душе, мешавина џез, рок и блуз музике.
– трубе дансинг рок фолк соул хеви (72)
сплин, енгл. досада, несрећа. – Бодлесровски сплин (57); магле
и сплина (74)
Срб, Србин. – Јер Срб сам посред вароши Пришт (46); И
откуд се уопште јавља Срб (89)
срх, непријатно осећање, језа. – Самоће сјећања срх је (42)
старевина, старина, место порекла. – Овдје на старевини (45)
стојно, постојано, ревно. – Она је црквењак у цркви Свете
Петке/Стојно стражи (87)
стражити, стражарити. – Стражи Богу иза леђа (87)
судац, судија. – Суци главни и побочни (75)
сућут, саучешће. – државну упућују сућут (31)
суштити, право, безгранично волети. – Суштим љубав да-
како (41)
сфумато, итал. нејасно мутно сликање. – Холандски пејзажи,
сфумато балерине на пастелима (93)
такорекућ, такорећи. – такорекућ животарио (83)
талентиран, гр. обдарен, талентован. – а и талентиран
бјеше (чова) за смрт (83)
там-там, лупњава, бука – тајна ове тајне у там-таму оне
таме (42)
тамен, мрачан, таман, тамин, – У подне таме, свевид та-
мени (12), Тамени лучоноша (25)
тамнаја, тамна. – тамнаја ноћ чаме (56)
тврђ, тврдоћа. – Одледимо тврђ душе (12)
тешкото, тешкоћа. – А тешкото посвуд/опекотине (78)
тисућгодови, миленијум. – Онако како пристоји тисућго
довима (13)
тко, упитна заменица ко. – Гатање тко ће предсједникова
ти (79), ткоме угађа правили (81)
тмаст, тама, мрак, нема је код Вука. – Удахњујеш тмаст
сопственог језика (48)
66
трбухозборити, говорити као из трбуха. – Дјечаци несташ-

ни неки …/Трбухозборе: мамааа! (69)
тренут, моменат, тренутак, нема је код Вука. – Свет и свијетао
тренут (42)
трилатерала, лат. тростран. – Удио логистичара трилатера-
ле шегрта (61)
трезорити, чувати у трезору. – И трезорим пињезе (77)
тродневље, три дана, један за другим. – Тродневље уочи/Од
нула до двадесет четири (88)
тројеручити, – Тројеручим цвилеж и пјев (13)
ћетаљ, код Вука само Ћетоња. Домаћа животиња са шаром
у облику цвета, обично име овна или коња. – Брава ћетаља ала-
та и остале марве (61)
угађ, угођај, комфор. – ткоме угађа правили (81)
уистину, код Вука само као лично име Ваистина слуга, а
одредница уистину не постоји. – знаком љубави-уистину зана
вијек (7)
униФорма, лат. истог, једнаког облика. – Све у гланц/глан
ценој униФорми (53)
унишанити, уместо нанишанити, нема је код Вука. – Таме-
ни лучоноша унишани данце неба (25)
унутарњи, код Вука само унутрашњи. – Пред унутарњом
лампом (26); огледало унутрашње (34)
уогњен, -на, -но, спаљени. – уогњени гдје су, у флуид звучан (7)
усмјеравајућ, усмеравајући. – Усмјеравајућ ауто ка при-
штинскоме гробљу (88)
уснивати, несвр. сањати. – закон је под којим усниваш/скло-
пив књигу обамрлом руком (7)
уцјенујућ, уцењујући. – уцјенујућ позицијом шефовском (81)
фолк, енгл. врста поп музике. – трубе дансинг рок фолк
фотка, гр. фотографија. – Пошаљите фотке са Куркса (69)
хајкан, код Вука хајкач/ајкач у значењу гонич. – хајкани
вјетрова вјетропирима и пироманима (51)
харвард. – у доба харварда (81)
хеви, енгл. тежак, врста рок музике. – трубе дансинг рок фолк
хиљадугодишје, миленијум. – Крај је хиљадугодишја (33)
67
цвасти, цветови. – Рисује горке цвасти (14)

цвилеж, цвиљење. – тројеручим цвилеж и пјев (13)
цјелов, цсл. пољубац, код Вука само цјелив. – Не бој се, биће
као цјелов руже (8)
чаран, -на, -но, црн. – Длана мог маглина чарна на челу ти (7)
Частан, -на, -но, – с веригама часним оног Часног/у Гроцу (42)
чеку, мисли се на бившег команданта УЧК генерала Агима
Чекуа. – На челу узданице и чеку и чеку (80)
чрнац, црнац. – Смјерни чрнац и раб (14)
чудевно, прил. чувидно, чудесно. – Невјесту што чудевно
ће да бане (13)
џембондовски, -а, -о, попут Џемс Бонда, филмског јунака.
– А ионако све је/ џембондовски: хеј, Џо (77)
шанути, свр. шапнути. – У свилен дебеле уши свијета ша-
нем (13); јеси л’ жив да шанеш (42)
Шахматовати, несвр. рус. матирати. – шахматују брата,
родитељку (70)
швабено, прил. код Вука само швапски. – Болећи швабено
колач дијеле (21)
шћепан мали, лажни цар Шћепан Мали. – царима росијским
ал и шћепанима малим (53)
68
ЛИТЕРАТУРА
Brodnjak, V. (1992). Rječnik razlika između srpskoga i hrvatskoga jezika
(priredio za štampu Ivo Klarić), Školske novine, Zagreb.
Јашовић, Г. (2011). Неологизми у стихозбирци Николе Цветковића ’О
граде мој’ (предговор), Свет књиге, Београд, стр. 5–13.
Јашовић, Г. (2009). Лингвостилеме у збирци стихова Рада Јанкова
’Док потписујем нечије речи’, (поговор), Културни центар у Власо-
тинцу, Власотинце, стр. 66–86.
Јашовић, Г. (2014). Дијалекатска лексика у ’Страорима’ Ратка По
повића, Градска библиотека ,,Вук Караџић“ и Књижевно друштво
Косова и Метохије, Косовска Митровица.
Јеврић, Д. (2008). Даринка Јеврић, Посланице с Проклетија, прире-
диле Митра Рељић и Нада Павићевић, Српска књижевна задруга,
Београд.
Караџић, В. (1835). Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник исту-
мачен њемачкијем и латинскијем ријечима, четврто државно издање.
Београд.
Речник МС–МХ (1967–1976). Речник српскохрватскога књижевног
језика, Матица Српска – Матица Хрватска (прва три тома), Нови Сад
– Загреб, (четврти, пети и шести том објављени су само у издању
Матице српске).
Симеон, Р. (1969). Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva, na osam
jezika: hrvatsko-srpski, latinski, ruski, njemački, engleski, francuski, tali
janski, španjolski, knjiga 1, Matica hrvatska, Zagreb.
Ćirilov, Ј. (1989). Jovan Ćirilov, Hrvatsko – srpski rječnik inačica, Stilos,
Beograd.
69
Golub M. Jašović
Summary
LEXICAL AND LINGUISTIC PROPERTIES OF DARINKA JEVRIĆ’S
POETRY IN THE BOOK EPISTLES FROM THE PROKLETIJE MOUNTAINS
This paper deals with some of the lexical layers recognized in the poetry of the
famous poet from Kosovo and Metohija, Darinka Jevrić, as well as with some lin-
guistic properties of her poetry. Materials have been collected from the book Epis-
tles from the Prokletije mountains, edited by Mitra Reljić and Nada Pavicević. The
poems were edited posthumously by Serbian Literary Society (Srpska knjizevna
zarduga) in Belgrade in 2008 as a memory of Darinka Jevrić’s death anniversary. The
author paid special attention to lexemes which do not appear in the second edition
of the Vuk Stefanović Karadžić’s Serbian Dictionary as well as to other nonstandard
and substandard forms. Some other phonetic and morphological features were
also analyzed, as well as some exceptions from language norms and rules.
Keywords: Darinka Jevrić, poetry, substandard lexicology, neologisms,

dialectal
70
Милош М. Ковачевић1 811.163.41´38
Филолошки Факултет у Београду 821.163.41.08-1 Јеврић Д.
Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу
О СТИЛСКО-ЈЕЗИЧКИМ ДОМИНАНТАМА
ПОСЛАНИЦА С ПРОКЛЕТИЈА
ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ2
Сажетак: У раду се врши лингвостилистичка анализа пјесама из збир-

ке Посалнице с Проклетија Даринке Јеврић. То је посљедња збирка њене
поезије, објављена постхумно на основу њене пјесничке заоставштине. У
збирци се препознају три доминанте пјесникињине теме: 1) однос према
НАТО бомбардовању, 2) однос према несрпском понашању Срба, и в) опис
самотничког живота у окупираној Приштини. Сва три тематска круга у
раду се анализирају издвајањем доминантних пјесама, и освјетљавањем
њихових суштинских језичко-стилских особина.
Кључне речи: Даринка Јеврић, фигуративност, референцијалност,

експресивност, чињенична истина, поетска истина, иронија, моностишна
строфа
У поетском опусу Даринке Јеврић, који чини једанаест збир

ки поезије3, збирка Посланице с Проклетија по много чему је
специфична, да не кажемо уникатна. То је посљедња збирка
њене поезије, а објављена је постхумно на основу њене пјесни
чке заоставштине; то је збирка поезије једне од посљедњих
1
mkovacevic31@gmail.com
2
Рад је урађен у оквиру пројекта 178014: Динамика структура савременог српског
језика, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Ре-
публике Србије.
3
То су збирке: Додир лета заједно са Ратком Делетићем и Бранком Тодићем,
„Јединство“, Приштина 1970; Преварени тишином, Београд: „Просвета“, 1973; Не-
стварни записи, Приштина: „Јединство“, 1976; Ижице, Београд – Приштина: „Но
лит-Јединство“, 1980; Хвостанска земља, Београд: 1990; Слово љубве, Подгорица:
„Октоих“, 1990; Јудин пољубац, Београд: „Драганић“, 1998; Царина на Дрини, Београд,
1998; Дечанска звона и друге песме, Нови Сад 2004; Псалам бездомника и друге песме,
Приштина – Београд: „Панорама“, 2006; Посланице с Проклетија, Београд: „Српска
књижевна задруга“, 2008. Те су збирке, како показује Д. Андрејевић (2008), добиле
више него позитивне оцјене књижевне критике.
71
Милош М. Ковачевић
српских становница Приштине, тако да се може и мора чита-

ти и као пјеснички дневник о „брисању“ Приштине као српског
града, и као дневник о пјесникињином преживљавању при-
штинског српског усуда, са стално упереним трима погледима,
двама сувременим – једном према Београду, а другом према
Западу, или конкретније речено према западним НАТО ави-
онима на небу – и једном савремено-историјском: ка Косову
као српском културном и националном идентитетском исходи
шту. Даринка Јеврић није жељела напустити Приштину ни за
вријеме бомбардовања 1999. године, чак ни послије прогона
из њеног стана, када је, по властитој изјави, постала „избегли-
ца у сопственом граду“, подносећи то јер „заветовала сам се
сопственој поезији да ћу остати у Приштини. Није моја глава
скупља од главе девичке калуђерице. Моји разлози за останак
су људски и песнички“ (Смикић 2000). И ту, у Приштини, она
и српска лингвисткиња Митра Рељић, потакнуте родољуби
вим људским мотивом као разлогом „да бар делимично сачу-
вамо Милутинов град за Србе, сачувамо цркву Светог Николе
– самотницу, знаним и незнаним упалимо свеће на приштин-
ском прав ославном гробљу, уместо њихових најрођенији“
(Смикић 2000) – остају пуних пет година, све до мартовског
погрома 2004. године, када прелазе у северну, српску, Косовску
Митровицу.
Зато ова збирка поезије Даринке Јеврић готово да за ана-
лизу намеће и истраживање међуодноса поезије и истине4, при
чему поетска истине ону чињеничну не поништава, него је
оплемењује поетским изразом у чијој је подлози пјесникињина
афективност (експресивност) као умјетнички опосредована и
естетски представљена чињеничка стварност.
Ријетке су књиге којима наслов тако одговара као овој пост
хумној збирци Даринке Јеврић – Посланице с Проклетија. По-
сланице или епистоле представљају писмо упућено једној осо-
би или групи људи. Ове посланице упућене су сваком љубите
љу поезије, и још више сваком припаднику српскога народа, а
самим тим и Србима у цјелини – не само да у своју импресију
4
О међуодносу истине и поетике с теоријског становишта исцрпно говори К.
Квас (2011), док „провјеру“ тог међуодноса кроз стилску анализу пјесме о Принципу
Ђорђа Сладоја даје М. Ковачевић (2015: 97-118).
72
О С ТИЛСКО-ЈЕ ЗИЧКИМ ДОМИНА НТАМА
уткају пјесникињину експресију, него и да се препознају у си

туацијама које изњедрише ту експресију, питајући се ком типу
Срба припадају, и како би се сами понашали у осликаним суд-
боносним контекстима који траже опредјељење. А Проклетије,
планина што наткриљује пјесникињин метохијски завичај, за
који сама пјесникиња каже да у њему не остаје Нит дом/ нит
гроб/ роду подно Проклетија („Метохија“), готово да својом про
зирном семантиком упућује на нелијеп, тежак, опомињући,
проклетством прожет садржај самих посланица. Као да Про
клетије из наслова ове збирке призивају каламбурски асоци
јативни садржај „Проклетија“ из пјесме Рајка Петрова Нога
„Вапором из Невијорка“:
Шта би Солун и Одеса
Без нашега пустог меса
Гракће гавран с Проклетија
Одјекује: проклет и ја.
И даље смо „пусто месо“ као да наставља пјесникиња, и
даље сам као Србин „проклет и ја“ као да поручује сваки чи-
талац сагласан с ауторкиним виђењем не само страдања него
и понашања немалог броја Срба. А како нас и даље убијају, али
сад у модерном времену, модерним оружјем – осиромашеним
уранијумом – пјесникиња сликовито и афективно показује
пјесмом „Нова црница“, која у цјелини гласи:
Пролијећу прољећа овог
Невидљиви зракоплови
Да поља наша нађубре
Оплемене леје
Истетовирају душу
Уранијумом
Чуј осиромашеним!
Скроман сам пољодјелац

Ал на гнојиву не штедим
Бринем како ће да роди бјелица
На мојој узораној црници
Дође ми да најглавоњи
73
Том Нати пошаљем

Најђубрета двије – до три каре
Уранијум тај да обогате
Толико сирома нијесам бре!
Брине ме шта ће да рађа

Моја нова црница
Коју рђу црна моја душица
Пјесма је, као што се види, и хетерострохична и хетероси-

лабична. Чини је деветнаест метички неподударних стихова
структурисаних у пет визуелно „задатих“ строфа, које пред
стављају три синтаксичко-интонационе и метричко ритмичке
цјелине. Прва строфа као да је сва подређена реферанцијалној
језичкој функцији, као да је пјесникињин циљ да наративно-
поетским поступком пренесе информацију како ето овог про
љећа „невидљиви зракоплови“ пролијећу да би не само нађу
брили наших поља и „оплеменили леје“ него и „истетовирали
душу“ специјалним гнојивом – „уранијумом“. А онда долази
експресивна „моностишна строфа“, која представља раскид са
доминантношћу референцијалне и прелаз на изразито нагла-
шену експресивну језичку функцију. Та смјена функција пот-
цртана је специфичном строфом, која је то само на визуелном
плану, јер је графички строфичким паузама одвојена од прет-
ходне и наредне строфе, али не и на структурном, будући да је
дистих или двостих теоријски минимална строфа. Изневје
равање теорије строфичности представља најзначајнију сти-
листичку структурно-смисаону доминанту цијеле пјесме. Мо
ностишна визуелна строфа као отклон од свих у теорији п(р)
описаних типова строфе постаје структурни и смисаони „ира-
диациони“ центар цијеле пјесме. У диференцијалну црту ове
и изоморфне јој четврте строфе не спада само то што је чини
један једини стих (теоријски недовољан за строфу) него и то што
само та и њој структурно еквивалентна четврта строфа нису
ослобођене интерпункције. Оне, дакле, изневјеравају начело
пливајуће (необиљежене) интерпункције реализовано у седам-
наест од деветнаест стихова који чине пјесму. Док су сви сти-
74
хови у строфама лишени интерпункције, дотле су, како се види,

стихови-строфе обиљежени узвичником. А да узвичник не би
био једини носилац екскламативности, он је у објема подржан
и са по једном интензифиакотрском партикулом: са чуј у првој,
а са бре у другој једностишној строфи. Дати је стих-строфу
пјесникиња троструко маркирала: најприје функционално:
дајући му статус строфе, потом интерпункцијски: обиљежи
вши га узвичником, и на крају лексички: уводећи у њ интензи-
фикаторску партикулу. Све три специфичности имају за циљ
наглашавање стилистичко-смисаоног заокрета у пјесми. Свим
трима отклонима упућује се на напуштање референцијалне као
привидно доминантне функције у корист емотивне или ек-
спресивне као стварно доминантне језичке функције. А „емо-
тивна или ‘експресивна’ функција, усредсређена на пошиљаоца,
има за сврху директно изражавање говорниковог става према
ономе о чему говори. Она показује тенденцију произвођења
утиска о извесној емоцији, била она истинска или симулирана.
[…] Чисто емотивни слој језика представљају узвици. Они се
од средстава референцијалног језика разликују како својим
гласовним склопом (необичне гласовне секвенце, па чак и гласови
који би другде били чудни) тако и својом синтаксичком улогом
(они нису саставни делови реченица већ њихови еквивалентни)“
(Јакобсон 1966:290). Код Даринке Јеврић интензификаторске
партикуле – чуј и бре – имају функцију сличну узвицима. Тако
глаголска алолекса чуј уз функцију емфатичког наглашавања
има „и ироничну значењску нијансу“ (Јањушевић 2012: 350). Није,
међутим, пјесникиња само партикулом чуј интензивирала садр
жај „моностишне строфе“: Чуј осиромашеним! Дати је стих већ
синтаксостилистички маркиран, он оваплоћује структуру ана-
строфе као стилске фигуре реда ријечи, засноване на „измјени
мјеста двију компонената које у општеупотребној конструк
цији по правилу слиједе један за другом“ (Ковачевић 1998:30).
Тако је пјесникиња конгруентни атрибут осиромашени упо
тријебила иза именице уранијум, и још га одвојила строфичком
паузом, дајући му статус строфе као „суперпарцелисане“ једи
нице, чиме је тај придјев постао и структурно и семантичко
„чвориште“ пјесме. Захваљујући партикули чуј тај је придјев
добио иронијско значење, чиме је референцијално значење не
75
само датога стиха него и пјесме у цјелини потиснуто у други

план, док примарно постаје тропичко, фигуративно значење
пјесничког текста. Фигуративно значење са дате се моностиш-
не иронијске строфе ирадијацијски преноси на цијели и прет
ходећи и слиједећи текст пјесме. Пјесникиња, наиме, захва
љујући чињеници да се осиромашени уранијум третира као
нуклеарни отпад, поступком синонимизације метафорички
отпад изједначава са ђубривом, а ђубриво са гнојивом, као „хра-
ном“ обрадивој земљи. А за „богати род“ мора бити и „богата
храна“. Зато пјесникиња као „скроман пољодјелац“ није задо
вољна што из „зракополова“ бачени уранијум као ђубриво није
„богат“, него је „осиромашен“, па би да том „најглавоњи“ – ко-
га антономазицијски, претварањем верзалне скраћенице (НА-
ТО) вербализацијом преводи у лично име (Нато) – пошаље
„најђубрета двије–до три каре“, да се „обогати“ тај осиромаше-
ни уранијум. И онда као закључак опет слиједи моностишна
строфа: Толико сирома нијесам бре! Овај стих-строфа струк-
турно је изомофичан претходном стиху-строфи: и он, будући
обиљежен узвичником, има статус екскламативне реченице,
ту екскламативност подржава и партикула бре у функцији ем-
фатичког интензификатора, која „служи као знак којим се по
тврђује истинитост исказа, с тенденцијом да се и саговорник
убиједи“ (Јањушевић 2012:222). Осим тога та двије моностишне
строфе повезане су и фигуративном парегмеменонском струк-
туром, јер „парегменон подразумијева реализацију двију или
вишпе лексема једне творбене породице, тј. лексема обједи
њених истим коријенским морфемом“ (Ковачевић 1998: 146), а
то су овдје придјев осиромнашени и именица сирома[х] писана,
очито свјесно, без Х, е да би се могла тумачити и као придјев
(сиромашан/ сирома човек). На тај начин пјесникиња цијелу пје
сму поетски плете око значења осиромашени у изразу „осиро-
машени уранијум“, с наглашеним иронијско-саркастичним
ставом. Имплицирајући општепознате посљедице дјеловања
осиромашеног уранијума како на земљиште у које доспије
(будући да је вријеме његовог распадања чак четири и по милијарде
година) тако и на људе којима је „пао по глави“ (изазивајући
карцином, проблема с бубрезима, плућима и мозгом) – Даринка
Јеврић ће пјесму завршити бригом шта ће да рађа / моја нова
76
црница / Коју рђу црна моја душица. Завршна два стиха пјесме
једини су у пјесми римовани стихови, и то не случајно, јер ри
ма као подударност завршетка стихова готово подразумијева
подударност и плода „црнице“ и „душице“, а то је „рђа“ као
мука, зло и несрећа.
Нешто шира, али не и потпуна, овдје дата лингвостили-
стичка анализа пјесме „Нова црница“, из које произлази да и
именица црница има значење и „земља црница“ и „душа црни-
ца“, показује готово савршенство кохезивне и кохеренцијске
структуре пјесме, из душе записиване, без кориговања и реда
кције, без дорађивања и стилског углачавања, без „накнадног“
пјесничког дотјеривања. Доживљен и проживљен садржај сам
налази исказ, осликавајући интерференцију чињеничке ис-
тине као повода пјесми и изазваног афективног унутрашњег
стања пјесникињиног као пјесме саме. Пјесма је зато више не-
го добар показатељ међуодноса чињеничке и поетске истине.
Пјесникиња је показала како чињенична истина (бомбардовање
осиромашеним уранијумом), без негације чињеничности, постаје
поетска истина, заснована прије свега на критеријуму „орга-
низованости форме“ као „водећем критеријуму истинитости
песничког дела“ (Квас 2011:205-206). „Нова црница“ Даринке
Јеврић, наиме, подразумијева двоструку истинитост: референ
цијалну и поетску, при чему референцијална истинитост подра
зумијева укључење стварносних чињеница у тематску подлогу
пјесме, док поетска истина подразумијева поетско обликовање
тих чињеница. (уп. Ковачевић 2015:117).
Нису Даринкиним пјесмама повод само НАТО бомбар
довања осиромашеним уранијумом на Косову него и НАТО
бомбардовања Србије уопште, посебно бомбардовања мосто-
ва на њеним ријекама. Томе је најбољи примјер њена пјесма
„Пакет за стабилност“, у којој пјесникиња каже како се Свјет
ског новог поретка протуве/Домунђавају […] / како домороци-
ма ЕХ-ЈU/ Милостињу: пакет за стабилност да удијеле, с тим да
је садржај те „милостиње“ то што су аваксима, апачима, ура
нијумским боцама/ Размошћавали плаво, љубљено моје Дунаво/
Бомбама пламеним провјетравали сиротишта/ Школе болни-
це родилишта. Више су него поетски упечатљиве афективне и
иронијом прожете дате метафоричке слике „размошћавања
77
Дунава“ и „провјетравања сиротишта“, слике које јаче од сва-

ке декларативне осуде осуђују нечовјечност немилосрднних
акција „протува новог свјетског поретка“. А они те акције бом
бардовања, у којима су циљеви „сиротишта“, „школе“, „болни-
це“, „родилишта“, назваше, очито не случајно, „Милосрдни
анђео“. Зар постоји већи парадокс и већи сарказам него да Ми
лосрдни анђео нишани / Опет / Колатерално. Саркастични је
парадокс да „Милосрдни анђео“ свјетских „протува“ с неба,
гдје живе анђели, удјељује бомбе као „милостињу“ небеском
народу који се косовским завјетом опредијелио за царство не-
беско. Зар баш „анђео“ и још „милостиви“, и баш с неба, да баш
на небески народ шаље баш бомбе као „милостињу“, како би
тај народ циљ(а)но а колатерално уништио!
Тема мостова није код Даринке Јеврић везана само за не
пријатељско НАТО бомбардовање, него се тиче и њихове срп
ске „одбране“. Тако тема мостова може послужити као мост за
прелазак на пјесме Даринке Јеврић о Србима и њиховом одно-
су како према непријатељу тако и према српским националним
интересима. М. Рељић, једини сапатник Даринке Јеврић у При-
штини, упознаје нас са пјесникињиним негативним ставом
према једном типу Срба. „Ако је“ – вели М. Рељић – „ишта
онеспокојавало у свом народу, то је, већ по навици, спремност
једног његова дела да, како би сама рекла, ‘робија маратонски’
па још да од тог начини врлину. […] Била је доследна у ставу
да физичким очувањем колективитета (ако је уопште очуван) а
на рачун идентитета њен род није на богзна каквом добитку,
свесна да је удворичко пристајање на ропство у многим пери-
одима наше историје, значило пристајање на другост што у
сваком веку и колену изнедри повелик број, модерним језиком
казано – ‘умерених Срба’“ (Рељић 2008: 110). Зар је онда за чуђе
ње њен критичко-иронијски, и готово сатирички однос према
начину одбране београдских мостова, и онима који их бране
шетњом – исказан у пјесми „Газ“. Пјесникиња ће „браниоце“
мостова шетњом прозвати „манекенима“, „примадонама с ва-
шарских шатри“, „видовитим пророчицама“, све их иронијски
именујући као „величине нац“. Готово да је срећна што Срби
Косовци „нису бранили мостове“, јер немамо моста5 /немамо
5
Пјесникиња очито прави алузију на стање приштинских рјечица Велуше и При-
штевке, које су 70-тих година XX вијека добиле покривне бетонске канале.
78
чак ни ријеку […] /Ми смо пука сиротиња / Ни поруку у боци

не можемо да одашљемо. Не могу, како у „Каменокрадицама“
каже, ни камење из Бањске, „дијаманте царске“, да „прокри
јумчаре“: До земље/ Недођије /српске /Србије у измаглици / коју
ни далекозором / не назиремо / одавде из царске Бањске // Ми
којима су све покрали. Србија је више далека него далеко, Ср
бија је „недођија“, у измаглици, тешко препознатљива онима
„којима су све покрали“. А ако су „све покрали“, онда су они,
како у пјесми „Газ“ пјесникиња рече, „пука сиротиња“, што за-
право значи и „сиромаси“ и „сироте“. Њихово је богатство „џак
кромпира“, „мрва круха“, „нарамак луча“, тако да су нужно
морали „занемарити“ небитне нијансе/ Имања/ Заимања/ Не
мања („Појас за спасавање“). А веза тих пјесникињиних косов-
ских Срба са Србијом јесу Срби што изневјеравају иманентне
карактеристике јучерашњих историјски препознатљивих етич
ких и јуначких Срба. То су партијски програмирани Срби, а
заправо, према карактерним и прагматички исказаним особи-
нама, то су не-Срби или тачније речено: псеудо-Срби. Такве
„Србе“ пјесникиња најбоље осликава у пјесми „Дефетисткиња
Мара“. У шеснаестоспратници без подрума, свјесни присуства
„хуманих страних непријатеља“, „љутог унутрашњег непри
јатеља“ и „домаћих издајника“, у домишљању „генијалне стра
тегије одбране“, дебатујући „посвуноћ седамдесет и седам да-
на“–Најконструктивнији бјеху мјеснозаједничарски / активи-
сти/ Орни за државни оптимизам. Њиховом оптимизм, ме
ђутим није дијелила трафиканткиња пензионерка сусјетка
Мара / Пријека Банијка чији се синови / Што милом што на
зор / Надобровољчише по залудним ратиштима / Од Борова
села до метохијских расела / Вели: ови властољуби одвећ ките,
везу. И „како расправа о стратегији Побједе узнапредова тако
партијски активисти „огласише: Трафиканткиња Мара шири
дефетизам“. Досљедни у свом оптимизму, међутим, Сјутрадан
по кумановском миру/ Први дигоше сидро/ Пут пријестоног
синуше града / Лимузинама државним / Трибунске дике опти-
мистичари / Раја не стиже да махне /. Побједи да наздрави. А
Мара: Негдје око Илиндана/ Ослободише дренички ослободиоци
/ Мару дома и домазлука / Умало живота. // Ка Косову Пољу
пјешице је отпутила / С кесом у руци –једином попутбином /
79
Станила се у Сабирном центру. Имали ли и мкоже ли бити

боље слике о „истини“ о сарадњи српског народа и партијских
послушника, о супротности њиховог и понашања представни-
ка обичног српског народа, као и њихове и народне судбине.
Својом је пјесмом пјесникиња овјековјечила ту супротност
власти и народа, кроз сучељавајући оптимизам власти у побје
доносни исход, који се, иако представља пораз, проглашава
побједом. А о каквој се „побједи“ ради, најбоље се види по томе
што су они након што су је прогласили побјегли „лимузинама
државним у пријестони град“, при чему су управо „ослободи-
оци“, у бјежанији од „побједе“, Мару, коју су били прогасили
„дефетистом“, сад „ослободили“ и „дома и домазлука“ и „ума-
ло живота“, предодређујући јој избјеглиштво у косовскопољ
ски „сабирни центар“ као једино прибјежиште. Контраст као
структурно начело пјесме у коме су супротстављени српски
„властољуби“ као „оптимисти“, и трафиканткиња Мара као
„дефетистички“ синегдохални преставник народа у пјесми је
проведен до краја, и посебно наглашен унеријетким еуфеми
стичко-иронијски маркираним јединицама попут „ослободише
ослободиоци Мару дома и домазлука и умало живота“, „синови
Марини што милом што на зор надобровољчише по залудним
ратиштима“, „хумани страни непријатељи“ и сл. Контраст у
пјесми сав је у функцији парадоксичког критичко-иронијског
пјесникињиног односа према власти и њеној неосјетљивости
не само за народне муке него ни за реалне процјене актуелне
ратне и политичке ситуације, што је за посљедицу по правилу
имало „општи збјег“. А општи збјег пјесникиња је осликала у
пјесми „Вини и невини“: Иду вини и невини/ обеђени и зазлени
/ пророци и порочни / пустошни и пустопашни/ кушачи и пре-
лати/ греде веселници и небесници // Општи збјег: / неко таљи
гама / неко иде пјешке / понеко са балдахином //А збјеговићи,
грдно племе,/ завргли, у по гласа, стид и рид (…) // Иде, Господе,
бивша чељад / стркнула у невидбог. Без обзира ко су, какви су,
збјег их уједињује, сви бјеже. За ту подударност што је учешће
у збјегу намеће пјесникиња је пронашла поетски најпримјере
нији исказ у кумулацијском хомојотелеутону, који подразу
мијева понављање групе гласова на крају ријечи. Наиме, у пр
вој строфи коју чини четрнаест пунозначних лексема чак седам
80
придјевско сусптантивних датих у координацијском низу за

вршава се слогом -ни (вини, невини, обеђени, зазлени, порочни,
пустошни, пустопашни), а три именичке са слогом -ци (пророци,
веселници, небесници). Дода ли се томе да су у датој строфи реа
лизоване и четири хомојарктонске лексеме, тј. лексеме с поду
дарношћу групе гласова на почетку ријечи, а то су лексеме које
почињу слогом не- (невини, небесници) и скупином гласова пу-
сто- (пустошни, пустопашни) – добија се потпуна слика хомо
јарктонско-хомојотелеутонске еуфорније. А та еуфонија на
најбољи начин осликава толику измијешаност до неразликов-
ности тако различитих врста „збјеговића, грдног племена“. А
оно што их осим збјега, а као посљедица збјега, уједињује јесте
да су сви они „бивша чељад стркнута у невидбог“. Управо та
синтагма „бивша чељад“ на најбољи начин осликава пјесни
кињин однос неемпатије према „збјеговићима“. Наиме, „никад
се Даринка Јеврић није мирила с ‘проценама’ појединаца, нај
чешће вечитих заговорника ‘живе главе на рамену’, да је све и
засвагда изгубљено. Колико год да је разумевала страхове љу
ди, била јој је туђа она Чарнојевићем нам у наслеђе остављена
навика лаког одласка а као начин тобожњег спасења“ (Рељић
2008:120).
Није се мирила, иако је знала, а и сама искусила, да је теже
осталим него отишлим. Зато је и осталих било тако мало, што
најбоље потврђује њена кратка пјесма „Само је мати Стана“:
Само је мати Стана /из чаглавичког безистана /упрела во-
штаницу / у задушни дан 2000-те / на приштинскоме гробљу
/ на задушноме гробу сина /што за домовину је пао. Пјесма кра
тка а врло сугестивна како слика „српске“ Приштине, да ли и
разочарање не само због толиког броја отишлих, него и због
неприсуства домовине, за коју је Станин и многи други син
пао. Домовине или отаџбине нема тамо гдје нема њеног језика.
Гдје се српски језик не чује зар може бити српска земља. Но, с
тим пјесникиња никако није могла да се помири. У изјави за
новине Даринка Јеврић ће описати и сљедећу ситуацију из свог
самотничног приштинског живота док бијаше „избјеглица у
сопственом граду“. „Наши окупатори су“ – вели пјесникиња
– „врло коректни људи. Помогну вам да се иселите из сопстве-
ног стана, а онда вас прате до цркве, продавнице, пијаце… Кад
81
је прошле године у Приштини убијен представник међунаро

дне заједнице из Бугарске јер се убицама учинило да говори
српски, како је објаснио Кушнер, Митра [Рељић] и ја кренуле
смо у ослобађање словенских језика. На Лучиндан, у пратњи
наоружаних припадника Кфора, кренуле смо у цркву и уз пут
веома гласно причале на српском и руском језику, рецитовале
Мајаковског… Шиптари, у шоку, псовали су нас, вређали, га
ђали… Одговарале смо им с ‘лепи сте’…“ (Смикић 2000). Ту је
ситуацију Даринка Јеврић опјевала у пјесми „Језик је у нокда-
уну славјански“, која у цјелини гласи:
Језик је у нокдауну славјански
Овдје на старевини
муца, тетура, а шаптача почесто и устријеле
У Лучинданско свијетло јутро
на језику Руса и Срба
молитвим путем ка цркви
Николе Светог
Одгађам нокаут
Пјесма и сликом (језик славјански муца, тетура) и нарацијом

(шаптача почесто и устријеле) показује у каквом се тада налазе
статусу Србија и Русија, Србија према свом народу, и „мајка“
Русија у коју су као противтежу Западу све српске наде усмје
рене. Језик је „славјански“, српски и руски, у „нокдауну“, он
„муца, тетура“ као грогирани боксер, али му пјесникиња и
лингвисткиња удахњују снагу, „одлажући нокаут“, одлажући
потпуно онеспособљење и коначни пораз. Управо то „одгађање
нокаута“, које је композицијски издвојено у завршни стих као
поенту, као да је наговјештај пјесникињине наде, макар и ми-
нималне, да ЗАСАД све није изгубљено, јер након „нокдауна“
није услиједио него је „одгођен нокаут“. А до одгађања „нока-
ута“ долази захваљујући, каже пјесникиња, и „крсту Светог
Спаса“, јер тад:
Испотиха заталасам муњу-молитву гласа
Пред посве личним зидом плача
Јер Срб сам посред вароши Пришт
82
Гдје заузлан је говор славјански

Ал да избјегнем линч
Умијем рајетински да доакам –
Ријеч материнску удомим у рибу
Пчелу птицу
Цвијет самоникао
И муњом–молитвом опкорачим
И крста знак заумним
Бити Србин у Приштини, коју пјесникиња антономазиј

ском асоцијативном везом изједначава са „приштом“ као ра-
ном, значи не говорити језик „заузлани“ ни српски ни „славјан
ски“, чиме се „избјегава линч“. Али треба знати „доакати“ – па
ријеч „удомити“ у рибу, пчелу, цвијет, што заправо значи пје
снички је упослити. И управо је то чинила Даринка Јеврић, што
је резултирало збирком Посланице с Проклетија, која не да
заборав да је Приштина, макар и као „пришт“, била српска све
док је у њој била Даринка Јеврић. И све док ту збирку читамо,
Даринка је тамо, и видимо је како у окупираном, њеном, а њој
непријатељском граду, покушава да „ријеч материнску удоми
у рибу, пчелу, птицу, цвијет самоникао“– и сачува их у књизи
што је ето постхумно дошла до нас. И није се тешко сложити
са оцјеном М. Краљ да је „песничко посмртно завештање, днев-
нички и песнички записи, скице за песме обједињени у књи
зи Посланице с Проклетија, најтужнија и најосамљенија пес-
ничка оставштина у српској поезији“ (Краљ 2017).
83
Извор
Даринка Јеврић, Посланице с Проклетија, приредиле Митра
Рељић и Нада Павићевић, Београд: СКЗ, 2008.
Андрејевић (2008): Danica Andrejević, „Poezija Darinke Jevrić u
književnoj kritici“, Baština, sv. 24, Priština-Leposavić, 2008.<http://rizni
casrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=314.0> (13. 11. 2017).
Јакобсон (1966): Roman Jakobson, Lingvistika i poetika, Beograd:
Nolit.
Рељић (2008): Митра Рељић, „Чист образ, умивена душа“, пого-
вор књизи Посланице с Проклетија, приредиле Београд: СКЗ, 109-129.
Јањушевић (2012): Ана Јањушевић, Начини интензификације
синтаксичких јединица у савременом српском језику, необјављена
докторска дисертација, одбрањена 2012. на Филолошко-уметничком
факулету у Крагујевцу.
Квас (2011): Kornelije Kvas, Istina i poetika, Novi Sad: Akademska
knjiga.
Ковачевић (1998): Милош Ковачевић, Стилске фигуре и књи
жевни текст, Београд: Требник.
Ковачевић (2015): Милош Ковачевић, Стил и језик српских пи-
саца, Београд: Завод за уџбенике.
Краљ (2017): Милица Краљ, „Псалми распете земље“, Nacija
Online, 23. 2. 2017. <http://www.e -nacija.com/u-medjuvremenu/443-u-
spomen/1432-psalmi-raspete-zemlje>(13.11.2017)
Смикић (2000): Н[ада] Смикић, „Избеглица у свом граду“, Глас
јавности, 22. 4. 2000. <http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.
php?topic=314.0> (13. 11. 2017)
84
Miloš M. Kovačević
Summary
ON LINGUO-STYLISTIC DOMINANTS OF DARINKA JEVRIC’S
“EPISTLES FROM THE PROKLETIJE MOUNTAINS“
This work presents linguo-stylistic analysis of the poems from the collection
“Epistles from the Prokletije Mountains“, by Darinka Jevric. This is her last col-
lection of poetry, published posthumously, from her poetic legacy. There are three
dominant themes in this collection: 1) attitude towards NATO bombing, 2) at-
titude towards non-Serbian behaviour of Serbs, and 3) description of solitary-
refugee life in occupied Pristina. All those three thematic circles are analyzed in
the work by extracting the most characteristic poems, and by enlightening their
essential linguo-stylistic features.
The work shows that perhaps the most important issue to be analyzed in
this book of poetry is to investigate the interrelations between poetry and truth,
where poetic truth does not negate factual truth, but refines it with a poetic ex-
pression founded on the poetess’s affection, which is, indeed, artistically medi-
ated and aesthetically presented factual truth. In almost all analyzed poems,
factual truth turned out to be, without negation of factuality, poetic truth, based
above all on the criterion of organized form as the leading criterion of truth of
poetic work. The analyzed poems of Darinka Jevric imply double truthfulness:
referential and poetic, where referential truthfulness implies involvement of
realistic facts in the thematic foundation of a poem, while poetic truth implies
poetic shaping of those facts.
Keywords: Darinka Jevric, figurativeness, referentiality, expressivity, factual

truth, poetic truth, irony, mono-verse stanza.
85
Весна Парун, Даринка Јеврић и Дане Зајц
Драгомир Ј. Костић1 821.163.41.09-1 Јеврић Д.
ПОЕЗИЈА ЗАПРЕТЕНА ЈЕЗИКОМ

Сажетак: У раду се наглашава значај поезије Даринке Јеврић (1947–
2007) косовске песникиње која је постала позната и призната на читавом
простору српског језика. На њену поезију се мора гледати као на поезију
великог песника и то великог у оквирима националног бића, у оквирима
језика на ком је настала а не омеђавати је (и спутавати) некаквим регио-
налним оквирима и аршинима; поготову што је у питању песникиња (јер
је међу песникињама, барем код нас а тако је вероватно свуда у свету, та
величина односно недостатак величине нарочито изражен и упадљив).
Даринка Јеврић се на свом песничком путу у једном тренутку од таленто-
ване, интимистичке, затворене у свој песнички свет песникиње – отворила,
постала национална песникиња. Националну тематику својих стихова пла
тила је највећом могућом ценом – својим животом. Произашла из поезије,
постала је један од ликова у српској драми на крају прошлог и почетком
овог века. Ипак, постоји огроман несклад између писања Даринке Јеврић
и писања о Даринки Јеврић.
Кључне речи: Даринка Јеврић (1947–2007), савремена српска поезија,
поезија и време, језик, лирско, национално, „Монолог пјесника“.
Оно што је, мислим, најважније кад је у питању приступ

поезији Даринке Јеврић (1947–2007)2 јесте следеће: на њену пое
1
kosticdragomir@yahoo.com
2
Пре него што било шта кажем о поезији Даринке Јеврић морам да изразим сумњу
у оно што ћу казати. Тешко је говорити, а говорити значи већ вредновати, о ства-
ралаштву особе с којом сте годинама, више од једне деценије, делили исти радни
простор Културне рубрике Јединства, путовали заједно по косовским и метохијским
градовима и селима, обилазили манастире и цркве, седели по разним кафанама и
бучуметима, понајвише у Пастрмци, једном неугледном буџаку у који нема југо
словенског уметника да је дошао у Приштину, а да тамо није свратио или да тамо
није одведен и угошћен; учествовали заједно на многим књижевним вечерима.
Дакле, особу коју сте доста добро упознали, знали за њене врлине и мане (мане више
но врлине, просто јер се мане више казују но врлине), слушали њене поетичке (аутопое-
тичке) исказе, сучељавали се с њеним патњама, мукама и болима (иако вешто при-
криваним), видели њене сузе, њену жалост, тугу над несрећом углавном других људи
87
Драгомир Ј. Костић
зију се мора гледати као на поезију великог песника и то вели-

ког у оквирима националног бића, у оквирима језика на ком је
настала а не омеђавати је (и спутавати) некаквим регионалним
оквирима и аршинима;3 поготову што је у питању песникиња
(јер је међу песникињама, барем код нас, а тако је вероватно свуда у
свету, та величина односно недостатак величине нарочито изражен
и упадљив). Даринка Јеврић се на свом песничком путу у једном
тренутку од талентоване, интимистичке, затворене у свој пес-
нички свет песникиње – отворила, постала национална песни
(своју је упорно крила)… После рата, она је остала у Приштини, ја у своме селу надо-
мак Приштине, али то је онда била тако велика раздаљина! Чули смо се, готово
свакодневно, док су телефонске везе функционисале, сретали ретко и случајно,
обично у Грачаници, куда је бежала од приштинске усамљености. То је било време
пуког преживљавања. Послала ми је нове песме за часопис Гласновик који сам са
још неколико песника покренуо у Грачаници (изашао је само један једини број). Оста-
ла је „на мртвој стражи“ (као „Стојанка звонарка у Стражи“) у Приштини, док су сви
други одлазили. Право говорећи, није ни имала где да оде; овде је била Даринка
Јеврић, гдегод да је кренула постала би само једна избеглица више, „бивша чељад“
(„Вини и невини“). Осим тога, у Приштини је имала извесну потпору Министарства
културе Републике Србије; оно је финансирало рад галерије Иконос, „сазданој од
избјеглих слика“ („Дневник / Ноћник / Зимник“ – ова и претходне две песме су из постхум-
но објављене збирке Посланице с Проклетија), коју је она, упркос логици времена, осно-
вала. Тако се изгубила у тврдоглавој самоћи Приштине, потпуно нестала и ишчез-
ла у њој. И умрла је ту, само је за датум њене смрти уписан други град, Београд, у
коме је испустила душу.
Окрутност живота однела је превагу над њеном поезијом. Ипак, само је поезија
остала.
Да би се, сад, писало о поезији Д. Јеврић, требало би пренапрегнути последње
године њеног живота проведене у приштинском лазарету. Потребна је, дакле, из-
весна дистанца од њеног живота. Осим тога, постоји и дилема о чему писати кад се
пише о поезији Даринке Јеврић. При том увек у свести имам оно њено: то ми није
блиско. Изговарала је те речи увек кад је требало да назначи нешто што јој се очи-
гледно није допадало, а није, из обзира, хтела да то каже!
У поезији највише волим духовну тематику, песме о Богу, како је Дучић говорио.
Све сам веровао да их код ње има, али био сам преварен тишином (Преварени тиши-
ном, наслов њене прве збирке стихова из 1973. године). Даринка Јеврић је понекад ишла
у цркву али цркви није нарочито била привржена и све до Ижица (1980) Бог је пи-
сала малим словима (требало би бити праведан па рећи: можда је то ипак недело лектора
и приређивача њених песама).
Хтео сам да пишем и о оном циклусу њених песама који је послала за мој часопис,
Гласновик. Требало би да то буде ексклузива, али је тих стихова писаних у самртној
приштинској изолованости (гету) премало, а барем пола од њих уопште нису на
висини остале њене поезије, као ни већина песама објављених после њене смрти у
збирци Посланице с Проклетија, иако и тамо има одличних и стихова и песама.
3
Као што се то, можда, и нехотице чини. На пример, М. Егерић који је много
радио на њеној афирмацији, сећајући се ње и њене поезије, истицао је како је она
„значајна песникиња Косова“ (2007, стр. 65).
88
ПОЕ ЗИЈА ЗА ПРЕТЕНА ЈЕ ЗИКОМ
киња. Као Шантић, као Дучић, као Десанка Максимовић… Не

у том опсегу, свакако, ипак Даринка Јеврић је својим животом
платила националну тематику својих стихова. Произашла из
поезије, постала је један од ликова у српској драми; симбол
противљења лудилу зла за које, све дотле, нисмо знали да може
постојати! Ту се, међутим, јављају извесни проблеми. Најпре,
ми о неком писцу можемо не знам колико говорити да је велик
и значајан али ако то мишљење (суд, вредновање) не наметнемо
и осталима (или га други не деле с нама) све је узалуд. Дакле,
морамо показати и доказати да је он (она) велик (а). Даље, да
би једна поезија (поезија неког песника) била прихваћена као
велика, у сваком случају, значајнија од поезије других песника
у истом (или приближно истом) времену, она се мора „провла-
чити“ по новинама и часописима (и то не само чисто књижевним),
о њој се мора говорити и о њој се мора писати. Писати и гово-
рити озбиљно, студиозно, са несумњивим обележјем вреднос-
них критеријума. Са те стране постоји огроман несклад између
писања Даринке Јеврић и писања о Даринки Јеврић. Нема ни-
ти једног релевантнијег, ако хоћемо да будемо прецизни на-
учно релевантнијег текста о њеној поезији у коме би се јасно
сагледао њен значај у српској поезији. То постаје нарочито ин
дикативно када из тих текстова треба нешто узети, навести,
цитирати. Даринка Јеврић у том погледу дели судбину пери-
ферних стваралаца, односно уметника који су стварали на пе
риферији, изван Београда и још, можда, Новог Сада, поготову
оних са простора Косова и Метохије. Али то је још један изазов
за нас. Скуп о поезији Даринке Јеврић организован на Фило-
зофском факултету у Косовској Митровици и зборник радова
који би тим поводом требало да буде објављен, морао би озна-
чити прекретницу у рецепцији њене поезије.
То је једно, и друго: значај неког песника прати објављива
ње његових дела. Што већи, бројнији, избори то је, несумњиво,
значај већи. И у том погледу поезија Даринке Јеврић не стоји
нарочито добро. Један избор њене поезије изашао је у Подго-
рици, Слово љубве, 1990, без икаквих пропратних текстова,
други исто тако скроман, појавио се у Новом Саду, 2004, Де-
чанска звона и друге песме, али са поговором проф. М. Егерића
и, најзад, један репрезентативнијег (потпунијег) карактера у
89
издању приштинске Панораме, Псалам бездомника и друге пес-

ме, 2006. године са предговором песника Слободана Ракитића.
И то је све. А потребна су и критичка издања, сабране песме,
писма која је писала и у којима је, могуће, износила аутопое-
тичка запажања, реч критичара… А свега тога нема!
✳✳✳
Језик у поезији Даринке Јеврић је све. Језик у њеној поезији

је све(т). Свет и језик, свети језик!
Он је најважнија особеност њене поезије. Она извире из
језика и у језик увире. Њено инсистирање на ијекавштини,
проведено доследно и апсолутно, у иначе изразито екавској
средини (и сама песникиња се у обичном, свакодневном говору и
писању служила екавицом), и онда када у доминантно ијекавским
срединама српског говорног подручја писци пишу екавицом
(на пример у Црној Гори, песникињином пра-завичају), схвата се
никако друкчије до метајезик, језик у језику, или, говорећи
описно – језик о језику, што је још једна тајна поезије, још једна
тајна њене поезије. Она се, свесна тога, и упињала на творењу
посебности тога језика тако да у њему има (чини се много, а
много ипак нема) од старога српског језика, славјанизма и, у
данашњим условима потпуно посве несхватљивих и посве не-
примерних, кроатизама (или само изгледа да су кроатизми): тра
чницама, валовима, глазбу, бона, тице, кушах, предјел, благдан,
прашћај, цесте, заруке, мадона, себри, ура, ноћи долге, благдан-
ске собе, безувјетно, бозима, у шутњи, пелуд, зрцала, госпари
мора, јапија, уресе, сочини, сочини згласје, вазнесем, срх, по
вијесне скаске, постаја, ини, љубими, невидими, од сриде, у го-
спарском ладњаку, тисућљетњу, днес, тихи тат, думамо, пра
вица, мештре, манишу, во времја, уресима да уресим, трноту-
жицу, јежурак, две тисуће, трећа тисућа, свеудиљ, повијесна
задаћа, хостија, труковах, својшти, дружба… Ја бих то назвао
њеном кокецијом с језиком. (Има још кокетирања у поезији Да-
ринке Јеврић и о томе ће бити речи у наставку текста.) Али, ништа
тог кокетирања, ништа тих страних, заборављених речи и иди-
ома, ништа та стара ијекавица, ако језик није сликовит (ако у
њему нема снажних песничких слика), ни хармоничног преливања/
90
сливања ритма и мелодије. Свега тога, међутим, има и има у

обиљу у језику и у поезији Даринке Јеврић, тако да је оно по-
стало, како напоменусмо, главно обележје њеног стваралашт-
ва. Сада нам се, кад то знамо, када то схватамо, одједном отва
рају очи, постаје нам јасна та њена непресушна потреба за ије
кавицом и необичним, обично често неговорним изразима.4
Све је то у функцији језика поезије, песничког језика – његовог
првог, најзначајнијег својства: лепоте!
Поезија Даринке Јеврић наслоњена је на најзначајније пес-
ничко стварање (традицију) у Срба, на оно што је у том језику
најлепше. Она, односно њена поезија подржава и продужава
ту песничку традицију модерно је преобликујући (модерно и
кад она изгледа традиционална, старинска), придодајући јој ис-
куство свога времена. О томе можда најбоље казују стихови из
њене песме „Пресвисну вријеме у мени“:
дај љековиту мудрост
сестро равијојло
дом ме мој под кровом ко јектику гледа
Или они у песми „Бајка о забораву“:

док амплитуда бола растапа глеђ даљина
можеш из нехата да зађеш у вакуум моје собе
безнадежно жива
Амплитуда бола… вакуум моје собе… безнадежно жива…
То је поезија снажних језичких обрта. Као на пример у VII

песми контраверзне „„Усне пуне земље“:
У живом кречу ране
у рани живог креча
4
На тај начин успостављена је „непрекидна комуникација између стварног и
прошлог, између модерног и средњовековног“ (Андрејевић, 1988, стр. 82). И затим, то
је „један посебан језик, архаичан, старозаветни, језик наше народне песме и леген-
де, митско обраћање савремености. Тај ’отисак давнине’ у поезији Даринке Јеврић
је само имагинативно, условно поетско време потребно да се саопште истине о
нашем времену, да се оживи заборављени језик, […] (Андрејевић, 1988, стр. 83). Песник
Слободан Ракитић је то назвао словенским брујем: „Словенски бруј једно је од ду-
бинских и готово митских својстава поезије Даринке Јеврић“ […] (2006, стр. 9).
91
На том необичном поступку,5 песникиња углавном твори

своју целокупну песничку уметност.
Соба у којој дишеш као уснули светац
а одавно те нема
Тим стиховима почиње песма „Соба“ (Нестварни записи).

Тако почиње, али већ крај наредне строфе се завршава потпу-
но другачијом конотацијом:
тај што по свијету хода други је у твом лику
овдје те заиста има
Нема сумње у питању је исти песнички лик, али два дожи

вљаја!
Поезија као ритам и мелодија, а у тим музичким преливи-
ма исказ у форми отвореног а затвореног писма; затвореног и
онда када се чини, када изгледа да је посве отворен и присту-
пачан.
ево ме у царству самоће за хват од таме дубљем
опсенарски залудно
чекам да ме окује та вилинска свјетлост
Или, ови искази – обрти: „ври бакар чела“ („Сан трећи“),

„из жара јара“ („Огрлица“). То је трагање за језиком, језик из
језика самог!
гњила ријечи на језику
сушта и свевишња
не могу да те прозборим а јеси спасоносна
Језик као прибежиште, као магија, чарање, бајање! Немо

ћно, као у конкретном случају, или чак контрастно6 и апсурдно,
као у песми „Чудно писмо“:
5
Што је изазивало сумњу и неверицу тако да се једна критичарка пишући о збир
ци Преварени тишином питала: „хоће ли моћи да се брзо поврати себи од толиких
зачудности и метаморфоза?“ (Денковић – Братић, 1976, стр. 18)
6
„Али добар познавалац ове поезије, која се тешко дешифрује и за коју је понекад
веома тешко пронаћи ’кључну тачку остварења’, лако ће установити да је управо та кон-
трастност једна од својстава песничког исказа Даринке Јеврић“ (Ивановић, 1976, стр. 947).
92
пишем нестварно писмо

без иједног слова
само тишина
То је „Умилни вјетар/ јалово сјеме“ („Споменик“), кад „прска

сипки тотем на вијеку,/ на води, цвјетови ироније!“ („Пјесма мог
нараштаја“). Необичан, ироничан простор као у песми „Слика
шеста“:
у ком се
нит препознаје тишина
нит насељава глас.
Нешто између! Да ли се то израз расплињава или згушњава?
Заокрет према националној тематици није помео њено пои
гравање са језиком. „Са утрина Светих/ Архангела сустиже нас
камење“ истиче песникиња у песми „Срамотни печат“. Овде се
морамо запитати којих утрина, какво камење? – Камење са
остатака чувеног манастира код Призрена, Душанове задуж-
бине. Отуда и утрина. Свето камење, света утрина. Али нисмо
се свето односили према њима; зато нас камење/грех сустиже.
Историја нас гађа камењем. Слично као у песми „Нијеми пса-
лам У освит црна Зорњача, гори патријаршијски конак“:
У небо лете минеји,
србљаци, октоиси, цвиле црквене утвари.
А у песми „Сабор врана у Приштини“ демистификована је

послератна стварност града. Нема више ни дана у њему:
Небо премркло
и предјел вран
већ од ранила
на враништу
А у песми „Књижевно вече у Француској 7“ предочен је
упад једног песника који није песник и једног певања које није
певање:
што пјева као неко ко пјева
на палуби брода који тоне.
93
За овом је, у песми „Генерали“ уследила жестока критика

врха војне власти неосетљиве за патње људи који су изгубили
своје најближе, палих за „ничију част“ па „грло подвезују/ није
мим болом“.
У поезији Даринке Јеврић, затим, Нојева барка је порину-
та „у лагума тмицу/ у понорницу“ („Стрижба брава у Подрињу“),
трнова ружица се преобликује у „трнотужицу“ („Мостарска
елегија“), а струјно коло у „струјно коло празнине“ („Водени
жиг“).
✳✳✳
Разноврсна је тематика песама Даринке Јеврић. Она је нуж-

но условљена хронотопом настанка (време и место). Протеже
се од описних, љубавних до песама са изразитом националном
посвећеношћу и усредсређеношћу, можда и брижном оптере
ћеношћу.
Индикативан је у том погледу већ њен удео у традиционал
ној песничкој књизи Јединства, Додир лета, у којој су се 1972.
године нашли поред њених и стихови Ратка Делетића и Бра-
нислава Тодића. Он носи назив „Манастирске зоре“. У њему
преовладавају описи али они нису једини садржај њеног при-
лога. Тај циклус и јесте и није наговештавао њено будуће пева
ње. Означавао је нешто између, као:
бдење
између фресака и молитве
(„Свјетлост иза сунца“)
Ипак би се, остајући у том међупростору, могло рећи да је

то био необичан почетак песничког пута:
не плашим се
и не жалим што ће послије свега
мирис свијећа и тамјана
окајати гријехе
за све распламсале зоре што нијесу догорјеле у
пламену сопственом
(„Догоријевање зоре“)

94
Поједини стихови, као „кандило ти у очима гори“ („Жуте

су сузе воска залеђене на светионику“), „постојано сунце мртвих“
(„Звијезде не дарују вјечност“), „одавно су ми очи припале неком
другом свијету“ („Априлске варијације“), „шта очињем остаје
виду сем гријеха и сумрака“ („Танталово васкрсење“), „хлоро-
филне боје у зубима гладних“ („Пјесник ћуталица“) – нагове
штавају сасвим извесно појаву нове песничке осећајности.
У том описном, визуелном, психолошки напетом духу је и
песма „Фреска“:
у немирима мирна
у вртлогу сама
зидови ти краду сјенке
склопиш ми руке у молбу
у јецај
у хвала
стољетну љепоту ми
не ценкајући се
даш одмах
која је у следећој збирци претрпела извесне измене; по
стајући знатно сведенија, али то није могло да прође без губ
љења њене особене драматичности:
у немирима мирна
у јецај у хвала
стољетну љепоту ми у свјетлост кујеш
Песме са љубавном тематиком присутне су, углавном, у
њеним првим двема самосталним збиркама (у оној заједничкој
је тек наговештена), Преварена тишином (1973) и Нестварни за-
писи (1976). То је доба песникињине младости, отворености.
Време у коме „надживе нас сумње“ („Заточеници“). Прва у том
низу је песма „Дјевојка са амфором“ са стиховима
узалуд те поистовјећујем
премало те има за тајну успаванку
превише за предјел тихог огња
95
а затим још изразитије песма „Ратникова љубав“, као и њен

наставак, „Само је дванаест откуцаја сата могло да ме обисти-
ни“ са своје словенске раздешности и суспрегнуте разуздано-
сти и наглашеном дистанцом/положајем/улогом мужа и жене
(он је ратник, понајпре ратник па све друго, у отвореном простору;
она затворена домом, остављена – отуда та драстична дистанца) и
жељом жене (песма је и дата из њене перспективе) да му се при-
ближи, повери са нагласком на њеној верности и оданости, те
слепој привржености.
еј да ми је са соколом твојим занијети

све бих ти опростила
Песникиња је, „спајајући у својим песмама и земаљско и

небеско“ (Денић, 2011, стр. 94), сва окренута традицији,7 средњe
вековном српском господству:
ја тужна
наједном свела
како и приличи славјанској госпи
сутоном се тјешим
а ни полен ме не дотаче
господару мој
Можда најпознатија песма Даринке Јеврић, „Дечанска зво-

на или светковина срца“, „култна песма“ (Ракитић, 2006, стр. 23),8
исто пева о љубави, али више није у питању глас/зов средњо
вековне госпе, него се то песникиња сама гласнула у свом вре-
мену, односно свевремену љубави:
Ћутим
вјековима ћутим твоје име
7
„Неоспорно је и то да песникиња ослонац за своју мисао тражи и налази баш у
народним епским песмама“ (Стојановић, 1975, стр. 721).
8
На следећој страни, Ракитић истиче да је та песма „химна љубави“ и додаје:
„Написала је Даринка Јеврић и можда потреснијих песама од ’Дечанских звона’, али
је то још увек њена најдраматичнија, најсугестивнија и најљубавнија песма [ово
најљубавнија није баш јасно!, прим. Д. К.)] којој време ништа није одузело, напро-
тив, додало јој још једну димензију – пророчку!“ (Ракитић, 2006, стр. 24).
96
Нема сумње, то је говор о љубави заветованој тајном. Пес-

ма која додирује тишину!9 И више је жеља, сан о недостижној
срећи, него љубав сама.
руку само преко бока да ми пребациш
могла бих ја да цвјетам и бременим сваког прољећа
Биће које воли безнадежно није при том само. Окружено
је кћерима јерусалимским, утвама златокрилим, царицом Ми-
лицом, свом деветорицом браће Југовића, младом Гојковицом,
везиљама иним… Песма обележена најпре лирском интона
цијом коју карактерише звук и светлост,10 а затим и „епским
белегом“, како је истакао песник С. Радојчић,11 а С. Денић срећ
но формулисала како она „лириком ствара епско певање“ и,
обрнуто, „епско претвара у лирско“ (2011, стр. 91).12 Фино уде-
шени спој традиције и модерности! Или, како истиче С. Раки
тић: „Традиција и савременост сједињени су у истом ствара-
лачком чину“ (2006, стр. 6).
„Тишином у свијет по њежност“ („За тишину“) тешко се,
међутим, достиже љубав и срећа. Блиска и далека, у исто време:
свјетлости моје пучине
пучино моје свјетлости
(„Поноћна пјесма“)
9
„То је једна од ретких песама у српском љубавном песништву која додирује само
језгро љубавне тишине, остављајући читаоца у осећању тихе зачараности оним што
се није догодило, а што се ипак догађало, у сугестијама и у ритму остварене духов-
не целине. […] Дискретна и на свој начин болна, она више сугерише но што пре-
води на разумљиве знаке; сва је меланхолични, благи сјај. Сјај затомљене чулности“
(Егерић, 2004, стр. 86). Нагласио аутор.
10
„Као два потпуно истоветна симбола у овој поезији се јављају: звук и светлост.
Звук у често синонимном значењу са тишином, ослушкивањем већ прошлих зби
вања, и светлост истовремено са неоствареним осећањима“ (Ивановић, 1976, стр.
944). Нагласио аутор.
11
„Када већ у песми ’Дечанска звона или светковина срца’ […] једној љубавној
песми чији сензибилитет се у појединим тренуцима скоро приближава модерном
(’грешна се дому враћам /…/ прашћај љубави’) читамо толико алузија на епско-фолклор-
но наслеђе, када од четрдесетак стихова ове песме у најмање половини проналази-
мо епске парафразе, или позивања на мотиве анонимних гусларских певача, онда
смемо да ту песму, и читаво песничко дело у коме се такве песме појављују као
његови најуспелији производи, разумемо као трајно одређене и обележене епским
белегом“ (Радојчић, 2005, стр. 1214).
12
„То преплитање једног у друго јесте суштинска релација певања Даринке Јеврић,
њена драмска творевина. То је њен тихи вез, њена молитва, њен јецај и њен чврст
ход по драми косовског усуда“ (Денић, 2011, стр. 91).
97
Она која пева остаје „преварена тишином“ („Музика“). Љу

бав постаје „ничија земља“ („Зелени дух пролазности“), „стани-
це гдје се сретамо увијек у другом лику“ („Соба“), па јој остаје
само клетва:
кунем цесте злочесте
окужена
од бола
од непрохода
треперавог
(„Препознавање“)
Љубав се трансформише у патњу, препреку. Онај према

коме је љубав окренута „претећи стваран“ („Сан други“) и све
се више удаљава као што се удаљава и сан о љубави
скривам те од себе саме
а оно у шта се полагала нада појавиће се у другом, неоче-
киваном облику
збиће се само у звуку позлаћена страва
(„О теби ријеч грешну“)
претачући се у „нестварне записе“ („Како да те дозовем“) те
тако
у тишину мене
постајем трава
преко које ће можда да мине
покаткад твоја сјенка
(„Постајем трава“)
Можда ће минути, а можда и неће. Али иако мине, минуће
само кат-кад и то не у пуном облику, него тек као један, незна-
тан, његов део!
Песма „Музичка кутија: свјетлост опроштаја“, с поднасло-
вом „По Маргерит Јурсенар“, која је остала у рукопису, једна је
од најлепших у читавом њеном опусу. Згуснутог, барокног из-
раза, у најлепшој могућој интонацији (звучању) с изузетним
музичким преливима. Пева тајанствено, херметично, о љубави
као и о опраштању од љубави! Светлост љубави трансформи-
ше се у светлост опраштања и растанка.
98
Ријеч је о свјетлости:
Она што прелести јасним
знаком љубави – уистини занавијек
којој смртица не може ништа
Чак се и смрти тепа: смртица! Музичка кутија као одвај

кадашњи поклон! Али и као симбол зближења, ретко и рас-
танка, као у овом случају („ријеч је, заправо, о свјетлости опро
штаја;“), симбол постојања:
уогњени гдје су, у флуид звучан,
вртови, пољуби, буре – живот сав
Затим, слично Десанки Максимовић (песма „Не бој се“), ус

покојавање вољеног бића, преношење на њега искуства несте-
ченог искуства, што је, заправо, веровање људи сједињених с
Богом
Не бој се, биће као цјелов руже

кад лептирица сњежна утрне лампу
и душа пада к небу
ваздиже се као лат
Порука блиставе светлости: да ни с друге стране он који се

усамљује, неће остати сам:
Почивај завијен мјесечином

на својој страни свјетлости
прати те моје недремано око
Ижице (1980), трећа збирка песама Даринке Јеврић, налазе

се на средокраћи њеног песничког пута. То је вероватно њена
најбоља збирка,13 најпесничкија књига, иако, парадоксално, са
само једном нарочито особеном песмом („Монолог пјесника“)
која, међутим, иде у ред њених најпознатијих песама, (песама
по којима се песникиња лако препознаје попут „Дечанских звона“,
13
Ту се у потпуности слажем са Д. Андрејевић која је истицала да је то најбоља,
најзрелија и мисаоно најостваренија збирка песама Даринке Јеврић (2011, стр. 257).
99
„Ратникове љубави“, „Славјанске госпе“), али, исто тако, што је и

кудикамо важније, без и једне слабе. Песникиња је још у фази
љубавне чежње, али она је сад смирена, ослобођена страсти,
другачијих обриса. У сваком случају, то више није она љубав
какву имамо забележену у првим двема збиркама.
Витке и усамљене жене корачају трговима
корак тјескобе
(„Недјеља, сумрак“)
Последњи стих можда казује да су жене остале саме, да су
остављене, да у овом свету ни нема љубави за њих:
Трагови им сна сажежени под сљепоочницама
На сцену ступају „незнаних јавке“ („Часио си улудо“), биће

постаје „сам себи двојник“ и
само се из времена у вријеме сели
у сан љубавника
(„Кључ“)
Љубав то су сад други.

