Bilans Stanja

Nataša Nikolovski - FA predavanja
12. Bilans stanja – pojam, vrste i uloga

(eng. Balance sheet, nem. Bilanz,)
Ekonomska situacija preduzeća se ogleda u veliĉini i strukturi njegovih sredstava i izvora

sredstava. Da bi se sagledala ekonomska situacija preduzeća, potrebno je da se ona i
formalno prikaže. U tu svrhu koristi se bilans stanja, koji suštinski i nije ništa drugo nego
formalni prikaz date ekonomske situacije u preduzeću.
Naziv Bilans stanja potiĉe od latinske reĉi – bilancio- vaga sa dva tasa.
Naime, bilans stanja je pregled stanja vrednosti aktive i pasive u odreĊenom trenutku.
Bilans stanja se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive, utvrĊenog inventarom!
Znaĉi, bilans stanja je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava odreĊenog preduzeća na
odreĊeni dan.
Bilans je dvostruki prikaz jedne iste stvari. Na njegovoj levoj strani, u aktivi, iskazana su
sredstva prema svom sastavu, prema konkretnim oblicima, razvrstanim prema svojoj funkciji u
preduzeću na osnovna i obrtna sredstva. Na njegovoj desnoj strani, pasivi, obuhvaćena su ista ta
sredstva prema naĉinu pribavljanja, odnosno prema izvorima. Usled toga, leva strana
(aktiva) i desna strane bilansa (pasiva) moraju uvek biti u ravnoteži !
Najĉešće se bilans definiše kao dvostrani tabelarni pregled kojim se grupisano i sumarno, u
vrednosnom izrazu prikazuju sva imovina preduzeća i izvori finansiranja te imovine
(izvori sredstava) u jednom odreĊenom trenutku. Iako u praksi bilans ne mora da ima formu
dvostranog tabelarnog pregleda, prethodna definicija je za didaktiĉke i školske svrhe veoma
zahvalna.
Bilans se sastavlja na osnovu inventara. Inventar je detaljan popis sredstava i izvora sredstava
preduzeća. Inventar je sastavni deo knjigovodstvene evidencije. Nastaje kao rezultat popisivanja
(inventarisanja) svih sredstava i izvora sredstava preduzeća u odreĊenom trenutku. Poĉetni bilans
se sastavlja na osnovu poĉetnog inventara. Inventar predstavlja popis u vidu spiska svih
imovinskih delova, i sadrži sve podatke vezane za tu imovinu (sredstva): koliĉinu, cene i
vrednost. Za svaki oblik imovine u aktivi, kao i za svaki deo pasive, sastavlja se poseban popis
(inventar). Tako se sastavlja poseban inventar za osnovna sredstva, poseban inventar za zalihe
materijala, gotove proizvode, novĉana sredstva i sl.
Dakle, i inventar i bilans prikazuju sredstva i izvore sredstava preduzeća na odreĊeni dan, s tim što
inventar prikazuje sredstva i obaveze pojedinaĉno po koliĉini i vrednosti, dok bilans prikazuje
sredstva i izvore sredstava samo vrednosno, i to grupisano (zbirno), dakle pregledno. Može se reći
da je bilans „rekapitulirani” inventar.
-1-
- sastavljanje bilansa stanja -
Bilans se sastavlja tako što se iz inventara preuzimu vrednosti svih grupa sredstava i unose na levu
stranu bilansa, koja se naziva aktiva i vrednosti inventara koje imaju karakter pasive, koje se
svrstavaju na desnu stranu bilansa, koja se naziva pasiva. Red unošenja pojedinih pozicija u bilans je
propisan tzv. bilansnom šemom.
Zakonski propisi obavezuju preduzeća da popisivanje vrše najmanje jednom godišnje, po pravilu
na kraju poslovne godine, za potrebe sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspeha.
U nastavku je dat izgled jednog bilansa stanja :
Poĉetni bilans Pd „Pobeda“ AD Beograd 01.01.2008.
r.b AKTIVA iznos r.b PASIVA iznos
STALNA SREDSTVA SOPSTVENI

IZVORI SRED.
1. GraĎevinski objekti 500.000,00 1. Sopstveni kapital 2.130.000,00
2. Postrojenja i oprema 1.050.000,00 TUĐI IZVORI

SRED
3. Ostala osnovna sredstva 75.000,00 1. Kratkoročni krediti 200.000,00
OBRTNA SREDSTVA 2. Dobavljači u zemlji 300.000,00
1. Zalihe 580.000,00
2. Kupci u zemlji 200.000,00

3. Ostala potraživanja 5.000,00
3. Tekući račun 218.000,00
4. Blaagjna 2.000,00
2.630.000,00 2.630.000,00
Kada uporedimo inventar i bilans stanja, odmah možemo zapaziti da je zbir isti, tj. da
ukupna vrednost sredstava i izvora i po inventaru i po bilansu iznosi 1.610.000,00 dinara.
Zbir je istovetan jer i inventar i bilans daju pregled aktive i pasive istog preduzeća u isto
vreme.
Ipak, možemo uoĉiti odrenene razlike :
forma – U inventaru su sredstva i njihovi izvori prikazani rašĉlanjeno, po vrsti,
ceni I vrednosti, a u bilansu su dati zbirno, samo po vrednosti.
naĉin prikazivanja – U inventaru je pasiva data ispod aktive, a u bilansu je aktiva
desno, a pasiva levo.
-2-
- Vrste bilansa -
U teoriji i praksi se razlikuju nekoliko vrsta bilansa:
1. Bilansi prema vremenu sastavljanja

