Digitalni audio #1

Dušan Petrović
 Tehnologija digitalnog audija
  Digitalni audio se za vrlo kratko vreme, od svega desetak godina razvio od
ezoterične i retko dostupne tehnologije slabih akustičkih svojstava u dominantni
oblik rada sa zvukom. U suštini se radi o teorijski jednostavnom skupu tehnika za
enkodiranje, procesiranje i reprodukciju numeričkih podataka o analognom
signalu korišćenjem binarnog numeričkog sistema. Ovaj sistem (binarni) se
koristi zbog efikasnosti i brzine u manipulaciji i pamćenju podataka. Po
završenom procesiranju digitalni audio se uvek nanovo dekodira u analogni
signal kako bismo mogli da čujemo rezultate obavljenog posla.
  Osnovne komponente analognog audio signala su: 1. frekvenca (visna) signala
koja je vremenski domen signala i 2. amplituda (jačina) koja je domen nivoa
signala. Digitalni audio se takođe može razdvojiti u dve odvojene komponente: 1.
sampling (uzimanje uzoraka) što je vremenski domen i 2. kvantizacija što je
domen nivoa signala.

2 EAK
 Sampling
  U domenu analognog audija signal predstavlja stalnu (kontinuiranu) promenu
nivoa napona. Kod digitalnog audija reč je o diskretnim (diskontinuiranim)
periodičnog uzimanja uzoraka i njihovo pretvaranje u povorku binarnih podataka
(reči).

Analogni signal Digitalizovani signal

  Kod digitalnog audija važan parametar predstavlja Sampling Rate (period
uzimanja uzorka) što predstavlja količinu uzoraka u sekundi. Recipročno ovom je
vreme uzimanja uzorka tj. vreme koje protekne između dva uzimanja uzorka.
Tako za SR 44,1 kHz (što je standard kod audio CD-a) vreme uzimanja uzorka
iznosi 1/44100 sekunde. Kako se radi o vremenskoj komponenti to istovremeno
znači da od veličine SR zavisi frekventni opseg sistema odn. da veća vrednost
SR-a znači i viši frekventni opseg dihgitalizovanog audija. Za izvođenje ovog
procesa hardverski je zadužen ADC (Analog to Digitial Converter).

3 EAK
 Nyquist-ova teorema
  U najkraćem Nyquist-ova teorema kaže da SR mora biti najmanje dva puta veći
od najviše frekvence signala koji treba da bude digitalizovan. Ukoliko se dogodi
da u toku procsa digitalizacije na ulaz dospeju frekvence veće od polovine SR-a
dolazi do pojave koja se naziva aliasing. One ulaze u čujni opseg i stvaraju
neželjenu harmonsku distorziju.

  Za eliminisanje lažnih frekvencija koristi se Low-pass filter i to postavljen

neposredno pre AD konvertora. Po teroiji, idealan filter bio bi onaj koji ima
potpuno strmu krivu tačno na polovini SR-a. Kako u praksi ne postoji takav filter
onda se SR mora neznatno povećati kako bi njegova polovina obuhvatila pad
filtera.

4 EAK
  Za popravljanje karakteristike filtera i eliminisanje alias frekvencija koristi se
tehnika poznata kao Oversampling (ponovno uzimanje uzorka). Ova metoda
utiče na smanjenje intermodulacije i drugih oblika distorzije. Ona se sastoji u
povećanju SR-a unutar filterskog bloka AD-a za faktor množenja koji se kreće od
12 do 128 puta. Povećanje SR-a prati umetanje (interpoliranje) uzoraka između
intervala predviđenog vremenom semplovanja. To omogućuje mnogo veći
frekventni opseg sistema i kvalitetnije uzimanje uzoraka nego što to dozvoljava
filter. Vraćanjem SR-a na originalnu vrednost (podeljenu za isti faktor) u efektu se
dobija rezultat kao da je filter imao mnogo bolje karakteristike od postojećih jer
dobija dodatni tranzijentni opseg.