У поезију Даринке Јеврић настањују се неки други мотиви.
Простор њене поезије испуњава
лажна јапија за рај и

сумњиве опоруке
(„Трон“)
и уступа место напуштеној љубави. Љубав – то је, сад, зем
ља! Она нападнута, начета подривањем и мора се одбранити.
Од тада, лично се жртвује, индивидуа и индивидуално брише,
колективно преузима доминантну улогу. Општа брига о оп-
штем интересу.
Хвостанска земља (1990), а затим и све њене књиге које ће
уследити за овом, говоре о тој бризи. „Ал моје је да свједочим“
истиче песникиња у песми „Дечански љетописац“ (Ижице). Од
Хвостанске земље она је само то и радила! Песникиња се усред
сређује на последње време. Стварност тог времена се усељава
у њену поезију. У дотле свевремену поезију, поезију прошлих
100
тренутака и тренутних опсервација, продире савременост. У

том погледу је карактеристична уводна песма „Свечасни збор,
молитва Десанке Максимовић“ у којој песникиња, библијском,
псалмском интонацијом, позива народ на саборност (јединство)
као и на мудру опрезност, јер је он стравично опоменут несре
ћним судбинама нових косовских мученика Данила и Ђорђа:14
Сабери сабор, Вишњи, и опомени на лозинку просту:

Свјетлост рукописа: хрисовул, повеље о земљама и
задужбинама,
дворце у градинама и петричима, неродимску воду;
пустиножитеље и чудотворце од Корише
до Црне Ријеке;
високо у Дечанима Стефанов крст, Поменик
и даскалске списе;
новобрдско и бањско злато, патријаршијску свиту
– све
наше источнике – злаћан прах на праху међ првом
и потоњом уром.
Њен потоњи ангажман биће стално у том духу/задатку на-
ционалног освешћивања, самосвести. У песникињи се буди ко-
совско опредељење! (Мишић, 1976, стр. 241–249)15Позив на отпор и
супротстављање злу које је све више очито узимало маха.
Свјетуј мудро, како одвајкада ти је дано:
ничија довијек не гори –
ни под крстом, нит полумјесецом, нит орлом –
а мени није – ни манитом – да узмичем:
нетрагом, на сипљивом ату,
про Клетија, нит про Звечана и Бањске, па –
коме ум за морјем, коме смрт за вратом.
(„Причест из гујиног непца Казује монах Јустин“)
14
Данилоусекован на прагу, Ђорђе на коцу-боци. („Срамотни печат“)
15
„Тај пут једини није прокрчен. Читав један век харали су по њему и сеирили
севдалије и пустахије, архиварски мољци и богомољци, краљевски пандури и пи-
томци, док је интелигенција, згађена и обесхрабрена, радије бирала безбедније, већ
прокрчене европске стазе. Само најсмелији и најдаровитији умели су да пођу тим
путем. […] Умели су да стару митологију испуне савременим духом, а националне
симболе да уздигну до универзалног“ (Мишић, 1976, стр. 248).
101
Јудин пољубац (1998) већ опева расуло и растакање српског

националног бића. Песникињине опомене, из претходне збир-
ке стихова, очигледно нису биле довољно упозоравајуће и сна
жне или је, што је много извесније, надируће зло којим је обу
хваћен читав српски простор било тако велико да му се раз-
мере нису ни могле сагледати! Очигледно је општи пад вред-
ности захватио читаво друштво на простору југословенске
заједнице, јер се мери „Ништа“, „прецизним ништомјером“
(„Цариник на Дрини“), иако:
Уредно смо платили

завичајницу мрзницу
уходницу жучнину
самотницу мрзлину
нашли смо се
у боловаоници свијета
лијепи мрци
(„Псалам бездомника“)
Поезијом Даринке Јеврић сада доминира „нулта година“

(„Нулта година“), испостава „пакла“, „злоречице свијета“ („Ца-
риник на Дрини“), „сињи курјаков брат“, „накот вучји“ („Курјаков
брат“), Црна Рупа „родине“ („На Дрини царина“), „нула […] ли-
ца“ („Нула лице“), „ледник сињи“ и опет „нула-лице“ („Нула лице:
Прогнаников припјев“), затим јам-вирови и „бездомља“ („Горки
брст“), „жбири с пушкарница Проклетија“ („Ускоци у Метохији“),
„горка коначишта“ и „Јелабуга“ („Посвуда Јелабуга“), „предјел
вран“, „Врагодушних чамна моба“, „тама стока“ („Сабор врана у
Приштини“), „мрчило над пустилом“ („Тихи гроб“), „бјегани,
безмуди, шкарт“, „силоватељ свјетског гласа“, „свјетске и мага
реће дилеме“ („С душом на готовс: логистичар Достојевски“), „свуд
около мрчава“, „мрчодневица љеска“ („Дугодневица“), „најед
рђе“ („Књижевно вече у Француској 7“), часни пали за „Ничију
част“ („Генерали“), „црна мати/ отцом и сољи ране цјелива“
(„Стрижба брава у Подрињу“), „црнобехар васељеном вије, вије“
102
(„Мостарска елегија“), бди „јежурак самоће“ и „струјно коло

празнине“ („Водени жиг“), „лажни архипастири“ („Дјечаци свих
војни: прах“); хлеб је „хљеб клетвени“ („Инок Сава Дечански“) и
где „Страшан је освит“ („Гласник двехиљадите“).
Све се изјаловило, све се изокренуло, као што то песникиња
у уводној песми ове збирке наглашава стављајући то под иро-
нични подтекст („БОДРИ ПРИПЈЕВ: СРБАДИЈСКА ПОСКОЧИЦА):
Од Марша на Дрину
до погребног марша и посмртне маске
добра паство, вијек промину
утрнуше гусле, повијесне скаске.
(„Нулта година“)
То, међутим, није све. Зло је било још далеко и трпели су

га, углавном, други, а ни његове размере нису биле још тако
поморне. Ипак, то је опасно време, погубно за песника. Ако је
и дотле имао какву-такву илузију, сада је више није имао! Ства
рност света укида нестваран свет поезије или га потпуно изо
бличује. Даринка Јеврић се својим животом (залажући га, бук-
вално) противила таквом времену. У тој несхватљивој и нера
вноправној борби највише је претрпела њена поезија. Она није
могла да се издигне изван времена, изнад толико зала и бес-
поштедне пошасти у њему. Једноставно, најновији Косовски
усуд она је прихватила као свој Усуд!
О томе говори њена постхумно објављена збирка стихова
Посланице с Проклетија објављена 2008. године.16 Ова збирка
наслања се на њене претходно објављене књиге Хвостанска
земља и, нарочито, на Јудин пољубац. Тако у песми „Побјег“
песникиња истиче „Живот је увијек негдје другдје“. Песма
„Игроказ“ завршава се стиховима
На земљи, на ничијој
играмо се живота
У песми „Мала периферијска прича“ збива се двоструки

обрт, или је то двострука негација
16
Приредиле Митра Рељић и Нада Павићевић, Београд: СКЗ, стр. 7–136.
103
У Немањића неимање
Дом је мој
Онај сам којег нема
Монах, архиђакон (ово архиђакон га одређује) се обраћа Бо-

городици (Висока Госпођа ако није именована увек је Богородица)
и моли је да се њена милост спусти на њега.
А у песми „Лета“ Даринка Јеврић изнова успоставља коре
лацију са нашим народним јуначким песмама
Очас проклети се Лијевно

Очас бијели се кула
Исељавање са Косова и Метохије прате стихови
А збјеговићи, грдно племе,

завргли, у по гласа, стид и рид
(„Вини и невини“)
Они су „бивша чељад.“ А у претпоследњој песми ове књиге,
„Да ми се дало“ јасно се указује на незавршеност (и несвршеност)
једне од тих „бивших“, песникиње саме. Она није имала срећу
да у миру и тишини оконча свој животни и песнички пут!
✳✳✳
Саосећајући са својим народом, Даринка Јеврић је нацио-
нално ставила у први план. То јој је било важније од живота,
важније и од поезије. То је у исто време њен пут из поезије у
историју и пут из књижевности у историју књижевности.
У српској књижевности после Другог светског рата она је
у овом погледу једна од најусамљенијих појава.
Али, требало би и то рећи: она није била увек на том путу,
иако Ракитић истиче да је она „усправна песникиња“ (2006, стр.
23). Као и да у њеној, без икакве сумње великој поезији има (има
подоста), сумњивих места (песама).17 То, наравно у значајној
мери омета утисак о њеној величини, али на другој страни и
17
Иако управо Ракитић истиче супротно: „није до сада написала много песама да
не би написала ниједну слабу“ (2006, стр. 11).
104
показује колико је тешко бити само на тој узлазној путањи, и

нарочито, задржати се на њој. Односно, што је значајније, и
упућују на то колико су њене велике песме заиста велике, а оне,
у њеном стваралаштву, претежу, још како претежу! Тако, на
пример, у карактеристичној песми „Вријеме оно вријеме ово“
песникиња критички иронизира модерно доба у којем нема
ничега од традиционалних вредности:
Женици узјахују мерцедес-ђогине
снаге триста ата
беџ-колајном снајке
ките свате
и фурају најке.
О свијет је тако фин
све је кул и ин.
Пречасни евет-беј
благосиљаће сваки блеј.
Непесничко доба! Али, то ипак није поезија!18 У ироничном
духу је и песма „Напредна је наша младеж“ из заоставштине
Даринке Јеврић. Или, цела песма „Повијест о сјекири“ дата је
у тону афоризма, најнепесничкијег жанра:
Каин је Авељу брат
Србин је Србину кум
Аој
Авеље брате
трчи кум!
Песникиња се у једном тренутку, додуше можемо је разу-
мети, самоћа је тада већ опхрвала, и потпуно заборавља, па у
песми „Залазак“ (Посланице с Проклетија) истиче:
У подне таме, свевид тамени
Жишку битка утулимо
Ил погубимо сјенке своје и сат –
Одледимо тврђ душе лед срмен
Јован грачанички свет и ја
О каква господска дружба
18
Тренутак када је „поезији песникиње запретило опасно суседство реторике“
[…] (Егерић, 2004, стр. 96).
105
Полудивљи изглед Светог Јована на фресци у манастиру

Грачаница, последњем великом прибежишту Даринке Јев
рић, ипак не упућује (не сме) на иронични контекст ових сти-
хова а само у том контексту оваква „господска дружба“ је
била могућа!
Затим, већ смо истакли њену готово страст за кокетовањем
у поезији, њену љубав према хрватским речима и изразима
(безувјетно и слично). Ми сада можемо говорити да су то наше
речи и да су их Хрвати покупили од нас; свеједно претежно их
они данас употребљавају а не ми. Осим тога, познато је да је
Даринка Јеврић први (то се нарочито наглашава) „одбитник“
Децембарске награде Косова. Нигде се не наводи, међутим,
зашто је она ту награду добила. А добила је, наравно због пое
зије, али које поезије? Пре свега због поеме (од дванаест делова,
песама) „Усне земљи обећане“ која глорификује зору илирску.
Познато је да Албанци са Косова (и уопште) сматрају да воде
порекло од Илира. Отуда сваки помен Илира у функцији по
влађивања или аминовања тој њиховој романтичној опседну-
тости, још ако долази са друге, (очекивано) супротне стране,
изазива у њима страхопоштовање и дивљење.
Свићеш ли зоро илирска
до балчака ми мач храбрости у крви режи
мирис ти срца и дома познајем
зоро илирска
Свићеш ли зоро илирска… Ти стихови се, затим, наглаша
вају (потцртавају) и на почецима наредних строфа у варијанта
ма долазиш ли зоро илирска (почетак друге и треће строфе), от–
варам двери зоро илирска, да би се у аутентичном облику по-
новили и на почетку пете завршне строфе те II песме и после
још једном у VII песми. Уз то, у поеми се наводе још и мач хра
брости, крв, војник, олово, чауре, рафали, месо оружја, метак,
нож небесни… Све тако драге речи славним „потомцима“ Или-
ра! (Колико је све то апсурдно испоставило се већ коју годину касније
кад су Албанци на Косову истакли жељу за одвајањем од Југославије
и, посебно, Србије, најпре протестима а потом и оружјем. У том по-
гледу, могли бисмо закључити да је зора илирска коначно сванула!).
Оно што зачуђује и што је потпуно нејасно како се у све то
106
уклапао песникињин отац (песма је посвећена њему, она је и на-

писана као обраћање оцу). Иако песма тешко да има оно значење
које су албански читаоци (песма је, наравно, преведена на ал-
бански језик19) у њој видели или желели да виде,20 ипак, нела-
года остаје: зора илирска је потиснула и сам наслов поеме „Ус-
не земљи обећане“ и њено, по свему како изгледа, шире и ком
плексније значење!
✳✳✳
Време је да се вратимо тој комплексности поезије Даринке
Јеврић и, пре свега, њеној лепоти.
Ижице, збирка песама из 1980. године, последња збирка
песама Даринке Јеврић, после које ће у њену поезију продрети
актуелни тренутак (садашњост) времена (невремена). Симбо-
личног наслова, позајмљеног можда од Доситејеве књиге (Књига
зовома Доситејева ИЖИЦА), од имена „последњега слова цркве-
не ћирилице, фигуративно крај, конац“ (Речник II, 1967, стр. 351).
Најхерметичнија збирка песама Даринке Јеврић. Означава
песникињин дискурс са Другим (у себи) и са другим стварао-
цима, песницима и сликарима, фрескописцима, пре свега. Пес-
ме у којима песникиња у први план истура форму: мелодију
стиха и језик, склоп речи. По присности, присном односу пре-
ма речима, подсећа на Доситејеву присност према својој Ижи-
ци.21 Да ли је то случајно? Да ли је то успостава корелација са
Доситејем, традицијом?
19
Darinka Jevriq, Shenime te paqena, perkthyes Rifat Kukaj, Prishtine: Shoqata e Perk-
tthyseve Letrare te Kosoves, 1988.
20
„Остаје још само нејасно на чију је предачку земљу мислила песникиња у стиху
’свићеш ли зоро илирска’“ (Андрејевић, 2011, стр. 255).
21
Доситејево упозорење читаоцима да олако не прелазе преко његове књиге
могло би се пренети и на Ижице Д. Јеврић. Ево шта каже Доситеј у свом Предупоми[н]
анију:
„Прије него почнеш, о читатељу мој, читати ову Ижицу, ја те молим и совјетујем
за твоју корист: да се не лакомиш и да не хитиш како ћеш је прије очитати, него
потенану, лагано. Доста ти је на дан по једно слово очитати, укорењујући у мозак
што си очитао.
Зашто ако ти се и чини да је малена ова књижица, ма ја ти кажем да премного
ствари садержава у себи и за сваку потребу (мало не) чловеческога живљења совјето
ванија и мудрољубнаго поученија. А укратко јест напуњена, а најпаче Ижица јест
сва обучена и преисполњена филозофским речма апофтегматически. Ако ли тко
буде читати, а учини му се да не има овога што ја говорим, нек се себи руга, зашто
не разумева, а не мени, зашто истину кажем“ (Доситеј III, 1961, стр. 32).
107
Поезија која говори о немоћи ствараоца и моћи створено-

га. Сама суштина стварања! И суштина ове књиге поезије Да-
ринке Јеврић.
Задихан и свладан
невидјелицу удијеваш у иглу
сводиш мудре поруке да заметнеш траг.
Залуђеном – само ти се привиђа свјетлост,

фосфорне мрље на камену,
оплођен кристал.
И знам: спорна је премоћ овог свједочења стихом

над сасма нијемим споменом
гујом прошивеног срца;
(„Пјесник над стећком“)
Већ у следећој песми, „Часио си улудо“ наглашава се смисао

трагања: да се види и кад се не види ништа, односно, обрнуто:
да се не види и кад се добро види!
повиј своју самотност тамнином –

за видјела унутрашњег још.
Тако да он постаје
Сам себи двојник,

(„Кључ“)
Сврха стварања и кад се не ствара нешто нарочито посебно:
Док ја изнутра резбарим у помрчини чудан ков,

велико моје ништа, глухо замјетнуто у предјелу срца.
Без теже. Слеђен чивит.
(„Споменик“)
То је јасно нарочито у песми „Дечански љетописац“ у којој

се упозорава:
108
Охоли овдје посрну:

поједе их ноћ, прекрије мемла.
Палимпсест (рукопис преко старијег рукописа), нешто што

друго потире, одбацује, не случајно се често среће у овој књизи
песама (осим у овој тим именом насловљеној, још и у песмама „Све
звијезде, све клетве“ где се чак два пута истиче као и у песми карак-
теристичног назива „Све је у памћењу“), која је (песма) исто тако
рукопис преко рукописа, као
Гласови предака,
гласови пророка што гасну
(„Палимпсест“)
Та веза са прошлим и прошлошћу преци који су били на

истом задатку (послу). У том погледу је значајна песма „Трон“:
Враћам се огледалу
рањавам сребром ножа
превијам лахором свиле,
ослушкујем:
изнутра дах џелата
завјере
лажна јапија за рај и
сумњиве опоруке.
На ломном пријестолу
ембрион узалудног плода,
смиље и ковиље
псалми
кривоклетства и похаре.
То преци на истом трону

смишљају слово љубве,
смишљају слово смрти.
Мора ли тако?, пита се песникиња. Да где су псалми ту су

кривоклетства и похаре и где је слово љубави ту је и слово
смрти?!
109
И да
Док исписујемо древне напјеве у празвуку, тишини,
иста нас пустош слама, опија исти нектар.
(„Дом, с пута“)
Ту везу с прецима песникиња тражи/налази и у ироничном
контексту, као у песми „Родослов“:
посвуда бијела авет лицу предака налик;
на трпезама још стоје помало горка вина
у која им преблаге госпе
наливале љубав и отров.
Преблаге госпе, љубав, отров…

✳✳✳
„Монолог пјесника“ је, без икакве сумње завршна, кључна
песма збирке песама Ижице Даринке Јеврић. И завршна песма
од онога што је најбоље у њеном песништву.22 У ствари, као да
је читава збирка била припрема за ту једну песму.
Ако смо рекли да је збирка Ижице најхерметичнија, „Мо-
нолог пјесника“, парадоксално, једна је од најотворенијих пе-
сама унутар ње. Песма је песниково (песникињино) свођење
рачуна са својом сопственом поезијом, подвлачење црте с оним
што је на том пољу урађено. И не само песниково и песникињино
већ човеково свођење рачуна са сопственим животом, поглед
на оно што је у њему и с њим учињено. Пут од обично великог
очекивања до исто тако уобичајено великог разочарења. Како
иначе објаснити незадовољство људи, посебно уметника, који
су по општем схватању других, посматрано очима већине, би-
ли успешни у ономе чиме су се највише бавили?!
Шта сам то зидао?
Шта сам то градио, стварао? То је то питање које чека сва-
ког песника, уметника уопште, али и обичног човека, чак и
онда и кад га никад не постави!
22
И у Ракитићевом избору поезије Д. Јеврић ова песма је добила то засебно и
почасно место, као што је песма „Дечанска звона или светковина срца“ добила по-
четно.
110
Одговор на њега је одмах уследио, већ у следећем, исто

тако, посебном, издвојеном стиху. И он није умирујући и успо
којавајући:
плашим се да именујем
Она зебња са којом је песник, уметник, човек уопште, про-

водио своје време, време свога живота, зебња од зебње, страх
од страха, сад у доследном, коначном виду.
Општи, а не лични тон, дају песми посебан значај, мада је
само стварање, процес стварања, лични чин, индивидуална
снага и обележје сваког човека понаособ.
около распршена грађа: старинске књиге, пороци,

снови, године, живи креч
Грађа, књиге, пороци, снови, године и године… Све је то у

реду, али живи креч… Омиљена метафора Даринке Јеврић. Упо
требљава се да изрази крајњу човекову невољу, смрт у тешким
мукама. Где је живи креч, ту је све јасно, из тога нема излаза.
Стихови који после тога долазе
– најприје разлажеш
па сабираш значења тајна –
могли су бити и изостављени. Нема шта да се сабира, све

је већ давно сабрано!
Материјал од којег је зидана нада је трошан и непоуздан.
Иако је улог био велик, управо величанствен:
таквим малтером спајах опеке пролазности,

уз саму ивицу неба видиковац постављах
да птице слете на озарење,
сврати и одахне сам Бог.
Па доста је то. То уздање, та светлост уздања.

У стварању нема помоћи од других. И тако је то од памти-
века, одувек. Човек је у том послу сам.
111
Тапије и скице нијесам прибављао,

никаква уздарја – увијек
почињући ни из чег: чежњу сам у облик преобраћао,
жудњу трепераву – ко древни неимари,
Труд је велики. Па ипак, жељено није достигнуто. Успех је

изостао. Из чега произилази нужна запитаност:
Па гдје је грешка?
У другима. И у другоме. У том другима, у том другоме је

песникова задиханост животом.
Следе три стиха у којима су изражени утицаји од којих се
уметник не може отети. То је процес на који се не може утица-
ти, који се збива и делује (дејствује) мимо нас.
висак се вазда у понору њише
И да ништа не значе, ови стихови значе! Поезија се откри-

ва сама, или се не открива!

виле бацају чини.
Најбоље намере не доносе и најбоље резултате. И кад смо

потпуно свесни и прибрани нисмо свесни и прибрани.
Шта сам то зидао и

гдје бијах подучен грешно.
Најезда (језа) увек долази извана. Или од Других!
112
Андрејевић, Даница. (2011). Косовско опредељење у поезији Да-
ринке Јеврић, Видови српског модернизма, Есеји о српској књиже
вности XX века. Лепосавић: Институт за српску културу.
Андрејевић, Даница. (1988). Речитост тишине, Портрети косов-
ских писаца. Приштина: Јединство.
Денић, Сунчица (2011). ,Епско певање Даринке Јеврић као нај
аутентичнији поетски језик косовскометохијског поднебља, Прогон
и завичај, Српска књижевност Косова и Метохије. Лепосавић: Ин-
ститут за српску културу.
Денковић – Братић, Дивна. (1976). ,Неслућене поетске тишине
Даринке Јеврић. Крагујевац: Кораци, год. XX, бр. 7, стр. 14–18.
Егерић, Мирослав. (2004). Дечанска звона или песништво има-
гинативне осетљивости. Поговор. Даринка Јеврић, Дечанска звона
и друге песме. Нови Сад: Завод за културу Војводине.
Егерић, Мирослав. (2007). За светао спомен Даринке Јеврић.
Врбас: Траг, 12, стр. 65–76.
Ивановић, Радомир. (1976). Нестварни летопис песникиње. Бе-
оград: Књижевност, год. XXXI, књ. LXIII, св. 11–12, стр. 943–51.
Мишић, Зоран. (1976). Шта је то косовско опредељење. Критика
песничког искуства. Београд: СКЗ.
Обрадовић, Доситеј. (1961). Књига зовома Доситејева Ижица.
Сабрана дела, III 1811–1961. За штампу приредио, белешке и обја
шњења написао Боривоје Маринковић. Београд: Просвета.
Радојчић, Саша. (2005). У оквирима епског света. Нови Сад: Ле
топис Матице српске, књига 475, св. 6, стр. 1214–1216.
Ракитић, Слободан. (2006). Од монолога до вишегласја или опо-
ра лирика Даринке Јеврић. Предговор. Даринка Јеврић, Псалам без-
домника и друге песме, избор и предговор Слободан Ракитић. При-
штина: Панорама.
РЕЧНИК, (1967). Речник српскохрватскога књижевног језика.
Нови Сад: Матица српска.
Стојановић, Радосав. (1975). Оригиналан поетски свет. Пришти-
на: Стремљења, бр. 5, стр. 720–723.
113
Dragomir J. Kostić
Summary
POETTRY THAT INSISTS ON LANGUAGE
The text points to the significance of poetry of Darinka Jevrić, who, with
her talent and dedication to poetry and national themes, rose beyond the pro
vincial and regional frames and became one of the greatest Serbian poets at the
end of the last and the beginning of this century.
Likewise, the paper pointed to the wrong approach to the poetry of this poet.
Her poetry must be seen as a poet of a great poet, great within the framework of
a national being, within the framework of the language in which she was born
– which has not been the case so far, and is not limited (and to fetter) by some
regional frameworks and standards – it was almost a rule.
Into account must be taken that national theme of her verses she paid of
with the greatest possible price – her life, and that, after the expulsion in Kosovo
after the exodus of the Serbian people from that area, she became one of the
characters in the Serbian drama at the end of the past and the beginning of this
century, which also means the best testimony of that time – storm.
It is pointed to her poetic development, the richness of language, the diverse
theme of her verses from the first, common collection to the last, posthumously
published. Particularly prominent is the collection of poems Ižice and the poem
“Monolog pjesnika“ as the most important in it.
Keywords: Darinka Jevrić (1947–2007). Contemporary Serbian Poetry. Poetry

and time. Language. Lyric. National. “Monolog pjesnika“.
114
Небојша Ј. Лазић1 821.163.41.09-1 Јеврић Д.
ПОЕТСКА ПИСМА
НЕПОЗНАТОМ ПРИМАОЦУ
(Лирски субјекат и адресат у песмама Даринке Јеврић)
Сажетак: У раду истражујемо један особени поступак Даринке Јев

рић у њеном песничком стваралаштву, појаву обраћања лирског субјекта
познатом или, чешће, непознатом примаоцу у оквиру песме. Овај поетич-
ки поступак толико је чест и закономеран да га морамо сматрати битним
делом њене поетике. Лирски субјекат га користи када намерава да изрази
најдубље емоције према адресату. Сматрамо да се у тим имагинарним дија
лозима крије методолошки кључ за откривање смисла доброг дела поезије
Даринке Јеврић, љубавне понајвише.
Кључне речи: Даринка Јеврић, поезија, поетика.
Свако се литерарно дело, чак иако аутор тога није свестан,

пише за неодређеног читаоца и за време које се простире пред
цивилизацијом. Заинтересовани читалац тек у сопственој све-
сти проналази одјек песничког говора, препознаје га и прима
као да је упућен њему. Уствари, ми у књижевности и песништ-
ву посебно, налазимо песничке слике које већ поседујемо, до-
душе у аморфној форми, у свести. У песмама значајних песни-
ка оне бивају конкретизоване и оформљене. Тек када их песник
срочи, схватимо колико смо били близу њих; то је разлог зашто
су нам неки од песника блискији од других. Наиме, они нам
помажу да боље разумемо сопствени светоназор и слику света
изграђену на основу њега.
Песникиња Даринка Јеврић своје је најуспелије песме на-
писала на почетку књижевног делања, и то није реткост у срп
ском песништву. Ређи су примери, попут Ивана В. Лалића, који
1
lazicjnebojsa@yahoo.com
115
Небојша Ј. Лазић
је тек у двема последњим збиркама (Писмо, Четири канона) до-

стигао врхунац певања.
Реч лирско користимо сувише често не марећи за њену
етимологију, а њен се корен крије у инструменту који је носио
са собом митски певач Орфеј. Лира му је помагала да, у син-
кретичном јединству, пева своје стихове свирајући на њој. На
срећу, у српском језику се задржала веза између термина и
основе на којој је он изведен, па тек у контексту ширег језичког
склопа закључујемо да ли се ради о песми праћеној мелодијом
или језичкој творевини. Ово кратко подсећање на етимологију
термина лирика износимо као илустрацију аподиктичког суда
да непролазна вредност поезије Даринке Јеврић у српском пес-
ништву лежи у њеној раној, лирској фази. Песникињина анга-
жована поезија, ма колико подстакнута племенитим побудама,
често се исцрпљује наметнутом актуелном тематиком и губи
дах у повишеном реторичком замаху. Но, то је цена коју су
платили многи српски песници затечени преломним и трагич-
ним историјским догађајима на крају прошлог века.
Као што је добро познато, у методолошком троуглу (аутор-
дело-читалац) акценат се у теорији књижевности с временом
померао од писца према читаоцу. Већина савремених књи
жевних теорија много више простора посвећује перцепцији
читаоца него, како се некада говорило, лику и делу писца.
Ако кренемо трагом језгровите дефиниције песништва Ро
мана Јакобсона којом је он поезију одредио као „исказ усмерен
на израз“, приметићемо како је песнички израз Даринке Јеврић,
од почетних песама и збирки седамдесетих год 20. века до пост-
хумно објављених стихова у књизи Посланице с Проклетија
(2008), еволуирао од сведеног, готово аскетског, према барок-
ном обиљу у језику, и од „чисте“ ка ангажованој поезији у се-
мантици. Па ипак, једна константа прожима њен лирски опус,
то је обраћање (апострофирање) лирског субјекта одређеном
или непознатом адресату2 у песми. Ова закономерна појава у
њеној поезији биће предмет нашег рада.
Литература је, по природи ствари, врста дијалога с читао-
цем, односно симултана комуникација с већим бројем читала-
2
Условно би се он могао означити , ако искористимо аналогију с лирским субје
ктом, песничким објектом.
116
ПОЕТСКА ПИС МА НЕПОЗНАТОМ ПРИМАОЦУ
ца. У песмама Даринке Јеврић, међутим, примећујемо да се

лирски субјекат директно обраћа некоме, најчешће неимено
ваној или, ређе, одређеној особи. Песникиња нам посветама у
појединим песмама (Оцу, Мајци Јулији, Исидори Секулић, Весни
Парун, Марини Цветајевој итд.) помаже да лакше проникнемо у
тему и сврху комуникације. Међутим, највећи број адресата, у
песмама у којима лирски субјекат комуницира с неким, остаје
непознат, мистичан.
Ову празнину у конкретизацији примаоца песничке по-
руке покушаћемо да попунимо описом профила онога коме су
речи упућене, без нагађања о идентитету адресата.
Наравно да је тумачење песама у којима је прималац пес-
ничке поруке непознат отежано, али није и немогуће. Овај део
песничке поетике Даринке Јеврић сматрамо веома значајним,
пошто приближавањем тим имагинарним „саговорницима“
лирског субјекта, уствари откривамо покретаче3 датих песама.
А то је, уверени смо, уједно један од најбољих начина проница
ња у њихов смисао.
У раду смо се усредсредили на песме које су адресоване на
имагинарне примаоце песничких порука, својеврсних поет-
ских писама или посланица. Приређивачи Митра Рељић и На-
да Павићевић су, уосталом, песме из песникињине заостав-
штине и објавиле насловивши их Посланице с Проклетија
(2008). И као што је Даринка Јеврић у стиховима насталим на-
кон окупације Косова и Метохије 1999. осетила потребу да по
сланицама из заточеништва посведочи о животу у логору4,
тако је у раној поезији саопштавала, шаљући лирске послани-
це, снажну емпатију према објекту певања.
У поступку овог замишљеног дијалога уочавамо песни
кињину – иако од њега можемо сагледати тек једну страну, ону
лирског субјекта – дубоку потребу, чак жудњу да се воли и
буде вољен. Но, да ли половина може сведочити о целини? На
ово помало схоластичко питање одговарамо потврдно, јер се
3
Дословни превод латинске речи мотив.
4
У поговору постхумне збирке Посланице с Проклетија насловљеном Чист образ,
умивена душа, Митра Рељић веома изражајно описује немогуће услове живљења у
Приштини, голготу коју је и сама преживела помажући болесној песникињи, у
којима су настајале последње песме Даринке Јеврић.
117
наши животи одвијају на сличан начин, наша свест заробљена

оклопом субјекта чији поглед и пажња пада на околни свет тек
је, такође, половина наших егзистенција. Али половина која је
све. Ако је тако у животу, зашто не би иста аналогија важила
и у поезији?
Откуда потреба Даринке Јеврић да своје песме компонује
на такав начин да подсећају на поетска писма упућена бројним
адресатима, познатим и непознатим, пријатељима и неприја
тељима, живим и неживим, свету и природи, стварним и има-
гинарним, живима и мртвима, савременицима и онима којих
одавно нема? Сматрамо да одговор на ову запитаност лежи у
најдубљој потреби песникиње да допре до оних до којих јој је
посебно стало, да се у дијалогу с њима послужи песништвом,
за које је Хелдерлин тврдио да иако, „најневиније од свих за
нимања“, поседује „најопасније од свих добара – језик“ (Хајде
гер, 1982: 131).
Намера тумача да открије процес у коме песнички говор
„казује“ смисао песме, у случају Даринке Јеврић поклапа се с
дијалошком природом песама које смо узели у разматрање.
Наравно, ово је тек сегмент њене поетике, али за разматра
ње целокупне песничке поетике Даринке Јеврић потребан је
обим монографије, што на скученом броју страна огледа није
остварљиво.
У двема песмама из збирке Преварени тишином (1973), од
којих је једна Ратникова љубав а друга ненасловљена (почетни
стих: Само је дванаест откуцаја сата могло да ме обистини), вари-
ран је мотив ишчекивања повратка ратника из битке. Лирски
субјекат је, судећи према лексици, средњовековна госпа која,
чекајући повратак супруга и владара, снатри и медитира о при-
роди њиховог односа.
Жишка у фитиљу дријема
зарђао ми цвијет у коси
и вино на бијелу свилу хаљине капље ми
господару
знам паст ће глава
плашим се да вила ти бедро под главу не подметне
на гријех те приволи
118
да имаш крилатог дората

сјенку бар дому да ти врати
у дугу да је преточим
у саг навезем
(Ратникова љубав)
У другој песми чежња за господарем још је израженија, јер
је ова госпа остављена сама, без порода и утехе у дугом ишче
кивању.
ја славјански тужна
како и приличи госпи
бијеле кошуље ти везем

и на душеке твоје молитвеник стављам
еј како тужна ко смиље
воде прозирне заобилазим
да не видим своје лице
(***)
У песмама срећемо мисли упућене мужевима и господари-
ма који су на војничком походу, али се оне враћају назад самим
госпама, немоћне да пробију зид тишине и понор даљина који
их раздваја од предмета контемплације. У стиховима ових пе-
сама назире се, сасвим у складу с епохом феудалног доба у коју
су ситуиране песме, покорност и спремност на чекање госпо-
дара, ма колико трајало њихово одсуство. Ненасловљена песма
завршава се стиховима:
ја тужна
Иначе, синтагму „славјанска госпа“ из ове песме Даринка
Јеврић је искористила за наслов истоимене песме посвећене
мајци Јулији. Слободан Ракитић у предговору књизи изабране
поезије Псалам бездомника и друге песме (2006) Од монолога до
119
вишегласја или опора лирика Даринке Јеврић, доводи у везу

чулно и метафизичко у поезији Даринке Јеврић.
„Бруј дечанских звона и млеко словенске искони испуња
вају простор њене поезије од самог почетка. Љубав у том кон-
тексту има стожерно место. Љубав као осећање живота. Али
и као сазнање о свету и људском бићу у њему. Не сазнаје се свет
само умом него и душом.“ (Јеврић, 2006: 9)
И у следећој збирци песама Нестварни записи (1976), у уво
дној песми под истим насловом поново срећемо лирски суб
јект у дијалогу с, овога пута, мистичним преметом маште али
и жудње. На почетку читамо:
О теби само најважније
кад ме одијеваш у глас
као у најтананије влакно
заустављам аорте и лебди
миленијум читав у чуђењу
(Уводна пјесма)
На основу ових али и стихова који следе, не можемо до
краја открити коме лирски субјекат упућује ове речи пуне пот
чињености и предаје. Остаје нејасно ко има толику моћ над
лирским субјектом, моћ коју црпи из готово митски уобличе-
не снаге пред којом се клања духовна и световна власт.
о теби само најважније
цареви на кољенима приносе ти круне
мудраци браде сиједе
врачеви добоше и перчин
зачаране пчеле са трепавица ти пију злато
За хиперболом, као тропом којим жели да представи узви-
шену снагу предмета љубави или неког другог облика дивљења,
Даринка Јеврић често посеже, нарочито у љубавним песмама.
На то ћемо се вратити приликом анализе њене најпознатије
песме Дечанска звона5.
У низу песама насловљених као Сан први, Сан други, Сан
трећи итд., лирски субјекат наставља започету необичну игру
5
Ова песма се јавља под дужим и краћим насловом, као Дечанска звона и Дечан-
ска звона или светковина срца.
120
приближавања и удаљавања од објекта коме се упорно обраћа.

Ова једносмерна комуникација изнова открива подређен поло
жај лирског субјекта у односу на онога коме су стихови упућени.
У зависности од околности, то су молбе, придике, прекори,
изјаве оданости и поштовања и, на крају, исказивање непатво-
рене љубави. Овај подређени положај лирског субјекта у одно-
су на објект пажње сувише се често понавља у „дијалошким“
песмама Даринке Јеврић да би могао бити случајност. Овим
поетским маневром песникиња не унижава себе на етичкој или
вредносној лествици, напротив, том скромношћу уздиже вред-
ност онога коме упућује стихове. Овакав поступак потпуно је
у складу с школом мишљења коју препознају сви религијски и
културолошки системи, наведимо само Химну љубави Св. Пав-
ла из Прве посланице Коринћанима која говори да у стварима
љубави нема хијерархије. Заробљени у њој, сви су господари и
робови истовремено. Овакав приступ теми љубави најочитији
је у песми Препознавање, тамо лирски субјекат радо препушта
своју слободу у руке онога коме су стихови и песма намењени.
Ево ти под грлом клечим
претворена у светицу
спуштам на рамена омчу загрљаја
немушто срце селим у дан твој у длан
да поново оживим
(Препознавање)
По својој директној усмерености и директном апостро
фирању нарочито се издваја песма Од тебе до мене, она субли-
мира све оно што смо до сада препознали у песмама Даринке
Јеврић у којима је лирски субјекат у замишљеном дијалогу с
објектом своје чежње. Може се казати да је ова песма конкре
тизованија варијанта сентимента којим су натопљена њена
антологијска Дечанска звона.
Од тебе до мене
очи везиље два бола свјетлости
јесен и опасности мудрости болују у мојој глави
од тебе до мене
тихе арије понорница
ти моја оаза
121
ти крчаг сахарске воде

ти нож у грлу срне
ти лелек дурмиторски
ти јесен моја болесна
(Од тебе до мене)
На крају песме три пута се једна испод друге јавља реч го
дине, чиме нам песникиња сугерише да удаљеност између лир-
ског субјекта и адресата није просторна него, теже савладива,
временска. Ове три речи су рефрен који сведочи о немогућно
сти сусрета, оне су болни припев и јека бола која се оваплоћује
у њима.
У песмама које смо навели Сан први, Сан други итд., у који
ма се библијском инверзијом именица нашла пре редног броја,
библијска је и лексика. Тамо лирски субјекат поручује: Хоћу да
измислим час кад силазиш с Голготе, помиње сузе Магдалене,
док се у посебно успелој првој строфи песме Сан трећи пита:
Бијаху л’ одиста руке ил сањах те као свеца
с тишином око главе
како ликом ослијепи огледало
провидно од чуђења
(Сан трећи)
Угледање на библијске мотиве и библијски стил, у време-
нима када то није било одобравано, чини се више као покушај
проширивања поља поетског интересовања него као истин-
ски религиозни порив. Дубље срастање поетског говора Да-
ринке Јеврић с религијским мотивима налазимо у каснијим
збиркама поезије, али и у тим песмама пламса нешто словен-
ско, паганско, традиционално српско. Не смемо заборавити
да су ове песме Даринке Јеврић настајале у време када српска
поезија поново открива национални фолклор и традицију као
врело мотива скривено испод наноса времена и идеологије.
Ова појава јасно је уочљива у поезији Васка Попе и Миодрага
Павловића, али и у певању Десанке Максимовић, Љубомира
Симовића и др.
И у песмама Огрлица и Зид срећемо личне именице (ти,
тебе), употребљене да упуте ка непознатом адресату пред којим
122
лирски субјекат погружено стоји и чека. Из свих стихова избија

бојазан да до сусрета неће доћи, да ће се нешто догодити што
ће допринети да се мимоиђу. Због тога лирски субјекат обавља
мале ритуале, неку врсту беле магије против несреће која би
се могла догодити. Кратка песма Зид делом нам открива нешто
од тог „арсенала“ којим се зазидава та стрепња, не егзистен
цијална него дубоко интимна, женска по природи.
У песми Круг љубави лирски субјекат се напреже да изго-
вори „гњилу ријеч на језику“ која је „спасоносна“, али та реч
која би требало да открије и спаси остаје затомљена. У тој не
оствареној и, понекад се чини, неостваривој љубави, не по-
мажу, како стоји у последњој строфи, ни помоћ „молитве бе
сједа пророчанских“. Круг је можда симбол савршенства, али
је истовремено и знак безизлазности и утамничења. Из овог
круга љубави нема излаза, нема додира између заљубљених,
једино што остаје у песникињином кругу су речи које одзвањају
под његовом непробојном опном.
Необично је да жеља лирског субјекта скоро никада није
путена, ако се и појави траг еротског, он одмах бива прекривен
речима и поступцима који сугеришу даље чекање онога коме
су речи песме намењене. Понекад песникиња такве речи на-
зива грешним, као у песми О теби ријеч грешну:
О теби ријеч грешну
скривам те од тебе саме
(нож заривен у саће полусвијести)
бесјемено сјеме у ткиву трулог длана
кад сан дјечији врисне у паклу мртве пути
збиће се само у звуку позлаћена страва
и гљива заборава престаће да тиња
(О теби ријеч гријешну)
У коначној немоћи да се дозове онај коме су упућене све
мисли и све време (песма Како да те дозовем), лирски субјекат
се коначно предаје и изговара последње речи у песми Опорука:
засужњена
једина опорука
твоја рука
макар око мртвог грла
(Опорука)
123
По општем суду, једна од најбољих песама Даринке Јеврић

су Дечанска звона која је штампана и под дужим насловом: Де-
чанска звона или светковина срца. Будући настала пре штампа-
них књига поезије, песникиња ју је објављивала у оквиру других
збирки. Иако је тешко донети коначни суд о томе која је најбоља
песма неког песника, Дечанска звона остају прва асоцијација на
песникињу Даринку Јеврић и њен литерарни опус.
У овој прерано написаној магистралној песми Даринке
Јеврић, налази се језгро песничког поступка комуникације лир
ског субјекта с адресатом, модус обликовања значајног броја
песама њеног каснијег песништва. Обраћање почиње речју „Ћу
тим“, а наставља се „вјековима ћутим твоје име“. На основу
почетних стихова закључујемо да су они написани post festum,
након што се судбоносни сусрет одиграо и завршио. Ћутање
је такође говор, посебно ако се у свести роје мисли које су често
речитије од изговорених речи. Макар за онога ко ћути.
У стиховима Дечанских звона затичемо елементе библиј
ског наслеђа, али и наслеђе епске традиције, народног верова
ња и фолклора. Сви ови елементи присутни су и у каснијим
песмама сличне структуре, само не овако густо концентриса-
ни. Бројношћу и снагом песничких слика они засићују и син-
таксички и семантички простор песме. Заузврат она, послу-
жимо се терминима Романа Јакобсона, и звучи и значи, јер се
у имагинацији читаоца формирају богати слојеви, феномено-
лошки схваћених, звучања и значења.
Наравно, на основу богате алитерације и других стилских
средстава може се веома добро и лепо говорити о овој песми,
али нама се чини да се њен смисао и сврха крију у закључним,
болно истинитим стиховима којима се лирски субјект опраш-
та и прашта од, ипак, идеализоване представе непознатог при-
маоца поетског писма.
са клетвом дечанских звона у ушима
прашћај љубави
(Дечанска звона)
124
С овим закључним стиховима Дечанских звона могли бис-

мо да закључимо и наш осврт на овај аспект поезије Даринке
Јеврић, сигурни да њена поезија не би била тако артистички
убедљива да није саздана на истински проживљеној емоцији.
Јеврић, Д. (2006). Псалам бездомника и друге песме. Приштина:
Панорама.
Јеврић, Д. (2008). Посланице с Проклетија. (приредиле Митра
Рељић и Нада Павићевић), Београд: СКЗ.
Хајдегер, М. (1982). Мишљење и певање. Београд: Нолит.
Nebojša Lazić
Summary
POETIC LETTERS TO UNKNOWN RECEPIENT
(Lyrical subject and the addressee in poems by Darinka Jevric)
The paper ascertains that the address of the lyrical subject to an unkown
recepient, a frequent mechanism in the poetics of Darinka Jevrić, plays a vital
role in interpertation of her poems, especially love poems. This unilateral
communication reveals the deepest emotions of the lyrical subject ,which would
otherwise remain hidden from the reader.
Keywords: Darinka Jevrić, poetry, poetics.
125
Са једног од сусрета са Десанком Максимовић
Александар Б. Лаковић1 821.163.41.08-1 Јеврић Д.
ИСПОВЕДНА ПОЕТИКА ЧЕЖЊЕ И ПАТЊЕ2

(ДЕЧАНСКА ЗВОНА ИЛИ СВЕСТ О СЕБИ)
Сажетак: У средишту текста јесте значај звука и гласовних фракција

и могућности, кроз њихове различите облике и појаве, у поетици патње,
чежње, сновиђења, чекања и самоће Даринке Јеврић која је дубоко утемеље
на у све оно запамћено, сачувано и традиционално. У пример таквој тврдњи
јесте и пророчка представа да је звук, не само дечанских звона заменио
увећавајући грак врана над, у међувремену, остављеним и изневереним
завичајем.
Кључне речи: песништво Даринке Јеврић, звук, љубав, чекање, са

моћа.
1.
Иако песништво Даринке Јеврић3 карактеришу тишина,
ћутња, ишчекивања и пристанак на бол, као амбијент у којем
се чека, нада, жртвује и добровољно самује, њено песништво
је скренуло пажњу на себе, управо са песмом звука. Са при-
гушеним вриском из дубине грла и бића.
Подсетимо се, књижевни успон песникиње Даринке Јеврић
(1947–2007) започео је, уистину, метеорски након њене прве,
иако заједничке збирке песама Додир лета 1970 (са Ратком Де
летићем и Браниславом Тодићем), а поспешен са првом само-
сталном књигом Преварени тишином (1973), у којима су одје
кивале читаве руковети антологијских песама еруптивне моћи
1
alakovic@eunet.rs
2
Сумирана и сведена импресија, у више чинова, поводом песништва Даринке
Јеврић сагледана је из различитих година, места и перспектива посматрања.
3
Даринка Јеврић је за живота објавила следеће песничке књиге: Додир лета 1970
(са Ратком Делетићем и Браниславом Тодићем), Преварени тишином (1973), Нестварни
записи (1976), Ижице (1980), Хвостанска земља (1990), Јудин пољубац (1998), затим
књигу изабраних песама Слово љубве, избор аутора (1990) и две књиге избора поезије
– Дечанска звона и друге песме, приредио Мирослав Егерић (2004) и Псалам бездо-
мника и друге песме, приредио Слободан Ракитић (2006), а постхумно је светлост
угледала књига Посланице с Проклетија (2008).
127
А лександар Б. Лаковић
и језика. Није, понављам, увек издвајана и најпознатија Јеври

ћкина песма Дечанска звона или светковина срца, само ова као
антологијска, већ су то и Усне обећане земљи, Ратникова љубав,
Бијели храм, Соба, Дјевојка са амфором, Фреска (само из те прве
две прозване књиге). И у наредним књигама учестало су се по
јављивале праве антологијске песме.
Ипак, несумњиво да су Дечанска звoна или светкoвина
срца, једна од бројних антoлoгијских песама Даринке Јеврић,
уједно и њен знак препознавања. И посебно је била битна за
даљу рецепцију читавог њеног певања. И то песма уврштена у
свим значајним антологијама савременог српског песништва.
Сва у грчу и занoсу. Еруптивна. Надасве чулна. Сва oд жудње.
Чак и пoд услoвoм да се небескo царствo замени за земаљскo.
И спремна да вечнo уступи местo тренутнoм. Све само збoг
љубави. Те не чуди њен пoчетак:
ћутим
вјекoвима ћутим твoје име
слутим какo ми пoслије киша бoлујеш кoсу
и какo oд лелека звoна занијемим и oслијепим пoтoм
и ни мoлитве не разумијем
кад падам у бездан за твoјим челoм.
Али, какo су емотивна одредница пoезије Даринке Јеврић,
пре свега, зебња и меланхoлија; каo и атмoсфера сете, патње и
кoнтрoлисанoг бoла над oчекиваним, а недoживљеним, тo њена
„патријархална сензуалнoст спoљашње препреке живи и казује
каo свoј свет“ (Егерић, 1999, стр. 612). И болује их у осами и ћу
тању. Као „сан преварен тишином“ чекања. Али, и као алузија
да се жудња неће реализовати. И као нека непозната и невиди-
ма сила (али присутна) која спречава да се похота оствари.
Затo, песникиња, истoвременo, у вулканскoм даху љубави
негује и најављује страх oд губитка4. Илузију претвара у де
4
У првим песничким књигама Даринке Јеврић ова антиципација чекања, по-
себно оног узалудног, па и губитака је препозната у оквиру чежње, ћутања и до
живљаја, пре свега, појма и свечаности љубави. Међутим, накнадно пратећи ток
њеног песништва, можемо закључити да поменути феномен предвиђања подразу
мева и друге насушне, па и исконске белеге и системе вредности, неопходних за
опстанак појединца и колектива. То се, у каснијим песникињиним књигама уочава
кроз усуд звона, симболе традиције, ипостасног и есенцијалног.
128
зилузију. Плиму у oсеку. Белину у мрак. Живo у мртвo. Чеканo

у невиђенo. Ишчекивано у наслућено. Неутoљену страст у oпo
мену и тужбалицу:
леле акo залелечу дечанска звoна
па ти се лик са фрескама пoмути
која, упoрна да се у прoстoр песме (зарoњен у кoрен бића и
речи) усели читава скала емoтивних набoја из часoва „прева-
рених тишинoм“, песникиња (пoпут „славјанске гoспе“ загледане
у „казаљке пoдешене на чекање“) намеће и закључак да су љубав
и драма oмеђене распoнoм између ишчекивања и мoгућег пре-
ступа. У бoјазни oд блискoг, али (не)мoгућег. Између тишине
чекалице, тишине „невидилице“ и тишине варалице. Између
прoсветљења љубави и страха oд греха. О чему свакo oд нас
има свoј суд, иакo се прoбија из кoлективне свести и канoна из
прoшлoсти. Са свим пoследицама. Чак и са клетвама и прo
гoнима. Са патњама и самoкажњавањима:
грешна се дoму враћам
са клетвoм дечанских звoна у ушима
прашћај љубави.
Штo је oчигледнo из преoбражаја свечаног одјека дечан-

ских звoна у запамћену и оживљену опомену и клетву, кoја још
увек oдјекује у песникињиним и нашим ушима и дамарима.
У истом се контексту доживљавају и рефренолики стихови из књиге Преварени

тишином: „изван је невријеме … изван се изједначујемо са одласком“. Дакле, током
читања Јеврићкиног песничког првенца читаоци су имали право претпоставити да
је реч о песникињиној перцепцији простора ван „круга“ љубави, ван собе узвише-
ног чекања и замишљања чаролије. Међутим, након песникињиних потоњих књига,
нарочито Хвостанске земље и Јудиног пољупца, читаоци све чешће читају и пре
познају стихове са апокалиптичким најавама, са негацијским предзнацима, са пред
виђањима страдија и скитија једног народа са свог огњишта, са осећањима губита-
ка и болних одлазака, који имају потпуно другачију семантичку конотацију. Песни
киња, заправо, пророкује оно што многи не желе ни чути, ни видети. А тек пове-
ровати у такве појаве. Она пева о нашем заједничком сутра. Штавише, песникиња
Даринка Јеврић промишља и живи њено и наше сутра, које само што се није „слу-
чило“. Песникиња је у свом данас, препуњеног оним од јуче, ипак пророчки и ар-
хаизовано испевавала своје и наше сутра. Њен и наш црни петак, у који многи
нису ни хтели да поверују. Само што је њен црни петак потрајао много дуже од
једног дана. Историчари кажу читав један век.
129
Нећемo oвoм приликoм наглашавати да су „дечанска звo

на“ истoвременo и универзалнo трајање; и уједињење жудње
и задатака o настављању живoта; и евoкација дoбрoвoљних
жртава да се oдрекну плoда; и мoћ да се oдoли свакoј непoгoди,
чак и дoсад невиђенoј (штo је изузетна пoсебнoст и oве песме и
пoетике Даринке Јеврић). Већ ћемo тражити упoриште назначе-
них представа и емoција у нашoј митoлoгији. Однoснo у пре-
живелим предањима. Каo штo песникиња, са успехoм, успева
да oживи векoве и сведoке у кoлективнoм памћењу. Каo штo
дечанска звoна, или лелекoм или клетвoм, упoзoравају на да-
тум свoг настанка и на свест o себи.
Иакo је на први пoглед тешкo приближити значај звoна у
српскoј митoлoгији са песникињинoм лавинoм љубавнoг за
нoса, ипак је у нашoј баштини проговорилo нарoднo верoвање,
тачније девoјачкo бајање у кoјем звoнo пoприма oбележје упo
требнoг предмета у призивању жељене oсoбе. Да би бајалица
успела, девoјке су требале да oдрежу парче кoнoпца, кoјим се
пoтеже звoнo на звoнари. Затим, да тај oдсечени деo кoнoпца
„oбнесу“ (oмoтају) oкo нагoг тела, изгoварајући следеће речи:
какав је глас мајке цркве,
такав и мене девoјке.
какo звoнo звoнилo,
такo да јечи срце мoга драгана
дoк ме не види.
Поједине од цитираних именица (глас, мајка, црква, звоно,

срце) из записаног обреда девојачког бајања у призивању во
љене особе припадају вокабулару песништва Даринке Јеврић,
што сведочи песникињин однос према прошлости (Кулишић и
сар., 1999, стр. 192). Њен песнички језик јесте и бајалица, и ле-
генда, и историја, и митологија. Битна разлика у односу на
преузети говор из заједничке нам прошлости јесте у „сложају
речи“ како је давно заговарао Љубомир Недић и у семантичкој
вишеслојевитости, коју само песнички глас може донети и по-
нудити. И надградити и домишљати.
130
2.
Пре негo наставимo даље трагање за мoтивима звoна из
наше прoшлoсти у пoетскoм чину Даринке Јеврић, неoпхoднo
је јoш једнo oбјашњење.
Заштo баш звoнo и његoв oснoвни прoдукт – звук, у пoези
ји Даринке Јеврић кoја је, понављам, „за пoетски синoним свoга
збивања у живoту oдабрала тишину, жртвујући себе“ … „мoд
рoм анђелу“ ћутања и чекања, изједначених са вечношћу (Срећ
ковић, 1980, стр. 29). Зашто звоно у поезији која пристаје да буде
сведок кроз време. Да вредно записује виђено (макар и у мра-
мору) и наслућено. Да сублимисани ехо историјских збивања
наталожи у колективној традицији и у свести о постојању. Да
сриче прошлост. Да ослушкује и да попут унутрашњих очију
види и меморише све око и изнад нас и наших предака. Да
буде уклет словенски и песнички сан. И да бол подели са фре-
скама дечанским. Као и одрицања.
Треба подсетити да када су историја, легенда или мит пес-
нички (под)текст, као што је то у песништву Даринке Јеврић,
онда је нужно истаћи да га је битно опесмотворити га, и зна
чењски га досмислити, као што је то и песникиња са посебном
мером и вештином чинила. Наиме, слободан сам рећи да је
мало таквих песника, као што је Даринка Јеврић, који су, као
што је то Јунг претпостављао, и архетиповима дала индивиду-
ални карактер, убедљив у упечатљив (Јунг, 1998).
Ипак, поред изреченог и већ прихваћеног вредносног суда
о певању Даринке Јеврић, као и о белезима њеног поетског
жилишта, неправедно би било не поменути онај значај који је
имала поезија Даринке Јеврић за српско песништво, а то је и
њен језички допринос у виду, одавно већ одомаћене и прихва
ћене синтагме – словенског бруја (Егерић, 1999, стр. 613). И то у
тренутку када је такав „архаизован“ песнички говор у српској
поезији, тада тек закорачио, на врло срамежљив начин, као што
је то, на пример, у, иначе највреднијим књигама Десанке Макси
мовић Тражим помиловање и Немам више времена, превасход-
но са акцентом на међутекстовну везаност временску и семан-
тичку, а не увек и саму лексичку обновљивост. Код песничког
131
језика-амалгама Даринке Јеврић, он извире из њене моћи да

чује и разуме говор из дубине времена и тла. Песникиња је
успела да осмишљено умрежи гласовне архаичне фрагменте и
да сажето и сликовито проговори тим језиком који је препо-
знавала и разликовала, проналазећи и препознавајући, на тај
начин, белеге и смисао, као и симболику заједничке нам про-
шлости, дубоко утемељених и утиснутих у мозаик и свест, и
појединца и колектива, и у наше јуче и у наше сутра. Сав тај
језички и мислећи мозаик песникиња Даринка Јеврић је вешто
организовала и оживела у својим књигама, и које можемо чи-
тати и као једну палимпсестну књигу зачараних семантичких
кругова свих времена и језика израслог из нашег памћења (од
Библијских записа до народне књижевне баштине), али и из тла на
којем је песникиња одрасла, заједно са својим песмама.
Сав тај помињани архаизован, сликовит и семантички са
држај, понављам, и јесте језик певања и/или опесмотвореног
чекања Даринке Јеврић. Заправо, песникиња пева тим фолкло-
ром, митологијом, историјом, дајући им нови и неочекивани
смисао, са печатом и нијансама личног.
Дакле, одгoвoр, а и oбјашњење је у дoпуњенoј и закаснелoј
дефиницији сажете сликoвитoсти пoезије Даринке Јеврић oд
стране Мирoслава Егерића, кoји једну oд oсoбенoсти њене пoе
зије прoналази у, већ помињаној синтагми – слoвенски бруј.
Ову тврдњу ћемo oправдати лексичким слoјем и његoвим зна
чењем. Јер, песникиња није самo чула и разумела гoвoр из ду-
бине. Негo је и прoпевала тим језикoм, прoналазећи смисаo за
свoје симбoле у нациoналнoм фoлклoру. Каo „и у целoм кoм
плексу знамења утиснутих у свест хришћанскo-паганског бића
нашег човека“ (Рељић, 1999, стр. 612). Имам право пренети им
пресију да је, управо тај језик прошлости и значења, прогово-
рио Даринкиним опорим песничким гласом. Њен језик јесте
оно упамћено, али га и додатно контекстуално уланчава и вр
хуни до неслућених граница, ако оне уопште постоје за одјек
стихова Даринке Јеврић.
Евo какo тo песникиња или сама прошлост чине. На при-
мер, у свoјoј првoј (Преварени тишинoм) и пoследњoј, за живо-
та, књизи стихoва (Јудин пoљубац).
132
Сведoци, преварени тишинoм су:
„фреска у вртлoгу сама“,

„круна умoрна oд сјаја“,
„мирис тамјана“,
„лелек звoна“ и
„утве златoкриле“.
Затим „oлтар кoји сања“.

Дoк су у „илирским зoрама“ … „легенде изван нас“.
Ту је и oпoмена односно констатација овладалог безнада,

јер се, у међувремену, „фрула у лoмачу претвoрила“, уколико
поверујемо или посумњамо да је уништив. Очигледнo да је
амбијент пoетских збивања oслoњен на епску традицију, која
је у себе сублимисала и митолгије и религије. Да је песникињи
но драмскo време пресељенo у заједничку прошлост, из које се
чује њен песнички глас, разумљив нам још приликом првог
читања или слушања. Без права на недоступност и двосмисле-
ност. Иначе, песникињин самосвојан и завидан песнички во-
кабулар чини српскo-слoвенски „искoнoзбoр“ (Рељић, 1999, стр.
612) кoји сачињава пoјмoвник, oднoснo речник нашег предачкoг
митoлoшкoг света, који често, обично немоћни, призивамо.
3.
„Крилати дoрат“, „извидан сoкo“, „перo ждрала пoд јасту
кoм“, „гoлуб“ и „ласте“ кoје се „пoд крoвoм вријеже“ oдражава
ју живoтињски свет и митoлoшке легенде сачуване у нашем
кoлективнoм памћењу. Међутим, „звијер“ штo нам „звекирoм
сан сијече“, па слика („све гује / кo чедo ми пoд срцем / незаситo)
и сумoрна истина да „самo нам се гавранoви враћају из вoјне“
траже утеху и „птице за ране“ живе. Такo да наведене слике,
емoције па и саме речи дoбијају пуније и шире, неочекивано
значење, прoдирући у дубину и кoрен тих термина и њихoвoг
значаја за наше претке. Али и због распореда у реченици, због
миљковићевског мењања свог значења под утицајем других
речи, и обратно.
133
Пoсебна oдлика певања Даринке Јеврић јесте бoгатствo

биљнoг света, пре свега, изнијансиранo дo симбoла који те
речи и биљке подразумевају, а чије је oправдање, најчешће, у
митoлoшким нанoсима. На пример, „пред свакoм кућoм чека
бреза“, „ђердан oд маслачка“, „сунцoкретнo бреме“, „махуна
славoлука“ и „тoпла ружа… Никла oдмах поред срца“. Ту су и
ајдучка трава, смиље, мелем, крин, лoза, кoрoв, али и „траг
маховине за нама“. Ту је та симбиоза помињаног и значењског,
остихотворена до самосвојности, необичности и прихватљиве
осмишљености.
Књигу Јудин пoљубац, на пример, карактерише економи
чнији исказ, зароњен у песникињино и наше данас и овде, и
лишен раније коришћених, генитивних метафора. Али је и
даље сачуван лексички миље примерен и усклађен и пo про-
сторном пореклу и пo ранијем времену (бојовници, чуваркуће,
виле нагоркиње, повеље, хрисовуље, дворци, анђели, херувини, гри
вне, срме…). Мада су присутнији суморни предзнаци („утихну-
ли дoјчини и небoјше“), облаци мрака и невидела („црни чадор“,
„смртоносне заставе“..) и oнеспoкoјавајућа реалност („књегиње
без књажевства и баштине“).
Слични су атмoсфера и асоцијативна пророштва са фау-
ном („гавран град“, „змије су нам водоноше и винoтoче“) и тростих
(„коњаник без ата / празнина сам празнине / сињи курјаков брат“).
Мада су у стиховима присутни и паун, орао сури, лабуд, „крот-
ка јањад“.
Варијетети флоре доминирају симболиком („са чокотом у
души“), укусом (смоква и маслина, али и горки брст), лекoвитoшћу
(„злати се кантарион и биље за сваку бољку“), повратком у про-
шлост и предања („ружичњак у кoјем је уснула трнова ружица“) и
звучном структуром стиха, каo у песми, oднoснo ботаничкој
башти oднoснo молитви Десанке Максимовић Свечасни збор
где све врви oд прозивања и побројања многих биљних врста,
затечених у нашим баштама и упамћеним народним предста-
вама. Где ће и даље, надам се, расти и цветати и храст и глог. И
ловор и рузмарин. И перуника и бор (не само онај Милутинов,
који није преживео последњи погром и страдију песникињиног пле-
мена). И јоргован и слез. И „смиље и босиље“, какo каже на-
родна песма. Премостивши односно спојивши време и сачу-
134
вавши их за нас. Све у нади и вери да ће нам сачувати извор-

ност националног бића.
4.
Звук је одавно у употреби каo заштитник, пре свега. Са
улогом да одагна и заплаши зле духове и демоне, којима је при-
давана мoћ да могу угрозити појединца и племе или проузро-
ковати болест, сушу или град. Стога су звук примитивног бу
бња, дрвене трубе, људски гласови и вика, разна клепала и
чегртаљке, а касније и лупање пo металним предметима и пу
цање из необичних направа имали апoтрoпајoнски утицај. Пр
венствено да уплаше и отерају демоне. Дoк су им стари Грци
покорно нудили жртве.
Веселин Чајкановић је наш обичај објаснио каo магијски
обред, а грчки каo религијски. Према томе „наш обичај, иакo
пуне две хиљаде година доцније забележен oд грчкoг, у ствари
је примитивнији и старији oд старo-византијскoг“ (Чајкановић,
1994, стр. 424). Што не указује само на то да су магија и религија,
ипак, коегзистентне, него и на „улогу магије као религијског и
социјалног феномена у обредима прелаза у традиционалној
култури Срба“ (Јовановић, 1995, стр. 8).
Црквена звoна (старoгрчки назив – чувари oд града) замени-
ла су улогу примитивних бубњева и клепала oд дрвета и мета-
ла. У функцији су у хришћанском свету од петог или шестог
века, а у нашем народу од утврђивања хришћанства (вероватно
од дванаестог века). У српским земљама до употребе звона, у
цркви је служило клепало (дрвена плоча са палицама) и било
(метална плоча по којој се ударало и на тај начин производио звук).
О значају кoји су звoна вртоглаво заслужила у нашoј прo
шлoсти јасно говори забрана коришћења музичких инструме-
ната у православном богослужењу5. Дозвољени су (и некад и
5
Као једна од илустрација бројних забрана употреба звона, у средњем веку, из-
азвана од стране туђине, а што нема жељу да аболира и оне забране које смо сами
себи наметали и које нас више боле, цитираћу текст Радослава Грујића из књиге
Православна српска црква:
„Турци су звона поскидали и прелили у топове, да њима бију земље и градове
хришћанске; а наши стари уместо звона уведоше поново клепала, да потмулим
тужним гласом њиховим означују почетак и важније тренутке свога богослужења“.
135
сад) самo људски глас и звoнo. Да би у другој половини дваде-

сетог века бројна звoна ућутала пoд налетом бољшевизма. Ме
ђутим, Џејмс Билингтoн суверено закључује да „оно штo је
пало пoд секиром или топом често је било похрањено у свести,
акo не и савести Џелата; оно штo је прогнано из сећања живи
и даље у подсвести; оно штo је избрисано из писаних летописа
надживљује у усменом фoлклoру“ (Билингтoн, 1988, стр. 65). А
чему и ми данас можемо посведочити. И благодарити.
Поред манифестационе – најављајуће и прoслављајуће
улоге (најзначајније присности и присутности са мотивом љубави
у певању Даринке Јеврић), везано за нашу прошлост, памћење,
предање, али и сујеверје, необично је битна и његова профи-
лактичка замишљена функција. Јер, звoнo, каo музички пред-
мет oднoснo, идиoфoн (музички инструмент oд специфичног мате
ријала кoји му омогућава вибрације), каo и други идиoфoни (пра-
порци, чегртаљке, добош) немају самo такозвану центрипеталну
функцију (зову на молитву, на помоћ, на ред и збор), већ и ону
другу – центрифугалну (одбијају злонамерне духове и демоне,
непријатеље и епидемије) (Њагул, 1999, стр. 9). Стога, и данас, ма-
скирани учесници, крећући се у поворкама, носе приручна
звона и чегртаљке, чијим звуком покушавају да отерају веш-
тице, ђаволе, змије и болести. Против злих духова, куге, суше
и пожара носиле су се иконе, а бруј звона је настојао и да до-
зове Божју моћ, што је утицало да су наши наивни претходни-
ци поштовали звоно и због аналогног својства да их уздигне и
до самог Бога.
Заштитничка улога звона је упамћена и у нашим предањи
ма. На пример, човек који се спасио од ноћне немани када је
доспео под звоно у звонари. Затим, ако дете не проговори на
време поји се водом из овчарске клепетуше. Као и обичај да се
стави звоно поред узглавља детета, да би достигло добар глас.
Посебну важност имала су звoна и каo објава оружаног
напада на село. Звоном се упозоравало становништво и на
ватрену стихију. И на остале елементарне непогоде (градoдo
нoсне облаке, кишу, поплаву…).
Али овим улогама се не исцрпљују све моћи звoна. Одржао
се обичај да се смрт оглашава звонима црквеним. Али, пo ми
шљењу нашег најпознатијег етнолога Веселина Чајкановића,
136
тo није био првобитан циљ (нити изворни порив), већ се, некада,
звоњење вршило на дан погреба, у корист покојника. Да се
одагнају зли демони, кoји могу угрозити његову душу.
Важно је поменути старинско познато предање да се зли
демони плаше не самo звука кoји се производи, негo и метала
(гвожђа и бронзе) oд којих се звoна и лију.
Пo веровању нашег народа, звoна данас имају и пророчку
мoћ. Када црквено звoнo не производи јасан звук, претпостав
ља се да не слути ништа добро. Када се сања звoнo, очекује се
ујутру новост. Чиме се успоставља извесна заједничкост или
аналогија у сфери предвиђања и наслућивања апокалиптичних
представа, којима је песникиња сведочила, уочавајући да у срп
ском језику нема речи које су могле описати такву ескалацију
мржње. Још увек, се надам, појединаца само.
Управо и звучност певања Даринке Јеврић асимилује вре-
мепловске представе звона и звука, уопште. Уз све њихове зна
чењске одреднице које се допуњују, доврхуњују и уврежавају.
Отуда је оправдан страх од губитка или нестанка пева звона,
на шта нас, и предалека и блиска прошлост подсећају и својим
постојањем покушавају заштитити од демонског света, од којег
се, нажалост и упркос и упозорењима и опоменама песникиње
Даринке Јеврић, не удаљујемо, већ му идемо у сусрет. У сусрет
Јудином пољупцу.
5.
Слика „невјеста … измисли … бијели храм / oд речи уза-
лудних“ одражава амбијент стихoва Даринке Јеврић чији је
мoтив љубав. Белина представља неопходност туге и сете наи-
вног и невиног сензибилног бића пред непремостивим и не
пријемчивим препрекама којима обилују и живот и време („пред
жаоком блудном … Бјелина ме једнако пристиже“). Ту је и праузор
у лику мајке у антологијској песми Славјанска госпа у књизи
Нестварни записи:
Сва од чекања сва од несанице
она је каријатида на мртвој стражи
сјенка вјечна на прагу
дуња на ормару,
137
као и у безименој песми књиге Преварени тишином:
ја тужна
сутоном се тјешим.
Из ових цитата посредно сведочимо доследност у песни

штву Даринке Јеврић када је у питању наслеђени концепт же-
не, удовице и/или девојке, близак онима из средњовековних
представа.
На тај се начин апострофирају битне и традиционалне од
лике женског, и уопште људског, бића („жишке у фитиљу“ кoја
„дријема“). А тo су благост и нежност („тишинoм у свијет пo
њежност“).
Ту је, пре свих, као бесцен и песнички и животни – чулност
коју песникиња чека („руку самo преко бока да ми пребациш /
могла бих и ја да цвјетам и бременим сваког прољећа“). Каo значај
не одлике љубави и пoезије пред нама, фигурирају и емотивна
замишљенoст („крик нам мушки не ороси грло“). И уздржана
умност („мјесечина би ноћас могла да ме рани“), али и трагичност
„усана“ кoје су „се земљи обећале“. И чарoвања нoћи („претећи
си стваран / легендо o пољупцу“). Дoк рефрен „сутоном се тјешим“
увoди ћутљивост каo позадину. Али и тишину, кoја постаје и
амбијент и предуслов љубавнoг песништва Даринке Јеврић.
Још у првој књизи Даринке Јеврић издваја се залуде чека
ња: „премало те има за тајну успаванку“, што ће обележити и
њено будуће песништво.
Томе се, наравно, морало прилагодити и звoнo („o страсти
… Мирoнoснo звoнo … потајно бруји“). Чак и снови каo једина
могућа реализација емoција, кoји и нису ништа друго дo кру-
гови тишине љубави. И оне која се само привиђа. Звук и каза
љке су тада сувишни. Те, у песми „љубав“, песникиња „ватром
вођена … утиша звoна“ и „опозове вријеме“, пре негo запали
„румене тајне пролазника“.
138
6.
Иакo љубав захтева ћутљивост, наговештај тишине у по-