Poĉetni bilans – sastavlja se na poĉetku poslovanja, kada se naziva i osnivaĉki
bilans, ili na poĉetku poslovne godine.
Krajnji bilans – se sastavlja na kraju poslovne godine, odnosno na završetku
obraĉunskog perioda.
2. Bilansi prema nameni i cilju sastavljanja

Redovni bilans – se sastavlja u taĉno odrenenim vremenskim intervalima, na
poĉetku ili na kraju poslvnog perioda.
Bilans fuzije – se sastavlja prilikom spajanja dva ili više preduzeća u jedno, ili
prilikom pripajanja jednog preduzeća drugom.
Sanacioni bilans – sastavlja se u sluĉajevima kada preduzeće upada u poslovne
teškoće i ostvaruje slab finansijski rezultat, pa mu treba pomoći, odnosno sanirati
njegovu situaciju.
Likvidacioni bilans – sastavlja se prilikom prestanka rada preduzeća
Deobni bilans – sastavljaju ga preduzeća kada done do organizacionih promena
odnosno do stvaranja novih preduzeća koja se izdvajaju iz okvira jednog
preduzeća u samostalna.
Konsolidovani bilans – sastavlja se za složena preduzeća u kojem se eliminišu
meĊusobni imovinsko-pravni odnosi svih preduzeća u okviru složenog sistema
Bilans preduzeća “Pionir” Subotica, na osnovu inventara 31.12.2008.

Bilans stanja Pd „Pionir“ AD Subotica 31.12.2008.

IZVORI SRED.
1. Patenti 66.000.00 1. Sopstveni kapital 5.479.900.00
2. Zemljište 2.000.000,00 TUĐI IZVORI

SRED
3. GraĎevinski objekti 1.545.000.00 1. Dugoročni krediti 280.000.00
4. Postrojenja i oprema 1.389.000.00 2. Kratkoročni krediti 15.000.00
OBRTNA SREDSTVA 3. Dobavljači u zemlji 62.000.00
1. Zalihe 436.400.00
2. Kupci u zemlji 134.000.00
-3-
3. Tekući račun 256.500.00
4.. Blaagjna 10.000.00
5.836.900.00 5.836.900.00
*napomena – sastaviti na ĉasovima vežbi bilanse stanja za ostala Privredna

društva ĉije smo inventare sastavljali.
13. UTICAJ POSLOVNIH PROMENA NA BILANS STANJA

- Ĉetiri grupe poslovnih promena
U knjigovodstvu se obuhvataju svi poslovni dogaĊaji koji su imali uticaja na imovinu i obaveze
preduzeća. Tako će se npr. u knjigovodstvu obuhvatiti poslovni dogaĊaji kao što su kupovina,
prodaja, isplata, naplata i sl., dok se sa druge strane dogaĊaji kao što su npr. odobravanje
kreditnog zahteva preduzeća od strane banke, donošenje odluke o investiranju, obraĉun
predraĉunske vrednosti neke investicije i sl. u knjigovodstvu ne obuhvataju,
odnosno ne knjiže, jer ovi dogaĊaji za posledicu nisu imali promenu niti nad sredstvima
preduzeća niti nad obavezama preduzeća.
Kupovinom npr. neke opreme na kredit za 1.000 000,00 din., dolazi do promene, odnosno
povećanja osnovnih sredstva, a istovremeno i do povećanja obaveza za isti iznos. Naknadnom
isplatom ove obaveze, doći će do promene u visini obaveza preduzeća, odnosno obaveze
preduzeća će se smanjiti za 1.000 000,00 din., uz istovremeno smanjenje novĉanih sredstava za
isti iznos. Kupovinom materijala za 5000,00 din. u gotovom doći će do povećanja zaliha
materijala za 5000.00 din., uz istovremeno smanjenje novĉanih sredstava za
isti iznos.
Svi prikazani dogaĊaji doveli su: do povećanja jednog oblika imovine (sredstva) uz istovremeno
smanjenje drugog oblika imovine, ili do povećanja jednog oblika sredstva uz istovremeno
povećanje obaveza, ili do smanjenja jednog oblika imovine (sredstva) uz istovremeno smanjenje
obaveza za isti iznos. Budući da se sva sredstva i izvori sredstava obuhvataju u bilansu, proizilazi
da će sve pomenute promene uticati na bilans.
Dakle, sve poslovne promene koje se raĉunovodstveno beleže mogu se grupisati u ĉetiri grupe :
-4-
1. Grupa : POVEĆANJE JEDNE POZICIJE U AKTIVI UZ ISTOVREMENO

