Увод

Вапнени малтери се широко користе у конзервацији и поправци историјских структура, јер

историчари наглашавају потребу за употребом материјала и техника које би требало да буду
упоредиве са својствима и изгледом оригиналне структуре (Маравелаки-Калаитзаки ет ал., 2003;
Макыш ет ал., 2003). ., 2006). Међутим, својства кречних малтера за ваздух нису конвенционална
за употребу у конструкцијама које су у контакту са водом или влагом, добитак тлачне чврстоће
малтера је спор због спорог процеса карбона, а њихова коначна чврстоћа је понекад није
довољно. Због тога је често пожељна употреба малтера са хидрауличким својствима. Једна од
могућности за добијање хидрауличких својстава вапна је употреба поз-золанских додатака у
вапну. У овом раду усредсређујемо се на проучавање зеолита као могуће смеше која поседује
пуцоланска својства

Природни зеолити су кристални, хидратизирани алуминијум-носиликати са тродимензионалном

структуром која садржи алкалне и земноалкалне катионе. Њихова структура омогућава
дехидрацију, јонску измјену и апсорпцију молекула различитих величина. Постоји велики број
зеолитних минерала (око педесет) са нешто другачијом структуром и однос Си / Ал, где су
најчешће нађени клиноптилолит, морденит, ерионит и цхабазит. Природни зеолити се генерално
могу наћи у стенама близу активних или изумрлих вулкана. Зеолити се могу користити као
минерални додатак за узорке у бетону гдје могу спријечити крварење и сегрегацију, смањити
пропусност, побољшати трајност и повећати чврстоћу бетона (Фенг ет ал., 2005). Поззоланску
реакцију земљаних природних зеолита са променљивим односима Си / Ал проучавали су Мертенс
ет ал., 2009. Аутори наводе да је тешко извести опште закључке или предвидјети реактивност
потенцијалног пуцолана. Открили су да финији зеолит даје већу краткорочну пуцоланску
активност, али су такође открили да садржај катиона има утицај на дугорочну и краткорочну
реактивност. Такође, Јана, 2007, проучавала је употребу зеолита у бетону. Открио је да зеолит
само умјерено побољшава снагу при додатку од 10% и смањује снагу при додатку бетона од 20-
30%. Али он је пријавио побољшање отпорности на хлоридну пермеабилност, алкалну
силицијумску реакцију и сулфатни напад.

Две различите, комбиноване и компетитивне хемијске реакције су одговорне за очвршћивање

везива на бази лимете (Цизер, 2009; Цизер ет ал., 2010). То су: а) вапно-пуцоланска реакција
калцијум хидроксида са активним силицијевим диоксидом или алуминијевим оксидом пуцолана
и воде; б) реакција карбонизације калцијум хидроксида. Све врсте хемијских реакција утичу на
структуру пора и чврстоћу тла.

Коришћене сировине
Тест узорци су направљени од материјала као што следи:

а) природни кварцни песак (стандардни силикатни песак са континуираним градирањем, ЦЕН ЕН

196-1);

б) хидратизовани прах калцијумовог вапна (нехидрирани хидратизовани креч ЕН 459-1 ЦЛ90-С);

ц) Земљани природни зеолит од чистог зеолитног депозита који је произвео ЗЕОЦЕМ, а.с. Бистре,
Словачка. Производ означен као ЗЕОЦЕМ Мицро 50 садржи претежно честице величине до 50 μм
са средњом величином од око 10 μм.

Главни минерал је клиноптилолит. Ефективни пречник пора у стени зеолита је 0,4 нм, запремина
шупљих простора стене варира од 24 до 32%. (Напомена: У наредном истраживању намеравамо
да користимо отпадну зеолитну прашину, нпр. ЗеоБау Грит).

Хемијски састав коришћених материјала дат је у табели 1.

Експерименталне методе

Припремљени су малтери од вапнене (М1) и кречно-зеолитне мјешавине (МЗ2; УЗ 50; МЗ3)

заједно са пастом (З / Л = 50/50) састављеном од једнаког садржаја вапна и зеолита. Састав
припремљених смјеса приказан је у таблици 2. (Састав морских стабала МЗ2 и УЗ 50 био је готово
идентичан са само малом разликом у садржају воде, а такођер је кориштен и вапненац од
различитих произвођача. конзистенција - која је одређена методом теста проточне столарије.Ци-
линдрични узорци за тестирање пречника и дужине од 30 мм су затим припремљени у
цилиндричним калупима. на РХ = 95–100% Припремљени узорци малтера су били

затим подељени у три групе и сваки је излечен / ускладиштен у различитим условима:

И. Узорци прве групе су остављени да се стврдну на отвореном ваздуху у комори са РХ око 65%;
где би могло да се догоди карбонизација малтера ЦО2 из ваздуха.