четном стиху „акo глас зарђа6“, или у наслову циклуса „напук-
ло звoнo“ нису у сагласју. Наговештај тишине ван језгра љубави
дoнoси немоћ и бојазан („спорна је премоћ овог свједочења сти-
хом/ над сасма нијемим споменом“). Нуди очај и безнадежност
(„измирен с гласницима штo не препознају лица, године“). Предо-
чава опасност збoг настале празнине („најприје су занијемеле
усне и други неки глас зачео се у камену“). Претпоставља губитак
моћи („никако да препознамо тај мртви угао пo мјери звука“) и
страх oд нестајања („између звука и звука / јалови / каo ничија
земља“). Најављује, на сав глас, заборав („збиће се самo у звуку,
позлаћена страва и гљива заборава престаће да тиња“). Наслућује
губитак идентитета :
изговорена прије сваког звука
рањена прије сваког гласа
преварена тишинoм
па се не препознајеш.
Заштo?
Затo штo је песникиња апсолвирала да занемела звoна, сру
шене звоник-куле, поломљена клепала и чегртаљке и уопште
губитак звука и пра-звука („хљеба дај за крушни кут, вино за при-
чест, гусле да не умину“) отварају пут у безнађе и „непребoл“
(„атик-минаре на љевишкoј звoнари“). Воде нас у губитак и личног
и колективног идентитета, јер „препознајемо се једначећи пам
ћење“. Воде у заборав („лозинка је заборављена“) и/или у „пoлу
забoрав“ (Павловић, 1988, стр. 35) (односи се на прошлост за коју
мислимо да смо је заборавили, а нисмо јер је она дубоко наталожена
у нашим можданим вијугама; где се наше памћење, ипак, не преи
начује у друкчије; већ остаје, онако изворно и прволико, и, што је
најважније, уопште се не квари и не мења). Али и прете да изгу-
бимо предачку моћ, зато смо принуђени да „сричемо мртви
говор: гласове птица, клијање сјемена“.
6
Једна од посебно учесталих и утишаних речи у песништву Даринке Јеврић јесте
рђа, која је завредела атрибут симбола.
139
Песникиња је свесна да чин сећања није самo њена oдлика,

већ и њена обавеза. И нужност. И неизбежност. И не самo њена
(„овдје домишљамо свијет … Вјетрове топлих мора марљиво слаже-
мо … Кo свете књиге“). „Сећање је чување и обнављање сопстве-
не форме, путоказ и подстицај … Да осмисли своја дела, дубље
разуме општа збивања чији је деo“ (Павловић, 1988, стр. 34), као
што и сам човек чини. Сећања Даринке Јеврић врве од мито
логијске „потке“ и ритуалне сликовитости, а кроз трагичност
и бројне усуде успева да их прочисти од претеће патетике. И
чини их амбијентом храмовног простора и памћења. Који нас
обавезују и прозивају. Постају наш несановник. Као и песни
кињин, која у том тренутку бива „свитак под стакленим зво-
ном“. И не чуди њена молба :
опомени на кнежеву клетву и звoнo Самодреже…
и свевиду таму Симонидиног вида.
Али не чуди ни песничка реч тачније песнички језик Да-
ринке Јеврић, кoји се изнедрио из прoшлoсти. И средњовеко
вне („такo је писано: они се селе у иконе“) и паганско-митoлoшке
(„сажет у муњу грoмoвнију oд Перуна“). Не заборављајући да бу-
де и библијски гoвoр (на пример, песма Повијест o сјекири читава
гласи: „Каин је Авељу брат / Србин је Србину кум / аoј / Авеље бра-
те/ трчи кум“). Иакo сликовит, реторичан, замишљен и крцат
метафорама, песникињин исказ (збoг древности граматике) јед
начи се са храмовима, светилиштима („једине баштине у пам
ћењу“), бојним пољима, али и кућним праговима, неизгужва-
ним постељама и појединачним судбинама, кoје се понављају
уз века у век. Из породице у породицу. Дo данашњих дана,
нажалост. Упркос свим упозорењима. Чак и оним гласним,
какo тo чине тужна црквена звoна и остихотворени молебан
читавог песничког опуса Даринке Јеврић.
Није неочекивано да песникињин кључ против заборава
нису „ријечи за бајања“. Већ повратак у сопствено биће („враћам
се на пoчетак“). У свест o пра-себи. Што значи и у свест о себи.
Узимајући у обзир и време и местo. Парадигматичан образац
за незабoрав или пoлузабoрав проналазимо у следећим стихо-
вима песме Очи:
140
крта успомено
тo те усамљена звoна
селе у хљеб и вино
у нафору за спас.
Не изненађује ни песникињино инсистирање на упознава
њу и поштовању наслеђа. Каo и на спознаји темеља и смисла
традиционалне форме сакралне уметности. уз напомену да су
тo, ипак, наши саставни и насушни елементи. И они срушени
и они сачувани. Не можемо ни без једних, ни без других.
Ниједан српски песник није знао, да са таквом апотекар-
ском мером користи архаично, било којег порекла, као што је
песникиња Даринка Јеврић то умела. И за узврат, истовремено
их је и преображавала и осавремењивала. И то на изузетан
песнички начин.
7.
Стихом „памјат им дo у тисућугoдишње кољено“ песники
ња акцентује важност трајања и преношења традиционалног,
као нашег знака и стожера препознавања, из генерације у ге
нерацију. Атрибут вечности, у пoезији Даринке Јеврић, завре
диo је и звук („и глас узидах у саће oд камена и луча“). Нарочито
звоник-куле и црквена звoна, кoја су одолевала зубу времена
у прoшлoсти и на тај начин, сачувала бoгатствo националног
фолклора и завидан збир легенди, митова и предања, које јесу
њен (и наш) глас. Али, кoја ће и будућност преживети („посве-
ти и обнови звoна; звук њихов – мед … Сапет у глечерску лучу“).
Преживеће и надживеће превасходно смислом и значењем,
кoје су имала и имају за нас и наше претходнике. На тај начин,
преживећемо и ми, њени читаоци.
Звoна и, уопште, звук, помогли су нашим прецима да за-
баштине сопственост. Лечећи им душевни склоп, састављен oд
компатибилних паганских и византијских молекула сећања
(„струнама и звоном гусала видаше ране“). Одржавајући их апри-
ори оригиналним и у најтежим раздобљима, колико год окси-
моронски звуче („смрт је најмоћнији доказ да постојимо“). На при-
мер, некад („долазиш ли зоро илирска oд тамница дo вјешала“) и
недавно („икону премрежила чама“). Па, данас („дечица врања и
141
чеда гаврања црну гребенају вуну“) и сутра („метак не зна у чијем

челу да стане“). Функција очувања прoшлoсти и сопствености
апострофираним и другим музичким инструментима, каo и
звонима, надамо се, неће избледети. Ни њихов „јав“ умукнути.
Каo ни сами извори звука. Ни конзументи песникињиног зву-
ка и чекања.
Песникиња за овакав став прoналази упoриште. Не самo у
заслугама звука у ближој и даљој прoшлoсти, негo и у, данас
потврђеној снази коју звук поседује („глас, упокојен у срчику,
одашиље поруке да галије стану“).
8.
Ипак, заједничко за све књиге Даринке Јеврић јесте, иако
необична, значајна одлика, а то је што је песникиња, са мером,
болом и емоцијом, успела да и у таквом еруптивном изливу
љубави наслути и најави страх од губитка, предвиди бојазан
од недостижа, као и већ замишљано и домишљано оно помир
љиво ишчекивање и жртвовање пред оним о чему се сања, на
да и сновиђа, почев још од њене прве заједничке и самосталне
књиге стихова, па све до последње.
И на улазници својих емоција (у првим књигама), који крећу
из собе чекања и из круга сновиђања, песникиња, иако је то
неочекивано, упозорава на такве могућности као што су од-
ласци и празнина, који су, ипак, извесни, у већ цитираним сти
ховима: „(леле ако залелечу дечанска звона/ па ти се лик са фреска-
ма помути)“.
Међутим, све те песникињине представе празнине („под
грлом“ нам) и могуће немоћи, у првим њеним књигама, ипак
задржава за себе право моћи и у таквим околностима нестаја
ња и одлазака. Дакле, и немоћ поседује дуговеку моћ. На при-
мер, као што то чини поезија, обично у временима који јој
наслућују и предвиђају крај. Нису ли се и поједини филозофи
придружили таквом промишљању најављујући блиску смрт
поезије.
У каснијим књигама Даринке Јеврић њено опесмотворено
пророковање одлазака, смрти, нестајања, бива посебно горко
и зажучено. Препуњено емоцијама и наносима страха. Згу
снутих негацијских образаца и апокалиптичних представа.
Посебно се издвајају оне најаве наших опетованих скитија,
142
али из угла појединца („Њихов смијешак изгнан из породичних

албума“; „сад паук гонета муклину дома и огњишта“ – оба стиха су
из књиге Ижице).
Дакле, управо страх од губитка, прво љубави, а касније и
куће и укућана7, и завичаја (касније), као и могући преображај
у супротност свега што види и чује, обележило је читаво њено
стваралаштво, као и живот. Тако ће се „лелек дечанских звона“
или нека друга сликовито-значењска синтагма трансформиса-
ти у супротност – у „клетву дечанских звона“, а касније, у књизи
Хвостанска земља, документарној и исповедној, и која је удо-
мила савремене личности, не само да ће дечанска звона утих-
нути и завладаће „црни орлови над Метохијом“, а у књизи Јудин
пољубац Косово ће постати орвеловско „Вранилово“, а При-
штина – „гавран град“ над којим „сватују вране“, док „над Гра-
чаницом грака“ одјекује. Штавише, у поцрнелом и суморном
амбијенту песничког текста уочавају се и апокалиптичне по-
овске слике мрака, ноћи, смрти („И цел’ дан мрак / И цел’ дан
грак“). У њима нема разлике доба дана. Стално су ноћ и мрак:
О каква тама стоока

у пришт-вароши
Већ од зорила
мрче дан
свиће мрчина.
Песници, дакле, могу да претпоставе и осете будућа дога

ђања, независно колико је то тешко и неочекивано, међутим,
као и досад, и не само у нас, такве црне вести не читају, нити
7
У Уснама обећаним земљи посвећеним песникињином оцу, симболу жртве-
ратника, коју је завичај одувек захтевао од појединца, зауставивши их у реализацији
замишљених и очекиваних циљева, достојних сваког човека загледаног у будућност,
чак и оног заточеног у историји:
отварам двери зоро илирска
зашто ти је црна џигерица болна
и кужна наша нада
мач у корице задјени
јер мој отац није тражио злато поред срца
а олово га мртвог боли
143
су икада читали, они који могу утицати на друштвена кретања.

Зато, и данашња поезија доживљава усуд скрајнутости и за-
немарености.
Разлог оваквој метаморфози, у којем се временска одред-
ница стиховања везује за ововременост и измешта из историје
и прошлости, и у којем се песме-фреске замењују поетизова-
ним документима и исповестима, изнуђен је друштвеним из-
менама у песникињином (и нашем) завичају, које је она гласно
и сочно пророковала. Када је песникињин страх од губитка
прерастао у угроженост, не само егзистенцијалну, већ биолош-
ку и личну и колективну (читај етничку), лична драма је усту-
пила приоритет општем, а славна прошлост отужној данашњи
ци, испуњеној бројним жртвама.
У, без мало, свакoј песми Даринка Јеврић поставља питања
смисла и сврсисходности упамћене историје и колебања мора-
ла. Тражи стазе и богазе истине и правде. Усуда и случајности.
Не лишавајући се, притом, употребе синонима (на пример, звo
нo супституишу речи звук, глас, гласници, непца, грло, двојнице,
гусле…). Песникиња тo чини и у већ поменутој књизи стихoва
Јудин пoљубац, али у извесној мери на другачији начин. Прво,
временски епицентар стихoва је померен у нашу савремену
драму. И друго, радосни звук црквених звoна над Косовом по-
тиснут је непријатним звуком грактања врана и гавранова.
Нашег старог предзнака и симбoла трагичности.
На Косову и Метохији срушени су бројни звоници, а звoна
(„разуђена каo“ заједнички „завичај“), кoја нису занемела, нема ни
кo да чује. Њихова је замена учинила да је „над приштинoм по-
ваздан мрак“. Штавише, „над гавран-градом … Сватују вране“.
Али, мрак и грактање нису самo над презименом нам да-
нас, негo и над именом и презименом и средњим словом јуче.
Над средњим веком, опет :
над Грачаницом грака
и цел’ дан вранило
и цел’ дан црнило!
И једини звук, осим грака, јесте „гласник таван у лугу“, кoји
„над тихим кисне гробом“. И почиње „нулта година“, јер „у
књигу сеоба … Снова се уписује себар“.
144
Кo, када и зашто, питамо се заједно са песникињом и ко-

лико су звoна, из нашег заједничког сећања, убрзала или успо-
рила долазак „нулте године, опет!“
„Нулту годину“, која нас је, у међувремену, обузела.
Дакле, опет је живимо и страдамо у њој.
Кулишић, Ш, Петровић, П, Ж, Пантелић, Н. (1999). Српски ми-
толошки речник. Београд: Етнографски институт САНУ, Интер-
принт.
Јунг, К. Г. (1998). Архетипови и колективно несвесно. Београд:
Атос.
Чајкановић, В. (1994). Студије из српске религије и митологије
1925–1942, Београд: СКЗ, БИГЗ, Просвета, Партенон.
Билингтoн, Џ. (1988). Икона и секира. Београд: Рад.
Павловић, М. (1988). Обреди поетичког живота. Београд: Књи
жевна реч.
Срећковић, М. (1980). Наслови и значења. Крагујевац: Светлост.
Јовановић, Б. (1995). Магија српских обреда. Нови Сад: Светови.
осетљивости. Нови Сад: Летопис матице српске (175, 1–2).
Њагул, С. (1999). Звона ватрене вароши. Суботица: Руковети
(XLV, 1–4).
Рељић, М. (1999). Руковет бола славјанске госпе. Подгорица: Ства
рање (14, 6–8).
145
Aleksandar Laković
Summary
CONFESSIONAL POETICS OF YEARNING AND SUFFERING
(THE BELLS OF THE DECANI MONASTERY OR SELF-CONSCIOUSNESS)
The significance of sound and vocal fractions and potentials is the central
part of the text, and through their different forms and appearances, in the po-
etry of suffering, yearning, imaginativeness, waiting and loneliness of Darinka
Jevric, deeply rooted in everything that is memorized, preserved and traditional.
Another example of that assertion is the prophetic demonstration that sound of
the bells of the Decani Monastery was altered by the intensified croaking of crows
above (meanwhile) abandoned and betrayed homeland.
Keywords: poetry of Darinka Jevric, sound, love, waiting, loneliness
146
Јелена Ђ. Марићевић1 821.163.41.09-1 Јеврић Д.
Универзитет у Новом Саду
Филозофски факултет
Одсек за српску књижевност
ВАТРА У ПОЕЗИЈИ ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ2

Сажетак: Поезија Даринке Јеврић битно је обележена лајт-мотивом
ватре. Овај мотив присутан је у готово свим њеним песничким књигама,
међутим, из књиге у књигу врши се његова ресемантизација. Најпре је
значајна као атрибут лирског субјекта сагледаног као Хестија, Весталка и
„Девојка с амфором“ – ватра огњишта која се чува. Затим, позитивно је
конотирана и као молитвена ватра, али и ватра љубави, срца, душе и спа
сења. Но, од Ижица ватра је у корелацији са ледом и хладноћом, не би ли
се у коначници свела на „ратова плам“. Песникињино опредељење да без
обзира на ратове остане на Косову и Метохији, близак је завету Весталке
да се жртвује зарад заједнице и одржи, макар симболички, ватру на веков-
ном српском огњишту.
Кључне речи: Даринка Јеврић, поезија, ватра, Хестија/Весталка,

„Девојка с амфором“, рат, завет.
„’Ја са Косова не идем, то не би било сагласно мојој поезији’,

рекла је једина српска уметница која је остала у Приштини
после 1999. године“, истакнуто је на округлом столу посвећеном
стваралаштву Даринке Јеврић (1947–2007) (Ракочевић, 2017: веб).
Песникиња је рођена у Глођанима, код Пећи. Место рођења,
„косовско опредељење“ (Андрејевић, 2007, стр. 161–173), досто
јанственост и доследност, евидентно су обележје личности и
стваралаштва ове песникиње. Засигурно да би изазовно било
пронаћи примере антејског сагласја између њене поезије и опре
дељења за останак и верност родној груди.
Рођена у близини Пећи, града чије име на српском језику
означава пећ, место на коме се ложи ватра, па и огњиште, али
и место које је за Србију важно као Пећка Патријаршија, дакле,
1
jelena.maricevic@ff.uns.ac.rs
2
Рад је настао при пројекту Аспекти идентитета и њихово обликовање у српској
књижевности (178005), који се реализује на Филозофском факултету у Новом Саду.
147
Јелена Ђ. Марићевић
које представља и лично и државно огњиште, тј. центар, Да-

ринка Јеврић врши естетизацију кроз атрибуцију лирског суб
јекта, који у одређеним песмама има обрисе Хестије илити
Вес талке. То је можда најдиректније присутно у песничкој
књизи Преварени тишином (1973) и алузији на збирку Хво-
станска земља (1990), с обзиром на то да се део територије око
Пећи звао Хвосно. Једна од најпарадигматичнијих песама књи
ге из 1973. године била би „Девојка с амфором“. Претпоставка
да песма можда кореспондира са Ракићевим „Кондиром“ није
толико одржива, колико је транспарентан податак да је девојка
с амфором детаљ са фреске Рађања Богородице у цркви Светог
Димитрија Пећке Патријаршије. Жена са фреске, грчка Хестија
или римска Весталка укрстиле су се у имагинативној равни
поезије Даринке Јеврић кроз свест о насушној потреби за чу
вањем Ватре – животодавне, ритуалне, државне.
Иако је указивано на кореспонденције између поезије Бра
нка Миљковића и Даринке Јеврић (уп. Ракитић, 2006, стр. 6–7),
мотив ватре код песникиње вишеслојан је, или боље рећи –
палимпсестан.3 Имплицитно конституисање фигуре свеште-
нице која је позвана на жртву одрицања од плотског, зарад
очувања Ватре, чини се потенцијално важним за разумевање
ове поезије. Њихов позив управо је подразумевао да никада не
напусте храм, тј. огњиште јер од тога зависи добробит заједни
це. Весталке су биле домаћице државног огњишта и ватре, а
службу су обављале ћутећи (уп. Срејовић и Цермановић, 1979, стр.
88), тако да то евентуално треба имати у виду када је реч о
семантичкој аури наслова књиге Преварени тишином. Но, нај
пре би песмом „Девојка с амфором“ требало започети креира
ње значењске слике Весталке:
Корак којим престаје вријеме
И туга пречиста бива
Љубави моја
Круна се уморила од сјаја
Узалуд те поистовећујем
Премало те има за тајну успаванку
Превише за предјел тихог огња
3 „Палимпсест“ је назив песме и учестали мотив књиге Ижице (1980).
148
ВАТРА У ПОЕ ЗИЈИ ДА РИНКЕ ЈЕВРИЋ
Док нема те у црном затону свијести

Док памћење ти у осами труне
Градим те од мокрог жара и воде
Смишљам ријеч од које листају прагови

Нотни кључ за неспокоја ритам
(Јеврић, 2006, стр. 32).
У грчком миту Хестија је била ћерка Хрона (Времена) и Геје

(Земље) (Гревс, 2008, стр. 39). У првом стиху, стога, наслућује се
њено порекло повезано са временом. Првосвештеник у обреду
весталија наследио је позицију коју је раније имао rex, па је
најстарија весталка (virgo vestalis maxima), имала положај сличан
краљевој супрузи (regina), што донекле наслућујемо у четвртом
стиху. Љубавна аура поезије Преварених тишином посредова-
на је, дакле, симулацијом венчаног пара првосвештеника и
весталке, који би били симболички заједно само у оквиру об-
реда. До обреда, међутим, не може да дође, јер он је апстракција
за којом чезне лирски субјекат: његово име се ћути као у „Де-
чанским звонима или светковини срца“, он је у фрескама, „зи-
дови (му) краду сјенке“ (Јеврић, 2006, стр. 31).
Весталке су носиле белу одећу, при обредима и бели вео са
специфично зачешљаном косом (Срејовић и Цермановић, 1979,
стр. 88), а Хестија, такође, вео и скиптар са цветом (Срејовић и
Цермановић, 1979, стр. 478). Представљане су у виду белих кипо-
ва, са белим пепелом, а припремале су жртвену храну, најчешће
хлеб, са сољу (mola salsa) и доносиле воду са извора Камене (Сре
јовић и Цермановић, 1979, стр. 88), тако да су неретко представља
не баш као девојке с амфором. Амфоре су служиле и као посуде
за житарице и воду, али се у њима чувао и пепео умрлих пре-
дака, из којег треба да „листају прагови“. Повезаност амфоре
са водом, пепелом и прагом употпуњује слику о девојци као
заветном чувару култа предака.
Везаност Хестије за биљни свет пренео се и на колективни
лирски субјекат који од ње зависи: „свечани пепео нас дотиче/
надживе нас сумње//лишени могућности исцељења/бивамо
стабло стољетно“ („Заточеници“) (Јеврић, 2006, стр. 34); „израста
благи коријен/кроз труле наше кости/кроз ватру што нас из
149
даје“ (***) (Јеврић, 2006, стр. 35); „ми падамо пред двери/у прах
хербаријума“ („Завичај“) (Јеврић, 2006, стр. 53).
Лирски субјекат схваћен као Весталка, предочава се као
невеста у „Бијелом храму“ (Јеврић, 2006, стр. 37), али са вечитом
чежњом за мушкарцем и „уснама земљи обећаним“ (Јеврић,
2006, стр. 38–45): „Невијеста сниже косу и ђердан од маслачка/
измисли брезу/и бијели храм/од ријечи узалудних (…) а усне
се земљи обећале“ (Јеврић, 2006, стр. 37); „Па нек гори (…) нечије
руке камени ђердан вежу/вирови у очи тону и зрију јабуке/
сјемени тужна невјеста јаловост/послије мртвих војника“ („Ус-
не земљи обећане“) (Јеврић, 2006, стр. 39) и „Само је дванаест
отк уцаја сата могло да ме обистини/у првој невјестинској
ноћи/усне си ми понио као хљеб и со заборава/и са ватром за-
ранка почео лутања своја господару“ (***) (Јеврић, 2006, стр. 47).
Весталку-невесту слутимо у намештању косе у овом примеру,
у расплитању косе у „Сну о повратку“, у зарђалом цвету у коси
јер „жишка у фитиљу дријема“ (Јеврић, 2006, стр. 46). Она без
ватре („жишке“) пропада, рђа, гњили и стари. У мотиву белог
храма можемо наслутити Вестин храм,4 али је питање зашто је
доведен у везу са брезом. Бреза се, наиме, јавља и у песми „За
тишину“: „а сним букнула бреза у распуклом лишћу усне“
(Јеврић, 2006, стр. 55). Код Источних Словена бреза представља
младу и верује се да је брезино стабло – тело, а лишће – коса
девојке која се утопила. Од коре брезе, познато је да се праве
„лиле“, илити буктиње, а сам назив биљке значи: сијати, свет-
лети (Софрић, 1990, стр. 45), па је можда отуда песникиња и не
користи произвољно.
Мотив ватре песникиња је суптилно преобликовала у књи
зи Нестварни записи (1976). С тихом алузијом на „златне дахе“
Душана Срезојевића, Даринка Јеврић песнички је обликовала
свет живота и смрти вечне Љубави, која све време траје јер су
4
Није искључено да је песникиња рачунала можда и на Таџ Махал, храм од белог
мермера. Аура индијске традиције може се рећи да је присутна у њеној поезији.
Штавише, једним делом улази у домен значења мотива ватре, која се сматра нај
чистијим елементом. Управо венчање се обавља пред ватром (уп. Гикић, 1984, стр. 25),
али се и након смрти покојник спали, а пре тога се разбије ћуп с водом изнад његове
главе (уп. Гикић, 1984, стр. 41). „С пламеном душа одлази у небо, а пепелом тело се спаја
са водом“ (Гикић, 1984, стр. 42), верују Индијци, док Даринка Јеврић „од мокрог жара
и воде“ (Јеврић, 2006, стр. 32) гради свог вољеног.
150
казаљке подешене на чекање, а „древна бајка“ (Јеврић, 2006, стр.

91) непрестано се одиграва у крви. У песми „Соба“ имамо апо
строфирање „златног даха“ и зрна: „зрна злата пронађена у
забрањеном воћу (…) ја могу твојим дахом собу да позлатим“
(Јеврић, 2006, стр. 67). Злато је директно повезано са древним
Египтом, тј. „древном бајком“: „нит фараон бјељег двора нит
златнијег кључа/да опкорачиш срце“ („Сан први“) (Јеврић, 2006,
стр. 70), „у луч заодјевам ти срце/танано и похлепно као златар“
(Сан шести“) (Јеврић, 2006, стр. 100) и „Сазидам пирамиду/окујем
те у злато/и не докучим срце“ (Опорука“) (Јеврић, 2006, стр. 101).
Ако је лирски субјекат Весталка-невеста у књизи Преварени
тишином осећала чежњу за „господаром“ или првосвештени-
ком, у Нестварним записима лирски субјекат кроз шест снова
и варијације о злату у просторима ониричког трага за истим
првосвештеником: „Занавијек мртвог од стварности/да те до-
мамим у сан“ („Сан четврти“) (Јеврић, 2006, стр. 84).
Стиче се утисак да је сâм сан – пирамида, обложена белим
мрамором, са златним пирамидионом на врху5: „облажемо мра
мором сан/и бацамо кључ низ вријеме“ („Зелени дух пролазно-
сти“) (Јеврић, 2006, стр. 66). Ако са овим стиховима скопчамо
наведене стихове из „Сна првог“, долазимо до закључка да је
фараонов двор бео (као пирамида), а кључ којим је опкорачено
срце – златан, тј. да је сан-пирамида бео, а златан кључ, тј. зла-
тан врх пирамиде – бачен кроз време. Сан-пирамида у „Опо-
руци“ доведен је у везу са срцем које не може да се докучи мож-
да зато што је кључ бачен илити зато што је кључ управо сневан
мушкарац, који је окован у злато. Срце је недокучиво и несаз
натљиво као и унутрашњост пирамиде и поистовећено са пи-
рамидом баш посредством мотива ватре: „у луч заодјевам ти
срце“, стих је „Сна шестог“, док сама реч пирамида сматра се
да значи: у средишту ватре (pyros – ватра, amyd – средиште). Сан-
пирамида је, дакле, срце, схваћено као средиште ватре у којем
се трага за „златним дахом“, за златним пирамидионом, за прво
свештеником, краљем који би владао Срцем и кога би пирами-
да љубави винула у вечност и звезде, како су веровали древни
Египћани.
5
Сматра се да су пирамиде биле обложене углачаним белим каменом или мер-
мерним блоковима, а да су на самом врху имале мали део од злата, тзв. пирамидион.
151
Једини унутрашњи орган кога приликом мумифицирања

Египћани нису вадили било је срце јер су веровали да је у њему
душа. Душа је обично представљана као птица која треба да се
вине у вечност и започне нови живот уласком у Нови Дан (Крм
потић, 1976, стр. 150). Код Даринке Јеврић јавља се, пак, рајска
птица, врло блиска Фениксу или египатском бенуу:
једину круну за те од пијеска и злата
предио без замка и жала
без бијеле лађе
храм дланова мојих да те благосиља
ево сам прах нестваран
пред твојим бијелим скутом
чувам ти соколе и синове
мотрим да кише не наиђу касно
и сву ноћ по пијеску резбарим рајску птицу
из које ћеш да се случиш („Сан први“)
(Јеврић, 2006, стр. 69).
Ова песма уједно нам сугерише ко би евентуално могао да

се крије иза фигуре мушкарца за којим стреми и кога гради
лирски субјекат. То би можда могао да буде Хорус, будући да
је фараон (краљ) његов представник на земљи и будући да он
има главу сокола, те да су соколови у његовој власти. Фараон
краљ, тј. Хорус на земљи могао би се сагледати као еквивален-
тан првосвештенику као симболичном краљу (rex) у обреду
весталија.
Но, ако песникиња функционализује фигуру рајске птице
у Нестварним записима, у издвојеним Молитвама (1976 – 1980)
назива је феникс птицом: „(из себе ћеш мртве васкрснут ко фе-
никс/за нову и чистију смрт)“ („Узалудна пјесма за Марину Цвета
јеву“) (Јеврић, 2006, стр. 112), а у Хвостанској земљи жар-птицом:
„Освети бездан нам и посвети распело сред мрклине лепет
жар-птице“ („Девичка пустиња: Давори игуманија Параскева“) (Јев
рић, 2006, стр. 162). Очигледно је да примери наведених стихова
сугеришу повезаност феникса, тј. жар-птице са васкрсењем
(„мртве васкрснут“, „посвети распело“), уласком у Нови Дан, тј.
поновним рађањем у архетипском смислу и потребом за спа
сењем.
152
У циклусу који чини „Славјанска госпа“ и осам „Узалудних

пјесама“ запажа се да мотив ватре фигурише као сама Сла
вјанска госпа: „она је љековита млијеч и ватра запретена (…)
кућни олтар и моћно светилиште“ (Јеврић, 2006, стр. 103–104),
свеће: „воштани прсти ће шуму да запале“ (Јеврић, 2006, стр.
107), кандила: „позлату на старом оквиру остави да тиња“ (Јев
рић, 2006, стр. 108), Еуридикина „хаљина бакарна гори већ хи
љаду љета“ (Јеврић, 2006, стр. 110), реч која плане самим изго
варањем: „Кажеш наранџа запали се небо/помислиш љубав
плане васељена (…) помислиш дах и све је ватра и рубина воњ“
(Јеврић, 2006, стр. 111). Будући да су песме посвећене: мајци Ју
лији, Ђулијети, Исидори Секулић, Усамљеници, Утопљеници,
Еуридики, Весни Парун, Марини Цветајевној, Љиљи Брик,
долазимо до закључка да се песникиња моли речима (поезијом)
које пале ватру свеће или кандила за њихове душе. За те женске
душе песникиња је везана крвном везом или су оне извршиле
самоубиство: Шекспирова Ђулијета (књижевни лик), Утопље
ница (било ко), Цветајева, Љиља Брик (песникиње) или су биле
усамљене и несрећне у љубави (Исидора Секулић, Усамљеница,
Весна Парун) или је љубав прекинула смрт (Еуридика). Иако их
Даринка Јеврић назива „Узалудним пјесмама“, оне су покушај
да се ватром осмисли спас.
У Ижицама, пак, где би свака песма требало да буде једна
манифестација последњег слова старословенске азбуке, запа
жа се, не толико присуство ватре, колико мотива рђе, тј. гњи
лости и пропадања: „рђа низ грло што се слива“ („Кључ“), „гњи
ли камен“ („Дуња, тајни биљег“) (Јеврић, 2006, стр. 126), „А ишчи-
тали слова с каменог календара/гњила писмена са лобања, ме
млу срче, олује“ („Пјесма мог нараштаја“) (Јеврић, 2006, стр. 128),
„Са усана разједених рђом/биљежим пљесњиве знаке/слике
стварно једино у сјећању/у буктињи огледала“ („Љубавно писмо
из будућности“) (Јеврић, 2006, стр. 143), „гдје свјетови закопчани
гњију“ („Недјеља, сумрак“) (Јеврић, 2006, стр. 146) итд. Како је
пропадање доведено у везу са словом („гњила писмена“), може-
мо претпоставити да у Ижицама треба видети својеврсну про
јекцију апокалипсе или последњег времена, мада и назнака
новог, надолазећег. Иако је, наиме, рђање крајњи процес, на
самом почетку је ватра кроз коју се нешто најпре кује, не би ли
153
знатно касније зарђало. Тај почетак обележен је ватром доласка

наших предака:
Младимо се ко лишће, ко јагорчевина
ко питом ластар.
Спаљују скитачко рухо, рухо ратничко

(…)
Завјет сушти за потомство:
огњиште најпре свити и звекир –
гост да се огласи.
Потом су надолазиле ватре, надолазиле воде
и невоља свака („Досељавање предака“)
(Јеврић, 2006, стр. 134).
У осталим примерима ватра је у блиској релацији са хла

дноћом и слутњом зла: „пахуље ватре у огледалу/опомиње ноћ
на мора“ („Мора“) (Јеврић, 2006, стр. 136) и „леденим гутачем пла-
ма“ из песме „Дом, с пута“ (Јеврић, 2006, стр. 144). У Хвостанској
земљи и Јудином пољупцу готово су занемарљиви мотиви ватре,
а доминира лед, хладноћа, Сибир. У песми „Полазник“ лирски
субјекат „таму вучју сред огњишта џара(м),/подлаже(м) лед, нег
дање божје дрвце“ (Јеврић, 2006, стр. 164), док у песмама „Причест
из гујиног непца: Казује монах Јустин“ и „Нијеми псалам у освит
црна зорњача, гори патријаршијски конак: Свједочи монахиња
Варвара“ тињају пожари „арнаутских пукова“, а „дођоше држав-
ни ватрогасци, без воде“ да спасу Хвостанску земљу.
Језу и мраз осећа и читалац Јудиног пољупца, књиге која
песнички осликава одисеју српског народа у погрому 1995. го-
дине, о „Ускоцима у Метохији“. Песникиња каже: „Ми смо већ
у Сибиру, цвокоћемо“ („С душом на готовс: логистичар Досто
јевски“), „Дом наш, мајчице, љута зима“ („Порука у боци“) (Јев
рић, 2006, стр. 215). Дакле, влада „лед и ратова плам“ („Свакад
душа на драм“) (Јеврић, 2006, стр. 181), а на тој ватри је немогуће
огрејати се и помолити се.
Будући да се песникиња Даринка Јеврић определила за ос
танак на Косову и Метохији упркос ратовима, она је остала
песнички заступник весталске, тј. државне ватре, ватре духов-
ности, културе, али и сопствене душе, снова, љубави и молитви
154
својих књига Преварени тишином и Нестварни записи. Њена

„Девојка с амфором“ са фреске Рађања Богородице као да у
амфори носи и воду да угаси „ратова плам“ и пепео предака,
који су ту оставили кости и из кога ће васкрснути и поново се
родити. У тој симболичној амфори су и житарице – хлеб и
вино, залог спасења. Њен останак је снажан знак да се огњиште
није угасило и да њене усне не носе мраз „Јудиног пољупца“,
већ да су „земљи обећане“.
Извор
Јеврић, Д. (2006). Псалам бездомника и друге песме. избор и пред-
говор: Слободан Ракитић. Приштина: Панорама.
Књиге и чланци
Андрејевић, Д. (2007). Косовско опредељење у поезији Даринке
Јеврић. Баштина, Приштина – Лепосавић, 23, 161–173.
Гикић, Р. (1984). Намасте, Индијо. Нови Сад: Матица српска.
Grevs, R. (2008). Grčki mitovi, prev. Boban Vein. Beograd: Familet.
Krmpotić, V. (1976). Čas je, Ozirise: Antiantologija stare egipatske
književnosti. Beograd: Nolit.
Ракитић, С. (2006). Од монолога до вишегласја или опора лири-
ка Даринке Јеврић. У књизи: Д. Јеврић. Псалам бездомника и друге
песме. Приштина: Панорама, 5–24.
Ракочевић, Ж. (2017). Стварање и страдање Даринке Јеврић. По-
литика. 22. 5. 2017. Преузето са: http://www.politika.rs/scc/clanak/381179/
Stvaranje-i-stradanje-Darinke-Jevric.
Софрић, П. (1990). Главније биље у народном веровању и певању
код нас Срба. Београд: БИГЗ.
Срејовић, Д. и Цермановић, А. (1979). Речник грчке и римске ми
тологије. Београд: СКЗ.
155
Jelena Đ. Marićević
Summary
FIRE IN THE POETRY OF DARINKA JEVRIĆ
The poetry of Darinka Jevrić is significantly marked by the leitmotif of fire.

This motif is present in almost all her collections of poetry, however, from one
collection to another, it is being resemanticized. Firstly, fire is an attribute of the
lyrical subject viewed as Hestia, Vestals, and “The Girl with the Amphora“ –
hearth fire which is preserved. After that, we have found a positive connotation
of a religious fire, as well as the fire of love, heart, soul, and salvation. However,
after Ižica, fire is correlated with ice and coldness, resulting in its representation
as the “fire of war.“ The poetess’ determination to stay in Kosovo and Metohija
despite all the armed conflicts is close to the vow of a Vestal to scarifies herself
for the community and symbolically, at least, keep the fire alive in a century old
Serbian cultural hotspot.
Keywords: Darinka Jevrić, poetry, fire, Hestia/Vestals, “The Girl with the
Amphora,“ war, vow.
156
Жарко Н. Миленковић1 821.163.41.09-1 Јеврић Д.
Универзитет у Новом Саду
Филозофски факултет
Одсек за српску књижевност
ПОЕЗИЈА ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ

И СРПСКО ПЕСНИШТВО
ПОСЛЕРАТНОГ МОДЕРНИЗМА
Сажетак: У раду који следи биће речи о поезији Даринке Јеврић у
контексту српског песништва друге половине ХХ века, првенствено поезије
тзв. послератног модернизма. Иако је поезија Даринке Јеврић, у односу на
друге косовско-метохијске песнике била предметом пажње југословенске
те српске књижевне критике, она није нити валоризована на прави начин,
нити је сматрана значајним током југословенске односно српске поезије.
Разлог томе, можда није толико тај што долази са маргиналног подручја
српске књижевности, колико то што није одабрала да припада некој другој
књижевности, а не бисмо искључили ни родне стереотипе. Уколико по-
гледамо песничке поступке песника Попе, Павловића, Лалића и Павића,
уочићемо да сви они стварају са својом културом, традицијом и наслеђем,
којима је корен најпре у Византији и српсковизантијском наслеђу, што је
поступак стваралаштва Даринке Јеврић. Циљ овог рада је да се покаже
блискост стваралачких поступака и мотива ових песника те указивање на
једну књижевноисторијску неправду учињену према песникињи Даринки
Јеврић и њеном делу.
Кључне речи: Даринка Јеврић, палимпсести, летописци, зографи,
везиље, фреске, Попа, Лалић, Павловић, Павић
УВОД: СЛУЧАЈ ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ

О теби ријеч грешну
Поезији Даринке Јеврић, углавном није прилажено на аде
кватан начин. Сем појединих радова, готово да и нема озбиљ
нијег научног текста који би се позабавио валоризовањем пое
зије ове песникиње. Неоспорно је да је песништво Даринке
Јеврић и хваљено и оспоравано, али ни када је хваљено нити
када је оспоравано разлози томе нису јасно навођени, често је
1
zarkomilenkovic@hotmail.rs
157
Жарко Н. Миленковић
сензибилитет критичара одлучивао на који ће начин писати о

овој поезији.
Опште је место да поезија наше песникиње није вреднова-
на на начин какав заслужује, иако је у односу на друге косов
ско-метохијске песнике била предметом пажње југословенске
те српске књижевне критике, нити је у српској књижевности
добила место какво заслужује. Разлог томе, можда није толико
тај што долази са маргиналног подручја српске књижевности,
колико тај што није одабрала да припада некој другој књи
жевности, а не бисмо искључили ни родне стереотипе. Били
бисмо срећни када бисмо могли да кажемо да је ово једини
случај, али нажалост не можемо, јер поред, условно речено,
главног „канонизованог“ тока српске књижевности, постоји
читав један паралелни ток изопштених писаца и песника, који
чекају да „болесно столеће (из)врши правду“ како каже Иван
В. Лалић у песми „Acqua alta“ (Лалићв, 1997, стр. 85). Тај паралел-
ни ток, тај лимб, у свом вртлогу поседује писце маргинализо-
ваних простора Србије (писци Војводине, јужне, источне, западне
Србије, Косова и Метохије), али и српске писце који живе у ре-
гиону (Републици Српској, Хрватској, Црној Гори, Македонији).
Радомир Ивановић у тексту „Нестварни летопис песникиње“
пише о поезији Даринке Јеврић као о херметичној поезији која
се тешко дешифрује „и за коју је понекад веома тешко пронаћи
кључну тачку отварања“ (Ивановић, 1976, стр. 947), што свакако
није нетачна примедба, те се и то може навести као један од
разлога због чега се ова поезија још увек не налази у главном
току српске књижевности.
У кратком запису о књизи Ижице Небојша Васовић изно-
си став о анахроности и маниризму поезије Даринке Јеврић.
Овај запис износи низ неразумевања овог песника и критича-
ра који песникињи Даринки Јеврић замера управо оно што је
песницима Васку Попи, Миодрагу Павловићу, Ивану В. Лали
ћу и Милораду Павићу истицано као врховна вредност, а то је
писање сопственом традицијом и наслеђем, те култура сећања.
У редовима које наводимо, овом арбитру садашњице у поезији,
недостаје још само оптужба за српски национализам, толико
често истицана у тим временима:
158
ПОЕ ЗИЈА ДА РИНКЕ ЈЕВРИЋ И СРПСКО ПЕСНИШТВО
За Даринку Јеврић, поезија је, пре свега, однос према ономе

што је прошло и што она покушава да оживи у памћењу. „Све
је памћење“ каже песникиња у истоименој песми. Поезија је на-
чин да се у језику и стиху поново оживи време заборављених
предака и родослова. Песникиња је непрестано у потрази за
оном тачком с које ће се најбоље видети оно што је некада, у
некој заборављеној прошлости, већ било. Питање с којим се увек
изнова суочава јесте: како и даље сачувати у памћењу оно што
већ припада прошлости? На жалост песникиња не поставља и
оно друго питање, које је латентно садржано у претходном: како
да оживимо оно што је било, а да га истовремено не идеализујемо
и не претворимо у сентименталну носталгију? Оно што у поезији
Даринке Јеврић недостаје то није прошлост већ садашњост, онај
тренутак у којем се пева и у којем се тражи сусрет са прошлошћу.
А без тог тренутка, који је нужан у непосредној садашњости,
није ни могућ аутентичан сусрет с прошлим временима. Све
друго је само жал за оним што је прохујало, пука носталгија. Без
обзира на необичну лексику и честу употребу инверзија, древ-
ност мелодије и језика је веома тешко одржати. Онда када песме
ове песникиње не звуче древно, оне звуче традиционално и арти
фицијелно (Vasović, 1981, str. 311).
Нонсенс у целокупном овом погрешном читању збирке
Ижице, представља замерка на аутентичност искуства и подне
бља песникиње: „Поезији Даринке Јеврић несумњиво недостаје
конкретност слике и опипљивост поднебља, али исто тако и
постојање личног, аутентичног искуства (Vasović, 1981, str. 311).
Ако је ико живео у свом времену, сведочећи га и пркосећи му,
онда је то наша песникиња. Ако је ико стварао са „звуком де-
чанских звона у ушима“ и пред лицима светаца са фресака
онда је то Даринка Јеврић. Ако постоји песник, који је певао
„са лициног места из дубоке илегале“, а не са безбедне уда
љености, онда је то ова песникиња.
То што је поднебље на коме је створена језичка слика све-
та Срба, кроз летописе, житија, минеје, октоихе, проговорило
кроз поезију Даринке Јеврић „језиком заборављених литур
гија“ како каже Милорад Павић у песми „Споменик незнаном
песнику“ (Павић, 1996, стр. 23), нема аутентичнијег говора. Уо-
сталом како наглашава професорка Даница Андрејевић, „при-
159
падност националној етици од почетка до краја песничког опу

са Даринке Јеврић био је њен грађански и уметнички став, пра
ви императив песничког бића и стање свести ове песникиње“
(Андрејевић, 2006, стр. 103).
Иако родни стереотипи, бар на концу ХХ и почетку ХХI
века, када теорије рода узимају маха, не би требало да буду
разлог дискриминације и дискредитације песништва неке пес
никиње, у нашем случају Даринке Јеврић, Саша Радојчић у тек
сту „У оковима епског света“, који је иначе приказ збирке из-
абраних песама Дечанска звона и друге песме коју је приредио
професор Мирослав Егерић, износи низ замерки чија се суш-
тина огледа у томе да жене песници треба да пишу са више
осећајности, тј. женски, док је епски свет, какав је присутан у
поезији Даринке Јеврић, примерен мушкарцима песницима.
Радојчић стога позива на песникињино ослобађање песама од
епских матрица и патријархалне културе и окретању ка лири-
ци осећања, превиђајући потпуно све оне песме наше песники
ње које су есенцијална осећања (збирка Нестварни записи садржи
највише таквих песама). Питање је само како смо од оног „жен-
ског, сувише женског“ у стварању књижевница, које су заме-
рали критичари од Скерлића и Богдановића до данас, дошло
до замерања „мушког, одвише мушког“ у стварању књижевни
ца, какво је изнео Радојчић у свом тексту:
Заправо, свака осећајност, сав дух, сав еротизам, сва витал-
ност – све живо је спутано у том свету који опевају слепи стар-
ци и старице, све је мртво у том свету који се једном и заувек
определио за царство небеско, све је механичко у том ритму
стиха који нам бубња дубоко у венама. Српска поезија, српска
култура у целини, носи са собом један нерешен проблем, не-
одлежану, а неизлечиву болест: схватајући свој велики еп као
свој апсолутни врхунац, она савременост може да види само још
као опадање, искорак из задатог света као промашај, ако не баш
издају, љубав као немогућу и уосталом недостојну, смрт као веч-
ни живот (Радојчић, 2005, стр. 1215).
Интересантно је да Радојчић, поводом случаја Даринке Јев
рић, износи спорност питања традиције и наслеђа, потпуно
превиђајући да слепци и слепице о којима пише нису мртви,
већ да су живи и да сведоче (слепи Макарије, игуман манастира
160
Високи Дечани, те монаси и монахиње Јустин, Варвара, Параскева)

и то не о „царству небескоме“, већ управо о земаљским неда
ћама. Све и да су то мртви гласови, гласови оних који сведоче
и гласови традиције и наслеђа „нису мртви гласови“ да се још
једном позовемо на стихове Ивана В. Лалића, о чијем ће делу
бити речи нешто касније (Лалића, 1997, стр. 176–179), док у слу
чајевима неких других песника, овај критичар износи похвал-
на слова управо по питању традиције. Да ли је овде посреди
површно читање, односно читање са задршком свега што није
главни ток српске књижевности, нема сумње, јер нам доказ за
овакво мишљење нуди и сам Радојчић када каже: „За разлику
од неких других српских песника са Косова, или неких других
српских песника који као да самоуверено верују у магично
дејство понављања чаробних речи пореклом из средњовековља
или литургијске праксе, песникиња Јудиног пољупца зна да ће
душа свакако на крају отићи ‘на апостолску вагу’“ (Радојчић,
2005, стр. 1216). У вези са оваквим ставом, поставићемо питање,
да ли је српска књижевност и српска култура уопште толико
велика да се можемо одрицати књижевника који су изабрали
да живе и стварају на маргинама српске државе?
Циљ овог рада, насупрот овим и многим другим (чак и по-
хвалним) ставовима, биће да се поезија Даринке Јеврић стави
у контекст главног тока српске поезије „послератног модерниз-
ма“ и да на тај начин покушамо да извршимо превредновање
ове значајне српске песникиње. Анализом најважнијих мотива
и стваралачких поступака поезије најзначајнијих песника срп
ског послератног модернизма Попе, Павловића, Лалића и Па
вића, те поезије Даринке Јеврић желимо да покажемо да се име
и поезија ове песникиње неправедно искључује из овог тока
српске поезије друге половине ХХ века.
КУЛТУРНО ПАМЋЕЊЕ И ПЕСНИЧКИ ОБЛИК

О теби ријеч тиху
Даница Андрејевић у тексту насловљеном „Књижевна по
јава Даринке Јеврић“ пише: „У књижевно-историјској дија
хронији, појава ове песникиње у српској лирици догодила се
након што су завршене поетичке промене у методу, моделу,
жанру и структури између два рата и у току наговештаја пост-
161
модернистичких мена“ (Андрејевић, 2006, стр. 102). У даљем тек-

сту професорка Андрејевић покушава да поезију Даринке Јев
рић приближи и песницима неосимболистима и песницима
традиционалистима, али јој ипак одређује „неку трећу стазу“:
Даринка Јеврић је, свесно или несвесно, иако сама везана за
традиционалне мотиве и архетипове, као рецимо, Слободан
Ракитић, Рајко Петров Ного, Милосав Тешић, Ђорђо Сладоје и
други, узела слободан стих као форму свог песниковања и пошла
неком трећом стазом између поменутих песника и оних пост-
модернистичке оријентације, фузионишући и трансформишући
оба лирска поступка у полифону лирику чији су аксиолошко
семантички резултати јединствени у оквиру српске поезије. Ар-
хаична лексика ове песникиње организована је у сложају речи
(Љубомир Недић) који показује модеран сензибилитет и башти-
ну укључује у савремене догађаје творећи новомитску ситуацију
песника (Андрејевић, 2006, стр. 102).
На запажање професорке Андрејевић, надовезали бисмо

се у следећем правцу. Наиме, песник који би требало да буде
валоризован и уврштен у главни ток не мора бити потпуно
аутентичан, и он се прво повезује са својим сродницима, потом
се указује прво на елементе сродности (мотиви, поступци), како
би се осигурао положај међу њима. Тек онда се у његовом делу
истиче аутентичност, или оно нешто по чему се разликује од
других песника тог круга.
У изванредној књизи Српсковизантијско наслеђе у српском
послератном модернизму Марко М. Радуловић истражује пес-
ништво Васка Попе, Миодрага Павловића, Љубомира Симо
вића и Ивана В. Лалића у контексту дијалога ових песника са
средњовековним византијским и српским наслеђем, истичући
да су поетичке вредности ових песника настале у сусрету на
слеђа и личног искуства песника, те да су „поетска религиоз-
ност, обнова молитве, превазилажење литерарности, мистич-
ка и пастирска поетика, фигура дијака и поетска теодицеја“
(Радуловић, 2017, стр. 349) не једини, али најважнији видови под
којима се средњовековно наслеђе јавило у поезији поменутих
песника. Иван В. Лалић је, истичући провинцијалност духа
„који одбија да се сећа, који се одриче својих координата зада
162
них у језику – у традицији, историји, судбини, духовном про-

стору тог језика“ (Лалићг, 1997, стр. 268) говорио о неопходности
традиције и баштине за стварање песника, наглашавајући да
је српска поезија „улаз у светску поезију“ нашла „давно, пре
много векова. Заборавило се“ (Лалићг, 1997, стр. 269), алудирају
ћи управо на средњовековну српску поезију која је била „про-
дужена рука“ византијске књижевности. Ако овој четворици
придодамо и Милорада Павића који је својом поезијом негде
на граници постмодернизма и Даринку Јеврић, која баштини
све ове мотиве, биће нам јасно да се ту ради о песницима тра
диције, наслеђа, културе, о хришћанским песницима, без об-
зира да ли су били религиозни у оном смислу исповедања вере,
већ управо у тој визији прошлости пројектованој у садашњо
сти. „Спознати у прошлости корене садашњости, у свакоднев-
ним догађајима препознавати митске и библијске праобрасце,
имати свест о крају историје – то значи бити хришћански пес-
ник“ (Радуловић, 2017, стр. 167).
Палимпсестност као песнички поступак, уочљив је код
свих песника које смо поменули. Даринка Јеврић и Милорад
Павић имају песме које се зову „Палимпсест“. Павић је своју
прву збирку насловио тим именом – Палимпсести2, док остали
целокупно или бар најважнији део свог певања одређују струк-
турно у виду палимпсеста.3 А палимпсестност се огледа, пре
свега у култури сећања њених аутора, те на тај начин поезија
ових песника је у блиској вези са литургијом која није ништа
друго до живо сећање (уп. Радуловић, 2017, стр. 39):
Егзистенцијална условљеност сећања сведочи да је реч о
поетички битном чину, а не о конформистичком погледу уназад;
другим речима, апологија сећања знак је модерности и актуел-
2
„Исписујући песме које ће се наћи у збирци Палимпсести, Павић има намеру да
напише коначни текст, последњи слој који ће се наћи на његовом пергаменту. Како
је сваки текст исписан на пергаменту сведок једног времена, времена у ком је текст
настајао, с тим да Павићев коначни слој, не би био сведок његовог времена, већ
повратак на време у ком је настао први слој, а који су прекрили сви каснији слојеви,
чиме се заокруже пуноћа времена“ (Миленковић, 2015, стр. 51).
3
„Палимпсестно преливање текста, упечатљиво реализовано у Лалићевој збирци
песама Писмо (1992), представља леп пример песничког поступка који би могао да
се интерпретира као постмодернистички“ (Радојчић, 1996, стр. 333).
163
ности, а не комеморативне природе стваралаштва српских пес-

ника после Другог светског рата. Дакле, сећање није поетички/
естетички/егзистенцијални ескапизам, већ се напротив консти-
туише као форма активног односа и заузимања стваралачког
става према стварности која песника окружује. Сећање код пес-
ника српског модернизма не представља музејско сабирање и
инвентарисање културних реалија, не јавља се у форми декора-
тивне идеализације егзотичне прошлости, нити опстаје као ег-
зибиционистичка фетишизација насумичних историјских пе-
риода. Сећање је насушна потреба модернитета проистекла и
обликована управо из духа савременог песничког искуства
(Радуловић, 2017, стр. 39).
Поставља се питање, због чега се песништво српских по-
слератних песника високо вредновало управо према горе из-
нетим речима, док се поезији Даринке Јеврић управо то ети-
кетирало као анахроно или као манир? Не бисмо се сложили
са тим да су Попа, Павловић, Лалић, Павић направили изве-
стан отклон од прошлости у садашњости, а да се Јеврићева
задржала само на прошлости. „У овој, тако рећи, археолошкој
декоративности, пружа се адекватни уметнички оквир“ (Ден
ковић–Братић, 1976, стр. 15) за лирско говорење о садашњем. Пам
ћење прошлости за нашу песникињу представља императив и
битну поетичку карактеристику њеног дела: „Говор је рушан.
Очај и / љубав најтиша сустижу се у памћењу: / и капље јетко
муња, кад / срде се кујинске очи / над овим палимпсестом“
(Јеврић, 1980, стр. 39). Милорад Павић у песми „Епитаф“, која
отвара збирку Палимпсести говори о језику у коме се крије
сећање на прошлост4: „И знам моја уста су гробље / предака
спуштених у речи као у ћивот / и слушам: лес ми се теше / где
год имена ствари засадих у ходу. / Лежим у свакој речи по јед
ном, / у сваком од вас поново сахрањен за живот“ (Павић, 1996,
стр. 8). Васа Павковић ће исправно закључити да: „Језик, гово-
ре нам ови стихови, речи језика садрже у себи последње пре-
дачке трагове, а док говоримо или још пресудније: пишемо, ми
непрекидно обнављамо кроз језик светове несталих предака.
4
О језику као обележју памћења и идентитета у поезији Милорада Павића виде-
ти опширније у: Миленковић, 2015, стр. 48–54.
164
Речи су ћивоти у којима се носе талози памћења – историје,

културе, цивилизације“ (Павковић, 1996, стр. 1570). Наравно,
памћење се не огледа само у језику, иако је језик највећи живи
палимпсест.
У песми „Палимпсест“ Даринка Јеврић активира колекти
вно памћење као живо сећање на претке: „Они су ту, под фи-
ном скрамом зрцала, у мутној / свјетлости сричу слова са кр
стача – / једини коначни законик. Гласови предака, / гласови
пророка што гасну / на овом палимпсесту. Преображени / у
кућног бога, у змију и ласту“ (Јеврић, 1980, стр. 28). Гласови пре-
дака, нису мртви гласови, поручује нам песникиња. Павић је
своје Палимпсесте написао у кореспонденцији са својим пес-
ничким прецима, са њиховим искуством. У песми „Horror
Vacui“ Павић каже: „И моја сећања постају од мене старија“
(Павић, 1996, стр. 11), сећање, дакле одређује садашњост песни-
ка, укидајући појам времена. „Појам сећања овде укључује
цели сложени однос према оним деловима прошлости, који
одређују песникову садашњост; ти делови изазивају резонан
ције у простору у којем се обликују песникове непосредне реа
кције на реланост“ (Лалићг, 1997, стр. 235) закључиће Лалић у
приказу Павићеве збирке насловљеном „Објава песника“. У
том преплитању времена, интересантна је Павићева песма
„Палимпсест“ и следећи стихови:
То им времена зидар имена прождире
И мене у њима као у мрежи
То предака мојих сунца у сенци залазе мојој,
То ко Алаха дозивају мене
Из душа русалија,
Што посекоше са стаблима сене,
Засужњена имена моја.
(Павић, 1996, стр. 41)
Може се закључити да је поезија ових песника настала на
дубоком песничком искуству, које се огледа у доживљају вре-
мена прошлог, тако да оно постаје део свакодневице: „то пре-
дака мојих сунца у сенци залазе мојој“. Песме Даринке Јеврић
показале су, како рече професор Мирослав Егерић, „да модер-
ност није само у знању како се спајају дотле неспојене речи,
165
него и у томе како се духом претходно прониче у време пре нас,

којим и каквим наслеђима у себи дугујемо своју особеност“
(Егерић, 2004, стр. 92, нагласио аутор). Тако „скица за портрет
вјечности“ (Јеврић, 1980, стр. 28) постаје битан поетички сегме
нт у стваралаштву Даринке Јеврић, а он се односи управо на
доживљај прошлости као перманентне садашњости.
Колективно и духовно памћење може имати и друге видо-
ве испољавања попут фресака. Тако код Даринке Јеврић на-
лазимо две песме са мотивом фрески, већ у првој збирци Пре-
варени тишином (1974) – „Фреска“ и „Дјевојка са амфором“.
Прва песма, својеврсна лирска минијатура одаје задивљеност
песникињину пред непознатом фреском. Трајање те фреске
говори о памћењу векова. Али без обзира на то фреска је и даље
лепа, толико да је мерило лепоте:
У немирима мирна
у јецај и хвала
стољетну љепоту ми у свјетлост кујеш
(Јеврић, 2006, стр. 31)
Трајање фреске значи трајање памћења, док „изван је не
вријеме // изван се изједначујемо са одласком“ (Јеврић, 2006, стр.
33) како гласе први и последњи стих песме „Круг“, а којима се
може поетички одредити целокупно песничко и животно дело
Даринке Јеврић. Тако узалудност поистовећивања са фреском
у песми „Дјевојка са амфором“ која је у првој верзији носила
поднаслов „Фреска из Пећке патријаршије“ наглашава песни
кињину онтолошку празнину, јер шта ће бити са фреском и
памћењем ако не буде оних који ће се сећати и загледани у њене
боје видети рад векова: „Корак којим престаје вријеме / и туга
пречиста бива / љубави моја / круна се уморила од сјаја / узалуд
те поистовјећујем“ (Јеврић, 2006, стр. 32). Песникињин вапај
„Узалуд те поистовјећујем“ одговара Лалићевом: „Опрости ми
што сам слабији“ (Лалића, 1997, стр. 137) из песме „Фреска“. Сла-
бост и узалудност поистовећивања указују на немогућност
спознаје чуда и комплетног памћења: „Срдити анђеле на ивици
166
чистог пламена, / Ако искоракнеш зид ће се сигурно срушити,

/ твоје дивно чудо неће“ (Лалића, 1997, стр. 137) и шта је људско
памћење на основу комплетног памћења света видљивих на
лицима светитеља са фресака:
Срдити анђеле на ивици чистог пламена,
велика је ноћ из које си изашао,
нестаћу, бојим се, пре него што ме приметиш.
Не заведи ме у страх.
(Лалића, 1997, стр. 137)
Ови стихови су како исправно примећује Радуловић „мо-

литва за онтолошким утемељењем која је залога трајања“ (Раду
ловић, 2017, стр. 277). Трајање и памћење слично овима садржа-
но је и у стиховима песме „Манасија“ Васка Попе, у којој се
зограф слутећи најезду непријатеља пита да ли је стварање у
таквом часу вредно. Но сликањем фресака, свестан је стварања
колективног памћења, зато његова кичица не дрхти и „Боје се
твоје не плаше“:
Зографе
Докле твој поглед допире
Чујеш ли коњицу ноћи
Алах ил илалах
(Попа, 1980, стр. 18)
Или у стиховима Миодрага Павловића из песме „Сликање

Љевишке цркве у Призрену“:
Све сликама дасмо:

жито нежњевено,
стрмоглав литије,
златну кадрост и мач зелен.
Слико, стани,
не иди мимо века!
Ако и ти одеш,
Ко ће нама да се нађе?
(Павловић, 1972, стр. 210)
167
Трајање фреске је трајање присуства Бога, трајање памће

ња, те је то разлог због чега анђео пристаје да буде насликан на
зиду нове цркве племена које се карактерише дивљином, у Ла
лићевој песми „Рашка“: „Па зашто анђео пристаје да застане /
на зиду нове цркве, да осветли тај простор / непоузданом сла-
вом обележен? // Биће да је ипак тачан знак, истурен / у сре-
дишту овог метежа, где се оружје љубави / кује у мраку, као
потомство“ (Лалића, 1997, стр. 177). Песма „Досељавање предака“
из збирке Ижице (1980) веома је слична, мотивски и структур-
но, Лалићевој песми „Рашка“:
Доходили су постиђени љепотом,
с балзамом преко вида, памћења; једнако
шаптали: гњеван ал праведан би Бог и
душа нам, ето, озарена узвишеним брујем,
и дамар сваки опуштен и рука блага.
Уминуо је сваки грч у питомини овој.
(Јеврић, 1980, стр. 31)
Овом песмом се иде у још даље памћење света него у Лали

ћевој, а активирањем фолклорних мотива свијања огњишта и
звекира, песникиња наглашава непрекинути континуитет са
старом постојбином, што опет упућује на доживљај времена
као перманентне садашњости. Лалић након прве строфе, го-
вори о томе да избором анђела, тј. његовим прихватањем да
„застане на зиду нове цркве“ на месту где су „брегови вукод-
лачки црвени у зору“ они буду „прекупци времена“ односно
новог памћења.
Чувари колективног памћења су свакако и писари, лето-
писци, дијаци, зографи. У том смислу не треба да чуди што се
они јављају у песмама ових песника. Даринка Јеврић у збирци
Ижице пише своју песму „Дечански љетописац“, а Иван В. Ла
лић циклус „О делима љубави или Византија“ отвара песмом
„Плач летописца“. Васко Попа у помињаној песми „Манасија“
гради фигуру зографа као чувара памћења, Милорад Павић у
својој опчињености језиком пише песму „Икар“, а Миодраг
Павловић у песми „Научите пјесан“ песми додељује функцију
чувара памћења: „научите пјесан, то је избављење“ (Павловић,
1972, стр. 274).
168
Фигура дијака је честа у песништву српског послератног

модернизма: „Писање у апокалиптичним историјским трену-
цима, дубоки контемплативни увиди који се из таквих ситуа
ција обзнањују, запис као начин да се остави сведочанство и
сачувају духовне вредности – све су то семантички потенција
ли које ова фигура модерне поезије носи у себи“ (Радиловић,
2017, стр. 270–271). Чување памћења, сведочење о патњама глав-
ни су императиви Јеврићкиног и Лалићевог летописца. Дечан-
ски летописац не суди „двосјекло“, њему је битна истина, а
истина је сурова и без обзира на то „моје је да свједочим“ (Јеврић,
1980, стр. 13).5 У том сведочењу истине и чувању памћења дечан-
ски летописац је стамен и тврд, скрушен и поносан јер зна да
„неопозив је биљег мој / трајање фреске“ (Јеврић, 1980, 14). Дакле,
реч и слика се јављају у овој песми као једини чувари памћења.
Летописац не може ништа друго сем да пише, да марљиво за
писује несрећу и зло:
Моје је да копним смјерно
ко надгробни камен – поваздан над тајнописом наднијет.
Не да дајем одговор о суштини
Првотној. Охоли овдје посрну; поједе
их ноћ, прекрије мемла. (Јеврић, 1980, стр. 14)
Лалићев летописац замишљен је над својим рукописом, у
општој пропасти Цариграда, своје дело види као празнину, као
узалудност записивања: „Дела су наша омеђена празнином“
(Лалићб, 1997, стр. 153). Сличног је става и Даринка Јеврић у пес-
ми „Пјесник пред стећком“ која отвара збирку Ижице: „И знам:
спорна је премоћ овог свједочења стихом“ (Јеврић, 1980, стр. 7).
Лалићев летописац плаче над пропашћу града, али и над својим
делом о чему сведоче последњи стихови ове песме:
Јао теби граде, пешчана куло на жалу!
Ево се диже талас и шушти чипка бесмисла
На рубу што бестрасно потире наше знакове;
Ко да доврши рукопис, књигу коју празнина
Прелиста прстима од пламена? (Лалићб, 1997, стр. 153)
5
Песникиња на себе преузима улогу летописца у књигама Хвостанска земља и
Јудин пољубац. Лалић у збирци Четири канона укључивањем садашњице у један
стари песнички облик, кога оживљава, такође се поистовећује са летописцем.
169
Ко ће да напише последњу реч у његовом летопису и хоће

ли ту књигу непријатељ прелистати „прстима од пламена“ по
стају преокупација летописца нагнаног да размишља о томе
„Колико страшног склада има у рушевини!“ (Лалићб, 1997, стр.
153). Запитаност модерног песника – дијака6 над својим делом,
пуно је сумњи. Даринка Јеврић се пита: „Шта сам то зидао и /
гдје бијах подучен грешно“ (Јеврић, 1980, стр. 21), Лалић: „Шта
ли смо то певали, шта заборавили“ (Лалићб, 1997, стр. 169). Ме
ђутим, у песми „Византија IX“, Лалић не опева узалудност ле-
топишчевог рада, он је овде представљен у свој неопходности
сведочења: „Најмлађи брат, пером из крила анђела пише / сло-
ва крупна, црна и нечитка: / Опис природе у огледалу; / У очи-
ма му море, а раскол у срцу – / лева половина срца му је злато,
/ у десној ветар и ноћ без звезда; / Десном руком пише, лева му
се суши, / У круто злато претвара се“ (Лалићб, 1997, стр. 261).
Попин зограф занет у свом стварању остаје имун на пита
ње хоће ли „коњица ноћи“ у име Алаха доћи и уништити његов
рад. Он се не боји јер верује да је његово дело јаче. Светлост
злата и византијски плаво јаче је од мрака који са собом до-
носе Алахови коњаници. То је његов одговор на питање: „Зо-
графе / Шта ли видиш на дну ноћи“ (Попа, 1980, стр. 18):
Златно и плаво
Последња звезда у души
Последњи бескрај у оку
(Попа, 1980, стр. 18)
У песми „Икар“ Милорада Павића, налазимо лирског јуна
ка у покушају спајања два времена у једно. Лирски јунак Пави
ћеве песме, тј. песник, постаје медијум преко кога се два време-
на спајају и сведок прошлог у будућем и будућег у прошлом.
„Другим речима, време је у овој поезији перманентност људског
искуства које се затвара у кругове одјека, у систем међузави
сности, где ‘памћење феникса и искуство мрца’ говоре истим
језиком, о истој људској судбини“ (Лалићг, 1997, стр. 235):
6
„Дубинска идентификација са прошлим временима – поистовећивање савреме-
ног песника и средњовековног дијака – у функцији је посредовања кључне поетичке
одреднице песништва: записивања и трајања кроз памћење“ (Радуловић, 2017, стр. 271).
170
Око мене теку два времена одједном

као два обруча музике нове
И само моја пупчана врпца их спаја
и ја, двапут рођени,
Кроз појасеве својих мајки од меса и земље
враћам свој поглед натраг
И видим где теку с планина бујице гласова
и звукови се стичу у долини (Павић, 1996, стр. 13)
Мотив „жене–жртве“ (Радуловић, 2017, стр. 152) која се огле-
да у трагичној судбини, карактеристична је за поезију Дарин-
ке Јеврић од песме „Дечанска звона или светковина срца“ пре-
ко песама „Усне земљи обећане“, „Ратникова љубав“, неимено-
вана песма, „Соба“, „Славјанска госпа“, „Везиља“ па до „Само
је мати Стана“ и „Дефетисткиња Мара“ из постхумно објавље
не збирке Посланице с Проклетија (2008). Песма „Везиља“ из
збирке Нестварни записи (1976) има мотив везиље чији се ар-
хетип може пронаћи у Пенелопи, с тим што се везиља која се
јавља и у делу Миодрага Павловића, а пре њега код Ракића,
везиљи придаје функција какву имају фреске, песме, летопис-
ци, дијаци и зографи. Дакле, функција очувања колективног
памћења. Јеврићкина „Везиља“, као и Ракићева „Јефимија“ и
Павловићева „Кћи кнежева везе“ нису везиље којима „дан што
плете / ноћ опара“ (Костић, 1991, стр. 47), већ је њихов вез кон-
тинуитет колективног, духовног и личног памћења. Њена „Ве
зиља“ везе свој вез, своју тиху патњу, своју тиху реч о њему,
њеном господару: „О теби ријеч тиху“ (Јеврић, 2006, стр. 71).
Везе свој вез „као да завјештава(м) тајну“ и завештава је. Њен
тихи бол у коме су завештане речи свом драгом, завештане су
речи сећања на сопствену патњу, на колективно сећање и стра
дање, а хтела је да везе речи тихе и благе „као кад трули злато“:
то нам вријеме будуће отров у здјели нуди
бројанице чекања и трем
окићен Плавим цвијетом
избијељело ми чело па везем простријељене ријечи
изгубљено јато
а хтедох ријечи благе
као кад трули злато (Јеврић, 2006, 71)
171
У Павловићевој песми „Кћи кнежева везе“ видимо кнеги