SMANJENJE DRUGE POZICIJE U AKTIVI, PRI ĈEMU SE ZBIR BILANSA
STANJA NE MENJA
Aktiva Pasiva
+ jedna pozicija (povećanje)
- druga pozicija (smanjenje)
Zbir bilansa se ne menja Zbir bilansa se ne menja
Promene koje pripadaju prvoj grupi promena su recimo :

nabavljen je kancelarijski materijal za gotovinu
sa tekućeg raĉuna preneta je gotovina u blagajnu
blagajna je isplatila akontacije za službeni put
kupcima je prodato robe itd
2. Grupa : POVEĆANJE JEDNE POZICIJE U PASIVI UZ ISTOVREMENO

SMANJENJE DRUGE POZICIJE U PASIVI, PRI ĈEMU SE ZBIR BILANSA STANJA
NE MENJA
Aktiva Pasiva
+ jedna pozicija (povećanje)
- druga pozicija (smanjenje)
Zbir bilansa se ne menja Zbir bilansa se ne menja
Promene koje pripadaju drugoj grupi promena su recimo :

obaveza prema dobavljaĉima je isplaćena iz kredita
dugoroĉnim kreditom izmirena je obaveza po kratkoroĉnom kreditu itd
3. Grupa : POVEĆENJE JEDNE POZICIJE U AKTIVI UZ ISTOVREMENO

POVEĆANJE JEDNE POZICIJE U PASIVI, PRI ĈEMU SE ZBIR BILANSA STANJA
POVEĆAVA
Aktiva Pasiva
+ jedna pozicija (povećanje) + jedna pozicija (povećanje)
Zbir bilansa se povećava Zbir bilansa se povećava
-5-
Promene koje pripadaju trećoj grupi promena su recimo :

nabavljena je mašina od dobavljaĉa
na kredit je kupljeno robe
od osnivaĉa je besplatno dobijena zgrada
odobren kratkoroĉni kredit prenet je na tekući raĉun itd
4. Grupa : SMANJENJE JEDNE POZICIJE U AKTIVI UZ ISTOVREMENO

SMANJENJE JEDNE POZICIJE U PASIVI, PRI ĈEMU SE ZBIR BILANSA STANJA
SMANJUJE
Aktiva Pasiva
- jedna pozicija (smanjenje) - jedna pozicija (smanjenje)
Zbir bilansa se smanjuje Zbir bilansa se smanjuje
Promene koje pripadaju ĉetvrtojj grupi promena su recimo :

sa tekućeg raĉuna izmirena je obaveza prema dobavljaĉima
sa tekućeg raĉuna izmirena je obaveza prema bankama
sa tekućeg raĉuna isplaćene su zarade radnicima itd
14. SUKCESIVNI BILANSI
Poslovne promene i njihov uticaj na bilans stanja mogu se pratiti metodom sukcesivnih bilansa.
Oni podrazumevaju sastavljanje novog bilansa nakon svake poslovne promene. Ovim se
omogućuje da se posle svakog poslovnog dogaĊaja utvrdi stanje elemenata aktive i
pasive, kao i nastali rashodi i prihodi.
Ova metoda nije celishodna i koristi se samo u svrhu uĉenja i razumevanja instrumenata
knjigovodstva. Ipak pre nego što preĊemo na pojam i funkciju raĉuna tj konta u knjigovodstvu, i
konkretno beleženje poslovnih promena u poslovnim knjigama uradićemo
nekoliko primera uz primenu sukcesivnih bilansa.
zadatak br.1
Sastavi Bilans stanja preduzeća “Sigma” Subotica d.o.o na dan 01.01.2008. sa sledećim stanjem
sredstava i izvora sredstava :
graĊevinski objekti 4.400.000.00; zalihe materijala 130.000.00; dobavljaĉi u zemlji 140.000.00;
dugoroĉni krediti 1.500.000.00; sopstveni kapital 7.141.500.00; tekući raĉun 400.000.00;
blagajna 1.500.00; kupci u zemlji 150.000.00; postrojenja i oprema 3.600.000.00; zalihe gotovih
proizvoda
-6-
Nakon sastavljenog bilansa stanja sledeće poslovne promene prikaži kroz sukcesivne bilanse
1. Kupljen je materijal od dobavljaĉa i faktura br. 10 glasi na 40.000.00
2. Sa tekućeg raĉuna preneto je u blagajnu 12.000.00
3. Obaveza prema dobavljaĉu po fakturi br.10 izmirena je iz kratkoroĉnog kredita
4. Vraćen je deo dugoroĉnog kredita u iznosu od 100.000.00
Bilans stanja privrednog društva “Sigma” Subotica d.o.o na dan 01.01.2008.
BILANS BR.0

IZVORI SRED.
1. GraĎevinski objekti 4.400.000.00 1. Sopstveni kapital 7.141.500.00
2. Postrojenja i oprema 3.600.000.00 TUĐI IZVORI

SRED
OBRTNA SREDSTVA 1. Dugoročni krediti 1.500.000.00
1. Zalihe materijala 130.000.00 2. Dobavljači u zemlji 140.000.00
2. Zalihe gotovih proizvoda 100.000.00

5. Blagajna 1.500.00
8.781.500.00 8.781.500.00
BILANS BR.1

IZVORI SRED.