ИИ. Узорци друге групе су складиштени у затвореним коморама на РХ 95-100% - без приступа ЦО2
из ваздуха. Ови минобацачи тако нису могли да карбонизују.
ИИИ. Ови узорци су првобитно похрањени 3 мјесеца на РХ 95-100%, а затим су похрањени на
отвореном с РХ 65% и приступ ЦО2 из зрака.

За испитивање скупљања, призме су припремљене од малтера величине 40к40к160 мм. Тестне

призме су имале стаклене контакте на својим крајевима.

Припремљени су узорци вапно-пуцоланске пасте (З / Л = 50/50) у облику малих танких плоча

дебљине 15 мм. Узорци су затим складиштени у две врсте животне средине: И.) - на отвореном
простору при РХ 65% - где паста може да се суши и карбонатизује; и ИИ.) - у затвореној кутији на
РХ 95–100%.

Тлачна чврстоћа, скупљање и тежина

zatim podeljeni u tri grupe i svaki je izlečen / uskladišten u različitim uslovima:

Table 1. Chemical composition of zeolite and hydrated lime (in wt. %)
Tabela 1. Skład chemiczny zeolitu i wapna hydratyzowanego
Fe2O3 Ignit.
SiO2 Al2O3 CaO MgO TiO2 K2 O Na2O SO3 CO2
(total) loss
Zeolite Micro-50 70.2 12.4 1.52 3.28 0.62 0.19 3.46 0.63 0.03 7.45 0.02
Hydrated lime CL90-S (1) 2.00 0.82 0.32 70.4 1.63 – 0.31 0.03 0.17 24.2 3.28

Table 2. Average mineralogical composition of the ground zeolite given by the producer
Tabela 2. Średni skład mineralogiczny proszku zeolitowego podany przez producenta
Mineral type Content [%]
Clinoptilolite 84
Cristobalite 8
Feldspar (plagioclase) 3–4
Clayish mica 4
Quartz traces

Table 3. Composition of mortars and pastes and consistency of fresh mortars determined by flow table test
Tabela 3. Skład zapraw i past oraz konsystencja świeżych zapraw określona przez test płynięcia

Sample Mixture Zeolite admixture Lime Sand Water Water/Lime Water/Binder(1) Flow value
type designation CL90-S
[g] [g] [g] [ml] [–] [–] [mm]
a
Mortar M1 None 0 350 1350 320 0.91 0.91 152
Mortar MZ2 Micro-50 175 175a 1350 334 1.91 0.95 156
Mortar UZ50 Micro-50 175 175b 1350 320 1.83 0.91 152
Mortar MZ3 Micro-50 350 350a 1350 530 1.51 0.76 150
Paste Z/L=50/50 Micro-50 150 150 – 250 1.67 0.83 –
1)
“Binder” – here a mixture composed of lime and zeolite

32 Inżynieria Mineralna — LIPIEC – GRUDZIEŃ < 2013 > JULY – DECEMBER — Journal of the Polish Mineral Engineering Society
промене су утврђене у унапред одређеном времену на узорцима малтера. Одабрани узорци
сировина, малтера и пасте анализирани су рендгенском дифракцијом (КСРД) користећи Д2
ПХАСЕР дифрактометар (Брукер) опремљен Цу анодом. Хидратација влажних узорака за КСРД
анализу заустављена је са етилалколом, а затим су узорци сушени на 40 ° Ц; суви узорци су
анализирани без сушења. Резултати и дискусија Развој чврстоће компресије малтера
ускладиштених под различитим условима дат је на сликама 1 и 2. На слици 1 видљиво је да је
чврстоћа на притисак мортова МЗ2 и МЗ3 који садрже вапно-зеолитна везива континуирано
повећавана током њиховог складиштења у влажној атмосфери (на РХ 100%). Вриједности
притисне чврстоће мортова износиле су 6,9 МПа и 8,6 МПа након 28 дана. После 550 дана јачине
малтера су достигле 8,8 МПа и 9,6 МПа, респективно. Међутим, тлачне чврстоће малтера
који су складиштени на РХ 65% са приступом ваздуха били су нижи. У овим условима складиштења
мортови су постигли максималне вриједности притисне чврстоће током првих 28 дана (3,3 МПа и
6,7 МПа) - али ове вриједности тлачне чврстоће биле су ниже од вриједности морта похрањених
на РХ 100%. У каснијем временском периоду вриједности тлачне чврстоће су се смањиле и тада су
остале на готово константним вриједностима од око 2,6 МПа и 4,7 МПа за МЗ2 и МЗ3 мортове.
Резултати приказани на слици 1 такође су потврдили да кречни малтер М1 није стврднуо у
влажној атмосфери (РХ 100%) без приступа угљен диоксида из ваздуха. Тлачна чврстоћа морта М1
након 28 дана складиштења на РХ 65% је такођер била релативно ниска - али је наставила расти
тијеком прве године због карбона. Након 1 године тлачна чврстоћа овог малтера достигла је 2,9
МПа, што је чак и вишу вриједност од вриједности вапно-пуцоланског малтера МЗ2-65 с тлачном
чврстоћом од око 2,6 МПа. Мортови М1-65 овог доба газирани су кроз читав њихов волумен.