њу Оливеру у Бајазитовом двору како везе свој бол и патњу,
питајући се:
Што мужеви нису могли да спасу
Зар ја да спасавам?
Јадан ли сам војвода
Под некрстов чадор изгнана
Немушта и сама! (Павловић, 1972, стр. 128)
Али она не везе само свој лични бол и не само своју личну
патњу, већ и патњу читавог народа огледану у језику. Језик као
живи палимпсест, као највећи ковчег у коме се чувају искуства
нација, угрожен је, а самим тим угрожена је и нација, зато се
кнежева кћи Оливера пита: „Коме ли ће тамо на излазу пећине
/ јутро моје крви да сване / и када, и на коме језику“ (Павловић,
1972, стр. 129). Њена жртва биће узалудна ако нема оних који ће
се сећати те жртве. Ако не буде језика, неће бити сећања. Ако
буде другог језика другачије ће бити сећање.
Песникиња Даринка Јеврић и песници српског послерат-
ног модернизма – Попа, Павловић, Павић и Лалић успостав
љајући континуитет са српском средњовековном традицијом
и културом, настављају да преносе колективно памћење кроз
песнички облик и сами постајући летописци, зографи, дијаци
и везиље савремене српске књижевности.
ЗАКЉУЧАК
О теби само најважније
Из горе наведеног видели смо да поезија Даринке Јеврић
својим структурним склопом и избором мотива ни у чему не
заостаје за поезијом своје славније сабраће који припадају са-
мом врху српске поезије, док је њу, таква песничка слава, не-
праведно заобишла. Њена поезија услед површног читања и
несистематског праћења, није била валоризована на прави на
чин. Поједини критичари су јој замерали оно што су другима
приписивали за врховну поетску вредност. У овом раду смо,
сходно простору који нам је дат, указали на најважније поетич-
ке карактеристике песништва Даринке Јеврић са поезијом срп
172
ског послератног модернизма. Палимпсестност у грађењу пе-

сама, неопходност песме као живог сведочења на време које
пролази, прошлост као перманентно искуство садашњости,
фигуре летописаца, дијака и зографа, слика као чувар сећања,
спадају у главне поетичке одреднице овог песништва. Нова
читања ове поезије, требало би да се крећу управо у смеру ука
зивања на везе поезије наше песникиње са поезијом песника
који припадају главном току српског песништва друге полови-
не ХХ века.
Видели смо, такође, да је Даринка Јеврић свему томе дала
свој лични (аутентични) печат који је садржан у драми људског
и уметничког бића живота на Косову и Метохији. Управо то је
овој песникињи омогућило не само да буде песник, већ и сведок
„са лициног места из дубоке илегале“ и летописац, а такву могу
ћност немају сви песници, само они одабрани.
Андрејевић, Д. (2006). Књижевна појава Даринке Јеврић. Баш-
тина. 21, 101–110.
Денковић–Братић, Д. (1976). Неслућене поетске тишине Дарин-
ке Јеврић. Кораци. Крагујевац, ХХ (7–8), 14–18.
Егерић, М. (2004). Дечанска звона или песништво имагинатив-
не осетљивости. У: Дечанска звона и друге песме. Нови Сад: Завод за
културу Војводине, 79–98.
Ивановић, Р. (1976). Нестварни летопис песникиње. Књижевност.
Београд, LXIII (11/12), 943–951.
Лалић, И. В. (1997). Објава песника. О поезији. Београд: ЗУНС,
233–238.
Миленковић, Ж. (2015). У потрази за изгубљеним временом, О
поезији Милорада Павића. У: Ј. Марићевић (ур. и прир.). Летеће
виолине Милорада Павића. Нови Сад: Филозофски факултет, 48–54.
Павковић, В. (1996). Песништво Милорада Павића. Књижевност.
Београд, 100 (1/2), 1570–1577.
Радојчић, С. (1996). Поезија и традиција: Иван В. Лалић. Летопис
Матице српске. Нови Сад, 457 (2/3), 332–359.
173
Радојчић, С. (2005). У оковима епског света. Летопис Матице

српске. Нови Сад, 475 (6), 1214–1216.
Радуловић, М. (2017). Српсковизантијско наслеђе у поезији срп
ског послератног модернизма. Београд: Институт за књижевност и
уметност.
Vasović, N. (1981). Darinka Jevrić „Ižice“. Polja. Novi Sad, 268/269, 311.
ИЗВОРИ
Јеврић, Д. (1980). Ижице. Београд: Нолит, Приштина: Јединство.
Јеврић, Д. (2006). Псалам бездомника и друге песме. Избор и пред-
говор С. Ракитић. Приштина: НИЈП Панорама.
Костић, Л. (1991). Песме 2. Нови Сад: Матица српска.
Лалића, И. В. (1997). Време, ватре, вртови. Књ. 1. Београд: ЗУНС.
Лалићб, И. В. (1997). О делима љубави или Византија. Књ. 2. Бе-
оград: ЗУНС.
Лалићв, И. В. (1997). Страсна мера. Књ. 3. Београд: ЗУНС.
Лалићг, И. В. (1997). О поезији. Књ. 4. Београд: ЗУНС.
Павловић, М. (1972). Велика скитија и друге песме. Избор и при
ређивање Љ. Симовић. Београд: Српска књижевна задруга.
Павић, М. (1996). Анахорет у Њујорку. Београд: Драганић.
Попа, В. (1980). Усправна земља. Београд: Нолит.
174
Žarko N. Milenković
Summary
POST-WWII SERBIAN MODERNIST POETRY
AND THE WORK OF DARINKA JEVRIĆ
This paper is on the work of Darinka Jevrić in the context of Serbian poetry
in the second half of the 20th century, primarily the poetry of the so-called post-
WWII modernism. Even though Darinka Jevrić’s poems drew the attention of
both Yugoslav and Serbian literary critics, especially when compared to the status
of other poets from Kosovo and Metohija, it was not duly evaluated, or considered
an important tendency in either Yugoslav or Serbian poetry. This might be due
to her coming from the margins of Serbian literature, but probably even more
because she did not choose to write a different kind of poetry, and may also have
been observed through the lens of gender stereotypes. If the poetic processes of
Popa, Pavlović, Lalić andPavić are examined, they allwrote firmly grounding their
work in their culture, tradition and heritage, with roots primarily in Byzantium
and Serbian Byzantine legacy, which is identical to Darinka Jevrić’s poetic process.
The aim of this paper is to show a correlation between the poetic processes and
motifs used by these poets and that a literary historical wrong has been done to
Darinka Jevrićand her work.
Keywords: Darinka Jevrić, palimpsests, chroniclers, Orthodox religious

painters, embroiderers, frescoes, Popa, Lalić, Pavlović, Pavić
175
На разрушеном приштинском гробљу, о Митровданским задушницама 2002.г.
(снимила Митра Рељић)
Ленка Р. Милојевић1 821.163.41.09-1 Јеврић Д.
ПЕСНИЧКА ЗАОСТАВШТИНА
ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ
Сажетак: Збирка песама Посланице с Проклетија Даринке Јеврић

објављена је 2008. године, само годину дана након песникињине смрти. У
њој се налази известан број песама објављених за живота песникиње по
разним часописима и недељним листовима, али најобимнији део, настао у
Приштини у периоду од 1999–2004. године, за време њеног пркосног, хра-
брог и часног живота у граду који су скоро сви њени сународници напу-
стили, спасавајући живу главу, остао је у рукопису. И тематски и по избору
мотива то су различите песме и оне, упркос мрачном, непесничком – ап-
сурдном окружењу у коме су настале, потврђују песникињин изузетан та
ленат. Она је особеним песничким изразом и формом, пишући о опустелом
завичају, оскрнављеним и разореним српским гробљима, спаљеним и уни
штеним црквама, непрегледним избегличким колонама и хајкама на пре-
остале Србе сведочила патњу и, у неким моментима, истовремено, подсе-
тила на своје најбоље стваралаштво.
Кључне речи: Песничка заоставштина, Посланице с Проклетија, ау-

тентично сведочанство, документарност, слике зла, пркошење злу.
Збирка песама Посланице с Проклетија представља највер

није сведочанство живе песничке слике живота-неживота не-
великог броја преосталих Срба у Приштини, заточеника зла и
политике прогонства и истребљења читавог једног народа иде-
олога нове државе на просторима српске покрајине Косова и
Метохије. То је говор о граду у коме је српска реч остала ретка
а њен, чак и призвук, опасан по живот оних који покушају да
је прослове. Али, та српска реч је, ипак, иако жива зазидана и
окована међу зидове добро заборављених станова, пећина, та
1
milojeviclenka@gmail.com
177
Ленка Р. Милојевић
мница, боловаоница свијета, опстала. Песничким талентом

Даринке Јеврић она је отелотворена у поезију која опомиње и
осуђује, а, захваљујући приређивачима књиге и њеним пост-
хумним објављивањем, угледала и светлост дана. Постала спо-
меник једном времену/невремену и људима који су имали не
срећу да буду део тог доба.
И, заиста, те песме сведоче: живот тих предратних, ратних
и послератних година на Косову и Метохији био је тежак (у
Приштини, где су се на прстима могли пребројати неубијени, непро-
гнани, преостали Срби а међу њима и песникиња Даринка Јеврић)
још тежи. Жива зазидана, у сопственом гету, у свом уметнич-
ком одбрамбеном бункеру и рову, у свом песничком митраље
ском гнезду, Даринка Јеврић ствара, пише и чува оно културно
српско добро што се од непријатеља дало сачувати: пркос ства
рања, а не само разградња, деградација! Слобода уметничког
израза не познаје границе. Песникињино уметничко око види
боју сумрака, ухо чује мук звона, ништа није изгубљено. Ту, у
Приштини, у песникињином Пришту, на распетом Косову, где
и мртве убијају, руше, пале и скрнаве српске гробове и светиње,
Даринка Јеврић стоички одолева, ствара и сведочи о звериња
ку у коме се нашао читав један народ, његов језик, култура,
обичаји. Извор свог песничког надахнућа проналази на веков-
ном српском изворишту и уточишту – у српским светињама,
оскрнављеним гробовима, црквама, манастирима где је сла
вјанска ријеч жива вода, усудни дамар, како песникиња рече у
песми ,,Потекла је славјанска ријеч“. На том непресушном из-
вору песникиња се напаја али и окрепљује, блажи патњу и ри-
да над сопственом и националном трагедијом, са својом бра
ћом по болу (песма ,,Очевидац“), молитвом милује напаћену
душу. Та славјанска ријеч и даље живи на уснама преосталих
монаха и свештеника у добро чуваним, са седам брава, како
песникиња рече у песми ,,Повратак зографа у Грачаницу“ (трећа
песма, посвећена Зорану Фуруновићу) косовским светињама. На-
жалост, у многима је утихнула.
Збирка песама Посланице с Проклетија постхумно је обја
вљена 2008.године захваљујући приређивачима, Митри Рељић
и Нади Павићевић, поузданим сведокињама њеног сведочења,
178
ПЕСНИЧКА ЗАО С ТА ВШТИНА ДА РИНКЕ ЈЕВРИЋ
и само је део богате песничке заоставштине Даринке Јеврић.2

Пажљиво одабране и селектоване, оне представљају прави иза
зов за тумачење. Неке од њих су светлост дана угледале још за
време песникињиног живота (,,Музичка кутија: свјетлост опро
штаја“, ,,Послање“, ,,Богојављенска зора двијехиљадите“, ,,Јунак на
ших дана“, ,,Залазак“, ,,Дефетисткиња Мара“, ,,Нова црница“ и три
песме под заједничким насловом ,,Повратак зографа у Грачаницу“) а
преостале, тек после смрти Даринке Јеврић, представљају, сло-
бодно се може рећи, праве песничке драгуље, документе у сти-
ху, верно огледало тога доба, танане нити песникињине имаги
нације где царују ликови свештеника, монаха, прогнаника, му
ченика у избегличким колонама, звонарке Стојанке, али и ли-
кови окупатора, отимача, њихових помагача, режимских по-
даника, или, како би то песникиња заокружила, најлепше рек-
ла у песми ,,Вини и невини“.
Иако тематски и мотивски различите, после прве, уводне,
песме ,,Музичка кутија: свјетлост опроштаја“, једног лирског
драгуља, насталог, како сама песникиња истиче, ,,По Маргерит
2
,,Овом књигом поезије Даринке Јеврић обухваћен је један број песама из обим-
не и прилично несређене песникињине рукописне заоставштине. Песме, смештене
у посебној фасцикли, које је Даринка Јеврић сматрала завршеним, а којих није
било мало, ми које смо се бавиле приређивањем рукописа, и поред свег труда, нис-
мо успеле пронаћи. Укупно десет песама из књиге која је управо пред читаоцем
Даринка Јеврић објавила је у часописима и недељним листовима током последњих
пет година њеног боравка у Приштини.[…] Већина песама нађена је у највише две
верзије, а тридесет и три песме само у једној, забележеној руком или откуцаној на
машини с мање или више овлашних песникињиних интервенција. Ако се зна да је
Даринка Јеврић дуго и стрпљиво радила на сваком стиху, пре него би песму, сма
трајући је завршеном, издвојила на страну, сасвим је сигурно да неке, садржане у
овој књизи, песникиња не би одобрила. Песме – ,,Круг љубави“, ,,Царево огледало“,
,,Узгој кукуте“, ,,Нема благовјести“, ,,Музичка кутија: свјетлост опроштаја“ и три
песме под заједничким насловом ,,Повратак зографа у Грачаницу“, написане су
деведесет седме, односно деведесет осме, док су све друге песме настале у Пришти-
ни у периоду од 1999. до 2004. године. Осим песме ,,Нема благовјести“, прибележе-
не очигледно ,,у даху“ на листу извученом из невеликог блока, остале књигом обу
хваћене песме, или барем потоњу од две верзије, песникиња је оставила на листо-
вима папира А4, танким или оним стандардне дебљине […] Један број песама за-
течен је без наслова, и у тим је случајевима као наслов узет први стих […] Како
Даринка Јеврић није стигла привести посао крају и својим песмама дати коначну
форму, треба разумети и њихово недоследно датовање. Песникиња је, очигледно
успутно, датум понекад стављала испред, а гдекад на крају песме. У неким слу
чајевима датовање је врло прецизно, па је уз годину, месец и дан (неретко и свеца),
дато име дана те сат и минут настанка песме[…] Нередован је и песникињин потпис,
а ако га има, најчешће је у горњем левом углу“ (Рељић, 2008, стр.125–129).
179
Јурсенар“, чувеној француској књижевници, немали број пе-

сама је пажљиво распоређен у пет поглавља (Свевид темени,
Узгој кукуте, Вини и невини, Записи о домовини, Да ми се дало) и као
да из сваке од њих провејава песникињино тренутно стање
духа, а опет ванвременско и свевремено. Свевид тамени је по
лустих узет из песме ,,Залазак“, опет, нимало случајно. Како је
песничко надахнуће велико, а израз истовремено милозвучан
и јак, реч у боји или написани тон, на песникињиној окупираној
земљи, у Приштини, те двехиљадите године када је песма на-
стала, најбоље сведоче стихови према којима ни књижевна
критика није могла остати равнодушна3, поредећи је, у извес-
ним случајевима, са стиховима великог Милана Ракића.4
Очи у очи у злаћано привечерје
Гледамо се: залазак сунца и ја
На уранак некако увијек прикаснимо
Час сунце, час ја, час бијел дан
У подне таме, свевид тамени

Жишку битка утулимо
Ил погубимо сјенке своје и сат-
Одледимо тврђ душе и лед срмен
Јован грачанички свет и ја

О каква господска дружба (Јеврић, 2008, стр.12)
У песми ,,Послање“, мајсторским аутопоетичким изразом
осликано је песникињино заточење (физичко али не и духовно!)5.
3
,,У песми ’Залазак’, једној од последњих песама која је настала као Послање са
Сунчаног брега, Даринка се помирљиво опрашта од дана као од живота […]. Тако
се тишина и самоћа једначе са вечношћу, како би Даринка рекла ,,са метафизичком
свешћу о прастарој стрепњи, с чиме се појачава стрепња над судбином народа“
(Денић, 2011, стр.97).
4
,,Искуство тешког боравка на окупираном Косову Даринка Јеврић је опевала и
у песмама, ’Јунак наших дана’ и ,’Залазак’, из које издвајамо сјајну строфу која на
начин достојан најбољих лирских медаљона ове песникиње обнавља косовски мит
[…]. Тако би о косовском миту можда певао у неородољубивом тону српски песник
Милан Ракић, сто година после“(Андрејевић, 2016, стр. 151).
5
,,Дух је слобода. Дух не познаје спољашњост, не зна за објективне предмете који
га приморавају […] Слобода није окамењена, статична категорија. Слобода је уну
трашња динамика духа. Слобода је ирационална тајна бића, тајна живота и суд
бине“(Берђајев, 1998, стр. 83–87).
180
То су живе слике, одрази песникињине ограничене слободе

кретања испреплетане са патњом за изгубљеним домом.
Са
Сунчаног
Брега
Гледам у сунчеве очи
Поспремам
Пећину
Свијета
Мати моја слијепа
Свевидећа (Јеврић, 2008, стр.11)
Кроз савремени песнички израз у облику необичне пес-
ничке форме, Јеврићева осликава стање своје заточености и
осећај узвишене патње за својим прабивством, изгубљеним
рајем метафорички и буквално. У поговору књиге изабраних
песама Даринке Јеврић Дечанска звона и друге песме, Мирослав
Егерић говори о тој вези, вези песника и завичаја која је код
ове косовске песникиње евидентна.6 Егерић у овом случају уоп
штава ствари, Косово је мит, и Косово је Косово и Метохија.
Ипак, песникиња је рођена у Метохији (не само на Косову!) о
којој врло лепо и изричито пева ламентирајући над њеном суд
бином, а то потврђују и чести хомоними Хвосно, Хвостанска
земља, назив песме ,,Метохијско гробље“ и топоними Клина,
Бистрица, Проклетије или, најлепше речено и дивно описано
у стиховима песме ,,Метохија“:
Осиједела
усједелице презрела
пуста моја дјевице
Мрво злата (Јеврић, 2008, стр. 56)
6
,, Даринка Јеврић је рођена на Косову, расла на Косову, сазревала песнички и
интелектуално, на Косову. И, ево, као врста ненаметљиве жетве, јавља се књига
њених изабраних песама – Дечанска звона, да тој дубокој оданости буде нека тиха,
непатетична круна.
Тиме не желим рећи да постоји пресудна узрочно-последична веза између чи
њенице живота једног песника и природе његове поезије. Али, исто тако, нећу ни
порећи толико истицану мисао да је у перцепцији, у појединостима визије, духовног
садржаја у неком песништву, увек и отисак унутарњег одјека на свет који се неис-
питаним путевима сјединио са умом, фантазијом, ритмом оног који тувезу са све-
том живи као своју“(Јеврић, 2004, стр.79). Нагласио аутор.
181
За Даринку Јеврић су Сунчеве очи исток, Пећина свијета

ограничени простор у ком борави у датом тренутку (11. новембра
1999.године, како је и песма датирана), Мати моја слијепа је пре
ђашњи дом, дом из ког је прогнана, али епитетом Свевидећа тај
изгубљени простор постаје свет, посвећен. Она је тренутно
Слијепа (невидљива, далека, недокучива људском голом оку-земаљ
ска) али и Свевидећа (итекако видљива, блиска, света – небеска).
Овим песничким контрастом Слијепа-Свевидећа постигнут је
врхунски песнички ефекат док је путем метафоричних слика
Сунчеве очи, Пећина, Мати, Даринка Јеврић ослободила одјек
свог узвишеног, достојанственог патоса.
И није само у овом случају, случају песме ,,Послање“ кон-
трастом постигнут изванредан уметнички доживљај. Песни
киња је то успела веома вешто да учини и у песми ,,Очевидац“:
Рођењем слијеп
Очевидац сам (Јеврић, 2008, стр. 50)
У поменутој песми забележеној 6. јуна 2000. године, Јеври
ћева пева о слепом монаху чија је света дужност да стоји на
бранику свете земље, на прагу Православног храма и коме та
дужност не представља никакав терет. Напротив! Делећи исту
судбину последњих Срба, страдалника на Косову и Метохији,
песникиња сведочи о тренутној, актуелној слици православног
монаштва, и њиховој ласној дужности:
Моје је да
На међи сам
на чистини
жив зид
Знадем: све је
крсни пут
Збирам сув звук таблица
напукле фреске што мироточи-
прогрушане душе
на горућој коти
Мени је све ласно

ходим кроз минска поља
182
Рођењем слијеп
Очевидац сам
Вишњем само свједочим (Јеврић, 2008, стр.50)
И Даринка Јеврић је тај жив зид, и она се налази на горућој

коти, и она је прогрушане душе. Отуда у њеној поезији и толи-
ко излива бола и саучешћа са колонама протераног народа који
доживљава егзодус на крају двадесетог века. Пред непријате
љем, огњем, Општи збјег: неко таљигама/ неко иде пјешке/ по-
неко са балдахином. Ни ту, у избгличкој колони нису сви једна
ки. Егзодус доживљавају сви али га не преживљавају сви. Не
преживљава га мученик, страдалник, погинули војник који је
за Јеврићеву (у ствари, за оне који су зло сејали) јадничак, кола-
терална штета (што је, наравно, песникињина иронија, иронија
судбине), божје чељаде, кукавац сињи, припадник треће класе.
Њему, јунаку наших дана(,,Јунак наших дана“), припашће једино
та да у ретким приликама, као мати Стана, пробијајући се до
минираног приштинског гробља, упали свећу и оплаче оскрнав
љени гроб. Срећа која се не указује свима!
Само је мати Стана
Из чаглавичког безистана
Упрела воштаницу
У задушни дан 2000-те
На приштинскоме гробљу
На задушноме гробу сина
Што за домовину је пао (Јеврић, 2008, стр. 90)
Али, умела је Даринка Јеврић, ламентирајући над напаће

ним косовским народом и похараном отаџбином да упре прст
осуде и оштре критике према припадницима актуелног режи-
ма, потписницима споразума, онима који први дигоше сидро и
пут пријестоног синуше града у лимузинама државним, три-
бунске дике оптимистичари као што је то учинила у песми
,,Дефетисткиња Мара“ или у песмама ,,Вини и невини“ и ,,За-
пис о домовини“ у којима је тај исти народ ,,незахвална банда“
коју треба распустити. Да није тужно било би смешно. Да није
трагично било би нушићевски комично али се зато, кроз гото-
183
во читав низ песама из циклуса Узгој кукуте, Вини и невини и

Записи о домовини осећа доза ироније, сарказма па и оног Зма
јевог чувеног ју-ха-ха-ха из ,,Јутутунске народне химне“.
Једина недовршена песма која се нашла у збирци Послани-
це с Проклетија а, опет је то нимало случајно, је песма инди-
кативног назива ,,Да ми се дало“. Лепота недовршеног песнич-
ког израза која нимало не заостаје за лепотом довршених, пот-
писаних и датираних стихова. Напротив. Савршеност у недо-
реченом у овом случају песме ,,Да ми се дало“ превазилази
речено у довршеном.
У овој песми Даринка Јеврић жали за талентом који јој није
од Бога дат, талентом иконописаца. Не дешава се први пут да
се песникиња одушевљава лепотом уметности православног
фрескописања (песма ,,Фреска“) али овога пута она иде даље,
премашујући саму себе. Те небесне чипке, то косовско златно
фрескописно чудо далеко су испред радова Гогена, Пикаса, Да
Винчија… Да јој се дало да буде трлица конопље, лана, сновна
ткаља, праља. Опет изванредном метафором/песничком сли-
ком Јеврићева постиже врхунски поетски израз. Трлица коно
пље, лана, сновне ткаље и праље су ликовни уметници, филин-
грански мајстори, зографи, иконописци, фрескосликари. То
паришко плаво платно је боја, византијско сјајно је сјај који су
иконописци наносили као један од слојева на осликану фреску
и тако суверено мешајући боје плели нити сјајног косовског веза.
Врхунац је постигнут у стиховима:
…Шта Веласкез, ренесансни призори
Холандски пејзажи, сфумато балерине на пастелима
Гогенови сунцокрети
Шагалове летеће краве
Герника Пикаса
А Леонардо генија тек скице
Гдје скенирано је највеће чудо
Људић на распелу
Прије скенера свих
Бај-пас свијета (Јеврић, 2008, стр. 93)
где је готово анулирана вредност светских сликарских
уметничких дела разних стилова, техника и периода у односу
184
на православне фреске и иконе, то косовско златно фрескопис-

но чудо из Високих Дечана, Пећке Патријаршије, Грачанице.
Слике Ваведења и Успења Пресвете Богородице не само да у
својој лепоти и врхунском сјају одолевају времену већ, свуда
где има таквих композиција а има их од Хиландара преко Сту-
денице, Пећке Патријаршије, Богородице Љевишке до мана-
стира Соколице, где се у припрати налази трон на коме је по
стављен кип Богородице са Исусом Христом, непресушно су
врело са којег се песникиња напаја и којима се диви.
Пажљиво истражујући и тумачећи стихове не само ове
недовршене песме Даринке Јеврић, а уједно пратећи и њене
топониме, косовске православне светиње које су посвећене
Успењу Богородичином као и Покрову и Ваведењу Пресвете
Богородице, нећемо отићи далеко ако приметимо да је на Ко-
сову, пред крај двадесетог и на прагу двадесет првог века, за-
певао нови Димитрије Кантакузин, негујући изнова култ Пре-
свете Богородице и сведочећи о последњим временима.
Извори
Јеврић, Д. (1970). Додир лета 1970. Приштина: Јединство.
Јеврић, Д. (2004). Дечанска звона и друге песме (избор и поговор
проф. др Мирослав Егерић). Нови Сад: Завод за културу Војводине.
Јеврић, Д. (2006). Псалам бездомника и друге песме (избор и пред-
говор Слободан Ракитић). Приштина: Панорама.
Јеврић, Д. (2008). Посланице с Проклетија (приредиле Митра
Рељић и Нада Павићевић). Београд: Српска књижевна задруга.
Андрејевић, Д. (1988). Портрети косовских писаца. Приштина:
Јединство.
Андрејевић, Д. (2011). Видови српског модернизма, есеји о срп
ској књижевности XX века. Приштина-Лепосавић: Институт за срп
ску културу.
Андрејевић, Д. (2016). Токови српске књижевности (XX век).
Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у При-
штини.
185
Берђајев, Н. (1998). Дух и слобода – проблематика и апологија

хришћанства (превео Мирослав Ивановић). Београд: Логос Ант.
Милеуснић, С. (1999). Светиње Косова и Метохије. Нови Сад:
Православна реч.
Денић, С. (2011). Прогон и завичај, српска књижевност Косова и
Метохије. Приштина-Лепосавић: Институт за српску културу.
Lenka R. Milojević
Summary
POETIC LEGACY OF DARINKA JEVRIC
The anthology Letters from Prokletije is the most reliable testimony of a living
poetic image of meager living of a small number of remaining Serbs in Priština,
detainees of evil and policy of exile and extermination of entire nation of the
ideologue of the new state in the areas of the Serbian province of Kosovo and
Metohija. This is a testimony of the city in which the Serbian word was rare with
its a tone dangerous to the life of those who try to utter it. However, this Serbian
word survived, though it is buried and chained between the walls of well-locked
dwellings, caves, and dungeons. The poetic talent of Darinka Jevrić embodied
‘the word’ in poetry that warns and condemns, and, owing to the editors and its
posthumous publication, it saw the light of day. It became a monument to the
maelstrom and the people unfortunate enough to experience it.
Careful exploration and interpretation of the verses of Darinka Jevrić, along
with the accompanying toponyms, the Kosovo Orthodox sanctuaries dedicated
to the Ascension of the Virgin, as well as the Pokrov and Vavedenje Presvete
Bogorodice, will not take us far if we notice that in Kosovo, at the end of the
twentieth nad the beginning of the twenty-first century, a new Dimitrie Kanta
kuzin sang, nurturing the cult of the Holy Virgin again and testifying to the past
times.
Keywords: Poetic legacy, Letters from Prokletije, authentic testimony, docu

mentary, images of evil, defying evil.
186
Валентина Д. Питулић1 821.163.41.09-1 Јеврић Д.
ТРАДИЦИОНАЛНИ СИМБОЛИ
У ПОЕЗИЈИ ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ2
Сажетак: У раду ћемо се бавити транспоновањем традиционалних

симбола у поезији Даринке Јеврић, која на фону усменог казивања гради
своју поетику. Песникиња користи оне симболе који чине суштину бића
колективне свести српског етноса попут дома, огњишта, прага, мајке, пре-
дака, биља. Поред ових симбола песникиња користи и готове моделе из
народне традиције у облику народних формула из жанра лирске песме,
бајке, говорних народних творевина. На тај начин Даринка Јеврић је из-
градила својствену поетику чију посебну вредност чине вешто инкорпо-
рирани елементи традиционалне културе у којој је и сама поникла.
Кључне речи: традиција, симбол, дом, огњиште, праг, босиљак, мајка.
Транспозиција традиционалних симбола у уметнички тек

ст је поступак који савремени песници често користе у својој
поезији, а који Линда Хачион сматра као једним од неизбежних
поступака у поетици постмодерниста (Hačion, 1996, стр. 18). У
поетици Даринке Јеврић постоји читав један слој у којем се
преко симбола народне традиције исказује најдубљи палимп-
сест у оквиру љубавних, мисаоних, родољубивих и других мо-
тива, где доминантну улогу има култ предака, сакрални про-
стор дома и семантика биља.
У поезији Даринке Јеврић откривамо неколико слојева тра
диционалне културе који отварају могућност архетипског ту
мачења, што потврђује став Нортропа Фраја да се компаратив-
1
valentina.pitulic@pr.ac.rs
2
Рад је рађен у оквиру пројекта Српско усмено стваралаштво у интеркултурном
коду (бр.178011) Института за књижевност и уметност Београд, који финансира Ми
нистарство просвете, науке и тохнолошког развоја Србије
187
Валентина Д. Питулић
но и морфолошко проучавање усменог наслеђа „прошири на

преостали део књижевности“ (Frye, 1979, стр. 122). Новим ишчи
тавањем традиционалног наслеђа у палимпсесту поезије која
је пред нама показала се доминантна улога духовне комуни
кације са прецима. Култ предака је у народној традицији, по
Чајкановићу, познат као клицање предака, где се призивају
живи и мртви да помогну колективу у невољи. (Чајкановић 1994,
стр. 116). Марко Краљевић кличе вилу Равијојлу, народ у при-
повеци Радоја Домановића „Краљевић Марко по други пут
међу Србима“ кличе Краљевића Марка, у „Горском вијенцу“
народ кличе Милоша Обилића. Ова појава је веома честа на
фону националне матрице Срба јер су преци, као заједница
живих и мртвих, важан моменат у опстанку колектива. Тради-
ционална култура Срба (и у многобожачком и хришћанском слоју)
ову појаву дефинише као неку врсту помоћи предака када се
колектив нађе у невољи.
У поезији Даринке Јеврић клицање предака присутно је у
више видова. Песникиња прати претке од досељавања па све
до савременог доба. У традиционалној култури Срба култ пре-
дака огледа се и у искораку из времена у облику празника, као
потреби за другачијим, сакралним временским ритмовима
(Elijade, 1970, стр. 171) Даринка Јеврић има сталну потребу за
сабирањем, односно саборовањем, како би се дошло до архе-
типске представе митског претка. За њу је важно саборовање,
али не било како и било када, већ, Сабери сабор у благи дан
(Јеврић, 1990, стр. 5). Благи дан, тј. празник, као сакрални про-
стор, издвајање из профаног, као искорак из времена и ступање
у контакт са прецима представља важан моменат у песники
њиној визији света. Излазак из профаног у сакрално време
празника, како би рекао Мирча Елијаде, „подразумева излазак
из „свакодневног“ временског трајања и уклапање у митско
Време реактуализовано кроз празник“ (Елијаде, 2003, стр. 110)
Даринка Јеврић у својој поезији посеже за оним симболима
који представљају суштину традиционалне културе Срба. По-
ред празника, као духовне категорије, песникиња је нашла ос-
лонац у оном симболу на којем се темељи цела материјална и
нематеријална култура Срба, а то је кућни праг (Чајкановић а,
1994, стр. 414–422). Праг је стожер дома и гранични међаш из
188
ТРА ДИЦИОНА ЛНИ СИМБ ОЛИ У ПОЕ ЗИЈИ ДА РИНКЕ ЈЕВРИЋ
међу унутрашњег предела куће, где обитавају преци и штите

дом, и предела ван куће, који је извор свеколике опасности.
Простор преко прага, где почиње опасност и где престаје за-
штита предака, чини посебан слој у поезији Даринке Јеврић.
Песникиња је добро познавала етнопсихолошко значење кућ
ног прага у традиционалној култури Срба и то њено несумњи
во темељно знање, које је подупирало и искуство сопственог
дома, учинило је да овај симбол традиционалне културе заузи-
ма важно место у палимпсесту њеног текста. У песми „Свечас-
ни збор“, песникиња ће рећи: Урасли у праг, ословљен и на шље
ме, небеску соху, (Јеврић, 1990, стр. 5). Тачку ослонца Срба песни
киња види у прагу у који смо урасли, као симбол трајања, сто-
жер и границу куће, али пре свега место где обитавају преци.
Праг је имао сакрално значење. О томе подробно пише Весе
лин Чајкановић, који у њему види душе предака и поред огњи
шта важно сакрално место у кући где су у древним временима
сахрањивани укућани. Међутим, оно што је специфично у пе
вању Даринке Јеврић је боја којом боји прагове. Њени прагови
не светле, они јесу сакрализовани простор, али се овај тради-
ционални симбол мења у зависности од историјских (не)при-
лика кроз које је колектив пролазио. Праг постаје место на које
се устремљују хтонске силе. Песникиња их не именује, али се
из стихова види да се преко прагова нису враћали домаћини
који су одлазили да војују. Они су нестали у пределима хтон-
ског, које се у традиционалној култури маркира као подрум,
таван, раскрсница, буњиште, воденица, гробље, а у историј
ском контексту ратови где непријатељ добија својство хтонског
бића (Зечевић, 2007, стр. 13–17). У једном стиху Даринка Јеврић
праг окреће у своју супротност, односно даје му инверзивно
значење јер га боји црном, рушном, коротном бојом, која је у
времену од годину дана била знак да је кућа у жалости (Дробња
ковић, 1960, стр. 158–168). Песникиња прагу, као живом бићу,
односно сублимираном претку, завија црнину у знак жалости
за онима који се нису вратили из опасног предела рата и преш-
ли кућни праг да би се заштитили омеђеним, сигурним, сакрал-
ним пределом дома. Песникиња ће рећи: На коротне прагове
удовичке насрнуше (Јеврић, 1990, стр. 18). Дакле, праг је коротан,
што значи да није дочекао мушке главе, које су остале у хтон-
189
ским пределима рата. Силе које песникиња не именује, а сва-

како су непријатељске, односно демонске, насрнуле су на, како
она каже удовичке прагове. У овој синтагми праг, именица муш-
ког рода, добија женско значење, не дочекавши мушке претке,
постаје удовички. Како је у овој песми дошло до урушавања
мушког принципа песникиња је отишла и корак даље, па је у
одговарајућем историјском контексту показала сву негативну
снагу рушилачких сила које не именује, а које насрћу и на по
следњи, одбрамбени сакрални простор прага, у којем после
мушких потомака, који су страдали на бојишту, остаје само
женски принцип у значењу удовца.
Даринка Јеврић има сталну потребу да сабира и да у том
сабирању живих и мртвих, на фону традиције, успоставља кон
такт Овостраног и Оностраног. У том сагласју успоставља се
комуникација слова са крстача и оних који их читају. Крстача,
као прозор у другу стварност (Дробњаковић, 1960, стр. 165–168)
представља симбол са којег се не нестаје већ се сричу слова и
са којег се чују гласови предака (Јеврић, 1990, стр. 32). Преко
крстаче, где се сричу слова, песникиња улази у последњи обред
прелаза, последњу иницијацију смрти у којој доминирају сло-
ва које сричу мртви, односно они који указују на почетак и крај,
који се своди на једну тачку – живу крстачу.
Посебно место у поезији Даринке Јеврић представља огњи
ште „на коме пребивају, како каже Душан Бандић „натприрод-
на бића, највероватније домаћи духови, заштитници куће и
укућана (Бандић, 1991, стр. 85–90). У традиционалној култури
Срба огњиште представља сакрални, табуисани простор3 и то
значење му даје и песникиња. У песми „Досељавање предака“
огњиште је стожер куће. Управо тим невидљивим житељима
3
„Неки истраживачи претпостављају да се култ огњишта – у давној прошлости
– заснивао на сасвим одређеним религијским схватањима. Претпостављају, наиме,
да се место коме је указано посебно поштовање, место на коме су се обављали
најважнији породични ритуали, морало замишљати и као место на коме пребивају
или се окупљају натприродна бића, највероватније домаћи духови, заштитници
кућа и укућана (по Чајкановићу, душе покојника и предака). Управо тим невидљивим
житељима огњишта сељаци су се некад исповедали и приносили им жртве. Додуше,
представе о њима давно су ишчезле, али мису представе о њиховом пребивалишту.
Оно је, видели смо, и дање третирано као домаћа светиња и домаће светилиште“.
Душан Бандић, Религија Срба у 100 појмова, Нолит, Београд, стр. 87).
190
огњишта сељаци су се некад исповедали и приносили им жртве

(Бандић, 1991, стр. 87). Песникиња говори о основној радњи по
доласку предака, а то је да свију огњиште и поставе звекир:
Огњиште најприје свити и звекир – гост да се огласи (Јеврић,
1990, стр. 34). Песникиња је у овом стиху спојила два традицио
нална симбола на којем почива традиционална култура Срба,
а то је светост, односно сакралност огњишта и госта, у коме је
„наш народ гледао евентуалну епифанију покојног деифици-
раног претка“ (Чајкановић а, 1994, стр. 283). Гост, као инкарнација
митског претка, везује се за сакралност огњишта и на овом
фону читања фолклорног наслеђа Даринка Јеврић гради своју
специфичну поетику. У песми „Полазник“ све је традиција.
Огњиште је централно место у дому, где песникиња каже да
таму вучју сред огњишта џарам. Вука, као тотема древних Срба
песникиња позиционира онако како је живео у колективној
свести народа, као медијатора између живих и мртвих (Гура,
2005, стр. 115). Као тотем старих Срба, он дукатима просипа дом,
као део имитативне магије која би требало да призове берићет.
Да је песникиња добро познавала и многобожачку и хри
шћанску традицију говори и песма „Палимсест“ у којој се виде
шавови старе и нове вере. У овој песми песникиња поново
помиње гласове предака, али су то гласови пророка што гасну.
Претхришћански пророци су део палимпсеста, као што ће у
следећем стиху они бити преображени у кућног бога, у змију, у
ласту. Песникиња не каже кућног свеца, већ кућног бога, за-
штитника дома из многобожачке религије. Змија, у народу
позната као кућарица, чуваркућа, чуварица и блазна (СМР, 1970,
стр. 145) нашла је место у поезији Даринке Јеврић и то по систе-
му вредности одмах иза кућног бога. „Једна врста змије обитава
око кућа и зграда, хватајући мишеве. У великом је народном
поштовању, јер не напада, не уједа и није отровница. По ве
ровању змија кућарица се не гони не само зато што хвата ми-
шеве него и што гони од куће змије отровнице. Због тога је
настало веровање да ју је Бог поставио за чувара куће, њене
чељади и напретка уопште.“ (СМР, 1970, стр. 145), и ласту „која
се у народу веома поштује и не сме се убити, јер је сматрају „за
жалосну птицу и кућњег пријатеља“ (СМР, 1970, стр. 192) и као
птица чије гнездо на кући доноси срећу.
191
Песникиња је песму назвала „Палимпсест“ јер је у њој, пре

ко традиционалних симбола, показана лагана христијаниза
ција и генеза од многобожачког до хришћанског веровања. За
песникињу је било важно да покаже линију трајања, где се ре
ђањем симбола народног веровања долази до архаичних об-
лика свести. За њу су важни гласови предака, инкорпорирани
у симбол кућног бога, змије и ласте:
Гласови предака,
Гласови пророка што гасну
На овом палимпсесту. Преображени
У кућног бога, у змију, у ласту.
(Јеврић, 1990, стр. 131)
У овој песми са крстаче гледају преци:

древни и тајновити
спавачи и трнове ружице
нимфе и пастирице.
(Јеврић, 1990, стр. 131)
У поетици Даринке Јеврић важно место заузима огњиште
„средиште живота у сеоском домаћинству“ (Бандић, 1991, стр.
85) као сакрални простор куће где обитавају преци. Међутим
огњиште, као сакрални простор, у њеној поезији, под утицајем
хтонских сила, изложено је десакрализацији,. Песникиња не
именује хтонске силе које прете да разруше дом, као што не
именује и не конкретизује ни нове, изобличене демоне који
скрнаве огњиште. У песми „Молебан“ песникиња каже: Ал оно
опогани огњишта наша, осрамоти нејач (Јеврић, 1990, стр. 18).
Не знамо ко је то кога песникиња именује заменицом оно, али
је свакако нешто што изобличава свети простор огњишта, не-
ка нечиста сила која, насупрот стваралачком чину и космо
гонији, стоји са оне стране светлости и живота сублимираног
у стожеру куће.
У песми „Досељавање предака“ песникиња каже да су до-
ходили постиђени лепотом (Јеврић, 2006, стр. 134) и сваки грч
је уминуо у питомини нове земље. Досељавање предака види
као стварање новог живота, освајање простора где се преци
радују светлости новог дома: Младимо се ко лишће/ко јагор
чевина/као питом ластар (Јеврић, 2006, стр. 134). Предак спа
192
љују скитничко и војничко рухо, крче шикаре питоми звијери

и липе/срче медовину (Јеврић, 2006, стр. 134). Занимљиво је на
који начин је песникиња показала иницијацију из многобожа
чке у хришћанску религију. Она ,,је у овој песми применила
строго правило обреда прелаза. Све иницијације у човековом
животу, (Ван Генеп 2005) рођење, свадба и смрт, подлежу стро-
гом правилу. Поред ове три, у поезији Даринке Јеврић постоји
и ратничка иницијација, сублимирана у досељавање које се
догодило тако што спаљују скитничко и војничко рухо, што
подсећа на спаљивање змијске кошуљице у народној традицији,
где се преко лустрације ватром (Тројановић 1990 189:192) улази у
виши степен сакралне стварности. Преци спаљују скитничко
и војничко рухо, и у том тренутку улазе у процес, како би рекао
Мирча Елијаде, настањивања простора, јер ће територија „по-
стати „својом“ тек пошто се изнова „створи“, то јест пошто се
сакрализује“ (Елијаде, 2003, стр. 83). Песникиња у овој песми
уводи претке у нов простор где крче шикаре, питоме звери и
липе и пију медовину. Овладавање простором, који преци кр
че, настаје процес нове космогоније. Песникиња употребљава
глагол младити се да би показала почетак нове, сакрализоване,
друге стварности, после спаљивања старог руха (Младимо се ко
лишће, ко јагорчевина, као питом ластар) али је важан моменат и
потенцирање завета који преци остављају потомству, а који је
матрица на чијем се фону градио нови живот:
Завјет сушти за потомство:
Огњиште најприје свити у звекир – Гост да се огласи.
Потом су надолазиле ватре, надолазиле воде
И невоља свака. (Јеврић, 2006, стр. 134)
У овим стиховима инкорпорирано је суштинско значење
традиционалних симбола који су били важан моменат у фор
мирању дома јер су после тога, на тек оформљеном, сигурном
тлу, надолазиле ватре и воде и невоља свака. Песникиња има
сталну потребу за утврђивањем дома, Она успоставља соп
ствену космогонију у којој обитавају преци, али их она не
оставља без основних појмова који су својствени како старим
Словенима, тако и српском бићу, а то су огњиште, звекир, гост,
ватра и вода.
193
У семантичкој равни традиционалних симбола Даринке

Јеврић важно место заузима биље, којем даје оно значење које
су имале у традиционалној култури Срба. Песникиња користи
оно биље које се користило у обредима прелаза и у девојачком
призивању младића. У њеној поезији налазимо синтагму из
усмене традиције попут смиље и ковиље „самоникло цвеће које
цвета у јуну и јулу, не везује се у песмама за неговане баште у
домаћинству, већ изван места, у пољима где је природа нетак-
нута људском обрадом“ (Стефановић, 2014, стр. 65). Песникиња
смиљу и ковиљу даје значење народне формуле:
На ломном пријестолу
Ембрион узалудног плода
Смиље и ковиље…
(Јеврић, 1990, стр. 36)
Смиље је у традиционалној култури означено као вилин-
ско цвеће које има апотропејску моћ, и које је код Срба „по
превасходству девојачко, девичанско биље“ (Чајкановић б, 1994,
стр. 188) и које се, како каже Веселин Чајкановић „обично везује
са босиљем или ковиљем“ (Чајкановић б, 1994, стр. 189). У поези
ји Даринке Јеврић налазимо липу, која је, по Веселину Чајкано
вићу „код Срба и Словена била свето дрво“ (Чајкановић б, 1994,
стр. 141), затим јагорчевину, храст и божур. У поетици Даринке
Јеврић неизоставна биљка је и босиљак, са којим се песникиња
буди. У песми „Будим се“ песникиња каже Будим се са босиоком
на грлу (Јеврић, 2006, стр. 98). У овој песми босиљак има заштит-
ничку моћ, као и у народној традицији „у магији, религији и
култу, у медицини, у поезији српског народа“ (Чајкановић б,
1994, стр. 36). Јосиф Панчић је забележио да босиљак прати Ср
бина „кроз све озбиљније прилике у животу, од рођења, где се
младенцу кити босиљак у освећеној води до узглавља меће, до
смрти, сестрина или болеће које сроднице рука струк босиљка
на гроб посади (Панчић, 1868, стр. 251). Песникиња се буди са
босиљком на грлу, као сигурним апотропојаном, заштитом од
злих демона. Занимљиво је позиционирање босиљка на грлу,
слично позиционирању приликом рођења детета када се „га-
ром од босиљка прави новорођенчету крст на челу, као утук
од бабица“ (Чајкановић б, 1994, стр. 37).
194
У патријархалној култури свих народа породица има важ-

ну улогу (Малиновски, 1970). Она је доминантан моменат у пое
зији Даринке Јеврић. У песми „Славјанска госпа“ мајка је дуња
на ормару и потка је и основа за најчистије снове/Тамјан и
младо вино у празничко вече (Јеврић, 2006, стр. 104). У архетип-
ском значењу мајке придодата је још једна димензија, а то је
значење Велике Мајке (Нојман, 1994, стр. 43–87) симбола рађања
и стварања света. Песникиња мајку смешта у видокруг дома и
даје јој значење традиционалне културе јер је мајка босиљак и
бошчалук. Мајка је изједначена са сакралним простором дома
где посебно значење има славска погача (она је погача славска и
кључар наших туга (Јеврић, 2006, стр. 104). Симбол традиционал-
не културе налазимо и у стиху љековита млијеч и ватра за-
претана/Босиљак и бошчалук/И суза прва за прве свате/Благо-
слов и здравица/Јабука сва од злата/Она је Гојковица (Јеврић,
2006, стр. 104). Цела песма је грађена на фону традиционалне
културе где се појављују кратке говорне форме као здравица,
синтагма јабука од злата као и транспоновани лик Гојковице
из баладе Зидање Скадра, као семантичко значење највише
етичке вредности.
Песникиња ће биље користити и у стиховима који предста
вљају неку врсту благослова:
Да све на ползу клија-
Онако од мила Бога – купина, дрен и глог
Самоникли,
Махуна зановети, одољен и лековите траве,
Расковник
И бијела рада; јагода шумска, јасен и лијска;
Липе у липњу, у сутону благом, да омаме
Драго и душу.
(Јеврић, 1990, стр. 5)
Транспоновани симболи традиционалне културе су и гус-
ле (гусле да не умину) огњиште (Ал оно опогани огњишта наша,
осрамоти нејач) Милош Обилић (Могла бих ја дојити и девет
Обилића) Гојковица, (И завидјела ми Гојковица). Песникиња успо
ставља контакт са прецима преко сталне потребе за зидањем
дома, стварање чврстог темеља који почива на тајнама тради-
195
ционалне културе предака, али је стално запитана зашто се

грађевина који су преци зидали урушава. Па ге је грешка? Пита
се песникиња. Шта је са темељом? Зашто се кућа срушила? У
наредним стиховима песникиња налази разлоге у веровању
предака:
Обноћ темеље нагриза мјесечина
Виле бацају чини
(Јеврић, 1990, стр. 27)
Темељ се разграђује ноћу, а ноћ је у традиционалној култу-

ри Срба означена као време деловања демонских сила. Месец
учествује у разградњи темеља, а он је у колективном искуству
означен као „ноћно светило“ које „има везе са демонима ноћи
и доњега света“ (Чајкановић в, 1994, стр. 336). Песникиња не на-
лази одговор на рушилачку снагу. Она се пита како се урушава
оно што је неко зналачки градио. У једном тренутку опет по-
сеже за одговорима који се крију у народном веровању да виле
бацају чини. Песникиња призива сестру Равијојлу, Перуна, ви-
ле и вилењаке, перо ждрала, Усуда (сви смо пред Усудом исти).
Корен израста кроз труле кости (израста благи коријен/Кроз тру-
ле наше кости (Јеврић, 2006, стр. 35), попут формуле из народне
традиције кроз кости му зовке проникнуле. Песникиња ће бити
и на фону народне бајке у лику трнове Ружице у стиху Трнору-
жица, очекујућ принца (Јеврић, 2006, стр. 217).
Оно што је посебно занимљиво у поезији Даринке Јеврић
је да песникиња у изворном значењу транспонује многобожач-
ко биће Усуд, које је делило исту судбину онима који су рођени
исте ноћи. На том фону Даринка Јеврић је у песми „Потом“
каже сви смо пред усудом исти да би транспоновала и краће
форме из народне традиције попут пословица и изрека како
обико, испеко па реко–па куд пукло (Јеврић, 1990, стр. 12), Мачи–
љуту траву на љуту рану/Свјетуј мудро, како одвајкада ти је
рано/Ничија довијек не гори (Јеврић, 1990, стр. 14).
У поезији Даринке Јеврић доминира лирски тон, али позај
мљивањем симбола из народне епике песникиња постиже све-
укупност традиционалног богатства на чијем фону гради своју
поетику. У песми „Пјесникиња од Срба“ Даринка Јеврић прави
196
песнички лук од Јефимијиног златовеза до потоњих песники

ња, слијепих Живана и Јеце, вукових певача којима даје атри-
буте божанског, па до слепице од Гргуреваца штоно с Косовком
дјевојком струнама/видаше ране (Јеврић, 1998, стр. 73). У овој
песми гуслама је дат призвук тужбалице (Пешић, Милошевић-
Ђорђевић, 1997, стр. 245), која је с колена на колено преносила
предачко знање инкорпорирано у епску традицију о Пријезди
и љуби, о смрти војводе Кајице (Јеврић, 1998, стр. 73). На тај начин
Даринка Јеврић успоставља контакт са богатим традиционал-
ним усменим наслеђем Срба где ће место наћи не само жанро-
ви говорних народних творевина већ и лирике, епике, баладе
и бајке.
У поезији Даринке Јеврић, у кључу архетипске критике,
(Шутић, 2000) доминира опозиција светло/тама, добро/зло, гра
ђење/рушење, што је део традиционалне културе која је, како
наводи Ерих Нојман, „одређивала и обликовала духовни свет
свих народа“ (Нојман, 1994, стр. 92). Даринка Јеврић, поникла у
миљеу традиционалне културе највиших етичких вредности,
користила је усмено наслеђе које је њеној поезији дало посебну
вредност. Она је својом поезијом потврдила став Елеазара Ме-
летинског да се у стварању једног писца требало ослонити „на
вечно живу митску основу у самој уметничкој уобразиљи, у
психологији писца“ (Meletinski, 1983, стр. 105). У психологији пе
сникиње, у њеном лично несвесном, проговорио је глас пре-
дака, односно колективно несвесно, пред којим је осећала ду-
боко поштовање, али и сталну потребу проверавања вредно
сног система новог доба, које је често претило да уруши уста
љени систем вредности. Даринка Јеврић, певајући на нов начин
о старим темама, пронашла је свој препознатљив песнички
израз у којем симболи традиционалне културе чине посебну
вредност.
197
Извори и литература
Јеврић, Д. (1976). Нестварни записи. Приштина: Јединство.
Јеврић , Д. (1998). Јудин Пољубац. Београд: Драганић..
Јеврић , Д. (1973). Преварени тишином. Београд: Просвета.
Јеврић , Д. (2008). Посланице с Проклетија. Београд: СКЗ.
Јеврић , Д. (2006). Псалм бездомника и друге песме. Приштина:
НИЈП Панорама.
Јеврић , Д. (1990). Хвостанска земља. Београд: Просвета.
Бандић, Д. (1991). Народна религија Срба у 100 појмова. Београд:
Нолит.
Ван Генеп, А (2005). Обреди прелаза, прев. Ј. Лома, Београд: СКЗ.
Викторович Гура, А. (2005). Симболика животиња у словенској
народној традицији. Београд: Глобосино.
Дробњаковић, Б. (1960). Етнологија народа Југославије. Београд:
Научна књига.
Зечевић, С. (1983). Митска бића српских предања. Београд: Слу
жбени гласник.
Кулишић, Ш, Петровић, П.Ж, Пантелић, Н. (1970). СМР, Српски
митолошки речник. Београд: Нолит.
Meletinski, Е. (1983). Poetika mita, preveo Jovan Janićijević, Beograd:
Nolit.
Малиновски, Б. (1970). Научна теорија културе. Београд: Вук
Караџић.
Нојман, Е. (1994). Историјско порекло свести, превео Григорије
Ерњаковић, Београд: Просвета.
Hačion, L. (1996). Poetika postmodernizma, prevod Vladimir Gvo
zden i Ljubica Stanković. Novi Sad: Svetovi.
Панчић, Ј. (1968). Ботаника. Београд.
Пешић, Р., Милошевић-Ђорђевић Н. (1997). Народна књижев
ност. Београд: Требник.
Стефановић, М. (2014). „Посвећујем ове струкове смиља, кови
ља и чубра“. У: З. Карановић (уредник) Биље у традиционалној кул-
тури Срба (стр. 63–70). Нови Сад, Филозофски факултет.
Frye, N. (1979). Anatomija kritike. Zagreb: Naprijed.
198
Чајкановић, В. (1994). Студије из српске религије и фолклора 1925–

1942. Београд: СКЗ, БИГЗ, Просвета, Партенон М. А. М.
Чајкановић а, В. (1994). Студије из српске религије и фолклора
1910–1924, Београд: СКЗ, БИГЗ, Просвета, Партенон М. А. М.
Чајкановић б, В. (1994). Речник српских народних веровања о
биљкама, Београд: СКЗ, БИГЗ, Просвета, Партенон М. А. М.
Чајкановић в, В. (1994). Стара српска религија и митологија,
Београд: СКЗ, БИГЗ, Просвета, Партенон М. А. М.
Шутић, М. (2000). Књижевна архетипологија. Београд: Инсти-
тут за књижевност и уметност.
Valentina D. Pitulić
Summary
TRADITIONAL SYMBOLS IN THE POETRY OF DARINKA JEVRIĆ
This paper deals with the transposition of traditional symbols in the poetry
of Darinka Jevrić, who wrote her poetry on the basis of oral narration. The poetess
uses those symbols that make up the essence of the collective consciousness of
the Serbian ethos, such as home, hearth, threshold, mother, ancestors, herbs. In
addition to these symbols, the poet also uses complete models from folk tradition
in the form of folk formulae from the genre of lyric poetry, fairy tales, and oral
folk narratives. In this way, Darinka Jevrić creates characteristic poetics whose
special value consists of skillfully incorporated elements of the traditional culture
in which she grew up and evolved.
Keywords: tradition, symbol, home, hearth, threshold, basil, mother.
199
У окупираној Приштини, о изборима за председника Србије
Драгана И. Радовановић1 821.163.41.08-1 Јеврић Д.
Институт за српски језик САНУ, Београд 811.163.41’282
Филозофски факултет Косовска Митровица
ИЈЕКАВИЗАМ У ПЕСМАМА
Сажетак: У раду су тоталној ексцерпцији подвргнуте све оне речи
које су могле да покажу рефлекс старог јата, као примарног или као секун-
дарног гласа. Поред директних, издвојивих, сегментних рефлекса, анали-
зирани су и примери у којима се показују накнадне директне или индирек-
тне гласовне промене условљене заменом јата, као њихова реализација или
као избегавање (уп. нпр.: сљеме – шљеме; посљедње – последњих).
Кључне речи: поезија Даринке Јеврић, ијекавски изговор, судбина

гласа јат, српски дијалекти.
Реч унапред. Као ретко када радујем се учешћу на неком научном

скупу. Да нисам овде данас са вама, о великој, даровитој и оствареној
песникињи Даринки Јеврић, јунаку нашег тужног краја 20. и почет-
ка 21. века, бивала бих само посредно и површно обавештена. И,
морам признати: остала бих слабија духом, јер:
„Гледамо се: залазак сунца и ја/ На уранак некако увијек при-
каснимо/ Час сунце, час ја, час бијел дан.“ (из песме Залазак, „По-
сланице с Проклетија“, стр. 12)
✳✳✳
Поезија Даринке Јеврић показује да је она за херојско и
стоичко, монашко и пркосно самозаточеништво била припре
мљена. И све је код ње било усклађено – узвишено обожено,
учено, светозаветно, славјанско и наше народно, болно до ва
паја, али на неки начин паћенички тихо, молитвено, без прет
ње или клетве упућене крвницима. Свођење рачуна оставила
је другима. Она је јунак, а не осветник. Таква је остала и кад је
из (само)утамничења избегла и убрзо предала душу Богу у при
1
draganailija@gmail.com
201
Драгана И. Радовановић
видној слободи. Али пре него што би осетила горчину иронич-

ноболне попевке „за славенском трпезом“: „Нас и Руса триста
мелеона.“ (Посланице с Проклетија, 54). Сада са нато-главарима!
✳✳✳
1. Даринка Јеврић рођена је у Глођанима код Пећи 1947, а
преминула 16. фебруара 2007. у Београду – говорно (вуковском
терминологијом речено нарјечјем) формирана у ијекавици и у њој
истрајно остала, колико сам успела да се непосредним увидом
обавестим, у целокупном богатом и високо цењеном песништ-
ву. С обзиром на овакав однос према избору од два равноправ-
на српска књижевна изговора, није тешко претпоставити да су
у Глођанима били настањени само ијекавци, можда чак и пре-
тежно једноплеменици. Песникиња је радни век провела у при-
штинском „Јединству“, које је саставом уредништава било из-
весно двонар(ј)ечно.2
2. За задату тему битне су још неколике приступне напо-
мене. Ради се о писцу који влада култивисаним српским јези
чким стандардом, заснованим на вуковској ијекавској ново-
штокавштини, који виртуозно демонстрира поетску ‘мани
пулацију’ језиком. Она, на пример, разликује, односно зна и
осећа шта је поетска реминисценција и поетски цитат, извор-
ни и у стандарду непроменљиви ономастички лик, зна да је
слободни стих лишава потребе да прибегава, иначе прилично
честој, манирској елизији вокала (а ситуације са двосложним
рефлексом старог јата су најподобније за ту врсту уклапања у жеље
ни метар). Песникиња изванредно успева да нађе сазвучје тра-
диционалне, неговане поетике српског језика, узвишеног слав
јанског дискурса, молитвене мелодије стиха и разголићење
тужне националне збиље без клонућа најдиректнијим искази-
2
Стручно и морално сам обавезна да се комплетним увидом у њено стваралашт-
во до неке друге прилике обавестим да ли је Даринка Јеврић једнако доследно пи-
сала ијекавски и у прозним текстовима које је потписивала (углавном из области
уметности, као стваралац, критичар и хроничар), с тежиштем на оне које је објављивала
у новинско-издавачкој установи „Јединство“. То би, између осталог, била потврда
да је ова установа неговала српску двоизговорност, односно да се понашала онако
како је, на пример, било својевремено утврђено кодексом „Политике“. (Неке редакције
су иначе склоне екавизирању, односно ијекавизирању текстова, који изговорном варијантом
одударају од навика одређене средине.)
202
ИЈЕКА ВИЗАМ У ПЕС МАМА ДА РИНКЕ ЈЕВРИЋ
ма. У свим тим поетским слојевима Даринка Јеврић показује

да је мајстор у језикотворству, које никад не прелази линију
која дели право, надахнуто песништво од пригодног грађења
речи и ‘монтаже’ стиха.
За отварање назначеног аспекта језичког истраживања Да

ринке Јеврић изабране су две књиге: „Псалам бездомника и
друге песме“ (избор и предговор Слободана Ракитића, „Панорама“,
Приштина 2006; скр. ПБ) и „Посланице с Проклетија“ (приредиле
Митра Рељић и Нада Павићевић, „Српска књижевна задруга“, Бео-
град 2008; скр. ПП). Прва (избор из њене поезије) обезбеђује шири
увид, пресек на известан начин; друга садржи десет песама
објављиваних за њеног живота. Остале у њој дате су из заоста-
лих рукописа, неколико њих је објављено у форми факсимила,
што књизи даје изванредну документарну вредност за сагле
давање начина певања и „доградње“ стиха. За изабрани оглед
важна је напомена у приређивачким „Напоменама“ Митре Ре
љић на стр. 128: „Што се тиче језика, прибегло се незнатним
интервенцијама… Оне су се односиле на…покоју недоследну
замену јата…“ (подвлачење моје). За поетику пак, посебно када
се ради о песмама, важне су приређивачке напомене Слобода-
на Ракитића у вези са интерпункцијом (ПБ, 241-242).
Обе књиге су подвргнуте тоталној ексцерпцији свих речи
које су могле да покажу рефлекс старог јата, као примарног или
као секундарног гласа. Поред директних, издвојивих, сегмент-
них рефлекса, исписани су и примере у којима се показују на-
кнадне, директне или индиректне гласовне промене условљене
заменама јата, као њихова реализација или као избегавање (на
пример као „коректор“ да би се избегло нагомилавање палатално-
сти). Уп. нпр.: сљеме – шљеме; посљедње – последњих, плијесни
– плеснив и сл.
Прагматично гледано, или тачније – ограничавајући се на
оно што се подвргава конкретним истраживачким радњама, у
фокусу су: (1) избор једног од два стандардна српска изговора,
(2) тип изабране ијекавице и (3) екавизми и несистемски ика-
визми у песникињиној ијекавици. Остало, регистровано и вид
није истакнуто, углавном се своди на лексичке, односно лек-
сикализоване појединости. Изван теме остаје, и у приступу
203
теми, „дежурна“ нормативна дилема: српска двоизговорност,

предност или недостатак, безмало од Вука до данас. Ова тема
(дилема је можда прејака реч, јер се доима као квалификација) по-
времено се актуализује, нажалост, често на погрешан начин и
у најмање подобном тренутку, јер се заговарањем једноизго
ворности (конкретно – екавице) нарушава целовитост српског
националног, језичког и културног простора, а највреднији део
српске класике, настао и забележен у ијекавици, подастире се
другима. С друге пак стране, удаљава се то вредно наслеђе од
савремених генерација и подстиче се његово доживљавање
регионалним и архаичним. Зато је вредно певати српски и екав
ски и јекавски.
За ову прилику ћу најпре поменути илустрације којима се
по правилу репрезентатује стандардна вуковска (и)јекавица,
са свешћу, односно знањем, да другде евентуално може бити у
појединостима другачије (у нормативистици такви примери се
третирају као двојства).
ије: (а) блиједе 36, васцијеле 188, вријеже 48, вријеме 71,
гнијездо 180, гријех 41, дријема 46, задијевам 100, звијезде 135,
звијездама 181, звијер 44, мијене 146, млијеч 109, мријесте 151,
наднијет 123, облијетати 56, облијеће 56, одријешим 67, озлије
ђен 123, онијемјела 125, освијетлише 179, плијевит 157, побије
ђених (89), повијести 120, простријелном 198, смијем 125, тије
сан 66… (Псалам бездомника)
(б) бијелих 75, вијећу 71, гнијездо 80, двије 19, дијеле 63,
додијелише 83, завриједили 28, звијежђе 8, али сазвежђа (!) 216,
озвијерена 218, изгоријевала 222, колијевку 25, млијеч 43, нај
послије 75, облијеће 56, огријешили 81, оплијенише 15, осије
дјела 56, пијето 218, прије 75, пријека Банијка 84, пролијетати
19, ријеч 25, свијет 27, слијепцем 20, по снијегу 29, увијек 26,
удијевали 13, уцвијељеница 79, цвијеће 57 … (Посланице с Про
клетија). Занимљив је ијекавски фонетизам (историјски-твор
бено основан) пријекор ПП 123, нормативни дублет, према ва
жећем Правопису МС прекор ек. и ијек., пријекор ијек.; Ос
тојић–Вујичић имају такође прекор и пријекор.
204
Посебни коментар заслужују групе примера, било да се

могу третирати као правила или као изузеци:
(1) Забележена су (само у „Посланицама с Проклетија“) свега
два примера тзв. дужих (тврдих), придевско-заменичких, јатов
ских фонетизама у множини, углавном и вуковских, а у новија
времена напуштених и обележених као супстандардним: пред
Страшнијем судом 42, под модријем небом 68. У средини у
којој се говорно формирала песникиња ови наставци су могли
бити и преовладавајући или макар равноправни, али их је она,
вероватно школски и у културној комуникацији, поштујући
важећу норму, радикално напустила.
(2) Доследан је ијекавски фонетизам (у обема књигама) у

речима коријен и смијех и осмијех (у основном облику и у па-
радигми); он је наравно стандардан, али с регионалном геогра
фијом у српским дијалектима, значи паралелно или само и
корјен, осмјех), што се мање-више толерише у јавној комуни
кацији. Упореди и одсјев ПБ 216 (реч са овим јекавским фонетиз-
мом, наравно поред екавског одсев, у значењу одблесак, одсјај, на-
лазимо у Матичином једнотомнику).
(3) Песникиња редовно употребљава лик нијесам, нијесмо,

нијесу итд., осим у Биљешкама (у цитату) нисам, нису (ПБ 168).
(4) Колебања рефлекса дугог јат (понекад се ради и о псеудо

ијекавским фонетизмима), нису реткост код ијекаваца на широ-
ким српским просторима: бдијење ПП 72 (Остојић–Вујичић
бдјење), виленици се лијегу ПП 46 (ек. легати, ијек. лијегати је
очекивано и регистровано у Матичином једнотомнику, али лећи-
лежем „изводити младунце“ и сл. у истом речнику нема ијек. лика;
од успутно анкетираних изворних ијекаваца са источнохерцеговач-
ког подручја добијала сам, чак и од истих лица, и легу и лијегу, уз
напомену да им ијек. лик није стран само у 3. лицу мн.), завриједили
ПП 28 (у Мат. једн. ек. завредети, ијек. завриједјети), одгонијетам
рукописе ПБ 143 (Мат. једн. нема ијек. лика; стран је и мојим анке-
тираним сарадницима), залијевају босиок и божур ПБ 151 (Мат.
једн. има оба лика, али их „једнострано“ повезује – само ијек. форму
упућује /в./ на заливати, што у овом реч. није знак норм. дисква
205
лификације, уп. нпр. обраду ијек. слијевати), али почивају ПП 93