SRED
-7-

8.821.500.00 8.821.500.00
Nastala poslovna promena propada trećoj grupi poslovnih promena i nastaje povećanjem jedne
pozicije u aktivi (materijala) uz istovremeno povećanje pozicije u pasivi (obaveza prema
dobavljaĉima). Na ovaj naĉin i zbir bilansa stanja se povećava za 40.000.00
BILANS BR.2

IZVORI SRED.

SRED

5. Blagajna 13.500.00
8.821.500.00 8.821.500.00
Nastala poslovna promena ĉije dejstvo prikazuje bilans br 2 predstavlja prvu grupu promena i
nastaje povećanjem jedne pozicije u aktivi (blagajna) uz istovremeno smanjenje druge pozicije u
aktivi (tekući raĉun) pri ĉemu se zbir bilansa stanja ne menja zato što se obe promene stanja
dešavaju u aktivi.
-8-
BILANS BR.3

IZVORI SRED.

SRED
1. Zalihe materijala 170.000.00 2. Kratkoročni kredit 40.000.00
2. Zalihe gotovih proizvoda 100.000.00 3. Dobavljači u zemlji 140.000.00

5. Blagajna 13.500.00
8.821.500.00 8.821.500.00
Nastala poslovna promena ĉije dejstvo prikazuje bilans br 3 predstavlja drugu grupu promena i
nastaje povećanjem jedne pozicije u pasivi (obaveze prema kratkoroĉnim kreditima ) uz
istovremeno smanjenje druge pozicije u pasivi ( obaveze prema dobavljaĉima) pri ĉemu se zbir
bilansa stanja ne menja zato što se obe promene stanja dešavaju u pasivi.
BILANS BR.4

IZVORI SRED.

SRED
1. Zalihe materijala 170.000.00 2. Kratkoročni kredit 40.000.00
-9-
2. Zalihe gotovih proizvoda 100.000.00 3. Dobavljači u zemlji 140.000.00

5. Blagajna 13.500.00
8.721.500.00 8.721.500.00
Nastala poslovna promena koju prikazuje sukcesivni bilans br.4 pripada ĉetvrtoj grupi bilansnih
promena i nastaje smanjenjem jedne pozicije u aktivi (tekućeg raĉuna) uz istovremeno smanjenje
jedne pozicije u pasivi (obaveza prema dugoroĉnom kreditu), ĉime se i ukupan zbir bilansa
stanja smanjuje za 100.000.00
15. POJAM I FUNKCIJA KONTA – RAĈUNA
Evidentiranje poslovnih promena putem sukcesivnih bilansa znaĉilo bi sastavljati bilans nakon
svake poslovne promene, što je izuzetno neekonomiĉno, jer je kod većine preduzeća broj
poslovnih promena vrlo veliki. Uz to, trebalo bi oĉekivati i da doĊe do velikog broja grešaka pri
sastavljanju bilansa. Drugo, ovakva evidencija ne pruža neophodne podatke o kretanju pojedinih
pozicija bilansa, već se u bilansu prikazuje samo novo stanje. Uz pomenutu neracionalnost
sastavljanja bilansa nakon svake poslovne promene, treba istaći da preduzeće nema potrebu
uvida u
finansijski položaj i uspešnost poslovanja nakon svake poslovne promene.
Iz navedenih razloga, umesto sastavljanja bilansa nakon svake poslovne promene, bilans se
rašĉlanjava na taj naĉin što se za svaku bilansnu poziciju vodi posebna evidencija, što znaĉi da se
promene obuhvataju samo na raĉunima na kojima se vode bilansne pozicije na koje je promena
imala uticaja.
Prema tome, poslovne promene se obuhvataju na knjigovodstvenim raĉunima – kontima. Konta
su osnovni elementi knjigovodstvene evidencije. To su šeme ili tabele na kojima se beleže
poslovne promene. Konto ili knjigovodstveni raĉun je, dakle, sredstvo za odvojeni obraĉun svake
pojedinaĉne bilansne pozicije. Za svaku poziciju bilansa se otvara poseban
konto. Taj postupak se naziva raĉlanjavanje bilansa na knjigovodstvene raĉune (konta).
Knjigovodstveni raĉun se u nastavi najĉešće definiše kao dvostrani pregled na kome se beleži
poĉetno stanje i sve promene koje su izazvale povećanje ili smanjenje pojedinih delova aktive ili
pasive, odnosno pojavu rashoda i prihoda. Nedostatak ove, u didaktiĉke svrhe korisne definicije,
jeste taj što knjigovodstveni raĉun ne mora da ima oblik dvostranog pregleda, pogotovu kada se
knjigovodstvena evidencija vodi na raĉunaru, što je danas najĉešći sluĉaj
Sve promene koje utiĉu na veliĉinu salda, (tj stanja na raĉunima) a koje nastaju kao posledica
poslovnih operacija, mogu se razvrstati u dve grupe, i to:
one koje taj saldo (stanje) povećavaju i
one koje taj saldo (stanje) smanjuju.
- 10 -
16. VRSTE KONTA – RAĈUNA
Osnovni elementi knjigovodstvenog konta u dvojnom knjigovodstvu jesu:
• naziv konta (npr. kupci, zalihe materijala)