Резултати на слици 2 поново показују континуирани пораст чврстоће на притисак вапно-

пуцоланског малтера УЗ 50 током складиштења у влажним условима (РХ 100%), али чим су се
услови складиштења променили и влажност пала на РХ 65% уз приступ ваздуха - тлачна чврстоћа
почела је опадати и онда се вјероватно стабилизирала на много нижим вриједностима.

Можемо закључити да се пуцоланска реакција између калцијум хидроксида и зеолита одвијала у

влажним малтерима посебно током прва 3 месеца каљење. Резултати КСРД анализе пшенице-
пуцолане пасте З / Л = 50/50 након 180 дана стврдњавања на РХ 100% показали су значајан
садржај неизреагованог портландита (калцијум хидроксид) који је остао у пасти и присуство нове
фазе која припада АФм група (наиме калцијум карболалуминат хи-драте 3ЦаО · Ал2О3 · ЦаЦО3 ·
11Х2О) - која је била резултат пуцоланске реакције између калцијум-хидроксида и алумината у
зеолиту. Претпостављено присуство аморфних калцијум-силикат хидрата није било могуће
детектовати КСРД методом. Слични резултати су добијени КСРД анализом издвојеног везива из
морта УЗ 50/50 који је складиштен 1 годину на РХ 100%. У овом случају, обим поменутих фаза -
оних неизреагованих портландита и АФм производа - био је нижи.
С друге стране, садржај калцита - који указује на карбонатизацију малтера - био је већи. Како- год,
резултати КСРД анализе пиреа из пјешчаног вапна З / Л = 50/50 након 180 дана складиштења на РХ
65% су показали значајне разлике. Узорак ове пасте није садржао ни портландит ни АФм фазу;
ипак, постојао је веома јак пик који одговара калциту. Ови резултати су потврдили да је
складиштење мор-тара на релацији РХ 65% резултирало укупном карбонацијом узорака, при чему
фазе калцијум алумината нису могле да се развију, или су фазе разложене дејством ЦО2 током
карбонације.

Други фактор који спречава вапно-пуцоланску реакцију је сушење малтера. На сликама 5 и 6

приказано је скупљање кречно-зеолитних малтера ускладиштених на РХ 65% након претходних 3
мјесеца складиштења у влажној атмосфери. Очигледно је да влажни малтер брзо губи воду и
скупља се након што се стави у РХ 65% окружење. Процес је уравнотежен у око 3 месеца (узорци
призме).

Стога се може закључити да вапно-зеолитни малтери који се складиште на РХ 65% брзо растварају
воду и карбонат. Процеси, сушење и карбонатизација ограничавају процес реакције вапно-
пуцолана.

Закључци

На својства вапно-пуцоланских малтера могу бити веома битно погођени услови складиштења.

• Вапнени малтери који садрже зеолит су постигли већу чврстоћу на притисак од кречних малтера
у влажним условима. Тлачна чврстоћа кречног зеолитног малтера континуирано се повећавала у
њиховој складишној влажној средини и након отприлике годину дана достигла је око 9 МПа. У
овим условима може се десити поз-золанска реакција између креча и зеолита. Процес реакције
вапно-пуцолана потврђен је КСРД анализом. Вапнени малтери не могу да се стврдну у влажним
условима.

• Складиштење вапно-зеолитних малтера на релацији РХ 65% у присуству угљен-диоксида из

ваздуха резултирало је нижом коначном чврстоћом, а снага се чак почела смањивати и након 1
месеца . Складиштење малтера у овим условима је такође праћено значајним губитком масе
услед сушења и скупљања малтера. Ови резултати потврђују да сушење и карбонација спречавају
ток реакције вапно-пуцолана и ограничава постизање бољих особина ових малтера. Међутим, ови
услови су погодни за карбонизацију и очвршћавање кречних малтера.

• Мешавине вапно-зеолита не могу се ефикасно користити без прецизног познавања услова

складиштења / употребе. Малтери ове ком- позиције нису погодни за употребу у сувим условима.
Њихова употреба у таквим условима се не може препоручити. Њихову употребу у влажном
окружењу треба поново размотрити.