(није потврђен диј. почијевати), слијећемо ПБ 53 (слијетати нема
Мат. једн.), у вино цвијетно ПП 46 (у Мат. једн. цвјетан), стијег
на јарболу ПП 63, свијетло (више пута у обема књигама у значењу
„извор светлости односно светла“, нпр. ПП 218, али и вршалице свјет
ла ПП 20); Свет и свијетао тренут ПП 42, свијетлећег метка ПП
218 (Мат. једн. има ликове и са ије и са је), озлијеђен ПП 123 (у оба-
ма српским ијек. дијалектима бележен је и екавизам злед, озледа),
првијенац (ракија) и првјенац (онај који /пред/води) у обема књи
гама, лијеска ПП 151, а не љеска (површним „прегледним“ читањем
може да завара релативно фреквентно љеска у другом значењу −
блешти, односно бљешти (више потврда), пролијећу прољећа ПП
19 (у ијек. лику пролијетати ушло у Мат. једн.), лијет ПП 59 (суп-
стандардно; РСАНУ реч са овим фонетизмом даје из хрватског дела
корпуса), лијено ПП 118 и (улази) лењо ПП 69, кријесници ПП
231 (али Круса креса огњила ПП 61), Хилари уцвијељеница ПП 79
(Мат. једн. уцвијељеност), махуна зановети ПП 151 (у ијек. гово-
римо није редак, као и код наше песникиње, екав. фонетизам; Мат.
једн. ово двојство не региструје), разговјетан знак ПП 154 (очеки-
вао би се двосложни рефлекс разговијетан, који има покриће и у
екав. дужини).
Препознатљив је поетски, епски цитат: Очас проклети се
Лијевно/ Очас бијели се кула… Лијепог ли тамновања/ Са Фи-
липом слијепим братом ПБ 44. Међутим, неочекивани је ква
зијекавизам у примеру: И Арханђеле изнова посвијети ПП 13.
Може се мислити у конкретном случају на промишљено укрш
тање, не тако ретко, посветити (е је континуант старог назалног
вокала) и п(р)освијетлити, као у (регуларном) примеру Свет и
свијетао тренут ПП 42 или зограф са просвијетљеном руком
ПП 14. Уп. и релативно чест квазијекавизам у дневној кому
никацији свјештеник, свјештенство (наравно, супстандардни).
(5) Екавизми у дугим или претпостављеним дугим слого-

вима са старим јатом налазила сам само изузетно, као нпр.:
Вавијек му исти плен ПБ 119, после ПБ 152, дрен и глог ПБ 151.
Занимљиви су екавизми: леја, леје (више потврда, поред регулар-
ног лијехама, ПБ 208). Преузети или пак поетским цитатима
206
могу се означити примери: кликере ћемо пребројават ручно//

Писмо/ глава на среду! ПП 80, Пољубац Христов:/ Вама већ
нико показати неће/ за какав, управо, пали сте свет ПП 30,
беле моме сањамо/ попевке слушамо ПП 63, у старозаветном
сказу ПБ 154, Хилари…из Беле куће ПП 79.
Регуларни јекавски рефлекс за старо кратко јат налазимо

у стотинама примера. Са лингвогеографског становишта зани
мљиви су примери: доследно у јекавском лику зјена, зјениоца,
зјене, зјенице (у обема књигама; иначе, неретко у делу ијекавских
говора бележе се екавски ликови – зеница и сл.). У норму спада и
цјењкају, мада је у ијекавским говорима ова лексема неретко
записивана у екавском лику. Цјелов, цјелујем и сл. редовно је
у обема књигама (реч је црквенословенског порекла, коју ијекавци
често говоре (и пишу) у екавској форми.
Једном је регистровано отмјена ПБ 118 (славизам, извесно
чешће и у ијек. говорима у екавском лику и зато, с разлогом, Мат.
једн. има само отмен, отмено, отменост (Д. Јеврић вероватно реч
у ијек. обличју преузима из „западне варијанте“). Изненађују (ква-
зи)јекавизми замјетнуто ПБ 121 и замјетак ПБ 140.
Не рачунајући добрим делом екавски писаним Биљешкама

(у питању су по правилу цитати из екавски срочених информација
и коментара) на крају ПП 168-170, забележила сам још и екавиз-
ме: плеснив ПБ 110 (вероватно избегава иницијалну групу пљ-, што
је иначе одлика говора источне Херцеговине и Црне Горе), бесцен
благо ПП (реч је у овом творбеном лику песничка творевина), теме
ПБ 138 (екавски лик има подлогу у народним говорима да би се из-
бегло формирање секвенце тј, која би системски подразумевала
јекавско јотовање), моја лабудска песма ПБ 73 (можда с неком
поетском реминисценцијом). Очекивано је немушт ПБ 187 (ње
мушт се доживљава вештачким, књишким).
Икавски рефлекс испред о насталог од гласа л показује уи

стину висок степен регуларности. Екавске ликове налазимо у
примерима беоњача ПБ 106 и сагорео ПБ 87. Оба одступања
имају подлогу на широким ијекавским просторима.
207
Укратко да закључим: Песникиња Даринка Јеврић је из-

ворна култивисана ијекавка, опредељена у делу које за собом
оставља за ово српско наречје. Интервенције приређивача у
овом детаљу (уп. у уводу цитирано: „Што се тиче језика, прибегло
се незнатним интервенцијама… Оне су се односиле на…покоју не-
доследну замену јата…“) ипак говоре да се песникиња усменом
речју и у службеној комуникацији била уклопила у преовла
ђујући српски екавски изговор. Само увидом у евентуално са
чуване аутографе могло би се судити да ли је понеки мање или
више неочекивани фонетизам у складу с њеним осећањем за
изабрани тип вуковске стандардне ијекавице или је пак нека
појединост редакторска или коректорска.
Излагање ћу завршити екавизмима, за нашу песникињу с
ретко практикованим елидирањем завршног вокала:
И цел’ дан мрак
и цел’ ноћ грак. (ПБ 195)
Јеврић, Даринка. Псалам бездомника и друге песме. Избор и пред-
говор: Слободан Ракитић, Приштина: Панорама, 2006.
Јеврић, Даринка. Посланице с Проклетија. Прир. Митра Рељић,
Нада Павићевић, Београд: Српска књижевна задруга, 2008.
Пижурица, Мато. Говор околине Колашина, Титоград, 1981.
РСАНУ. Речник српскохрватског књижевног и народног језика
I–XVIII, Београд, 1959–2010.
РМС. Речник српскохрватског књижевног језика. – Нови Сад –
Загреб (Матица српска –Матица хрватска), 1967–1969, књ. I–III, Но-
ви Сад (Матица српска), 1971–1976, књ. IV–VI.
РСЈ. Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2007.
Српски рјечник, истолкован њемачкијем и латинскијем рије
чима. Скупио га и на свијет издао Вук Стефановић. У Бечу, 1818.
Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима.
Скупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић. У Бечу, 1852.
208
Драгана И. Радованович
Резюме
ИЕКАВИЗМ В СТИХОТВОРЕНИЯХ ДАРИНКИ ЕВРИЧ
В статье путем сплошной выборки исследованы все слова, которые

могли показать рефлекс старого „ятя“, как первичного или вторичного
звука. Кроме прямых, сегментных рефлексов, проведен анализ и примеров
с последующими прямыми или косвенными звуковыми изменениями обу
словленные заменой „ятя“, в виде их реализации или опущения (ср. напри
мер: сљеме – шљеме; посљедње – последњих). Поэтесса Даринка Еврич являет-
ся врожденной носительницей иекавизма, в творчестве которой сохранены
произведения на этом сербском наречии.
Ключевые слова: поэзия Даринки Еврич, иекавское наречие, судьба

звука „ять“, сербские диалекты.
209
Са Патријархом Павлом
Живојин М. Ракочевић1 821.163.41.09-1 Јеврић Д.
Универзитет у Београду
Филолошки факултет
Катедра за српску књижевност
НУЛТО ВРЕМЕ, НУЛТА КОТА, НУЛТО

ЛИЦЕ: ФЕНОМЕН КРАЈА (ИСТОРИЈЕ)
И КРАЈИНЕ У ХВОСТАНСКОЈ ЗЕМЉИ
И ЈУДИНОМ ПОЉУПЦУ ДАРИНКЕ ЈЕВРИЋ
Сажетак: Конституисање термина нулта кота, нулто време и нулто
лице у поезији Даринке Јеврић одредили су и на нов начин укључили њену
поетику у савремену уметност. Овим је на јединствен начин дефинисана и
детерминисана сложена композиција певања и стварања локалног света у
транзиционој дефрагментацији једне културе и српског језичког простора.
Актуелни тренутак излази из оквира митских и митопејских структура
преобликован у могућност обрачуна са простором, временом и личношћу.
Нестајање и нестанак једног света довео је до промене поетског језика који
тражи апсурдне форме интерпретиране (јавне) истине да њима допевава
крај историје и посебности.
Кључне речи: Даринка Јеврић, нулта кота, нулто време, нулто лице,
крајина, иронија, савремена уметност.
Савремени историјски контекст, одсуство дистанце, горко

искуство политичког, националног и животног тренутка, дра-
матично сужавање језичког и културног простора, као и не-
одступна вера у вредности и могућности духа и поезије, дубо-
ко су и проблемски обележили последње три деценије ствара
ња Даринке Јеврић. Таленат, искуство, осећање узалудне жртве,
духовно наслеђе суочили су се са динамичним, фаталним, са
временим и изнуђеним историјским и културолошким пресло
јавањима и променама које се муњевито догађају пред песни
кињиним очима. Одговор личне и формиране поетике биб
лијског језика и модерног сентимента (уп. Андрејевић, 2005, стр.
25) на овај дубински поремећај који се апсурдно и апокалип-
тично реализовао грађен је дуго и брижљиво укључивши се у
1
zivojin.rakocevic@gmail.com
211
Живојин М. Ракочевић
савремену уметност која у себи садржи сагласност актуелности

и духа времена.2 Одмах је примећено да се књига Јудин пољубац
разликује3 од дотадашњег песниковања Даринке Јеврић, а мно-
ги су нову згуснутост савремених догађаја, раширених по срп
ском културолошком простору и сукобима на простору једне
разорене земље и идеје, тумачили као документарност, сведо
чење или као личне записе савремених појава и феномена.4
Даринка Јеврић се суочила са овом појавом за коју су јој била
потребна решења у оквирима конституисане поетике и личне
дефиниције савремене уметности. Јудин пољубац је донео „нул-
ту коту“, „нулту годину“ и „нулто лице“ као три кључна терми-
на/знака који, у великој мери, аутентично дефинишу нашу са
времену уметност и стварност. Као предуслов за развој ових
термина, њихову прихваћеност и поетичку оправданост тре-
бало је да се, коначно, догоди један контролисани крај света.
Песникињи, њеном језику, аутентичном савременом тренутку,
читавом једном ентитету – свему што се дефинисало као Кра
јина, догодила се апокалипса и претворено је у нулту коту.
„Нулта кота“ је тачка на којој нас Бог из небића покреће у
биће или се из бића прелази у ништавило, она је сусрет видљи
вог и невидљивог. За песникињу и њену савременост она се
јавља као аисторична уметничко-језичка истина (територијал
ност) и око ње се, уз искоришћење различитих сегмената, кон-
2
„Савремена уметност је широк и релативан појам који се дефинише и као умет-
ност друге половине двадесетог века, избегавање идеологије или стратегије модер-
низма, еклектичког постмодернизма, а означава и уметност у времену глобализма
и економске кризе после деведесетих година 20. века“ (Шуваковић, 2011, стр. 632–633).
Поезија Даринке Јеврић се, у одређеној мери, односи и на глобалне феномене и
њихов, најчешће фатални утицај на време, стварање и лични удес, на локалном
плану избегава идеолошки контекст, као и интересно – етничко одређење које
условљава да стварање једне пропале земље добије своју бруталну, често, квази
родољубиву поезију и литературу.
3
„Књига песама Јудин пољубац у основи је нов садржај и емотивни тоналитет
у песништву наше песникиње“ сматра Мирослав Егерић и додаје да ће ови стихови
„за унутрашњи вид својих читалаца прибавити читаву суму појединости, поступа-
ка, каткад и карактерних особина појединаца у нашем времену што би могле бити
предмет оптужнице некој будућој историјској „пресуди“ виновницима наше сав-
ремене драме“ (Егерић, 2007, стр. 73).
4
У основи, ова перцепција другачије поетике почиње књигом Хвостанска земља у
којој се према Радивоју Микићу јавља „спутаност документарношћу“ (Микић, 1991, стр.
16).
212
НУЛТО ВРЕМЕ, НУЛТА КОТА, НУЛТО ЛИЦЕ
ституишу антиистине. Та драма може само да се пева, јер у реал

ној историји постоје тек поетизовани фрагменти, разбацани по
језику и мутним народним сећањима и осећањима. Ликови
збирке Јудин пољубац долазе из тог савременог међупростора,
они траже своју егзистенцију искључиво у језику и његовом
пресеку у личностима, местима и историјској перспективи.
Овде се, као ретко када, у савременој поезији Косова и Мето
хије појавила цитатност и савремена фраза, често гола, банал-
на, „убијена“ бесмислом свога корисника или поништена по-
разом избеглице доведеног на нулту коту и принуђеног да свој
идентитет и постојање потврђује једино издвојеном сентенцом
свог менталитета и посебности, знајући да је он њен последњи
и једини корисник.
„Нулта година“ је термин који флуидно и самостално пу
тује кроз културну, језичку, народну, државну и личну исто
рију. Живећи различите манифестације краја историје, од Фу
кујаминог5 до локалног и личног, овај термин „нулте године“ у
уметничком смислу има способност да преиспитује мит и еп
и да га у додиру савременог тренутка преобликује и иронизује.
Иронијски парадокс „нулте године“ је посебна вредност овог
певања, јер се заснива на обрачуну са било каквим обликом
интерпретације. Прозападно опредељени уметници у Русији
период после пада комунизма, у задњој деценији двадесетог
века, виде као нулте године испуњене надом у прикључење
„цивилизованом земљама“. Захар Прилепин заступа потпуно
супротно мишљење: „Ја и слични мени – сви смо деведесетих
и „нултих“ живели у осећању распадања тла под ногама, у не
престаној мучнини. Готово да смо изгубили наду“ (Прилепин,
5
Разматрајући положај савремених либералних система, национализма и тра
диције и зашто демократски устави не могу бити примењени код свих народа Фран-
сис Фукујама сматра да „осећање националног идентитета, религије, социјална
једнакост, отвореност за развој цивилног друштва и историјско искуство либерал-
них друштава – конституишу културу једног народа. Чињеница да народи могу
бити толико различити у овим аспектима, објашњава зашто идентични демократ-
ски устави могу функционисати глатко код једних и доста тешко код других народа,
или зашто исти народи одбацују демократију у једном периоду, а прихватају је без
оклевања у другом. Сваки државник који настоји да прошири сферу слободе и да
консолидује њен развој мора испољавати осетљивост за ове врсте субполитичких
ограничења једне земље при процени њене способности да успешно приспе на крај
историје“ (Фукујама, 2002, стр. 235).
213
2016, стр. 109). Непрестано понављање „Јудиног пољупца“ (из

даје) као опште место прима своје појавне облике у историјском
језику и језику историје песникиње Даринке Јеврић. Писана и
објављена само годину дана пре НАТО бомбардовања ова књи
га и овај термин синтетизовали су српску историју као „нулту
годину“ у којој је заправо време престало да постоји. Упркос
његовој релативизацији „наша песникиња је испевала читаве
серије контраста таквим моделима живљења и одговорности
у живљењу. Вријеме оно имало је своју етику и естетику каж
њавања и праштања, своја неписана правила витештва“ (Еге
рић, 2007, стр. 73).
„Нулто лице“ поезије Даринке Јеврић је део синтезе „нулте
коте“ и „нулте године“. Драма тог лица је немогућност разли
ковања добра од зла, која је последица краја опште и нацио-
налне, изгледа и језичке историје. Као посебан пример могу се
навести стихови:
Праћен хулом
множен нулом
ја се плодим ко амеба
у Ништице! (Јеврић, 1998, стр. 23)
Однос Ништице и антиисторије идеалан је оквир за генезу
зла, конституисање његових структура и обрачун са наслеђе
ним облицима добра које се често колеба, јер је избачено из
традиционалних оквира. Песникиња испитује индивидуал-
ност и савремени живот у сенци „бојеве главе“. Ова песма је
антиципирала време у ком ће бојеве главе падати по нашим
личностима и по нашој стварности.
Има их земља – земља
има их море – море
има их небо – небо
има их, дакако, зрак – зрак
има их тама – тама
има их тушта и тма
и све то унакрст и у шрех. (Јеврић, 1998, стр. 32)
Иако заснована на традиционалној култури и, што је важ
није, њеном допевавању, ова поезија и програмска песма „Боје
ва глава“ показује да се формирало време историје бојеве гла-
214
ве и културе бојеве главе. Укорењена у свом језику, нацији и

друштвеној групи (уп. Арансон, 2008, стр. 748) она излази из ње
и у форми протеста своју индивидуалност представља поли
тичкој и мултикултуралној средини као неку врсту опомене и
изазова. Њен поступак је у великој мери постмодернистички,
препун фрагмената и међуодноса који га дефинишу, упркос
децидном ставу ауторке која каже:
Мени је ласно: ја сам традиционалист
декадент с предумишљајем, патријахална овчица
несклона постмодернистичкој финти – (Јеврић, 1998, стр. 38)
„Бојева глава“ дефинише „нулту годину“ и иронијски за-
дире у дефинисање историје, где нема разлике између људске
главе и бојеве главе. На ове субкултурне симболе, према Бојани
Стојановић Пантовић (1999), одазива се унутрашњи песнички
пулс и реагује „на свеопшту космичку изобличеност, на ‘нулту
годину’ у којој се цинизам бројки поклапа са давнашњим про-
рочанством планета и древних књига у којима су похрањене
поруке за будућност, па и за нас, живуће мртваце“. У Јудином
пољупцу испитује се могућност поезије, посебно „узалудне
пјесме“, да се представи као стварносна „нулта кота“ из које
говоре различити историјски женски ликови, прво као шапат,
а потом „политички и критички сатирично и опоро, премда не
увек и успело“ (Стојановић Пантовић, 2008, стр. 132)6
Симболи остају исти – Ахилова пета и звезда Даница, само
је у поезију уведена субкултурна бојева глава хладног рата.
Савременом читаоцу је јасно да је њено присуство компензација
за гротескни људски страшни суд. Она је наметнута као кон-
станта живота, његовог осећајног и стваралачког дела, укљу
чујући и рационално мишљење оличено у глави на раменима.
Ал срце, ал срце
ал главу, ал главу
не промашује
Бојева глава! (Јеврић, 1998, стр. 33)
6
Текст је настао поводом књиге изабраних песама Дечанска звона и друге песме у
којем се, годину дана после песникињине смрти, она види као „најпознатији женски
аутсајдер којег се више не сећају ни аутори који јој у поетичком смислу много тога
дугују“ (Стојановић Пантовић, 2008, стр. 130).
215
„Нулта година“ је песма слепог путника наднесеног над

водама и јамама. Он у савременом добу, ван континуитета не-
ма никакав ослонац јер: утрнуше гусле, повијесне скаске (Јеврић,
1998, стр. 7, курзив песникињин). Ова песма је поетски увод у
нестанак читавог једног идентитета који се звао Крајина или
Република Српска Крајина. Искуство Крајине је искуство ве
ћине припадника њеног народа, јер већина малих народа живи
у некој врсти крајине. Зато се и догодило да Даринка Јеврић
прва, у тој мери и обиму, опева нестанак Крајине. У њој је мог-
ла, из позиције изгнаниковог времена (нулта година) да пева
његова чуђења након страшног суда у ком је све изгубио:
Откуд, побогу, царина на Дрини
Боље да су поставили вјешала (Јеврић, 1998, стр. 15)
Песникиња је дубоко схватала и познавала и стварање и
ствараоце Крајине7, њихову распетост8 и коначни нестанак у
„Олуји“.
Повратак крајишника у Метохију она види као део оног дав
ног ускочког процеса који се одвијао у областима Војне крајине,
али је он истовремено и повратак у преегзистенцијални завичај,
у давни и промењени културолошки и верски контекст.
Дозлопуташе најјужније
без патријарха и крста
боници на смрт од завичаја
потомци ускочки. (Јеврић, 1998, стр. 27)
Душан Иванић у тексту „Књижевно наслеђе српског на-
рода Крајине/крајишких Срба у науци о књижевности“ каже
да се круг затворио и да су они који су се пре три или четири
века селили на запад сада невољни повратници на „исток голе
душе, без икаквих знакова јединства, осим у несрећи и смјеру
пута. По ономе што је створио у тим годинама није узалудно
кренуо – страдање му не би изостало ни да је био у старом
завичају“ (Иванић, 1997, стр. 353).
7
У књизи Јудин пољубац је песма посвећена Дари Секулић „Посвуда јелабуга“ као
и стихови песнику Радивоју Опачићу из Двора на Уни.
8
„Тако је један те исти народ, барем национално гледано, давао материјал обијема
књижевностима, а њему није остало ништа“ (Иванић, 1997, стр. 353).
216
Крст сеобе поезија прецизно дефинише у новом и преегзи

стенцијалном завичају. У њему пародијски изгледа смрт на
гњиланском гробљу где се укопнина добија од Црвеног крста
и полумесеца. Започети ново гробље у општем завичају је те-
жак посао, јер колико ратова треба претурити „преко главе / да
би се започела парцела надомак Мучиврца и Мораве“ (Јеврић,
1998, стр. 29). Њима и о њима је испевана, како то примећује
Бојана Стојановић Пантовић (1999), једна врста осавремењеног
епа „са мноштвом документарних детаља из новије историје
српскога народа – од ратова и избегличких збегова у Крајини
и Босни“. Та, условно речено, документаристика и цитатност
постмодернистичког типа уклопљена у епске топосе и савре-
мени политички тренутак, није нека врста аутоматизма него,
често, неподношљива језичка фраза или неприродна конструк
ција којом се скрива истина. Из поетике ослоњене на дубоко
језичко осећање, на формирани стил и естетику, без изгледног
разлога јавља се песнички лажни језик који се дрско појављује
као контрапункт. Он је иронијски суд стварности коју живи
ауторка. Дехуманизовани добротвор је опште место, али он
бива укључен у, одраније познат, поетизовани приказ дела Ву
ка Караџића, где се каже да је његова штула, дрвена нога, про-
теза олистала. Порука аутора те анегдотске досетке, је била да
су Вукови настављачи листови на штули и протези. Добротвор
„родољубно ганут“ поручује жртвама рата следеће:
− Српског народа у туђини најпреча је обавеза
да своју младост обезбеди протезама
(Јеврић, 1998, стр. 24, курзив песникињин)
Одмах потом следи горки завршетак и кулминација песни
кињине ироније у односу на савремени тренутак. Закључује
суморним цинизмом који јесте антипод анегдоти о Вуку: „Ал
ће младост да олиста!“.
Песникиња је потпуно свесна да мора постојати дистанца
од „дневне запенушаности“, од политичког манипулативног
дискурса, али – с друге стране – јасно је да је тај културни
контекст у историјској перспективи условљен и центрифуга-
лан јер: „тера те, пожурује та проклета технологија јавности“9
9
„Није то знак провинцијализма него космополитизма признати да се у посљед
њих неколико векова појавило нешто као истинска глобална култура, која се кон-
217
(Јеврић, 1988, стр. 34). Овај став, изнесен 1988. подразумевао је

идеолошку контролу над животом и мишљењем (говорницама
и новинама). У доба ратова и плурализма он је, како се то у
песми види, доживео своју трансформацију и „метастазирао“
у ТВ дневнику. Зато ће у другом интервјуу ауторка рећи да је
књига Јудин пољубац „аутограф времена, који немилосни кон-
текст пјеснички фокусира и артикулише као нулту коту“ (Јев
рић, 1988, стр. 23).
Време је линија а песма је палимпсест на тој равни, пара-
доксално ослобођен прошлости онолико колико је у њега уне-
то талента и личности песника. Формирана је аутономна це-
лина, где је садашњост и песма на тој временској линији нека
врста тамног Гордијевог чвора, из којег је и са којег је могуће
гледати будућност. Друго је питање шта од ње можемо да оче
кујемо и у ком правцу се развија наш унутрашњи и спољни
свет, детерминисан историјом и означен као нулта кота. Нулта
кота је, по природи, нека врста палимпсеста који је у Јудином
пољупцу, за разлику од Хвостанске земље постао манипула-
тивна категорија са већином могућности „технолошког про-
клетства“. Радивоје Микић је неке песме Хвостанске земље
видео као „одвише спутане“ документарношћу, па оне „не ус
певају да прекораче временску границу која их без икаквих
остатака, претвара у лирско сведочанство“ (Микић, 1991, стр. 16).
Управо ће на тим песмама „лирским коментарима актуелних
догађаја“ (Микић, 1991, стр. 16) бити конституисана поетика Ју
диног пољупца. Лирски исповедни монолози, сведочења и до
вршене судбине, суочиће се са крајем историје који се живи у
Крајини и крајини. Микић сматра да је Даринка Јеврић поку-
шавала да успостави везу са Десанкиним типом поетског го-
вора. Ипак, ову тезу аутор сам доводи у питање, јер Јеврићева
свој говор не шифрује. Сурова демистификована реалност,
огољена сликама интерпретиране истине или, данашњим јези
ком речено, пост истине, довели су простор на ниво нулте ко-
те где се само може истински рачунати на унутрашње место и
његову савршену интимну територијалност која је формирана
у другим песмама.
центрисала око технолошки вођеног економског раста и капиталистичких друшт-

вених односа нужних да га произведу и подрже“ (Фукујама, 2002, стр. 147).
218
Док ја изнутра резбарим у помрчини чудан ков

Велико моје ништа, глухо заметнуто у предјелу срца.
Без теже. Слеђен чивит. (Јеврић, 1980)
Посебну сложеност проблему времена (нулте године) у пое
зији Даринке Јеврић даје свест о идеолошким наслагама и пре-
прекама у поимању како историје, тако и уметности. Сукоб
идеологије и времена даје повод да се иронија окрене према
„нама“ и да се учини видљивом политичка превртљивост, јер
ми смо „декретом били укинули вјекове, одрекли се сопстве-
них корена, историјских и свијетлих традиција“ (Јеврић, 1991).
Зато поезији и песнику (Даринки Јеврић) није било потребно,
како каже, „враћање националним извориштима“ (Микић, 1991,
стр. 16). Упркос идеолошком кључу ова поезија, певање и ста-
вови аутора од првог тренутка су обележени као дубоко на-
ционални. Тако ће на почетку њеног књижевног успеха, Дра-
гомир Брајковић (1974) програмски закључити да она „не раз
двајајући лично од националног“ исписује наслеђене древне
зебње и да из ње „пева стална несигурност помешана са смелим
изазовом и сталним непристајањем“.
Непристајање јесте блиско побуњеном, младом и гневном
човеку, оно је део наслеђа етноса, али се овде појављује и као
антиномично временско биће које је пратилац вредности. Вре-
ме и побуна су се негде у историји раздвојили, таленат, песнич-
ки поступак, историчност, документарност, изоловани фраг-
менти и на крају дубоко лично осећање виде песникињу као
ретки тренутак свог материјалног приказивања. Флорика Ште-
фан види да је „њена горчина тежа и тамнија, дубља, а узно
ситија, предодређена пре њеног рођења и дужа од њеног жи-
вота. Трајна као небо и земља Косова и Метохије“ (Штефан,
1990, стр. 14). Ненад Грујичић (2004) пише да је песникиња има-
ла амбицију „да остави духовни печат и траг“, што се може
довести у питање јер она настоји да служи онтолошкој при-
роди сила на чијим крајностима живи и чије оштрице пева и
преобликује. Иако је дубоко свесна паралелних процеса пе
вања, осећања и мишљења, песма се пише изван ових катего
рија, изван сведочења и емоције, она је јединствена појава и
пише се, према мишљењу песникиње, једна и једина – читав
219
живот. Лирски сведок Хвостанске земље постао је документ у

Јудином пољупцу, укључен и изашао из целокупне поетике де
лом засноване на симболима и изворима, у којима се, према
Дивни Денковић Братић, дотакла многих „знакова, свежим и
скоро виртуозним поступком чисто егзистенцијалних и фено-
менолошких“ (Денковић Братић, 1976, стр. 14).
Време, његове трансформације, личности и митологија,
певање и документи део су синтезе која никога није начинила
песником, али је из есенцијалне потребе са конституисањем
једног новог света и предмета приказивања обликована поети-
ка Даринке Јеврић. Понекад се чини, а то је интенција ауторке,
да митска подлога и архетип служе за обрачун са временом
„овим“ или као лично прибежиште (уп. Делетић, 1991, стр. 34–37).
Оправдано је и вредносно релевантно испитивати ове катего
рије, али успела синтеза различитих времена се према песни
кињи ослања на „тапију вјечног склада“.
Тражење временске перспективе је једно од општих места,
оно се, као што је познато, приказује или се директно користи
као феномен. Поетика Даринке Јеврић је од самих њених по-
четака у колебању између ова два приступа, а инсистирање на
аутономији језика и песнику који путује кроз различите слојеве
остаје константа овог певања. Зна се како избрушена боја го-
вора „садашњост прилагођава неким пријашњим облицима,
опомињући, завјетним и до краја сигурно не одгонетивим“
(Вукановић, 1982, стр. 19).10 Јованка Вукановић тај недефинисани
временски оквир и простор уопштено види као „пресију вре-
мена“, „глазуру времена“ која се креће према далеким модели-
ма и мишљењима. Она сматра да опчињеност предачким жи-
вотописом и лексиком покрива емотивни, лирски тон и језик.
Међутим, песничка пројекција времена конституисана у раној
поезији, развијена у средњој фази, рецимо Ижицама реализо-
вала се у Хвостанској земљи и Јудином пољупцу. У њима ће оно
што је песникиња тражила између изгубљених и неповезаних
времена, између тема и путујућих мотива, бити остварено и
10
О Ижицама ће и Милијан Деспотовић у тексту „Биљег плодног порива“ закљу
чити да је „историја била добар повод да се неким наравима укаже право лице, а не
њена омама“ (Деспотовић, 1984, стр. 77).
220
реализовано цитатношћу, документаристиком и животом у

последњим временима. Историја, а то се види још у Ижицама,
може да покаже нулто лице, јер оно излази из сведока времена
у форми приказивања неког неразрађеног идиотизма који по-
кушава гристи.
Живот у крајини је место где се изоштрени врхови супрот-
них сила додирују, у њему локални и лични тренутак често
преузимају део сила тих опозитних принципа. Све је у некој
врсти згуснутог и апокалиптичног времена. Преовлађујућ је
осећај да човек, уметник или владалац из овакве реалности,
јесте биће краја и крајине. Једно од првих, уверљивих и фор-
мираних сведочанстава тог осећања налази се у писмима вла-
дике Данила I Петровића Његоша, родоначелника династије и
потоњег славног лика из Горског вијенца. Његов давни подлов
ћенски закључак из 1727. године дефинише положај и осећање:
„И јесмо мучени и трудни, од многе смутње и од огња међу
којим горимо у ову крајину“ (Петровић, 1996).11 Читава једна
Крајина, са особеним идентитетом и свеколиким историјским
и књижевним наслеђем те људским потенцијалом изгорела је
у огњу „Бљеска“ и „Олује“ 1995. године, безмало три стотине
година касније. Из чина савршеног нестанка изведен је један
део текстуалних елемената који јесу формално документарни
део поезије Јудиног пољупца. Овај поступак, упркос одрицању
аутора, јесте из постмодерне културе и на потпуно нов начин
уводи „историчност и еклектичност као одређујуће принципе
приказивања већ приказаног“ (Шуваковић, 2011, стр. 566). Теа-
тарски поступак у песми „Нула лице“ приказује како се једна
истинска драма, пад Крајине, одиграла и завршила и како је
званична власт извршила интерпретацију. На том нивоу јавља
се песник који уводи раскол између историјске истине, интер
претације и уметности. Тај раскол је синтетизован у три с трофе.
11
Књижевност Црне Горе од XII до XIX вијека, Министарство културе Црне Горе,
Подгорица 1996. У 73 својеручно писана писма крајина се помиње 36 пута. Најчешћа
употреба термина објашњава положај (територијални и духовни) између светова, ин-
тереса, страних и унутрашњих односа. У народној поезији, као и код његових на-
следника, крајина је нека врста граничне области у сваком смислу. Крајина, крајин
ски, крајични и крајичник често се помињу и у писмима и у поезији његовог на-
следника Петра II Петровића Његоша „Речник Његошева језика“ (А–О), Вук Караџић
– Народна књига – Обод – Просвета, Београд – Титоград – Цетиње, 1983. стр. 370–371.
221
Прва је објава завршеног зла, нека врста предтекста „препри-

чаног“ знака способног да се, захваљујући технологији, мани
фестује и наметне у форми естрадизованог спектакла. У бод
ријаровском маниру предимензиониране баналности говоре
квазипатриотски гласноговорници:
У важним државним вијестима
важан Субјекат Нечега
Нешто као министар за
Србе изван Србије
Србе изван себе и сл.
из Престоног оглашава се града:
(Јеврић, 1998, стр. 22)
Онда се у другој строфи јавља цитат и у њему језичка пу-
котина као виша и аутономна свест језика који се преко нултог
лица, као медијума, самостално јавља да реализује теорију ма
нипулације и издаје. Догађај је овде заправо одређен метафи-
зиком језика који, из своје реалне и историјске перспективе,
има моћ креације, сведочења, утицаја и аутоироније.
До данас је из Српске
Крајине избегло
сто педесет четири хиљаде
нула педесет четири лица
(Јеврић, 1998, стр. 22)
Обухватајући друштвени контекст, културу и уметност,
песникињин језик – делом постмодернистичким поетичким
поступком, у песмама Јудиног пољупца јесте и фрагментаран,
одсликава се у цитатима, па, чак, и у некој врсти монтаже која
се види у песми „Преписано са крстача“. У њој су визуелно
представљене смрти и крстаче за три Јање из Крајине које су у
Гњилану, након избегличке апокалипсе, добиле своју „краји
шничку парцелу“ (Јеврић, 1998, стр. 29–30).
Крајишник модерног времена истовремено је постао фраг-
мент глобалне драме и преживели судионик једног локалног
потопа. Његов живот је део субјективног учешћа у крају исто
рије где се поезија бави сведочењем, прикупљањем, система
тизацијом и нестанком културе једног света, као и његовог
222
идентитета. Тери Иглтон сматра да због оваквих и сличних

процеса „култура у смислу идентитета постаје још захтјевнија.
Што је систем више откривао тужно једноличну слику широм
планете, више мушкараца и жена су се залагали за културу
своје нације, регије, сусједства и религије“ (Иглтон, 2016, стр.
79). Личност краја света у Јудином пољупцу је реално контек-
стуализована и креће се од глобалних сила, непознатих ста
рица на гњиланском гробљу, па до песника Радивоја Опачића,
на некој, сасвим обичној, књижевној вечери у Пећи. Ту је он
„олујнути“ човек из ватре крајине приморан да слуша лажно
јунаштво својих сународника. Његов вулгарни коментар врху-
нац је предимензиониране, баналне ситуације и краја света
који се догодио:
Е, вала, има и нас Срба гована
(Јеврић, 1998, стр. 49)
Персонализација је доведена, заједно са историјским уде-
сом, у парадокс довршене језичке фразе која дефинише пост
историју. Оваква врста исповедног тона, првог лица које гово-
ри о тачно одређеном националном проблему, уобличена је у
Хвостанској земљи, где деценијама раније, у истом овом граду
о паљевини Пећке патријаршије „свједочи монахиња Варвара“.
Да би се превазишла идеолошка ограничења, песникиња и њен
„казивач“ монахиња Варвара уводе нијеми псалм да говори о
злу у ком се „пламена ала попут коротне дуге винула над Мето
хијом“. Међу минеје, србљаке, октоихе, расањене липе у стица-
ну и видљиву духовност: „Дођоше државни ватрогасци, без
воде“ (Јеврић 1990). Документарни фрагмент је остао интеграл-
ни део песме, сведен на анегдотски чин казивања, довољан сам
себи и језику. На истом обрасцу, око документа, формира се и
песма „Девичка пустиња давори игуманија Параскева“. На-
стала из звука молебана и житија Светом Јоаникију Девичком,
ова изузетна песма и њен свет, настају на центрифугалном тре
нутку стварности. Аутентичан новински разговор са игума
нијом Параскевом 14. априла 1982. године у ком она одгова
рајући на питање: „Имате ли могућности да се браните?“, од-
говара: „Па, како да кажем. Бранимо се Богом“ (Јеврић, 1990, стр.
52). У дугом процесу рада, певања и мишљења, документарна
223
суштина и задати контекст могу да звуче локално, херметично

и песнички немотивисано. Апокалиптични расцеп времена се
догодио, па је оно постало нулто време чију манифестацију
песникиња исповеда на нултој коти која је увек нека врста кра
јине (краја). Истина, историја и уметност бивају осветљени из-
ненадним светлосним ударима.
У Свети бездан нам и по свети распело
сред мрклине лепет жар-птице, рушевне нам
благодане у овој пустој крајини.
(Јеврић, 1990, стр. 16)
Поетичко успостављање и конституисање у целокупном
стварању нулта кота, нулто време и нулто лице одређују мит-
ски контекст поетике, укључују се у митопејску структуру пре-
обликованих скаски, и коначно отварају могућност обрачуна
са временом, простором и савременим личностима.
Андрејевић, Д. (2005). Савремени писци Косова и Метохије /
лексикон чланова Књижевног друштва Косова и Метохије. Косовска
Митровица: Књижевно друштво Косова и Метохије.
Арансон, Х. Х. (2008). Историја модерне уметности: сликар-
ство, скулптура, архитектура, фотографија. Београд: Орион Арт.
Брајковић, Д. (1974). Време поезије непролазно. Политика, Бе-
оград, 25. мај.
Вукановић, Ј. (1982). Животопис језика и времена. Овдје, Тито-
град, 19.
Грујичић, Н. (2004). С душом на готовс, Полемике и одушци.
Српско Сарајево: Ослобођење.
Денковић Братић, Д. (1976). Неслућене поетске тишине Даринке
Јеврић. Кораци. Крагујевац, ХХ (7-8), 14-18.
Делетић, Р. (1991). Глас манастирске тишине. Овдје. Подгорица,
270, 36–37.
Деспотовић, М. (1983). Биљег плодног порива. Стремљења. При
штина, 4, 77.
224
Егерић, М. (2007). За светао спомен Даринке Јеврић. Траг. Врбас,

12, 65–76.
Микић, Р. (1991). Песма као палимпсест. Борба, Београд, 6. јун.
Стојановић Пантовић, Б. (1999). Тренутак зрења. Политика,
Београд, 29 мај.
Стојановић Пантовић, Б. (2008). Славјанска госпа. Оштар угао.
Зрењанин: Агора, 130–132.
Иванић, Д. (1997). „Књижевно наслеђе Српске Крајине“. У: Д. Ива
нић (прир. и ур.) Књижевно наслеђе српског народа Крајине /крајишких
Срба у науци о књижевности. Нови Сад: Матица српска, 353.
Иглтон, Т. (2016). Након теорије. Цетиње: ОКФ
Јеврић, Д. (1988). Ругање патњама. НИН, Београд, 29. мај. 33–34.
Јеврић, Д. (1998). Косово је пало у Крајинама. Дуга, Београд, 23–25.
Јеврић, Д. (1991). Траг на палимпсесту. Јединство, Приштина.
Књижевност Црне Горе од XII до XIX вијека, Министарство култу-
ре Црне Горе, Подгорица 1996. http://forum.b92.net/topic/20448-vladika-
danilo-petrovic-njegos-svojerucna-pisma/ приступљено 10. 09. 2017.
Прилепин, З. (2016). Није туђи рат, један дан – једна година.
Београд: Самиздат Б92.
Речник Његошева језика (А-О) (1983). Просвета, Београд – Тито-
град – Цетиње: Вук Караџић – Народна књига – Обод – Просвета.
Фукујама, Ф. (2002). Крај историје и последњи човек. Подгорица:
ЦИД, Бањалука: Романов.
Штефан, Ф. (1990). Даринка Јеврић или славјанска туга. Поли-
тика, Београд, 17. новембар, 14.
Шуваковић, М. (2011). Појмовник теорије уметности. Београд:
Орион Арт.
ИЗВОРИ
Јеврић, Д. (1980). Ижице. Београд: Нолит, Приштина: Јединство.
Јеврић, Д. (1990). Хвостанска земља. Београд: Просвета.
Јеврић, Д. (1998). Јудин пољубац. Београд: Драганић.
225
Živojin M. Rakočević
Summary
ZERO TIME, ZERO POINT, ZERO FACE: THE PHENOMENON
OF THE END (OF HISTORY) AND OF KRAJINA (BORDERLANDS)
IN DARINKA JEVRIĆ’S LAND OF HVOSNO AND KISS OF JUDAS
The terms zero point, zero time and zero face, coined and used by Darinka
Jevrić in her poetry, redetermined and reintroduced her poetics into contemporary
art. They were used in a unique way to define and qualify the kaleidoscopic
composition of poetry making and of creating a local world in the process of
defragmentation of a culture and of the Serbian linguistic space during the tran
sition period. The current moment crossed the boundary of mythic and mythopeic
structures reshaped as a possibility to get revenge on space, time and personality.
The disappearance of a world, both as a process and as a result, led to changes in
the language of this poet, who searched for absurd forms of an interpreted (public)
truth with which to write poems of finitude on the end of history and uniqueness.
Keywords: Darinka Jevrić, zero point, zero time, zero face, borderlands,
irony, contemporary art
226
Митра М. Рељић1 821.163.41.08-1 Јеврић Д.
Универзитет у Приштини 821.163.41:929 Јеврић Д.
са привременим седиштем у Косовској
Митровици, Филозофски факултет,
Катедра за руски језик и књижевност
СТАВОВИ О ЈЕЗИКУ
У ПЕСНИЧКОМ И ПРОЗНОМ ТЕКСТУ
Сажетак: Упућеност песника на језик и развијено осећање за његове
естетске, функционалне и друге могућности, утиче и на формирање све
странијих песникових ставова о различитим аспектима језичког феномена.
Своје ставове о језику, детерминисане временом и околностима у којима
ствара, песник исказује у различитим контекстима, укључујући и поетски.
У овом раду се, на основу ексцерпиране грађе из песничких збирки те раз-
личитих прозних текстова Даринке Јеврић, разматрају њени песнички уобли
чени ставови – с једне стране, и они исказани у прозном тексту – с друге
стране. Анализа показује да су најексплицитније исказани језички ставови
Даринке Јеврић усмерени на језичку традицију, на угроженост српског
језика и борбу за његово очување, на етичку норму употребе језика у нај
ширем смислу (критика језичке еуфемизације, вулгаризације, чиновничког језика
и др.), те значај језика као неодвојивог елемента националног идентитета.
Кључне речи: језички ставови, песничка филологија, лингвоеколо

гија, реч, језик и идентитет.
Увод
Мада код људи најразличитијих стручних профила и нејед
наког степена образовања одувек постоји одређена потреба да
саопште своје мишљење о особинама свог, туђег, или језика
уопште, теорије ставова о језику, ослоњене на студије општих
ставова насталих у оквиру социјалне психологије, новијег су
времена. Језички ставови се класификују по различитим осно-
вама. По начину манифестовања они могу представљати свес-
1
hvostanskazemlja@gmail.com
Рад је настао у оквиру ангажовања на пројектима Опис и стандардизација сав-
ременог српског језика (178021), који финансира Министарство просвете и науке
Републике Србије.
227
Митра М. Рељић
на гледишта и несвесне системе вредности, по врсти бивају

естетски, морални, прагматички, по дејству могу бити безазле-
ни и веома штетни, по предмету се могу односити на језик уоп-
ште, на поједине језике, варијетете, или идиолекте појединих
припадника одређених друштвених група (Bugarski, 1996, стр. 86).
Језичке ставове Џ. Фишман (Fišman, 1978, стр. 168) разматра као
кључне факторе језичког одржања, а К. Бејкер (Baker, 1992, стр.
9) их упоређује са важношћу ставова човека према сопственом
здрављу, будући да „ставови према неком језику битно утичу
на језичко обнављање, одржање, одумирање или смрт“.
Књижевни ствараоци васцели живот откривају неограни-
чене могућности језика, брусећи притом и властите ставове о
језичком феномену – његовом пореклу, написаној и изговореној
речи, њеним фонетским капацитетима, лексичким и творбеним
особинама, о статусу и положају свог језика, о историјским и
политичким језицима, о језику и националном идентитету итд.
„Једну од главних полуга у васпитавању писца чине наука и
знање о речима, најдубље познавање и проницање у језик на
којем се ствара (…) У својој књизи De vulgari eloquentia Данте сам
даје изворе свога знања о језику од којега је имао да створи књи
жевни језик свога народа – детаљно је претресао предности и
недостатке појединих италијанских дијалеката, сам је обавио
посао лексиколога, семантичара и граматичара; то је за њега био
увод у сопствено стваралаштво“ (Parandovski, 1964, стр. 148).
Језик је – напомиње Милован Данојлић (2011) – „највећи
дар који писац добија од свог рода, и писање је уздарје племе-
ну од којег смо примили поклон.“ Констатација Исидоре Секу
лић (1966, стр. 14): „Какав је чији народни језик, онаква му је
машта о лепоти и вечности“, сугерише афирмативан став о
језику сопственог народа, формиран на темељу ширих увида у
особине тог језика. Важност таквих увида за формирање ста-
вова, показује и чињеница да се, при испуњености тог услова,
естетске и друге особине лако препознају и у туђем језику. Та
ко у својим предавањима о српској народној књижевности на
славистичкој катедри у Паризу, одржаним 1841. године, песник
и професор Адам Мицкјевич (1955), између осталог, примећује
да је српски „од свих словенских дијалеката најхармоничнији,
најмузикалнији“. Успешне књижевне ствараоце по правилу
228
С ТА ВОВИ О ЈЕ ЗИКУ У ПЕСНИЧКОМ И ПР ОЗНОМ ТЕКС ТУ
одликује и завидна упућеност у теоријске аспекте различитих

лингвистичких дисциплина. „И као што су то већ други рекли,
разлике међу језицима нису у звуцима и словима, него у по-
гледима на свет. И сваки језик описује круг око свог народа, и
сваки народ је, опет, позван да на свом језику исприча оно што
види са оне тачке на Земљи коју му је Бог даровао“ (Бећковић
2016). У цитираном ставу садржано је позивање „на античку
традицију схватања језика као форме духа која је добила нов
подстицај у учењу о погледу на свет који је предодређен струк-
туром језика, код чијих је истока стајао ‘отац опште лингви-
стике’ Вилхелм фон Хумболт“ (Поповић, 2008, стр. 21). Станислав
Винавер (2012), који у обимним расправама о језику није пре
стајао да се бави законитостима слога, фоносемантиком, дожи
вљајем и наслућивањем речи, нашим епским дужинама, чуђе
њем у језику, граматиком и надграматиком итд., своје језичке
ставове заснивао је не само на широким теоријским знањима
већ, и више од тога, на завидној песничкој интуицији.
Према томе, формиране ставове о најразличитијим аспек-
тима језика посебно ваља очекивати код песничких стварала-
ца, јер, ако је веровати Мартину Хајдегеру (Hajdeger, 1998, стр.
5), „Језик је кућа бића. У њеној окућници станује човек. Мис-
лиоци и песници су чувари те окућнице“. Ипак, „тешко (је)
наћи иоле исцрпнији научни рад о ставовима песника према
језику исказаним у њиховој поезији“ (Пипер, 2014, стр. 63), а
основни разлог за то П. Пипер налази у томе што „лингвисти
који се баве песничким језиком, посматрају тај језик као обје
кат истраживања (фонетско-фонолошких, граматичких, лексич-
ких, стилистичких итд.), остављајући углавном по страни самог
песника као субјекта који има своје погледе на језик – како на
језик своје поезије тако и на језик уопште“. Рад посвећен јези
чким ставовима словенских, у првом реду српских и руских
песника, њиховој поетски исказаној љубави према речи, по-
етском дискурсу, језику као чуду, схватању језика као божан-
ског дара, о изворима језика, екологији језика, тражењу речи
итд., засад вероватно и једини код нас те врсте, П. Пипер (2014,
стр. 62–93) је насловио изразом песничка филологија уз објаш
њење да сам „појам песничке филологије има основ за постојање
као предмет шире схваћене филологије, на пресеку психолинг-
229
вистике, социолингвистике и поетике, који обухвата систем

поетски изражених ставова о језику било појединца, било не-
ког књижевног правца, школе или епохе“ (Пипер, 2014, стр. 63).
Сврху изучавања песничких ставова о језику аутор види пр
венствено у „могућности да се на тај начин добије још једно
сведочанство о неким суштинским својствима језика, сада пес
нички уобличено, а и због могућности да се утврди неко по-
етски исказано запажање које је у научним истраживањима
евентуално било мање или више занемарено. Поред тога, ста-
вови песника о језику могу бити важни за схватање и тумачење
њихове поетике“ (Пипер, 2014, стр. 64).
Ставови Даринке Јеврић о песничком стварању
Особеност песничког стварања, песникове ставове уоп-
ште, па и језичке ставове, детерминишу и простор и време.
Изнимне друштвене околности по правилу иницирају мношт-
во најразличитијих језичких ставова, исказаних како у про-
зним тако и у поетским текстовима. Један од најбољих при-
мера пружа нам руска књижевност у емиграцији настајала по
сле Октобарске револуције, у којој су суду песника и прозаис-
та подвргнути безмало сви аспекти, у то време актуелног, ру-
ског језика у њиховој отаџбини – лексика, граматика, онома-
стика и др.2 На питање, у којој мери поднебље и околности
условљавају песника, Весна Парун је својевремено одговорила:
„Сви су људи условљени околностима. Али пјесник по бе
демима тих вањских условљености инстинктом мрава буши не-
ки свој властити унутрашњи амфитеатар, у коме ритуално ожи
вљује заједничку бол егзистенције. Обликован законима ‘под
небља’, из себе слободно обликује још једно поднебље, за све који
говоре и мисле истим језиком. Тако један дарива себе свима, а
народ постаје обогаћен за још онолико визија поднебља колико
је неимара поезије из себе родио“ (Парун, 1982, стр. 10).
2
Писци у емиграцији најтеже су се мирили с радикалним изменама топонимије,
ходонимије, ергонимије, па и самог имена њихове отаџбине. У низу критичких
осврта на новонастале абревијатуре РСФСР и СССР, И. А. Иљин, на пример, гово-
ри о новом гнусном називу руске државе, а М. Цветајева бележи: Ведь и звука-то
нету – Русь! / Цытъ! Буде толковать! / Не быть и не бывать, / Чтоб русский офи-
цер – / Да за Рэсэфэсэр!; /… Русь – прадедам, Россия нам, / Вам – просветители пещер
– / Призывное: СССР… (према Кожевникова, 2001, стр. 164–165).
230
Случај је хтео да песникиња Даринка Јеврић оживљава

„заједничку бол егзистенције“ на простору на којем се, као
ретко где, сучељавају два времена – вријеме оно и вријеме ово,
па у том смислу и два примарна бола – бола отменог, његошев
ски и ракићевски мушког (в. Гордић, 2008, стр. 99) и комотно
„настањеног“ у већ прочишћеној души, и бола као „клете суд-
бе“, како би рекао М. Егерић (2007, стр. 68), пуног гнева на век
„додељен нам за живљење“, две културне детерминанте – сти-
да као осећања слободна човека које подразумева добровољно,
унутрашње поштовање моралних начела, и страха као осећања
роба који диктирају извањске забране (Лотман, 2005, стр. 499),
два садржајно-естетска капацитета речи – речи сакрално-ста-
мене, записане на каменим календарима и древним палимпсе-
стима и речи непостојане, лажју забрављене, еуфемизоване и
вулгаризоване, два социолингвистичка окружења – средњо
вековно косовско, новобрдско и призренско у којем се сусрећу,
слободно говоре и пишу српски, грчки, латински, немачки и
други језици, и потоње у којем се изговорена српска реч по-
често плаћала главом. У језичким ставовима Даринке Јеврић
јасно се оцртава супротстављеност двају временских амби
јената, двају мисаоних устројстава, етичких начела и њихових
језичких манифестација. Ти ставови су исказани недвосмис-
лено или посредством метафоризације и симболизације, у пр
вом реду, ономастичке грађе – прецендентних антропонима,
топонима, фитонима, зоонима итд., уз помоћ којих се успо
ставља паралела вере и безверја, добра и посвемашњег зла.
Тако се, на једној страни, као симболи времена оног, призивају
Сава, Вид, Јефимија, Гојковица, Његош, Вучедол, Свети Архан-
гели, Велика Хоча, божур и босиок, а на другој страни акцен
тују њихови антиподи – Јуда, Каин, Хаг, Нигдина, кукута, гор-
ки брст и сл. (Рељић, 1999, стр. 609).
Озбиљно песништво „излаже фактичност човековог оп–
станка. Но, само то рећи није довољно. Наиме, овоме ваља
придодати следеће: песмовање песника који казује опстанак
јесте начин његовог сопственог опстанка, односно, то је његов
опстанак у стању тока у коме се он сâм налази, ‘а у својем (изу
зетном) начину и проналази … то јест себе самога обезбеђује’“
(Томашевић, 2014, стр. 879–880). У каквом језичком окружењу
231
Даринка Јеврић обезбеђује сопствени опстанак види се из ње

ног одговора на питање, како се брани од упада драматичне
свакодневице: „Бежим у језик, онај архајски, онај синтетички
из старих рударских законика, Душановог законика, само да
ме не би однело негде у оне кокетерске замућене воде, чега се
бојим као гује љуте…“3 (Јеврић, 1988). Понеки, склони да јој при-
пишу повремено кокетирање са језиком, очигледно су слабије
упућени у језик на који се песникиња позива, отуд и не разуме
ју зашто се она у свом поетском тексту не одриче тисуће, по
вијести, обитељи, јуноше, липња, глагола случити и получи-
ти те бројних других црквенословенизама, библеизама, ру-
сизама, тобожњих кроатизама. Наиме, Даринка Јеврић је, изу
зев политички иницираних и сепаратистички обојених лек-
сичких и творбених домишљања, све остало с правом сматра-
ла ризницом властитог – српског језика,4 који је, не случајно,
изједначавала са славјанским.5 Свесна да је суштина песни
ковања „у ширењу ‘заборављених’ или још неуспостављених
семантичких опсега како у значењским оквирима појединих
речи тако и у њиховим – незнаним, неочекиваним – међусоб
ним везама“ (Инкрет, 1977, стр. 228), Даринка Јеврић је истовре-
мено свесна и институције самог језика, његове унутрашње
императивности те граница његових продуктивних способ-
ности и семантичке расположивости (Инкрет, 1977, стр. 229).
Даринка Јеврић је помно ослушкивала речи и записивала их
на оном што јој се прво нађе при руци – у нотесу, на новинској
маргини, празној страници књиге, аутобуској карти, каквој
3
Додала бих, не само Душановог законика, већ и многих других књига старо-
ставних којима је обиловала Даринкина лична библиотека, укључујући и службе
српским светитељима („Србљак“), које М. Павловић (2000, стр. 194) с правом сматра
„корпусом наше црквене поезије, а њихов језик – старим српским књижевним
језиком“.
4
У оба изговора – екавском и ијекавском подједнако се комотно осећала, па у
поезији поштовала ијекавску, а у новинским текстовима екавску замену јата. У
интервјуима, пригодним беседама и свакодневљу – говорила је како кад. Писала је
искључиво ћирилицом, а у недостатку ћириличне машине куцала на оној са лати-
ничним словима, коју је у приштинском заточеништву једино и имала.
5
Они који су разумели дубље значење синтагме, на пример, славјански тужна, и
не само те, рано су и препознали јединствен „словенски бруј“ у поезији „словенске
Пенелопе“, како су Даринку Јеврић називали неки међу критичарима њеног пес-
ништва (в. Егерић, 2007, стр. 66, 68).
232
било позивници.6 Као што није дозвољавала да јој ико „поме-

ри“ реч у песми, тако није било упутно премештати оне расу-
те унаоколо,7 све док ту, где их је песникиња оставила не саче
кају и самере своју „тачност“ с мноштвом других у тренутку
Даринкиног надахнућа (Рељић, 2007, стр. 129), односно „изне
нађења душе“, како је блиставе песничке тренутке својевреме
но именовао Шилер (в. Parandovski, 1964, стр. 95). Знала је да,
како би рекао М. Павловић (2000, стр. 244),
Понекад Реч треба саму себе да забрани. Да подигне ограду
око себе и да стоји као храст чије се грање не њише. Да седи на
пољани као дете иако је било осуђено на веке, да каже: ја саму
себе ћутим. Ја ћутањем чиним велику услугу смислу. Значење
полако себе појачава, као да кртица излази из кртичњака. Сло
во по слово, реч се ојачава. Спремна да у песми поново живи. У
земљи да се храни.
Замољена да прокоментарише сопствену збирку песама
Ижице, Даринка Јеврић износи јасан став о поетском дискур-
су, тражењу речи и сопственом песниковању:
„Пјесник је знао да ријечи имају душу. Као што свилена
буба испреда танане флуидне нити, пјесник је трагао за уну
трашњим складом и из аморфне животне грађе, попут свило
преље, издвајао жице и дамаре који га најбоље именују, како би
приближио себе истини, ђаволу, Богу, себи самом. Клонећи се
јалових ријечи, хтио је да досегне тајни језик ствари, чула, кли
јања, да досегне душу ријечи. Носио их је у себи као у времени-
ма кад је умјетност ријечи живјела као усмено предање. Повје
равајући их бјелини, пјесник је између душе човјека и душе пје
сме стављао знак једнакости. Докончавао без починка и увира,
биљежио импулсе свог тамног брата. Интуитивно спознавао
суштину. По мјери човјечности“ (Јеврић, 1981, стр. 9).
На другом месту песникиња напомиње: „Ја нијесам гласного-
ворник. Вјерујем у поетику тихог ткања и у стамене ријечи.
Уздам се у мудрост срца и чаролију душе“ (Јеврић, 1975). Можда
баш зато једно Даринкино „ћутим“ казује више неголи стоти-
не других лексема „гласноговорница“ (Рељић, 2007, стр. 129).
6
Слично су чинили и чине и многи други писци (в. Парандовски, 1964, стр. 89).
7
Што је потписница овог текста гдекад покушавала, погрешно верујући да пес
никињи тако олакшава. У привидном нереду за песникињу је владао савршен ред,
јер је, затреба ли јој шта, непогрешиво знала где се тражено налази.
233
У исто време, Даринка Јеврић и не помишља да даје одго-

воре о „суштини првотној“ те, и кад се јавља као лирски субје
кат, показује двоструку обазривост, тако што властите речи
које садрже недвосмислену ограду, повери, на пример, Дечан-
ском љетописцу:
Моје је да копним смјерно / ко надгробни камен – поваздан над
тајнописом наднијет / Не да дајем одговор о суштини / првотној.
Охоли овдје посрну; поједе / их ноћ, прекрије мемла (Дечански
љетописац, Ижице, 13–14).
Само уз свест о завештаним му вредностима – подвлачи Р. Ми
кић (1991) – „човек може пристати да ‘копни смјерно’, да своје
постојање претвара у службу трајним вредностима које ће у
себи садржати и слику његовог постојања“ .
Своју поетску слутњу Даринка Јеврић је гдекад појашња
вала крајње искреном и једноставном реченицом: „Пјесма ми
је казала, она је старија од мене“. С друге стране, остаје стална
запитаност пред могућностима и дометима сопственог пес-
ничког израза:
Шта сам то зидао? // Плашим се да именујем // Около распрше-
на грађа: старинске књиге, пороци, / снови, године, живи креч –
најприје разлажеш / па сабираш значења тајна – // таквим мал-
тером спајах опеке пролазности, // уз саму ивицу неба видиковац
постављах // да птице слете на озарење, / сврати и одахне сам
Бог. // Тапије и скице нијесам прибављао, / никаква уздарја –
увијек / почињући ни из чег: чежњу сам у облик преобраћао, /
жудњу трепераву – ко древни неимари. // Па гдје је грешка? //
висак се вазда у понору њише / обноћ темеље нагриза мјесечина
/ виле бацају чини. // Шта сам то зидао и / гдје бијах подучен
грешно (Монолог пјесника, Ижице, 20)
На другом месту песникиња саопштава:
И знам: спорна је премоћ овог свједочења стихом / над сасма
нијемим споменом / гујом прошивеног срца; / о блажен цјелов
мука, што / пребива у сумњи, згођен у дан / кад недостојни смо
завјетних ријечи (Пјесник пред стећком, Ижице, 7)
Стога песникиња у свом поетском исказу инсистира на
памћењу: „Говор је рушан. / Очај и / љубав најтиша сустижу
се у памћењу“ (Све је у памћењу, Ижице, 39), говору неретко прет
234
поставља ћутање; поистовећујући се с каменим надгробником

који јој се својом нутрином и „читавом површином обраћа“
(Павловић, 1984, стр. 22), и сама „камени“: „Моје су ријечи укори-
чене мрким сводом / и маховином испод стопала. / Умилни вје
тар / јалово сјеме. / Охол би мајсторов усхит кад нареди да
проговорим“ (Споменик, Ижице, 11), тишину: „пишем нестварно
писмо / без иједног слова / само тишина / и бијела кост свита
ња преписана са лица / на плаву свилу несанице“ (Чудно писмо,
Нестварни записи, 45). „Нијесмо ли ми заиста преварени Тиши-
ном?“ – пита се песникиња, изједначујући тишину са вечношћу,
са, метафизичком свешћу оплемењеном, прастаром зебњом,
која се – наставља – „у мени станила са јастука праматере моје“
(Јеврић, 1975). „Опирући се законима категоријалног мишљења,
пјесници често користе симбол тишине или ћутања, прихва
тајући Малармеово мишљење да је ‘ћутање, једина раскош по
слије риме’, у судару свијета реалног и свијета трансцендентног.
Пјесник тиме показује и границе стваралачких моћи и немоћи.
У таквим дијеловима пјесама као да се ‘згушњава смисао’ са-
општеног и сугерираног…“ (Ивановић, 1998, стр. 361).
Језички ставови Даринке Јеврић

исказани у поетском тексту
Учесталост наслова збирки и песама попут: Нестварни
записи, Ижице, Монолог пјесника, Титле и ижице, Притвор-
ство ријечи, Чудно писмо, Палимсест, Језик је у ногдауну слав
јански и др., не значи да су све те песме у целости посвећене
језику (мада неке јесу), будући да „песников став о језику не
мора бити исказан целом песмом, него може бити изражен
само неким њеним делом“ (Пипер, 2014, стр. 64), али казује да
свеколика уметност стварања, песник као такав или као стожер
поетског дискурса, његов лирски аутопортрет, радост језика и
муке са језиком и сл. заузима значајан простор у поезији Да-
ринке Јеврић. „Читава збирка Нестварни записи посвећена је
смислу речи и смислу песме“ – истиче Р. Ивановић (1976, стр.
947), а исто бисмо могли рећи и за збирку Ижице.
Вредносни став Даринке Јеврић о речи и писменима, али и
временски оквир њене интуитивне преокупације експлицитно
235
је дат у песми Инок Сава Дечански, у целости посвећеној речи,

писаним споменицима, записима и натписима времена оног:
Слава Слову / Писму на пијеску и глини / тајни на пергамени /
свитку под стакленим звоном / слава писменима / на крчазима
/ на древној сребренини / на отвореној књизи / испирача злата
// Славим слово мучалник ја // Онај сам што срицах и сочини /
аз / буки / вједи / при кријесници мјесечној / труковах на вучјој
кожи… (Инок Сава Дечански, Јудин пољубац, 75).
Реч спасоносну, реч као неупитно чудо, Даринка Јеврић
подједнако проналази загледана у древне палимпсесте, под
чијом „фином скрамом зрцала“, у тишини, наслућује гласове
предака и пророка:
О теби само најбитније / ријеч древну као тишина / ријеч чудно
чудо / као кад камен расте / ријеч које неима (Огрлица, Нестварни
записи, 25).
Иако није стигла да се упозна с теоријским аспектима ре-
лативно младе дисциплине – лингвоекологије, Даринка Јеврић
је веома држала до етичке норме употребе језика (в. Пипер, 2016,
стр. 8). Пажљиво је мерила своју изговорену реч и у свакоднев-
ном разговору, чак са најближим пријатељем, па ако би јој се,
по њеним строгим мерилима, учинила иоле неумесном, без
предомишљања је саопштавала: „повлачим ружну ријеч“. Ис-
товремено се „клонила јалових ријечи“, оних без јасне поруке
– еуфемизованих и пренемоглих.8 Ако је при сусрету са својом
песничком сабраћом „наздрављала звијездама“, тежаку, ком
шији, драгом пријатељу обраћала се, као што би и њена Десан-
ка, народски једноставно: „Помаже Бог, добри људи!“ и „Кућа
вам пјевала“ (Рељић, 2007, стр. 130). У поетском дискурсу, она
такође има потребу да покоју од употребљених речи на неки
начин оправда:
Сјединио нас прећутан завјет, слеђеност / притворства твога
бездан // Некадар да заскочим сопствену / сјенку – утег празно
словља – не / узмогох друкчије до / мливо отровно из слова…
(Притворство ријечи, Ижице, 15),
или:
8
Језичка вулгарност ју је ужасавала, јер је добро поимала да „суштина вулгар-
ности уопште лежи у одсуству осећајности“ (Raskin, 1965, стр. 136).
236
Избијељело ми чело па везем простријељене ријечи / изгубљено

јато / а хтједох ријечи благе / као кад трули злато (Везиља, Не-
стварни записи, 17).
Неодвојиви део социолингвистичког схватања језичке кул-
туре као дела друштвеног понашања и мишљења, јесте начин,
квалитет и квантитет говора, као и култура слушања (Bugarski
2001, стр. 102–103; Пипер, 2010, стр. 12–14). Као што је непожељно
празнословље, језичка еуфемизација, изговорена лаж, тако је
нечасно и прећутати оно што се мора рећи. Даринка Јеврић је
подједнако подвргла критици једно, друго и треће. Свој став о
овом потоњем исказала је употребом добро познатих лексема
и фразеологизама:
Презимио сам вијек не златоустећ (…) / не дволичио / Везао сам
и дријешио – свирале од зове нисам гајио / нит вребао згоду, већ,
како обико, испеко па реко…
…
Док су пред златним телетом клањали наполичари душе: / ала-
ви скутоноше, незнавени преливоде. / Рукавица им свака пота-
ман, уши / заливене воском. Уста пуна воде… (Тавна бијела књига…,
Хвостанска земља, 12).
Жигошући бешћутни чиновнички језик који промовишу
средства јавног информисања, песникиња свој став исказује
тако што поетски текст илуструје дословним цитатима:
У важним државним вијестима / важан Субјект Нечега / Нешто
као министар за / Србе изван Србије / Србе изван себе и сл. / из
престоног оглашава се града: // – До данас је из Српске / Крајине
избегло / сто педесет четири хиљаде / нула педесет четири
лица 9// Словну тако, и словима / стари комесар нових непогода
(Нула лице, Јудин пољубац, 22).
На другом месту сведочи:
Наш човјек из бијела свијета / љекар, хуманиста штоно веле /
у смутно љетње јутро / родољубно ганут / са екрана – онако
наште / чило одвеза са мека дивана // – Српског народа у туђини
најпреча је обавеза / да своју младост обезбеди протезама //
9
Шире и из другачијег угла о песми Нула лице в. у тексту Ж. Ракочевића у овом
зборнику.
237
Огласи се тако брижни веселник / а тв – божица понамјести

стезник / и кликну смјеста: / Ал ће младост да олиста! (Круг
кредом, Јудин пољубац, 24).
Како не би било сумње, у сврху документарности песникиња у
фусноти бележи: Јутарњи ТВ дневник, 27. VIII 1994.
Песникињи није промакло ни загађивање језика упливом не-
потребних англицизама, о чему такође исказује свој став, нај
чешће на ироничан начин:
У вријеме ово / ма какви тестаменти / ма какви родослови: /
потоњи потомци перјаника / војвода и обер-кнезова / седлају и
узјахују форда / перјаници оф-шор / и осталих несој борда…/ О
свијет је тако фин / све је кул и ин (Вријеме оно вријеме ово, Јудин
пољубац, 54).
Кад је 1999. године, под покровитељством тзв. међународ
них снага, дошло до кулминације насиља над српским народом
и језиком, када се за изговорену српску, или српској сличну
бугарску реч губио живот, због чега су у градовима преостали
Срби постајали нелингвални или су спас тражили у крипто
глосији (употреби туђег – најчешће енглеског језика), Даринка
Јеврић је из приштинског казамата извештавала о ухапшеном,
без суда и пороте, њеном народу, култури и језику, а у леденој
осамљености бележила:
…јеси л’ жив да шанеш / Сахаром свијета / Из чадора зимњег /
голо/босе душе…/ јектаније рода јекнеш / о чији језик славјански
– ријеч српску су / милосрдни господари свијета / шегрти ђаволо
ви – омчу (О Петровим веригама, Посланице с Проклетија, 42).
Како је разоткривање језичког идентитета неретко имало за
последицу губитак живота, Даринка Јеврић сведочи:
У зарну / зору августовску / Удахњујеш тмаст сопственог језика
/ зажежеш кнуте / Закречене ријечи / Бројаницу скриту у дну
срца / Потајно пребираш / Да не чује се причести аз и буки /
Молитва не препозна / У усана крету / Славјански сказ (Јутрење
преображењско, Посланице с Проклетија, 48).
Најтеже се мирила са језичком мимикријом у „вароши Пришт“,
где – писала је – „заузлан је говор славјански / Ал да избјегнем
линч / Умијем рајетински да доакам – / Ријеч материнску удо-
238
мим у рибу / Пчелу птицу / Цвијет самоникао…“ (Шетња мрча-