• broj (šifra) konta,
• datum nastanka promene,
• dokument na temelju koga je nastala promena (temeljnica),
• opis promene (npr. kupcu je isporuĉen materijal),
• vrednosni iznos promene
• kolona „duguje“ i kolona „potražuje“.
Prema obuhvatnosti i raspredu elemenata razlikuju se sledeći oblici konta :
• konto po pagini (jednostrani oblik konta)

• konto po foliju (dvostrani oblik konta)
• stepenasti konto (štafel, stupiĉasti konto)
• konto u obliku slova T
Konto po pagini
Konto po pagini (jednostrani oblik konta) zbog svoje preglednosti najĉešće se koristi u praksi
posebno u voĊenju knjigovodstva na raĉunaru. Za njega je karakteristiĉno da se opisni elementi
knjiže na levom delu stranice (slika 1), a vrednosni iznos promene u kolonama duguje i
potražuje na desnom delu stranice.
slika 1
Konto po foliju
Konto po foliju (dvostrani oblik konta) više se ne koristi u praksi. Na njemu su se odvojeno
knjižili datum, opis i iznos dugovnog od datuma, opisa i iznosa potražnog prometa (slika
2.). Time se dobijala preglednost dugovnih i potražnih knjiženja
slika 2.
- 11 -
Stepenasti oblik konta

Stepenasti konto (štafel, stupiĉasti konto) najstariji je oblik konta, a vuĉe koren iz
evidencije nekadašnjih dužniĉko – poverilaĉkih poslova, koji se smatraju prvim
evidencijama organizovanog knjigovodstva. Iz tog oblika konta razvio se današnji oblik konta
za knjiženje štednih uloga. (slika 3.)
slika 3.
Konto u obliku slova T

je najjednostavniji oblik konta. To je, ustvari, školski konto, jer se koristi najĉešće pri
izvoĊenju nastave i pri analizi knjigovodstvenih promena.
Kada se govori o saldu raĉuna, mora se navesti i podela raĉuna prema karakteru salda. Prema
toj podeli, svi raĉuni spadaju u jednu od sledećih kategorija:
aktivni
pasivni
Aktivni raĉuni su raĉuni pozicija aktive bilansa stanja –dakle sve imovinske pozicije koje su date
u aktivi prikazuju se na AKTIVNIM KONTIMA , dok se sve pozicije pasive tj obaveze i kapital
i promene koje na njima nastaju knjiže na PASIVNIM KONTIMA.
Na aktivnim kontima uvek je veća strana duguje od strane potražuje pa kažemo da je saldo
aktivnih konta dugovan.
Na pasivnim kontima uvek je veća strana potražuje od strane duguje pa kažemo da je saldo
pasivnih konta potražni
- 12 -
- Pravila knjiženja na aktivnim i pasivnim kontima
DUGUJE AKTIVNA KONTA POTRAŽUJE

POČETNO STANJE SVA SMANJENJA
SVA POVEĆANJA SALDO ZA IZRAVNANJE
DUGUJE PASIVNA KONTA POTRAŽUJE

SVA SMANJENJA POČETNO STANJE
SALDO ZA IZRAVNANJE SVA POVEĆANJA
Konta mogu biti i :

SINTETIĈKA – zbirna, vode se u glavnoj knjizi
ANALITIĈKA – pojedinaĉna, vede se u pomoćnim knjigama
POSLOVNE KNJIGE DVOJNOG KNJIGOVODSTVA

U skladu sa Zakonom o raĉunovodstvu i reviziji, poslovne knjige koje imaju karakter javne
isprave su:
 Dnevnik
 Glavna knjiga
 Pomoćne knjige
1. DNEVNIK
 Dnevnik je instrument knjigovodstva koji služi za hronološku evidenciju nastalih
ekonomskih promena. Otvaranje dnevnika vrši se na osnovu bilansa, a potom se na osnovu
dnevnika otvaraju raĉuni glavne knjige. U dnevniku se vrši kontiranje ekonomskih promena.
Kontiranje ekonomskih promena znaĉi odrediti raĉun na kojima promenu treba zabeležiti i strane
raĉuna na kojima će promena biti obuhvaćena. U skladu sa ovim dnevnik ima sledeći sadržaj:
2. GLAVNA KNJIGA
 Glavna knjiga je sistematska evidencija za razliku od dnevnika i ona pruža informacije o
tome koje su se ekonomske promene dogodile u vezi sa nekom raĉunovodstvenom kategorijom i
kakvo je trenutno stanje. Osnovna slabost glavne knjige (da kažemo nedostatak) je to što se ne
- 13 -
može zakljuĉiti koje su poslovne promene nastale u preduzeću niti se može videti celina
knjigovodstvenog stava.
3. POMOĆNE KNJIGE
 Koje će poslovne knjige biti formirane zavisi od broja pojedinaĉnih raĉuna. U većini preduzeća
se vode pomoćne knjige za kupce, dobavljaĉe, materijal, robu, gotove proizvode, nedovršenu
proizvodnju itd. Na pojedinaĉnim raĉunima ekonomske promene mogu biti iskazane ne samo po
vrednosti već i po koliĉini. MeĊutim da bi se zadovoljile potrebe korisnika za informacijama
ponekad se vrši višestepeno rašĉlanjivanje sintetiĉkog raĉuna. Svaki raĉun koji nastaje
rašĉlanjivanjem nekog složenog raĉune oznaĉava se kao analitiĉki raĉun. Dakle, izraz analitiĉki
znaĉi samo da raĉun pripada nekom složenom raĉunu, ali ne ukazuje na stepen njegove
složenosti. Ekonomske promene se obuhvataju prvo na najnižem stepenu rašĉlanjivanja a potom
se prenose na sintetiĉke raĉune.
U cilju utvrĊivanja saglasnosti u knjiženju izmeĊu glavne knjige i pomoćnih knjiga za svaku
pomoćnu knjigu sastavlja se prometni list. Prometni list je spisak svih analitiĉkih raĉuna koji
pripadaju jednom sintetiĉkom raĉunu sa pregledom prometa i salda.
ZADACI ZA VEŽBU :
RASĈLANJAVANJE BILANSA NA KONTA I KNJIŽENJE POSLOVNIH PROMENA KROZ