5 EAK
 Quantization
  Kvantizacija predstavlja amplitudnu komponentu digitalnog signala. To je u
suštini tehnika kojom se analogna modulacija napona signala pretvara u nizove
binarnih brojeva. Koliko će precizno ovaj proces da se odvija zavisi od rezolucije
sistema odn. sa kolikom dužinom reči se opisuje dotična vrednost. Što je reč
duža preciznije će biti zapisana informacija o vrednosti napona u datom trenutku.
Povećavanje headroom-a omogućuje uspešnu eliminaciju grešaka kalkulacije.
Trenutno je za profesionalni audio dostupna rezolucija od 16, 20 i 24 bita a
mnogi procesori i efekti zvuka interno podižu na 32 ili čak 64 bita. S obzirom da
se zapis grešaka osvija uglavnom u opsegu vrednosti koje teže LSB-u onda se
na izlazu signala ovaj deo reči može odseći i tako u protok pustiti signal bez
grešaka. Ovo navodi na zaključak da što je reč duža to je rezolucija sistema veća
tj. u većem opsegu i sa većim brojem koraka u okviru njega se kreće merenje
signala.

6 EAK
 Odnos signal-greška
  S obzirom da se prilikom očitavanja vrednosti kontinualnog analognog signala
ovaj kodira u diskretan niz binarnih brojeva moguće su greške vezane za dužinu
reči odn. za njene limite o broju diskretnih koraka. Tako je svaki ovakav zapis
aproksimacija originalne vrednosti analognog signala. Signal-greška digitalnog
sistema je slična (mada ne ista) odnosu signal-šum kod analognog audija. Dok
odnos signal-šum opisuje celokupan i sveobuhvatan dinamički opseg, dotle
odnos signal-greška opisuje stepen tačnosti korišćene za enkodiranje digitalnog
signala s obzirom na broj koraka koji on omogućuje. U dobro dizajniranom
sistemu poželjna je relacija:
S/E = 6n + 1.8 dB gde je n dužina reči u bitovima
Tako 16-bitni sistem dostiže 97.8 dB figure greške koja je za oko 30 dB ispod
figure šuma standardnih analognih magnetofona.

7 EAK
 Dither
  Diter je tehnika dodavanja male količine šuma koji maskira greške koje nastaju
pri smanjivanju rezolucije signala. Tako npr. Kada je snimanje i obrada signala
obavljeno u 24-bitnoj rezoluciji onda se zbog kompatibilnosti sa Cd-om u procesu
masterovanja mora spustiti na 16-bitnu rezoluciju. Odsecanje LSB orijentisanih
bitova proizvodi malu ali čujnu grešku koja se maskira šumom na koji je uho
psihoakustički potpuno adaptibilno. Količina šuma je mala i postojano ista kako
svojom modulacijom ne bi skretala pažnju. Zanimljivo je kako ova mala količina
šuma dostiže najpoželjnije rezultate u poređenju sa povećanom kvanitzacijskom
distorzijom koja bi se bez maske čula.

8 EAK
 Postupak digitalizacije
  Proces snimanja: u svojoj najjednostavnijoj konfiguraciji lanac uređaja obuhvata low-pass
filter, sample-and-hold kolo, analog-to-digital komverter, multiplekser (kolo za kodiranje
signala), procesor za korekciju greške i snimač modulacije.
  Najčešća forma digitalne modulacije je PCM. Gustina informacije u PCM je veoma velika,
toliko da svaka nesavršenost (najmanje prisustvo prašine ili otisci prstiju na medijumu za
čitanje/pisanje) generiše upozorenje zbog greške. Da bi se ove greške držale pod
kontrolom sistem za korekciju greške didtem za korekciju koristi neki od algoritama
razvijenih za rešavanje dvosmislenih situacija (interpolacija, redudantnost parova
informacija i kontrolnih kodova i sl.
  Proces reprodukcije: u svemu simtreičan sa snimanjem ovaj se proces odvija u suprotnom
smeru korak po korak kao prilikom snimanja signala.

9 EAK