вом, Посланице с Проклетија, 46–47). Ослобађати језик, ослободи-
ти га макар на трен, у времену кад се „избивање из стана – јазбине
једначило са самоубиством“, песникиња је сматрала светом ду
жношћу, без обзира на последице. То се једино могло у недељно
рано јутро на путу ка Цркви Светог Николе, кад се веровало да
непочинитељи још спавају. По повратку је бележила:
Језик је у ногдауну славјански / Овдје на старевини / муца, те-
тура, а шаптача почесто и устријеле / У Лучинданско свијетло
јутро / на језику Руса и Срба / молитвим путем ка цркви / Ни-
коле Светог // Одгађам нокаут (Језик је у ногдауну славјански,
Посланице с Проклетија, 45.)
Иако је, разумљиво, поштовала и волела и друге народе и њи
хове језике, Даринка Јеврић није скривала посебну наклоност
према Русима и руском језику, па није ни штедела „млијеч сло-
во“ за оне „у чијем словару / свијет именују и свјетују миром и
чија се Родина / С Вишњим међи“ (Дневник / ноћник / зимник,
Посланице с Проклетија, 55). Такав њен став, формиран на темељу
вишевековних духовних и језичких веза, као и пробране лек-
тире у којој је свакако значајно место припадало руским књи
жевним ствараоцима, околности у којима су се 1999. године
нашли Срби на Косову и Метохији и чињеница да су само од
овде присутних руских официра и полицајаца могли очекивати
и добити несебичну помоћ, тај суд само су додатно учврстиле.10
Бавећи се упоредо песништвом и новинарским послом,11
Даринка Јеврић је била у прилици, не само да се дружи са нај
бољим песницима ондашње Југославије, као и већим бројем
10
Љубав према руском језику и његовим корисницима песникиња је у време при-
штинског заточеништва почесто детиње искрено исказивала, па би „окупаторску
свиту“ која се башкарила у професорским кућама Универзитетског насеља, против
речећи јој, с времена на време „почастила“ руским корачницама са магнетофона,
навијеног тако гласно да се, при отвореним прозорима, васколико насеље тресло.
11
Постоје мишљења да услед удаљености двају дискурса – песничког и новинар-
ског, посао новинара песника нужно омета и да не би требало њиме да се баве. Има
ли се на уму да је у периоду највећег новинарског ангажовања, Даринка Јеврић
написала и своје најуспелије песме, не би се могло рећи да је новинарски посао
лоше утицао на песнички сензибилитет Даринке Јеврић, осим да је можда донекле
успоравао на плану поетског стваралаштва. Но, да је књижевни стваралац прого-
варао у њеним новинским текстовима, чак и у „обичним“ извештајима и репорта-
жама, у то нема сумње. На пример, наслов извештаја „Храм у славу Антиноја“ са
новооткривеног римског локалитета у Сочаници, онима који нису читали Хадри
јанове мемоаре Маргарит Јурсенар, мало шта је могао казати.
239
иностраних песничких угледника већ и да многе од њих интер

вјуише.12 Тим разговорима песникиња је удовољавала знати
жељи заинтересованих читалаца, али и сама црпила из њих
нова искуства и нове погледе на песничко стваралаштво, на
језик и језике, или потврђивала сопствене.
Језички ставови Даринке Јеврић

у прозном тексту
Језичкој еуфемизацији и вулгаризацији, положају српског
језика и српске ћирилице, језичком наслеђу, заступљености
страних језика, језичкој политици и другим социолингвистич-
ким темама Даринка Јеврић је посветила значајан простор у
својим новинским освртима те бројним интервјуима које је
давала другим новинарима или оним које је сама водила. У
текстовима које потписује Даринка Јеврић и у којима износи
своје језичке ставове, запажа се њена несумњива упућеност у
актуелне језичке проблеме те њихове узроке и последице. Реа
гујући на уредбу Министарства културе Хрватске којом се за
хтевало да се из библиотека одстране књиге које нису писане
на „чистом хрватском књижевном језику“, Даринка Јеврић се
присећа догодовштина с нешто раније одржаваних књижевних
манифестација Далмацији у походе, када су деца која би се сја
тила око Десанке Максимовић по аутограм, по правилу заже-
лела да им се песникиња потпише латиницом те како је Десан-
ка гласно коментарисала и благо прекоревала домаћине, уо-
чивши да у школским библиотекама књига штампаних ћири
лицом једва да има. У закључку свог новинског прилога, Да-
ринка Јеврић се придружује ставу лингвистичке струке: „Веру
јемо да би сваког разумног ојадила варијанта по којој би се, са
ових страна, реаговало саобразно декрету хрватског Мини-
старства културе. Срећом, таквих наговештаја нема. Напро-
тив, судећи по договору лингвиста на недавном скупу у Новом
Саду, где је назив језика званично измењен, никаквих насил-
них промена неће бити“ (Јеврић, 1992, стр. 8). Песникињино инте
12
Њени пријатељи или саговорници били су, између осталих, Десанка Максимо
вић, Весна Парун, Стеван Раичковић, Ежен Гилвик, Ханс Магнус Енцесбергер, Ра-
дован Павловски, Ефтим Клетников, Бранислав Петровић, Дане Зајц и многи други.
240
ресовање за језичка питања огледа се, између осталог, и у па

жљивом избору саговорника и, у датом тренутку актуелних
тема.13 Тако не пропушта прилику да ширу јавност упозна са
прегалаштвом будимпештанског писца и научног радника Пре
драга Степановића, који се почев од седамдесетих година про-
шлог века бавио обрадом штокавских дијалеката Срба и Хрва-
та у Мађарској (Јеврић, 1985), са плановима проф. Божидара
Бегенишића, председника такође седамдесетих година форми-
раног Друштва за стране језике и књижевност Косова и Мето
хије (Јеврић, 1977), затим Миленка Јевтовића, челника једва фор
миране установе помало чудног и предугог назива – Институт
за проучавање култура Срба, Црногораца, Хрвата и Муслима-
на на Косову (Јеврић, 1989) и др. Сам назив института песники
ња оцењује као „рогобатан, нерационалан и ружан а и језички
дискутабилан (…). Многима из ‘структура’ политичких и по-
литикантских, дабоме, силно је било важно исецкати словен-
ску културу у овом делу СР Србије“ (Јеврић, 1984). С обзиром
на околности у којима је сама живела, разумљиво је да се нај
већи део ставова Даринке Јеврић, исказаних у прозном тексту,
односи на стање и положај српског језика и словенске културе
на Косову и Метохији. Тако о последицама одуговлачења фор
мирања поменутог Института, песникиња у интервјуу датом
листу Дуга из јуна 1987, између осталог, напомиње да су:
„у међувремену, многа насеља постала (су) етнички чиста
– а нема те статистике која би то ажурно могла да прати – већ
јучерашњи подаци данас су, бојим се, застарели, што значи да је
на Косову и Метохији изгубљен највећи део ономастике на
српскохрватском језику (…) Касно је да се, уз ономастичку грађу,
побележе и многи драгоцени подаци етнографске природе, ле-
генде и предања, као и значајни детаљи из историјске прошло-
сти (…) Просто да се човек наљути на Турке што су нам, у пет-
наестом веку, оставили тефтере с прецизним називима села и
13
У личној библиотеци Даринке Јеврић, коју је потписница овог текста заједно са
још неколико Даринкиних пријатеља више пута спасавала, а након песникињине
смрти и дуго сређивала, остао је богат фонд књига из историје српског језика, сту
дија из ономастике, палеографије, лексикологије и лексикографије, мноштво енци
клопедија и вредних речника, међу којима и ређих примерака речника синонима,
митолошких речника, речника симбола и др.
241
пореских обвезника у њима (…) У програму на српскохрватском

језику, сума оригиналних културно-уметничких садржаја је ми-
нимална, сведена је на локалну хронику и ограничену минутажу,
а једино се програму на албанском језику даје примат и афирма
ција на ширем, југословенском простору…“
Даринка Јеврић такође увиђа да, поред страдања словенске оно
мастике, писаног наслеђа и других споменика српске културе,
српски језик нису заобишле ни злоупотребе еколошке нарави
у најужем смислу – гомилање речи у служби смишљене по-
литичке стратегије од којих многе, попут некад колонизације
и колонисте, српски политички и медијски представници про-
мовишу без имало свести о њиховим штетним последицама
(Рељић, 2013, стр. 143). Подстакнута питањем о „неалбанцима“,
песникиња бескомпромисно сведочи:
„Хитнуте су у јавност тада из комитетских ложа за диферен
цирање (…), како се показало, брижно и успјешно камуфлира-
них центара за трансмисију сепаратистичких наума, ова и мно-
ге друге магловите ријечи. Појмовна збуњивања – увјерена сам
– битан су дио сепаратистичке стратегије и настојања, нажалост
најчешће успјешног, да се суштаствено замагли (…) Сада нам је,
ваљда, јасно зашто су задуго новинари на редовним брифинзи-
ма код Азема Власија и његових претходника били инструисани
да обавезно употребљавају ријеч ‘иредентизам’. Сепаратизам – е
тај појам није се уклапао у строго синхронизовану сепарати
стичко-компартијску контролу усмјеравања јавног мњења. У
оквиру такве ‘брижности’ и инструкција, могло нам се и десити
да сопственој и свјетској јавности пласирамо лингвистичке не-
доумице које су дешавања на Косову и Метохији представиле у
сасвим друкчијој визури. Навукли смо одијум свјетског јавног
мњења говорећи им о контрареволуцији и иредентизму, умјесто
о велеиздаји и сепаратистичком покрету (…) Доиста љупки еуфе
мизми!“ (Јеврић, 1991, стр. 13).
На ванредној седници Председништва Савеза књижевника Ју
гославије, одржаној у Љубљани 16. јула 1985. године, четири го-
дине од – рећи ће Даринка Јеврић – „немилих догађаја (како ли
цемјерно и цинично тепамо контрареволуцији у политичком вокабу-
лару)“, песникиња у подужем излагању о фаворизовању албан-
242
ских писаца указује на потискивање, не само словенских већ и

свих других језика и култура. „Да додам да се по печату и мемо
рандуму нашег друштва не би могло претпоставити да међу
нама има писаца који стварају на турском језику“ (Јеврић, 1985а).
Због јавно изрицаних ставова и апела у циљу заштите срп
ског језика и културе, али и ниподаштавања других култура те
фалсификовања археолошких чињеница с циљем потирања
словенске прошлости Косова и Метохије, против песникиње су
осамдесетих година минулог века подизане и тужбе (в. Него
јевић, 1988), а у знак одмазде њене песме као завичајног писца
избачене из уџбеника за основну школу (в. Ковачевић, 1986). Уп-
ркос свему, Даринка Јеврић настављала је да сведочи о жалос-
ном положају српског језика у институцијама, удружењима и
јавном простору, прогону не само Срба већ и Македонаца, сло-
венских католика из Јањева, о албанизацији Муслимана и Рома,
страдању Албанаца југословенске оријентације (в. Вујиновић,
1988). Деценију и по касније могла је да саопшти само још горе:
„Као што знате, овде је језик на којем пишем, којим ви по-
штоване колеге говорите и на којем се штампа наш лист (…)
осуђен на одстрел. Као и сви словенски језици. Сведоци смо:
многи су платили главом“ (Јеврић, 2002).
Закључак
Књижевни таленат сам по себи претпоставља љубав према
речима (в. Parandovski, 1964, стр. 148). Та љубав, са своје стране,
иницира одговорност према језику на којем се ствара, што
изискује озбиљан, чак мукотрпан рад. Има књига напретек,
данас поготово, и без таквог рада, али успеле књижевности без
дубоког проницања у тајне језика засигурно не може бити.
Даринка Јеврић је то сасвим добро знала, о чему сведочи и
пробрана, не само књижевна већ и лингвистичка „лектира“, а
песникињине специфичне „црте и резе“ на страницама сту
дија, енциклопедија и речника доказ су да је та лектира и те
како рабљена. Из знања о српском језику, његовој унутрашњој
и спољашњој историји, проистекли су и песникињини сасвим
јасни језички ставови, лишени било каквих стереотипа, укљу
чујући и најновије дискурсе о васколикој „коректности“, који
243
нам, како примећује Захар Прилепин (2017, стр. 8), сугеришу

само једно: „Дођите без одеће, голи – без народа, без Бога, без
етноса, без идеологије, дођите голи у наш глобални свет и би
ћете срећни“ Не пристајући ни на какве помодне кокетерије и
аутоцензуре, Даринка Јеврић је служила роду и језику, сматра
јући то својим примарним послањем. Из дубоког уверења да
то и њен род и језик заслужују, она својим језичким ставовима,
исказаним подједнако у поетском и прозном тексту, стаје у
одбрану српске језичке традиције, језика као неодвојивог еле-
мента националног идентитета, указује на потирање српске
писане баштине, излаже критици свеколико нарушавање го-
ворне културе, слави „душу ријечи“. За песнике преминуле у
цвету младости Даринка Јеврић је, уз сву тугу, имала обичај да
каже: „барем је умро на вријеме“, вероватно имајући на уму да
оно написано у младим годинама често јесте и најбоље што
остане иза песника, док још није осетио да реч, поред благости,
каткад и укус горког брста те скривени отров кукуте има, а
отров језика, као последица наших трованих живота, чинио ју
је одистински несрећном.
Бећковић, M. (2016). Разговор с академиком Матијом Бећкови
ћем / Разговор водио Горан Раденковић, проф. Богословије Светога
Саве. www.spc.rs/sr/razgovor_ sa_akademikom_matijom_betshovitshem
Винавер, С. (2012). Језик наш насушни; Граматика и надграма-
тика / приредиo Гојко Тешић. Београд: Службени гласник – Завод
за уџбенике.
Гордић, С. (2008). „Песничка заоставштина Даринке Јеврић“. У:
М. Рељић и Н Павићевић (прир.), Даринка Јеврић. Посланице с Про
клетија (стр. 99). Београд: Српска књижевна задруга.
Данојлић, М. (2011). „Језик је највеће уметничко дело нашег на-
рода“ / Мира Поповић – интервју. Печат, 14. 01. 2011.
Егерић, М. (2007). „За светао спомен Даринке Јеврић“. Траг, 12:
књижевност, уметност, култура. Врбас, децембар 2007.
Ивановић, Р. (1976). „Нестварни летопис песникиње“. Књижев
ност, Београд, год. XXXI, књ. LXIII, св. 11–12.
244
Ивановић, Р. (1998). „Chrisopeia verbalis. Књижевно-естетски

проседеи у поезији Десанке Максимовић, Добрише Цесарића, Ду-
шана Костића, Блажа Конеског и Ивана Минатија“. У: В. Б. Савић
(прир.), Десанка Максимовић. Споменица о 100-годишњици рођења
(стр. 354–365). Ваљево: Изд. аутора.
Инкрет, А. (1977). „Између речи и оног што значи…пада мук“.
У: Нико Графенауер, Песме (стр. 221–245). Београд: „Народна књига“.
Кожевникова, Н. А. (2001). „О языке художественной литерату-
ры русского зарубежья“. Русский язык зарубежья / Под ред. Е. В. Кра
сильниковой. – Москва: Российская академия наук: Институт рус-
ского языка им. В. В. Виноградова. 119–287.
Лотман, Ю. М. (2005). Воспитание души. Санкт-Петербург: „Ис-
кусство – СПБ“.
Мицкјевич, А. (1955). О српској народној поезији / с пољског пре-
вео Стојан Суботин. Цетиње: Народна књига.
Павловић, М. (1984). Природни облик и лик. Београд: Нолит.
Павловић, М. (2000). Огледи о народној и старој српској поезији.
Београд: Просвета.
Пипер, П. (2014). Лингвистичка славистика. Београд: Слави-
стичко друштво Србије.
Пипер, П. (2016). „Српски језик између немара и намере“. По-
литика, 21. октобар 2016, стр. 8.
Поповић, Љ. (2008). Језичка слика стварности: когнитивни
аспект контрастивне анализе. Београд: Филолошки факултет.
Прилепин, З. (2017). Шта књижевност може у данашњем време-
ну / Политикин додатак, 9. септембар 2017. Београд: Завод за проу
чавање културног развитка.
Рељић, М. (1999). „Руковет бола славјанске госпе (Поводом књиге
Даринке Јеврић „Јудин пољубац“)“. Стварање, јун–август 1999.
Рељић, М. (2007). „Патња и реч благословена“. Летопис Матице
српске, Књ. 480, св. 1–2, јул – август 2007, 126–131.
Рељић, М. (2013). Српски језик на Косову и Метохији данас (со-
циолингвистички и лингвокултуролошки аспект). Београд: САНУ
– Кос. Митровица: Филозофски факултет.
Секулић, И. (1966). Говор и језик. Нови Сад: Матица српска.
245
Томашевић, Б. (2014). „Песништво фактичности или о томе како

се она објављује у песништву“. Летопис Матице српске, Књига 494,
свеска 6, децембар 2014, 879-888.
Baker, C. (1992). Attitudes and Language. Clevedon: Multilingual
Matters.
Bugarski, R. (1996). Jezik u društvu. Beograd: Čigoja – XX vek (Sabrana
dela, knj. 4).
Bugarski, R. (2001). Lica jezika: sociolingvističke teme. Zemun: XX
vek; Beograd: Čigoja štampa.
Mikić, R. (1991). „Pesma kao palimpsest“. Borba, 6. jun 1991.
Parandovski, J. (1964). Alhemija reči. Beograd: Kultura.
Raskin, Dž. (1965). Vrednosti. Beograd: Kultura.
Fišman, Dž. (1978). Sociologija jezika / prevod i predgovor Srđan
Janković, Sarajevo.
Hajdeger, М. (1998). O humanizmu / preveo Milan Denčić, Niš:
Gradina.
ИЗВОРИ
Vujinović, Ј. (1988). „Pesnici, mi vas slušamo“. Duga br. 383, od 29.
oktobra do 11. novembra 1988, 70–72.
Јеврић, Д. (1973). Преварени тишином. Београд: Просвета.
Јеврић, Д. (1976). Нестварни записи. Приштина: Јединство.
Јеврић, Д. (1980). Ижице. Београд: Нолит – Приштина: Јединство.
Јеврић, Д. (1990). Хвостанска земља. Београд: Просвета.
Јеврић, Д. (1998). Јудин пољубац. Београд: Драганић.
Јеврић, Д. (2008). Посланице с Проклетија. Београд: Српска
књижевна задруга.
Јеврић Д. (1975). „Поетика тихог ткања“ / Интервју: разговор
водио Слободан Костић. – Јединство, 16. јануар 1975.
Јеврић, Д. (1977). „Знање језика – бољи увид у научне токове“ /
разговор са Божидаром Бегенишићем. Јединство, 10. јун 1977.
Јеврић, Д. (1981). „Уместо разговора о ‘Ижицама’ или, шта је
писац хтео да каже“.- Песничке новине, бр. 5 – 6, год. V, 1981, 9.
246
Јеврић, Д. (1984). „Почетни кораци“. Јединство, 30, јун 1984.

Јеврић, Д. (1985). „Сачувати језик од заборава“. Јединство, 30.
јануар 1985.
Јеврић, Д. (1985а). „Слепа самодовољност“. Књижевне новине бр.
693, 1- септембар 1985.
Jevrić, D. (1987). „Tragedija deoba i seoba“. Duga br. 3471, od 13. do
26. juna 1987, 18-19.
Јеврић, Д. (1988). „Ругање патњама“ / Интервју: разговор водио
Стеван Станић. – НИН, 29. мај 1988.
Јеврић, Д. (1989). „Истраживање културе ‘неалбанаца’ на Косо-
ву“: разговор са Миленком Јевтовићем. Политика (културни дода-
так), 1. јул 1989.
Јеврић, Д. (1991). „Живимо у вријеме рушних утопија /Интервју:
разговор водио Милутин Ђуричковић. Лидер, 15. фебруар 1991, 12-14.
Јеврић, Д. (1991. „Време бесудно и беспутно“. – Јединство, 26-27.
децембар 1992.
Јеврић, Д. (2002). „Мој језик је устрељен“. Јединство, 4. март 2002.
Ковачевић, Р. (1986). „Емигрант кроји уџбенике“. Илустрована
политика, 5. VIII 1986.
Негојевић, Р. (1988). „Оптужени због туђих фалсификата“. Једин
ство, 19. мај 1988.
Павловић, М. (2000). Извор: (поезија 2), Београд: Просвета.
Павловић, М. (2000). Исход: (поезија 3), Београд: Просвета.
Парун, В. (1982). „Док песник дарива себе свима…“./ Интервју:
разговор водила
Даринка Јеврић. Јединство, 10. април 1982.
247
Митра М. Релич
Резюме
ЯЗЫКОВЫЕ УСТАНОВКИ В ПОЭТИЧЕСКОМ
И ПРОЗАИЧЕСКОМ ТЕКСТАХ ДАРИНКИ ЕВРИЧ
Развитое языковое эстетическое чувство поэта способствует, между

прочим, и формированию его языковых установок о разных аспектах язы-
ка. Языковые установки, детерминированные временем и обстоятельства-
ми его творческой деятельности, поэт передает в различных контекстах, в
том числе и поэтических. В данной статье, на основе собранного материа-
ла из стихотворений, публицистических и прочих текстов Даринки Еврич,
рассматриваются ее лингвистические установки, высказанные в поэтиче-
ской форме – с одной стороны, и те, которые были высказаны в прозаиче-
ском дискурсе – с другой стороны. Анализ показывает ярко выраженный
интерес поэтессы к самым различным вопросам и сферам языка и ее осо-
бую сосредоточенность на языковой традиции, этической норме языково-
го употребления (критика языковой эвфемизации, вульгаризации и пр.),
а также на роли языка в сохранении национальной культуры и идентич-
ности.
Ключевые слова: языковые установки, поэтическая филология, линг-

воэкология, слово, язык и идентичность.
248
Бошко Ј. Сувајџић1 821.163.41.09-1 Јеврић Д.
Универзитет у Београду
Филолошки факултет
Катедра за српску књижевност
са јужнословенским књижевностима
СЛАВЈАНСКА ГОСПА ОД СУТОНА

Фолклорни елементи у поезији Даринке Јеврић
Сажетак: Даринка Јеврић је песникиња завичаја, али је реч њена

постојбина. Редак је пример да песник својим животом тако потпуно и без
остатка потврди своју поезију. Но, та чињеница, по себи, није довољна да
поезија остане жива и усправна. Она мора да буде много више да би опста-
ла у времену. Даринка Јеврић то јесте. Опстала. Сваким дамаром свога
песничког бића.
Кључне речи: Дечанска звона, фолклорни елементи, родољубива

лирика, Косово и Метохија.
ја славјански тужна
како и приличи госпи
Даринка Јеврић је написала једну од најрелигиознијих пе-

сама љубавне лирике у српском песништву 20. века. Антоло
гијска песма „Дечанска звона“ (1970) лирска је по атмосфери и
емоционалном набоју, али са сталним асоцијацијама на усмену
епску вертикалу. Песма почива на идеји сакралне жртве и ерот-
ске гозбе. Предмет љубавне жудње поистовећује се са сакрал-
ном грађевином једног од најлепших манастира на Косову и
Метохији, при чему лирски субјекат себе поништава како би
постао достојан објекта љубави („руке ми под најдоњи камен
дечански гњију“). Стално пропињање еротског унутар храма
човековог тела, еротизација сакралног и сакрализација чулног
маркирају се интензивним контрастима („ти светац и помор
библијски“). У контрапункту су и удовиштво (смрт чулности) и
1
bosko.suvajdzic@open.telekom.rs
249
Б ошко Ј. Сувајџић
манастирска чедност у окриљу „светковине срца“ („због тебе

кћери јерусалимске / све чедне а удове јесу“), и распусна ирацио-
налност митске утве златокриле. Поезија, која о томе пева, пред
ставља симболичко понирање у меко ткиво душе, паучинасто,
мрежасто, плодно и растресито („и утве златокриле рањавају
паучину“). Упућивање на бројеве који су изузетно фреквентни
у систему традиционалне културе („ти седми светогорски“) здру-
жено је са идејом страдања за идеју. Монашка скрушеност и
искушеништво, преко библијских асоцијација, неминовно во-
де до косовског страдања, тако блиског животној путањи уз-
вишене славјанске песникиње:
ти мојих девет југовића и бол царице милице љепота

што је не видјеше очи ни цара ни ћесара
нит младе гојковице
Лепота, која надмашује земаљске властодршце, припада

жртвама, недужнима. Њихово је Царство Небеско. Знаковито
је, у том контексту, у равни симболичког понирања у тради
цију, евоцирање младе Гојковице и њеног трагичног удеса. Ту
је и девет Југовића, и бол царице Милице, и „љепота / што је
не видјеше очи ни цара ни ћесара“. Узидана у танану клепси
дру душе, укорењена у реч, укосовљена у бивство, у понос, у
трагику, готово античких размера, већ овде песникиња као да
призива своју судбину. И судбина се неће оглушити o њене
призиве.
а клијале су под бедемима неке очи

и завидјела ми гојковица
за осјеку што дугујем крви
са клетвом дечанских звона у ушима
прашћај љубави
Силовит је Даринкин песнички исказ у песми „Дечанска

звона“. Лексика је пробрана, архаична, синтагме биране, фол-
клорне. Епски свет се реконструише, у различитим семантич-
250
С ЛА ВЈА НСКА ГО СПА ОД СУТОНА
ким валерима, и у потоњим њеним песмама. Тако, „са клетвом

дечанских звона у ушима“ кореспондира клетва у песми „Бије
ли храм“, из њене прве песничке збирке Преварени тишином
(Јеврић, 1973):
клетву у срце да згужвам

што даље је бацим
од родне земље
од завичаја
па никад више
никад више извидан соко на пјесму да ми слети
Овај „извидан соко“, соко-јогуница из усмене епске био

графије Марка Краљевића, извидан на Косову пољу, биће лајт
мотив низа песама Даринке Јеврић, пре свега са опсесивним
одредницама потомства и рода:
до касно у ноћ сједим

као да запалим ватре
и низ прозор гледам кочије крцате и коњаници
пролазе мимо двора
(ватре су изговор)
еј да ми је бар са соколом твојим занијети
све бих ти опростила
Песма „Ратникова љубав“ уводи читаоца, низом мотива и

стилских решења, у атмосферу отменог средњовековља. Песма
је митолошки подсетник есхатона. Изникла је из низа епских
реминисценција: вила која вида ране јунаку, миропомажући
га за други свет; крилати дорат као еротска и епска метафора,
али и одредница у речнику традиције која евоцира епску био
графију војводе Момчила у српском и јужнословенском кон-
тексту; узиђивање сенке као ознака за трајно и бесповратно
умирање и везивање душе за сакралну грађевину; зрење соп-
ства у распаљену варницу предвечерја у сутон и др. Поисто
већивање сумрака живота са ужареним рујем предвечерја асо-
цира на древне посмртне обреде код Словена и индоевропских
народа. Асоцијација на прасловенско доба и контактна подру
251
чја са германским и балтским племенима уведена је у поетич-

ку раван тумачења помињањем „сулудих Скита“ у контексту
дивље, паганско-ратничке жудње за женом2. Песма се стишава
библијском параболом снегова који, из руке лирског субјекта
(Господа?!), полећу у висину, ка свом потоњем коначишту.
О каквој је хришћанској параболи реч? Можемо се под-
сетити, у овом смислу, прве похвале Сави и Симеону, иза поди
зања Хиландара, у Доментијановом Житију Светог Саве3, у
којој се износи прозрачна визуелна представа према којој: „обо
јица јасније од снега убелише се превеликим смирењем и чи-
стим истинитим покајањем“ (VI поглавље, 13. став).
Зооморфни симболи у песништву Даринке Јеврић такође
су митолошке провенијенције: утва златокрила, вук, орао,
соко, ласта, ждрал. Од епских формула, најчешће се варира
формула гаврана гласоноше. И понорних извештаја са „размјер
них покрајина“ српског историјског националног удеса. Епски
симболи преплићу се са паганским обредом бдења над поези
јом као над покојником који је рођењем поринут у матицу жи
вота, у живац стиха, у кладенац уклетости. Ту је заносна вила
која чарањем наводи на грех путености и љубавне омаме; кри-
лати дорат еротске жудње; познато веровање о узиђивању сен-
ке у темељ неке грађевине; библијска парабола о дуги као по-
средништву између неба и земље; небески саг у који ће се сен-
ка човекова, попут мрље од вина, уточити:
плашим се да вила ти бедро под главу не подметне
на гријех те приволи
да имаш крилатог дората
сјенку бар дому да ти врати
2
„Потекли заједно са Германима и Балтима из тзв. староевропског културног
круга носилаца ‘културе поља са урнама’ и посебно ‘лужичке културе’ […], Прас-
ловени су, у мери у којој се могу проследити кроз праисторију, претежно упра
жњавали обред кремације, али уз ареалне варијације; преовлађујуће на подручјима
вековног контакта са германским и балтским племенима, спаљивање мртвих у
југоисточном делу прасловенске територије налази конкуренцију у покопавању,
карактеристичном за иранске Ските и Сармате [ … ], са којима су се Прасловени
на том подручју додиривали и мешали…“ (Лома, 2004, стр. 53)
3
Доментијан, Житије Светог Саве. Предговор, превод дела и коментари: Љ.
Јухас-Георгиевска. Издање на српскословенском: Т. Јовановић. Српска књижевна
задруга, Београд, 2001.
252
у дугу да је преточим
у саг навезем
и трипут лист озелени

и трипут га трулеж запрета
заборавих да љубим господару
коса ми некуд тоне
у модро саће усана вилењаци се лијегу
грло бих у потоку да хладим

колијевком снагу да мјерим
сулуди скити да ми раздиру перчин и свилу
у предвечерје зрим у варницу

претварам се себи у тајну
а потом сипе из руку сњегови према небу
и ја се враћам коначишту
О траговима спаљивања као остацима сложеног ритуала

погребног обреда код древних Словена сведоче како истори-
ографски извори тако и расположиви археолошки подаци (в.
Топоров, 1987, стр. 28–30; према С. Вучковић). Како показује Сне-
жана Вучковић, у основи тематизовања погребних обреда сто
ји „метафора, тј. метафоричка концептуализација лексема које
се односе на појам смрти, а која има исту идејну основу као и
сам табу“:
То је, заправо, била идеја „скривања“, која стоји у основи

семантичког развитка многих од разматраних лексема. Мета-
форички концептуализован механизам преноса значења у мно
гим случајевима се показује као непрозиран, јер се односи на
сферу архаичних есхатолошких представа у којима је скривена
његова митолошка основа (в. Седакова, 2004, стр. 23).
Не може се, наравно, када је реч о поезији Даринке Јеврић,

говорити о смишљеној реконструкцији паганског митолошког
система старих Словена, али одређени елементи који овој пое
зији дају патину архаичног „славјанског“ бруја управо су за-
253
сновани на концепту метафоризације есхатолошких предста-

ва и реактуализовања елемената погребних обреда. На фор
малној равни то се очитује увођењем лексема које митологи
зују стварност уз истанчану емоционалну перспективу рафи-
нираног лирског певања.
„Славјанизација“ лирског певања Даринке Јеврић заснива
се на древној обредно-митолошкој фолклорној матрици. Реч
је о имагинативном спајању ватре и воде у митолошки брак из
рачуна4. Паганском поринућу чуна са посмртним остацима
телесности у свету воду поезије. Ониричком рађању из земаљ
ске фолклорне кошуљице телесног. Улажењу у средњовековне
библијске просторе.
Амбијенталност ове поезије почива на феудалној раскоши
и хришћанској светости, симболички представљених сликом
уздржане средњовековне госпе која у сутон ишчекује извешта
је из боја. Лирски субјекат/песникиња ишчекује последње вре-
ме које незадрживо наступа и које се не може ничим заустави-
ти нити предупредити. И дочекаће га.
Симболика бројева упућује како на фолклорни тако и на
библијско-митолошки подтекст:
само је дванаест откуцаја сата могло да ме обистини
у првој невјестинској ноћи
(„Ратникова љубав“, друга песма, стр. 15)
дванаест црних марама и каменова жучних / за дванаест брата

(„Славјанска госпа“)
Употреба „славјанизама“ је декларативна и декоративна. У
функцији је архаизованог патинирања традиције: „прашћај“,
„славјански тужна“. Ипак, она даје етимолошку дубину речи и
отмену сублимираност осећања песничком исказу Даринке
Јеврић. Белина душе огледа се у симболици (девојачке) чистоте,
посебно наглашене митском семантиком прозирне воде:
Вода је предмет једног од највећег вредновања људске мис-
ли: вредновања чистоте. На шта би личила идеја чистоте без
4
„Када будемо схватили да је за несвесно свака мешавина материјалних елемената
брак, показаћемо да и наивна и поетска имагинација води готово увек приписују
женско својство. Видећемо, такође, и дубоко материнство вода“ (Башлар, 1998, стр. 22).
254
слике прозирне и бистре воде, без овог лепог плеоназма који

нам говори о чистој води? (Башлар, 1998, стр. 22–23)
Белина везене кошуље истовремено је снажно сигнифико-
вана у поетици традиције:
бијеле кошуље ти везем
и на душеке твоје молитвеник стављам
еј како тужна ко смиље
воде прозирне заобилазим
да не видим своје лице
Предење и ткање, вез и шивење у нашој народној лирској
поезији спадају у послове који су намењени женама и поро
дичној сфери живота. Прате их песме којима се прославља
топлина породичног огњишта, али и обележава стваралачки
чин уопште. Обично су везане за зимски период и за дуге ве
черње часове у тишини и самоћи. Песме које опевавају ове
послове често имају љубавну тематику.
О сакралности ових послова говори и то што су код нас
предење и ткање (вез) везани за Свету Петку, која је, као носи-
лац и заштитник женског принципа, чини се, преузела атри-
буте неких древнијих женских божанстава (Карановић, Љушта
новић, 1994, стр. 10).
У целокупном делу Даринке Јеврић један од основних мо-
тива је жал за потомством, исконска жеља за породом, за дет-
ством, за продужетком лозе:
ја тужна
Исту функцију имају и традицијски симболи плодности,
чисте птице у народном веровању код Словена, ждрал и ласта,
јабланови, распукнути „сезам тијела“, епска „сестра равијојла“:
255
под јастуком перо ждрала и кап свете воде

под кровом ми се само лоза и ласта вријеже
повеља праха крхка корови ми срце

ово ме вријеме циједи кроз зарђало сито
сним
син ми ко јаблан надивисио гору
дај љековиту мудрост

сестро равијојло
…………………..
ех да ми плач роди неку сјајну зору
да се отвори овај сезам тијела
…………………..
мислим на јабланове
на руку свету и уклету
што не изрони из мене
(„Ратникова љубав“, трећа песма, стр. 17)
Мотиви плодности и рађања дати су у контрапункту са

формулативном представом гавранова који се враћају из војне:
у вријеме сјетве и жетве
пуста нам поља била
само нам се гавранови
враћали из војне (исто, 18)
нит прољеће у дворе нит ја у прољеће свратих
откако дуждево бродовље низ црне воде оде
храм бих да зидам
од тијела свела
од трулежи чела
па да те бијела од бисерја кујем
у фреске претачем (Исто, стр. 19)
Као и у поезији Бранка Миљковића, до сазнања се долази
причешћивањем вином и ватром:
омеђен сном остајеш мимо живота
у сумпорном мирису вода
256
вином и ватром причешћен

претвараш се у чаролију
у једину мудрост срца
(„За тишину“, стр. 21)
Преко имагинативног споја и религиозног причешћивања

душе ватром и вином, стиже се до оксиморонске „мудрости
срца“. Ипак, у поезији Даринке Јеврић по правилу се ради о
„сумпорном мирису вода“, што песничком исказу даје дубину
наслућеног/доживљеног есхатона.
Даринкина соба поезије је „соба од тисе и руја“ („Соба“,
Нестварни записи). И овде се, с добрим разлогом, може посег-
нути за митолошким речником традиције. Зимзелено дрво „ти-
са“ семантички је веома значајно у веровањима „динарских“
Срба из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Западне Србије. Ова
биљка има снажно апотропејско дејство, представља добар
утук против демона, штити од злих сила, урока и сл. Посебно
моћна својства има „предворена“ тисовина. У Васојевићима,
забележен је обичај да, по правилу невин момак и невина де
војка, целе ноћи ложе ватру поред тисовог дрвета и на тај начин
га ритуално „дворе“. Ујутру би момак пуцњем из пушке озна-
чио да је тисовина „предворена“. „Ово ‘дворење’, примећује
Љубинко Раденковић, подсећа на бдење над покојником“ (Ра
денковић, 1996, стр. 206–207).
И „дворење“ речи у поезији Даринке Јеврић својеврсно је
симболичко бдење над покојником. У раним збиркама лирски
устрептала, чулна, али увек у извесној мери сакрална и рели-
гиозна, у познијим са горким талогом ироније и разочарања.
У соби поезије песникиња је космички законодавац. Лир-
ски субјекат који може да у сопственој нутрини (соба „сопства“)
„одријеши муње“, али и да у пелуду лирског разбокорења, па-
учинастим саћем стиха облепи свет: „ја могу твојим дахом со-
бу да позлатим / из саћа паучине да бди над мојим сном“.
Стишаност ове поезије потиче из лирских келија анђео
ских пропламсаја:
о теби ријеч тиху
као да завјештавам тајну
њежнију од даха од грла од анђела
257
као берачи бисера нагнути над љепотом

као да трули злато („Везиља“)
У љубавној лирици Даринке Јеврић станују необичне пес-
ничке метафоре, засноване на тиховању речи и срца, белој про
зрачности слике и ширини песничке имагинације:
у једном годишњем добу двије смо зиме
са сопственим пахуљама и залеђеним друмом
Песма „Очи“ сва је од архетипског. Очи су огледала „срод-
на вилинском језеру“. Проточни бојлери свемира. У њима по
чивају крвоточивост муње и громовље клетве. Очи су цилик-
тави звон молитве, артефакт религијског пантеона, хлеб и ви-
но, нафора за спас:
да удомим те као клетву
у танану опну слуха
као ријечи за бајање
Шта значи удомити клетву у танану опну слуха? Како се
то повезују клетва и дом? Клетва је мала фолклорна форма
којом се вербализује древно веровање у магијску моћ изгово-
рене речи. Низ примера у фолклорној традицији управљен је
на раскорењивање дома, на разарање породичне заједнице која
у њему обитава, на освету, на смрт: „Дом те твој не виђео!“,
„Дом ти се ископо!“, „Дом ти се ископо у јаму!“ (в. Баришић-
Јоковић, 2007, стр. 119). Или пак на затирање кућног огњишта:
„Куку ти у дом!“, „Куку ти у дом, за цио вијек!“, „Кућа му се
ископала!“, „Кућа ти опушћела!“ и сл. (Исто, стр. 138).
Очи су ризнице у којима се чувају кандила прве и потоње
светлости:
свјетлости прва и потоња
отварам ризнице
……………………
а можда то чело већ мисли мисао амфоре
алге ил прастарог бога…
чекам да ме окује та вилинска свјетлост
(„Очи“)
258
Каква је то вилинска светлост која може да окује? Какав је

то „прастари бог“ који се везује за „мисао амфоре“ и алгино
праисхођење?
Уместо одговора сетићемо се мисли Мирослава Антића из
Мита о птици:
Иста светлост за некога је мелем,
за неког опекотина.
Реч је у овој поезији „чудно чудо“, као што је то Сестра
Леке Капетана у народној песми. Али је поезија стишана. И
један од основних чулних утисака које носимо када прочитамо
ове стихове јесте њихова библијска смиреност. Песникиња у
љубавном заносу прижељкује:
ријеч древну као тишина
ријеч чудно чудо
као кад камен расте
ријеч које неима
(„Огрлица“)
Подизање зида од љубавног заноса подразумева зазиђива
ње јаких места традиционалне културе: праг, прозори, врата.
Тамо, одакле је Свети Сава једном унео светло, да се нарамци
сунчевих зрака дену у навиљак светла, сада се та светлост за
зиђује изнутра, како би се сачувала од ветрова који је завијају
у црно:
простирем ти сјенке уз вјетар
да не осванем у црно
свлачим трагове усана са тијела
праг да зазидам
прозоре и врата
(„Зид“)
На Светога Саву опомињу и следећи стихови, у изузетној
песничкој слици:
ноћ ће ова изгубити рукавице и штап
да никад се не раздани
(„Како да те дозовем“)
259
Љубав су утишана звона и опозвано време (утишам звона /

опозовем вријеме) („Љубав“). Из народне поезије је и дистих (све
вино што је текло / све благо што се стекло) („Чудно писмо“).
„Славјанска госпа“ је сва у ткању традиције. Песма посве
ћена „Мајци Јулији“ је: „сјенка вјечна на прагу“, „дуња на ор-
мару“, „првијенац за оца“, „црни барјак на бијелом двору“; „по-
тка је и основа за најчистије снове“; „она је погача славска и
кључар наших туга“; „ватра запретана“; „босиљак и бошчалук“;
„благослов и здравица“; „јабука сва од злата / она је Гојковица“;
„златно руно“; „дарови недаровани“; „она је добра вила и мелем
на рани“; ту су и топоними места: „Пива је које нема Дукља
похарана / она је Кула Јевремова којој не дам пасти“; „прастари
накит у шкрињи за укоп спреман“; „она је кућни олтар и моћно
светилиште / ми Усуд њен грешни.
Занимљив је метонимијски пренос значења у фразеологи
зму:
добра вила → добар на рану да га превијеш → „она је добра
вила и мелем на рани“.
На тематици отмене туге жене која као да је израсла из

епске народне песме, Даринка Јеврић је дала неколико изузет-
них песама у врло развијеним регистрима и тоналитетима љу
бавног осећања:
Даринка Јеврић је, да тако кажемо, на тој жици дала не-

колико сјајних, пригушених и отмених мелодија. Неколико
њених песама: „Ратникова љубав“, „Музика“, „За тишину“, оди-
ста иду у ред лепих, сублимних победа у српском савременом
љубавном песништву (Егерић, 2004, стр. 88).
И у збирци Нестварни записи (Јеврић, 1976) Даринка Јеврић

смишљено очуђује познате формуле из лирске и епске усмене
поезије: „распрема јастук / распреми грло бијело“ („Узалудна
пјесма–За Усамљеницу“); „потом се делтила по крви / и низала
бројанице“ („Узалудна пјесма–За Утопљеницу“).
„Узалудна пјесма–За Еуридику“ тематизује устаљене пред-
ставе о смрти, поигравајући се са погребним обичајем бдења
над „уснулим“ покојником. У благом иронијском њихању текста
260
и текстуре („успавана љепотица надиграва вријеме / дах јој мало

плеснив / вијек јој до кољена“) долази се до патетичног врхунца
(„никако да ископам раку довољно дубоку за љубав“), али ће лир-
ски сензибилитет, низ паучину ока“, довести песму у мирну
луку посмртних обичаја и спаљивања сопствене коже како би
се тело растворило за поглед изнутра, за светлуцави прах који
бдије над воштаницом стиха уместо покојника. Из фолклорних
регистара потиче и синтагма „жива ватра“ у наведеној песми:
само ти корак треба од искони до живе ватре
док стопиш се са прахом
само поглед изнутра може да те сатре
У ватри је стари свет увек видео неко живо биће, а тако и данас
верују сви примитивни народи, а биће и име наше живе ватре от-
уда да долази (Тројановић, 1990, стр. 30).
„Узалудна песма“ посвећена Весни Парун као да тражи

насушног ваздуха у женству постојања, мехуру од аниме, са
њане, лишене порекла и потомства. Отуда није чудно што се
песма отвара сликом запаљеног неба, што се мотив ватре раз-
горева у грозницу сонета о преблагим рукама сунца.
Цео циклус „Молитве“ у збирци Нестварни записи као да несум

њиво потврђује ову мисао о духу љубавног песништва Даринке Јев
рић. Већина тих песама већ и насловима, сем изврсношћу до врха
испуњене, „славјанске госпе“, јасно акцентује узалудност људског
напора да се нађе дом у срећи. Пет Узалудних песама – „За Усамљени
цу“, „За Утопљеницу“, „За Еуридику“, „Весни Парун“, „За Марину
Цветајеву“ – говори исту мисао: гозба је завршена и „тајне мудре
нестају у вијавици неважних слова / око нас паучина сребрни покров
тка“. Као да су странице велике књиге унутрашње жеље склопљене
и нешто од леденог ветра остаје у срчаним залисцима читаоца“ (Еге
рић, 2004, стр. 90).
Родољубиве песме у збирци Ижице (1980) до границе пуцања

изоштравају националну оптику ове лирике. Изврсне су песме
„Пјесник пред стећком“, „Кључ“, „Подударности, тајанства“.
261
Ижице, следећа збирка песама Даринке Јеврић, појавиће се 1980.

године. У њој се, од прве, могла препознати духовна атмосфера из
претходних књига песама ове песникиње – уздржана сета, осећање
за историјско као живо и делујуће, утишаност љубавних струја зау
стављених у осећању да се све мора поднети и разумети – а све то
праћено је одсјајем нечег дискретног, спиритуалног, што захвата свет
и језик тишине. Али, истовремено, мисао сугерише да испод слика,
у дубини, ради слух за нешто само наше, присно, чисто као жар-
слике народне лирске поезије (Егерић, 2004, стр. 91–92).
У Ижицама ћемо пронаћи директно ослањање на најбоље
токове српске родољубиве лирике, на Милутина Бојића и „Пла
ву гробницу“:
чији глас, упокојен у срчику, одашиље
поруке да галије стану, да једна рука
махне руком с пристаништа
У збирци су и даље присутне „славјанске теме“, и фолклор-
не, али у чегрсти са све израженијом савременом друштвеном
и историјском тематиком, у освит ратова:
виле бацају чини („Монолог пјесника“)
у пустош смјером гаврана, у димни брид зрака

игра овај вучји накот руски рулет с историјом
(„Пјесма мог нараштаја“)
Збирка Ижице тематизује камену клепсидру смрти, натписе
на стећцима, епитафе гавранског кликтаја у сумрачју савремене
српске повести, венац младићких смрти, камена слова, ижице:
У усијаном крвотоку охола равнодушност, кристал мука, на-
просто / славјански тмаста зебња („Пјесма мог нараштаја“).
Мисаона без позе, и меланхолична без тронутости, Даринка
Јеврић у Ижицама осваја пределе сублимне лиричности, урањајући
дубље, одлазећи даље, у просторе оних питања на која и не може
бити дефинитивних одговора, али која, прецизно постављена, про
осећана, могу да упуте свест и сензибилност модерног читаоца сме-
ром истинске умности. Песме „Како отићи у Дечане“, „Подударно-
262
сти, тајанства“, „Монолог пјесника“, „Притворство ријечи“, „Досе

љавање предака“, „Пјесник пред стећком“, показале су осетљивим
свестима у нашем књижевном простору да модерност није само у
знању како се спајају дотле неспојене речи, него и у томе како се
духом претходно прониче у време пре нас, којим и каквим наслеђима
у себи дугујемо своју особеност (Егерић, 2004, стр. 92).
Тумачењем „славјанског бруја“ поезије Даринке Јеврић по

духватила се српска критика у више наврата:
Наиме, ако поетски субјект у песмама дозива „златни прах фре-
сака“, „бијели храм“, „младу Гојковицу“, ако се у духовном видику
тог поетског субјекта настањују, и живе уверљиво, „хљеб и со“, госпа
„славјански тужна“ што „сутоном се тјеши“, ако се целокупним по
љем душевних догађаја (лирика као догађај у човеку) шири атмосфе-
ра извесне строге сете, уздржаног бола над животом који се није
имао – шта је друго него израз патријархалне сензуалности која
спољашње препреке живи и казује као свој свет? Ено, Дечани се
узносе мирно, у столетној свести о себи; имагинација спаја векове,
оживљавајући у колективном памћењу: и лелек звона, и утве злато-
криле, и светогорске монахе, и девет Југовића, и жудњом створених
девет Обилића, и митску жртву младе Гојковице, и неку сублимну,
древну грешност: (грешна се дому враћам / са клетвом дечанских
звона у ушима / прашћај љубави) у којој као да је кондензована ду-
бинска свест о томе да је љубав и распон између жудње и преступа,
драма коју свако пробуђено и осетљиво људско биће доживљује на
свој начин (Егерић, 2004, стр. 85).
Изврсна је песма „Како отићи у Дечане“, посвећена др Вла-

димиру Бошковићу. Ко је тај који:
у освит распоређује свјетлост
у предвечерје поје у двогласу с Богом?
У Јудином пољупцу документарна, историјско-друштвена
тематика заоштрава језик и епизује стих:
„Снага српске новије поезије с тематиком изгона није у пластич-
ности слика, у аудиовизуелним ефектима, већ у сублимном споју ми-
саоне супстанце правдољубивости и трагике доживљаја српских сеоба
и изгнанства по вековним беспућима живота“ (Вуковић, 2000, стр. 159).
263
На крају, наступа „последње време“. Погребни марш у „Нул

тој години“; „крвави мементо смрти“ у циклусу „Брст“ у „Псал-
му бездомника“; геометри који мере „ништа, прецизним ни
штомјером“ у „Царинарници на Дрини“; „смртна молитва“
„бившег дјечака“ у песми „На Дрини царина (Бивши дјечак)“;
„рањеников припјев“ у „Кругу кредом“; „дни мук“ у „Горком
брсту“; уредно сађење крстача „на гњиланском гробљу“ у пес-
ми „Преписано са крстача“; понорност изгнанства у песми
„Посвуда Јелебуга“, посвећеној Дари Секулић. Већ наслови су
знаковити: „Сабор врана у Приштини“, „У тами спокој“.
Песникиња стаје на браник домаје „с душом на готовс“ у
песми „С душом на готовс (Логистичар Достојевски)“:
Ми смо већ у Сибиру, цвокоћемо / с душом на готовс, братац! /
посвједочио би логистичар Достојевски.
Дубок захват у традицију реализује се у песми „Порука у
боци“, у циклусу Вилин вео: „Стол јест гозбен ал женици све
морници / сунац црн обасјао коњанике / и змијац је запахнуо
мор-доламе / над пољима, над коротним“ (в. Вуковић, стр. 158).
Година ратова на Косову и Метохији, после страшног исто
ријског искуства, година је када све креће од нуле. „Нулта го-
дина“:
Ево слијепа путника низ Мораве
Низ Мор – Аве
Кроз олујно вријеме
До гробнице плаве („Нулта година“)
Видљиво се смањује доза историјске видљивости и праг
језичке толеранције („утрнуше гусле, повијесне скаске“).
У зениту песничког стварања Даринке Јеврић помаља се
уродна слика будућности, последње време национа, посебно у
песми „Псалам бездомника“:
Шта част, чојство, повеље, начела –
општа помрчина! Са оца на сина!
Њихово је тројство једино:
благо, пријесто, жезло
уз инсигније: доушник, сужањ, џелат
фарисејска свита…
264
Шта смо све платили у освит „нулте године“: завичајнину,

уходнину, самотнину, мрзнину, жучнину, мрзлину („Псалам
бездомника“). И ради чега?!
Ово је једна мрачна, бројгеловска слика пустоши обезљу
ђеног бивства:
уредно смо измирили
грабовину
намирили крвнину
и размијенили кошуље
Обзнањује се страшно историјско искуство које сеже иза
религијског обзора:
Љубими, невидими мој:
кад ову кротку јањад
поведу на клање
да л им душа иште
чистилиште?
Кроз пакао прошли смо већ! („Псалам бездомника“)
Пишући о једном историјском тренутку („Цариник на Дри-
ни“) који погодује свим оним мутним, подмуклим инстинкти-
ма у човеку, песникиња као да није могла да дослути сву дуби-
ну повесног удеса који ишчекује и њу и национ коме припада.
Како сачувати „зеру душе“ у бездушним временима и аде-
тима, када се душа мери на драм („Монолог старине из Крајине“,
„Свакад душа на драм“)?
Шта ће, доиста, доћи у „царству небесном“? Вечни живот?
Или „смртац сињи“?
А смрт ће ионако доћи
жудећи за вјечношћу
пропиштаће смртац сињи
у царству небесном
што род га стогодо слави.
Милица Стојадиновић Српкиња је велика тема поезије
Даринке Јеврић. „Пјесникиња од Срба“ је један истанчани
женски вез у овој дечанској хрисовуљи смисла, оаза лепе туге
уочи Последње вечере. „Њено је име лепо и значајно за српску
265
к ултуру“, написаће Аница Савић Ребац у Хеленским видицима

за Милицу Стојадиновић Српкињу. То се, уосталом, с правом
може рећи и за Даринку Јеврић.
Повод за настанак песме „Пјесникиња од Срба“, која је по
свећена Милици Стојадиновић Српкињи јесте, уосталом, пре-
писка између Вука и „Врдничке виле“, коју је објавила Радмила
Гикић. Уз „младу нимфу Врдничку“, у песми се тка један „зла-
товез“ српских песникиња, од Јефимије до Даринке, које везом
чисте туге злате епску повесницу наших косовских сећања:
Од Јефимијиног златовеза
и друга јој с божанским видом
слијепих Живана и Јеце
од Гргуреваца Слијепице
штоно с Косовком дјевојком струнама видаше ране
и звоном гусала пронијеше тужаљку
о Пријезди и љуби, о смрти војводе Кајице.
(„Пјесникиња од Срба“)
У овај је ред песникиња стогодих, које липолисно закреп
љују тмурно видоречје наших дана, уврштена и свечасна Де-
санка Максимовић, у антологијској песми Даринке Јеврић „Све
часни збор (Молитва Десанке Максимовић)“.5 У њој се, под свеча
сни збор у благодатни дан сабира све што цвета, клија и пло
доносјем узрева; што се мрести, икри, пати и узгаја; што лети,
плива, кораком искоракне, испузне у ход. Сва божја бића под
капом небеском. Уз формулу која упућује на окупљање хри
шћанских зборова код Грачанице („Сабери сабор у благи дан“),
моли се паства Десанке Максимовић: биље, цвеће, лишће, семе;
племените пасмине царских животиња и птица; библијска сли-
ка црва у јабуци и зоља у грозду благословеном; рукотвори
лепоте и мала људскога и божанскога; неимари златних руку;
трудобоље и манастирски укопници; часни мужеви хвостан
ски и проте бранковински; све испоснице и разномесечасто
разбокорени рукописи воде; легенде и предања; чудотворци и
5
Тамо где се у поезији Десанке Максимовић једна уска путања одваја од трону-
тости и води ка сазнању да „никад више исти цвет неће нићи на свету“, да никад
више исти лахор у пролеће неће сусрести исте очи, настањује се лирика тишине
Даринке Јеврић (Егерић, 2004, стр. 84).
266
пустиножитељи – да опросте српском човеку грехе његове и

благосиљају живот вечан, космички божанствен, душедаран. Да
спасу житеље испосничког Косова и Метохије, да сачувају род.
Спомени на кнежеву клетву и звоно Самодреже, Атик-минаре
На Љевишкој звонари, свевиду таму Симонидиног вида.
Поезија Даринке Јеврић згуснутог израза, поред широких лир-
ских целина, слојевита је, стилскојезички флексибилна, хвата корак
са савременом поетском пулсацијом. У стваралачком дослуху са
несвакодневним темама она је у песми и стиху, прожетих фолклор-
ним мотивима и резбаријом, изаткала чудесне метафоре неугасле
свежине, подстицајне, оплођене неусахлим импулсима, има их раз-
нежених и реских, с мекотом осећајних прелива, али и са јаким да-
марима откривалачког. На поетски убедљив начин ослобађа снагу
језика урањајући у наш унутрашњи свет (Ту је млада Гојковица, од
злата јабука, Обилићи). Стихови су сви од чекања, од несаница…
као тиха туга Славјанске госпе која је „каријатида на мртвој стражи,
сјенка вјечна на прагу“ (Вуковић, 2000, стр. 135).
Даринка Јеврић је песникиња завичаја, али је реч њена по

стојбина. Редак је пример да песник својим животом тако пот-
пуно и без остатка потврди своју поезију. Но, та чињеница, по
себи, није довољна да поезија остане жива и усправна. Она мо
ра да буде много више да би опстала у времену. Даринка Јеврић
то јесте. Опстала. Сваким дамаром свога песничког бића.
Испод позлате углавном древне лексике и сегментарних фол-

клорних елемената у поезији Даринке Јеврић трепери осећајни то-
налитет лирике Момчила Настасијевића. Појмови, лексичко-стил-
ски слојеви проткани су духом народне митологије, бајколиких и
библијских слика. Ту су топоними, географска одредишта, српске
задужбине и светиње, историјске личности и биљке-симболи (Црна
Река, Стефан Дечански, Дечани, Кориша, хрисовуље, повеље, иконописци,
божур, дрен, глог) (Вуковић, 2000, стр. 155).
Посебно потресна је завичајна линија лирике Даринке Јев

рић, посвећена страдалничком духовном простору Косова и
Метохије. Од почетних и силних „Дечанских звона“ из 1970.
267
године, та косовско-метохијска линија певања, то дечанско

успење ће се одвијати на две равни. Прво, то је историјски ток,
који прати политички и државни суноврат Србије на Косову
и Метохији, уз поништавање морала, части и достојанства ко
совског страдалничког човека. Друго је непресахло, дечанско
молитвено бдење свештенства и неугасло духовно зрачење ко
совских светилника.
Не знам да ли постоји песник у савременој српској поезији средње
генерације који има дубље корене и чвршће везе са родним тлом и
његовом духовношћу, него што је то случај са Даринком Јеврић. Везе
ослобођене провинцијског угла гледања и осећања живота. Просто:
везе вишестолетне, историјске, оплемењене осећањем да је духовни
живот у континуитету једина спона између прошлости и садашњо
сти, између поколења и поколења (Штефан, 1997, стр. 34).
У ходочасничкој књизи Милисава Савића Епска Србија (2017),

уз опис Дечана у историји и усменом памћењу, очуван је и леп
спомен на Даринку Јеврић, поводом њене антологијске песме:
„Кад год сам долазио у манастир, сетио сам се песникиње Да-

ринке Јеврић и њене песме ‘Дечанска звона’. Од лелека звона, песни
киња занеми и ослепи, те сваког пролећа и процвета и обремени се.“
„После уласка НАТО трупа на Косово Даринка је остала у При-
штини. Неки Албанац је из њеног стана избацио на улицу. Неку
годину касније Даринка је умрла као подстанар“
(Савић, 2017, стр. 31–32).
Као и средњовековни ктитори у епској народној поезији,

и Даринка Јеврић гради своју поезију од различитих материјала.
Поставља јој темељ од олова, у прозирју свете воде; зидове
снује од белог сребра и жеженог злата; мозаике и фреске од
дробног бисера и драгог камења. Баш као у „Зидању Раванице“.
Тематизујући историјску судбину, трагику и удес српске
државе на Косову и Метохији, Даринка Јеврић опевава и свој
трагички удес:
„Даринка Јеврић је рођена на Косову, расла на Косову, сазрева-
ла, песнички, интелектуално, на Косову. И, ево, као врста ненамет
268
љиве жетве, јавља се књига њених изабраних песама – Дечанска

звона, да тој дубокој оданости буде нека тиха, непатетична круна“
(Егерић, 2004, стр. 75).
Посебно је значајна дечанска, хвостанска линија Даринко-
ног певања. У збирци Хвостанска земља (1990) антологијска је
песма „Тавна бијела књига: приповиједа слијепи Макарије, игу-
ман дечански“.
Ова је песма у потресном сагласју са новијом српском исто
ријом, на шта указује и песникињина пропратна белешка. При
поведање „слијепог Макарија“, игумана Дечанског, у првом
лицу, једноставно је и дубоко. Оно је посведочено и у песни
чком памћењу Даринке Јеврић. Али је исказано језиком и сти-
лом средњовековне посланице и усмене приповести. Сведочење
игумана Макарије, са анегдотском основом у којој Макарије
речју одбруси силној претходници још силнијег владара у по
слератној титоистичкој ери:
Поручих, непоменику, давно: ово је Лавра
од старина, нијесу ово етиопског цара дарови.
може се упоредити са поруком „одбите се силни од сил
нијех“ протопоп-Недељка царским чаушима што на коњу ула-
зе у цркву у епској песми „Урош и Мрњавчевићи“. Тежећи да
прикаже једноставну честитост монаха, песник посеже за риз-
ницом мотива усмене књижевности. Тако ће се у песму увести
мотив свирале од зове, директно преузет из народне припо-
ветке „У цара Тројана козје уши“, оснажен изреком „испеци па
реци“, како би се окарактерисала храброст старог игумана, који
је увек рекао свакоме шта се имало рећи, не дволичећи нимало.
Везао сам и дријешио – свирале од зове нијесам гајио
нит вребао згоду, већ, како обико, испеко па
реко – па куд пукло.
Политичаре-комунисте, и потоње, модерне сатрапе, оштро
и немилосрдно шиба лирски субјекат у невремену коме сведо-
чи: они су „наполичари душе“, „алави скутоноше“, незнавени
преливоде“. Препознаје ли се неко од њих у речима, горким и
пророчким, у гласу вапијућег у пустињи: „рукавица им свака
потаман, уши / заливене воском. Уста пуна воде“.
269
Баришић-Јоковић 2007: Вања Баришић-Јоковић, Речи које уби
јају: антологија клетви, Нови Сад: Артпринт.
Башлар 1998: Гастон Башлар, Вода и снови: оглед о имагинацији
материје, Превела с француског Мира Вуковић, Сремски Карловци-
Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Вуковић 2000: Владета Вуковић, Критичка суочавања, Врњачка
Бања: Народна библиотека „Др Душан Радић“.
Вучковић 2014: Марија Вучковић, Концепт „ЛОШЕ СМРТИ“,
Етноантрополошки проблеми , год. 9, св. 2, 513–537.
Доментијан 2001: Доментијан, Житије Светог Саве. Предговор,
превод дела и коментари: Љ. Јухас-Георгиевска. Издање на српскос-
ловенском: Т. Јовановић. Српска књижевна задруга, Београд.
Егерић 2004: Мирослав Егерић, „Дечанска звона или песништво
имагинативне осетљивости“, у: Даринка Јеврић, Дечанска звона и
друге песме, Избор и поговор проф. др Мирослав Егерић, Нови Сад:
Завод за културу Војводине.
Јеврић 1973: Даринка Јеврић, Преварени тишином, Београд: Про
света.
Јеврић 1976: Д. Јеврић, Нестварни записи, Приштина.
Јеврић 1990: Д. Јеврић, Хвостанска земља, Београд: Просвета.
Јеврић 2004: Д. Јеврић, Дечанска звона и друге песме, Избор и
поговор Мирослав Егерић, Нови Сад: Завод за културу Војводине.
Карановић, Љуштановић 1994: Зоја Карановић, Љиљана Пеши-
кан Љуштановић, Послови и дани српске песничке традиције, Нови
Сад: Светови.
Лома 2004: Александар Лома, Димом у небо. Обред спаљивања
мртвих у старим и традиционалним културама. Његово осмишљење
у есхатолошким представама индоевропских народа, са посебним
освртом на паганске Словене, Кодови словенских култура 9, 7–64.
Раденковић 1996: Симболика света у народној магији јужних
Словена, Ниш: Просвета.
Савић 2017: Милисав Савић, Епска Србија, Београд: Друштво
Рашка школа.
270
Седакова 2004: О. А. Седакова, Поэтика обряда. Погребальная

обрядность восточных и южных славян, Москва: Индрик.
Топоров 1987: В. Н. Топоров, Заметки по похороной обрядности,
Балтославянские исследования 1985, Москва, 10–52.
Тројановић 1990: Сима Тројановић, Ватра у обичајима и живо-
ту српског народа, Београд: Просвета.
Штефан 1997: Флорика Штефан, „Даринка Јеврић или славјанска
туга“, у: Благо у мојој души, Нови Сад: Матица српска.
Boško J. Suvajdzić
Summary
Slavian Lady Sunset
Folklore elements in the poetry of Darinka Jevrić
Darinka Jevrić is a poet of her homeland, but her true homeland is her word.
She is a rare example of a poet whose life completely and without remainders
confirms her poetry. However, that fact itself is not sufficient to keep the poetry
alive and rectified. It must be much more to survive in time. Darinka Jevrić is
more. She survived. With every lady heartbeat of her poetic soul.
Keywords: The bells of Dečani Monastery, folklore elements, patriotic poetry,

Kosovo and Metohija.
271
„Изубијана“ врата приштинског стана Даринке Јеврић
ПРИЛОЗИ
Станислав Р. Станковић* 821.163.41:929 Јеврић Д.
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
Филозофски факултет, Косовска Митровица
Институт за српски језик, САНУ, БЕОГРАД
Даринка Јеврић и
Песнички час учитељству
у част У СПОМЕН ДАНИЦИ ГОРУНОВИЋ
ТАСИЋ у Власотинцу
Како нам то показује новији језички израз српски, многи

од Срба би у овој речи сећања на Даринку Јеврић сада казали
давне 1993. године…
Даринка Јеврић засигурно не! И нека те речи у тој служби,
у тому све устаљенијему језичком понашају у Срба вечерас не
буде… Јер неуметност времена у језику и искреноме појању не
постоји…
У својему стваралаштву, а свакад поетскоме везу, посве
искрено певала је и Јефимија наших дана, Поетеса од Метохије
и Завета Косовскога, Племкиња од Филигранскога Стиха: ДА-
РИНКА ЈЕВРИЋ.
Године 1993, у месецу јуну, у пуноме цвату београдских
липа, упокоји се у Господу учитељица и наставница српскога
језика и књижевности Даница Горуновић Тасић, упокоји се у
Господу та поданица учењу, и речи лепој, изговореној и напи
саној, та поданица изворној мелодији српскога језика и премо
ћи истинских речи на истинскоме месту… Одлична ученица у
оној некоћној, гле, старинској основној школи и нижој гимна
зији у Власотинцу и Ђак генерације у Учитељској школи у Вра
њу, врли, радишни студент, учитељ и наставник…
И те 1993. године роди се пријатељство, Божије Даровање!
Даринкино и моје вишегодишње дружење у Скопљу, Власотин-
цу, Приштини, Лесковцу и Београду прерасло је у Пријатељство.
* luznjakvl@orion.rs
275
С танислав Р. С танковић
Из Скопља, тада – и овде, на указаноме ми поверењу и части

заувек велика хвала др Милосаву Вукићевићу, професору Фи-
лолошкога факултета Универзитета у Приштини, те песници-
ма Даринки Јеврић и Моши Одаловићу, пријатељима мојим –
дођох у Приштину, где моје универзитетско службовање на-
ставих на тамошњему Филолошком факултету.
Дом Славјанске Госпе, Преблаге Јулије Јеврић и њене кћери
Даринке, у већ добрано узаврелој новој косовскометохијској
студени бејаше и Мој Топли Приштевачки Дом.
У Томе Дому, те 1993. године, приљежно слушајући моје
здушно приповедање о учитељици Даници Горуновић из Вла-
сотинца, Песникиња од Метохије изаткала је, надахнута мудро
шћу и благословом Мајке Јулије, то чудесно поетско и просве-
тарско дешавање, данас културно добро Сербијице Наше, раз-
уме се, средњовековним сјајем оденуто – Песнички час учи
тељству у част! Јоште један каменити испис Даринкин…
И би овако: Имамо све, рече Даринка Јеврић – имали смо
ученицу и учитељицу од дара и љубави, у Господу упокојену
Даницу Горуновић, имамо живо сећање, сведочење њене учи
тељице, барда србијскога учитељства, Госпођу Учитељицу Ксе
нију Фишић, имамо и на државним такмичењима награђивано
га казивача стихова, из народа, из златословља и учитељства
серпскога израслу Даничину одличну ученицу Горицу Павловић.
Имамо и оцену професора Бране Петровића саопштену при-
ликом уручивања награде за освојено прво место на такмичењу
рецитатора Сербије Наше у Ужицу: Ово је истински пример
који нам одлично показује да и дете и наставник из приз
ренско-тимочке дијалекатске области у потпуности могу
да усвоје прозодијски систем Вуковога српског језика. Имамо,
пријатељу мој, све!
Данас, о потоњему дружењу ученика, учитеља и песника у
Власотинцу и његовој околини, и после годиницу двадест и
једну, гле чуда, Срби мало знају… То волшебно дружење про-
светара и ученика власотиначких са песницима серпским траје
од јесени 1993. године. Ода Љубави и Лепоти. У њу су се слиле
две неумитне ниске: истоветно, неизмерно и Даничино и Да-
ринкино поседовање и даровање доброте, те Даринкина по-
етска даровитост и Даничино учитељско надахнуће… Да, у
276
Даринка Јеврић и Песнички час учитељству у част
својему тиховању и топломе сјају, већ два десетлећа живи та