DNEVNIK I GLAVNU KNJIGU, PROBNI BILANS, ZAKLJUĈAK POSLOVNIH KNJIGA ,
1. ZADATAK
prikaz zadatka br.1 koji je raĎen kroz sukcesivne bilanse
Sastavi Bilans stanja preduzeća “Sigma” Subotica d.o.o na dan 01.01.2008. sa sledećim stanjem
graĊevinski objekti 4.400.000.00; zalihe materijala 130.000.00; dobavljaĉi u zemlji 140.000.00;
dugoroĉni krediti 1.500.000.00; sopstveni kapital 7.141.500.00; tekući raĉun 400.000.00;
blagajna 1.500.00; kupci u zemlji 150.000.00; postrojenja i oprema 3.600.000.00; zalihe gotovih
proizvoda
- 14 -
Nakon sastavljenog bilansa stanja otvori dnevnik i glavnu knjigu, knjiži sledeće poslovne
promene
1. Kupljen je materijal od dobavljaĉa i faktura br. 10 glasi na 40.000.00
2. Sa tekućeg raĉuna preneto je u blagajnu 12.000.00 (izvod banke br.14)
3. Obaveza prema dobavljaĉu po fakturi br.10 izmirena je iz kratkoroĉnog kredita
4 Vraćen je deo dugoroĉnog kredita u iznosu od 100.000.00 (izvod banke br. 15)
5. Sastavi PROBNI BILANS, zakljuĉi poslovne knjige
IZRADA ZADATKA :
Bilans stanja privrednog društva “Sigma” Subotica d.o.o na dan 01.01.2008.
BILANS BR.0

IZVORI SRED.

SRED

8.781.500.00 8.781.500.00
- 15 -
GLAVNA KNJIGA Privrednog društva “Sigma” Subotica d.o.o
1. GraĎevinski objekti
0) 4.400.000.00 4.400.000.00 (5 Si
2. Postrojenja i oprema
0) 3.600.000.00 3.600.000.00 (5 Si
3. Zalihe materijala
0) 130.000.00 170.000.00 (5 Si
1) 40.000.00
4. Zalihe gotovih proizvoda

0) 100.000.00 100.000.00 (5 Si
5. Kupci u zemlji
0) 150.000.00 150.000.00 (5 Si
6. Tekući račun
0) 400.000.00 12.000.00 (2
100.000.00 (4
288.000.00 (5 Si
7. Blagajna
0) 1.500.00 13.500.00 (5 Si
2) 12.000.00
8. Račun otvaranja glavne knjige

0/1) 8781.500.00 8.781.500.00 (0
9. Sopstveni kapital
Si 5) 7.141.500.00 7.141.500.00 (0/1
10. Dugoročni krediti

4) 100.000.00 1.500.000.00 (0/1
Si 5) 1.400.000.00
11. Dobavljači u zemlji
3) 40.000.00 140.000.00 (0/1
Si 5) 140.000.00 40.000.00 (1
12. Kratkoročni kredit
Si 5) 40.000.00 40.000.00 (3
* objašnjenje: oznaka Si u 5. promeni oznaĉava Saldo za izravnanje, koji pri zakljuĉku

glavne knjige unosimo na manju stranu raĉuna ĉime izjednaĉavamo stranu duguje sa
stranom potražuje na kontu ili obrnuto. Kod aktivnih raĉuna saldo za izravnanje
unosimo na stranu potražuje (jer je ona po pravilu uvek manja strana kod aktivnih
- 16 -
konta) a kod pasivnih raĉuna saldo za izravnanje unosimo na stranu duguje, što je
takoĊe manja strana kod pasivnih konta.
DNEVNIK Privrednog društva “Sigma” Subotica d.o.o

R.BR. BR.KONTA IZNOS
D P OPIS DUGUJE POTRAŽUJE
0 1. GraĎevinski objekti 4.400.000.00
2. Postrojenja i oprema 3.600.000.00
3. Zalihe materijala 130.000.00
8. Račun otvaranja glavne knjige 8.781.500.00
-OTVARANJE AKTIVNIH KONTA
0/1 8. Račun otvaranja glavne knjige 8.781.500.00