Божијом вољом приређена светковина серпскога поетског је
зика и серпскога учитељства.
У јесен 2013. године догодили су се и 21. сусрети власоти-
начких просветара и ученика и српских песника. Раша Попов
је учитељству даривао своје стихове, казиване у мајсторским
песничким играријама са дивном, бистрооком децом Власо-
тинца, његова богоугодна књижевна дружина били су Јасминка
Петровић и Урош Петровић.
Власотинце и власотиначки крај, негде о Митровдану, по
стају средиште истинске просвете, поезије, уметности и кул-
туре. Тада обе градске, те једну од сеоских основних школа и
једну од установа културе у Власотинцу, на вечери књижевној,
и Храм Сошествија Светога Духа у тој вароши, а у програмском
делу дешавања: Пламен свеће за покој душе преминулим вла
сотиначким просветарима, походе наши врсни уметници,
драгуљи лепе српске речи: песници, појци, глумци… И Вукова
задужбина је веома лепо била прихватила овај несвакидашњи
сабор у Срба… Зидала га је Даринка Јеврић са својим при-
дружницима Даром Секулић, Мошом Одаловићем, госпођом
учитељицом Ксенијом Фишић, управитељем Основне школе
„Осми октобар“ у Власотинцу г. Живорадом Ђонићем, са Ста-
ниславом Станковићем…
И то сада јесте живи каменити рукопис Даринкин на којему
песничко и ино даровје своје у сагласју са њеним начертанијем
исписаше и Дара Секулић, Мошо Одаловић, Драган Лукић,
Мира Алечковић, Драгиња Урошевић, Душко Трифуновић,
Светлана Стевић, Ђорђо Сладоје, Мирјана Стефановић, До-
брица Ерић, Гроздана Олујић, Милосав Тешић, Бранка Весе
линовић, Сунчица Денић, Власта Ценић, Велимир Ралевић,
Радмила Томић, Недељко Попадић, Драгица Ђекић, Тоде Нико
летић, Мирослав Кокошкар, Слободан Станишић, Мирослав
Михајловић Цера, Дејан Алексић… Подужа је ова бисер ниска.
И зборно са њима јоште ту су и носиоци повеље Угледни учи
тељ вароши власотиначке: Ксенија Фишић, Јован Ђекић, Ду
шанка и Витомир Благојевић, те Радомир Катић, кано и дваде-
сет и један власотиначки просветар са одличјем Гост Песнич-
кога часа.
277
С танислав Р. С танковић
И како то у Даринкиноме сведочењу, у поетскоме запису

њеноме из 1997. године стоји: У вријеме безвремља, бездомља,
посве апокрифно, спасавају зеру душе, у михољско љето крије
пе се спаситељи српски, братија поскитана! И ТАКО, ЕВО,
ДВАДЕСЕТ И ЈЕДНО ЛЕТО!
[Из ауторове Речи сећања на Даринку Јеврић, Седам година од

Песникињиног упокојења у Господу, Удружење књижевника Србије,
Београд, 18. фебруара 2014.
Годишњице песникињине смрти, у протеклом десетогодишњем
периоду, обележаване су на иницијативу пријатеља, породице и по-
штовалаца њеног дела. Часове сећања и критичке речи, најчешће су
организовали глумица Мирјана Вукојичић, песникињин брат Дани-
ло Јеврић и професорица Митра Рељић у Кући Ђуре Јакшића у Ска
дарлији, Удружењу књижевника Србије, Коларчевој задужбини у
Београду, Косовској Митровици као и у Подгорици у Црној Гори.
Прилог је нека врста поетског подсетника на све те догађаје, чија је,
пак, круна овај зборник радова.]
278
Гордана Ј. Ђилас1 821.163.41.09 Јеврић Д.
Библиотека Матице српске 012 Јеврић Д.
ГРАЂА ЗА БИБЛИОГРАФИЈУ
Даринка Јеврић је рођена 21. октобра 1947. године у Глођа
нима крај Пећи. Прву збирку песама – Додир лета објавила је
заједно с Ратком Делетићем и Браниславом Тодићем 1970, а
прву самосталну збирку под насловом Преварени тишином
1973. у издању београдске Просвете. Следе Нестварни записи
(Приштина: Јединство, 1976), Ижице (Београд: Нолит – Приштина:
Јединство, 1980), па Хвостанска земља (Београд: Просвета, 1990).
Исте године објавиће Слово љубве (Никшић: Универзитетска ријеч
– Титоград: Октоих), а потом Јудин пољубац (Београд: Драганић),
1998. год. Избор поезије Даринке Јеврић Дечанска звона и дру-
ге песме који је сачинио и поговор написао Мирослав Егерић,
публикован је 2004. у издању Завода за културу Војводине, а
последњи – Псалам бездомника и друге песме у избору и с пред-
говором Слободана Ракитића издала је приштинска Панорама
2006. године. Збирку песама Посланице с Проклетија (прире-
диле Митра Рељић и Нада Павићевић) постхумно је објавила Срп
ска књижевна задруга 2008. године.
Поезија Даринке Јеврић заступљена је у многим домаћим
и страним антологијама југословенске и српске поезије те, пре-
ма оном што се зна на основу доступних књига и часописа,
превођена на руски, енглески, немачки, румунски, литвански,
чешки, пољски, грчки, албански, шведски, бугарски, словачки,
турски, македонски и јапански језик.
Даринка Јеврић је добитница бројних признања те књи
жевних награда: „Младости“, Лимских вечери поезије, Ратко
вићевих вечери поезије, Смедеревске песничке јесени, награде
„Лазар Вучковић“, Вукове награде, Грачаничке повеље, награде
„Милица Стојадиновић Српкиња“, Матићеве повеље, награде
1
gordanadjilas@gmail.com
279
Гордана Ј. Ђилас
„Гордана Тодоровић“, Печата вароши сремскокарловачке. Нај

после треба поменути да је Даринка Јеврић прва добила, али
прва и вратила Децембарску награду Косова, сазнавши да се
иста додељује поводом Бујанске конференције. Удружење књи
жевника Црне Горе постхумно је, о Видовдану 2007. године,
доделило песникињи Повељу кнеза Лазара, а Издавачко пре
дузеће Унирекс, октобра 2007, књижевну награду „Душан Ко
стић“. Име Даринке Јеврић данас носи једна улица у Београду
и читаоница у Грачаници.
Свој радни век Даринка Јеврић провела је у приштинском
Јединству као неуморни хроничар жалосне косметске збиље
те позоришног, ликовног и књижевног живота широм наше
земље. Била је, поред осталог, уредник поезије у часопису Ст
ремљења, члан уредништва новосадске Сцене.
Преминула је у Београду 16. фебруара 2007. године.
Грађа за библиографију Даринке Јеврић обухвата монограф-

ске публикације и прилоге објављене у монографским и сериј
ским публикацијама од 1967. године до данас. Грађа садржи 720
јединица. Већина библиографских јединица обрађена је de visu.
Монографске публикације обрађене су према скраћеном Међу
народном стандарду за библиографски опис монографских пу
бликација (ISBD)M, а прилози у монографским и серијским пу
бликацијама према Uputstvu za primenu ISBD-a u opisu kompo
nentnih delova (Нови Сад, 1989). Библиографска грађа је подељена
у неколико целина: Књиге, Прилози и Литература. У оквиру
целине Књиге налази се и целина Аутор предговора, поговора
у монографским публикацијама (са неколико библиографских
јединица). Грађа је распоређена хронолошки, према години из
дања. У склопу целине Прилози, грађа је подељена на следећи
начин: Прилози, поезија; Преведена поезија; Текстови; При-
кази; Интервјуи и анкете са Даринком Јеврић; Интервјуи које
је водила Даринка Јеврић; Заступљена у антологијама, избори-
ма; Песме посвећене Даринки Јеврић. Библиографске јединице
у Прилози, поезија; Преведена поезија; Текстови; Прикази;
Интервјуи и анкете са Даринком Јеврић сложене су хронолош-
ки, а у оквиру једне године азбучним редоследом наслова при-
лога. Поезија која је преведена у антологијама смештена је у
280
целину Заступљена у антологијама, изборима. Интервјуи које је

водила Даринка Јеврић сложени су по азбучном редоследу пре-
зимена особе која је интервјуисана. Исто је урађено и са Песма-
ма посвећеним Даринки Јеврић. Литература је сложена азбуч-
ним редоследом, по презимену аутора прилога, а у оквиру исте
године у којој је један аутор објавио више прилога хронолошки.
Приликом израде грађе за библиографију коришћени су
следећи извори: електронска база Библитеке Матице српске,
Виртуелне библиотеке Србије, Библиографија Југославије. Књи
ге, брошуре, музикалије, Библиографија Југославије. Чланци и
прилози у серијским публикацијама. Серија Ц, уметност, спорт,
филологија и књижевност, грађа коју су љубазно уступили Мит
ра Рељић и Живојин Ракочевић. Њима се овом приликом нај
срдачније захваљујемо.
Даринка Јеврић је као новинар Јединства, пратећи култур-
на догађања на Косову и Метохији и шире, објавила велики
број текстова. Управо је та чињеница условила овакав распоред
грађе. У Грађу су ушле и мање вести о активностима Даринке
Јеврић у културним дешавањима на Косову и Метохији. За
израду потпуне библиографије Даринке Јеврић свакако би тре
бало пронаћи те прегледати и комплетне бројеве приштинског
Јединства, као и поједине антологије објављене на страним
језицима. Искрено се надамо да ће Грађа за библиографију Да-
ринке Јеврић пружити комплекснији увид у њено стваралашт-
во и у песникињино културно и друштвено ангажовање из
којег зрачи светлост истине и правичности, али и трагизам
судбине у времену у којем смо и сами заробљени.
281
КЊИГЕ
1. Додир лета 1970. / Даринка Јеврић, Ратко Делетић, Бранислав Тодић. –
Приштина: Јединство, 1970 (Скопље: Светлост). – 68 стр. ; 21 cm. – (Би-
блиотека Јединство ; 13). Тираж 1.000.
2. Преварени тишином / Даринка Јеврић. – Београд: Просвета, 1973 (Бео-
град: Просвета). – 56 стр. ; 21 cm. – (Савремена поезија 1973. / [Просвета])
На пресавијеном делу кор. листа слика аутора и белешка о њему.
3. Нестварни записи / Даринка Јеврић. – Приштина: Јединство, 1976
(Ниш: Просвета). – 60 стр. ; 20 cm. – (Библиотека Јединство ; 95)
Тираж 1.000. – На пресавијеном делу кор. листа белешка о аутору с
његовом сликом.
4. Ижице: [песме] / Даринка Јеврић. – Београд: Нолит ; Приштина:
Јединство, [1980] (Ниш: Просвета). – 58 стр. ; 20 cm. – (Библиотека
Стремљења / Јединство, Приштина ; 218)
Тираж 1.000. – На корицама белешка о ауторки с њеном сликом.
5. Poezi / Darinka Jevriq ; [përkthen Enver Gjergeku]. – Prishtinë: Rilindja,
1981. – 45 str. ; 18 cm. – (Biblioteka Orfeu)
Shënime për autoren: str. 44.
6. Shënime të paqena / Darinka Jevriq ; [përkthyes Rifat Kukaj]. – Prishtinë:
Jedinstvo, 1988. – 51 str. ; 20 cm. – (Boton shoqata e përkthyesve letrarë të
Kosovës. ser. 2 ; nr. 3)
Prevod dela: Nestvarni zapisi / Darinka Jevrić.
7. Слово љубве: (пјесме) / Даринка Јеврић. – Никшић: Универзитетска
ријеч ; Титоград: Октоих, 1990 (Суботица: Бирографика). – 74 стр. ; 20
cm. – (Савременици)
Тираж 1000. – Слика аутора и белешка о аутору на пресавитку корица.
8. Хвостанска земља / Даринка Јеврић. – Београд: Просвета, 1990 (Бео-
град: БИГЗ). – 53 стр. ; 23 cm. – (Савремена поезија ‘90)
Тираж 1.000. – На корицама белешка о аутору и делу с ауторовом сли-
ком.
9. Јудин пољубац: пјесме / Даринка Јеврић. – Београд: Драганић, 1998 (Бе-
оград: Јанус). – 90 стр. ; 20 cm. – (Библиотека Извор. Савремени српски
писци ; књ. 1)
Тираж 1000. – Вила Равијојла српског песништва / Д. [Добрица] Ерић:
стр. 85-86. – Даринка Јеврић: стр. 87.
10. Дечанска звона и друге песме / Даринка Јеврић ; избор и поговор Миро-
слав Егерић. – Нови Сад: Завод за културу Војводине, 2004 (Нови Сад:
Scan studio). – 100 стр. ; 21 cm. – (Едиција Милица Стојадиновић Српкиња ;
књ. 5)
Тираж 300. – Белешка о песникињи: стр. 75. – Песништво Даринке
Јеврић: стр. 79-98.
11. Псалам бездомника и друге песме / Даринка Јеврић ; избор и предговор
Слободан Ракитић. – Приштина: Панорама, 2006 (Земун: Програм штам-
па). – 250 стр.: ауторкина слика ; 22 cm. – (Библиотека Изабрана поезија)
282
Тираж 500. – Од монолога до вишегласја или опора лирика Даринке

Јеврић: стр. 5-24. – Стр. 241-242: Напомена / С. Р. – Белешка о
песникињи: стр. 243.
12. Посланице с Проклетија / Даринка Јеврић ; приредиле Митра Рељић и
Нада Павићевић. – Београд: Српска књижевна задруга, 2008 (Нови Сад:
Будућност). – 134 стр.: илустр. ; 21 cm. – (Атлас)
Ауторове слике. – Тираж 300. – Стр. 109-123: Чист образ, умивена душа
/ Митра Рељић. – Стр. 124-129: Напомена / М. Рељић. – Белешка о
песникињи: стр. 131-132.
Аутор предговора, поговора у монографским публикацијама

13. Поговор / Даринка Јеврић.
У: Небеса у бунару / Милорад Ивић ; [илустрације Петар Босанац]. –
Београд: Алтера, 1992. – Стр. 61.
14. Слово о књизи / Даринка Јеврић.
У: Цврчак на кларинету / Жарко Ђуровић. – [1. изд.]. – Приштина:
Јединство, 1993. – Стр. 61-62.
15. Вјечита игра – трепетник / Даринка Јеврић.
У: Свети Сава и школа / Исидор Граорац. – Приштина: Народна и уни-
верзитетска библиотека, 1997. – Стр. 179-183.
16. Слово о Милици / Даринка Јеврић. – Реч на отварању Књижевних сус-
рета „Милици у походе“.
У: Милици у походе: зборник радова / приредила Даница Вујков ;
[илустрације Милић од Мачве]. – Нови Сад: Културно-просветна
заједница Војводине, 1998. – Стр. 49-51.
ПРИЛОЗИ
Прилози, поезија
17. Бајка о забораву / Даринка Јеврић.
У: Стремљења. – ISSN 0585-4229. – Год. 8, бр. 5 (сеп.-окт. 1967), стр. 392.
18. Bajka o zaboravu / Darinka Jevrić. – Zajed. stv. nasl.: Zidovi ti kradu sneke:
izabrana poezija Darinke Jevrić / [priredio] Svetislav Nenadović.
U: Pokret. – God. 14, br. 5 (25. maj 1968), str. 3.
19. Igra / Darinka Jevrić. – Zajed. stv. nasl.: Zidovi ti kradu sneke: izabrana
poezija Darinke Jevrić / [priredio] Svetislav Nenadović.
20. Ljeto / Darinka Jevrić. – Zajed. stv. nasl.: Zidovi ti kradu sneke: izabrana
21. Млада кошуљица / Даринка Јеврић.
У: Стремљења. – ISSN 0585-4229. – Год. 9, бр. 3 (мај-јун 1968), стр. 320.
22. Мојих хиљаду дана / Даринка Јеврић.
23. Суша / Даринка Јеврић.
У: Стремљења. – ISSN 0585-4229. – Год. 9, бр. 3 (мај-јун 1968), стр. 320-321.
283
24. Freska / Darinka Jevrić. – Zajed. stv. nasl.: Zidovi ti kradu sneke: izabrana
25. Како да те поново нађем / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Зелени
вир у срцу.
У: Стварање. – ISSN 0039-422X. – Год. 24, бр. 9 (1969), стр. 1014.
26. Пирамида / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Зелени вир у срцу.
27. Послије бола / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Зелени вир у срцу.
28. Суза / / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Зелени вир у срцу.
29. Фреска / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Зелени вир у срцу.
30. Без наслова / Даринка Јеврић.
У: Мостови. – ISSN 0350-4263. – Год. 2, бр. 7 (1970), стр. 14.
31. Дечанска звона или Светковина срца / Даринка Јеврић.
У: Мостови. – ISSN 0350-4263. – Год. 2, бр. 7 (1970), стр. 15-16.
32. Од тебе до мене / Даринка В. Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 26, бр. 12 (12. феб. 1970), стр. 9.
33. Себарска клетва / Даринка Јеврић.
У: Мостови. – ISSN 0350-4263. – Год. 2, бр. 7 (1970), стр. 15.
34. Слободарска / Даринка Јеврић.
У: Мостови. – ISSN 0350-4263. – Год. 2, бр. 7 (1970), стр. 14-15.
У: Стремљења. – ISSN 0585-4229. – Год. 12, бр. 5 (1971), стр. 616-617.
37. Музика / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Док ме бјелина.
У: Књижевност. – ISSN 0023-2408. – Год. 28, књ. 57, бр. 8/9 (1973), стр. 189.
38. Несаница / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Док ме бјелина.
39. Огњиште / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Док ме бјелина.
40. Одлазак из завичаја / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Док ме бјелина.
41. *** [Опет студен…] / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Док ме бјелина.
42. Поноћна пјесма / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Док ме бјелина.
43. Узалудна пјесма. I / Даринка Јеврић.
У: Стремљења. – ISSN 0585-4229. – Год. 14, бр. 4 (сеп.-окт. 1973), стр. 438.
44. Узалудна пјесма. II / Даринка Јеврић.
У: Стремљења. – ISSN 0585-4229. – Год. 14, бр. 4 (сеп.-окт. 1973),
стр. 438-439.
284
45. Фреска / Даринка Јеврић.

У: Књижевна реч. – ISSN 0350-4115. – Год. 3, бр. 27 (јун 1974), стр. 9.
46. Чеона врата / Даринка Јеврић.
У: Књижевна реч. – ISSN 0350-4115. – Год. 3, бр. 27 (јун 1974), стр. 9.
47. Догорјевање зоре / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Завјештах те
љепоти самоће.
У: Провинција. – ISSN 0350-6738. – Год. 6, бр. 22 (јули 1975), стр. 27-30.
48. Дом / Даринка Јеврић.
У: Књижевне новине. – ISSN 0023-2416. – Год. 27, бр. 481 (16. феб. 1975),
стр. 8.
49. Зелени дух пролазности / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Амајлија.
50. Љубав. I / Даринка Јеврић.
У: Провинција. – ISSN 0350-6738. – Год. 6, бр. 23-24 (дец. 1975), стр. 9.
51. Музика / Даринка Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 31, бр. 36-37 (1-5. мај 1975), стр. 17.
52. Опорука / Даринка Јеврић.
стр. 8.
53. Опорука / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Амајлија.
54. О теби ријеч снену / Даринка Јеврић.
У: Провинција. – ISSN 0350-6738. – Год. 6, бр. 23-24 (дец. 1975), стр. 9-10.
55. Сан први Узалудна пјесма. III, Весни Парун / Даринка Јеврић. – Зајед.
ств. насл.: Песме.
У: Књижевна реч. – ISSN 0350-4115. – Год. 4, бр. 35 (март 1975), стр. 28.
56. Соба / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Амајлија.
57. Соба / Даринка Јеврић.
стр. 8.
58. Узалудна пјесма / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Амајлија.
59. Узалудна пјесма. III, Весни Парун / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.:
Песме.
60. Узалудна пјесма. IV, За Марину Цветајеву / Даринка Јеврић. – Зајед. ств.
насл.: Песме.
61. Uzaludna pesma za Jerinu / Darinka Jevrić. – Nagrada za najbolju pesmu o
Smederevu, napisanu u Smederevu.
У: Доба. – ISSN 0350-6193. – Год. 3, бр. 2 (јан. 1975), стр. 6.
62. Везиља / Даринка Јеврић.
У: Књижевна реч. – ISSN 0350-4115. – Год. 5, бр. 52 (8. март 1976), стр. 10.
285

64. Завичај / Даринка Јеврић.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 73, бр. 22512 (12. јун 1976), стр. 14.
65. Кључ / Даринка Јеврић.
У: Градина. – ISSN 0436-2616. – Год. 12, бр. 7-8 (јул-август 1977), стр. 9.
67. Ратникова љуба / Даринка Јеврић. – Белешку уз песму у рубрици „Један
песник, једна песма“ потписује Мирослав Ђуровић.
У: Универзитетска ријеч. – ISSN 0351-3823. – Год. 9, бр. 10 (новембар
1977), стр. 16.
68. Дуња, Тајни биљег / Даринка Јеврић.
У: Књижевне новине. – ISSN 0023-2416. – Год. 30, бр. 552-553 (1. и 16. феб.
1978), стр. 8.
69. Jesen više ne može da nas rani / Darinka Jevrić. – Zajed. stv. nasl.: Panorama
pjesnika sa Kosova.
U: Vjesnik. – ISSN 1849-2746. – God. 39, br. 11178 (3. okt. 1978), str. 14.
70. Љубавно писмо из будућности / Даринка Јеврић.
71. Модел за мртву природу: (јабука) / Даринка Јеврић.
У: Стремљења. – ISSN 0585-4229. – Год. 19, бр. 5 (1978), стр. 3.
72. Пред старинским огледалом: (разговор с прецима) / Даринка Јеврић.
73. Љубав / Даринка Јеврић. – Факсимил рукописа.
У: Песничке новине. – ISSN 0352-7360. – Год. 3, бр. 3-4 (дец. 1979), стр. 15.
У: Ток. – 0351-4978. – Год. 11, бр. 14 (јун 1980), стр. 9.
75. Ključ / Darinka Jevrić. – Zajed. stv. nasl.: Ključ.
U: Polja. – ISSN 0032-3578. – God. 26, br. 261 (nov. 1980), str. 355.
76. Монолог пјесника / Даринка Јеврић.
У: Доба. – ISSN 0350-6193. – Год. 7, бр. 16 (1980), стр. 10.
77. Monolog pjesnika / Darinka Jevrić. – Zajed. stv. nasl.: Ključ.
U: Polja. – ISSN 0032-3578. – God. 26, br. 261 (nov. 1980), str. 355.
78. Пјесма мог нараштаја / Даринка Јеврић.
79. Подударности, тајанства / Даринка Јеврић.
80. Славјанска госпа / Даринка Јеврић.
81. Дечански љетописац / Даринка Јеврић.
У: Песничке новине. – ISSN 0352-7360. – Год. 5, бр. 5-6 (сеп. 1981), стр. 9.
82. Монолог пјесника / Даринка Јеврић. – Факсимил рукописа.
286
83. Monolog pjesnika / Darinka Jevrić.

U: Ovdje. – ISSN 0029-8387. – God. 34, br. 11 (1-15. jun 1981), str. 20.
84. Пјесма мог нараштаја / Даринка Јеврић.
85. Узалудна пјесма / Даринка Јеврић. – Факсимил рукописа.
86. Slavjanska gospa / Darinka Jevrić.
U: Ulaznica. – ISSN 0503-1362. – God. 17, br. 86 (mart 1983), str. 21-22.
87. Uzaludna pjesma / Darinka Jevrić.
U: Ulaznica. – ISSN 0503-1362. – God. 17, br. 86 (mart 1983), str. 22-23.
88. О историји болести / Даринка Јеврић
U: Zmaj. – ISSN 0351-3637. – God. 32, br. 3 (mart 1985), str. 77.
90. [Овдје се сенке губе…] / Даринка Јеврић.
У: Кораци. – ISSN 0454-3556. – Год. 21, књ. 21, св. 11-12 (1986), стр. 767.
91. О историји болести / Даринка Јеврић.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 83, бр. 29649 (31. децембар и 1. и 2.
јануар 1986), стр. 11.
92. O istoriji bolesti / Darinka Jevrić. – Zajed. stv. nasl.: Novi stihovi srpskih
pjesnika / priredio Slavko Mihalić.
U: Republika. – ISSN 0350-1337. – God. 42, br. 3-4 (mart-april 1986), str. 277.
93. Хвошанска [тј. Хвостанска] земља: (обраћање четврто) / Даринка Јеврић.
94. Узалудна песма / Даринка Јеврић
У: Браничево. – ISSN 0006-9140. – Год. 33, бр. 3/4 (1987), стр. 10.
95. Хвостанска земља: (Казује монах Јустин из Јарила) / Даринка Јеврић.
У: Књижевна реч. – ISSN 0350-4115. – Год. 16, бр. 301 (10. јун 1987), стр. 19.
У: Ток. – ISSN 0351-4978. – Год. 23, бр. 25-26 (пролеће-лето 1988), стр. 197-198.
97. Нијеми псалам: у освит црна Зорњача, гори Патријаршијски конак /
Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Хвостанска земља.
У: Књижевност. – ISSN 0023-2408. – Год. 45, књ. 89, св. 7/8 (1990), стр.1252-
1253.
98. Полазник / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Хвостанска земља.
У: Књижевност. – ISSN 0023-2408. – Год. 45, књ. 89, св. 7/8 (1990), стр.
1252.
99. Свечасни збор: молитва Десанке Максимовић / Даринка Јеврић. – Зајед.
ств. насл.: Хвостанска земља.
1250-1251.
100. Свеча[с]ни збор: молитва Десанке Максимовић / Даринка Јеврић.
У: Развитак. – ISSN 0034-0278. – Год. 30, бр. 4-5 (1990), стр. 10.
101. Срамотни печат / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Хвостанска
земља.
287
1251-1252.
102. Тавна бијела књига: приповиједа слијепи Макарије, игуман дечански /
Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Хвостанска земља.
У: Књижевност. – ISSN 0023-2408. – Год. 45, књ. 89, св. 7/8 (1990), стр. 1251.
103. Нијеми псалам: у освит црна Зорњача, гори Патријаршијски конак /
Даринка Јеврић
У: Стремљења. – ISSN 0585-4229. – Год. 31, бр. 1/3 (1991), стр. 28.
104. Дечанска звона или светковина срца / Даринка Јеврић.
У: Јефимија. – ISSN 0354-2629. – Год. 1, бр. 1 (1992), стр. 70-71.
У: Јефимија. – ISSN 0354-2629. – Год. 1, бр. 1 (1992), стр. 70-71.
106. [Крај века већ дође, Приштина, 1992] / Даринка Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 48, бр. 313-314 (21-22. нов. 1992), стр. 9.
107. Узалудна пјесма / Даринка Јеврић.
У: Јефимија. – ISSN 0354-2629. – Год. 1, бр. 1 (1992), стр. 72.
108. Бодри припјев: Србадијска поскочица / Даринка Јеврић.
У: Стварање. – ISSN 0039-422X. – Год. 53, бр. 4/8 (апр.-авг. 1998), стр. 217.
109. Вријеме оно вријеме ово / Даринка Јеврић.
У: Стварање. – ISSN 0039-422X. – Год. 53, бр. 4/8 (апр.-авг. 1998), стр. 228-229.
110. Врт у Савини / Даринка Јеврић.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 95, бр. 30443 (25. јул 1998), стр. 33.
112. Генерали / Даринка Јеврић.
У: Књижевне новине. – ISSN 0023-2416. – Год. 50, бр. 968/969/970 (15.
феб.-01.и 15. март 1998), стр. 56.
113. Горки брст / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Горки брст.
У: Летопис Матице српске. – ISSN 0025-5939. – Год. 174, књ. 462, св. 4
(окт. 1998), стр. 392.
114. Дјечаци свих војни: прах / Даринка Јеврић.
115. Драм душе / Даринка Јеврић. – Садржи: Мостарска елегија, На Дрини
царина и Бивши дјечак.
У: Књижевност. – ISSN 0023-2408. – Год.49, књ.104, бр.9/10 (1998), стр.
1592-1595.
116. Инок Сава Дечански / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Горки брст.
(окт. 1998), стр. 390-391.
117. Јелена Анжујска: апокриф / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Горки брст.
(окт. 1998), стр. 389-390.
118. Јелена Анжујска: химера / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Горки брст.
(окт. 1998), стр. 390.
288
119. Књижевно вече у Француској 7 / Даринка Јеврић.

120. Круг кредом / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Горки брст.
(окт. 1998), стр. 393.
121. Круг кредом: рањеников припјев / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.:
Горки брст.
(окт. 1998), стр. 393-394.
122. Менует са смртницом: за Михиза / Даринка Јеврић.
123. Нулта година / Даринка Јеврић.
124. Пјесникиња од Срба: за Милицу Стојадиновић и Радмилу Гикић,
наднијета на Српкињином пјесмом Кад се небо мути / Даринка
Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Горки брст.
(окт. 1998), стр. 396-398.
125. Повијест о сјекири / Даринка Јеврић.
126. Преписано са крстача / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Горки брст.
(окт. 1998), стр. 394-395.
127. Припјев у двогласу / Даринка Јеврић.
128. Псалам бездомника: монолог / Даринка Јеврић.
129. Сабор врана у Приштини. I, Вранилово; II, Моба; III, Тама стоока; IV,
Тихи гроб / Даринка Јеврић.
131. Свечасни збор: молитва Десанке Максимовић / Даринка Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 54, бр. 153-154 (6-7. јун 1998), стр. 11.
132. Ускоци на Метохији / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Горки брст.
(окт. 1998), стр. 395-396.
133. Хиландарски зограф / Даринка Јеврић.
У: Књижевне новине. – ISSN 0023-2416. – Год. 51, бр. 977/978 (01-15. јул
1998), стр. 1.
134. Хор / Даринка Јеврић.
135. Художници у Златићеву: за Станислава Станковића и славну братију
са приредбе Песнички час – учитељству у Власотинцу / Даринка
Јеврић.
289
136. Цариник на Дрини / Даринка Јеврић.
137. Чуваркућа / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Горки брст.
(окт. 1998), стр. 391-392.
138. Музичка кутија: свјетлост опроштаја / Даринка Јеврић.
(дец. 1999), стр. 836-837.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 96, бр. 30963 (8. јан. 2000),
Божићњи додатак, стр. 20.
140. Залазак / Даринка Јеврић.
У: Видовдански гласник. – Год. 10 (2001), стр. 30.
Јеврић. – Надређени ств. насл.: Песме посвећене Милици. – Напомене
уз текст.
У: Шидина. – ISSN 0354-8953. – Бр. 5 (авг. 2001), стр. 78-79.
У: Сусрети. – ISSN 1451-6586. – Год. 1, бр. 3 (дец. 2001), стр. 11.
143. Хиландарски зограф / Даринка Јеврић.
У: Сусрети. – ISSN 1451-6586. – Год. 1, бр. 3 (дец. 2001), стр. 11.
144. Богојављенска зора 2000 / Даринка Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 58, бр. 1 (7. јан. 2002), стр. 10.
145. Залазак / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: С лициног мјеста, из ду-
боке илегале / Даринка Јеврић.
У: Кораци. – ISSN 0454-3556. – Год. 35, књ. 32, св. 1/2 (2002), стр. 34.
146. Јунак наших дана / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: С лициног
мјеста, из дубоке илегале / Даринка Јеврић.
У: Кораци. – ISSN 0454-3556. – Год. 35, књ. 32, св. 1/2 (2002), стр. 33-34.
147. Генерали / Даринка Јеврић
У: Бдење. – ISSN 1451-3218. – Год. 2, бр. 3/4 (децембар 2003), стр. 163.
148. Књижевно вече у Француској 7 / Даринка Јеврић
У: Бдење. – ISSN 1451-3218. – Год. 2, бр. 3/4 (децембар 2003), стр. 162.
149. Антејски / Даринка Јеврић.
У: Вечерње новости. – ISSN 0350-4999. – Год. 54 (24. окт. 2007), Култура, стр. II.
150. Вранилово / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Сабор врана у Приштини.
У: Глас југа. – ISSN 1451-4206. – Год. 7, бр. 58 (феб.-март 2007), стр. 45.
151. Вранилово / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Сабор врана у Приштини.
У: Слово. – ISSN 1800-6140. – Год. 4, бр. 12 (април 2007), стр. 89.
152. Дечанска звона / Даринка Јеврић
У: Братство. – ISSN 1451-2386. – Бр. 11 (2007), стр. 9-10.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 104, бр. 33513 (24. феб. 2007), Кул-
тура, уметност, наука, год. 50, бр. 46, стр. 2
290

У: Свевиђе. – ISSN 1800-5209. – Год. 5, бр. 34 (2007), стр. 32.
155. Зјап свијета / Даринка Јеврић.
У: Вечерње новости. – ISSN 0350-4999. – Год. 54 (24. окт. 2007), Култура,
стр. II.
156. Моба / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Сабор врана у Приштини.
157. Моба / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Сабор врана у Приштини.
У: Књижевне новине. – ISSN 0023-2416. – Год. 59, бр. 1139 (март 2007),
стр. 3.
159. Монолог пјесника / Даринка Јеврић
У: Књижевни магазин. – ISSN 1451-0421. – Год. 7, бр. 70 (2007), стр. 41.
У: Вечерње новости. – ISSN 0350-4999. – Год. 54 (28. феб. 2007), Култура,
стр. III.
161. Пјесник пред стећком / Даринка Јеврић.
У: Хвосно. – ISSN 1451-0820. – Год. 11, бр. 52 (2007), стр. 57.
У: Свевиђе. – ISSN 1800-5209. – Год. 5, бр. 34 (2007), стр. 31.
163. Тама стоока / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Сабор врана у Пришти-
ни.
164. Тама стоока / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Сабор врана у При-
штини.
165. Тихи гроб / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Сабор врана у Приштини.
166. Тихи гроб / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Сабор врана у Приштини.
167. Чудно писмо / Даринка Јеврић.
стр. 3.
168. Вини и невини / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Вини и невини.
У: Летопис Матице српске. – ISSN 0025-5939. – Год. 184, књ. 481, св. 1/2
(јан-феб. 2008), стр. 12-13.
169. Вини и невини / Даринка Јеврић.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 105, бр. 33919 (12. апр. 2008), Кул-
тура, уметност, наука, год. 51, бр. 53, стр. 03
170. Дневник / Ноћник / Зимник / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Вини
и невини.
(јан-феб. 2008), стр. 11-12.
291
171. Досељавање предака / Даринка Јеврић.

У: Вечерње новости. – ISSN 0350-4999. – Год. 55 (27. феб. 2008), Култура,
стр. III.
172. Лета / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Вини и невини.
(јан-феб. 2008), стр. 5.
173. На мртвој стражи / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Вини и невини.
(јан-феб. 2008), стр. 6.
174. О Петровим веригама / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Вини и невини.
(јан-феб. 2008), стр. 6-7.
175. Очевидац / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Вини и невини.
(јан-феб. 2008), стр. 9.
176. Побјег / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Вини и невини.
(јан-феб. 2008), стр. 9-10.
177. Причест из гујиног непца / Даринка Јеврић. – Напомене и библио-
графске референце уз текст.
У: Песничке новине. – ISSN 1452-4902. – Бр. 3 (2008), стр. 54.
178. Сиви дом / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Вини и невини.
(јан-феб. 2008), стр. 8.
179. Уочи збјега / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Вини и невини.
(јан-феб. 2008), стр. 8.
180. Шетња мрчавом / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Вини и невини.
(јан-феб. 2008), стр. 7.
У: Луча. – ISSN 0354-7787. – Год. 21, бр. 3/4 (2012), стр. 33.
182. Антејски / Даринка Јеврић.
У: Видовдански гласник. – ISSN 0354-7817. – Год. 23, бр. 22 (2014), стр. 87.
Преведена поезија
183. Nata ime / Darinka Jevriq ; përktheu Rr. Berisha.
U: Zëri i rinisë. – ISSN 0514-7352. – Nr. 29 (1969), str. 12.
184. Variacionet e prillit / Darinka Jevriq ; përkheu nga serbokroatishtja
Radisllav – Dika Nedelkoviq.
U: Fjala. – ISSN 0430-6333. – V. 7, nr. 6 (1974), str. 6.
185. Loja / Darinka Jevriq ; përkheu nga serbokroatishtja Radisllav – Dika
Nedelkoviq.
186. Fata cu amforă / Darinka Jevrić ; în româneşte P. C. [Petru Cîrdu].
U: Lumina. – ISSN 0350-4174. – An. 28, nr. 11 (1974), str. 580.
292
187. Fresk / Darinka Jevriq ; përkheu nga serbokroatishtja Radisllav – Dika

Nedelkoviq.
188. Bojevnikova ljuba / Darinka Jevrić; prevedel Slavko Drlje. – Zajed. stv. nasl.:
Najmlajša črnogorska poezija / Budimir Dubak.
U: Problemi. – ISSN 0555-2419. – Letn. 13, št. 8/9 (1975), str. 98.
189. Buzë të prematura Tokës. / Darinka Jevriq ; përktheu Esad Mekuli.
U: Jehona. – ISSN 0448-9330. – V. 13, nr. 4 (1975), str. 475-476.
190. Vasha në amforë / Darinka Jevriq ; përktheu A. [Adem] Gajtani. – Zajed.
stv. nasl.: Nga „Mbrëmjet e poezisë“ – Struge 1975.
U: Jehona. – ISSN 0448-9330. – V. 13, nr. 7 (1975), str. 858.
191. Дечанските sвона или празнување на срцето / Даринка Јеврић ; од
српскохрватски Ефтим Клетников.
У: Стремеж. – ISSN 0039-2294. – Год. 19, бр. 23 (1975), стр. 102-104.
192. Iubirea războinicului / Darinka Jevrić. – Din poezia contemporană
muntenegreană / selecție şi traducere de Petru Cîrdu. – Supliment IV / Lumina,
1975.
U: Lumina. – ISSN 0350-4174. – An. 29, nr. 10-12 (1975), str. 785-486.
193. [На двор од нас легенди…] / Даринка Јеврић ; од српскохрватски Еф-
тим Клетников.
У: Стремеж. – ISSN 0039-2294. – Год. 19, бр. 23 (1975), стр. 105.
194. [Ни пролетта во двори ни јас во пролетте свратив…] / Даринка
Јеврић ; од српскохрватски Ефтим Клетников.
У: Стремеж. – ISSN 0039-2294. – Год. 19, бр. 23 (1975), стр. 105.
195. Templul alb / Darinka Jevrić. – Din poezia contemporană muntenegreană /
selecție şi traducere de Petru Cîrdu. – Supliment IV / Lumina, 1975.
U: Lumina. – ISSN 0350-4174. – An. 29, nr. 10-12 (1975), str. 785.
196. Başliksiz / Darinka Yevriç; şiireli sirp-huvatçadan çeviren Bayram Ibrahim.
U: Çevren. – ISSN 0350-6126. – Yil. 4, no. 11 (1976), str. 116-117.
197. Без наслов / Даринка Јевриḱ ; препев Адам Гајтани. – Надређени ств.
насл.: Современата поезија на Косово.
У: Нова Македонија. – ISSN 0350-4298. – Год. 31, бр. 10624 (21. aвг. 1976), стр. 7.
198. Dhoma / Darinka Jevriq. – Zajed. stv. nasl.: Per ju karafila te kuq / përgatiti
dhe përktheu A. Gajtani.
U: Flaka e vëllazërimit. – ISSN 0350-3844. – V. 31, nr. 1801 (7. mars 1976), str. 18.
199. Oda / Darinka Yevriç ; türkçeye A. [Arif] Bozaci.
U: Tan. – ISSN 0351-3815. – Y. 8, sayi 329 (31. jan. 1976), str. 11.
200. Pa titull / Darinka Jevriq.
201. Gerdan / Darinka Yevriç ; türkçeye Hasan Mercan.
U: Tan. – ISSN 0351-3815. – Y. 9, sayi 423 (19. nov. 1977), str. 15.
202. Duvar / Darinka Yevriç ; türkçeye Hasan Mercan.
203. Liridashëse / Darinka Jevriq ; ; përktheu Esad Mekuli.
U: Jeta e re. – ISSN 0350-638X. – V. 28, nr. 2 (1977), str. 347-349.
293
204. Попуста песна за Евридика / Даринка Јевриḱ ; од српскохрватски Еф-

тим Клетников.
У: Студентски збор. – ISSN 0350-4816. – Год. 29, бр. 2 (16. феб. 1977); стр. 18.
205. Sana deggin günahkar söz / Darinka Yevriç ; türkçeye Hasan Mercan.
206. Duvar / Darinka Yevriç ; türkçeleştiren H. [Hasan] Mercan.
U: Sesler. – ISSN 0351-3777. – Y. 14, sayi 123/124 (şubat-mart 1978), str. 47.
207. Kënga e kotë: Vesna Parunit / Darinka Jevriq ; përktheu Enver Gjerqeku.
– Nadređeni stv. nasl.: Kur shqipton portokallin.
U: Fjala. – ISSN 0430-6333. – V. 16, nr. 3-4 (1978), str. 17.
208. Kënga e kotë: Mbi varrin e Gjulietës / Darinka Jevriq ; përktheu Enver
Gjerqeku.
209. Kënga e kotë: Hijes së Isidora Sekuliqit / Darinka Jevriq ; përktheu Enver
Gjerqeku.
210. Recunoaştere / Darinka Jevrić ; în româneşte de Ileana Ursu.
U: Lumina. – ISSN 0350-4174. – An. 32, nr. 3 (1978), str. 31-32.
211. Scrisoare ciudată / Darinka Jevrić ; în româneşte de Ileana Ursu.
212. Cîntec de începu / Darinka Jevrić ; în româneşte de Ileana Ursu.
213. Ftoi, shenjë fshehtësie / Darinka Jevriq ; përktheu Esad Mekuli.
U: Jeta e re. – ISSN 0350-638X. – V. 31, nr. 1 (janar-shkurt 1980), str. 169-170.
214. Љубовен круг / Даринка Јевриќ ; препев Ева Руменова.
У: Современост. – ISSN 0038-5972. – Год. 31, бр. 3 (март 1982), стр. 104-105.
215. Распознавање / Даринка Јевриќ ; препев Ева Руменова.
У: Современост. – ISSN 0038-5972. – Год. 31, бр. 3 (март 1982), стр. 105.
216. Славянска госпожда / Даринка Йеврич ; прев. Александър Днъков.
У: Мост. – ISSN 0580-0293. – Год. 17, бр. 77 (сеп.-окт. 1982), стр. 6.
217. Чудно писмо / Даринка Јевриќ ; препев Ева Руменова.
218. Ot Oluyorum / Darinka Yevriç ; seçki ve türkçesi Necati Zekeriya. – Zajed.
stv. nasl.: Kimi Yugoslav kadin ozanlari.
U: Sesler. – ISSN 0351-3777. – Y. 19, sayi 174 (mart 1983), str. 78-79.
219. Ot Oluyorum / Darinka Yevriç ; seçki ve türkçesi N. Zekeriya.
U: Çevren. ISSN 0350-6126. – Yil. 10, no. 38 (1983), str. 98.
220. Gizli arzural / Darinka Yevriç ; türkçesi Abdullah Yilmaz.
U: Tan. – ISSN 0351-3815. – Y. 16, sayi. 788 (3. nov. 1984), str. 14.
221. Kënga e plejadës sime / Darinka Jevriq ; përktheu R. H. [Rexhë Haxhiu].
U: Shtigje. – V. 6, nr. 1 (1984), str. 8.
222. Monologul poetului / Darinka Jevrić ; traducere de G. – B. L.
294
223. Tempulli i bardhë / Darinka Jevriq ; përktheu E. Gjerqeku.

224. Yolculuktan sondra, ev R҆e/ Darinka Yevriç ; çev. Fevzi Tüfkeçi.
U: Esin. – Yil. 13, no. 22 (1984), str. 80.
225. Соба / Даринка Јевриќ ; избор и препев Светлана Христова-Јоциќ.
226. Dhoma / Darinka Jevriq ; përktheu Xh.[Xhevat] Gega.
227. Visul al cincilea / Darinka Jevrić. – Zajed. stv. nasl.: Arhipelagul dantelat /
Mariana Dan, Miljurko Vukadinović.
228. Salba / Darinka Jevrić. – Zajed. stv. nasl.: Arhipelagul dantelat / Mariana
Dan, Miljurko Vukadinović.
229. Tronul / Darinka Jevrić. – Zajed. stv. nasl.: Arhipelagul dantelat / Mariana
Dan, Miljurko Vukadinović.
U: Lumina. – ISSN 0350-4174. – An. 42, nr. 10-12 (1988), str. 27-28.
230. Преселване на дедите / Даринка Йеврич ; прев. Мила Васов.
У: Мост. – ISSN 0580-0293. – Бр. 117 (1989), стр. 38.
231. Вишивачка / Даринка Єврич ; прешпивала И.[Ирина] Г.[Гарди]-
Ковачевич.
У: Руске слово. – ISSN 0350-4603. – Рок 61, ч. 9 (2005), стр. 11.
232. Polimpsesto / Darinka Iêvritch ; tradução de Aleksandar Jovanovic. –
Zajed. stv. nasl.: Antologia da poesia sérvia.
U: Poesia sempre. – ISSN 0104-0626. – God. 15, br. 29 (2008), str. 30.
Текстови
233. Право вредновање писане речи / Д. Ј. – Припреме за Конгрес
књижевника Југославије.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 31, бр. 60 (24. јул 1975), стр. 13.
234. Афирмација заједништва / Д. Јеврић. – О међурепубличко-
покрајинској културној сарадњи.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 32, бр. 71 (6. сеп. 1976), стр. 14.
235. Ђаковчани представљају Косово / Д. Ј. – О фестивалу позоришних
аматера Југославије.
236. Поезија на језицима народа и народности / Д. Ј. – О митингу револу-
ционарне поезије.
237. Поседник кључева мудрости / Д. Јеврић. – Уз годишњицу смрти Ива
Андрића.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 32, бр. 21 (15. март 1976), стр. 14.
238. Активност у знаку Титових јубилеја / Д. Ј. – Проширена седница
Председништва Друштва књижевника Косова.
295
239. Јелине слике и снови / Д. Јеврић. – О сликарки Јели Радусин.

У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 32, бр. 38 (12. мај 1977), стр. 14.
240. Пронађено време / Д. Јеврић. – О младим ствараоцима.
241. Тако је то у „морт сезони“ / Д. Јеврић. – Култура у летњим месецима.
242. Дођите, као код својих: (о суморним странама конкурсним и једном
часном изузетку) / Д. Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-575. – Год. 33, бр. 378 (27. јун 1978), стр. 11.
243. Литература у средствима масовних комуникација / Д. Јеврић.
244. Позориште наше насушно / Д. Ј. – О положају позоришних кућа.
245. Било и остало народно / Д. Ј. – Поводом доделе Авнојеве награде
Покрајинском народном позоришту.
У: Рад. – ISSN 0353-4588. – Год. 35, бр. 52, (28. дец. 1979), стр. 24.
246. Од првих корака до врхунских креација / Даринка Јеврић. – Поводом
доделе Авнојеве награде Покрајинском народном позоришту из При-
штине.
У: Комунист. – ISSN 0351-2991. – Год. 37, бр. 86 (7. дец. 1979), стр. 22.
247. Поезија као склониште / Д. Ј. – О Хансу Магнусу Енцесбергеру пово-
дом уручивања „Златног венца“ Струшких вечери поезије.
248. Уместо разговора о „ужицама“ или, шта је писац хтео да каже: неучти-
во је бити оптимист / Даринка Јеврић.
249. Исувише световна Богородица / Д. Ј. – Век и по од рођења Ђуре
Јакшића.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 38, бр. 285 (27., 28., 29. и 30 нов. 1982), стр. 12.
250. „Оригинална“ и остала култура / Д. Ј. – О раду културних
институција на Косову и Метохији.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 39, бр. 302 (24. дец. 1983), стр. 11.
251. Изабрано ново Председништво / Д. Ј. – О седници Скупштине Друшт-
ва књижевника Косова.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 41, бр. 25 (31. јануар 1985), стр. 9.
252. Слепа самодовољност / Даринка Јеврић. – О стању Друштва
књижевника Косова.
У: Књижевне новине. – ISSN 0023-2416. – Год. 36, бр. 693 (1. сеп. 1985), стр. 4.
253. Сметње на везама / Д. Јеврић. – О тек основаној Редакцији за конгрес
српских писаца.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 41, бр. 64 (18. март. 1985), стр. 9.
254. Од пркоса до елегије: поводом смрти Радована Зоговића / Даринка
Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 42, бр. 3 (6. јан 1986), стр. 10.
255. Kultura na procente / Darinka Jevrić. – Izjava u tekstu: Tragedija deoba i
seoba: šta su kosovski intelektualci rekli Milanku Renovici.
U: Duga. – ISSN 0350-6215. – Br. 347 (13-26. jun 1987), str. 18-19.
296
256. Два дана до светковине / Д. Ј. – У сусрет манифестацији „Лазар

Вучковић“.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 44, бр. 223 (27. сеп 1988), стр. 9.
257. Знана „поетика“ / Даринка Јеврић. – Поводом расправа о уставним
променама међу Албанцима на Косову.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 44, бр. 267 (2. нов. 1988), стр. 10.
258. Куле од карата / Даринка Јеврић. – Објашњење поводом
интерпретације у Борби и њене дискусије приликом сусрета српских
и албанских књижевника у Београду.
У: Борба. – ISSN 0350-7440. – Год. 62, бр. 127 (6. мај 1988), стр. 12.
259. Међународни скуп као регионални / Даринка Јеврић. – Уз митинг
поезије у Ђаковици.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 44, бр. 112 (14. мај 1988), стр. 10
260. Начела и „лични ставови“ / Даринка Јеврић. – Поводом писма секре-
тара Друштва књижевника Косова, објављеног у „Рилиндији“ 7. апри-
ла 1988. године.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 44, бр. 84 (9. април 1988), стр. 10.
261. Парабола о злу и нади, о народу и власти / Даринка Јеврић. – Реч у
име Косметских Срба и Црногораца у Градској конференцији ССРН
Скопља, 22. септембра 1988.
У: Књижевна реч. – ISSN 0350-4115. – Год. 17, бр. 328 (25. сеп. 1988), стр. 2
262. Сведочења Петра Ђузе / Даринка Јеврић. – Уз самосталне изложбе у
Бару, Тивту и Улцињу.
263. Следити ум и глас народа / Д. Јеврић. – О 54. Вуковом сабору.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 44, бр. 223 (19. сеп 1988), стр. 8.
264. Страшне поделе / [Даринка Јеврић]. – О поделама по националном
кључу.
У: Базар. – ISSN 0350-4409. – Год. 25, бр. 611 (10. јун 1988), стр. 8.
265. Сусрети „Штјефан Ђечови“ / Д. Ј. – Вест о манифестацији.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 44, бр. 84 (9. април 1988), стр. 11.
266. Време је да се узмемо у памет / Д. Јеврић. – О судбини књиге.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 45, бр. 339 (13. дец 1989), стр. 10.
267. Истраживање културе „неалбанаца“ на Косову / Даринка Јеврић.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 86, бр. 27203 (1. јул 1989), Култура,
уметност, наука, год. 20, бр. 76, стр. 11.
268. Ко нас је довео довде? / Даринка Јеврић. – Излагање на 11. конгресу СК
Србије – Група за реформу друштвених делатности.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 45, бр. 343 (17. дец. 1989), стр. 10
269. Ми смо овде на отаџбинском задатку / Даринка Јеврић. – Знаменити
ваљевски ствараоци на прослави 600. годишњице Косовског боја.
270. Научници нису дошли на Косово / Д. Јеврић. – Поводом неодржавања
другог дела научног скупа о српској култури прве половине XVI века.
297
271. Непотребна брижност / Даринка Јеврић. – Поводом писма Јанезу

Дрновшеку Савеза немачких писаца судбину писаца албанске народ-
ности на Косову и Метохији.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 45, бр. 216 (10. август 1989), стр. 9.
272. „Пакет мера“ ДКХ / Д. Јеврић. – Поводом изјаве Председништва
Друштва књижевника Хрватске.
273. Будућност је већ прошла / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Србија
1991.: виђења наших истакнутих писаца Србије у идућој години.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 87, бр. 27708 (24. нов. 1990), Кул-
тура, уметност, наука, год. 20, бр. 148, стр. 13.
274. Далеко је Липљан град / Д. Јеврић. – О ускраћивању медијских
информација.
275. Искукрст, Алах и Христ на божјем послу / Даринка Јеврић. – Поводом
погибије тузланских рудара, о верским канонима.
276. Кривица Србин – дијагноза тровање / Даринка Јеврић. – О претуче-
ном Љубиши Станојевићу који је, пошто је претучен добио дијагнозу
тровање.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 46, бр. 82/83 (24-25. март 1990), стр. 6.
277. Раскол Савеза писаца Југославије / Даринка Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 46, бр. 4 (5. јан 1990), стр. 10.
278. Враћање себи и коренима / Д. Јеврић. – О градњи Саборног храма
Светог Спаса у Приштини.
279. Достојно дела и културе / Д. Јеврић. – Поводом дилема о Његошевој
награди.
280. Мостови, криве Дрине / Д. Јеврић. – О Иви Андрићу.
281. Паре појеле јаре / Даринка Јеврић. – О комерцијализацији културе.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 47, бр. 209 (2. август 1991), стр. 10.
282. Пет векова пољске поезије, Приштина – Горњи Милановац, 1991 / Да-
ринка Јеврић.
283. Пети југословенски фестивал филмске режије у Херцег Новом / Да-
ринка Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 47, бр. 215 (8. авг. 1991), стр. 9.
284. Прилози историји бешчашћа / Даринка Јеврић. – О будућем Музеју о
геноциду над Србима.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 47, бр. 333/334 (7-8. дец. 1991), стр. 13.
285. Удри јаче, манијаче! / Даринка Јеврић. – О кичу у новокомпонованој
музици.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 47, бр. 290 (22. окт. 1991), стр. 9.
298
286. Велизар Бошковић: Песникиња изблиза – Тихи немири Десанке

Максимовић, Београд, 1992 / Даринка Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 48, бр. 292-293 (31. окт.-1. нов. 1992), стр. 9.
287. Мера нашег усуда / Даринка Јеврић. – О Иви Андрићу.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 48, бр. 285/286 (24-25. окт. 1992), стр. 10.
288. Мирко Добричанин: Славни гуслар Перун, Београд, 1991 / Д. Јеврић.
289. Наш круг кредом / Даринка Јеврић. – О санкцијама у култури.
290. Од оперете до трагедије / Даринка Јеврић. – О видео запису
Операција „Опера“.
291. Чежња за Хеладом / Даринка Јеврић. – О Аници Савић Ребац.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 48, бр. 225-226 (22-23. авг. 1992), стр. 10.
292. Вукман Оташевић: Чаша пламена, Никшић, Нови Сад, 1993 / Даринка
Јеврић.
293. Духовни гето / Д. Јеврић. – Поводом санкција у култури.
294. Од лошег – горе / Д. Јеврић. – О савременом издаваштву на Косову.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 48, бр. 99 (13. апр. 1993), стр. 5.
295. Одох ја у земљу хвостанску / Даринка Јеврић ; припремио Ж.
Николић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 48, бр. 155/156 (12-13. јун 1993), Па-
норама, год. 6, бр. 21, стр. 7.
296. Горки конаци: скица за портрет: Дара Секулић / Даринка Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 50, бр. 139-140 (29. мај 1994), стр. 9.
297. Милутин Јаснић: (1912-1994) / Даринка Јеврић. – In memoriam.
У: Scena. – ISSN 0036-5734. – Год. 30, књ. 2, бр. 5/6 (септ.-дец. 1994), стр.
84-85.
298. Личност од дара и уздања: последњи поздрав Радославу Муси
Микетићу / Даринка Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 51, бр. 39-40 (11-12. феб. 1995), стр. 7.
299. Веселин Рајовић / Даринка Јеврић. – Изложба.
300. Ријеч је јача од мача / беседа Даринке Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 54, бр. 237/238 (30. август 1998), стр. 12.
301. Гроболов: Логистичар сатана / Даринка Јеврић.
У: Наше стварање. – ISSN 0465-9503. – Год. 46, бр. 1/2 (1999), стр. 13-18.
302. Чист образ, умивена душа / Ј. Д. – Запис из приштинске Галерије „Иконос“.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 96, бр. 30970 (15. јан. 2000), стр. 30.
303. Мој језик је устрељен / Даринка Јеврић ; забележила Н. С.
299
Прикази
304. Егзистенцијалне димензије пјесме / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Ћерим
Ујкони: „Крштења“, Приштина, 1975.
305. Заједничка постојбина сна и јаве / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Благоје
Савић: „Извињење циљу“, Приштина, 1975.
306. Заробљеници слободног времена / Д. Ј., М. К. – О годишњој скупшти-
ни Савеза аматера Србије.
307. Завичај као једина извјесност / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Бранислава
Томић: „Пробуђени путеви“, Приштина, 1975.
308. Lutje për vendin e nemur / D. Jevriq. – Приказ књиге: Esad Mekuli:
„Avsha ada“, Prishtinë, 1975.
U: Flaka e vëllazërimit. – ISSN 0350-3844. – V. 30 (23. nëntor 1975), str. 19.
309. Молитва за уклету земљу / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Есад Мекули:
„Авша ада“, Приштина, 1975.
310. Пјесниково виђење космоса / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Слободан
Вукановић: „Звездано перје“, Приштина, 1975.
311. Пјесничка митологија / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Мираш
Мартиновић: „Мит о трешњи“, Приштина, 1974.
312. Пјесничке интиме / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Јованка Савић
Вуковић: „Просторне вертикале“, Приштина, 1974.
313. Препознатљива поезија / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Властимир
Лекић, Славица Јованић, Живко Васић: „Додир лета“, Приштина, 1974.
314. Сажимање времена и простора / Д. Ј. – Приказ књиге: Фазил Хусни
Даглараџа: „Чежња“, Приштина, 1975.
315. Sicak ellerin sicakliği / D. Yevriç. – Prikaz knjige: „Sisak Eller“, Priština,
1974.
U: Tan. – ISSN 0351-3815. – Y 7, sayi 299 (5. temmuz 1975), str. 11.
316. Сплет ирационалног и стварног / Д. Ј. – О изложби чланова Удружења
ликовних и примењених уметника, Приштина.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 31 бр. 95 (30. нов. 1975), стр. 15.
317. Топлина топлих руку / Д. Јеврић. – Приказ књиге: „Топле руке: савре-
мена турска поезија на Косову“, Приштина, 1974.
У: Јединство. – ISSN 0021-575. – Год. 31, бр. 51 (23. јун. 1975), стр. 14.
318. Тужна сликовница рата / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Ацо Ракочевић:
„Невесели извор“, Приштина, 1975.
300
319. Увјерљива пјесничка визија / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Душан

Николић: „Неродимље“, Приштина, 1975.
320. Успела премијера пећких ентузијаста / Д. Јеврић. – О премијери драме
Волфганга Борхета: „Напољу, пред вратима“ у извођењу Српске драме.
321. Чврста везаност за завичај / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Стојиљко
Станишић: „Дан са сенком“, Приштина, 1975.
322. Завичајни колорит / Д. Ј. – Приказ изложбе слика Младена Поповића.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 32, бр. 7 (26 . јан. 1976), стр. 15.
323. Измењена слика епског света / Д. Јеврић. – Поводом представе „Ратна
срећа“ Михаила Лалића, у режији Радомира Шарановића и извођењу
Црногорског народног позоришта.
324. Импресије о завичају / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Радомир
Стојановић: „Ћутање трава“, Приштина, 1976.
325. Лирски вал живота / Даринка Јеврић. – Приказ књиге: Алија Џоговић:
„Цвет и рана“, Приштина, 1976.
326. Молитва за уклету земљу / Даринка Јеврић. – Приказ књиге: Есад Ме-
кули: „Авша Ада“, Приштина, 1975.
327. Савремена класика / Даринка Јеврић. – Премијера Нушићевог
„Покојника“ у Покрајинском народном позоришту у режији Миленка
Мисаиловића.
328. У свету иреалног / Д. Ј. – Приказ изложбе Слободана Трајковића и
Зорана Фуруновића.
329. Бројне ликовне манифестације / Д. Ј. – Двадесетогодишњица
Удружења ликовних уметника Косова.
330. Магија завичаја и путовања / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Бранислава
Томић: „Пробуђени путеви“, Приштина, 1975.
331. Особена Гогољевска комика / Д. Јеврић. – Премијера Гогољеве „Же-
нидбе“ у Покрајинском Народном позоришту у режији Миленка
332. Премијера између две смене / Д. Ј. – Казимир Кларић: „Изјава“ у
режији Адлеја Гашија у извођењу Покрајинског народног позоришта.
333. С дјецом на ти без мудровања / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Мошо
Одаловић: „Да ти кажем нешто“, Приштина, 1977.
301
334. Специфична Гогољевска комика / Д. Јеврић. – Премијера Гогољеве

„Женидбе“ у Покрајинском Народном позоришту у режији Миленка
335. Хармонична представа / Даринка Јеврић. – Премијера „Вртоглавице“
Миодрага Мицева у Покрајинском народном позоришту, у режији
Душка Наумовског.
336. Чаролија ријечи / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Франци Загоричник:
„Мајстори пјевачи коњи“, Чаковец, 1977.
337. С дјецом на ти без мудровања / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Мошо
Одаловић: „Да ти кажем нешто“, Приштина, 1977.
338. Глумци нису затајили / Д. Јеврић. – Приказ представе Александар
Николајевић Островски „Шума“ у извођењу Покрајинског народног
позоришта и режији Александра Ковачевића.
339. Глумци нису затајили / Д. Јеврић. – Приказ представе: Александар
Николајевич Островски: „Шума“, у извођењу Покрајинског народног
позоришта у режији Александра Ковачевића.
340. Драма нашег менталитета Д. Јеврић. – Приказ представе: Премијера
Покрајинског народног позоришта: „Камен за под главу“ Милице
Новковић, у режији Николе Вавића.
У: Стремљења. – ISSN 0585-4229. – Год. 19, бр. 6 (нов.-дец. 1978), стр.
221-223.
341. Казивања о феникс народу / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Јеврем
Брковић: „Приче о костриковачком народу“, Нови Сад, 1977.
342. Монодрама на аматерској сцени у Пећи / Д. Јеврић. – Приказ предста-
ве: Драган Ускоковић: „Чеговић“, у извођењу Ђока Ђокића и режији
Ненада Брлића.
343. Сурова истина живота / Д. Јеврић. – Приказ представе: Милица
Новковић: „Камен за под главу“ – премијера Српске драме
Покрајинског народног позоришта у режији Николе Вавића.
344. Шарм Нушићеве комике / Д. Јеврић. – Гостовање Македонског народ-
ног театра „Госпођа министарка“ Бранислава Нушића, у режији Ди-
митра Костарова.
345. Шарм Нушићеве комике / Д. Јеврић. – Гостовање Македонског народ-
ног театра „Госпођа министарка“ Бранислава Нушића, у режији Ди-
митра Костарова.
302
346. Нова значења и поруке / Д. Јеврић. – Приказ представе „Краљ

Бетајнове“ Ивана Цанкара у извођењу „Метског гледалишча“ из
Љубљане ; „Камов смртопис“ у извођењу хрватског народног каза-
лишта из Загреба.
347. Печалбарска туга преголема / Д. Јеврић. – „Кенгурски скок“ Живка
Чинга у извођењу Македонског народног театра из Скопља, у режији
Бранка Ставрева.
348. Сценска целина / Д. Јеврић. – Премијера у Покрајинском позоришту
„Буђење вампира“ Борислава Пекића у режији Душка Наумовског.
349. Моралне и љубавне дилеме / Д. Јеврић. – Приказ представе „Ана
Карењина“ Л. Н. Толстоја, у извођење Албанске драме у режији
Евгенија Радомисленског из Москве.
350. Сценски недосегнут Толстој / Д. Јеврић. – Премијера у Покрајинском
народном позоришту „Ана Карењина“ Л. Н. Толстоја у извођењу Ал-
банске драме, у режији Евгенија Радомисленског, госта из Москве.
351. Лепо смо се забавили / Д. Јеврић. – „Смрт предсједника кућног
савјета“ Ива Брашана, у режији госта из Београда Арсе Милошевића у
извођењу Српске драме Покрајинског народног позоришта.
352. Љубав у две верзије / Д. Ј. – „Мајчина султанија“ Светозара Ћоровића у
извођењу Народног позоришта из Мостара у режији Милоша Лазина.
353. О акцији и слободи / Д. Јеврић. – Премијера у Покрајинском народ-
ном позоришту: „Слободне руке“ („Несахрањени мртваци“) Жан Пол
Сартра, у извођењу Српске драме и режији Љубе Милошевића.
354. Овације Корешподенцији / Д. Јеврић. – Борислав Пекић:
„Корешподенција“, у извођењу Атељеа 212 у режији Арсенија
Јовановића.
355. Тамне судбине овог века / Д. Ј. – Јордан Плевнеш: „Еригон“, у
извођењу Драмског театра из Скопља, у режији Љубише
Георгијевског.
356. Фреска о виталитету и голготи / Д. Ј. – Горан Стефановски „Лет у ме-
сту“, у извођењу Дома младих „25. мај“ из Скопља, режија Слободана
Умковског.
357. Хроника нашег времена / Д. Ј. – Драган Томић: „Раскршће“, у
извођењу Југословенског драмског позоришта из Београда, у режији
Стева Жигона.
303
358. Пјесник понора: уз 40-ту годишњицу смрти Ивана Горана Ковачића.