9. Sopstveni kapital 7.141.500.00
10. Dugoročni kredit 1.500.000.00
11. Dobavljači u zemlji 140.000.00
-OTVARANJE PASIVNIH RAČUNA
1. 3. Zalihe materijala 40.000.00

11. Dobavljači u zemlji 40.000.00
-PO FAKTURI BR.10
2. 7. Blagajna 12.000.00
-PO IZVODU BR.14
3. 11. 40.000.00
Dobavljači u zemlji
12. Kratkoročni krediti 40.000.00
-ISPLATA DUGA
4. 10. 100.000.00
Dugoročni kredit
-IZVOD BANKE BR.15
17.755.000.00 17.755.000.00
PROMET DNEVNIKA :
- 17 -
PROBNI BILANS Privrednog društva “Sigma” Subotica d.o.o
R.BR. BRUTO BILANS SALDO BILANS

NAZIV KONTA
DUGUJE POTRAŽUJE DUGUJE POTRAŽUJE
1. GraĎevinski objekti 4.400.000.00 4.400.000.00
2. Postrojenja i oprema 3.600.000.00 3.600.000.00
3. Zalihe materijala 170.000.00 170.000.00
4. Zalihe gotovih 100.000.00 100.000.00

proizvoda
5. Kupci u zemlji 150.000.00 150.000.00
6. Tekući račun 400.000.00 112.000.00 288.000.00
7. Blagajna 13.500.00 13.500.00
8. Raĉun otvaranja 8781.500.00 8781.500.00 - -

glavne knjige
9. Sopstveni kapital 7.141.500.00( 7.141.500.00(
10. Dugoroĉni krediti 100.000.00 1.500.000.00 1.400.000.00
11. Kratkoroĉni krediti 40.000.00 40.000.00
12. Dobavljaĉi u zemlji 40.000.00 180.000.00 140.000.00
UKUPNO 17.755.000.00 17.755.000.00 8.721.500.00 8.721.500.00
2. ZADATAK
Sastavi Bilans stanja preduzeća “ABC” d.o.o Novi Sad na dan 31.03.2008. sa sledećim stanjem
GraĊevinski objekti 8.285.000.00- Postrojenja i oprema 5.224.000.00- Tekući raĉun 945.800.00-

Blagajna 6.250.00- Materijal 132.000.00- Dugoroĉni krediti u zemlji 2.800.000.00- Kratkoroĉni
krediti u zemlji 670.000.00- Dobavljaĉi u zemlji 250.000.00- Kupci u zemlji 390.000.00- Gotovi
proizvodi 740.000.00 Sopstveni kapital – izraĉunati
- 18 -
Nakon sastavljenog bilansa stanja otvori dnevnik i glavnu knjigu, knjiži sledeće poslovne promene
1. Kupljen je za gotovinu kancelarijski materijal u vrednosti od 6.000.00
2. Sa tekućeg raĉuna preneto je u blagajnu 20.000.00 (izvod banke br.10)
3. Po fakturi 15. kupljena je mašina od dobavljaĉa u vrednosti od 75.000.00
4 Prodati su kupcima gotovi proizvodi po fakturi br. 40 u vrednosti od 55.000.00
5. Obaveza prema dobavljaĉima po poĉetnom stanju izmirena je iz kratkoroĉnog kredita
6. Kupci su u celosti izmirili obavezu uplatom na naš tekući raĉun (izvod banke br.11)
3. ZADATAK
Sastavi Bilans stanja preduzeća “Azur” d.o.o Subotica na dan 01.01.2008. sa sledećim stanjem
dobavljaĉi u zemlji 220.000.00- postrojenja i oprema 984.000.00- tekući raĉun 1.200.000.00-

kupci u zemlji 51.000.00- graĊevinski objekti 1.815.000.00--gotovi proizvodi 270.000.00-
materijal 150.000.00, sopstveni kapital izraĉunati
1. Po fakturi 21 kupljeno je raznog materijala za 41.000.00-
2. Primili smo bez naknade od drugog preduzeća jedan kamion u vrednosti od 500.000.00-
3. Banka nam je odobrila kratkoroĉni kredit 17.000.00 -prema primljenom izvodu banke
br.25 iznos odobrenog kredita prenet je na naš tekući raĉun
4. Po fakturi br. 30 prodato je gotovih proizvoda za 32.000.00-
5. Kupci su u celosti izmirili obavezu uplatom na naš tekući raĉun (izvod banke br.26)
4. ZADATAK
Sastavi Bilans stanja preduzeća “Mara” d.o.o Novi Sad na dan 01.01.2008. sa sledećim
stanjem sredstava i izvora sredstava :
GraĊevinski objekti 4.120.000.00 Materijal 32.000.00 Postrojenja i oprema 154.000.00 Tekući

raĉun 3.113.000.00 Blagajna 32.000.00 Dugoroĉni kredit u zemlji 715.000.00 Dobavljaĉi u
zemlji 554.000.00 Kupci u zemlji 117.000.00 Nedovršena proizvodnja 126.000.00 Gotovi
proizvodi 170.000.00 Sopstveni kapital izraĉunati
1. Po fakturi br. 40 prodata je jedna mašina za 25.000.00
2. Blagajna je svu preostalu gotovinu prenela na tekući raĉun (izvod br. 101)
3. Primili smo bez naknade jedan raĉunar u vrednosti od 36.000.00
4. Obaveza prema dobavljaĉima u celosti je izmirena iz kratkoroĉnog kredita
5. Po fakturi br. 17. kupili smo materijala za 40.000.00
- 19 -
- 20 -

Bilans Stanja

Diunggah oleh

Informasi Dokumen

Judul Asli

Hak Cipta

Format Tersedia

Bagikan dokumen Ini

Bagikan atau Tanam Dokumen

Opsi Berbagi

Apakah menurut Anda dokumen ini bermanfaat?

Apakah konten ini tidak pantas?

Hak Cipta:

Format Tersedia

Bilans Stanja

Diunggah oleh

Hak Cipta:

Format Tersedia

Nataša Nikolovski - FA predavanja

12. Bilans stanja – pojam, vrste i uloga

Ekonomska situacija preduzeća se ogleda u veliĉini i strukturi njegovih sredstava i izvora

- sastavljanje bilansa stanja -

U nastavku je dat izgled jednog bilansa stanja :

Poĉetni bilans Pd „Pobeda“ AD Beograd 01.01.2008.

r.b AKTIVA iznos r.b PASIVA iznos

STALNA SREDSTVA SOPSTVENI

2. Postrojenja i oprema 1.050.000,00 TUĐI IZVORI

OBRTNA SREDSTVA 2. Dobavljači u zemlji 300.000,00

2. Kupci u zemlji 200.000,00

U teoriji i praksi se razlikuju nekoliko vrsta bilansa:

1. Bilansi prema vremenu sastavljanja

2. Bilansi prema nameni i cilju sastavljanja

Bilans preduzeća “Pionir” Subotica, na osnovu inventara 31.12.2008.

r.b AKTIVA iznos r.b PASIVA iznos

STALNA SREDSTVA SOPSTVENI

2. Zemljište 2.000.000,00 TUĐI IZVORI

4. Postrojenja i oprema 1.389.000.00 2. Kratkoročni krediti 15.000.00

OBRTNA SREDSTVA 3. Dobavljači u zemlji 62.000.00

2. Kupci u zemlji 134.000.00

3. Tekući račun 256.500.00

4.. Blaagjna 10.000.00

*napomena – sastaviti na ĉasovima vežbi bilanse stanja za ostala Privredna

13. UTICAJ POSLOVNIH PROMENA NA BILANS STANJA

1. Grupa : POVEĆANJE JEDNE POZICIJE U AKTIVI UZ ISTOVREMENO

Zbir bilansa se ne menja Zbir bilansa se ne menja

Promene koje pripadaju prvoj grupi promena su recimo :

2. Grupa : POVEĆANJE JEDNE POZICIJE U PASIVI UZ ISTOVREMENO

Zbir bilansa se ne menja Zbir bilansa se ne menja

Promene koje pripadaju drugoj grupi promena su recimo :

3. Grupa : POVEĆENJE JEDNE POZICIJE U AKTIVI UZ ISTOVREMENO

Zbir bilansa se povećava Zbir bilansa se povećava

Promene koje pripadaju trećoj grupi promena su recimo :

4. Grupa : SMANJENJE JEDNE POZICIJE U AKTIVI UZ ISTOVREMENO

Zbir bilansa se smanjuje Zbir bilansa se smanjuje

Promene koje pripadaju ĉetvrtojj grupi promena su recimo :

14. SUKCESIVNI BILANSI

Bilans stanja privrednog društva “Sigma” Subotica d.o.o na dan 01.01.2008.

r.b AKTIVA iznos r.b PASIVA iznos

STALNA SREDSTVA SOPSTVENI

2. Postrojenja i oprema 3.600.000.00 TUĐI IZVORI

1. Zalihe materijala 130.000.00 2. Dobavljači u zemlji 140.000.00

2. Zalihe gotovih proizvoda 100.000.00

r.b AKTIVA iznos r.b PASIVA iznos

STALNA SREDSTVA SOPSTVENI

2. Postrojenja i oprema 3.600.000.00 TUĐI IZVORI

1. Zalihe materijala 170.000.00 2. Dobavljači u zemlji 180.000.00

2. Zalihe gotovih proizvoda 100.000.00

r.b AKTIVA iznos r.b PASIVA iznos

STALNA SREDSTVA SOPSTVENI

2. Postrojenja i oprema 3.600.000.00 TUĐI IZVORI

1. Zalihe materijala 170.000.00 2. Dobavljači u zemlji 180.000.00

2. Zalihe gotovih proizvoda 100.000.00

r.b AKTIVA iznos r.b PASIVA iznos

STALNA SREDSTVA SOPSTVENI

2. Postrojenja i oprema 3.600.000.00 TUĐI IZVORI

1. Zalihe materijala 170.000.00 2. Kratkoročni kredit 40.000.00

2. Zalihe gotovih proizvoda 100.000.00 3. Dobavljači u zemlji 140.000.00

3. Kupci u zemlji 150.000.00

r.b AKTIVA iznos r.b PASIVA iznos

STALNA SREDSTVA SOPSTVENI

2. Postrojenja i oprema 3.600.000.00 TUĐI IZVORI