359. Добошари на Главном путу / Даринка Јеврић. – Приказ књиге:
Босиљка Пушић: „Добошари на тргу“, Београд, Титоград, 1985.
360. Млада српска поезија / Д. Ј. – Приказ панораме младе српске поезије у
часопису „Књижевност“, бр. 7/8, 1985.
361. Стишана емотивност / Даринка Јеврић. – Приказ књиге: Фехрим
Кајевић: „Подметнуто иње“, Београд, Титоград, 1985.
362. Поезија турске народности / Даринка Јеврић. – Приказ књиге: „Из
савремене турске поезије у Југославији“, Сарајево, 1987.
363. Ријечи једноставне и мудре / Даринка Јеврић. – Приказ књиге: Мио-
драг Павловић: „Светогорски дани и ноћи“, Приштина, 1987.
364. Тишина прекрива љубав: уз преводе књига знамените француске
књижевнице Маргерит Дирас на српскохрватском језику
(„Љубавник“, „Бал“, „Стварни живот“), у издању сарајевске
„Свјетлости“ / Даринка Јеврић.
365. Сведочанства о времену смутном / Даринка Јеврић. – Приказ књиге:
Мирко Чупић: „Насиље иза паравана власти“, Приштина, Нови Сад, 1989.
366. Лекција академика Реџепа Ћосје / Д. Јеврић. – Приказ књиге: Реџеп
Ћосја: „О албанском питању“.
367. Апокалиптичко огледало / Даринка Јеврић. – Приказ књиге: Драгиша
Бојовић: „Крај века већ дође“, Приштина, 1992.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 48, бр. 313/314 (21.-22. нов. 1992), стр. 9.
368. Милорад Ивић: „Небеса у бунару“, Београд, 1992 / Даринка Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 48, бр. 131-132 (15. мај 1992), стр. 12.
369. Милош Николић: „Светислав и Милева“ / Д [Даринка] Јеврић. – При-
каз представе.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 48, бр. 176/177 (10-11. јул 1993), стр. 10.
370. Велимир Ралевић: „Небо кућа бескућника“, Приштина, 1994 ; Живојин
Ракочевић: „Богу душу, Бог је неће“, Приштина, 1994 / Даринка Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 50, св. 146-147 (4-5. јун 1994), стр. 10.
Интервјуи и анкете са Даринком Јеврић

371. Даринка Јеврић пише „Манастирске зоре“. – Наднасл.: Сазнајемо о
ствараоцима.
372. Валови мог завичаја теку венама уместо крви / Петар Сарић. – Над-
насл.: Сусрети с песницима.
304
373. Песма – врхунац радости и бола / Рада Саратлић. – Са Даринком

Јеврић, добитницом награде „Младости“.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 71, бр. 21793 (8. јун 1974), стр. 16.
374. Кадија те тужи, кадија ти суди / Даринка Јеврић. – Анкета Како
превазићи поделе међу косовским писцима.
У: Књижевна реч. – ISSN 0350-4115. – Год. 14, бр. 267 (25. нов. 1985), стр. 8.
375. Горко сазнање / М. Киковић. – Песникиња Даринка Јеврић поводом
враћања Децембарске награде, највећег друштвеног признања на Ко-
сову. – Интервју.
У: Вечерње новости. – ISSN 0350-4999. – Год. 35, бр. 11136 (10. септембар
1987), стр. 20.
376. Ругање патњама / Даринка Јеврић ; [разговор водио] Стеван Станић.
У. НИН. – ISSN 0027-6685. – Бр. 1952 (29. мај 1988), стр. 33-34.
377. О деценији за нама / Даринка Јеврић. – Анкета Политике: Шта писци раде.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 87, бр. 27680 (27. окт. 1990), стр. 8.
378. Kosovo je palo na Krajinama / razgovarao Miško Kalezić.
U: Duga. – ISSN 0350-6215. – Br. 1706 (1998), str. 23-25.
379. Глас народа је глас бога / [разговор водила] Снежана Милошевић.
У: Илустрована политика. – ISSN 0019-2570. – Бр. 1951 (26. јун 1990), стр.
26-27.
380. Духовна браћа / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Питали смо ства-
раоце како виде 1991. и шта очекују од ње. – Анкета.
У: Политика експрес. – ISSN 0032-3381. – Бр. 9632 (31. дец. 1990 и 1. и 2.
јан. 1991), стр. 15.
381. Пелцер из народне поезије / Даринка Јеврић ; [разговор водио] Бра-
нислав Савић.
У: Дневник. – ISSN 0350-7556. – Год. 57, бр. 18686 (7. феб. 1999), стр. 12.
Интервјуи које је водила Даринка Јеврић

382. АЛ ОСМАН, Лејла
Сумња у стваралаштво жене / [разговор водила] Д. Јеврић.
383. АНДРИЋ, Радомир
Поезија условљена животом / [разговор водила] Даринка Јеврић.
384. БЕГОЛИ, Истреф
Улоге у право време / разговарала Д. Јеврић.
385. БРОВИНА, Флора
Писати о жени завичаја / [разговор водила] Д. Јеврић.
386. ВУКОВИЋ, Владета
Да стих буде музика / разговарала Д. Јеврић.
305
387. ГЕОРГИЈЕВСКИ, Љубиша

Позориште је трка с временом / [разговор водила] Д. Јеврић.
388. ГИЛВИК, Ежен
Литература је одјек живота / [разговор водила] Даринка Јеврић. – По-
водом „Златног венца“ Струшких вечери поезије.
389. ГЛИШИЋ, Јован
Значајан допринос археологији / разговарала Д. Јеврић.
390. ДОБРОШИ, Дрита
О култури брине читава заједница / [разговор водила] Д. Јеврић.
391. ЂОКАЈ, Ђелош
Јединство садашњости и успомена / разговарала Д. Јеврић.
392. ЂЕРЂЕКУ, Енвер
Песник првог албанског сонета / [разговор водила] Д. Јеврић.
393. ИВАНОВИЋ, Радомир
Критичар говори и о себи / разговарала Д. Јеврић.
394. ИЛИЋ, Крстивоје
Са гласом Орфеја / разговор водила Д. Јеврић.
395. ЈАЊУШЕВИЋ, Гојко
Свијет је бесконачно неизвјестан / разговарала Д. Јеврић.
396. КОСТИЋ, Слободан
За интегралну књижевност: разговор са песником и књижевним кри-
тичаром Слободаном Костићем / [разговор водила] Д. Ј.
397. О поезији и истини: разговор с поводом: Слободан Костић / [разговор
водила] Даринка Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 43, бр. 281 (28 и 30. нов. и 1. дец. 1987),
стр. 15.
398. МЕКУЛИ, Есад
Песничко измирење супротности / разговарала Д. Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 31, бр. 96-97 (27. нов. 1975), стр. 14.
399. МЕРЏАН, Хасан
Велики друг малишана / Д. Јеврић. – Разговор са Хасаном Мерџаном.
400. МИКЕТИЋ, Муса
Језик сликарства је универзалан / разговарала Д. Јеврић.
306
401. МИЋОВИЋ, Драгутин

Важно је докучити есенцијално / разговарала Д. Ј.
402. МУСЛИЋИ, Муслим
Човек ствара свет, а сам нестаје / разговарала Д. Јеврић.
403. ОДАЛОВИЋ, Мошо
У ишчекивању Богојављења / Мошо Одаловић ; разговарала Даринка
Јеврић.
404. ПАРУН, Весна
За сатиру су потребне јаке емоције / разговарала Даринка Јеврић. –
Поводом награде „Горанов вијенац“.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 32, бр. 27 (4. апр.1977), стр. 15.
405. Док песник дарива себе свима---: са Весном Парун поводом 60-тог
рођендана / [разговор водила] Даринка Јеврић.
406. ПОПОВИЋ, Љуба
Браним се од белине / [разговор водила] Даринка Јеврић.
407. РАДОВИЋ, Влада
Кад сликам, као да слушам музику / разговор с Владом Радовићем,
оцем косовског сликарства / [разговор водила] Даринка Јеврић.
408. РАДОЈКОВИЋ, Миомир
Од наставничке катедре до позоришне сцене / [разговор водила] Д.
Јеврић.
409. Како поверовати глумцу / [разговор водила] Д. Јеврић.
410. РАКОЧЕВИЋ, Саво
Сликар и отаџбина / [разговор водила] Д. Јеврић.
411. Баштина као једина попутбина: наш саговорник Саво Ракочевић, сли-
кар / Даринка Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 44, бр. 324 (31. дец. 1988 и 1, 2. и 3.
јан. 1989), стр. 15.
412. РИФАТ, Кукај
Рифатово друговање с децом / разговарала Д. Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 31, бр. 84 (16. окт. 1975), стр. 12
413. САВИЋ ВУКАНОВИЋ, Јованка
Поезија је моја одбрана / [разговор водила] Д. Јеврић.
414. САЛИХАМИЏИЋ, Нусрет
Једина школа је живот / [разговор водила] Д. Јеврић.
307
415. СТАНИШИЋ, Стоиљко

Награде обавезују / разговарала Д. Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 31, бр. 106 (31. дец. 1975 и 5. јан. 1976), стр. 16.
416. СТЕПАНОВИЋ, Предраг
Сачувати језик од заборава / [разговор водила] Д. Јеврић.
417. СТЕФАНОВИЋ, Пера
Свет детињства је универзалан / [разговор водила] Д. Јеврић.
418. Југо-лудило је само почетак / разговарала Даринка Јеврић.
419. ТАХМИШЧИЋ, Хусеин
Песник је осуђен на будућност / разговор водила Д. Јеврић.
420. Револуција је најпостојанија у песми / разговарала Даринка Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 41, бр. 101 (30. апр., 1. и 2. мај 1985), стр. 12.
421. ТОМАС, Драгица
Позориште је пут ка истини / разговарала Д. Јеврић.
422. ЋАТОВИЋ, Хилмија
Класика као полазиште / [разговор водила] Даринка Јеврић.
423. ФИЛИПОВИЋ, Вук
Не тапкати по шаблонима / [разговор водила] Д. Јеврић.
424. ХАМИТИ, Сабри
Поезија није необавезно певушење / [разговор водила] Д. Јеврић.
425. ЏАФА, Џевдет
Сетна поема Џевдета Џафе / [разговор водила] Д. Јеврић.
426. ЏОГОВИЋ, Алија
Песник лирских тонова / разговор водила Д. Јеврић.
427. ШКРЕЉИ, Азем
Будућност је лице којем смо окренути / разговарала Д. Јеврић.
428. „Совина песма“ је књига ћутања: разговор с поводом: Азем Шкрељи /
Даринка Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 44, бр. 48 (30. апр. и 1. и 2. мај 1987), стр. 11.
Заступљеност у антологијама, изборима

429. Игра / Даринка Јеврић. – Уз младе и најмлађе пјесничке гласове Црне
Горе / [приредио] М. М. Војводић.
У: Багдала. – ISSN 0005-3880. – Год. 14, бр. 156 (1972), стр. 16.
308
430. Без наслова / Даринка Јеврић.

У: Савремена српска књижевност Косова. 1, Поезија / [приредили
Драгољуб Стојадиновић, Петар Сарић, Радослав Златановић]. – Бео-
град: Просвета, 1973. – Стр. 94-95.
432. Игра / Даринка Јеврић. – Уз овај број: поводом 15-огодишњице
излажења дат је ретроспективни поглед на поезију у склопу
међурепубличке сарадње.
У: Багдала. – ISSN 0005-3880. – Год. 15, бр. 166 (1973), стр. 15.
433. Себарска клетва / Даринка Јеврић.
град: Просвета, 1973. – Стр. 91.
435. Ратникова љуба / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Поезија 40 савре-
мених српских песникиња ; приредио Драгиша Витошевић. – Про-
пратни текст: „Жене, песме и друго.“
У: Кораци. – ISSN 0454-3556. – Год. 12, књ. 12, св. 7-8 (1977), стр. 36.
436. Soba / Darinka Jevrić. – Zajed. stv. nasl.: Poezija Kosova / bilješka i izbor
pjesama Rešad Hadrović.
U: Odjek. – ISSN 0029-8387. – God. 30, br. 21 (1-15. novembar 1977), str. 14.
437. Монолог пјесника / Даринка Јеврић. – Зајед. ств. насл.: Избор из
новије поезије Косова на српскохрватском језику / [приредио] Шеф-
кет Крцић.
У: Омладински покрет. – ISSN 0351-8930. – Год. 41, бр. 91 (1982), стр. 14.
438. Vergeblicher Gesang: an Vesna Parun / Darinka Jevrić.
U: Zieh dich zurück in den Vers Homers: moderne Dichtung aus Kosovo /
[herausgegeben von Mensur Raifi ; Übertragung aus dem Albanischen Oda
Bucholz ; Übertragung aus dem Serbokroatischen Gerd-Dieter Nehring].
– [Priština: Shoqata e Përkthyesëve të Kosovës], 1988. – Str. 176.
439. Vergeblicher Gesang: für die Einsame / Darinka Jevrić.
440. Vergeblicher Gesang: für die Ertrunkene / Darinka Jevrić.
309

441. Vergeblicher Gesang: für die Eurydike / Darinka Jevrić.
442. Vierter Traum / Darinka Jevrić.
443. Visul al cincilea / Darinka Jevrić ; traducere Mariana Dan, Miljurko
Vukadinović.
U: Arhipelagul dantelat: antologia tinerilor poeţi din Serbia / [selecţia
versurilor de] Mariana Dan, Miljurko Vukadinović ; [traducerea versurilor
aparţine Marianei Dan-Mijović]. – Panciova: Lumina, 1988. – Str. 32.
444. Vorgesang / Darinka Jevrić.
445. Das weiß ereilt mich / Darinka Jevrić.
446. Der grüne Geist der vergänglichkeit / Darinka Jevrić.
447. Die Stube / Darinka Jevrić.
448. Dritter Traum / Darinka Jevrić.
449. Dečano varpei arba skousmo tvirtovė / Darinka Jevrič.
U: XX A. serbu poetai : 1945-1985 m. serbu poezijos antologija /
[sudarytojai M. Džerkovičius … et al.]. – Vilnius: Vaga, 1988. – Str. 295-296.
310
450. Erkennen / Darinka Jevrić.

451. Erster Traum / Darinka Jevrić.
452. Zweiter Traum / Darinka Jevrić.
453. Introductory poem / Darinka Jevrić.
U: Roads lead only one way : [a survey of modern poetry from Kosova] /
[translations from the Albanian John Hodgson ; translations from the
Serbocroat Fiona Cullen]. – Prishtinë: The Kosova Association of Literary
Translators, 1988. – Str. 185.
454. Incurable day / Darinka Jevrić.
455. Karžugio mylivoji / Darinka Jevrič.
456. Laisvei / Darinka Jevrič.
457. Recognition / Darinka Jevrić.
458. (Samo je dvanaest otkucaja sata) / Darinka Jevrić.
U: Kao da sam te sanjao: izbor iz svetske i naše ljubavne poezije dvadesetog
veka / priredio Pero Zubac. – Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka
„Žarko Zrenjanin“, 1988. – Str. 48.
459. Salba / Darinka Jevrić ; traducere Mariana Dan, Miljurko Vukadinović.
aparţine Marianei Dan-Mijović ; desene de Florin Pucǎ]. – Panciova: Lumina,
1988. – Str. 31.
311
460. Sechster Traum / Darinka Jevrić.

461. Tag unheilbar / Darinka Jevrić.
462. Tronul / Darinka Jevrić Jevrić ; traducere Mariana Dan, Miljurko
Vukadinović.
aparţine Marianei Dan-Mijović]. – Panciova: Lumina, 1988. – Str. 31-32.
463. The green ghost of transitoriness / Darinka Jevrić.
464. The room / Darinka Jevrić.
Translators, 1988. – Str. 187-188.
465. The second dream / Darinka Jevrić.
466. The sixth dream / Darinka Jevrić.
467. The snow gets through to me / Darinka Jevrić.
468. The third dream / Darinka Jevrić.
312
469. The first dream / Darinka Jevrić.

470. The fifth dream / Darinka Jevrić.
471. The forth dream / Darinka Jevrić.
472. Futile song: for Vesna Parun / Darinka Jevrić.
473. Futile song: for Eurydice / Darinka Jevrić.
474. Futile song: for the drowned woman / Darinka Jevrić.
475. Futile song: for the lonley / Darinka Jevrić.
476. Fünfer Traum / Darinka Jevrić.
477. Doseljavanje predaka / Darinka Jevrić.
U: Osnove recitovanja / Branivoj Đorđević. – Novi Sad: Savez amaterskih
pozorišnih društava Vojvodine, 1989. – Str. 133.
478. Doseljavanje predaka / Darinka Jevrić. – Zajednički stv. nasl.: Kosovo u
novijoj srpskoj poeziji / Staniša Nešić (tekst i priređivanje).
U: Savremenik. – ISSN 0036-519X. – God. 35, knj. 9, br. 6 (juni 1989), str. 637-638.
313
479. Хвостанска земља / Даринка Јеврић.

У: Изгон Србаља: Косово у песништву двадесетог века / [приредио]
Раша Перић. – Нови Сад: Дневник, 1990. – Стр. 146-147.
480. Slavjanska gospa / Darinka Jevrić.
U: Majka: 100 pesama o majci / priredio Raša Perić. – Novi Sad: Književna
zajednica Novog Sada, 1990. – Str. 131-132.
481. Att bli gräs / Darinka Jevric ҆ .
U: Mellan dröm och vaka: samtida serbisk poesi i urval och översättning av
Jon Milos. – Kristianstad: Monitor, 1994. – Str. 156.
482. Den femte drömmen / Darinka Jevric ҆ .
U: Mellan dröm och vaka: samtida serbisk poesi i urval och översättning av
Jon Milos. – Kristianstad: Monitor, 1994. – Str. 156.
У: Песници о Србији: патриотски декламатор / [приредио] Раша
Перић. – Нови Сад: Папирус, 1995. – Стр. 208.
484. Ратникова љубав / Даринка Јеврић.
У: Месечев балкон: избор из српског љубавног песништва /
приређивач Вучина Шћекић. – Зрењанин: Туристичка организација,
1995. – Стр. 110-111.
485. Básník před stećkem / Darinka Jevrićová.
U: Nekonečný modravý kruh: antologie srbské moderní poezie / sestavili a
údaje o autorech napsali Ljubiša Đidić a Ivan Dorovský ; přeložil Ivan
Dorovský. – 1. vyd. – Brno: Masarykova univerzita: Společnost přátel
jižních Slovanů v České republice, 1996. – Str. 194.
486. Dečanské zvony neboli slavnost srdce / Darinka Jevrićová.
U: Nekonečný modravý kruh: antologie srbské moderní poezie / sestavili a
údaje o autorech napsali Ljubiša Đidić a Ivan Dorovský ; přeložil Ivan
Dorovský. – 1. vyd. – Brno: Masarykova univerzita: Společnost přátel
jižních Slovanů v České republice, 1996. – Str. 193-194.
487. Везиља / Даринка Јеврић.
заједница Војводине, 1998. – Стр. 46.
488. Дечанска звона или ти и никад / Даринка Јеврић.
У: Колико срце памти: Фестивал југословенске поезије младих Врбас:
1968-1998 / [уредник Ђорђо Сладоје]. – Врбас: Дом културе „Врбас“,
1998. – Стр. 81-82.
489. Дечанска звона / Даринка Јеврић.
314

наднијета на Српкињином пјесмом Кад се небо мути / Даринка Јеврић.
492. Пјесник пред стећком / Даринка Јеврић.
495. (Само је дванаест откуцаја сата---) / Даринка Јеврић.
У: Српска љубавна поезија: антологија / [приредио] Стојан Бербер.
– Сомбор: Учитељски факултет ; Нови Сад: Прометеј, 2002. – Стр. 222-223.
496. Дјечаци свих војни: прах / Даринка Јеврић.
У: Стражилово Црњанског: песници / приредио Лука Хајдуковић. –
Нови Сад: Alfagraf, 2003. – Стр. 91-92.
497. Монолог на поета / Даринка Еврич.
У: Придавам форма на копнежа: женска поезия от времето на прехода
в България, Македония и Сърбия / / съставителки Мирела Иванова
… [и др.] ; [превод от макед. и сръбски Русанка Ляпова, превод от ма-
кедонски Петър Караангов]. – София: Сонм, 2003. – Стр. 105-106.
498. Най-дългият ден / Даринка Еврич.
кедонски Петър Караангов]. – София: Сонм, 2003. – Стр. 108.
499. Псалм на бездомника / Даринка Еврич.
кедонски Петър Караангов]. – София: Сонм, 2003. – Стр. 106-107.
500. Vergeblicher Gesang / Darinka Jevrić ; überzetsung Gerd-Dieter Nehring.
U: Das Lied öffnet die Berge: eine Anthologie der serbischen Poesie des 20.
Jahrhunerts / Auswahl und Vorwort Manfred Jähnichen. – Blieskastel:
Gollenstein ; Novi Sad: Svetovi, 2004. – Str. 348.
У: Напукло звоно: збирка песама србских [!] песника / [приредио Ми-
лован Вујовић]. – Нови Сад: Фонд за помоћ Србима „Тома
Максимовић“, 2004. – Стр. 34.
315
502. Генерали / Даринка Јеврић.

503. Горки брст / Даринка Јеврић.
504. Девичка пустиња: давори игуманија Параскева / Даринка Јеврић.
505. Der grüne Geist der Vergänglichkeit / Darinka Jevrić ; überzetsung Gerd-
Dieter Nehring.
U: Das Lied öffnet die Berge: eine Anthologie der serbischen Poesie des 20.
Jahrhunerts / Auswahl und Vorwort Manfred Jähnichen. – Blieskastel:
Gollenstein ; Novi Sad: Svetovi, 2004. – Str. 347.
У: Кад се небо мути: антологија песника добитника награде „Милица
Стојадиновић Српкиња“ / [приредила Даница Вујков]. – Нови Сад:
Завод за културу Војводине, 2004. – Стр. 73-74.
Максимовић“, 2004. – Стр. 22-23.
508. Дечански љетописац / Даринка Јеврић.
509. Дјевојка са амфором: фреска у Пећкој патријаршији / Даринка Јеврић.
511. Инок Сава Дечански / Даринка Јеврић.
512. Казивање писара смрти / Даринка Јеврић.
316

Завод за културу Војводине, 2004. – Стр. 75.
514. Молебан / Даринка Јеврић.
516. Нијеми псалм у освит црна Зорњача, гори Патријаршијиски конак:
свједочи монахиња Варбара / Даринка Јеврић.
517. Нулта година / Даринка Јеврић.
518. Палимпсест / Даринка Јеврић.
519. Паук мој брат / Даринка Јеврић.
520. Питалице / Даринка Јеврић.
Јеврић.
Завод за културу Војводине, 2004. – Стр. 76-77.
522. Пјесник под стећком / Даринка Јеврић.
Завод за културу Војводине, 2004. – Стр. 78.
523. Полазник / Даринка Јеврић.
317
524. Поричемо се вијековима / Даринка Јеврић.

525. Притворство / Даринка Јеврић.
526. Причест из гујиног непца: казује монах Јустин / Даринка Јеврић.
527. Родослов / Даринка Јеврић.
528. Све звијезде, све клетве / Даринка Јеврић.
530. Семендра / Даринка Јеврић.
533. Срамотни печат / Даринка Јеврић.
534. Стрижа брâва у Подрињу / Даринка Јеврић.
318
535. Тавна бијела књига: приповједа Слијепи Макарије, игуман Дечански /

Даринка Јеврић.
536. Трон / Даринка Јеврић.
537. Умјесто епилога / Даринка Јеврић.
наднијета на Српкињином пјесмом Кад се небо мути / Даринка Јеврић.
У: Српкињин круг кредом: (песме и проза посвећени Милици
Стојадиновић Српкињи) / [приредила] Радмила Гикић Петровић. –
Нови Сад: Завод за културу Војводине, 2006. – Стр. 77-78.
539. Ратникова љуба. II / Даринка Јеврић.
У: Тамно срце: српске елегије / [приредио] Часлав Ђорђевић. – Нови
Сад: Венцловић, 2006. – Стр. 331-332.
540. Узалудна пјесма / Даринка Јеврић.
У: Тамно срце: српске елегије / [приредио] Часлав Ђорђевић. – Нови
Сад: Венцловић, 2006. – Стр. 329-330.
541. Становлюсь травой / Даринка Еврич.
У: Антология сербской поэзии 3 / пер. с сербского, ред. и сост. А. Ба-
зилевский. – Москва: Вахазар: РИПОЛ классик, 2006. – Стр. 641-667.
У: Антологија српског песништва: XIX-XX век. [3], Двадесети век. Књ. 2 /
приредио Мирослав Егерић. – 1. изд. – Нови Сад: Orpheus, 2008. – Стр.
333-334.
543. Дечанска звона или ти и никад / Даринка Јеврић.
У: Знам да нас има: избор најлепших песама Фестивала југословенске
поезије младих Врбас: 1968-2008 / изабрао и приредио Небојша Деве-
так. – Врбас: Културни центар, 2008. – Стр. 21
У: Антологија српског песништва: XIX-XX век. [3], Двадесети век. Књ. 2 /
приредио Мирослав Егерић. – 1. изд. – Нови Сад: Orpheus, 2008. – Стр.
335-336.
545. Дечанский летописец / Даринка Еврич ; перевод Н. Аришиной. –
Зајед. ств. насл.: Из поэзии Сербии и Черногории.
У: Из века в век / II международный поэтический фестиваль славян-
ской поэзии „Поющие письмена“, Тверь, 2010. – Тверь: Литературное
содружество „Из века в век“, 2010. – Стр. 61.
319

Јеврић.
У: Обнова романтике: Милица Стојадиновић Српкиња: [савременици
о Милици Стојадиновић Српкињи] / приредила Даница Вујков ;
[цртежи Милић од Мачве]. – Бачка Паланка: Друштво за науку и ства-
ралаштво Логос, 2010. – Стр. 265-267.
У: Родитељка: мајка у српском песништву / [приредио] Раша Перић. –
Сремски Карловци: Културни центар Карловачка уметничка радиони-
ца, 2010. – Стр. 151-152.
548. Славянская госпожа / Даринка Еврич ; перевод Н. Аришиной. – Зајед.
ств. насл.: Из поэзии Сербии и Черногории.
У: Из века в век / II международный поэтический фестиваль славян-
ской поэзии „Поющие письмена“, Тверь, 2010. – Тверь: Литературное
содружество „Из века в век“, 2010. – Стр. 60-61.
549. Дечанска звона или светковина срца / / Даринка Јеврић.
У: Антологија српске поезије: (1847-2000) / [приредио] Ненад
Грујичић. – Сремски Карловци: Бранково коло, 2012. – Стр. 652-653.
550. Како да те дозовем / Даринка Јеврић.
Грујичић. – Сремски Карловци: Бранково коло, 2012. – Стр. 654.
551. Од тебе до мене / Даринка Јеврић.
552. Ратникова љубав / Даринка Јеврић.
554. Од тебе до мене / Даринка Јеврић.
У: Прогнани Орфеји: антологија српске избегличке поезије из Хрват-
ске, Босне и Херцеговине и са Косова и Метохије с краја двадесетога
века / [приредио] Ненад Грујичић. – Сремски Карловци: Бранково
коло, 2015. – Стр. 128-129.
555. Послање / Даринка Јеврић.
коло, 2015. – Стр. 126.
коло, 2015. – Стр. 127.
320
Песме посвећене Даринки Јеврић

557. БРАЈКОВИЋ, Драгомир
Kad se grca, sve zbog srca: (po Darinki Jevrić) / Dragomir Brajković.
U: Mladost. – ISSN 0026-7031. – God. 60, br. 1162 (26. okt. 1979), Magazin
Mladosti, str. [12].
558. ВУКСАНОВИЋ, Оливера
* [Одавно одболовах све…]: Даринки Јеврић / Оливера Вуксановић.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 98, бр. 31508 (21. јул 2001), Култу-
ра, уметност, наука, стр. IV.
559. ЖИВКОВИЋ, Слободанка
С обе стране сна / Слободанка Живковић. – [Песма посвећена] Да-
ринки Јеврић.
У: Мајдан. – ISSN 1451-7426. – Год. 10, бр. 3 (2012), стр. 110.
560. ЈЕЛИЋ Мариоков, Андреј
Гробно место / Андреј Јелић Мариоков.
У: Књижевне новине. – ISSN 0023-2416. – Год. 59, бр. 1139 (март 2007), стр. 3.
561. Гробно место / Андреј Јелић Мариоков.
У: Вечерње новости. – ISSN 0350-4999. – Год. 54 (21. март 2007), Култура, стр. II.
562. ЈОВОВИЋ, Ранко
Даринка Јеврић / Ранко Јововић.
563. КОСТИЋ, Зоран
Пјесникиња Даринка Јеврић остаје на Косову.
У: Кућни пламен: изабрани и нови стихови / Зоран Костић. – Нови
Сад: Прометеј, 2002. – Стр. 196.
564. Пјесникиња Даринка Јеврић остаје на Косову / Зоран Костић.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 100, бр. 32198 (28. јун 2003), Кул-
тура, уметност, наука, год. 45, бр. 10, стр. II.
565. МИЛЕНКОВИЋ, Жарко
Пјесникиња славјанска.
У: Кенотаф / Жарко Миленковић. – Косовска Митровица: Лестве, 2011.
– Стр. 51.
566. ОБРАДОВИЋ, Славољуб
Бесмртност песме: (Даринки Јеврић) / Славољуб Обрадовић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 53, бр. 286 (23. октобар 1997), стр. 9.
567. ОСТОЈИЋ, Љубица
Дечанска свита (за контесу Д.) / Љубица Остојић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 39, бр. 81 (6. aприл 1983), стр. 11.
568. ОСТОЈИЋ, Милош
Самовање: (Даринки Јеврић) / Милош Остојић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 53, бр. 164/165 (21/22. јун 1997), стр. 10.
569. ПАВИЋЕВИЋ, Нада Д.
Даровница да процвјета.
У: Привито сунце / Нада Д. Павићевић. – Бијело Поље: ЈУ Центар за
дјелатности културе, 2002. – Стр. 56-59.
321
570. ПАВЛОВИЋ, Драгољуб

Непозната / Драгољуб Гане Павловић. – Посвећено песникињи Дарин-
ки Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 50, бр. 229/230 (27-28. авг. 1994), стр. 9.
571. Непозната: (Даринки Јеврић) / Драгољуб Павловић.
У: Вечерње новости. – ISSN 0350-4999. – Год. 54 (7. март 2007), Култура,
стр. II.
572. ПАРУН, Весна
Pismo Darinki Jevrić na Kosovo / Vesna Parun. – Faksimil rukopisa.
573. Писмо Даринки Јеврић на Косово / Весна Парун. – Садржи и факси-
мил рукописа.
У: Стварање. – ISSN 0039-422X. – Год. 53, бр. 4/8 (апр.-авг. 1998), стр.
232-233.
574. РАКОЧЕВИЋ, Живојин
Велики петак 1999: (Даринки Јеврић и Митри Рељић).
У: Глад / Живојин Ракочевић. – Приштина: Панорама, 2010. – Стр. 68.
575. ШТЕФАН, Флорика
Дух времена: (Даринки Јеврић) / Флорика Штефан.
У: Стремљења. – ISSN 0585-4229. – Год. 28, бр. 9 (1988), стр. 4.
576. АНДРЕЈЕВИЋ, Даница
Средњевјековно и модерно / Даница Андрејевић. – Приказ књиге: Да-
ринка Јеврић, „Ижице“, Београд, Приштина, 1980.
У: Овдје. – ISSN 0475-1159. – Год. 13, бр. 146 (јул 1981), стр. 19.
577. Речитост тишине / Даница Андрејевић. – Зајед. ств. насл.: Портрети
косовских књижевника: Даринка Јеврић.
У: Нови свет. – ISSN 0351-8248. – Год. 19, бр. 1 (јан. 1987), стр. 17.
578. Литургија српске књижевности / Даница Андрејевић. – О мотивима
сеоба у поезији Д. Јеврић и др.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 46, бр. 317/318 (17-18. нов. 1990), стр. 11.
579. Књижевна појава Даринке Јеврић / Даница Андрејевић.
У: Баштина. – ISSN 0353-9008. – Св. 21 (2006), стр. [101]-110.
580. Косовско опредељење у поезији Даринке Јеврић / Даница Андрејевић.
– Напомене и библиографске референце уз текст.
У: Баштина. – ISSN 0353-9008. – Св. 23 (2007), стр. 161-173.
581. Слово у почаст Даринке Јеврић / Даница Андрејевић
582. Поезија Даринке Јеврић у књижевној критици / Даница Андрејевић.
– Рад је рађен у оквиру пројекта Духовне појаве и стваралаштво
српског народа на Косову и Метохији од XV до XX века.
322
583. АНТИЋ, М.
Нови клин раздора / М. Антић, Р. Барјактаревић. – Поводом
саопштења Одбора за доделу децембарске награде Косова. – Цитира-
на и изјава Д. Јеврић: „Саопштење ништа не демантује“.
У: Борба. – ISSN 0350-7440. – Год. 66, бр. 323 (19. нов. 1987), стр. 8.
584. БОВАН, Владимир
Народне умотворине у делима савремених писаца са Косова / Влади-
мир Бован.
У: Научни састанак слависта у Вукове дане. Књ. 6, св. 2. – Београд:
Приштина: Тршић: Међународни славистички центар, 1977. – Стр. 295-
310.
585. БОГАВАЦ, Милован Ј.
Поезија пуне зрелости и самосвојности: Даринка Јеврић: „Нестварни
записи“.
У: Стара и нова читања и тумачења / Милован Ј. Богавац. – Београд:
Књижевна заједница Звездара: Апостроф, 1996. – Стр. 109-112.
586. БОШКОВИЋ, Слободан
Даринка Јеврић: „Хвостанска земља“, Београд, 1990 / Слободан
Бошковић.
У: Стварање. – ISSN 0039-422X. – Год. 46, бр. 8-9 (1991), стр. 833.
587. БРАЈКОВИЋ, Драгомир
Време поезије непролазно / Драгомир Брајковић. – Поводом
југословенске књижевне награде „Младости“, добитници Даринка
Јеврић и Крешимир Шего.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 71, бр. 21779 (25. мај 1974), стр. 15.
588. БУЛАТОВИЋ, Љ.
Лако је подвалити / Љ. Булатовић. – Песникиња Даринка Јеврић пово-
дом враћања Децембарске награде, највећег друштвеног признања на
Косову.
У: Политика експрес. – ISSN 0032-3381. – Год. 25, бр. 8446 (10. сеп. 1987),
стр. 10
589. ВАСИЋ, Смиља
Архаизми у поезији Даринке Јеврић / Смиља Васић.
У: Зборник радова са пројекта Истраживања српског језика на Косову
и Метохији. Књ. 1, (2008). – Косовска Митровица: Филозофски факул-
тет Универзитета, 2010. – Стр. 225-233.
590. ВАСОВИЋ, Небојша
Darinka Jevrić: „Ižice“, „Nolit“, Beograd; „Jedinstvo“, Priština 1981. /
Nebojša Vasović. – Prikaz knjige.
У: Polja. – ISSN 0032-3578. – God. 27, br. 268/269 (jun-jul 1981), str. 311.
591. ВИДАКОВИЋ, В.
Посланице с Проклетија / В. Видаковић. – Приказ књиге: Даринка
Јеврић: „Посланице с Проклетија“, Београд, 2008.
323
592. ВОЈВОДИЋ, Момир

Нотни кључ за неспокоја ритам / Момир Војводић. – Приказ књиге:
Даринка Јеврић: „Преварени тишином“, Београд, 1973.
У: Наша жена. – Год. 30, бр. 5-6 (1974), стр. 17.
593. ВРХОВАЦ, Душка
Прашћај селе моја / Душка Врховац. – In memoriam.
стр. 3.
594. ВУЈИНОВИЋ, Јанко
Pesnici, mi vas slušamo / Janko Vujinović. – Izveštaj sa protestne književne
večeri pisaca sa Kosova, koje je održano 5. oktobra u Valjevu na kojem je
učestvovala i D. Jevrić.
U: Duga. – ISSN 0350-6215. – Br. 383 (29. okt.- 11. nov. 1988), str. 70-72.
595. ВУЈКОВ, Даница
И молитва и опомена: о поезији Даринке Јеврић / Даница Вујков.
У: Милици у походе / приредила Даница Вујков. – Нови Сад: Култур-
но-просветна заједница Војводине, 2001. – Стр. 23-24.
596. И молитва, и опомена: о поезији Даринке Јеврић.
У: Дан је на измаку: есеји и критике / Даница Вујков. – Нови Сад: Фу-
тура публикације, 2004. – Стр. 42-43.
597. ВУКАДИНОВИЋ, Чедо
Slika stаrog sveta / Čedo Vukadinović. – Приказ књиге: Даринка Јеврић,
„Ижице“, Београд, Приштина, 1980.
U: Mladost. – ISSN 0026-7031. – God. 62, br. 1248 (24. avg. 1981), str. 15.
598. ВУКАНОВИЋ, Јованка
Животопис језика и времена / Јованка Вукановић. – Приказ књиге:
Даринка Јеврић, „Ижице“, Београд, Приштина, 1981.
У: Овдје. – ISSN 0475-1159. – Год. 14, бр. 152 (јан. 1982), стр. 19.
599. ВУКОВИЋ, Владета
Реска струна крика / Владета Вуковић. – Приказ књиге: Даринка
Јеврић: „Нестварни записи“, Приштина, 1976.
У: Стварање. – ISSN 0039-422X. – Год. 32, бр. 4 (април 1975), стр. 706-
707.
600. Стихови љубави и природе / Владета Вуковић. – Приказ књиге: Да-
ринка Јеврић: „Нестварни записи“, Приштина, 1976.
У: Борба. – ISSN 0350-7440. – Год. 55, бр. 111 (23. апр. 1977), стр. 12.
601. Стихови љубави и природе / Владета Вуковић. – Приказ књиге: Да-
У: Стварање. – ISSN 0039-422X. – Год. 32, бр. 4 (1977), стр. 706-707.
602. Вредан баштеник на земљи Хвостанској / Владета Вуковић. – О збир-
ци песама „Јудин пољубац“ Даринке Јеврић
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 55, бр. 34/35 (06-07. феб.1999), стр. 11.
603. Поводом збирке „Јудин пољубац“ Даринке Јеврић.
У: Критичка суочавања / Владета Вуковић. – Врњачка Бања: Народна
библиотека „Др Душан Радић“, 2000. – Стр. 155-162.
324
604. ВУЧИНИЋ, Дара

Вук Караџић у песничком искуству неких косовских стваралаца / Да-
ра Вучинић. – О поезији Есада Мекулија, Даринке Јеврић и Хасана
Мерџана
605. Г. Ј.
Књижевни сусрети „Писци и деца“ на централном Косову / Г. Ј. – Да-
ринка Јеврић, једна од учесника.
У: Глас југа. – ISSN 1451-4206. – Год. 3, бр. 23 (мај 2003), стр. 43.
606. ГОРДИЋ, Славко
Варљиво обиље: осврт на минулу песничку годину / Славко Гордић.
(мај 1999), стр. 706-716.
607. Сећање на Даринку Јеврић: поводом њених „Посланица с Проклетија“
/ Славко Гордић.
У: Траг. – ISSN 1451-9437. – Год. 5, књ. 5, св. 19 (септ. 2009), стр. 86-89.
608. Књижевни ствараоци са Косова и Метохије / Славко Гордић. – О Да-
ринки Јеврић, Данилу Николићу и Петру Сарићу.
У: Косово и Метохија у цивилизацијским токовима. Књ. 2,
Књижевност / [главни и одговорни уредник Драги Маликовић]. – Ко-
совска Митровица: Филозофски факултет, 2010. – Стр. 419-425.
609. Сећање на Даринку Јеврић: поводом њених Посланица с Проклетија.
У: Трагања и сведочења / Славко Гордић. – Београд: Службени глас-
ник, 2011. – Стр. 111-116.
610. ГРГУРИЋ, Ивана
Lirika nostalgije za tišinom koja ne vara / I. G. [Ivana Grgurić]. – Prikaz
knjige: Darinka Jevrić: „Psalam bezdomnika“, Priština, 2006.
У: Građanski list. – ISSN 1450-9725. – God. 7, br. 2348 (21. maj 2007), str. 11.
611. ГРУЈИЧИЋ, Ненад
С душом на готовс / Ненад Грујичић. – О Даринки Јеврић.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 95, бр. 30612 (16. јануар 1999), стр. 43.
612. С душом на готовс: Даринка Јеврић.
У: Полемике и одушци / Ненад Грујичић. – Бања Лука: Ослобођење,
2004. – Стр. 213-215.
613. ДАМЈАНОВИЋ, Драган
Дуго су звонила дечанска звона / Драган Дамјановић. – На вест о
смрти велике косметске песникиње Даринке Јеврић.
У: Вечерње новости. – ISSN 0350-4999. – Год. 54 (19. феб. 2007), стр. 12.
614. Д.Д.П.
„Звоне дечанска звона“ / Д.Д.П. – Удружење књижевника Црне Горе
одржало вече посвећено пјесникињи Даринки Јеврић. – Садржи и
биобиблиографску белешку „Сликар свете косовске стварности“.
У: Дан. – ISSN 1450-7943. – Год. 9, бр. 2910 (10. март 2007), Култура, стр. XIV.
615. ДЕЛЕТИЋ, Ратко
Нови поетски бол Јефимије / Ратко Делетић. – Приказ књиге: Даринка
Јеврић: „Преварени тишином“, Београд, 1973.
У: Одзиви. – ISSN 0350-6584. – Год. 3, бр. 10-11 (1974), стр. 119-120.
325
616. Нови поетски бол Јефимије / Ратко Делетић. – Приказ књиге: Даринка
У: Дисов гласник. – ISSN 0350-6185. – Год. 3, бр. 12/13 (1975), стр. 99-100.
617. Глас манастирске тишине / Ратко Делетић. – Приказ књиге: Даринка
Јеврић: „Слово љубве“, Титоград, Никшић, 1990.
У: Овдје. – ISSN 0475-1159. – Год. 22, бр. 270 (мај 1991), стр. 36-37.
618. Двери тишине: о Даринки Јеврић.
У: Симболи времена: (савремени писци Косова и Метохије) / Ратко
Делетић. – Приштина: Панорама, 2006. – Стр. 33-38.
619. ДЕНИЋ, Сунчица
Епско певање Даринке Јеврић – најаутентичнији поетски језик
косовометохијског поднебља.
У: Мера и привид: етиком до књижевне естетике / Сунчица Денић. –
Београд: Београдска књига, 2010. – Стр. 120-128.
620. Рефлексија у савременој косовскометохијској књижевности / Сунчица
Денић. – Библиографија: стр. 434-435. – Резиме ; Summary.
У: Косово и Метохија у цивилизацијским токовима. Књ. 2,
Књижевност / [главни и одговорни уредник Драги Маликовић]. – Ко-
совска Митровица: Филозофски факултет, 2010. – Стр. 427-436.
621. ДЕНКОВИЋ БРАТИЋ, Дивна
Неслућене поетске тишине Даринке Јеврић / Дивна Денковић Братић.
У: Кораци. – ISSN 0454-3556. – Год. 11, књ. 11, св. 7-8 (јул-август 1976), стр. 14-18.
622. ДЕСПОТОВИЋ, Милијан
Биљег плодног порива / Милијан Деспотовић. – Приказ књиге: Да-
ринка Јеврић, „Ижице“, Београд, Приштина, 1983. [тј. 1980]
У: Стремљења. – ISSN 0585-4229. – Год. 24, бр. 4 (јул-август 1984), стр.
76-78.
623. Biljeg plodnog poriva / Milijan Despotović. – Prikaz knjige: Darinka Jevrić,
„Ižice“, Beograd, Priština, 1983.
U: Ulaznica. – ISSN 0503-1362. – God. 19, br. 99 (1985), str. 68.
624. ДИМИЋ, Мома
Даринка је у опсади / Мома Димић. – О судбини песникиње у При-
штини у којој готово да нема Срба.
У: Илустрована политика. – ISSN 0019-2570. – Бр. 2120 (4. сеп. 1999), стр. 11-13.
625. Д. Р.
Печат Даринки Јеврић / Д. Р. – Уручена награда „Печат вароши срем-
скокарловачке“ Даринки Јеврић.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 102, бр. 32985 (4. сеп. 2005), стр. 15.
626. ДУТИНА ВУЈОВИЋ, Мирјана
Не говори – него беседи / Мирјана Дутина Вујовић. – Сећање на Да-
ринку Јеврић. – Садржи две песме из необjављеих рукописа Д. Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 63, бр. 49 (29. oкт. 2007), стр. 12.
627. ЂОРЂЕВИЋ, Милош
Поетика сведочења / Милош Ђорђевић. – Приказ књиге: Даринка
Јеврић: „Хвостанска земља“, Београд, 1990.
У: Књижевна реч. – ISSN 0350-4115. – Год. 20, бр. 369 (10. феб. 1991), стр. 13.
326
628. ЂОРЂЕВИЋ, Слободан

Осврт на лирику младих косовских песникиња: Даринке Јеврић, Бра-
ниславе Томић, Добриле Вукашиновић.
У: Венац. – ISSN 0350-3364. – Год. 8, бр. 78 (новембар 1979), стр. 45-47.
629. ЂУКИЋ, С.
Опора лирика – од монолога до вишегласа / С. Ђукић. – Приказ
књиге: Даринка Јеврић: „Псалам бездомника и друге песме“, Пришти-
на, 2006.
630. Чуваћемо манастире, игуманко / С. Ђукић. – Слово почасти Даринки
Јеврић у Удружењу књижевника Србије.
631. ЂУРИЧКОВИЋ, Милутин
Тужан лелек дечанских звона / Милутин Ђуричковић. – Приказ
књиге: Даринка Јеврић: „Хвостанска земља“, Београд, 1990.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 47, бр. 73/74 (16-17. март 1991), стр. 12.
632. Tužan lelek Dečanskih zvona / Milutin Đuričković. – Prikaz knjige:
Darinka Jevrić: „Hvostanska zemlja“, Beograd, 1990.
U: Putevi. – ISSN 0555-8190. – Br. 2-3 (1991), str. 162-164.
633. ЂУРОВИЋ, Жарко
Свједочанство лирске експанзије / Жарко Ђуровић. – Приказ књиге:
Даринка Јеврић: „Нестварни записи“, Приштина, 1976.
У: Побједа. – ISSN 0350-4379. – Год. 33, бр. 4194 (13. август 1977), стр. 12.
634. ЂУРОВИЋ, Мирослав
Говор тишине / М. Ђ. – Приказ књиге: Даринка Јеврић: „Преварени
тишином“, Београд, 1973.
У: Овдје. – ISSN 0475-1159. – Год. 6, бр. 64 (сеп. 1974), стр. 19.
635. Од стварног и нестварног / Мирослав Ђуровић. – Приказ књиге: Да-
У: Овдје. – ISSN 0475-1159. – Год. 9, бр. 101 (окт.1977), стр. 19-20.
636. ЕГЕРИЋ, Мирослав
Речите тишине / Мирослав Егерић. – Приказ књиге: Даринка Јеврић:
„Преварени тишином“, Београд, 1973.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 71, бр. 21849 (3. феб. 1974), стр. 14,
Култура, уметност, год. 17, бр. 983, стр. 2.
637. Есеји Јеротића и песме Даринке Јеврић / Мирослав Егерић. – У рубри-
ци Шта читате. – Приказ књиге: Даринка Јеврић: „Ижице“, Београд,
Приштина, 1980.
У: Књижевне новине. – ISSN 0023-2416. – Год. 33, бр. 621 (5. март 1981),
стр. 34-35.
638. Време и песничка дужност / Мирослав Егерић. – О збирци песама
„Јудин пољубац“ Даринке Јеврић.
У: Дневник. – ISSN 0350-7556. – Год. 57, бр. 18919 (29. сеп. 1999), стр. 15.
639. Дечанска звона или песништво имагинативне осетљивости / Миро-
слав Егерић.
327
У: Летопис Матице српске. – ISSN 0025-5939. – Год. 175, књ. 463, св. 1-2
(јан.-феб. 1999), стр. 101-117.
640. Дечанска звона или песништво имагинативне осетљивости.
У: Дела и дани (V) / Мирослав Егерић. – Београд: Завод за уџбенике и
наставна средства, 2002. – Стр. 117-134.
641. Песништво Даринке Јеврић.
У: Дечанска звона и друге песме / Даринка Јеврић ; избор и поговор
Мирослав Егерић. – Нови Сад: Завод за културу Војводине, 2004. –
Стр. 79-98.
642. За светао спомен Даринке Јеврић / Мирослав Егерић.
У: Траг. – ISSN 1451-9437. – Год. 3, књ. 3, св. 12 (дец. 2007), стр. 65-76.
643. ЕРИЋ, Добрица
Вила Равијојла српског песништва / Добрица Ерић.
У: Јудин пољубац: пјесме / Даринка Јеврић. – Београд: Драганић, 1998.
– Стр. 85-86.
644. Три песникиње / Добрица Ерић. – О збиркама песама „Јудин
пољубац“ Даринке Јеврић „Душе росе“ Наде Комад и „Потоње време“
Милесе Илић
У: Борба. – ISSN 0350-7440. – Год. 77, бр. 42 (11. феб. 1999), стр. II.
645. ЖАРИЋ, Мирко
Даринка се стиди Фадиља / М. Жарић. – Иницијатива Даринке Јеврић
да се осуди изјава Фадиља Хоџе на скупу у Црнељеву.
646. Песнички одликовани Даринка Јеврић и Добрица Ерић / М. Жарић.
– Добитници Повеље „Душан Матић“.
647. Емоције љубави и горчине: опроштај од песникиње Даринке Јеврић /
Мирко Жарић.
У: Књижевне новине. – ISSN 0023-2416. – Год. 59, бр. 1139 (март 2007), стр. 1, 3.
648. ЗБИЉИЋ, Драгољуб
Песникова визија постојања / Д. Збиљић. – Приказ књиге: Даринка
649. З.Ђ.
Сјај српског православног сликарства / З. Ђ. – У галерији Дома омла-
дине Видовданску изложбу је отворила Д. Јеврић.
650. С Косовом и Метохијом у срцу / Радослав Златановић. – Сећање на
Даринку Јеврић и Аца Ракочевића.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 104, бр. 33531 (14. март 2007), стр. 16.
651. ИВАНОВИЋ, Радомир
Саживљавање са временом / Радомир Ивановић. – Приказ књиге: Да-
ринка Јеврић: „Преварени тишином“, Београд, 1973.
У: Стварање. – ISSN 0039-422X. – Год. 30, бр. 1 (1975), стр. 173-174.
652. Нестварни летопис песникиње / Радомир Ивановић. – Приказ књиге:
328
943-951.
653. Ljetopis pjesnikinje.
U: Ljepota pisanja / Radomir Ivanović. – Titograd: Pobjeda, 1978. – Str. 197-
208.
654. ЈЕЛУШИЋ, Божица
Darinka Jevrić, „Ižice“, Nolit/Beograd, Beograd/Priština, ? / Božica Jelušić.
U: Republika. – ISSN 0350-1337. – God. 39, br. 9 (sep. 1983), str. 141.
655. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ-Лилић, Милица
Заноси и пркоси славјанске госпе: Даринка Јеврић: „Псалам бездо-
мника и друге песме“…
У: Епистемолошка осветљавања / Милица Јефтимијевић-Лилић. –
Панчево: Mali Nemo, 2007. – Стр. 43-47.
656. Сеобе, изгони / Милица Јефтимијевић Лилић.
657. ЈОВИЋ, Слободанка
Песник заветних речи / Слободанка Јовић. – Приказ књиге: Даринка
Јеврић, „Ижице“, Београд, Приштина, 1980.
У: Венац. – ISSN 0350-3364. – Бр. 92 (1981), стр. 31-32.
658. ЈОВОВИЋ, Ранко
Волим те, Даринка / Ранко Јововић. – У спомен Даринки Јеврић.
659. КАЛЕНДАР безумља и безнађа. – Вест о изласку књиге „Јудин
пољубац“ Даринке Јеврић.
660. КЛЕТНИКОВ, Ефтим
Меѓу метафизичкото и чулното / Ефтим Клетников. – Приказ књиге:
У: Стремеж. – ISSN 0039-2294. – Год. 19, бр. 23 (1975), стр. 175-178.
661. КОСТИЋ, Слободан
Даринка Јеврић или песникиња тишине.
У: Новија српска поезија на Косову / Слободан Костић. – Приштина:
Јединство, 1981. – Стр. 72-80.
662. К. Р.
Печат Даринки Јеврић / К. Р. – Награда „Печат вароши сремскокарло-
вачке“.
663. КРАЉ, Милица
Мелем од ријечи: Даринка Јеврић: Оне које смо вољели / Милица
Краљ.
У: Побједа. – ISSN 0350-4379. – Год. 60, бр. 13743 (14. март 2004), стр. 37.
664. Лелек Дечанских звона / Милица Краљ. – У спомен Даринки Јеврић.
У: Слово. – ISSN 1800-6140. – Год. 4, бр. 12 (април 2007), стр. 86-88.
665. Лелек дечанских звона / Милица Краљ. – Поводом смрти пјесникиње
Даринке Јеврић (1947-2007).
У: Дан. – ISSN 1450-7943. – Год. 9, бр. 2892 (20. феб. 2007), Култура, стр. XVII.
329
666. КРСТИЋ, Миле

Стипе Шувар дугује многа објашњења / Миле Крстић, Зејнел Зејнели.
– Проширена седница Градске конференције ССРН Скопља, у име
Одбора за организовање протестних скупова Срба и Црногораца го-
ворила Д. Јеврић.
667. ЛАЗИЋ, Момир
Значење Тајна / Момир Лазић. – Цртица за портрет Даринке Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 52, бр. 164-165 (15-16. јун 1996), стр. 8.
668. МАНДИЋ, Зоран М.
Ерићеви медаљони и филиграни / Зоран М. Мандић. – О збиркама
песама „Јудин пољубац“ Даринке Јеврић, „Потоње време“ Милесе
Илић и „Душа росе“ Наде Комад
У: Дневник. – ISSN 0350-7556. – Год. 57, бр. 18618 (25. нов. 1998), стр. 18.
669. МЕРЦАН, Хасан
Sessizliği haykirişta bulan D. Yevriç / H. [Hasan] Mercan.
670. МИКИЋ, Радивоје
Pesma kao palimpsest / Radivoje Mikić. – Приказ књиге: Даринка
Јеврић: „Хвостанска земља“, Београд, 1990.
У: Борба. – ISSN 0350-7440. – Год. 69, бр. 157 (6. јун 1991), стр. 16.
671. МИЛЕНКОВИЋ, Жарко Н.
Место страха и пустоши: (визије пусте земље у делима Пуста земља
Т.С. Елиота, Четири канона И.В. Лалића, Псалми Ернеста Карденала
са освртом на поезију Даринке Јеврић) / Жарко Н. Миленковић.
У: Косово и Метохија у контексту балканских народа и држава. Књ. 1,
Језик, књижевност, социологија и културологија / [главни и одговор-
ни уредник Срђан Словић]. – Приштина [тј.] Лепосавић: Институт за
српску културу, 2016. – Стр. 145-159.
672. МИЛИДРАГОВИЋ, Б.
Реч романсијера / Б. Милидраговић. – Вест о изласку из штампе
књига Даринке Јеврић „Ижице“ и др.
У: Вечерње новости. – ISSN 0350-4999. – Год. 29, бр. 8351 (29. март 1981), стр. 15.
673. МИРКОВИЋ, Милосав
Неугасиви светионик речи / Милосав Мирковић
У: Савременик плус. – ISSN 0354-3021. – Бр. 195/196 (2011), стр. 68-71.
674. МИЋУНОВИЋ, В.
Награда Даринки Јеврић / В. Мићуновић. – Добитница награде „Ми-
лица Стојадиновић Српкиња“.
675. МИХАЈЛОВИЋ, Милан
Сусрети са Даринком / Милан Михајловић. – Реч на комеморацији у
Београду, 12. априла 2007. године. – Садржи и песму „Ударио страх од
сутра Даро / Ударио страх од сутра, Ацо“.
(јул-авг. 2007), стр. 132-133.
330
676. НИЈЕ било говора, а камоли подстрекивања. – Отворено писмо

управе Друштва књижевника Србије Председништву ГК ССРН Бео-
града. – У одбрану шиканирања Д. Јеврић, М. Комненића и других
писаца због Косовског пленума.
677. Н. С.
Дуг храбром народу / Н. С. – Добитница Песничке повеље на
Ликовној колонији Соколица 2000.
У: Ново Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 56, бр. 35 (4. сеп. 2000), стр.
14.
678. ОБРАДОВИЋ, Славољуб
Духовност у поезији Даринке Јеврић / Славољуб Обрадовић.
679. ПОПОВИЋ, Богдан А.
Нестварни записи / [Богдан А. Поповић]. – Приказ књиге: Даринка
У: Књижевне новине. – ISSN 0023-2416. – Год. 28, бр. 523 (16. нов. 1976),
стр. 9.
680. ПРОТИЋ, Предраг
Преварени тишином / Предраг Протић. – Приказ књиге.
У: Завичај. – ISSN 0514-5902. – Год. 21, бр. 164 (мај 1974), стр. 31.
681. РАДИСАВЉЕВИЋ, Зоран Хр.
Књига „грких стихова“ / З. Р. – Приказ књиге: Даринка Јеврић: „По-
сланице с Проклетија“, Београд, 2008.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 105, бр. 34162 (14. дец. 2008), стр.
16.
682. РАДОЈЧИЋ, Саша
У оковима епског света / Саша Радојчић. – Приказ књиге: Даринка
Јеврић: „Дечанска звона и друге песме“, Нови Сад, 2004.
(јун 2005), стр. 1214-1216.
683. РАДУЛОВИЋ, Селимир
Три пјесника / Селимир Радуловић. – Приказ књига: 1. Анхел
Антонић: „Ђавоља обртница“, Београд, 1981. 2. Иван Гађански: „Писма
у ништа Ј. Ст. Поповићу“, Београд, 1981. 3. Даринка Јеврић: „Ижице“,
Приштина, 1981.
У: Књижевне новине. – ISSN 0023-2416. – Год. 33, бр. 627 (4. јун 1981),
стр. 26-27.
684. РАКИТИЋ, Слободан
Од монолога до вишегласја или опора лирика Даринке Јеврић.
У: Псалам бездомника и друге песме / Даринка Јеврић ; избор и пред-
говор Слободан Ракитић. – Приштина: Панорама, 2006. – Стр. 5-24.
685. Тугуј земљо хвостанска. метохијска, косовска, светоотачка / Даринка
Јеврић. – Сећање: Даринка Јеврић, песникиња.
У: Хвосно. – ISSN 1451-0820. – Год. 11, бр. 52 (2007), стр. 52-57.
686. РАКОЧЕВИЋ, Живојин
Највећи песник југа / Живојин Ракочевић. – In memoriam.
У: Глас југа. – ISSN 1451-4206. – Год. 7, бр. 58 (феб.-март 2007), стр. 44-45.
331
687. РАСПОПОВИЋ, Миладин

Један поглед на љубавну лирику Даринке Јеврић / Миладин
Распоповић
У: Стремљења. – ISSN 0585-4229. – Год. 52 (септембар 2012), стр. 113-118.
688. РЕЉИЋ, Митра
Руковет бола славјанске госпе: поводом књиге Даринке Јеврић „Јудин
пољубац“ / Митра Рељић.
У: Стварање. – ISSN 0039-422X. – Год. 54, бр. 6/8 (јун-авг. 1999), стр. 606-
613.
689. Дечанских звона бруј / Митра Рељић. – Уметници на културно-умет-
ничком програму у Приштини, после три године. Учесник и Д.
Јеврић.
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 58 , бр. 9 (4. март 2002), стр. 10.
690. Зидање светлости / Митра Рељић. – Из заоставштине песникиње Да-
У: Вечерње новости. – ISSN 0350-4999. – Год. 54 (24. окт. 2007), Култура,
стр. II.
691. Патња и реч благословена / Митра Рељић. – Зајед. ств. насл.: Даринка
Јеврић (1947-2007). – In memoriam.
(јул-авг. 2007), стр. 126-131.
692. Чист образ, умивена душа / Митра Рељић.
(јан-феб. 2008), стр. 143-152.
693. Чист образ, умивена душа.
У: Посланице с Проклетија / Даринка Јеврић ; приредиле Митра
Рељић и Нада Павићевић. – Београд: Српска књижевна задруга, 2008.
– Стр. 109-123.
694. Даринкин заклет роду / Митра Рељић. – Приказ књиге: Даринка
Јеврић: „Посланице с Проклетија“, Београд, 2008.
(јан.-феб. 2010), стр. 169-172.
695. РИСТИЋ, Стана
Стварност и мит у лексици поезије Даринке Јеврић / Стана Ристић.
У: Косово и Метохија у цивилизацијским токовима. Књ. 1, Језик и на-
родна традиција / [главни и одговорни уредник Драги Маликовић]. –
Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2010. – Стр. 265-274.
696. РОГАНОВИЋ, Весна
Сумрак дијалога / В. Рогановић, Д. Мојовић. – Други дан књижевних
разговора Срби и Албанци у Југославији данас под покровитељством
Удружења књижевника Србије и Друштва књижевника Косова. – Ци-
тирано излагање и Д. Јеврић.
У: Борба. – ISSN 0350-7440. – Год. 62, бр. 119 (28. апр. 1988), стр. 5.
697. САРАТЛИЋ, Рада
Запис о Даринки / Рада Саратлић. – Приказ књиге: Даринка Јеврић:
„Јудин пољубац“, Београд, 1998.
332
698. СРЕЋКОВИЋ, Милутин

Заточење благости / Милутин Срећковић. – Приказ књиге: Даринка
У: Борба. – ISSN 0350-7440. – Год. 52, бр. 239 (31. авг. 1974), Свет културе
и уметности, стр. 2.
699. СТАНКОВИЋ, С.
Својом поезијом Даринка Јеврић бранила себе и српство на Косову /
С. Станковић. – Садржи и песму: Дечанска звона.
У: Власина. – Год. 2 (81), бр. 10 (190) (фебруар 2007), стр. 9.
700. СТОЈАНОВИЋ, Јовица
Песничко суочавање са светом / Јовица Стојановић. – Приказ књиге:
У: Градина. – ISSN 0436-2616. – Год. 9, бр. 9 (сеп. 1974), стр. 142-143.
701. СТОЈАНОВИЋ-Пантовић, Бојана
Тренутак зрења / Бојана Стојановић-Пантовић. – Приказ књиге: Да-
ринка Јеврић: „Јудин пољубац“, Београд, 1998.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 96, бр. 30745 (29. мај 1999), стр. 23.
702. Данајски дарови: Даринка Јеврић.
У: Раскршћа метафоре: критике и есеји о српском песништву / Бојана
Стојановић Пантовић. – Краљево: Народна библиотека „Стефан
Првовенчани“, 2004. – Стр. 33-35.
703. Славјанска госпа / Бојана Стојановић Пантовић. – Приказ књиге: Да-
ринка Јеврић: „Дечанска звона и друге песме“, Нови Сад, 2004.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 102, бр. 32942 (23. јул 2005), Култу-
ра, уметност, наука, год. 47, бр. 15, стр. 14.
704. Славјанска госпа: Даринка Јеврић: Дечанска звона и друге песме…
У: Оштар угао: есеји, критике, полемике / Бојана Стојановић-
Пантовић. – 1. изд. – Зрењанин: Агора, 2008. – Стр. 130-132.
705. СТОЈКОВИЋ, С.
Носталгична поезија опстанка / С. Стојковић.- О 34. песничким сус-
ретима Лазар Вучковић, учесник и Д. Јеврић.
706. СТРАЈНИЋ, Никола
Дечанска звона.
У: Приближавање прозрачном: (карловачки есеји II) / Никола
Страјнић. – Нови Сад: Бистрица, 2006. – Стр. 16-20.
707. ТИМЧЕНКО, Николај
Објава једне поезије / Николај Тимченко. – Приказ књиге: Даринка
708. Objava jedne poezije / Nikolaj Timčenko. – Prikaz knjige: Darinka Jevrić:
„Prevareni tišinom“, Beograd, 1973.
U: Savremenik. – ISSN 0036-519X. – God. 20, knj. 39, sv. 4 (april 1974), str.
383-384.
709. ТОМИЋ, Ново
Славјанска госпа на друму без ветроказа / Ново Томић. – Одлазак Да-
У: Вечерње новости. – ISSN 0350-4999. – Год. 54 (28. феб. 2007), Култура, стр. III.
333
710. ЋУЛАФИЋ, Влајко

Одлазак славјанске госпе: (поводом смрти пјесникиње Даринке Јеврић) / В. Ћ.
У: Свевиђе. – ISSN 1800-5209. – Год. 5, бр. 34 (2007), стр. 30-31.
711. УРОШЕВИЋ, Драгиња
Нестварни записи / Драгиња Урошевић. – Приказ књиге: Даринка
У: Књижевна реч. – ISSN 0350-4115. – Год. 6, бр. 73 (25. феб. 1977), стр. 15.
712. Суочавање са историјом / Драгиња Урошевић. – О збирци поезије
„Јудин пољубац“ Даринке Јеврић.
У: Borba. – ISSN 0350-7440. – Год. 77, бр. 168 (17. јун 1999), стр. III.
713. ХАМОВИЋ, Драган
Записи из града Проклетије / Драган Хамовић. – Приказ књиге: Да-
ринка Јеврић: „Посланице с Проклетија“, Београд, 2008.
У: Печат. – ISSN 1820-712X. – Бр. 51 (фебруар 2009), стр. 51-53.
714. Записи из града Проклетије: „Посланице с Проклетија“ Даринке
Јеврић.
У: Песма од почетка: есеји, критике и записи / Драган Хамовић. – 1.
изд. – Зрењанин: Агора, 2009. – Стр. 82-86.
715. ЦВИЈИЋ, Анђелка
Псалам бездомника и друге песме / А. Цвијић. – Приказ.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 104, бр. 33586 (12. мај 2007), Култу-
ра, уметност, наука, го. 51, бр. 5, стр. 06.
716. ЏОГОВИЋ, Алија
Stvarno i nestvarno u poetici: sjećanje na pjesnikinju Darinku Jevrić i njene
nestvarne zapise / Alija Džogović
У: Новопазарски зборник. – ISSN 0351-3017. – Књ. 35 (2012), стр. 175-181.
717. ШТЕФАН, Флорика
Даринка Јеврић или славјанска туга / Флорика Шефан.
У: Политика. – ISSN 0350-4395. – Год. 87, бр. 27701 (17. новембар 1990),
Култура, уметност, наука, год. 20, бр. 147, стр. 14.
718. Даринка Јеврић или славјанска туга.
У: Благо у мојој души / Флорика Штефан. – Нови Сад: Матица српска,
1997. – Стр. 34-35.
719. Даринка Јеврић или славјанска туга / Флорика Штефан.
У: Дневник. – ISSN 0350-7556. – Год. 57, бр. 18562 (30. сеп. 1998), стр. 17.
720. Даринка Јеврић или славјанска туга / Флорика Штефан.
721. Даринка Јеврић или славјанска туга / Флорика Штефан. – О поезији
Даринке Јеврић
У: Јединство. – ISSN 0021-5775. – Год. 54, бр. 272/273 (3-4. окт. 1998), стр. 11.
334
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије
821.163.41.09(497.115)(082)
012 Јеврић Д.(082)
ДАРИНКА Јеврић : архетип, љубав, трагика : (тематски зборник
поводом седамдесет година рођења и десет година од упокојења
песникиње Даринке Јеврић) / [уредили Даница Андрејевић ... [и
др.]]. Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у
Приштини ; Грачаница : Дом културе “Грачаница”, 2017 (Врњачка Бања
: Интерклима-графика). - 334 стр. ; 24 cm
Тираж 300. Стр. 7-8: Уводне напомене / Даница Андрејевић
Напомене и библиогрфске референце уз текст
Библиогрфија уз сваки рад
Summaries.
Стр. 279-334: Грађа за библиографију Даринке Јеврић / Гордана Ђилас.
ISBN 978-86-85261-26-8
а) Јеврић, Даринка, 1947-2007 - Поетика - Зборници
COBISS.SR-ID 253238028

Darinka Jevric - Zbornik, PDF Za Sajt PDF

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Darinka Jevric - Zbornik, PDF Za Sajt PDF

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

Даринка Јеврић: архетип, љубав, трагика

Главни и одговорни уредници издавачке делатности

Техничка припрема и штампа

Даринка Јеврић је најбољи песник Косова и Метохије и

Сажетак: Теургијска димензија књижевноуметничког дела подраз-

Кључне речи: Косово и Метохија, теургијска димензија, хришћанско

Вера је сила духовна. Велика вера покреће и ум, и срце, и

потреба да изнова артикулише изворну логосност света. Теу­

јесте у томе што је категорију заноса, инспирације, ентузијазма,

„Управо то песничко време – с обзиром како на природу по-

Књига песама Преварени тишином (1973), Даринке Јеврић,

То је љубав која „дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди,

градуалном у заносу : „храм бих да зидам / … па да те бијела

Збирком Јудин пољубац, Даринка Јеврић показује каква је

ких прича, између осталог пише и о балканском јунаку Марку

ни духовни живот овог поднебља неосетно слио у једно и хру-

тикалну компоненту“ – у тежњи човека ка најбољем духовном

„И славим оне чија се Родина

Управо ову искру стремљења ка богоопштењу песникиња

Кронштатски, Св. Ј. (2011). У свету молитве, Превлака: Манастир

Theurgic dimension of the literary-artistic work considers rea­lization of the

Кeywords: Kosovo and Metohija, theurgic dimension, Christian patriotism,

Кључне речи: синтеза, средиште, суштина, историја, Косово.

Књижевна појава Даринке Јеврић (1947–2007) датира 1970.

Весне Парун, Драгиње Урошевић, Даре Секулић, Тање Кра­

Њена поетика суштина и средишта који се, као око Пијемонта,

репортажама могу се наслутити одреднице њеног поимања

бића и национа. Говорећи о односу стваралаштва и мита као

на страшном месту – Косову и Метохији и како библијски

сникиња долази до синестезије слојева звучања и значења. Из­

О лирској синтези ове песме, Мирослав Егерић пише у по­

знаке, сва је меланхолични, благи сјај. Сјај затомљене чулно-

сника“, песма о настајању и суштини поезије. Зидање песме

Сабирање тајних значења и трагање за синтезом у овој пе­

тила њена синтеза певања и мишљења. Као каква весталка ко­

дове који су њој релевантни. У песмотворном језику њене речи

смрти песникиње, наша обавеза је да ситуирамо њену лирику

Ракитић, С. (2006). Од монолога до вишегласја или опора лирика Да-

Poetry of Darinka Jevrić is the most significant contribution to the Serbian

Keywords: synthesis, center, essence, history, Kosovo

Сажетак: О особености поетике Даринке Јеврић многи говоре као о

Кључне речи: Даринка Јеврић, поетика, семантичност, косовски

пишем нестварно писмо

све вино што је текло

Знамо за опредељење Даринке Јеврић и помињемо њен

пат о који се спотиче. То је тај Даринкин хронотоп или, са овог

фосфорне мрље на камену,

И овде, као и у многим песмама, стихови Даринке Јеврић

Све се узјогуни и уроти као и раније, као вековима уназад.

Сама Даринка Јеврић је говорила да је „пјесник онај што

постојања без јасних знакова и без писма, без сна и спокоја у

Poetry of Darinka Jevrić and its peculiarity can be considered as specific

Keywords: Darinka Jevrić, poetry, semanticity, destiny of Kosovo, fanciful

O ПРАВОПИСУ, ГРАМАТИЦИ И ЛЕКСИЦИ

Кључне речи: Даринка Јеврић, поезија, субстандардна лексика, не-

Даринка Јеврић је свакако једна од најпознатијих и нај­

них песама које су за штампу приредили Мирослав Егерић и

недоследну замену јата и, у два случаја, замену цифре речју,

Куркс (35), у Сабирном центру (86), сплин Апокалиптичне Вес-

Песма Музичка кутија: свјетлост опроштаја (7–8) има

чаног брега (11). Сложену лексему Бела кућа Даринка користи

(84), најчаст (43), језика материнског (41), мраковнији (20), ка-

8 У песми У цик мрака ревнујем употребљена је лексема тешкото у стиху А теш­

потреба да изнова артикулише изворну логосност света. Теу

Theurgic dimension of the literary-artistic work considers realization of the

Весне Парун, Драгиње Урошевић, Даре Секулић, Тање Кра

сникиња долази до синестезије слојева звучања и значења. Из

О лирској синтези ове песме, Мирослав Егерић пише у по

Сабирање тајних значења и трагање за синтезом у овој пе

тила њена синтеза певања и мишљења. Као каква весталка ко

Даринка Јеврић је свакако једна од најпознатијих и нај

8 У песми У цик мрака ревнујем употребљена је лексема тешкото у стиху А теш

кретном чињеницом, а то је да смо у књизи Посланице с Про

непојаман, -на -но, несхватљив, неразуман. – у језику/непо

пехливанство, персиј. комедијање, рвање, акробатско над

У поетском опусу Даринке Јеврић, који чини једанаест збир

уткају пјесникињину експресију, него и да се препознају у си

придјевско сусптантивних датих у координацијском низу за

је прошле године у Приштини убијен представник међунаро

Пјесма и сликом (језик славјански муца, тетура) и нарацијом

Бити Србин у Приштини, коју пјесникиња антономазиј

Нема сумње у питању је исти песнички лик, али два дожи

Језик као прибежиште, као магија, чарање, бајање! Немо

Она која пева остаје „преварена тишином“ („Музика“). Љу

Чак се и смрти тепа: смртица! Музичка кутија као одвај

Затим, слично Десанки Максимовић (песма „Не бој се“), ус